(" \( ,..:.

1 q :(,;"
'..;,,,

' - I

...

Biblioteka
Knjizevne nauke

Dzerald Prins

Kolekcija
Pojmovnik

Osnivac i urednik
Gojko Tesic
Glavni i odgovorni urednik
Slobodan Gavrilovic

Naratoiosi<i
recnii<
Prevela s engleskog

Brana Miladinov

Na korici
Aleksandar Srnec. Bez naziva (1962)

~rnACHMK

BHTAPCKH SPOJ

3~v

Predgovor

OVOrrl

izdanju

Mnogo toga se desHo u naratologiji od prvog izdanja

ovog recnika, te je u ovom novom izdanju naCinjen
izvestan broj revizija kojima se uzimaju u obzir promene
unutar discipline. Dodao sam izvestan broj termina koji
su sada nasiroko u opticaju (npr. polihronijska naracija),
a nijedan nisam izbacio. Termini koji su na granici za
starevanja, posredstvom svog kontunuiranog prisustva,
daju osecaj istorije naratologije i njenog razvoja. Tako
de sam neke odrednice modifikovao (uldjucujuCi i samu
odrednicu naratologija). I konacno, mada ne i posled
nje po vaznosti, prosirio sam bibliografiju.
Dugujem zahvalnost svom izdavacu, University of
Nebraska Press, a zahvaljujem i Vorenu Motu (Warren
Motte) na prijateljstvu.

lzvornik

Gerald Prince, Dictionary ofNarratology

Revised Edition. 2003. Lincoln and London

University of Nebraska Press

2003, University of Nebraska Press

Za srpsko izdallje IP Sluibeniglasnik. 2011

Predgovor

U ovom recniku definisem, objasnjavam i ilustrujem

termine specificne za naratologiju (npr. narema, eks
tradijegeticko); termine kod kojih naratoloska upotreba
odudara od ostalih upotreba (npr. glas, transformacija);
te termine Cije "obicno" ili tehnicko znacenje pripada se
mantickom domenu koji je istaknut Hi, cak, sustastven
za naratolosku deskripciju i argumentaciju (npr. kod,
pravila prepisivanja).
Moj popis nije neiscrpan. Zadriao sam sarno one
termine koji su u sirokoj upotrebi u naratologiji - nazi
ve pojmova koje koriste i koje mogu koristiti naratolo
zi razliCitih teorijskih i metodoloskih preferenci kao
god i izvestan broj termina koji viSe nisu u modi kao ne
kad. Stavise, usredsredio sam se na termine koji se od
nose na verbalne pre no na neverbalne naracije: verujem
da ova sklonost odrazava i sklonost same naratologije.
Nastojao sam da ne zapostavim nijedan vazan pokre"t:
oslanjao sam se na anglosaksonsku tradiciju koja po
tice od Henrija Dzejmsa i Persija Laboka, na nemacku
tradiciju Lemerta i Stancla, ruske formaliste i semio
ticare, francuske strukturaliste, i na telavivske poeti
care; uzeo sam u obzir naratoloske napore lingvista,
psihologa, antropologa, istoricara i istrazivaca vestac
ke inteligencije; nisam zaboravio ni Aristotela. Uprkos
tome, ostadoh pristrastan prema onome sto cini vero
vatno najuticajniju aktivnost u naratologiji poslednjih
dvadeset godina - onu "francuskih" iii "Francuzima

inspirisanih" naratologa. Konacno, izostavio sam veliki

broj term ina koji nesumnjivo pripadaju analizi pripove
danja, ali koje vidim kao adekvatnije za recnike retoric
kih, semiotickih, Iingvistickih ili knjizevnih termina (nor.
princip kooperacije iIi alegorija iii roman i romansa).
Kako moj popis nije neiscrpan, tako nisu potpuna
ni moja objasnjenja navedenih termina. Prvo, nisam ni
pokusavao da pribavim temeljan pregled definicija da
tih pojmova, niti misljenja 0 njima. Drugo, neprestano
sam se odlucivao za kratke formulacije, u uverenju da
recnik treba (i moze) da bude sarno korisno polaziste.
(U retkim slucajevima kada sam ponudio duze formu
lacije, namera mi je bila da nagovestim obilje diskusija
koje provocira pojedinacni termin iii pojmovi i pred
stave koje taj termin sobom naznacava.) Nastojao sam
da minimalizujem upotrebu tehnickog vokabulara i bio
vrlo slut na primerima (paradoksalno, oni su ceSce do
vodili do zabune no sto su rasvetljavali); ipak, nisam iz
begavao ponavljanja, jer imam mnogo vere u njihovu
pedagosku uCinkovitost.
Izabrani termini predstavljeni su kao alfabetna lista
jedinica. Obilato sam koristio unakrsne reference, upr
kos nervozi koju bi mogle izazvati, da naznacim odnose,
paralelizam i kontekste, kao ida uputim na dalje prime
re ili razjasnjenja: kada se spomenuti termin pojavlju
je kao zasebna jedinica recnika, to je onda oznaceno
crnim. Izvesna odstupanja od ove prakse vezana su za
termine koji se cesto ponavljaju, poput pripovedaca iii
lika: povremeno bi unakrsna referenca delovala pre
komerno. StaviSe, kad god mi se uCinilo da bi izveStaj
znanje 0 jednom iii vise drugih termina iz recnika
obogatilo korisnikovo razumevanje specificne odred
nice, dodao sam frazu "Vidi jos: to ito" na samom kra
ju recnicke jedinice. VeCini odrednica pridruzio sam i
bibliografske reference, s namerom da korisniku recni
ka dopustim dalje istrazivanje teme, te da identifikujem
bar neke izvore na kojima se temelje moje formulacije.

I u ovo; praksi napravljen je izvestan broj izuzetaka

npr. uzglobljavanje, konstitutivni model, posrednik - u

vidu slucajeva kod kojih kontekst, unakrsne reference
ilili iskazi 0 unakrsnim referencama Cine bibliografske
uputnice suvisnim. Kada odrednica poseduje dye ili vi
se odredenja (npr. kompetencija, kontakt, zaplet), i ako
je to prildadno, formulisanje pododrednica upucuje na
bibliografske jedinice koje su relevantne specijalno za
svaku od definicija. Reference su skupljene u bibliogra
koja se nalazi na kraju knjige.
Kada sam poceo da pripremam ovaj recnik, zeleo
sam da ovaplotim shvatanje naratologije kao discipline
i da konstituiSem prostor u kome se upucuje na izve
sna saglasja, kompatibilnost, kao i divergencije unutar
podrucja koje je dozivelo znacajan razvoj od sezdesetih
godina 20. veka i vrhunca strukturalizma. Jos i vise od
toga ieleo sam da sacinim jednostavan vodic za mnoge
od term ina, poj mova i nastojanja koji karakterisu polje
naratoloskih istrazivanja, kao i podsticaj za razvoj, izo
stravanje i preciScavanje naratoloskih alatki. Nadam se
da sam u tome bar delimicno uspeo.
Zeleo bih da izrazim zahvalnost Univerzitetu Pensil
vanije za placeno odsustvo u jesen 1985, koje mi je omo
gucilo da napisem najveCi deo ovog recnika. Takode bih
zeleo da zahvalim Eleni F. Prins (Ellen F. Prince) na str
pljivim i dragocenim sugestijama. Dug osecam i prema
Citaocima rukopisa iz izdavacke kuce University of Ne
braska Press: njihovi komentari bili su od velike koristi.

ADRESANT (addresser).

Jedan od osnovnih konstituenata bilo kog tina (ver

balne) komunikacije: posiljalac, anonsijator. Adresant
salje poruku adresatu. ~Biihler 1934; Jakobson 1960.
Vidi jos: konstitutivni faktori komunikacije, emotiv
na funkcija.
ADRESAT (addressee).

Jedan od osnovnih konstituenata bilo kog tina (ver

balne) komunikacije: (intendirani) primalac, anonsi
jater. Adresat prima poruku od adresanta. ~Biihler
1934; Jakobson 1960. Vidi jos: konativna funkcija,
konstitutivni faktori komunikacije.
AHRONIJA (achrony).

Dogadaj lisen bilo kakve temporalne veze s ostalim

dogadajima; dogadaj koji je nemoguce vremenski si
tuirati. Rob-Grijeovu Ljubomoru odlikuje mnostvo
ahronija. ~BaI1985; Genette 1980. Vidi jos: ahronij
ska struktura, redosled, polihronijska naracija.
AHRONIJSKA STRUKTURA (achronic structure).

Niz dogadaja, nasuprot izolovanom dogadaju, ko

ji karakterise ahronija (npr. Marsel seta ka Mez
eglizu i ka Germantovima u prvom delu Potrage
za iscezlim vremenom). ~Genett('. Vidi jos: redo
sled, silepsa.

13

aktant

aktandjalna uloga

(actantial role).
Formalna pozicija koju zauzima aktant duz svo
je narativne trajektorije; poseban status koji za se
be prisvaja aktant u logickom odvijanju pripovesti.
U l.jegovoj trajektoriji, na primer, Posiljalac uspo
stairlja Subjekta kao takvog, a Subjekt se potom mo
ze modulisati (kvalifikovati, postati kompetentan)
duz osa zelje, sposobnosti, znanja i duznosti, zatim
se moze realizovati iii biti priznat kao izvrsni Su
bjekt, te moze biti nagraden. ~ RazIiCite aktancijal
ne uloge u dato; trajektoriji dovoljno su samostalne
da ih mogu otelotvoriti razliCiti akteri. Drugim re
Cima, aktant, ko;i predstavlja osnovnu ulogu na ni
you dubinske strukture, uposebljen je posredstvom
nizova aktancijalnih uloga duz narativne trajektori
je, da bi dalje bio specifikovan kao ;edan iii vise ak
tera na nivou povrsinske strukture. ~Chabrol 1973;
Greimas 1970, 1983a; Greimas & Courtes 1982;
Henault 1983. Vidi ;os: augzilijant, modalnost, te
matska uloga.

AKTANCIJALNA ULOGA

(actantial model).
Struktura odnosa u koje medusobno stupaju aktan
ti. Prema Gremasu, pripovest je celina sa znacenjem
zato 5tO se moze razumeti u terminima aktancijal
ne strukture. ~Originalni aktancijalni model podra
zumeva 5est aktanata: subjekt (koji je u potrazi za
objektom), Objekt (za kojim traga Subjekt), primalac
(Objekta da bi ga osigurao za Subjekta), pomocnik
(Subjekta) i protivnik (Sub;ekta). Ovo je cesto pred
stavljeno sledeCim dijagramom:

AKTANCIJALNI MODEL

posiljalac

primalac

subjekt

pomocnik

14

/'

/'

"

.. objekt

protivnik

Razmatra;uCi aktancijalnu strukturu Gospode Bo

vari, na primer, model bi mogao izgledati ovako:
Subjekt - Ema; Objekt sreca; Posiljalac - roman
ticna literatura; Primalac - Ema; Pomocnik - Leon;
Rodolf; Protivnik - Sari, Jonvil, Rodolf, Ome, Le
ru. ~NeSto mlada verzija modela podrazumeva samo
cetiri aktanta: Subjekt, Objekt, Posiljalac i Primalac
(s Pomocnikom i Protivnikom koji funkcioniSu kao
augzilijanti). ~Adam 1984; Courtes 1976; Culler 1975;
Greimas 1970, 1983a, 1983b.
AKTANT (actant).

