Fragmenti iz knjige Svetlane Levaov "Otkrovenje"

-1-

De Rogan - Obolenskaja - Levaov, Svetlana.

Otkrovenje. Detinjstvo
Svetlana znai nosilac svetla. Vrlo retko odgovara ljudskoj sudbini znaenje
njegovog imena kao to je to bilo kod Svetlane de Rogan-Levaov. Njen ivot od
ranog detinjstva je bio proet sa eljom za Svetlosti, Znanjem, i duhovnim
razvojem. Malo je rei da je njena sudbina bila neobina, to rei ne znai nita.
Ve prvih godina ivota morala je da se prilagodi injenici da nije kao ostali,
injenici da ona moe da uradi mnoge stvari koje joj nisu bile jasne, a nisu bile
dostupne ljudima oko nje.
Jo kao sasvim mala, Svetlana je prouavala i razvijaja svoje sposobnosti, nauila
da ih kontrolie i koristi pravilno. Ona je rano doivela gorinu nerazumevanja i
nepoverenja, zavisti i okrutnosti, usamljenosti i mrnje. Predivne sposobnosti,
kojima je ona vladala od detinjstva, su se pokazale pogreno shvaene i
nedostupne ljudima oko nje; ona je morala da preivi i ivi u tom svetu - veoma
opasnom i izdajnikom svetu, posebno za jednu usamljenu devojicu ...

-2-

PREDGOVOR NIKOLAJA LEVAOVA ,13 januara 2011 godine :

" Ova knjiga je postala Hima heroja iz proslosti, ija imena su osudjena na
zaborav, kao Isidora, ili seanja iskrivljena o Radomiru i Magdaleni. Svetlana je
uspela da vrati dobro njihovim imenima, govorei ljudima o njihovim delima i
podvizima. A kao pravim herojima,ona nije imala vremena da im vrati ugled. Njena
nova knjiga nee biti napisana,ali posluila je kao svetlost,koja je tako neophodna
danas za ljude, kako ne bi izgubili ljudski oblik. To pokazuje primer borbe ovih
ljudi koji su poginuli, ne radi svoje line koristi, ve za istinu. I da se donese
barem malo svetlosti u budunost za druge. Svetlanin zivot, mogu nazvati
herojskim i ima pravo da stane uz one o kojima je pisala u svojoj knjizi. Ona sama
nikada nije mislila, da radi nesto herojski, ona je samo radila po savesti i od srca.
Nakon svakog napisanog poglavlja, u knjizi, oni su je nemilosrdno napadali.
Naravno tu je bila moja zatita,ali ak ako i mukarac nosi neprobojni prsluk,
metak ga pogodi u lice, odbacuje metar, ostavljajui modrice po celom telu. Ako
na telesni oklop , meci padaju neprestano, iz dana u dan, iz godine u godinu, ne
treba objanjavati posebno, i kada uzmete u obzir da su "meci" svi razliitog
kalibra, i da neprijatelji ekaju u svakom trenutku. Nanoenje udara, na
nezatieno mesto, koje se pojavljuje svaki put, im postoji i bilo kakva emocija,
otvarajuci zatitu......Svaki put kada su napadai vrili udare, Svetlana je
pretrpela udare da nije mogla da se pomeri......Samo da ne bi na vreme mogla da
prenese istinu o dogadjajima iz tih vekova. Bio je to jak udarac u prolee, ali
tada sam bio u stanju da spasim Svetlanu od neprijatelja, jer su joj mogli jako
povrediti pamenje i um. Skoro dva meseca,njenog ivota, su bili izbrisani, da
nisam bio u stanju da zaustavim ovaj proces, njena memorija bi bila izbrisana u
potpunosti..... Tada sam bio u stanju , ne samo da prekinem brisanje njene
memorije , ve I da povratim skoro sve izbrisano. I tu nije stala Svetlana, im
je bila sposobna za rad, ponovo je sela za kompjuter i poela da pie nova
poglavlja, stalni stres, i silni udari u njene oi, ona je bila skoro slepa.............. im
je bila u stanju da sedne za kompjuter i osetila se oporavljenom, dolazile su
njene vizije. Ona je pisala.....pisala....Tako su dolazila na svet poslednja poglavlja,
bila je toliko uplaena da nema vremena da zavri poslednja dva poglavlja u svojoj
knjizi. Posle dogadjaja od ovog leta i drugih naih akcija koje su imale za cilj da
spree tamne da zalupe vrata ubijenim i ostatku sveta., poeli su da nas
neprestano TUKU.........Poslednji put smo imali ozbiljan rad koji smo priveli na
sam kraj, krajem oktobra 2010 god, kada je Svetlana skupila svu snagu da izdrzi
do kraja. Uspeli smo da unistimo opasan sistem, koji su pripremili paraziti-tamni.
Nakon toga, RITAM ZLA,GOTOVO JE BIO BEZ ZAUSTAVLJANJA.....Narocito
nou, bili smo u stanju da se opustimo tek pred zoru, nismo ni ona ni ja imali sna,
-3-

ni predaha...........Jer zlo oslabi na svetlosti....I tako se ponavljalo svaki

dan,posebno prole godine, bilo je veoma tesko.... Ponekada sam video suze u
Svetlaninim oima...".

SADRAJ:
PREDGOVOR NIKOLAJA LEVAOVA ---------------------------------- 3
OBJANJENJE --------------------------------------------------------- 5
1. GLAVA 37 Meteori -------------------------------------------------- 10
2. GLAVA 38 Gubitak -------------------------------------------------- 41
3. GLAVA 39 - Tama ----------------------------------------------------- 77
4. GLAVA 40 - Svetodar ----------------------------------------------- 135
5. GLAVA 41 - Katari -------------------------------------------------- 167
6. GLAVA 42 - Klju Bogova ------------------------------------------- 219
7. GLAVA 43 - Gubitak Ane. ena ratnik------------------------------ 269
8. GLAVA 44 - Vidomir.Spajavui kraljevi ---------------------------- 294
9. 5. GLAVA IZ KNJIGE N. LEVAOVA - OGLEDALO MOJE DUE. TOM 2----------------------------------- 303

Prevod: Duan Mitrovi

https://www.facebook.com/dusanmitrovic11

-4-

OBJANJENJE.
17.(80). I poslae im Bogovi... Velikog Bojeg oveka
koji e ljubav doneti, ali reci Zlatnoga Bika
predae ga smrti muenikoj.
I nakon smrti njegove, proglasie ga za Boga...
i sainie novu veru , sazdanu
na lai, krvi i ugnjetavanju...

SANJTIJE PERUNOVE VEDE

PERUNOVA KNJIGA MUDROSTI
KRUG PRVI - SANJTIJA 5
Mi ne znamo gotovo nita o tim junacima, koje su se tokom ovih crnih hiljadu
godina borili sa Tamnim silama, ne tedei ivot. Govorimo o Belim Jerarsima,
ija su imena paljivo obrisana iz nae izTORije, i svim njihovim akcijama i delima
bezstidno iskrivljenim i prisvojenim od strane parazita. Sada nam je postala
poznata istina o Radomiru (Isus Hrist), njegovim pravim roditeljima, njegovoj
supruzi - Mariji Magdaleni, njegovoj brai i sestrama, deci, unucima ...
Linost, ivot i borba Radomira - Belog Jerarha, mi danas znamo pod imenom
Isusa Hrista - a to je, jedna od najveih tajni parazitskog sistema, koji
pokuava da dominira svetom na naoj planeti. Paraziti su preduzeli odluni napad
na slovensko-arijevsko carstvo pre skoro hiljadu godina, i pre nastupajueg
prirodnog fenomena, nama poznatog pod imenom No Svaroga. Po prvi put fiziku
sutinu fenomena otkriva akademik Nikolaj Levaov u lanku "Poslednja No
Svaroga" 2006. godine. Ta poslednja No je trajalo oko 1.000 godina, a zavrila
1996. godine.
Neposredno pre Noi Svaroga u evropskim zemljama, bivim zapadnim
pokrajinama slovensko-arijevske Imperije, bila jeje unitena imperija Meroving
dinastije, dugo vremena kontroliui mase otpadnika bele rase, koji su se
napustivi Imperiju naselili u zapadnu Evropu. Merovingi su Rusi, koji su doli da
ue pretke Evropljana vedskim pogledima na svet, nauku, umetnost. Rusi su uili
ne samo budue Evropljane. Oni su predavali svetlost znanja svim narodima,
-5-

voljom sudbine pojavivi se na naoj planeti od preivelih posle svetskog rata i

planetarne katastrofe od pre oko 13 000 godina. Oni su pokuavali da im pomognu
da dostignu novi, vii nivo evolutivnog razvoja, i delili su znanje koje su ti ljudi
bili u mogunosti da naue. Ali, uoi Noi Svaroga, kao rezultat podlih i krvavih
operacija parazita, dinastija Merovinga je bila bez izuzetka istrebljena, vlast su
preuzeli majordom-pipinidi, i poeli rasparavanje drava ogromne vedske
slovensko-arijevske imperije.
Nakon poetka Noi Svaroga i aktivacije slugu parazita - "izabranog naroda" beli Jerarsi su oajniki pokuavali da se spree planirani genocid nad slovenskoarijevskom narodom, znajui dobro, da ako na Midgard-Zemlji ne ostane Rusa,
"veliki plan" nee biti realizovan! U pitanju su ne samo ivoti miliona Slovena, u
pitanju je sudbina miliona civilizacija sa trilionima stanovnika, u pitanju je stvar
voenja Velikog Univerzuma, koji je ve 2 puta stradao, odnosno potpuno se
transformisao. Pod ovim okolnostima Svetle snage nisu tedele svoje ivote, da
bar na nekoliko trenutaka odloe poetak krvavog nastupa parazita, izvuku ljude
iz uticaja parazita i da nastave da sprovode svoj "veliki plan", koji je, kao to je
sada jasno, poslednja nada univerzuma.
Jedan pokuaj da se zaustave ili bar odloe aktivnosti "izabranog naroda"
(Jevreja) im je bilo slanje u 11. veku nove ere Radomira - belog Jerarha. Ali
kako se zavrio ovaj pokuaj - to svi znaju. Ali malo ko moe zamisliti, koliko je
lai nakupljeno oko ovog oveka i njegove porodice, kako su mnogi lepi ljudi
ubijeni od strane parazita i njihovih slugu, da bi odrali u tajnosti istinu o njima,
da bi nametnuli parazitsku religiju kasnije pod nazivom hrianstvo, da nas dri u
mraku i neznanju, da nas porobe, a zatim i unite. Oni su brutalno zaklali milione
Slovena, i, pre svega unitili Silne ljude - cvet nacije, koji su imali visok stepen
evolutivnog razvoja, imali veliki potencijal i magine sposobnosti. Tamni su tada
bili jai, a Sloveni su bili lovina. A onda bacaju blato, pripisuju neprijateljima
svoje zloine, dodeljuju sebi tue podvige, pogreno tumae uenja i menjaju
imena.
Neprijatelji su se toliko bojali i mrzeli Radomira, to se stotinama godina
nastavilo sa novim slojevima lai, pa su ak i povremeno "potvrivali" svoju
zlobnost "naunim" istraivanjima. Ovde vam predstavljamo sve informacije koje
se odnose na Radomira i njegovu porodicu iz 1. toma knjige Svetlane Levaov
"Otkrovenje", i istinite informacije koje se sada mogu nai i na internetu. Na
primer, na upit "Gde je Hrist razapet" Gugl odmah stvara lanak Jaroslava
Keslera "Gde je Isus Hrist razapet i kada je iveo je Apostol Pavle", u kojoj
autor ubedljivo pokazuje da je Radomir pogubljen u Carigradu, a svetenstvo -6-

kreatori judeo-hrianstva - su podeeni na pravim mestima u razliitim

prevodima Biblije:
"... Car grad, Konstantinopolj ili Istanbul. Car-Grad i njegova gola gora Bejkos ... ovo je mesto velike tragedije, nasuprot Gul kapije - odnosno, "Zlatnih vrata",
mesto, pretvoreno u "Golgotu" za Isusa Hrista. (Tu je takoe, uzgred, velika
grobnica, za koju se vjeruje da je tu sahranjen starozavetni Iisus Navin, koji se
u zapadnoevropskim verzijama Novog zaveta jednostavno naziva Jesus, odnosno
Iisus). Dakle, saglasno frazi iz Jevanelja, Hrista su raspeli, Galati, Jevreji u
Carigradu, a ne u dananjem Jerusalimu ... "
I dalje:
"... Sve navedeno ini da se sa velikom verovatnoom moe rei da se sama
rimska crkva zapravo pojavljuje tek u 15. veku., a " katolika " dobija tek u 16.
veku. Novi zavet je kanonizovao kao "osnivaa" crkve "drugog" apostola sa
imenom Pavle, koji je samozvano istupao "u ime i za raun Isusa Hrista" ... "
Ovu informaciju je potvrdio Nikolaj Levaov u 2. tomu njegove autobiografske
hronike "Ogledalo moje due." U 5. poglavlju, koje je prevedno na kraju ove
knjige kao zadnje poglavlje,on pie:
"... Ja sam takoe objasnio svojim sluaocima da se sve to je opisano u Novom
zavetu, ne deava na Bliskom istoku, ve u gradu, poznatijem veini ljudi pod
imenom Carigrad! Konfuziju sa imenom grada Jevreji su kreirali svesno i evo
zato. U to vreme, Jerusalim nije bio naziv odreenog grada. Kao grad, iz koga se
vladalo zemljom, poznat kao glavni grad, tako i mesto, gde su se nalazili
prvosvetenici svake religije, u davna vremena nazivali su Jerusalim. Dakle, uvek
je bilo nekoliko Jerusalima saglasno broju prvosvetenika ..! "
Kao to moete videti, istina se uvek sazna, moe pokuati i da se sakrije. Ta
informacija o Radomiru dola je na slobodu posle nekoliko stotina godina
skrivanja pod zemljom. Osim toga, konanom prikrivanju ove informacije nije
pomogla ni inkvizicija, ni ratovi, ni revolucije, ni genocidi Slovena, trajnog i
organizovanog tokom poslednjeg milenijuma. Istinita informacija je dobijena na
takav nain, da ak i paraziti to nisu mogli zamisliti! Svetlana Levaov detaljno
sve to opisuje u svojoj divnoj i sasvim izuzetnoj knjizi - "Otkrovenje", iji je prvi
tom knjige postavljen na sajtu Nikole Levaova.
Informacije o Radomiru (Isus Hrist), Svetlana je dobila od Isidore - venecijanke
Vedune (ona nije toliko govorila, ve je i videla mnogo), pria o ivotu i borbi koja

-7-

poinje u 35. poglavlju knjige. ivot Isidore, koji je maestralno opisala Svetlana,
sam po sebi je veoma interesantan, veoma neobian i, naalost, tragian, kao i
ivoti veine talentovanih ljudi iz tog vremena (15. vek n.e.). Meutim, mi emo
dati samo one fragmente prie Isidore, koji objavljuju informaciju o Radomiru i
njegovim prijateljima, o njegovoj pravoj porodici i istinskoj sudbini. Pria o
Radomira poinje u 37. poglavlju, "Meteori" i traje skoro itav ostatak prvog
toma knjige. Informacije o Radomiru deli sa Isidorom jedan od Belih Jerarha Sever, koji je iveo u to vreme u Meteorima i bavio se obukom talentovanih
ljudi...
Mora se imati u vidu, da Svetlana samo reprodukuje priu koju govori Isidora,
njena oseanja i emocije i zakljuke. Ali to ne znai, da se Svetlana u svemu
slae sa Isidorom i Severom ...

-8-

-9-

Fragmenti iz knjige Svetlane Levaov "Otkrovenje"

Glava 37. Isidora-3. Meteori

Probudila sam se u stranom, hladnom podrumu, ispunjenom tekim zadahom
mirisa krvi i smrti ... onemoalo telo je bolelo i nije slualo, ne elei da se
"probudi" ... i dua je sa lakoom ptice lebdela u svetlom svetu seanja, vraaju iz
seanja omiljena lica i dane pune sree, kada tuge u naim ivotima nije bilo i
kada nije bilo mesta gorini i bolu ... Tamo, u toj lepoj "prolosti" iveo je moj
divni mu, irolamo ... tamo je zvonko odjekivao veseli smeh moje male Ane ...
tamo mi se ljubazno smeila svako jutro, moja draga, slatka mama ... tamo me je
strpljivo uila mudrosti. iveo je i moj dobar i svetao otac ... Taj svet je bio
srean i sunan, a moja dua se okretala unazad, letela sve dalje i dalje... da se
nikada ne vrati ... Ali, zla realnost iz nekog razloga mi to nije dopustila ... Ona je
nemilosrdno tukla, nasilno budila moj upaljeni mozak, zahtevajui povratak "kui".
Prirodni i nesavreni zemaljski svet zvao je u pomo ... Karafa je iveo ... I sve
dok on die - ne moe biti u naem svetu zabave i svetla. Vreme se vratilo ...
Duboko uzdahvnuvi, napokon sam osetila u svom smrznutom fizikm telu - ivot,
nerado, malo po malo se vraao nazad u njega ... u prostoriji u kojoj sam bila, bila
je vrsta, zagluujua, gusta tiina. Sedela sam u gruboj drvenoj stolici, bez
pomeranja ili otvaranja oi, pokuavajui da ne pokaem svoje "prisustvo" (ako ga
je bilo), i da se probudim. Svim divnim oseajima i sluhom, ja sam napeto "gledala
okolo", pokuavajui da utvrdim ta se deava oko mene. Tiho sam se oporavljala i
poinjala da se priseam ta se desilo, i odjednom sam veoma jasno uvidela, koji
je bio pravi razlog moje iznenadne i duboke nesvesti! .. Hladan uas otro je
poeo da mi stiska srce, i pre nego to se u potpunosti probudilo! .. Otac! .. Moj
jadni, dobri otac je bio ovde !!! U ovom stranom, krvavom podrumu - jezivoj
jazbini smrti ... On je bio sledei posle irolama ...
On je umro. Zlokobna Karafina dua, progutala je njegovu istu duu ...
Bojei se da u videti najstranije, skupila sam hrabrost u pesnicu i podigla
glavu ...
Prva, to sam videla pred sobom, bile su crne oi Karafe u kojima je gorelo
duboko interesovanje. Karafa se koncentrisao, prouavajui moje oi i lice, kao
da pokuava da shvati ta se zaista deava u mojoj stradaloj dui ... Njegovo
pametno, tanko lice, na moje veliko iznenaenje, odavalo je uzbuenje (!), koje,
oigledno nije hteo da mi pokae... Videvi, da sam se razbistrila, odmah je
- 10 -

Karafa "stavio" svoju uobiajenu ravnodunu masku i ve nasmejan, "neno" je

rekao:
- Pa, dobro, Isidora! Zato nas sve plaite? Nikada ne bih pomislio da mogu biti
tako nervozan ..- i onda, nije mogao da stoji, dodao je: -Kako ste lepa, Madona !!!
ak i kada ste u dubokom snu ...
Samo sam zurila u njega, ne mogavi nita rei, a u mom ranjenom srcu je rasla
divlja nervoza ... Gde je bio otac? ta je Karafa uradio sa njim?! Da li je on jo
uvek iv? .. Nisam mogla da vidim sebe, jer su mi emocije zatamnile realnost i vid.
Ali Karafu nisam htela da pitam, niti sam elela da mu ni nevoljno dam i najmanje
zadovoljstvo.
U svakom sluaju, ta god da se desilo, promeniti to nije mogue. Pa, ta god da
se dogodilo, bila sam sigurna da Karafa nee uskratiti sebi zadovoljstvo da me
odmah obavesti o tome. Dakle, ja sam radije ekala. A on je opet bio
samouveren... Od njegovog nedavnog "entuzijazma" nije bilo ni traga. Mislim da
je on najudnija, najnepredvidivija osoba na svetu. Njegovo raspoloenje se
dramatino promenila u roku od nekoliko sekundi. Karafa je bio jedinstven u
svojoj nepredvidivosti i, opet, on je to savreno znao ...
- Madona Isidora li ste zaboravili da govorite? Izvinite, va vetiji "let" e
morati da bude jai! U svakom sluaju, ja sam uvek u to bio siguran. Razumem da
ste vi meu njima - ratnik? I u tom sluaju, moete lako da uhvatite jednostavne
"ljudske" emocije? .. Vae srce vlada razumom, Isidora i to je neprihvatljivo za
tako monu Vedunu, kao to ste vi .. Zar ne, kod vas nadareni govore: "Budite
uvek smireni i hladni, ak i ako je rat. Ne putajte svoje srce na "bojno polje" to e vas unititi ".
- Nisu li to vae zapovesti, Isidora?
-Savreno ste u pravu, Svetosti. Ali to ne znai, da sam u potpunosti saglasna sa
njima. Nekada ljubav prema oveku ili oveanstvu moe da uini uda na
"bojnom polju", zar ne? ..
Mada, oprostite mi zbog moje naivnosti, ja sam potpuno izgubila iz vida, da su
vam ta oseanja jedva poznata ... Ali vrlo dobro pamtite nae zapovesti, Vaa
Svetosti! Da li se jo uvek nadate da ete se jednog dana vratiti u Meteore? ..
Na kraju krajeva, onaj ko vam je dao "dar", odavno nije tamo. Meteori su ga
prognali, kao i vas ... Zar nije tako, Svetosti?

- 11 -

Karafa je pobledeo kao smrt. Sva njegova uobiajena arogancija negde je

iznenada nestala, a on je sada izgledao bespomoan i "go". Izgledalo je kao da
oajniki trai rei i ne moe da ih nae. Vreme je stalo. Za trenutak je bilo
opasno - neto je trebalo da se desi ... u svakoj elija mog tela osetila sam u
razjarenu oluju, "crni" gnev pomean sa strahom, to se od Karafe nije moglo
oekivati. Od ega moe biti strah tog svemonog zlog oveka? ..
- Kako ste saznali to, Isidora? Ko je to mogao da vam kae?!
- Oh, ima "prijatelja" i prijatelja, kako obino volite da kaete, Vaa Svetosti .. Zapravo, taj prijatelj mi je i rekao sve to sam elela da znam o vama. Samo, vi i
ja koristimo razliite metode za dobijanje informacija, moji prijatelji ne moraju
da budu mueni zbog toga, oni e mi svi sve rado rei ... I verujte mi, tako je
uvek mnogo prijatnije! Osim ako ne uivate u muenju, naravno ... ini mi se, da
volite miris krvi, Svetosti?..
Postepeno sam dolazila k sebi, i sve vie oseala kao da mi se vraa moj borbeni
duh. Jo nije bilo niega to bih mogla da izgubim ... I bez obzira koliko sam
pokuavala da budem neprijatna - Karafu nije bilo briga. On je hteo samo jednu
stvar - da dobije odgovore na svoja pitanja. Ostalo nije bitno. Osim toga, to
moe biti, razlog za moje puno podinjavanje njemu ... Ali on je znao da to nee
biti sluaj. Zato je morao da bude sa mnom ili ljubazan, i da me podnosi.
Iskreno, to mi je inilo veliko zadovoljstvo ...
-Ne zanima vas ta se desilo sa vaim ocem, Isidora? Vi ga inae tako silno volite!
"Volite!" On nije rekao "voleli"! Znai da je moj otac jo uvek iv!
Pokuala sam da ne pokaem svoju radost i rekla to je mirnije mogue:
- Koja je razlika, Svetosti, Vi e te ga ipak ubiti! I to e se desiti pre ili kasnije znai da to nema znaenja ...
- O, koliko ste u zabludi, draga Isidora .. Svako ko stigne u podrume Inkvizicije,
veoma je vaan! Ne moete ni da zamislite koliko puno ...
Karafa je ponovo bio "Karafa", mislim - rafinirani muitelj koji je, da bi postigao
svoj cilj bio spreman da sa velikim zadovoljstvom gleda najbrutalnija ljudska
muenja, najvei bol drugih ... A sada se zbog interesa kocka, pokuava da
pronae bar neku otvorenu rupu u mojoj svesti, unitenu bolom, da li je to strah,

- 12 -

ljutnja ili ak ljubav - nema znaenje za njega ... On je prosto eleo da otvori ta
vrata, a sve ostalo za njega je bilo ve pitanje od sekundarnog znaaja ...
Ali nisam se davala... Oigledno, pomoglo mi je uveno "strpljenje", koje je
zabavljalo sve oko mene dok sam jo bila beba. Otac mi je jednom rekao da sam
strpljivo dete, kakvo on i moja majka nikada nisu videli, i koje je nemogue
izbaciti iz ravnotee. Kada su drugi zbog neega ve potpuno gubili strpljenje, ja
sam govorila:
"Ne brini, sve e biti u redu, sve e biti u redu, samo treba da saekamo malo ..."
Verujem u pozitivno, ak i kada niko drugi ne veruje. Ali ovu moju osobinu
Karafa, ak i sa svom svojom velianstvenom svesti, oigledno jo uvek ne zna.
Zbog toga ga je razbenjavalo moje nenarueno spokojstvo, koga, kao takvog nije
ni bilo, ve je to samo moje neiscrpno strpljenje. Prosto nisam mogla da
dopustim, da nam napravi neko nehumano zlo, i da on uiva u naem dubokom,
iskrenom bolu. Iako, da budem potpuno iskrena, neke stvari u ponaanju Karafe,
jo ne mogu sebi da objasnim ...
S jedne strane - inilo se da se iskreno divi mom neobinom "talentu", kao da je
zaista imao vrednost ... I uvek se divio mojoj "uvenoj" prirodnoj lepoti, o emu
je on govorio sa uzbuenjem u svojim oima, svaki put kada bi se sreli. I u isto
vreme Karafa je nekako uveliko bio razoaran bilo kakvom manom ili ak i
najmanjom nesavrenou, koju bih mu ja leerno pokazala. I iskreno je besneo
zbog moje slabosti, ili ak i moje najmanje greke s vremena na vreme, koja je,
kao i svakom oveku normalna... Jednom mi je sam rekao, da je nehotice sruio
neki od svojih za sebe stvorenih nepostojeih ideala ... Da nisam sve to znala,
verovatno bih bila jo uvek sklona da verujem, da je taj udni i zao ovek na svoj
nain i veoma udno ljubazan ... Ali, im mi je iscrpljen mozak doao do takvog
apsurdnog zakljuka, ja sam podseala sebe da je to bilo zbog Karafe! U njemu
jednostavno nije postojalo ni jedno isto ili iskreno oseanje! .. A jo manje
ljubav. Umesto toga, on je imao oseaj vlasnika, koji je naao skupu igraku i
eleo je da u njoj vidi, ni vie ni manje, nego svoj ideal. I, ako ova igraka
iznenada pokae i najmanju greku, bio je skoro spreman da je zbog toga baci
pravo na lomau ...
- Moe li vaa dua da napusti svoje ivo telo, Isidora? - Prekinuo je moje
razmiljanje neobinm pitanjem Karafa.
- Pa, naravno, Vaa Svetosti! To je najjednostavnije to moe da uradi bilo koji
Vedun. Zato vas to zanima?
- 13 -

- Tvoj otac je to koristio da pobegne od bola ... - priseao se Karafa, dakle,

uobiajeno muenje nema nikakvog smisla. Ali u nai naina da ga da
razgovorim, ak i ako to trai mnogo vie vremena nego to sam mislio.. On zna
mnogo, Isidora. Mislim da je to ak mnogo vie nego to moete da zamislite. On
nije otkrio ni polovinu! ... Zar ne elite da znate ostatak?!
- Zato, Vaa Svetosti? - pokuavajui da sakrijem svoju radost zbog onoga to
sam ula, koliko je bilo mogue mirno sam rekla. A ako mi neto i nije otkrio,
znai, da za mene jo nije bilo vreme da to nauim. Preuranjeno znanje je veoma
opasno, Vaa Svetosti, - ono moe, kako pomoi, tako i ubiti. Dakle, ponekad
moramo mnogo da pazimo, kada ga predajemo nekom. Mislim da to morate da
znate, neko vreme su vas uili tome, tamo u Meteorima?
- Gluposti! Ja sam spreman na sve! O, ja sam tako dugo ve spreman, Isidora!
Ove budale jednostavno ne vide, da meni treba samo znanje, a ja mogu mnogo
vie od drugih! Moda ak i vie, nego oni sami! ..
Karafa je bio grozan u svojim "arkim eljama", i shvatila sam, da bi stekao ova
znanje, on poistito sve prepreke na svom putu ... I da li sam to ja ili moj otac, ili
jo beba Ana, a ako on ne bi dobijao eljeno, on bi bio iza nas, bez obzira na to,
to je to njegov oigledan cilj, pre svega cilj njegovog nezasitog mozga,
ukljuujui njegovu sadanju snagu i posetu Meteorima, i sigurno mnogo, mnogo
drugog, o emu je bolje ne znati, kako ne bi izgubili nadu u pobedu nad njim.
Karafa je zaista opasan za oveanstvo! .. Njegova sa uma sila "vera" u svoju
"genijalnost" premaila je sve uobiajene standarde najvieg postojeeg
samopotovanja i plaila sve redom kategorino, kada je na delu traio "eljeno",
o kojem nije imao predstavu a znao je samo da to hoe ... Da bi se ohladio malo,
ja sam iznenada poela da se "odmrzavam" pred njegovim "svetim" oima, a
trenutak kasnije da nestanem ... to je bio deji trik vrlo jednostavnog "udarca",
kako smo zvali trenutno kretanje od jednog mesta do drugog (mislim da tako
zovu teleportaciju) ali na Karafu je to delovalo "osveavajue." I ja se nisam
prevarila ... Kada bi se vratila minut kasnije, njegovo zapanjeno lice bi bilo
potpuno konfuzno, to je moglo da se vidi, istina ne mnogo.
Nisam bila u stanju da izdrim due ovu smenu sliku, i smejala sam se srdano.
- Znamo dosta trikova, Vaa Svetosti, ali to je samo trik. ZNANjE, to je potpuno
drugaije. To je oruje, i veoma je vano, u ije ruke dospeva ...
Ali Karafa me nije sluao. On je kao malo dete bio okiran time ta je upravo
video, i odmah je hteo to da zna! .. To je bila nova, udna igraka, koju je trebalo
- 14 -

odmah imati! Ne ekati ni minut! Ali, s druge strane, on je bio veoma inteligentan
ovek, i uprkos elji da ima neto, on je skoro uvek bio u stanju da razmilja.
Zatim su bukvalno u trenu, njegove oi poele da tamne, i proirene crne oi su
zurile u mene sa nemim, ali veoma upornim pitanjem, i bilo mi je drago da vidim,
da je konano poeo da shvata pravi smisao pokazanog mu malog "trika" ...
- Pa, sve ovo vreme ste mogli samo da "odete?!. Zato niste otili, Isidora? !! Jedva diui, apnuo je Karafa.
U njegovim oima je gorela neka divlja, nemogua nada, koja je, oigledno,
dolazila od mene ... Ali kao to sam rekla, on je video da sam u pravu. I "elazni"
Karafa je, na moje veliko iznenaenje, uvenuo! Za trenutak, ak sam mislila da je
u njemu neto bilo slomljeno....
- Vidite, ivot nije uvek tako jednostavan kao to izgleda ... ili kao to smo eleli
da ga vidimo, Vaa Svetosti. I najlake se ponekad ini najispravnije i najrealnije.
Ali to nije, naalost, uvek tano. Da, ja sam odavno mogla da odem. Ali ta to bi
promenilo? .. Vi bi nali drugog "nadarenog", sigurno ne tako jakog kao to sam ja,
i od njih pokuali da "dobijete" eljeno znanje. A ovi jadnici ne bi mogli da vam
prue otopr.
- A vi mislite, da moete ..? - sa bolnim izrazom je pitao Karafa.
- Bez nade, ovek je mrtav, Vaa Svetosti, a ja, kao to vidite, jo ivim. I dok
ivim - do poslednjeg minuta bie u meni ... takvi su Veduni, udni ljudi, vidite.
- Pa, ja mislim da je dovoljno za danas - neobino zlobno je uzviknuo Karafa. I da
bi me preplaio, rekao je:
- Odvee vas u moju sobu. Vidimo se uskoro, Madonna!
- A ta je sa mojim ocem, Vaa Svetosti? elim da budem prisutna, ta god e se
desiti sa njim.Bez obzira koliko strano to bilo ...
- Ne brinite, draga Isidora, bez vas to ne bi bila "zabava"! Obeavam vam,
videete sve, i veoma mi je drago to ste izrazili takvu elju..- sa osmehom ve
se okrenuo prema vratima, ali iznenada setivi se neega, zaustavio se: - Recite
mi, Isidora kada "nestanete", ima li za vas to znaenje, kako to radite ..?
- Ne, Vaa Svetosti, nema. Ne prolazim kroz zidove. Samo se "topim" na jednom
mestu, da bi se pojavila na drugom, ako vam takvo objanjenja daje barem neku

- 15 -

sliku - a da bi zavrila efektno, namerno sam dodala -Sve je lako kad znate kako
se to radi... Svetosti.
Karafa me je momentalno gutao sa svojim crnim oima, a onda se okrenuo na peti
i brzo izaao iz sobe, kao da se plai da sam odjednom iz nekog razloga razumela
zato je postavio poslednje pitanje ... im je video da sam iznenada mogla lako da
nestanem, on je uposlio svoju ponosnu glavu, kako bi me pritegao nekako i
"popravio", ili mi stavio neku pouzdanu kamenu torbu, kako sigurno ne bih nigde
"odletela" ... Mojim odgovorom sam ga liila odmora, i moja dua se iskreno
radovala ovoj maloj pobedi, jer sam bila sigurna, da je u ovom trenutku Karafa
izgubio san, pokuavajui da shvati gde bi bezbedno mogao da me sakrije. To su
konano, bili samo trenuci zabave, odvlaenje panje od stranih trenutaka
stvarnosti, ali oni su mi pomogli kada je prisutan Karafa, da ne pokazujem koliko
me je duboko povredilo i ranilo ovo to mi se deava. Ja sam divlje elela da
pronaem izlaz iz svog beznadenog poloaja, elela sam to svom snagom moje
izmuene due! Ali samo moja elja da pobedim Karafu nije bila dovoljna za
pobedu. Morala sam da razumem, ta je njega inilo tako jakim, i ta mu je dato
kao "dar" koji je primio u Meteorima, a ja nisam mogla to da vidim, kao da je on
za mene potpuni stranac. Za ovo mi je bio potreban otac. A on nije odgovarao. I
odluila sam da pokuam, da vidim da li e Sever odgovoriti ... Ali, bez obzira
koliko sam pokuavala, on takoe, iz nekog razloga, nije eleo da doe sa mnom u
kontakt. I ja sam odluila da pokuam neto, to sam pokazala Karafi - da
"odletim" u Meteore ... Samo ovaj put je to bilo rizino, jer nisam imala pojma
gde se nalazi eljeni manastir ... Bio je rizik da ne znam svoju tanu "taku
manifestacije", i da ne mogu da se "prikupim" uopte nigde. I to bi bila smrt.
Ali vredi pokuati ako se nadam bar malo da u Meteorima naem odgovor. Zato,
pokuavala sam da ne razmiljam dugo vremena o posledicama, i pola sam ...
Podesivi sebe na Severa, ja sam mentalno prikazala sebe da se pojavim gde god
bi on mogao da bude u sadanjem trenutku. Ja nikad nisam ila na slepo, i mnogo
poverenja u ovaj moj pokuaj, naravno, nisam imala ... ali ionako nije bilo nieg
drugog da izgubim osim pobede nad Karafom.
I zbog toga je vredelo ... pojavila sam se na ivici veoma strme kamene litice, koja
je "lebdela" iznad zemlje, kao da je veliki bajkoviti brod ... Okolo su bile samo
planine, velike i male. Gora, na kojoj sam stajala je bila najvea i jedino mesto
gde se na vrhu odrao sneg... Ona se ponosno isticala iznad ostalih kao penuavi
beli ledeni breg, koji je krio u sebi nevidljivu misterioznu tajnu... od istoe
sveine, zastao mi je dah! Penuajui u zracima planinskog sunca, igrale su snene
- 16 -

pahulje... Disala sam slobodno i lako , vazduh je slobodno tekao telom, i davao
snagu ivota. I ja bih da ga udisala zauvek! .. Svet je izgledao lep i sunan! Kao da
nigde nije bilo zla i smrti, patnje ljudi, i da nije iveo na zemlji strani ovek po
imenu Karafa ... Oseala sam se kao ptica spremna da rairi krila i penje se ka
svetlosti visoko ka nebo, gde ne postoji zlo koje bi bilo u stanju da me uhvati! ..
Ali ivot se neumorno vraa na Zemlju, pozivajui na surovu realnost razloga
zbog kog sam dola ovde. Pogledala sam uokolo - odmah iza mene je stajala
polirana od vetrova, sa suncem obasjanim injem, siva kamena stena. I na njoj ...
belo, zvezdano razmahnuto na slobodi, veliko, nevieno cvee! ..
Ponosno stojei pod sunevim zracima svojim belim, kao vosak, istaknutim
laticama, kao iste, hladne zvezde, koje su sluajno pale sa neba na ovu sivu,
usamljenu stenu ... Ne skidajui pogled sa njihove hladne, udesne lepote, ja sam
sela na najblii kamen, oduevljeno se divei fascinantanoj igri svetlosti i senki
na zaslepljujue belom, savrenom cveu ... Moja dua je blaeno odmarala, eljno
upijajui divan mir ovog svetlog, oaravajueg trenutka ... U okolini je bio
prisutan magini krug duboke i nene tiine ...
Odjednom sam se trgla ... setila sam se! Otisci Bogova! Eto, kako se zove ovo
prelepo cvee! Po staroj, prastaroj legendi koju mi je voljena baka davno
ispriala, Bogovi, dolazei na Zemlju, iveli su u planinama, daleko od guve sveta
i ljudskih poroka.
Dugo vremena razmiljajui o venosti, oni su se skrivali od ljudi zavesom
"mudrosti" i otuenja ... Ljudi nisu znali kako da ih pronau. Samo nekoliko
srenika uspelo je da ih vidi, ali kasnije niko te "srenike" vie nije video, i nikoga
nije bilo da ga pitaju za put do ponosnih Bogova...
Ali jednom se vojnik na samrti popeo visoko u planine, ne elei da se preda
neprijatelju iv, koji ga je pobedio. ivot je naputao ratnika, isticavi sa
poslednjim kapima krvi ... I nije bilo nikoga, da se oproste, da pusti suzu zbog
njegovog poslednjeg putovanja ... ali, ve na izmaku, oima, uhvatio je divnu,
nevidljivu, boansku lepotu! .. iste, sneno belo, neverovatnih boja okruivalo ga
je ... Divna belina mu je prala duu, vraajui prohujalu mo. Pozivala na ivot ...
Ne mogavi da se kree, gledao je njena hladna svetla, otvarajui usamljeno srce.
A onda, na njegovim oima, zatvorila se duboka rana. ivot mu se vratio, i jo
mnogo silniji i ei nego na roenju. Opet se osetio kao heroj...
Pred njegovim oima bio je visoki Starac ...

- 17 -

- Vratio si me u ivot, Boe? - oduevljeno je rekao ratnik.

- Kako si, ovee? I zato mi kae Boe? - iznenaeno je pitao starac.
- Ko je jo mogao da uini neto tako - apnuo je ovek - A ti ivi skoro na
nebu ... Dakle, ti si Bog.
- Ja nisam Bog, ja sam njegov potomak... Istina ... Doao si, u na manastir. istog
srca i iste namere si doao da ostavi ivot ... Sada ti se vratio. Raduj se.
- Ko me je vratio, Stare?
- Oni, "otisci Gospodnji" ...- pokazujui na divno cvee, Starac je odmahnuo
glavom.
Od tada je i nastala legenda o cveu Gospodnjem. Kau da uvek raste kod
manastira Bojih, koji su doli da ukae na put ...
Izgubljena u mislima, nisam videla, da posmatram okolinu ... i bukvalno sam se
odmah probudila! Neverovatno udesno cvee raslo je oko uskog, tamnog jaza,
sakrivi u steni, skoro nevidljiv, "prirodni" ulaz! Izotreni iznenadni instinkt,
doveo me je do njega ...
Nikog nije bilo da se vidi, niko nije izaao. Oseavi se teskobno, to dolazim
nepozvana, ja sam ipak odluila da pokuam i ula u peinu.
Opet, nita se nije dogodilo ... Ni posebne zatite, niti bilo kakvog drugog
iznenaenja nije bilo. Sve je bilo mirno i velianstveno kao na poetku vremena ...
I od koga bih morala da se branim?
Samo od istih nadarenih, kao to su bili domaini? .. Odjednom sam se stresla, da
se moe pojaviti jo jedan "Karafa", koji bi bio u izvesnoj meri nadaren, i koji bi
ovo tako lako naao.
Oprezno sam uala u peinu. Ali nita neobino se nije dogodilo, osim to je
vazduh bio nekako vrlo mekan i "radostan" - mirisan od prolea i trave, kao da
sam bila na velikom krenju ume, a ne unutar gole kamen litice ...
Nakon nekoliko metara, odjednom sam shvatila da je sve laki, iako se inilo, da
je trebalo da bude obrnuto. Svetlo je strujalo od vrha, i ovde dole razlivalo se u
veoma meko kao "zalazee sunce" osvetljenje. U mojoj glavi tiho i diskretno je
zvuala udna, umirujua melodija - neta to nikada nisam ula ... neobina
kombinacija zvuka stvarala je svet lakim i radosnim. I sigurnijim ... U udnoj

- 18 -

peini je je bilo veoma tiho i veoma udobno ... jedino, bila sam malo uznemirena sve vie je jaao oseaj tueg prisustva. Ali nije bilo neprijatno. Prosto kao briga
roditelja koji trai svoje nesmotreno dete...
Koridor, po kom sam ila, poeo je da se iri, pretvara u veliku visoku kamenu
salu, po kojoj su ivice kamenih sedita ureene jednostavno, slino dugoj klupi,
izraene u steni. A u sredini prostorije stajalo je udno kameno postolje, na
kojem je "goreo" duginim bojama ogroman brilijantni kristal ... On je blistao i
treperio u blistavim zaslepljujuim raznobojnim bleskovima, i izgledao kao malo
sunce, koje je neko, iz nekog razloga sakrio u kamenu peinu. Dola sam blie i
kristal je sinuo svetlije. Kristal je bio materijalan, jednostavan i neverovatno
veliki i lep. On nije bio neto misteriozno ili znaajno, ve samo izuzetno lep. Tek
sada nisam jo uvek mogla da razumem zato ovaj naizgled sasvim jednostavan
"kamen" reaguje na pribliavanje oveka? Da li je mogue da je na neki nain u
to "umeana" ljudska toplota?
Potpuno si u pravu, Isidora ...- iznenada se uo neiji nean glas. - Nije to bez
razloga, to te cene Oci!
Zapanjena, odmah sam se okrenula radosno uzvikujui - stojim pored Severa! I
dalje je bio prijateljski raspoloen i topao, samo malo tuan. Kao blago sunce,
koje je iznenada zaklonio nasumini oblak ...
- Zdravo Sever! Oprosti to sam dola nepozvana. Zvala sam vas, ali se niste
pojavili ... Onda sam odluila da pokuam da vas naem. Reci mi ta tvoje rei
znae? Koji je moj znaaj da me Oci cene?
On je otiao do kristala - on je zasijao jo jae. Svetlo, bukvalno zaslepljujue,
spreavalo me da ga gledam.
- U pravu si za ovog "diva" ... Nali smo ga pre jako mnogo vremena, mnogo
stotina godina unazad. A sada je koristan za zatitu protiv "slepih", onih koji su
sluajno stigli ovde. Sever se nasmeio -Za "elee ali ne i sve mogue" ...- i
nastavio - kao Karafa. Ali ovo nije tvoja sala, Izidora. Poi za mnom. Pokazau ti
tvoje Meteore.
Preli smo dublje u sobu, hodajui po krajevima nekih velikih belih ploica sa
natpisima urezanim na njima.
- To nisu rune. ta je to Sever? - nisam mogla da podnesem.
Ponovo se ljubazno nasmejao:
- 19 -

-Rune, Samo veoma stare. Tvoj otac nije imao vremena da te naui ...ali ako eli
- ja u te nauiti. Samo doi kod nas, Isidora.
On je to ponovio da bi ja ula.
Ne! - otro sam ga presekla - Ne dolazim zato ovde, znate, Sever. Dola sam za
pomo. Samo vi moete da mi pomogne da unitim Karafu. Na kraju krajeva, u
tome to on radi - ima i vaeg vina. Pomozite mi!
Sever je postao tuniji ... znala sam unapred ta e odgovoriti, ali nisam imala
nameru da odustanem. Na tas su stavljeni milioni dobrih ivota, a ja ne mogu da
samo odustanem od borbe za njih.
- Ve sam objasnio, Isidora ...
- Pa objasnite mi jo jednom! - resko sam ga prekinula - Objasnite mi kako mogu
da sedim mirno kada se ljudski ivoti gase jedan po jedan bez krivice?! Objasnite
mi kako takav olo poput Karafe, moe postojati, a niko nema ak ni elju da
pokua da ga uniti?! Objasnite mi kako se moe iveti, kada se pored vas to
deava? ..
Ogorenost je kao mehur rasla u meni, koji pokuava da prokljua. Skoro sam
zaplakala, pokuavajui da doprem do njegove due, ali oseala sam da gubim.
Nije bilo drugog puta. Ja nisam znala, da li u jo uvek nekada doi ovde, i morala
sam da iskoristim sve to mogu, pre nego to odem.
- Vidite, Sever! irom Evrope, pale na lomaama vau brau i sestre! Da li moete
da spavate, kada ujete njihove krike? I kako to da nemate krvave none more?!
Njegovo mirno lice iskrivilo se u bolnu grimasu:
- Ne govori to, Isidora! Ve sam ti objasnio - mi ne treba da se meamo, nama
nije dato takvo pravo ... Mi smo uvari. Mi samo titimo znanje.
- I ne razmiljate o tome da ako jo ekate, vae znanje neete imati za koga da
uvate?!. - Plakala sam gorko.
- Zemlja nije spremna, Isidora. Rekao sam ti to ...
-Dobro, moda nikada nee ni biti spremna ... I jednog dana, kroz koju hiljadu
godina, kada budete gledali na nju sa svojih "vrhova", vi ete gledati prazno
polje, moda ak i zaraslo u prelepo cvee, jer na svetu tada nee biti ljudi, i

- 20 -

nikome nee trebati to cvee ... Mislite, Sever, to je budunost koju elite za
svet! ..
Ali Sever je bio zatien neprobojnim zidom vere u ono to je rekao ...
Oigledno, svi su vrsto verovali i u svojoj dui bili u pravu. Ili je neko jednom
ulio ovo verovanje u njihove due toliko duboko, to su oni prenosili kroz vekove,
ne otvarajui i ne dopotajui nikome da dopre do njihovih srca ... I ja nisam
mogla da prodrem do njih, bez obzira na to koliko se trudila.
- Nas je malo Isidora. A ako mi interveniemo, nije iskljueno da moemo
poginuti ... I onda je lake, za slabog oveka, kao Karafa, da iskoristi sve, to
uvamo. I nekome e biti u rukama vlast nad svim ivima. Ovo je ve bilo
jednom ... davno. Svet je skoro nestao onda. Dakle - ao mi je, ali mi se ne
meamo, Isidora, nemamo pravo na to ... Nai veliki preci zavetali su nam da
zatitimo drevna znanja. I to je razlog zato smo ovde. Za to ivimo. Mi nismo
spasili Isusa tada ... Iako smo mogli. Ali svi smo ga voleli.
- Hoete da kaete da je neko koga poznajete Isus ?! .. Ali to je bilo tako
davno .. ak i Vi ne moete da ivite tako dugo!
- Zato - davno, Isidora? - Istinski se iznenadio Sever. - To je samo nekoliko
stotina godina unazad! I mi ivimo due, ti zna. Tako bi mogla da ivi i ti, samo
kada bi htela ...
- Nekoliko stotina!? - Sever klimnu glavom. - Ali to je legenda?! .. Uostalom, po
njoj je od njegove smrti prolo hiljade godina ..
- To je ono to je "legenda" ... - slee ramenima Sever - Posle svega, ako je ona
istinita, onda ne bi bilo potrebe za "fantazijama" Pavla, Mateja, Petra, i slinih ..
Pri svemu tome, ti "sveti" ljudi ak i nikada nisu videli ivog Hrista! I on ih nikada
nije uio. Istorija se ponavlja, Isidora ... Tako je bilo i uvek e biti, sve dok ljudi
ne ponu konano, da misle svojom glavom. U meuvremenu, za njih misle Tamni
umovi - i na Zemlji e uvek biti borba za dominaciju ...
Sever zastade, kao da pokuava da odlui da li da nastavi. Ali posle krtakog
razmiljanja, ipak, ponovo je progovorio ...
- "Mislim da Tamni" s vremena na vreme daju oveanstvu novog Boga, birajui
ga uvek meu najboljima, najpametnijima i najistijima ... ali od onih koji
obavezno vie nisu u Krugu ivih. Tako je mrtvome, vidi, mnogo lake obui
"haljinu" lane "istorije o njegovom ivotu", i da ga daju svetu, i oveanstvu da
je "podri" . "Ja mislim da Tamni", primoravaju ljude da urone dublje u neznanje
- 21 -

Uma , plaei njihove due strahom od neposredne smrti, i stavljajui okove na

njihovu slobodu i ponosni ivot ...
- Ko su - Tamni, Sever? - nisam izdrala.
- To je Tamni Krug, koji ukljuuje "sive" Volhove, "crne" maioniare, finansijske
genijalce (razliite za svaki novi period), i mnogo toga slinog. Jednostavno - to
je zemaljsko (i ne samo zemaljsko) jedinstvo "Tamnih" sila.
- I ne borite sa njima!? Vi govorite o tome tako mirno, kao da vas se ne tie! ..
Ali vi takoe ivite naZemlji, Sever!
U njegovim oima bila je smrtna melanholija, kao da sam sluajno dodirnula neto
duboko tuno i nepodnoljivo bolno.
- O, mi smo se borili, Isidora .. Jo kako borili! To je bilo davno ... Kao i ti sada, ja
sam bio previe naivan i mislio da su ljudi duni da pokazuju gde je istina, a gde
la, i odmah kreu da da se bore za "pravednu stvar." To je samo "san o
budunosti," Isidora ... ovek, vidi, je lako ranjiv ... previe lako podlee laskanju
i pohlepi. I raznim drugim "ljudskim porocima" ... Ljudi prvo misle o svojim
potrebama i koristi, pa tek onda - o "drugim" ivima. Oni koji su jai - ude da
uzmu mo. Pa, i slabi trae jake braniocie, nisu zainteresovani za svoju "istou".
I to traje vekovima. Zato u svakom ratu, prvo umiru najpametniji i najbolji. A
ostali se pridruuju "pobednicima" ... I tako to ide u krug. Zemlja nije spremna
da misli, Isidora. Znam da se ne slaete, jer vi ste sami previe isti i svetli. Ali
jednom oveku je nemogue da pobedi zajedniki zlo, ak i takvom jakom kao to
si ti. Zemljino Zlo je preveliko i svojevoljno. Jednom smo pokuali ... i izgubili
najbolje. Zato emo ekati dok ne doe pravo vreme. Nas je premalo Isidora.
- Ali zato ne pokuate drugaije da se borite? U ratu koji ne zahteva vae
ivote? Vi imate takvo oruje! Zato ne ovlastite takve kao Isusa? Zato ne rei
ljudima istinu? ..
-Zato to niko nee sluati ovo Isidora ... Ljudi vole lepu i mirnu la, naruavajui
istinu due ... Pa ipak, ne ele da misle. Vidite, ak su i istoriju o "ivotu bogova" i
Mesiji, stvorili "Tamni," slinu jedna drugoj, do detalja, poev od roenja do
smrti. Jednom, kada sam ja bio kao ti - Uveren, pravi ratnik - ta "istorija" me je
zapanjila tim otvorenim laima i raznolikou pohlepe od koje je "stvorena".
Mislio sam da je to velika greka "tamnih" ... Ali sada, odavno sam shvatio da su
takvu namerno stvorili. I to je zaista bilo genijalno ... Mislim da Tamni suvie
dobro znaju prirodu "robovanja" oveka, a samim tim sam potpuno uveren da je

- 22 -

ovek uvek spreman da ide za onima, koji ih vode na povocu, ali e biti veoma
teko da im se odupru. To je razlog zato e ljudi, verovatno i dalje, slepo slediti
"bogove", Isidora, bez sumnji ili miljenja, bez truda da se zapitaju makar jedno
pitanje ...
Ja sam spustila glavu - on je bio potpuno u pravu. Ljudi jo uvek imaju suvie jak
"instinkt krda", to im lako savija due ...
- Ali svaki od tih ljudi koji se nazivaju bogovima, bili su veoma svetli i veoma
razliiti, imali sopstveni jedinstven ivot, koji bi divno ukrasili Istinitu Hroniku
oveanstva, ako bi ljudi znali za njih - nastavio je Sever. - Reci mi, Isidora, da li
je proitao neko na Zemlji zapise samog Hrista .. A on je bio odlian uitelj, koji
je takoe divno pisao!?! I ostavio mnogo vie nego to su mogli da zamisle
"Tamni", stvorivi svoju lanu istoriju ...
Oi Severa su postale veoma tamne i duboke, kao da za trenutak apsorbuje svu
zemaljsku gorinu i bol ... I bilo je jasno, da o tome nije hteo da pria, ali posle
pauze na trenutak, on je nastavio.
- On je ovde iveo trideset godina ... I onda je napisao vest o svom ivotu,
znajui koliko je snana svaka la. On je ve znao svoju budunost. I ve je tada
stradao. Mnogo smo nauili od njega ... - odjednom je seanje postalo prijatno,
Sever se sasvim detinjasto osmehnuo ... - U nama je uvek gorela zaslepljujuasvetla Sila ivota, kao sunce ... i divni unutranji svet. On nas je impresionirao sa
svojom beskonanom eljom da zna! Znao je sve to znamo mi... Nikada nisam
video takvu ludu glad za znanjem! .. Takoe, moda jo jednom, isto tako
opsesivno ...
Njegov osmeh je porastao iznenaujue toplo i svetlo.
- U to vreme kod nas je ivela devojku - Magdalena ... ista i nena, kao jutarnje
svetlo. I fantastino nadarena! Ona je bila najjaa od svih ljudi koje sam
poznavao u svetu u to vreme, od najboljih Volhova. Jo dok je bila kod nas,
postala je Veduna Isusa ... i njegova jedina velika ljubav, a posle - supruga i
prijatelj, delivi sa njim svaki trenutak njegovog ivota, dok je iveo na ovoj
zemlji ... Pa, on je uio i odrastao sa nama, postao je vrlo jak Vedun i pravi ratnik!
Tada je dolo vreme da se oprosti od nas ... Vreme da ispuni obavezu za koju su
ga Oci pozvali na Zemlju. I on nas je napustio. I sa njim je otila Marija
Magdalena ... Na manastir je prazan i hladan bez njih neverovatno, sada je
postao sasvim odrastao. Mi smo izgubili svoje srene osmehe, njihov nas je smeh
grejao ... njihova radost u oima kada vide jedan drugog, njihova bezgranina
- 23 -

e za znanjem, i sa gvozdenom snagom Duha i svetlosti istih dua ... Ta deca su

bila kao sunce, bez koje se smrkao na ivot. Meteori su tuni i prazni bez njih ...
Mi smo znali da se oni nikada nee vratiti, i da ih niko od nas nikada nee vie
videti ... Isus je postao nepokolebljiv ratnik. On se estoko borio protiv zla, kao
ti, Isidora. Ali on nije bio dovoljno jak. - Sever utihnu ... - On je pozvao u pomo
svog oca, on je proveo sate razgovarajui sa njim mentalno. Ali otac je bio gluv
na njegove molbe. On nije mogao, nije imao pravo da izda, to emu je sluio. I
zbog toga je morao da preda svog sina, kojeg je iskreno i nesebino voleo - u
oima Severa su se, na moje veliko iznenaenje, pojavile blistave suze ... - Nakon
to ga je odbio njegov otac, Isus, kao to si ti, Isidora, zatraio je pomo od svih
nas ... ali smo mu otkazali ... Nismo imali pravo. Ponudili smo mu da ode. Ali on je
ostao, iako je prekrasno znao ta ga eka. Borio se do poslednjeg trenutka ...
Borio se za dobrobit Zemlje. Borio se za Svetlost. Za ljude, a "u znak
zahvalnosti" posle smrti su ga oklevetali, tako to su ga lano napravili nemonim
Bogom ... Iako, bespomoan, Isus nikada nije bio ... On je bio ratnik do kosti, ak
i kada je kao dete doao kod nas. On je pozvao na borbu, on je lomio "crne", gde
god da je doao, na svom trnovitom putu.Sever je utihnuo, i mislila sam da je
pria zavrena. U njegovim tunim oima, tako duboko sivim, javljala se gola
enja, da sam konano shvatila koliko je teko iveti, odbijajui da se pomogne
ljubljenim, svetlim i prekrasnim ljudima, idui u sigurnu smrt, i znajui, koliko je
lako bilo spasiti ih, samo posegnuvi rukom ... A kako je nepravedna njihova
nepisana "istina" o tome da se ne meaju u poslove Zemlje, dok (konano
jednom ..!) ne doe "pravo" vreme .. . koje moda nikada nee doi ... ovek - je
jo uvek slabe volje, Isidora ... - iznenada opet je tiho progovorio Sever. - A
pohlepe i zavisti u njemu je, naalost, vie nego to moe da podnese. Ljudi jo
nisu bili spremni da slede iste i Svetle - to smeta njihovoj "gordosti" i jako su
ljuti, jer se previe razlikuju od "obinog" oveka. Tamni, znaju da to iskoriste,
uvek lako usmere ljude da zbace i ubiju "nove" bogove. A onda, dostojno
posramljene, vrate te iste nove "bogove" kao velikomuenike, ubijene
"grekom" ... Hristos, ak i razapet ostao je suvie dalek za ljude ... i previe ist
... tako posle smrti ljudi su ga takvom brutalnou, bez kajanja i aljenja,
napravili slinim sebi. Tako je vatreni ratnik ostao u ljudskom pamenju kao
plaljivi Bog, koji je pozivao da se podmetne levi obraz, kada mu udare desni ....
Od njegove velike ljubavi - ostala je samo sprdnja ... Ljudi su i dalje glupi i zli
Isidora ... Nemojte se dati njima! ak i kada su razapeli Isusa, sve ove godine oni
ne mogu da se smire, unitavajui njegovo ime. Nemojte im se dati Isidora!

- 24 -

Isus Radomir izgoni trgovce iz hrama

- Ali, da li mislite da su svi ljudi glupi i zli .. Na Zemlji, ima mnogo divnih ljudi,
Sever?! I nisu svi nuno "zbacili" Boga, verujte mi! Gledajte u mene - zar ne
vidite? Treba mi iv Isus, kao i njegova divna Ljubav - Marija Magdalena ...
Sever se nasmeio....
- Zato to - Isidora... molite se drugim bogovima. Da, i njima verovatno treba da
se molimo! Uvek su sa vama i ne mogu da vas ostave. Tvoji bogovi - Dobrota i
Ljubav, Svetlost i Znanje, i ista netaknuta Snaga . To su Bogovi mudrosti, a to
je ono emu se mi "molimo". Ljudi ih ne prepoznaju jo. Oni i dalje trebaju
druge ... Ljudi trebaju nekoga kome mogu da se ale kada su loe; Koga mogu da
krive; nekoga koga oni mogu da pitaju kada im neto treba; ko moe da im oprosti

- 25 -

kada "zgree" ... To je ono to je potrebno oveku ... i proi e jo dosta vremena
dok ljudima ne zatreba takav Bog koji e uiniti sve za njih, i jo vie - sve e im
biti oproteno ... Ovo je ba zgodno da bi mogli da odbiju, Isidora ... ovek jo
nije spreman sve da uini sam.
- Pokaite mi ga, Sever ... - Rekla sam apatom. - Pokaite mi, kakav je on bio.
Vazduh okolo se zatalasao, varnice i vlaga, su otvorile misteriozna nevidljiva
vrata. A onda sam ih videla! .. U velikoj kamenoj peini, dva divna plava deteta,
zabavno govore o neemu, sede na maloj prirodnoj kamenoj fontani. Svet oko
njih izgleda sreno i sunano, apsorbuje mlazeve od tih divnih dua, tihu
radost ... Deak je bio ponosan, visok i veoma vitak za svojih trinaest godina. U
njemu je besnela velika unutranja snaga, ali u isto vreme, on je bio mekan i
veoma prijatan. On je gledao na svet veselo i ... vrlo mudro, kao da mu je
najmanje stotinu godina. S vremena na vreme njegove plave oi obasjava,
prodorna siva boja, a opet blistaju sa veseljem, uivajui sa osmehom, ljubei
svoju armantnu sagovornicu ... I devojka je stvarno bila izuzetno lepa. Bila je
kao isti aneo koji je upravo siao s neba. prigrlivi je na grudi, ona je drala
staru, debelu knjigu. I oigledno ni za ta je nee pustiti. Talasastu, veoma dugu
zlatnu kosu je vezala plavom svilenom trakom, idealnom za boju njenih smejuih,
nebo-plavih oiju. Mala udubljenja na roze obrazima izgledala su lepo i zabavno
kao isto majsko jutro ... Deca su bila obuena u dugu, belo snenu, istu odeu,
obavijenu sa zlatnim pojasom i izgledala kao divan par izvuen sa neke prekrasne
stare slike ... Oni su divno odgovarali jedan drugom, dopunjujui i sjedinjujui
jedan drugoga, stvarajui celinu, koju je nemogue razruiti ... To su bili Isus i
Marija Magdalena, budui Spasitelji oveanstva, i njegova jedina i velika,
budua ljubav.
- Ali oni izgledaju potpuno drugaije! - Istinski iznenaena, plakala sam. - Uopte
nisu onakvi kakvim ih crtaju! Zar nisu Jevreji!?
- Nikada nisu ni bili - Sever slegnu ramenima. - To su ljudi, kojima je bila
potrebna mo, veoma "pametno" odluili da postanu "deca ubijenog Boga", samim
tim, postali "izabrani", najopasniji ljudi na svetu. Isus je bio sin Belog Volha i
nae uenice, Vedune Marije. Ona ga je rodila, kako bi privela na Zemlju njegovu
divnu duu.

- 26 -

Veduna Marija i Volh Jovan u oekivanju Belog Volha prilikom roenja Radomira
Gledala sam zapanjeno Severa ...
- Zar nisu Jevreji Marija i Josif!? Zar to sve nije bilo u Nazaretu?
..Nikada nije bilo jevrejke Marije, Isidora, ni Josifa sa Isusom. Bila je Veduna
Marija, koja je neposredno pre njegovog roenja krenula ovde u Meteore da ga
ovde rodi, meu Volhovima i Vedunama. Ali je zakasnila ... Isus je roen nedelju
dana ranije, u zoru, u maloj kui na obali reke. Njegovo roenje je pratila Svetla
Jutarnja Zvezda. Nai mudraci su pourili ka njima da ga vide i zatite. A njegov
uitelj i njegov otac, doao da se pokloni, predivnoj dui svog novoroenog sina.
Volhovi su ga prizvali na Zemlju, da bi zaustavio "kugu", koja, kao pauk, ve dugo
tka ovde svoju crnu mreu. I zapravo su Volhovi poslali Isusa Jevrejima. Ali Isus
nije bio Jevrej. Volhovi su se nadali da e biti dovoljno jak da zaustavi "crno"
Zlo, koje se ve proirilo svetom. Ali Isus je izgubio, potcenio je "velike slabosti"
- 27 -

ljudske ... Zemlja nije bila spremna za njegov dolazak, kao ni za dolazak
Vedajuih, Isidora. A mi nismo mogli da mu pomognemo. Kada doe pravo vreme otvoriemo vrata. I, mogue je, na svetu e prevladati svetlost. Ali toga nee biti
jo dugo vremena.
Ja sam eksplodirala.
- Pa, to vi jednostavno sedite i gledate kako se unitavaju najbolji?!. Ali to je
takoe va svet, Sever! Kako ga moete tako jednostavno ostaviti da propadne?
Najlake je ui i izai. Ili prosto ekati. Ali, vas nee biti da nastavite da gledate
ovu izdaju u svim svojom preostalim dugim ivotima? .. Kako moete spokojno da
ivite, ne razmiljajui o tim svim mrtvima?!. Ne verujem u predivnu budunost
izgraenu na smrti drugih ljudi, Sever! To je strano. Svet nikada nee biti
takav, ako mu ne pomognete sada! Molim vas, pomozite mi, Sever ...- bila sam
spremna da padnem na kolena, ako to moe biti od pomoi. Ali ja sam videla da se
nita od toga nee promeniti ... Ovi ljudi su iveli u svojoj istini, veoma izolovani i
strani. Nisam mogla da razumem, kako se nisu stideli da stoje po strani kada su
najbolju i najtalentovaniju decu zemlje spaljivali na hiljade, prokljinjui svoj dar,
dok su umirali u stranim mukama? .. Moje su ruke nemone, ja ne mogu da se
borim sama. Bio je u pravu - ja nisam imala dovoljno snage.
-Kako moete da budete takvi Sever! .. Kako moete dozvoliti "crnima" da porobe
nau lepu zemlju? .. Zar Veliki Uitelji ne vide ta se deava? Kako, posle svega
veruju u neto svetlo, Sever ?.
- Zemlja e i dalje veoma dugo i strano patiti, Isidora ... Dok ne stigne na ivicu
propasti. I uvek e za nju da umirati samo najbolji. A potom e doi vreme
izbora. Samo ljudi mogu da odlue, ima li u njima snage da preive.Mi samo
ukazajumo na put.
- Jeste li sigurni, da ete imati kome da ukaete, Sever? Moda e oni, koji
ostanu, biti ravnoduni ...
- O, ne, Isidora! ovek je neobino jak u svom opstanku. ak ne moe da zamisli
koliko je jak! A pravi ovek nikad ne odustaje ... ak i ako se ostane samo jedan.
Uvek je tako bilo. I uvek e biti. Na Zemlji je veoma jaka snaga ljubavi i moi
borbe, ak i ako ljudi jo uvek to ne razumeju. I uvek e postojati neko ko e
voditi ostale. Glavni stvar je u tome, da se ti "znajui" ne okernu "crnima" ... Od
samog roenja ljudi su u potrazi za ciljem. I samo od njih zavisi, da li e ga nai
sami ili e biti oni, kojima e ovaj cilj biti dat. Ljudi treba da naue da misle,
Isidora. I, naalost, mnogi su zadovoljni onim to misle o neemu drugi. I dok se
- 28 -

tako bude nastavljalo Zemlja e izgubiti svoje najbolje sinove i keri koji e
platiti za neznanje svih "voenih". Dok je tako, nije potrebna naa pomo, Isidora
. I niko od nas nee pomoi. Jo nije stiglo vreme da bi najednu kartu bilo
stavljeno sve. Ako mi sada poginemo, borei se za aku prosvetljenih, ak i ako
oni ve znaju da im je dolo vreme, to "znanje" e kod nekoga biti jo jae ...
Vidim da nisi uverena, dodao je Sever uz blagi osmeh. - Da, ti ne bi bila ti, ako
bih te lako ubedio ... Ali ja te pitam samo jednu stvar, Isidora! To nije tvoje
vreme i nije tvoj svet!
Bila sam tuna do divljatva ... shvatila sam da sam izgubila ovde. Sada sve zavisi
samo od savesti - Da odem, ili da se borim, znajui da za pobedu nema nade ...
- Pa, Sever, ja u ostati ... ja ne mogu biti mudra kao ti i tvoji veliki preci ... ali
mislim, da li su zaista bili tako "veliki" - oni bi nam pomogli, i oni bi oprostili
vama. Ali, ako ne bi, onda moda i nisu tako "veliki"! ..
Gorina je tekla mojim ustima, ne dozvoljavajui mi da mislim trezveno ... Nisam
mogla da dozvolim da mislim o tome da pomoi nije bilo ni od koga... Ovde je bilo
ljudi koji su bili u stanju da pomognu, samo je trebalo da ih povuemo za rukav.
Ali oni to nisu eleli. Oni su "titili" visoke ciljeve, odbijajui da interveniu ... Oni
su bili Mudri ... Pa, ja sam samo sluala svoje srce. elela sam da spasim drage,
elela sam da pomognem drugima da spasu svoje voljene. Htela sam da unitim zlo
... Moda da su "mudri" razumeli da sam ja samo "dete." Moda, nedorasla. Ali,
ak i da ivim hiljade godina, nikada ne bih bila ustanju da posmatram mirno,
kako od neije brutalne ruke, nevini umiru prekrasni ljudi! ..
- Da li eli da vidi prave Meteore, Isidora? Najverovatnije, vie nikada nee
biti takva prilika - naalost, rekao je Sever.
- Mogu li da pitam ta znai re - Meteori?
Oh, to je bilo davno, kada smo ga nazvali ... sada nije bitno. I nekada je to
zvualo malo drugaije. To je znailo - Mi-Te-U-RA, to je znailo, u
neposrednoj blizini svetlosti i znanja, uvajui ih i ivei po njima. Ali onda je
previe "neznajuih" poelo potragu za nama. I ime se izmenilo.Mnogi u imenu ne
uju zvuk, a mnoge i ne interesuje uopte. Nisu shvatili da, ak i ovde na samom
pragu, oni su ve u kontaktu sa verom. Da, ona ih je ve upoznala na pragu,
poevi sa imenom i shvatanjem ... znam da to nije pitanje, i verovatno je to
teko razumeti, Isidora. Iako, tvoje ime se odnosi i na one koji ... Ono je
znaajno.

- 29 -

Ti zaboravlja da za mene nije vaan jezik Sever. Ja ga oseam i vidim nasmeila sam se.
- ao mi je, ja sam zaboravio sam ko si ti. Da li eli da vidi ta je dato
znajuima, Isidora? Nee imati jo jednu priliku, nikada se nee vratiti ovde.
Ja sam samo klimnula glavom, pokuavajui da zadrim po akama sa obraze zle,
gorke suze.
Nadala sam se da u biti sa njima, dobiti njihovu snanu prijateljsku podrku,jo
ne uspevajui da stojim pravilno. Bila sam sama. Nisam ni znala zato je to veoma
vano za mene ... Zato sam pola bespomona protiv monog i stranog oveka sa
stranim imenom Karafa ... ali odluka je doneta i nisam htela da se povuem.
U suprotnom, koliko je kotao na ivot, ako bih morala da ivim, izdajui sebe?
Odjednom sam se potpuno smirila, sve je napokon dolo na svoje mesto. Mogla
sam da raunam samo na sebe. I zapravo sve je iz toga proizilazilo. A ta e biti
na kraju - o tome nisam mislila previe.
Premestili smo se po visokom kamenom hodniku, koji se jo uvek irio, dublje. U
peini je bilo tako svetlo i prijatno, i miris prolene trave je bio mnogo jai kako
smo ili dalje. Odjednom ispred nas je zasijala svetlea zlatna "stena" na kojoj je
blistala jedinstvena velika runa ... ja sam odmah shvatila - to je bila zatita od
"neupuenih". Bila je kao svetlucava gusta zavesa, stvorena od neke, nepoznate
za mene, blistajue zlatne materije, kroz koju sama ja najverovatnije ne bi
mogla da proem. Dignuvi ruke, Sever je lagano lupio dlanovima, i, zlatni "zid" je
nestao, otvarajui prolaz do neverovatne sobe ... u meni se pojavio jak oseaj
neeg "stranog", kao da mi je neto govorilo, da to nije sasvim obian moj svet, u
kome sam oduvek ivela ... Ali kroz trenutak taj "stranac" je nestao, i opet je sve
bilo poznato i dobro. Jak oseaj neeg nevidljivog to nas nadzire se pojaao. Ali
on nije bio neprijateljski, ve kao topli dodir dobrog starog prijatelja, jednom
davno izgubljenog i sad odjednom ponovo naenog ... U udaljenom uglu sobe
blistala je, prelivajui se u razne boje, mala prirodna fontana. Voda u njoj je bila
toliko providna da je bio vidljiv samo prelivajui odsjaj svetlosti, koji je sijao na
drhtavim kao ogledalo, kapima. Gledajui ovo divno udo, neoekivano sam
iznenada osetila goruu e. I ne pitajui Severa da li mogu popiti, odmah sam
dobila odgovor:
- Naravno Isidora, probaj! Ovo je voda ivota, svi je pijemo, kada nismo dovoljno
jaki, kada na teret postane nepodnoljiv. Probaj!

- 30 -

Nagnula sam se, da bi rukama uhvatila malo udotvorne vode, i osetila

neverovatno olakanje, ak i pre nego to sam je dotakla! .. Izgledalo je da su se
svi moji problemi, sva gorina, negde iznenada povukli, oseala sam se neobino
umirujue i sreno ... Bilo je neverovatno! .. Odsutno sam se okrenula Severu - on
se nasmeio. Oigledno, takvu senzaciju iskuse svi koji su dotakli ovo udo po
prvi put. Ja sam zahvatila vodu rukama - ona je blistala malim dijamantima, poput
jutarnje rose na osunanoj travi ... Paljivo, paljivo da ne prolijem dragocene
kapi, uzela sam mali gutljaj, po celom telu irila se jedinstvena lakoa .. Jednim
potezom, kao arobnim tapiem, kao da se neko saalio, i skinuo sa mene
petnaest godina. Oseala sam se lagano, kao ptica, koja lebdi visoko u nebo ...
Glava mi je bila ista i jasna, kao da sam se tek rodila na ovom svetu.
- ta je to?!. - iznenaeno sam apnula.
- Rei u ti - osmehnuo se Sever - iva Voda ... Ona pomae da se skupi znanje,
otklanja umor, vraa svetlo. Nju piju sve koji su ovde. Uvek je bila tu, koliko se
seam.
Gurnuo me napred. I onda sam odjednom shvatila, da je neto izgledalo jako
udno ... Sobi nije bilo kraja! .. Na poetku se inila mala, ali je nastavila da se
"produuje" kako smo se dalje kretali! .. Bilo je neverovatno! Ponovo sam
pogledala Severa, ali je on samo klimnuo glavom, kao da hoe da kae: ". Nemoj
se iznenaditi ni zbog ega, sve je u redu" I ja sam prestala da se iznenaujem ...
Pravo iz stene "izaao" je ovek...
Zapanjena, pokuala sam da ne pokaem iznenaenje, kao i za sve ostalo, onima
koji ive ovde, verovatno je sve bilo savreno jasno. ovek je doao pravo do nas
i niskim zvunim glasom rekao:
-Zdravo budite, Isidora! Ja sam Volh Isten. Znam, tebi je teko...ali, ti si sama
izabrala put. Poi samnom, pokazau ti, ta si izgubila.
Poli smo dalje. Pratila sam udesnog oveka, od koga je dolazila neverovatna
mo i, alosno mislila, smatrajui kako bi sve bilo lako i jednostavno, ako bi eleo
da mi pomogne! Ali, naalost, nije hteo ... Ila sam, duboko u mislima, savreno ne
primetivi kako je potpuno ispunjen ovaj divni prostor policama na kojima je
poivala neverovatna koliina zlatnih ploa i neobinih veoma starih "svitaka",
slinih drevnim rukopisima kakve uva u kui moj otac, sa jedinom razlikom u
tome, da se ovde uvaju, napravljene od nekog nepoznatog najtanjeg materijala
koji ranije nisam nikada videla. Svici su bili razliiti, mali i veoma veliki, kratki i
dugaki, kao visine oveka. I u ovoj udnoj sobi ih je bilo mnotvo ...
- 31 -

- Ovo je znanje, Isidora. Veoma mali deo njega. Moe ga upiti, ako eli. Nee
boleti, a moe ak da ti pomogne u potrazi. Pokuaj, draga moja ...
Isten se neno osmehnuo, a ja sam iznenada osetila da sam ga poznavala uvek.
Od njega je stizala divna toplota i mir, koji su meni nedostajali sve te strane
dane borbe protiv Karafe. inilo se da je on to odlino oseao, tako kako je
gledao na mene sa dubokom tugom, kao da je znao kakva zla sudba me eka izvan
zidina Meteora. I on je ve tugovao ... Otila sam do jedne od beskrajnih polica,
do vrha "popunjene" polukrunim zlatnim ploama, da bih pogledala, kako mi je
predloio Isten ... Ali nisam ni pribliila ruku, a ve sam bila bukvalno
preplavljena sa izuzetnim, udesnim vizijama! Fantastine slike, koje nisu liile ni
na ta to sam ikad videla, preplavile su moj izmueni mozak neverovatnom
brzinom, zamenjujui jedna drugu ... Neke od njih su ostajale, a neke su
nestajale, odmah donosei nove sa sobom, i ja skoro da nisam imala vremena da
ih razmotrim. ta je to?!. ivot nekih davno mrtvih ljudi? Nai veliki preci?
Vienja su se menjala sa ludom brzinom. Tok se nije zavravao, nosei me u neke
neverovatne zemlje i svet, na dajui da se probudim.
Odjednom je jedna od njih zasjala svetlije od ostalih, i meni se otvorio divan
grad ... on je bio vazduno prozraan, kao da je napravljena iz Belog Svetla.
- ta je to? - tiho sam apnula. - Da li je to istina ..
- Ovo je Sveti Grad, draga. Grad naih Bogova. On nije bio tako davno, tiho je
progovorio Isten. Otuda smo svi jednom doli ...
Samo se na Zemlji toga niko se ne sea, a onda odjednom priseajui se, dodao
je:
Paljivo, mila, nema vie gledanja.
Ali ja sam elela jo! .. Neka divna e mi je palila mozak, molei da se ovo ne
zaustavi! Nepoznati svet me privukao i fascinirao svojom nevinou! .. elela sam
da uem u njega glavom i guram sve dublje, bez kraja, bez ijednog izgubljenog
trenutka, bez gubitka dragocenih minuta, kojih je, kako sam razumela, meni ovde
ostalo veoma, veoma malo ... Svaka nova ploa je otkrivala predamnom hiljade
zapanjujuih slika koje su bile iznenaujue svetle i sada nekako razumljive, kao
da sam nala odavno izgubljeni arobni klju. Vreme je prolazilo, ali ga ja nisam
primetila ... elela sam sve vie i vie. Bilo je veoma strano, da se sada nekako
sve zaustavi, i doe vreme da napustim ovo divno skladite neije neverovatne
memorije, koja mi nikada vie nee biti data na shvatanje. Bilo je veoma tuno i
- 32 -

bolno, ali vratiti se nazad, nije moglo. Izabrala sam svoj ivot i nisam mogla da se
povuem iz njega. Iako je bilo izuzetno teko ...
- Pa, to je to, draga. Ne mogu da vam pokaem vie. Ti si zaustavila svoj put ovde.
Stvarno mi je ao, Isidora ... Ima sjajan dar! Mogla bi lako sve ovo da zna ...
ako bi elela. Ne daje se svima tako jednostavno ... Va priroda udi za tim. Ali, ti
si izabrala drugaiji put, i sada mora ii. Moje misli e biti sa tobom, dete
Svetlosti. Idi sa verom, pusti je neka ti pomogne. Zbogom, Isidora ...
Prostorija je iezla ... Nali smo se u nekoj drugoj kamenoj sali, takoe
ispunjenoj sa puno svitaka, ali oni su gledali drugaije, ne tako stari kao
prethodni. Bila sam odjednom jako tuna ... Osetila sam bol u srcu, htela sam da
shvatim 'tajne' ovih stranica, da vidim skriveno bogatstvo u njima, ali sam
otila ... da se nikada ne vratim.
- Razmisli, Isidora! - kao da je oseao moje pitanje, rekao je tiho Sever. - Nisi
jo otila, ostani.
Ja samo odmahnula glavom ... Odjednom mi je skrenula panja na ve poznat, ali
tak udan fenomen dok smo ili zajedno, da se soba produavala, kako smo ili
dalje. Ali, ako u prethodnoj sobi nisam videla ni duu, zato sada, kako gledam
okolo, videla sam mnogo ljudi - mladih i starih, mukaraca i ena. Bilo je ak i
dece! .. Oni su svi vrlo paljivo prouavali neto, potpuno se izgubivi u tome, i
shvatali neke "mudre istine" ... Bez obraanja panje na pridolicu.
Ko su svi ti ljudi, Sever? Oni ive ovde? -pitala sam apatom.
- To su Veduni i Vedune, Isidora. Jedan od njih je bio tvoj otac ... Uimo ih.
Srce me je bolelo ... elela sam da zavijam vujim glasom, alei sebe i svoj
ktatki ivot! Da bacim sve, sednem zajedno sa njima, sa tim srenim Vedunima i
Vedunama, da bi upoznala svojim srcem i umom svu predivnu dubinu udesnog, da
tako velikoduno otkrijem svo to veliko znanje! Goree suze su se pretvorile u
reku, a ja sam poslednjim naporom pokuavala da nekako izdrim. Suze su za
mene bile "zabranjen luksuz" na koji nisam imala pravo, ako sam mislila da budem
ratnik. Ratnici nisu plakali.
Borili su se i pobeivali, a ako su ginuli, to nije bilo sa suzama u oima.....
Oigledno je, ja sam bila jako umorna. Od usamljenosti i bola ... Od stalnog
straha za porodicom ... Od beskrajne borbe, koja nije imala nikakvu nadu za
pobedu. Bio mi je veoma potreban dah sveeg vazduha, a vazduh za mene je bila
moja erka, Ana. Ali nekako je nije bilo na vidiku, iako sam znala da je Ana ovde
- 33 -

zajedno sa njima u ovoj divnoj i udesnoj, "zatvorenoj" zemlji. Sever je stajao

pored mene na kraju peine, a u njegovim sivim oima vrebala je duboka tuga.
Htela sam da ga pitam - Da li u ga videti opet ikada? Ali nisam bila dovoljno
jaka. Nisam elela da se oprostim. Nisam elela da odem. ivot je ovde bio tako
mudar i miran, i sve je bilo jednostavno i dobro! .. Ali su tamo, u mom surovom i
nesavrenom svetu umirali dobri ljudi, i bilo je vreme da se vratim i pokuam da
bar nekoga spasim ... To je bio moj stvaran svet, bez obzira koliko straan on bio.
I moj otac je ostao tamo, mogue da je estoko stradao, ne mogavi da pobegne
iz kandi Karafe, koji je vrsto odluio, da me uniti, ak i ako e on morati da
plati svojim kratkim i tako dragocenim, ivotom ...
- Mogu li da vidim Anu? pitala sam Severa sa nadom u mom srcu.
- Oprosti mi, Isidora Ana prolazi "proienje" od svetske sujete ... posle toga,
ona e ui u istu prostoriju, gde si sama bila. Ona ne moe doi tebi sada ...
- Ali zato ja nisam od nieg "oiena" - iznenadila sam se - Ana je u stvari jo
uvek dete, ona nema previe svetske "prljavtine", zar ne?
- Ona e previe u sebe upijati, dok shvatiti svu beskonanost ... A ti se nikada
nee vratiti tamo. Tebi nije potreban "stari " zaborav Isidora ... ao mi je.
- Znai, ja neu videti svoju erku ..? - pitala sam apatom.
-Videe. Pomoiu ti. A sada, eli li da se oprosti sa Volhovima, Isidora? To ti
je jedina prilika, ne propusti je.
Pa, naravno, htela sam da ih vidim sve, Majstore Mudrog Sveta! O njima mi je
toliko puno otac priao, i toliko dugo sam ih sanjala! Ali ja nisam mogla da
zamislim tada, kako e na sastanak biti tuan za mene ... Sever je podigao ruke i
stena, zatreperivi, nestade.
Nali smo se u veoma visokoj, okrugloj sobi, koja se istovremeno inila da je
uma, livada, pa bajkovit dvorac, ili jednostavno "nita" ... Iako sam pokuavala,
nisam mogla da vidim zidove ili ta se deava okolo. Vazduh je treperio i prelivao
sa hiljadama sjajnih "kapljica", slinim ljudskim suzama ... Savladavi uzbuenje,
ja sam udahnula... "kini" vazduh, iznenaujue sve, ist i lagan! Od njega,
razlivala se ivotorodna sila, po celom telu su se kretale ive niti "zlatne"
toplote. Osjeaj je bio divan! ..
- Hajde, Isidora, oevi te ekaju apnuo je Sever.

