GRANINE VREDNOSTI NIZOVA

Marina Nikoli 095/2012

Ana Nenadi 167/2011
Dragana Grubi 171/2011
Damjana Stojii 211/2007
Ivana Bogievi 224/2010
Aleksandra Nerandi 220/2011

Kako je sve poelo

Oko 5. veka p.n.e. grki filozof Zenon je formulisao svoje uvene paradokse koji su
ukljuivali procese sa graninim vrednostima (limesima).
Grki filozofi Leukip, Demokrit, Antifont, Eudoks i Arhimed su do 2. veka p.n.e. razvili
metod iscrpljivanja (ekshaustije) za izraunavanje povrine figure ubacivanjem niza poligona
ije povrine konvergiraju ka povrini itave figure.
Ozbiljnije razumevanje graninih vrednosti, limesa, poelo je u 17. veku radovima Njutna.
U 18. veku Ojler je paradoksalno sumirao neke divergentne redove, da bi Lagran 1797. god.
shvatio i objasnio vanost rigoroznosti u razmatranjima u vezi sa limesima.
Gaus je 1813. strogim definicijama po prvi put u istoriji matematike odredio uslove
konvergencije nizova u graninim uslovima.
Savremenu definiciju limesa (za svako >0 postoji n0...) dao je eki matematiar Bernard
Bolcano u tada jedva primeenom radu: Der binomische Lehrsatz, Prag 1816. koji je oko
1870. prhvatio nemaki matematiar Karl Theodor Wilhelm Weierstra.

Limes i konvergencija niza

Beskonani niz realnih brojeva je funkcija a : NR. Oznaavamo ga sa a1,a2,a3, ,an, ili
(an).
Epsilon okolina (-okolina) realnog broja a je otvoreni interval realnih brojeva (a , a + ),
pri emu je realan pozitivan broj.
Broj a je taka nagomilavanja niza realnih brojeva (an) ako svaka -okolina broja a sadri beskonano
mnogo lanova niza (an). Ako je taka nagomilavanja niza jedinstvena i konana, nazivamo je

limes.
Realan broj A je limes (granina vrednost) niza realnih brojeva (an), ako za svaki realan broj
>0 postoji prirodan broj n0 takav da (n > n0) (|an A| < ). Tada piemo: anA,n, ili
A = lim

i itamo: niz (an) tei A kada n tei beskonanosti.

Niz (an) ima limes ako postoji taka A takva da se u svakoj njenoj okolini nalaze skoro svi
lanovi tog niza (izraz skoro svi lanovi niza znai beskonano mnogo lanova niza sa
najvie konano mnogo izuzetaka).
Niz je konvergentan ako ima (tano jednu) graninu vrednost. U suprotnom je divergentan.
Mogua je i drugaija definicija konvergencije niza. Skoro svi lanovi niza znai isto to i svi
lanovi poevi od nekog odreenog lana. Dakle, ako odaberemo bilo koju okolinu
poluprenika >0, mogue je nai tako veliki indeks n0, takav da iza tog indeksa (za svako
n>n0) svi lanovi niza su unutar okoline (|a an| < ).
Vai sledee:
A= lim
( AR)(>0)( n0N)(n>n0 |A |<)
n

Terminologija

Niz sa jednakim lanovima naziva se konstantan niz.

Nulaniz je konvergentan niz iji je limes jednak nuli.

Ogranienost i konvergencija

Realni niz (an) je ogranien ako postoji interval [m, M] takav, da za sve lanove vai:
manM. Broj m nazivamo donja granica, a broj M gornja granica niza.
Veze:
o Ogranien niz ima bar jednu taku nagomilavanja.
o Konvergentan niz je ogranien.
o Ako ogranien niz ima samo jednu taku nagomilavanja, on je konvergentan i ta taka
mu je limes.
o Niz je konvergentan ako i samo ako je ogranien i ima tano jednu taku
nagomilavanja.