Osnovna uloga na nivou narativne dubinske strukture

(a koja odgovara Surioovoj funkciji, Propovoj drama
tis persona i Lotmanovoj arhipersona). Pojam u narato
logiju uvodi Gremas, sleded ideje lingviste Tenijera, i
koristi ga da konstituiSe tip sintakticke jedinice. Modi
fikujuCi tipologije uloga koje su napravili Surio i Prop.
Gremas stize do aktancijalnog modela koji u izvornom
obliku saddi sest aktanata: subjekt (Surioov lav, Pro
pov junak), objekt (Surioovo sunce, Propovo trazeno
lice), posiljalac (Surioova vaga), primalac (Surioova ze
mlja, Propov trazilac), pomocnik (Surioov mesec, Pro
pov pomocnik i darivalac) i protivnik (Surioov Mars,
Propov stetocina i laznijunak). U kasnijim verzijama
Gremasovog aktancijalnog modela, Pomocnik i Pro
tivnik se tretiraju kao augzilijanti a ne aktanti. ~Aktant
moze da zauzme odredeni broj specificiranih pozici
ja, odnosno aktancijalnih uloga duz svoje narativne tra
jektorije. Subjekt se moze, na primer, uspostaviti kao
takav posredstvom P05iljaoca, kvalifikovati, odnosno
uCiniti se kompetentnim, duz ose sposobnosti, reali
zovati kao uspesan izvrSilac i biti nagraden za svoje de
lanje. Dalje, na nivou narativne povrsinske strukture,
jedan aktant moze biti predstavljen nekolicinom razli
Citih aktera, kao 5tO i jedan isti akter moze "pokriva
ti" vise aktanata. Tako u avanturistickoj priei Subjekt

15

akter

rrlOze irnati viSe neprijatelja, kOji svi funkcionisu kao

Protivnik; u jednostavnoj Ijubavnoj priCi, mladie mo
ze funkcionisati istovrerneno kao Subjekt i Prirnalac,
dok devojka rnoze biti Objekt i Posiljalac. Konacno,
ne sarno antropornorfni akteri, vee i zivotinje, predme
ti ili pojrnovi rnogu ispunjavati odredene uloge konsti
tuisuCi aktancijalni model: dijarnant moze predstavljati
Objekt potrage Subjekta, kao sto i ideoloski imperativ
moze funkcionisati kao Posiljalac. ~Iako termin aktant
najcesee oznacava osnovne uloge koje igraju entiteti
iz sveta pripovedanih situacija i dogadaja, takode se
povremeno koristi tako da oznaCi uloge pripovedaca
i naratera: oni su aktanti kornunikacije, nasuprot ak
tantirna naracije (Subjekt, Objekt, Posiljalac iIi Prirna
lac). ~Courtes 1976; Culler 1975; Greimas 1970, 1983a,
1983b; Greirnas & Courtes 1982; Hamon 1972; Hena
1983; Scholes 1974. Vidijos: lik.
AKTER (actor).

Konkretizacija aktanta na nivou narativne povrsin

ske strukture. Aktera, ko;i nastaje kao rezultat veze
bar jedne aktancijalne uloge i jedne tematske uloge,
predstavlja jedinica ekvivalentna imenskoj receni
ci, a individualizovan
na takav nacin da predsta
vlja autonomnu figuru narativnog sveta. ~Akter se
ne mora nuzno pojavljivati kao antropomorfno bi
ee: moze imati oblik, na primer, leteeeg eilima, sto
Ia iii korporacije. Stavise, akter moze biti pojedinac
(Dzon, Meri) ili kolektiv (gomila u metrou), figu
ra (antropomorfna, zoornorfna itd.) iIi nefigurisan
(Sudba). Konacno, jedan akter moze predstavljati ne
koliko razlicitih aktanata, kao sto i nekoliko aktera
rnoze predstavljati sarno jednog aktanta. U roman
sarna, na primer, protagonista najcesee funkcioniSe
istovrem"eno i kao subjekt i kao primalac; u avantu
ristickirn pricama svi raznoliki neprijatelji junaka ili
junakinje funkcionisu kao protivnik. ~Adam 1985;

16

alteracija

Greimas 1970, 1983a, 1983b; Grein~as & Courtes

1982; Henault 1983; Mathieu 1974; Scholes 1974.
Vidi jos: lik.
AKTORIJALNi\TIP NARACIJE (actorial narrative type).

Vrsta homodijegetickog iIi heterodijegetickog pripove

danja koje karakterise unutrasnja fokalizacija (Glad,
Ambasadori). Zajedno s auktorijalnim i neutralnim
tipom naracije predstavl;a jednu od tri osnovne vr
ste u Lintveltovoj tipologiji. ~ Genette 1983; Lintvel t
1981. Vidi ;os: tacka gledista.
ALGEBRIZACIJA (algebrization).

Suprotnost oneobicavanju. Dok za Sklovskog i ruske

formaliste oneobicavanje proistice iz tehnika (skupo
va postupaka) kojima se uobicajeno i blisko predoca
vaju kao cudno i novo tako sto se izbegava navikom
autornatizovan nacin opazanja, dotle je algebrizaci
ja preterano automatizovano opazanje koje dopusta
najveee ekonomisanje perceptivnim trudom. ~ Le
mon & Reis 1965; Shklovsky 1965a.
ALOMOTIV (allomotif).

Motiv koji se pojavljuje u posebnom motivemickom

kontekstu; motiv koji manifestuje specificnu motive
mu. Ako imamo situaciju u kojoj je, na primer, za
branjeno kupiti jabuke, za motiv poput "Princeza je
skupl;ala jabuke" moze se reei
predstavlja alomo
tiv motiveme "narusavan;a". Alomotivi su za motive
mu isto sto i alofoni (varijante iste distinktivne klase
zvucanja) za fonemu (distinktivna klasa zvucanja), iii
alomorfi za morfemu.~ Dundes 1964.
ALTERACIJA (alteration).

Preinacenje; izolovana promena fokalizacije; prola

zno krSenje koda fokalizacije koji upravl;a pripove
seu. Ova su tipa alteracije: davanje vise informacija

17

alternacija

(paralepsa) i davanje manje informacija (paralipsa)

nego sto bi zahtevao vladajuCi kod. ~Genette 1980.
AlTERNACIJA (alternation).
Takva korr:' binacija narativnih nizova (pripovedanih
na istoj pri'povednoj instanci iii na razlicitim) u ko
joj jedinice jednog niza alterniraju jedinicama dru
gog niza; preplitanje nizova. Za pripovest tipa "Dion
je bio sreean, Meri je bila nesreena; Dion se potom
razveo, Meri se udala; Dion je postao nesreean, Me
ri sreena" moie se reCi da nastaje tako sto alterniraju
po jedna jedinica niza "Dion je bio sreean; Dion se
razveo; Dion
postao nesreean" i niza "Meri je bi
la nesreena; Meri se udala; Meri jc postaia sreena".
~ Zajedno s povezivanjem i umetanjem, alternacija je
jedan od osnovnih tipova kombinovanja narativnih
nizova. ~Ducrot & Todorov 1979; Prince 1973; To
dorov 1966, 1981. Vidi jos: slozena prica.
AMPLITUDA (amplitude).
Vidi obuhvat. ~Chatman 1978.
ANAGNOREZA (anagnorisis).
Vidi: prepoznavanje. ~Aristotle 1968.
ANAHRONIJA (anachrony).
Nesklad izmedu redosleda kojim se dogadaji odigra
va;u (ili je receno da se odigravaju) i redosleda ko
jim su pripovedani: pocetak in medias res, za kojim
sledi vracanje na prethodne dogadaje predstavija ti
pican primer anahronije. ~ U odnosu na "sadasnji"
trenutak, na momenat u kome se prekida hronolo
sko pripovedanje niza dogadaja da bi im se otvorio
prostor, anahronije se mogu vracati hronoloski una
zad, u prosiost (retrospekcija, analepsa, flesbek) iii se
mogu kretati hronoloski unapred, u buducnost (an
ticipacija, prolepsa, flashforward). Anahronije imaju

18

analiza

odredenu amplitudu, odnosno obuhvat (one zapre

maju izvesnu koliCinu vremena price), kao god i do
met (vreme price koje zapremaju je na odredenoj
vremenskoj udaljenosti od "sadasnjeg" trenutka): u
"Meri sede. Cetiri godine kasnije imaee potpuno isti
oseeaj, a ovo uzbudenje ee je ddati Citav mesec" ana
hronija ima obuhvat od jednog meseca, a domet joj
je cetiri godine. ~Bai 1985; Chatman 1978; Genette
1980; Mosher 1980. Vidi jos: redosled.
ANAlEPSA (analepsis).
Anahronija kojom se vracamo u proslost u odnosu
na "sadasnji" trenutak; evokacija jednog ili vise do
gadaja koji su se desili pre "sadasnjeg" trenutka (iii
trenutka u kojem se pripovedanje prekida da bi se
otvorio prostor za analepsu); retrospekcija, flesbek;
"Dion je pobesneo i, premda se pre mnogo godina
zarekao da nikada nece gubiti glavu, poceo histeric
no da urla:' ~Analepse imaju odredeni obuhvat, kao
i odredeni domet: u "Meri se s tim nije mogla su
oCiti, iako je proveia nekoliko sati prethodnog dana
pripremajuCi se" analepsa ima obuhvat od neko
liko sati i domet od jednog dana. ~ Dopunske ana
Iepse iii vracanja popunjavaju prethodne praznine
nastale elipsama u pripovesti. Povratne analepse. iIi
podsecanja, iznova kazuju vee pomenuta ranija zbi
vanja. ~ Genette 1980; Rimmon 1976. Vidi jos: redo
sled, prolepsa.
ANALITICNI AUTOR (analytic author).
SveznajuCi pripovedac (Crveno i crno, Vasar tastine).
~Brooks & Warren 1959.
ANALIZA (analysis).
Tehnika kojom misli i doiivljaje junaka prepricava
pripovedac u vlastito ime i svojim jezikom. ~Genette
1980. Vidi jos: unutrasnja analiza, pripovedani disku.-s.

,19

antisubjekt

anizohronija

ANIZOHRONIJA (anisochrony).
Variranje narativne brzine; ubrzavanje ili usporava
nje ternpa. Smena scenskog prikaza sazetkom iIi obr
nuto predstavlja anizohroniju. ~Genette 1980. Vidi
jos: izohronija.
ANONSIJACIJA (enunciation).
Vidi: iskazivanje.
ANONSIJATER (enunciatee).
Adresat. Ako mi neko prica pricu, ja sam njegov anon
sijater. Ako taj neko prica istu pricu nekoj drugoj osobi,
ta osoba je anonsijater. ~Gremas & Courtes 1976,1982.
ANONSIJATOR (enunciator).
Adresant. Ako nekome pricam pricu, ja sam anonsi
jator price. Ako druga osoba prica pricu, ta osoba je
anonsijator. ~Gremas & Courtes 1976, 1982,
ANTAGONIST (antagonist).
Glavni protivnik protagoniste. Pripovest koja se arti
kulise kao medusobni sukob podrazumeva dva glav
na lika koji imaju suprotstavljene ciljeve: protagonist
(ilijunak) i antagonist iIi neprijatelj. ~Frye 1957. Vi
di jos: antisubjekt, protivzaplet.
ANTERIORNA NARACIJA (anterior narration).
Naracija koja vremenski prethodi pripovedanim si
tuacijama i dogadajima: prethodno pripovedanje,
Anteriorna naracija je karakteristika prediktivnih pri
povesti. ~ Prince 1982.
ANTICIPACIJA (anticipation).
Prolepsa, flashforward, anahronija koja odvodi u bu
ducnost u odnosu na "sadasnji" trenutak (iIi tacku
u kojoj se prekida hronolosko pripovedanje niza
dogadaja da bi se otvoda prostor za anticipaciju),

~Chatman

1978; Genette 1980; Lammert 1955;

Prince 1982. Vidi jos: prevremena opaska, redosled.