- 34 -

Ja sam stajala na vazduhu, treperujui vazduh se irio ... Ispred mene su stajali
Volhovi ...
-Dola sam da se oprostima sa vama...- Ne znajui kako da njima poelim
dobrodolicu, tiho sam rekla.
Nikada u ivotu nisam osetila takvu potpunu, sveobuhvatnu i veliku mo! .. Nisu se
kretali, ali se inilo da se cela soba njie toplim talasima, meni nekom nevidljivom
silom ...
To je bio pravi ivot !!! Nisam znala, kakvim bi reima bilo mogue da se to
nazove. Mene je to potreslo! .. Htela sam da to shvatim! ..
Upijem u sebe ... Ili samo da padnem na kolena! .. Oseaje mi je preplavila
teturava lavina, niz obraze su mi tekle gorke suze ...
-Zdravo budi, Isidora - toplo je zvuao glas jednog od njih.- Nama je ao. Ti si
erka Volha, vi delite va put ... Snaga te nee ostaviti. Idi sa verom ...
Moja dua je vritala krikom umirue ptice .. Ali znala sam da je prekasno - da su
mi pratali ... i alili me. Nikada ranije nisam "ula", tako duboko znaenje ovih
divnih rei. A sada me je radost od tog novog zvuka guila, punila me, ne dajui
vazduh mojoj ranjenoj dui ... U ovim reima ivela je tiha tuga, svetla i otra bol
gubitka, lepota ivota, koju sam morala da ivim, i veliki talas ljubavi, koji dolazi
izdaleka, i spaja sa Zemljom, zapljuskujui moju duu ...
Oko mene su stajali visoki starci i mladii, obueni u raskonu belu odeu, kao
duge tunike. Neki od njih su imali pojase crvene boje, dok su dvojica imala
"pojas", izvezen zlatom i srebrom.
************
O, pogledaj! - neoekivano je prekinula magiju trenutka, moja nestrpljiva
prijateljica Stela - oni su veoma slini tvojim "zvezdanim prijateljima" kako si ih
pokazivala meni! .. Vidi, zar to nisu oni, ta misli?! Hajde, kai !!!
Iskreno, jo tada, kada smo videle Sveti Grad, izgledao mi je veoma poznato. I
setila sam se sline misli, im sam videla Volhove. Ali, sam ih odmah odagnala, ne
elei da mi podstaknu uzaludnu "veliku nadu" ... Bilo je suvie vano i suvie
ozbiljno, i ja samo odmahnula rukom Steli, kao da joj kaem, da u joj rei sve,
kasnije kada se vratim. Znala sam, da je Stela uznemirena, i odmah sam dobila
odgovor na svoje pitanje. Ali u ovom trenutku, po mom miljenju, to nije vano

- 35 -

kao kazivana Isidorom divna pria, i ja sam mentalno govorila Steli da saeka. Ja
sam se ljubazno nasmeila izvinjavajui se Isidori, i ona je odgovorivi svojim
predivnim osmehom, nastavila ...
************
Moj pogled se prikovao za snanog visokog starca, koji je imao neto nejasno
slino mom ljubljenom ocu koji je patio u podrumu Karafe.
I odjednom sam shvatila, to je Majstor ... Veliki Beli Volh. Njegove neverovatne,
snane sive oi pogledale su me sa dubokom tugom i toplinom, kao da mi je
govorio, "Zbogom!" ...
- Hajde, edo svetlosti, mi ti pratamo ...
Od njega je dolo, iznenada, jedno divno, veselo i belo svetlo, koje me je,
okruivi sve okolo mekim sjajem, uzelo u nean zagrljaj, prodirui u
najskrivenije kutke moje istrzane bolne due. Svetlost je prodrla u svaku eliju,
ostavljajui samo dobro i mir, "oprala" je bol i tugu, i svu nakupljenu godinama
gorinu. Ja sam se kupala u maginom sjaju, zaboravljajui svu "zemaljsko"
"zlobu i la", oseajui samo divan dodir venog Postojanja. Oseaj me je okirao
!!! I ja sam mentalno molila - da se to jednostavno ne okona. Ali po hirovitoj
elji sudbine, sve se uvek zavrava mnogo bre nego to bi voleli ...
- Dali smo ti veru, to e ti pomoi, dete ... Sluaj. I prataj, Isidora ...
Nisam uspela ni da odgovorim, a mudraci su "obasjani" udesnim svetlom ...
ostavljajui miris rascvetalih livada, nestali. Bila sam sama sa Severom. Ja sam
alosno gledala okolo - peina je ostala misteriozna, toliko je bilo u njoj istog,
toplog svetla, koje prodire u samu duu ...
- To je bio Isusov Otac, zar ne? - pitala sam oprezno.
- Tako je, kao i deda i pradeda njegovog sina i unuka, za iju smrt takoe lei
odgovornost na njegovoj dui ...
- ?!.
- Da, Isidora, on je taj koji nosi gorki teret bola. I ne moe zamisliti, kako je on
veliki, odgovorio je tuno Sever.
- Moe biti, da ne bi bio toliko ogoren i danas, da je on alio na vreme umirue
zbog tueg neznanja i surovosti dobrih ljudi? .. Da je odgovorio na poziv

- 36 -

njegovog divnog svetlog Sina, umesto da ga da na muenje zlim delatima? Ako ni

sada ne bi samo nastavio da "posmatra" sa visine kako "sveti" Karafa spaljuje na
trgovima Vedune? .. Da li je bolji odKarafe, ako doputa takvo zlo, Sever?! Na
kraju krajeva, ako je u stanju da pomogne, ali ne eli, onda ceo zemaljski strah i
uas e uvek leati upravo na njemu! Nije bitan ni jedan razlog ili objanjenje
kada je u pitanju prekrasni ljudski ivot! .. Nikad neu razumeti to, Sever. I ja
ne "odlazim", dok postoje dobri ljudi koje ubijaju dotle e biti unitavan moj
zemaljski dom. To je moja sudbina. I zato, zbogom ...
- Zbogom, Isidora. Mir tvojoj dui ... ao mi je.
Vratila sam se u "svoju" sobu u svoje opasne i nepratajue postojanje ... I sve se
desilo kao jednostavan divan san ... ili lepa bajka, u kojoj verovatan "srean
kraj." Ali ne i za mene ... Bilo mi je ao zbog svog nesretnog ivota, ali ja sam bila
veoma ponosna na svoju hrabru devojku koja e biti u stanju da shvati sva velika
uda ... Pitam se da li je Karafa nee unititi do tada dok ne bude mogla da se
brani.
Vrata se otvorie buno, stajao je na pragu besan Karafa.
- Pa gdeste vi "otiali" madona Isidora? -nametenim slatkim glasom pitao je moj
muitelj.
- Htela sam da posetim svoju erku, vaa svetosti. Ali nisam mogla ...
Nije me bilo briga ta on misl, i da li je moj "izlet" bio zlo. Moja dua je otila
daleko u predivni Beli Grad, koji mi je pokazao Isten, i sve okolo je izgledalo
daleko i siromano. Tada je osetio da se moje raspoloenje menja. "Svetost" je
zahvatila panika.
- Da li su vas pustili u Meteore, Madona Isidora? - to je mirnije mogue, rekao
je Karafa.
Znala sam u srcu da je on jednostavno "goreo", elei da brzo dobije odgovor, i
odluila sam da ga muim dok mi ne kae, gde je sada moj otac.
- Da li je bitno, Vaa Svetosti? Na kraju krajeva, kod vas je moj otac, koga
moete pitati sve ono to je prirodno, ja neu da vam odgovorim. Ili moda
nemate dovoljno vremena da ga ispitate?

- 37 -

- Ne savetujem vam da razgovarate sa mnom tim tonom, Isidora. Od naina na

koji ete se ponaati, e u velikoj meri zavisiti njegova sudbina. Zbog toga,
pokuajte da budete ljubazni.
- A kako bi vi sebi govorili, da je umesto mog, ovde va otac, Svetosti? ..pokuavala sam da promenim, opasnu temu.
- Da je moj otac jeretik, ja bih ga spalio na lomai! savreno mirno je odgovorio
Karafa.
Gde je bila dua ovog "svetog" oveka?!. Da li je uopte i ima? .. Kako onda
razgovara o drugim ljudima, ako bi mogao svog oca da spali na lomai? ..
- Da, bila sam u Meteorima, Vaa Svetosti, i jako mi je ao to nikada vie neu
tamo otii... - iskreno sam odgovorila.
- Nisu li i vas takoe izbacili, Isidora? - nasmejao se Karafa.
- Ne, Sveti oe, pozvana sam da ostanem. Otila sam sama...
- To ne moe biti! Ne postoji takva osoba koja ne bi elela da ostane tamo,
Isidora!
- Pa, zato? A moj otac, svetosti?
- Ne verujem da je njemu bilo dozvoljeno. Mislim da je morao da ode. Prosto se
njegovo vreme, verovatno zavrilo. Ili nije imao dovoljno jak dar.
inilo mi se, da on pokuava, u svakom sluaju, po svaku cenu, da sebe uveri u to,
to je eleo da veruje.
- Ne vole svi ljudi samo sebe, znate li to ...- rekla sam - Ima neto to je vanije
od vlasti i moi. Jo ima na svetu ljubavi ...
Karafa je odmahnuo, kao da sam rekla neku potpunu glupost ...
- Ljubav ne upravlja svetom, Isidora, a ja elim da upravljam!
- ovek sve moe ... samo mora da pokua, svetosti - nisam mogla da odolim.
I imajui na umu neto, to bih svakako elela da znam, pitala sam: - Recite mi,
Vaa Svetosti, da li znate istinu o Isusu i Mariji Magdaleni?

- 38 -

- Mislite da li su iveli u Meteorima? - klimnula samg lavom. - Pa, naravno! To je

bila prva stvar koju sam ih pitao!
- Kako je to mogue ?! .. - pitala sam zapanjeno. - A o tome da nisu Jevreji, vi ste
takoe, znali? - Karafa ponovo klimnu glavom. - Ali nigde se ne pria o tome ..
Niko zapravo ne zna! A ta je istina, Vaa Svetosti ?! ..
- Nemojte mi rei Isidora .. - Karafa se nasmejao od srca. - Vii ste prava beba!
Kome treba vaa "istina" .. Ljudi je nikada nisu traili .. Ne, draga moja, istina je
potrebna samo aici mislilaca, a gomila jednostavno "veruje", pa ta?
-?
- To nema velikog znaenja. Glavna stvar je da ljudi sluaju. A ta im
predstavljaju - to je drugostepeno. Istina je opasnost Isidora. Tamo, gde
otkrivaju istinu - nastaju sumnje, dobro, gde postoje bilo kakve sumnje - ratovi
poinju ... Ja vodim sam svoj rat, Isidora, i dok je tako, daje mi istinsko
zadovoljstvo! Svet se uvek drao na laima, vidi ... Glavna stvar je da je ta la
prilino zanimljiva, da bi mogla da povede za sobom "zatucane" umove ... I
verujte mi, Isidora, ako ponete da dokazujete istinu, pobijate im "veru",
nebitno kakvu, a vas e razbiti u komade, ta ista publika ...
- Da li je mogue da tako pametan ovek, kao Vaa Svetost, moe da organizuje
takvu izdaju .. Jer znate da spaljujete nevine u ime iste te lai, i istog Boga
nevinog? Kako moete da laete tako besramno, Vaa Svetosti ?! ..
- Oh, ne brini, draga Isidora .. - Karafa se nasmeio. - Moja savest je potpuno
mirna! Nisam ja uzdigao tog Boga, niti u ga ja svrgnuti. Ali u zato ja biti taj
koji e oistiti zemlju od jeresi i preljube! I verujte mi, Isidora, na dan kada ja
"doem" - na ovom grenom svetu neko e biti sigurno spaljen!
Oseala sam se loe ... Srce mi je iskakalo napolju, ne mogu da sluam takve
gluposti! Dakle, brzo se sabravi, pokuala sam da pobegnem od teme koja se
njemu svidela.
- Pa, ta je sa injenicom da ste na elu svete hrianske crkve? Zar ne mislite
da je vaa dunost bila da govorite ljudima istinu o Isusu Hristu? ..
- Naime zato, to sam ja njegov "namesnik na zemlji", i ja u nastaviti sa
utanjem, Isidora! Samo zato ...

- 39 -

Gledala sam u njega, irom otvorenih oiju, i nisam mogla da veruje da to zaista
ujem ... Opet - Karafa je bio izuzetno opasan u svom ludilu, i malo je verovatno
da postoji negde lek koji je bio u stanju da mu pomogne
- Dosta jalovog razgovora! - trljajui ruke, uzviknuo je "Sveti otac" - Poite sa
mnom, draga, mislim da u ovaj put ipak uspeti da vas nadvladam ..!
Da je samo znao koliko je u stanju to da radi! ..
Moje srce bolelo, pred zlim oseanjem. Ali izbora nije bilo - morala sam da
odem ....

- 40 -

Glava 38. Isidora-4. Gubitak

Ljubazno se smeei Karafa me je bukvalno "vukao" za ruku niz dugi hodnik, dok
se konano nismo zaustavili ispred tekih, pozlatom ukraenih vrata. Okrenuo je
ruku, i ... O, bogovi! ..
Ja sam bila u svojoj omiljenoj mletakoj sobi u, naoj rodnoj kui familije
Palaco ... gledala sam uokolo u oku, ne mogavi da doem k sebi od takvog
iznenadnog "iznenaenja", smirivala sam svoje poskakujue srce, ne mogavi da
diem! .. Sve je budilo hiljade seanja, nemilosrdno me potapajui u davno prole,
i ve delimino zaboravljene, divne godine, tada jo neunitene estokim
okrutnim ovekom ... oivljava ovde danas, moje detinjstvo, davno izgubljeno,
sreno ... u toj, udom "vaskrsloj", tamnici, prisustvovala je svaka draga meni
lina stvar, svaka sitnica koju sam volela! .. ne uspevajui da skrenem pogled od
tih svih slatkih poznatih situacija za mene, bojala sam se da se pomerim, da
sluajno ne uplaim udesnu viziju ...
- Da li vam se svia moje iznenaenje, Madonna? - zadovoljan proizvedenim
efektom, pitao je Karafa.
Najneverovatnije je bilo da taj strani ovek, iskreno nije znao, kakvu mi je
duboku emotivnu bol izazvao svojim "iznenaenjem"! .. Vidim sada (!!!), moj
nekada pravi "dom" moju sreu i mir, htela sam samo jednu stvar - da se bacim
na tog stranog "svetog" Papu i uguim ga u smrtonosnom zagrljaju, dok ne odleti
njegova uasna crna dua ... Ali, umesto toga, to toliko elim, samo sam pokuala
da se saberem, kako Karafa ne bi uo moj drhtavi glas, i rekla, to je mirnije
mogue:
- Izvinite, Vaa Svetosti, mogu li na neko vreme da budem sama ovde?
- Pa, naravno, Isidora! To je sada vaa odaja! Nadam se da ete uivati u njoj.
Da li on u istinu nije razumeo ta je uradio?!. Ili obrnuto - znao je .. A ovo je
samo "zabava" za njegovu bezumnu brutalnost, kojoj se jo uvek nije video kraj,
izmiljajui za mene nove .. Odjednom je meni dola gorka ideja - a ta, u tom
sluaju, ta je sa ostatkom .. ta se desilo sa naim divnim udesnim domom koga
smo svi toliko voleli? ta se desilo sa slugama i decom, sa svim ljudima koji su tu
iveli?!.

- 41 -

- Mogu li pitati Vaa Svetosti, ta se desilo sa naim domom, palatom u Veneciji sa emocijama sam apnula - Ko je ostao tamo, ko tamo ivi? .. Niste izbacili ljude
na ulicu, nadam se? Oni, u stvari, nemaju drugi dom, Svetosti! ..
Karafa se nevoljno namrtio.
- Oprostite, Isidora! Da li o njima sada treba da vodite rauna? ..Va dom, kao
to naravno znate, sada je postao vlasnitvo nae Svete Crkve. Pa ipak, sve u vezi
njega vie nije vaa briga!
- Moja kua, kao i sve, to je unutra, vaa svetosti, nakon smrti mog voljenog
mua, Dirolama pripada mojoj erki Ani, dok je ona iva! - uzviknula sam - Ili je
"sveta" crkva vie ne smatra stanovnikom ovog sveta?!
U meni je sve kuvalo, mada sam razumela, da ljutnjom, samo komplikujem svoju
ve bezizlaznu situaciju. Ali drskost i hrabrost Karafe, sigurna sam, ne bi mogla
da outi nijedna normalna osoba! ak i kada bi to bilo samo ruganje, seanju na
drage njihovom srcu ...
- Dok je Ana iva, ona e biti ovde, madona, i sluie nau voljenu Svetu Crkvu!
Pa, ako se, na moju nesreu, predomisli - njoj, u svakom sluaju, ne treba tvoja
lepa kua - besno zaita Karafa - Ne preterujte u svojoj elji da pronaete
pravdu, Isidora.! To vas samo moe povrediti. Moje strpljenje ima granice ... I ja
iskreno savetujem da ih ne preete! ..- okrenuvi se otro, on je nestao kroz
vrata, ak i bez pozdrava, i ne rekavi mi, koliko dugo mogu ostati u mojoj,
jednom tako neoekivano vaskrsnuloj, prolosti ...
Vreme se zaustavilo, nemilosrdno me bacalo uz pomo bolesne Karafine mate, u
moje srene, bez tamnih oblaka dane, ne brinui o tome, to je u ovoj
neoekivanoj "realnosti" meni jednostavno moglo da stane srce ... ja sam se
opustila na stolici poznatog ogledala, u kojem sam tako esto nekada viala
omiljena lica moje porodice ... A sada okruena duhovima, sedela sam sama ...
Uspomene su guile svojom snagom lepote i duboko kanjavale nau gorku tugu
zbog prole sree ...
Jednom davno (sada se inilo - mnogo davno) u istom tom velikom ogledalu svakog
jutra eljala sam divnu, talasastu kosu moje male Ane, dajui joj njene prve
deje lekcije "kole za Vedune" ... U tom istom ogledalu ogledala se gorua ljubav
Dirolama, neno me grlei oko mojih ramena ... Ovo ogledalo odraava hiljadu
sauvanih, divnih trenutaka, iz samih dubina moje ranjene, muene due. Evo, na
malom nonom stoiu, bio je divan malahitni koveg, u kojem poivaju moji

- 42 -

prelepi ukrasi, tako velikoduno poklonjeni od mog dobrog mua, koji su izazivali
divlju zavist bogatih i samovoljnih venecijanki u tim dalekim, prolim danima ...
Samo, danas je koveg bio je prazan ... neije prljave, pohlepne ruke uspele su da
"uklone" sve, uvane tamo "sjajne drangulije," procenivi samo novanu vrednost
svake pojedinane stvari ... Za mene je to bilo pamenje, To su bili dani moja
iste sree: vee mog venanja ... roenje Ane ... nekih od mojih ve davno
zaboravljenih dogaaja, davno zaboravljenih pobeda ili poraza zajednikog
ivota, koji je svaki doneo novo iskustvo, a pravo na novo sam imala jo samo na
jedno ... to nije bilo samo "kamenje" koje je skupljano, to je bila briga mog
Dirolama, njegova elja da mi izazove osmeh i njegovo divljenjemojoj mojoj
lepoti, na koju je on tako iskreno i duboko bio ponosan, i tako iskreno i skupo
voleo ... I sada, ove iste uspomene dotakla je neija pouda, pohlepni prsti, nad
kojim, skupljena, gorko plae naa naruena ljubav... U ovoj udnoj "vaskrsloj"
sobi svuda su bile moje omiljene knjige, i dobri stari klavir ... Na svilenom
pokrivau i irokom krevetu, sa osmehom je zabavljala svoje prve lutke Ana, koje
su sada bile stare skoro kao njihova nesrena, progonjena vlasnica ... Ali to su
lutke, za razliku od Ane, nisu znale za tugu, i nisu bile u stanju da rane oveka ...

ovani Pijetro Karafa

Vrisnula sam od nepodnoljive boli, kao umirua zver, spremna na poslednji skok u
smrt ... Seanja su palila duu, izgledajui tako divno stvarno iva, da je
izgledalo, kao da uprvo sada otvara vrata nasmejani Dirolamo i poinje odmah
"sa praga" da sa entuzijazmom govori najnovije vesti od prethodnog dana ...
Ili sa vihorom vesela Ana, stavljajui mi u krilo pregrt rua, mirisa divnog toplog
italijanskog leta ... To je bio na srean svet, koga nije moglog, nije trebalo da
- 43 -

bude u zidovima dvorca Karafe! .. Za njega nije bilo mesto u ovoj lai, nasilju i
smrti ... Ali bez obzira koliko sam u srcu bila ogorena, nekako sam umirila
lupajue srce, ne podleui utiscima o prolosti. I ta seanja, ak i najlepa, mogu
lako slomiti moj, ve prilino krhak ivot, ne omoguavajui mi da zavrim sa
Karafom ... Jer, pokuavajui da nekako "zatitim" sebe na putu, a u isto vreme
duboko povredivi moju duu seanjima, okrenula sam se i otila u hodnik ... nije
bilo nikoga u blizini. Oigledno, Karafa je bio toliko uveren u pobedu da nije ni
uvao ulaz u moju "odaju. I ak, naprotiv, on je vrlo dobro znao da nije imalo
smisla da se ja uvam, jer sam mogla "otii" od njega, u bilo kom eljenom
trenutku, bez obzira na sve napore i zabrane ... U svakom sluaju - stranog
prisustva, za zatitu "mojih" vrata nije bilo. Postepeno, oporavljajui se od tako
naglog "iznenaenja", konano sam shvatila da prvi put idem po predivno
obojenom hodniku, skoro potpuno nesvesna neverovatne raskoi i bogatstva
Karafine palate. Do tada, da idem dole u podrum mogla sam samo, ili u pratnji
Karafe, ili sa pratnjom, i sada sam gledala iznenaeno, neverovatne zidove i
plafone, potpuno prekrivene slikama i pozlatom, kojima kao da nema kraja. To
nije bio ni Vatikan ni zvanina papska rezidencija. To je bila samo lina palata
Karafe, ali nije zaostajala u lepoti i raskoi Vatikanu. Jednom, seam se, kad
Karafa nije bio "sveti" Papa, i sam je bio nepokolebljivi borac protiv
"rasprostranjene jeresi", njegov dom je vie liio na ogromnu tvravu askete, po
svemu prikazujui njegov ivot za "pravednu stvar", bez obzira koliko je to
apsurdno ili strano bilo za ostale. Sada, meutim, on je bio najbogatiji,
"pokazujui" (sa gurmanskim uitkom!) svoju bezgraninu snagu i mo, ovek ...
koji je suvie brzo zamenio nain ivota "monaha" za zlato Vatikana. On je
takoe verovao u ispravnost inkvizicije i ljudskih lomaa, meaji e za uivanje
u ivotu i divlju elju za besmrtnou, koju nikakvo zlato na svetu (na svu sreu!)
ne moe da kupi. Karafa je patio ... To je privremeno trajalo, svetla "mladost",
podarena mu nekada kao stranom "gostu" Meteora, odjednom je veoma brzo
nestala, zbog ega je njegovo telo poelo da stari, bre nego to bi to bilo, da
nije probao u jednom trenutku da obmanjuje dobijenim "darom"... i u poslednje
vreme, tako pametan, vitak i mladolik kardinal, poeo je da iznenada postaje
pogrbljen, postavi star ovek.... Cela " gomila " njegovih linih lekara se
uspaniila! .. Oni su iskreno lomili svoje pametne glave pokuavajui da shvate
kakva je to "strana" bolest prodirala njihovu voljenu "svetost"? .. Ali odgovor
na to nisu nali. I Karafa je "ubrzano" na oigled svih stario ... To ga je
razbesnelo, prisiljavalo da radi glupe stvari u nadi da e zaustaviti odbeglo
vreme, koje sa svakim novim danom nemilosrdno ubrzavalo njegovo starenje, ali i
dalje veoma lepih, vitkih prstiju .. Ovaj ovek je imao sve ... Njegova mo i vlast

- 44 -

su se proirili na sva hrianska kraljevstva. Njega su sluali gospodari i kraljevi.

Njemu su ljubile ruku princeze... I sa svim tim, njegov jedini zemaljski ivot se
bliio zalasku. I ideja da je on bespomoan, promenila ga je toliko da ga je dovela
do oaja! Karafa je bio izuzetno jak i ovek jake volje. Ali njegova volja nije
mogla da ga vrati u njegove ranije godine ... On je bio dobro obrazovan i
inteligentan. Ali njegov um je iznedrio tako divlju elju, ali je ipak tiho odlazio od
njega, njegov dragocen ivot ... I sa svim tim, elja nije bila dovoljna, Karafa je
dobro znao da je znam da je mogue da mu dam neto, za ta je bio spreman da
plati najveu cenu ... Znala sam, kako je mogue da produi svoj neuhvatljiv ivot.
I "svetog" Papu je razbesnelo to, to je on dobro znao - da on od mene nee
dobiti eljeno. Divlja neodoljiva elja da ivi, prevladavala je njegova ljudska
oseanja, ako su neka ikada i postojala ... sada je samo bio jedan "bolestan"
ovek, koji eliminie bilo kakvu prepreku na svom putu do njegovog velikog, ali
teko ostvarivog cilja ...Karafa je postao opsednut, bio je spreman da uradi sve
za ostvarenje svojih najveih elja - da ivi jako dugo, koliko god to da ga
kota ... I bojala sam se ... Svaki dan ekanja, da e se njegov nemirni bes
obruiti umesto na mene na mog jadnog oca, ili jo gore na malu Anu. Moj otac je
bio jo uvek u Karafinom podrumu, koji ga je drao tamo, ne putajui ga, ali ni ne
pitajui nita, kao da eka neto. I to je bilo najstranija stvarnost, kao bolesna
fantazija "svetog" Pape (po mom tunom iskustvu!) ne imajui granice, i bilo je
nemogue predvideti, ta nas eka dalje ... Ana je bila relativno bezbedna, u tiini
odmora, okruena znanjem, i uvana od istih dobrih ljudi ... i mogla bi ostati
tamo sve do tada, dok to ne zahteva nepredvidivi sveti Papa. Duboko sam se
izgubila u svojim neveselim mislima, i zaustavila sam se pored velikog otvorenog
prozora ... vreme je bilo izuzetno prijatno - mekano, sunano i toplo. Osealo se
na buenje zemlje i jasmin. Pravo prolee ... U dvoritu dvorca, oivljavali su
svoje mranu sivilo visoki zidovi, ispod kojih je rasla sitna mlada trava, sa koje
su mi se s vremena na vreme, otvarale golublje plave oi plaljivog nezaboravka ...
Po krovovima su etali "pijani" od prolenog vazduha vrapci. Svet se budio,
otvarajui svoj iroki sreni topli, neni zagrljaj ... A ja sam ovde, zarobljena kod
stranog, okrutnog oveka, i iznad mene lebdi smrt. ..Nisam elela da verujem,
da e ovog svetlog, srenog dana, u uasnom papskom podrumu u bolu umirati
ljudi! ivot je suvie dragocen i lep, da bi zamahom "svete" ruke mogao biti tako
lako uzet.
- ta radite ovde, madona Isidora? Ili vam nije po volji vaa odaja? - prekinuo me
iz mog razmiljanja, tiho se pojavivi Karafa. - Molim vas da ne naputate svoju
sobu. Mislim da je dovoljno prostrana za jednu osobu? Papa je bio nezadovoljan.
Znao je da ne bi mogao da me zaustavi ako bih elela da odem. I moje 'uslovno'
- 45 -

zatoenitvo ga je inilo besnim, ne dozvoljavajui mu da ima potpunu kontrolu

nad mojon duom.
- ta traite Isidora? - ve mekim tonom je Karafa rekao.
- Nita, Vaa Svetosti. Samo je ovde lake disati. Seanja, znate, nisu uvek
prijatna ... ak i najlepa ...
- Da li se slaete da jedete, madonna, sa mnom? Odavno stvarno nemam dovoljno
prijatno drutvo ... - iznenada je promenio temu Papa.
Ja sam bila prilino iznenaena, nisam imala odgovor! .. Naravno, svaki dodatni
trenutak proveden sa Karafom, mogao je da mi donese dugo oekivanu sreu koja
bi mi pomogla da svet oslobodim njegovog zastraujueg prisustva. Dakle, bez
oklevanja, pristala sam.
- Oprostite mi na toaleti, Vaa Svetosti, ali sa vama nemam previe izbora - rekla
sam.
Karafa se samo nasmejao.
- Znate vrlo dobro, Isidora, za vas to nema znaaja! ak i da ste obanica, bilo
kojom haljinom zasenili bi svaku kraljicu!
Ponudio mi je ruku, i nastavila sam sa njim kroz zadivljujue lepe hale i hodnike,
dok se nismo nali u skoro zlatnoj, potpuno oslikanoj divnim freskama odaji, u
kojoj je bio, pucajui od teine tekih zlatnih posuda, vrlo dugaki sto...
- O, nisam pretpostavljala da oekujete goste, vaa svetosti! - zadivljeno sam
uskliknula - Moja odea ne ispunjava uslove za jelo. To moe izazvati nepotrebne
glasine. Zar nije bolje da se udaljim?
- Ostavite formalnosti, Isidora! Ne oekujem nikoga. Ovo je moj uobiajen (!)
sto, draga moja. Uvek volim i svuda, da imam dovoljno izbora, vidite!
- Koliko ljudi ovde moe stati? ..- gledajui sve, nisam mogla da odolim, pitala
sam.
- Nikada nije manje od dvadeset petoro! - rekao je Papa.
- Sluite se, madona! Nadam se da e bar jedno od ovih jela zadovoljiti va
istanan ukus? ..

- 46 -

Oseala sam se tako strano, da sam iznenada, neoekivano, elela da se

smejem ... Kako sam mogla da zamislim da u jednog dana moi da sedim za istim
stolom sa ovekom koga sam vie od svega elela da unitim?!. I osetila sam
udnu nelagodnost, pokuavajui da govorim ...
- ta vas je navelo da me pozovete danas, Vaa Svetosti? - pitala sam oprezno.
- Vae prijatno drutvo - nasmejao se Karafa, i malo promislivi, dodao je:
- Voleo bih da razgovaram sa vama o nekim vanim pitanjima za mene, madonna, i
pretpostavio sam da je to bolje uraditi u malo prijatnijem ambijentu.
Uao je sluga, i klanjajui se nisko Karafi, poeo da proba prvo jelo. Kako sam
zaalila u u tom momentu, to nisam imala kod sebe poznati florentinski biljni
otrov! .. On je bezbojan i bez ukusa, i definitivno se nije oseao ... on se aktivira
posle nedelju dana. Njime su ubijali kraljeve i prineve ... I on bi svakako
upokojio ludog Papu! Nisam nikada verovala da mogu tako lako da razmiljam o
ubistvu ... Dua mi se polako pretvorila u kamen, ostavljajui mesta samo za
pravdu. ivela sam, da bih ga unitila. I bez obzira na to, kako bi to uradila. U
ovom sluaju, sva sredstva su dobra. Glavna stvar je da se ubije Karafa, da bi se
izbegle patnje nevinih ljudi, da ne bi hodao po zemlji, ovaj krvoedni, zli ovek. I
tako sam sedela pored njega, sa osmehom, uzimala hranu, i neobavezno
razgovarala o razliitim temama ... u isto vreme u intenzivnoj potrazi za bar
nekom slabosti, koja bi mi pruila priliku da se konano oslobodim od njegovog
"svetog" prisustva ... Jelo se bliilo sredini, a mi smo i dalje ovozemaljski
"razgovarali" o nekim retkim knjigama, muzici i umetnosti, ak i ako mu je bilo na
pameti neka veoma ozbiljna namera, zbog koje me je pozvao u njegove odaje u
takvom pogrenom trenutku. inilo se da je Karafa iskreno uivao u druenju,
izgledao je kao da je potpuno zaboravio svoj "veoma vaan", razgovor. I stvarno
je bio odlian sagovornik, bez sumnje... ako zaboravimo ta je on zapravo bio ...
Da bi prikrila svoju sve veu zabrinutost, to je vie mogue, ja sam se alila.
Karafa se zabavno smejao mojim alama, i kao odgovor, govorio druge. Bio je
predusretljiv i prijatan. Ali, bez obzira na njegovu svetsku galantnost, osetila
sam da je umoran od pretvaranja ... Iako je Karafino izlaganje bilo zaista
savreno, u njegovim grozniavo sjajnim crnim oima sam prepoznala, sve je
konano dolazilo na mesto ... vazduh oko nas je bukvalno "goreo" od rastueg
oekivanja. Razgovor je polako utiao, razmenjivali smo jednostavne neobavezne
replike. I na kraju, Karafa je poeo ...

- 47 -

- Naao sam knjigu vaeg dede, madonna. Ali tamo nema znanja koje me
interesuje. Opet u vas pitati, Isidora? Znate, ta me interesuje zar ne?
Zapravo,to je ono to sam oekivao ...
- Ne mogu vam dati besmrtnost, Vaa Svetosti, kao to ne mogu da vas nauim
tome. Ja nema to pravo ... Ja nemam slobodu svojih elja.. naravno, to bi bila
ista la. I da li bih mogla postupiti drugaije.?!.
Karafa je savreno sve ovo znao. I, sada, opet pokuava da me slomi. Vie od
svega, potrebna mu je drevna tajna, koju mi je ostavila moja, umirua mati. A on
nee ni za ta da odustane. ...
- Razmisli, Isidora! Ne elim da ti nanesem bilo kakvo zlo! - preavi na "ti", tihim
glasom je apnuo Karafa. - Zato ne eli da mi pomogne?! Ja ne traim od tebe
da izda svoju majku ili Meteore, ja te molim da me naui onome, to ti zna i
sama! Mogli bi da vladamo svetom zajedno! Ja bih napravio od tebe kraljicu! ..
Razmisli ... Isidora...
Razumela sam, da e iz ovoga izai neto jako loe, ali da laem, jednostavno
nisam imala vie snage ...
- Ne mogu da vam pomognem, jednostavno zato to, ivei due nego to je
sueno, vi ubijate bolju polovinu oveanstva. To su oni koji su najinteligentniji i
najnadareniji. Doneli ste previe tete, Svetosti ... i nemate pravo da ivite dugo.
Izvinite ... - i posle male pauze, veoma tiho, dodala sam - Nai ivoti se ne mere
uvek samo brojem godina ivota, vaa svetosti, i vi todobro znate ...
- Pa, madona, to je vaa volja ... Kada zavrite, biete otpraeni u svoje odaje.
I na moje veliko iznenaenje, ne rekavi vie re, on, kao da se nita nije
dogodilo, ustao je i tiho otiao, ostavljajui, svoje nezavreno, zaista kraljevsko
jelo ....
U potpunoj tiini je proao dan, pribliavala se no. Moji nervi su bili napeti do
krajnjih granica, oekivala sam nevolju. Svim svojim biem oseala sam njeno
pribliavanje, pokuala sam poslednjim naporom da ostanem mirna, ali od divljeg
prekomernog uzbuenja ruke su mi se tresle a ledena panika je prekrivala moju
duu. ta su spremali tamo, iza tekih gvozdenih vrata? Kakvo je novo zverstvo
ovaj put izmislio Karafa? .. Nisam dugo ekala, na alost, po mene su doli u
pono. Mali, osueni, stari svetenik me je odveo u poznati, jezivi podrum ... A
tamo ... na visokim eleznim lancima, sa picastim prstenom na vratu, visio je moj
voljeni otac ... Karafa je sedeo u svojoj ogromnoj drvenoj stolici i sumorno
- 48 -

gledao ta se deava. Okrenuo se prema meni, pogledao me je odsutnim

pogledom, i tiho rekao:
- Pa, vidite, Isidora - ili mi dajte, ono to sam vas molio,ili e va otac ujutru otii
na lomau ... muiti ga nema smisla. Zato - odluite. Sve zavisi samo od vas.
Zemlja mi je izmakla pod nogama! .. Morala sam skupim svu preostalu snagu da ne
padnem pravo ispred Karafe. Sve je bilo vrlo jednostavno, on je odluio da moj
otac vie ne ivi ... I albi nije bilo mesta... Nije bilo nikoga da zastupa, nikoga da
zatrai zatitu. Nije bilo nikoga da nam pomogne ... re tog oveka je zakon,
kome se nije usudio da se suprotstavi bilo ko. A, oni koji su mogli, oni
jednostavno nisu hteli ... Nikad u ivotu se nisam oseala tako bespomono i
bezvredno! .. Nisam mogla da spasim oca. Inae bih izdala, ono za ta ivimo... I
on mi nikada ne bi to oprostio. Preostalo je samo nastranije, da prosto gledam i
nita ne preduzimam, kako "sveti" monstrum, koji se zove Papa, hladno alje mog
dobrog oca pravo na lomau ... Otac je utao ... Gledala sam pravo u njegove,
tople oi, traila sam u njima da mi oprosti ... Jer nisam u stanju da ispunim
obeanje ... Zato, to je on patio ... I za to to nisam mogla da ga zatitim ...
- Ja u ga unititi, oe! Obeavam ti! U suprotnom, svi mi umiremo uzalud. Ja u
ga unititi, jer tako treba. Ja verujem u to. ak i ako niko drugi ne veruje ...mislima sam se zaklela njemu da unitim udovite. Moj otac je bio neverovatno
tuan, ali i dalje jak i ponosan, a u njegovim nenim sivim oima ugnjedena
duboko, bila je neiskazana enja ...
Uvezan tekim lancima, nije bio u stanju da me zagrli za zbogom. Ali, da molim za
to Karafu nije imalo smisla, on to sigurno ne bi dozvolio. Njemu je bio nepoznat
oseaj srodstva i ljubavi ... Ni najistije ovekoljublje. On ih jednostavno nije
priznavao.
-Odalzi, moja eri! Odlazi, draga ... Ne moe ubiti ovog neoveka. Samo e
umreti uzalud. Odlazi, moje srce ... Vidimo se tamo, u drugom ivotu. Sever e se
brinuti o tebi. Idi eri! ..
- Volim te, tata .. ja te volim ..!
Suze su me davile, ali moje srce je utalo. Ja sam morala da se drim i drala
sam se. inilo se, da se ceo svet okrenuo u neizmernu bol.
- Oprosti, moj oe, ali ja u ostati. Pokuavau, dok sam iva. Pa ak i mrtva,
neu ga ostaviti, dok ga ne uzmem sa sobom ... oprostie mi.

- 49 -

Karafa je ustao. On nije mogao da uje na razgovor, ali je znao da se neto

deava izmeu mene i mog oca. Ovaj odnos ne podlee njegovoj kontroli, a Papu
je razbesnelo to, to je nevoljno stajao sa strane ...
- U zoru, va otac e izgoreti na lomai, Isidora. To ga vi ubijate. Dakle - da li
ste odluili!
Moje srce je stalo ... Svet se ruio ... a ja nisam mogla nita uiniti, niti ita
promeniti. Ali morala sam da odgovorim - i ja sam odgovorila ...
-Nemam ta da vam kaem, Svetosti, osim da ste najgori kriminalac koji je ikada
iveo na ovoj Zemlji.
Papa me je pogledao na trenutak, nije krio svoje iznenaenje, onda je klimnuo
glavom, ekajuem tamo, starom sveteniku, ne progovorivi ni re. im je Karafa
nestao iza vrata, ja sam potrala starom oveku, i izbezumljeno zgrabila njegove
suve stare ruke, i molila:
- Molim vas, preklinjem vas, oe, dozvolite nam oprotajni zagrljaj! .. Ne mogu da
traim nita vie od toga. Vi ste uli, ta je Papa rekao - sutra u zoru, moj otac
e umreti ...Niko nikad nee znati nita o tome, kunem se! Molim vas, pomozite
mi! Gospod vas nee zaboraviti! ..
Stari svetenik me je pogledao u oi i nita govorei je povukao ruicu ...
zveckajui, lanci su pali dovoljno samo toliko koliko bi mogli da iskaemo
poslednje "zbogom" ... Prila sam i zarila svoje lice na iroke grudi oca, dala sebi
oduka konano, izlivajui gorke suze ... ak i sada, prekriven krvlju, vezanih ruku
i nogu, sa zaralim elezom, otac je odisao udesnom toplinom i mirom, a pored
njega, oseala sam se prijatno i zatieno! .. On je bio moj srean izgubljeni svet
koji je u zoru morao da ode od mene zauvek ... misli su donosile sjajne slike naeg
"prolog" ivota, koji je svakog trenutka klizio sve dalje i dalje, a ja nisam mogla
da ga spasim, niti to da zaustavim ...
- Budi jaka, draga moja. Mora biti jaka. Mora da zatiti Anu. I duna si da
zatiti sebe. Ja odlazim od vas. Moda e ti dati malo vremena da uniti Karafu
- tiho je apnuo otac.
Ja sam ga grevito drala za ruke, ne elei da ih pustim. I opet, kao nekada
davno, oseala sam se kao mala devojica, traei utehu na njegovim irokim
grudima ...

- 50 -

- Izvinite, madonna, ali moram da vas odvedem u vae odaje, ili mogu biti
pogubljen zbog neposlunosti. Oprostite mi ... - promuklim glasom, ree stari
svetenik.
Jo jednom, zagrlila sam oca, poslednji put upijajui njegovu izvanrednu toplinu...
i bez okretanja, da mi ne vidi suze u oima, istrala sam iz tamnice za muenje.
Zaslepljena od nepodnoljive boli, izgubljeno sam lutala ne znajui gde sam, i ne
pokuavajui da shvatim gde idem ...
*******************
Stela je tiho plakala velike gorke suze, ne briui ih. Pogledala sam Anu, ona je
neno zagrlila Isidoru, otiavi veoma daleko od nas, verovatno da ponovo proivi
sa njom taj poslednji, straan, zemaljski dan ... Odjednom sam se osetila veoma
usamljeno I hladno, kao da je svuda ukrug bio tmuran, sumoran, crni, teak
oblak ... Dua je bolela i bila je potpuno opustoena kao presahli izvor koji je
nekada bio ispunjen istom vodom ivota ...
Okrenula sam se prema Starcu - on je sijao .. Od njega je velikoduno strujala,
ka uplakanoj Isidori, penuava, topla, zlatna vuna ... I u njegovim sivim oima
stajale su suze. Isidora je, otila predaleko i nije obraala panju na bilo koga od
nas, tiho nastavljajui svoju neverovatnu, tunu priu ...
*******************
Stigavi u "svoju" sobu, bacila sam se i pala na krevet. Suza nije bilo vie. Bila je
samo strana gola praznina i zaslepljujui oaj due ... nisam mogla, ni elela da
verujem ta se deava! .. Sada nisam mogla ni shvatiti ni prihvatiti tu stranu,
nehumanu realnost. Nisam elela, da nastupi jutro ... Ono je trebalo da donese
samo uas, a ja vie nisam imala "vrsto uverenje" da jo uvek mogu da se
kreem,a da se ne slomim, ne izdavi svog oca i sebe... Oseaj krivice za njegov
zavren ivot stigao je kao planina ... Bol je kidala na komade moje izmueno srce
... Na moje veliko iznenaenje (i divlji uas !!!), ja sam skoila od buke iza vrata i
shvatila da ... spavam! Kako je to moglo, da se desi tako?!. Kako sam mogla da
spavam? Ali oigledno, nae nesavreno ljudsko telo, u nekom najozbiljnijem
ivotnom trenutku, ne podinjava se naim eljama, titi se, da bi preivelo. Tako
sam i ja, ne mogavi da podnosim bolno stradanje, samo "ula" u mir, kako bi
spasila svoju umiruu duu. I sada je ve bilo kasno, jer su doli da me odvedu na
izvrenje mom ocu ...

- 51 -

Jutro je bilo svetlo i vedro. Po istom nebu, visoko su leteli vitiasti beli oblaci,
sunce je sijalo pobedniki, sreno i svetlo. Dan je obeao da e biti divan i
sunan, kao samo dolazee prolee! I usred sve te sveine, budi se ivot, samo
moja izmuena dua vriti i plae, pada u duboku, hladnu, bezizlaznu tamu ... U
sred sunanog malog prostora, gde me dovela zatvorenika posada, stajala je
sloena, "spremna za upotrebu ", velika lomaa ... Iznutra drhtei, pogledala sam
na njega, ne mogavi da sklonim pogled. Hrabrost me je ostavila, izazivajui
strah. Nisam elela da gledam ta se deava. To je obeavalo da e biti strano ...
prostor se postepeno ispunjavao sumornim, pospanim ljudima. Oni su se tek
probudili, primorani da gledaju tuu smrt, to im nije davalo previe zadovoljstva
... Rim je davno prestao da uiva u lomai Inkvizicije. Ako je na poetku i bio
zainteresovan za tue muke, sada, nekoliko godina kasnije, ljudi su se plaili da
na lomai sutra moe biti bilo ko od njih. I starosedeoci Rimljani, pokuavali su
da pobegnu, ostavljajui svoj rodni grad ... Da napuste Rim. Od poetka vladavine
Karafe u gradu je ostala samo polovina itelja. U njemu, koliko je to mogue, ne
eli da bude vie ni jedan normalan ovek. I to je lako razumeti - Karafa nije
uvaavao nikoga. Bilo da je to prost ovek, ili princ kraljevske krvi (a ponekad
ak i kardinal njegove svete crkve! ..)
Papa nije sluao nikoga. Ljudi za njega nisu imali nikakvu vrednost ili svrhu. Oni su
samo prijatni ili neugodni njegovim "svetim" oima, pa je to reavao vrlo
jednostavno, "neprijatni" ljudi su zavravali u vatri, a njihovo bogatstvo je
dopunjavalo kasu njegove drage, Svete Crkve ...Odjednom, osetila sam lagani
dodir, to je bio moj otac! .. Stojei, privezan za stub, na stranom mestu, on se
ljubazno opratao se od mene ...
- Odlazim, moja eri ... Budi jaka. To je samo prelaz - Ne oseam bol. On samo
eli da te slomi, ne dozvoli mu, moja radosti! .. Mi emo se uskoro sresti, ti ve
zna. Tamo nee biti vie bola. Tamo e biti samo svetlo ...
Kao da me nita nije bolelo, gledala sam ga, ne pomerajui oi. Pomogao mi je da
ponovo ustanem. Kao nekad davno, kad sam bila sasvim mala i mislima traila
njegovu podrku ... Htela sam da vritim, ali dua je utala. Kao da nije bilo vie u
njoj osjeaja, kao da je mrtva. Delat je priao lomai, i prineo smrtonosni
plamen. On je to uinio tako lako i jednostavno, kao kada bi u svojoj kui upalio
udoban kamin ... Srce mi je divlje poskoilo i zamrzlo ...znajui, da e sada otac
otii... Ne izdravi vie, mislima sam mu vikala:
- Oe, .. jo nije kasno! Mogao bi jo uvek otii "dahom"! On nikada nee biti u
stanju da te nae! .. Molim te, oe! ..
- 52 -

Ali on je samo odmahnuo glavom tuno ...

- Ako odem - uzee Anu. A ona ne moe da "pobegne". Zbogom ... zbogom draga
eri ... zapamti - Ja u uvek biti sa tobom. Moram da idem. Zbogom, ljubavi
moja ....
Oko oca zasijao je jarki svetlei "stub", sijajui istim, plavim svetlom. Ova
divna svetlost je obavijala njegovo fiziko telo, kao da mu kae zbogom. Pojavila
se jarka, poluprovidna, zlatna sutina, svetlost, i neno mi se nasmejala ...
shvatila sam - to je bio kraj. Moj otac me je ostavio zauvek ... Njegova sutina
poela je polako da se die ... I penuavi kanal, ispunjen plaviastim iskrama,
nestao je. Sve je bilo gotovo ... mog divnog, ljubaznog oca, mog najboljeg
prijatelja, sa nama nije bilo vie ... Njegovo "prazno" fiziko telo je klonulo,
mlitavo visei na konopcima ... Dostojan i astan zemaljski ivot je prekinut, po
besmislenom nareenju ludog oveka ... Osetivi neije poznato prisustvo, odmah
sam se okrenula - stajao je pored mene Sever.
- Isidora. Doao sam da ti pomognem. Znam da ti je teko, obeao sam tvom ocu
da u ti pomoi ...
- Pomognete - u emu? - pitala sam gorko. - Hoete li mi pomoi da unitim
Karafu?
Sever je odmahnuo glavom.
- Druga pomo mi ne treba. Odlazite Sever.
I okrenuvi se od njega, videla sam, kako je gorelo ono, to je do malopre, bio
moj neni, mudri otac ... znala sam da je nestao, da on ne osea ovu neovenu
bol ... sada je on bio daleko, odneen u nepoznati, predivni svet, gde je sve bilo
mirno i dobro. Ali za mene je jo uvek gorelo njegovo telo. Gorele su ruke, koje
su me drale kao bebu, umirujui me i titei od svih patnji i nevolja ... gorele su
oi, koje sam toliko volela da gledam, u potrazi za odobrenjem ... Jo je to bio za
mene, dragi moj, dobar otac, koga sam tako dobro znala, i tako jako volela ... I
njegovo telo je sada gutao gladni, ljuti, divlji plamen .. . Ljudi su poeli da se
razilaze. U tom vremenu ta kazna za njih nije bila nerazumljiva, tako je niko nije
ni objavio, ni ko je kanjeni ovek, i zbog ega umire. Niko se nije potrudio da
kae ni re. I sami osueni su se ponaali veoma udno - obino su ljudi putali
divlje krike od bola, dok bol ne zaustavi srce. Malobrojni su oni koji su utali, ak
i dok ih plamen guta ... Ali, rulja, kao to je poznato, ne voli nepoznato. Zato su se
mnogi radije povlaili "od greha daleko", ali ih je papska garda vraala, da

- 53 -

gledaju kaznu do kraja. Zapoelo je nezadovoljne komeanje ... Karafini ljudi su

me uhvatili pod ruke i na silu gurnuli u druga kola, u kojima je sedeo "sveti"
Papa ... On je bio veoma ljut i iznerviran.
- Ja sam ionako znao da e on "otii"! Idemo! Ima jo toga da se radi.
- Izvinite! Imam pravo da sve vidim do kraja! - ja sam se bunila.
- Nemojte se pretvarati Isidora! - ljutito mahnu Papa - Vi vrlo dobro znate, da
njega nema tamo! A ovde samo gori komad mrtvog mesa! .. Idemo!
I kola su pola sa tog mesta, ne omoguavajui mi da gledam, kako je dogorevalo
zemaljsko telo bez krivice kanjenog udesnog oveka ... mog oca... za Karafu je
to bio samo "komad mrtvog mesa", kako je rekao "sveti otac" ...
Lo dan se bliio kraju. Sedela sam pokraj otvorenog prozora, bez oseanja za
ita. Svet se zaustavio i bio je sumoran za mene. Izgledalo je kao da je postojao
delimino, ne probijajui svoj put do mog mozga i nikako da me dodirne... Na
prozoru, igrali su se, nemirni "rimski" vrapci. Na dnu su se uli ljudski glasovi i
buka grada. Ali sve ovo je dolazilo do mene preko nekog veoma gustog "zida", koji
skoro nikako nije proputao poznate zvuke ... Moj unutranji svet je bio prazan i
gluv. Svet je postao potpuno stran i mraan ... Milog, nenog oca vie nije bilo. On
je otiao redom za Dirolamom ... Ali je i dalje ostala Ana. I ja sam znala, duna
sam da spasim bar nju od ubice koji sebe zove "predstavnikom Boga", svetog
Pape ... Bilo je teko i zamisliti da je Karafa bio njegov "namesnik", kakva
ivotinja mora da bude taj njegov voljeni Bog?!. Pokuala sam da izaem iz svog
"zamrznutog" stanja, ali kako se ispostavilo, to nije bilo tako lako, telo nije
slualo, nije elelo da oivi, i umorna dua traila je samo mir ... Zatim, s obzirom
da se nita ne deava, prosto sam odluila, da ostavim sebe u miru, pustivi stvari
da krenu svojim tokom. Nita vie ne razmiljajui, ja sam "letela" tamo, gde je
teila moja ranjena dua, da bi se spasila ... Da se bar malo odmori i da zaboravi,
otiavi od zla "zemaljskog", u svet u kome je vladala samo svetlost ... znala sam,
da me Karafa nee ostaviti due vreme na miru, ak naprotiv, on e me bolom
oslabljenom, i u ovom trenutku pokuati da natera da odustanem, nanevi mi
sledei stravini udarac.. .
Dani su prolazili. Ali na moje veliko iznenaenje, Karafa nije dolazio ... To je bilo
veliko olakanje, ali da se opustim, naalost, nije mi bilo dozvoljeno. Svaki
trenutak sam oekivala, kakvu e novu podlost za mene smisliti njegova tamna,
zla dua ... bol me je svakim danom polako zatupljivao, i desila se, potpuno me
zapanjujui, neoekivana i srena okolnost - imala sam priliku da ujem svog
- 54 -

mrtvog oca! .. Nisam mogla da ga vidim, ali sam vrlo jasno ula i razumela svaku
njegovu re, kao da je moj otac bio pored mene. U poetku nisam verovala,
mislila sam da sam u delirijumu od potpune iscrpljenosti. Ali poziv se ponovio ...
To je, stvarno, bio moj otac. Od radosti nisam mogla da doem k sebi i sve se
bojei, da e odjednom, odmah, on prosto nestati! .. Ali otac nije nestao. I malo
po malo sam se smirila, i konano sam mogla da mu odgovorim ...
- Da li je to istina - to si ti!? Gde si sada? .. Zato ne mogu da te vidim?
- eri moja ... ne vidi, jer si potpuno iscrpljena, duo. Evo i Ana vidi, ja sam bio
sa njom. I ti vidi, draga moja. Samo ti je potrebno vreme da se smiri.
ista, poznata toplina irila mi se po celom telu, obavijala me sa radou i
svetlou ...
- Kako si, tata ?. Reci mi kako izgleda, taj drugi ivot? .. Kakav je on?
- On je divan, draga! .. Samo jo nisam naviknut. Ne lii na na bivi, zemaljski! ..
Ovde ljudi ive svoje svetove. I oni su tako lepi, ti "svetovi"! .. Samo meni to jo
ne uspeva. Oigledno je suvie rano za mene ...- utihnuvi na trenutak, kao da
odluuje da li da govori dalje .
- I sreo sam tvog Dirolama, moja eri ... tako je iv i ljubazan kao to je bio na
Zemlji ... On veoma mnogo pita o tebi i ezne za tobom. I on me je zamolio da ti
kaem da te silno voli, i tamo ... I eka te, kad god ti dola ... i tvoja majka - ona
je, takoe sa nama. Mi te svi ekamo. Stvarno nam nedostaje. .. uvaj sebe, ne
daj Karafi radost i zabavu nad tobom.
- Da li e opet doi kod mene, oe? da li u te uti? -bojei se, da iznenada ne
nestane, molila sam.
- Umiri se, moja eri. Sada je ovo moj svet. I Karafina mo ga ne dosee. Nikada
vas neu ostaviti, ni tebe ni Anu. Ja u doi k vama, samo kada pozove. Smiri se,
draga.
- ta osea, oe? Da li osea neto? .. - postidevi se svog naivnog pitanja, ipak
sam pitala.
- Ja oseam sve isto, to sam oseao na Zemlji, samo mnogo jae. Sva moja
oseanja i sve moje misli su mnogo jae i ... lepe. I oseam slobodu koja oduzima
dah! .. Izgleda isto kao to je bilo, ali u isto vreme potpuno drugaije ... Ne znam
kako to da preciznije objasnim, draga moja ... Kao da mogu odmah da shvatim sav

- 55 -

svet, ili da jednostavno odletim daleko, daleko, do zvezda ... Sve izgleda mogue,
to poelim! Veoma je teko rei, opisati reima ... ali veruj mi, moja eri, to je
divno! A ipak ... Sad se seam svih svojih ivota! Svega to je nekada bilo sa
mnom... Seam se ... Sve to je potresno. Nije tako lo, kako se ispostavilo, taj
"drugi" ivot ... Dakle, ne plai se, draga, ako mora doi ovde - svi emo te
ekati.
- Reci mi oe ... Da li ljude poput Karafe, takoe, eka tamo taj prekrasni
ivot? .. Ali, u tom sluaju, to je opet strana nepravda! .. Nee li opet biti, kao i
na Zemlji! .. Da li e ikada dobiti odmazdu? !!
- O, ne, draga, Karafa ovde nee nai svoje mesto. uo sam da, takvi kao on,
odlaze u uasni svet, ali ja jo uvek nisam bio tamo. Kau - to je ono to su
zasluili .. Ja bih voleo to da vidim, ali nisam jo imao vremena. Ne brini, moja
eri, dobie svoje, doavi ovde.
- Moe li da mi pomogne odatle, oe - sa skrivenom nadom sam pitala.
- Ne znam, draga ... ja jo uvek ne razumem taj svet. Ja sam kao dete, inim prve
korake ... Prvo moram da "nauim da hodam" pre nego to mogu da ti odgovorim ...
A sada moram da idem. ao mi je, draga. Prvo, moram da nauim da ivim izmeu
naa dva sveta. A onda u dolaziti tebi esto. Svoje srce, Isidora, ni za ta ne
predaj Karafi. On e dobiti ono to zasluuje, veruj mi.
Glas oca je postajao sve tii, dok se nije potpuno priguio i nestao ... Moja dua se
smirila. Zaista je to bio .. on! I on opet ivi, samo ovaj put u svom, jo
nepoznatom, posmrtnom svetu ... A on takoe misli i osea, kao to je i sam
govorio, ak i mnogo jae nego kada je iveo na Zemlji. Mogla sam da se vie ne
bojim, da nikada vie nita neu znati o njemu ... Da je otiao od mene zauvek. Ali
moja enska dua, uprkos svemu, je ipak alila za njim ... Zbog toga to nisam
mogla da ga ljudski zagrlim, oseala sam se usamljeno ... to nisam mogla da
sakrijem bol i strah na njegovim irokim grudima, elei da se odmorim ... to
svojim jakim, nenim dlanovima vie ne moe da miluju moju umornu glavu, da mi
kae kao uvek, da e sve biti biti dobro ... meni jako nedostaju ova mala i
naizgled beznaajna, ali vredna, obina "ljudska" zadovoljstva, i dua je gladna
bez njih, nije u stanju da pronae mir. Da, ja sam bila vojnik ... Ali ipak sam bila i
ena. Njegova jedinstvena erka, koja je uvek znala, ako se desi neto strano,
ak i ono najgore - otac e uvek biti tu, uvek e biti sa mnom ...Primorana sam da
razmiljam o Karafi. Takve misli su me odjednom otreznile i primorale da se
saberem, i vrlo dobro sam znala, da je dananji "odmor" bio samo privremen ... Ali

- 56 -

na moje veliko iznenaenje, Karafa se nije pojavljivao. Prolazili su dani i moja

nervoza je rasla. Pokuala sam da smislim neko objanjenje za njegovo odsustvo,
ali nita ozbiljno, naalost, nikada nije dolazilo na um ... osetila sam da se
priprema neto, ali nisam mogla da pogodim ta. Iscrpljeni nervi su me odavali. I
kako ne bih poludela od iekivanja, poela sam svaki dan da hodam po palati.
Izlaz mi nije bio zabranjen, ali mi nije bio ni odobren, pa umesto da i dalje sedim
zatvorena, odluila sam da etam ... uprkos injenici da je mogue da se to
nekome i ne svia. Palata je bila ogromna i izuzetno bogata. Lepota soba je bila
impresivna, ali meni lino nikad luksuz u nije bio bitan ... Pozlaeni zidovi i plafoni,
ocrtani majstorskim udesnim freskama, guili su se u blistavim zlatnim bojama.
Sa zadovoljstvom odajem priznanje talentovanom neznancu, za njegove divne
kreacije i najfinije majstorstvo. Dok mi niko nije smetao, nisam ni prestajala.
Iako sam stalno sretala neke ljude, koji bi se, srevi me, naklonili sa potovanjem
i nastavili, polako, svako o svom poslu. Uprkos ovoj lanoj "slobodi", bila sam
uznemirena, a svaki novi dan donosio je sve vei i vei nemir. Ovaj "mir" nije
mogao da traje zauvek. I bila sam prilino sigurna da e se iz njega "izroditi"
neka strana i bolna za mene nevolja ... to je manje mogue da razmiljam o
loem, svaki dan sam se primoravala da sve dublje istraujem izvanrednu Papinu
palatu. Ja sam bila zainteresovana za granice svojih sposobnosti ... Negde je
moralo da bude "zabranjeno" mesto gde "strancima" nije bilo dozvoljeno da
uu? .. Ali, ba udno je bilo, da nisam izazvala "reakciju" straara ... meni je bilo
dozvoljeno da slobodno etam gde god elim, konano, bez naputanja palate.
Dakle, sasvim sam slobodno etala po kui svetog Pape, bila sam zbunjena, ne
znajui ta je znaila ta neobjanjivo duga 'pauza'. Znala sam tano da je Karafa
esto u svojim odajama. to je znailo jedno, da nije krenuo na jedno od svojih
dugih putovanja. Ali, mene je iz nekog razloga to brinulo, da je iskreno zaboravio
da sam bila u njegovom zatoenitvu, i da sam jo uvek bila iva ... Tokom svojih
"etnji" upoznala sam mnogo razliitih sveih pridolica koji su bili u poseti
svetom Papi. Oni su bili, i kardinali, i neki meni nepoznati, veoma visoki
funkcioneri (o emu sam sudila po njihovoj odei i po tome, kako ponosno su se
drali prema drugima). Ali, nakon izlaska od Pape, ovi ljudi vie nisu izgledali tako
samouvereno i nezavisno kao to su bili pre odlaska na prijem ... Na kraju krajeva,
Karafi, kao to sam rekla, nije imalo znaaja ko je ispred njega, jedino vano za
Papu je bilo da ovek ispred njega potuje njegovu volju. A sve ostalo nije bitno.
Na taj nain, esto sam videla "zlostavljane" posetioce, koji su urno eleli da
to je mogue pre mogue napuste "ujedajui" papski mir ...U jednom od takvih,
istih, "tmurnih" dana, odjednom sam odluila da sprovedem ono to mi odavno
nije dalo mira - da posetim konano zlokobni papski podrum ... znala sam da to

- 57 -

moe doneti "posledice", ali opasnost koja me je ekala je bila sto puta gora
nego sama opasnost. I ja sam odluila ... Spustivi se dole uskim kamenim
stepenicama i otvorivi teka, poznata vrata, upala sam u dug, vlani hodnik, sa
mirisom bui i smrti ... Osvetljenja nije bilo, ali sam se kretala napred bez mnogo
truda, jer sam se uvek lako kretala u mraku. Mnogo malih, vrlo tekih vrata se
smenjivalo jedna za drugim, potpuno se izgubivi u dubinama tamnog hodnika ...
Seam se tih sivih zidova, seam se uasa i boli koji su me pratili svaki put kada
sam morala da se vratim tamo ... Ali rekala sam sebi da moram da budem jaka i ne
razmiljam o prolosti. Odluila sam da idem. Na kraju, sablasni koridor se
zavrio ... Paljivije zavirivi u mrak, na samom kraju sam spazila uska gvozdena
vrata, iza kojih je zverski bio ubijen, ni po emu kriv, moj nevini mu ...moj jadni
Dirolamo. Iza kojih su se obino uli strani krici i jecaji ljudi ... Ali taj dan iz
nekog razloga nita se nije ulo. tavie, iza svih vrata je bilo udna mrtva
tiina ... skoro da sam pomislila -Karafa je konano doao pameti! Ali onda sam se
pribrala - Papa nije bio jedan od onih koji bi se smirili i odjednom postali dobri.
Prosto, na poetku je zverski muio svoje rtve, kako bi dobio eljeno, kasnije ih
je naizgled potpuno zaboravljao, ostavljajui ih (kao otpadni materijal!) na
"milost" svojih delata muitelja ... Paljivo se pribliavajui jednim od vrata,
povukla sam sluajno ruku, vrata nisu ni mrdnula. Onda sam poela da pipam na
slepo, u nadi da u pronai obian zasun. Ruka je naila na veliki klju. Okrenuvi
ga, teka vrata su se uz struganje pomerila unutra ... Oprezno sam ula u sobu za
muenje i nala ugaenu baklju. Kremen, na moju veliku alost, nisam imala.
- Pogledajte malo na levo ...- uo se slabi, iscrpljeni glas.
Bila sam zapanjena, u sobi je neko bio! .. Proaravi rukom po zidu sa leve strane,
konano sam pronala ta sam traila ... Pri svetlosti zapaljene baklje, ispred
mene zasijae velike, irom otvorene, plave oi ... naslonjen na hladni kameni zid,
sedeo je iscrpljen, okovan u gvozdene lance, ovek ... Nisam bila u stanju da
dobro zagledam njegovo lice, prinela sam baklju blie i povukla se natrag
iznenaena - na prljavoj slami, sav umazan svojom krvlju, sedeo je ... kardinal! I
po njegovom stanju, odmah sam sve shvatila - to je bio jedan od najbliih
saradnika njegove svetosti Pape. ta je podstaklo "svetog oca" da tako surovo
potupi sa njegovim moguim naslednikom ?! .. ak je i svoje najblie Karafa
tretirao sa istom okrutnou? ..
- Veoma ste loe, vaa svetosti? Kako mogu da vam pomognem - gledajui uokolo u
konfuziji, pitala sam.
Traila sam barem gutljaj vode, da napojim nesrenog, ali vode tamo nije bilo.
- 58 -

- Vidite u zidu ... Tamo su vrata ... Oni dre tamo za sebe ... vino - kao da mi ita
misli, ovek je apnuo.
Nala sam navedeni ormari - tamo su stvarno drali flau, mirisala je na plesan i
jeftino, kiselo vino. ovek se nije pomerao, ja sam mu lagano podigla bradu, da
pije. Neznanac je bio dosta mlad, oko etrdeset, etrdeset i pet. I to je bilo
vrlo neobino. Izgledao je kao tuni aneo, muena ivotinjama koje sebe zovu
"ljudi" ... Lice mu je bilo veoma usko i udno, ali vrlo pravilno i prijatno. I na tom
udnom licu, kao dve zvezde, unutranjom snagom sijale su svetle plave oi ...
Nekako mi je delovao poznato, ali nisam mogla da se setim gde i kada sam mogla
da ga upoznam. ovek je tiho zastenjao.
- Ko ste vi, monsinjor? Kako mogu da vam pomognem? -jo jednom sam pitala.
- Ja sam ovani ... i to je vie nego to treba da znate, madona, - promuklo je
rekao ovek. - A ko ste tvi? Kako ste doli ovde?
- Oh, to je veoma duga i tuna pria ... - nasmejala sam se. -Zovem se Isidora i
bolje da o tome ne znate vie, monsinjor ...
- Da li znate kako da odemo odavde, Isidora? - osmehnu se kardinal - kako ste
doli ovde?
- Naalost, odavde nije tako lako otii - rekla sam - Moj mu nije uspeo u
svakom sluaju ... A moj otac je otiao neposredno pre lomae.
ovani me je veoma tuno pogledao i klimnuo glavom, pokazujui da razume sve.
Pokuala sam da ga napojim sa naenim vinom, ali se nita nije desilo, on nije bio u
stanju da uzme ak i najmanji gutljaj. "Gledajui" ga na svoj nain, shvatila sam
da siroti ovek ima ozbiljno oteene grudi.
- Vama su slomljena rebra, monsinjor, mogu li da vam pomognem ... osim, naravno,
ako se plaite da primite "veticu" kao pomo ...- koliko god mogu neno sam se
osmehnula. Pri svetlu zadimljene baklje, on je paljivo posmatrao moje lice, dok
konano, nije shvatio.
- Ja znam ko ste vi ... Ja vas se seam! Vi ste poznate Venecijanska vetica, od
koje njegova svetost ne bi eleo da se odvoji - ree tiho ovani - O vama priaju
legende, madona! Mnogi ljudi oko Pape bi voleli da ste mrtvi, ali Papa nikog ne
slua. Zato ste mu tako potrebni, Isidora?

- 59 -

Bilo je oigledno, da mu razgovor nije lak. U svakom sluaju Kardinal je hripao i

kaljao,nije bio u stanju da normalno die.
- Vama je veoma loe. Molim vas, pustite me da vam pomognem! - nisam
odustajala, znajui da mu posle niko drugi nee pomoi.
- To nije vano ... mislim da je bolje da odavde brzo odete, madona, dok jo nisu
doli novi straari, ili jo gore - sam Papa. Mislim da mu se zaista ne bi dopalo da
vas uhvati ovde ...- apnuo je kardinal, i dodao - A vi ste, istina, izuzetno lepi,
madona ... ak i za Papu.
Ne sluajui ga vie, stavila sam ruku na njegove grudi, i osetila, kako se u
slomljenoj kosti javlja ivotna toplina, usmerena od spolja, potpuno fokusirana
samo na sedeeg ispred mene oveka. Nakon nekoliko minuta, on je oprezno, ali
duboko udahnuo i bez oseaja bola, iznenaeno se osmehnuo.
- Ne bi trebalo da vas zovu veticom - vas bi trebalo odmah prozvati svecem,
Isidora! To je divno! Meutim, teta je to ste radili uzalud ... Po mene uskoro
dolaze, i mislim da e mi nakon toga biti potrebno ozbiljnije leenje ... Vi ste
upoznati sa njegovim metodama, zar ne?
- Da li e vas muiti kao i sve ostale, monsinjor ..? Vi sluite njegovoj voljenoj
crkvi .. i vaa porodica - Sigurna sam, vrlo je uticajna! Hoe li moi da vam
pomognu?
- O, mislim da mene nee ubiti ... - gorko se nasmeio kardinal. - Ali o smrti, u
podrumu Karafe primorani ste da se za nju molite ... Zar ne? Odlazite, madona!
Ja u pokuati da preivim. I ja u vas se sa zahvalnou seati ...
Pogledala sam kamenu "eliju", iznenada sam zadrhtala od seanja na zidu,
mrtvog Dirolama ... Koliko dugo e se ceo ovaj uas nastavljati?!. Ako ne
pronaem nain da unitim Karafu, nevini ivoti e svi odlaziti jedan za drugim,
nekanjeno uniteni? .. U hodniku, uli su se koraci. Trenutak kasnije, vrata se sa
zakripom otvorie, na pragu je stajao Karafa ... Njegove oi su sevale munje.
Oigledno, neko od vrednih slubenika odmah je prijavio da sam otila u podrum i
sada e "svetost" oigledno, umesto na mene, da iskali svoj bes na nesrenog
kardinala, koji je bespomono sedeo pored mene ...
- estitam, madona! Ovo mesto je oigledno po vaem ukusu, ak ste se vratili
sami ovde! - dobro, dopustite da vam nainim zadovoljstvo! - nasmejan
zadovoljno, seo je u svoju uobiajeno veliku stolicu, sa namerom da uiva u
predstojeem "spektaklu" ...
- 60 -

U meni je mrnja izazvala vrtoglavicu ... Zato?!. Pa, zato to ovo udovite
veruje da poseduje sve ljudske ivote, i da ih sa pravom moe uzeti kad mu se
prohte? ..
- Vaa svetosti, zar i vae verne sluge vae voljene crkve potpadaju pod jeretike?
- jedva suzdravajui se, pitala sam sarkastino.
- O, u ovom sluaju je, samo jedna ozbiljna neposlunost, Isidora. Jeres ovde i ne
smrdi. Samo ne volim kad moje naredbe nisu ispunjene. I svaka neposlunost
treba malu lekciju za budunost, zar ne, dragi Morone? .. Mislim da ste u ovome
sa mnom saglasni?
Morone! Pa, naravno! Zato mi je taj ovek izgledao poznato! Videla sam ga samo
jednom na linom prijemu Pape. Ali kardinal me oduevio onda svojom pravom
prirodnom veliinom i slobodom svog otrog uma. I seam se da je tada izgledao
Karafi veoma simpatian. ta je kardinal tako jako zgreio, da se osvetoljubivi
Papa usudio da ga smesti u ovu stranu zatvorsku eliju? ..
- Pa, moj prijatelju, da li elite da priznate svoju greku i vratite se nazad
Imperatoru, da je ispravi, ili ete trunuti ovde, ekajui moju smrt ... koja,
koliko mi je poznato, nee doi jo jako dugo vremena ...
Ja sam zastala ... ta je to znailo?! ta se promenilo?! Karafa e iveti
dugo ???I on je to rekao toliko samouvereno!
- Ne trudite se, Karafa ... Ovo je ba zanimljivo. Nemate pravo da me muite, i
drite me u podrumu. I vama je to dobro poznato - veoma mirno je odgovorio
Morone.
Kod njega je jo postojalo i njegovo dostojanstvo, koje me je jednom tako
iskreno fasciniralo. A onda se u mom seanju vrlo jasno pojavio na prvi i jedini
susret ... To se dogodilo kasno uvee na jednom od udnih "nonih" prijema
Karafe. Ne oekujui skoro nikakav drugi izbor, iznenada, kak ga je sluga najavio
na prijem njegovom visokopreosvetenstvu, stigao je kardinal Morone, koji je,
ta vie, "u urbi". Karafa se oigledno obradovao. U meuvremenu, u salu je
velianstvenim hodom uao ovek ..Ako je neko i zasluio titulu vieg arhijereja
Crkve, on je bio taj! Visok, vitak i zategnut, sjajan u svojoj svetloj haljini, uao je
lagano, elastinim hodom po bogatom tepihu, kao po jesenjem liu, gordo nosei
svoju prelepu glavu, kao da svet pripada samo njemu. Rasan, od korena dlaka kose
do vrhova njegovih aristokratskih prstiju, on je izazivao moje neeljeno
potovanje, ak iako ga jo nisam ni znala.

- 61 -

- Da li ste spremni, Morone? - veselo je uzviknuo Karafa. - Nadam se, da ete nas
obradovati svojim odlukama! Pa, srean vam put, kardinale, pozdravite od nas,
Imperatora! - ustao je, oigledno nameravajui da se povue.
Nisam mogla da podnesem da Karafa govori o sebi "mi", ali to je privilegija
kraljeva i Papa, i osporavati je, naravno, niko nikada nije ni pokuavao. Meni je
silno preterano takvo preuveliavanje sopstvenog znaaja i ekskluzivnosti. Ali oni
koji su imali tu privilegiju, eto, naravno, potpuno su zadovoljni, kod njih to ne
izaziva negativna oseanja. Ne obraajui panju na rei Karafe, kardinal je
lagano kleknuo, poljubio "prsten grenika", i, ve ustajui, zurio je u mene svojim
svetlim plavim oima. One su odraavale neoekivanu radost i eksplicitnu
panju ... da Karafa to, naravno, nije voleo.
- Vi ste doli mene da vidite, ne da lomite srca lepih dama! - alei je rekao Papa
- Srean put, Morone!
- Moram da razgovaram sa vama, pre nego, to ponete da dejstvujete, Vaa
svetosti, - sa najveom ljubaznou, nimalo neprijatno, rekao je Morone. - Greka
sa moje strane moe da nas kota veoma mnogo. Zbog toga, molim vas, dajte mi
malo Vaeg dragocenog vremena, pre nego to vas ostavim.
Bila sam iznenaena nijansom ironije, koja je zvuala u reima "Vaeg
dragocenog vremena ..." Bila je skoro neprimetna, ali ipak, bila je! I ja sam
odluila da bolje pogledam neobinog kardinala, divei se njegovoj hrabrosti.
Obino nije jedan ovek se nije usuivao da se naali i sigurno, tim pre, ironino
da se postavi prema Karafi. Ono to se u ovom sluaju pokazalo, jeste da ga se
Morone ni najmanje ne plai ... Ali ta je bio razlog za ovo samouvereno
ponaanje, odluila sam da saznam, ne dozvoljavajui ni najmanju priliku da
saznam neto, to bi mi moglo imati bar neku pomo u unitavanju "Svetosti" ...
Ali u ovom sluaju,naalost, nisam imala sree ... Uzeo je kardinala pod ruku, i
pokazao mi da ekam u hodniku. Karafa je poveo Morona u svoju sobu, ne
dozvoljavajui mi da se ak pozdravim sa njim. I nekako, oseala sam udno
aljenje, kao da sam propustila neku vanu, veoma mala ansu da dobijem tuu
podrku ... Normalno Papa ne bi dozvolio da ostanem u njegovoj sobi, kada je bilo
ljudi. Ali ponekad, iz nekog razloga, on mi je iznenada "komandovao" da ga pratim,
a odbijajui to, izlagala bih se jo veim problemima, to bi sa moje strane bilo
nerazumno, i za tako neto nije bilo ozbiljnog razloga. Zato sam uvek ila, znajui,
da e, kao i uvek, Papa sa nekim udnim interesom gledati moju reakciju na jedan
ili drugi poziv. Mene nije bila briga zato je njemu potrebna takva "zabava". Ali ti
"sastanci" su mi dozvoljavali da se malo opustim, i nije bilo vredno protiviti se
- 62 -

udnim pozivima. Tako sam susret, sa intrigirajuim za mene kardinalom

Moroneom, vrlo brzo zaboravila. I sada je sedeo na podu ispred mene, sav krvav,
ali i dalje isto ponosan, i ponovo sam se na isti nain divila njegovoj sposobnosti
da odri svoje dostojanstvo, doivljavajui sve ovo, kao neprijatnu okolnost.
-Vi ste u pravu, Morone, ja nemam ozbiljan razlog da vas muim ...- i odmah se
nasmeio. - ali je to potrebno .. Mada, muenje nije ostavilo vidljive tragove, zar
ne?
Ja nisam elela da ostanem! .. Nisam elela da gledam kao monstruozna "svetost"
veba svoj "talenat" na potpuno nevinom oveku. Ali sam takoe znala, da me
Karafa ne otpustiti, dok se on istovremeno ne nasladi u mom muenju. Zbog
toga, sabravi se, koliko su mi dozvolili ratimovani nervi, spremila sam se da
gledam ...Moni delat je lako podigao kardinala, i vezao oko njegovih nogu teak
kamen. U poetku nisam mogla da shvatim ta to znai, ali nastavak, naalost,
nisam morala dugo da ekam ... Delat je povukao ruicu, i telo kardinal je poelo
da se die ... ulo se krckanje - to su izlazili sa svojih mesta zglobovi i kima.
Kosa mi se digla na glavi! Ali kardinal je utao.
- Vritite Morone! Dajte mi zadovoljstvo! Moda vas, onda, pustim bre. Pa,
dobro, zar neete? .. Nareujem vam. Vritite !!!
Papa je bio besan ... On je mrzeo, kada se ljudi nisu lomili. Mrzeo, ali se i bojao ...
I zato je nad "neposlunima" nastavljao torturu mnogo jae i ee. Morone je
bio beo kao smrt. Po njegovom tankom licu sputale su se velike kapi znoja i
kapale na zemlju. Njegova izdrljivost je bila neverovatna, ali znala sam da to ne
moe trajati dugo, svako ivo telo ima svoju granicu ... Htela sam da mu
pomognem, da pokuam nekako da ga obezbolim. A onda sam iznenada dola na
zabavnu ideju, koju sam odmah pokuala da sprovedem - kamen koji je visio na
kardinalovim nogama je izgubio teinu! .. Karafa, sreom, to nije primetio. A
Morone je oi otvorio iznenaeno, a onda ih brzo zatvorio, kako se ne bi odao.
Ali, ja sam mogla da vidim, da je shvatio. I nastavio je "magiju" dalje, kako bi
sebi olakao bol.
- Idite, madona! - Papa je ljutito viknuo - Vi me spreavate da uivam u
spektaklu. Dugo sam eleo da vidim, koliko je zaista ponosan na dragi prijatelj,
posle "posla" mog delata? Vi me uznemiravate, Isidora!
To je znailo da jo uvek nije razumeo ... Karafa nije mogao da vidi, ali mnogo
toga je nekako hvatao njegov neverovatno otar njuh. Tako i sada, oseao je da
se neto deava, a nije eleo da izgubi kontrolu nad situacijom, i on mi je naredio
- 63 -

da odem. Ali sada sama ja nisam elela da odem. Nesrenom kardinalu potrebna
je moja pomo, i iskreno sam elela da mu pomognem. I ta e biti da ga ostavim
samog sa Karafom, niko ne zna da li bi Morone ponovo video dolazak novog dana.
Ali, Karafu za moje elje oigledno nije bilo briga ... Ne dajui mi da se pobunim,
drugi delat bukvalno me je izneo kroz vrata i gurnuo na stranu hodnika, vratio
se u sobu, gde je ostao sam sa Karafom, veoma hrabri ali apsolutno bespomoan,
dobri ovek ... Stajala sam u hodniku, pitajui se bespomono, kako bi mogla da
mu pomognem. Ali iz ove jadne situacije, izlaza, nije bilo. U svakom sluaju, nisam
ga mogla nai tako brzo ... Mada, da budem iskrena, moj poloaj je verovatno jo
tuniji ... Da, dok Karafa ne pone da me mui. Ali fiziki bol nije bio tako
straan, kako su strane patnje i smrt voljenih ... ja ne znam ta se desilo sa
Anom ... Iz svog gorkog iskustva, ja sam se samo nadala da neu naljutiti nekim
dejstvom Papu, a da rezultat bude jo gori - da Ana ne strada. Dani su prolazili, a
ja nisam znala da li je moje dete jo uvek na Meteorima? .. I da li je sa njom sve
bilo dobro. Moj ivot je bio prazan i udan, da ne kaem, beznadean. Nisam
mogla da napustim Karafu, jer sam znala - ako nestanem, on e dati oduka svom
besu na mojoj jadnoj Ani ... Takoe, jo uvek nisam bila u stanju da ga unitim,
jer nisam mogla da pronaem put kroz odbranu, koju mu je dao jednom neki
"udan" ovek. Vreme je teklo nemilosrdno, i dalje sam snano oseala
bespomonost, koja je u paru sa neaktivnou, poela da me polako izluuje ...
Prolo je skoro mesec dana nakon moje prve posete podrumima. Nije bilo nikoga
sa kim mogu da razmenim neku re. Usamljenost i depresija su bili sve dublji,
naselili su u moje srce prazninu, jak ukus oaja ... iskreno sam se nadala da je
Morone preiveo uprkos "talentu" Pape. Da se vratim u podrum bila sam malo
uplaena, jer nisam bila sigurna, da li se jo uvek tamo nalazi nesreni kardinal.
Moja poslednja poseta mogla je da mi donese istinski bes Karafe, i Morone je za
to platio veoma skupo. Ostavi bez bilo kakve komunikacije, provela sam nekoliko
dana u potpunoj "tiini samoe." Dok, konano, ne izdravi vie, nism opet sila u
podrum ... Prostorija u kojoj sam pre nala Moronea, ovaj put je bila prazna.
Ostala je samo nada da je hrabri kardinal jo uvek iv. Iskreno sam mu elela
sreu. A poto sam jo bila u podrumu, malo razmislivi, odluila sam da
razgledam dalje, i neno otvorila susedna vrata .... i tamo, na nekom za muenje
"alatu" lealo je telo potpuno golo, okvravljene mlade devojke, telo koje
predstavlja pravu meavinu ivog paljenog mesa, rezova i krvi, pokriveno od glave
do nogu... Ni delata, ni, posebno, Karafe, na moju radost, nije bilo u sobi za
muenje. Ja sam mirno prila nesrenoj i neno joj pomilovala otekle, nene
obraze. Devojka je zastenjala. Onda, neno uzimajui njene prste u ruku, ja sam

- 64 -

polako poela da je "leim" ... Uskoro, na moje iznenaenje, pogledale su me

iste, sive oi ...
- Tiho, draga moja ... Leite tiho. Ja pokuavam da vam pomognem koliko je
mogue. Ali ne znam da li u imati dovoljno vremena ... Vrlo su vas silno muili, a
nisam sigurna da li mogu sve to brzo "odraditi ". Opustite se, draga moja, i
pokuajte da se setite neeg lepog ... ako moete.
Devojka (ona je bila jo dete) zastenja, pokuava neto da kae, ali joj rei iz
nekog razloga ne izlaze. Ona je stenjala, i nije bila u stanju da jasno govori, ak
ni vrlo kratke rei. I onda mi je dolo strano razumevanje - ta nesretnica nije
imala jezik! Iupali su joj su ga ... da ne pria previe! Da ne bi uzvikivala istinu
kada je budu palili na lomai ... Da ne bi mogla da kae, ta su joj uradili ... O,
boe! .. Da li su sve to uradili ljudi ??? Smirivi svoje srce, pokuala sam da joj se
obratim mislima - devojka je ula. to je znailo - da je bila nadarena .. Jedna
od onih koje je tako estoko mrzeo Papa !. I koje je tako zverski ive spaljivao
na na svojoj uasnoj lomai....
- ta su ti to uradili, draga?!. Zato su te doveli ovde?!
Pokuavajui da joj podignem sa tela grubi pokriva, nemirnim, drhtavim rukama,
potreseno sam apnula..
- Ne boj se, draga moja, samo pomisli, ono to eli da kae, i ja u uti. Kako ti
je ime, devojice?
- Damiana ... - bio je odgovor.
- Dri se, Damiana - to nenije mogue, nasmeila sam se - Dri se, ja u ti
pomoi!
Ali ona je samo odmahnula glavom polako, a po njenom zlostavljanom obrazu
sputala se jedna ista suza ...
-Hvala vam ... za dobro. Ali ne elim iveti ...- glasio je "mentalni" odgovor.Pomozite mi ... Pomozite mi da "odem" . Ne mogu vie da izdrim ... Oni e se
vratiti uskoro ... Molim vas! Oni su me oskvrnuli... Molim vas pomozite mi da
"odem" ... Vi znate kako. Pomozite. I ja u "tamo" da vam se zahvalim i seau
vas se...
Ona je uhvatila svojim tankim unakaenim muenjem prstima moj zglob, i tano
je znala - ja stvarno mogu da joj pomognem ... mogu da joj dam eljeni mir...