Monotnost i konvergencija

Realni niz a1, a2, a3, nazivamo rastui, ako vai an an+1, za n = 1, 2, 3, .
Realni niz a1, a2, a3, nazivamo opadajui, ako vai an an+1, za n = 1, 2, 3, .
Ako je niz rastui ili opadajui kaemo da je monoton.
Niz je strogo rastui, ili strogo opadajui, ako su iskljueni znakovi jedankosti u gornjim
izrazima.
Veze:
o Monoton niz je ogranien, ili divergira.
o Monoton ogranien niz je konvergentan.
o Monoton je niz konvergentan ako i samo ako je ogranien.
o lanovi rastueg (opadajueg) konvergentnog niza nisu vei (manji) od njegovog
limesa.

Osobine limesa

Ako je niz (an) konvergentan sa limesom A, onda je niz njegovih apsolutnih vrijednosti (|an |)
takoe konvergentan, sa limesom |A|. Obratno tvrenje ne vai (kontraprimer je niz: +1, -1,
+1, -1, ... )
Ako svaki lan konvergentnog niza (an) mnoimo istim brojem (konstantom c), rezultat je
takoe konvergentan niz (can) iji je limes proizvod te konstante i limesa niza (an).
lim ( ) = lim

lim (

Limes zbira (razlike) dva konvergentna niza jednak je zbiru (razlici) njihovih limesa.
lim ( + ) = lim
+ lim

) = lim

lim

o Obratno ne vai. Na primer:

= + 1/ i
= divergiraju a njihov
zbir
+ = 1/ konvergira.
o Meutim, ima jedan poseban sluaj kada vai obrnuto, a to je kada je prvi niz realan,
a drugi (isto) imaginaran.
Limes proizvoda dva konvergentna niza jednak je proizvodu njihovih limesa.
lim ( ) = lim
lim

Ako je ( ) konvergentan niz sa lanovima koji su razliiti od nule i limesom razliitim od

nule, onda je niz (1/ ) konvergentan, a limes mu je reciproan limesu niza .
lim (1/ ) = 1 / lim

Ako je (an) konvergentan niz i (bn) konvergentan niz sa lanovima koji su razliiti od nule i
limesom razliitim od nule, onda je limes kolinika nizova
i jednak koliniku limesa
nizova
i
lim ( / ) = lim
/ lim

o Obratno, iz konvergencije kolinika ne sledi konvergencija brojioca i imenioca. Primer su

nizovi:
= i
=
koji divergiraju, dok njihov kolinik
/ = n/ n2 = 1/n
konvergira.

1. Pokaimo da je limes niza an = , kad n jednak nuli, tj. lim

= 0.

to je n vei to je blii nuli (Slika 1.1.). Drugim reima, kad u nizu idemo dovoljno
daleko onda apsolutna vrednost |an - 0| postane i ostane manja od svakog pozitivnog
realnog broja . Napravimo strogi dokaz navedenog tvrenja:
Arhimedova teorema
Za svaka dva prirodna broja a i b postoji pripodan broj n td. je an > b.
Neka je (-, ) -okolina nule. Prema Arhimedovoj teoremi postoji prirodni broj 0
1
1
1
takav da je 0 > 1 tj. . Sada je, za svako n > 0 , . Budui da je
0

|an - 0| = to je |an - 0| za svako n > 0 , tj. svi lanovi niza , osim eventualno
prvih konano mogo lanova 1 , 2 , ., 0 nalaze se u datoj -okolini nule.

1
0

1
2

1
1

Slika 1.1. n > 0 ( | - 0| )

Po definiciji limesa sledi lim

= 0.

2. Dokaimo da ne postoji lim (1) .

Take nagomilavanja ovog niza su -1 i 1, a da bi niz bio konvergetan mora da ima samo
jednu taku nagomilavanja. Dakleovaj niyje divergentan.
3. Dokaimo da je lim

(1)

= 0.

Tvrdjenje: Ako je niz (an) konvergentan sa limesom A, onda je niz njegovih apsolutnih
vrijednosti (|an |) takoe konvergentan, sa limesom |A|
Kako je |
lim

(1)

(1)

| = , a kako smo malopre dokazali da je lim

= 0.

4. Dokaimo da je lim (2 lim (2 -

lim

) =2

) = 2 0 = 2.

5. Dokaimo da je lim
1

= lim

2
1
1

lim

= 0.
= 0.