ANTIDARIVALAC (anddonor).
Sup rotan darlva()cu. Antidarivalac je homologan pro
tivniku. ~Greimas & Courtes 1982.
ANTIJUNAK (antihero).
Neherojski junak; junak odreden bilo negativnim, bi
10 nedostojnim atributima; protagonista Cije su oso
bine antiteticne onima koje se tradicionalno vezuju
za junaka. Bardamu u Selinovom Putovanju na kraj
noCi, DZim Dikson u Sreenom Diimu Kingslija Ejmi
sa ili Josarijan u Helerovoj Kvaki 22 jesu antijunaci.
~ Scholes & Kellogg 1966.
ANTIKLlMAKS (anticlimax).
Dogadaj Hi niz dogadaja (naroCito pri kraju pripovesti
Hi narativnog niza) koji je iznenadujuce i primetno ma
nje bitan od dogadaja koji su do njega doveli; efekat ko
jim se nesto ispostavlja naglaseno beznaeajnije nego sto
je ocekivano; prekid u rastu intenziteta niza dogadaja
Hi efekata. ~Brooks & Warren 1959. Vidijos: klimaks.
ANTINARATIV (antinarrative).
(Verbalni iii neverbalni) tekst koji usvaja "mapu"
pripovesti, ali neprestano dovodi u pitanje logiku
pripovedanja i narativne konvencijei antiprica. Rob
Grijeova Ljubomora i Beketov Moloa jesu antinara
tivi. ~Chatman 1978.
ANTIPRICA (antistory).
Vidi: antinarativ. ~ Chatman 1978.
ANTISUBJEKT (antisubject).
Suprotno od subjekta. Ciljevi antisubjekta imaju su
protnu svrhu od s~ih. Ne treba ga posmatrati

a('

i('110
''
i
20

"(J.-"

:p\
<-Hi

~s

'.j

"f\l'l.YV'i
');
_,;
,:,,/.

VL
\ c. ~y.;""

~r"
--..

21

apelativna funkcija

auktoriialna upadica

kao pukog protivnika koji sticajem okolnosti dola

zi u sukob sa subjektom iii predstavlja privremenu
prepreku na subjektovom putu do cilja. On je, kao i
subjekt, u potrazi, a pripovest se formulise u termini
rna njihovih suprotstavljenih potraga: u "Konacnom
problemu", Holms predstavlja subjekta, a Morijar
ti antisubjekta. ~Ako
subjekt konkretizovan kao
protagonist na nivou narativne povrsinske strukture,
antisubjekt;e konkretizovan kao antagonist. ~Grei
mas & Courtes 1982; Henault 1983; Rastier 1973. Vi
di jos: antiposiljalac.
API!LATIVNA FUNKCIJA (apellative function).
Konativna funkcija. ~ Buhler 1934. Vidi jos: konstitu
tivni faktori komunikacije, funkcije komunikacije.
ARHIPERSONA (archiperson).
Aktant; osnovna narativna uloga.

~Lotman

1977.

ASPEKT (aspect).
Videnje, u smislu naCina na koji je prica prezentova
na; fokalizacija; tacka gledista. ~Todorov 1966.
ATRIBUT (attribute).
1. Crta lika. 2. U Propovoj terminologiji, spoljasnji
(nasuprot funkcionalnom) kvalitet lika iz bajke, ko
jim se specificiraju njegovi ili njeni starost, status,
pol, izgled itd. Dva junaka mogu imati veoma razliCi
te atribute (iako vrSe iste funkcije), kao god i dva da
rivaoca ili dye stetocine. ~Garvey 1978; Propp 1968.
ATRIBUTIVNI DISKURS (attributive discourse).
Diskurs kOji se pridruzuje (direktnom) govoru lika i
specificira cin govornika ili mislioca time sto ga iden
tifikuje i (pokatkad) time sto ukazu;e na razliCite di
menzije iii osobine samog <:ina, lika, okruzenja i sl.
,,- Kako si? - upita Dion zvucnim glasom otvarajuCi

22

vrata strainje sobe:' Atributivni diskurs u pripoveda

nju ekvivalentan je skupu konferansi u torn pripove
danju. ~Prince 1978; Shapiro 1984.
AUGZILIJANT (auxiliant).
Aktancijalna uloga pomocu koje se subjekt karakterise
duz ase sposobnosti (modaIizu;e kao sposoban iIi ne
sposoban da nesto uCini). Na nivou povrsinske struk
ture, augzilijanta moze predstavljati isti akter kao i
onaj koji predstavlja nemodalizovanog Subjekta iii ga,
pak, moze predstavljati drugi akter. U potonjem
caju, a u zavisnosti od pozitivne iii negativne prirode
augzilijanta, akter funkcioniSe kao pomagac iii protiv
nik. ~Greimas & Courtes 1982. Vidi j05: modalnost.
AUKTORIALE ERZAHLSITUATION.
Vidi: auktorijalna pripovedna situacija. ~ Stanzel 1964,
1971, 1984.
AUKTORljALNA INTRUZljA (author's intrusion).
Vidi: auktorijalna upadica.
AUKTORIJALNA PRIPOVEDNA SITUACljA (authorial nar
rative situation).
Pripovedna situacija karakterisana sveznanjem pripo
vedaca koji nije ucesnik u situacijama i dogadajima
koje pripoveda (Tom Dions, Prica 0 dva grada, Va
sar tastine, Evgenija Grande). Zajedno s figuralnom
i pripovednom situacijom prvog tica, auktorijalna pri
povedna situacija (auktoriale erzahlsituation) jedan je
od tri osnovna tipa u Stanclovoj klasifikaciji. ~ Stan
ze11964, 1971,1984. Vidi jos: auktorijalni diskurs, sve
znajuci pripovedac, videnje, nulta fokalizacija.
AUKTORljALNA UPADICA (author's intrusion).
1. lntervencija pripovedaca, u formi komentara, na
pripovedane situacije i dogadaje, na sarno njihovo

23

allktorijalni diskurs

pripovedanje ili na njihov kontekst; komentatorski

ekskurs pripovedaca (BIen); "Ne bih znao, neka us
put bude spomenuto, da Ii to jeste iii nije ista celi
ja ko;u je moguce videti kroz mali kvadratni otvor
s istocne strane, u visini otprilike coveka, na po
destu s kojeg izrastaju tornjevi." 2. U fikciji, od10
mak koji deluje kao da angazuje odgovornost autora
umesto pripovedaca, odlomak u kojem se tini da se
otkriva ruka stvarnog autora. ~ Banfield 1982; Blin
1954; Genette 1980. Vidi jos: komentar, nametlji
vi pripovedac.
AUKTORIJALNI DISKURS (authorial discourse).
Pripovedni diskurs koji pokazuje znake svog pripo
vedaca iIi autora i njegovog vrhovnog autoriteta. Kao
diskurzivni modus, auktorijalni (iii autorski) diskurs
odgovara auktorijalnoj pripovednoj situaciji. To je dis
kurs takozvanih sveznajucih pripovedaca i osoben je
za romane poput Toma Dionsa, Evgenije Grande i
Oceva i dece. ~Genette 1980.
AUKTORIJALNI TIP NARACIJE (auctorial narrative type).
Vrsta homodijegetickog iIi heterodijegetickog pripo
vedanja koje odlikuje nulta fokalizacija (Mobi Dik,
Evgenija Grande, Tom Dions). Za;edno s aktorijal
nim i neutralnim tipom naracije, predstavlja jednu od
tri osnovne vrste u Untveltovoj tipologiji. ~Genette
1983; Untvelt 1981. Vidi
tacka gledista.
AUSSAGE (iskaz).
Prema Kete Hamburger, jedan od dva jezicka pod
sistema, ko;i stoji nasuprot onome sto ona naziva
fiktionale Erzahlen (fikcionalno pripovedanje). Aus
sage se sastoji od istorijskih, teoretskih i pragmatic
kih iskaza stvarnosti (kao god i od fingiranih iskaza
stvarnosti do kojih dolazi u, na primer, pripoveda
nju u prvom lieu): sve se ovo moze dovesti u vezu sa

24

autonomni monolog

stvarnim (Hi fingiranim) Ja-Origo, stvarnim (Hi fin

giranim) izvornim "Ja" i njegovom/njenom subjek
tivnoscu. Fiktionale Erzahlen se, s druge strane,
sastoji od pripovedanja.u trecem lieu. Njega karakte
rise odsustvo Ja-Origo (fiktivni likovi predstavljeni
gramatickim treCim licem jesu subjekti predocenih
izjava, misIi, osecanja i delan;a), kao i jedinstvena
sposobnost da portretiSe subjektivnost tih treCih
Iica kao treCih lica. ~ Razlikovanje Hamburgerove
izmedu Aussage i fictionale Erzahlen analogno je,
mada ne i ekvivalentno, Benvenistovoj distinkciji
discours-histoire i Va;nrihovom razlikovanju bes
prochene Welt i erzahlte Welt. ~ Banfield 1982; Ham
burger 1973.
AUTOCITAT (self-quoted monologue).
Navedeni monolog u pripovedanju u prvom licu.
1978.

~Cohn

AUTODIJEGETICKO PRIPOVEDANJE (autodiegetic nar

rative).
Pripovedanje u prvom lieu u kome je pripovedac isto
vremeno i protagonist iIi junak; varijanta homodije
getickog pripovedanja u kome je pripovedac ujedno i
glavni Iik (Velika ocekivanja, Stranac, Poljubac smr
ti). ~Genette 1980; Lanser 1981. Vidi jos: dijegeticki.
AUTONARACIJA (self-narration).
Psihonaracija u pripovedanju u prvom lieu.
1978.

~Cohn

AUTONOMNI MONOLOG (autonomous monologue ).

Upravni govor (Lovori su poseceni). Nasuprot nave
denom monologu, koji uvodi pripovedac, autonomni
monolog je osloboden svakog pripovedacevog po
sredovanja iIi pokroviteljstva. ~Cohn 1978,1981. Vi
di jos: unutrasnji monolog.

25

autor

AUTOR (author).

Ona; koji stvara iii komponuje pripovedno delo.