- 65 -

Otar bol je stegao moje umorno srce ... Ova slatka, brutalno muena devojka,
skoro dete, kao uslugu je zamolila smrt !!! Delati su ne samo ranili njeno krhko
telo - oni uprljali njenu istu duu, silovali su je zajedno! .. A sada je Damiana bila
spremna da "ode." Ona trai smrt kao izbavljenje, ne razmiljajui o spasenju.
Ona je muena i oskvrnuta, i ne eli da ivi ... Pred oi mi je dola Ana ... Boe, da
li i nju eka tako grozan kraj? !! Da li u moi da je spasem iz ove none more!
Damiana me moleivo pogledala sa svojim jasnim sivim oima, u kojima se videla
neljudski duboka, divlja u svojoj snazi, bol ... Ona vie nije mogla da se bori. Ona
nije imala tu mo. I kako ne bi izdala sebe, ona je radije reila ode ...Kakvi su to
"ljudi" koji su inili takvu surovost?!. Kakva udovita gaze nau istu zemlju, i
prljaju je svojim zlobnim i "crnim" duama?.. Ja sam plakala tiho, milovala slatko
lice ove hrabre, nesrene devojke, i ne doivevi ak ni mali deo njenog tunog,
nesrenog ivota ... I u mojoj dui je gorela mrnja! Mrnja ka udovitu, koje
sebe naziva rimski Papa..... namesnik Boga ... ... i svetim Ocem ... Naslauje se
svojom korumpiranom vlasti i bogatstvom, dok se, u njegovom jezivom podrumu
od divnog ivota oprata ista dua. Odlazila je po sopstvenoj elji ... Poto nije
mogla vie da podnese prejak bol izazvan po nalogu istog "svetog" Pape ... O, kako
sam ga mrzela !!! Svim srcem, svom mojom duom sam ga mrzela! I znam, da u
mu se osvetiti, koliko god da me moe kotati. Za sve one koji su tako brutalno
ubijeni po njegovom nareenju ... Za oca, Dirolama ... ... za ovu dobru, istu
devojku ... i za sve druge, od kojih je oduzeo zemaljski ivot.
- Ja u ti pomoi, devojko ... ja u ti pomoi - neno sam joj aptala...- Smiri se,
duo, nee biti vie bola. Moj otac je otiao tamo ... Priala sam sa njim. Postoje
samo svetlost i mir ... Opusti se, draga moja ... ja u ispuniti tvoju elju. Sada e
otii, ne boj se. Ti nee nita osetiti ... ja u ti pomoi, Damiana. Ja u biti sa
tobom ...
Iz njenog unakaenog tela izila je iznenaujue lepa sutina. Ona je bila takva,
kako je izgledala Damiana, pre nego to se pojavila na ovom prokletom mestu.
-Hvala vam ...- promrmljala je tihim zahvalnim glasom - Hvala za dobro ... i za
slobodu. Ja u vas se seati.
Ona je poela da se polako penje po svetleem kanalu.
- Zbogom Damiana ... Neka tvoj novi ivot bude srean i svetao! I da nae vie
sree, devojko ... i da nae dobre ljude. Zbogom ...
Njeno srce je stalo tiho ... A stradajua dua slobodno je odletela tamo gde niko
ne bi mogao nainiti joj bol. Mila, ljubazna devojka je nestala, ne znajui, kako
- 66 -

divan i radostan je mogao biti njen, neproivljen ivot ...sa koliko dobrih ljudi je
mogla da podeli svoj dar ... kako je velika i svetla mogla da bude njena nepoznata
ljubav ... i kako glasno i sreno su mogli da odzvanjaju zvuci njene neroene
dece ... upokojeno lice u smrti Damiane izgledalao je tako isto i lepo ... Jecajui
gorko, sela sam na grubo sedite pored njenog naputenog tela... I negde veoma
duboko u dui jaala je estoka mrnja, pretei da izbije, i obrie sa lica zemlje
taj zastraujui svet ... Na kraju, nekako se sabravi, ponovo sam pogledala
hrabru devojku-dete, u mislima sam joj elela mir i sreu u njenom novom svetu,
i tiho izala na vrata ... Uas mi je paralizovo svest, liavao me elje da istraim
papski podrum dalje ... pretio da me slomi neija patnja, koja bi mogla biti jo
stranija. Morala sam da odem gore, a odjednom sam osetila slab, ali vrlo uporan
poziv. Iznenaeno sluajui, konano sam shvatila da zovu mene, iz istog
podruma. I, zaboravljajui sve stare strahove, odluila sam da proverim. Poziv se
ponavljao dok sam ila pravo do vrata, od kojih je stizao. ... elija je bila prazna i
suva, bez osvetljenja. A u njenom uglu, sedeo je ovek. Priavi mu blie,
neoekivano sam vrisnula - to je bio moj stari prijatelj kardinal Morone ...
Njegovo ponosno lice, ovoga puta, bilo je crveno od modrica, i bilo je evidentno
da je kardinal patio.
- O, veoma sam srena da ste ivi! .. Dragi monsinjor! Da li ste me vi zvali?
Veoma ozbiljno je rekao:
- Da madonna. Ja sam vas zvao, ali iz nekog razloga niste uli.
- Pomagala sam divnoj devojci da svetu kae zbogom...- tuno sam rekla -Zato
vam trebam, vaa eminencijo? Mogu li da vam pomognem? ..
- Sa razlogom, madonna. Recite, ime vae erke je Ana, nije li tako?
Zidovi su se pomerili ... Ana! Gospode, ne Ana! .. Uhvatila sam se za neto u uglu,
da ne bih pala.
- Govorite, monsinjor ... U pravu ste, moja erka je Ana.
Moj svet sruio, jo ne znajui razloge za ono to se desilo ... Bilo je dovoljno da
je Karafa spomenuo moju jadnu devojicu. Oekivati neto dobro, nije bilo nade.
- Kada se sino Papa "angaovao" kod mene, u istom ovom podrumu, neki ovek
mu je rekao da e vaa erka napusti manastir ... I Karafa je iz nekog razloga bio
veoma zadovoljan sa tim. Zato sam odluio da vam nekako saoptim tu vest. Na

- 67 -

kraju krajeva, njegova radost, koliko sam shvatio, donosi svima samo patnje?
Nisam pogreio, madona? ..
- Ne ... U pravu ste, vaa eminencijo. Da li je rekao neto drugo? ak i neto malo
to bi moglo da mi pomogne? -u nadi da e mi dati ak i najmanji podatak, upitala
sam.
Ali Morone samo odmahnuo glavom ...
- ao mi je, Madonna. On je samo rekao da ste vi vrlo jako pogreili, i da ljubav
nije donela nikome nieg dobrog. Ako vam to neto govori Isidora.
Ja samo klimnula glavom, pokuavajui da saberem rasute misli u panici. I
pokuavajui da ne pokaem Moroneu kako sam okirana reenim novostima, to
mirnije mogue sam rekla:
- Dozvolite da vas leim, monsinjor? Mislim da ne moe da vam kodi "vetija"
pomo. I zahvaljujem vam na vestima ...ak i za loe. Uvek je bolje da se znaju
unapred planovi neprijatelja, ak i kada su najgore, zar ne? ..
Morone me je paljivo zagledao u oi, bolno pokuavajui da pronae u njima
odgovor na neko njemu vano pitanje. Ali moja dua, zatvorila se od sveta, da se
ne razboli ... da preivi predstojei ispit ... A sada, kardinalu nisam dozvoljavala
da ue u moju duu, zalaenu uasom ...
- Bojite li se Madona? - tiho je pitao Morone. - Vi ste hiljadu puta jai od njega!
Zato se plaite njega?!.
- On ima neto, sa ime nemam moi da se borim ... i jo nisam u stanju da ga
ubijem. O, verujte mi, vaa svetosti, ako bih samo nala klju za tu otrovnu
zmiju! ..- i, dolazei k sebi, opet sam se ponudila: Dozvolite mi da vam smanjim
bol ?.
Ali kardinal je, sa osmehom, odbio.
- Sutra u biti na drugom, mirnijem mestu. I nadam se, da e Karafa da zaboravi
na mene na neko vreme. Ali, kako ste vi, Madonna? ta je sa vama? Ne mogu da
vam pomognem iz zatvora, ali moji prijatelji su prilino uticajni. Mogu li vam biti
na usluzi?
- Hvala, monsinjor, za vau brigu. Ali ja ne gajim prazne nade, nadajui se da u
otii odavde ... Nikada me nee pustiti ... Ni moju sirotu erku. ivim da ga
unitim. On bi trebalo da ima mesto meu ljudima.
- 68 -

- Voleo bih da sam vas ranije znao, Isidora. Moda bismo bili dobri prijatelji. A
sada zbogom. Ne moete ovde da ostanete. Papa e mi obavezno poeleti "sreu".
Vas nita ovde ne zadrava. uvajte svoju erku, madonna ... i ne dajte se Karafi.
Neka je Bog sa vama!
- O kakvom Bogu priate, monsinjor? - tuno sam rekla.
- Naravno, o tom kome se Karafa moli! ..- osmehnuo se za zbogom Morone.
I dalje stojei, pokuala sam da zapamtim u srcu sliku ove divne osobe, i mahnuvi
za zbogom, izala sam u hodnik.
Obuzele su me panika i strah! .. Gde je sada moja hrabra, usamljena devojka?!
Zato treba da napusti Meteore? .. Na moje uporne pozive Ana se iz nekog
razloga nije odazvala, iako sam znala da moe da me uje. To mi je donelo jo
veu zabrinutost, a ja sam se poslednjim naporom drala, da ne podlegnem panici,
jer sam znala - Karafa e sigurno iskoristiti bilo koju moju slabost. A onda sam
ve izgubila, iako nisam ni poela da se borim ... Otila sam u "svoje" odaje,
"lizala" stare rane, u nadi da nee oiveti, i da pokuavam da budem to je vie
mogue sigurnija i snanija u sluaju prilike da poem u rat sa Karafom... udu
nije bilo smisla nadati se, kao to sam znala, u naem sluaju se ne predviaju
uda ... ta god da se desi, ja u morati da uradim sama. Neaktivnost me ubijala,
oseala sam se bespomono i beskorisno ... Iako sam znala da to nije u redu, crv
"crne sumnje" uspeno je vakao upaljeni mozak, ostavljajui za sobom snani
trag neizvesnosti i aljenja ... ja nisam alila sebe ... Ali Karafa je bio
zainteresovan za Anu. Nisam mogla da mu oprostim za smrt svog oca i Dirolama,
moje ljubljene i najvoljenije ... Da li u moi da ih osvetim nekada? .. Ne govori li
sve, da neu Karafu pobediti ? Da ga neu unititi, i da u samo glupo umreti i
sama? .. Da li je bio u pravu Sever, predlagajui da odem u Meteore? I da li bi
nada da unitim Papu sve vreme ivela u meni?!. I jo ... Oseala sam se veoma
umorno ...Nehumano, strano umorno ... Ponekad se inilo - ne bi li bilo bolje
zaista otii u Meteore .. Na kraju krajeva, ko je jo odlazio tamo .. Iz nekog
razloga tamo nisu bili zabrinuti to su uokolo ljudi umirali?. Za njih je bilo vano
da naue i da prime tajno znanje, jer su oni sebe smatrali izuzetno nadarenima ...
Ali sa druge strane, ako su zaista bili toliko "izuzetni", u tom sluaju oni su
zaboravili najjednostavnije, ali veoma vano, nau zapoved- ne idi u krevet dok je
potrebna tvoja pomo drugima u nevolji ... Kako su oni mogli tako jednostavno da
gledaju okolo, ne pokuavajui da pomognu drugima? .. kako smiruju svoje due? ..
Naravno, moje "ogorene" misli nisu se odnosile na decu u Meteorima ... Ovaj rat
nije njihov rat, tie se samo odraslih ... a deci je i dalje predstojao dug i teak
- 69 -

put do znanja, da bi mogli posle da zatite svoje kue, svoje porodice i sve dobre
ljude koji ive na naoj zemaljskom, nedokuivom svetu. Ne, mislim na odrasle ...
Onima koji smatraju da su previe "posebni" da rizikuju svoje "dragocene"
ivote. One koji vole da sede na Meteorima unutar debelih zidova, dok Zemlja
krvari i nadareni umiru u gomilama ... Uvek sam volela slobodu i cenim pravo na
slobodan izbor svakog pojedinca. Ali bilo je trenutaka u ivotu kada naa lina
sloboda ne kota milione ivota drugih dobrih ljudi ... U svakom sluaju, tako sam
odluila za sebe ... I to nita nee promeniti. Da, bilo je trenutaka slabosti, kada
je izgledalo da je rtva, na koju sam bila spremna, bila potpuno besmislena i
uzaludna. Da ona nee promeniti nita u tom uasnom svetu ... Ali onda mi se opet
vraala elja da se borim ... onda sve dolazi na svoje mesto, i ja sam svim svojim
biem bila spremna da se vratim na "bojno polje", ak bez obzira koliko
neravnopravan bio taj rat ... Dugi, teki dani su uvukli u mene strunu
"nepoznatog", i ja sam bila bespokojna. Nita se nije promenilo, nita se nije
dogodilo. Ana je utala, nije odgovarala na moje pozive. I ja nisam imala pojma
gde je bila, ili gde bih mogla da je potraim ...
Onda, jednog dana, mrtva umorna od praznog, beskrajnog ekanja, odluila sam
da konano ostvarim svoj davnanji san, znajui, da verovatno nikada vie neu
biti u stanju da na drugaiji nain vidim svoju voljenu Veneciju, odluila sam da
odem tamo da se oprostim ... Bio je maj, a Venecija je bila obuena kao mlada
nevesta, ispunjena svojim najlepim praznikom, praznikom ljubavi ... Ljubav je
svuda - njom je bio zasien sam vazduh .. Njome su disali mostovi i kanali, ona se
prelivala u svaki kutak grada ... u svaku strunu svake usamljene u njoj ivue due
... na ovaj jedan dan Venecija se pretvara u magino cvee gorue ljubavi, opojno
i divno! Ulice se bukvalno "dave" u mnotvu crvenih rua, bujni "repovi" cvea vise
do vode, neno milujui svoje krhke skarletne latice... Cela Venecija mirie,
mirisom sree i leta. I na ovaj jedan dan i najsumorniji stanovnici naputaju svoje
domove, i sa osmehom, oekuju, da moe stii tog dana, ak i njima, tunim i
usamljenim, nasmeena kapriciozna Ljubav...Proslava je poinjala u ranim
jutarnjim satima kada su prvi zraci sunca tek toliko poinjali da pozlauju
gradske kanale, da ih obasipaju vrelim poljupcima... Odmah, kao buenje, pod
prozorima gradskih lepotica su ve lagano zvuale prve ljubavne pesme ... a divno
obueni gondolijeri, ukraavali su svoje sjajne gondole sveanom crvenom bojom,
strpljivo ekajui na doku svaki od njih, u nadi da e kod njih sesti
najbrilijantnije lepotice ovog divnog, maginog dana. Tokom ovog praznika,
nikome nije nita bilo zabranjeno, mladi i stari izlazili su na ulice, pripremajui se
za predstojeu zabavu, i pokuavali su da unapred zauzmu najbolja mesta na
mostovima, da bi bolje videli prolazee gondole, koje voze lepe kao samo prolee,
- 70 -

poznate venecijanske kurtizane. One su jedinstvene u svom rodu ene, umom i

lepotom kojima su se divili pesnici i koje su umetnici otelovljavali za venost na
svojim velianstvenim platnima. Uvek sam mislila da ljubav moe biti samo ista, i
nisam se slagala sa drugaijim. Ali kurtizane Venecije nisu bile samo ene, kod
kojih se kupovala ljubav. Pored toga, one su uvek bile izuzetno lepe, sve su bile
savreno obrazovane, neuporedivo bolje nego bilo koja nevesta bogate i
plemenite venecijanske porodice ... Za razliku od visoko obrazovanih plemenitih
florentinki, enama u Veneciji u moje vreme nije bilo ni dozvoljeno da uu u javnu
biblioteku, i da budu "naitane", ene plemenitih Mleana su posmatrane samo
kao lepa stvar, voljeni supruzi si ih zatvarali u kue "kao blago" svoje porodice ...
I to je bio vii status dame, manje joj je bilo dozvoljeno da zna. Kurtizane naprotiv, obino su znale nekoliko jezika, svirale muzike instrumente, itale (i
ponekad pisale!) poeziju, znale savreno filozofiju, bile upuene u politiku, odlino
pevale i igrale ...

Ticijanova Venera. model - kurtizana Veronika Franko

Ukratko, znale su, to svaka ena (po mom miljenju) mora da zna. I uvek sam
iskreno verovala, da svaka plemika supruga zna i najmanji deli onoga to
kurtizana zna, u naem divnom gradu bi prevladale vera i ljubav ... Ja ne

- 71 -

odobravam izdaju, ali isto nisam mogla da potujem ene koje ne znaju (i ne ele
da znaju!) nita vie od onoga, to se nalazi izvan njihove rodne Venecije.
Naravno, to je iz mene govorila florentinska krv, ali ja apsolutno ne mogu da
podnesem neznanje! I ljudi koji imaju neograniene mogunosti da znaju, ali nisu
hteli da znaju, u meni su izazivali samo neprijatnost. Ali, vratimo se mojoj
voljenoj Veneciji, koji, kao to sam znala, ona mora da se pripremi za svoje vee
godinjeg festivala ... Vrlo lako, bez nekog posebnog napora, pojavila sam se na
glavnom trgu grada. Izgledalo je kao da je sve bilo kao i pre, ali ovaj put,
meutim, nije bila ureena na stari nain, Venecija je bila skoro prazna. Odetala
sam do kanala i nisam mogla da verujem svojim oima! .. Jo nije bilo kasno, a
obino je u to vreme grad bio buan kao konica, oekujui svoj omiljeni praznik.
Ali te noi lepa Veneciji je bila prazna ... Nisam mogla da shvatim gde su sva
srena lica? .. ta se desilo sa mojim lepim gradom za ovih kratkih nekoliko
godina ??? Polako etajui po naputenoim keju, ja sam disala poznati, topli i mek,
slani vazduh, ne mogavi da zadrim istovremeno i srene i tune suze ... To je
bila moja kua! .. Moj rodni i voljeni grad. .. Venecija e zauvek ostati moj grad!
Volela sam njenu raskonu lepotu, njenu visoku kulturu... Njene mostove i gondole
... pa ak i samo njenu jedinstvenost, koja je ini jednstvenim gradom, jednom
izgraenim na Zemlji. Vee je bilo veoma prijatno i mirno. Neni vetar, neto
apue tiho, lenjo polira kamene portale... i neno ljulja elegantne gondole,
sputene u more, odnosei sa sobom raspale latice koje, plutajui dalje, postaju
kao crvene kapi krvi rasipajui se po vodi. Odjednom, iz mojih srenih snova iza
mene zauo se veoma poznati glas:
- Ne moe biti !!! Isidora?! Da li si to stvarno ti?!.
Na dobri stari prijatelj, Franesko Rinaldi, stajao kao da je ugledao ispred sebe
poznatog duha ... Vidim, on se nije usudio da veruje ta se to deava.
- Boe moj, otkud ti? Mislili smo da smo te izgubili pre mnogo vremena! Kako si
uspela da pobegne? Da li su te pustili ?! ..
- Ne, nisu me pustili, dragi Franesko, - vrtei glavom, sam odgovorila - naalost,
ne mogu da pobegnem ...Samo sam dola da se oprostim ...
- Ali, kako tako? Ti si ovde? I ti si potpuno slobodna? A gde je moj prijatelj! Gde
je Dirolamo? Nedavno sam pomislio kako mi nedostaje! ..
- Dirolama nema vie, dragi Franesko ... Kao to nema vie ni oca ...

- 72 -

Da li mi se sve samo uinilo, Franesko je jedan na prijatelj iz nae sreno

"prolosti", ili samo ludim, umorna od beskonane samoe, ali, govorei mu o
uasu koji nam je napravio Papa, obuzela me je iznenada neljudska bol ... A onda,
konano me je sve slomilo... Suze su mi navalile u vodopadu, gorina je pomela
sramotu i ponos... Sakrivena na njegovim toplim grudima, plakala sam kao
izgubljeno dete, traei prijateljsku podrku ...
- Smiri se, moj mili prijatelju ... Molim te, smiri se ...
Franesko je pomilovao moju pognutu glavu, kao nekada davno kako je to inio
otac, elei da me umiri. Bol je gorela, nemilosrdno bacala u prolost koja se ne
moe vratiti, kao da vie ne postoji, kao da na svetu vie nije bilo ljudi koji su
stvarali tu predivnu prolost.
- Moja kua je uvek bila i tvoja kua, Isidora. Potrebno te je negde sakriti! Doi
kod nas! Mi emo uiniti sve to moemo. Molim te, doi kod nas! .. Samo da
bude bezbedna!
Oni su bili divni ljudi - njegova porodica ... A znala sam, da ako se sloim, oni e
uiniti sve da me sakriju. ak i ako se bog toga izloe opasnosti. I na kratak mali
trenutak, tako ludo sam odjednom elela da ostanem! .. Ali znala sam, ako se to
ne desi, da u odmah otii ... I da ne bih sebi davala lanu nadu, odmah sam rekla
tuno:
- Ana je ostala u kandama "svetog" Pape ... mislim da zna ta to znai. I ona je
sada meni jedina ... ao mi je, Franesko. I ne setivi se nieg drugog, pitala
sam:
- Kai, moj prijatelju, ta se deava u gradu? ta se deava sa praznikom? Ili,
kako je na Venecija, kao i sve ostalo, takoe postala drugaija?
- Inkvizicija Isidora ... neka je prokleta! To je sve zbog inkvizicije ...
- ?!.
- Da, dragi prijatelju, ona se uvukla ak i ovde ... I to je najgore, mnogi ljudi su
zbog nje nestali. Verovatno je zlim i bezvrednima potrebno isto to "zlo i
beznaajnost", kako se ne bi otkrilo sve ono to kriju mnoge godine. Inkvizicija
je bila straan instrument ljudske osvete, zavisti, lai, pohlepe i zlobe! .. Nema
pojma, moj prijatelju, koliko nisko moe pasti veina normalnih ljudi! .. braa
kleveu neprihvatljivo brau ... deca oeve, elei da ih se brzo oslobode, zavidne
komije kleveu komije ... To je strano! Niko se danas ne osea zatien
- 73 -

dolaskom "svetih otaca"... To je tako strano, Isidora! Dovoljno je da se samo

kae da je neko jeretik, i nikada vie neemo videti tog oveka. Ludilo ... koje
otkriva u veini ljudi samo niskost i zlobu ... Kako da ivimo sa tim, Isidora?
Franesko je stajao pogrbljen, kao da ga je najtei teret pritisnuo kao planina,
ne dozvoljavajui mu da se ispravi. Znala sam ga jako dugo, i znala sam da nije
bilo lako da se slomi taj poten, hrabar ovek. Ali sada ga je zbunjivao ivot, ne
razumejui ljudsku pakost i nitkovluke oveka, razoaravajui Franeska... I evo
sada ... sada gledajui starog dobrog prijatelja, shvatila sam da sam bila u pravu i
odluila da zaboravim svoj lini ivot, usmerivi ga za smrt "svetog" udovita,
gospodara tuih ivota, dobrih i asnih ljudi. Bilo je tako tuno, da je bilo niskih
i podlih "ljudi", koji su se radovali (!!!) dolasku Inkvizicije. I tua bol ne pogaa
njihova surova srca, ve suprotno - oni, bez trunke savesti, inkviziciju koriste za
ubijanje nevinih, dobrih ljudi! Kako je jo daleko bila naa Zemlja od tog srenog
dana, kada e ovek biti ist i ponosan! .. Kada srce nee pokleknuti zlobi i zlu ...
kada e na Zemlji iveti svetlost, iskrenost i ljubav. Da, Sever je bio u pravu Zemlja je jo uvek bila zla, glupa i nesavrena. Ali ja verujem svim srcem da e
jednog dana postati veoma mudra i dobra ... samo e do toga proi jo mnogo
godina. U meuvremenu, oni koji su je voleli, morae da se bore za nju.
Zaboravljajui sebe, svoju porodicu ... i ne alei svoj jedinstven ivot na Zemlji.
Nesvesna, nisam ni primetila da me Franesko veoma paljivo posmatra, da vidi,
da li bi mogao da me ubedi da ostanem. Ali duboka tuga u njegovim tunim sivim
oima mi je rekla da je shvatio ... I neno ga obgrlivi poslednji put, poela sam
da se opratam ...
- Mi emo te se uvek seati, draga. I uvek e nam nedostajati. I Dirolamo... i
tvoj dobri otac. Oni su bili divni, ljubazni ljudi. I nadam se da je drugi ivot
bezbedan i dobar za njih. Vodi rauna o sebi, Isidora ...
- Pokuau da pobegnem od njega, ako mogu. Zajedno sa Anom ...
On je konano klimnuo glavom, a ja sam odlazei brzo hodala du etalita, da ne
pokaem kako me je bolno ranilo opratanje, i kako je zverski povredilo moju
ranjenu duu ... Sela sam na ogradu, i upala u tune misli ... Svet oko mene je
potpuno drugaiji - nije bilo radosti, otvorene sree, koja osvetljava sav na
proli ivot. Zar ljudi nisu razumeli, da oni sami svojim rukama rue nau divnu
planetu, punei je otrovom zavisti, mrnje, i gneva? .. Da su izdajui druge, oni
sami uronili u "crnilo" svoje besmrtne due, ne ostavljajui joj put za spaenje! ..
Volhovi su u pravu kada kau da Zemlja nije spremna ... Ali to ne znai da ne
treba da se borimo! Bilo je jednostavno sedeti skrtenih ruku, dok ona sama
- 74 -

jednom ne "odraste"! .. Mi ne ostavljamo decu, da bi sama pola u potragu ka

svojoj zrelosti? .. Kako je mogue ostaviti nau veliku Zemlju, ne ukazavi joj put,
i baz nade, da e i sama nekako imati sreu da preivi?!. Nisam primetila koliko je
vremena prolo u mislima, bila sam veoma iznenaena, obzirom da napolju pada
mrak. Bilo je vreme da se vratim. Moj stari san da vidim Veneciju i svoju rodnu
kuu, sada je izgledao tako nerealno ... To nije vie donosilo sreu, naprotiv,
videla sam svoj rodni grad "drugaijim", oseala sam u dui gorinu razoarenja,
i nita vie. Jo jednom, gledajui tako poznate, i nekada omiljene pejzae,
zatvorila sam oi i "otila", znajui da to vie neu videti nikada ...
Karafa je sedeo u oknu mog prozora u "mojoj" sobi, potpuno obuzet nekim
njegovim neveselim mislima, nita ne sluajui i ne primeujui nita oko sebe...
iznenada sam se pojavila ispred njegove "svetosti", Papa se otro trgao, a onda
se sabrao i iznenaujue tiho pitao:
- Pa, gde ste ili, madonna?
Njegov glas i oi izraavali su udnu ravnodunost, kao da Papa vie nije zabrinut
ta ja radim i gde sam. Mene je to upozoravalo. Znala sam vrlo dobro Karafu
(totalno ga ne znam, mislim, nikoga), a ta njegova udna smirenost, nije bila
dobar znak.
- Otila sam u Veneciju, vaa svetosti, da se pozdravim, mirno sam rekla.
- I to vam je donelo zadovoljstvo?
- Ne, vaa svetosti, ona nije ono to je bila, kakve je se ja seam.
- Eto vidite, Isidora, ak se grad menja u tako kratkom vremenu, ne samo narodi,
ve i drave ... Da, ako malo bolje pogledate. A kako to ja ne mogu da se
promenim? ..
Bio je veoma udan, suprotno od njegovog uobiajenog raspoloenja, tako da sam
pokuala da odgovorim veoma paljivo, tako da sluajno ne dodirnem neki
"nezgodan" ugao i ne izazovem oluju njegovog svetog gneva, to bi moglo unititi i
jaeg oveka, nego to sam bila u to vreme.
- Zar se ne seate, rekla sam, svetosti, da elite da ivite dugo? ? pitala sam
tiho - da li se neto promenilo ...
- O, to je samo nada, draga Isidora! .. Glupa, prazna nada, koja se razvejava
lagano kao dim ...

- 75 -

Ja sam strpljivo ekala da nastavi, ali Karafa je utao,opet izgubljen u nekim

svojim neveselim mislima.
- Izvinite, vaa svetosti, da li znate ta se desilo sa Anom? Zato je napustila
manastir? - skoro bez nade za odgovor, ipak sam pitala.
Karafa je klimnuo glavom.
- Ona dolazi ovde.
- Ali zato?!. - moje srce se sledilo, oseala sam se loe.
- Ona e te spasiti, - rekao je mirno Karafa.
-?!.
- Ona mi je potrebna ovde, Isidora. Ali, da bi je pustili sa Meteora, bila je nuna
elja. Tako da sam joj pomogao da se "rei".
- Zato vam je Ana potrebna, vaa svetosti! Zato je bilo uopte potrebe oduzeti
joj Meteore? ..
- ivot ide, madona ... Nita ne stoji na mestu. Posebno ivot ... Ana mi nee
pomoi u tome, za ime ja tako silno udim ... ak i da je uila tamo stotinu
godina. Meni ste potrebni vi, madona. Zapravo vaa pomo ... I ja znam, da neu
moi sam da te ubedim.
Ovde je ... i to je.... najgore. Nemam dovoljno vremena, da ubijem Karafu! .. A na
njegovom uasnom "spisku" nala se moja jadna erka ... Moja hrabra, moja draga
Ana ... Samo na kratki trenutak me je odjednom prekrila naa muenika
sudbina ... a ona je izgledala strano ...

- 76 -

Glava 39. Isidora-5. Tama

Nakon sedenja u tiini jo neko vreme u "mojim" odajama, Karafa je ustao i mirno
rekao:
- Ja u vam rei kada vaa erka stigne, madona. Mislim, da to e vrlo brzo biti. I sveano se poklonivi, otiao je.
Ja sam poslednjim naporom pokuavala da ne podlegnem oaju, drhtavom rukom
sam skinula maramu i spustila je na najbliu sofu.
Iscrpljena sam i usamljena? .. Kakvim udom sam mogla da zatitim svoju hrabru
devojku? ..
Kakve lai su joj rekli, da bi ona napustila Meteore i vratila se ovom prokletom
Bogu i ljudima na zemaljskom paklu? .. Ne mogu ni da pomislim ta je to spremio
za Anu, Karafa ... Ona je bila njegova poslednja nada, poslednje oruje koje e znam - pokuati da koristi, onoliko koliko uspeno moe, da me primora na
predaju. to podrazumeva da e Ana morati da trpi veoma surovo. Nesposobna
vie da budem sama sa svojim problemima, pokuala sam da pozovem oca. On se
pojavio, ekajui da ga zovem.
- Oe, Ja sam uplaena! .. On dovodi Anu! I ne znam da li u biti u stanju da je
zatitim ... Pomozi mi, oe! Pomozi najmanjim savetom ...
Nije bilo niega na svetu, na ta ne bih pristala da platim za Anu, Karafi. Ja sam
pristajala na sve ... osim da mu dam besmrtnost. Ato je, naalost, bilo upravo ono
jedino to je sveti Papa eleo.
- Tako se bojim za nju, oe! .. videla sam devojku ovde, ona je umrla. Pomogla sam
joj da ode ... Da li e na takvom ispitu biti i Ana?! Zar stvarno nismo dovoljno jaki
da je spasimo? ..
- Ne dozvoli strahu da ue u tvoje srce, moja erko, kao da nije dovoljno
povreeno. Zar se ne sea, emu je uio svoju erku Dirolamo? .. Strah stvara
mogunost prevoenja u stvarnost onoga ega se boji. On otvara vrata. Ne
dozvoli da te strah oslabi ak i pre nego to pone da se bori, draga. Ne
dozvoli Karafi pobedu, ak dok jo nisi ni poela da se bori.
- ta da radim, oe? Nisam mu nala slabost. Nisam nala, ono to ga plai... I nije
mi ostalo vremeni. ta da radim, reci mi? ..

- 77 -

Znala sam da se Anin kratak ivot bliio svom kraju ... I Karafa je jo uvek iv.
Sve u svemu, nisam znala kako da da ga unitim ...
- Idi na Meteore, eri. Samo oni mogu da vam pomognu. Idi tamo, srce moje.
Glas mog oca zvuao je veoma tuno, oigledno, ni on, ba kao i ja, nije verovao
da e nam pomoi Meteori.
- Ali, oni su me odbili, oe, ti ve zna. Oni veruju svojoj staroj "istini", koju su
sami sebi nekada nametnuli. Oni nam nee pomoi.
- Sluaj me, moja eri ... ja u biti tamo. Znam da mi ne veruje ... Ali oni su jedini
koji jo uvek mogu da vam pomognu. Vie nema kome da se obrati. Sada moram
da idem ... ao mi je, roena. Ali vrlo brzo u se vratiti tebi. Neu te napustiti,
Isidora.
Sutina oca poela je uobiajeno da "bledi" i da se topi i potpuno je nestala u
trenu. A ja, jo zbunjena, gledala sam, kako je samo sijalo njegovo prozrano
telo, i nisam shvatala odakle da ponem ... Karafa bio previe siguran, da e Ana
uskoro biti u njegovim rukama, tako da vremena za borbu nije bilo mnogo. Ustavi
i otresavi se svojih sumornih misli, odluila sam ipak da se pridravam saveta
svog oca i ponovo odem u Meteore. Jo gore, nije moglo biti. Zbog toga, podesila
sam se na Severa i otila sam ... Ovaj put nije bilo planine, nije bilo lepog cvea ...
Bio je samo veliki prostor, veoma duga kamena sala, a na suprotnom kraju je
zeleno svetlela i blistala neka neverovatno svetla i privlana smaragdna zvezda.
Vazduh oko nje je blistao i pulsirao, prskao je dugake jezike goreeg zelenog
"plamena", koji, treperevi, osvetljava veliku salu do samog plafona. Pored ove
neviene lepote, razmiljajui o neemu, stajao je Sever.
-Zdravo tebi, Isidora. Drago mi je da si dola, -okrenuvi se, neno je rekao.
- Zdravo i vama, Sever. Dola sam na kratko - trudei se da se ne opustim i ne
podlegnem armu Meteora, rekla -Recite mi, Sever, kako ste mogli pustiti
odavde, Anu? Vi ste znali zato je otila! Kako ste mogli da je pustite?! Nadala
sam se da e biti pod zatitom Meteora, a oni su je tako lako izdali... Objasnite,
ako moete ...
Pogledao me je sa svojim mudrim oima, ne govorei nita. Kao da je ve reeno
sve, i bilo nemogue da se promeni ... Zatim, vrtei glavom rekao je tiho:
- Meteori nisu izdali Anu, Isidora. Ana je sama odluila da ode. Ona vie nije
dete, ona misli i odluuje za sebe, i ne moemo je zadrati ovde silom. ak i ako
- 78 -

se ne slaemo sa njenom odlukom. NJoj su saoptili da e vas Karafa muiti, ako

se ona ne sloi da se vrati. Dakle, Ana je odluila da ode. Naa pravila su veoma
vrsta i nepromenljiva, Isidora. Nije nam dozvoljeno, da skrenemo nekoga sa
svog puta.
- Znate, Sever, mislim da je to, zapravo vaa krivica ... vi ste slepo zakljuani u
svoje neprikosnovene zakone, koji su, ako malo bolje pogledate u njih, potpuno
prazni, i u izvesnoj meri, ak i naivni. Ovde imate neverovatne ljude, od kojih je
svaki sam po sebi ve bogatstvo. I njih, tako izuzetno svetle i jake, nemogue je
prilagoditi jednom zakonu! Oni mu se jednostavno ne podinjavaju. Morate biti
fleksibilniji Sever. Ponekad je ivot nepredvidiv, kao to nepredvidljive budu
okolnosti. I vi ne moete da sudite jednako, ta je pravedno, to se vie ne uklapa
vae zastarele "okvire". elite li samo da verujete da su vai zakoni pravilni? Reci
mi iskreno, Sever! ..
On me je pogledao prouavajui moje lice, i ostao zbunjen, kao da nije mogao
odlui da li e govoriti istinu sa mnom, ili ostaviti sve kako jeste, ne muei svoju
mudru duu ...
- Nai zakoni, Isidora, nisu stvoreni u jednom danu ... mnogo je vekova prolo, i
Volhovi su takoe plaali za svoje greke. Stoga, ak i ako nam se neto uini, da
ponekad nimalo nije u pravu, mi onda vie volimo da pogledamo ivot u njegovoj
optoj slici, ne delei ga na linosti. Kao da to nije bilo bolno ... dao bih puno, da
je pristala da ostane sa nama! Jednog dana, moda e promeniti Zemlju,
Isidora ... Ima redak dar, ti si u stanju da zaista misli ... Ali znao sam, da ona
nee ostati. Da ne izda sebe. I ja nisam mogao da ti pomognem. Znam da nam
nikada nee oprostiti ... Dokle god bude iva, nikada nam nee oprostiti. Kao
to nam nikada nije oprostila Magdalena smrt njenog voljenog mua - Isusa
Radomira ... Ali pitali smo je da se vrati, nudili zatitu njenoj deci, ali ona se
nikada ponovo nije vratila kod nas ... Mi ivimo sa tim teretom dugi niz godina,
Isidora i veruj mi - nema na svetu teeg tereta! Ali takva je naa sudbina,
naalost, nee se menjati dok na Zemlji ne nastupi "buenje" ... Kada neemo
morati vie da se krijemo, kada e zemlja konano postati istinski ista i mudra,
bie svetlija .. . Tada emo moi da razmiljamo pojedinano, o svakom
nadarenom, bez straha da e Zemlja biti unitena. Ne plaei se, da posle nas,
nee ostati Vere i Znanja, da nee ostati Vedajuih ljudi ... Sever je utihnuo, kao
da se u sebi ne slae sa tim to mi je govorio ... Osetila sam svim svojim srcem,
sa svom duom, da on veruje mnogo vie u to, nego to sam ja verovala. Ali sam
takoe znala, nije mi se inilo, da nee izdati Meteore i svoje najmilije velike
Uitelje. Tako da sam odluila da ga ostavim na miru, ne muiti ga vie ...
- 79 -

Rubens - Raspee

- 80 -

- Reci mi, Sever, ta se desilo sa Marijom Magdalenom? ive li bilo gde na zemlji
njeni potomci?
- Naravno, Isidora .. - Odmah rekao je Sever, i inilo mi se da mu je bilo iskreno
drago da promenimo temu ...
- Posle smrti Hrista, Magdalena je napustila tu okrutnu, zlu zemlju, koja je
otrgnula od nje njoj najdraeg na svetu oveka. Otila je, odvevi sa sobom malu
erku, koja je u to vreme imala samo etiri godine. A njenog osmogodinjeg sina
su tajno odveli u paniju, vitezovi Hrama, da bi on, ostao iv i da nastavi veliki
Rod svog oca. Ako eli, ja u ti ispriati istinitu priu njihovih ivota, jer ono
to se ljudima danas pria je za neznalice i slepce ...
Klimnula sam glavom Severu.
- Molim te recite mi istinu ... Priajte mi o njima, Sever ...
Njegove misli su otile nekud daleko, daleko, uranjanjo je u davan svet, prekriven
pepelom vekova, i intimnih uspomena. I bila je to neverovatna pria ...
- Kao to sam ti ve rekao ranije, Isidora, nakon smrti Isusa i Magdalene, svu
njihovu svetlost i tuni ivot su opleli besramnim laima, i prenosili te lai i na
potomke ove udesne, hrabre porodice ... Na njih su "spustili" tuu veru. Njihove
iste obraze su okruili ivotima stranih ljudi, koji ve tada vie nisu bili ivi ... u
usta su im stavili rei koje oni nikada nisu rekli ... Oni su odgovorni za zloine,
koje je poinila i ini tua vera, nalaljivija i najkriminalnija, koja je ikada
postojala na svetu ...
***
Od autora: Prolo je mnogo, mnogo godina posle sastanka sa Isidorom ... I sada,
seajui se i ranijih godina, bila sam u stanju da pronaem (nalazi se u
Francuskoj) interesantan materijala, koji uglavnom potvruje istinitost prie
Severa o ivotu Marije Magdalene i Isusa Radomira, to mislim da e biti
interesano za sve koji itaju priu o Isidori, a moda e ak i pomoi da se baci
malo svetlosti na lai "vladara ovog sveta." O tom materijalu moete itati
"dodatak" posle poglavlja o Isidori..

***

- 81 -

Magdalena sa svojom decom, sinom Svetodarom i erkom Vestom

- 82 -

Radomir sa svojom decom - sinom i erkom Svetodarom I Vestom. Takoe, ovde je

vidljiv jo jedan veoma zanimljiv detalj - svetenik, stoji pored Radomira u formi koja
je u skladu sa katolikom crkvom, koje pre dve hiljade godina u takvom obliku nije
bilo. Ona se pojavila kod svetenika u 11-12 veku. to, opet, dokazuje roenje
Isusa-Radomira u 11. veku.
- 83 -

Radomir, oekujui svoju brzu smrt, alje devetogodinjeg Svetodara da ivi u

paniji ... prisutno je duboko oseanje tuge i oaja.

- 84 -

Na ovom vitrau Magdalena je prikazana kao uitelj, stoji iznad kraljeva, aristokrata,
filozofa i naunika ...
- 85 -

Osetila sam da je cela pria pala Severu veoma teko. Oigledno, njegova iroka
dua jo uvek nije pristajala na takav gubitak i jo mnogo ga je to bolelo. Ali on je
nastavljao dalje, verovatno znajui da ga kasnije, moda, neu moi ni o emu
vie ta pitati.
- Da li se sea, Isidora, rekao sam ti da Isus Radomir nikada nije imao nikakve
veze sa lanim uenjima, o kojima vriti hrianska crkva ? To je bilo potpuno
suprotno od onoga to je pouavao sam Isus, a posle - i Marija Magdalena. Oni su
uili ljude najveem znanju, uili ono to smo ih mi nauili ovde u Meteorima ...
Ali Marija je znala jo vie, tako da je mogla slobodno da crpe svoje znanje iz
irokih prostranstva svemira, nakon to nas je ostavila. iveli su usko okrueni
Vedunima i nadarenima, koje su kasnije ljudi preimenovali u "apostole" ... u
zloglasnoj "Bibliji" oni su bili stari, sumnjivi Jevreji ... koji misle, da ako im zaista
treba, mogu hiljadu puta izdati Isusa. "Apostoli" su u stvarnosti bili Vitezovi
Hrama, ne graenog ljudskim rukama, ve stvorenog velikom idejom Radomira Duhovni Hram Istine i Znanja. Ovih vitezova je u poetku bilo samo devet, a oni
su se okupili na jednom mestu da svojim najjaim moima zatite Radomira i
Magdalenu od te udne i opasne za njih zemlje, koja se tako surovo poigrala sa
njihovom sudbinom. A ipak, zadatak Vitezova Hrama je takoe bio da uvaju
istinu, koju su donosili u "due palih" Jevreja, istinu ovih dvoje divnih, svetlih
ljudi, koji su dali svoj dar i svoje iste ivote za mir svima, ali i dalje na vrlo
estokoj planeti ...
-Dakle, i "apostoli" su takoe sasvim drugaija!? Kakvi su oni bili?! Moete li mi
rei o njima, Sever?
Bilo je tako zanimljivo to je na neki tren ak uspeo da "otpusti" svoju muku i
strah, to je uspeo da trenutno zaboravi predstojeu bol .. Obruila sam se na
Severa baraom pitanja, ak i ne znajui da li stiuu odgovori!. Toliko sam elela
da znam pravu priu o ovim hrabrim ljudima nad kojima lei la dugih pet stotina
godina !!!
- Oh, oni su zaista bili divni ljudi - Vitezovi Hrama - Isidora .. Zajedno sa
Radomirom i Magdalenom oni su stvorili veliko jezgro hrabrosti, asti i vere na
kome su gradili svetlo unje, koje su jednom ostavili nai preci za spas nae
majke Zemlje. Dva viteza Hrama bili su nai uenici, kao i potomci ratnika
najstarijih evropskih aristokratskih porodica. Oni su postali hrabri i talentovani
arobnjaci, spremni da urade sve da spasu Isusa i Magdalenu. etvorica su bili
potomci Rus-Merovinga, takoe su imali veliki dar, kao i svi njihovi preci -

- 86 -

kraljevi Frankije ... Kao i sama Magdalena, takoe su roeni u ovoj nesvakidanjoj
dinastiji i ponosno nosili svoj porodini dar. Dvojica su nai Volhovi, koji su
napustili dobrovoljno Meteore da zatite sopstvenim ivotima svog omiljenog
uenikaa, Isusa Radomira. Nisu u svojim srcima izdali Radomira, ak i znajui ta
ih eka, i bez kajanja su poli za njim. A poslednji od devet zatitnika viteza, za
koga se jo uvek ne zna i niko ne pria o njemu, bio je Isusov brat, sin Belog
Volha - Radan (RA - dan, dnevni, danji Ra) ... On je bio taj koji je mogao da da
spasi svog brata Radomira. Ali ga je zatitio, naalost, tako to je i sam
poginuo....

Radomir i Radan na slikama Muriolja I Leonarda Da Vinija

- Recite mi, Sever, da li to ima ikakve veze sa legendom o blizancima, koja kae
da je Isus imao brata blizanca? itala sam o tome u naoj biblioteci, i uvek sam
elela da znam da li je to istina ili samo jo jedna la "svetih oca"?
- Ne, Isidora Radan nije bio blizanac Radomira. To bi bila neeljena ekstra
opasnost za ve dosta komplikovane ivote Hrista i Marije Magdalene. Vi znate
da su blizanci povezani nitima od svojih roenja i kada postoji opasnost po ivot
jednog, to moe biti opasnost i za drugog? - klimnula sam glavom. - Dakle,
mudraci nisu mogli da dozvole takvu greku.
- Pa, ipak, nisu svi u Meteorima izdali Isusa?! - razdragano sam uzviknula. - Nisu
svi mirno gledali kako je otiao u smrt ..?

- 87 -

- Pa, naravno da ne Isidora .. Mi smo svi poli da ga zatitimo. Da, nisu svi bili u
stanju da ostave svoje dunosti ... Znam da mi ne verujete, ali mi smo ga svi voleli
... i, naravno, Magdalena. Nisu svi mogli da ostave svoje dunosti i da se odreknu
svega zbog jednog oveka, bez obzira koliko je on bio poseban. Da li bi ti dala
svoj ivot da spasi mnoge? Tako su mudraci ostali u Meteorima da uvaju sveto
znanje i ue druge nadarene. Takav je ivot, Isidora ... i svi to rade, jo i vie, u
skladu sa svojim mogunostima.
- Recite mi, Sever zato zovete franakog kralja - Rusom? Da li ovi ljudi imaju
neto zajedniko? Koliko se ja seam, oni su se uvek zvali? - Franci .. I kasnije
Frankija je postala lepa Francuska. Zar ne?
- Ne, Isidora. Da li znate ta znai re - Franci? - Odmahnula sam glavom. "Franci" jednostavno znai - slobodni. Merovinzi su severni Rusi, koji su doli da
naue slobodne Franke, vojnom umeu, vladanju zemljom, politici i nauci (kao to
su radili i u svim drugim zemljama, za dobrobit drugih i uenje ivih ljudi). I oni
su se pravilno zvali - Miravingli (Mi-Ra-u-Inglija, Mi, deca Ra, koja nose svetlost
svoje prvorodne Inglije). Ali, naravno, onda su tu re, kao i mnogo toga drugog,
"pojednostavili" ... i ona je poela da zvui kao "Meroving". Tako se stvara nova
"istorija", u kojoj se kae da ime Merovinga, kralja Franaka, potie od imena kralja Franaka Merovija. Iako ime kralja Merovija sa tim nikakve veze nema.
Osim toga, kralj Merovij je bio trinaesti od kraljeva Merovinga. I logino je,
naravno, da se cela dinastija zove imenom prvog kralja, zar ne? Tako, kao i druge
glupe legende o "morskim udovitima", koja su, navodno rodila svetlu Meroving
dinastiju. Oigledno, Tamnima se moglo, da ljudi ne znaju znaenje imena
vladajue dinastije Franaka. Dakle, oni su pokuali da ih brzo preimenuju i
pretvore u "slabe, nesrene i mizerne" kraljeve, laui o svetskoj istoriji.
Merovinzi su svetla, inteligentna i nadarena dinastija severnih Rusa. Dobrovoljno
su napustili svoju veliku domovinu i meali svoju krv sa viim dinastijama
savremene Evrope, da bi se iz toga rodili novi moni magovi Roda i ratnici, koji su
mogli da mudro upravljaju dravama i narodima koji su naseljavali u to vreme,
polu divlju Evropu. Oni su bili divni magovi i ratnici, mogli su da lee bolesne i ue
dostojne. Bez izuzetka, svi Meravinzi si nosili vrlo dugu kosu, koja ni pod kakvim
okolnostima nije smela da se skrati, jer su kroz nju crpili ivotnu silu. Ali,
naalost, to je takoe bilo poznato i Tamnima. Zato je najstranija kazna postala
nasilno "ianje" poslednje Meravinke kraljevske porodice. Izdao ih je kraljevski
blagajnik-Jevrejin, laima i podvalama nateravi u toj porodici brata protiv
brata, sina na oca, pa su onda lako igrali na ljudsku ponos i ast ... Po prvi put se u
kraljevskoj porodici Merovinga stena uzdrmala. I u nepokolebljivoj veri u

- 88 -

jedinstvo Roda, nastala je duboka pukotina ... mnogovekovni rat Merovinga sa

protivnicima Roda je poeo da se blii kraju ... Poslednji pravi kralj ove divne
dinastije - Dagober drugi, pokazalo se, je ubijen - on je umro u lovu na rukama
potkupljenog ubice, koji ga je udario u lea otrovnim kopljem. I tako je doao
kraj (ili tanije - zbrisana je) najnadarenijoj dinastiji Evrope, koja je nosila
neprosvetljenim evropskim narodima svetlost i snagu. Kao to moe videti,
Isidora kukavice i izdajnici se ni u jednom trenutku ne usuuju da se bore
otvoreno, znajui sigurno da ansu za pobedu iskreno nikad nisu imali i nee imati,
ni najmanju ansu. Ali lai i zloba su ak i najjae pobedili, koristei njihovu ast
i savest u svoju korist ... bez brige o "smrti svoje due zbog lai" . Na tajnain,
uniteni su "uznemirujue prosveeni". Tamni su posle smislili svoju za njih
zgodnu "istoriju". A ljudi, za koje ja takva "istorija" nastala, odmah su je lako,
ak i bez pokuavanja da misle, prihvatili ... To je, opet, naa Zemlja, Isidora. A
ja sam stvarno tuan i bolestan to ne moe da se "probudi" ...

Jedan od poslednjih Merovinga, ilderik Drugi (Childeric II),slika nepoznatog autora

- 89 -

Tadanja Evropa
Mene je srce bolelo gorko ... Pa, ipak, uvek su postojali svetli i jaki ljudi, koji su
se hrabro ali beznadeno borili za sreu i budunost oveanstva! I oni su, kao
po pravilu, ginuli ... ta je bio razlog za takvu svirepu nepravdu? .. ta je to to
stalno ponavlja smrtni ishod?
- Recite mi, Sever, zto uvek ginu njistiji i njmoniji .. Znm Ve sm vm
postvil ovo pitnje ... Ali j i dlje ne mogu d rzumem, zr zist ne ele ljudi
istinu, i ne vide kko lep i rdostn bi ivot bio, ko bi poslulii brem jednog od
onih koji su se tko estoko borio z njih!? Jesu li jo uvek ljudsk bi i Zemlj
toliko slepi d je z nju prerno d se bori!?!. Suvie je rno d se bori? ..
Sever zvrte glvom, i nsmei se blgo.
- Ti zn odgovor n ovo pitnje, Isidor ... Ali se ne predje, k i ko se boji
tko okrutne istine? Ti si Rtnik, i oste to zuvek. U suprotnom bi sebe
izdl, smiso ivot bi zuvek bio izgubljen z tebe. Mi smo to to jesmo. I

- 90 -

ko mi ne pokuvmo d promenimo n temelj, ono to e se stvrno videti ko

mi smi, jeste n sutin. N krju krjev, ko je ovek i dlje "slep" - jo
uvek im nde negde d vidi svetlost, zr ne? Ili, ko njegov mozk jo spv jo uvek moe d se jednom probudi. Ali ko suljudi u smoj sutini "truli", bez
obzir koliko dobri bi mogli d budu, njihova pokvren du i dlje puzi ... i ubij
svki pokuj d postnu bolje. Ali ko je ovek zist iskren i hrbr - nee g
slomiti strh od boli, ni pretnj njvieg zl g nee ugroziti, tko e njegov
du, njegov sutin ostti ist i hrbr, bez obzir n sve to pretrpi. Sv
nevolj i slbost su u tome, d ko je ovek zist ist, on ak ne moe d vidi
izdju i nitkovluke pre nego to to postne jvno, i kd je preksno d se it
uini ... On ne moe to d predvidi, jer su ov nisk osenj u njemu potpuno
odsutn. Dkle, n zemlji e uvek ginuti svetli i njhrbriji ljudi, Isidor. I
nstvlje d bude tko jako dugo, dok svki zemljski ovek ne pone jsno da
vidi i rzume d mu ivot nije dt bez rzlog, d je prekrsno boriti se z
njeg, i d Zemlj nee biti bolj dok je on ne ispuni svojim dobrom i ne ukrsi
svojim trudom, bez obzir koliko mli ili beznjn on bio. Ali ko to sm ti
reko, Isidor, n to e morti d se sek veom dugo, sve dok ovek misli
smo o svojoj linoj dobrobiti, i bez rzmiljnj zto je doo n Zemlju, zbog
eg je roen n njoj ... Svki ivot, bez obzir kko nevno moe izgledti,
dolzi n Zemlju s nekim odreenim ciljem. Njveim delom - d bi uinio boljim
i srenijim, mudrijim i monijim n zjedniki dom.

ianje poslednjeg Merovinga

- 91 -

Jovan sa Vedunom Marijom i decom, Radanom I Radomirom

- 92 -

Jovan krstitelj, levo i Radan, roeni brat Radomira

- D li mislite d je prosen ovek zinteresovn z opte dobro? Z mnoge
ljude ovj koncept je potpuno odsutn. Kko oni mogu to d nue Sever? ..
- To ne moe d se ui, Isidor. Ljudi bi treblo d vide potrebu z Svetlom,
potrebu z Dobrim. Oni morju biti spremni d se menjju. Ono to je dto n
silu, ovek instinktivno pokuv d brzo odbci, ni ne pokuv d shvti t je
to. Ali mi smo otili sd n drugu strnu, Isidor. D li eli d nstvim priu o
Rdomiru i Mgdleni?
Klimnul sm glvom, u svom srcu s ljenjem konsttujem d ne mogu tko
jednostvno i lko odrvti rzgovor s njim.
- U Bibliji je dost pisno o Jovnu Krstitelju. D li je on zist bio s
Rdomirom i vitezovim Hrm? Njegov lik je toliko iznenujue dobr, d
ponekd sumnjm d je Jovn postojo? D li moete d odgovorite, Sever?

- 93 -

Sever se nsmeio srdno, po svemu sudei imjui n umu neto veom prijtno
i lepo...
- Jovn je bio mudr i dobr, ko veliko toplo sunce ... On je bio otc z sve koji
su ili z njim, njihov uitelj i prijtelj ... On je bio cenjen, sluli su g i voleli.
Ali on nikd nije bio tko mld i iznenujue zgodn mldi, kko su g obino
slikli umetnici. Jovn je td bio ve stri robnjk, li i dlje veom jk i
izdrljiv. Sive kose i visok, on je bio vie ko moni rtnik nego iznenujue lep i
blgi dek. Nosio je vrlo dugu kosu, ko i svi ostli koji su bili s Rdomirom.
Tkv je bio I Rdn, on je bio zist izuzetno lep. On je, ko i Rdomir, od rne
mldosti iveo u Meteorim, pored svoje mjke, Mrije Vedune. Zpmti Isidor,
koliko je slik ncrtno, n kojim je Mrij prikzn s dve, istog uzrst,
bebe. Crtli su ih svi poznti umetnici, mod k ne shvtjui, kog zist
crtju n slikm ... A ono to je njinteresntnije je- d Mrij gled n Rdn
n svim ovim slikm. Oigledno, k i td, dok je jo uvek detence, Rdn je
bio zbvn i trktivn, ko to je osto sve do krj svog krtkog ivot ... A
ipk ... ko bi i ncrto umetnik n ovim slikm Jovna, kko bi bilo mogue da je
Jovn bio tko udovino str u vreme izvrenj kzne, n zhtev kpriciozne
Slome? .. Uostlom, u Bibliji se to dogodilo pre rspe Hrist, tko d je Jovn
moro u to vreme d im ne vie od trideset etiri godine! Kko se, ond, iz
devojki zgodnog, zltnokosog mldi, pretvorio u strog i vrlo nesimptinog
Jevrejin?!
- Zni Volh Jovn nije poginuo, Sever? - pitl sm. - Ili je ubijen n drugiji
nin ..
- Nlost, to je istin, Jovn je obezglvljen Isidor, li to se nije desilo po zloj
volji hirovite, rzmene ene. Uzrok smrti je izdj jevrejskog "prijtelj"
kome je on verovo, u ijoj kui je iveo nekoliko godin ...
- Ali kko to nije osetio? Kko nije video, ko je tj "prijtelj"!? - bil sm
ogoren.
- Nemogue je d se sumnj na svkog ovek, Isidor ... mislim, bilo je veom
teko verovti nekome, jer su svi nekko morli d se prilgode i ive u toj
strnoj, nepozntoj zemlji, Ne zborvi to. Zto, izmeu veeg i mnjeg zl,
pokuli su d izberu mnje. Ali je nemogue predvideti sve, ti to vrlo dobro
zn , Isidor ... Smrt Volh Jovn je nstupil nkon rspe Rdomir. Njeg
su otrovli Jevreji u kui u kojoj je Jovn iveo s porodicom ubijenog Isus.
Jedne veeri, kd su svi u kui ve spvli, vlsnik, ragovara s Jovnom,

- 94 -

prinosei mu njegov omiljeni j s dozom njjeg biljnog otrov ... Sledeeg

jutr, niko nije uspeo d shvti t se dogodilo. Prem reim vlsnik kue,
Jovn je smo zspo i vie se nije probudio ..

Veduna Marija sa svojom decom Radanom i Radomirom

Prem reim vlsnik kue, Jevreji su se veom plili Jovn, jer su g smtrli
neprevzienim mgom. I d budu sigurni d nikd nee ponovo oiveti - oni su
- 95 -

g obezglvili. Jovnovu glvu su ksnije otkupili (!!!), i odneli s sobom vitezovi

Hrm, i doneli je u Dolinu Mgov, tko d bi Jovn dobio brem mlu, li
pristojnu i zsluenu st, ne dozvoljvjui Jevrejim d nd njim, rde svoje
mgine ritule. Od td su, glvu Jovn nosili s sobom u svkom trenutku, gde
god oni bili. A zbog te iste glve, kroz dve stotine godin, Vitezovi Hrm su
optueni z obovnje vol ... D li se sete poslednjeg sluja "Templr"
(Vitezovi Hrm), Isidor? To je bilo d su optueni z obovnje "Prijue
glve", zbog eg je besnelo crkveno svetenstvo.

Veduna Marija sa svojom decom Radanom i Radomirom

- 96 -

- Oprostite mi, Sever, li zto vitezovi Hrm nisu doneo glvu Jovn ovde u
Meteore? Uostlom, koliko sm shvtil, vi ste g voleli! A kko vi znte sve te
detlje? Vi niste bili s njim? Ko vm je sve ovo reko?
- Ispril nm je tu tunu priu Vedun Mrije, mjk, Rdn i Rdomir ...
- D li se Mrij vrtil vm posle smrti Isus!? N krju krjev, koliko j
znm, on je bil s sinom tokom rspe. Kd se vrtil vm? D li je mogue
d je on jo iv .. - Zdrvjui dh, pitl sm. Htel sm toliko d vidim br
nekog od tih pristojnih, hrbrih ljudi! ..

Jovan Krstitelj, vitra iz crkve u Lemu, Langedok

- Ne, Isidor, n lost, Mrij je umrl pre jednog vek. On nije elel d ivi
dugo, iko je mogl. Mislim d je bol bio predubok ... otil je svojim sinovim u
udnu, dleku zemlju (k i mnogo godin pre svoje smrti), li nije uspel d
spse bilo koga od njih, Mrij se nije vrtil u Meteore, otil je s
Mgdlenom. Mislili smo, zuvek ... Umorn od gorine i gubitk nkon smrti
svojih voljenih, Mrij je odluil d npusti ovj surov i nemilosrdn ivot ... Ali
pre nego to je "otil" zuvek, on je dol u Meteore d se pozdrvi. I sa ciljem

- 97 -

d nm ke istinitu priu o smrti onih koje volimo ... i jo mnogo tog. vrtil
se d poslednji put vidi Belog Volh ... svog suprug i vernog prijtelj, kog nije
bil u stnju d ikd zborvi. U svom srcu on mu je oprostil. Ali, n njegovu
veliku lost, nije bil u stnju d mu donese oprost Mgdlene ... P, vidi,
Isidor, velik hrinsk bsn o "oprotju" je jednostvno dej l z nivne
vernike, d im se omogui d urde bilo koje zlo, znjui d e im se n krju sve
oprostiti. Ali moete oprostiti smo onim koji su zist dostojni oprotj.
ovek mor d shvti d z svko izvreno zlo mor d odgovara ... i ne pred
nekim tjnstvenim Bogom, ve pred sobom, terjui sebe d surovo pti.

Slika Ticijana Salome

Krvoedno ubistvo Krstitelja

Mgdlen nije oprostil Belom Volhu, iko g je duboko potovl i istinski g

volel. Ko to nije uspel d oprosti svim nm z strnu smrt Rdomir.
Uostlom, on je njbolje shvtl - mi smo mogli d mu pomognemo, d g
spsimo od okrutne smrti .... Optuujui ko krivc Belog Volh suvie otro, on
g je ostvil d ivi s tom krivicom, ni jednog trenutk je ne zborvljjui ...
On nije htel d mu lgno oprosti. Mi je nismo nikd vie videli. Ko to nikd
nismo videli ni tu decu. Preko jednog od vitezov Hrm - neg Volh Mgdlen je predl odgovor Utelju, Belom Volhu, koji je traio d se vrte
kod ns, rekl je: sunce ne izlzi u jednom dnu dv put ... Rdost veg svet
(Rdomir) nikd se nee vrtiti k vm, ko to se neu vrtiti ni j vm ... nla
sm svoju veru i svoju istinu, oni ive, v je - mrtv ... oplkujte svoje sinove oni su vs voleli. Nikd vm neu oprostiti njihovu smrt dok sm iv. I nek
v krivic ostne s vm. Mod e vm on jednog dn doneti svetlost i
oprotj ... Ali ne od mene. "
-
- 98 -

 ... , ,
... - ,
.
Zavrtelo mi se u glavi! .. Kako mi je edna dua, kako bih ugasila venu glad za
znanjem, ja upijam neverovatni protok informacija, darivanih Severom ... A ja
sam htela da znammnogo vie! .. elim da znam sve do kraja. To je bio gutljaj
svee vode u preoj pustinji bola i patnje! I nisam mogla dovoljno da se
napijem...

Trubadur pokazuje glavu Jovana. Vitra ucrkva u Limu, Langedok.

- 99 -

Radan sa svojom majkom, Vedunom Marijom, posle pogibije Radomira

- 100 -

- Imam hiljadu pitanja! Ali nema puno vremena ... t mi je raditi, Sever? ..
- Pitaj, Isidora! Pitaj, ja u pokuati da to odgovorim.
- Recite mi, Sever, zto mi se ini u ovoj istoriji, da kd bi sjedinili dve ivotne
prie, opletene slinim dogjim, da su one predstvljene ko ivot jednog
ovek? Ili nism u prvu?
- Apsolutno si u prvu, Isidor. Ko to sm ti ve rnije reko, "sile ovog svet"
koje su stvorile lnu istoriju ovenstv, "spustile" su n prvi ivot Hrist
ivot drugog jevrejskog prorok Joue, koji je iveo pre hiljdu i petsto godin
(od vremen kd pri Sever). I ne smo n njeg, nego i na njegovu porodicu,
njegove roke, prijtelje i njegove sledbenike. Uostlom, suprug prorok
Joue - Jevrejk Mrij - Iml je sestru Mrtu i brta Lzra, sestru svoje
mjke Marije Jkob, i druge, koji nikd nisu bili tmo s Rdomirom i
Mgdlenom. Ko to je bilo s njim tko je bilo i s drugim "postolim" Pvlom, Mtejom, Petrom, Lukom i ostlim ... Nime, porodic prorok Joue se
pre hiljdu i petsto godin preselil u Provnsu (koj je u to vreme imala nziv
Gl (Trnslpski Gl)) u grki grd Msliju (sd Mrsej), poto je Meslij u to
dob bil "vrt" izmeu Evrope i Azije, to je bio i njlki put z sve
"progonjene" kko bi izbegli progon i bedu.

Judejski prorok Joua, sa svojom enom Marijom

Mgdlen se preselil u Lngedok hiljdu godin nkon roenj jevrejke Mrije,
on je otil kui, nije bel od Jevrej drugim Jevrejim, ko to je to urdil
Jevrejk Mrij, i nikd nije on bil svetlost i ist zvezd, ko to je bil
prv Mrij Mgdlen . Jevrejk Mrij je bil dobr, li nije bil b pmetn,
bila je en koj se udl veom rno. A on se nikd nije zvl Mgdlen ... To
ime su "nkili" n nju, elei d poveu u jednu ove dve rzliite ene. I d
doku tkvu smenu legendu, izmislili su lnu priu o grdu Mgdli, koji tokom
- 101 -

ivot Mrije jevrejke u Glileji nije postojo ... Sve ove gnusne "prie" o dv
Isus su nmerno tko ispremetne i zbunjive, d bi ijednom oveku bilo
preteko d doe do istine. I smo bi to mogli oni koji zist znju kko d misle,
koji vide kkve li sprovodi hrinstvo - njokrutnij i njkrvolonij od svih
religij. Ali, ko to sm ti reko rnije, u veini slujev ljudi ne vole d misle
svojom glvom. Tko su primili sve o veri, to su ueni od strne rimske crkve.

Judejski prorok Joua, sa svojom enom Marijom i apsotolima Petrom, Pavlom,

Matejom, itd..tajna veera
Tko je bilo zgodno, i uvek je bilo. Ljudi nisu bili spremni d prime prvo uenje
Rdomir i Mgdlene, koje je zhtevlo trud i smostlno miljenje. Ali, ljudi
uvek vie vole i odobrvju ono to je veom jednostvno - d im se govori u t
treb d veruju, t treb prihvtiti t treb odbciti.
N trenutk sm se osel veom upleno - rei Sever veom podseju n
rei Krfe .. Ali u svojoj "pobuni", duom nism mogl d prihvtim, d
krvoedni ubic - Pp - moe biti brem u neemu u prvu ...
- Ov robsk "ver" je bil potrebn Tmnima, d ojju svoju dominciju u
nem krhkom, jo uvek smo u nstjnju, svetu ... ine nikd ne bi dozvolili d
se rodi ... - mirno je reko Sever. - Zprvo zbog tog, d bi se uspenije
porobljvl n plnet, Tmni su nli ovj mli, li vrlo fleksibiln i sujetn,
jadn jevrejski nrod. N osnovu te "fleksibilnosti" i mobilnosti, ovj nrod je
lko utico n druge i posto opsno oruje u rukm Tmnih, koji su i nli tmo
ivog prorok Jouu, i lukvo "izvrnuli" istoriju njegovog ivot s ivotnom
priom o Rdomiru, unitvjui prvu biogrfiju i postvljjui lnu, d bi tko
nivnom ljudskom umu nmetnuli d veruje u ovu "istoriju". Ali, k i tj jevrej
- 102 -

Jou, tkoe nem nikkve veze s religijom koj se zove hrinstvo ... On je
nstl po nlogu cr Konstntin, kome je bil potrebn nov religij, koji je
bcio nrodu novu "kost". A nrod je, to k ni u njegovim njluim mislim nije
pomiljo, proguto to s zdovoljstvom ... To je jo uvek n Zemlj, Isidor. I
dugo vremen niko nee moi to d promeni. Mnogo e vremen proi pre nego
to e ljudi poeleti d misle, nlost ...

Porodica proroka Joue preselila se u Provansu (sadanji Marsej)

- Pretpostavimo da oni nisu jo uvek spremni, Sever ... Ali, vidite, ljudi se veoma
lako otvaraju "novom"! To ne ukazuje na to, da li je to neto, to oveanstvo (na
svoj nain) trai, istina, ve jednostavno ne postoji niko da mu je pokae? ..
- Moe biti, hiljadu puta da se pokae najvrednija na svetu Knjiga Znanja, i to
nee uiniti nita ako ljudi ne znaju da itaju. Zar to nije istina, Isidora? ..
- Ali vi svoje uenike uite .. - sa mukom sam uzviknula - Oni, takoe, nisu znali
sve odjednom, pre nego to su stigli do vas! Tako nauite i oveanstvo !!! Ono je
vredno toga, da ne nestane! ..
- Da, Isidora uimo nae uenike. Ali nadarene, koji dolaze do nas, znaju koliko
je vano da znaju kako da misle. A ostali su samo "voeni". I za njih mi nemamo
ni vremena ni strpljenja, dok ne doe njihovo vreme, i ne postanu dostojni toga,
da ih neko od nas da ui.

- 103 -

Sever je bio sasvim siguran da je u pravu, a znala sam da ga nijedan od

argumenata ne moe ubediti u suprotno. Zato sam odluila da ne insistiram vie.
- Recite mi, Sever, t je iz ivot Isus stvrno? Moete li mi rei, kko je
iveo? I kko je moglo d se desi d tko mon sve izgubi? .. t se desilo s
njegovom decom i Mgdlenom? Koliko je dugo posle njegove smrti, on ivel?
On se osmehnu svojim predivnim osmehom ...
- Podsetil si me sd na mldu Mgdlen ... Bil je njznimljivij od sveih i
beskrjno je postvljl pitnj n koje k ni ni Volhovi nisu uvek nlzili
odgovore ..!
Sever je opet "nesto" u svom tunom senju, ponovo se sreo tmo s onim,
koje je tko duboko i iskreno propustio.
- Stvrno je bil izuzetn en, Isidor! Nikd nije odustjl i ne lei sebe,
b ko i ti ... Bil je spremn u svkom momentu d sebe d z one koje je
volel. Z one koje je smtrl dostojnim. I sm ivot ... Sudbin je nije
tedel, obruivi se n njen krhk rmen ozbiljnim nendokndivim gubitkom,
li se do svojih poslednjih trenutk estoko boril z svoje prijtelje, z svoju
decu i z sve koji su ostli d ive n zemlji posle smrti Rdomir ... Ljudi su zvli
postolom sve postole. I on je istin to bil ... to nije bilo smo u smislu u
kojem se to pokzuje u "svetim spisim", strnim po svom jevrejskom jeziku.
Mgdlen je bil njj Vedun ... Zltn Mrij, kko su je nzivli ljudi, koji
su je upoznli. On je nosil s sobom jsnu svetlost Ljubvi i Znnj, i to je
dvl drugim bez rezerve i bez tedenj sebe. Njeni prijtelji voleli su je i,
bez oklevnj su bili spremni d dju svoje ivote z nju! .. Z nju i z to uenje,
koje je nstvil d pronosi posle smrti njenog voljenog mu, Isus Rdomir.
- Oprostite mi n oskudnom znnju, Sever, li zto uvek nzivte Hrist Rdomir..
- To je vrlo jednostvno, Isidor, Rdomirom su g nzvli njegovi otc i mjk, i
to je bio njihov poklon, generiko ime koje zist odrv njegovu prvu
sutinu. Ovj nziv je imo dvostruko znenje - Rdost mir (Rdo - Mir) i
nosei svetu svetlost znnj, svetlo R (RA - do - mir). A Isusom Hristom
prozvli su g Tmni, kd su potpuno promenili istoriju njegovog ivot. I ko
to vidi, vrsto su je "zglvili" zuvek. Kod Jevrej je uvek bilo mnogo Isus.
Ono smo je vrlo esto jevrejsko ime. Iko je, ironino, dolo do njih iz Grke ...
P, Hristos (Hristos) - ovo nije ime, to zni n grkom "Mesij" ili
- 104 -

"prosvetljeni" ... Jedino pitnje je d li se u Bibliji ke d je Hristos - Kristijn,

kko ond objsniti ovo pgnsko grko ime, koje su mu dli smi Tmni .. Zr to
nije interesntno? I ovo je smo njmnj od mnogih grek, Isidor, koju ne
ele (ili ne mogu! ..) ljudi da vide ...
- Posle nsilne smrti Rdomir, Mgdlen je odluil d se vrti tmo gde je bio
njen prvi dom, gde je nekd dvno on roen. Verovtno z sve ns je
svojstven privrenost "korenim", nroito kd se iz jednog ili drugog rzlog
osemo loe ... Tko je i on, ubijen svojom dubokom tugom, rnjen i sm,
odluil d konno ode kui ... To mesto je bilo u misterioznoj Oksitniji
(dnnj Frncusk, Lngedok), nzvno je Dolin Mgov (ili i - Dolin
Bogov), poznt je po svojoj otroj, tjnstvenoj velinstvenoj lepoti. I nije
bilo ovek, koji je nekd bio tmo, koji nije poeleo d u Dolini krljev
provede osttk svog ivot ...
- o mi je, Sever, to vs prekidm, li ime Mrije Mgdlene ... nije li i Dolina
Mgov isto to ..? - Nism mogl d se oduprem, potreen, plkl sm.
- Apsolutno si u prvu, Isidor. - Sever se nsmeio. - evo vidi - ti misli .. T
Mgdlen je roen pre oko pet stotin godin u Oksitnskoj Dolini Mgov,
tko d su je nzvli Mrij - Mg Doline (Mg-Dolin).
- Kkv je to dolin - Dolin Mgov, Sever .. A zto j nism ul z nju? Moj
otc nikd nije pomenuo to ime, nije g pominjo nijedn od mojih uitelj?
- Oh, to je veom stro i veom mono po svojoj snzi mesto, Isidor! Zemlj je
tmo nekd dvl izuzetnu sngu ... On je nzvn "zemlj sunc" ili "ist
zemlj." Bil je stvoren rukm, hiljdm godin unzd ... I tu je nekd
ivelo dvoje od tih, koje ljudi nzivju bogovi. Vodili su run o ovoj istoj
Zemlji i uvli je od "Tmnih sil", jer je uvl u sebi meuzvezdnu kpiju,
koj vie ne postoji dns. Ali jednom, dvno, to je bilo mesto dolsk ljudi s
drugih svetov i vesti s njih. To je bilo jedno od sedm "Mostov" n Zemlji ...
uniteno, nlost, glupom ljudskom grekom. Ksnije, mnogo vekov ksnije, u
dolini su poel d se rju tlentovn dec. I z njih, mone, li bezzlene,
smo tu stvorili nove "meteore" ... koji su se zvli - Rvedoj (R Ved). Bilo je to
mesto ko ml sestra nih Meteor, u kojim se tkoe uilo znnju, smo
mnogo jednostvnijem nego to smo uili mi, ov Rved je bil otvoren z sve,
bez izuzetk, ndrene. Oni tu nisu ueni tjnim znnjim, dvli su im neto
to im moe pomoi ivotu s svim svojim teretom, to bi moglo d ih nui kko

- 105 -

d rzumeju i kontroliu svoje predivne drove. Postepeno, u Rvedu su pohrlili

rzliiti ndreni ljudi iz njudljenijih krjev zemlje, koji su eleli d ue.

Dolina Magova
I zto to je Rved bil otvoren z sve, ponekd su tu dolzili i "sivi" ndreni,
koje su tkoe uili znnju, ndjui se d e im se jednog dn vrtiti ugene
igubljene Svetle Due. I tokom vremen, tu su Dolinu nzvli Dolin Mgov, ko
bi upozorili neupuene, d postoji mogunost d nue d prve neoekivn i
neverovtn ud ... S Mgdlenom i Vedunom Mrijom vrtilo se est Vitez
Hrm, koji su se, uz pomo svojih prijtelj koji su iveli tmo, nstnili u
svojim neobinim zmkovim - utvrenjim, stojeim n ivim "tkm sila",
koje su dvle onim koji ive na njim prirodnu mo i ztitu. Mgdlen je u
isto vreme, otil s svojom mloletnom erkom u peinu, elei d bude dleko
od buke i vreve, od sveg svet, d svojoj bolesnoj dui prui odmor ...

- 106 -

Zamak Peypertuse

Zamak Montsegur

Zamak Puilaurens

Zamak

Zamak Queribus

Puivert

Zamak Lastours

- 107 -

Marija Magdalena u peinama Doline Magova

- 108 -

Slika El Greka - Magdalena

- 109 -

- Pokite mi je, Sever .. - nism mogl d stojim. - Pokite mi, molim vas
Mgdlenu...
N moje veliko iznenenje, umesto grubih kmenih pein, videl sm neno,
plvo more, n penoj pli gde je bil en. Odmh sm je prepoznl - to je
Mrij Mgdlen ... jedin ljubv Rdomir, njegov suprug, mjke njegove
divne dece ... i njegov udovic.
On j stjl prv i ponosn, nesvldiv i jk... I smo je n njenom tnkom
licu ivel njen skriven bol ... On je jo uvek bil veom prekrsn, bistr
devojk, kkvu mi je jednom pokzo Sever ... smo sd je njeno zbvno
smeljivo sltko lice obuzel "velik" tug ... Mgdlen je bil divn, topl i
nen u svojoj enskoj lepoti, koj je jednko impresionirl i mlde i stre...
Stjl je vrlo mirno, gledjui pljivo u dljinu, ko d oekuje neto. I pored
nje, uporno stegnuvi kolen, skupljen ml devojk - drug mnj Mgdlen ..
Bil je sjjn ko i njen mjk - iste duge zltne kose ... iste svetle plve oi ... i
isto zbvn, sa veselim udubljenjima n njenim obrzim blgo nsmejnim.
Devojk je bil iznenujue zbvn i smeljiv. Smo je mm izgledl tko
tuno d se devojic nije usudil d joj smet, i smo je stjl mirno,
skupljen ekjui d proe t udn nerzumljiva bol, njene mjke ... Vetr se
igro lenjo u zltnim nitim duge kose Mgdlene, beei n njene obrze, blgo
ih dodirujui s toplim dhom mor ... On je stjl zmrznuta ko sttu,
smo su se u njenim tunim oim jsno mogl proitti oekivnj ... Odjednom,
dleko n horizontu pojvil se bel, mekn tk, polko se pretvrjui u
dlek jedr. Mgdlen se odmh trnsformisl i oivel, vrsto drei svoju
erku, i koliko je mogl, zbvno rekl:
- P, to smo ekli, moje blgo! Ti si hteli d vidi odkle je mjk dol u ovu
zemlju? Htel si d vidi? .. P emo ploviti dleko, dok ne stignemo do njdlje
oble, tmo gde je n ku ... Ti e je voleti koliko sm je j volel. Obevm
ti.
Nslonivi se npred, obvil je svoje ruke Mgdlen oko svoje mle erke, ko
d je elel d je ztiti od onih bolesti, koje su zrile u budunosti u njihovim
suptilnim, nenim dum.
- Mm, reci, tt e tkoe doi kod ns? Ne moemo g ostviti ovde? Istin?
- i odjednom se prisejui, pitl je izneneno - i zto je tko dugo tmo ..
skoro dv mesec nismo g videle ... Mm, gde je tt?

- 110 -

Na ovoj ikoni Radomir je vrlo slian onome kako ga je videla Isidora

Oi Mgdlen su postle otre i surove ... I shvtil sm odmh - njen beb
erk jo uvek nije znl, d otc nikd nigde s njim nee ploviti, jer je dv
mesec rnije, on okono svoj krtki ivot n krstu .. . A, nesren Mgdlen
oigledno se nije mogl usuditi d ke ovom mlom, istom oveku tkvu

- 111 -

strnu, nehumnu istinu. I kko je mogl to d ke njoj, tko mloj i

bespomonoj? Kko d joj objsni d je bilo ljudi koji su mrzeli njenog dobrog,
svetlog oc? .. Zto su eleli njegovu smrt. I nijedn od vitezov Hrm njegovih prijtelja - nije bio u stnju d g spse .. On je odgovoril ljubzno i
smouvereno, pokuvjui d umiri svoju uznemirenu bebu.
- Tt nee ploviti s nm, nele moj. B ko ni tvoj omiljeni brt,
Svetodr .... Oni imju dug koji morju ispuniti. Se se, rekl sm ti t je to dug? D li se se .. Plovimo s prijteljim - ti i j ... znm d ih voli. Tebi e s
njim biti dobro, drg moj. A j u uvek biti s tobom. Obevm ti ...
Devojic se smiril, i veselo pitl:
- Mm, reci mi, u tvojoj zemlji, im mnogo mlih devojic? Imu tmo
prijtelje? A i j u biti sve ve i ve ...
- Zr ti, drg moj, ne voli d bude s svojim ujkom Rdnom? - smeei se,
rekl je Mgdlen. - Tebi je uvek znimljivo s njim? I prie ti on govori
smene, zr ne?
Devojic se zmislil n trenutk, ond veom ozbiljno rekl: - P, mod nije
loe s njim i s odrslim. Ali i dlje, nedostju mi moji prijtelji ... J sm ml,
zr ne? P i moji prijtelji treb d budu mli. A odrsli treb d budu tu smo
povremeno.
Mgdlen je pogledl u nju u izneneno, i odjednom zgrbil svoju erku u
nruje i poljubil joj glsno ob obrz.
- U prvu si, duo! Sa odrslima treb d se igr smo povremeno. Obevm ti imaemo tmo jko dobre prijtelje! More d sek smo mlo. Ali zn
kko je? Ti si njnestrpljivij devojk n svetu, zr ne? ...
Ovj jednostvn, topli dijlog izmeu dv ist ljubzn stvorenj, pogodio me u
smu duu! .. I tko elim d verujem d e s njim sve biti u redu! I d e ih
lo sre mimoii, i d e njihov ivot biti sjjn i dobr! .. Ali, nlost, b ko
i kod mene, znl sm, nije bilo tko ... Z t su pltile cenu ?! .. Zto su ne
sudbine bile toliko nemilosrdne i okrutne?
Pre nego to se vrtim Severu, d bi mu postvil sledee pitnje, pojvil se
nov vizij, od koje sm ostl bez dh ... U hldnoj senci velikog strog pltn
n smenim mlim klupm sede etiri osobe. Dvojic od njih su jo uvek veom
mldi i veom slini jedn drugome. Trei je bio sedokos strc, visok i jk, ko
- 112 -

potporna sten. N kolenim je, dro dek, kome je bilo 8-9 godin. I
nrvno, Sever nije treblo d mi objnjv ko su ti ljudi ...
Radomira sam odmah prepoznala, jer je bio previe divan, svetao mladi, kakvog
sam videla u mojoj prvoj poseti Meteorima. Sada je sazreo, postao tei i
odrastao. Njegove plave oi, gledale su svet paljivo i vrsto, kao da kae: "Ako
mi ne verujete - posluajte me jo jednom dobro, a ako mi opet ne verujete idite. ivot je suvie dragocen da bi se davao nedostojnima ".
On vie nije bio "ljubopitljiv", naivan deak koji je mislio da je nemoan da
promeni bilo kog oveka ... da moe da promeni svet ... Sada je Radomir bio
ratnik. To je govorio svojim celokupnim izgledom - untranje sabran, asketski
mrav, ali veoma jakog tela, njegove plave oi trepere elinom nijansom ... I sve
buji u njemu neverovatnom snagom, uzrokujui da ga prijatelji potuju, jasno se
pokazivalo da je u njemu pravi ratnik, a svakako ne, na bilo koji nain, bespomoni
i ljubazni Bog, koga pokuavaju tako da nam pokau u njihovoj mrskoj hrianskoj
crkvi. I jo ... On je imao neverovatan osmeh, koji izgleda, da se sve manje i
manje pojavljuje na umornom, zauzetom ozbiljnim mislima, licu. Ali gde se on
pojavljivao - ceo svet oko njega je postajao bolji, topliji, divniji, bezgranino
topliji. Ovom toplotom je ispunjavao sve usamljene due! .. I u imenu njegovom se
otkrivala prava sutina Radomira! U njemu je bila njegova istinita, ljubazna dua.
Radan (a to je svakako bio on) je izgledao malo mlae i vie zabavno (iako je bio
godinu dana stariji od Radomira). On je gledao na svet sa radou i bez straha,
iako nita loe nije moglo, nije imalo prava da ga dotakne. On je, sigurno, uvek bio
dua svakog sabiranja, koje je osvetljavao svojim radosnim, svetlim prisustvom,
gde god da je. Mladi je iskrio nekom veselom unutranjom svetlou, koja je
razoruavala i mlade i stare. On je bio nasmejan i svetao kao letnje sunce sa
licem, ovijenim mekim, zlatnim loknama, i pogled na njega je inio da se zaboravi
okrutnost i zloba ovog sveta...
Trei uesnik malog sastanka se veoma razlikovao od dva brata ... Na prvom
mestu, on je bio mnogo stariji i mudriji. Izgledalo je, da je nosio na pleima celo
ubrzanje zemljine tee, uspevajui da ivi sa tim ne slamajui se, istovremeno
imajui iroku dobru duu i ljubav prema ljudima oko sebe. Pored njega su se
inila nesmislena odrasla deca, koja su dolazila mudrom ocu za savet ... Bio je
veoma visok i moan kao veina neosvojivih tvrava, dokazan tokom godina ratova
i tekih nevolja ... Njegove oi, promiljene sive oi, ali veoma dobre, impresivne
boje - one su bile neverovatno svetle i arene, kakve budu samo u ranoj mladosti

- 113 -

dok ne potamne od crnih oblaka, gorine i suza. Ovaj moni, topao ovek je bio,
naravno, Volh Jovan ...

Sin Radomira Svetodar, Mozaik u crkvi svetog Jovana, Kartgina

- 114 -

Deak, tiho sedi u krilu monog starca i o neemu paljivo razmilja, ignoriui
ostale. Uprkos mladosti, on je izgledao vrlo inteligentno i mirno, pun unutranje
snage i svetlosti. Lice mu je bilo fokusirano i ozbiljno, kao da je deak u tom
trenutku reavao za sebe neki vrlo vaan i teak zadatak. Ba kao i njegov otac,
bio je plav i plavook. Same karakteristike njegovog lica bile su iznenaujue
meke i nene, vie kao kod njegove majke - Svetle Marije Magdalene.
Podnevni vazduh okolo je bio suv i topao kao uarena pe. Pod velikim,
gostoljubivo rairenim granama platana, eksplodiralo je prijatno zelenilo i
sveina. Ispod njih se die lako i isto. A zatieni od vreline dana ljudi su
odmarali. Svet je izgledao mirno, ljubazno i sigurno.
- Ja to ne razumem, Uitelju ... - razmiljao je Radomir. - Tokom dana oni su
meki, u veernjim satima - neni, nou - pljakaki i podmukli ... Oni su nestabilni
i nepredvidivi. Kako da ih shvatim, reci mi! Ja ne mogu spasiti taj narod, on ne
razume... ta da radim, Uitelju?
Jovan ga je pogledao vrlo ljubazno, kao kad otac gleda svog voljenog sina, i na
kraju je dubokim, tihim glasom rekao:
- Ti zna svoje - pokuaj da ih otvori, ako moe. Ovaj narod je nekada prokleo
nae bogove, tada kada je doao da uniti Zemlju ... Pokuali smo da mu
pomognemo poslavi vas tamo. A tvoja je dunost - da urad sve da promene
svoju sutinu, inae e oni unititi tebe ... A zatim i sve ostale ive. I to ne zato
to su jaki, ve samo zato to su laljivi i brzi, i pobedie nas, kao kuga.
- Oni su daleko od mene, Uitelju ... ak i oni koji se javljaju mojim prijateljima.
Ne mogu da ih osetim, ne mogu da im otvorim hladne due.
- A zato su nam potrebni, tata? - Odjednom se pridruio razgovoru odraslih,
mali "lan" sastanka.
- Doli smo kod njih da ih spasemo, Svetodar ... Da bi im izvadili trn iz bolesnog
srca.
- Ali vi sami kaete da oni to ne ele. I kako je mogue leiti bolesnog ako on
odbija to?
- Usne mladia govore istinu, Radomir! - uzviknuo je do tog trena utljiv Radan. Razmislite o tome, jer ako oni to ne ele, moe li nasilno prisiliti te ljude da se
promene .. I jo vie - ceo narod! Oni su nam stranci u svojoj veri, u konceptu
asti ... koje, po mom miljenju, oni ak i nemaju. Odlazi, moj brate! Oni e te
- 115 -

unititi. Oni ne vrede ni dan tvog ivota! Razmisli o deci ... O Magdaleni! Razmisli
o onima koji te vole! ..

Radomir je pokuao da spasi Judeje

- 116 -

Radomir je samo odmahnuo glavom, i pomilovao zlatnu-kosu svog starijeg brata.

- Ne mogu otii, Radan, nemam takvo pravo ... ak i ako ne mogu da im pomognem
- Ne mogu da odem. To bi bilo bekstvo. Ne mogu da izdam Oca, ja ne mogu izdati
sebe...
- Ljudi ne mogu biti prisiljeni da se promene, ako oni to sami ne ele. To e biti
samo la. Njima ne treba tvoja pomo, Radomire. Oni ne primaju tvoje uenje.
Razmisli o tome, brate ...
Jovan je posmataro spor svojih omiljenih uenika, znajui da su obojica u pravu,
a da niko od njih nee odustati, od branjenja svoje istine ... Obojica su bili mladi
i jaki, i obojica su elela da ive, da vole, da vide kako rastu njihova deca, bore
se za svoju ast, za mir i bezbednost drugih dostojnih ljudi. Ali sudbina je imala
svoj plan. Obojica su ila u patnju i moda ak i smrt, u ovom sluaju - nedostojni
su mrzeli i njih i njihova uenja. Izgledalo je to kao farsa, apsurdni san... I Jovan
nikako nije mogao da oprosti njihovom ocu, mudrom Belom Volhu, to je tako lako
dao svoju divnu, neverovatno darovitu decu za zabavu podrugljivim Jevrejima,
navodno, da spasu njihove laljive, okrutne due.
- Starim ... starim prebrzo ... - zaboravi se, rekao je Jovan naglas.
Sva trojica se zagledae u njega iznenaeno i onda su se nasmejali zajedno ... Ne
mogu da zamislim ko je "star", tu je Jovan, sa svojom snagom i moi, zavidnom,
ak i za njih, mlae.
Vizija je nestala. A elela sam toliko da je zadrim! .. Moja dua postala je
prazna i usamljena. Nisam elela da se odvojim od tih hrabrih ljudi, nisam elela
da se vratim u realnost ...
- Pokaite mi jo, Sever !!! - Ja sam eljno molila. - Oni e mi pomoi da preivim.
Pokaite mi jo ... Magdalenu...
- ta hoe da vidi, Isidora?
Sever je bio strpljiv i mekan, kao veliki brat, u pratnji svoje voljene sestre.
Jedina razlika je bila u toma da me je pratio uvek ...
- Recite mi, Sever, kako to, Marija Magdalena je imala dvoje dece, i to niko ne
pominje nigde? Mora da je neto negde ostalo?
Pa, naravno, to se pominjalo, Isidora! I ne samo pominjalo ... Najbolji umetnici su
nacrtali slike koje prikazuju Magdalenu, kako ponosno eka njegovog naslednika.
- 117 -

Samo malo toga je ostalo, naalost. Crkva ne moe da dozvoli takav "skandal", jer
se ne uklapa u njihovu stvorenu "Istoriju" ... Ali, neto je ipak ostalo do
dananjeg dana, navodno zbog nepanje onih na vlasti, Tamnih ...
- Kako su mogli da dozvole da se ovo dogodi? Uvek sam mislila da su Tamni
dovoljno pametni i oprezni? Ova injenica moe pomoi ljudima da vide lai, koje
su im predstavljene kao "sveti" oci Crkve. Zar ne?
- Shvatila si kako?, Isidora ..
- Odmahnula sam glavom tuno.
- Vidi ... Ljudi im ne zadaju previe problema ...
- Moete li mi pokazati kako je ona poduavala, Sever ..?