= 0 odatle sled ii da je

6. Nai limes niza:

ako:

Postupak:
lim

= lim

= lim

== lim

= lim

0, <
, =

, >

7. Nai sledei limes niza:

2 4 + 2 + 7
lim
4 + 5 + 8
Postupak:
1

4 (2 + 2 + 4 )
2 4 + 2 + 7
2
lim 4
= lim
= lim = 2
5
8
+ 5 + 8
4 (1 +
+ ) 1
Objanjenje: Traeni limes je limes kolinika dva polinoma. U zadacima ovog tipa, koristi se
prethodno dokazana injenica:
1
=0

lim

Pored toga, posmatra se stepen polinoma u brojiocu I stepen polinoma u imeniocu I odnos ta dva
stepena odreuje rezultat, kao to smo mogli videti u optem sluaju (u zadatku broj 6). U naem
sluaju, polinomi u imeniocu I u brojiocu su istog stepena, pa kao krajnji rezultat dobijamo
odnos koeficijenata koji stoje uz lanove najveeg stepena, odnosno uz 4 .

8. Nai sledei limes niza:

10 6 + 7 5 + 4 3 + + 7
15 4 + 3 3 + 2 2 + 5 + 8
lim

Postupak:
7

6 10 + + 3 + 5 + 6
10 6 + 7 5 + 4 3 + + 7
lim
= lim
3
2
5
8
15 4 + 3 3 + 2 2 + 5 + 8
4
15 + + 2 + 3 + 4
7

= lim

2 10 + + 3 + 5 + 6
3

15 + + 2 + 3 + 4

Objanjenje: Postupak je analogan prethodnom. U ovom zadatku imamo da je stepen brojioca

vei od stepena imenioca i nakon kraeg sreivanja, ostaju i u imeniocu i u brojiocu samo
.
konstante i sabirci tipa ^ koje tee nuli kada n tei beskonanosti, ali u brojiocu ostaje 2 to
I determinie konaan rezultat.

9. Izraunati graninu vrednost niza

Postupak: lim 2 + = lim

iji je opti lan oblika

2 +

2 ++
2 ++

= 2 + .

= lim

2 + 2

2 ++

= lim

2 ++

Sada se ponovo izvlai najvei stepen I u imeniocu razlomka se koristi da je 2 = (ovo vai
jer imamo >0 i pa je 2 = = ):
lim

2 ++

= lim

1
2 (1+ )+

= lim

10. Izraunati graninu vrednost niza

1
(1+ )+1)

= lim

zadatog sa

1
1
(1+ )+1

1+2+3+

= lim

1+1

=2

Postupak: Suma aritmetike progresije je data formulom: 1 + 2 + 3 + + =

( +1)
2

Kada je iskoristimo, dobijamo:

1+ 2 + 3+
lim
= lim

( +1)
2
2

(1 + ) 1
+1
= lim
= lim
=
2

2
2

Broj e kao limes niza

U sledeim zadacima (11-15) koristiemo definiciju broja e pomou limesa niza:
(
11. Naimo graninu vrednost

Reenje: napraviemo limes koji nam treba, za koji znamo da je e, a onda izvriti potrebne
operacije
(

12. Naimo graninu vrednost

) )

Reenje: ponoviemo prethodni postupak, s tim to emo sada koristiti injenicu da 3n tei
beskonanosti kada n tei beskonanosti
(

) =

13. Naimo graninu vrednost

) )

Reenje: brojilac emo rastaviti na 2n-1 i 3

(

) =

da malo obrazloimo ovaj stepen na kraju... imali smo n, a treba nam (2n-1)/3, da bi to dobili
pomoili smo n sa 2/3 i oduzeli 1/3, da ne bi pokvarili rezultat moramo uraditi sve obrnuto,
dodati 1/3 i pomnoiti sa 3/2!

14. Izraunati limes sledeeg niza

Reenje: koristei svojstva logaritamske funkcije zadani limes moemo zapisati u obliku

(
]

15. Nai graninu vrednost

Reenje:
(

) =
(

(
)

)
(

Teorema o dva policajca

Postoje nizovi kod kojih nije lako nai graninu vrednost kao to je prethodno pokazano. Za
takve sluajeve koristimo teoremu od dva policajca.
Teorema(Teorema o dva policajca): Neka su (an),(bn) i (cn) nizovi. Neka je n0 prirodan broj.
Neka za niz (cn) vazi an cn bn za sve n > n0. Pretpostavimo takoe da je
Tada je i
.
Pria iza teroeme je sledea: Ako dva policajca vode zarobljenika izmeu njih i oba
policajca ulaze u eliju, tada bez obzira kojim putem idu zarobljenik takoe mora ui sa njima u
eliju.
16. zadatak: Imamo niz

na ovaj niz primeniemo teoremu o dva policajca na sledei nain:

Mi znamo na osnovu prethodnog da je

Odatle zakljuujemo da je

i da je

kao i da vai

na osnovu tereme o dva policajca.