Ovog stvarnog iii konkretnog autora nikako ne tre
ba brkati s implicitnim:lutorom, niti s pripovedacem,
jer njega, za razliku od po~onjih, nije moguce izvesti,
dedukovati iz dela: on delu nije imanentan. Mucni
na i "Erostrat", na primer, imaju istog autora Sar
tra - ali razliCite implicitne autore i pripovedace. Isto
tako, pripovedno delo maze imati viSe stvarnih auto
ra, a jednog impHcitnog autora iii jednog pripoveda
ca (Stranac je dosao go, romani Delija, Elerija, Kvina
itd.). ~ Beardsley 1958; Booth 1983; Chatman 1978;
Gibson 1950; Kayser 1958; Lintvelt 1981; Schmid
1973; Tillotson 1959.

autorska publika

savdeno. Autorsku publiku pripovednog teksta tre

ba razlikovati od njegove stvarne publike, n;egove
narativne publike i njegove idealne narativne publike.
~Phelan 1989, 1996; Rabinowitz 1977, 1987. Vidijos:
implicitni citalac.

AUTOREFLEKSIVNO PRIPOVEDANJE (se~f-reflexive nar

rative).

Pripovedanje u kome sarna naracija UBi oni elemen

ti koji je konstituisu i posredu;u (pripovedac, narater,
pripovedni proces itd.) postaju predmet razmisljanja.
Tristram Sendi i Da prode vreme jesu autorefleksivne
pripovesti, dokJa, porota i Zerminal nisu. ~Chambers
1984; Diillenbach 1977; Hutcheon 1984; Williams 1998.
AUTORITET (authority).

Obuhvat pripovedacevog poznavanja pripovedanih

situacija i dogadaja. SveznajuCi pripovedac (Tom Dzons,
Crveno i crno) ima veCi autoritet od onoga koji ne pre
zentuje videnje likova iznutra ("Brda poput belih slo
nova"). ~Chatman 1978. Vidi j05: povlascenost.
AUTOROVO DRUCiO JA (author's second self).
Vidi: implicitni autor. ~Tillotson 1959.
AUTORSKA PUBLIKA (authorial audience).

Manje Hi vise specificna hipateticna publika koju po

stulira autor konstruiSuCi tekst, a koja tekst razumeva

26

27

brzina

B
BEZLlCNI PRIPOVEDAC (impersonal narrator).
Maksimalno prikriveni pripovedac; pripovedac
bilo kakve individualizujuce osobine osim vlastitog
pripovedanja. ~Ryan 1981. Vidi j05: odsutni pripove
dac, nepripovedana pripovest.

BRZINA (speed).
Odnos izmedu trajanja pripovedanog - aproksimi
rane koliCine vremena koj0m su (navodno) obu
hvacene pripovedane situacije. i dogadaji - i duzine
narativnog teksta (merenog biojem reCi, redova iii
strana, na primer). ~Narativna brzina moze znacaj
no varirati, a njeni standardizovani oblici glavni
modaliteti pripovednog tempa - jesu (u opadajucem
poretku, od beskonacnog do nule) elipsa, sazetak,
seena, usporeni prikaz i pauza. ~Genette 1980; Prince
1982. Vidi jos: anizohronija, trajanje, ritam.

BIHEVIORISTICKO PRIPOVEDANJE (behaviorist nar

rative).
Objektivno pripovedanje; pripovedanje koje karak
terise spoljasnja fokalizacija te je stoga svedeno na
saopstavanje ponasanja lika (reb i delanja, ali ne
misli i osecanja), njegovog izgleda i okruzenja, po
zadine spram koje se istice ("Ubice"). ~ U ovakvom
tipu pripovedanja pripovedac kazuje manje nego
sto zna jedan ili viSe likova i uzdriava se od ne
posrednog komentarisanja i tumacenja. ~ N. Fri
edman 1955b; Genette 1980; Lintvelt 1981; Prince
1982; Romberg 1962; Souvage 1965. Vidijos: dram
ski nacin, neutralni tip pripovedanja, tacka gledista,
videnje.
BLOK-KARAKTERIZACIJA (block characterization).
(Relativno) podroban (fizicki i pSiholoski) opis lika
prilikom jedne od njegovih iii njenih prvih poja
ivanja, segment komponovan zarad predsta
vljanja junakovih crta. ~ Souvage 1965. Vidi jos:
karakterizacija.

28

29

.....

c
(central intelligence).
Vidi: centralna svest. ~H. James 1972.

CENTRALNA INTELIGENCIJA

(central conscioussness).
Fokalizator; reflektor; centralna inteligencija; posed
nik tacke gledista. Centralna svest jeste svest kroz
koju se opazaju situacije i dogadaji. ~H. James 1972.

CENTRALNA SVEST

(goal).
Zeljeno konaeno stanje za ;unaka. Grarnatike price
postuliraju da se prica sastoji od niza epizoda koje
junaka priblizavaju cilju ili udaljavaju od njega, do
eim on dostize iIi ne dostize pornocne ciljeve. ~Beau
grande 1980; Black & Bower 1980; Rumelhart 1975;
Thorndyke 1977.

CILj

CILJNO STANJE

(goal-state).

Vidi: cilj.

CIN

(act).
1. Jedna od dye moguce vrste dogadaja, uz zbivanje.
Promena stanja do koje dolazi posredstvom delatnog
lika i manifestuje se u diskursu procesnirn recenica
rna u modusu glagola radnje; radnja. "Meri je resila
problem" jeste Cin, doCim "Juee je padala kisa" nije.
2. Sintagmatski konstituent radnje: radnju saeinja
va viSe Cinova. ~Chatman 1978; Greimas & Courhes
1982. Vidi jos: narativni iskaz.

(reader).
Onaj koji dekodira ili tumaCi (pisanu pripovest). Ovaj
stvarni iii konkretni Citalac ne sme se brkati s irnpli
citnirn citaocern, niti s naraterorn tog narativa, jer, za
razliku od njih, nije imanentan pripovednom tekstu,
niti ga je moguce iz njega izvesti. Srce tame ili Zmij
sko leglo, na primer, imaju razliCite implicitne Citaoce,
bas kao i naratere, ali mogu imati iste stvarne Citaoce.
Stavise, pripovedni tekst sa sarno jednim implicitnim
Citaocem i jednim naraterom ("Zid moze imati dva
ili viSe stvarnih Citalaca. ~Booth 1983; Chatman 1978;
Eco 1979; Prince 1982; Rabinowitz 1977; Richardson
1997a; Rousset 1986. Vidi jos: stvarna publika.

CITALAC

lt

(trait).
Svojstvo iii osobina lika koja se ponavlja u nizu situ
acija i dogadaja. ~Chatman 1978. Vidi jos: atribut,
serna.

CRTA

(texte lisible).
Tekst koji se moze Citati (iii dekodirati) pomocu stro
go odredenih ogranicenja, konvencija i kodoV2; tekst

CITLjIVI TEKST

30

31

citljivi tekst

adaptiran za (manje Hi viSe etablirane) strategije ci

tanja. Citljivi tekst je umereno polisemican, stedljivo
pluralan i delimicno zatvoren tekst, nasuprot ispisi
vorn tekstu (texte scriptible), koji je beskonaeno vi
seznaean, trijumfaIno pIuralan, savrseno otvoren.
Narativni tekstovi su cidjivi ako ni zbog eega dru
gog one zato sto stieu znacen;e u zavisnosti od logike
radn;e (proajreticki kod i njegova raznolika ogranice
nja). ~Barthes 1974.

D
DARIVALAC (donor).

Prema Propu, jedna od sedam uloga koje lik moze da

preuzme (u bajci). Darivalac (analogan Gremasovom
pornagacu i Surioovom rnesecu) obezbedu;e junaku
neko sredstvo (obicno carobno) kojim je moguce iz
bed nesrecu. ~Propp 1968. Vidi ;os: aktant, dramatis
persona, antidarivalac, delokrug radnje.
DEIKSA (deixis).

Opsti naziv za fenomen pojavljivanja deiktickih zna

kova; skup referenci na situaciju iskaza (interloku
tori, vreme, mesto). ~Benveniste 1971; Palmer 1981.
DEIKTICKI ZNAK (deictic).

Svaki pojam iii izraz unutar iskaza koji upucuje na

kontekst nastajanja tog iskaza (adresant, adresat,
vreme, mesto): "ovde", "sada", "juee", "ja", "ti" i sHe
no, jesu deikticki znaci, a u recenici poput "Videla
ga je juee" prilog pomaze da se one 0 eemu se iz
vestava locira u odnosu na adresanta (u odnosu na
njegovu ili njenu sadasnjost, one 0 cemu iskaz iz
vestava desHo se dan ranije). ~Kete Hamburger pri
mecuje da deikticke (temporalne) priloske odredbe
- koje u iskazima stvarnosti upucuju u odnosu na
sadasnjost u fikcionalnom pripovedanju eesto bi
vaju vezane za gramaticke oblike proslug vremena:
"Meri je saznala da je Dzan u gradu. Sada se suoeila

32

33

deskdptivna panza

delatni lik

s kljuenom odlukom"; iIi: "Pobesneo je. Koliko ju

te je prista;ao na sve, ali mu vise ne pada na pamet

da to trpi." Hamburgerova ovo tumaCi kao dokaz
da preterit u fikcionalnom pripovedanju na;cesce
ne oznacava stvarno vreme i pripoveda\1e situaei;e
i dogadaje kao pripadajuee vremenu ko;e pretho
di, vee oblikuje te situacije i dogadaje kao fiktivne
i "osadasnjuje" ih u fiktivnom i "bez-vremenom"
prezentu lika. ~Benveniste 1971; Hamburger 1973;
Palmer 1981. Vidi ;os: deiksa, epski preterit, prekidac,
glagolsko vreme.
DELATNI UK

(agent).

1. Ljudsko ili humanizovano biee koje vrsi radnju

cin; junak koji dela i utice na tok dogadaja. 2. Za

jedno s trpnim likom, ;edna od dye bazicne uloge

u Bremonovoj tipologiji. Dok na trpne likove uti
eu izvesni proeesi, delatni likovi te proeese inicira
ju; preciznije receno, oni iii uticu na trpne likove,
ili modifikuju njihovu situaciju (popravljajuCi je iii
pogorsavajuei je), iIi je pak oddavaju nepromenje
nom (bila dobra ili losa). U skupu onih koji vrse
utica; razlikujemo kazivace i prikrivace, zavodnike
i zastrasivace, zaduzitelje i prohibitore; skup onih
koji modifikuju situaciju saddi popravljace iii ra
zarace, a u skupu onih koji oddavaju situaciju ne
promenjenom jesu cuvari i osujeCivaci. ~Bremond
1973; Van Dijk 1973; Scholes 1974; Todorov 1981.
Vidi jos: pratton.
DELOKRUG RADNJE (sphere of action).