Magdalena u oekivanju naslednika Sandro Botieli

- 118 -

Ja sam kao dete, u urbi postavljala pitanja, skakajui sa teme na temu, elei
da vidim i nauim koliko je god vie mogue, za skoro potpuno isteklo vreme ...
A onda sam ponovo videla Magdalenu ... oko nje su sedeli ljudi. Oni su bili svih
uzrasta - mladi i stari, svi bez izuzetka, dugokosi, obueni u jednostavne tamno
plave haljine. Magdalena je takoe bila u belom, sa kosom preko ramena,
pokrivena sa predivnim zlatnim ogrtaem. Prostorija u kojoj su bili, u to vreme,
izgledala je kao delo ludog arhitekte, olienim u zaleenom kamenu njegovih
neverovatnih snova... To je bila peina, izgledala je kao velianstvena katedrala ...
koju je, udnim hirom, priroda tamo izgradila. Visina "katedrale" je dostizala
neverovatne razmere, visee sa neba strane "plane" kamene ledenice, koje se,
negde iznad stapaju u udesnom obrascima, ponovo padajui, lebdei iznad glava
prisutnih ... prirodnog osvetljenja u peini naravno da nije bilo. Ali, uprkos tome,
u neobinoj "hali" meko se prosuo slatki, pa ak i zlatni sjaj koji je doao
niotkuda i omoguavao im da slobodno komuniciraju, pa ak i itaju ... Sedei oko
Magdalene ljudi su veoma koncentrisano i pomno posmatrali rairene ruke Marije
Magdalene. Odjednom izmeu dlanova poeo je da se pojavljuju jarko zlatni sjaj,
koji je, postajao deblji, i poeo da se skuplja u veliku plaviastu loptu, dok nije
poela da lii na... planetu ...!
- Sever, ta je to? .. - apnula sam iznenaeno. - To je naa zemlja, zar ne?

Najbolji umetnici su slikali Magdalenu dok eka naslednika

- 119 -

Magdalena u oekivanju naslednika, vitra iz crkve Kilmor, kotska

- 120 -

Marija Magdalena u oekivanju naslednika

- 121 -

Peina Longrives, Languedoc

- 122 -

Ali, on se samo prijateljski osmehivao bez odgovora i objanjenja. I nastavio

fascinantno da gleda u neverovatnu enu, u ijim se rukama tako jednostavno i
lako, "rodila" planeta! .. Nikada nisam videla Zemlju, sa strane, ali nekako sam
bila apsolutno sigurna i uverena da je to bila ona. I tada se ve pojavila druga
planeta, a zatim jo jedna ... i jo jedna ... One su kruile oko Magdalene, kao
magijom, a ona je mirno sa osmehom objanjavala neto prisutnima, i ne obraaju
panju na iznenaena lica, kao da govori o neemu obinom i svakodnevnom.
Shvatila sam - da ih ui astronomiji .. Za koju su u moje vreme stavljali "gvoe"
na glavu, i zbog koje je bilo lako zavriti pravo na lomai ... A Magdalena je
igrajui se time uila jo pre pet stotina godina !!! Vizija je nestala. A ja,
prilino zapanjena, nisam se mogla probuditi da Severu postavim sledee
pitanje ...
- Ko su bili ti ljudi, Sever? Oni izgledaju podjednako udno ... Imaju zajedniki
energetski talas. I odeu imaju istu, kao kod monaha. Ko su oni? ..
- Oh, to su uveni Katari, Isidora, ili kako ih nazivaju - isti. Ljudi su im dali to
ime zbog ozbiljnosti njihovih manira, istoe njihovih stavova i iskrenosti
namera. Sebe su Katari nazivali "deca" ili "Vitezovi Marije Magdalene," ... to su
u realnosti i bili. Taj narod je zaista stvorila ona, da posle (kada nje ne bude vie
bilo), donesu ljudima Svetlo i Znanje, suprotstavljajui se lanom uenju "svete"
crkve. Oni su bili najverniji i najtalentovaniji uenici Magdalene. Neverovatni i
ljubazni ljudi - oni su nosili svetu njena uenja, posvetili su tome svoje ivote.
Postali su maioniari i alhemiari, naunici, lekari i filozofi ... njima su se
pokoravale tajne univerzuma, oni su postali uvari mudrosti Radomira - skrivenih
znanja naih predaka, naih bogova... A jo, svi su oni nosili u svojim srcima
besmrtnu ljubav prema svojoj "lepoj dami" ... Zlatnoj Mariji ...svetloj i
misterioznoj Magdaleni ... Katari su uvali u svojim srcima istinitu priu o kraju
ivota Radomira, i obeali su da e uvati njegovu enu i decu, po svaku cenu ...
Za to su, dva veka kasnije, svaki od njih, platili svojim ivotom ... Stvarno je to
velika i veoma tuna istorija, Isidora. Nisam siguran da li je potrebno da to
uje.
- Ali ja elim da nauim sve o njima, Sever .. Recite mi, odakle su se tamo
pojavili, svi ti nadareni!? Nisu iz doline Magova, kojim sluajem?
- Pa, naravno, Isidora, to je bio njihov dom! I tu se zapravo vratila Marija
Magdalena. Ali bilo bi pogreno ne odavati dunu poast nadarenima. ak su i
jednostavne seljake nauili Katari itanju i pisanju. Mnogi od njih su nauil
napamet pesnike, to bi vama sada ludo zvualo. To je bila zemlja snova, zemlja
- 123 -

svetla, znanja i vere, stvorena Magdalenom. I ta vera se irila iznenaujue brzo,

privlaila u svoje redove hiljade novih "katara", koji su takoe bili spremni da
estoko brane darovana im znanja, kao i njihovu Zlatnu Mariju Magdalenu ...
Uenje Magdalene je kao uragan preplavilo zemlju, ne ostavljajui po strani bilo
kog misleeg oveka. U red Katara, pridruivale su se aristokrate i naunici,
umetnici i pastiri, kraljevi i seljaci. Oni koji su imali, davali su lako Katarskoj
"crkvi" svoje bogatstvo i zemlju, da bi ojaala svoju veliku mo, i po celom svetu
raznela svetlost svoje due.
- Izvinite to vas prekidam, Sever, ali da li je Katar takoe imao svoju crkvu .. Da
li se njihovo uenje javljalo kao religija?
- Koncept "crkva" je veoma raznovrsan, Isidora. To nije bila crkva kao to mi to
razumemo. Crkva Katara je bila sama Magdalena i njen Duhovni Hram. Mislim Hram Svetlosti i Znanja, kao i Hram Radomira, vitezovi koji su u poetku bili
Templari (Vitezima Templarima ih je nazvao Kralj Jerusalima Bolduin drugi,
Temple - na francuskom. - Hram). Oni nisu imali odreene objekte, u koje su
ljudi dolazili da se mole. Crkva Katar se nalazila u njihovim duama. Ali, u njoj su
imali svoje apostole (ili, kako su ih zvali - Savreni), od kojih je prva, naravno,
bila Magdalena. Savreni su bili ljudi koji su dostigli najvie nivoe znanja, i koji su
se apsolutno posvetili sluenju znanju. Oni su stalno poboljavali svoj duh, skoro
da su otkazivali fiziku hranu i fiziku ljubav. Savreni su sluili ljudima, uei ih
svojim znanjima, leili siromane i titili svoje tienike od upornih i opasnih
kandi Katolike crkve. Oni su bili neverovatni i posveeni ljudi koji su bili
spremni da brane svoje znanje i veru, i to im je pruila Magdalena. teta je, da
nije ostalo dnevnika Katara. Sve, to nam je ostalo - su zapisi Radomira i
Magdalene, ali oni nam ne daju tane dogaaje o poslednjim traginim danima
hrabrih i svetlih katarskih ljudi, jer su se ti dogaaji desili dve stotine godina
nakon smrti Isusa i Magdalene ...
- Recite mi, Sever, kako je poginula Zlatna Marija? Ko je imao toliko crni duh, da
podigne svoje prljave ruke na ovu divnu enu? ..
- Crkva Isidora ... Naalost, sve je to opet crkva .. Ona se razbesnela, videla je
lice Katara kao najopasnijeg neprijatelja, koji postepeno i veoma samouvereno
zauzima svoje "sveto" mesto. I shvatajui svoj neposredni pad, nije se smirila
pokuavajui na bilo koji nain da uniti Magdalenu, s pravom je smatrajui
glavnim krivcem za uenje "krivog" znanja, nadajui se da e bez svoje zvezde
vodilje Katar nestati, nemajui lidera, niti veru. Crkva nije shvatila koliko je jako
i duboko uenje i znanje Katara. Da to nije slepa "vera", ve njihov nain ivota,
- 124 -

sutina koju su oni iveli. I tako, bez obzira koliko se trudili "sveti" oci da
pridobiju na svoju stranu Katar, u istoj Zemlji Oksitaniji nije pronaen ni jedan
pedalj zemlje za laljivu i neistinitu hriansku crkvu ...
- Ispostavilo se, da to nije radio samo Karafa?!. Da li je mogue da je tako bilo
uvek, Sever? ..
Obuzeo me je pravi uas, kada sam predstavila sebi celu globalnu sliku o izdaji,
lai i ubistvima, koje je inila, pokuavajui da preivi, "sveta" i "pratajua"
hrianska vera! ..
- Kako je to mogue?! Kako ste to mogli posmatrati i ne intervenisati? Kako ste
mogli da ivite sa tim, ne poludevi, Sever? !!
Nije nita rekao, znajui dobro da je to samo "krik due" oveka. I zato to sam
znala njegov odgovor ... Zatim smo proveli malo vremena u tiini, kao izgubljene u
mraku, usamljene due ...
- Pa kako je poginula Zlatna Marija? Moete li mi rei o tome? - Nisam mogla da
izdrim dugu pauzu...
Sever je naalost klimnuo glavom, to pokazuje da je razumeo ...
- Posle toga, kako je uenje Marije Magdalene zauzelo vie od polovine Evrpope
tog vremena, Papa Urban Drugi je odluio da e dalje odlaganje biti fatalno za
njegovu omiljenu "svetu" crkvu. Smislio je avolski plan,bez odlaganja je poslao u
Oksitaniju dva verna "vaspitaa" iz Rima, koji su, kao "prijatelji" Katara znali
Magdalenu. Opet, kao to je to esto sluaj, divni, svetli ljudi su postali rtve
svoje istoe i asti ... Magdalena ih je primila u svoj prijateljski zagrljaj,
velikoduno im je dala hranu i krov nad glavom. Iako ju je gorka sudbina nauila
da nema previe poverenja u sumnjive ljude, bilo je nemogue drugaije, jer bi
njen ivot i njeno uenje izgubili smisao. Ona je jo uvek verovala u dobrotu,
uprkos svemu ...
A onda sam ih videla ...
Na izlazu iz peine stoje Magdalena i njena zlatokosa erka, koja je u to vreme
ve imala 11-12 godina. Stajale su, drei se za ruke, prelepe, i gledale poslednje
uzbudljive trenutke zalaska oksitanskog sunca. Peina, na na ijem ulazu su
stajale, bila je veoma visoko u planini, direktno na strmoj litici. Ponosno stojei,
kao ogromni spomenik venosti i prirode, one su se seale mudrog i hrabrogi

- 125 -

oveka ... I one su se setile oveka jakog i kreativnog, ljubaznog i ponosnog, to

je sazidao divno carstvo Uma i Svetla na ovom malom ali lepom komadu zemlje ...

Omiljeni zamak Magdalene zamak Montsenjur

Neposredno ispred Marije Magdalene na samom vrhu rukom napravljenog brda
izdizao se omiljeni dvorac - tvrava Monsenjur ... Za vie od osam godina, ova
prijateljska i neosvojiva tvrava bila je pravi dom ... Dom njene voljene male
devojice, pristanite prijatelja i Hram njene ljubavi. U Monsenjuru je sauvala
sve svoje uspomene - sve drage relikvije iz svog ivota, uenja i svoju porodicu.
Tu je prikupila sve Savrene da proiste svoje due, skupljajui ivototvornu
snagu. Tamo je provela najdraa, najtia i najaspokojnija vremena..
- Hajde, duo moja, sunce je ionako zalo. Opet emo uivati sutra. I sada
moramo da primimo nae goste. Voli da komuniciramo, zar ne? Dakle, ako eli,
to radi dok ja ne budem opet slobodna.

- 126 -

- Oni me ne vole, mama. Zle su njihove oi ... i ruke im sve vreme bee, kao da ne
mogu da nau mesto za sebe. Oni nisu dobri ljudi, mama. Nisi mogla da ih zamoli
da odu?
Magdalena se nasmejala glasno, neno grlei svoju erku.
- Evo moje podozrivljivice! Kako moemo izbaciti goste? Oni su "gosti" i
poastvuju nas svojim prisustvom! Ti to zna, zar ne? Zato budi strpljiva, zlato,
dok ne odu kui. I vie te oni nee zanimati.
Majka i erka su se vratile u peinu, koja je sada postala kao mala kapelica, sa
kamenim "oltarom" u uglu. Odjednom, u tiini, sa desne strane glasno se ulo
napuklo kamenje, a na ulazu u sobu je stajalo dvoje ljudi. Oigledno, iz nekog
razloga, starali su se da budu tihi, a sada kao da im je bilo veoma neprijatno. Ali
nisam mogla da utvrdim - ta. Nekako, odmah sam znala da su to nezvani gosti
Magdalene ... ona je zadrhtala, ali onda se nasmeila i okrenuvi se starcu, pitala:
- Kako ste me nali, Ramon? Ko vam je pokazao ulaz u ovu peinu?
ovek po imenu Ramon, nasmeio se hladno, pokuavajui da zvui prijatno, i lano
ljubazno odgovorio:
- Oh, ne ljutite se, Svetla Marija! Znate - Imam mnogo prijatelja ovde ... Samo
sam eleo da priamo o neemu vanom.
- Ovo mesto je sveto za mene, Ramon. Nije za svetske sastanke i razgovore. I
pored moje erke, niko ne moe da te dovede ovde, a ona je, kao to vidite, sa
mnom. Pratili ste nas ... Zato?
Odjednom sam se osetila, kao polivena ledenom vodom - neto nije u redu, neto
e se dogoditi ... Htela sam da vritim mahnito .. Kako to spreiti? ... Ali ja sam
znala da ja ne mogu da im pomognem, ja ne mogu da doprem kroz vekove, ne mogu
da interveniem ... nemam takvo pravo. Dogaaji se odvijaju ispred mene, desili
su se davno, pa ak i ako mogu da pomognem sada - to bi bilo meanje u istoriju.
Tako, ako bih spasila Magdalenu - to bi promenilo sudbinu mnogih, a moda i celu
kasniju istoriju. Zemlja bi bila drugaija ... Na to su imala pravo samo dva oveka
na svetu, a ja, naalost, nisam bila jedan od njih ...

- 127 -

Poslednje utiite Marije Magdalene

- 128 -

Onda se sve dogodilo veoma brzo ... Reklo bi se - kao da nije bilo realno ...
nasmejani ovek po imenu Ramon iznenada je uhvatio sa lea za kosu Magdalenu i
odmah zario u njen otvoreni vrat, uski dugi bode ... Bilo je srano. Ne uspevajui
da shvati ta se deava, Magdalena visi na njegovoj ruci, ne dajui nikakve znake
ivota. Po sneno beloj odori potekla je crvena krv ... erka je vrisnula,
pokuavajui da pobegne iz ruku drugog udovita, koji je zgrabio njena krhka
ramena. Ali njen vrisak je prekinut - ba kao kod zeca, lomei mu tanak vrat.
Devojka je pala u blizini tela svje nesrene majke, u ije srce je lud ovek i dalje
beskrajno zarivao krvavi bode ... inilo se da je izgubio razum i da se ne moe
zaustaviti ... Ili je tako jaka bila njegova mrnja, koja je upravljala njime,
njegovom krivinkom rukom? .. Na kraju, sve se zavrilo. Dvojica bezdunih ubica
nestala su bez traga u peini. Svojim iznenadnim pojavljivanjem uzeli su samo
nekoliko kratkih minuta. Vee je jo uvek lepo i mirno, i svetlo sa plavih vrhova
planina je polako skliznulo u tamu. Na kamenom podu u maloj "eliji" mirno lee
ena i devojica. Reklo bi se da spavaju ... Iz uasnih rana Magdalene i dalje
prskaju mlazevi krvi. Krvi je bilo neverovatno mnogo ... Ona je zalivala pod,
skupljajui se u ogromnu crvenu lokvu.
Uas i gnev su mi odsekli noge... elela sam da urlam na glas, ne elei da
prihvatim ono to se dogodilo! .. Nisam mogla da verujem da se to desilo tako
jednostavno i tiho. Tako lako. Neko je morao da vidi to! Neko je morao da ih
upozori! .. Ali niko nije nita primetio. I nije ih upozorio. Nikog uokolo u to vreme
jednostavno nije bilo tamo... i ubijena su neijim prljavim rukama dva svetla,
ista ivota. Zlatna Marija vie nije na naem zlom i nezahvalnom svetu ... Otila
je Radomiru ... Odletela k njemu. Ja sam bila bolno tuna zbog njih, za sebe i za
sve one koji su se borili, i dalje verujui da mogu neto promeniti ... Ali, da li su
mogli? .. Ako su svi oni koji su se borili, poginuli, ima li smisla takav rat? ..
Odjednom ispred mene je iznikla drugaija slika ...
U istoj maloj kamenoj "keliji", gde je na podu jo uvek lealo krvavo telo Marije
Magdalene, oko nje, kleei, su bili Vitezovi Hrama ... Bili su neobino obueni u
bele - sneno bele haljine. Oni su stajali oko Magdalene, sputenih gordih glava, a
na okamenjenim licima su tekle suze ... prvi se podigao Volh, koji je nekada bio
Jovan. On je neno, kao da se plai da je ne povredi, stavio ruku na ranu, i
krvavom rukom ucrtao na svojim grudima, krvavi krst ... Drugi je uradio to isto.
Jedan po jedan su ustajali, i sa potovanjem polagali ruku u svetu krv, crtajui
crvene krstove na svojim sneno belim haljinama ...To je bio neki obred, ali nisam
mogla da razumem ...

- 129 -

Dua Marije Magdalene, otila je Radomiru

- Zato su oni to uradili, Sever .. - tiho, kao da se bojim da e me uti, pitala sam
apatom.
- To je zakletva, Isidora. Zakletva osvete ... oni su se zakleli na krv, Magdalene najsvetije krvi za njih - da osvete njenu smrt. Naime, od tada su Vitezovi Hrama
nosili bele ogrtae sa crvenim krstovima. Samo, skoro niko sa strane nije znao
istinito znaenje ... i nekako su veoma brzo "zaboravili" da su Vitezovi Hrama do
pred smrt Magdalene bili obueni u tamno braon jednostavne odore, i ne
"ukraene" krstom. Vitezovi Hrama, kao Katari, mrzeli su krst u tom smislu, u
kojem ga je "pokazivala" hrianska crkva. Oni su ga smatrali podlim i zlim
orujem ubijanja, instrumentom smrti. A injenica je da su ga naslikali na
grudima krvlju Magdalene, ima sasvim drugaije znaenje. Samo, crkva je
"prekrojila" pravo znaenje Vitezova Hrama da odgovara njenim potrebama, kao
i sve drugo u vezi Radomira i Magdalene..... Odmah nakon njene smrti, tu mrtvu
enu, Magdalenu, su proglasili kurvom ...Takoe su negirali Hristovu decu i njegov
brak sa Marijom Magdalenom ... Samo ih izbrisali "u ime vere u Hrista", protiv

- 130 -

koje su se oboje estoko borili ceo svoj ivot ... Takoe su unitili Katar,
koristei ime Hristovo ... imenom tog oveka... Takoe su unitili i Templare
(Vitezove Hrama), najavljujui svojim pristalicama avola, isklevetavi ih i
bacajui blato na njihove postupke i ponizili su samog Velikog Uitelja, iji su
direktni potomci bili Radomir i Magdalena ... Oslobodivi se od svih onih koji su na
neki nain mogli da ukau na niskost i zlobu "svetog" avoljeg Rima, hrianska
crkva je stvorila legendu, koju je potvrdila "ubedljivim dokazima", koje niko
nikada nije proverio, i nikome nije padalo na pamet da razmisli o tome ta se
deava.
- Zato se nigde ne govori o tome, Sever? Zato?!.
Nije mi odgovorio, oigledno verujui da je sve bilo tako jasno. U meni je rasla
ogorenost zbog onih, koje su tako nepravedno gonili ... Zbog one koji su otili. I
zbog njega, zbog Severa, koji je iveo i nije shvatao da ljudi moraju da znaju
sve! Da znaju, da bi to promenili. Da ne bi ubijali one koji im pomau. Da bi
razumeli, na kraju, kako je lep i prekrasan na ivot. I znala sam, da neu
prestati da se borim! ..
- Moram da idem, naalost ... Ali hvala za vau priu. Mislim, da ste mi pomogli da
preivim, Sever ... Mogu li da vas pitam jo jedno pitanje, ne odnosi se na
religiju? - On je klimnuo glavom - Kakva je to lepota koja stoji pored vas? To je
slino, a opet sasvim drugaiju, od onoga, to sam videla u prvoj poseti
Meteorima.
- To je Kristal ivota, Isidora. Jedan od sedam, koji se nalaze na Zemlji.
Obino, njega niko nikada ne vidi, on brani od dolazeih. Ali, dosta udno,
pokazao se tebi. Oigledno, spremna si za vie, Isidora ... Zato sam te pitao da
ostane sa nama. mogla bi da postigne veoma mnogo, ako bi to htela. Razmisli
dok ne bude prekasno. Ne mogu na drugi nain da ti pomognem. Razmisli,
Isidora ...
- Hvala, Sever. Ali znate moj odgovor. Dakle, neu poinjati sve ispoetka. Moe
biti, da u vam se vratiti ... A ako ne - sreno vama i vaim uenicima! Mogue, da
e uzmoi da promene na bolje nau Zemlju ... Sreno, Sever ...
- Neka bude mir sa tobom, Isidora ... I dalje se nadam da u te opet videti u
ovom ivotu... Jednog dana verovatno e razumeti nau istinu ... Zbogom, dete
Svetlosti. Neka bude mir u tvom srcu ...

- 131 -

On se konano nasmeio i zatvorio oi, a ja sam pola suprotno, "domu". Kada

sam se vratila pravo u "svoju" venecijansku sobu, bila sam okirana! . Kao da je
uhvatio u zamku mladu malu ivotinju, ispred Karafe, stajala je besna Ana. Njene
oi izbacivale su munje, i inilo se, da e moja borbena erka izgubiti nad sobom
kontrolu. Moje srce skoro da je stalo, ne mogu da vjerujem ta se deava! .. Tek
sada, videvi je ispred njega, konano sam shvatila, kako beskrajno bolno mi
nedostaje! Ana je uveliko sazrela i izgledala je jo lepe, nego to sam je
zapamtila. Na njene meke deje crte lica, sada se sruio surovi ozbiljan ivot, i
zbog toga je njeno slatko lice bilo privlanije. Ali ono to me je pogodilo najvie
od svega, je da se Ana nije plaila Karafe! .. ta je to je bilo? Da li je pronala
neto to bi nas spasilo od njega?!
- A! Madona Isidora!.. Molim vas, objasnite svojoj tvrdoglavoj erci, da u ovom
trenutku vi niste bili u opasnosti. Ona je postala zaista nemogua! .. Mislim da su
je u Meteorima razmazili, mi emo popraviti njen meki karakter.Ona se ionako
vie tamo nee vratiti.
- ta hoete da kaete, Vaa svetosti? Vi ste eleli od nje da napravite veticu
"Boga", ili su se vai planovi promenili?
Tresla sam se od uzbuenja i straha za Anu, ali sam znala da ni u kom sluaju to
ne bi trebalo da pokaem Karafi. im bi shvatio, da je njegov plan uspean, onda
bi sigurno, pakao izgledao kao odmor za mene i Anu ... u poreenju sa podrumima
Karafe. Dakle, poslednjim naporom sam pokuavala da izgledam mirno, u isto
vreme nisam skidala pogled sa moje sjajne devojke. Ana se drala tako
samouvereno, da me je ostavila u udu - emu su je nauili, tamo u Meteorima?
Ana mi je pourila u naruje, potpuno nesvesna nezadovoljstva Karafe. Njene
ogromne oi sijale su kao dve sjajne zvezde na nonom nebu Italije!
- Mama, moja draga, tako sam sretna, lagali su me !!! Jesi li dobro, zar ne? Nisu
te muili? Nisu ti priinili bol? ..
Uhvatila me je za ruke, paljivo zagledajui moje lice, kao da eli da se uveri da
je istina da je sve u redu ... Barem za sada ...
- Mamice, tako sam se bojala za tebe! Tako sam se bojala, da te neu nai ivu!
- Ali ja sam te zvala! elela sam da te upozorim da ne ide. Zato nisi priala sa
mnom, duo .. - zagrlivi moju hrabru devojku, tiho sam apnula. - On teje
prevario, moja radosti ..!

- 132 -

Ana se samo smekala sretno, drei me svojim snanim rukama, i nisam imala
izbora nego da samo inim isto sama - ona me nee sluati, vrsto verujui da je
bila u pravu ...
- Mislim da je dovoljno za danas zagrljaja! -nezadovoljno je proitao Karafa. Zar ne mislite, Isidora, da sada treba da budete malo govorljiviji? Ana je
postala divna devojka sa kojom bi svaka majka mogla biti ponosna. Vama mora
biti veoma drag njen ivot, zar ne - i napravivi namerno pauzu, dodao je: -To je
sada do vas, draga Isidora. Od ovog trenutka sve od zavisi samo od vas.
Zadovoljno trljajui ruke, Karafa ustade da ode.
- Priala sam sa svojim ocem, Vaa svetosti ... Priao mi je o onom drugom,
udaljenom ivotu. Mislim da bi vi bili uasnuti, kada bi uli, ta je pripremljeno
tamo za takve kao to ste vi ... za kriminalce. Razmislite ponovo, Svetosti,
mogue je da imate jo vremena, da se pokajete ... Moda jo uvek moete
nekako sauvati va gadan, bezvredan ivot! Karafa je gledao ukoeno ... Gledao
je u mene tako iznenaeno, kao da je umesto mene video duha mog oca ...
- Hoete da kaete da ste razgovarali sa mrtvimm ocem, Isidora .. - pitao je
apatom.
- Oh da, Vaa Svetosti, on dolazi kod mene skoro svakodnevno. Vi ste estoko u
zabludi ako ste mislili, da ete nas na taj nain razdvojiti. Ja sam Veduna, znate,
a on je Vedun. Dakle, ubivi ga, samo ste nam uinili uslugu - ja sada mogu da ga
ujem svuda. Mogu da razgovaram s njim ... I vi ne moete vie da ga povredite.
On je nedostupan vaim lukavstvima.
- ta vam je on rekao, Isidore? - sa bolesnim interesom je pitao Karafa.
- O, govorio je o vama, Svetosti. Ja nisam sigurna da li e vam biti interesantno.
I sada, uz vau dozvolu, ja bih elela da razgovaram sa svojom kerkom. Osim,
ako naravno, nemate neto protiv. Ona se toliko promenilo tokom te dve godine. I
ja bih htela da je upoznam ...
- Vreme, Isidora! Vi nemate puno vremena. A mnogo e zavisiti od toga kako ete
se ponaati, draga. A dotle vaa erka ide sa mnom. Ja u se vratiti uskoro, a
nadam se da ete tada govori na drugaiji nain ...
U mojoj umornoj dui se naao ledeni uas smrti ...
- Gde vi vodite Anu?! ta hoete od nje, Vaa Svetosti? - bojala sam se da ujem
odgovor, ali sam pitala.
- 133 -

- O, budite mirni, moja draga, Ana jo nee biti poslata u podrum, ako je to, ono
to ste mislili. Pre toga, kada to reim, moram prvo, da ujem va odgovor ... Kao
to sam rekao - sve zavisi od vas, Isidora. Uivajte u svojim snovima!
I propustivi Anu ispred, poludeli Karafa je otiao ... Saekavi nekoliko meni
veoma dugih minuta, pokuala sam da se mentalno obratim Ani. Nita se nije
desilo - moja devojka nije odgovorila! Opet i opet sam pokuavala - rezultat je
bio isti. Ana nije odgovorala. To jednostavno nije moglo biti! Znala sam da zaista
eli da razgovara samnom. Mi smo morale znati ta emo dalje da radimo. Ali Ana
nije odgovarala ... U stranom uzbuenju sati su prolazili. Ja sam bukvalno padala
s nogu, jo uvek pokuavajui da pozovem svoju dragu devojku. A onda je doao
Sever.
- Pokuava uzalud, Isidora. O je postavio na Anu svoju zatitu. Ne znam kako da
ti pomognem, ona mi je nepoznata. Kao to sam rekao, to je Karafa, na "gost"
koji je doao na Meteore. ao mi je, ne mogu da ti pomognem da sa tim...
On je neno stavio ruku na moju glavu ... - Opusti se, Isidora. Danas ne moe
nita promeniti. A sutra, moda e imati vie snage. Odmori se, Dete Svetla ...
moje misli e biti sa tobom ...
Poslednje rei Severa, ja skoro da nisam ula, polako ulazei u prozrani svet
snova, gde je sve bilo neno i mirno, gde su iveli moj otac i Dirolamo, i gde je
skoro uvek sve bilo ispravno i dobro ...

- 134 -

Glava 40. Isidora-6. Svetodar

Zajedno sa Stelom sam zapanjeno utala, duboko potresene priom o Isidori ...
Naravno, mi smo verovatno bile jo suvie mlade da shvatimo dubinu zlobe, bola i
lai, koji su okruivali onda Isidoru. I sigurno naa deja srca su bila suvie
ljubazna i naivna da shvate uas predstojeih ispitivanja Isidore i Ane ... Ali,
neto nam je ak toliko malim i neiskusnim, ve jasno. Ve sam znala da ono to je
predstavljeno ljudima kao istina, jo uvek ne znai da je to istina, i da se zaista
moglo da dokazati da je to najee la, za koju, ba udno, niko nije trebalo da
bude kanjen jer ju je izmislio, i nema razloga da bude odgovoran za to. Ljudi sve
primaju zdravo za gotovo, i iz nekog razloga, to im je sasvim dovoljno, i nita na
ovom svetu ne preispituju. Niko nee traiti krivca, niko ne eli da dokae istinu,
sve je mirno i" bez vetra ", kao da su nae due pune" smirenog zadovoljstva", a
ne bespokompromisni ludi " tragai za istinom "... Iskreno, duboka tuna pria
Isidore, umrtvila je bolom naa deja srca, ne dajui vremena za buenje ...
Izgledalo je da nema granica neovenim mukama, ove neverovatne i hrabre
ene! Bila sam istinski uplaena i zabrinuta, razmiljajui ta nas eka na kraju
ove neverovatne prie! Pogledala sam Stelu, moju borbenu drugaricu ispunjavala
je alost za Anom,ne skidajui oi sa Isidore ... inilo se da je tako hrabra i da
se nee predati, ljudskoj surovosti. Da, naravno, Stela i ja, videle smo vie, nego
druga deca ve sa svojih 5-10 godina. Mi smo ve znale da takav gubitak, znai
bol ... Ali smo jo uvek imale mnogo da proemo kako bi razumele bar mali deo
onoga, to je sada oseala Isidora! I samo se nadam da neu sama imati ovakvih
iskustva. Gledala sam u zanosu ovu prelepu, odvanu, izuzetno nadarenu enu, ne
mogavi da zaustavim suze. Kako su se "ljudi" usudili da sebe zovu ljudima, radei
to sa njom?!. Kako je Zemlja trpela takve gadne kriminalce, dozvoljavajui da je
gaze, ne otvorivi se pod njihovim stopama?! Isidora se jo uvek nalazila daleko
od nas, i ja iskreno nisam htela da nastavi svoju priu ... Njena pria je kidala
moju deju duu, terajui je da stotinu puta umire od besa i bola. Nisam bila
spremna za to. Nisam znala kako da se zatitim od takvih zlodela. I izgledalo je,
da ako se ne zaustavi ova za srce razdirajua pria, samo u umreti, ne saekavi
njen kraj. To je bilo previe okrutno i iznad normalnog dejeg razumevanja. Ali,
Isidora, kao da se nita nije dogodilo, nastavila je priu dalje, i nama nije ostalo
nita drugo, ve samo da ponovo uemo u njen, tako visok i ist, ivot na Zemlji ...
*************************
Probudila sam se sledeeg jutra veoma kasno. Oigledno, mir, koji mi je dao
svojim dodirom Sever, zagrejao je moje namueno srce, dozvolio je malo
oputanja, da bih novog dana mogla stajati uzdignute glave, bez obzira ta mi on
- 135 -

donese ... Ana jo nije odgovarala, oigledno, Karafa je reio da ne dozvoli da

komuniciramo, dok se ne slomim, ili dok se ne pojavi za njega ta vrsta potrebe.
Izolovana od moje drage devojke, ali znajui da je blizu, pokuala sam da smislim
razne-razliite naine komunikacije sa njom, ali u svom srcu sam znala, nita se
ne moe nai. Karafa je imao svoj vrsti plan, koji nije imao nameru da promeni,
bez obzira na moje elje. Ve sasvim suprotno-to sam vie elela da vidim Anu,
vie e je drati je zakljuanom, ne dozvoljavajui na susret. Ana se promenila,
postala je veoma jaka i samouverena, to je mene malo plailo, jer, znajui tvrd
karakter njenog oca, ja sam mogla zamisliti koliko je mogla daleko da ide u svojoj
istrajnosti. Toliko sam elela da ivi! ulo se kucanje na vratima - na pragu je
stajao Karafa ...
- Da li ste se odmorili, draga Isidora? Nadam se, da blizina vae erke nije
poremetila va san?
- Hvala za brigu, Vaa Svetosti! Spavala sam iznenaujue lepo! Oigledno,
blizina Ane me je smirila. Da li u moi da komuniciram sa svojom erkom danas?
On je bio sve, kao da me je ve slomio. A ja sam mrzela njegovo samopouzdanje
u svoju pobedu! ak i ako je imao osnova za to. Neu mu se tako jednostavno
predati - Htela sam da se borim. Do poslednjeg daha, do poslednjeg trenutka,
dok sam na Zemlji ...
- Pa, ta ste odluili Isidora? - veselo me je Papa pitao. - Kao to sam ranije
pomenuo, od toga zavisi koliko brzo ete videti Anu. Nadam se da me neete
naterati na najtee mere? Vaoj erki ne elite, da njen ivot bude prekinut
tako rano, zar ne? Ona je zaista veoma talentovana, Isidora. I ja iskreno ne
elim da joj nanesem zlo.
-Mislim da me poznajete odavno, Vaa Svetosti, da shvatite da pretnje nee
promeniti moju odluku ... ak ni najgore. Ja mogu da umrem, ne izdravi bol. Ali
ja nikada neu odustati od neaga za ta ivim. ao mi je, Svetosti. Karafa me je
pogledao irokim oima, kao da je uo neto, ne sasvim razumno, to ga je veoma
zadivilo.
- I neete aliti za svojom prelepom erkom?!. Da, vi ste jo fanatiniji od mene,
madona! ..
Rekavi to, Karafa je ustao i otiao. A ja sam sedela potpuno ukoena. Bez
oseaja u svom srcu, i nisam bila u stanju da zadrim beee misli. Znala sam da
je to kraj. Sada e uzeti Anu. I nisam bila sigurna da li moe da preivi, sve to

- 136 -

je eka. Nisam imala snage da razmiljam o osveti. Nisam imala snage da uopte
razmiljam o bilo emu. Moje telo je bilo umorno, i nije elelo borbu. Oigledno,
to je bila granica, nakon koje nastupa "drugi" ivot. Ja sam ludo elela da vidim
Anu! Da je zagrlim za zbogom! Da joj dam snage, i da joj kaem koliko je volim. I
sada, na zvuk otvaranja vrata, videla sam je! Moja devojka je stajaola prava i
ponosna, kao uspravna trska, koju pokuava da slomi predstojei uragan.
- Pa, da popriate sa erkom, Isidora. Moda e ona doneti barem neki zdravi
smisao u va zabludeli um. Dajem vam jedan sat. I pokuajte da oistite svoj um,
Isidora. U suprotnom, ovaj sastanak e biti poslednji za vas ... Karafa vie nije
eeo da se igra. U pitanju je bio njegov ivot. Isto, kao i ivot moje drage Ane. A
ako drugi nisu imali za njega nikakvu vrednost, za svoj je bio spreman da uradi
sve.
- Mamice! -Ana je stajala na vratima. Mama, mila moja, kako da ga unitimo?..
Nisu mi to rekli, mama!
Skoivi sa stolice, poletela sam mom jedinom blagu, mojoj devojci i oduzimai
joj dah, stisnula sam je to sam vie mogla ...- Oh, Mama, ti e mene zadaviti!
-zvonko se smejala Ana. A moja dua je upijala ovaj smeh, kao osuenik na smrt
koji upija tople oprotajne zrake zalazeeg sunca ...
- ta ti je, mama, i dalje smo ive! Jo uvek moemo da se borimo! Ti si meni
rekla da e se boriti, dok si iva.
Hajde, da razmislimo da li moemo neto da uradimo. Moemo li da svet
oslobodimo ovog zla. Opet, ona mi je dala podrku svojom hrabrou! .. Opet je
nala prave rei. Ova lepa hrabra devojka, gotovo dete, nije mogla ni da zamisli,
kakvim bi mukama mogao da je podvrgne Karafa! U kakvom brutalnom bolu moe
da udavi njenu duu. Ali ja sam znala. Znala sam sve, ta je eka, ako mu se ne
pokorim. Ako se ne sloim da dam Papi jedinu stvar koju je eleo.
- Dobro moje, moje srce. Ne mogu da gledam tvoju patnju. Neu mu te dati moja
devojko! Severa i njegovu sortu ne zanima, ko e ostati u ovom ivotu ... Pa zato
bi mi bile drugaije? Zato bi nama stalo do nekog drugog, neije tue sudbine?!.
Ja sam bila uplaena od svojih rei ... ali u svom srcu znala sam vrlo dobro, da su
one izazvane samo beznaem nae situacije. I, naravno, nisam htela da izdam, da
bih ivela. Radi ega su umrli moj otac i moj Dirolamo. Samo, samo za trenutak
elela sam da verujem da moemo izai i izvui se iz ovog uasnog, "crnog"
Karafinog sveta, zaboravljajui sve ... zaboravivi druge, nama nepoznate ljude.

- 137 -

Zaboravljajui o zlu. To je bila trenutna slabost umornog oveka, ali sam znala da
nisam imala pravo da dozvolim to ni njoj. I onda, na kraju svega, oigledno ne
mogavi da izdrim vie nasilje, ljute suze potokom su potekle niz moje lice. A ja
sam se trudila da izbegnem ovo! Trudila sam se da ne pokaem svojoj slatkoj
devojci, u kakvim je dubinama oaja moja iscrpljena, izmuena bolom dua. Ana
me je alosno pogledala svojim velikim sivim oima, u kojim je ivela duboka,
sasvim ne deja tuga ... Ona je neno milovala moje ruke, elei da me simri. A
moje srce je vritalo, ne elei da se smiri. Ne elei da je izgubi. Ona je bila
jedini preostali smisao mog propalog ivota. I nisam mogla da dozvolim loem
oveku, koga zovu Papa, da je uzme od mene!
- Mama, ne brini se za mene - kao da mi ita misli, Ana je apnula - Ne plaim se
bola. Ali ak i ako je veoma bolno, deda je obeao da e me pokupiti. Razgovarala
sam sa njim jue. On e me ekati ... I tata, takoe. Obojica e biti tamo da me
ekaju. Samo e tebi biti veoma bolno da odem ... Volim te, mama .. - Ana se
sakrila u mojim rukama, kao da trai zatitu. A nisam mogla da je zatitim ...
Nisam mogla da je spasim. Nisam pronala "klju" za Karafu...
- Oprosti mi, moja draga, ja sam te izneverila. Dovela sam nas obe ovde ... nisam
nala nain da ga unitim. Oprosti mi, Ana ...
Jedan sat je prolo. Razgovarali smo o raznim stvarima, bez da se vraamo za
ubistvo Pape, da dananji dan, bez obzira na sve, ne proigramo. I nismo to elele.
Karafa je iveo, i to je bilo najgore i najstranije. Nije nam se dalo da se
oslobodimo njega u naem svetu. Nije nam se dalo da spasimo dobre ljude. On je
iveo, uprkos svim pokuajima, uprkos naim eljama. Uprkos svemu ...
- Samo se ne daj njemu, mama .. molim te, samo ne odustaj! Znam kako je ovo
teko za tebe. Ali svi emo biti sa tobom. On nema pravo da ivi dugo! On je
ubica! A ak i ako se sloi da mu da ta eli - jo uvek e nas unititi. Ne predaj
se, mama !!!
Vrata se otvorie, ponovo je stajao na pragu Karafa. Ali sada je izgledao veoma
nezadovoljan neime. I mogla bih zamisliti ime. Karafa vie nije bio siguran u
svoju pobedu. To ga je poremetilo, jer mu je ostala samo ova poslednja ansa.
- Pa, ta ste se odluili, madona?
Skupila sam svu svoju hrabrost da ne pokaem u svom govoru drhtanje, i rekla
tiho:

- 138 -

- Toliko puta sam odgovorila na to pitanje, Svetosti! ta moe da se promeni za

tako kratko vreme?
Dolazi mi oseaj da u se onesvestiti, ali, gledajui ponos u Aninim oima, sve
loe stvari odjednom nestaju negde ... Kako je svetla i lepa bila u tom stranom
momentu, moja erka! ..
- Vi ste sili sa uma, madona! Da li tako jednostavno moete poslati svoju erku u
podrum? .. Znate dobro, ta je tamo eka! Probudite se, Isidora! ..
Odjednom, Ana je prila Karafi i jasnim glasom rekla:
- Ti nisi sudija, i nisi Bog .. Ti si samo - grenik! Zato i ee Prsten Grenika tvoje
prljave prste! .. Mislim da nije na tebi sluajno ... jer ti si najpodliji od svih! Ti
me ne plai, Karafa. I moja majka se nikada nee predati! Ana se uspravila i
pljunula u lice ... Papu lino. Karafa je prebledeo kao smrt. Nikad nisam videla da
je neko pobledeo tako brzo! Njegovo lice je samo u deliu sekunde postalo
pepelno sivo... u njegovim tamnim oima je gorela smrt. I dalje stojei kao stub
od neoekivanog ponaanja Ane, odjednom sam shvatila sve - ona namerno
provocira Karafu,.. Da bi doneo odluku! Da bi sama pola u smrt ... Srce me je
zabolelo, Ana me je podsetila na devojku Damianu... Ona je odluila o svojoj
sudbini ... a ja ne mogu pomoi. Nisam mogla da interveniem.
- Pa, Isidora mislim da ete zaaliti zbog ovoga. Vi ste loa majka. I bio sam u
pravu o enama - sve su one proizvod avola! Ukljuujui i moju jadnu majku.
- Izvinite, Vaa Svetosti, ali ako je vaa majka proizvod avola, od koga, ste onda
vi? .. Jer, od njenog ste mesa? - Istinski iznenaena njegovom manijakalnom
presudom, pitala sam.
- O, Isidora ja sam ve odavno to unitio u sebi! I videvi vas opet, dobio sam
oseaj za ene. Ali sada vidim, da nisam bio u pravu! Vi ste isti kao i sve! Vi ste
uasni!
Karafa ja izgledao lud ... Bojala sam se da bi ovo moglo zavriti za nas mnogo gore
od prvobitno planiranog. Odjednom, naglo skoivi na mene, Papa je bukvalno
viknuo:
- "Da" ili "ne"?!. Ja vas poslednji put pitam Isidora! ..
ta da kaem ovom ludom oveku? Sve je ve reeno, i ja samo mogu da utim,
ignoriui njegovo pitanje.

- 139 -

- Ja vam dajem jednu sedmicu, madona. Nadam se da ete se opametiti i spasiti

Annu. I sebe...- i zgrabivi moju erku za ruku, Karafa ode iz sobe.
Upravo sam se setila da treba da diem. Papa me je tako zapanjio svojim
ponaanjem da ne mogu odmah da se oporavim. Ana ga je smrtno uvredila. Moja
jadna devojka! Njen krhki ist ivot visi o koncu, koji bi se mogao lako prekinuti
po hirovitoj volji Karafe ... Pokuavala sam da ne mislim o svemu tome, dajui
svom uzavrelom mozgu bar malo predaha. Izgledalo mi je, da je ne samo Karafa,
ve ceo svet mi je izgledao kao da je siao sa uma ... ukljuujui i moju hrabru
erku. Nai ivoti e trajati jo jednu nedelju ... Da li je moglo da se neto
promeni? U svakom sluaju, u ovom momentu, moja umorna, prazna glava nema
vie normalnih misli. Ja ne oseam nita, i ne plaim se. Mislim da se tako ljudi
oseaju, kada putuju u smrt. Mogu li bilo ta da promenim za kratkih sedam dana,
ako nisam uspela da naem "klju" za Karafu za duge etiri godine? U mojoj
porodici, niko nije verovao u sluajnosti. I nadati se da e neto neoekivano
doneti spas-je bila elja deteta. Znala sam da pomo nije bila dostupna. Otac
oigledno nije mogao da pomogne, ako je ponudio Ani da joj pokupi sutinu.
Meteori su takoe otkazali. Mi smo bili s njom samom, i moramo da joj
pomognemo sami. Morala sam da mislim, pokuavajui do poslednjeg asa, u ovoj
situaciji koja je bila izvan mojih moi... U sobi je poeo da se zgunjava vazduh
-pojavio se Sever. Samo sam mu se osmehnula bez oseaja bilo kakve
uzbuenosti ili radosti, kao da sam znala, da on nije doao da pomogne.
- Pozdravljam vas, Sever! Zato ste se vratili? Oputeno sam pitala.
On je pogledao u mene iznenaeno, kao da ne shvata moj um. Verovatno nije znao
da postoji granica ljudske patnje, do koje je veoma teko doi ... Ali njega, ak i
najgore ostavlja ravnodunim, kao da se plai da ne ostane bez snage ...
- ao mi je to ne mogu da ti pomognem, Isidora. Mogu li ja neto da uradim za
tebe?
- Ne, Sever. Ne moete. Ali e mi biti drago ako budete pored mene. Drago mi je
da vas vidim - rekla sam alosno, i odmah posle pauze, dodala: - Imamo nedelju
dana ... Tada e Karafa, najverovatnije, prekinuti nae kratke ivote. Recite mi,
da li oni vrede tako malo? Da li je mogue da odemo tako lako, kao to je otila
Magdalena? Zar se nije naao neko ko bi oistio od ovih ne-ljudi na svet,
Sever?..
- Nisam doao da ti odgovaram na stara pitanja, prijatelju. Ali moram da priznam,
ti si me naterala da razmislim dosta, Isidora. Primorala si me da ponovo vidim,
- 140 -

ono to sam se godinama trudio da zaboravim. I ja se slaem sa tobom - mi nismo

u pravu. Naa istina je previe "uska" i nehumana. Ona gui naa srca. I mi smo
postali previe hladni da pravilno sudimo situaciju. Magdalena je bila u pravu kada
je rekla da je naa vera mrtva ... U pravu si, Isidora.
Stajala sam tamo, buljila u njega zapanjeno, ne mogavi da vjerujem ta sam ula!
Da li je to isti, ponosan i uvek u pravu Sever, koji ne dozvoljava bilo kakvu, ak i
najmanju kritiku njegovog velikog Uitelja i njegovih voljenih Meteora? !! Nisam
skidala pogled sa njega, pokuavajui da proniknem u njegovu istu, ali vrsto
zatvorenu za sve duu. ta je promenilo njegovo vekovima uvreno miljenje?!
ta ga je podstaklo da vidi svet humanije? ..
- Znam da sam te iznenadio - ree Sever - ali ni to to u ti rei, nee promeniti
situaciju. Ja ne znam kako da se uniti Karafa. Ali zna na Beli Volh. Da li eli da
poe njemu opet, Isidora?
- Mogu li da pitam ta se promenilo, Sever? - pitala sam oprezno, ne obraajui
panju na njegovo poslednje pitanje. Mislio je na trenutak, kao da pokuava da
odgovori to je vie iskreno mogue ...
- To je bila odavno ... Tog samog dana, kada je Magdalena umrla. Nisam sebi i
svim nama oprostio za njenu smrt. Ali nai zakoni, verovatno previe duboko ive
u nama, i ja nisam nalazio snage u sebi da to priznam. Kada si dola, slikovito si
me podsetila na sve to se dogodilo tada ... Ti si uskomeala u meni seanja koja
sam ja vekovima pokuavao da ubijem. Ti si oivela u meni Zlatnu Mariju ... hvala
ti na tome, Isidora - skrivena jako duboko, u oima Severa vritala je bol. I
nisam mogla da verujem, da je on konano otvorio svoju toplu, istu duu. Na
kraju krajeva, on je opet bio iv! ..
- Sever, ta da radim? Zar se ne boji da se svetom vladati ovaj ne-ovek,
Karafa? ..
- Ve sam ti predloio, Isidora, poi ponovo u Meteore da vidi Velikog
Uitelja.Samo on moe da ti pomogne. Ja, naalost, ne mogu ...
Prvi put sam tako jasno oseala njegovo razoaranje. Razoarenje zbog njegove
bespomonosti. Razoarenje zbog toga, kako je iveo. Razoaran u svojoj
zastareloj istini. Oigledno, ljudsko srce nije uvek u stanju da se nosi sa tim,
emu je naviklo, u ta je verovalo ceo svoj ivot. Dakle, Sever - on nije mogao
samo da se preokrene, pa ak i znajui da je pogreio. iveo je svoj vek, verujui
da pomae ljudima ... verujui da radi samo to, to je potrebno da spasi nau

- 141 -

nesavrenu zemlju, da je duan da joj pomogne da se konano rodi. On je verovao

u dobro i u budunost, uprkos gubitku i bolu, koja se mogla izbei, ako bi otvorio
svoje srce ranije. Ali svi mi, oigledno nismo savreni - pa ak ni Sever. I bez
obzira na to koliko je bolno razoarenje, sa njim ivi, ispravlja neke stare
greke, i pravi nove, bez kojih bi bili nemogui nai zemaljski ivoti ...
- Da li ete nai malo vremena za mene, Sever? Volela bih da znam ta niste imali
vremena da mi kaete prilikom naeg poslednjeg sastanka. Neu vas zamarati sa
mojim pitanjima? Ako nemate, recite mi i ja u pokuati da vam ne smetam. Ali,
ako se slaete da razgovarate sa mnom - napraviete mi divan poklon, jer ono to
znate, neu nikome rei, ja sam jo uvek ovde, na Zemlji...
On me tuno pogledao i rekao tiho:
- ta eli da zna, prijatelju? Pitaj - Ja u pokuati da ti odgovorim na sve to
te mui.
- Svetodar, Sever ... ta se desilo sa njim? Kako je proiveo svoj ivot na zemlji
sin Radomira i Magdalene? ..
Sever se zamislio ... na kraju, duboko, kao da skuplja sjaj iz prolosti, zapoeo je
svoju sledeu uzbudljivu priu ...
- Posle raspea i smrti Radomira, Svetodara su Vitezi odveli u paniju, da ga
spasu od smrtonosnih kandi "svete" Crkve, koja je, bez obzira na to koliko to
kotalo, pokuavala da pronae i ubije deaka koji je najstraniji ivi svedok, kao
i direktni naslednik Radomirovog Drveta ivota, koji je trebalo da promeni na
svet. Svetodar je iveo u poznatom okruenju u porodici panskih velmoa, koji
su bili verni sledbenici uenja Radomira i Magdalene. Svoju decu, na njihovu
veliku alost, nisu imali, tako da je "nova porodica" dala srce deaku,
pokuavajui da uspostavi to je mogue vie udobno i toplo kuno okruenje.
Zvali su ga tamo Amori (to znai - dragi, voljeni) jer je njegovo pravo ime
Svetodar bilo opasno. Zvualo je previe neobino za ui drugih, a rizikovati
ivot Svetodara je bilo vie nego glupo. Tako je Svetodar za ostale deake
postao Amori, a njegovim pravim imenom, zvali su ga prijatelji i njegova porodica.
I to tek onda, kada nije bilo nepoznatih ljudi ... Seao se vrlo dobro smrti svog
voljenog oca, i dalje je zbog toga patio ozbiljno, Svetodar se zakleo u svom
dejem srcu da e "popraviti" ovaj okrutni i nezahvalan svet. On je obeao da
posvetiti svoj budui ivot drugima, da pokae kako vatreno i nesebino voli
ivot, i kako se estoko bori za dobrotu i svetlo, zbog ega je njegov otac
umro ... Sa Svetodarom je u paniji ostao njegov stric - Radan, ne ostavljajui
- 142 -

deaka, nou ili danju, beskrajno zabrinut za njegov krhki, jo neformirani ivot.
I njega je beskrajno plailo da e ga jednog dana neko nai i prekinuti dragoceni
ivot malog Svetodara, kome je, ak i tada, od prvih godina svog postojanja,
otra sudbina posvetila da nosi baklju svetlosti i znanja za na nemilosrdni, ali
tako drag i poznati, zemaljski svet. Osam godina je prolo. Svetodar se pretvorio
u predivnog mladog oveka, koji je sada mnogo vie liio na svog hrabrog oca Isusa-Radomira. On je sazreo i ojaao, i u njegovim jasnim plavim oima poela
je da se pojavljuje sve vie znana elina nijansa, tako jako treperei kao u
oima njegovog oca. Svetodar je iveo i uio veoma marljivo, svim srcem u nadi
da e jednog dana postati kao Radomir. Mudrost i znanje mu je predavao, doavi
tu, Volh Isten. Da, Isidora! - uoio je moje iznenaenje, i onda se nasmeio - isti
onaj Isten, koga ste sreli u Meteorima. Isten, sa Radanom, je pokuavao na svaki
nain da se razvije razmiljanja o ivotu kod Svetodara, pokuavajui da to je
vie mogue otkrije misteriozni svet znanja, da (u sluaju nevolje) deak ne
bude bespomoan i ne zna kako da se bori za sebe, licem u lice sa neprijateljem.
Oprostivi se pre dugo vremena sa svojom udesnom malom sestrom i
Magdalenom, Svetodara ih nikada nije vedeo ive ... Iako mu je skoro svakog
meseca neko donosio najnovije vesti od njih, on je duboko usamljenog srca udeo
za majkom i sestrom - njegovom jedinom pravom porodicom, ne raunajui strica
Radana. Ali, uprkos mladosti, Svetodar je ve nauio da ne pokazuje svoja
oseanja, koje je smatrao kao fatalnu slabost pravog oveka. Pokuao je da
izraste u ratnika, kao i njegov otac, a nije eleo da pokae drugima svoju
ranjivost. Tako ga je nauio njegov stric Radan ... i tako je traila u svojim
pismima njegova majka ... daleka i voljena Zlatna Marija. Nakon besmislene i
strane smrt Magdalene, ceo unutranji svet Svetodara pretvorio se u
neprekidnu bol ... njegova ranjena dua nije htela da podnese ovaj nepravedni
gubitak. Iako ga je stric Radan dugo pripremao za takvu mogunost, nesrea je
pogodila deaka uraganom nepodnoljive boli, od koje nije mogao da pobegne ...
Njegova dua je patila, previjala se u bespomonom besu, jer nita ne moe da
promeni ... bilo je nemogue vratiti vreme. Njegova divna, nena majka otila je u
daleki i nepoznat svet, odvodei sa sobom njegovu slatku malu sestru ... Ostao je
sam u ovoj surovoj, hladnoj stvarnosti, ak i pre nego to je mogao da postane
pravi odrastao mukarac, i nije mogao da razume, kako da sa ovom mrnjom
ostane iv ... Ali krv Radomira i Magdalene, nije bez razloga tekla kroz vene
njihovog jedinog sina - prevaziavi bol stoiki, Svetodar je zadivio ak i Radana,
koji je (kao niko drugi!) znao koliko duboko ranjena dua moe biti i koliko je
teko vratiti se nazad, gde nema onih koje ste voleli.... Svetodar nije hteo da se
preda na milost i nemilost tuge i bola ...to je okrutniji "bio" njegov ivot, jo

- 143 -

jae je pokuavao da se bori, znajui put do svetlosti, do dobrote i spasenja

izgubljenih u tami ljudskih dua ... Ljudi su dolazili do njega u potocima, molili za
pomo. Neko je eznuo da se otarasi bolesti, neko da izlei svoje srce, dok su
drugi jednostavno eleli svetlost tako velikodunog Svetodara. Radanu je bilo
drago da ga gleda dok raste. Slava "uda" koje je poinio njegov neak, ula se
preko Pirineja ... Sve vie i vie stradalnika elelo je da se poali "udotvorcu". I
ne oseajui predstojee opasnosti, a on nikad nije nikoga odbio, uveren da ide
stopama pokojnog Radomira ... Prolo je jo nekoliko godina. Svetodar je sazreo,
postao je jai i spokojniji. Sa Radanom se odavno preselo u Oksitaniju, gde je
izgledalo da ak i vazduh die uenjem njegove majke - prerano umrle
Magdalene. Preiveli Vitezovi Hrama rairenih ruku su prihvatili sina, obeavajui
da e ga uvati i pomoi mu koliko imaju snage za to. I tada je doao dan kada je
Radan osetio pravu, otvorenu preteu opasnost... To je bilo na osmogodinjicu
smrti Zlatne Marije i Veste - voljene majke i sestre Svetodara ...
- Vidi, Isidora ... - Sever je rekao tiho. - Ja u ti pokazati, ako hoe.

Dolina Magova

- 144 -

Ulaz u peinu u kojoj je poginula Marija Magdalena

- 145 -

Ispred mene je bila bistra, ali sumorna, iva slika ... tmurne tamne planine
velikoduno prosipaju nervirajuu kiu, ostavljajui u dui oseaj nesigurnosti i
tuge ... Dolina Magova je sumorno izgledala, priseajui se svetlih, srenih dana,
osvetljenih zracima vrelog letnjeg sunca ... Sve je okolo postalo tuno i vie nego
tuno. Visok i dobro graen mladi stoji zamrznut kao"kip" na ulazu u poznatu
peinu, nepokretan i bez odavanja bilo kakvog znaka ivota, kao kamena statua,
nepoznatim majstorom utisnuta direktno u hladnu kamenu stenu. Shvatila sam to je sigurno bio odrastao Svetodar. Izgledao je muevniji i jai. Ohol, a u isto
vreme - veoma dobar ... ponosan, uzdignute glave, govorio je o hrabrosti i asti.
Vrlo duga plava kosa, vezana crvenom trakom preko ela, visila je u tekim
talasima preko ramena, to ga je inilo da izgleda kao drevni kralj ... ponosni
potomak Merovinga. Naslonjen na mokri kamen Svetodar je stajao, ne oseajui
ni hladnou, ni vlagu - odnosno, ne oseavi nita ... Evo, pre tano osam godina,
njegova majka je umrla - Zlatna Marija, i njegova mlaa sestra - hrabra, odana
Vesta ... Njih je brutalno i kukaviki ubio lud, zli ovek ... poslat od "oeva"
Svete Crkve. Magdalena nije doivela da zagrli svog zrelog sina, kako hrabro i
verno on hoda po poznatom putu Svetlosti i Znanja ... po estokom zemaljskom
putu, gorine i gubitaka ..
Svetodar nikada nije mogao sebi da oprosti to nije bio tu kada je bila potrebna
njegova zatita - opet je tiho nastavio Sever. - Gorina je grizla to isto, toplo
srce, zbog ega se jo ee borio protiv zlobnika, koji sebe nazivaju "slugama
Boijim", "spasiocima" ljudskih dua ... On je stisnuo pesnice i zakleo se sebi po
hiljaditi put da "obnovi" "nepravilan" zemaljski svet! On unitava sve, u njemu je
sve lano, "crno" i zlo ... Na irokim grudima Svetodara pojavio se krvavi krst
Vitezova Hrama ... Krst koji pamti Mariju Magdalenu. I nijedna sila na zemlji ne
moe da uini da zaboravi viteku zakletvu osvete. Kako je ljubazno i neno
prema svetlim i potenim ljudima njegovo mlado srce, tako je nemilosrdno prema
izdajnicima i "slugama" crkve i njenog hladnog mozga. Svetodar je previe vrst
i strog u vezi sa samim sobom, ali neverovatno strpljiv i ljubazn prema drugima.
I samo ljudi bez savesti i asti su u njemu pravili neprijatelja. On nije opratao
izdaju i la u bilo kom njihovom pojavnom obliku, i borio se sa sramotom oveka
svim moguim sredstvima, ponekad ak znajui da bi mogao da izgubi..
Odjednom, kroz izmaglicu sive kie, sa najviih litica iznad njega iz zemlje, bez
presedana, potekle su sa zidova mrane peine, uasne smee kapi ... Uavi
duboko u sebe, Svetodar u poetku nije obraao panju na to, ali onda, nakon
boljeg gledanja, videla sam - voda je bila tamno crvena! Ona je tekla iz planine
potokom tamne "ljudske krvi", kao da sama zemlja nije vie mogla da nosi zlobu i

- 146 -

surovost ljudi, i otvorila je rane svih njihovih grehova ... Posle prvog potoka
krenuo je drugi ... trei ... etvrti ... Dok svom planinom nisu tekli potoci crvene
vode. Nje je bilo mnogo ... Izgledalo je kao da je krv svete Magdalene plakala za
osvetom, podseajui ive na njenu tugu! .. U dolini se niz crvenih potoka spojio u
jednu, iroku reku Od (Aude), koja je, bez obraanja imalo panje na to,
velianstveno tekla, umivajui po putu zidove starog Karkasona, odlazei svojim
tokom dalje, ka toplom plavom moru ...

Peina u kojoj je poginula Magdalena sa svojom erkom Vestom

- 147 -

******************
(Posetivi ove svetinje, saznala sam da je voda u planinama Oksitanije crvena
zbog crvene gline. Ali oblik kojim putuje "krvava" voda zaista odaje snaan utisak
...)
******************

Crvena glina Oksitanije

Odjednom, Svetodar je oprezno oslunuo ... ali se onda toplo osmehnu.
- Ti me opet osmatra, strie .. Ja ti govorim ve due vreme - Ja ne elim da se
sakrivam!
Radan je izaao iza kamene platforme, vrtei glavom. Godine ga nisu alile, davi
svetlom licu jak otisak... Nije jo rekao srenom mladiu, uvek nasmejanom kao
sunce, da ponekad moe da istopi ak i najbeutnije srce. Sada je on iskusan,
nezgodan ratnik, koji pokuava sve da sauva svoju najveu dragocenost - sina
Radomira i Magdalene, jedinog ivog podsetnika njihovoh traginih ivota ...
njihove hrabrosti ... njihove svetlosti i ljubavi.

- 148 -

- Ti ima dug, Svetodaruka ... Ba kao i ja. Mora da preivi. Kako god da je
potrebno. Jer, tako je, kao i samnom. Ti si duan da ivi. Koliko god da kota.
Ako bi nestalo i tebe - to bi znailo da su tvoji majka i otac umrli uzalud. Da su
nas hulje i kukavice pobedile u ratu ... Nema pravo na to, moj deko!
- Nisi u pravu, strie. Imam na to svoje pravo, jer je to moj ivot! I neu
dozvoliti nikome da unapred za njega napie zakone. Moj otac je proiveo svoj
kratki ivot podinivi se volji drugog ... Kao Moja sirota majka. Samo zato, to
je neko drugi odluio da spasi one koji su ih mrzeli. Neu da potujem volju
jednog oveka, ak i ako je taj ovek - moj deda. Ovo je moj ivot, i ja u ga
proiveti na nain koji smatram da je potreban i astan! .. ao mi je, strie
Radan!
Svetodar je bio vatren. Njegov mladi um je bio ogoren stranim uticajem na
njegovu sopstvenu sudbinu. Po zakonu mladosti, on je eleo da odluuje sam za
sebe, da ne dozvoljava bilo iji uticaj na svoj dragoceni ivot . Radan se samo
nasmejao gledajui svog hrabrog pitomca ... U Svetodaru je bilo svega - snage,
inteligencije, izdrljivosti i istrajnosti. On je eleo da otvoreno i iskreno ivi
svoj ivot ... ali, naalost, jo uvek nije razumeo da sa onima koji su ga lovili,
otvorenog rata ne moe biti. Samo zato to nikada nisu imali ast, savest, srce ...
- Pa, na svoj nain si u pravu, moj sine ... To je tvoj ivot. I niko drugi ne moe da
ga ivi, ali ... Ja sam siguran da e ga ti iveti dostojno. Samo budi oprezan,
Svetodare - u tebi tee krv tvog oca, a nai neprijatelji nikad nee odstupiti,
kako bi te ubili. uvaj se, dragi moj. Potapao je neaka po ramenu, Radan je
tuno stao na stranu i nestao iza kamene platforme. Trenutak kasnije uo se
krik. Neto je palo na zemlju, i nastupila je tiina ......
Svetodar je pourio ka zvuku, ali je bilo prekasno. Na kamenom podu peine
stopljena u poslednjem zagrljaju leala su dva tela, od kojih je jedan bio
nepoznat ovek obuen u ogrta sa crvenim krstom, a drugi je bio ... Radan.
Prodorno vrisnuvi, Svetodar je pourio do strievog tela koje je lealo savreno
mirno, kao da ga je ivot ostavio, ne dozvolivi ni da se oproste. Ali, kako se
ispostavilo, Radan je jo disao.
- Strie, molim te, ne ostavljaj me .. Ne ... Molim te, ne ostavljaj me, strie!
Svetodar ga je bespomono drao u svojim jakim rukama, neno ga ljuljajui kao
malo dete. Tano tako kao to je to mnogo puta inio Radan ... Bilo je oigledno,
da je ivot naputao Radana, kap po kap, izlazei iz njegovog oslabljenog tela
zlatnim potokom ... ak i sada, znajui da je umirao, on je bio zabrinut samo za
jednu stvar - kako da sauva Svetodara ... Kako mu objasniti u ovih nekoliko
preostalih sekundi to, ta sve nije bio u stanju da mu prenese u ovih dugih

- 149 -

dvadeset pet godina .. I ta e rei Mariji i Radomiru, tamo, u drugom,

nepoznatom svetu, kako nije uspeo da se spasi i da je njihov sin sada ostao sam?..
- Sluaj, sine ... Ovaj ovek - on nije vitez hrama - pokazujui na mrtvog oveka,
rekao je promuklo Radan. - Znam ih sve - on je stranac ... Reci to Gundomeru ...
On e ... Naite ih ... ili e oni vas nai. I najbolje
od svega - idi, Svetodaruka ... Idi Bogovima. Oni e
te zatititi. Ovo mesto je ispunjeno sa naom krvlju
... to je previe ... idi, rode ...
Polako se oi Radana zatvorie. Iz nemone ruke je
pao sa bukom na pod viteki bode. Bio je veoma
neobian ... Svetodar ga je pogledao blie - to
jednostavno nije moglo biti .. Takvo oruje je
pripadalo veoma uskom krugu vitezova, ali samo
onima koji su nekada poznavali Jovana lino - na
kraju drke je bila pozlaena krunisana glava ...
Svetodar je znao tano - to seivo dugo nije bilo
kod Radana (jednom je ostao u telu njegovog
neprijatelja). Dakle, danas je u odbrani, zgrabio
oruje ubice?.. Ali kako se ono nalo u rukama
nekoga tuinca!?. Moe li neko od onih koje je znao
da izda delo Vitezova Hrama, za koje su svi oni
iveli? Svetodar u to nije verovao. Znao je te ljude,
kao samog sebe. Niko od njih nije mogao pasti
ovako nisko na nivo nitkova. Njih je bilo mogue
ubiti, ali je bilo nemogue doi do izdaje. U tom
sluaju - ko je osoba koja je bila u vlasnitvu ovog
konkretnog bodea?!.
Radan je leao nepomian i miran. Sve zemaljske
brige i gorine ostavio je zauvek ... Osnaeno
tokom godina, oputeno lice, ponovo podsea na
radosnog mladog Radana, koga je toliko volela
Zlatna Marija, i koga je voleo svim svojim srcem
mrtvi brat Radomir ... Opet su bili sretni i svetli,
ponovo je njegov um bio srean i miran ...
Svetodar je bio na kolenima, bez rei. Njegovo
mrtvo telo samo se blago ljuljalo sa jedne na drugu
stranu, kao da pomae samom sebi da preivi ovaj
podli udarac ... Evo, u istoj peini, pre osam godina
- 150 -

ubijena je Magdalena ... I sada je ostao poslednji ovek iz porodice, ostao je

sasvim sam. Radan je bio u pravu - ovo mesto je upilo previe krvi njihove
porodice ... Nije ni udo da su ak i potoci obojeni u crveno ... kao da mu kau da
ide ... I da se nikada ne vrati.
Tresla sam se u nekoj udnoj groznici... Bilo je strano! To je bilo apsolutno
nedoputeno i nejasno - mi sebe zovemo ljudima !!! I u stvari, trebalo bi da
postoji negde granica ljudske zlobe i izdaje?
- Kako ste mogli da ivte sa tim toliko dugo, Sever? Svih ovih godina, znajui ovo,
kako ste uspeli da ostanete tako mirni!?
On se samo nasmejao, naalost, nije odgovorio na moje pitanje. I ja sam iskreno
iznenaena, jer hrabrost ovog divnog oveka, otkriva novu stranu njegove
posveenosti i napornog ivota ... i neukrotivu istu duu ...
- Nakon ubistva Radana je prolo jo nekoliko godina. Svetodar e osvetiti
njegovu smrt, pronai ubicu. Kako je i on sam sumnjao, to nije bio jedan od
Vitezova Hrama. Ali oni nikada nisu ni saznali, od kog je zaista taj ovek bio
poslat.. Samo jedna stvar je bila poznata - pre ubistva Radana, takoe je podlo
ubijen velianstven, svetli Vitez, koji je bio sa njima od samog poetka. Samo da
bi uzeli njegov ogrta i oruje, i da se stvori utisak da su Radana ubili njegovi ...
Ovi gorki dogaaji i gubici otrovali su duu Svetodara. Imao je samo jednu utehu
- to je ista, prava ljubav ... Njegove slatke, nene Margarite ... Bila je to divna
katarska devojka, sledbenik uenja Zlatne Marije. I ona je podseala na
Magdalenu ... Imala je istu dugu zlatnu kosu, mekou i sporost pokreta,
jednostavnu nenost i enstvenost svog lica.
Godinu dana kasnije su dobili devojicu. Ona se zvala Marija.. Kao to je obeao
Radanu, malu Mariju su odveli kod dragih hrabrih ljudi - Katara - koje je
Svetodar vrlo dobro znao i kojima je verovao. Oni su obeali da e paziti Mariju
kao svoju erku, koliko god ih to kotalo, i ta god im uradili ili im pretili. Od
tada,tako je i bilo, im je roena u liniji Radomira i Magdalene nova beba, data je
na obrazovanje ljudima, koje nije znala, niti imala pojma o njima "sveta" crkva. I
to je uinjeno kako bi spasili njen ivot da joj se prui mogunost da ga ivi do
kraja. Bez obzira koliko srean ili tuan moe biti ...
- Kako su mogli da daju svoje dete, Sever? Da li su je njeni roditelji ikada videli
opet ..? - Pitala sam u oku.
- Pa, zato je ne bi videli? Videli su. Samo sudbina se kod svakog odvija drugaije
... Kasnije, jedan od roditelja je iveo u blizini, naroito majka. A ponekad je bilo
sluajeva, da su oni organizovali te iste ljude koji su podizali njihovo dete.
Razliiti su ivoti... Samo jedna stvar se nikada nije promenila - sluge crkve nisu
- 151 -

prestajale da idu po njihovom tragu poput lovakih pasa, ne proputajui ni

najmanju priliku da ubiju roditelje i decu koji su nosili u sebi krv Radomira i
Magdalene, estoko mrzei zbog toga, ak i malo, tek roeno dete ...
- Koliko esto su ginuli - ti potomci? Da li je neko preiveo i iveo svoj ivot do
kraja? Da li ste im pomogli, Sever? Da li su pomogli Meteori?.. - Ja sam ga
bukvalno zasipala rafalom pitanja, ne uspevajui da zaustavim svoju goreu
radoznalost.
Sever je za trenutak zautao, a onda je rekao tuno:
- Pokuali smo da pomognemo ... ali mnogi od njih nisu eleli. Mislim da, vest o
njegovom ocu, koji je poslao svog sina u smrt, ivi vekovima u njihovim srcima ne
opratajui nam i ne zaboravljajui. Bol moe biti teka, Isidora. Ona ne oprata
greke. Posebno one koje se ne mogu popraviti ...
- Da li znate jo nekog od ovih udesnih potomaka Sever?
- Pa, naravno, Isidora! Mi smo sve znali, samo nismo sve videli. Neke od njih,
mislim, znala si i ti. Ali, da li bi dozvolila prvo da zavrim priu oko Svetodara?
Njegova sudbina je bila teka i udna. Ti e biti zainteresovana da uje o
tome? - Samo sam klimnula glavom i Sever je nastavio... - Posle roenja njegove
divne devojice, Svetodar je odluio da konano ispuni elju Radana ... Pamti li,
umirui, Radan mu je rekao da ode kod bogova?
- Da, ali da li je to bilo ozbiljno ?! .. Kakvim "bogovima" je on mogao da ga poalje?
Na Zemlji odavno nema ivih bogova! ..
- Nisi u pravu, prijatelju moj ... Moda oni i nisu ba ono to ljudi misle o
bogovima, ali na Zemlji je uvek neko ko privremeno zauzima to mesto. Neko pazi,
da zemlja ne stigne na ivicu i da ne doe do njenog stranog i preranog kraja.
Svet se jo nije ni rodio, Isidora, ti to zna. Zemlji je i dalje potrebna stalna
briga. Ali, ljudi ne bi trebalo da znaju za to ... Oni su duni da biraju sami. U
suprotnom, napravie se samo teta. Dakle, Radan nije bez razloga slao
Svetodara onima koji gledaju. Znao je da sam Svetodar nikada nee otii. Da
pokua da ga spasi, da ga zatiti od nesree. Svetodar je u stvari bio direktni
potomak Radomira, njegov prvenac, sin. On je bio najopasniji od svih, jer mu je
bio najblii. I ako bi ga ubili, niko ne bi nastavio ovaj divni i svetli Rod. Oprostivi
se sa svojom slatkom, blagom Margaretom, i zagrlivi poslednji put malu Mariju,
Svetodar je otiao na veoma dalek i teak put ... u nepoznatu severnu zemlju, gde
je iveo onaj kome ga je poslao Radan. A koga su zvali - Putnik ... Prolo je dosta
godina pre nego to se Svetodar vratio kui. Vratio, da bi poginuo ... Ali on je
iveo pun i divan ivot ... Stekao znanje i razumevanje sveta. Pronaao je to, za

- 152 -

im je tako dugo i teko iao ... hteo sam da ti ih pokaem, Isidora ... ja u ti
pokazati Isidora, to nikome i nikada nisam pokazivao.
Prostor je ispunila hladnoa , kao da sam iznenada utonula u venost ... Oseaj je
bio neobian i udan - u isto vreme odisao je radou i strahom ... Oseala sam se
kao mala i beznaajna, kao da me neko mudar i ogroman u isto vreme gleda,
pokuavajui da shvati ko se usudio da remeti njegov mir. Ali ovo oseanje je
ubrzo nestalo, a postojala je samo velika i duboka, "topla" tiina ... Na
smaragdnoj, beskrajnoj livadi, prekrtenih nogu, okrenuti jedan ka drugome
sedela su dva oveka ... Sedeli su, zatvorenih oiju, bez rei. Ipak, bilo je jasno rekli su. Shvatila sam - govorili su mislima ... Srce mi lupa, kao da e da iskoi ..
Pokuavam da se nekako smirim i saberem, da ni na koji nain ne spreim ovo
prikupljanje, uavi u tajanstveni svet ljudi, gledala sam bez daha, starajui se da
zapamtim u dui njihova lica, jer se - ovo nee ponoviti. Osim Severa, niko mi
nee pokazati sve to je tako usko povezano sa naom prolou, sa naom
patnjom, i sa naom ne predajuom Zemljom ...
Jedan od njih mi je izgledao veoma poznato, i, naravno, posle zagledanja, odmah
sam prepoznala Svetodara ... Nimalo se nije promenio, samo mu je kosa kraa. Ali
njegovo lice je bilo isto mlado i svee kao onog dana kada je napustio
Montsenjur...
Drugi je takoe bio relativno mlad i veoma visok (to se moglo videti ak i kada
sede). Njegova duga, bela kosa pada preko njegovih irokih ramena, sija na suncu
kao isto srebro. Ova boja je bila veoma neobina za mene - Izgledala je
nerealno ... Ali najvie od svega bila sam pogoena njegovim oima - duboke,
mudre i veoma velike, one su isijavale istu srebrnu svetlost ... kao da je neko
velikoduno rasuo bezbroj srebrnih zvezda ... Lice neznanca je bilo jako i
istovremeno dobro, sabrano i otresito, kao da je iveo istovremeno, ne samo na
zemaljski, ve i neki drugi, stran ivot ... Ako sam dobro shvatila, to je bio taj
koga je Sever nazvao Putnikom. To, kako su bili obueni... obojica su bili u belo
crvenoj haljini, dugoj, obavijenoj gustom, uvrnutom, crvenom vrpcom. Svet oko
ovog neobinog para je lagano menjao svoj oblik, kao da su sedeli u nekom
zatvorenom prostoru vibrirajui, dostupnom samo njima. Vazduh je okolo odisao
sveinom i mirisom umskog bilja, borova i malina ... Polako, povremeno je lagani
povetarac milovao sonu visoku travu ... Zemlja je ovde bila izuzetno bezbedna,
ista i dobra, bez svakodnevnih briga, tu nije prodrla ljudska zloba, kao ne bi
uspeo tu da kroi laljivi, nestabilni ovek ...
Dva oveka razgovaraju i smekaju se jedan drugom. Prvi koji progovara je
Svetodar.

- 153 -

- Hvala, Putnik ... Neu moi ponovo da doem, zna. Idem kui. Ali pamtim sve
tvoje lekcije, i predau ih drugima. Ti e uvek iveti u mom seanju, kao u mom
srcu. Dovienja.
- Idi u miru, sine svetlih ljudi - Svetodare. Drago mi je to sam te upoznao. I
tuan sam to se pozdravljam sa tobom ... ja sam ti dao sve, to si u stanju da
shvati ... A ta si ti u stanju da da drugima. Ali, to ne znai da e ljudi eleti da
uzmu to to eli da im kae. Zapamti, znajui, ovek je lino odgovoran za svoj
izbor. Ne bogovi, ne sudbina - samo sam ovek! I dok on ne razume - Zemlja se
nee promeniti, nee biti bolje ... Lagan ti bio put kui, posveeni. Neka te uva
tvoja vera. I da ti pomogne da sauva na Rod ...
Vizija je nestala. I svuda okolo je bilo prazno i osamljeno. A staro toplo sunce
tiho je nestalo iza crnih oblaka ...
- Koliko vremena je prolo od dana kada je Svetodar napustio svoj dom, Sever?
Stvarno sam mislila da je otiao za dugo, moda ak i do kraja ivota? ..
- On je i ostao sav svoj ivot, Isidora. est dugih decenija.
- Ali izgleda vrlo mlad?! Dakle, on je takoe uspeo da ivi dugo, bez starenja?
Znao je tajnu? Ili ga je to nauio Putnik?
- To ne mogu da ti kaem, moj prijatelju, jer ja ne znam. Ali ja znam jo neto Svetodar nije imao vremena da naui ono, emu ga je uio godinama Putnik - nije
mu bilo dozvoljeno ... ali mogao je da vidi nastavak svoje udesne vrste - malog
praunuka. Uspeo je da pomene njegovo pravo ime. To je dalo Svetodaru retku
priliku - da umre srean ... Ponekad je to dovoljno da se ivot ne ini uzaludnim,
zar ne, Isidora?
- I opet - sudbina bira najbolje .. Zato je njemu bio suen ivot da ui!? Zato
je ostavio svoju enu i dete, ako je sve bilo uzalud? Ili je to imalo neko veliko
znaenje, koje jo uvek ne mogu da shvatim, Sever?
- Ne ubijaj se, Isidora. Razume savreno - pogledaj u sebe, jer odgovor je, ceo
ivot boriti se, znajui da nee biti u stanju da pobedi - ne moe ni pobediti.
Ali moe li drugaije ..? ovek ne moe, nema pravo da odustane, da dozvoljava
mogunost gubitka. To nije uzalud. - ak i ako to nisi ti, ve neko drugi, ko bi se
nakon tvoje smrti upalio tvojom hrabrou i bio hrabar. Samo, zemaljski ovek
jo nije dovoljno zreo da moe to da shvati. Za veinu ljudi, borba je zanimljiva
samo dok oni ostaju ivi, ali nijedan od njih nije zainteresovan za ono to e se
desiti posle. Ljudi jo nisu u stanju da "ive za potomstvo", Isidora ...

- 154 -

- Tuno je ako ste u pravu, moj prijatelju ... Ali, to se nee promeniti danas.
Dakle, vraajui se starom, da li moete da mi kaete, kako je okonao ivot
Svetodar?
Sever je zastao na trenutak, ali gotovo odmah nastavi.
- Posle dugih i tekih godina usamljenog lutanja, Svetodar se konano vratio kui
u svoju voljenu Oksitaniju ... gde ga je ekao sada, nepopravljiv gubitak. Davno je
preminula njegova slatka nena ena - Margareta, ne doekavi da podeli sa njim
svoj teak ivot ... Nije naao ni svoju divnu unuku Taru, koju im je podarila erka
Marija ... i praunuku Mariju, koja je umrla pri roenju njegovog praunuka, pre
samo tri godine, kada se pojavio na svetlosti dana. Previe je toga bilo
izgubljeno ... to je bio preteak teret koji ga je pritiskao, ne dozvoljavajui mu
da uiva u ostatku svog ivota ... Pogledaj ih, Isidora ... Oni stoje tako, da moe
da ih prepozna.

Oksitanija
Opet, pojavila sam se tamo, gde su dugo vremena iveli mrtvi, koji su postali
dragi mom srcu ... Gorina tera moju duu u utanje, ne dozvoljavajui mi da
komuniciram sa njima. Nisam mogla da im se obratim reima, nisam mogla da im
kaem kako su hrabri i divni ... Na samom vrhu visoke kamene planine stajalo je

- 155 -

troje ljudi ... Jedan od njih je bio Svetodar, on je izgledao veoma tuno. Pored,
oslanjajui se na njegovu ruku, bila je veoma lepa mlada ena, a iza nje mali plavi
deak, koji je pritiskao na grudi veliki pregrt sjajnog divljeg cvea.
- Kome si to nabrao, Belajaruka? - neno je pitao Svetodar.
- Pa, kako kome?!. - iznenadio se deak, i odmah je podelio buket na tri jednaka
dela.
- Ovaj ovde za - mamu ... A ovaj je za milu baku Taru, a ovaj - za baku Mariju. Da
li je to u redu, dedice?
Svetodar nije odgovorio, samo je zagrlio deaka na grudi. On je bio sve, to je
njemu ostalo ... ovo divno slatko detence. Nakon to je umrla na poroaju unuka
Marija, koju Svetodar nikada nije video, bebu je uvala tetka Marsilja (koja je
stajala pored njih) i otac, koga je Belojar jedva zapamtio, jer se sve vreme borio
negde.
- Je li istina da sada nikada nee otii od mene, dedice? Istina je, da e ostati
sa mnom, da e me uiti? Tetka Marsilja kae, da e iveti zauvek sa nama.
Istina je, dedice?
Oi bebice su sijale kao svetle zvezde. Oigledno, pojava tako mladog i jakog
dede donelo je detetu veliko zadovoljstvo!
- Ne idem nigde, Belojaruka. Gde da idem, ako si ti ovde? .. Mi smo, u stvari,
sada emo uvek biti zajedno, zar ne? Ti i ja - to je tako velika sila .. Tako je!?
Malia je bio oduevljen, i drao je svog novopronaenog dedu, kao da bi iznenada
mogao nestati kao to se iznenada pojavio.
- Ti stvarno ne ide nigde, Svetodar? - Marsilja je pitala tiho.
Svetodar je samo tuno odmahnuo svojom glavom. A gde je trebalo da ide, kuda
poi? .. To je bila njegova zemlja, njegovi koreni. Ovde su iveli i umrli svi koje je
voleo, koji su mu bili dragi. I zapravo, on je doao kui. U Monsenjuru je bio
veoma srean. Meutim, ne postoji nijedan koji je to zapamtio. Ali, tu su bila
njihova deca i unuci. Bio je Katar, koga je voleo svim svojim srcem i potovao
duom. Vera Magdalene je cvetala u Oksitaniji, kao nikada ranije, odavno je
premaila njene granice! To je bilo zlatno doba Katara. Njihovo je uenje mono,
nepobedivo, preplavilo zemlju, briui sve prepreke na svom istom i pravom
putu. Sve vie i vie novopridolica je dolazilo da im se pridrui. I pored svih
pokuaja "crnih svetaca" Katolike crkve da ih uniti, uenje Marije Magdalene i
Radomira preplavilo je svojom istinom svetla i hrabra srca, i sve otroumne,
otvorene novim mislima.

- 156 -

Poznati Oksitanski trubaduri, Bernard de Ventadour i Bertran de Born

U najudaljenijim krajevima zemlje zabavljai su pevali divne pesme oksitanijskih
trubadura, otvarajui oi i um prosvetljenih, a "obine" ljude zabavljajui svojim
romantinim majstorstvom. Oksitanija je cvetala kao lepi svetli cvet, upijajui
vitalnu snagu svetle Marije. Izgledalo je da nijedna vlast ne moe da se
suprotstavi ovom monom protoku znanja i svetlosti, i univerzalne ljubavi. Ljudi
su ovde jo uvek oboavali njegovu Magdalenu. Kao da je jo uvek ivela u svakom
od njih ... ivela je u svakom kameniu, svakom cvetu, svakom zrnu ove divne,
iste zemlje ... Jednog dana, etajui kroz poznatu peinu, Svetodar je naiao na
nju, potresajui svoju duu... Tu, u mirnom tihom uglu, je bila njegova divna majka
- voljena Marija Magdalena .. Izgledalo je da priroda nije mogla zaboraviti tu
udesnu, jaku enu i, uprkos svemu, ona je stvorila njenu sliku. Okrenuvi se,
ugledao je Svetodar jo jedno udo - u drugom uglu peine je statua njegove
sestre! Ona jasno podsea na kovrdavu devojku kako stoji iznad neega ...
(Vesta stoji nad telom svoje majke? ..) Svetodar se najeio! .. inilo mu se da je

- 157 -

poeo da ludi. Okrenuo se, i brzo izaao iz peine. Kasnije, kada se oporavio malo
od oka, Svetodar je pitao Marsilju da li zna ta je on video. A kad je uo
pozitivan odgovor, njegova je dua bukvalno zaridala suzama radosnicama - u toj
zemlji, zaista jo uvek ivi njegova majka - Zlatna Marija! Sama Zemlja
Oksitanija je sazidala ponovo ovu prelepu enu - "oivela" je u kamenu njegovu
Magdalenu ... Bilo je to pravo stvorenje ljubavi ...