Moemo se susresti sa sledea dva problema prilikom primene teoreme o dva policajca. Prvi
problem je da prepoznamo kada moe da se koristi teorema. Najee teorema se koristi kad god
moemo da naemo dva niza koji ograniavaju dati niz i pritom imaju istu graninu vrednost. U
gronjem primeru nizovi 1/n i (-1)/n zadovoljavaju ba taj uslov. Drugi problem je taj da prilikom
primene ove teoreme moramo sami pronai dva niza. Odnosno treba da znamo koje nizove emo da
uzmemo. Najee, moemo uzeti aposlutnu vrednost datog niza i to e biti na jedan izabran niz,
dok je drugi obino negativna vrednost prvo izabranog niza.
17. zadatak. Izraunati limes niza
.

Pre svega znamo da

Izabraemo niz
n. Tda sledi da je

. Zbog toga vai i

i niz

. Za ovako izabrane nizove vai

na osnovu teoreme o dva policajca.

.
za svako

Slika uz 17. zadatak

18.zadatak:Izraunati graninu vrednost niza
.
Uoavamo da je niz bn 0, a zatim i da je

Dakle uzimamo da je niz an=0, niz cn=1/n. Za ovako odabrane nizove vazi da je anbncn. Sledi da je
granina vrednost niza bn = 0.
19.zadatak:Dokazati da je

Odmah moemo da primetimo da u brojiocu razlomka imamo sin(n) koji moemo da

ograniimo. Dakle imamo

Imamo i uslov da je n+1 pozitvno, to znai da se smer nejednakosti nee promeniti ukoliko
budemo delili sa n+1.

Dalje,
.
Odatle na osnovu teoreme o dva policajca sledi da je

Slika u 19. zadatak

20.zadatak: Dokazati da je

Posmatramo tri sluaja, a > 1, a = 1, 0 < a < 1.

1. sluaj: a > 1
Najpre emo a predstaviti preko n-tog korena

Zatim poslednju jednakost razvijamo primenom binomne formule

pri emu je

Odatle sledi da je

Odnosno
.
Kako samo razmatrao sluaj kada je a > 0, tada vai i da je
, pa je i
Dakle,

S obzirom da kada
kada
2. sluaj: a = 1

, sledi (na osnovu teoreme) da

, odnosno

3. sluaj: 0 < a < 1

Kako posmatramo samo one a za koje vai 0 < a < 1 sledi da je

osnovu prvog sluaja jednak jedinici, a odatle sledi da je

pa je limes u imeniocu na
.

21. Izraunati:
3
3
b) lim n+1 n

2
a) lim 10 n n + 1n

Reenje:
a) Racionalizacijom izraza u zagradama dobijamo:
lim 10 n( n2 +1n)=lim 10 n( n2 +1n)
n

lim
n

n2 +1+n
n 2+1n2
=lim
10
n
=
n2 +1+n n
n2 +1+n

10 n
10
10
=lim
= =5
2
n
1
1
n( 1+ 2 +1)
1+ 2 + 1
n
n

b)
2

3
n+1 +23 n+ 13 n+ 3 n
n+1n

lim n+1 n=lim ( n+ 1 n) 3

=lim 3
=
2
2
3
3
3 2
3
3
3 2
n
n
n+1 +2n+ 1 n+ n n n+1 +2 n+1n+ n
3

lim
n

1
2

n+1 +2 n+1n+ n

Kako je lim
n

1
2

n+1

=lim
n

=0 , lim
n

1
3

1
2

n+ 1

1
1
1
1
1
+ 3 2 =lim 3
+lim 3
+ lim 3 2
3
2
3
2 n+1 n n n n+ 1 n 2n+1 n n n
3

=0 sledi da je vrednost traenog limesa jednaka nuli, tj.