Skup funkcija ko;e odgovaraju svakoj posebnoj ulozi,

odnosno dramatis personae (Propp). Moguce je razli
kovati sedam delokruga radnje: (1) delokrug protivni
ka (stetocine): nanosenje stete, bitka, proganjanje; (2)
delokrug darivaoca (snabdevac.a): priprema prenose
nja carobnog sredstva, snabdevanje junaka carobnim

34

sredstvom; (3) delokrug pomocnika: premestanje ju

naka kroz prostor, otklanjanje nevolje iIi nedostat
ka, spasavanje od potere, resavanje teskih zadataka,
junakovo preobrazavanje; (4) delokrug ca.reve kceri
(trazenog lica) i njenog oea: postavljanje teskih za
dataka, iigosanje, razotkrivanje, kainjavanje drugog
protivnika, svadba (earevu keer i njenog oea nije la
ko razgraniciti po funkcijama; obicno je otae taj koji
postavl;a tezak zadatakjunaku i koji kaznjava laznog
junaka, a eareva se kCi udaje za junaka); (5) delokrug
posiljaoca: slanje junaka; (6) delokrugjunaka: odlazak
u potragu, reakcija na darivaoceve zahteve, svadba
(prva funkcija karakteristicna je za junaka-trazioea,
dok junak-Zrtva ostvaruje samo ostale funkcije);
(7) delokrug laznogjunaka.: odlazak u potragu, reakci
ja na darivaoceve zahteve uvek negativna, specific
na funkcija - neosnovani zahtevi. ~Delokrug radn;e
moze pripadati tacno jed nom liku iii moze biti ras
poreden na nekoliko likova. I obrnuto, jedan lik mo
ze biti ukljucen u nekoliko delokruga radnje. ~Propp
1968. Vidi jos: aktant.
DESKRIPTIVNA PAUZA (descriptive pause).

Pauza do ko;e dolazi opisom. ~Nisu sve pauze de

skriptivne pauze: komentar je takode vid pauze u pri
canju price. Dalje, nije svako odvijanje opisa ujedno i
pauziranje u pripovedanju price: "Ulazna dvorana...
bese prilicno uzana za svoju duzinu, i otvarala se u
velikim lucnim zavojima u neku vrstu hodnika koji
ju je opasivao i u koji su bili smesteni stolovi za po
sluzenje" jeste deskriptivna pauza, jer ne odgovara
nijednom odseku vremena u prikazanom svetu (Ca
robnog brega). S druge strane, "Ribu je sledilo od
licno jelo s mesom i varivom, pa onda jelo samo od
povrea, pa pecena zivina, puding ... a na kraju voce i
sir" nije deskriptivna pauza u istoj pripovesti. ~Ge
neUe 1980.

3S

dijegeticko

deh'Clninacija

(determinadon).
Vremenska ogranicenost iterativnog pripovedanja;
opseg vremena unutar kojeg se dogadaj (iii skup do
gadaja) ponavlja: "Izmedu 1959. i 1964. svake godine
sam iSao sa skolom na letovanje" ima determinantu
od pet godina. ~ Genette 1980.

DETERMINACIJA

(dianoia).
Vidi: misljenje. ~Aristotle 1968.

DIANOIA

(diachronic analysis).
Izucavanje promena u (jezickim) sistemima Hi njiho
vim delovima u toku vremena. ~Saussure 1966. Vidi
jos: sinhronijska analiza.

DIJAHRONIJSKA ANALIZA

DIJEGETICKI Nrvo (dieget:ic level).

Nivo na kome su egzistenti, dogadaji iii pripovedni

Cinovi smesteni s obzirom na datu dijegezu (diegese).
U Manon Lesko, na primer, g. De Renonkurovo pri
povedanje vlastitih secanja desava se na, ekstra
dijegetskom nivou; situacije i dogadaji 0 kojima se
pripoveda u tim secanjirna (ukljucujuCi De Grijeo
vo pricanje njegovih i Manoninih avantura) desava
se na dijegetickom iii intradijegetickom nivou; same
avanture nalaze se u nivou metadijegetickog iii hipo
dijegetickog pripovedanja. ~Genette 1980, 1983; Nel
les 1992, 1997.
DIJEGETICKO (diegetic).

Ono sto pripada, sto je den date dijegeze (franc.

(dialogue).
Predstavljanje (dramsko po tipu) usmene razmene
koja podrazumeva dva lika (iii viSe njih). U dijalogu
govor likova prikazan je kao da je (navodno) iskazan
i moze mu, a ne mora, biti pridruzena konferansa.
4jBobes 1992; Gtowinski 1974; Lane-Mercier 1990;
Stanzel 1984; Thomas 2002. Vidi jos: odsecni dija
log; upravni govor; monolog; neupravni govor; scena.

DIJALOG

(dialogic narradve).
Pripovedanje koje odlikuje interakcija nekoliko gla
soya, svesti iii pogleda na svet, od kojih nijedan ne
obuhvata ostale, niti je od njih superiorniji; polifo
nijsko pripovedanje. U dijaloskom, nasuprot monolo
skom pripovedanju, pripovedacevi stavovi, sudovi iIi
cak znanje nisu autoritativni i konacni u prikazanom
svetu, vee jesu sarno jedan od nekoliko doprinosa di
jalogu; najcesce je to mnogo manje znacajan i produ
bljen doprinos no sto je doprinos (nekih od) likova.
Prema Bahtinu, proza Dostojevskog (Braca Karama
zovi, npr.) daje naroCito dobar primer dijaloskog pri
povedanja. ~Bakhtin 1981,1984; Pascal 1977.

DIJALOSKO PRIPOVEDANJE

36

diegese) , preciznije, one dijegeze koju prezentuje

(prima rna) pripovest. ~ Pripovesti, pripovedace i na
ratere, egzistente i dogadaje moguce je karakterisa
ti sarno u odnosu na dijegezu. Egzistenti mogu, na
primer, pripadati razIicitim dijegezama Hi pak mogu
pripadati sarno ;ednoj (biti izodijegeticni). Sledstve
no tome, pripovedace je moguce opisati s obzirom
na dijegeticki nivo. Oni mogu biti ekstradijegeticki
(spoljasnji, nisu deo nijedne dijegeze); mogu biti di
jegeticki iii intradijegeticki (pripadaju dijegezi pre
zentovanoj primarnom pripovescu koju pripoveda
ekstradijegeticki pripovedac); a mogu se pojaviti i u
metadijegetickom iii hipodijegetickom pripovedanju
(pripovedanju koje je umetnuto u dijegeticko iii in
tradijegeticko pripovedanje). Dalje, pripovedace je
takode moguce karakterisati s obzirom na ulogu
njeno odsustvo) koju imaju u dijegezi koju predoca
vaju: homodijegeticki pripovedac je onaj koji je ujedno
i Iik u situacijama i dogadajima koje pripoveda (ka
da je njihov protagonista, imamo posla s autodijege
tickim pripovedanjem); heterodijegeticki pripovedac,
s druge strane, jeste onaj koji nije lik u situacijama

37

dijegeza

distanca

i dogadajima koje pripoveda. Konacno, kada se dru

gostepena pripovest nade na istom nivou s primar
nom pripovescu (kada metadijegeticko pripovedanje
funkcionise kao dijegeticko) imamo slucaj ps~udodi
jegetickog iii redukovano metadijegetickog pripo\eda
nja. ~Genette 1980, 1983; Rimmon 1976.
DIJEGEZA (diegesis).

1. (Fikeionalni) svet u kome se odigravaju pripove

dane situacije i dogadaji (franc. diegese). 2. Kazivanje,
pricanje, nasuprot prikazivanju, odigravanju. ~Ari
stotle 1968; Genette 1980,1983; Plato 1968. Vidijos:
dijegeticko; mimeza.
DIREKTNI STIL (direct: st:yle).

Vidi: upravni diskurs.

DISCOURS.

Vidi: diskurs.

~Benveniste

1971.

DISJUNKCIJA (disjunction).

Zajedno s konjunkcijom jedna od dye osnovne vrste

spona, odnosno relaeija izmedu subjekta i objekta
("X nije sa Y", "X nema Y"). ~ Greimas & Courtes
1982; Henault 1983.

itd.). "Covek je vecerao, potom zaspao" i "Covek je

zaspao posto je vecerao" imaju istu sadriinu diskur
sa (pisani jezik), ali razlicite forme. 2. Prema Benve
nistu, diskurs (discours) jedan je od dva razlicita a
komplementarna jezicka podsistema, zajedno s po
vescu Hi pricom (histoire). U diskursu veza se uspo
stavlja izmedu stanja iii dogadanja i situacije u kojoj
se to stanje ili dogadanje jezicki evocira. Diskurs on
da podrazumeva i odredenu refereneu prema iskazi
vanju i podrazumeva posiljaoca i primaoca. Histoire,
s druge strane, to ne Cini. Uporedi "Ode on" Hi "Pri
cah ti 0 tome bar sto puta" sa "OtiSao
Hi "Pricala
joj je 0 tome bar sto puta". ~ Benvenistovo razliko
vanje histoire i discours analogno je Vajnrihovo; di
stinkciji erzahlte Welt i besprochene Welt, a donekle
podseca i na razliku izmedu fiktionale Erzahlen i Aus
sage kod Kete Hamburger. ~Benveniste 1971; Chat
man 1978; Genette 1976, 1980, 1983; O'Neill 1994.
Vidi jos: glagolsko vreme.
DISONANCA (dissonance).

Pripovedacevo udaljavanje od svesti lika koju pri

poveda ("Smrt u Veneciji"). Disonanea je karakteri
sticna za odnos izmedu pripovedaca i protagoniste u
auktorijalnoj pripovednoj situaciji. ~ Cohn 1978. Vidi
jos: konsonanca, distanca.

DISKURS (discours).

1. Plan izraza Hi pripovedanje nasuprot planu sadda

ja, prici; "kako" pripovednog teksta, nasuprot "sta";

pripovedanje nasuprot ispripovedanom; naracija nasu
prot fikciji (u smislu koji Rikardu daje ovoj opoziciji).
~Diskurs ima sadrzinu (medij manifestacije: usmeni
iii pisani jezik, staticne iii pokretne slike, pokret itd.)
i formu (koja se sastoji od povezanih narativnih iskaza
koji uspostavljaju pricu i odreduju redosled predoca
vanja situacija i dogadaja, tacku gledista koja upravlja
predocavanjem, narativnu brzinu, vrstu koment:ara

38

DISTANCA (dist:ance).

1. Zajedno s perspektivom jedan od dva glavna fak

tora kojima je regulisana narativna informacija (Ze
net). Sto je pripovedacevo posredovanje prikrivenije,
a broj pojedinosti vezanih za pripovedane situacije i
dogadaje veci, kaze se da je distanea izmedu pripo
vedanog i njegovog pripovedanja manja. Smatra se
da mimeza i prikazivanje uspostavljaju manju distan
eu nego dijegeza i kazivanje. 2. (Metaforican) prostor
izmedu pripovedaca, likova, pripovedanih situacija

39

dogadaj

dramatizovani pdpovedac

i dogadaja i naratera. Distanca moze biti temporal

na (',ja" pripoveda dogadaje koji su se zbili dva sa

ta ranije iii pre dye godine); moze biti intelektualna
. (pripovedac Buke i besa kudikamo je inteligentniji
od Bendzija), moralna (De Sadova Zistina je svaka
ko znatno cestitija od ostalih likova u njenoj priti),
emocionalna (pripovedac Floberovog "Jednostavnog
srca" nije toliko ganut smrcu Viriini koliko Felisi
te) itd. Dalje, distanca moze varirati tokom pripo
vesti: na kraju Toma Dzonsa pripovedac i narater su
emocionalno blizi nego na pocetku. ~Booth 1961,
1983; Genette 1980, 1983; Jackson 1987; Prince 1980,
1982. Vidi jos: prikriveni pripovedac, nacin, raspolo
zenje, ton.
DOGADAJ (event).