U samom uglu peine stoji, prirodom stvoren, visok kip prekrasne ene, umotan vrlo
dugom kosom.Mesni katari su govorili da se statua tamo pojavila posle smrti
Magdalene, i da je nakon svake nove kapi vode kip sve vie i vie liio na nju ... Ova
peina se sada zove "peina Marije". I svi koji ele mogu da vide stojei Marijin kip.
Na mojim oima zablistale su suze ... I savreno me nije bila sramota. Dala bih
sve da mogu da upoznam nekog od njih ivog! .. Posebno Magdalenu. Kakva je
udesna, drevna magija gorela u dui ove neverovatne ene, kada je ona stvorila
svoje magine carstvo!? Carstvo, u kojem su pravilo znanje i razumevanje, i koje
je bilo okosnica ljubavi. Samo nije to ona vrsta ljubavi, o kojoj raspomamljeno
pria "sveta" crkva, uniujui ovu divnu re do take kada vie niko ne eli da je
uje, i ta prekrasna i ista, istinska i hrabra, jedinstvena i udesna ljubav, sa
ijim se imenom raaju moni i ... ime sa kojim su drevni ratnici hrlili u bitke ... sa
imenom novog ivota koji se raa ... imenom koje se menja i koje osvetljava na
svet ...To je ta ljubav koju je nosila Zlatna Marija. Za sve, ona je nosila svoj isti
svetli ivot, za svoju hrabrost i za ljubav. Ali, naalost, to je bilo nemogue..

- 158 -

Prirodom izvajana Vesta, sestra Svetodara

- 159 -

Jo jedno udo, u toj peini su dve jedinstvene figure.Majka I erka?

- 160 -

ivela je pre jednog veka. I ja nisam mogla biti ona, koja je nju poznavala.
Neverovatno duboka, svetla tuga iznenada me je preplavila, i gorke suze poele
su da teku ...
- Kako si ti, moj prijatelju .. tebe mue tue tuge! - uzviknuo je iznenada Sever.
- Molim te, smiri se ...
On je neno dotakao moju ruku, i postepeno je tuga nestala. Postojala je samo
gorina, kao da sam izgubila neto svetlo i skupo ...
- Ne sme da se opusti ... tebe eka rat, Isidora.
- Recite mi, Sever, uenje Katara zovu Uenje Ljubavi Magdalene?
- Ovde nisi sasvim u pravu, Isidora. Uenjem Ljubavi su ga zvali neupueni. Za
one, koji su znali, ono je nosilo sasvim drugaije znaenje. Sluajte zvuk rei,
Isidora: ljubav na francuskom zvui - Amor, zar ne? A sada podeli re, odvoji od
nje re "a" ... dobija se a'mor (a'mort) - bez smrti ... To je pravi smisao uenja
Marije Magdalene - Uenje Bezsmrtnih. Kao to sam ve rekao - to je
jednostavno, Isidora, ako se pravilno gleda i slua ... A za one, koji ne mogu da
uju - Neka ostane Uenje Ljubavi ... to je divno, takoe. Da, i malo istine u
ovome i dalje ostaje.
Bila sam potpuno zateena. Uenje Bezsmrtnih! .. Da'Arija ... Dakle, ta je
uenje Radomira i Magdalene! .. Sever me je iznenadio mnogo puta, ali se nikada
nisam osetila toliko okirana! .. Uenje Katara me je privuklo svojim monim,
maginim moima, i nisam mogla da oprostim sebi, to nisam priala o tome sa
Severom ranije.
- Recite mi, Sever, da li je ostalo neto od zapisa Katara? Mora da je ostalo
neto sauvano? ak i ako ne sami Savreni, neto od uenika? Ja imam u vidu
svoj sadanji ivot i uenje?
- ao mi je - ne, Isidora. Inkvizicija je unitila sve i svuda. Njeni vazali, po nalogu
Pape, ak su poslati i u druge zemlje da unite svaki rukopis, svaki preostali deo
brezove kore, koji bi mogli nai ... Mi smo bili u potrazi za bilo im, ali nita se
nije moglo spasiti.
- A, sami ljudi? Nije li moglo da ostane neto iza ljudi koji bi to uvali kroz
vekove?
- Ne znam, Isidora ... mislim ak i ako je neko neto imao, kakav takav zapis, da
se promenio tokom vremena. ovek posle svega ima tendenciju da prekraja po
svome ... A pogotovo ne znajui. Dakle, malo je verovatno da je bilo ta sauvano
kao to je bilo. teta ... Meutim, mi smo sauvali dnevnike Radomira i

- 161 -

Magdalene, ali to je bilo pre stvaranja Katara. Mada, mislim, uenje se nije
promenilo.
- ao mi je zbog mojih zbunjenih misli i pitanja, Sever. Ali ipak, ja sam jo uvek
iva. I dok diem, i dalje mogu da vas pitam, zar ne? Da li ete mi rei kako je
ivot zavrio Svetodar? Oprosttei mi to vas prekidam.
Sever se iskreno osmehnu. On je voleo moje nestrpljenje i elju da uim. I on je
zadovoljno nastavio.
- Po povratku, Svetodar je iveo i uio u Oksitaniji samo dve godine, Isidora. Ali,
ove dve godine su najsretnije godine njegovog lutalakog ivota. Njegove dane je
obasjavao veseli smeh Belojara, koji je prohodao u Monsenjuru, u okruenju
Savrenih, kojima je Svetodar iskreno pokuavao da prenese ono to ga je nauio
tokom godina daleki Putnik. Oni su se sakupljali u hramu Sunca, koji je
desetostruko umnoavao ivu Silu. I takoe ih titio od neeljenih gostiju, koji
su eleli da se nekako tajno uvuku, ne elei da se pojave otvoreno. Hramom
Sunca u Monsenjuru su nazivali specijalno izgraen toranj, koji je u odreenim
periodima dana proputao kroz prozor direktnu sunevu svetlost, inei da hram
u tom trenutku izgleda zaista magino. A jo je ta kula koncentrisala i
intenzivirala energiju, to je za one koji rade tamo u tom trenutku, Katare,
olakavalo napetost i nije zahtevalo previe vremena za posveenost. Ubrzo je
dolo do neoekivanog i prilino zabavnog incidenta, nakon ega su Savreni (a
zatim i ostali Katari) Svetodara poeli da nazivaju "ognjenim". I to je poelo
tokom jednog od uobiajenog zanimanja Svetodara, koji je, zaboravljajui se,
potpuno otkrio svoju visoku energetsku sutinu... Svi Savreni su bili svedoci
toga. I pojava ognjene sutine Svetodara izazvala je pravi ok uopte ... zasut je
hiljadama pitanja, od kojih na mnoge ak ni Svetodar nije imao nikakve odgovore.
Odgovor bi imao verovatno samo Putnik, ali je on bio dalek i nedostian. Zato je
Svetodar to morao nekako objasniti prijateljima. Da li je uspeo ili ne - nije
poznato. Tek od tog dana svi Katari su poeli da ga zovu Ognjenim Uiteljem.
*******************
Postojanje Ognjenog Uitelja, istina, pominje se u nekim savremenim knjigama o
Katarima, ali, naalost, ne i od nekoga ko je bio prisutan ... Oigledno, Sever je
bio u pravu kada je rekao da ljudi koji ne razumeju neto, onda to dorade na svoj
nain .. . Kao to izreka kae: "uo sam zvono, ali ne znam gde je ..." Na primer,
nala sam uspomene "poslednjeg Katara" Deoda Roe, koji kae, da je Ognjeni

- 162 -

Uitelj bio neki tajner(!?) ... Opet se, u Svetlost i istotu nasilno "ugurava"
narod Izraela ... koji nikada nije bio prisutan meu Katarima.
*******************
Prolo je dve godine. Mir i tiina su vladali u umornoj dui Svetodara. Dan je
prolazio za danom, i nosio dalje staru tugu ... Mali Belojar, inilo se, da raste ne
danima ve u satima, postaje pametniji i smisleniji, nadmaujui sve svoje starije
prijatelje, zbog ega je silno bio zadovoljan deda Svetodar. Ali u jednom od tih
srenih, mirnih dana, Svetodar je iznenada osetio udnu zabrinutost ... Njegov
dar mu je rekao - u njegov mir stiu problemi ... Nita se naizgled nije menjalo,
nita se nije dogodilo. Ali zabrinutost Svetodara je rasla, trujui prijatne
trenutke potpunog odmora. Ponekad je Svetodar etao sa malim Belojarem
(svetovno ime mu je bilo - Frank) nedaleko od peine u kojoj je izgubio skoro celu
svoju porodicu. Vreme je bilo divno - dan je bio sunan i topao - i noge su same
nosile Svetodara da poseti peinu ... Mali Belojar je, kao i uvek, brao divlje cvee
koje raste blizu, i praunuk i deda su doli do mesto gde e se pokloniti mrtvima.
Moda je neko nekada bacio kletvu na peinu i njegovu porodicu, inae je
nemogue razumeti kako su izuzetno nadareni, iznenada iz nekog razloga potpuno
izgubili svoje osetljivosti, i to sve u ovoj peini, i kao slepi maii, ili pravo u
postavljenu zamku. Veselo pevajui svoju omiljenu pesma Belojar iznenada stade,
kao i uvek to se dogaalo, kada je trebalo da ue u poznatu peinu. Deak nije
znao ta ga je izazivalo da se ponaa na taj nain, ali im bi uao - veselo
raspoloenje mu negde ispari, i ostaje mu u srcu samo tuga ...
- Reci mi, deda, zbog ega su oni ovde ubijeni? Ovo mesto je veoma tuno, ja to
"ujem"...Hajdemo odavde ... deda! Meni se ovde ne svia ... Uvek mi mirie na
tugu.
Malia je stidljivo slegao ramenima, kao da, ipak, osea neki problem. Svetodar
se tuno nasmeio i zagrlio deaka i kada je krenuuo ka ulazu u peinu, iznenada
su se pojavila etiri nepoznata oveka.
- Niste dobrodoli sada, nepozvani. To je porodino mesto, i ovde je zabranjen
ulazak strancima. Idite s mirom. - rekao je tiho Svetodar.
On je odmah gorko zaalio to je poveo sa sobom Beloijara. Malia je sa strahom
drao svog dedu, oigledno je oseao neto loe.
- Pa, ovo jeste pravo mesto! .. - Drsko se smejao jedan od stranaca. - Nismo doli
nita da traimo ...
Poeli su da opkoljavaju nenaoruani par, oigledno jo ne pokuavajui da im se
priblie.
- 163 -

Sunev zrak uhramu Sunca

- 164 -

- Pa, avolji sledbenie, pokai nam svoju mo! - hrabrio je "svete ratnike". ta? ne pomae ti tvoj rogati gospodar?
Stranci su namerno sebe ljutili, pokuavajui da ne pokazuju strah, poto su o
neverovatnim moima Ognjenog Uitelja oigledno dovoljno uli. Levom rukom je
Svetodar lagano gurnuo dete iza sebe, a desnom je blokirao ulaz u peinu.
- Upozorio sam vas ... ostalo je na vama - otro je rekao. - Odlazite, i nita loe
vam se nee dogoditi.
etiri izazivaa su udno zakokodakala. Jedan od njih, visoki, izvukao je uzan
no, naglo zamahnuo, i krenuo na Svetodara ... I onda, Belojar uplaeno vrisnu,
otrgnuvi se iz ruke svog dede, poe na oveka sa noem, i poe da ga udara
kamenom po kolenima. Neznanac je zaurlao od bolova, i kao muvu, odbacio deaka
od sebe. Ali problem je bio to su pridolice i dalje stajale na ulazu u peinu ... I
stranac je bacio Belojara prema ulazu ... Zavrtavi, deak se prevrnuo preko
glave, i kao svetla lopta poleteo u ambis .. . Trajalo je to je samo nekoliko kratkih
sekundi i Svetodar nije imao vremena ... Zaslepljen bolom, on je posegnuo da
udari tog oveka - on nije pustio nikakav zvuk, poleteo je kroz vazduh nekoliko
koraka i udarivi glavom o kameni zid, skliznuo na kameni pod. Njegovi drugovi,
videvi takav tuni kraj svog voe, uleteli su u peinu. Zatim je Svetodar
napravio jo jednu greku ... elei jedino da vidi da li je Belojar iv, pribliio se
previe blizu ivice, i samo za trenutak okrenuo glavu od ubica. Odmah je jedan od
njih, kao munja skoio iza njega, i udario ga u lea otrim udarcem ... Telo
Svetodara poletelo je u provaliju iza malog Belojara... Sve je bilo gotovo. Nije
bilo vie ta da se vidi. Podli "ljudi", gurajui jedan drugog, brzo su utekli iz
peine ... Neto kasnije, na litici na ulazu pojavila se plava mala glava. Dete se
paljivo popelo na ivicu, i videvi da nikoga nema unutra, zaplakalo gorko ... ini
se, da su divlji strah i prezir, a moda i modrice, rezultirali vodopadom suza ...
On je gorko plakao i dugo, ljutei se na sebe i oseajui da ako bi deda to mogao
da uje ... da bi to moglo da ga vrati i spase ...
- Rekao sam - Ova peina je zlo .. Ja sam rekao ... Rekao sam ti! - suzdrano
plaui, priao je malia - Zato me nisi sluao! I ta sad da radim? .. Gde ja sada
da idem? ..
Suze su tekle u groznom blatnjavom potoku, cepajui malo srce ... Belojar nije
znao da li je iv njegov voljeni deda ... Nije znao da li e se vratiti loi ljudi?
Njemu je to divljatvo bilo strano. I nije bilo nikoga da ga utei ... nikoga da ga
zatiti... Svetodar je leao nepomino na dnu dubokog rascepa. Njegove iroko
otvorene, jasne plave oi, ne vide nita, gledaju u nebo. Otiao je daleko, daleko,
gde ga ekaju... Magdalena i voljeni otac sa dobrim Radanom ... i sestra Vesta ...

- 165 -

i njegova blaga, nena Margareta sa kerkom Marijom ... i nepoznata unuka

Tara ... i sve u svemu, oni su ubijeni branei svoj dom i ljubljeni svet od neljudi
koji sebe nazivaju ljudima ...
Ali ovde na zemlji, u usamljenoj praznoj peini, na okruglom kamenu, sedeo je
pogrbljen ovek ... On je izgledao jo sasvim mali. I veoma uplaen. Gorko, plae
histerino, on besno tue pesnicama, ljutitim suzama se zaklinje detetova dua
da e doi dan, kada e on odrasti, a onda e on popraviti "pogrean" svet
odraslih ... da bude veseo i dobar! Ovaj mali ovek je bio Belojar...veliki potomak
Radomira i Magdalene. Malia, izgubio se u svetu velikih ljudi, plaui ovek ...

- 166 -

Glava 41. Isidora-7. Katari

Sve to sam ula od Severa ponovo je preplavilo moje srce tugom ... Opet i opet
sam se zapitala - Nije li to nenadoknadiv gubitak .. Zar stvarno ne postoji nain
da se oslobodi svet zla i pakosti!?. Sva ova strana maina globalnog klanja tera
krv u vene, i ne ostavlja nadu za spasenje. Ali u isto vreme, snaan tok
ivotodavne moi tekla je mojom ranjenom duom, u svaku eliju, i svaki dah tera
u borbu protiv izdajnika, kukavica i baraba! .. Oni koji su ubijali iste i hrabre, ne
oklevaju, na bilo koji nain ele da unite svakoga ko bi mogao biti opasnost po
njih ...
- Recite mi vie, Sever! Recite mi, molim vas, o Kataru ... Kako su iveli bez svoje
zvezde vodilje, bez Magdalene?
Ali, Sever je odjednom nekako postao uznemiren i napeto mi je odgovorio:
- Oprosti mi, Isidora, ali mislim da u ti rei sve ovo kasnije ... ja ne mogu da
ostanem ovde due. Molim te, dri se, prijatelju moj. ta god da se desi Pokuavam da budem jaka ... I neno se rastavi, umesto njega je uao "udara" ...
Na pragu je opet stajao Karaffa.
- Pa, Isidora, da li ste odluili neto? - umesto pozdrava, Karafa je sam poeo Nadam se da ete se ove nedelje urazumiti i da neu morati da pribegnem
najekstremnijim merama. Kaem vam iskreno - ne elim da povredim vau prelepu
erku, ali u suprotnom?. Ja bih bio srean ako bi Ana nastavila da studira i
nauila neto novo. Jo uvek je suvie toplo-naivna u svojim delima i kategorina
u svojim zkljucima, ali u njoj ivi veliki potencijal. Moe se samo zamisliti ta bi
mogla, ako joj se dozvoli da se pravilno usmeri! .. Kako gledate na to, Isidora?
Posle svega ovoga, samo mi treba va pristanak. A onda opet, vi ete biti dobro.
- Osim to su mrtvi moj suprug i otac, zar ne, Vaa Svetosti? - ogoreno sam
pitala.
- Pa, to je bila neoekivana komplikacija (..!). Ali ipak, i dalje ostaje Ana, ne
zaboravite!
- A zato neko mora da mi "ostane" Vaa Svetosti .. Ja sam imala divnu porodicu,
koju sam volela, i ona je za mene sve na ovom svetu?! Ali vi ste je unitili ... samo
zbog "nepredvienih komplikacija", kako ste sami rekli! .. Da li to stvarni ljudi
zaista nemaju nikakav znaaj za vas!
Karaffa je mirno sedeo i tiho rekao:
- Ljudi mene interesuju toliko koliko su posluni naoj svetoj Crkvi. Ili neki

- 167 -

posebni i neobini umovi. Ali oni se nalaze, naalost, veoma retko. Uobiajena
gomila me ne zanima uopte! Ta gomila malomisleeg mesa, nije dobra ni za ta
vie, osim da izvrava volju drugih i naloge drugih ljudi, jer njihov mozak ne moe
da razume ni najprimitivniji istinu.
ak i znajui Karaffu, oseala sam da mi u glavi tutnji od uzbuenja ... Kako je
mogue iveti, mislei tako neto?!.
- Pa, nadareni .. njih se bojite, Vaa Svetosti, zar ne? U suprotnom ih ne bi tako
brutalno ubijali. Recite mi, ako ih uvek na kraju spaljujete, onda zato ih tako
neljudski muite pre nego to ih odvete na vatru? Zar nije dovoljno za vas
zverstva, koje inite, spaljujui ive te nesrenike? ..
- Oni moraju da se pokaju i priznaju, Isidora! Inae, njihova dua nije ista,
uprkos injenici to u ih predati plamenu svete vatre. Moraju se odrei avola u
sebi - potrebno je da se otarase svog prljavog Dara! U suprotnom, njihove due
dole na Zemlju iz mraka, ponovo e uroniti u isti mrak ... I nee moi da ispune
svoju obavezu - da prisajedine svoje pale due Gospodu Bogu. Da li razumete ovo,
Isidora?
Ne, ja nisam razumela ... jer je to bio pravi delirijum izuzetno ludog oveka! ..
Nedokuiv mozak Karafe je misterija za mene ... i shvatiti tu misteriju, mislim,
niko nije mogao. Ponekad, sveti Papa, inilo mi se, da je najpametnija i
najobrazovanija osoba, koja zna mnogo vie nego bilo koji drugi dobro naitan i
obrazovan ovek. Kao to sam ranije rekla, on je bio divan sagovornik, sijao je
svojim upornim i otrim umom, kojim je potinjavao svoje okruenje da padne
ispred njega. Ali ponekad ... ono to "izgovori" ne lii ni na ta normalno ili
prijateljsko. Gde se nalazi u takvim trenucima njegov redak um? ..
- Izvinite, Vaa Svetosti, priate sa mnom! Zato se pretvarate?!. O kakvom
"Gospodu" govorimo? I kojem Gospodu elite da prisajedinite due ovih
"grenika"? U svakom sluaju, ne kaete uopte, u kakvog Gospoda vi uopte
verujete? Osim, naravno, ako verujete uopte ...
Suprotno mojim oekivanjima - nije eksplodirao u besu ... ve se samo nasmejao i
glasom nastavnika rekao:
- Vidite, Isidora, oveku nije nuan Bog, da bi verovao - gledajui moje zbunjeno
lice, Karaffa se smejao srdano. - Zar nije smeno da ujete to od mene
Isidora .. Ali istina je - to je istina, ali shvatam da iz usta Pape zvui vie nego
udno. Ali ponavljam - pravom oveku ne treba Bog ...njemu je dovoljan drugi
ovek. Uzmimo, na primer, Hrista ... On je bio samo veoma nadaren, ali i dalje
ovek! I on je mogao da hoda po vodi, da oivi polumrtve, pokazao je neke od

- 168 -

"trikova", pa smo ga - proglasili sinom Bojim (i zatim - gotovo Bogom), i sve je

bilo upravo onako kao i uvek - gomila, posle njegove smrti, sreno ide za svojim
Spasiteljem... ak i bez razumevanja, to je on to stvarno okajao za njih ... Kao
to sam rekao ranije, ljudi nisu u stanju da upravljaju i ispravno je njima
upravljati, Isidora. Tek tada se u potpunosti mogu drati pod kontrolom.

Radomir je mogao da hoda po vodi

- Ali nikada neete biti u stanju da kontroliete itave narode .. Za to je
potrebna armija, Svetosti! A ak i pod pretpostavkom, da ste narode nekako
podredili sebi, sigurna sam, opet bi bilo hrabrih ljudi koji bi poveli za sobom
ostale da povrate svoju slobodu.
- Potpuno ste u pravu, madona - Karafa klimnu glavom. - Narodi se ne pokoravaju
dobrovoljno - oni moraju biti pokoreni! Ali ja nisam ratnik, i ne volim da se borim.
To stvara velike i nepotrebne neprijatnosti ... Zato, kako bi se pokorili mirno, ja
koristim vrlo jednostavan i pouzdan nain - ja unitavam njihovu istoriju ... ovek
bez istorije je ranjiv ... izgubi pamenje predaka ako nema prolost. Tada je,
zbunjen i nesiguran, on postaje "isto platno" na kojem mogu da napiem bilo
koju istoriju .. I verujte mi, draga Isidora, ljudi se tome raduju ... jer, ponavljam,
ne mogu da ive bez prolosti (ak i ako oni sami ne ele to da priznaju). A kada
ne postoji, oni uzimaju bilo koju, da ne bi "visili" u neizvesnosti, to je za njih
mnogo gore, nego bilo koja strana, izmiljena "istorija".

- 169 -

- A da li stvarno mislite da niko ne vidi ta se stvarno deava .. Uostalom, u svetu

ima toliko pametnih, talentovanih ljudi?! - sa indignacijom sam uzviknula.
- Pa, kako ne vide? Izabrani - vide, pa ak i pokuavaju da to pokau drugima. Ali
mi ih s vremena na vreme "sustignemo" ... I opet sve dolazi na svoje mesto.
- Kao to ste "sustigli" onda porodicu Hrista sa Magdalenom? Ili danas nadarene .. Kakvom se to "bogu" molite, Vaa Svetosti? Kakvom monstrumu, kome
su potrebne sve ove rtve!?
- Ako govorimo iskreno, ja se ne molim bogovima Isidora ... ivim razumom. A Bog
treba samo bespomonim i siromanim duhom. Ljudi ga koriste da ga mole - za
pomo, za prednosti ... da ... za sve mogue! Samo da oni sami ne bi morali da se
bore To su ljudi, Isidora! I oni kau da mi vladamo! A ostalo je ve pitanje
vremena. Zato vas molim da mi pomognete da doem do tog dana, kada u dobiti
punu vlast u ovom neznatnom svetu! .. Tada ete videti, da se nisam alio, i da mi
se zemlja u potpunosti pokorava! Ja u napraviti od nje svoje carstvo ... O, samo
mi treba vremena! .. A vi mi ga dajte, Isidora. Vi jednostavno do sada niste znali.
Ja sam u oku gledala Karafu, shvatajui da je on na delu mnogo opasniji nego to
sam ranije zamiljala. I znala sam da, on nema pravo da nastavi da postoji. Karafa
je Papa koji ne veruju u Boga svog !!! Bilo je gore nego to sam mogla da
zamislim! .. Na kraju krajeva, mogu pokuati nekako da razumem, kada ovek ini
zlo zbog svojih ideala. To se ne moe oprostiti, ali nekako sam mogla da razumem
... Ali Karafa je i o tome lagao! .. Lagao je o svemu....
- Da li znate neto o Kataru, Vaa Svetosti .. - nisam se obuzdala, pitala sam ga Prilino sam sigurna da ste proitali puno o tome. Bila je to divna vera, zar ne?
Mnogo vie istinita nego to lano hvali sebe vaa crkva! .. Bila je prava, a ne kao
to je vaa dananja brbljiva ...
Mislim, (kao to sam to i inila esto!) ja sam ga namerno ljutila, nesvesna
posledica. Karafa nije imao namere da nas pusti ili da mu bude ao. Prema tome,
ja sam sebi dozvolila ovu poslednju bezopasnu zabavu ... Ali, kako se ispostavilo,
nije se uvredio Karafa ... On me je strpljivo sluao, nesvestan mojih ispada. Onda
je ustao i rekao tiho:
- Ukoliko ste zainteresovani za istoriju ovih jeretika - idite u biblioteku. Nadam
se da se jo uvek seate gde je? - Klimnula sam glavom - Nai ete tamo mnogo
zanimljivog ... Vidimo se, madonna.
Na samim vratima je stao.
- Usput ... Danas, moete razgovarati sa Anom. Veeras vam je na raspolaganju. I, okrenuvi se na peti, napustio je sobu.
- 170 -

Moje srce poskoilo naglo. Patim bez moje slatke devojice! .. Tako elim da je
zagrlim! .. Ali ne valja se radovati previe brzo. Znala sam Karafu. Znala sam da
je najmanja promena u njegovom raspoloenju, mogla ponititi sve vrlo
jednostavno. Posle, u mislima se sabravi, pokuala sam da se ne nadam previe
"svetlom" obeanju Pape, i odmah sam odluila da iskoristim dozvolu da posetim
bar jednom papsku biblioteku ... Malo nakon toga lutala sam poznatim hodnicima,
ali sam prilino brzo pronala prava vrata i pritiskom na malu i elegantnu polugu,
ula u tu ogromnu, zapuenu do plafona sa knjigama i rukopisanim svicima, sobu.
Znala sam da Karafa paljivo prouava svaku, pa i ne mnogo znaajnu knjigu,
svaki rukopis, koji je u ovom neverovatnom trezoru knjiga ... Nisam se nadalada
u brzo u tom haosu nai materijal koji me interesuje, oslonila sam se na moj
omiljeni nain "slepog gledanja" (to su jednom nazvali skeniranje) i odmah videla
u desnom uglu, gde je bila itava gomila rukopisa ... debele i izvezene zlatnim
koncem, kao da me pozivaju da gledam na njih, da uronim u divan i meni nepoznat,
mistini svet Katara, o kome nisam znala skoro nita ... Moju panju je skrenula,
gruba knjiga, izbledela i sama meu mnogim knjigama i debelim pozlaenim
spisima ... Gledajui naslovnu stranu, bila sam iznenaena da vidim nepoznato mi
pismo, ali koje se moe proitati pomou poznatih jezika. To me je jo vie
zanimalo. Paljivo sam uzela malu knjigu u ruke i razgledala, sela sam na slobodne
knjige i poela "igru" ... Rei su bile postavljene neobino, ali su one bile
iznenaujui tople, kao da je knjiga zaista sa mnom razgovarala ... ula sam
mekan, nean, vrlo umoran enski glas, koji je pokuavao da mi ispria svoju priu
... ako sam dobro razumela, to je bio njen dnevnik.
- Moje ime je Esklarmond od Pereil ... ja - dete Svetlosti, "erka" Magdalene ...
Ja - Katar. Verujem u dobrotu i znanje. Kao moja majka, moj mu i moji prijatelji
- tuno je zvuala pria neznanke. - Danas, ja ivim svoj poslednji dan na ovom
svetu ... Ja ne mogu da verujem .. Sluge Satane su nam dale dve nedelje!. Sutra, u
zoru, nae vreme istie ...
Uzbuenje mi je steglo grlo ... To je upravo ono to sam traila - pravu priu
svedoka !!! Onog ko je iskusio uas i bol razaranja ... Ko je sam iskusio smrt
rodbine i prijatelja. Ko je bio pravi Katar! .. Opet, kao i u svemu drugom Katolika crkva je besramno lagala. I to, kao to sam sada shvatila, nije to radio
samo Karafa... Bacao je blato na druge, mrzeo zbog njihove vere, svetenstvo
(skoro svo, po nareenju tadanjeg Pape) je u tajnosti od svih prikupljalo
informacije o toj veri - najkrae rukopise i najitanije knjige ... Sve, to je
(ubijanjem) bilo lako pronai, koliko je to mogue prouiti, i, ako je mogue,
iskoristiti. Svim ostalima je besramno reeno da je sva ta "jeres" spaljena do
poslednjeg lista, poto u sebi nosi opasno uenje avola...
- 171 -

Unotavanje rukopisa, jeretika Katara, filozofa, naunika

Ovde je prava evidencija Katara !!! Zajedno sa ostalim "jeretikim" bogatstvom
ih besramno kriju u jazbini "svetog oca" Pape, dok im je on nemilosrdno unitavao
kue, dok oni piu. Moja mrnja prema Papi porasla je i dobijala snagu svakim
danom, iako se inilo, nije mogla biti jaa ... Upravo sada, dok vidim sve besramne
lai i hladno, lukavo nasilje, moje srce i um bili su besni! .. Nisam mogla spokojno
da razmiljam. Iako tada, (ini se da je to bilo davno!), kada sam dospela u ruke
kardinala Karafe, obeala sam sebi da ni za ta na svetu ne podlegnem
oseanjima ... da bih preivela. Istina, nisam tada znala koliko e grozna i
nemilosrdna biti moja sudbina ... Dakle, sada, uprkos konfuziji i besu, ja nasilno
pokuavam da se nekako vratim dnevniku i tunoj prii ... Glas koji sebe naziva
Esklarmond je veoma tih, nean i beskrajno tuan! Ali u isto vreme se osea da
je neverovatno odluan. Nisam je poznavala, tu enu (ili devojku), ali neto mi je
bilo veoma poznato u njenoj odlunosti, krhkosti i propasti. I shvatila sam - to
me je podsetilo na moju erku ... moju dragu, hrabru Anu ..!
I odjednom sam ludo elela da je vidim! Tu snanu, tunu neznanku. Pokuala sam
da podesim tu realnost ... Ta realnost je isprva nestala, ustupajui mesto do tada
nevienim slikama koje su dole do mene iz svoje daleke prolosti ... pravo ispred
mene, u ogromnoj, slabo osvetljenom staroj sali na irokom drvenom krevetu je
leala, jo uvek veoma mlada, iscrpljena trudna ena. Skoro devojka. Shvatila
- 172 -

sam - ovo je Esklarmond. Na visokim kamenim zidovima dvorane stiskali su se

neki ljudi. Oni su bili veoma mravi.Tiho su se doaptavali neto, kao da su se
plaili da e glasni zvukovi oterati srean kraj. Drugi su nervozno hodali od ugla
do ugla, jasno zabrinuti za jo neroeno dete, i za veoma mladu enu na
poroaju...
Na elu kreveta stajali su veliki ovek i ena. Oigledno, roditelji ili bliski
srodnici Esklarmond... ena je imala oko etrdeset i pet godina, izgledala je vrlo
mravo i bledo, ali se drala nezavisno i ponosno. ovek je pokazivao svoje stanje
otvorenije - on je bio uplaen, zbunjen i nervozan. Beskrajno briui znoj sa svog
lica (iako je prostorija bila vlana i hladna!), on se nije krio nenim sklapanjem
aka, kao da okruenje nema nikakvog znaaja za njega.
Pored kreveta, na kamenom podu, kleao je dugokosi mladi, svu panju bukvalno
prikivajui za mladu trudnicu. Nita okolo ne videi i ne skidajui pogled sa nje,
on joj je stalno neto apnutao, oajniki pokuavajui da se smiri.
Zainteresovala sam se u pokuaju da vidim buduu majku, kada sam odjednom po
celom telu osetila straan bol! .. I ja sam celim svojim biem osetila kako teko
pati Esklarmond! .. Oigledno, njeno dete, koje je trebalo da se rodi, donosilo joj
je udnu bol na koju se jo nije pripremila.
Izbezumljeno uhvativi ruke mladog oveka, Esklarmond je tiho apnula:
- Obeaj mi ... Molim te, obeaj mi ... uspee da ga sauva ... ta god da se
desi... obeaj mi ...
ovek nije odgovorio, neno joj je milovao tanke ruke, nikako ne nalazei rei
utehe.
- Treba da se rodi danas! ! On mora .. - Odjednom je oajniki plakala. - On ne
moe umreti sa mnom .. ta da radimo? Pa, reci mi, ta da radimo? !!
Lice joj je bilo neverovatno usko, ispijeno i bledo. Ali ni mravost ni strana
iscrpljenost nije mogla pokvariti rafiniranu lepotu ovog neverovatno nenog i
svetlog lica! Na njoj su sada ive samo oi ... iste i velike, kao dva sivo-plava
prolea, one su sijale beskrajnu nenost i ljubav, ne diui pogled sa mladog
oveka ... I u dubini ovih divnih oiju vrebao je divlji, crni oaj ...
ta je to bilo?! .. Ko su svi ti ljudi koji su doli do mene iz neke daleke prolosti?
Da li su to Katari?! I da li je meni zbog njih potonulo srce, videvi kod njih
neizbean, straan problem? .. Majka mlade Esklarmond (sigurno je to bila ona)
je oigledno uzbuena do krajnjih granica, ali je, koliko je mogla, pokuavala da
to ne pokae ve potpuno iscrpljenoj erci, koja je ponekad ak i "odlazila" od
njih u neki svoj zaborav, ne oseajui nita i ne reagujui ... I samo je leao sada
aneo, koji je napustio svoje umorno telo ... na jastucima, rasejani zlatno plavi

- 173 -

talasi blistave, duge, mokre kose, svilenkaste ... devojka, zaista, bila je vrlo
neobina. Ona je sijala udnom, duhovnom, vrlo dubokom lepotom. Do Esklarmond
su prile dve mrave, otre, ali lepe ene. Pribliivi se krevetu, one su pokuale
da paljivo ubede mladia da napusti prostoriju. Ali on nije odgovorio, samo je
odmahnuo glavom i vratio se ponovo mladoj eni. Osvetljenje u sobi je bilo krto
- nekoliko dimljivih baklji visilo je na zidovima sa obe strane, bacajui duge,
njiue senke. Soba je ipak bila svakako jako lepa ... U njoj su ponosno visile sa
zidova divne vezene tapiserije ... I visoki prozori su proarani veselim
raznobojnim vitraom. Neto e se veoma loe desiti sa domainima, soba koja je
izgledala toliko bogata sada je tako pusta i neudobna ...
Nisam mogla da razumem zato me je ova udna pria potpuno oarala!.? I ta je
bilo najvanije: sama manifestacija? Neko od prisutnih tamo? Ili jo neroen
mali ovek? .. Ne mogu da se odvojim od vizije, eznula sam da brzo saznam kako
e se zavriti ova udna, svakako ne ba srena, pria!
Odjednom, u papskoj biblioteci se zgusnuo vazduh - iznenada se pojavio Sever.
- O .. Osetio sam neto i odluio da se vratim tebi. Ali ja ne mislim da treba da
gleda ovo ... Ne treba ti da ita ovu tunu priu, Isidora. To e ti doneti samo
jo vie bola.
- Zna je .. Onda mi reci ko su ti ljudi, Sever? I zato me toliko boli srce za
njima? - pitala sam, iznenaena njegovim savetom.
- To su Katari, Isidora ... Tvoji omiljeni Katari ... no pre spaljivanja - rekao je
tuno Sever. - Mesto koje si videla - njihova je poslednja i najdragocenija za
njih tvrava, koja se odrala due od bilo koje druge. To je Montsenjur,
Isidora ... Hram Sunca. Kua Magdalene i njenog potomstva ... jedan od njih
treba da se rodi.
-? ..
- Nemoj biti iznenaena. Otac deteta je potomak Belojarov, i, naravno,
Radomira. Njegovo ime je Svetozar. Ili - svetlost zore, ako tako vie voli. To je
(kao i uvek do sada) veoma tuna i okrutna pria ... Ja ne savetujem da je gleda,
moj prijatelju.
Sever je bio koncentrisan i duboko tuan. I znala sam da mu vizija koju sam
gledala tada, nije donosila zadovoljstvo. Ali, uprkos svemu, on je, kao i uvek, bio
strpljiv, topao i miran.
- Kada se to desilo, Sever? Da li elite da kaete da gledamo pravi kraj Katara?
Sever je zurio u mene, kao da ali .... Kao da ne eli da me povredi jo vie ... Ali
ja sam istrajala i saekala odgovor, ne dajui mu priliku da outi.
- 174 -

Dvorac-tvrava Montsenjur. Mislim da mnogi nisu bili te sree da vide ovu sliku ...
Takav je bio Montsenjur 1244, tokom duge opsade estokih krstaa. Tu je maketu je
napravio francuski arhitekta Pelerin po crteima iz 1204, godine i dobio najviu
ocenu od organizacije Istorijski Spomenici Francuske (autorska prava pripadaju L.
Derien. U moderno vreme je ponovo izgraen 1845 od strane novog vlasnika Guy de
Levis-a, i ponovo uniten krajem 18. veka, kao da tu nikada nisu iveli Katari ...
- Naalost, to je istina, Isidora. Iako bih voleo da ti odgovorim neto radosnije ...
Ono to sada vidimo, to se desilo u 1244, u martu mesecu. Nou, kada je palo
poslednje utoite Katara ... Montsenjur. Drali su se ve due vreme, deset
dugih meseci, smrzavajui se i gladujui, zabrinjavajui vojsku Svetog Pape i
Njegovog Velianstva, kralja Francuske. Bilo je samo stotinu ovih vitezovaratnika i etristo preostalih ljudi, meu kojima su bili ene i deca, a od njih vie
od dve stotine Savrenih. A napadaa je bilo nekoliko hiljada profesionalnih
vojnika, pravih ubica, koji su dobili nareenje da unite neposlune "jeretike" ...
da nemilosrdno ubijaju nevine i nenaoruane ... u ime Hrista. i u ime "svete"
crkve. A ipak -Katar se uva. Tvrava je gotovo nepristupana, i da bi se
koristila, potrebno je znati tajne podzemne prolaze, ili prohodne puteve poznate
samo stanovnicima tvrave. Ali, kako se to obino deava sa junacima - "na
scenu" je stupila izdaja ... Naoruani strpljenjem, poludela od mirovanja vojska
vitezova ubica traila je pomo od crkve. I naravno, crkva je odmah odgovorila,
koristei za to svoj najomiljeniji nain - tako to jednog od lokalnih obana
dobro platila da pokae put koji vodi do "platforme" (tako su nazivali mesto na

- 175 -

kome je bilo mogue napraviti katapult). Pastir se prodao,izgubivi svoju

besmrtnu duu ...i sveto poslednje uporite Katara.

Dananje ruevine Montsenjura

Gnevno mi lupa srce. Trudim se da ne podlegnem oaju i produila sam da
ispitujem Severa, mada se jo uvek nisam savladala, jo uvek sam bila prisiljena
da gledam bol i divljatvo koje je donelo strahote ... - Ko je bila Esklarmond? Da
li znate neto o tome, Sever?
- Ona je bila trea i najmlaa, erka poslednjih gospodara Montsenjura,
Rajmonda i Korba de Pereilei - tuno rekao je Sever. - Videla si ih u svojoj viziji.
Sama Esklarmond je bila vesela, privrena i voljena devojka. Ona je bila
eksplozivna i pokretljiva, kao fontana. Njeno ime znai - Svetlost sveta. Ali
prijatelji su je od milja zvali "iskra", mislim, zbog njenog jakog i blistavog
karaktera. Samo je ne treba meati sa drugom Esklarmondom - bila je u Kataru
jo jedna Velika Esklarmond, Dame de Fua. Velikom su je prozvali sami ljudi, zbog
vrstine i nepokolebljive vere, ljubavi i brige za druge, za zatitu vere i Katara.
Ali, to je druga, iako veoma lepa, ali (opet!) veoma tuna pria. Esklarmond, koju
- 176 -

si "videla", u veoma mladom dobu je postala supruga Svetozara. I sada mu je

rodila dete, iji je otac, na osnovu dogovora sa njom i sa svim Savrenima, bio
duan jo tu no da sprei udarac na tvravu, kako bi je spasio. to znai - da
vidi svoju bebu samo nekoliko kratkih minuta... Ali, kao to si ve videla - dete se
nije rodilo. Esklarmond je izgubila svest, i zbog toga se jo vie uspaniio. Dve
nedelje, koje su, prema optim procenama, bile sasvim dovoljne za roenje
njegovog sina, su zavrile, a dete se iz nekog razloga nije rodilo... Nalazei se u
savrenoj pomami, izmodena pokuajima, poto se Esklarmond jo nije porodila,
oni su jo uvek bili u stanju da sauvaju svoje dete od strane smrti u plamenu
vatre. ta je on uradio, neroeni maleni, da bi to doiveo?!. Svetozar, koliko je
mogao, pokuavao je da je smiri, ali ona nije sluala, uronila je u oajanje i
beznae.

Plan opsade Montsenjura

- 177 -

Velika Esklarmond
- 178 -

- Opet sam videla istu sobu. Oko kreveta Esklarmond je bilo desetak ljudi.
Stajali su u krugu, svi obueni isto u tamno, sa rairenim rukama prema eni na
poroaju neno ulivajui u nju zlatni sjaj. Potok je postajao sve deblji, kao da su
ljudi oko nje u nju izlivali vitalnu ivotnu snagu ...
- To su Katari, zar ne? - tiho sam upitala.
- Da, Isidoraa, to su Savreni. Oni su joj pomogli da ustane, pomogli njenom
detetu da se rodi.
Odjednom je Esklarmond divlje zavritala ... i u istom trenutku, jednovremeno,
uo se vrisak bebe! Na njenom mravom licu pojavila se svetla radost. Ljudi su se
smejali i plakali, kao da im se odjednom desilo dugo oekivano udo! Iako,
verovatno, to je i bilo udo? .. Na svet je stigao, potomak Marije Magdalene,
njihove voljene i potovane zvezde vodilje! .. Svetli potomak Radomira! inilo se,
da su, ispunivi prostoriju ljudi, potpuno zaboravili da u zoru idu na lomau.
Njihova radost je bila iskrena i gorda! Po redu pozdravljajui novoroene, oni
su sreno nasmejani, izlazili iz sobe, dok oko Esklarmond nisu ostali samo
roditelji i njen mu, njeni najomiljeniji ljudi na svetu. Srenih, zamagljenih oiju,
mlada majka je pogledala deaka, nije bila u stanju da izgovori ni re. Znala je da
su ovi trenuci veoma kratki, jer mora da zatiti novoroenog sina, njegov otac je
morao odmah da ga preuzme i pokua da pobegnu iz tvrave pre jutra. Pre nego
to njegova jadna majka izgori na lomai zajedno sa ostalima ....
- Hvala .. Hvala ti na naem sinu! - ne krijui na umornom licu suze, proaputa
Svetozar. - Radost moja bistrooka ... poi sa mnom! Svi emo pomoi! Ne smem
da te izgubim! Tvoj sin ne zna, kako dobru i divnu majku ima! Poi sa nama,
Esklarmond! ..
On je molio, znajui ta e dobiti kao odgovor. On jednostavno nije mogao da je
ostavi da umre... Montsenjur je padao, ali im je trebalo dve nedelje, navodno da
se pripreme za smrt. A zapravo su oekivali roenje potomka Magdalene i
Radomira. I izraunali su da e posle njegovog roenja Esklarmond imati
dovoljno vremena da ojaa. Ali, oigledno, pravilnije je rei: "Mi verujemo, ali
sudbina je kakva jeste" ... tako je sama otro odredila ... ne dozvoljavajui
novoroenetu da se rodi sino. Esklarmond nije imala snage da poe zajedno sa
njima. I sada ona e da zavri kratak, ali veoma bogat ivot u stranoj vatri
"jeretika" ... On je tako eleo da spasi svoju voljenu, svetlu devojicu! ..

- 179 -

Put po kojemu su se sputala etri begunca sa novorenetom

Meni je presuilo grlo - koliko mi je ova pria bila poznata .. Oni su su znali da e
plamen vatre odneti njihovu erku. Ba kao i ja, ja u verovatno morati da gledam
smrt moje voljene Ane ...
U kamenoj sali ponovo su se pojavili Savreni - dolo je vreme pozdrava.
Esklarmond je vrisnula i pokuala da ustane iz kreveta. Noge su je izdale, nije
elela da ih zadrava... Svetozar ju je uhvatio ... ne dozvoljavajui da padne i
vrsto stisnuo u poslednji zagrljaj.

- 180 -

ak De Molej, poslednji potomak Radomira..

- 181 -

- Vidi, ljubavi moja, ne mogu da idem sa tobom .. - apnula je tiho Esklarmond. Ti idi! Obeaj da ete se spasiti. Obeaj mi, molim te! Ja u te voleti i tamo ... I
sina.
Esklarmond se rasplakala ... Htela je da izgleda hrabra i jaka! .. Ali krhko i neno
ensko srce je popustilo ... Ona nije elela da oni ostanu! .. Ona nije ni stigla ni da
upozna svog malog Vidomira! Sve je bilo mnogo tee nego to je naivno
pretpostavljala. To je bol koji nije predvidela. Bilo je tako nehumano bolno !!!
Konano, poslednji put je poljubila svog malog sina, i onda ga pustila u
nepoznato...
Otili su da ive. A ona je ostala da umre ... Svet je bio hladan i nepravedan. I
nije joj ostavljao mesto za ljubav ... Ogrnuvi se u toplim ebadima, etvorica
jakih mukaraca je otilo u no. To su bili njeni prijatelji Savreni: Hugo, Amel,
Puatevan i Svetozar (koji se ne pominje ni u jednom od originalnih rukopisa, ve
se jednostavno kae, da je ime etvrtog Savrenog ostalo nepoznato)....
Esklarmond je bila previe slomljena da poe sa njima...Takva je bila njena
sudbina, i morala je da je doeka uzdignute glave... Spust, po kome su ila etri
Savrena, bio je veoma opasan. Kamenje je bilo klizavo i skoro vertikalno. I oni su
se sputali na konopcima vezanim oko struka, tako da u sluaju nezgode, svima
ostanu slobodane ruke. Svetozar je bio nezatien, jer je drao uz sebe vezano
svoje dete, koje je bilo napojeno makovim odvarom (da ne bi vritalo) na irokim
grudima svoga oca i spavalo. Da li e saznati ikada ovaj mali momak, kakva je bila
njegova prva no u ovom okrutnom svetu? .. Mislim, da e saznati.
iveo je dug i sloen ivot ovaj mali deak, sin Esklarmonde i Svetozara, ija ga
je majka, koja ga je videla samo na trenutak, prozvala Vidomirom, znajui da e
njen sin videti budunost. Da e postati divnim Vedunom ...
- Osporavan od crkve, kao ostali potomci Marije Magdalene i Radomira, zavrio
je svoj ivot na lomai. Ali, za razliku od mnogih, koji su otili ranije, u momentu
svoje smrti, on je imao tano sedamdeset godina i dva dana, i njega su na zemlji
zvali ak de Molej (Jacques de Molay) ... poslednji Veliki Majstor Ordena
Templara. I poslednja glava svetlog hrama Radomira i Magdalene. Hrama Ljubavi
i Znanja, kojeg nikada nije bila u stanju da uniti rimska crkva, jer je uvek bilo
ljudi, koji su ih uvali u svojim srcima.
(Templari su umrli oklevetani i mueni od slugu kralja i krvolone katolike
crkve, ali najvei apsurd je injenica da su oni umrli uzalud, jer su u vreme
izvrenja kazne ve bili pomilovani od strane pape Klementa .. A taj je dokument
nekako "izgubljen".! I niko ga nije video do 2002. godine, kada je "sluajno"
iznenada otkriven u vatikanskim arhivama pod brojem 217, umesto "pravog"
- 182 -

broja 218 ... a ime ovog dokumenta je - Pergament inona (Parchement of

Chinon), rukopis iz grada, u kojem je proveo poslednje godine svog zatoenitva i
muenja, ak de Molej).

Arhiva Vatikana
Bila sam okirana, kao i uvek posle svake prie Severa ... Da li je mali tek roen
deak uveni ak de Molej?!. Koliko razliitih legendi sam ula o tom
misterioznom oveku! .. Koliko je uda povezano sa njegovim ivotom!
(Na alost, do dananjih dana nisu stigle udesne divne legende o ovom oveku ...
Njega, kao i Radomira, prikazali su slabim, kukavikim i bezkarakternim
majstorima...)
- Moete li mi rei neto o tome detaljnije, Sever? Da li je on bio toliko silan
prorok i udotvorac, kako mi je rekao jednom moj otac? ..
Nasmeivi se zbog mog nestrpljenja, Sever klimnu glavom.

- 183 -

- Da, ja u ti rei neto o tome, Isidora ... Ja sam ga poznavao dugi niz godina. I
mnogo vremena razgovorao sa njim. Voleo sam tog oveka ... i veoma sam
nostalgian za njim.
Pitala sam ga zato mu nije pomogao u vreme izvrenja kazne? U tome nije bil
smisla, jer sam znala unapred odgovor.
- Vi - ta !! Viste razgovarali sa njim?!. Molim vas, da mi kaete o tome, Sever?!. uzviknula sam. Bila sam kao dete ... ali to nije bitno. Sever je znao koliko je vana
za mene ta pria, i strpljivo mi je pomogao. - Ali ja bih da prvo saznam ta se
desilo sa njegovom majkom i Katarom. Znam da su ubijeni, ali ja bih volela da to
vidim svojim oima ... Pomozite mi, molim vas, Sever.

Peat Pape Klementa na inonskom pergamentu

Opet, realnost je iezla, vraajui me u Montsenjur, gde su iveli svoje
poslednje sate divni hrabri ljudi - uenici i sledbenici Marije Magdalene ...
Esklarmond je leala mirno na krevetu. Njene oi su bile zatvorene, ona je
izgledala kao da spava, iscrpljena gubitkom ... Ali ja sam oseala - to je bila njena
jedina zatita. Samo je htela da bude sama sa svojom tugom ... Njeno srce je
beskrajno stradalo. Telo je odbijalo da je slua ... Pre samo nekoliko trenutaka,
njene ruke drale su novoroenog malog sina, grlile svog mua ... ... Oni su otili u
nepoznato. I niko nije mogao sa sigurnou rei da li e oni moi da pobegnu od
mrnje "lovaca", koji su preplavili podnoje Montsenjura. ... Dvorac je bio
poslednje uporite Katara, posle njega nita nije ostalo. Oni su doiveli potpuni
- 184 -

poraz ... iscrpljeni od gladi i hladnoe, oni su bili bespomoni protiv kamene "kie"
katapulta, koja je od jutra do noi padala na Montsenjur.

Original inonskog Pergamenta

- Recite mi, Sever zato se Savreni nisu zatitili? Na kraju krajeva, koliko ja
znam, niko bolje od njih nije vladao "kretanjem" (mislim na telekinezu),
"disanjem" i mnogim drugim vetinama. Zato su odustali?!
- Ovo ima vie svojih razloga, Isidora. U prvom napadu krstaa Katari jo uvek
nisu odustali. Ali nakon potpunog razaranja gradova Albe, Beziere, Minerve i
- 185 -

Lavure, u kojima je ubijeno na hiljade mirnih ljudi, crkva je osmislila plan koji
prosto nije mogao da ne deluje. Pre napada, oni su saoptili Savrenima, da ako se
predaju, oni nee dirnuti ni jednog oveka. I, naravno, Katar je odustao ... Od
toga dana poeli su da spaljuju po celoj Oksitaniji Savrene. Ljudi koji su
posvetili itav ivot znanju, svetlosti i dobroti, spaljivani su kao otpad,
pretvarajui lepu Oksitaniju u sprenu pustinju. Vidi Isidora ... Vidi, ako eli da
vidi istinu ...

Kamenje koje je ispaljivano katapultom na Montsenjur, iskopano 1968. godine

Mene je oborio nesvagidanji uas! .. Ono to mi je pokazao Sever, ne uklapa se u
okvire normalnog ljudskog razuma! .. To je bio pakao, ako je ikada stvarno
postojao negde ... Hiljade obuenih u sjajne oklope vitezova ubica masakriralo je
hladnokrvno uplaene ljude - ene, starce, decu ... Svi oni su pali od tekih
udaraca vernih slugu "pratajue" katolike crkve ... Mladii koji su pokuali da
se odupru, odmah su padali mrtvi, izbodeni dugim vitekim maevima. Svuda se
uo srcu razdirujui pla ... zagluujui zvon maeva. Vazduh je bio pun dima koji
je smrdeo na ljudsku krv i smrt. Vitezovi su nemilosrdno ubijali sve: bilo to
novoroene, za koje je, molei za milost, plakala njegova jadna majka ... ili je to
bio nemoni starac ... Sve su ih nemilosrdno ubijali... u ime Hristovo !!! To je bilo
- 186 -

svetogre. To je toliko divlje da prosto die kosu na glavi. Tresla sam se sva, ne
shvatajui ta se deava. Zaista sam elela da verujem da je sve ovo samo san!
Ovo u stvarnosti ne moe biti! Ali, naalost, to je bila stvarnost ...
Kako su mogli da objasne ove poinjene zloine? !! Kako je mogla rimska crkva da
oprosti (???) poiniocima tako stranih zloina?!.
ak i pre poetka krstakog pohoda, 1199.godine, Papa Inoentije trei
milostivi, je rekao: "Svako ko ispoveda veru u Boga, a ne poklapa sa crkvenom
dogmom, mora biti spaljen bez najmanjeg aljenja." Krstaki rat u Kataru je
nazvan "za stvaranje mira i vere!" (Negotium Pacis et Fidei) ...
Na oltaru zgodan mladi vitez pokuao je da razbije lobanju jednog starijeg
oveka ... ovek nije umirao, a njegova lobanja nije poputala. Mladi vitez je
mirno i metodino nastavio da udara, dok se ovek nije poslednji put konano
oglasio i u trajnom gru uutao - njegova lobanja, nije izdrala, prepolovila se ...
Obuzeta uasom jedna mlada majka je drala u rukama dete - nakon sekunde od
njenih ruku ostale su dve jednake polovine ... mala kovrdava devojica je plakala
od straha, nudei vitezu svoju lutku - njenu najdragoceniju stvar ... glava lutke je
pala lako, a iza nje se valjala po podu i glava devojice....
Ne mogu da podnesem vie, plakala sam gorko, pala sam na kolena ... Da li su to
ljudi!. Kako je mogue nazvati takvo zlo ljudima?!.
(Spaljenoje 7.000 itelja Beziera u crkvi Marije Magdalene 22. jula. Na imendan
Zlatne Marije ... Spalili su ih zajedno sa 222 Savrena. Sve u svemu, u gradu
Bezier ubijeno je vie od 20 000 ljudi, to je u to vreme bilo svo stanovnitvo
grada. .. Po Bezieru je poznata uvena fraza papskog legata, kada su ga zbunjeni
krstai pitali kako da razlikuju hriane od nevernika. Legat je, bez grie savesti
rekao:? "Secite sve, Bog e ih razlikovati" ...)
Nisam elela da gledam dalje! .. U meni nije bilo vie snage... Ali Sever je
nemilosrdno nastavio da pokazuje neke od gradova, sa njihovim crkvama ... Ovi
gradovi su bili potpuno prazni, osim hiljada leeva, baenih direktno na ulice, i
prolivene reke ljudske krvi, u kojima su se vukovi utapali slavei ... Uas i bol su
mi zakovali ruke, ne dajui mi da diem.
ta su morali da oseaju "ljudi" koji su izdavali takve naloge ??? Pretpostavljam
da ne oseaju nita, jer crna je njihova runa bezobzirna dua. (Kralj Francuske,
Filip Avgust i papa Inoentije trei mirno su posmatrali paljenje "nevernika",
mislim, Katara ... U prevodu sa engleskog ime Pape Inoentije je nevin,
bezopasan... Zar to nije ironino? ..) Odjednom sam videla lep dvorac, zidove koji
su oteeni katapultima, ali je dvorac ostao u velikoj meri netaknut. Celo dvorite
je prepuno leeva, utopljenih u bazene svoje i tue krvi. Svi su imali preseene
vratove...

- 187 -

Spaljivanje 7.000 stanovnika Beziera u crkvi Marije Magdalene 22. jula. na imendan
Zlatne Marije ... Spalili su ukupno 222 Savrena. Ukupno, u gradu Bezieru ubijeno je
vie od 20 000 ljudi, to je u to vreme bila itava populacija grada ... uvena fraza
papskog legata, odnosi se na Beizer, kada su ga je zbunjeni krstai pitali kako da
razlikuju hriane od nevjernika? Legat je, bez kajanja, rekao: "Secite sve, bog e
razlikovati svoje" ...
- To je Lavur (Lavaur), Isidora ... Vrlo lep i bogat grad. Njegovi zidovi su bili
najbolje zatieni. Ali poludeo od neuspenih pokuaja krstaki lider Simon de
Montfor pozvao je u pomo svu rulju, koju je mogao nai, i ... 15 000 se pojavilo
na zov "vojnika Hrista", i napali su tvravu ... Nisu mogli da izdre nalete, Lavur
je pao. Svi stanovnici, ukljuujui 400 (!!!) Savrenih, 42 trubadura i 80 vitezova
- 188 -

branitelja brutalno je palo od ruku "svetih" delata. Ovde, u dvoritu, vidi samo
vitezove koji su branili grad, i one koji su drali u rukama oruje. Ostale su
zaklali, jednostavno su ih ostavili da trunu na ulicama ... u podrumu grada naeno
je 500 sakrivenih ubijenih ena i dece - oni su brutalno ubijeni tamo ... U
dvoritu dvorca, neki ljudi su doveli okovanu lepu, dobro obuenu mladu enu.
Okolo nje pijani kikot i smeh. enu su uhvatili za ramena i bacili je u bunar. Iz
dubine se odmah uo priguen jauk i zapomaganje. On je trajao dok ga krstai, po
nareenju voe, nisu dobro ispunili kamenjem ...

Mozaik u nedavno obnovljenoj crkvi Svete Magdalene u Beizeru

- Tu je bila jedna dama ... iralda, vladalac zamka i grada ... Bez izuzetka, svima
je bila veoma draga. Bila je nena i ljubazna ... i nosila je u srcu svoje prvo
neroene dete. - estoko je zavrio Sever. Onda je pogledao u mene, i oigledno
je znao odmah - snage u meni jednostavno nije bilo vie ... Uas je odmah zavrio.
Sever mi je sa simpatijama priao i video da sam jo loe, i neno mi stavio ruku
na glavu. On je milovao moju dugu kosu, tiho apui rei ohrabrenja. I polako je
poeo da dolazi u mene ivot, da se oporavljam od stranih, nehumanih potresa ...
U umornoj glavi uporno krui roj neizgovorenih pitanja. Ali sva ta pitanja sada
izgledaju nevana. Zatim, ekala sam ta e Sever rei.

- 189 -

Minevra, 5. jun 1210. godine, ubistvo svih stanovnika mesta, ukljuujui 140
Savrenih
- ao mi je zbog bola, Isidora, ali sam hteo da ti pokaem istinu ... da razume ...
Da ne smatra da je Katar lako izgubljen ...
- I dalje ne razumem, Sever! Kao to nisam mogla da razumem vau istinu ...
Zato se nisu borili za ivot Savreni!? Zato nisu iskoristili ono to su znali? Na
kraju krajeva, skoro svaki od njih mogao je da istrebi celu vojsku! .. Pa, zato su
odustali?
- Moda je to, ono o emu sam tako esto razgovarao sa tobom, prijatelju moj ...
Oni prosto nisu bili spremni.

- 190 -

Blagosiljanje ubijenih vernih slugu crkve

- Nisu bili spremni za ta? - po navici, eksplodirala sam. - Nespremni da spasu
svoje ivote? Nespremni da spasu druge ljude!? Ali sve je to tako pogreno .. Ovo
je pogreno! !!!
- Oni nisu bili ratnici, kako ih ti vidi, Isidora. - Sever je to rekao tiho. - Oni nisu
ubijali, verujui da e svet biti drugaiji. Verujui da mogu da ue ljude da se
promene ... Da ih naue razumevanju i ljubavi, da ih naue dobrom. Oni su se
nadali da e dati ljudima znanje ... ne svima, a naalost, to je bilo neophodno. Ti
si u pravu da su Katari bili jaki. Da, oni su bili Savreni i Magovi koji poseduju
ogromnu mo. Ali oni nisu hteli da se bore silom, radije su se borili snagom rei.
To ih je i unitilo, Isidora. Zato sam ti rekao, prijatelju moj, da oni nisu bili
spremni. A ako eli da budemo vrlo precizni, ovaj svet nije bio spreman za njih.
- 191 -

Kralj Francuske Filip August i Papa Inoentije Drugi mirno gledaju spaljivanje
nevernika, tj. KataraNa engleskom Inoentije znai nevin, bezopasanZar to nije
ironino?
Zemlja je potovala silu. Ali Katari su nosili ljubav, svetlo i znanje. A oni su doli
prerano. Ljudi nisu bili spremni za njih ...
- Pa, ta je sa stotinama hiljada koji irom Evrope nose veru Katara? Njih su
privukli svetlost i znanje? Njih je, u stvari, bilo veoma mnogo!
- U pravu si, Isidora ... Bilo ih je mnogo. Ali ta je sa njima? Kao to sam ti rekao
ranije, znanje moe biti vrlo opasno ukoliko doe prerano. Ljudi moraju biti
spremni da ga prihvate. Ne odupiru se , i ne ubijaju. Inae im, ovo znanje ne
pomae. Ili jo gore - stigavi u neije prljave ruke, ono e unititi Zemlju. ao
mi je ako si uznemirena ...
- Pa ipak, ne slaem se sa vama, Sever ... Vreme, o kome vi govorite, nikada se
nee vratiti na Zemlju. Ljudi nikada nee misliti jednako. To je normalno.
Pogledajte prirodu - svako stablo, svaki cvet drugaiji je jedan od drugog ... A vi
elite da ljudi budu isti .. Previe zla, previe nasilja je pokazao ovek!. A oni koji
imaju tamnu duu, ne ele da rade i znaju, kada mogu prosto da ubiju, ili moda
samo da slau da bi sproveli u delo ono to im je potrebno. Za svetlost i znanje
se treba boriti! I pobediti. To bi trebalo da je jasno svakom normalnom oveku.
Zemlja moe biti divna, Sever. Moramo samo da im pokaemo, kako ona moe
postati ista i lepa ...

- 192 -

Sve to je ostalo od nekadanje tvrave Lavur. Staro zvono zvoni jo za mrtvima

Sever je utao, gledao me je. I ja, ponovo sam mislila o Esklarmond... Kako je ta
devojka, jo uvek skoro dete, mogla da podnese takvu duboku tugu? .. Njena
hrabrost je poraavajua, izaziva potovanje i ponos. Ona je bila dostojna roda
Magdalene. I opet, moje srce je patilo za divnim ljudima iji su ivoti prekinuti u
toj crkvi, lano oekujui "oprost"! I onda odjednom sam se setila rei Karafe
"Bog e oprostiti sve to se deava u njegovo ime"! .. Krv je stigla od takvog
Boga... i htela sam da pobegnem, samo da ujem i ne gledam ta se deava u
"slavu" tog udovita! ..
Pred mojim oima je opet bila mlada, iscrpljena Esklarmond ... nesretna majka,
izgubila je svoje prvo i poslednje dete ... I niko nije stvarno mogao da objasni, za
ta je to bilo korisno ... Za ta su dobri i nevini, poginuli ... Odjednom, u salu je
utrao zadihan, mravi deak. Oigledno je uao pravo sa ulice, iz njegovog
irokog osmeha izlazila je para..
- Madam, madam! Oni su se spasili !!! Dobra Esklarmond, na planini je vatra!..
Esklarmond je skoila, ali njeno telo je bilo slabije nego to je jadnica mogla i da
zamisli ... Ona je pala pravo u naruje svoga oca. Raimond de Pereil uhvatio je
laku kao pero, erku, u naruje i istrao napolje ... I tamo, okupili su se na vrhu
Montsenjura, svi stanovnici zamka. I sve oi su bile uprte u samo jednom pravcu
- na snenom vrhu planine Bidorti (Bidorta) gorela je velika vatra .. to je
znailo-etiri preostala begunca dostigla su eljenu taku !!! Njen hrabri mu i
novoroeni sin su spaseni iz kandi inkvizicije i mogu sretno da nastave svoje
- 193 -

ivote.
Sada je sve bilo u redu. Sve je bilo dobro. Znala je, da su bezbedni, njeni
najmiliji su ivi. I ona je stvarno bila srena - sudbina se na nju nije saalila, ...
pustila ju je tiho u smrt. U zoru su se svi Savreni i Katari okupili u hramu Sunca,
da poslednji put uivaju u njegovoj toplini pre odlaska u venost. Ljudi su bili
iscrpljeni, smrznuti i gladni, ali svi su bili nasmejani ... Najvanije je uraeno potomak Zlatne Marije i Radomira je iv, a postojala je nada da e jednog dana
neko od njegovih dalekih praunuka obnoviti ovaj monstriozno nepravedan svet, i
niko nee morati vie da strada. Iz uskog prozora, doao je prvi zrak sunca! .. On
se spojio sa drugim, treim ... I u samom centru kule rairio se zahvativi zlatni
stub. On se sve vie i vie irio, pokrivajui sve u zamku, dok sve prostorije nisu
bile okupane zlatnim sjajem. Bilo je to zbogom ... Montsenjur im je rekao
zbogom, ljubazno ih sprovodei u drugi ivot ...

Pogled na Montsenjur sa brda Bidorti

U meuvremenu, na dnu, u podnoju planine, dizala se ogromna i zastraujua
vatra. Vie od dve stotine Savrenih poelo je sporo i sveano da ide niz klizavu
i veoma strmu kamenu stazu. Jutro je bilo vetrovito i hladno. Sunce je izalo iza
oblaka na kratko... da konano pomiluje svoju voljenu decu. Njihov Katar e

- 194 -

umreti ... I opet su se preko neba navukli olovni oblaci. Oni su bili sivi i
neprijateljski. I strani. ... Na planini Montsenjur jo uvek je stajao poslednji
sneg.

Svetlost u hramu Sunca

Hram sunca je sauvan do danas

Ispod je hladni mali ovek promuklo vikao na krstae, naredio da se vie drvea
stavi u vatru. Plamen iz nekog razloga nije planuo, ali je mali ovek eleo da se
napravi plamen do samih nebesa! .. On ga je zasluio, on je ekao ovo dugih deset
meseci, a sada je doao taj trenutak! Jue je eleo jo da se vrati kui. Ali bes i
mrnja prema Kataru je pobedila, i sada je hteo samo jednu stvar - da vidi kako
e konano zavriti i poslednji Katari. To su poslednja deca avola! .. I tek tada,
kada od njih ostane samo gomila vrelog pepela, on e mirno otii kui. Ovaj mali
ovek je bio gospodar grada Karkasona. Njegovo ime je Hjug de Arsi (Hugues
des Arcis). Delao je u ime Njegovog Velianstva, kralja Francuske, Filipa
Avgusta.
Katari su se spustili ve znatno nie. Sada su se kretali u dve sumorne kolone.
Krstai su utali, smrknuto gledajui povorku mravih, izgladnelih ljudi, ija su
lica sijala nekakvim nezemaljskim nerazumljivim zadovoljstvom. Ovo ih je uplailo.
- 195 -

I to, po njihovom miljenju, nije bilo normalno. Ovi ljudi e umreti. Bilo je neeg
uznemirujueg i udnog u njihovom ponaanju, od ega su krstai hteli da odu
daleko, ali to nije bilo dozvoljeno.

Montsenjur
Prva u ovoj pogrebnoj povorkci je bila Esklarmond. Njena duga kosa leprala je
na vetru, zaklanjajui njenu vitku figuru svilenom haljinom ... Haljina je na jadnoj
devojci visila, bila je neverovatno iroka. Ali Esklarmond je drala visoko svoju
glavu i ... nasmeila se. Kao da je bila ispunjena sreom, bez straha od nehumane
smrti. Mislima je lutala daleko, iza visokih pod snegom planina, gde su njeni
najmiliji ljudi, gde su njen suprug - i njen mali sin ... Znala je - Svetozar e
nadgledati Montsenjur - on e videti plamen koji e nemilosrdno prodrati njeno
telo, i ona je htela da izgleda neustraiva i jaka ... elela je da bude dostojna

- 196 -

majka ... bila je mirna. Stigli su na mesto gde je besnela ogromna vatra. Taj
plamen u sredini, oigledno je ekao da privhvati ivo meso, koje e brzo
izgoreti, uprkos vetru.
Esklarmond se okliznula, ali ju je majka zgrabila, ne dozvoljavajui joj da padne.
One su bile veoma tuan par, majka i ker ... mrave i smrznute, hodale su
uspravno, sa ponosom su digle svoje glave, uprkos hladnoi, bez obzira na umor,
uprkos strahu .. One su htele da budu hrabre i da se ne predaju, jer su ih gledali
mu i otac ...
Raimond de Pareil je ostao iv. On nije otiao na lomau sa ostalima. On je ostao
da pomogne preostalima, koje nije imao ko da zatiti. Bio je gospodar dvorca, koji
potuje re i bio je odgovoran za sve te ljude. Raimond de Pereil je imao pravo
da samo umre. Ali, da bi iveo, morao je da se odrekne svega u ta je toliko
godina iskreno verovao. To je uasna lomaa. To je bilo lano. Ali, Katar nije
lagao ... Nikada, ni pod kojim uslovima, po svaku cenu, bez obzira koliko visoka bi
se ispostavila da jeste. Dakle, i za njega ivot zavrava sada, sa svima ... .
Njegova dua je umrla. A to, ta e ostati iza nje kasnije - njega nee ni biti vie.
To e biti samo ivo telo, ali njegovo srce je otilo sa njegovom porodicom njegovom hrabrom devojicom i voljenom vernom enom. Pred Katarima je stajao
mali ovek, Hjug de Arsi. Nestrpljivo, oigledno elei da brzo zavri, on je u
promuklim, ispucalim glasom zapoeo pitanjima ...
- Kako se zove?
- Esklarmond od Pereil. - odgovorio je.
- Hjug de Arsi, delujem u ime kralja Francuske. Vi ste optueni za jeres Katara.
Znate da, prema naoj objavi, koju ste primili pre 15 dana, kako biste bili
osloboeni, i spasili ivot, morate da se odrekne svoje vere i iskreno zakunete na
vernost Rimokatolikoj crkvi. Trebalo bi da kaete: "odriem se svoje vere i
prihvatam katoliku religiju!".
- Verujem u moju religiju i nikada se nje neu odrei ... - vrsto je stigao
odgovor.
- Bacite ga u vatru! - kriknuo je ovek.
I to je sve. Njegov krhak i kratak ivot doao je do svog stranog kraja. Dvoje
ljudi ga je zgrabilo i bacilo na drveni toranj, na kome je ekao sumorni, bez

- 197 -

emocija "izvrilac" , dravi debeli konopac. Lomaa je ve bila spremna ...

Esklarmond se teko povredio prilikom pada, ali onda se nasmeila gorko u sebi uskoro e biti mnogo vie boli ...

Kazna Katara i Montsenjura

- 198 -

- Kako se zove? - Nastavio je da ispitujee Arsi.

- Korba De Pereil ...

Vitrai iz crkve u gradu Limoa, na kojima je pokazana istorija Katara

Nakon kratkog trenutka njegova jadna majke je grubo baena pored njega. Tako,
jedan po jedan, Katari su bili "ispitivani", a osueni su svi ... a svi su mogli da
spasu svoje ivote. Trebalo je samo da igovore "malu la" i negiraju ono u ta su
verovali. Ali cenu nije pristao da plati nijedan ... Vatra lomae je pucala i itala Mokro drvo ne moe da gori punom snagom. Ali vetar je sve jae duvao i ponekad
nosio jezik ognja do nekih od zatvorenika. Odea na nesrenima se sijala,
pretvarajui ih u ljudske baklje ... odjekivali su prodorni krici - oigledno, nije
mogao svako da izdri toliku bol. Esklarmond je drhtala od hladnoe i straha ...
bez obzira koliko je bila hrabra - pogled na to kako gore njeni prijatelji je
izazvao pravi ok ... Ona je bila potpuno iscrpljena i nesrena. Htela je da pozove
nekoga u pomo ... Ali ona je znala - da nee niko doi. Pred oima je imala malog
Vidomira. Ona ga nikada nee videti kako raste ... nikada nee znati da li je
njegov ivot sretan. Ona je bila majka, i samo je jednom, na trenutak zagrlila
svoje dete ... I nikada nee roditi Svetozaru drugu decu jer joj je ivot doao do

- 199 -

kraja, u ovoj vatri ... jedan za drugim. Esklarmond je udahnula duboko, ignoriui
hladnou. Kakva teta to nije bilo sunca! .. Ona bi volela da uiva u toplim
zracima njegove svetlosti! .. Ali, taj dan je nebo bilo tmurno, sivo i teko. Ono se
sa njima opratalo ... Nekako obuzdavajui gorke suze, Esklarmond je podigla
glavu visoko. Ona nee pokazati koliko joj je stvarno loe bilo! .. Nikako !!! Ona e
nekako izdrati. Nije predugo ekala ... Majka joj se nalazila u blizini.... Njen
otac je bio kao kameni kip, gledajui ih obe, ali je njegovo lice bilo smrznuto bez
krvi ... inilo se, da je ivot izaao iz njega, otiao tamo gde e vrlo brzo i one
otii. Redom su se uli strani krici - to je slomio njenu majku ...
- Korba! Korba, oprosti mi !!! - otac je zaplakao.
Odjednom Esklarmond je osetila blagi, neni dodir ... Znala je - to je bila njeno
Svetlo Zore. Svetozar ... On je stigao iz daljine, da kae poslednje "zbogom" ...
da kae da je on sa njom, da zna, kako e biti strano i bolno ... Molio je da bude
jaka ... Divlji otar bol joj je presekao telo - to je to! Stiglo je !!! Gorei, riui
plamen dodirnuo joj je lice. Usplamtela joj je kosa ... Trenutak kasnije telo
potpuno zapaljeno ... Divna, bistra devojka, gotovo dete, prihvatila je svoju smrt
u tiini. Za to vreme, ona je i dalje ula svog oca kako vie divlje, i zove njeno
ime. Onda je sve nestalo ... Njena ista dua ostala je u dobrom i ispravnom
svetu. Bez predaje. Kao to je elela. Odjednom, ulo se pevanje ... To je
prisutno na izvrenju kazne, svetenstvo poelo da peva kako bi zagluilo krike
goreih "osuenika". Glasovima promuklim od hladnoe, oni su pevali psalme
pratanja i dobrote gospoda ... Konano, na zidove Montsenjura spustilo se vee.
Strana vatra je gorela. Tokom dana poveani vetar i sada je besneo, raznosivi
po dolini crne oblake dima i isparenja, sa slatkim ukusom i mirisom spaljenog
ljudskog mesa ... Kod pogrebne lomae, stajao je u blizini, udan ovek ... s
vremena na vreme uzvikivao je neije ime, onda se iznenada zgrabio za glavu i
zapoeo glasno, srceparajue da jeca. Okolna publika se razila, potujui bol
drugih. ovek je i dalje tumarao, kao da nita ne vidi i ne primeuje ... Bio je sed,
pogrbljen i umoran. Iznenadni udari vetra razvejavali su njegovu dugu sedu
kosu... Za trenutak, ovek se okrenuo i - Oh, bogovi .. On je i dalje bio veoma
mlad !!! Izmodeno, tanko lice disalo je bolno ... irom otvorenih sivih oiju,
iznenaen, nije izgledalo kao da shvata gde je i zato. Odjednom je ovek divlje
zaplakao ... i krenuo pravo u vatru! .. Odnosno, u ono to je ostalo od nje ... ljudi
pored njega su pokuavali da ga zgrabe za ruku, ali nisu imali vremena. ovek je
pao na jo tinjajui crveni ar... prestao je da die. Na kraju, neko ga je povukao
dalje od vatre, a okruujui su onda videli da je on drao neto vrsto stisnuto u

- 200 -

svojoj mravoj, smrznutoj pesnici ... To je bila svetla lenta za kosu, koju nose na
venanju mlade oksitanske neveste ... to je znailo - da je svega jo pre nekih

- 201 -

par sati, on bio jo uvek srean mladoenja ... Vetar je raznosio njegovu sivu dugu
kosu, igrajui se tiho sa ugljenisanim nitima ...

Jedno od mesta u peini Lombriv, gde su se krili Katari

- 202 -

U uglu peine jo uvek postoji malikamin, u kome se nalazi okamenjeni ugalj

Ali, ovek nije oseao nita i nita nije uo. Traio je svoju voljenu, sa kojom je
etao sa rukom u ruci, na putu zvezdanih staza Katara, oekujui novu zvezdanu
budunost ... Bio je veoma srean. U krugu oko zagasle lopmae, ljudi sa
uasavajuim izrazom lica, u alosti su pretresali po njoj i traili posmrtne
ostatke svojih najmilijih ... Ne oseajui prodoran vetar i hladnou, oni su
izbacivali iz jo uvek tinjajueg pepela kosti svojih sinova, keri, brae i sestara,
mueva i ena. .. i ak samo prijatelja ... s vremena na vreme neko je plaui
podigao zagaravljen u poaru prsten polusagorelu cipelu ... ... pa ak i glavu lutke,
koja, valjajui se niz stranu, nije imala vremena da potpuno izgori ... Taj mali
ovek, Hjug de Arsi, bio je veoma zadovoljan. Sve je konano zavreno - Katarski
jeretici su bili mrtvi. Sada bezbedno moe da ide kui. Zapovedio je zaleenom
straaru vitezu da dovede njegovog konja, Arsi se okrenuo vojnicima koji su
sedeli kraj vatre i dao im zavrne instrukcije. Njegovo raspoloenje je bilo
veselo i vedro - produena nekoliko meseci, misija, konano je zavrena
"sreno" ... Njegova dunost je ispunjena. On je iskreno mogao biti ponosan na
sebe. Nakon trena u daljini se uo zveket kopita konja - uputio se u Karkason,
krenuo je ubrzano kui, gde ga je ekao velikoduan topli obrok i topli kamin da
- 203 -

zagreje svoje smrznuto, umorno od puta telo. U planini Montsenjur se uo glasni

i gorki krik orla - on je ispraao na poslednje putovanje svoje prave prijatelje i
gospodare ...

Jedan od sauvanih prolaza Sakane.

Orlovi su plakali vrlo glasno ... U selu Montsenjur ljudi su sa strahom zatvorali
vrata. Jecanje orlova je odjeknulo preko cele doline. Oni oplakuju straan kraj...
udesne imperije - carstva svetlosti i ljubavi, dobra i znanja - kome je doao
kraj ... Negde duboko u Oksitanijskim planinama i dalje je bilo odbeglih Katara.
Sakrili su se u peinama Lombriv i Ornolak, i nikako nisu mogli da odlue ta e
da urade sledee ... Izgubivi poslednje Savrene, oseali su se kao deca, ne
imavi vie podrku. Oni su bili lovina. Bili su trofeji za koje se davala velika
nagrada. Pa ipak, Katari nisu odustali ... Nakon preseljenja u peine, oni su se u
njima oseali kao kod kue. Znali su gde je svaka staza, svaka pukotina, tako da
- 204 -

ih je loviti tamo bilo gotovo nemogue. Oni koji slue kralju i crkvi traili su
osvetu, nadajui se obeanoj nagradi. Oni su ulazili u peine, ne znajui tano
gde treba da trae. Ti su se izgubili i umrli ... A neki su izgubili razum i nisu bili u
stanju da pronau put nazad u otvoren i poznat sunani svet ... posebno su
pretraivali peinu progonitelji Sakani - oni su vrili potragu u est odvojenih
poteza. Pravu dubinu ovih peina nije znao niko. Bilo je legendi da je jedan od tih
poteza vodio pravo do podzemnog grada Bogova, u koji se nije usudio da ode
nijedan ovek ... Posle nekog vremena, Papa je pobesneo. Katari nisu hteli da
nestanu .. Ova mala grupa umornih i opskurnih ljudi nije odustajala .. Uprkos
gubitku, uprkos tekoama, bez obzira na sve -! Oni su i dalje ivi. I Papa ih se
bojao ... Nije ih razumeo. ta je motivisalo te udne, ponosne, zabranjene
ljude?!. Zato oni nisu odustali, videvi da nisu imali nikakve anse za bekstvo? ..
Papa je hteo da oni nestanu. Da na zemlji ne postoji nijedsn prokleti Katar! .. Ne
mogavi da smisli nita bolje, on je naredio da se poalju horde pasa u peine ...
Sada je sve izgledalo jednostavno i lako - krstai nisu morali da smiljaju kako da
uhvate "nevernike". Otili su u peine "naoruani" sa desetinama obuenih pasa,
koji su ih vodili u samo srce skrovita Katara. Sve je sada bilo lake. Trebalo je
samo malo da se saeka. U poreenju sa opsadom Montsenjura, ovo je bila sitna
stvar ... Peine su krile Katare, primajui ih u mrani, mokar zagrljaj ... ivot
begunaca je postao teak i usamljen. Izgledalo je kao preivljavanje ... Iako su
eleli da pomognu beguncima, mnogi su im i otkazali. U malim gradovima
Oksitanije, kao to je kneevina De Fua (de Foix), Kastellum de Verdunum
(Castellum de Verdunum) i drugim, pod maskom lokalnih stanovnika i dalje ive
Katari. Tek sada oni nisu delovali otvoreno, pokuavali su da budu oprezniji, jer
zbog Papinih detektiva nisu mogli da se skrase, eleli su da istrebe svuda ovu
oksitansku "jeres" ...
"Budite marljivi u istrebljenju jeresi na bilo koji nain! Bog e vas inspirisati! "Zvuao je poziv pape krstaima. I glasnici crkve zaista su to posluali ...
- Recite mi, Sever, od onih koji su otili u peinu, da li je neko doiveo dan, kada
je to bilo mogue, bez straha, da izae na povrinu? Da li je neko uspeo da spasi
ivot?
- ao mi je - ne, Isidora. Monsenjurski Katari nisu preiveli ... Mada, kao to sam
rekao, bilo je i drugih Katara, koji su postojali u Oksitaniji jo prilino dugo. Vek
kasnije je uniten poslednji Katar. Ali njihov ivot je bio potpuno drugaiji,
mnogo tajanstveniji i opasniji. Prestravljeni inkvizicijom ljudi su ih izdavali,
elei da sauvaju svoje ivote. Dakle, neki od preostalih Katara preselili su se u
- 205 -

peine. Neki su se drali ume. Ali to je bilo kasnije, i oni su mnogo bolje bili
pripremljeni za takav ivot. Ti roaci i prijatelji poginulih u Montsenjuru, nisu
mogli da ive dugo sa bolom ... duboko alei za mrtvima, umorni od mrnje i
progona, oni su konano odluili da im se pridrue u tom drugom, boljem i istom
ivotu . Bilo je tu oko pet stotina ljudi, meu kojima i nekoliko dece i staraca. A
ipak je bilo etri Savrena, koji su doli u pomo iz susednog grada. U noi
njihovog dobrovoljnog "odlaska" iz nepravednog i zlog materijalnog sveta, svi
Katari su izali napolje da udiu poslednji put divan proleni vazduh i jo jednom
pogledaju poznati sjaj udaljenih zvezda ... gde e uskoro odleteti katarske
izmuene due. No je bila nena, mirna i topla. zemlja je mirisala akacijom,
cvetale su trenje i majina duica ... ljudi su udisali opojni miris, doivljavajui
najveu istinsku radost kao bebe! .. Skoro tri duga meseca nisu videli jasno nono
nebo, nisu udisali ovaj vazduh. Uprkos svemu, to je bila njihova zemlja! .. Njihova
najmilija i ljubljena Oksitanija. Sada je bila ispunjena hordama avola, od kojih
nije bilo izlaza. Bez ijedne rei, Katari su krenuli prema Montsenjuru. Hteli su
da budu poslednji put u svojoj kui. Na svetlu Hrama Sunca. udna, duga povorka
mravih ljudi, iznenaujue se lako uspela u Katarski dvorac. Kao da im je sama
priroda pomogla! .. Ili su to moda bile due onih sa kojima e se vrlo brzo
sastati? U podnoju Montsenjura je bila mala grupa vojske krstaa. Oigledno,
oci su se i dalje plaili da bi ludi Katari mogli da se vrate. I straarili ... Kolona
tihih duhova prolazila je straare - Niko se nije ni pomerio ...
- Koristili su "nevidljivost", istinsko znanje? - Pitala sam iznenaeno. - A da li su
bili u stanju da to urade svi Katari ? ..
- Ne, Isidora. Zaboravila si da oni nisu bili savreni - rekao je Sever i tiho krenuo
dalje. - Nakon dolaska na vrh, ljudi su stali. U meseini ruevina Montsenjur je
izgledao zlokobno i udno. Kao da je svaki kamen, natopljen krvlju i bolom rtava
Katara, pozivao na osvetu pridole ... i iako je bila mrtva tiina, ljudi su mislili da i
dalje uju krike smrti svojih roaka i prijatelja, koji su izgoreli u plamenu u
zastraujuem "ienju" papske lomae . Montsenjur iznad njih je pretio ... kao
ranjena ivotinja, ostavljena da umre sama ... Stene zamka jo uvek su se seale
Svetodara i Magdalene, dejeg smeha i zlatne kose Veste, Belojarovog smeha ...
Zamak se seao divnih godina Katara, ispunjenih radou i ljubavlju. Seao se
dobrih i svetlih ljudi koji su doli da ovde budu pod njegovom zatitom.. Sada,
toga vie nije bilo. Zidovi su bili goli i udni, kao da su uletele due spaljenih
Katara i velika, dobra dua ... Montsenjura... Katari su pogledali poznate zvezde izgledale su tako velike i blizu .. I znali su - vrlo brzo, ove zvezde e postati
njihov novi dom. I gledale su zvezde svoju izgubljenu decu, slatko nasmejane,
- 206 -

Zidovi zamka jo uvek pamte Svetodara I Magdalenu

spremne da preuzme njihove usamljene due. Sledeeg jutra svi Katari su se
okupili u velikoj, niskoj peini, koja se nalazila direktno naspram njihove voljene "katedrale" ... Tamo bi ih nekada davno uila znanju Zlatna Marija ... Tamo su se
skupljali novi Savreni ... Tu je roen, odrastao i ojaao Svetli i Dobri Katar. I
sada, kada su se vratili ovde samo kao "delovi" tog divnog sveta, eleli su da se
vrate blie prolom, iji je povratak bio nemogu ... Svakom od prisutnih
Savrenih su tiho darovali Oienje (consolementum), lagano stavljajui svoje
ruke na njihov umorne , sputene glave. U tiini su ljudi, jedan po jedan ili
direktno na kameni pod, prekrtajui svoje tanke ruke preko grudi, i tiho
zatvarali oi, kao da idu na spavanje ... majke su grlile decu, nespremne da se
odvoje od njih. Kao u magnovenju, u jednom trenutku, cela velika sala je bila kao
miran grob u kome je zauvek zaspalo pet stotina dobrih ljudi ... Katara. Verni
sledbenici Svetlosti i Radomira i Magdalene. Njihove due su skupa odletele tamo
gde su ih ekala ponosna, smela "brae". Gde je svet bio nean i ljubazan. Gde ne
moraju da se plae nekog zla, krvolonog klanja ili jednostavnog bacanja u
"ienje" papske lomae.
- 207 -

Kroz srce mi je proao otar bol ... Vrue suze su tekle niz obraze, ali ih nisam ni
primetila. Svetli, lepi i ljubazni ljudi su umrli ... sami, po sopstvenoj elji. Doli su,
da se ne daju ubicama. Da bi to uradili na nain na koji su to eleli.
- Zato su to uradili, Sever? Zato se nisu borili? ..
- Borili - Isidora? Njihova borba je bila potpuno izgubljena. Oni su jednostavno
izabrali kako da odu.
- Ali su izvrili samoubistvo .. Zar ih ne eka kazna karme!?
- Ne, Isidora ... Oni su prosto "izali", izali iz fizikog tela. I to je najprirodniji
proces. Oni nisu koristili nasilje. Oni su jednostavno "nestali".
Sa dubokim tugom sam posmatrala ovu uasnu grobnicu, u hladnoj, potpunoj tiini
u kojoj je povremeno zazvonila padajua kap krvi. To je priroda poinjala da
polako stvara trajni pokrov - u slavu mrtvih ... Dakle, tokom godina, malo po malo,
svako telo se postepeno transformisalo u kamenu grobnicu, ne dozvoljavajui
nikome da se rugaju pokojniku ...
- Da, Isidora. Sluge avola, uz pomo pasa, pronale su peinu. Ali ak ni oni se
nisu usudili da dodirnu tako toplo prihvaena tela u zagrljaju prirode. Oni se nisu
usudili da ih "proiste" "svetim ognjem" vatre.... Od tada, ovo mesto se zove Peina Mrtvih. Tu su i mnogo kasnije, u godinama koje su dolazile umirali Katari i
Vitezovi Hrama, i njihovi sledbenici proganjani od crkve. ak i sada, jo uvek
moe videti stare natpise, ostavljene tamo rukama dolazeih nekih ljudi ...
Mnotvo imena zajedno se preplie sa misterioznim znakovima Savrenih ... Tamo
je slavni dom Fua, voen ponosnim Trenkavelijem ... Tamo su tuga i beznae, u
kontaktu sa oajnikom nadom ... i jo ... Priroda vekovima stvara svoj kameni
"spomenik" od dogaaja i ljudi, neno irei veliku duboku ljubav... Na ulazu u
Peinu Mrtvih je statua mudre sove, koja vekovima titi mir mrtvih. ..
- Recite mi, Sever, Katari su verovali u Hrista, zar ne? pitala sam
- Ne, Isidora, to nije istina. Katari nisu "verovali" u Hrista, obraali su mu se,
razgovarali sa njim. On je bio njihov uitelj. Ali on nije Bog. Vi slepo verujete
samo u Boga. Kako jo uvek ne shvatate, kako neophodna moe biti oveku slepa
vera? To je crkva ponovo iskrivila znaenje uenja drugih ... Katari su verovali u
znanje. Iskrenost i pomaganje drugima manje srenim ljudima. Oni su verovali u
dobrotu i ljubav. Ali nikada nisu verovali u jednog oveka. Voleli su i potovali
- 208 -

Radomira. I oni su oboavali Zlatnu Mariju. Ali nikada jednog boga ili boginju. Oni
su bili za njih simbol Uma i asti, Znanja i Ljubavi. Ali ipak su svi oni bili ljudi,
istina, u potpunosti sa drugaijim darovima. Vidi, Isidora, kako glupi crkvenjaci
predstavljaju nejasno ak i svoju teoriju ... Oni su tvrdili da Katari nisu verovali
u Hrista - oveka. Da su Katari navodno verovali u njegovu Boansku sutinu, koja
nije bila materijalna. Istovremeno, crkva govori, da je Katar priznao Mariju
Magdalenu supruga Hrista, i prihvatio njenu decu. Zatim, na koji nain
nematerijalna bia mogu roditi dete? .. Ne uzimajui u obzir, naravno, besmislicu
o "bestelesnom" zaeu Marije? .. Ne, Isidora, nita nije ostalo istinitog od
uenja Katara, naalost ... Sve to ljudi znaju, je potpuno iskrivljeno "svetom"
crkvom, koja nastavlja to uenje da prikazuje glupim i bezvrednim. Ali Katari su
uili tome, emu su ih uili njihovi preci. emu uimo mi. Ali, ljudi crkve su to
smatrali najopasnijim. Oni nisu mogli da dozvole da ljudi znaju istinu. Crkva je
morala da uniti ak i najmanje seanje na Katare, inae, kako da bi mogli da
objasne ta se desilo sa njima? .. Posle brutalnog i neselektivnog unitavanja
jednog naroda, kako da objasni svojim vernicima, zato i ko je uinio takav
straan zloin? Zato nije ostalo nita od uenja Katara ... A vekovima kasnije,
mislim da e biti jo i gore.