lim 3 n+13 n=0
n

22. Izraunati:

a) lim
n

2 1
2n +1

b) lim
n

1
n

2 1
1
n

2 +1

Reenje:
Izvlaenjem

za a), odnosno

1
1
)
1 n
n
1
2 1
2
2 1
lim n =lim
=lim
= =1 jer je lim n =0
1
1 1
n 2 +1
n
n 2
2n(1+ n ) n 1+ n
2
2
n

a)

1
za b) u imeniocu I brojiocu dobijamo:
2n

2 (1

b)

lim
n

1
n

2 1
1

2 n +1

1
11 0
= =0 jer je lim =0
n n
1+1 2

23. Izraunati:
a) lim
n

c) lim
n

2n+ 1+3 n+1

2n +3 n

b) lim (1)nsin (n)

n

cos

sin n
n

d)

lim
n

1
n

Reenje:
a)
lim
n

2n+ 1+3 n+1

=lim
n
2n +3 n

2n+ 1
2 n+1
2 n 2
2 n
n
+1)
33
((
)
+1)
3
((
)

+1)
2(
) +3
3n +1
3
3 3
3
20+3
=lim
=lim
=lim
=
=3
n
n
n
n
0+ 1
n
n
n
2
2
2
n 2
n
3 ( n + 1)
3 (( ) +1)
( ) +1
( ) +1
3
3
3
3

3n +1(

2 n
jer je lim ( ) =0 zato to je
n 3

2
<1 .
3

b) lim (1)nsin (n)=0 jer je sin(n)=0 za svaki prirodan broj n.

n

sin n
1
=0 jer je funkcija sin ograniena funkcija, i vai da je lim =0 , a granina
n
n
n n
vrednost proizvoda ograniene funkcije I funkcije koja tei nuli je nula.
c) lim

cos

1
n

1
=0 jer je funkcija cos graniena funkcija, I vai da je lim =0 , a granina
n
n
n n
vrednost ograniene funkcije I funkcije koja tei nuli je nula.
d) lim

24. Izraunati:

a)

n2 +11

lim 2
n n +11

5n +n
b) lim
n+1
n 35

Reenje:
a)
2

( n2+ 1) 1
n2 +11
n 2+11 n2 +1+1
n 2+11
n2

lim 2
=lim

=lim
=lim
=lim
=
2
2
2
2
2
2
2
n n +11
n n + 1+1 n +1+1
n
( n2 +1+1) n n + 1+ 2 n +1+1 n n +2 n +1+2
2

lim
n

n
1
1
=lim
=
=1
n
1 1 2
1 1 2 1+20+0
2
n (1+2 2 + 4 + 2 )
1+2 2 + 4 + 2
n n n
n n n

Prethodno vai jer je:

lim
n

1
1
=0 i lim 2 =0
4
n n
n
n

5 (1+

b) lim
n

n
)
5n

1+

n
5n

5 +n
1+0
1
=lim
=lim
=
=
n+1
3
3
05
5
n n
35
5 ( n 5) n n 5
5
5

jer je lim
n

1
n
=0 i lim n =0
n
n 5
5

25. Izraunati:
n21 n
b) lim ( 2 )
n n +2

a) lim 2 n(ln nln (n2))

n

Reenje:
a) Koristei svojstva logaritamske funkcije zadati limes moemo napisati na sledei nain:
2n

lim 2 n(ln nln (n2))=lim 2nln(

n

n
n
)=lim ln(
)
n2 n
n2

Zbog svojstva neprekidnosti funkcije ln(x) I svojstva da za sve neprekidne funkcije f vai da je
lim f ( an)=f ( lim a n) dobijamo da je pretodini limes jednak:
n

ln [lim (
n

n 2n
) ]=ln [lim
n2
n

1
1
4
]=ln [lim
]=ln (e )=4
2n
n
n
2
2 ( )4
(1 )
(1 ) 2
n
n
2

1 n
1 n
n
(1
)
(
1
)
n21 n
n2
n2
e1 3
b) lim ( 2 ) =lim (
) =lim
=
=e
2
n
2
n n +2
n
2
n
e
2
n (1+ 2 )
(1+ 2 )
n
n
2