Promena stanja manifestovana u diskursu proeesnom

recenicom u modusu Cinjenja iii Zbivanja. Dogadaj
moze biti radnja Hi cin (u kojem slucaju se do pro
mene dolazi delanjem nekog vrsioca: "Meri je otvo
rila prozor iii zbivanje (kada do promene ne dolazi
posredstvom vrsioca: "Pocela je da pada kisa ~ Za
jedno s egzistentima dogadaji su fundamentalne
konstituente price. ~Chatman 1978; Coste 1989; Van
Dijk 1975; Herman 2002.
lt

lt

).

DOMET (reach).

Vremenska udaljenost izmedu vremena price koje

zahvata anahronija i "sadasnjeg" momenta (ili mo
menta u kome se prekida hronolosko pripovedanje
niza dogadaja da bi se otvorio prostor za anahroni
ju). ~Genette 1980.
DOZIVLJAJNO JA (erlebendes Ich).

"Ja" koje dozivljava zbivanje u homodijegetickom

pripovedanju, ja-lik (nasuprot pripovednom ja iii ja
-naratoru). U "Ja sam se razboleo" zamenica koja je

40

subjekat recenice upucuje i na dozivljajno (ono ko

je se razbolelo) i na pripovedno (ono koje govori 0
razboievanju); a u Mucnini, Rokanten je dozivljaj
no "ja" koje cezne da ponovo vidi Ani, a pripovedno
"ja" koje svoju ceznju ispisuje u dnevnik. ~Ui.mert
1955; Spitzer 1928.
DOZIVLJENI GOVOR (erlebte Rede).

Siobodan neupravni diskurs. ~Termin je prvi put upo

trebio Etjen Lork. ~Lorck 1921; Pascal 1977.
DRAMA.

Seena; scenicno prikazivanje govora (ili misli) i po

nasanja. Razlikovanje drame i panora me koje prave
Dzejms i Labok analogno je razlikovanjima scenskog
prikaza i saietka ili prikazivanja i kazivanja. ~ H. Ja
mes 1972; Lubbock 1965. Vidi jos: slika.
DRAMATIS PERSONA.

U propovskoj terminologiji rec je 0 jednoj od osnov

nih uloga koju Iik moze da preuzme (u bajci). Prop
je izdvojio sedam takvih uloga, a svaka od njih odgo
vara posebnom delokrugu radnje: stetocine, dariva
oea (snabdevaca), pomocnika, careve kteri (traze
nog liea) i njenog oca, posiljaoea, junaka (trazio
ca ili Zrtve) i laznog junaka. ~ Propp 1968. Vidi jos:
aktant.
DRAMATIZOVANI PRIPOVEDAC (dramatized narrator).

Pripovedac koji je, manje iIi vise detaljno, okarakteri

san kao nekakvo "ja". lako dramatizovani pripovedac
moze biti u velikoj meri obezlicen (Gospoda Bovari),
ceste je oblikovan s mnostvom fizickih, mentalnih
moralnih atributa (Tom Dzons). U stvari, veomaje
testo predstavljen na istom nivou na kojem su i liko
vi (u pripovedanju u prvom lieu, odnosno homodijege
tickom pripovedanju) kao puki posmatrac iii svedok

41

drarnski monolog

("Ruza za Emili"), kao manje vazan ucesnik ( Veliki

Getsbi) iii kao protagonista (Zenova savest, Velika
ocekivanja, Poljubac smrti).
~

Booth 1983. Vidi jos: prikriveni pripovedac, vidljiv.i

pripovedac, nedramatizovani pripovedac.

DRAMSKI MONOLOG (dramatic monologue).

Unutrasnji monolog. U dramskom monologu unu
trasnji Zivot lika predstavljen je direktno. bez pri
povedacevog posredovanja. ~Dramski iii unutrasnji
mono log u pripovedanju treba razlikovati od dram
skih monologa koje su spevali Brauning iii Tenison:
ovi potonji su upuceni mogucem interlokutoru i za
formalnu osnovu imaju pre govor nego misljenje.
~ Banfield 1982; Scholes & KeUog 1966.
DRAMSKI NACIN (dramatic mode).
Jedna od osam moguCih tacaka gledista prema
Fridmanovoj klasifikaciji. Kada se usvoji dramski
nacm
kao u takozvanom objektivnom iii bihevi
oristickom pripovedanju ("Brda poput beiih slono
va", Cudno doba) - informacija koju Citalac dobija
u velikoj meri ogranicena je na one sto likovi ci
ne i govore, a nema neposrednog upuCivanja na
one sto oni opazaju, misle ili osecaju. ~ N. Fried
man 1955b. Vidi jos: spoljasnja fokalizacija, spolja
snja tacka glediSta.
DRAMSKI TRETMAN (dramatic treat:ment:).
U dzejmsovskoj terminologiji oznacava scenic no
predocavanje situacija i dogadaja, naroCito govora
i ponasanja likova. ~H. James 1972. Vidi jos: drama,
panorama, piktorijalni tretman.
DRUGOSTEPENA PRIPOVEST (second-degree narrative).
Vidi: metadijegeticko pripovedanje. ~Genette 1980,
1983.

42

dvostruka fokaliz.acija

DUBINSKA STRUKTURA (deep structure).

Apstraktna struktura "is pod" pripovesti; makro
struktura pripovesti. Dubinska se struktura sastoji
od globalnih sintaksicko-semantickih predstava koje
determiniSu znacenje pripovesti i pretvara se u povr
sinsku strukturu pomocu skupa operacija, odnosno
transformacija. U gremasovskom modelu pripovesti,
na primer, gde bi aktanti i aktancijalni odnosi bili
elementi dubinske strukture, akteri i akterske rela
cije nasH bi se na nivou povrsinske strukture. U dru
gaCijim modelima pripovesti, u kojima bi se moglo
reCi da dubinska struktura odgovara prici, povrsin
ska struktura bi odgovarala pripovedanju, odnosno
diskursu. ~Termin i pojam preuzeti su (i prilagodeni
fenomenu naracije) iz transformativno-generativne
gramatike Noama Comskog. ~Chomsky 1965; Van
Dijk 1972; Fiiger 1972; Johnson & Mandler 1980. Vi
di jos: narativna gramatika.
DU-FORM.
Pripovedanje u drugom lieu (ti-pripovedanje).
1972. Vidi jos: Ich-Form, Er-Form.

~Fi.iger

DUPLIRANJE (duplication).
Ponavljanje, na nivou pripovedanog, jednog iii vise
(iii citavog niza) dogadaja: "Dzoan je pokusala da
se ispne na planinu, pa nije uspela. Pokusala je dru
gi put i uspela." ~ Suleiman 1980. Vidi jos: tripliranje.
DVOSTRUKA FOKALIZACIJA (double focalizat:ion).
Jedan te isti dogadaj iii situacija posredovani su kroz
dye razliCite fokalizacije. ~ Dvostruka fokalizacija se
neretko koristi u filmu: u Sumnji, na primer, kada
Lina Cita Dzonijev telegram kojim jo; javlja da ce iCi
na lovacku zabavu, kraj Citanja je snimljen tako da
odrazi i njenu vlastitu tacku gledista i "objektivniju"
tacku gledista kamere. ~Genette 1980.

43

dvostruka logika pripovesti

DVOSTRUKA LOGIKA PRIPOVESTI (double logic of nar

rative).

Prema ;ednom broju naratologa, dva principa ustro

javaju (veCinu) pripovesti. Jedan princip naglasava
prioritt:'~t dogadanja naspram znacenja (insistira na
stavu da je dogadanje izvor znacenja); drugi upueuje
na prioritet znacenja i njegovih zahteva (dogadanje
je posledica volje za znacenjem). Prvi princip stavlja
akcenat na (logicki) prioritet tabule u odnosu na si
ze; drugi naglasava obrnuto (Cime jefabula shvaee
na kao proizvod siiea). Svaki od principa funkcionise
kroz iskljucivanje onog drugog, ali su oba, paradok
salno, neophodna za odvijan;e (veCine) pripovesti,
a protivrecna napetost izmedu n;ih predstavl;a vazan
pogon narativne sile ili narativnosti. ~ Brooks 1984;
Chatman 1988; Culler 1981.
DVOSTRUKI ZAPLET (double plot).

Zaplet koji saCinjavaju dye istovremene radnje (ma

nje-vise) jednake vaznostL

~Empson

EFEKAT REALNOSTI (effet de reel).

detalju ko;i naizgled nema funkciju izveStava se

"sarno zato sto;e tu (u svetu pripovedanog)"; detalj
koji se po svo; prilici sporninje ni zbog
drugog
nego zarad Cinjenice da je deo predstavljene stvarno
sti. Efekti realnosti na uzoran naCin konotiraju stvar
nost (oni znace "ovo je stvarno"), a njihovo obilje
karakteristika je realistickog pripovedanja. ~ Bart
hes 1982.

1960. Vidi jos:

protivzaplet, podzaplet.

EFFET DE REEL

Vidi: efekat realnosti.

DVOSTRUKO VIOENJE (double vision).

Vidi: dvostruka tokalizacija.

~ Rogers

1965.

EGZISTENT (existent).

Akter iIi element settinga: sub;ekt i objekt recenice

"Suzan je gledala u stott jesu egzistenti. ~ Zajedno sa

dogadajima egzistenti predstavl;aju ternel;ne konsti
tuente price. ~Chatrnan 1978.
EKSPOZICIJA (exposition).

Predstavljanje okolnosti koje postoje pre pocet

ka radnje. U rnnogirn pripovestirna nailazirno na
odlozenu ekspoziciju: ekspoziciona inforrnaci;a
se da;e posto je radnja vee pocela da se odvija.
~Brooks & Warren 1959; Freitag 1894; Sternberg
1974, 1978; Tornashevsky 1965. Vidi jOs: Frajta
gova piramida.

44

4S

emblem

ekspresivna funkcija

EKSPRESIVNA FUNKCljA (expressive function).

Vidi: emotivna funkcija.

1960.

~K.

Buhler 1934; Jakobson

EKSTENZljA (extension).

Trajanje svake konstitutivne jedinice iterativnog pri

povedanja; opseg vremena ko;i zahvata jedan doga
daj iii skup dogadaja za koje se kaze da se ponavljaju:
"Ucila sam svakoga dana od podneva do ponoCi" je
ste iterativno pripovedanje s ekstenzijom od dvana
est sati. ~ Genette 1980.
EKSTRADljEGETICKO (extradiegetic).

Spoljasnje u odnosu na dijegezu; nije deo dijegeze.

pripovedac Evgenije Grande je ekstradijegeticki pri
povedac. Uopstenije, pripovedac primarne pripovesti
uvek je ekstradijegeticki. ~Ekstradijegeticki pripo
vedac nije isto sto i heterodijegeticki. Tako u 1001
nod Seherezada funkcioniSe kao heterodijegeticki
pripovedac (posto ne prica vlastitu pricu) i kao in
tradijegeticki a ne ekstradijegeticki pripovedac (posto
je lik u okvirnoj pripovesti koju sam ne pripoveda).
Obrnuto, u Zilu Blasu pripovedac je homodijegetic
ki i ekstradijegeticki (on pripoveda vlastitu pricu, ali
kao pripovedac nije deo nijedne dijegeze). ~Genet
te 1980, 1983; Lanser 1981; Pohler 1996; Rirnmon
1976. Vidi jos: dijegeticki nivo.
ELEMENTARNA PRICA (atomic story).