Peina Lombriv

- 209 -

- A ta je sa Jovanom? Proitala sam negde, da su navodno Katari "verovali" u

Jovana? ak, kao u sveca, uvali njegove rukopise ... Da li je neto od ovoga
istina?

Natpisi na stenama u peinama

- Samo da su oni stvarno, duboko potovali Jovana, uprkos injenici da ga oni nisu
nikada ni sreli. - Sever se nasmeio. - Pa, ak i to, nakon smrti Radomira i
Magdalene, u Kataru je ostalo pravo "otkrovenje" Hrista, kao i dnevnici Jovana,
to je u stvari ono to je pokuala da pronae i uniti Rimska crkva. Sluge Pape su
pokuavale da shvate, gde su prokleti Katari sakrili to opasno blago?!. Jer, da je
bilo sve ovo otkriveno - i istorija katolike crkve bi doivela potpuni poraz. Ali
bez obzira na to koliko se crkva trudila, srea im se nikada nije nasmeila... nita
i nisu mogli nai, sem nekoliko rukopisa oevidaca. Zato je jedina mogunost za
- 210 -

Sova u Peini Mrtvih

- 211 -

Crkvu bila da nekako sauva obraz u sluaju Katara i bilo je potrebno izokrenuti
njihovu veru i uenje toliko, da niko na svetu ne moe da razlikuje dobro od zla ...
Kao to su oni lako uradili sa ivotom Radomira i Magdalene. Crkva ak tvrdi da
su Katari oboavali Jovana ak i vie od samog Isusa Radomira. Samo se ovde
podrazumeva pod Jovanom
"njihov" Jovan, sa svojim lanim hrianskim
jevaneljem i drugim falsifikovanim rukopisima ... Pravog Jovana su Katari,
potovali, ali on, kao to zna, nije imao nikakve veze sa crkvenim Jovanom "Krstiteljem ".
- Znate, Sever, imam utisak da je crkva iskrivila i unitila celu svetsku istoriju.
Zato je to bilo potrebno?

Zadivljujui steci Katara

- 212 -

- U cilju da se ne dozvoli oveku da misli, Isidora. Da bi ljudi bili pitomi i bedni

robovi, kojima bi, prema sopstvenom nahoenju "opratali" ili kanjavali "sveci".
Jer, ako bi ovek znao istinu o svojoj prolosti, on bi bio ponosan na sebe i svoje
pretke i nikada mu ne bi trebao rabski svetenik. Bez istine, slobodni i jaki ljudi
postaju "sluge Boje", i vie ne pokuavaju da se sete ko su oni zaista. I, iskreno,
njima nije ostavljena svetla nada za promenu.

Priroda se sea svojih mrtvih

Sever je bio veoma tih i tuan. Oigledno, gledajui ljudsku slabost i ljudsku
surovost toliko vekova, i videvi kako umiru najsilniji, njegovo srce je bilo
ispunjeno gorinom i nevericom u skoru pobedu znanja i svetlosti ... A meni je
dolo da mu glasno kaem da ja jo uvek verujem da e se ljudi uskoro
probuditi !.. Uprkos besu i boli, uprkos izdaji i slabosti, ja verujem, da Zemlja na
kraju, nee mirno gledati ono to se deava sa njenom decom. I da e se
probuditi ... Ali znala sam da ne mogu da ga ubedim, jer u i sama uskoro umreti,
borei se za to isto buenje. Ali nije mi ao ... Moj ivot je bio samo trunka u
ogromnom moru patnje. I ja sam morala da se borim do kraja, bez obzira koliko

- 213 -

to strano bilo. Poto je ak i kap vode koja stalno pada, u stanju da produbi i
najjai kamen. Tako i zlo: ako bi ga ljudi ruili ak i po zrno, jednog dana bi
propalo, ak i ako bi izgubili svoje ivote. Oni bi se vratili ponovo u svoju zemlju i
videli bi - to su joj oni sami pomogli da preivi .. Da su pomogli da postane Svetla
i Istinita!. Znam da e Sever rei da ovek ne moe da ivi za budunost ... I
znala sam - to je istina. Ali to je moje razumevanje, i jedno od mnogih mojih
reenja. Budui da su se ljudi navikli da misle i deluju "kao i svi ostali" ne znai i
da e iveti spokojno.

ak je zamak Montsenjur ovekoveen u kamenu. Prizor od koga zastaje dah. On je

apsolutno kao pravi
- ao mi je to si prola kroz toliko bola, moj prijatelju. - prekinuo je moje misli
glasno Sever. - Ali mislim da e ti pomoi da lake ispuni svoju sudbinu. Da i ti
pomoi da stoji uspravno ...
Nisam elela da mislim o tome ... Za moju tunu sudbinu bilo je vremena na
pretek. Dakle, da bi nastavili, opet sam poela da postavljam pitanja.

- 214 -

- Recite mi, Sever zato sam kod Magdalene i Radomira i mnogih Volhova, videla
znak kraljevskog "Ljiljana"? Da li to znai da su oni bili Franci? Moete li da mi
objasnite?
- Za poetak, Isidora, to je nepravilno razumevanje samog znaka smeei se,
rekao je Sever. - To nije bio ljiljan, kada su ga doneli u Frankiju Merovinzi.
-?!

Veduna Marija sa krunom Trolista. Polaganje krune na flavu Marije od strane

Uitelja. U sredini krune je znak Trolist
- Zar ne zna da je to to su doneli znak "Trolistnik" u tadanju Evropu .. iskreno je bio iznenaen Sever.
- Ne, nikada nisam ula za to. I opet ste me iznenadili!
- Trolistnik je nekada davno, bio borbeni znak Arijevaca, Isidora. To je magina
biljka koja udesno pomae u borbi - to je davalo vojnicima neverovatnu mo, ona
lei rane i olakava put ulaenja u drugi ivot. Ova divna biljka je rasla daleko na
severu, i nju su mogli da uzgoje samo Volhovi i Veduni. Ona je uvek bila davana
vojnicima, koji su odlazili da brane svoju domovinu. Odlaskom u borbu svaki
ratnik je izgovarao poznatu mantru: "Za ast! Za Savesti! Za Veru "! Radili su pri
- 215 -

tome i magine pokrete - dodirivali su sa dva prsta levo i desno rame, i

poslednje - sredinu ela. To je ono to zaista oznaava Trolistnik. I tako su ga
doneli sa sobom Merovinzi. Pa, onda, nakon pogibije dinastije Merovinga, novi
kraljevi su ga prisvojili, kao i sve ostalo, proglaavajui ga za simbol kraljevske
kue Francuske. Ritual pokreta (ili krtenje) je "pozajmila" hrianska crkva,
dodajui etvrti, donji deo ... avola. Naalost, istorija se ponavlja, Isidora ...
Da, istorija se ponavlja i istina ... postaje gora i
tunija. Je li ita istina od svega to znamo? ..
Odjednom sam osetila kao da je na mene motrilo
stotine nepoznatih ljudi. Shvatila sam - to su bili
ti koji su Znali ... Oni koji su poginuli branei
istinu ... Izgledalo je da mi zavetaju da pronosim
istinu do neznajuih. Ali nisam mogla. Ja sam
odlazila ... Ba kao to su otili oni sami. Odjednom
su se vrata otvorila u sobu je ula kao uragan
nasmejana, vesela Ana. Moje srce je poskoilo, a
onda palo u provaliju ... Nisam mogala da verujem
da vidim moju milu devojicu! .. A ona se, kao da
se nita ne dogaa, iroko nasmejala, kao da je
ona bila velika, kao da ne visi nad naim ivotima nevolja.
- Mama, draga moja, nala sam te! Oh, Sever! .. Ti si doao da nam pomogne? ..
Reci mi da nam pomae, zar ne? - Gledajui ga u oi, samouvereno je upitala
Ana.
Sever se samo neno i veoma tuno nasmejao ...
Objanjenje
Nakon mukotrpnog i temeljno trinaestogodinjeg (1964-1976) iskopavanja
Montsenjura i njegove okoline, Francuska Grupa Arheolokih Istraivanja
Montsenjura i okoline (GRAME), objavila je 1981.svoj zavrni zakljuak: Nema
bilo kakvih tragova ruevina Prvog Montsenjura, naputenog u 12. veku. Ba kao
to nisu pronaeni ni ostaci tvrave Drogog Montsenjura, koga je izgradio
tadanji vlasnik, Raimond de Pereil, 1210.godine.
(Vidi: Groupe de Recherches Archeologiques de Montsegur et nvirons
(GRAME), Montsegur: 13 ans de rechreche archeologique, Lavelanet: 1981. pg.
76.: Il ne reste aucune trace dan les ruines actuelles ni du premier chateau
- 216 -

que etait a l'abandon au debut du XII siecle (Montsegur I), ni de celui ku

construisit Raimon de Pereilles vers 1210 (Montsegur II)...")
Shodno tome , indikacije koje je dala Sveta Inkvizicija 30. marta , 1244
suvlasnik Montsegur, uhapenom vlasniku gospodinu Rejmond de Pereili, utvreni
dvorac Montsenjur je "vraen" 1204. na zahtev Savrenih - Raimond de Miropua i
Raimonda Blasca.
(According to a deposition given to the Inquisition on March 30, 1244 the
captured co-seigneur of Montsegur, Raymond de Pereille (b.1190-1244?), the
fortress was "restored" in 1204 at the request of Cather perfecti Raymond de
Mirepoix and Raymond Blasco.) [Source: Doat V 22 fo 207]
Meutim, neto je ipak ostalo da nas podsea na tragediju koja se odvijala na
ovoj maloj, potpuno natopljenoj ljudskom krvlju planini ... Ipak vrsto se dri
osnova Montsenjura, i bukvalno "vise" preko litica temelji iezlog sela ... Tamo,
na tom starom kamenju, i dalje se vetar igra, milujui izniklu kroz uske proreze
mladu travu ... Tamo takoe preleu planinske ptice, koje svijaju svoja osetljiva
gnezda u delovima bez vetra ...

- 217 -

Glava 42. Isidora-8. Klju Bogova

Ana se zagledala pravo u Severa, iako nije bio u stanju da nas spasi ... ali malo po
malo on je poeo da bledi, zbog tunog izraza na licu, ona je shvatila: koliko god
on to eleo, pomoi nee biti.
- Hoete da nam pomognete, zar ne? Pa, recite mi da ste spremni da pomognete,
Sever? ..
Ana je naizmenino paljivo zavirivala u nae oi, kao da eli da se uveri da smo
je dobro razumeli. U svojoj istoj i iskrenoj dui nije bila sposobna da shvati da
je neko mogao, a nije hteo da nas spasi od uasne smrti ...
- ao mi je, Ana ... ja ne mogu da vam pomognem - rekao je tuno Sever.
- Ali zato !! Zar vam nije ao to emo poginuti? .. Zato Sever ?! ..
- Zato to ne znam kako da vam pomognem ... ja ne znam kako da pobedim Karafu.
Ja nemam pravo "oruje" da bi ga se otarasio.
Jo uvek ne elei da veruje, Ana je zapitkivala.
- I ko onda zna kako ga pobediti? Neko mora da zna! On nije najjai! Postoji i
dedica Isten mnogo jai od njega! Zar to nije istina Sever?
Bilo je zabavno uti kako je nazvala tog oveka dedicom ... Ana ih je doivljavala
kao svoju pravu i dobru porodicu. Porodica u kojoj se svi meusobno raduju ... i
gde svako vrednuje tui ivot. Ali, naalost, takva porodica, oni nisu bili ... Kod
Volhova je bila drugaija porodica, i imali su svoj izolovani ivot. A Ana to ipak ne
razume.
- Zna Veliki Uitelj, draga. Samo on moe da vam pomogne.
- Ali ako je to tako, kako onda da do sada nije pomogao!? Mama je ve bila tamo,
zar ne? Zato on ne pomogne?
- Oprosti mi, Ana, ne mogu da vam odgovorim. Ne znam ...
Ovde ve nije mogla da nastavi da uti!
- Ali vi ste mi ve objasnili, Sever! ta se promenilo od tada? .
- 218 -

.- Verovatno ja, moj prijatelju. Mislim da je to promenilo neto u meni. Idi k

Volhu, Isidora. On je- jedina nada. Idi dok ne bude prekasno.
Nisam mogla da mu odgovorim. A ta da kaem? .. Da ja ne verujem u pomo
Belog Volha? Da ne verujem da e napraviti izuzetak zbog nas? I u stvari, to je
istina! I zato to nisam htela da idem njemu na poklon. Moda se ponaam kao da
sam sebina, moda, ali nisam mogla to da uradim. Nisam vie elela da traim
pomo od oca, koji je izdao svog voljenog sina ... ja ga ne razumem i nisam se
slagala sa njim. Na kraju krajeva, on nije mogao da spasi Radomira. Ali ja nisam
elela ... ja bih dala sve na svetu za priliku da spasim svoju dragu, hrabru
devojku. Ali, naalost, nije bilo mogue ... ak i imajui najvee znanje, Volhovi i
dalje nisu imali pravo da ovrsnu svoja srca u takvoj meri da zaborave
jednostavne ljude! Da unite u sebi saoseanje. Oni su se pretvorili u hladne, bez
srca "bibliotekare", pobono uvajui svoju biblioteku. Ali pitanje je, znaju li oni,
u stvari, ako nisu zaboravili u svom ponosnom utanju, za koga je biblioteka
nekada bila namenjena? .. Da li se seaju da su nai veliki preci ostavili svoje
znanje, kako bi ono pomoglo jednog dana njihovim unucima da spasu nau
prekrasnu Zemlju ..? Ko je dao pravo Belom Volhu da sam odlui kada je stigao
as, da konano irom otvori vrata? Iz nekog razloga oduvek sam mislila da ti
koje su nai preci zvali bogovima nee dozvoliti da umru najbolji sinovi i keri,
samo zato to nije jo uvek stigao "pravi" trenutak! Jer ako crni poseku sve
prosvetljene, vie nee imati ko da razume ak i najbolju biblioteku ...
Ana me je paljivo posmatrala, moda je ula moje tune misli, a oi su joj dobile
odraslo, ozbiljno razumevanje.
- Mi ne idemo njemu, mama. Mi emo pokuati same - neno nasmejana, rekla je
moja hrabra devojka. - Nama je ostalo jo malo vremena, zar ne?
Sever je iznenaeno pogledao Anu, i video njenu odlunost, nije rekao ni re.
I Ana je sa divljenjem gledala oko sebe, tek sada primetivi bogatstvo koje je
okruivalo to divno skrovite Karafe.
- Oh, ta je to?!. Da li je ovo biblioteka Pape? .. Da li moe esto da doe ovde,
mama?
- Ne, draga moja. Samo nekoliko puta. elela sam da nauim o divnim ljudima i
Papa mi je nekako dozvolio to.

- 219 -

- Misli na Katare? - Ana je pitala tiho. - Oni su znali mnogo, zar ne? Ipak nisu
bili u stanju da preive. Zemlja je uvek bila veoma okrutna ... Zato je to tako,
mama?
- To nije zemlja okrutna, moje sunce. To su - ljudi. A kako ti zna za Katare?
Nikada te nisam uila o njima, zar ne?
Na Aninim bledim obrazima pojavila se smuenost ...
- O, oprosti mi, molim te! Samo sam "ula" ono to ste govorili, i bilo je veoma
interesantno! Onda sam sluala. ao mi je, jer nije bilo nieg linog, pa sam
odluila da vam ne smetam ...
- Pa, naravno! Ali zato ti je trebala takva bol?
- Hou da budem jaka, moja majko! elim da se ne plaim od Pape, kao to se nisu
plaili svojih ubica Katari. elim da te ne bude stid od mene! - Ponosno podignuvi
glavu, rekla je Ana.
Svaki dan sam bila sve vie i vie iznenaena snagom duha moje mlade erke! ..
Gde je ona nala toliko hrabrosti, da se suprotstavi Karafi? .. ta je motivisalo
njeno ponosno, toplo srce?
- Da li elite da vidite jo neto vie? - Neno je pitao Sever. - Moda bi bilo
bolje da napustim vas dve na neko vreme?
- Oh, molim te, Sever, mora nam rei neto vie o Magdaleni .. A recite mi kako
je ubijen Radomir!? - Oduevljeno je pitala Ana. A onda se, okrenula prema meni:
- Ne smeta ti, mama ..?
Naravno, nije mi smetalo! .. Naprotiv, bila sam spremna da uradim bilo ta samo
da je odvratim od razmiljanja o naoj bliskoj budunosti.
- Molim vas, recite nam, Sever! To e nam pomoi da se izborimo i dae nam
snage. Recite mi ta znate, moj prijatelju ...
Sever klimnu glavom, i opet smo bili u tuim, udnim ivotima ... Na neki nain
davno naputenoj i proivljenoj prolosti. Zapahnuo nas je miris june tihe
prolene veeri. Negde u daljini i dalje su se videli bledi zraci zalazeeg sunca,
umorno od dana sunce se spustilo, da odmori do sutra, kada e se ponovo vratiti u

- 220 -

svakodnevno kruno puteestvije. Ubrzo sve tamnije nebo je rasplamsalo sjaj

neobino ogromnih zvezda. Svet oko nas eleo je da spava ... Samo ponekad
negde iznenada uo se usamljeni krik ptica. I ponekad je sanjiv odzvanjajui
lave lokalnih pasa remetio tiinu, time pokazujui svoje bdenje. Ali, ostatak noi
je izgledao zamrznuto, blago i smireno ... I u ograenom vrtu na visokom glinenom
zidu je sedelo dvoje. To su bili Isus Radomir i njegova supruga Marija
Magdalena... Oni su tu proveli svoju poslednju no.... pre njegovog raspea ....
Naslonivi se na svog mua, drei umornu glavu na njegovim grudima, Marija je
bila tiha. Htela je tako mnogo da mu kae .. Da mu kae toliko vanog! Dok je jo
bilo vremena! Ali nije mogla da nae rei. Sve rei su ve bile izgovorene. I sve
su izgledale besmisleno.... bez obzira koliko je pokuavala da ubedi Radomira da
napusti ovu tuu zemlju, on se nije sloio. I bilo je tako neljudski bolno .. Svet se
inio mirnim i zatienim, ali ona je znala - da nee biti tako kada Radomir ode ...
Bez njega, sve e biti prazno i hladno ... Ona ga je zamolila da razmisli ... ona je
traila da se vrati u svoju zemlju daleko na severu, ili barem u Dolinu kraljeva da
ponu ispoetka. Znala je da ih - u Dolini Magova ekaju divni ljudi. Svi oni su bili
nadareni. Tamo su mogli da izgrade nov svetli svet, kako ih je uveravao Volh
Jovan. Ali Radomir nije eleo... On se nije sloio. On je bio spreman da se
rtvuje, da bi progledali slepi ... Upravo je to bio zadatak, koji je stavio na
njegova snana ramena Otac. Beli Volh ... i Radomir nije eleo da odstupi ... Hteo
je da dobije razumevanje ... Jevreja. ak i po cenu sopstvenog ivota. Nijedan od
devet prijatelja, vernih vitezova njegovog duhovnog hrama, nije ga podravao.
Niti je ijedan bio voljan da ga da u ruke krvnika. Nisu hteli da ga izgube. Voleli su
ga previe ... Ali onda je doao dan kada su, podinjavajui se gvozdenoj volji
Radomira, njegovi prijatelji i njegova supruga (protiv svoje volje) obeali, da se
nee meati u ono to se deava ... Nee pokuavati da ga spasu, bez obzira ta se
deavalo. Radomir se vatreno nadao, da e, videvi jasnu mogunost svoje smrti,
ljudi konano shvatiti, videti svetlost i eleti da ga spasu, uprkos razlikama u
njihovoj veri i uprkos nedostatku razumevanja. Ali Magdalena je znala - to se
nee desiti. Znala je da e ova no biti njihova poslednja. Srce joj se cepalo na
delove, ula je njegovo disanje, oseajui toplinu njegovih ruku, gledajui
njegovo lice koje nije poremeeno bilo kakvom sumnjom. Bio je siguran da je bio
u pravu. I ona nije mogla nita, bez obzira koliko ga je ona volela, bez obzira
koliko je estoko pokuavala da ga ubedi da oni za koje je hteo da umre, nisu
dostojni toga.
- Obeaj mi, svete moj, ako me oni ubiju, da e otii kui - odjednom je vrlo
uporno zahtevao Radomir. - Tamo e biti bezbedna. Tamo e moi da ui.

- 221 -

Vitezovi Hrama e poi sa tobom, oni su mi se zakleli. Povee sa sobom Vestu, i

vi ete biti zajedno. I ja u doi k vama, ti to zna. Da li to zna?
Zatim se Magdalena konano slomila ... Ona nije mogla da izdri vie ... Da, ona je
bila moan Mag. Ali u ovom stranom trenutku ona je bila samo krhka, ena koja
voli, koja gubi najdrau osobu na svetu ... Njena verna, ista dua nije razumela
kako Zemlja moe dati na milost i nemilost svog najtalentovanijeg sina? .. Da li
ova rtva ima barem neki smisao? Mislila je da - nema nikakvog smisla. Magdalena
nije bila u stanju da razume tu apsurdnu, divlju rtvu! .. Ni umom, ni srcem, ona
nije prihvatala slepo povinovanje sudbini, praznu nadu za neko mogue "
prosvetljenje "! Ovi ljudi (Jevreji) su iveli u izolaciji i bili vrsto zatvoreni za
ostatak sveta. Nisu bili zabrinuti za sudbinu "stranca". I Marija je znala sigurno
- oni nee pomoi. Kao to je znala - Radomir umire uzalud i besmisleno. I niko
nee moi da ga vrati. ak i ako on eli....
- Kako me ne razume? - Odjednom je uvi njene tune misli, pitao Radomir. Ako ne pokuam da ih probudim, oni e unititi budunost. Sea se, otac nam je
to rekao? Moram im pomoi! Barem smo duni da pokuamo.
- Reci mi, ti zna da ih ne razume, zar ne? - Neno milujui njegovu ruku, apnula
je tiho Magdalena. - Ba kao to oni ne razumeju tebe. Kako moe pomoi
ljudima, ako ih sam ne razume?!. Oni misle drugim runama ... Da li uopte misle
runama? To je drugi narod Radomire! Mi ne znamo njihova srca i um. Bez obzira
koliko pokuavao - nee te uti! Oni ne trebaju tvoju veru, kao to im nisi
potreban ni ti sam. Pogledaj oko sebe, duo - to je tui dom! Tvoja zemlja tebe
zove! Odlazi, Radomire!
Ali on nije hteo da prihvati poraz. On je eleo da dokae sebi i drugima da je
uinio sve to je bilo u njegovim ovozemaljskim silama. I bez obzira koliko
pokuavala - Radomira ona nije mogla da spasi. I, naalost, ona je to znala ... No
je ve dola na sredinu ... Stari vrt, utonuo je u svetu mirisa i snova, komfornoj
tiini, uivajui u sveini i hladnoi. Oko Radomira i Magdalene sve je bezbrino
spavalo, ne predviajui nita opasno i loe. Samo se Magdaleni nekako inilo da
se blizu nje, iza nje, neko smeje radosno, neko nemilosrdan i ravnoduan ... ...
nemilosrdna kob... smrknuto je gledala krhku, nenu, enu, koju nije uspela da
slomi ... nikakva nesrea, nikakav bol. I Magdalena, da bi se zatitila od svega
ovoga, borila se svim silama drei se svojih dobrih starih uspomena, jer je
znala, da ti dani mogu da odre njen uzavreli mozak od nepovratnog
"zatamnjenja"... U svojim mislima je uporno i dalje ivela tako drage godine

- 222 -

provedene sa Radomirom ... godine, koje su naizgled bile tako davno .. Ili moda
jo samo veeras?.. To nije od velikog znaenja, jer sutra e nestati. I ceo svetli
ivot onda e postati samo seanje .... Kako je mogla da se pomiri sa tim? Kako e
moi to da gleda, kada ode u smrt, za nju, jedini ovek na svetu? !!
- elim da ti pokaem neto, Marija - Radomir je apnuo.
I gurnuvi svoju ruku ispod pazuha, izvukao ... udo!
Njegovi dugi tanki prsti sijali su smaragdnom pulsirajuom svetlou! .. Svetlo je
bivalo sve jae, bilo je ivo, ispunivi tamno nono prostranstvo ...
Radomir je otvorio svoju ruku - na njoj je odmarao divni zeleni kristal ...
- ta je to ??? - apnula je tiho Magdalena.
- Klju Bogova - mirno je odgovorio Radomir. - Gledaj, pokazau ti ...
*******************
(O Kljuevima Bogova priam sa dozvolom Volhova, sa kojima sam imala sreu da
se dva puta sastanem u junu i avgustu 2009. u Dolini kraljeva. Pre toga, o
Kljuevima Bogova nije govorio otvoreno niko nigde, nikad).
*******************
Kristal je bio materijalan. A u isto vreme zaista magian. On je bio isklesan iz
veoma lepog kamena, iznenaujue transparentan smaragd. Ali Magdalena je
oseala - to je neto mnogo komplikovanije nego samo dragulj, ak i najistiji. On
je bio u obliku dijamanta i duguljast, veliine dlana Radomira. Svaki komad
kristala je u potpunosti bio prekriven nepoznatim runama, oigledno drevnijim od
onih koje je znali Magdalena ...
- ta on "govori" moja radosti .. I zato ne znam ove rune? One su malo
drugaije od onih koje su nas uili Volhovi. I odkud on kod tebe?!

- 223 -

Joua sa svojim pratiocima na tajnoj veeri

- Njega su doneli na Zemlju jednom davno nai mudri preci, nai bogovi, da stvore
hram venog znanja - zamiljeno gledjui u kristal poeo je Radomir. - Da
pomognu da se steknu Svetlost i Istina dostojna Dece Zemlje. On je stvorio
kastu Volhova, Veduna, Darina i ostalih prosvetljenih. I iz njega su crpeli svoje
znanje i razumevanje, i pomou njega su jednom sazidali Meteore. Kasnije,
zauvek, bogovi su ostavili u tom Hramu ljude spremne da ga sauvaju i zatite,
kako bi oni zatitili samu Zemlju. I klju Hrama su dali mudracima, da sluajno
ne padne u ruke "tamnomiseim", da ne nestane Zemlja od zlih ruku. Dakle, uva
se vekovima kod Volhova, a oni ga predaju s vremena na vreme dostojnima, koji
nee izdati veru, ostavljenu od strane naih Bogova..
- Da li je to Sveti Gral, Sever? - Nisam mogla da odolim, pitala sam.
- Ne, Isidora. Gral nikada nije bio tamo, gde je bio ovaj neverovatni Umni Kristal.
Samo su ljudi "pripisali" svoje elje Radomiru ... kao i sve drugo, "stranci".
Radomir je, ceo svoj ivot bio uvar Kljua Bogova. Ali ljudi, naravno, to nisu
mogli znati, da se ne bi opustili. U poetku su traili navodni "u vlasnitvu"
Radomira, Pehar. A ponekad je on nazivao Svetim Gralom svoju decu ili samu
Magdalenu. I sve se to desilo samo zato to su "pravi vernici" voleli da imaju neki
dokaz istinitosti onoga u ta oni veruju u ... neto opipljivo, neto "sveto" to bi
mogli da dotaknu ... (to se, naalost, deava ak i sada, za mnoge stotine godina

- 224 -

kasnije). Naalost, ljudima su uvek potrebne moti, Isidora, a ako ne postoje,

neko ih jednostavno izmisli. Radomir i nikada nije imao takav pehar ni na samoj
"tajnoj veeri" ... na kojoj je navodno pio iz njega. Pehar sa "tajne veere" je bio
kod proroka Joue, a ne kod Radomira. A Josif iz Arimateje je zaista jednom
sakupio nekoliko kapi krvi proroka. Ali uvena "Gralska aa" je zaista samo
veoma jednostavna glinena aa, iz kakvih su obino pili u to vreme svi Jevreji, a
koju posle nije bilo tako lako nai. Zlatni ili srebrni pehar, potpuno okovan
klincima sa dragim kamenjem (kako to vole da predstave njihovi svetenici)
nikada u stvarnosti nije postojao ni u danima judejskog proroka Joue, pa ak ni
u vremenima Radomira. Ali, to je jo jedna, jako zanimljiva pria.. Nemate puno
vremena, Isidora. I mislim da eli da zna neto potpuno drugo, to je blisko
tebi u srcu, i to vam moe pomoi da pronaete malo vie snage da izdrite. Pa,
ova guva "mranih sila" je splet dva potpuna stranca i njihovih ivota (Radomir i
Joua), u svakom sluaju, i nee se skoro rasplesti. Kao to sam rekao,
jednostavno nee imati vremena za to, moj prijatelju. Oprosti ...

Tajna veera, Valentin de Boulogne

Samo sam klimnula glavom prema njemu, pokuavajui da ne pokaem koliko me je
sva ova istinita pria zanimala! I koliko sam elela da znam, ak i ako u umreti,
svu neverovatnu koliinu lai, obruenu crkvom na zemlju... Ali, ostavila sam na

- 225 -

Severu da odlui ta eli da mi kae. To je bila njegova slobodna volja - da govori

ili da ne govori ovo ili ono. Bila sam mu toliko neverovatno zahvalna za njegovo
dragoceno vreme, i njegove iskrene elje da ulepa moje tune preostale dane.

Navodna aa proroka Joue, Judeja, prvi vek

Mi smo se vratili u tamnu no i vrtu, "sluajui" poslednje sate Radomira i
Magdalene ...
- Gde je Veliki hram, Radomire? - Pitala je iznenadno Magdalena.
- U predivnoj dalekoj zemlji ... Na samom "vrhu" sveta ... (ima u vidu Severni pol,
bivu zemlju Hiperboreju - Da'Ariju) - tiho, kao da se izgubio u beskonano
dalekoj prolosti Radomir je apnuo. - Tamo postoji sveta Gora Rukotvorena, koju
ne moe unititi ni priroda ni vreme, ni ljudi. Ta planina - je vena ... To je Hram
Venog Znanja. Hram naih starih bogova, Marija ... Jednom sasvim davno,
- 226 -

blistao je na vrhu svete gore Klju - ovaj zeleni kristal, koji je davao Zemlji
zatitu, otkrivajui due, i inio ih dostojnim. Tek tada su otili nai bogovi. I od
tada je Zemlja bila u mraku, koji tada jo uvek nije bio u stanju da uniti oveka.
Previe jo uvek postoji zavisti i zlobe. I lenjosti, previe ... Ljudi treba da vide
svetlost, Marija. - posle pauze, rekao je Radomir. - I ti e im pomoi! - On nije
primetio njen gest protesta, i mirno nastavio. - Uie ih znanju i razumevanju. I
dae im pravu veru. Ti e postati njihova zvezda vodilja, koja e biti sa mnom
bez obzira na sve. Obeaj mi! .. Nemam ni u koga poverenja, da ispuni ono to sam
ja bio duan. Obeaj mi, mi svetla moja.
Radomir je neno stavio na njeno lice svoje ruke, gledajui paljivo u njene plave
oi i iznenada se nasmejao... Kolika je beskrajna svetla ljubav u ovom udesnom
poznatom pogledu! .. I koliko je bilo u njemu najdublje boli ... Znao je, kako je bila
uplaena i usamljena. Znao je koliko je elela da ga spasi! I pored svega toga,
Radomir se nije mogao uzdrati od osmeha - ak i u takvom stranom trenutku za
nju, Magdalena je nekako postala iznenaujue svetla, pa ak i lepa .. Kao da joj
ist ivot daje izvor sa istom vodom .. On je nastavio to mirnije mogue.
- Vidi, ja u ti pokazati kako da otvori ovaj drevni klju ...
Na otvorenom dlanu Radomira zasijao je smaragdni plamen ... Svaka najmanja
runa u poetku je otkrivala ceo sloj nepoznatih prostora, proirujui i otvarajui
milione slika, glatko smenjujui jedna drugu. Sjajna transparentna "struktura" je
rasla i kruila, otkrivajui sve vilje i vilje nivoe znanja, nikada vienih dananjim
ovekom. Ono je bilo divno i beskrajno! .. I Magdalena, zbog nemogunosti da
odvoji pogled od ovog arobnog prizora, pala je u dubine nepoznatog! .. Ona je
skupljala u sebe mudrost vekova, oseajui, kako joj moan talas, puni svaku
eliju, i kako tee kroz nju udna Drevna Magija! Znanje predaka ju je
preplavilo, ono je bilo zaista ogromno - od najmanjih insekata se ivot prenosio
na ivot univerzuma, prelivajui milione godina ivota drugih planeta, i opet,
mona lavina vratila ju je na Zemlju ... irom otvorenih oiju, Magdalena je
poimala udesna znanja Drevnog sveta ... Njeno lako telo, slobodno od zemaljskih
"okova", kao zrno peska okupano u okeanu dalekih zvezda, uivalo je u tiini i
raskoi univerzalnog mira ... Odjednom, pred njom se pokazao fenomenalni
Zvezdani Most. Istezao se, izgledalo je u beskonanost, on je blistao i beskrajno
iskrio skupljenim velikim i malim zvezdama, prostirui joj pod noge srebrni put.
Daleko, u samom sreditu istog puta, uvijen u zlatni sjaj, Magdalenu je ekao
ovek ... On je bio veoma visok i izgledao veoma snano. Pribliivi se, Magdalena
je videla, da nije sve u njemu bilo toliko "ljudsko" ... najupeatljivije su bile
- 227 -

njegove oi - ogromne i iskriave, kao isklesane iz dragog kamena, one su blistale

na hladnom licu, kao najlepi dijamanti. Ali ba i kao dijamant, bile su neosetljive i
otuene ... Muevne crte lica neznanca iznenauju otrinom i nepokretnou, kao
da Magdalena stoji ispred statue ... Vrlo duga, gusta kosa blistala je i srebrno
svetlucala kao da je neko sluajno razbacao zvezde ... "ovek" je, istina, bio
veoma neobian ... Ali ak i sa ovom "ledenom" hladnoom, Magdalena je oseala,
kako joj od stranca dolazi udesni, obavijajui joj duu mir i topla, iskrena
dobrodolica. Jedno je znala sigurno - uvek su dobre stvari bile iste. "ovek" u
znak pozdrava podie ruku prema njoj i ree blago:
- Stani, Zvezdo... Tvoj put se jo ne zavrava. Ne moe da ide Kui. Vrati se na
Midgard, Marija ... i sauvaj Klju Bogova. Da sauva tebe venu.
A onda, mona figura stranca iznenada je pola da polako oscilira, i postaje
kristalno prozrana, kao da nestaje.
- Ko si ti? .. Molim te reci mi ko si ti?!. - Moleivo je plakala Magdalena.
- Putnik ... jo emo se sretati. Putuj, Zvezdo ...
Odjednom udesan kristal je naglo utihnuo ... udo se prekinulo iznenada kao to
je poelo. Okolo je postalo hladno i prazno ... kao da je stalno bila zima.
- ta je to bilo, Radomire?!. To je mnogo vie, nego to su nas uili ..- Ne
skidajui oi sa zelenog "kamena"!, okirano je pitala Magdalena.
- Jednostavno sam ga malo otvorio. Tako da si mogla da vidi. Ali ovo je samo
zrno peska od onoga to moe. Zbog toga, ti si duna da ga zadri, bez obzira na
sve to bi bilo sa mnom. Po svaku cenu ... ukljuujui tvoj ivot, pa ak i ivote i
Veste i Svetodara. - usmerivi u nju svoje prodorne plave oi, Radomir je uporno
ekao odgovor. Magdalena je polako klimnula glavom.
- I on je to rekao ... Putnik ...
Radomir je samo klimnuo glavom, oigledno shvativi o kome je ona govorila ...
- Milenijuma, ljudi pokuavaju da pronau Klju Bogova. Samo niko ne zna kako on
stvarno izgleda. I smisao njegov ne znaju - mnogo je meke nastavio Radomir. - O
njemu krue najneverovatnije legende, neke od njih - su veoma lepe, druge gotovo lude.
- 228 -

*******************
(O Kljuu Bogova, istina, krue razliite legende. Na kojim sve jezicima su vekovima
pokuavali da piu o njemu najvei mudraci! .. arapskom, jevrejskom, hindu, pa ak i
latinskom ... Samo niko iz nekog razloga, nije shvatio, da od ovog kamena nee
postati poseban, bez obzira koliko neko to eleo... na ponuenim fotografijama su
pokazani: Iranski pseudo Mani, i Veliki Mogul, i katoliki "talisman" Bogova, i
"tablice" Hermesa, pa ak i uveni indijski Peinski Apolon iz Tijane, koje je, prema
Indijcima, jednom posetio Isus Hristos.
*******************
- Prosto su dole, po svemu sudei, kao rodno pamenje, a i ljudi pamte da je
nekada bilo neto neizrecivo veliko, bogovima podareno. A ta je to - ne mogu da
shvate ... Pa tako dolaze vekovima "istraivai" ne znajui ega i krue u
krugovima. A neko im kae, "idi tuda - ne znam gde, donesi to - ne znam ta" ...
samo znaju da je sila skrivena u njemu veliko znanje bez presedana. Umne sa
znanjem su gonili, i "tamni" su uvek pokuavali da ga nau, kako bi vladali
ostalima... Mislim da je ovo najmisterioznija i najeljenija relikvija koja je ikada
postojala na Zemlji. Sada e sve od tebe zavisiti, svetlosti moja. Ako ja odem,
nikada ga ne sme izgubiti! Obeaj mi to, Marija ...

- 229 -

Magdalena ponovo klimnu glavom. Shvatila je - to je bila rtva koju je od nje

traio Radomir. I ona mu je obeala ... Obeala da e uvati Klju Bogova po cenu
sopstvenog ivota ... i ivote dece, ako je potrebno. Radomir je lagano stavio
zeleno udo u njenu ruku - kristal je bio iv i topao ... No je prolazila prebrzo.
Na istoku je ve svitalo ... Magdalena duboko udahnu. Znala je, da e uskoro
Radomir stii u ruke ljubomornih i laljivih sudija ... svom svojom duom su ga
bezobzirno mrzeli, kako su oni zvali, "stranog poslanika" ... Smestivi svoje ruke
izmeu jakih ruku Radomira, Magdalena je utala. Samo je htela da se oseti
njegovu toplinu ... onoliko koliko je to bilo mogue ... Izgledalo je kao da ivot kap
po kap istie iz njenog slomljenog srca pretvarajui ga u hladni kamen. Ona nije
mogla da die bez njega ... Njega, njenog ljubljenog oveka! .. On je bio njena
polovina, deo njenog bia, bez koga bi ivot bio nemogu. Nije znala kako bi
postojala bez njega? .. Nije znala kako da bude tako jaka? .. Ali Radomir je
verovao u nju, verovao je. On joj je ostavio dug, koji nije dozvoljavao da ga se
odrekne. I ona je iskreno elela da ivi ...

Raspee Radomira na Goloj Gori, 1086. Godine u Carigradu

Uprkos svoj nadljudskoj smirenosti, nadalje Magdalena nita nije pamtila. Bili su
tu strani ljudi, obuzeti nerazumljivom zlobom... Bio je bol i uas, gledajui
stradanje Radomira... Postojala je mala nada, koja je nestala u trenutku ... I bio
je krst ... nehumaan i uasan instrument smrti. Ona je bila na kolenima odmah
ispod krsta i gledala Radomira u oi do poslednjeg trenutka ... do tada, kada je
ista i jaka dua ostavila svoje ve nepotrebno preminulo telo.. Na alosno lice
Magdalene pala je topla kap krv, i spojivi se sa suzom, valjala na zemlju. Onda je
pala druga ... Tako je ona ostala, zamrznuta u dubokoj tuzi ... oplakivajui svoju
- 230 -

bol krvavim suzama ... Odjednom, divlji, zastraujue zverski, krik je zatresao
okolinu... krik je bio prodoran i dugotrajan. Od njega je stajala dua, ledeno
steui srce. To je vrisnula Magdalena ... Zemlja joj je odgovorila, jezom svoga
starog monog tela. Posle je nastupio mrak ...
Ljudi su beali u strahu, slepi, ne znajui gde ih vode neposlune noge. Tako slepi,
naletali su jedni druge, idui u razliitim pravcima, a zatim se saplitali i padali, ne
obraajui panju na ostale ... Svuda su odjekivali krici. Pla i krici su odzvanjali
umovitom Gorom, a ljudi gledajui izvrenje kazne, kao da im je tek sada
dozvoljeno da vide - da vide istinu o svojim delima ...
Magdalena je ustala. Opet je divlji, uasni vrisak proao umornom Zemljom.
Utonuvi u rici groma, krik je kruio poput zle munje, plaei okolne zamrzle
due... Oslobodivi Drevnu Magiju, Magdalena je pozvala u pomo stare bogove ...
Pozivala Velike Pretke. Vetar je ibao u mraku njenu divnu zlatnu kosu, dok je
mravo telo okruivao oreol svetlosti. Strane krvave suze, i dalje klizei niz
blede obraze, napravile su je potpuno neprepoznatljivom ... neto nalik monoj
Svetenici ... Magdalena je pozivala... stavivi ruke iza glave, ona je ponovo i
ponovo pozivala svoje Bogove. Zvala je Oeve, koji su upravo izgubili divnog
sina... Ona nije mogla odustati tek tako lako ... Ona je htela da vrati Radomira po
bilo koju cenu. ak i ako nije sueno da bude sa njim. Ona je elela, da on ivi ...
bez obzira na sve.
Ali bogovi nisu odgovorili ... Magdalena nije mogle da veruje!
Nije elela da on umre. Nije elela da ga izgubi ...
Bol je bila zaslepljujua ... Ona je bila prosto brutalna.
Prili su joj prijatelji - Vitezovi Hrama... Nisu na silu su odvojili Magdalenu od
mrtvog tela, i uz duno potovanje ekali. alost je bila tako duboka i
beznadena da je dodirivala ak i najsurovije ...
Onda je dola obamrlost.

- 231 -

Magdalena u vreme raspea, vitra ic crkve u Dorsetu, Engleska

- 232 -

Ona nije oseala kako su je odveli na stranu. Nije videla ko je umio poslednji put
Radomira ... Znala je samo jedno - on je morao da vaskrsne .. I ona je morala da
mu pomogne ...

Sandro Botieli. Oplakivanje Hrista

Ali no je prola, i nita se nije promenilo. Njegova sutina je elela da pria sa
njom, ali ona je stajala umrtvljena, nita ne ujui, beskrajno zovui oeve ... Ona
jo nije odustala.
Konano, kada je zora zasvetlela, iznenada se pojavio svetlo zlatni sjaj - kao da
svetli hiljdu sunca u njemu u isto vreme! A u tom sjaju je bila visoka, iznad
normale, ljudska figura ... Magdalena je znala odmah - doao je onaj, koga je ona
tako estoko i uporno zvala celu no ...
- Ustani Radosni .. - rekao je dubok glas. - Ovo nije tvoj svet. Odiveo si ivot u
njemu. Ja u ti pokazati tvoj novi put. Ustani, Radomire! ..
- 233 -

Opratanje sa Radomirom, odea Radomira i Magdalene je slina odei Putnika I

Vlohova

- 234 -

Radomir odlazi u novi ivot

- 235 -

Radomir odlazi u novi ivot

- 236 -

- Blagodarim tebi, oe ... - apnula je tiho, stojei pored njega Magdalena. Blagodarim, to si me usliio!
Starac je dugo zagledao u stojeu ispred njega slabu enu. Zatim, iznenada se
svetlo nasmejao i rekao vrlo tiho:
- Teko tebi, alosnoj .. Uplaenoj ... ao mi je, draga, ja u uzeti Radomira!. Nije
njegova sudbina da bude ovde vie. Njegova sudbina je sada druga. Ti si sama
isto poelela ...
Magdalena je samo klimnula glavom, pokazavi da je razumela. Ona nije mogla da
govori, ostala je skoro bez snage. Morala je nekako da preivi ove poslednje,
najtee trenutke za nju ... a onda e biti dovoljno vremena da ali za izgubljenim.
Glavna stvar je, da je on, iv. A sve ostalo nije toliko vano.
uo se iznenaen uzvik - Radomir je gledao oko sebe, ne znajui ta se deava.
Nije jo znao da je imao drugaiju sudbinu, ne na Zemlji ... i nije razumeo, zato
je jo uvek iv, ali se tano seao, da su delati uradili svoj posao vrhunski ...
- Zbogom, duo ... - apnuo je tiho Magdaleni. - Zbogom, moja draga. Ja u
ispuniti tvoju volju. Ti samo ivi ... A ja u uvek biti sa tobom.
Ponovo je planula zlatna svetlost, ali on se sada nekako nalazio napolju. Nakon
toga, Radomir je polako proao kroz vrata ...
Sve okolo je bilo tako poznato .. ak se i oseao potpuno iv, Radomir je nekako
znao - to jo nije bio njegov svet ... i samo je jedno u ovom starom svetu i dalje
ostalo njegovo - to je bila njegova supruga. .. Njegova omiljena Magdalena ....
- Ja u ti se vratiti ... ja u se obavezno vratiti tebi... - tiho je apnuo Radomir.
Iznad njegove glave, kao veliki "kiobran" visio je Vajtman ...
Kupajui se u zlatnom svetlu, Radomir je polako ali sigurno poao za blistajuim
starcem. Pre odlaska, on se iznenada okrenuo, da je poslednji put vidi ... da
ponese sa sobom divnu sliku. Magdalena je osetila vrtoglavicu i toplinu. inilo se,
da je u ovom poslednjem pogledu Radomir poslao svu nakupljenu dugogodinju
ljubav! .. Poslao da bi takvog pamtila. Ona je zatvorila oi, elei da ivi ... elei
da izgleda smireno. A kada ih je otvorila - sve je bilo gotovo ...

- 237 -

Radomir je otiao ... Zemlja ga je izgubila, jer ga nije bila dostojna. On je otiao
u svoj novi, nepoznat ivot, ostavljajui Mariji dug i decu ... Ostavljajui njenu
duu ranjenu i usamljenu. Duboko diui, Magdalena je stajala. Za tugu ona
jednostavno nije imala vremena. Znala je, Vitezovi Hrama e uskoro poi za
Radomirom, da predaju svoja mrtva tela Svetoj vatri.

Pred vama su dve gotovo identine slike, iji je autor - veliki italijanski umetnik
Rafael Sano (Raphael Sanzio/Santi) ... ini se da je neko namerno "presavio"
drugu sliku u nizu, kako bi odrezao vrh sa "opasnim objektom" - velikim "leteim
tanjirirom" ... to je u stvarnosti bila apsolutna istina. Rafael je bio veoma neobian
ovek, koji je esto radio suprotno Svetoj Crkvi. Kao to je opisao u svojim spisima
poznati Vassari - on je bio"ateista sa velikim obrazovanjem" ... Prva slika (levo) je
nacrtana u poslednjoj godini ivota umetnika (1520), i bila je nazvana "Odlazak".
Izazvala je buru negodovanja od strane Svete Crkve, zbog velianstvenog rada je
kanjen. Zatim, umetnik je naslikao drugu sliku, i isekao joj vrh (glavni deo slike),
koja je prikazala Hrista u skladu sa strogim kanonima slikarstva tog vremena. On je
nazvao drugu sliku, "Peobraenje (Transfiguration) ... Naalost, umetnik je umro i
nije zavrio do kraja drugu sliku - nju su zavrili njegovi najbolji studenti, (na zahtev
nastavnika) i predstavili je Vatikanu. Papa je bio oduevljen sa proizvodom i nazvao
ga "jednim od najboljih" slika Rafaela ...
- 238 -

Kombinacija dve Rafaelove slike

- 239 -

Freska iz 11. Veka koja pokazuje Vajtman, u ovom trenutku je u muzeju u Vatikanu,
(Fresco of XI century Saucer at the Tomb of Jesus, Museo Soccero Vaticano,
Roma)
Prvi je, naravno, kao i uvek, bio Jovan ... Lice mu je bilo mirno i radosno. Ali u
dubokim sivim oima Magdalena je videla iskreno sauee. - Velika zahvalnost
tebi, Marija ... Znam koliko je bilo teko da ga pusti. Oprosti nam sve, draga ...
- Ne ... Ne zna, Oe ... I niko to ne zna ... - guei se u suzama, apnula je tiho
Magdalena. - Ali, hvala tebi na saueu ... Reci, Majci Mariji, da je on otiao ...
Da je iv ... ja u joj doi, im se bol smanji. Reci svima, da je on iv ... - nije
mogla da izdri Magdalena. Ona vie nije imala snage. Pavi na zemlju, ona je
glasno, kao dete zaplakala ...
Pogledala sam Anu - ona je stajala prestravljena. A po sivom mladom lice u
reicama su tekle suze.

- 240 -

- Kako su mogli dozvoliti da se ovo dogodi?! Zato ga nisu ubedili? To je tako

pogreno, mama .. - ogoreno gledajui u Severa, Ana je uzviknula.

Pla Marije Magdalene

Ona je jo uvek detinje na sve beskompromisno zahtevala odgovore. Iako, da
budem iskrena, mislila sam da su bili duni da spree smrt Radomira ... njegovi
prijatelji... Vitezovi Hrama... Magdalena. Ali kako moemo da sudimo izdaleka,
moda je to tada bilo pravilno? .. Ja sam samo ljudski veoma volela da ga vidim!
Ba kao to moemo da vidimo ivu Magdalenu ... Valjda zato, nikada nisam volela
da zaronim u prolost. S obzirom da prolost ne moe da se menja (barem ja
nisam mogla to da radim), a niko ni ne bi trebao biti upozoren o predstojeim
problemima ili opasnostima. Prolost - to je samo prolost, kada se sve dobro ili
loe davno desilo, a meni je samo ostalo da proivim dobar ili lo ivot. A onda
sam opet videla Magdalenu, sada je sedela na obali spokojnog junog mora. Mali
svetlei talasi neno su umivali njene bose noge, tiho apuui o prolosti ...
Magdalena je paljivo pogledala u veliki zeleni kamen, koji joj je mirno leao na
dlanu, i o neemu veoma ozbiljno razmiljala. Iza nje, tiho joj je priao ovek.
Okrenuvi se otro, Magdalena se odmah nasmejala:

- 241 -

- Kada e prestati da me plai Radanuka? I ti si isto tuan! Ti si mi obeao! ..

ta je tuno, da li je on iv? ..
- Ne verujem, sestro! - Blago alostno nasmejan, rekao je Radan - Ne verujem,
da e se pomiriti sa tim, Marija! Morali smo da ga spasimo, uprkos njegovoj
elji! Kasnije, on bi shvatio koliko je greio! .. Ne mogu sebi oprostiti! - iz srca je
plakao Radan.
Oigledno, bol zbog gubitka brata se vrsto smestila u njegovo srce, otrovom
prethodnih dana sa nepopravljivom tugom.
- Prestani, Radanuka, ne produbljuj ranu ... - apnula je tiho Magdalena. - Evo,
pogledaj bolje, ta mi je ostavio tvoj brat ... ta nas je obavezao da uvamo,
kanjeni Radomir.
Otvorivi aku, Marija pokaza Klju Bogova ... On je polako poeo opet,
velianstveno da se otvara, da se igra matom, kao malo dete, posmatrao je
zapanjen, ne mogavi da odvoji oi od lepote, ne mogavi da izgovori ni re.
- Radomir nas je obavezao da ga zatitimo i po cenu ivota ... ak i po cenu ivota
nae dece. Ovo je Klju naih Bogova, Radanuka. Trezor Razuma... on nema
ravnog na Zemlji. Da, mislim, i daleko van Zemlje ...Otii emo svi u dolinu
Magova. Tamo emo uiti ... Novi svet emo graditi Radanuka. Svetao i Dobar
Svet ... - posle pauza, je dodala - Misli li da moemo?
- Ne znam, sestro. Nismo probali. - odmahnuo je glavom Radan.
Sedajui pored Magdalene i zaboravljajui na trenutak svoju tugu, oduevljeno
je posmatrao svetlucavo i udesno divno blago.... I oni su zbijeni zajedno, sedeli
sami na plai, fascinirani blistavim smaragdnim morem ... I kako je divno svetlo
na ruci Marije Magdalene Klju Bogova - koga je ostavio Radomir, udesni kristal
"razuma" ...
Prolo je nekoliko dugih meseci, koji su Vitezovima Hrama i Magdaleni doneli jo
jedan teak gubitak - iznenada i nasilno je ubijen Volh Jovan, koji je za njih bio
nezamenjiv prijatelj, uitelj, veran i moan oslonac ... Vitezovi Hrama iskreno su i
duboko alili. Ako je smrt Radomira ostavila njihova srca ranjenima i izmuenima,
to je gubitkom Jovana svet postao neverovatno hladan i stran ... Prijateljima nije
bilo dozvoljeno ni da pohrane (kao to je bio obiaj - spaljivanjem) telo Jovanovo.
Jevreji su ga jednostavno ukopali u zemlju, to je dovelo do uasa sve Vitezove
Hrama. A Magdalena je uspela da barem otkupi njegovu odrubljenu glavu, koju,
nikako nisu eleli da daju Jevreji, jer su smatrali da je suvie opasna (!)
- 242 -

Magdalena oplakuje smrt Jovana-Pored nje san a grobu vidi udan grb sa laticama
Trolista. Sam krst je napravljen u obilku maa. Takve su krstove ostavljali na bojnom
polju na grobovima palih ratnika Rase. Takav ma se nazivao Bogobor, Na drugom
vitrau, jedan od vitezova hrama dri ma koji izgleda kao Bogobor
Smatrali su Jovana velikim Magom i arobnjakom ... Tune zbog velikog gubitka,
Magdalenu i njenu erkicu Vestu uvalo je est Templara, i konano su odluili da
krenu na dug i teak put - u divnu zemlju Oksitaniju, jedino poznatu jo samo
Magdaleni ... Sama Magdalena, napustivi Dolinu Magova, bila je desetogodinja
devojka, i sada je ponovo "upoznavala" ponosnu i voljenu Oksitaniju, u kojoj joj se
sve - svaki cvet, svaki kamen, svako drvo, inilo rodom! .. eljna prolosti,
pohlepno je disala "dobru magiju" oksitanskog vazduha i nije mogla da veruje da
je ona konano dola kui ... to je bio njen Dom. Njena rodna zemlja. Njen budui
Svetli Svet, kojeg je obeala da e izgraditi, obeala Radomiru. I donela je svoju
tugu, kao izgubljeno dete, koje trai od majke zatitu, saoseanje i mir ...
Magdalena je znala - da bi ispunila zavet Radomira, morala je da sauva
samopouzdanje, sabranost i snagu. Ali do sada je ivela povueno u najdubljoj
tuzi, i bila je usamljena ... Bez Radomira njen ivot je postao prazan, beskoristan
i gorak ... Sada je on iveo negde daleko, u udnom i divnom svetu, koji nije mogla
da dodirne njena dua ... I niko, naalost, nije mogao nita da pomogne ... Tu smo
- 243 -

je opet videli ... na visokoj, obrasloj divljim cveem litici, dotiui kolenima grudi,
sedela je sama Magdalena ... Ona je, kao to je postalo uobiajeno, pratila
zalazak sunca - jo jedan obian dan bez ... Radomira... Ona je znala - ovakvih
dana e biti i dalje, veoma, veoma mnogo.I znala je da e morati da se navikne na
to. Uprkos svoj gorini i praznini, Magdaleni je dobro poznato - eka je dug,
teak ivot, i proivee ga... bez Radomira. On je iveo svuda - u svakoj njenoj
eliji, u njenim snovima i na javi, u svakom predmetu, koji je makar jednom
dotakao. inilo se da ja sva okolina bila zasiena prisustvom Radomira ... Pa ak i
ako je elela, od toga nije bilo spasa. Vee je bilo mirno, mirno i toplo. Priroda je
oivljava nakon toplog dana, besnela je burnim mirisom cvetova, livada i borovih
iglica ... Magdalena je sluala monotone zvuke uobiajenog umskog sveta - ona je
bila zadivljena takvom jednostavnovu i takvim mirom .. Iscrpljene od letnjie
vruine, u susednom rastinju ulo se glasno zujanje pela !. ak i one, vredne,
radije su pobegle od vrelih zraka sunca, a sada se rado kreu u okrepljujuoj
sveini veeri. Oseajui dobrotu ljudi, mali ptica bez straha slete na toplo rame
Magdalene i u znak zahvalnosti zatrepta srebrnim krilima.. Ali Magdalena to nije
primeivala. Ona je jo jednom otila u poznati svet snova, u kojem je jo uvek
iveo Radomir ... I ona ga se opet setila ... Njegove neverovatne dobrote ...
Njegove bujne strasti za ivotom ... Njegovog blagog svetlog osmeha i prodornog
pogleda njegovih plavih oiju.. I njegovog tvrdog verovanja u ispravnost
izabranog puta. Setila se divnog, snanog oveka, koji je, iako jo dete, ve
podinio sebi mase! .. Seala se njegove dobrote i odanosti ... toplote njegovog
velikog srca ... Sve ovo je sada ivelo samo u njenom umu, koji nije dozvoljavao da
ta seanja odu u zaborav. Bilo je ivo i ... bolelo je. Ponekad se inilo, da e i ona
prestati da die ... Ali dani su prolazili. I ivot se nastavio. Ona ja bila duna da
ispuni dug koji joj je Radomir ostavio.
Sin Svetodar, bio je u dalekoj paniji sa Radanom. Magdalena je znala - da e
njemu biti teko ... On je jo bio premlad da se pomiri sa takvim gubitkom. Ali
ipak je takoe znao, da ak i pri najdubljoj tuzi, nikada ne pokae svoju slabost
strancima. On je bio sin Radomira ... I to ga je obavezalo da bude snaan. Prolo
je nekoliko meseci. I tako, malo po malo, kao to je sluaj i kod najstranijeg
gubitka, Magdalena je poela da oivljava. Oigledno, dolo je pravo vreme da se
vrati ivima ... izabrala je mali Montsenjur, koji je bio najmaginije mesto u
Dolini sa zamkom (kao da se nalazi na "prelazu" ka drugim svetovima). Magdalena
i njena erka uskoro su poele da se polako kreu. Poele su da ive u svom
novom, nepoznatom jo, Domu ... I na kraju, u seanje na insistiranje Radomira,
Magdalena je postepeno poela da se okuplja prve uenike ... Verovatno je to bio
jedan od najlakih zadataka, jer je svaki ovek na ovom divnom komadu zemlje
- 244 -

Marija Magdalena

- 245 -

Na ovoj slici trinaesogodinji Radomir dokazuje svoju istinu istonim mudracima. Na

samom vrhu vitraa su Marija i Radan, koji ga svuda prate

- 246 -

bio vie ili manje nadaren. I skoro svi su udeli znanju. Dakle, vrlo brzo
Magdalena je imala ve nekoliko stotina vrlo marljivih uenika. Onda se brojka
pretvorila u hiljadu ... I vrlo brzo cela Dolina Magova je bila prekrivena njenim
uenjem. I ona je, koliko je to bilo mogue, beala od svojih gorkih misli, i bila je
neverovatno zadovoljna, kako je stiglo znanje u Oksitaniju! Znala je - Radomir bi
se tome obradovao ... i skupljala je jo vie posetilaca.

Magdalena u Oksitaniji

- 247 -

- Oprostite mi, Sever, ali kako su se Volhovi saglasili sa tim?!. Na kraju krajeva,
oni su tako briljivo uvali svo svoje znanje? Kako su to dopustili? Magdalena je
uila sve, nije birala posveene?
- Volhovi se nikada nisu slagali sa tim, Isidora ... Magdalena i Radomir su protiv
njihove volje, otkrivali znanja ljudima. I dalje ne znam, ko je od njih bio stvarno
u pravu ...

Slika prvog Montsenjura u kojem je ivot provela Magdalena

- 248 -

- Ali, videli ste, kako su eljno sluali ova znanja u Oksitaniji! I ostatak Evrope,
takoe! - uzviknula sam iznenaeno.
- Da ... Ali sam video i drugo - kako su oni jednostavno uniteni ... A to znai - da
oni nisu bili spremni za to.
- Ali kada e, po vaem miljenju, ljudi biti "spremni" ..? - bila sam ogorena. - Ili
se to nee desiti nikad?!.

Radomir sa decom, slika Gregory Olsen

- 249 -

- To e se desiti,... mislim. Ali samo kada ljudi konano shvate da su u stanju da

zatite to isto znanje ... - onda se Sever iznenada detinjasto osmehnu. Magdalena i Radomir iveli su budunost, zar ne vidi ... Oni su sanjali o Jednom
Svetu ... predivnom svetu u kome e biti jedna zajedniki vera, jedan vladar,
jedan jezik ... I uprkos svemu, oni su uili ... suprotstavljali se Volhovima ... ne
potujui Velikog Uitelja Belog Volha ... I sa svim tim, znali su dobro - da ak i
njihovi daleki unuci sigurno nee videti taj predivan "jedan" svet. Oni su se
prosto borili ... za svetlo. Za znanje. Za Zemlju. Takav je bio njihov ivot ... i oni
su ga iveli, bez izdaje.
Ja sam se opet nala u prolosti, u kojoj je jo uvek ivela ova neverovatna i
jedinstvena istorija ...
Postojao je samo jedan tuan oblak koji je bacao senku na raspoloenje
Magdalene - Vesta je duboko patila zbog gubitka Radomira, i nikakva "radost"
nije mogla da se izvue iz nje. Znajui, na kraju, o tome ta se dogodilo, potpuno
je zatvorila svoje malo srce od spoljanjeg sveta i proivljavala svoju tugu sama,
ne dozvoljavajui ak ni svojoj voljenoj majci, Magdaleni, da joj se priblii. Tako,
po cele dane bila nemirna, ne znajui ta da radi sa tom stranom nesreom.
Pored toga, nije bio dobro ni njegov brat Radan, sa kojim je Vesta delila i radost
i tugu. Ona je jo uvek bila suvie mala da bi bila u stanju da savlada takvu teku
tugu, koja je pala na njena krhka plea. Ona je divlje patila za svojim voljenim,
najboljim tatom na svetu, i nikako nije mogla da shvati, odaklu su se pojavili ti
okrutni ljudi koji su ga mrzeli i ubili? .. Nije se uo vie njen veseli smeh, nije bilo
njenog divnog hoda ... Nije bilo vie niega, to bi bilo vezano sa toplim i uvek
radosnim zajednitvom. I Vesta je duboko, patila kao odrasla ... Njoj su ostala
samo seanja. I elela je da ga vrati ivog .. Jo uvek je bila premala da bi se
zadovoljila samo sa uspomenama! .. Da, ona je jako dobro zapamtila, kako je,
prigrljena njegovim snanim rukama, sluala bez daha neverovatne prie, hvatala
svaku re, bojei se da neku vanu ne propusti! ... I sada, njeno ranjeno srce
trai sve to nazad! Tata joj je bio idol ... A sada tog sveta nema vie. Zli ljudi su
ga odveli, ostavljajui samo duboku ranu, koja sama nije mogla da se izlei. Svi
oko Veste, odrasli prijatelji, pokuavali su najbolje to mogu, da rasteraju njeno
utueno stanje, ali malena, nikome nije elela da otvori svoje tuno srce. Jedina
osoba, koja joj je verovatno mogla pomoi, bio je Radan. Ali on je bio daleko, sa
Svetodarom. Meutim, sa Vestom je bio jedan ovek koji se potrudio da zameni
njenog ujaka Radana. A zvali su tog oveka Vitez Simon - Veseli Vitez sa jarkom
crvenom kosom. Prijatelji su mu taj nadimak dali zbog neobine boje njegove
kose, a Simon se nikada zbog toga nije uvredio. On je bio smeljiv i veseo, uvek

- 250 -

spreman da pomogne, on je, zaista, ima zadovoljstvo da nadomesti odsustvo

Radana. I prijatelji su ga zaista iskreno voleli. On je bio "osloboen" od tuge,
koje je u ivotu Hrama u tom trenutku bilo veoma, veoma mnogo ... Crveni Vitez
je strpljivo dolazio Vesti, svakodnevno je vodio na uzbudljive duge etnje, i
postepeno postajao njen poverljivi prijatelj. Pa ak su i u malom Montsenjuru
uskoro navikla na njega. On je postao poznat i dobrodoao gost, koji je svima bio
drag, cenili su njegovu nenametljivu, blagu prirodu i uvek dobro raspoloenje. I
samo se Magdalena ponaala sa Simonom oprezno, ali ni ona nije mogla da objasni
zato ... Ona se, vie nego bilo ko drugi, radovala, videi Vestu srenom, ali u isto
vreme, nije mogla da se oslobodi oseaja nepoznate opasnosti, koja dolazi od
Viteza Simona. Znala je da je trebalo da osea samo zahvalnost, ali oseaj brige
nije prolazio. Magdalena se iskreno trudila da ne obraa panju na svoja oseanja
i jednostavno uiva u Vestinom raspoloenju, sa velikom nadom, da e vremenom
bol popustiti devojicu, ba kao to je poela da jenjava kod nje... I ostae onda
u izmuenom srcu, jedino svetla duboka tuga za pokojnim, dobrim ocem ... i
ostae uspomene ... iste i gorke, kao to bude ponekad gorak najistiji i
najsvetliji ivot ...
... Svetodar je esto pisao pisma svojoj majci, a jedan od Vitezova Hrama, koji
ga je uvao zajedno sa Radanom u dalekoj paniji, odnosio je te poruke u Dolinu
Magova, a odatle je odmah donosio najnovije vesti. Tako su iveli, ne viajui
jedni druge, i samo da se nadajui, da e doi taj sretan dan kada e biti zajedno
makar na trenutak ... Ali, naalost, tada jo nisu znali da taj najsreniji dan
nikada za njih nee doi ... Sve te godine nakon gubitka Radomira, Magdalena je
nosila u svom srcu vekovni san - da se u nekom trenutku uputi u daleku Severnu
zemlju, kako bi videla zemlju svojih predaka i da se pokoloni tamo domu
Radomira... Pokloni tlu, gde je izrastao njoj najdrai ovek. I elela je da odnese
tamo Klju Bogova. I znala je da e to biti pravilno ... Ali ivot ide kao i obino,
prebrzo, a Magdalena nije imala vremena da ostvari svoje planove. I osam godina
nakon smrti Radomira, javio se problem... otar oseaj se javio, Magdalena je
patila, a nije bila u stanju da razume razlog. ak i kao najjaa Veduna, ona nije
mogla da vidi svoju sudbinu, kako bi ona htela. Njena sudbina je bila skrivena od
nje, jer je morala da ivi svoj ivot potpuno, bez obzira na to koliko je to bilo
teko ili okrutno...
Kako je to, majko, svim Vedunima i Vedunama sakrivena sudbina? Zato .. protestovala je Ana.
- Mislim da je to tako, jer nismo pokuavali da promenimo ono, to bi trebalo da
bude, mila - ne previe sigurno sam odgovorila. - Koliko se seam, od rane
- 251 -

mladosti sam prezirala ovu nepravdu! Zato je bio neophodan, nama Vedajuim,
takav test? Zato nismo mogli od njega pobei, ako smo umeli? .. Ali odgovor je,
da se, verovatno, nikome to ne deava. Ovo je na ivot, i moramo da ga ivimo
onako kako ga je neko nacrtao za nas. Ali moemo jednostavno sebe da usreimo,
da "odozgo" vidimo svoju sudbinu! Ali takva mogunost, naalost, ni meni (pa ak
i Magdaleni!) nije data.

Vitez Simon razgovara sa Marijom Magdalenom. Posle duge i naporne potrege to je

jedina slika viteza Simona koju sam nala.

- 252 -

- Jo, Magdalenu su sve vie i vie uznemiravale neobine glasine koje su se

proirile ... - nastavio je Sever. - Meu uenicima odjednom su poeli da se
pojavljuju udni "katari", tiho pozivajui druge "bezkrvnom" i "dobrom" uenju.
to je znailo - prizivati ivot bez borbe i otpora. Bilo je to udno, i sigurno nije
odraavalo uenje Marije Magdalene i Radomira. Oseala je ovaj trik, osetila je
opasnost, ali da se sastane sa makar jednim od "novih" Katara, nekako joj se nije
dalo ... u dui Magdalene rasla je napetost ... Neko je zaista eleo da Katar bude
bespomoan .. posejao je u njihova smela srca sumnju. Ali kome je to bilo
potrebno? Crkvi? .. Znala je i seala se, koliko bi brzo ubili ak i najjae i
najmonije, da se samo na trenutak odreknu borbe, oslanjajui se na
drueljubivost drugih ljudi! .. Svet je jo uvek bio suvie nesavren ... I svako bi
trebalo da bude u stanju da se bori za svoj dom, za svoja uverenja, za svoju
decu, pa ak i za ljubav. Zato je Katare Magdalena od poetka uila da budu
ratnici, i to potpuno u skladu sa njenim uenjima. Na kraju krajeva, nije stvorila
gomilu smirenih i bespomonih "jaganjaca", naprotiv - Magdalena je sazdala
mone Ratne Magove, koji su odreeni da znaju i da sauvaju zemlju i one koji tu
ive. Zato su stvarno, Katari, Vitezovi Hrama bili hrabri i jaki ljudi, ponosno
nosei Veliko Znanje Besmrtnih.

Ratnici - Katari

- 253 -

Videvi gest protesta, Sever se nasmeio.

- Nemojte se iznenaditi, prijatelji, kao to znate, sve na Zemlji je zakonomerno svi prepisuju vremenom istinitu istoriju, i dalje je preoblikuju najsvetliji ljudi ...
Tako je bilo, i mislim da e uvek biti ... iz tog razloga, kao i kod Radomira, od
ratobornih i ponosnih prvih (i pravih!) Katara je danas, naalost, ostala samo
bespomono Uenje Ljubavi, izgraeno na samoodricanju.
- Ali oni su znali, i istina, nisu se odupirali, Sever! Oni nisu imali pravo na ubistvo!
itala sam o tome u dnevniku Esklarmond! .. A i ti si mi priao o tome.

Ujedinjena vojska grofa Tuluskog titi grad Tuluz od papskih plaenika

- Ne, moj prijatelju, Esklarmond je ve bila od "novih" Katara. Objasniu u ti ...
ao mi je, nisam vam otkrio pravi uzrok pogibelji ovog divnog naroda. Ali ja
nikada to nisam nikome ni otkrio. Opet - oigledno, na to utie "istina" starih
Meteora ... Ona je i mene duboko potresla. Da, Isidora, Magdalena je uila veru o
Dobrom, uila je o Ljubavi i Svetlu. Ali, ak je uila i o borbi za Dobro i Svetlo!
Kao i Radomir, uila je hrabrosti. Na kraju krajeva, tome su nakon Radomirove
smrti, stremili vitezovi u celoj Evropi u to vreme, jer su u tome oseali hrabro
- 254 -

srce Radomira. Ne zaboravi, Isidora, jer ak i od samog poetka svog ivota, kao
veoma mlad, Radomir je pozivao na borbu? On je pozivao na borbu za budunost,
za decu, za ivot? Iz tog razloga, prvi Vitezovi Hrama, podinjavali su se volji
Magdalene, tokom godina su regrutovali lojalnu i pouzdanu pomo - oksitanskeFresaka 14. Veka, kosovski manastir Visoki Deani.
Radomir sa maem viteza

viteze-ratnike, a oni su, zauzvrat, pomogli da naue seljane jednostavnoj

umetnosti ratovanja u sluaju posebne potrebe, ili iznenadnih nadolazeih
problema. Red Templara je brzo rastao, uzimajui u svoju porodicu spremne i
vredne. Ubrzo, skoro svi mukarci iz oksitanskih aristokratskih porodica su
pripadali Hramu Radomira. Otili su u daleke zemlje, a po nalogu porodice vraali
se, da popune bratstvo Hrama. Uprkos svojim poslovima i zauzetosti, prvih est
Vitezova Hrama, koji su doli sa Magdalenom, ostali su najomiljeniji i najverniji
njeni uenici. Ili zato to su znali Radomira, ili iz prostog razloga to su ve dugi
niz godina zajedno iveli, kao da su srasli zajedno u jednu prijateljsku monu
silu, zapravo, oni su bili najblii Magdaleninom srcu. Ona je delila sa njima
Znanja, koja nije davala nikome drugom. Oni su bili Ratnici Radomira ... I oni su
nekada bili prvi Savreni Magovi Doline ... Savreni su bili odlini borci i najjai
magovi, Isidora, to ih je napravilo mnogo jaim nego sve ostale ive (osim
nekoliko Volhova, naravno). Marija im je poveravala ivote svoje dece, verujui
sebi. Jednog dana, oseajui da neto nije u redu, kako bi se izbegli bilo kakvi
problemi, odluila je da im oda tajnu kljua Bogova ... To je, kako se kasnije

- 255 -

ispostavilo, bila okrutna i fatalna greka koja je unitila jedan vek kasnije Veliko
Carstvo Znanja i Svetla ... istu i divnu Imperiju Katara ... Strana izdaja (uz
pomo Crkve), jednog od njenih bliskih prijatelja, nakon brutalne smrti
Magdalene, postepeno je transformisala Katar, pretvarajui ozbiljne i ponosne
ratnike u nezatiene i bespomone ... Napravivi Imperiju Sunca i Svetla lako
dostupnom i ranjivom. A crkva, kako je to obino bivalo u to vreme, tiho, mirno je
nastavila svoj crni posao, aljui u Oksitaniju desetine "novih" katara, koji su
"poverljivo" apatom ostalima govorili, kako je lep ivot bez ubistava, kako je
ista bez prolivanja krvi njihova svetla dua. I Katari su sluali lepe zvune rei,
potpuno zaboravljajui ta su nekada uili od Zlatne Marije ... Uostalom, za
miran, drueljubiv narod, kakav je bio oksitantski, mnogo je lepe uenje bez
krvoprolia. Zbog toga, posle nekog vremena, izgleda da je to muilo Magdalenu.
Ali njima,iz nekog razloga, nikome od njih ni za trenutak nije palo na pamet da se
pitaju; zato je to poelo da se otvoreno ui tek nakon brutalne smrti Zlatne
Marije? .. Dakle, tokom godina pretvorilo se to uenje Radomira i Magdalene u
bezpomono Veliko Znanje, koje da bi se sauvalo i zatitilo, nije imalo nikoga ... i
"novi" Katari su predali sebe, svoju decu, svoje ene, na milost i nemilost ognju i
crkvi ... i deca Magdalene su gorela u hiljadama, ne pruajui otpor, ne psujui
svoje delate. Goreli, sanjajui o visokom i zvezdanom svetu, gde e sresti svoju
Mariju ...
Kleei vitez pred statuom Marioje
magdalene

- 256 -

- Kako se to dogodilo, Sever .. Recite mi, ako imam pravo na to ...?!

- Zavrtevi glavom tuno, Sever je nastavio.
- Oh, to je bilo neverovatno glupo i uvredljivo, Isidora tako glupo, da ponekad ne
mogu u to da verujem ... Sea se da sam ti rekao da je jedan dan posvetila
Marija Magdalena najbliim Vitezovima Hrama tajnu Kljua Bogova?
- Klimnula glavom sam.
- Ali tada jo uvek, naalost, niko nije znao od Vitezova Hrama, da je jedan od
njih bio tienik "tamnih" ... istina na to niko nije ni sumnjao.
- Ali kako je to mogue, Sever?!. - iskreno ogoreno sam pitala. Zar stvarno
moe ovek da ne osea, da neko radi loe?
- Ne moe da se bori sa onim to ne vidi ili ne razume, zar ne, Isidora? - Ne
obraajui panju na moje ogorenje, mirno je nastavio Sever. - Eto, tako i on nije video i nije oseao, ko je uveo u njegov mozak "tamne", izabravi njega kao
svoju bespomonu "rtvu". I onda, kada je dolo vreme "tamnih", "uhvaeni" je
jasno radio, uprkos oseanjim ili verovanjima uhvaenog oveka.
- Ali oni su bili toliko jaki, Vitezovi Hrama! Kako neko moe njima da uvede
neto ?! ..
- Vidi, Isidora biti jak i pametan ne mora uvek biti dovoljno. Ponekad "tamni"
ubace neto to u rtvi jednostavno ne postoji. I ona, ta rtva, asno ivi do tog
vremena, dok se u njemu ne nagomila blato, i dok ovek ne postane posluna
marioneta u rukama "pametnih tamnih." A ak i kada se to desi, jadna "rtva"
nema o tome ni najmanjeg razumevanja ... To je uasan kraj, Isidora. I ja takve
neprijatelje ne bih eleo ...
- Znai, taj vitez nije znao, kako je strano zlo koje je uinio drugima?
- Sever odmahnu glavom.
- Ne, moj prijatelju, on nije znao do poslednjeg svog minuta. Umro je u verovanju
da je iveo dobro i vodio dobar ivot. I nikada nije bio u stanju da razume zato
su se njegovi prijatelji okrenuli od njega, a njega izbacili iz Oksitanije. Bez
obzira na to koliko su pokuavali da mu to objasne ... Da li eli da uje kako se
desila ta izdaja, prijatelju?

- 257 -

Samo sam klimnula glavom. I Sever je strpljivo nastavio svoju neverovatnu

priu...
- Kada je crkva od tog istog Viteza saznala, da je Marija Magdalena i uvar
Kristala Razuma , "sveti oci" su imali ogromnu elju da se domognu ove
neverovatne sile. I, naravno, elja da ubiju Zlatnu Mariju se umnoila hiljadama
puta. Savreno su smislili plan "Sveti Oci", na dan kada je trebalo da bude
ubijena Magdalena, izdajniku Vitezu je na ruke bilo predato pismo urueno od
glasnika crkve, koje je navodno napisala sama Magdalena. U ovom "pismu"
Magdalena je "zamolila" prve Vitezove Hrama (svoje najblie prijatelje) da
nikada ne koriste oruje (ak i pri zatiti!), kao ni bilo koju drugu poznatu njima
mo koja e uzeti od nekog drugog ivot. U suprotnom, - izjavila je u pismu - ako
budu neposluni, Vitezovi Hrama e izgubiti Klju Bogova ... jer e ga biti
nedostojni.... To je bilo apsurdno !!! To je bila lana poruka! Ali Magdalene nije
bilo meu njima ... I niko nije mogao da je pita o tome.
- Ali su mogli posle njene smrti da razgovaraju sa njom, Sever? - bila sam
iznenaena. - Na kraju krajeva, koliko je meni poznato, mnogi magovi mogu da
komuniciraju sa mrtvima?
- Ne mnogo njih, Isidora ... Mnogi mogu da vide duh nakon smrti, ali ne moe i
mnogo od njih definitivno da ih uje. Samo jedan od prijatelja Marije Magdalene
mogao je slobodno da komunicira sa njom. Ali je on bio taj koji je i umro samo
nekoliko dana posle njene smrti. Ona je dolazila do njega svojom sutinom,
nadajui se da e je on videti i razumeti ... ona mu je prinosila ma, pokuavajui
da mu pokae da se moraju boriti. Vreme menja Savrene ak sa jedne u drugu
stranu. Sada ih je bilo mnogo vie, i oni koji su ostali (novi su dolazili) nikada nisu
uli za Klju Bogova, "pismo Magdalene", dodue, bilo im je saopteno,
proputajui ga iz jednog kroz drugo uvo. Neki od novih Savrenih, koji su eleli
da ive spokojno, verovali su Marijinom "pismu". Oni koji su bili srcem i duom
posveeni njoj i Radomiru, nisu mogli da poveruju u takvu divlju la ... Ali oni su
se bojali da ne naprave greku u odluci, i da Klju Bogova, o kome su znali vrlo
malo, moe samo nestati. Ozbiljnost povrenog im duga pritiskala je njihove
umove i srca, stvarajui u njima neko vreme nestabilnu neizvesnost i sumnje ...
Vitezovi Hrama su teka srca, iskreno pokuali da nekako iskoriste ovu udnu
"poruku". Pogotovo zato to je to bila navodno poslednja poruka, poslednja molba
njihove Zlatne Marije. I bez obzira koliko to udno izgledalo, morali su da je
potuju. Iako su to bili njoj veoma bliski Templari ... Kako su se nekada podinili
poslednjem zahtevu Radomira. Klju Bogova sada ostaje sa njima. I oni su
odgovorni za njegovu sigurnost svojim ivotima ... Ali, to je za njih, prve Vitezove
- 258 -

Hrama, i inilo sve teim - oni su previe dobro znali i seali se - Radomir je bio
ratnik, kao to je bila ratnik i Marija. I nita na svetu ne moe da ih okrene od
svoje prvobitne vere. Nita ne moglo da uini da zaborave zapovesti Katara. I
prvi Vitezovi Hrama su sa mnogim novim Templarima, odluili da ne odustaju ...

Vitez Hrama i sutina Magdalene koja nosi ma

- 259 -

ak i znajui da, moda, idu protiv poslednje volje Zlatne Marije, oni jo nisu
mogli jednostavno da predaju svoje oruje, kada je nekih petnaest godina nakon
smrti Marije Magdalene, vojska crkve poslala svoje verne sluge da zauvek
"smire" Katare ... obrie ihi sa lica Oksitanije, da nikada ne niknu nove klice
Svetle Vere, da ne bude upameno na Zemlji drevno i isto znanje ... Ali je broj
Vitezova Hrama bio suvie mali u poreenju sa poslatom "avoljom vojskom", koja
je ubila stotine templara, koji su ili protiv desetina hiljada ... Oni su iskreno
verovali u svojim srcima, da ne izdaju Mariju. Ali, ubrzo su Templari skoro
nestali. Isto kao to nije gotovo ostalo u Oksitaniiji Katara ... I tada, gotovo niko
se nee seati, kada je jednom Zlatna Marija ivela, ije uenje je savreno
razliito od drugih ... Da je bila jaka, ratnica i ponosna.
Moje srce je sumorno i hladno. Da li je neko ko je bio sa Marijom toliko godina,
mogao na kraju toliko strano da je izda? ..
- Recite mi, Sever, moete li mi rei neto vie o trenutku izdaje? Ne mogu ni
srce, ni dua da mi shvate ovo. ak i moj mozak ne prihvata ...
- Mislim da je bolje da ti ponovo pokaem Isidora - zamiljeno je rekao Sever.