Niz motiva ustrojen rnodalnorn hornogenoseu: sve

rnodalne forrnule u jednoj elementarnoj priCi konstru
isane su operatorirna ko;i pripadaju sarno jednoj jedi
noj rnodalnosti. Elernentarne price mogu biti aleticke
(vodene operatorirna rnoguenosti, nernoguenosti i
nuznosti), deonticke (vodene operatorirna dozvole,
zabrane i duznosti), aksioloske (vodene operatorirna
dobrote, rdavosti i ravnodusnosti) i episternicke

46

(vodene operatorima znanja, neznanja i uverenja).

Ako nam je dat niz motiva koji je moguce analizirati
kao Nedostatak (neke vrednosti) - Likvidiranje nedo
statka, na primer, sam niz ee konstituisati aksiolosku
elementarnu pricu. ~DolezeI1976.
ELiPSA (ellipsis).

Standardni narativni tempo; za;edno s pauzom, sce

nom, usporenim prikazom i sazetkom, jedna od osnov
nih narativnih brzina. Elipsu uocavamo tamo gde
nema nikakvog dela pripovesti (reCi iii recenica,
na primer) koji predocava pripovedno relevantne
situacije i dogadaje koji se odvijaju u vremenu (iii
im odgovara na neki drugi naCin). ~ Elipsa moze biti
frontalna, kojom se sarno uspostavlja prekid u vre
menskom kontinuumu (preskakanjem jednog Hi vi
se dogadaja, jednog iii viSe trenutaka u vremenu) ili
moze biti lateralna (paralipsa), kada nije rec 0 do
gadaju koji nije pripovedan vee pre 0 jednoj iii viSe
nedostajuCih komponenti situacije koja jeste pripo
vedana. Drugim reCima, ako imamo skup dogadaja
d l , d 2 , d 3 ... do koji se desavaju tokom vremena t l , t 2 ,
t3'" tn' odnosno tokom ukupnog vremena t, 0 elip
si govorimo kada jedan od navedenih dogadaja nije
spomenut. Elipsa takode moze biti eksplicitna (pod
vucena pripovedacevorn opaskom, kao, na primer,
"Neeu niSta reei 0 onome 5to se de5avalo tokom te
zlehude sedmice") iIi implicitna (0 kojoj zakljucuje
mo na osnovu lakune u hronologiji ili po prekidu u
nizu pripovedanih dogadaja). ~Chatman 1978; Ge
nette 1980; Prince 1982.
EMBLEM.

Sredstvo karakterizacije kod kojeg se jedan naroci

ti element pripovedanog sveta evocira svakim po
minjanjem datog Iika, te tako postaje distinktivan za
njega. ~Ducrot & Todorov 1979.

47

emicki pristup

epski preterit

EMICKI PRISTUP (ernie approach).

Unutrasnji i funkcionalan (nasuprotetickom, koji je

spoljasn;i i taksonomski) pristup izucavanju Ojud
skih) situacija i proizvodnji. Emicki pristup odreduje
i opisuje sastavn(~ delove sistema u odnosu na pozici
i funkciju koju im pripisuju korisnici tog sistema.
~Kenet Pajk je skovao termin emski (ovde: emicki)
po analogiji s terminomfonemski. 1 ~ Dundes 1962,
1964; Pike 1967. Vidi jos: eticki pristup.

zahvaljujuCi jednoj iii viSe distinktivnih osobina i cinje

nici da poseduje izvesno jedinstvo. ~Beaugrande 1980;
Brooks & Warren 1959. Vidi jos cilj, gramatika price.
EPIZODICNI ZAPLET (episodic plot).

Labavo uvezan zaplet; zaplet u kome ne postoji snazan

kauzalni kontinuitet izmedu ;ednog dogadaja iii epizo
de i sledeceg; zaplet sastavljen od dogadaja iii epizoda
ko;e medu sobom nisu vezane nuznoscu ili verovat
nocom. ~Aristotle 1968; Brooks & Warren 1959.

EMOTIVNA FUNKCIJA (emotive function).

Jedna od funkcija komunikacije u okviru kojih se sva

ki (verbalni) tin komunikacije moze strukturirati i
orijentisati; ekspresivna funkcija. Kada je tin komu
nikacije usmeren na adresanta (a ne na neki drugi
konstitutivni faktor komunikacije), on onda ima (pre
vashodno) emotivnu funkciju. Narocito bi se moglo
govoriti 0 vrSenju emotivne funkcije za one delove
pripovesti koji su fokusirani na pripovedaca: "Zaista
mi je mrsko da se secam dogada;a koji su se tada zbi
W' ~ Jakobson 1960; Prince 1982.
EPILOG (epilogue).

Finalni deo nekih pripovesti, koji sledi posle rasple

ta i ne treba da se s njim brka. Epilog pomaze da se
u potpunosti shvati ukupan plan dela. ~ Kunz 1997;
Martin 1986. Vidi jos: prolog.
EPISCHE PRAETERITUM.

Vidi: epski preterit.

~Hamburger

1973.

EPIZODA (episode).

Serija povezanih dogadaja koji sto;e zasebno u odno

su na dogadaje (iii serije dogadaja) koji je okruzuju,
1

48

Ovde je, ipak, odabrana varijanta emicki, po analogiji sa eticki, za

se prevodiocu Cini da bolje ZVllCi II srpskom jeziku. Prim. prel~

EPSKI PRETERIT (epische Praeteritum).

Preterit karakteristican za epsko Hi fikeionalno pri

povedanje. Prema Kete Hamburger, ova; takozvani
epski preterit distinktivna je erta fikcionalnog nasu
prot nefikcionalnom pripovedanju (odnosno fiktio
nale Erzahlen nasuprot Aussage): umesto da oznacava
real no vreme, umesto da obelezava pripovedane si
tuacije i dogadaje kao prosle, epski preterit ih obliku
je kao fikcionalne (proslost postoji samo za stvarnu
osobu; dogadaji su u fikciji "bez-vremeni" i "zbivaju
u fikcionalnom i "bez-vremenom" prezentu liko
va). Za Hamburgerovu, ovaj narotiti status epskog
preterita utvrdiv je i na osnovu kombinaci;e deiktic
kih (temporalnih) dopuna ko;e bi bile neprihvatljive
u iskazima 0 stvarnosti: u iskazu "Video ju je, i sad
je osecao nelagodu", u ko;oj je temporalna glagolska
dopuna koja upucuje na prezent pridruzena prete
ritu. ~Neki teoreticari naracije (Bronever, Cetman)
smatraju stay Hamburgerove preteranim, tvrdeCi da
zdruzenost glagolskih oblika preterita i temporalne
deiktike sadasn;osti nije odredbena za fikciju. Dru
gi, pak, tvrde - ne mnogo mimo Hamburgerove
da u fikcionalnom pripovedanju preterit konstituise
prezent s estetskom distaneom i izrazava pre sve
ga fikcionalni status predstavljenog sveta (Ingarden,
Sartr, Bart). ~Banfield 1982; Barthes 1968; Bronzwaer

49 '

evaluacija

Er-Form

1970; Chatman 1978; Hamburger 1973; lngarden

1973; Pascal 1962; Ricoeur 1985; Sartre 1965; We
inrich 1964.
ER-FORU.
Pripovedanje u trecem lieu. ~ Doleiel 1973; Fi.iger
1972. Vidi jos: Ich-Form, Du-Form.
ERLEBTE REDE.
Vidi: dozivljeni govor.
ERZAHLTE WELT. (Is)pripovedani svet.
Prema Vajnrihu, jedna od dye razliCite a komple
mentarne kategorije tekstualnih svetova, kojima su
obuhvacene mnoge vrste pripovesti, au engleskom
jeziku su naznacene upotrebom takvih oblika kao
sto su preterit, imperfekt i pluskvamperfekt. Unutar
kategorije erzdhlte Welt (pripovedanog sveta), nasu
prot kategoriji besprochene Welt (iskazani svet), ne
Cini se da adresant i adresat sebe smatraju direktno
povezanima ida ih se ono sto je opisano tiee. Vajn
rihovo razlikovanje erzdhlte Welt i besprochene Welt
analogno je Benvenistovoj distinkeiji izmedu histoire
i discours, a nalikuje i razlikovanju fiktionale Erziihlen
i Aussage Kete Hamburger. ~Rieoeur 1985; Weinrich
1964. Vidi ;os: glagolsko vreme.
ERZAHLTE ZEIT.
Vreme price; ispripovedano vreme; opseg vremena
obuhvaeen predstavljenim situacijama i dogadajima
(nasuprot Erziihlzeit). ~ Muller 1968. Vidi jos: traja
nje, brzina.

ETHOS.
Vidi: lik.

~Aristotle

1968.

ETICKI PRISTUP (etic approach).

Spoljasnji i taksonomski (nasuprot unutrasnjem i
funkcionalnom emickom) pristup u razmatranju
ljudskih situacija i proizvodnji. Eticki pristup u de
finisanju i opisivanju konstituenti sistema ne nastu
pa s tacke gledista koja je bliska nekoj od njih, vee
koristi kriterije koji nisu imanentni sistemu. ~Kenet
Pajk skovao je termin eticki po analogiji s terminom
foneticki. ~Dundes 1962, 1964; Pike 1967. Vidi jos:
emicki pristup.
EVALUACIJA (evaluation).
U terminologiji Labova, skup onih erta pripove
sti koje nagovestavaju iii upueuju na njenu poentu;
aspekti pripovedanja koji otkrivaju Cime pripoveda
ne situacije i dogadaji zavreduju pripovedno predo
eavanje. U primerima: "Misljah u sebi da ;e ree 0
veoma bizarnoj stvari", "Auto se zaustavi. Auto se
zaustavi, a iz njega izade iena", "Nista nije rekao: sa
rno je tako stajao" i "Poenta moje priee je da su Ijudi
u osnovi ljubazni", pripovedacevo misljenje (nagla
savanje neobienog karaktera zbivanja), ponavljanje
(kojim se sugerise vainost dogadaja), negacija (ko
jom je podvuceno on~ sto je nasuprot onome sto se
moglo desiti) i eksplicitno iskazivanje poente, funk
cioniSu kao evaluativna sredstva ideo su evaluacije.
~Culler 1981; Gwyn 2000; Labov 1972; Polanyi 1989;
Pratt 1977. Vidi jos: komentar, pripovedni potencijal.

ERZAHLZEIT.
Vreme pripovedanja, vreme diskursa, vreme u kojem
traje sarno predstavljanje situacija i dogadaja (nasuprot
erziihlte Zeit). ~ Muller 1968. Vidi jos: trajanje, brzina.