Slika Viteza Hrama

- 260 -

Templari su se borili u stotinama protiv desetina hiljada

- 261 -

- U sredini male kamene sobe stajao je ogroman, okrugao, vrlo stari kameni sto.
Zauzimao je gotovo ceo prostor. U spoljanjem krugu stola je bio vidljiv est
dodir ljudskih ruku. Oigledno, mnogo sudbina je reeno za ovim stolom, mnogo
ljudskih misli je on "uo" za vreme svog dugog ivota ... oko stola sedelo je
sedam ljudi. Oni su bili stari prijatelji Radomira i Magdalene, prvi Vitezovi
Templari. Sedmi meu njima je bio Radan ... uvi preko kurira, kako okrutno i
nehumano su umrle Magdalena i njena mlada erka - Vesta, Radan nije mogao da
izdri. Ostavioje Svetodara (koji je hteo da idu zajedno) na poverenje svojim
panskim prijateljima, on je pourio da Montsenjur, gonei po putu nekoliko
konja, ali da sahrani Mariju je ve bilo prekasno. Prijatelji su njoj i Vesti
pripremili pogrebnu lomau, i slobodne due Zlatne Marije i njene voljene erke
odletele su tamo gde je sada njihov novi dom ...

Templari trae oprost od ubijenih dua tokom bitke

*******************
2009. godine, nalazivi se u Oksitaniji, saznala sam da sutina Magdalene jo uvek
nije nestala sa nae Midgard-Zemlje. Uz sve te stotine godina, ona je uvala
neto veoma dragoceno i dragom nam - uvala je za ljude Klju Bogova... i bez

- 262 -

obzira koliko su pokuavali na sve naine "tragaoci" da ga nau, Magdalena se

seala Radomirove elje - ona ga je uvala svojim ivotom, ak i nakon toga, to
je izala iz njega.
*******************
- Vitezovi su smrknuto utali. I ta se moglo rei, kako bi izbacili svoju tugu?
Njihova Zlatna Marija je nestala ... Bili su spremni da umru za nju, platili bi
svojim ivotom. Ali ona je umrla ... I nita se ne moe promeniti, nita bolje
uraditi. To je bilo 1094 godine po hronologiji ivota nepoznatog jevrejskog
proroka ... koji je, voljom Svete Crkve, napravljen velikim-stradajuim "Sinom
Boijim" ... Magdaleni je u trenutku smrti bilo tek dvadeset devet godina ...
Na kraju, okupljenima, Radan je rekao:
- Recite nam, Simon, kako se to dogodilo da ste bili samo dva puta u istom danu
kod Magdalene? I da vam je dala svoju poruku? Ali ona nikada nije pisala pisma.
Osim meni i Svetodaru. Vi znate to vrlo dobro - Magdalena je uvek radije nama
govorila. I nikada nije odluivala o vanom sama! Ona nas je potovala i volela i
nikad ne bi pristala na to.
- Jedan od Vitezova je bio veoma nervozan i nezadovoljan. Na moje veliko
zaprepaenje, ispostavilo se da je to, uvek veseo i prijatan "drug" Veste - Vitez
Simon ... Magdalena je bila u pravu - on je doneo nevolje ... on ih nije bio svestan.
Simon je pogledao ostale, oigledno ne znajui kako da izdri verbalni napad. ta
da kae? Da bi to shvatili?
- Pa kako onda objanjavate ovo "pismo", Simon? - insistirao je Radan.
- Ve sam vam rekao, ne znam! - viknuo je vitez. - Ja sam budala, pokuao sam da
vas naem u najkraem moguem roku. A zahvaljujui tome dobio sam
nepoverenje! Kolutao je oima, razmiljjui. U suprotnom ne bi me optuili tako
nepravedno!
Ogoren Simon prevrtao je u rukama mali beli papir, napisan urednim velikim
runama - navodno "pismo" Magdalene ... svi ostali su bili oigledno zbunjeni - oni
se poznaju toliko dugo da ne veruju da je izdaja jednog od njih zaista mogua ...
ali onda, zato se to desilo?!. Na kraju krajeva, Marija nikada nije izdvojila nekog
od njih da bi raspravljali neto zaista vano! Oni su uvek i svuda delovali zajedno.
I ta "poruka" postavlja naopako celo uenje Katara, i dramatino menja znaenje
onoga to ih je toliko dugo uila Magdalena. Nije li to zaista neshvatljivo ili
svakako, bar, udno? ..
- 263 -

- Oprostite nam, Simon, ne krivim vas. Ali okolnosti su veoma nejasne. - Rekao je
jedan od Vitezova Hrama. - Kako stei se nali pored Marije u trenutku kada je
napisala ovu nesrenu poruku? I kako ste se nali u svetoj peini u vreme kada su
ubijene?!. - I malo mirnije, rekao je: - Da li je neto govorila?
- Ne, nije govorila ... samo sam vas zamolio da vam sve proitam. - smueno je
rekao Simon. - Da nije umrla, moda bi, ovo bilo udno? I to je moja krivica, to
sam bio blizu? Da ih nisam naao, moda ak i sada ne bi znali, ta se s njima
desilo! ..
- Bilo je veoma teko da mu sude bez znanja o istini. Oni su bili Vitezovi
Radomira. Najblii ratnici i prijatelji koji su proli zajedno dug i opasan put ... Ali
bez obzira na to koliko su se Templari trudili da misle pozitivno, bili su
uznemireni - neobino se sve poklopilo.
Bila sam okirana i nisam elela da verujem da je najlepe svetsko carstvo
uniteno tako vrlo lako! .. Opet, to je bilo drugo vreme. I bilo je teko proceniti
koliko su jaki onda bili ljudi. Ali Katari su vladali istim, gordim srcima. Kako su
mogli da veruju da bi to odobrila Zlatna Marija? .. Ideja crkve je bila, istina,
avolski sjajna ... ak se inilo na prvi pogled da su "novi" Katari nosili samo
dobrotu i ljubav. Ali to je bilo samo na prvi pogled ... Na taj isti nain, ta
"bezkrvna" uenja potpuno su razoruala Katare, inei ih bespomonim protiv
okrutne i krvolone vojske Pape. Na kraju krajeva, koliko sam shvatila, crkva nije
napadala dok su Katari su bili ratnici. Ali nakon smrti Zlatne Marije i genijalnog
plana "svetih" otaca, crkvenjacima je bilo potrebno da samo malo saekaju
Katare da postanu bespomoni. A onda - napad ... Kada nema nikog da se odupre.
Kada je Vitezova Hrama tek mala grupica. I kada je poraziti Katare bilo veoma
jednostavno. ak i bez prljanja u krvi svojih nenih ruku. Od tih misli sam se
oseala bolesno ... Sve je bilo suvie lako. I to je veoma zastraujue. Stoga, ak
i za trenutak da bi se odvratila od tunih misli, pitala sam:
- Da li ste videli nekad Klju Bogova, Sever?
- Ne, moj prijatelju, video sam ga samo kroz Magdalenu, kao to ga sada vidimo.
Ali mogu ti rei, Isidora, on ne moe da padne u ruke "tamnih" , bez obzira na to
koliko bi ljudskih rtvi to kotalo. U suprotnom, nee biti nigde drugde takvog
imena - Midgard ... To je najvia sila. A padne li u ruke tamnih, nita nee
zaustaviti njihov pobedonosni pohod po ostalim Zemljama ... Znam koliko je to
teko razumeti srcem, Isidora. Moramo da mislimo na sve dolazee ...

- 264 -

- Gde je klju Bogova? Da li neko zna Sever? - ozbiljno je pitala, do tada

utljiva Ana.
- Da, Ana, delom - znam. Ali ja ne mogu da vam kaem nita o tome, naalost ... U
jedno sam siguran, da e doi dan kada e se ljudi konano pokazati dostojnim, a
Klju Bogova zablistali na vrhu Severne zemlje. Samo proi to tada ne samo jo
jedna stotina godina ...
- Ali, uskoro emo umreti, ega se plaite Sever? - Ana je pitala strogo. - Recite
nam, molim vas!
Pogledao ju je sa iznenaenjem i posle malo ekanja, on je polako rekao.
- U pravu si, mila. Mislim da zasluuje da to zna ... Nakon smrti Zlatne Marije,
Radan je uzeo Klju Bogova i odneo sa sobom u paniju, da bi ga predao
Svetodaru. On je verovao da e, ak i tako mlad, Svetodar uvati povereno mu
blago. Ako je potrebno, ak i po cenu svog dragocenog ivota. Mnogo kasnije, kao
odrastao ovek, kada je otiao u potragu za Putnikom, Svetodar je sa sobom
poneo udesno blago. A onda, posle dugih ezdeset godina, idui kui, on je
odluio da je pouzdanije i pravilnije da ostavi Klju Bogova tamo, u Severnoj
Zemlji, kako bi izbegao mogue probleme rodnoj Oksitaniji. On nije znao kakve
novosti ga ekaju kod kue. I da rizikuje Klju Bogova nije hteo.
- Pa, Klju Bogova se sve ovo vreme nalazi u Severnoj Zemlji? - kako bi potvrdila
ono to je ula, ozbiljno je Ana pitala.
- To ni sam, naalost, ne znam, mila. Od tada, nisam imao vie vesti.
- Recite, zar ne elite da vidite novu budunost, Sever .. Ne biste eleli da
svojim oima vidite novu Zemlju .. - nisam mogla da odolim.
- Ne moju, Isidora. Ja sam ve svoje odiveo ovde i moram da idem kui. Da, ve
je i vreme. Previe tuge sam video ovde, bilo je previe gubitaka. Ali ja u te
ekati, moj prijatelju. Kao to sam vam rekao, moj daleki svet je i tvoj. Pomoi u
ti da se vrati kui ...
Bila sam izgubljena, ne znajui ta se deava ... Ja ne mogu da razumem svoju
omiljenu Zemlju ni ljude koji ive na njoj. Njima je darovano udesno znanje, a
oni su se umesto njega, oni su se borili za vlast, ubijajui se meusobno, i
umirali... umirali su u hiljadama, nisu imali vremena da ive svoje dragocene
ivote ... i oduzimali su ivote drugih dobrih ljudi.

- 265 -

- Recite mi, Sever, nisu svi Templari ubijeni, zar ne? U suprotnom, kako se toliko
intenzivno kasnije proirio njihov red?
- Ne, moj prijatelj, neki od njih su morali da ostanu ivi, kako bi sauvali Red
Templara Radomira. Kada su Oksitaniju napali crkvenjaci, otili su prijateljima u
susedne dvorce, nosei sa sobom glavu Jovana, i blago Templara, kojom e
stvoriti pravu vojsku, misliti i delovati nezavisno, bez obzira na elje kraljeva i
Papa. Oni su se nadali da e ponovo sazidati svet, koji je Radomir sanjao. Ali da
ga stvore, ovaj put slobodnim, monim i jakim.

*******************
(O preostali oksitanskim ratnicima-Katarima (Templarima) moe se proitati u
knjizi "Deca Sunca", gde su priloeni izvodi iz originalnih pisama Grofa Miropua
(Miropoix), Ratnika Savrenog, koji je branei tvravu Montsenjur 1244,
preiveo smrt montsenjurskih Katara. kao i izvodi iz evidencija Karkasonske
inkvizicije i tajne arhive Vatikana).
*******************
- Pa, nakon smrti Zlatne Marije, kako su se Katari podelili? Na "nove" Katare i
stare ratnike Magdalene?
- U pravu si, Isidora. Samo "novi" su, naalost, ubijeni na uasnoj papskoj
lomai...
- Zato se nisu vratili Templari? Zato nisu osvojili Oksitaniju? - plakala sam
gorko.
- Zato to nije bilo nikoga koga treba osloboditi, Isidora - apnuo je Sever otilih Templara je bilo veoma malo. Ostatak je poginuo u odbrani "novih" Katara.
Ne zaboravi, rekao sam ti - svaki zamak i grad branilo je stotinu vitezova. Protiv
desetina hiljada Papinih Krstaa. To je bilo previe ak i za najmonije ...
- Novi "Savreni" nisu se zatitili, predajui sebe i druge u istrebljenje. I da su
pomogli, verovatno bi i nadalje cvetala Imperija Svetla, i mogla bi da upozna
Katare ive ... Savrenih je spaljeno na stotine (samo u Bezieru je spaljeno 400!)
Oni bi razbili zajedno svaku vojsku! .. Ali to nisu eleli. I za njih su ginuli
Templari. Koji, iako znajui da e izgubiti, nisu mogli da podnesu da gledaju kako
ubijaju starce, ene i decu ... Kako gore najbolji ... gore zbog glupe lai.

- 266 -

- Recite mi, Sever, da li je bila makar jednom u Severnoj Zemlji Zlatna Marija elei da promenim smer razgovora, pitala sam.
Sever je dugo i paljivo gledao u moje lice kao da prodire u samu duu. Onda se
tuno nasmeio i rekao tiho:
- Ti si vrlo dovitljiva, Isidora ... Ali ja ne mogu da ti kaem. Ja samo mogu da
odgovorim - da. Ona je posetila svetu Zemlju svojih predaka ... Zemlju Radomira.
Ona je to uspela uz pomo Putnika. Ali vie nemam pravo dalje da ti govorim ...
Oprosti.
Ovo je bilo neoekivano i udno. Priao mi je o dogaajima koji su, po mom
shvatanju, mnogo ozbiljniji i vaniji, Sever je iznenada odbio da kae takvu
"sitnicu"! .. Naravno, jo me je vie zainteresovao .... Odjednom su se vrata sobe
otvorila - pojavio se na vratima Karafa. Izgledao je iznenaujue svee i sreno.
- Pa, dobro, dobro ... Madona Isidora ima goste .. Vrlo duhovito. Sa samih
Meteora ako se ne varam? Veliki Sever lino! .. Mislim da e nam svima ovo biti
veoma korisno!
I prilino glasno se smejui, Karafa mirno sede u stolicu ...

- 267 -

Glava 43.Isidora-9. Gubitak Ane. ena ratnik

Karafa je zagledavao Severa, kao da je video neobinu, udnu ivotinju. Lice
Pape je iz nekog razloga sijalo sa sigurnou, to me je uplailo vie, nego kad je
zbog svog uasnog nezadovoljstva bacao "munje i gromove" ka nama ...
- Pa, Potovani Sever, ovde sam se sa vama konano sreo! Obeao sam jednom, da
ete doi do mene - a ja ne menjam svoja obeanja, obino.
- Ne laskajte sebi, Karafa. - Sever je rekao tiho. - Nikada vam ne bih priutio
toliko zadovoljstvo. I vi to znate. Eto, madona Isidora me zanima ... Ona je suvie
dragocena da bude u vaim rukama. Ali vi, naravno, ne moete to da shvatite,
naalost ...
- Ljudska vrednost zavisi od toga koliko moe biti korisna za Boga ... Pa, madonna
Isidora je, kao to znate - vetica. I to veoma mona. Zbog toga, njen odnos
prema Gospodu ne ostavlja nadu da e se promeniti na bolje. I tako je njena
"vrednost" za mene i nau svetu Crkvu svedena na nulu, dragi Sever.
- Zato je, onda, dri zakljuanu, i redom ubija sve njene najmilije, Karafa? diskretno je pitao Sever
- Izvinite, dragi Sever, madona Isidora je potpuno slobodna u svojim
aktivnostima i odlukama! - sarkastino se nasmeio i dodao: - im se udostoji da
mi da ono, to je pitam, ona je slobodna da ode gde god eli. ak i ako je to
protiv moje volje.
Soba je "varniila" napetou... nimalo prijatan za nas razgovor sa Severom nije
obeavao nita dobro. Ali Karafa je, oigledno, imao neki vlastiti (kao i uvek,
nepoznat ostalima) cilj, koga nee otkriti.
- Reci mi, Sever, ako je madona Isidora tako vredna, zato Meteori nisu pokuali
da je sauvaju skrivenu duboko meu svojim "Maginim" zidovima?
- Jer, kod nas dolaze samo ako ele. ponudili smo je, ali Isidora nije elela da
ostane.
Karafa se otro okrenuo u mom pravcu. Na njegovom licu je bilo vidljivo najvee
iznenaenje ...
- ?! Znai, to je istina .. niste eleli da ostanete?
- Rekla sam vam ovo ve, ali niste mi verovali, - slegnula sam ramenima.

- 268 -

Papa je bio vidno zapanjen. On nije mogao da shvati kako, sa svim neposrednim
opasnostima, nisam elela zatitu ?!. A da ne pominjem priliku da sam mogla da
istraujem skriveno znanje Meteora ...
- Recite Sever, koliko danas imate godina? - Okrenuo se ka Severu, pravo, kako
kau, "u elo", upitao je Karafa.
- Devet stotina i ezdeset i tri od roenja vaeg gospoda - mirno je odgovorio
Sever. - Mislim da drugi kalendar ti ne zna ...
- A izgledate kao da imate trideset ... - ne obazirui se na izazov, papa je rekao
tiho. - To je ono to i ja traim .. od Madone Isidore!
- I ona, potpuno u pravu, ne daje to, to ti eli. Prestupnici nemaju pravo da ive
dugo, Karafa. Pogotovo ljudi kao ti ... Ti nee zaaliti za ono to si uinio, ako
ivi i hiljadu godina, zar ne? I u tome nema smisla. Tvoj Bog je u tvom srcu,
Karafa ... a crna dua, kao tvoja, svetu nije potrebna. Stoga, bez obzira koliko
ivi - ti e do kraja da stvara crno i zlo.
- Pa, videemo .. - Rekao zamiljeno Karafa. - Videemo ... Kada madona Isidora
ne bi bila jaka, ona bi i dalje jako volela svoju erku, zar ne? Pa, majina ljubav
ponekad ini uda, zna!
Zatim, utei do tada, Ana je pola napred i rekla koliko god jeto bilo mogue
mirno:
- Dokle e samo o jednom voditi razgovore, Karafa. Radi svoj posao, ili ne govori
ono, ta ne moe da uradi! To nije prigodno samom Rimskom Papi ...
- Ana !!!
Krik je iz meni izaao nevoljno ... Poto sam znala - ako moja erka padne u
podrum, odatle nee izai iva. Sve e biti gotovo ... I za nju ... i za mene.
- Pa, dobro, Isidora odluite! Ana je sama traila ovo. Da li elite da budete
slobodni i spokojno podignete vau prelepu erku, ili e njen ivot sada biti
gotov ... u podrumu.
Okrenula sam se ka Severu - on je intenzivno neto mislio ...
- Reci mi, Karafa, zar se ne plaite? U stvari, posle smrti ponovo ete iveti ...
Znate. Jedina razlika je da va ivot vie nee biti tako prijatan. Ne ini li to da
o tome treba da razmislite?

- 269 -

- Oh, dragi Sever, u poreenju sa pokuajem da sada postignem besmrtnost - to

je mala stvar. Ja u rtvovati sve! I ja u na bilo koji nain dobiti eljeno.
Ukljuujui i prestup ...
Nisam mogla da verujem ... nisam mogla da donesem bilo kakvu odluku. U glavi mi
je ostala jedna jedina misao - to je sve ... nikada neu vie videti svoju udesnu,
hrabru devojku! Karafa je izgubio svoje gvozdeno strpljenje, i dogodie e se
sve odmah ... Nije oklevao zbog budunosti.
Ana me je pogledala pravo u oi i osmehnula se.... Znala sam da je pokuavala da
me smiri .. Dua joj je vritala divlje, a u srcu ivotinjski strah !. Osetila sam to i
nisam mogla da pomognem ... i verovala sam da ne mogu da izdam ni nju ni sebe.
Ni mrtva. Ja ne mogu da izdam druge nadarene, iz dana u dan ivei u uasu,
ekajui stranu smrt! .. Morala sam da unitim Karafu ... Pre nego on, potpuno
uniti Zemlju. Bili smo samo estice praine, moja erka i ja, u poreenju sa
onima ako bi smo bile ubijene. Due nadarenih, otilih u agoniji, svake noi su me
zvale, zahtevajui osvetu ... Nai ivoti nisu bili bitni. Ali sa svim tim, nisam mogla
dozvoliti da Ana umre tako lako. Nisam mogla da se pomirim sa njenim
ubijanjem...
- Pokuaj izdri, Isidora - pomislila sam u sebi - Poiu kod Velikog Uitelja.
I Sever je naglo iezao ... Oigledno, njegove poslednje rei sam ula samo ja,
kao i Karafa, nekoliko sekundi sam zurila zapanjena na mesto gde je Sever
stajao. Ali, kao i obino, trgnuvi se veoma brzo, rekao je iznenaeno:
- On je ta, samo vas je tako odbacio .. A kakvo je to bilo prijateljstvo sa vama?
Ili u Meteorima ne znaju ta je to?
- Ne, Vaa Svetosti, znaju. I upravo je to neto to je sada pokuao da dokae.
Karafa je zastao na trenutak sa dubokim mislima, kao da pokuava da odlui ta
da radi sa nama dalje. I odjednom, naglo se okrenuo i povikao:
- Straa!
U prostorije su ula dva velika straara.
- Odvedite je u podrum!
Straari su iznenada uhvatili Anu za ruku i odvukli je ka vratima.
Pa, to je kraj ... mislila sam.

- 270 -

Ali kraj je jo bio daleko. Ana se otro uspravila i ... dva ogromna straara, su kao
pera odleteli do vrata, i sruili se na pod.
- Tako, tako, tako ... - zurei u Anu apnuo je Karafa - ovo je zaista vaa erka,
madona. Pa, dobro, hajde da probamo na drugi nain.
I pljeskajui rukama, on je pozvao nove uvare.
- Odvedite devojku u moj apartman i ne gubite je iz vida! - Karafa je otro
naredio.
ta je smislio da uradi ovaj put, nisam jo shvatila. Morali smo da uradimo neto,
da se borimo ... ali kako sam mogla da se borim, ne znajui sa im? Karafa je
neto smislio i kako bimoglo da se izbegne izlaganje Ane. Ali ta? .. Naalost, to
je bilo poznato samo izotrenom mozgu. Ja sam bila ukoena, nesposobna da
dalje odluujem. Oekivala sam da se, moda, uskoro pojavi Sever... Ali, Sever se
nije pojavio. Dola je no. Nisam nalazila mira, zamiljajui najgore. Samo jednom
sam se nadala, da je Ana jo uvek iva, vrtelo se u mom uzavrelom uasnoom
mozgu - Karafa je muio nju da slomi mene. Prema tome, nije bilo nikakvog smisla
za njega da tajno mui Anu. Hteo je da mi zada bol, a to je davalo nadu da u je
videti bar jo jednom ... Nastupilo je jutro. Ne zatvorivi oi celu no, oseala
sam se iscrpljeno ... Napetost me je izbacivala iz uma, to mi je onemoguavalo
da se opustim, ne dozvoljavajui da mislim. Na moje pozive Ana nije odgovarala oigledno je Karafa ponovo iskoristio svoju zatitu. Ali u srcu sam znala - moja
devojka je bila jo uvek iva ... Karafa se pojavio u prepodnevnim asovima. Na
moje iznenaenje, on je izgledao napet, kao napeta strela. Njegove zapovedniki
oi su gledale paljivo, kao da e sada odluiti moju tunu sudbinu.
- Poite sa mnom, madona! Vi ete poi da vidite veoma neprijatnu sliku. I to je
potpuno vaa krivica, znate .. ja sam predlagao da razmislite. Nemam vie
vremena. ao mi je ...
Karafa je nekako bio razdraen. Neto je muilo njegov otar um, ali to nije bio
strah da se ne dobije eljeno. To je bilo neto drugo, neto to nisam mogla da
shvatim ... Ali on je bio jasno ljut i nervozan, to mi nije dalo vremena da shvatim.
Otili smo dole u poznati podrum, gde je sve bilo isto. Tamo su vritali ljudi ...
Takoe i miris smrti ... i to je ledilo krv u venama.
- Pre nego to stignemo, elim da vas ponovo pitam, Isidora, niste li se
predomislili? - pogledavi me svojim crnim oima, apnuo je Karafa. - Ne bih hteo
da muim Anu. Njen ivot je dragocen, zar to nije teta?

- 271 -

Skupljajui u pesnicu sve to je ostalo od moje hrabrosti, pokuala sam da smirim

drhtavi glas, i da odgovorim. Telo me nije slualo. Nemo me je ubijala ... Bila sam
prestravljena ta u videti, ta se krije iza tekih vrata ... Nisam bila sigurna ta
mi je pripremio "sveti" Papa.
- Da, Svetosti, naravno, ao mi je Ane ... - proaptala sam, - ao mi je, jer je
uniten divan ivot, koji je ve nestao. I koji i dalje odlazi ... ja ne mogu da vas
razumem, Karafa. Da, i niko, mislim, vas ne bi razumeo ... Ali moete mi verovati za sva svoja dela ete morati da plati veoma gorko.
- O, moja draga Isidora! To nee biti danas! - Karafa se nasmejao. - A, ta dolazi
posle - o tome u misliti, kada ono doe.
I okrenuvi zarali klju, Karafa je lagano gurnuo teka vrata ... Mojim oima se
otkrila jeziva slika - u sred malog kamenog prostora, na udnoj gvozdenoj stolici,
sedela je okovana Ana ... srce je zakucalo ... i zamrzlo. Kako sam mogla dozvoliti
da se to desi?!. Ali upaljenji mozak je vrsto rekao - moe !!! Nemam drugog
izbora. Ana me je pogledala u oi, nije se plaila i molila. Ova devojka je pokazala
mnogo vie hrabrosti, nego to je u ovom trenutku imam sama.
- Ne predaj se! Samo ne odustaj, mama! - ula sam.
Ana mi je to rekla mislima, pokuavajui da me podri. Bojala se (znajui koliko je
volim) da to ne mogu da podnesem. Bojala se, da Karafa dobije to, to je tako
eleo. A onda e svo iskustvo biti uzaludno.
- Vaa erka je ratoborna kao vi, madona. Morao sam da angaujem osam delate
da je veu! Morali su da popiju makov odvarak, da bi uspeli... teta je to, Isidora!
Debeli delat u konom oklopu je pripremao neke udne instrumente. Oigledno,
za muenje moje voljene erke ... moje slatke i bistre devojka. Srce mi se
zaledio ... inilo se da je ceo svet postao jedan kontinuirani bol. Nita vie nisam
oseala, samo sam prestala da diem ...
- Probudite se, madona! ta je sa vama? Probudite se! ..
Zabrinut, Karafa je drao ispred mene miriljavu so, s vremena na vreme
stavljajui mi je pod nos, da ne bih udisala ustajali vazduh podruma. Oseala sam
se kao votana lutka. To je bilo loe - Karafa je savreno shvatio da bi to upravo
moglo biti ono to on eli, on bi mogao da me slomi. I da plati za to, naravno,
Ana....

- 272 -

- Da li se nadate da ete iveti dugo, kao i svi nadareni?

- To su glupe elje, Sveti Oe! Ljudi se raaju ... I raaju se nadareni. Nikada
neete moi da ih unitite! Razmislite ponovo, sve dok ne bude prekasno. Vi u
stvari imate sjajn um, zato ga koristite za ubijanje?
Karafa je zamiljeno dodirivao teki zlatni krst koji je visio na njegovim grudima.
inilo se da je odlutao u neki nepoznat svet ... Naalost, nije otiao za dugo ...
- Kao to sam vam rekao ranije, Isidora, u veini sluajeva ljudi su glupi.
Pogledajte oko sebe - mnogo kukavica i neradnika, koji e dati sve samo da se
sklone, da se oseaju sigurno i zatieno .. Oni veruju da ive u veri i istini, ceo
dan ive u neradu, uivajui u srei svog mizernog linog mikrokosmosa.!. Oni se
kriju iza lea hrabrih i jakih, koji, deluju potpuno, i unitavaju se sami. Da bi
radili podlosti, um nije potrebna Isidora ... - nasmejala sam se suvo i posle male
pauze, dodao je: - Ali, naalost, jo uvek postoje drugi ... Oni koji su uvek ispred,
ije ivote greje svetlo, koji pokazuju put ostalima ... Oni su - neverovatno
opasni! Oni ne misle onako, kako drugi ele. Oni nose svoje prokleto svetlo,
uprkos opasnostima, ne tede svoj ivot ... Da li si ti jedna od njih, Isidora. Isto
kao tvoja draga erka Ana. Jer, ako elimo da budem iskren, ja vas nikada ne bih
pustio, ak i ako mi date ono to traim ... Vi ete ostati ovde i biti kraljice ...
ako mi se podinite. Ili zatvorenice, ako se ne sloimo. Ja ne mogu da vam dam
slobodu ... Bez obzira na to, to vas volim.
Gledala sam u njega bez rei, potpuno se utopila u ludilu njegovog razmiljanja.
Iako pomalo, Karafa je, naalost, bio u pravu ... na zemlji ivi previe kukavica i
nitkova. Konzumerizam je procvetao, napustili su sebe radi linog zadovoljstva. I
to je bilo to to je Karafu odravalo ... To je bila masa koja nije bila opasna. Ali,
Ana, i ja pripadale smo drugom svetu, a to je opasna kategorija.
- Vaa Svetosti, ako znate da ljude poput mene ne moete da slomite, zato jo
uvek pokuavate? Ana je veoma talentovan. Zato ne elite da je sauvate? Ona
bi mogla da vam pomogne na mnogo naina. Zato bi je ubili?
- Zato to si ti moja jedina nada u postizanju eljenog, Isidora. I u ovom sluaju,
Ana je moj jedini adut da. Da li elite da razmislite o madona?
Ja sam snano osetila vrtoglavicu - koliko puta sam namerno zamiljala ovaj
trenutak, nekako se prilagodila tome i preivela .. Koliko puta sam pokuala da se
jednostavno "naviknem" na tu misao, da (kad se to desi) potpuno ne poludim! ! ..
Ali koliko god sam pokuavala - realnost je bila mnogo gora ... Nekako se sabravi,

- 273 -

mrtvim ustima, rekla sam rei koje su me progonile ostatak kratkog ivota ... i
koje posle toga nikad nisam mogla da zaboravim ni tamo, u mom novom svetu ...
- Ve sam vam dala odgovor, Vaa Svetosti ... Ana nije vredna miliona drugih
dobrih ivota, vi ete je ubiti, da biste iveli dugo ... Je ne mogu da je stavim
ispred miliona drugih ... uprkos injenici da je ona moja erka.
- Ti si luda, Isidora .. - otro je Karafa rekao, i okrenuvi se egzekutoru, dodao: poinji!
Iz oiju Ane vritao je uas. Znala sam kako je to bilo strano ... Ali, uprkos
svemu, moja devojka nije odustala. I nisam mogla da je izdam, popustivi Karafi....
ovek je priao stolici za muenje i podigao ruke iznad Ane, sa tekim crvenim
vrelim tapom. Osetio se miris paljenog mesa. Ana je vrisnula divlje. Tu se
muitelj uhvatio za srce i polako kliznuo na pod.
- Prestanite, Isidora! Ili u morati da vas zakujem na vrata! - vikao je Karafa.
- Ali to nisam ja, Sveti Oe! - muno sam se nasmejala. - Ana je moan
arobnjak. Da li je mogue da ste pretpostavili da e mirno sedeti dok je
muite?
Bila sam ponosna na svoju hrabru erku, iako znajui kako je patila. U Ani je
ivela hrabrosti njenog oca, i ona nee dati svoj ivot lako, jednostavno e
pokuati da povede sa njom koliko god je to mogue ne-ljudi, koji bi povredili
druge nadarene.
- Dakle, to je nova Ana? Ali ona ne bi trebalo da ima? .. Mi smo je napoili biljkama
koje pokrivaju izlaz te moi? Kako se to moglo desiti?!
Karafa je bio besan! Nasmejala sam mu se u lice, odmah shvatajui ta se ovde
zaista dogodilo.
- Vaa Svetosti, vi ste sluali od drugih o tome kako se "lome" nadareni, zar ne?
Ali nisu znali kako je zaista jaka Ana. To sada znate. Dakle, ne ljutite se uzalud!
Karafa se zaustavio tano ispred mene i besnim glasom vikao:
- Moe li Anina sutina da napusti telo? Odgovorite, Madonna!
- Pa, naravno, Vaa Svetosti! Ovo je najjednostavniji dokaz da moe.
To je bila la ... Ali, ako takva la moe da sauva moju bebu od patnje - bila sam
spremna da to uradim ponovo, hiljadu puta!
- 274 -

Karafa je intenzivno o neemu mislio.

- Pa, dobro, madona Isidora, sve je odlueno. Anu muiti je beskorisno. Ona bi
ubila sve moje delate, a to, ao mi je, ne elim. Ona e ponoviti stvari kao njen
deda, a ja nemam vremena za to. Vi ete provesti no sa erkom, ali to e biti
vaa poslednja no zajedno, Ana umire ujutru. Ona e ii na lomau ... Vama i
dalje ostaje jedna no da promenite svoju odluku, Madonna.
Okrenuvi se otro, Karafa izae iz tamnice ... Odveli su nas iz elije za muenje
i doveli nas u neku mranu, prljavu "eliju", koja nije imala nita drugo nego slamu
prostrtu po podu, na kojoj smo se vrsto drale jedna za drugu, kao da to moe
da pomogne da preivimo ... nade nije bilo. Ostali su samo oaj i beznae. Drala
sam u naruju svoje blago, svoju jedinstvenu, udesno nadarenu djevojku i
tugovala ... Da je samo Ana ostala u Meteorima! .. Nikakva sila Karafe je ne bi
stigla tamo! .. Ali nije ostala ... U strahu za mene, pola je, rizikujui svoj ivot ...
umesto mog. Znala sam, da imam tako malo vremena da pokuam da ubijem
Karafu ... Pred mojim oima treptale su obasjane slike naeg kratkog ivota
provedenog u kui njenog oca i dede, koji su toliko ozbiljno i uporno uili Anu da
bude jaka! .. Gde je mnogo puta ponavljala, kako je lep ivot, i kako e njen biti
sretan ... Ali, nisam bila u pravu ... ivot Ane zavrava sada. Ne dajui joj priliku
da osea istu sreu ...
Sedele smo u uglu na slami, grlei jedna drugu rukama. Milovala sam njenu
zamrenu, lepljivu od krvi, dugu kosu, znajui da je to poslednji put. Oi su joj
bile suve, iako joj je srce jecalo. Mislim da je bol bila suvie jaka da bi krenule
suze ... vrsto drei svoju Anu, oseala sam se kako brzo i nemilosrdno u "nigde"
prolazi vreme, uzimajui poslednje sate njenog predivnog hrabrog ivota. No se
bliila kraju. I ba kao no pre ubistva njenog oca, nekako sam zaspala!
Zapanjeno, skoila sam u uasu i krenula da probudim svoju devojku. Ali Ana nije
spavala. Neno je milovala moje lice svojim unakaenim tankim rukama. Ana je
tiho apnula:
- Tako si lepa, mama ... toliko te volim .. ja te molim, dri se, ne daj se! Meni je
sve ravno ... To je izbavljenje. Nee biti vie bola. Tako mi je tata govorio. Znam
da me eka. A onda emo mi ekati tebe. Dri se, mama! Dri se, draga! ...
Njen glas je bio napukao i tako tuan .. ja bih sebe dala sto puta, samo da ona
ivi .. Ali, naalost, mi ne kontroliemo svoju sudbinu - njom raspolau laljivi i
zli...

- 275 -

- Mama, ti e mi oprostiti, ne mogu ti pomoi da .. ja sam se trudila ... ali nisam

uspela, - apnula je Ana - Tako mi je ao zbog tebe ..!
Neka zla nevidljiva ruka stisnula mi je grlo - Ne mogu da odgovorim. Moja dua
vriti, ali niko ne uje ... Kako mogu ovo da preivim? !! Kako da posmatram, kako
ivot odlazi iz te jedinstvene, koja mi je ostala - moje divne devojke? Kakvo je
zlo nainila Zemlji, da bude tako brutalno ubijena? Moja svetla, ista beba, ak
nije imala vremena da shvati ta je ivot?
- Mama, vidi - sunce ..!
Ogromne Anine oi su sijale ... shvatila sam - ona je prevazila strah i bol. Ona je
prela prag, nakon ega vie nema straha. Ona je pokuala da ode sa
dostojanstvom. Kako je otiao njen deda, dok je odlazio ...
- Uniti ga, mama! Sada si preputena sama sebi. Moda, moe pomoi Sever.
Karafa nema pravo na ivot. Unititi ga, mama.
Pojavio se straar na vratima. Ana ustade, ponosno strese svoju dugu grivu i
zagleda se na trenutak u moje lice svojim zgoruim oima.
- U redu je, mama. Ne plaim se ... Ne plaim se uopte! Oni su kukavice. Oni nas
mrze, zato e me spaliti. Volim te, mama ... mnogo te volim! ..
Na pragu je stajao Karafa ... O, koliko sam ga mrzela !!! Ako mrnja moe da
ubije, on odavno ne bi bio iv! Ali on je iveo ... a ja umirala.
- Pretpostavljam da ste ostali pri svom miljenju? - pogledao me je u oi i pitao,
"sveti" Otac, i malo razmislivi, dodao je: - Isidora, vaa erka ide u vatru! ta je
sa vama, Madona ?! ..
Ja sam leala na neijim rukama, ne znajui ta se deava. Moje jadno srce
pretilo je da se potpuno zaustavi, nije bilo u stanju da izdri takav bol ... Ana me
je alosno pogledala u oi, pokuavajui da me podri ... Ona je mene smirivala !!!
- Gde vam je srce, madona? - loe krijui gorinu pitao je Karafa. - Da li ste
stvarno tako loa majka?
- Ostavite je na miru, Karafa, svoju sudbinu odluujem sama! - ljutito je povikala
Ana - nikad nee ispuniti va zahtev, koliko god to vi eleli! Izlazite!
Lice Karafe dobilo je grimasu besnila. Otro se okrenuvi, on je pitavim glasom
rekao:

- 276 -

- Pa, ja nisam duan da budem bolji od tebe! To ti je - majka, osudila je na smrt

svoje dete ... Uasni ste, madona ..!
To je bilo upravo ono to sam trenutno oseala! Na kraju krajeva,ako bih spasila
Anu, ona mi nikada ne bi oprostila. Ali, predati je vatri, ja, kao majka, izdajem je.
Da li je bilo izlaza iz ovog zaaranog kruga? .. Nije bilo anse. Ja upravo
poinjem da zaista oseam, da su svi koji su se borili, koji su verovali, u kojima je
gorela sjajna istina, bili ubijani na stotine, a nije bilo nikoga da ih spasi ... setila
sam se Magdalene ... Radomira ... Veste ... Koliko su oni oteavali tamnima! .. I
kakvom su mrnjom gorela srca ubica, da bi unitavala Svetle ivote.
- Mama! Probudi se mama .. - Anin glas zvuao je uzbueno - Jesi li dobro, mama?
Samo sam klimnula glavom, shvativi da treba da se poe.
Naprava, u koju su me vezali, bila je udobna i meka. Ona, kojom su vozili Anu, je
bila od grubih dasaka i grubo klesanih trupaca. Gruba uad su drala grube
daske, njene ruke su se trele o njih, i videla sam da odskae po dubokoj jami, da
trnje probija njenu osakaenu kou, i izaziva joj jake bolove. Ali, Ana se samo
nasmejala ... Njen um je dugo bio van realnosti, daleko, gde bol nije bitna, gde je
ona nije mogla osetiti ...
Konano smo doli do malog trga, gde je moj otac umro ... Seanje na taj dan jo
je iveo do pre nekoliko meseci u mojoj glavi, ne elei da se nosi sa tim ... I sada
se ta seanja pridruuju Ani! Nisam mogla da verujem! .. Nisam mogla da shvatim
ni umom ni srcem! ..
- Pa, Isidora Totalno ste me razoarali. Vi niste ono to sam mislio. I vi ne
zasluujute da budete voljeni ...
inilo se da je neko "iskljuio" sve moje oseaje, inilo se da mi dua umire ... Ali,
neko je hteo da jo ivim.
- Oprostite mi, Isidora ... ne mogu da vam pomognem, Veliki Uitelj me je odbio,
rekao je tiho mili glas.
Iza mene je stajao Sever. Samo sam klimnula glavom, ne mogavi nita da kaem.
I poslednja nada je nestala. Ana je reila da dostojno umre ... Pogledala sam na
nju, elei da zapamtim svaku crtu njenog predivnog lica. Okamenjena i gluva, ja
upijam svu svetlost, koja je lila zlatnim potokom, koja je punila okolinu ...
Odjednom,svi su ljudi utali. I nakon kraeg trenutka, trg je eksplodirao burnim
krikom:
- 277 -

- Zaaliete !!! Sauvajte tu mladost! .. Pustite devojku !!! Ubice! ..

U meni se rodila krhka obnovljena nada za spasenje, ali Karafa ju je odmah
nemilosrdno odsekao. Ljutito je zamahnuo rukom, i naredio da se pokrene
izvrenje. Ana je stajala kao stub iste svetlosti, kao da joj nije pretila uasna
stvarnost. Ne skidajui sa mene svetle oi, nasmeila se ...
- Dri se, mama! Ne daj se njemu .. - Ana mi se mislima obraala - Uvek u te
voleti ... ak i tamo. Nemoj me zaboraviti, majko! ..
Srce je tuklo kao elezo, vazduha nije bilo ... Reklo bi se, da u otii sa Anom,
nisam mogla da izdrim takvu bol.
- ao mi je mama, ali morae da mi pomogne. Ne mogu da odem sama ... Hoe li
mi pomoi, mama?
Odjednom je sve oko nas nestalo negde - bila je samo moja omiljena devojka,
koja me je, na moj uas, zamolila da joj pomognem, da ode ... ta je to znailo molila me je da je ubijem. Zemlja pod nogama je nestala - fiziko telo odbija da
se povinuje ... Bojala sam se, da u umreti, ne ispunivi erkin zahtev! Ana nije
mogla da pomogne sama sebi. Ostala sam ja, da je spasim od muka, od kojih nije
bilo drugog spasa ... Egzekutor je otiao do lomae, zapalio suvu slamu ... Plamen
se razvio lako i pobedonosno, brzo se diui sve vie i vilje, pretei da zahvati
bespomona telo ...
- Zbogom, mama .. - Ana je povikala. - Zbogom, draga moja!
Pokuala sam da joj pomognem - iz nekog razloga to nije radilo! Proklela sam sebe
zbog kukaviluka, ponovo sam pokuala. Ana me je pogledala, i mislima molila:
- Mama, pomozi mi! Mama !!!
Jo jednom, sabrala sam svu preostalu snagu - i u istom trenutku njeno krhko
telo je bespomono visilo na konopcima ... Moja divna erka, moja svetla
devojica je mrtva. Ubila sam je, otvarajui joj put do eljene venosti ... To je
sve ega se seam ...
Dani su smenjivali dane ... Bila sam bolesna ... Svest je stalno tonula u zaborav, a
zatim se vraala na trenutak, pa se gasila na duge sate, da bi me spasila od svog
ludila. asovi spokoja smenjivali su se naizmenino sa delirijumom ... Svaka
poznata slika smenjivala se slikama neznanaca, zbog ega je moja dua vritala i
uvijala se, traei utoite ... Ponekad se inilo da me je konano pustilo ...

- 278 -

Pojavila su se mila lica - oca, irolama, Ane. .. Oni su mi se osmehivali, kao da su

mi pomagali da preivim. Ponekad, stajala mi je pred oima slika Karafe. Iz nekog
razloga, on je uvek bio veoma uzbuen ... Njegove crne oi bi me prodirale, kao
da traga za odgovorom. Konano, posle nekog vremena, toplota je poela da se
povlai. Izgleda da je jasnije stanje nadvladalo delirijum. Najgore je izgleda,
bilo iza. Drugi su tako mislili ... Za mene je najgore bilo buenje. Setila sam se
smrti Ane. Beskrajna bol odmah iklja kao vodopad u uvenulu duu.. Na moje
iznenaenje, bol oivljava .. ini se da su sva ostala oseanja u mom srcu ve
due vreme jednostavno bila mrtva. Jednog dana, ula sam najpoeljniji za mene
na svetu glas:
- Mama .. O, mama, kako sam se bojala za tebe ..!
To je bilo moje drago dete ... Moja Ana! Na moje veliko iznenaenje, htela sam
da vidim Karafu! .. Oigledno, mueno stradnjem i patnjom, moje srce je elelo
da ojaa. Kao i obino, nisam morala da ekam dugo ... Bilo je toplo, svetlo jutro.
Kroz otvoren prozor mirisao je jasmin. Sunce je sijalo neno i ponosno, kao da
hoe da kae da je dolo vreme da se vratim u ivot. Leala sam jo bespomona,
ali brzo dobijajui na snazi, to je bilo potrebno mom poslednjem, a sada jedinom
cilju ...Vrata su se otvorila tiho - tiho je uao u sobu Karafa ... Ali ta se tako
strano desilo njemu?!. Lice Pape je bilo mravo, staro i ispijeno, njegove oi su
upale ... Karafa je izgledao kao da je ostareo dvadeset godina !!! ta se desilo da
tako ga uniti? ..
- Na kraju krajeva, vi ste budni, madona! Slava Gospodu! Nisam oekivao da vas
vidim ivu! .. Moji doktori su vas ojaavali! Svi su rekli da e va mozak ostati u
tami ... Da se nikada nee vratiti. Oh, tako mi je drago! Draga madona! ..
Zapanjena takvim potokom ljubaznosti od strane Karafe, nisam mogla da
izgovorim ni re. Odjednom, Papa se snano usplahirio i rekao da e doi
kasnije... ta to znai? Da li je to bio dokaz da je on istinski zabrinut za moje
zdravlje? .. Ili je to samo strah da u umreti, a njegov san nikada nee biti
realizovan? .. Mislim da je samo on bio u stanju da to razume. I odluivi da se ne
uznemiravam povodom njega, ja sam ponovo pala u spasonosni san. Koliko dana se
nastavio moj ulazak u "meusvet," ne bih znala ... Da li je to bio dan ili nedelja? ...
A to je to bitno? .. Najvanije je da mi je pomoglo da preivim gubitak moje
erke i nisam pukla . Sve ostalo je nebitno. Sada sam bila potpuno sama, i brinuti
o nekome nije bilo razloga . Oni su svi otili u bolji svet. Ubiti Karafu... potpuno
sam mogla da se predam osveti, bez straha od posledica, jer bi me tek sada mogli
tek tako ubiti
- 279 -

********************
Odjednom je bilo strano! .. Stela, Isidora, Ana i sve oko mene je nestalo negde!!!
Sa oseanjem, kao da me privlai veliki usisiva, bila sam u mom uobiajenom,
fizikom svetu, gde je ekala uzbuena baka ... Skoila sam iz navike i napustila
fiziko telo ... to jest - pokuala da iskoim ... Osjeaj je bio neprijatan ! Kao da
se moja nesrena sutina sruila po hladnoj gvozdenoj barijeri ... vrisnula sam od
straha, a onda se zagledala u svoju baku.
- Iz nekog razloga ne mogu ui! Neto mi ne dozvoljava! ..
Ovo je, istina, bilo veoma strano. Videla sam svoje fiziko telo, koje
jednostavno nije htelo da me primi! .. Znala sam da nisam mrtva, ali iz nekog
razloga nisam mogla da se vratim.
- Bako! Pa, pomozi mi !!! - Ve ozbiljno uplaena, plakala sam.
Umesto toga, plakala je moja sutina - osim bake niko to nije uo. Malo po malo
"vrata" u fizikom telu poela su da se otvaraju, i konano sam glatko skliznula u
to, to na zemlji nazivamo "mene" ...
- Tvoj ivot e biti veoma dug. Pa - ivi!
Videla sam da je moja baka vrlo zabrinuta, to se deava veoma retko. I nisam
mogla da shvatim ta je prouzrokovalo njenu uznemirenost. Po podu sam hodala
svaki dan, a to nikada nije pravilo nikakve probleme. ta e se desiti, ta ju nju
toliko zabrinulo? ..
- Zna li koliko je sati? - pitala je baka.
Ja sam odmahnula glavom. Onda je baka prinela pravo do mog nosa sat, a ja sam
se uasnula - moje putovanje je trajalo punih pet sati !!! Nikada nisam ila toliko
dugo! .. Meutim, ja i dalje nisam razumela zato je to bilo loe, ali su oseanja u
fizikom telu bila jasna, da sam dola veoma blizu linije, preko koje je za mene
moglo biti veoma, veoma loe ... telo mi je bilo neobino hladno, kao da sam ga
stavila u lednik. Ono nije htelo da me slua, nije elelo da se zagreje. Baka me je
stavila u jednu zagrejanu, skoro do kljuanja, kadu ( tada jo nije bilo centralnog
grejanja i voda se zagrevala na poretu), koju je, oigledno, pripremila jo pre
nego to sam dola. Stisnula sam zube zbog nepoznate unutranje hladnoe,
nisam mogla da izgovorim ni re. udna hladnoa je postala sve jaa, mada, ini
se, sve je moralo da bude suprotno. Videvi svoje uzaludne pokuaje da joj kaem
neto, moja se baka konano nasmejala toplo:
- 280 -

- U redu, umukni, putnice ... Samo da zna - kad si sama, nikad ne idi na tako
dugo. Na kraju krajeva, da te nisam podrala, ti bi ve bila mrtva ...
Trali su mi po celom telu ledeni marci! Kako to - tako da nisam mogla da hodam
koliko elim?!. Dakle, moje telo je imalo ogranienje. Ali moja baka nije nikada
priala o tome! .. Drala me je u goruoj kadi desetak minuta, osuila, obrisala,
baka me onda smestila u krevet, prekrila ebadima, svima koji su bili u kui. I
dalje mi je bilo hladno ... Vrlo brzo sam dobila temperaturu. Oigledno, bila je
veoma visoka. Ja se lino nisam seala toga, sve mi je to mnogo kasnije rekla
moja verna baka. Groznica i delirijum su trajale dva dana. Moja majka je mislila
da sam veoma jaka. Ali, baka, ona je utala ... Dva dana kasnije, toplota je
konano spala. Vrlo dobro sam se naspavala, i probudila svea, potpuno spremna
za nove poduhvate ... I onda sam se setila svega to se desilo tokom ovog
neoekivanog "izlaska".
- Bako !!! Bako, draga moja, moram da se vratim !!! - Ne svojim glasom sam
povikala.
Bila sam strano povreena i tuna, to se sve desilo tako glupo! Jer Isidora je
verovatno ve otila, i sada vie nikada neu uti njenu priu! Ja .. Ne znam ta
se desilo sa njom, sa Karafom! Kako sam mogla da propustim ovo !!!
- Bako! mila, pomozi, pomo! Babuka !!!
Glas mi se od uzbuenja slomio... Ali, ja jo nisam ni znala, ali sam osetila, da je i
ona osetila neto. Tako da moe da mi pomogne.
Ali baka nije odgovorila, verovatno je negde u dvoritu. Pokuala sam da ustanem
sama, ali se soba odmah okrenula, a ja zanjihala i pala na pod, ne uspevi da se
uhvatim za krevet. Stvari su bile loe, oseala sam se veoma slabo i znala sam, da
o putovanju nema ni rei. Ali deja dua je preovladala, i konano sam briznula u
pla, zaboravljajui svoju "hrabrosti i snagu", kojom stalno pokuavam da se
inspiriem ... Kada se vratila nakon pola sata, moja baka me je nala svu
rastrojenu. Znala je samo da ja nikad neu plakati. Dakle, ozbiljno me pogledala u
oi, sela na ivicu kreveta, i kao i uvek, mirno rekla:
- Pa, ta to imamo, reci mi.
Pokuala sam, koliko je to bilo mogue da joj ispriam priu o Isidori. Ona je
paljivo sluala, bez prekidanja ili ispravljanja, i kada sam zavrila, rekla sa
simpatijama:

- 281 -

- A sada ali, to nisi videla kraj?

Klimnula sam glavom.
- Zapamti, moja devoice - sve to se deava u ivotu, nikada se ne deava
uzalud. Oigledno, bilo je potrebno zbog neega, to si sve ovo videla.
- Ali samo jo malo, da li mogu? - iskreno, bila sam iznenaena.
- Ti ve odrasla, i ko zna - moda pomogne ljudima da uju o Isidori ..?
- Kako mogu da pomognem, ako ne znam ta se sledee njoj dogodilo? - Bila sam
ogorena.
- Pomoi u ti, duo. Samo okrepi se malo, i ja u ti pomoi - mirno odgovori baka,
Samo mora mi obeati da nee biti tamo jako dugo!
- Oh, a kako e mi pomoi, ako je Isidora tamo ve sve rekla? Moda je ve
kasno! - bila sam razoarana.
- Nije kasno, draga. Pomoi u ti da se vrati na isto mesto u vreme kada si otila,
smireno je rekla baka.
U sebi, kao i obino, postavljam pitanja! Nekoliko dana kasnije, ujutro, im je
moja majka otila na posao, moja baka me je pogledala lukavo i rekla ozbiljno:
- Pa, je si li spremna, putnie?
Zadrala sam dah! .. Ja stvarno nisam verovala da je udo moglo da se desi, ali
moja baka je bila moja jedina nada, i ja jednostavno nisam mogla da ne probam ...
Odjednom, baka je iz moje sobe nestala i ja sam se nala na istom mestu i u
istom vremenu, kao da sam tek otila odatle .. Odmah je pourila Stela sa
hranom:
- Oh, pa to ste vi .. Mislila sam da ste otili! A vi ste ovde !! Kako je lepo! Molimo
vas, nastavite Isidora! ..
********************
Isidora se samo nasmejala i mirno nastavila svoju priu ...
Jo uvek nisam bila u stanju da napustim sobu, provodila sam dane u miru i tiini.
Karafa se nekako se vie ne pojavljuje, i ja sam odluila, da dok on jednostavno
ne rei, ta dalje da radim. Mene je to potpuno zadovoljavalo, jer mi je omoguilo

- 282 -

da povratim izgubljenu mo, koja mi je bila tako potrebna da se borim sa njim. U

sutini, oseala sam se veoma udno ... Nije bilo bola. U stvari - nije bilo niega.
Kao da je neko, mene alei, vrsto zatvorio sva oseanja u neprobojnu mranu
tamnicu, koju ja nisam mogla da otvorim. T je bilo bolje - tako je bilo lake ...
Pojavila mi se nada da ustrajem i da se osvetim. Htela sam da vidim Severa, ali iz
nekog razloga nije se pojavio. Propustila sam njegove divne prie, i sada sam bez
njegove tople podrke ... On mi je postao pravi prijatelj, a da imam prijatelje u
ovom trenutku nisam imala gotovo nikakav izbor ... Okruenje je bilo jezivo i
hladno, bez trunke ljudskosti .. . I na kraju, jednog od divnih sunanih dana,
Sever se pojavio. Iz nekog razloga inilo mi se da je drugaiji, ali nisam mogla da
shvatim kako. vrst, a istovremeno tuan, dugo me je i paljivo zagledao u lice,
kao da trai potvrdu da sam iva ... da u iveti. Dok ..
- Veoma mi je drago. Zdravo, Sever!
- Odmori svoju duu, Isidora. ao mi je za sav tvoj bol. Nisam mogao da ti
pomognem.
- Mislim da sam uspela da preivim, Sever ... Karafa me vie ne moe uplaiti. On
nema vie ta da mi slomi. I zato sam ja jaa. Sada u da se borim sa njim dok ga
ne unitim.
- Jesi li sigurna, moj prijatelju? Ti si postala tako mirna i otuena! - Sever je
zurio u mene kao da pokuava da vidim da li jo uvek ima ivota u mojoj dui.
- Smirie se, Sever ... imam dovoljno snage da ivim onoliko dugo koliko ivi
Karafa. Ali ja ne elim sada da govorim o tome! Recite mi, prijatelju moj, moete
li mi dati jo jedan poklon danas - moete li mi rei o Vidomiru? Ne zaboravite,
obeali ste mi?
Ponovo je pogledao u mene, ali videvi iskren zahtev, klimnuo je glavom. Znala
sam da je bio iznenaen mojim umom. Ali, on je i mene samu iznenadio ... kao da
sam kamen na kojem je pisao svoju dananju priu.
- ta eli da zna o tome, Isidora? - Neno je pitao Sever.
- Sve od dana kada je uspeo da pobegne od lomae ... - ja sam se nasmeila - Od
roenja.
Sever klimnu glavom, a po njegovoj elji "vrata" u prolost su se ponovo otvorila
za mene, inei me svedokom, jedinstvene istorije ...

- 283 -

- etiri preostala begunca su naloila veliku vatru na planini Bidorte - znak za

ostale u Montsenjuru - oni su se zagrejali malo, i nastavili teak put, koji ih je
odveo do prijatelja u miran zamak Uson. Zamak je skrivean od radoznalih oiju
okolnim planinama, i inilo se tada da je najvie pogodan da sakrije na neko
vreme neprocenjive goste. Bilo je to neverovatno mesto, Isidora. A vlasnici
(gospodari) dvorca su bili ljudi jednako neverovatni kao i sam dvorac. Posebno
njegov gospodar, dama Esklarmond (Esclarmonde de Usson). Da, da! Ne udite
se, moj prijatelju, meu Katarima u tim tekim vremenima bilo je pet dama
Esklarmond! Rekli su da to ime donosi sreu njegovom vlasniku. Meutim, iz
nekog razloga inilo se da je suprotno ... ali ime je, istina, veoma lepo. Rei u ti
neto o Esclarmonde de Usson ... Ona zasluuje, da se zna o njoj.

Stara slika zamka Usson

Istina, to nije ono to crkva kae o njoj ... - i uhvativi moj istraivaki pogled,
Sever je tuno odgovorio: - Da, moj prijatelju ... To je jo jedna tuna-laljiva
pria o neverovatnom oveku, eni ratniku, iji je ivot bio izuzetno hrabar i
svetao, a od kojeg su "tamni" kasnije stvorili odvratan prikaz ... Kao i Magdalenu,
od nje su napravili laku enu, "ludu veticu", koja luta izgubljena po oksitanskim
planinama... ak se naao neki " brat Robert ", koji potvruje pismeno susret
inkvizicije u umi sa golom Esklarmond, okruenom oporom belih vukova ... koji
su imali ljudska lica ... (Detalji o udesnom ivotu Esklarmond de Usson mogu se
- 284 -

nai u knjizi "Deca sunca"). Bila je vanbrano dete Rajmonda Roea (Raimonde
Roger), Grofa de Fua (comte de Foix) i opatice Ermingardi.

Drevna gravura zamka Usson, ovako je izgledao zamak dok ga Vojska crkve nije
unitila 1258. godine
Dobila je ime - Esklarmond od Alion (Esclarmonde d'Alion). U tim danima se
smatralo sasvim normalno da bogati gospodar ima to vie dece van braka, onoliko
koliko je bio u stanju da izdrava. Razlika izmeu njih je bila samo da li je majka
deteta bogata i plemenita. Ako je bila plemenita ena, otac je usvajao dete bez
ikakvih problema. Kao sto se i deavalo u istoriji ... Jednog dana, ako se ne varam,
u nonom lovu na vukove u umama Arjea, Grof Rejmond se izgubio, takoe
ponesen poterom ... Nakon duge potrage puta do kue, potpuno iscrpljen, on je
iznenada osetio kao da ga neko tiho zove, i video pravo ispred veoma visok, beli
kameni zid ... To je bio poznati Arjeski manastir. Traio ja da mu dovedu
opatiju, poto je grof oekivao da e dobiti sklonite za tu no. Dola je jedna
visoka i armantna mlada ena, to je bila opatija manastira - Emergarda ... Grof
Rejmond celog ivota je bio poznat kao veliki potovalac enske lepote. Jedan od
njegovih nadimaka bio je ak - Rejmond Voljeni ( Raimond the Beloved) ... I,
naravno, mila opatija nije prola nezapaena kod njega ... Sledeeg jutra opatiji
Emergardi ostalo je o njemu prijatno seanje, a glava ubijenog velikog vuka, visila
- 285 -

je na vratima manastira ... Poto je Emargarda, bila plemenite krvi, vrlo brzo je
morala da napusti manastir i ode u svoju rodnu zemlju u Telho, da bi tamo ekala

Ruevine zamka Usson danas

dolazak sledee generacije. Pa ipak, nekoliko meseci kasnije rodila je blizance armantnu devojku i momka. Slaba Emergarda, nikada nije videla svoju decu,

- 286 -

umrla je tokom poroaja. Po saznanju o deci, grof Rejmond, naravno, nije dugo
ekao, uzeo je novoroenad potpuno pod svoje staranje. On im je zajedno
dodelio unajmljene medicinske sestre u jednom od svojih brojnih zamkova. Na
alost, tano godinu dana kasnije, pri opsadi zamka Miropua (Miropoix), teko
ranjen grof Rejmond, je umro. Deca su rasla veoma silna, mudra i lepa, to je
izazivalo zadovoljstavo nekih roaka i zavist od strane druge, iz velike porodice
Fua-Miropua-Pereilei, roene dece, koja su zaista elela da se otarase previe
lepih i previe pametnih nelegitimnih roaka. Stoga, da bi uklonili decu iz vidnog
polja, deak je poslat da studira u manastir (da bi kasnije dobio odgovarajuu
poziciju u drutvu), a devojka je smetena na imanju Belpe (Belpech), pod nadzor
vernog vazala grofa Rejmonda, ve ostarelog Rajaksa (Raiax) Tako zvui
zvanina verzija ivota Esklarmond de Usson, koju podrava Sveta Crkva ... i
lokalni notari na zahtev zainteresovanih, ukoliko ih ima ... Stvarni ivot ove
neobine devojke, a onda - neverovatne ene, bio je (kao to ve znate!) malo
drugaiji ... Samo to, naalost, danas, ne pie u "zvaninim" pismima i
dokumentima ... I sve je to, jednom davno napisano, uniteno od strane
slubenika crkve, jer su se plaili da e ljudi verovati starim legendama i da e
traiti istinu o neverovatnoj eni ratniku, dok seanje na nju i dalje vrsto ivi
meu njenim oksitanskim roacima ...

Esklarmond De Usson

- 287 -

Legenda se zove - ivi Hram Drevnih Bogova ...Prijatelja - Avatara Drevnih.

Ali, za crkvu, ona je otelotvorenje Antihrista, plavookog avola, ili jednostavno Vetica ... Za nju je obeala crkva veliku nagradu, kako je ne bi vie videli ivu ...
Ali Katari, posebno "stari", divili su se hrabrosti, ponosni na neverovatnu
hrabrost, i voleli su je mnogo, njeno isto srce, koje je svakome darivalo svetlost
i spokoj ...
- Odakle vam takvi detalji, Sever? Vi govorite tako detaljno, kao da ste je znali?
ne izdravi, pitala sam.

Esklarmond De Usson, skulptura u kamenu

- Samo nekoliko ljudi znali istinu njenog roenja, Isidora. Meu nekoliko njih bio
sam i ja, stigavi u trenutku njenog roenja, radovao se njenom ivotu ... Bila je
Mag Ratnik... ne nauena, ve roena sa tim retkim darom. Ja sam je imenovao Nazvao sam je Rada (radosna, davajui Ra). Tada niko nije znao koliko e
nepredvidljiva i teka biti njena sudbina. Od samog poetka svog ivota
devojica je bila inteligentna i uporna. Jo uvek veoma mala, Esklarmond je bila u
stanju da komunicira sa davno-mrtvim ratnicima. Mogla je bez diranja, da pomera

- 288 -

teke predmete, govori mislima ... Ona je bila veoma talentovana, i vrlo iskreno
ponosna na to. Poseivao sam je s vremena na vreme, da usmerim njeno uenje u

Slika Borisa Oljanskog Roenje ratnika arobnjaka

pravom smeru. I svaki put sam bio iskreno iznenaen kako brzo i dobro radi
mozak male Esklarmond! .. Uvek je dostizala neko novo, nepoznato znanje. Htela
je da zna sve i sada, bez obzira koliko je to teko za nju! .. Stari Volh Rajaks,
postavljen da se stara o devojci skoro od njenog roenja, nije imao vremena da

- 289 -

odgovori na veno pitanje "zato?". ak i sa svom panjom, ona je uvek bila

ispred njega ... Godine su prolazile ... Esklarmond je sazrela. Od zabavne
kovrdave devojice ona se pretvorila u prelepu devojku, snagom i mudrou je
iznenaiivala ak i najstarije. Ona je postala neustraivi ratnik, "divlji lovac",
kako su je zvali stranci ... Sunev ratnik, kako su je zvali njeni ... To je bilo vreme
stranih ljudskih lomaa, iscrpljujuih opsada, i dugog, krvavog rata sa "slugama
Boijim". I Esklarmond se revnosno borila za svoju Oksitaniju. Oajniki, svim
silama, orujem koje je bilo u njenom posedu. Grof Miropua, veoma drag njoj,
iskreno se plaio za svoju nemirnu roaku, i pokuao je da smiri militantnost
Esklarmond. Ali, sluajui njegove rei, Esklarmond je postala samo jo jai i
ei borac za svoje Katare ... Ona se borila i magijom i jednostavnim orujem.
Maui maem (koji je dobila od svog ujaka, grofa Miropua), ona je vodila noima
ratnike, od kojih je svaki bio spreman da da za nju ivot. Prilino dobro ja
poznavala svoju omiljeni planinu, organizovala je none akcije, dramatino
smanjujui veliinu crkvene vojske koja je okruivala Montsenjur. Tokom dana,

Prolaz kroz unutranje prolaze u Montsenjur

Esklarmond je magijom obruavala na njih cele stene, palila atore i plaila konje.
Ona se borila ... a za njom je otpoeo lov ... Krstai su se plaili nje, njenih divnih,
- 290 -

plavih oiju. Veduna je, bez straha napadala na njih sa najneverovatnijih i

najneoekivanijih strana, unitavala ih kao jata gavrana u naletu, koji su se bez
prava okomili na Oksitaniju ... Esklarmond se borila. Ali, ona je bila jedna ... Svi
branioci Montsenjura bili su u opkoljenom zamku. Ali Esklarmond nisu putali
tamo. Stric, glava branilaca zamka, naredio joj da se bori van, oigledno
pokuavajui da zatiti devojku od njihove zajednike gorke tragine sudbine.
Kao savren, grof Miropua, kao i njegova ratoborna neaka, znao je razliite
nauke, alhemiju, i, naravno, prie slavjano-Arijevaca o vojnim vetinama. I pre
nego to je poela borba, oslikao je lica svojih ratnika zatitnim znakovima
arijevskih ratnika, koje uasnuti Krstai nisu razumeli. Kada su krstai videli
udnim znakovima oslikane vitezove na zidovima Montsenjura, i ukraeno sa istim
znakovima, lepo lice dugokose ene, koja ih napada sa lea, poeli su da panie.
Kao to je poznato, krstai su videli sebe kao neustraive ratnike, koji se ne boje
ni "Boga ni avola." Ali im se pojavi neto misteriozno i neshvatljivo, sva njihova
hrabrost negde iznenada nestane bez traga ... A oni su se plaili normalnih ljudi,
da po moguustvu izbegnu nerazumljivo.
(O "znakovima", simbolima vitezova vojnika savrenih Katara, Grofa Miropua,
mogu se nai slubene evidencije u Karkasonskoj Inkviziciji).
Ne ograniavajui se samo na vojne akcije, Esklarmond je dostavljala nou u
Montsenjur hranu. To je bilo jo opasnije nego bitka. Komandant Karkasona,
Arsis, pod pretnjom smrti, naredio je svojim vojnicima da prate svaku stazu,
koja bi mogla da poslui kao prolaz ka dvorcu. Ali Esklarmond, koja je znala tajne
podzemne tunele, dolazila je u njega pravo iz "unutranjih" (kako su ih zvali)
podzemnih prostorija dvorca. I, naravno, tome su se stvarno nadali! Ovo je
pomagalo gladnim, iscrpljenim ljudima da povrate malo snage ... da mogu da stoje.
I ona je bila srena, samo videvi ta svetla lica. Ne razmiljajui o sebi, bez
razmiljanja o strahu. Ona je bila zaista stari Savreni, mlada Esklarmond, jedna
od onih koji se i dalje bore ... U elji da nekako zatiti svoju ljubimicu, a savrenu
neposlunu sestriinu, ujak je odluio da preduzme ozbiljne mere - naao je
jednog divnog oveka, koga je za kratko vreme napravio muem Esklarmond.
Njegovo ime je Bernard De Usson, on je imao trideset i osam godina, i bio je
stariji od Esklarmond za itavih dvadeset godina. Uprkos ovoj razlici u godinama,
Esklarmond je iskreno volela svog mua, koji je bio veran i dobar Katar, i koji
svaki put pomogao svojoj brai u veri da preive strane dane. Do tada, 1243.
godine, Montsenjur - sunani hram Katara - ipak se odrao. Ali Esklarmond je
znala - to nee dugo trajati. Znala je godinu pada Montsenjura. Madam de Usson
je ojaala zamak, pripremajui se da primi izbeglice iz Montsenjura, ako neko

- 291 -

preivi. Esklarmondin mu, Bernard, potpisao je sporazum sa panskom

plaenikom Karbariom, prebacio u njegovu kasu 150 melgorskih livri, to je u to
vreme bilo dosta novca. Ovaj iznos je plaen najamniku za njegovu pomo u
oslobaanju Montsenjura, koja, naalost, nikada u Montsenjur nije stigla.
Frustriran izdajom panca, de Usson jo nije oajavao. Shvatajui opasnost za
Montsenjur, odluili su da ponude pomo Svetozaru i Esklarmond, i da uvaju
novoroeno dete, potomka Radomira i Magdalena, koje e se uskoro pojaviti na
ovom opasnom belom svetu. Zamak Usson je bio najbezbedniji od svih
preostalih, a bio je veoma blizu Montsenjura. Zbog toga je bio veoma pogodan za
utoite iscrpljenih od gladi i nesanice stalnih begunaca. Pomo su zahvalno
prihvatili. Dogovoreno je bilo da sa planine Bidorti, Svetozar da znak njegovoj
Esklarmond da su oni svi dobro i da je njen sin iv ... No je bila maglovita i
bljuzgava. Vlaan vazduh je natapao njihovu odeu ... utrnuli beguncima drhtali su
od hladnoe, ali su morali da pobegnu daleko koliko je to bilo mogue. Mali
Vidomir je hrkao mirno u rukama nepoznate tete, ne znajui da njegova majka
vrlo brzo odlazi u smrt ... A madam Esklarmond je prvo prihvatila na grudi
novoroeno dete, svakim minutom sve vie i vie srastala sa srcem njegovog
malog sveta, znajui da ne bi mogla da se odvoji od njega ... bar ni za neko
vreme ... dok mladi ne izraste u junou Vidomira ... Ona jo nije znala, koliko
vrsto i trajno e biti vezani njihovi ivoti ..

Strana Montsenjura sa koje nalazio ulaz u tajne prolaze

- 292 -

Glava 44. Isidora -10.Vidomir.Spajavui kraljevi

No je bila sve hladnija....Ali Esklarmond, znajui u okrugu svaku upljinu,
samouvereno je dovela begunce u svoj gostoljubivi zamak Usson, gde je ekao
njen suprug Bernard. Novoroeni Vidomir, ceo teak put se nije budio.
Oigledno, dobijena esencija maka pre izlaska, delovala je odlino, i malo dete
je bezspokojno odspavalo svoj prvi zemaljski san, bez brige o svetu. Esklarmond
se kretala neno, pokuavajui da ga ne uznemiri. I njena dua je drhtala, znajui
da u rukama dri deo Magdalene i Radomira ... Odjednom, ulo se krckanje grana
- put su blokirali stranci. Esklarmond ih je prebrojala - bilo ih je sedam ...
arogantnih i surovih. Naoruanih do zuba krstaa. Znala je odmah- oni nisu
preiveli, a begunci su bili izuzetno umorni i jedva drali oruje. vrsto drei
rukama na grudima bebu i zatvarajui oi, Esklarmond pruila ruku ka
strancima...
- Vetica, beimo! Vetica !!! - zavikao je jedan od napadaa.
Ali bilo je prekasno da pobegnu ... pali su na zemlju, i mirno utihnuli. Da li je
Esklarmond ubila napadaa, ili ih samo oamutila, ostalo je nepoznato. Ali, oduzeli
su joj mnogo snage. Pala je na zemlju, nasmeila se, kao da stavlja do znanja da
je ona u redu.
- Moramo da idemo, mila ... - apnuo je Svetozar. - Ako je ovo bila zaseda, onda
su uli. Moramo da idemo, lejdi Esklarmond.
Ona se podie iznenaeno, im je ula svoje ime koje je zvualo gorko. Koliko je
teko mora biti Svetozaru, znajui da je i dalje njegova Esklarmond iva! ..
- Zovi me Rada - ona tiho apnu - To je moje pravo ime.
Svetozar klimnu glavom zahvalno. On je, meutim, pokuavao da joj se ne obraa
direktno, nije bilo potrebno da izgovara njeno ime naglas. Oigledno, bol to
izgubio suprugu prekrio je stvarnost, i izgovaranjem njenog imena, obraajui se
drugoj, to je za njega bilo bolno. Esklarmond je to razumela. Odnekuda je poela
da joj se pojavljuje snaga. Da li joj to pomae Magdalena?.. Esklarmond je esto
oseala tu udesnu enu, kako joj ona pomoe ... nauila je kako da preivi
- Kako o tome, niko nije uo Sever?! Kako ljudi o tome ne znaju nita?!. - u srcu
sam plakala.

- 293 -

Centralno stepenite zamka Usson, leto 2009. Godine

- 294 -

Sever se samo nasmeio tuno

- Kako ne znaju? Znaju ... Samo ne mnogo njih, ko je stvarno ona. Ponavlja isto
pitanje, moj prijatelju. To je prosto - Zemlja ... i zakoni na njoj ostaju uvek
isti...
Na kraju, stigli su do eljenog zamka, i ljudi su seli ... izmodeni do krajnjih
granica, troje od njih je sa zahvalnou zaspalo tamo gde su sedeli. Samo je
Svetozar gledao u prazan prostor, verovatno elei da kae da govori sa svojom
Esklarmond, dok je bilo vremena ... On nije mogao da oprosti sebi zbog toga to
je otiao, zbog injenice da ona umire sama ... On je pokuao da joj da bar deo
njegove preostale snage. Vlasnik dvorca pokuao je da ne narui Svetozara,
potujui bol i beznae njegove situacije. Pomogao bi najbolje to bi umeo, ali to
nije bilo u njegovoj moi ... Konano, dolo je strano jutro ... Okupljeni u sali,
ljudi su utali. Svako je imao nekog ko je bio u Monsenjuru ... ak i rastanak sa
njima je bio mogu samo iz daljine ... Esklarmond je gledala nekud daleko,
pokuavajui da misli na one koji joj nisu dozvolili da deli njihovu zlu sudbinu, ne
dozvoljavajui joj da ostane sa njima ... svog omiljenog ujaka ... tetku Korbu,
roake i sestre ... Svoje prijatelje. Ona je mnogo puta odlazila do njih,
doekujui je sa ljubaznim reima! .. I sada e svi umreti ... Bez nje ... Odjednom,
naglo ustavi, Esklarmond je otro prola kroz vrata. Niko je nije zaustavljao.
Niko nije ni pokuao ... Kod svakog od njih je bio prisutan u tom trenutku u dui
njegovog lini bol ... Esklarmond to nije mogla da gleda ... Htela je da se bori! Ona
nije bila u stanju da samo stoji tamo, gledajui prijatelje ako idu u smrt! Pobegla,
guei se vlanim, hladnim vazduhom, ne oseajui umorne noge. Njena odana
ratnika dua je plakala, izbacujui bol ... Ona e se osvetiti !!! To e potrajati
onoliko koliko mora! I ona je trala i ... trala ... Nakon nekog vremena, na
visokoj planini, neposredno pre Monsenjura, na nivou vatre je stajala ena
ratnik.... Izaavi za trenutak sunce, osvetlilo je njenu gustu plavu kosu,
ocrtavajui njenu figuru blistavim oreolom ... ena je stajala nepomino, kao da
oekuje neto. I onda su povikali od bola ljudi ... U isto vreme ulo se pevanje ...
Monasi su pevali! .. U istom trenutku iz udaljenih krajeva opsedajua vojska je
zaula urlik ... Da, da! Urlik! .. To ih je osvetila Esklarmond ... Nije imala pravo da
umre (odgovorna je za Vidomirov ivot), ona nije mogla tek tako da prihvati
gubitak. Ona je istrebila krstae magijom ... Njena stvarna mo, data joj je od
dobrih starih bogova ... Krstai nikad nisu znali, na koji je misteriozni nain, vie
od hiljadu njihovih vojnika, u stranoj agoniji tog dana "otilo na pokoj" ..
Esklarmond, smrznuta od alosti, gledala je uasne ljudske baklje, obeavajui u
svom srcu da e osvetiti svakoga ... Ona se nee smiriti dok makar ijedan od

- 295 -

udne statue mukarca i ene u zamku Usson, ekaju one koji se nikada nee vratiti

- 296 -

poinilaca bude jo uvek iv ... A u isto vreme, u zamku Usson, okruen strancima,
Vidomir se probudio ... To je bio poetak po volji sudbine njegovog ne lakog i
dugog ivota ... neko uvek zabrinut za njega, neko ga je uvao ... kao da ni sudbina
nije mogla da razume, ta je tako uporno morao da preivi ... Sever utihnu,
izgubio se negde vrlo daleko... ta je video u svojim seanjima? ta je tako
duboko muilo njegovu duu? .. Izgubljen u mislima, ekali smo u tiini, dok nije
duboko udahnuo, Sever se konano vratio u svoje uobiajeno meko "prisustvo".
Svet oko nas je bio sumoran i hladan ... A svetlo lice Isidore je prolazilo kroz bol
stranih gubitaka, zagrevalo nas kao toplo isto sunce ...
- Recite mi, Sever - ne izdravi, pitala je sa nadom Isidora - da li su gospoda
Usson ivi, da li su mogli da se spasu iz kandi "svete" inkvizicije barem
nanekoliko godina?
- Gospodin Usson nije uspeo ... Bio je spaljen za pomo Katarima na centralnom
trgu grada Perpinjan, nekoliko godina nakon pada Montsenjura ... On nije bio u
stanju da vidi bolje od Esklarmond ... a ona je ostala iva jo nekoliko godina.
Ona je iva, i sada ...
- iva ... ??? Ali koliko godina ona ivi?! Ona je - ta, kao Sever? - nije mogla da
podnese takav ok Stela.
Bili smo tada jo deca, ali ak i deca, da uju to, je uasno strano ...
- Pretpostavimo da te to ne plai! - Sever se nasmeio. - Nije tako loe kao to
izgleda na prvi pogled. U to vreme su mnogi bili upueni u budunosti. Njih su
zvali "Spavajui Kraljevi", a mnogi od njih se nisu probudili do sada.
************************
"Nikad nisam videla Spavajueg Kralja ili kraljicu, ali u svakom sluaju, sa jednim
od njih sam uspela ne tako davno da komuniciram mislima, kada je moj mu,
Nikolaj Levaov, obnovljao njegovo telo posle mnogo godina "zimskog sna"."
Sedamnaest ovih divnih ljudi znam sada. Neki od njih preli su granicu vremena, a
neki su doli sa celom porodicom, ukljuujui i decu ... I kroz nekoliko desetina
hiljada godina, oni su, neko ko ih je pronaao sluajno, baeni u kantu za smee,
kao otpadni materijal, meutim, nisu svi uspeli da se sreno odre do trenutka,
kada su Znajui mogli da ih probude ... Ljudi su surovi i nemilosrdni ... i Zemlja je
i dalje nemilosrdna. Ko eli da uje kako su neki ljudi spavali nekoliko desetina
hiljada godina, samo da bi se probudili jednog dana da pomognu drugima? .. Ko
eli da zna da je to mogue? I kakav neverovatan novac e platiti bogati, kako bi

- 297 -

spavali nekoliko hiljada godina? .. Esklarmond je bila jedna od tih neverovatnih

"uspavanih". Nju e pronai, oni kojima je potrebna ... U potrazi za neim sasvim
drugaijim, na nju je sasvim sluajno naila crkva. Objavljujui peinu Misabel i
grad Lurd "svetim", i do sada crkva pokuava da shvati ta je tano to to su
uspeli da nau.
************************
- Recite mi, Sever, da li moemo da uradimo neto da pomognemo ovim ljudima? alosno je pitala Isidora.
- Ne, Isidora. To je njihov izbor ...

Ovo su poslednji redovi koje je napisala Svetlana, 7. novembra 2010. godine,

nekoliko dana pre njegovog ubistva

P.S. Meni je Svetlana govorila o poslednjem poglavlju prvog toma svojih

"Otkrovenja", u kojem je zavrila priu o Isidori. Na alost, Svetlana nije imala
vremena da zavri ovo poglavlje, ali u ja ispriati svim itaocima ove knjige
zaveretak prie o sudbini ove neverovatne ene, svojim reima. Zato vas molim
da ne sudite strogo, jer ja ne mogu da piem umesto Svetlane ...
Nikolaj Levaov

... Doao je i dan za izvrenje kazne nad Isidorom. Karafa nije naredio da je
mue jer se bojao da e ostati bez svojih poslunih delata. Da, i bilo je
neophodno da dobije od Isidore tajnu fizike bez(s)smrtnosti, a lomljenje
kostiju i unakaavanje tela u ovom sluaju su beskorisni, s obzirom na karakter
madone. Karafa je znao, da ako on nije mogao da je slomi muenjem i smru
voljenih ljudi, muenje Isidore nema nikakvog smisla. On nije bio budala i zato se
nadao da samo strah od smrti moe izazvati da ona ispuni njegova oekivanja.
On, kao i mnogi drugi, merio je sve i svata po svojoj meri - jedna je stvar
gledati smrt drugih na lomai, a druga stvar - goreti sam na njoj...
Dan izvrenja kazne Isidore, je bio sunan, sunevi zraci su neno dodirivali lice
Isidore, apui joj, "... ne boj se ..."
- 298 -

Cvrkutanjem su ptice, prenosile jedna drugoj tunu vest o predstojeem

pogubljenju, a vlati trave apatom saoptavale o tome. Isidora je bila prekrasna
na suncu, i kao da je bila jo svetlija. Nju su vozili na otvorenim kolima do mesta
predstojee kazne. Na trgu, gde je izvrenje trebalo da se odri, bilo je mnogo
posmatraa, ali meu onima koji su doli da gledaju kako "humana" crkva
spaljuje ivog oveka u ime Boga, nije bilo onih koji bi bacili na Isidoru kamen,
trulo povre ili voe. Njeno prekrasno lice i sva njena blistava pojava, je kod
ljubitelja lomaa ugasila elju da se "zabave" nad osuenim na spaljivanje.
Karafa je takoe nadgledao pripreme za izvrenje kazne. Njegov avolji mozak
se jo uvek nadao da u poslednjem trenutku madona Isidora nee izdrati i da e
pristati da mu otkrije tajnu venog ivota.
Isidoru su vezali za stub, i sve je bilo spremno da se saee, egzekutori su
ekali samo signal do poetka izvrenja. Gomila prolaznika ponaala se veoma
udno. Nije bilo krikova podsmeha, koji esto prate takav spektakl. Na trgu, gde
e se izvrenje odrati, bila je potpuna tiina. Isidora i vezana za stub, ostala je
velianstvena i lepa. U njenim oima nije bilo straha, ve samo kosmika tuga.
Cela ta slika, njena uzdignuta glava, nije moglada ostavi ravnodunim nikoga ko je
doao na ovaj trg.
Usred gomile uo se prvi stidljiv glas: "... pomilujte je! ta je ona kriva ". I sva je
gomila vikala, zahtevajui ukidanje kazne. Zapravo, taj trenutak je Karafa ekao,
nadajui se da e dobiti ono to eli - tajnu bez(s)smrtnosti. Otiao je do vezane
za stub Isidore i tiho joj rekao:
- Madona, vidite, ak ni gomila ne eli da vas vidi obavijenu plamenom ... Dajte
da sve zavrimo sretno, madona. Gomila e biti srena to ste se spasili od vatre
inkvizicije, i likovae zbog saznanja da moe da prevazie svoj strah od svete
inkvizicije. Ja dobijam tajnu bez(s)smrtnosti i takoe u biti srean! Vi, madona
ete ostati ivi, i niko nee smeti da pokae prstom na Vas za izdaju ili
kukaviluk. Na kraju krajeva, svi e misliti da vas je oslobodila gomila ... da je
ona tako odluila, madona, ja ne mogu ekati celu venost na va odgovor, delati
su ve zapalili baklje, a vi treba da pourite sa odgovorom, ja sam i tako pokazao
strpljenje i suvie dugo odlagao svoju odluku. ..
Isidora ga je pogledala u oi i nasmijela se, a osmeh je rekao Karafi sve ... on je
shvatio da mu Isidora nikada ne bi odala tajnu bez(s)smrtnosti. On je odmahnuo
rukom u razoarenju, i udaljio se od Isidore ...

- 299 -

- Osuena je da bude spaljena, ona nije spremna da okaje svoje grehove, i moram
da dam naredbu za pokretanje izvrenja kazne - rekao je Karafa, okrenuvi se
gomili, a onda odmahnuo rukom ...
Delati su prineli vatrene baklje do slame, i ubrzo je stigao prvi plamen ... suvo
drvo planulo je vrlo brzo, a lagan vetar, koji je donedavno milovao kosu Isidore,
sada je raspalio smrtonosni plamen ... Kako je volela da gleda Isidora ivi plamen
kamina, kada veseli jezik plamena sreno hrli na sledei komada drveta baenog
u vatru ... A sada taj isti plamen, polako ali sigurno, ide ka njoj tako isto radosno
da pretvori u pepeo njeno telo... Isidora se nije bojala smrti, ona je bila spremna
za nju ve due vreme, odnosno, ona je umirla svaki put kada su umirali njen otac,
njen voljeni mu i njena divna devojka ... ona je umirala svaki put kada je avo u
papskoj haljini ubijao stotine i hiljade talentovanih ljudi. I zato je bio vaan njen
sopstveni ivot za Isidoru, dokle god je ona mogla da se bori sa tim monstrumom,
a jedino to je mogla je, da izdri najgoru stvar: da gleda izvrenje kazne njenih
bliskih i da se ne slomi. Jedino za ime je alila u ovom trenutku Isidora, je to,
to nije bila u stanju da uniti ovo udovite u ljudskom obliku ... Njegova
odbrana je ostala neprobojna, uprkos mnogim brojnim njenim pokuajima. U
meuvremenu, plamen je ve zahvatio njene noge, poela je da joj tinja odea, i
za kratko vreme, i ona e se pretvoriti u baklju ... Isidora nije ekala taj
trenutak ... Ona se fokusirala na svoje srce i mou svojih misli ga je zaustavljala,
kucalo je sve sporije i sporije, i sada ... njeno srce je zakucalo poslednji put ... i
zaustavilo se zauvek ... Isidora je brzo i lako napustila svoje telo i sa strane i
gledala kako plamen poinje da prodire njen ivot iz koga je upravo otila ...
Isidora nije saekala da vidi kako gori u plamenu njeno telo. Ona je okrenula
pogled ka neprijatelju ... Karafa je ljutito posmatrao kako vatra prodire u
plamenu njegovu nadu da postane bez(s)smrtan. On nije bio u stanju da pokori
ovu enu ... Njegovo lice izgledalo je kao da je iznenada ostarelo i uvenulo ...
Zapravo, tako ga je videla Isidora napustivi svoje telo ... i videla, kako je
izgraena zatita Karafe ... Njegova odbrana je izgraena na magiji mrtvih, i
napustivi svoje telo, Isidora je mogla to da vidi ... Kako nije ranije shvatila! Svi
Tamni razmiljaju isto... Ali sada je znala, i nije oklevala! Dok je jo bila puna
snage, dok gorei u plamenu vatre, njeno telo nije izgubilo ivotnu silu, ona je
bila puna snage ... Isidora je poela vrlo brzo da rasplie uzroke prethodno
neprobojne zatite Karafe, i uskoro, ova zatita je potpuno nestala ... I tada je
nastupio trenutak istine i pravde... isidora nikada nije pomislila da e se to desiti
nakon njene smrti, ali, bilo je vano to, da na kraju dobije priliku da zaustavi tog
Papu - monstruma. Ona je skupila svu svoju bol, svu tugu za unitenje Karafe i
nanela mu udarac ... U ovaj udarac Isidora je skupila svu neutroenu ljubav
- 300 -

majke, supruge, kerke, svu neutroenu veru u svetlo, i bacila je sve to na

Karafu. Karafa se odjednom prvo uhvatio za svoju glavu, i pao na zemlju i poeo
da se izvija kao zmija, nastavljajui da dri rukama glavu, kao neko koga su
pokuali da otruju ... Ispustio je neki neovean urlik, koji se postepeno stiavao
i ubrzo nestao u potpunosti, ba kao to je nestao i sam Karafa. Na trgu, gde je i
dalje nastavilo da gori telo Isidore, vladala je mrtva tiina ... na poetku niko nije
razumeo ta se dogodilo, nisu svi shvatli da je Papa, koga su svi mrzeli mrtav mrtav ne moe biti. A kada su shvatili ta se ipak desilo, gomila je prosto zaurlala
i proklinjala Papu. Mrtvog ga se ne niko nije plai u gomili ... U gomili su se uli
pozivi da se srui papski dvorac, i gomila je pourila do rezidencije Pape. Gomila
je bila kao bujica mulja koji je sve na svom putu pretvarao u haos. Isidora je
posmatrala kako je gomila krenula da uniti palatu i trala do razbije ne samo
biste Pape, ve i neprevaziena umetnika dela ... Isidora je naalost gledala
kako najvrednija i jedinstvena biblioteka prikupljena Karafom, biva unitena u
trenucima masovnog besa. Vredne rukopise i knjige, sa nekom zverskom radou
su ljudi bacali u vatru, kidali na delove, gazili. Ona je gledala kako se nakupljen
strah od Pape-despota oslobaa na jedinstvenim platnima umetnika, kako mnogi
poinju da guraju u depove vie ili manje vredne stvari, ne shvatajui da su oni
unitavali najvrednije u papskoj palati - rukopise, knjige, slike ... gledajui sve to,
Isidora je razumela zato joj je Sever rekao da ljudi jo nisu spremni, da jo nije
dolo vreme, i istovremeno je znala da su Sever i svi ostali bili u pravu! Ako se
eka da ljudi budu spremni, to se nikada nee desiti! I zapravo je u toma bila
glavna greka Svetlih, i ona se rastuila zbog tog razumevanja ... Tamni su
opstajali zbog injenice, da nisu troili vreme, ve su delovali u svim
okolnostima ... i dok Svetle Sile ne shvate ovu jednostavnu istinu, Tamne Sile e i
dalje pobeivati ..

- 301 -

5. GLAVA IZ KNJIGE N. LEVAOVA - OGLEDALO MOJE DUE. TOM 2

Prva kola-seminar u Americi je trajala etiri nedelje, tri sata dnevno, pet
dana u nedelji. Radio sam takav produeni seminar po prvi put. Jedan od
razloga je bila potreba da se prevedu predavanja sa jednog jezika na drugi. To je
jo jedan razlog. Kada sam radio seminar u Arhangelsku, postalo je veoma
jasno da ljudima treba vie vremena da "svare" potpuno novi materijal.
Meutim, kako je budunost pokazala, etrdeset dana nije bilo dovoljno ni za to
da se ljudska svest radikalno promeni, ak i ako je sve dato u spremnom obliku i
ljudi samo treba da "progutaju" to, ali se ispostavilo da proces "gutanja " nije
bio previe lak. Ja u kasnije dati te zakljuke, nakon godina posmatranja svojih
studenta na mojim seminarima, ali u junu i julu 1992. godine sam sproveo svoju
prvu kolu za amerike studente. Bilo je ena po imenu ila meu njima. Bila je
plavih oiju i zlatno-crvene kose Sabra, Jevrejka roena u Izraelu, i diplomirala
je u koli za rabine, drugim reima ona je bila jevrejska "elita". Na jednom od
svojih predavanja sam dotakao religiju i, svakako, Judaizam i njegovu varijantuhrianstvo. Takoe sam izrazio svoje miljenje o Mojsiju kao mesiji Boga.
Tokom pauze, dola je do mene i pitala zato sam imao takav negativan
stav prema Mojsiju? Nakon pauze odluio sam da obratim vie panje na ovu
temu i moj odgovor na njeno pitanje je bio prilino jednostavan. Rekao sam da
ako neko otvori Stari zavet ili Toru i proita ta je Mojsije uradio i kako je to
uradio nakon to je postao boji Mesija, on ili ona e otkriti jednu "udnu"
osobinu njegovog delovanja. Prema ovim knjigama sve njegove radnje donose
samo smrt i unitenje, nita drugo! On je ubijaao ak i one koji su pristali da
pou sa njim, ali nisu eleli da prihvate njega i njegove "zakone" koje je doneo
sa planine Sinaj, posle njegovog nezaboravnog susreta sa priajuim grmom.
On je ubio te ljude krivei ih oda boavaju Zlatno tele. Ovde sam skrenuo
panju slualaca na injenicu da ako je zaista unitavao sluge Zlatnog teleta,
zato preiveli Izraelci nastavljaju da slue Zlatno tele do danas? Takoe sam
podigao temu hrianstva, rekavi da hrianstvo i njegov koncept, zbog kojih
je ovek koji se zvao Hrist rtvovao svoj ivot, nemaju nita zajedniko!
Moja izjava je izazvala dosta burnu reakciju kod svih sluaoca, a oni su bili
iznenaeni jo vie kad sam rekao da bih mogao to da dokaem koristei tekst
Novog zaveta! Oni su bili veoma zainteresovani. Poeo sam sa reima koje su
napisane u Jevanelju po Mateju, koje direktno ukazuju kome je Isus Hrist
doao: "... Ja sam poslat samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva ..." Fraza
govori sam za sebe, sve za to se osoba koja se zovala Isus Hristos brinula, u
stvari, ticalo se samo Izraelaca!
Ta jedna injenica jasno pokazuje da ak i ako se religija sa njegovim
imenom pojavila na nain na koji smo rekli, to se ticalo samo Izraelaca!
- 302 -

Zaudo, Izraelci su nametnuli ovu religiju Gojama, drugim reima neIzraelcima! I oni su nastavili da praktikuju judaizam, protiv kojeg je ovek koji
se zvao Isus Hrist (uzgred, Hristos na modernom grkom znai Mesija i nije
ime) se borio. Evo ta je Isus rekao o Bogu Izraelaca:
42. Tada im je Isus rekao: Kad bi Bog bio va Otac, voleli biste mene,
jer sam ja od Boga doao i sad sam ovde. Nisam doao sam od sebe, nego
me je on poslao
43. Zato ne razumete ono to govorim? Zato to niste u stanju da
sluate moju re.
44. Va je otac avo i elite da postupate po eljama svog
oca. On je bio ubica ljudi od poetka i nije ostao postojan u istini, jer u
njemu nema is - tine. Kad govori la, svoje govori, jer je laov i otac lai.
45. A ja istinu govorim, i zato mi ne verujete..1
Kada sam rekao da ovo, ljudi su bili veoma iznenaeni. Nastavio sam da
mojim sluaocima objanjavam da je ovek zvani Isus Hristos savreno znao
Toru i razotkrio judaizam i njegove sluge kao sluge Tamnih Sila o kojima
stihovi iz Jevanelja po Jovanu reito govore! Oni jasno pokazuju da je on
savreno razumeo ko je Bog Jehova! Postepeno sam doveo svoje sluaoce do
razumevanja da je Isus Hristos doao da spase ... izgubljene ovce kue
Izraeljeve ... jer su postali prve rtve "Boga" Jehove o emu Novi zavet govori
otvoreno! Prema svim jevaneljima, Isus Hrist je razotkrio sutinu
ovekomrnje judaizma i Boga Jehove! ....
Korak po korak vodio sam sluaoce do razumevanja onoga to je Isus Hrist
doneo ljudima, na osnovu informacija koje su date u Novom zavetu. Doveo sam
do njih razumevanje o tome da ono to sam ja govorio otvoreno pie u njemu,
iako je tamo ostalo malo stvarnih rei Isusa Hrista! Ali ak i ova iskrivljena
informacija bila je dovoljna da se izvue zakljuak slian mom, ako se paljivo
proita i ako se uklone Zombi-programi ubaeni u Novi zavet. Rekao sam im
kako sam predloio svojim sluaocima u SSSR-u da ponovo proitaju Novi
zavet, a pre toga da donesu knjige meni da uklonim programe za kodiranje.
Opisao sam krajnje iznenaenje ljudi kada su ponovo proitali istu knjigu nakon
to sam preao svojom rukom preko nje bez otvaranja knjige, i drugaijeg
njenog razumevanja. Oni su gledali na nju kao da su je videli po prvi put u
svom ivotu - bili su zapanjeni otrom promenom u njihovom razumevanju
nakon moje, na oko beznaajne akcije. Nisu mi svi ameriki studenti
poverovali, i predloio sam da uine isto, da proitaj Novi zavet, a zatim da mi
daju svoje knjige da uklonim programe za kodiranje ... i efekat je bio isti kao u
SSSR-u.
Kasnije, kada sam nastavio da komentariem o Novom i Starom zavetu,
1

New Testament, John Chapter 8, verses 42-45.

- 303 -

izrazi na licima mojih amerikih uenika govorili su sami za sebe. Na osnovu

teksta Novog zaveta pokazao sam im da Juda nije mogao izdati Isusa Hrista za
"trideset srebrnjaka", jer pre dve hiljade godina srebrnjaci nisu koriteni na
Bliskom Istoku! Ja sam rekao da ak u skladu sa savremenom lanom istorijom
srebrnjaci nisu koriteni na teritoriji Rimskog carstva, koje u stvari nikada nije
postojalo: bilo je apsolutno jedna druga imperija na tom mestu, ija je
monetarna jedinica talant - zlatne poluge odreene teine! Srebrnjaci su se
pojavili u opticaju tek na poetku srednjeg veka.
Drugim reima, vreme dogaaja opisanih u Novom zavetu je lano.
Nekome je potrebno da ti dogaaji izgledaju hiljadu godina stariji! Ova
injenica sama po sebi govori o pokvarenosti onih koji su pisali ova
"jevanelja" i onih koji odobravaju njihovu "istinitost." U stvari, hrianski
ekumenski saveti "odobrili" su samo etiri Jevanelja od skoro trideset! Pitao
sam svoje sluaoce zato nije bilo ni Jevanelja koje je napisao sam Isus Hrist?
Bio je veoma obrazovan ovek i slobodno je itao Toru na starom jevrejskom
jeziku koji veina Izraelaca tada nije znala! Ali Isus Hrist nije bio Jevrejin!
Moe se nai mnotvo injenica koje mogu to potvrditi u samom tekstu Novog
zaveta i jedna od njih su Isus Hristosove vlastite rei kada je rekao da je bio
poslat samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva ...! Ako je bio Jevrejin, on bi
bio jedan od onih izgubljenih ovaca koje je doao da spase.
Dok sam objanjavao sve ovo, iznenaenje u oima mojih amerikih
studenata raslo je sve vie i vie, to me je zauzvrat iznenadilo. Potpuno sam
razumeo nedostatak znanja o takvim detaljima kod mojih ruskih studenata kada
sam im priao o istim stvarima, jer "nauni ateizam" je tada bio slubena
"religija" u SSSR, a ljudi nisu mogli da prouavaju Bibliju u kolama,
fakultetima ili u visokokolskim ustanovama. Ali na Zapadu, u SAD posebno,
hrianstvo je bilo dominantna religija: katolicizam, protestantizam,
Luterantizam, Mormoni i veliki broj drugih manjih hrianskih sekti su bili
norma za ovu zemlju. Veina ljudi ide u crkvu nedeljom i redovno slua
propovedi svetenika koji su govorili o Isusu Hristu kao Spasitelju. Skoro svi su
proitali Novi Zavet, ali niko nije obraao panju na brojne apsurdne stvari u
Novom i Starom zavetu.
Lapsus o "trideset srebrnjaka" nije samo apsurd Novog zaveta koji se tie
Jude. Prema tekstu Juda Iskariotski je izdao Isusa Hrista judejskom straaru sa
poljupcem. Svi vrlo dobro znamo ovu injenicu. Ali iz nekog razloga niko ne
obraa panju na detalje u vezi sa apostolom Petrom (Simon).
Prema Novom zavetu, u toku Poslednje veere Isus Hrist je govorio o
svojoj bliskoj smrti, predstojeem vaskrsenju i izdaji od strane drugih. Svi
obraaju panju na Judino pitanje: "Sigurno ne ja, Rabbi?" Ali niko ne uzima u
obzir njegove rei da e ga svi izdati, a kad je Petar poeo da se kune u
- 304 -

lojalnost, rekao je Isus Hrist sledee:

32. A posle kada ustanem iz mrtvih, pojaviu vam se u Ga li leji."
33. Ta da mu Petar ree: Ako te svi preale, ja te nikada neu
prealiti.
34. A Isus mu ree: Zaista ti kaem da e me se tri puta odrei ove
noi pre nego to zapeva petao.
35. Ree mu Petar: I ako treba da umrem s tobom, neu se tebe
odrei. Tako mu rekoe i svi ostali uenici..2
Ova naizgled vrlo dobro poznate rei su vrlo vredne nae panje. Vojna
garda Judejskog vrhovnog svetenika uhapsila je Isusa Hrista kasno nou kada
je mrak ve pokrio zemlju. On je uhapen u vrtovima blizu Jerusalima (drugo
mesto vredno panje), mesto koje Novi Zavet naziva Gethsemane. Kada sam
doveo svoje sluaoce do ovog trenutka, niko nije mogao da razume zato sam
govorio o tome toliko dugo. Biblija vrlo jasno kae da je Isus Hrist predvideo da
e ga se Petar tri puta odrei, to se se dogodilo. Pa koje su druge stvari koja su
sakrivene ovde osim Petrovog odricanja? Evo ih.
Ve je bila no kada je Isus Hrist uhapen. Do prvih petlova u zoru, Petar
je imao samo est ili osam sati noi da izda Isusa Hrista tri puta. Bio je mrak na
ulicama nou, kao i danas, iako su nae ulice osvetljene, ali onda, u vreme
opisanih dogaaja, a bilo je to pre hiljadu godina, ili, jo vie, pre dve hiljade
godina, ulice su bile potpuno mrane, posebno na jugu. Za tu injenicu nije
bitno gde su se ti dogaaji odvijali-na Bliskom istoku ili u Carigradu-TrojiCarigradu-Jerusalemu-noi su tamne svuda! Neko se moe zapitati-kakve veze
sa svim ovim imaju june tamne noi?
Gradske ulice su bile veoma slabo osvetljene i u tzv mranom dobu i
srednjem veku. Svaki prolaznik moe doi pod udar pljakaa i ubica koji su
delovali pod okriljem nekanjivosti mraka, to je znailo da su ulice uglavnom
naputene nou. Ako je i bilo nekih koji bi se usudili da zakorae ne ulice nou,
bili bi to plemeniti i bogati ljudi u pratnji brojnih naoruanih uvara ili veoma
siromanih ljudi koji ne bi izazvali nikakav interes za pljakom. Drugim reima,
bio bi veoma mali broj ljudi na ulicama Jerusalima u noi Isus Hristovog
hapenja. I ono to itamo u Novom zavetu, u mraku june noi svi retki
prolaznici su identifikovali Petra odjednom!
58. A Petar je za njim izdaleka iao sve do prvosvetenikovog dvora,
uao je unutra i seo sa slugama da vidi kraj.
69. A Petar je sedeo napolju u dvoritu kada mu prie jedna slukinja
i ree: Zar nisi i ti bio sa Isusom Gali lej cem?
70. Ali on pred svima ree: Ne znam uopte o emu pria.
71. A kada izae u predvorje, vide ga druga slukinja i ree ljudima
2

New Testament, Matthew Chapter 26, verses 32-35.

- 305 -

koji su tuda prolazili: Ovaj ovek je bio s Isu som Na za reaninom. A on

opet ree uz zakletvu: Ne poznajem tog oveka.
72. Ma lo posle prioe oni to su stajali u pred vorju i reko e Petru:
Zaista si i ti iz te grupe, jer te tvoj go vor, koji pod sea na proroki,
odaje.
73. Tada poe Petar da ga se odrie i da se kune da ga ni ka da nije
upoznao. I odmah zapeva petao.
74. A Petar se seti Isusovih rei: Pre nego to petao zapeva, tri puta
e me se odrei. Potom izae napolje i gorko zaplaka..3
Pratei ovaj fragment, Petar je prepoznat od strane jedne kune pomonice,
zatim jo jedne, kao i od drugih ljudi. Ispostavilo se da su gotovo svi znali Petra
iz vienja, ali to nije bio onaj koji je obavljao sva "udesna" dela, raspravljao sa
farisejima itd, ali ipak, izgleda da je bio izuzetno poznat da su ga svi
prepoznavali ak i nou! Ali u isto vreme niko nije znao ko je bio Isus Hrist i ...
samo Judin poljubac je pokazao straarima Judejskog vrhovnog svetenika ko je
Isus Hrist! Ovo je ozbiljna kontradikcija, ali niko ne obraa panju na to.
Isto tako, jasno vidimo iz navedenih stihova da Judejski Sanhedrin (savet)
sprovodi suenje posle ponoi, u sinagogi, to odreuje prirodu judaizma kao
meseevog kulta i pokazuje injenicu da judaistiki svetenici imaju
maksimalnu snagu nou to govori samo za sebe! Postoji jo jedna stvarjevrejski svetenici osudili su Isusa Hrista na smrt, to je u stvari bila rtva
Izraelaca svom Bogu Jehovi u potpunom skladu sa Torom:
1. Savesno se drite sva ke rei koju vam zapovedam. Nita ne dodajte
niti ita oduzimajte od toga.
2. Ako se meu vama pojavi neki prorok ili ovek koji sanja snove i on
ti pokae neki znak ili uini neko udo,
3. pa se taj znak obistini ili se dogodi udo o kom ti je govorio, i on ti
kae: Hajde da idemo za drugim bogovima, koje ne poznaje, i da njima
sluimo,
4. ne sluaj rei tog proroka ni oveka koji je sanjao taj san, jer vas
Gos pod, va Bog, iskuava da bi znao da li vo lite Gospoda, svog Boga,
svim svojim srcem i svom svojom duom.
5. Za Gospodom, svojim Bogom, idite i njega se bojte, njegovih se
zapovesti drite i njegov glas sluajte, nje mu sluite i njega se drite.
6. A onaj prorok ili ovek koji sanja snove neka se pogubi, jer vas je
nagovarao da se pobunite protiv Gospoda, svog Boga, koji vas je izveo iz
egipatske zemlje i otkupio vas iz doma ro bovanja. On je hteo da te odvrati
od puta kojim ti je Gospod, tvoj Bog, zapovedio da ide. Ukloni zlo iz svoje
3

New Testament, Matthew Chapter 26, verses 58, 69-74.

- 306 -

sredine..4
Judaistiki svetenici osudili su Isusa Hrista na smrt kao rtvu, na Judejski
praznik Paa, kako Tore nalae! Osim toga, ova rtva Bogu Jehovi je bila
najvrednija za Izraelaca, jer prema Tori on je bio prorok koji hoe da Izraelce
skrene sa puta po kome im je Gospod zapovedio da hodaju! ..
Kada sam razvijao ovu sliku pred mojim sluaocima, oni su bili okirani
kako je to jednostavno i jasno objanjenje unitilo maglu lai oko Isusa Hrista i
postalo je jasno da su ga jevrejski svetenika ubili, potpuno sledei zapovesti
Tore, zbog njegove namere da izvede Jehovine prve rtve - izgubljene ovce
doma Izrailjeva - van njegovog "stada"! Isus Hrist je imao cilj da ih spasi, ali
Jehovine verne sluge, judejski svetenici od Levita - njihovi direktini potomci
koji su postavljeni nad svim Izraelcima, spreili su ga. Mrane sile koriste
njihove sluge i ubijaju oveka koji moe da oslobodi Izraelce iz ropstva!
Takoe sam objasnio svojim sluaocima da se sve opisano u Novom
zavetu nije odvijalo na Bliskom istoku, ve se dogodilo u gradu koji veina ljudi
zna kao Konstantinopolj! To su bili Izraelci koji su svesno stvorili haos sa
imenom grada a evo i zato. U to vreme Jerusalim nije bio naziv nekog
posebnog grada. Ba kao to se grad gde je vladar neke zemlje imao rezidenciji
zvao kapitol, u antici mesto gde je bio smeten vrhovni svetenik bilo koje
religije zvao se Jerusalim. Prema tome, uvek je bilo vie Jerusalima prema broju
vrhovnih svetenika. Ponekad, vladar zemlje i vrhovni svetenik su imali svoje
prostorije u jednom te istom gradu koji bi u tom sluaju imao dva imena: kapital
kao svetovno ime i Jerusalim kao duhovno ime. Svakako, glavni grad drave
imao je svoje druge (geografsko) ime, jer se prebivalite vladara moglo
promeniti na drugu lokaciju, a zatim bi novi grad postao prestonica.
Dokaz da je Jerusalim Novog zaveta Konstantinopolj, moe se nai u
tekstu:
45. A od est sati* nastala je tama po svoj zemlji koja je trajala do
devet sati.*.
46. Oko devet sati povika Isus veoma glasno na svetom jeziku: Eli,
Eli, lama azavtani? (Boe moj, Boe moj, zato si me os ta vio?)
47. A jedan od onih to su tamo sta jali uvi to ree: Mora da zove
Iliju.
48. I odmah otra, uze suner, natopi ga siretom, i dade mu da pije.
49. A ostali rekoe: Izgleda da e doi Ilija da ga spase.
50. A Isus jo jednom povika glasno i posla duu svome Ocu.
51. I odmah se zavesa u hramu rascepi na dva dela od gore do dole, i
zemlja se zatrese, i stene se raspadoe,.5
4
5

The Pentateuch and Haftorahs. The book of Re XIII, 1-6, p. 1163-1165.

New Testament, Matthew Chapter 27, verses 45-51.

- 307 -

Ovi stihovi jasno pokazuju da kada je Isus Hrist bio razapet, bilo je totalno
pomraenje sunca. Vreme je navedeno veoma precizno - Od podneva ... do tri
popodne, to ne znai da je ukupno pomraenje trajalo tri sata, u ovom trenutku,
ve se dogodilo u roku od tri sata preko cele zemlje. Kada je Isus Hrist
izdahnuo, desio se moan zemljotres ... Zemlja se tresla. Pisci Novog zaveta i
njegovi cenzori su bili prilino neuki ljudi, i nisu shvatali da bi ova vrsta
indikacije dozvolila drugim ljudima da pronau mesto i izraunaju vreme
dogaaja. Totalno pomraenje sunca i zemljotres koji se dogodio u isto vreme je
jedinstveno i lako se da utvrditi.
Na alost nisam imao precizan dokaz mojih rei kada sam drao svoju
prvu, pa ak i drugu ameriku kolu. To se dogodilo mnogo kasnije kada sam
pronaao vrstu potvrdu u knjizi ruskih naunika G. Nosovska i A. Fomenka
"Nova hronologija Rusije, Engleske i Rima", gde autori dokazuju da totlano
pomraenje sunca nikako nije moglo da se desi 33. godine nove ere na mestu
modernog Jerusalima! Oigledno, autori Novog Zaveta su mislili da e totalno
pomraenje sunca i zemljotres koji se dogodio tokom Isus Hristove smrti na
krstu ojaati versku ustreptalost kod sledbenika, jer bi ovi prirodni dogaaji
naglaavali "boansku" sutinu dogaaja. Meutim, oni su napravili kljunu
greku zbog neznanja: oni nisu znali kako da izraunaju vreme i mesto
pomraenja, pa su ostavili informaciju u Novom zavetu koja razotkriva njihovu
la! Poenta je da je, prema razliitim hronikama i matematikim proraunima
totalno pomraenje sunca sa prateim zemljotresom bilo u Carigradu 16.
februara 1086! Dakle, vreme i mesto Isusa Hristovog raspea su vrsto "vezani"
za Carigrad i 11. vek n.e. iako su totalna pomraenja veoma retka pojava, ono
se manje ili vie redovno odvija i vidljivo je na razliitim mestima na naoj
planeti. Meutim, prirodni fenomen kada je totalno pomraenje sunca praeno
snanim zemljotresom je jedinstveno i veliki broj ukupnih pomraenja prestaje
da bude argument.
Postoji mnogo slinih "komada iz pera" u Novom zavetu. Uzmimo Isus
Hristove poslednje rei. Novi zavet je spasao nekoliko autentinih rei ... Ilija,
Ilija ... koji se tumae u Novom zavetu kao ... Boe, Boe ... Zaudo sledei stih
otkriva da su ljudi koji su stajali oko mesta raspea uli njegove rei i poeli da
govore: ... Ovaj ovek poziva Iliju. Ovo bi trebalo da znai da je Ilija ime Boga.
Ali, ako se obratio Bogu po imenu, trebalo je da izgovara jedno od imena
Judejskog Boga onda, na primer, Jehova! Ali ime Ilija nema nita zajedniko sa
imenom Jehova! Dakle, ak i ako je Isus Hrist pozivao Boga, oigledno to nije
bio Bog Izraelaca, Jehova! Meutim, prema Starom i Novom zavetu ime Boga
hriana je upravo Jehova! Zar nije udno da je Isus Hrist doao da spase
izgubljene ovce doma Izrailjeva iz Jehovinih kandi, koga je nazvao avolom i
da ga poziva pre smrti ?! Isus Hrist vrlo jasno kae da je poslat samo
- 308 -

izgubljenim ovcama doma Izrailjeva! Ko ga je onda poslao? Da li je to Bog

Jehova? Ako je tako, zato ga je zvao avolom? I zato je zvao Iliju umesto
Jehovu?
Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: Bog Jehova nije bio taj koji je
poslao Isusa Hrista. Neko drugi, ije ime je Ilija ga je poslao da spasi izgubljene
ovce doma Izraeljova, i nema nita zajedniko sa Bogom Jehovom! U ovom
sluaju kompletna apsurdnost situacije nestaje bez traga. Postoji jo jedna stvar.
Da li je mogao Isus Hrist da se bori veoma aktivno protiv judaizma kao religije
izgubljenih ovaca doma Izrailjeva u cilju stvaranja skoro iste religije koja nije
namenjena za Izraelce, jer to logino sledi iz njegove misije, ali za Goje? U
stvari, on je doao da spase upravo Izraelce, ne Goje!
Pre nego to sam nastavio sa objanjenjem, pitao sam svoje sluaoce: "Ko
mi moe rei naelnu razliku izmeu judaizma i hrianstva. To mora biti
fundamentalna, a ne razlika u ritualima." Bio sam iznenaen da niko od mojih
slualaca mogao nita pronicljivo da kae. Onda sam nastavio svoje objanjenje
i obratio panju na jednu, stvarno vanu, razliku izmeu judaizma i hrianstva.
Sledbenici judaizma priznaju Mojsija kao Mesiju i ekaju novog da doe. Oni
su rtvovali Isusa Hrista njihovom Bogu kao laljivog proroka! Sledbenici
hrianstva priznaju obojicu Mojsija i Isusa Hrista kao Mesiju i oekuju drugi
dolazak ovog drugog!
Prema tome, principijelna razlika izmeu ove dve religije je priznanje ili
odbijanje Isusa Hrista kao Bojeg Mesije. Kad sam doneo takav oigledan
zakljuak, svi moji sluaoci bili su blizu stanja oka! Nastavio sam objanjenje i
pitao ih drugo pitanje. Da li se takva osoba kao to je Isus Hrist borio sa
judaizmom samo radi stvaranja nove religije u kojoj je jedina razlika njegovo
priznanje kao Mesije Boga, tavie, Bog koga je nazvao avolom i koji je imao
za cilj da oslobodi Jevreje iz njegovog ropstva?
Nereiva kontradikcija se javlja, naroito ako se uzme u obzir da i Izraelci i
hriani imaju jednog te istog Boga - Jehovu, jer je osnova za ove religije jedna
te ista "sveta" knjiga - Tora, koja je neznatno smanjena za hrianei ili drugim
reima, adaptirana je za Goje i zove se Stari zavet! Oni su uklonili iz Tore
najoiglednije tekstove koji su pokazivali pravu sutinu Judejske religije kao
religije drutvenih parazita, ali Bog je ostao isti - avo, kako ga je zvao Isus
Hrist! Ako pretpostavimo za trenutak da je Isus Hrist eleo da stvori novu
religiju, ini mi se da Bog ove religije nikada ne bi bio bog Jehova! A ako je
stvorio takvu veru, bila bi samo za Izraelce! Meutim, hrianstvo je stvoreno
upravo za Goje, ne za Jevreje.
Moje rei su imale efekat kao da je eksplodirala bomba! Niko nije
oekivao takav zaokret! Uvek sam iznenaen slepilom ljudi. U stvari, sve to
sam rekao o tome i komentarisao je zapisano u Starom i u Novom Zavetu.
- 309 -

Mnogi, ako ne i svi, itali su ove knjige i uli propovedi svetenika ", ali niko
nije " ukljuio "svoj mozak kako bi sagledao ta ita i uje. Nivo robotizacije na
koji su drutveni paraziti spustili Goje, sve ne-jevrejske ljude, je stvarno
neverovatan!
Nisam mogao prei preko Pontija Pilata utei. Na alost, nisam imao
materijalne dokaze koji podrivaju hrianstvo daleke 1992. godine koje sada
imam. Ipak, skrenuo sam panju svojim sluaocima na tekst Novog zaveta:
11. Isus je stajao pred Pilatom, koji ga je pitao: Jesi li ti jevrejski
car? A Isus ree: To si ti rekao.
12. I kada su ga optuivali glavari sveteniki i stareine
naroda, nije rekao ni rei na sve njihove napade.
13. Tada mu ree Pilat: Vidi li ta sve svedoe protiv tebe?
14. A Isus mu na to nije rekao ni rei, to je Pilata veoma udilo.
15. A u ast velikog praznika Pashe, pre ma njihovom obiaju,
komandant grada je obino oslobaao jednog zatvorenika koga je narod
hteo.
16. Tada je u rukama Pilata bio jedan zatvorenik koji je bio skoro lud
i koji se zvao Varava. On je bio uhvaen u ubistvu i baen u podrum
zatvora.
17. I ka da se okupie, ree im Pilat: Koga hoete da vam oslobodim,
Varavu ili Isusa koji se zove Hristos?
18. Jer je Pilat znao da su ga predali iz zavisti.
19. A kada je se deo na sudijskoj stolici, porui mu njegova
ena: Molim te, nemoj ni sluajno nita loe da kae o onom
pravedniku jer sam noas u snu mnogo prepatila zbog njega.
20. Ali glavari sveteniki i stareine na go vorie narod da zatrae
Varavu, a Isusa da pogube.
21. A Pilat im odgovori: Kojeg od ove dvojice hoete da vam
oslobodim? A oni rekoe: Varavu.
22. Na to im ree Pilat: A ta da uradim sa Isusom koji se
zove Hristos? I svi su rekli: Da bude ra zapet.
23. A on na to ree: Kakvo je zlo uinio? Ali oni jo jae povikae:
Raspnite ga, raspnite ga, raspnite ga!
24. A Pilat videvi da nita ne pomae, i da ne moe napraviti sa njima
nikakav dogovor, nego buka postaje sve vea i vea,
uze vodu pa opra ruke pred narodom i ree: Ja nisam kriv. Pazite ta
radite.
25. A sav narod odgovori: Krv njegova na nas i na nae potomke.
26. Tada im pusti Varavu, a Isusa dade na ibanje i raspee.6
6

- 310 -

Ima mnogo zanimljivih momenata u ovom odlomku. Iz nekog razloga svi

se automatski prebacuju na Pontija Pilata kao rimskog prefekta (prokuratora) u
Judeji. Problem je u tome da nije bilo Rimskog carstva u 1. veku n.e. u celini ili
njegove dominacije na Bliskom istoku posebno. Postoje brojni dokazi ovog,
polazei od injenice kako bezobrazno moderni "istoriari" izmiljaju istoriju
starog Rima! Nema sumnje da je grad Rim postojao u antiko doba, ali nije bilo
Rimskog Carstva tada! Da bi se uverili u istinitost ove izjave moemo da
pogledamo stvarne mape stare Evrope koje je Avram Ortelius (1527-1598),
svetski poznati i priznati kartograf srednjeg veka, kreirao 1595. godine (Sl. 1) .
injenica da ga savremeni istoriari priznaju i visoko ga cene nee im
dozvoliti da ga ispitaju, to je veoma vano za razotkrivanje falsifikatora. Dakle,
ovo je karta antike Evrope koju je Avram Ortelius napravio 1595. godine, to
znai da je to Evropa, bar, hiljadu godina pre stvaranja karte (Slika 1,).

Slika1
Drugim reima, mapa nam pokazuje stanje Evrope ne kasnije posle 6. veka n.e.
Dakle, ta moemo videti tamo? Ne postoji ni Zapadno ili Istono Rimsko
Carstvo! Meutim, prema modernoj "istoriji" moraju biti tamo! Ova mapa nije
jedina. Bez obzira na to koliko su tvorci "istorije" pokuali da unite sve prave

New Testament, Matthew Chapter 27, verses 11-26.

- 311 -

dokaze o prolosti, nisu uspeli, iako su to pokuali veoma jako. "Oni", mislim
drutveni paraziti iz vlasti od kojih je Isus Hrist eleo da oslobodi Izraelce! Ne
postoji Rimsko carstvo na mapi stare Evrope, ali vei deo zauzima slavenoarijevsko carstvo koji e biti nazvano Velikom Tartarijom u narednom
milenijumu. U davna vremena je slovensko-arijevsko Carstvo okupiralo skoro
itavu Evropu. Britannica (Velika Britanija), panija (Spain i Portugal) i Gallia
(France i Italy) odvojili su se od ujedinjenog carstva Bele rase neposredno pre 6.
veka, ali je dinastija Merovinga nastavila da vlada u njima neko vreme, ali ovo
je pria za neki drugi dan. Mapa 9. veka ne pokazuje Rimsko carstvo, druge
zemlje koje su izvan slaveno - arijevskog carstva (Slika 2 -.
Vizantijsko(Rimsko) carstvo 4-16 vek ...

Slika 2
Na alost, nisam imao autentine mape tog vremena koje sada imam, sa
kojima bih, kad sam priao o "biblijskim" vremenima mojim amerikim
studentima, dao veu teinu i znaaj mojim reima. Ja bih zasnivao svoje
razgovore ne samo na tekstovima Novog i Starog Zaveta i na logici, ve i na
- 312 -

neospornijim dokazima koji stavljaju sve na svoje mesto. Dakle, dajem im sada
kada piem o vremenu mojih predavanja na ovu temu.
Kao to se vidi na stvarnim kartama, Rimsko ili Vizantijsko carstvo se
pojavilo od 4. do 6. veka n.e. To nije toliko vano sada kada se tano pojavilo to je predmet za neku drugu priu. Ovde bih eleo da dam neke veoma
neoekivane, za veinu ljudi, informacije. Nije bilo Jevreja u Rimskom ili
Vizantijskom carstvu tada. U tom trenutku su bili u Persijskom carstvu!
Moderna verzija Biblije govori o vavilonskom ropstvu, iako se ropstvo,
vavilonsko ili neko drugo nije dogodilo u stvarnosti. Izraelci nisu bili u
mogunosti da prodru u Persijsko carstvo ve due vreme i nali su prilino
udan nain za to. Mogli su da na uu na podruje Persijskog carstva samo kao
robovi, tako da su ih "oevi" Judejskog naroda "prodali" u ropstvo i tako
ostvarili svoje ciljeve. Postalo je jasno vrlo brzo zbog ega su teili da uu u
ovu zemlju tako dugo da su na kraju doli kao dobrovoljni robovi, tanije
poslune ovce koje e kasnije Isus Hrist doi da spasi: iste ovce koje posluno
izvravaju volju judaistikih prvosvetenika i koji su postali robovi! Izraelci
pripremaju drugi i zavrni udarac Persijskom carstvu koga su stvorili i razvili
Sloveni-Arijevci. eleo bih da podsetim itaoce da je prvi udarac detaljno
opisan u Starom zavetu u knjizi o Jestiri, koju sam analizirao u knjizi Rusija u
zakrivljenim ogledalma, Tom 1.
Kao rezultat prve socijalistike revolucije u Persijskom carstvu sredinom
6. veka nae ere, poznato kao vezir Mazdakovo uzdizanje, bogati Izraelci antiMazdakiti uzimaju bogatstvo prikupljeno od pljake u Persijskom carstvu i bee
u Rimsko carstvo od "Persijske" revolucije koju su organizovali i sproveli
njihovi i dalje siromani, prijatelji iz Simeon plemena. Tako se Izraelci
pojavljuju u Rimskom carstvu po prvi put tek u sredini 6. veka n.e. To je tako
zato to je Rimsko ili Vizantijsko carstvo roeno neposredno pre toga. Osim
toga, ako se uzme u obzir da su prema Starom zavetu Izraelci naneli udarac
Persijskom carstvu po prvi put u 6. veku p.n.e. a zatim napustili Bliski istok,
moemo shvatiti da oni nisu iveli na teritorijama "Rimskog" carstva dugo pre
6. veka nove ere. U stvari oni to nisu mogli jer vei deo "Rimskog" carstva pre
tog datuma je bio deo Slaveno-Arijevskog Carstva, na zemljitu na koje Izraelci
nisu imali nikakvu elju da se pojave zbog razliitih razloga!
Dakle, na poetku 6. veka n.e. izraeliti anti-Mazdakiti trae utoite od
"Persijske" revolucije u zemljama Rimskog carstva, to im je odobreno.
U 491.godini n.e. siromani Izrailji-Mazdakiti na elu sa Man Zutrom
sprovode prvu socijalistiku revoluciju pod sloganima slobode, jednakosti i
bratstva, tokom koje su prisvojili svo bogatstvo od persijskog plemstva
unitavajui ga fiziki kao "neprijatelja naroda" i uskoro su izraeliti antiMazdakiti sa svim bogatstvima napustili "blagoslovenu" zemlju slobode i
- 313 -

jednakosti! Njihov brat-Mazdakis nije eksproprirao nita iz "nekog" razloga.

Ostatak izrailja-Mazdakita napustilo je Persijsko carstva sa jo veim
bogatstvom 529 n.e., pre nego to je tamo postalo previe "vrue": princa
Khosrau (Khosrow or Chosroes) svrgnuo je njegov otac Kavadh i to je
izmanipulisano od strane Izrailaca - "revolucionara" preko vezira Mazdaka. Za
neto vie od dvadeset godina Izraelci-Mazdakiti kreirali su "svetlu" jednakost i
bratstvo "glupim" Persijancima i svim ljudima koji iveli u Persijskom carstvu.
Kreirali su to tako "revnosno", da se Imperija preplavila krvlju i persijske
aristokratije i siromanih Persijanaca, koji su postavljali "glupa" pitanja, kao to
su, kada e dobiti svoj deo jednakosti i bratstva. Kako se usuuju da pitaju o
tako beznaajnim stvarima kada je u pitanju bila "svetla " budunost "celog"
oveanstva!
Dakle, Izrailac-Mazdakis je pljakao Persijsko carstvo u toku dvadeset
godina, a onda se pojavio u Hazariji kao "izbeglica" (sl. 3). Neu opisivati ta su
radili. Nije sada bitno. Samo sam hteo da malo opiem situaciju sa Rimskim
carstvom tog vremena a sledi i zato.
Izrailci anti-Mazdakiti pojavili su se na prostorima ovog carstva tek krajem
6. poetkom 7. veka nae ere. Carstvo na tlu gde su se biblijski dogaaji
"odigrali" roeno tek u 4. veku (320 godina n.e.) i zbog ove injenice Izraelci
mogu da budu na tom tlu tada! tavie, nisu dugo ostali u Rimskom
(Vizantijskom) Carstvu i ovde je zato:
"... U meuvremenu, Vizantija
je vodila oajniki rat sa Arapima.
Jevreji, pronalaze utoite u
Vizantiji, morali su da pomognu
Vizantincima, ali njihova pomo je
bila prilino udna. Oni su se tajno
dogovorili sa Arapima i otvorili
gradske kapije nou i pustili arapske
ratnike koji su ubili sve mukarce, a
ene i decu su prodali u roblje.
Jevreji, kupuju robove jeftino, i
preprodaju ih sa velikom koristi.
Grci nisu voleli ovakve stvari, ali
nisu eleli da steknu dodatne
neprijatelje, pa su zamolili Jevreje
da napuste njihovu zemlju. To je
kako se pojavila druga grupa
Jevreja, vizantijska, u Hazariji ".
Rimski car Flavije Heraklius
- 314 -

nije hteo da rizikuje i kazni Izraelce za njihovu "zahvalnost" i zamolio ih je,

tanije njihove potomke, da napuste granice njegove imperije, to su oni i
uradili. To se desilo sredinom 7. veka nove ere precizno, otili su za Hazariju
gde su njihovi "cehovski neprijatelji", Izraelci anti-Mazdakiti, ve uzeli mo,
koristei razliite metode u odnosu na one koje su koristili u Persijskom carstvu
(Sl. 4).

Slika 4
Tako, u sredini 7. veka n.e. "nepomirljivi" neprijatelji su se ujedinili u Hazariji i
stvorili prvu svetsku parazitsku dravu Hazarski Kaganat! Dakle, Izraelci koji
su iveli na teritoriji Rimskog (Vizantijskog carstva) vie od stotinu godina
napustili su granice carstva. I vie od tri stotine godina njih nije bilo na
teritorijama tog carstva. Oni su se tamo vratili tek na kraju 10. veka n.e., i to ne
- 315 -

zato to su Izraelci odluili da odustanu od ideje o stvaranju super parazitskog

sistema Hazarskog Kaganata. Nimalo! Oni su napustili svoju omiljenu zamisao,
jer je ruski knez Svjatoslav potpuno unitio ovu prvu judaistiku parazitsku
dravu 964 n.e.!
Tako su, Izraelci doli u Rimsko (Vizantijsko) carstvo na kraju 10. veka
n.e, (sl. 5). Nakon toga su poeli odatle da se ire preko cele Evrope koristei
kao svoju bazu svoje trgovake mree koje su stvorili u vreme Judejskog
Hazarskog Kaganata.

Slika 5
Kao to se vidi iz mape Rimskog (Vizantijskog) Carstva Bliskog istoka, tlo
gde je Judeja, prema biblijskom tekstu, nije pripadalo tom carstvu! Stoga,
biblijski dogaaji nisu mogli da se dese tamo! Osim toga, prema tekstu Novog
zaveta, gore navedeni, Pontije Pilat je bio guverner Rimskog carstva! On je bio
guverner ili vladar Carstva, a ne prefekt (prokurator) iz Velikog Rima, jer, u
- 316 -

stvari, grad Rim nije bio meu gradovima koji se nalaze na tlu Rimskog
(Vizantijskog) Carstva!
Tako su, u prolosti, Izraelci iveli na prostorima Rimskog Carstva dva
puta. Prvi put judaistika zajednica je ivela tamo od kraja 5. veka nove ere do
sredine 7. veka nae ere. Po drugi put Izraelci su doli u zemlje ovog carstva na
kraju 10. veka nove ere i nisu ga napustili do njenog kraja 1453 n.e., barem neki
od Izraelaca.
Sada ostaje da se odredi kada je Isus Hrist bio razapet, jer su ga judaistiki
vrhovni svetenici osudili da bude rtvovan, kao lani prorok, Bogu Jehovi na
Judejski praznika Paa! Ovaj dogaaj nije mogao da se desi tokom prvog
boravka Izrailaca u zemljama Rimskog carstva, jer nije bilo totalnog
pomraenja sunca od kraja 5. veka nove ere do sredine 7. veka nove ere, a
kamoli, totalnog pomraenja sunca i zemljotresa u isto vreme!
Tako, ispostavlja se da su se biblijski dogaaji dogodili tek nakon to su
Izraelci doli u Rimsko Carstvo (Vizantijsko) po drugi put na kraju 10. veka
n.e., to znai da Isus Hristovo raspee nije moglo ranije da se dogodi. I to se
desilo na kraju 11. veka, naime, 1086. godine, u Carigradu, gde su zabeleeni
istovremeno totalno pomraenje sunca i zemljotres.
Postoji jo jedna "nijansa" na koju skoro niko ne obraa panju. Tekst
Novog zaveta jasno i nedvosmisleno kae da su kasno nou straari uhapsili
Isusa Hrista i doveli ga u sinagogu, gde judaistiki prvosvetenici posle ponoi
organizuju suenje! To se dogodilo upravo posle ponoi: ni ujutro ni u dnevnom
vremenu, to ukazuje da je judaizam Meseev kult, kult smrti! Nepravedno
suenje Isusa Hrista posle ponoi govori dovoljno. Dovoljno je zapamtiti da tzv
Satanisti izvravaju svoje crne mise u crkvama i hramovima posle ponoi! Ova
podudarnost ne moe biti sluajna, ve pokazuje identitet ovih Meseevih
kultova.
Kada borave u drugim zemljama, Izraelci se naseljavaju u blizini svojih
trgovakih mesta koja su utvrena izgraenim zidovima. Njihove kapije su se
zatvorale nou i nikog nisu putali do jutra. eleo bih da skrenem na ovo vau
panju: oni su bili ti koji su se izolovali od ostatka naroda, a ne obrnuto. Kasnije
takva mesta e se zvati judejska geta. Oni nisu bili zatvoreni , ve su se zatvarali
od ostatka . unutar grada u gradu , jevrejska zajednica je uvek funkcionisala na
svom maternjem jeziku i svojoj vladini prava , oni su imali svoj sopstveni sud,
svoju sopstvenu administraciju, itd. Jedina stvar koju su morali da urade
Jevrejski prvosvetenici je, da dobiju dozvolu za smrtnu kaznu ljudi koje je
osudio vladar zemlje, na mestu gde se zloin dogodio. Rimsko carstvo nije
jedina zemlja u kojoj je osnovana ova vrsta ureenja, to se dogodilo u svim
zemljama u kojima su ivele judejske zajednice.
Dakle, vraamo se na biblijske dogaaje, koje sam analizirao pred mojim
- 317 -

sluaocima u San Francisku u junu i julu 1992. godine, i ponovo citirao navode
iz Novog Zaveta, Matej:
15. A u ast velikog praznika Pashe, pre ma njihovom obiaju,
komandant grada je obino oslobaao jednog zatvorenika koga je narod
hteo.
16. Tada je u rukama Pilata bio jedan zatvorenik koji je bio skoro lud
i koji se zvao Varava. On je bio uhvaen u ubistvu i baen u podrum
zatvora.
17. I ka da se okupie, ree im Pilat: Koga hoete da vam oslobodim,
Varavu ili Isusa koji se zove Hristos?
O kom festivalu Novi zavet govori? U stvari, u ruskoj verziji itamo
sledee:
15. A u ast velikog praznika Pashe, pre ma njihovom obiaju,
komandant grada je obino oslobaao jednog zatvorenika koga je narod
hteo.
Praznik Paskha je Uskrs. Re je izvedena iz hebrejskog Pesach (Passover).
Dakle, kakav Uskrs (ili Paskha) bi to mogla biti, ako je onaj koji se zove Isus
Hrist i u iju ast je proslavljan praznik Uskrs, kada on jo nije razapet !? Moe
li biti judaistiki praznik Pesach? Passover (Izraelski: Pesah, Pesakh, Jidi:
Peysekh, Paysakh) je Jevrejski i Samarianski sveti dan i praznik u spomen na
Jevrejsko bekstvo iz ropstva u Egiptu. Passover poinje 15. dana meseca Nisan
(ekvivalent marta i aprila u gregorijanskom kalendaru). Kao to se vidi iz
definicije praznika Pesakh, to je isto jevrejski praznik za koji po tradiciji Judeji
imaju etiri imena:
1.
"Khag a-pesakh" je praznik Pesakh. U prvoj noi
Pesakha Bog je proao preko kua u kojima su iveli Jevreji, potedeo ih, i ubio
je samo egipatske prvoroene. Re "Pesakh" potie od hebrejske rei "Pasakh",
to znai da prei preko neega ili preskoiti. (Shmot, 12:27).
2.
"Zman kheruteynu" znai "vreme nae slobode". Jevreji
su bili Egipatski robovi 210 godina, ali Moe-rabin ih je oslobodio iz Egipta i
odoveo ih u obeanu zemlju. Egzodus i fizika sloboda oznaili su roenje
jevrejskog naroda. Za sedam nedelja su Jevreji takoe dobili duhovnu slobodu,
kada im je Bog dao Toru na Sinaju. Veza izmeu ova dva dogaaja koja se
proslavljaju u Pesakh (simbol fizike slobode) i avuot (simbol duhovne
slobode) se obavljaju putem brojanja Omer. (vidi Vaikra 23:5).
3.
"Khag a-matzoh" je praznik Matza. Jevreji moraju da
jedu Matza tokom Pesakh, naroito u noi Seder. Matza podsea na injenicu

- 318 -

kako su brzo nai preci napustili Egipat; ona simbolizuje slobodu.

4.
"Khag a-aviv" je proleni praznik. Pesakh je praznik
prolea i buenje prirode, kada voke cvetaju i penica zri. Ljudi skupljaju
jeam i onda na drugi dan Pesakh donose prvi snop (Omer) u Hram.7
Dakle, kao to je apsolutno jasno iz gore navedenog, Pesakh je isto
jevrejski praznik sada i, jo vie, u takozvanim biblijskim vremenima. Ali ta
stih 15, poglavlje 27, Matej onda znai?
Prema modernoj verziji istorije Pontije Pilat je bio rimski prefekt u sasvim
nedavno osvojenoj Judeji. Ali je praznik Pesakh je bio isto jevrejski praznik i
zbog ovog Pontije Pilat nije mogao imati nikakve veze sa ovim praznikom.
Osim toga, Novi zavet kae da je Pontije Pilat bio guverner, ne prefekt, to su
dva sasvim razliita znaenja.
to se tie obiaja guvernera da oslobaa zatvorenika, mogu da kaem
sledee. Svaki narod je stvarao svoje obiaje i tradiciju vremenom vie puta
tokom milenijuma. Stih 15 kae jasno da je Pontije Pilat guverner, imao je
obiaj, to znai da je ovo obiaj njegovog naroda, a ne jedan od judejskih.
Onda se javlja logino pitanje: obiaj kog praznika se Pontije Pilat pridravao?
Mi smo upravo videli da to nije imalo nikakve veze sa Judejskom Pesakh. Da li
bi to mogao da bude hrianski Uskrs?
Uskrs je hrianski praznik u ast Isus Hristovog vaskrsenja. Ali kada je
Pontije Pilat hteo da spase Isusa Hrista od smrtne kazne nije mogao postojati
obiaj da se oslobodi jedna osuena osoba na Uskrs, jer se on pojavio posle Isus
Hristove smrti! Zvui apsurdno da je Pontije Pilat pokuavao da spasi Hrista od
smrti u skladu sa obiajima povodom njegovog vaskrsenja, zar ne? Sva
apsurdnost ove situacije e nestati ako se setimo da je kult Dionisa dominirao na
teritoriji Rimskog (Vizantijskog) Carstva u biblijska vremena, ili grka religija
kako je esto nazivaju. To je upravo grka religija, ne hrianstvo, koju je Knjaz
Vladimir prinudno nametnuo zemljama Kijevske Rusije 988 n.e., i sasvim je
logino da se ovek koji se zove Isus Hrist jo nije rodio! Meutim, kult
Dionisa je bio sledea modifikacija kulta Ozirisa, koji je u potpunosti formiran
u Egiptu u 12. veku p.n.e.
Imao je razliita imena u razliitim zemljama i imperijama samo je
drugaije ime sina Boga koji je umro za grehe itavog oveanstva i obeavao
nebeski ivot sledbenicim nakon svoje smrti, ali sutina je ostajala uvek ista.
Ovaj kult u Maloj Aziji nazvan je kult Atis, u Siriji-kult Adonis, na tlu Romeje
- kult Dionisa, itd. Svi su bili odraz u ogledalu kulta Ozirisa. To je vrlo
interesantno da ako dovedemo datume njihovog roenja do naeg kalendara,
moemo videti da je u svim ovim kultovovima bog roen jednog istog dana 7

www.istok.ru

- 319 -

25. decembra! Ovo nije sluajnost. Ovaj datum ima poseban znaaj u kultu
Ozirisa i u razliitim modifikacijama su promenili samo ime roenog boga i
dodali neke lokalne tradicije. Poenta je da je no od 21. decembra do 22.
decembra najdua no u godini, a dan je najkrai. To je vreme zimskog
solsticija, kada se iznedri novo Sunce.
Na 21. decembar drevni Sloveni-Arijevci su imali prvi dan zime:
"... U saglasnosti sa prirodnim ritmovima oni su slavili Koladin roendan,
kao temelj jednog og glavnih slovenskih bogova, Dadboga, koga simbolizuje
Sunce. Sloveni su slavili Svjatok, roenje i poetak nove godine, tokom 21
dana, koji su bili puni zabave, slavlja i ukusnih jela - sve je to pomoglo da se
proe kroz mranu i hladnu zimu. Pripremali su kolivo ili soivo, kau od
zrnevlja penice, ponekad rie ili lea zainjene semenom maka, medom,
orasima i groicama, i soevik, slatke pljeskavice sa sirom i demom. Kue su
ukraavane lutkama boga Velesa, slovenskog prototipa modernog Deda Mraza
(Santa Claus). Ljudi su valjali zapaljene tokove po ulicama i palili vatre u cilju
da se pomogne novo-roenom zimskom suncu. Mladi ljudi su ili od kue do
kue i pevali sveane pesme koje su nosile poruke sree i blagostanja (boine
pesme) i dobijali hranu kao nagradu ..."8
Milenijumima su ljudi slavili roendan bogova 25. decembra: to je Oziris
u drevnom Egiptu, Dionizije u antikoj Grkoj, Mithras (Sanscr. Mitra),
nepobedivo sunce, u Indo-iranskom svetu itd. U stvari oni koji su stvorili kult
Ozirisa u drevnom Egiptu koristili su "princip kukavijeg jajeta", to znai
sledee. Kukavica polae jaja u gnezdu drugih ptica koje ih izlegu sa svojim
jajima, a kasnije ih uvaju jer njihov majinski instinkt se ukljuuje i onda ne
razlikuju svoje mladunce od stranih. Rastui, kukavica postepeno izguruje
druge mladunce iz gnezda koji umiru, a siroti roditelji i dalje hrane kukavicu.
Ovo je primer prirodnog parazitizma u svetu ptica. "Princip kukavijeg jajeta"
se koristi i u ljudskom drutvenom ivotu i predstavlja zaborav sutine nekih
tradicija iz svesti ljudi od strane drugih, tako da se nove tradicije preklapaju na
stare, bez mogunosti da se to primeti. Na primjer, Sloveno-Arijevski Koladin
roendan, manifestacija Dadboga (drugo ime Svarog) koga personifikuje
Sunce je sunani kult, kult ivota, koji je promenjen "principom kukavijeg
jajeta" u meseev kult i Ozirisov roendan, u kult smrti!
Zahvaljujui tom triku, ljudi ne vide ta je "kukavica", i nastavljaju da je
hrane. Ova vrsta supstitucije vedskog praznika u praznik Meseevog kulta je
vrlo suptilni potez drutvenih parazita koji im omoguava da uspavaju genetsku
memoriju ljudi, jer praznik nije promenio svoj spoljni izgled, ve sutinu onoga
to se slavi. To je bio upravo "princip kukavijeg jajeta" koji je omoguio
drutvenim parazitima, da uspeno i prilino brzo nametnu religiju smrti - kult
8

http://www.countrysideliving.net/cal_dec.html

- 320 -

Ozirisa i njegove sledee modifikacije, a najvie "plodno" od njih je bilo

hrianstvo. To je jedan od najsjajnijih primera kako drutveni paraziti uspeno
koriste ovo drutveno oruje!
Dakle, vratimo se u biblijsko vreme i na odgovor na pitanje o obiaju koji
je potovao Pontije Pilat. To je bio praznik u ast Dionisovog vaskrsenja treeg
dana posle njegove smrti, kada je vladar Rimskog carstva, u naem sluaju
Pontije Pilat, odobravao ivot i slobodu osuenom oveku koga bi narod birao.
Pontije Pilat je mislio da bi narod kome je Isus Hristos uinio toliko dobrog,
spaavjui njihove ivote, nesumnjivo izabrao njega, ali na njegovo iznenaenje
oni su odabrali ubicu Varavu! Pontije Pilat nije i zapravo nije mogao da zna, da
je posmatrao akciju psi-oruja koje su judejski prvosvetenici primenjivali kako
bi ljudi odabrali Varavu! Sa nastavkom psi-uticaja na mase, Isus Hrist je
razapet, a kada su prestali to da rade, jasno se ogleda u Novom zavetu: dok su
ljudi bili pod uticajem, oni su ga proklinjali, pljuvali na njega i pretukli ga, ali
kada je izdahnuo, svako je "iznenada" i istovremeno shvatio da je to
nenadoknadiva tragedija koa se dogodilo pred njihovim oima.
eleo bih da obratite panju na to kako neki umetnici prikuzuju Pontije
Pilata i Isusa Hrista na svojim platnima. Jedan od poznatih slikara renesanse,
Ticijan, naslikao je Pontije Pilata na svojoj uvenoj slici "Ecce Homo" (1535)
sa bradom, obuenog kao Ruski bojar sa tipino slovenskom izgledom.(Slika 6,)
Da li bi to moglo da se uradi sluajno? Mislim da su ljudi u 16. veku znali
mnogo bolje kako su njihovi preci izgledali od autora moderne "istorije."
Ticijanov prijatelj, Markiz Frederiko Gonzaga, Vojvoda od Mantua, traio je da
naslika ovu sliku, koja je postala prva u njegovoj seriji "Ecce Homo". Dakle,
ispostavilo se da nije bilo bele tunike i sandala u vreme Rimskog carstva kako
drevne "Rimljane" sada prikazuju. Ali prema modernim legendama, a ne
hronikama, Pontije Pilat je "Rimski" patricij!
Postoji jo jedna stvar. uveni "rimski" ma iz "nekog" razloga izgleda
isto kao skitski ma, to je jo jedna "oputena" sluajnost. U stvari, Skitske
humke se nalaze od Kine do Evrope, u kojima su arheolozi pronali "Rimske"
maeve i prema modernoj istoriji, mnoga od ovih grobnih mesta su mnogo
starija od samog Rimskog carstva! Za razliku od drugih ljudi, Skiti su koristili
konje za vojne operacije i prilino kratak Skitski ma je bio veoma ugodno
oruje za borbu sa konja, dok je sa dugim maem ratnik lako mogao da povredi
svog konja.

- 321 -

Slika 6.
Mogu da skidam poklopac lai sa istinske prolosti civilizacije MidgardZemlje beskrajno. Meutim, eleo bih da obratite panju na samo jo jedan
- 322 -

trenutak u vezi Isusa Hrista.To se odnosi na krstake ratove. U modernoj verziji

"istorije" Prvi krstaki rat desio se kada je Papa Urban Drugi uputio poziv 1095.
godine. Postoje neke "neobinosti" u svemu ovome koje su me iznenadile
mnogo - ako je Isus Hrist, ije je pravo ime bilo Radomir (srpski "radost
sveta"), razapet u 33 godine nae ere, zato niko nije uputio poziv za
kanjavanje njegovih ubica tokom 1062 godine? Bilo im je potrebno skoro
jedanaest vekova da osete nepremostivu elju da ponovo uzmu Sveti Gral i
kazne njegove ubice, koje su se u pretvorile u pepeo odavno ba kao i njihovi
potomci! Meutim, ako se uzme u obzir da je Isus Hrist je razapet u Carigradu Jerusalimu 16. februara 1086 n.e., onda e ova glupost nestati.
A ako se uzme u obzir da je kao rezultat Prvog krstakog rata CarigradJerusalim zauzet 15. jula 1099. kada je Jerusalimsko carstvo stvoreno, sve
dolazi na svoje mesto. Prema modernoj interpretaciji istorije, snage Vitezova su
se okupile u Carigradu da nanesu svoj odluujui udarac, car imperije
Carigrada, Aleksej Prvi Komnin, primio je lidere krstaa u svom gradu kada su
se utaborili u gradu i oko njega pre nego to su potegli oruje. Zaudo, postoje
originalni dokumenti koji bi potvrdili ovo tumaenje:
"... Iako je Vizantijski vladar traio od Evropljana pomo u odbrani
Carigrada, brojne trupe koje su se pribliavale njegovoj prestonici sa svih strana
su mu izazvale strah. Seajui se tete od vojske Petra Pustinjaka, car je bio
spreman da se sastane sa Gotfridom Bujonskim unapred. Maestralno krijui
svoje neprijateljstvo, on se ulagivao krstaima, darivajui ih poklonima i
uveravao ih je u svoju odanost papi i francuskom kralju .. "
Ovo je moderna interpretacija tih dogaaja.
Seanje na tetu od vojske Petra Pustinjaka ... iz nekog razloga injenica je
da je ta vojska bila prvi ealon prvog krstakog rata se ne pominje, niti injenica
da su ih Vizantinci unitili, vojsku koja je navodno dola da im pomogne, skoro
do poslednjeg oveka! Osim toga, prema savremenoj istoriji 11. veka, katolici i
njihov voa, Papa, smatrali su istoni ogranak hrianstva jeretikim, pa ak i
paganskim i tretirali su istone hriane odgovarajui tome. Vizantijski patrijarh
je bio na elu vizantijske crkve, i car Aleksije Prvi Komnin nije mogao da ih
uverava u njegovu odanosti Papi, pa ak i vie, francuskom kralju! U prvom
sluaju njega bi odmah svrgao sopstveni narod a u drugom bi bio anatemisan od
strane carigradskog patrijarha. U drugom sluaju imperator ogromnog carstva
nije mogao da ubeuje kralja u njegovu predanost, jer bi to bilo nedopustivo
ponienje za Imperiju!
Osim toga, samo vazali ubeuju u odanost i francuski kralj nije bio uveren
u to, jer vizantijski car nikada nije spomenuo injenicu da je rimsko
(vizantijsko) carstvo deo francuskog carstva! Sasvim razliite informacije se
pominju u originalnim dokumentima tih vremena, ne i u komentarima na
- 323 -

komentare komentara onih koji su navodno imali originalne dokumente u

svojim rukama, pa ak i kada su ih itali! Ako se okrenemo pravim
dokumentima, moemo nai mnogo zanimljivih i neoekivanih stvari!
Na primer, jedinstven rukopis o genealogiji u etiri toma ima potpunu
informaciju o svim carevima, kraljevskim i plemikim porodicama Evrope (i ne
samo Evrope) od najstarijih vremena do kraja 17. veka n.e. zakljuno (Slika 7 i
8.). To je jedina kopija i najkompletniji rukopis rodoslova koji sadri ne samo
sve vladajue dinastije Evrope, Azije i Severne Afrike, ve i informacije o
zemljama, njihovim glavnim gradovima, itd (Slika 9). Moemo videti prilino
zanimljive podatke kad je otvorimo u delu posveenom Jerusalimu. Prva stvar
koja upada u oi su grbovi vladajuih kua u Jerusalimu (Slika 10). Nema
mnogo njih, ali je takoe interesatno da ne postoji ni jedan grb meu njima koji
bi pripadao kraljevskim kuama Judeje, gde se u skladu sa savremenim
konceptima nalazio grad Jerusalim! Ali jo zanimljivija stvar nas eka na
sledeoj stranici rukopisa(Slika 11): Konstantin Veliki je bio prvi kralj
Jerusalima 320. n.e.! To je bio car Konstantin Prvi (306 - 337 n.e.), koji je
poznat u modernoj verziji "istorije" kao car Vizantije!
Prema modernoj verziji istorije car Konstantin Veliki je napravio
hrianstvo dravnom religijom u vizantijskom (Rimskom) carstvu. 325. godine
n.e. je sazvao Prvi vaseljenski sabor gde su "sveti" oci izradili prvih sedam
kanona vere. 330. godine n.e. prestoni grad Vizantija je dobio njegovo ime i
grad je od tada postao prestonica carstva.
Dakle, ovde je ono to imamo prema zvaninoj "istoriji." Imperator
Konstantin Veliki proglasio je hrianstvo dravnom religijom i vrhovni
svetenici su doli da ive u prestonom gradu, to znai da je Carigrad postao
zvanini verski centar carstva i pre Prvog vaseljenskog sabora, i ve od trenutka
objavljivanja nove dravne religije, koja u stvari bila kult Dionisa, a ne
hrianstvo, koji se razlikuju malo jedan od drugog u svojoj sutini! Osnovna
razlika je ime boga, dok je "kostur" isti to doputa drutvenim parazitima da
tako lako-manipuliu prolim dogaajima, samo je bilo potrebno da unesu ime
Isusa Hrista umesto Dionisa i sve je bilo u "savrenom redu".
Zar nije zanimljivo? 320.godi. n.e. Konstantin je proglasio "hrianstvo"
dravnom religijom u gradu Vizantija i od tog trenutka on postaje prvi kralj
Jerusalima! Ponavljam, Konstantin je objavio dravnu religiju u gradu
Vizantija. Meutim, on nije proglaen za prvog kralja Vizantije, ve Jerusalima!
Zar to nije udno? Ali neobinost e nestati odjednom ako se ne koriste
stereotipi koji postoje sada i koje su nametnuli drutveni paraziti da je Jerusalim
ime grada. Ime grada u kome se desio taj dogaaj je Vizantija, to znai da re
"Jerusalim" nije ime grada, ve je mesto gde se nalazi najvii svetenik dravne
religije. Poenta je da u stara vremena drava moe imati dva glavna grada: jedan
- 324 -

glavni bi predstavljao sekularnu vlast, a drugi grad je bio centar duhovne snage!
Da bi se razlikovalo ta koja prestonica predstavlja i koju mo, glavni grad
duhovne snage zvao se Jerusalim.

Slika 7

- 325 -

Slika 8

- 326 -

Slika 9

- 327 -

Slika 10

- 328 -

Slika 11

- 329 -

Dakle, Konstantin Prvi je postao kralj Jerusalima 320.god. n.e. i ve 323

n.e. nakon to je pobedio svog zajednikog suvladara Maksentijusa, postao je
rimski car. Onda je imao dve titule-kralj Jerusalima i car Vizantije. Ve
330.god. n.e. car Konstantin Prvi prenosi prestonica Carstva u grad Vizantija
koji je ubrzo posle toga poeo da se zove Konstantinopolj, grad Konstantina.
Upravo je tada grad Vizantija-Carigrad postao sekularni glavni grad i Jerusalim,
duhovna prestonica, istovremeno. Zato je Konstantinopolj bio i Jerusalim!
Prikladno je napomenuti da je svaki car vizantijskog carstva postajao i kralj
Jerusalima. Hajde da ponovo pogledamo u rukopise i saznamo ko se jo
pominje kao kralj Jerusalima. Na iznenaenje, nalazimo da je vojvoda Gotfrid
Bujonski stekao ovo zvanje 1099. god. n.e., kada su krstai zauzeli Jerusalim!
Meutim, moderna interpretacija "istorije" ga naziva prvim kraljem
Jerusalima iz "nekog" razloga koji nije taan, jer je Konstantin Veliki bio prvi
koji je postao prvi kralj Jerusalima 320.g.n.e. pratei rukopis, i "njegov"
Jerusalim je bio na mestu grada Vizantije-Carigrada. Moe li biti da se greka
uvukla u rukopis 17. veka? ini se da ne moe. Rukopis kae da je an de Brien
bio kralj Jerusalima od 1210 do 1221 n.e. , a moderna "istorija" govori isto!
Dakle, ovde se rukopis u potpunosti poklapa sa opte prihvaenom zvaninom
verzijom! Ali rukopis takoe proziva an de Briena carom Carigrada! Pa,
moderna istorija prelazi preko ove injenice u apsolutnoj tiini. Iako se pominje
oduzimanje Carigrada, ali se tvrdi da se to desilo u aprilu 1204 n.e. tokom
sledeeg krstakog pohoda.
Postoji udna stvar u svemu ovome. Prema zvaninoj verziji, Jerusalim se
predao 2. oktobra 1187 n.e. nakon kratkotrajne opsade sultana Saladina, koja se
dogodila neposredno posle smrti sledeeg kralja Jerusalima Boudena etvrtog.
Mi takoe znamo iz zvanine verzije da su krstai zauzeli Carigrad 1204 n.e i da
je an de Brien postao kralj Jerusalima. Interesantno je prema rukopisu, da su
svi kraljevi Jerusalima iz "nekog" razloga veoma usko povezani sa Carigradom,
ukljuujui i Boudena etvrtog. Iako oni nisu uvek postajali carevi u Carigradu,
kao, na primer, Konstantin Veliki, vojvoda Gotfrid Bujonski ili an de Brien ...
Ovaj period iz prolosti je veoma zanimljiv, ali mi dozvolite da napustim
svoja potpuna pojanjenja za odgovarajuu knjigu (Slika 12). U meuvremenu
u se vratiti svom ivotu u SAD krajem juna 1992. godine, kada sam sproveo
svoj prvi kolski-seminar u San Francisku. Meutim, pre nego to to uradim ne
mogu da ne skrenem panju na jo jednu vanu injenicu oko ivota Isusa
Hrista koji se odnosi na njegovu suprugu-Mariju Magdalenu. eleo bih to da
uradim samo iz jednog razloga - ima legendi koje se odnose na jedinu enu
Isusa Hrista iz najblieg kruga onih koji su mu ostali verni i nakon njegovog
raspea i vaskrsenja:

- 330 -

Slika 12

- 331 -

"... Prema drugoj verziji, latinskoj, kako bi odagnala tugu Marija

Magdalena zajedno sa Lazarom i njegovom sestrom Martom stie na jug
Francuske u Provansu, na more. Putnici su se smestili na obali izmeu Marseja i
Nima.. Marija se nastanila u "peini samoe" meu stenovitim strmim liticama
nedaleko od naselja Sent-Bom (Sveti Miris) koje je dobila to ime u ast mirisnih
ulja sa kojima je Marija Magdalena mazala Hristove noge. Ovde je propovedala
svoje uenje i umrla u 63.god.n.e. sahranjena je u Sankt-Maksimin opatiji koja
se nalazi oko tridesetak kilometara od Marseja..."
To je ono to se, prema zvaninoj verziji istorije desilo sa Marijom
Magdalenom posle Hristovog raspea i vaskrsenja, emu se itaoci dive. Ja u
poeti sa gradom Marsejom:"... Grad se nalazi u Lionskom zalivu. To je najvea
luka u Francuskoj blizu usta ua Rone sa kojom je Marsej povezan preko
kanala. U 3. i 2. veka pre nove ere grad koji su Grci nazivali Masalija bio je
izloen napadima Kelta i Ligura. Zato je u 123.god. pne grad razmatrao ulazak
u savez sa Rimom. Senat je iskoristio situaciju i zapoeo teritorijalnu ekspanziju
u Provansi a onda i Galiji...
"Kao to jr oigledno iz prethodnog,, grad koji je na mestu modernog
Marseja je zvan Masalija u biblijskim vremenima! Evo vie informacija o
prolosti grada Marseja:
"... Tokom rata Cezara sa Pompejom Veliku Masiliju su unitile Cezarove
trupe nakon ega je je poela da se raspada. Vojvoda od Provanse vratio je
gradu ivot u 10. veku. Krstaki ratovi su odigrali kljunu ulogu u rastu
trgovinske vrednosti Marseja koji je postao vana tranzitna luka. 1481.god. grad
se zajedno Provansom pridruio Francuskoj ... "
Kao to proistie iz gornjeg, Cezarova armija je unitila drevni grad
Masaliju (prema zvaninoj verziji moderne "istorije" graanski rat izmeu
Cezara i Pompeja je bio 49-45 pre n.e.), nakon ega je zapoeo raspad grada.
Ovaj grad je obnovljen tek u 10. veku zahvaljujui Vojvodi od Provanse i od
tada je nazvan Marsej! Zar nije impresivno-grad pod nazivom Marsej pojavio u
10. veku n.e. a Marija Magdalena, prema zvaninoj legendi, stigla je na obalu
izmeu Marseja i Nima izmiui poteri 33.god. n.e.? Ali to nije sve! Kao to
proistie iz istorije Marseja, i grad i Provansa su postali deo Francuske tek
1481.god. n.e. Ali ni to nije sve! Nije postojala Francuska u 1. veku n.e., ali je
postojala Galija.
Hajde da nastavimo da analiziramo ovo istorijsko "majstorstvo":
"... Ona je propovedala svoje uenje i umrla u 63.god n.e. Ona je
sahranjena u St-Maksimin opatiji koja se nalazi oko tridesetak kilometara od
Marseja .."Kao to smo upravo videli grad nazvan Marsej pojavio se na
istorijskoj areni tek u 10. veku n.e. A Sent-Maksimin opatija u 1. veku nove ere
nije mogla da se pojavi ni pedeset kilometara od grada Masalije, Marsejskog
- 332 -

drevnog prethodnika, jer opatije su se pojavile tek nakon to je crkva podeljena

na istonu i zapadnu, ak i prema zvanino prihvaenoj verziji "istorije."
Dana 16. juna 1054. (julijanski kalendar) na papskog ambasadora u
Carigradu kardinala Humberta baena je bula sa anatemom vizantijskog
patrijarha i njegovih sledbenika na oltaru Sveto Sofijske katedrale. U osam dana
carigradski patrijarh je sazvao savet koji je potvrdio izoptenje papskog legata i
svih onih koji su ga podrali. Oni su anatemisani zato to je priznavali da Sveti
Duh moe doi od bojeg sina. Treba imati u vidu da je postojala religija, ali se
nije zvala hrianstvo. Osim toga, prema zvaninoj "verziji" hrianstva, car
Konstantin Veliki proglasio je "hrianstvo" dravnom religijom u Rimskom
carstvu tek 320.god. n.e., ak i pre toga, kada su prvi "hriani" iveli u
podzemlju i kada su ozbiljno proganjani od strane vlasti . I moderna istorija nam
je rekla da je Marija Magdalena sahranjena u St-Maksimin opatiji 63.god. n.e.!
U stvari, opatije su bile i predstavljaju zvanine strukturne jedinice katolike
crkve, kao dominantne dravne religije.
Postoji jo jedna injenica. Legende o Mariji Magdaleni kau sledee:
"... Bila je legenda koja je postojala na junoj obali Francuske tokom
mnogih vekova, da je Marija Magdalena donela Gral u Marsej zajedno sa
svojom sestrom Martom, njenim bratom Lazarem i Dionisijem Areopagitom.
Lokalni metani su potovali Mariju Magdalenu kao Isusovog bliskog i pravog
prijatelja, kao enu-miro-nosioca, prvu koja je videla Hrista nakon vaskrsenja.
Oni su je smatrali osnivaem istinskog hrianstva i "majkom Grala", koji je
kako stara legenda govori, ona sakrila u peini neposredno pre svoje smrti ... "
Sve nam jasno u vezi grada Marseja. Sada emo obratiti panju na veoma
zanimljivu injenica da su stanovnici na jugu Francuske (Napomena-Francuske,
ne Galije koja je postojala u 1. veku nove ere) smatrali Mariju Magdalenu
Hristovom enom i osnivaem pravog hrianstva i "majkom Grala ". Poenta je
da je prema legendi i Isus Hristovim rukopisima Marija Magdalena bila njegova
supruga i majka dvoje dece-erke i sina! Ako se uzme u obzir da legende kau
da je Gral posuda sa Hristovom krvi, a zatim i fraza da je Marija Magdalena
majka Grala, postaje jasno. U stvari krv Isusa Hrista su njegova deca, njegov
nastavak ivota! Onda je majka grala majka Isus Hristove dece! to se tie
osnivanja pravog hrianstva od strane Marije Magdalene i ta se tada desilo,
legende i zvanina "istorija" izvetavaju sledee:
"... 1209-1229.god.n.e. Rimska crkva je zapoela krstaki rat protiv
Albigoja u Junoj Francuskoj. U tenji da potine svojoj moi oba, i telo i duu,
rimska crkva nije mogla da tolerie da slobodna i sjajna kultura koja ne priznaje
mo Rima postoji na jugu Francuske, u Provansi i Langedoku. Ovi ratovi su
ostavili iza sebe pepeo i ruevine. Lepa zemlja Provansa je potpuno unitena, a
stanovnitvo istrebljeno sa uasnom okrutnou. Muenitvo Katarske
- 333 -

zajednice, njihov herojski otpor Rimu i portvovanost u ime slobode i duha nisu
bili uzalud.
Rat protiv Albigoja trajao je dvadeset godina. Dvorac Montsenjur gde je
prema legendi Sveti Gral dran, postao je njihovo poslednje utoite. Dvorac i
zemlja su pripadali Esclarmonde de Foix, stvarnoj istorijskoj linosti. Bila je
plemenita ena i inicirana u veoma visok sveti rang, koji je predvodio otpor do
kraja. Legenda ju je nazivala uvarem Grala; njeno ime je okruen legendom,
Oto Ran ispriao je jednu od njih u svojoj knjizi "Krstaki rat protiv Grala"
zasnivajui je na reima pastira-branina. Sveti Gral nije kako ga opisuju
posuda koju je Marija Magdalena nosila sa sobom, ve dragulj koji je pao iz
Luciferove krune kada su pali aneli baeni s neba na zemlju.
Dok su zidovi Montsenjur jo stajali, Katari su uvali Sveti Gral. Ali
Montsenjur je bio u opasnosti. Luciferova vojska je ve bila blizu njihovih
zidova. Bio im je potreban Gral kako bi ga vratili u krunu vladara. Esklarmond,
uvar Grala, bacila je dragoceni relikt u utrobu planine. Planina se zatim
zatvorila i na taj nain Gral je sauvan. Kada su avoli uli u dvorac, shvatili su
da je prekasno. U besu su spalili sve iste (Katare), u blizini stena na kojima je
dvorac stajao, na polju poara. Esklarmond je bila jedina koja nije umrla. Kada
je sakrila Gral, otila je na vrh planine, pretvorila u belog goluba i odletela u
planine. Krstai nisu pronali ni blago Katara ni Sveti Gral. Vrlo je verovatno da
su jo uvek u Langedoku. Neke pesme, ukljuujui i otkria iz 19. veka, dovode
trag do Rennes le Chateau-a gde je Sveti Gral posebno potovan." .
Zanimljivo, zar ne? Evo kako je lanak Vikipedije tumai ove dogaaje:
"Albigojski krstaki rat ili Katarski krstaki rat (1209-1229) bio je 20-ogodinji
vojni pohod koji je inicirala Rimokatolika crkva da eliminie Katarsku jeres u
Langedoku. Poto su diplomatski pokuaji Inoentija treeg bili neuspeni,
posle smrti papskog legata Pjera de Kasteljana koji je ubijen (navodno od strane
agenta u slubi u Katara), Inoentije trei je proglasio krstaki rat protiv
Langedoka, nudei zemlje tih izmatika francuskim plemiima koji su spremni
da uzmu oruje u ruke. Nasilje je dovelo do spajanja zemlji sa bliskom kulturom
i jezikom vezom Katalonije (vidi Oksitanija). Procenjuje se da je 200.000 do
1.000.000 ljudi masakrirano tokom krstakog rata. Katarski krstaki rat je
takoe imao ulogu u stvaranju i institucionalizovanju kako Dominikanskog reda
tako i srednjovekovne inkvizicije ... "
Vreme krstakog rata protiv Katarskog pokreta ponovo privlai panju.
Ako je Marija Magdalena napravila pravo hrianstvo u Provansi i Langedoku u
1. veku n.e., veoma je udno da je papa Inoentije trei ratovao protiv njenih
sledbenika tek u 13. veku n.e. i proglaavao ih jereticima! Sve se ispostavlja
veoma udno: prvi krstaki rat, iji je cilj bio da se oslobodi Sveti Grob bio je
od 1095-1099 n.e. i bio je prekinut zauzimanjem Jerusalima-Carigrada. Oni su
- 334 -

ekali skoro jedanaest vekova da kazne Hristove ubice, a onda su odluili da

kazne "jeretike", sledbenike Marije Magdalene, ali tek nakon dvanaest vekova!
Rimski Papa je imao naizgled udnu logiku, ali ta udnovatost nestaje
odjednom, ako obratimo panju na injenicu da su Katari smatrali sebe istim, i
prozvali krstae koje je poslao Inoentije trei luciferovom vojskom ili slugama
avola!
Dakle, ako se uzme u obzir da je Isus Hrist razapet u Jerusalimu-Carigradu
1086.god., a zatim sve neobinosti u legendi o Mariji Magdaleni e nestati, jer
je tada Francuska postojala kao zemlja, kao to je postojao grada Marselj, itd.
Neobinosti e nestati ne samo u legendi o Mariji Magdaleni, ve u svemu gore
navedenom. Iako nisam dao sve argumente, dato je vie nego dovoljno da se
raskrinka zvanina verzija "istorije"! Osoba koja se zove Isus Hristos naziva
Boga Jehovu avolom to se vidi i iz Novog zaveta. On je pozvao izabrani
naroda ovog boga izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Pre Radomira (Isusa
Hrista), kao uitelja Vedskih tradicija, pojavio se u istorijskoj areni kult Dionisa
koji je tada bio vodei u Evropi,i koji se od vremena Konstantina Velikog
potpuno diskreditovao!
Isus Hrist je potresao celu Evropu sa svojim delima, oevi grke religije
(kako su je zvali u 10. veku) i judaistiki prvosvetenici iza njih su odluili da
e Isus Hrist biti odlian kandidat za ulogu novog mesije. U maloj "urbi" su
predstavili "novu" religiju koju pokriva svetlost i isto ime oveka koji je
posvetio ceo svoj ivot u borbi protiv drutvenih parazita, koji koriste judaizam
u svim svojim vidovima da porobe ljude, a njihove prve rtve su Izraelci - u
daljem tekstu: ovce kue Izraela!
Dakle, vrlo brzo takozvana grka religija je pretvorena u hrianstvo. To se
desilo na poetku 12. veka n.e. i tu se pojavio problem, veliki problem! Na jugu
Francuske je pravo uenje Isusa Hrista uvala i spasila od lai njegova supruga,
majka njegove dece-Marija Magdalena. Istinski situacija je bila poznata ne
samo u viim slojevima drutva tog vremena ve i meu obinim ljudima.
Uenje se irilo sve bre i bre. ta je Papa Inoentije trei uradio? On je poslao
krstaku vojske protiv Isus Hristovog istinskog uenja!
Albigojski otpor je trajao dvadeset godina, ali snage nisu bile ravnopravne
i poslednji branilac je pao. Krstai koje su Katari nazivali avolja vojska,
unitili su milion ljudi! Samo zamislite ovu humanitarnu katastrofu: milion
stanovnika je potpuno istrebljeno, kojih je za 13. vek n.e. bio neverovatan broj,
u dve pokrajine u junoj Francuskoj, nakon ega su se provincije Provans i
Langedok pretvorile u pustinje, a kasnije su obnavljene. Interesantno je kako su
Katari zvali svoje neprijatelje. Glavni grad Katara bio je grad Albi i Katari nisu
bili Izraelci, drugim reima, oni su Goje iz Albe! Izraelci nazivaju sve ostale
ljude Goje. Kombinacija svih ove dve rei dala je ime pod kojim su ovi ljudi
- 335 -

poznati u istoriji-Albigoji. !
Mislim da nema potrebe da se objanjava ko je dao takav naziv tim ljudima
i zato su svi bili masakrirani bez ikakvog izuzetka, ak i deca, ene i starci-sve
je uraeno u skladu sa Jehovinim zapovestima i u potpunom skladu sa Torom!
Postaje vrlo jasno zato su Katari nazivali krstae vojskom avola Luciferaa!
Malo je poznato da je Lucifer drugo ime za Boga Izraelaca. Mnogi ne znaju da
ime Lucifer prevedeno sa latinskog kao nosilac svetlosti. Da bi se shvatilo koje
"svetlo" taj Bog nosi i kome, dovoljno je da proitate nekoliko redova iz TorePetoknjija:
.
1. Jer gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode, a nd tobom e biti
Gospod I svetlo njegovo, a njegova slava e se javiti tebi.
2. I hodae narodi pod svetlom tvoim, i carevi pri sjaju tvoga sijanja.
.
Ovo jasno pokazuje kakvo "svetlo" Bog Jehova donosi i kome i iji je to
"Bog" i zato taj bog ima drugo ime - svetlonoa ili Lucifer to jasno proizilazi
iz Tore! Svakako, nisam imao sve na dohvat ruke 1992. godine, ali sada sam
dopunio svoje rei sa stvarnim injenicama i dokumentima, koje mislim da e
pomoi itaocima da dobiju potpuniju sliku o tragediji koja se odigrala od oko
ivota i smrti oveka koji je donosio radost svetu (Radomir-bukvalan prevod sa
ruskog "radost sveta", a sa srpskog "donosilac svetla i mira") uglavnom
poznatom pod imenom Isusa Hrista ...Svi moji izleti u prolost nae civilizacije
koji se odnosi na sutinu i prirodu religija izazvali su pravi ok kod mojih
slualaca. Da zavrim priu koja je stvorila mnogo haosa na mojim
predavanjima, ja bih napravio jo jedan "dodir" iz nae stvarnosti. Moj uenik
ila koja je palestinska Jevrejka je dola kod mene nakon svega ovoga i pitala
ta treba da uradi sa svime to je znala? Pre nego to sam joj odgovorio Dao
sam joj kuni zadatak.
Bio je prilino jednostavan. Pitao sam je da pogleda u nekoliko njenih
poslednjih ivota. Ovaj zadatak ju je iznenadilo, ali ne mnogo. Vrlo je
verovatno da nju nije moglo nita da okira u mojoj koli i obeala je da e to
uraditi. Sledeeg jutra je dola zapanjena! NJeno prvo pitanje je bilo o znaenju
onoga to je videla. Ona mi je rekla da je bila Eskim u jednoj od svojih
inkarnacija, i crnkinja u drugoj, i bila je Rus u svom pretposlednjem ivotu!
Jo uvek ukoena, ona je pokuala da reprodukuje ime koje je proitala na
svom ruskom grobu:. "... Nikolaj ... Nisam mogao da proitam u potpunosti ime
na grobu, mnoga slova su nejasna za mene i moje ime je udno ... Viach ... "
Ona je pokuala da izgovori ruski ime koje je teko izgovorljivo za bilo kog
stranca. Dakle, nisam ekao do kraja njenu "patnju" i zavrio "Vjaeslav" - "Da,
da ... to je upravo to ime" uzviknula je sa radou. Kada sam saznao te detalje
- 336 -

pitao sam je: "Recite mi, molim vas, ko ste vi? Jevrej, Eskim, crnkinja ili Rus".
Telo uz odreenu genetiku je odea za na duh (duu). Svakako, "odea" je
vana, ali najvanije je ko nosi tu telesnu odeu!
Vano je ko si i ta si radio u toj "odei", a sve ostalo je sekundarno..

- 337 -