50

Sl

fiktionale Enli.hlen

FABULA.
Skup pripovedanih situacija i dogadaja u njihovom
hronoloskom sledu; osnovni materijal price (nasu
prot zapletu, ili sizeu u terminologiji ruskih formali
sta). ~ Chatman 1978; Ejxenbaum 1971 b; Erlich 1965;
Walsh 2001.
FATICKA FUNKCIJA (phatic function).
Jedna od funkcija komunikacije u okviru kojih se
svaki (verbalni) dn komunikacije moze strukturi
rati i orijentisati. Kada je cin komunikacije usme
ren na kontakt (a ne na neki drugi konstitutivni
faktor komunikacije), onda on ima (prevashodno)
faticku funkci;u. U slucaju naracije, za one delo
ve pripovedanja koji su usmereni na psihofiziolo
ske veze izmedu pripovedaca i naratera ("Citaoce,
da li me
uvek sledis, ili si savladan pojedinosti
ma kojima te obasipam?") moze se reCi da vrse fa
ticku funkciju. ~Jakobson 1960. Malinowski 1953;
Prince 1982.
FIGURA (figure).
Entitet ili grupa entiteta koji su u fokusu ili u pred
njem planu. Figura se istice u odnosu na osnovu iIi
pozadinu. ~ Beaugrande 1980; Chatman 1978. Vidi
jos: prednji plan.

S2

FIGURALNA PRIPOVEDNA SITUACIJA (figural narrative

situation).

Jedna od tri pripovedne situacije, zajedno s auktorljalnom

(auktoriale Erzahlsituation) i pripovednom situacijom pr
vog lica (Ich Erzahlsituation). Figuralnu (ili personalnu)
pripovednu situaciju (personal Erzahlsituation) karakte
rise unutrasnja fokalizaclja (i pripovedac ko;i nije ucesnik
u pripovedanim situacijama i dogadajima: Ambasado
ri). ~StanzeI1964, 1971, 1984.
FIKCIJA (fiction).
Prica, u terminologiji Zana Rikardua, nasuprot pri
povedanju iIi diskursu. ~ Ricardou 1967.
FIKTIONALE ERZAHLEN (fikcionalno pripovedanje).
Jedan od dva jezicka podsistema, po teoriji Kete Ham
burger, koji suprotstavljen onom koji naziva Aussage
(iskaz). Fiktionale Erziihlen sastoji se od fikcionalnog
pripovedanja u trecem lieu. Gdegod se recenice ko;e ci
ne Aussage mogu dovesti u vezu sa stvarnim (iIi fin
giranim) Ja-Origo, stvarnim (ili fingiranim) izvornim
"ja" i njegovim/njenim subjektivitetom, ufiktionale
Erziihlen fiktivni likovi uvedeni kao treea lica jesu su
bjekti predstavljenih kazivanja, miSljenja, osecanja i de
lanja. Dalje, osnovno gramaticko vreme koje se koristi
u fiktionale Erziihlen preterit - oblikuje predocene
situacije i dogadaje kao fikcionalne, umesto da ih obe
lezava kao prosle (proslost postoji sarno za Ja-Origo;
situacije i dogadaji u fikciji su "bez-vremeni"). Konac
no,fiktionale Erziihlen poseduje jedinstvenu sposob
nost da portretiSe subjektivnost treCih lica qua treCih
lica: to je jedina pozicija iz koje se moze predstaviti ta
kva subjektivnost, jedina pozicija iz koje urn treceg li
ca moze biti istrazen iznutra. ~Distinkcijafiktionale
Erziihlen naspram Aussage Kete Hamburger analog
na je, mada nikako i jednaka, Benvenistovom razli
kovanju historie i discours i Vajnrihovom razlikovanju

53

filter

erzahlte Welt i besprochene Welt. ~ Banfield 1982; Ham

burger 1973. Vidi jos: epski preterit.
FILTER.

Tacka gledista lika, naspram pripovedaceve tacke gle

dista (ugao gledanja); svest lika kroz koju su situacije i
dogadaji filtrirani i predoceni; fokalni IiI<.. ~ Za Cetme
na, distinkdjafilter ugao gledanja (slant) odgova
ra zenetovskom razlikovanju "ko vidi" i "ko govori".
~ Chatman 1990a.
FLASH FORWARD.

Prolepsa; anticipacija. Termin se najcesce koristi u vezi

s filmskom naracijom (Andersonova traka; Petulija;
I konje uhijaju, zar ne?). ~Chatman 1978; Prince 1982.
Vidi jos: prevremena opaska, anahronija, redosled.
FLESBEK.'

Analepsa; retrospekcija; osvrt; okretanje unazad. Ter

min se najcesce koristi u vezi s filmskom naradjom
(Gradanin Kejn, Medaljon, Divlje jagode). ~Chatman
1978; Prince 1982; Souvage 1965. Vidi jos: anahro
nija, redosled.
FOKALIZACIJA (focalization).

Perspektiva iz koje su predoceni pripovedne situacije i

dogadaji; opazajna Hi konceptualna pozidja iz koje se
predstavljaju pripovedane situacije i dogadaji (Zenet).
Kada ta pozidja varira Hi ju je ponekad nemoguce od
rediti (kada nema sistematicno postavljenih perceptiv
nih iii konceptualnih ogranicenja kojima je odredeno
sta moze biti predstavljeno) za pripovest se kaze da
1

TerminijZashback iflashforward nisu prevodeni na srpski jezik;

potonji je ostavljen u originalu, a fle.sbek dat u srpskoj transkripciji,
jer je postao uobicajen i naveliko koriscen, upravo u ovom obliku,
u govoru 0 filmu i pripovedanju uopste, - Prim, prev,

::4

fokalizacija

poseduje nultu fokalizaciju iii da je nefokalizovana: nul

ta fokalizaci;a je karakteristicna za "tradicionalno" iii
"klasicno" pripovedanje (Vasar tastine, Adam Bid), te
povezano s takozvanim sveznajucim pripovedacem. Ka
da se pomenuta pozidja moze loch'ati (u ;ednom Hi
drugom liku) i kada podrazumeva opazajne iIi kon
ceptualne restrikdje (kada one sto je predoceno zavisi
od perspektive ovog Hi onog lika), za pripovest se kaie
da poseduje unutrasnju fokalizaciju (Amhasadori, Doha
razuma, Prsten i knjiga). Unutrasnja fokalizadja moze
biti stalna (kada je usvojena jedna jedina perspektiva:
Amhasadori, Sta je znala Mejzi), promenljiva (kada se
razlicite perspektive smenjuju da bi predocavale razli
cite situacije i dogadaje: Doha razuma, Zlatni pehar),
iii visestruka (kada se iste situadje i dogadaji predoca
vaju vise no jednom, svaki put iz drugaCije perspekti
ve: Prsten i knjiga, Meseeev kamen, Rasomon). Ako je
predstavljanje svedeno sarno na spoljasnje ponasanje
iikova (reci i delanja, all ne i misli i osecanja), na njiho
vu pojavu i okruzenje koje ih istice, onda imamo po
sia sa spoljasnjom fokalizacijom ("Ubice"). Izvestan broj
naratologa stavlja primedbu da je spoljasnja fokaliza
dja u vecoj meri karakterisana manje perspektivom a
vise informadjom koju pribavlja. Doista, kada se usvo
ji perspektiva nekog lika (unutrasnja fokalizadja), lako
se moze desiti da su predocene sarno reci i delanja, a
ne i misli i osecanja drugih likova (spoljasnja fokaliza
dja). U diskusijama na ovu temu Zenet spedfidra slu
caj spoljasnje fokalizadje u ko;oj je fOkalizator smesten
unutar dljegeze, ali izvan bilo kojeg lika. ~ Fokalizadju
- "ko vidi", Hi, jos uopstenije, "ko opaia (i shvata)"
treba razlikovati od glasa ("ko govori", "ko kazuje", "ko
pripoveda"). ~Bal1977, 1981a, 1983, 1985; Cordesse
1988: Edminston 1989; Genette 1980, 1983; Herman
2002; Jahn 1996, 1999; Nelles 1990,2001; Nieragden
2002; Ntinning 1990; O'Neill 1994; Van Peer & Chat
man 2001; Pohler 1996; Prince 2001; Rimmon-Kenan

55

f.

Fra.itagova piramida

2002; Ronen 1994; Vitoux 1982. Vidi jos: aspekt, dvo

struka fokalizacija, stalna unutrasnja fokalizacija, foka
lizovano, hipoteticka fokalizacija, visestruka unutrasnja
fokalizacija, nefokalizacija, tacka gledista, promenljiva
unutrasnja fokalizacija, videnje.
FOKALIZATOR (focaiizer).
Subjekt fokalizacije; "vlasnik" tacke gledista; fokalna
taeka koja upravlja fokalizacijom. U "Dzejn je vi del a
Pitera oslonjenog na stolicu. Delovao joj je eudno",
Dzej n je fokalizator. ~ Bal 1977, 1983, 1985; Lanser
1981; Martin 1986; Phelan 2001; Vitoux 1982. Vidi
jos: centralna svest, fokalni lik, fokalizovano.
FOKALIZOVANO (focalized).
Objekat fokalizacije: egzistent iIi dogadaj predoeen
iz perspektive fokalizatora. U "Dzejn je videla Pite
ra oslonjenog na stolicu. Delovao joj je eudno", Pi
ter je fokalizovano. ~Bal 1977, 1983, 1985; Martin
1986; Vitoux 1982.
FOKALNI LlK (focal character).
Uk iz Cije tacke glediSta su predoeeni situacije i doga
daji u naraciji; lik kao fokalizator; lik-glediste. U Am
basadorima Streter je fokalni Iik.

ulazi u umove likova, kao i da komentariSe radnju).

Tipovi (1) i (2) odgovaraju homodijegetickom pripo
vedanju s unutrasnjom fokalizacijom, tip (3) heterodi
jegetickom pripovedanju sa spoljasnjom fokalizacijom
(bihevioristicko pripovedanje, dramski nacin), a tip (4)
heterodijegetickom pripovedanju s nultom fokalizaci
jom (sveznajuci pripovedac). ~Brooks & Warren 1959.
FORMA (form).
Prema ueenju Hjelmsleva, opozicija supstanci: rela
cioni sistem na osnovu kojeg se determinisu dva pla
na semiotickog sistema (plan izraza i plan sadrzaja).
~U slueaju pripovedanja, za formu saddaja moze se
reCi da je jednaka komponentama price (egzistenti
rna i dogadajima) i njihovim vezama; forma izraza je,
pak, jednaka konstituentima kojima se uspostavlja
priea (narativnim iskazima) i kojima je odreden redo
sled predoeavanja, narativna brzina, vrsta komenta
ra i slieno. ~Chatman 1978; Ducro & Todorov 1979;
Hjelmslev 1954,1961.
FRAJTAGOVA PIRAMIDA (Freytag's pyramid).
Dijagramski prikaz strukture tragedije Gustava Frajtaga:
klimaks
.'b'

FOKUS PRIPOVEDANJA (focus of narration).

Glas i tacka gledista koje upravljaju predoeenim si
tuacijama i dogadajima. Bruks i Voren razlikuju ee
tid pripovedne situacije, eetiri tipa pripovedaea koji
odgovaraju eetvorma osnovnim tipovima narativ
nog fokusa: (1) prvo lice (lik priea vlastitu prieu);
(2) posmatrae u prvom licu (Iik priea prieu eiji je
bio svedok); (3) autor-posmatrae (heterodijegeticki
pripovedac ogranieava one sto kazuje 0 svetu Iikova
i radnje); (4) sveznajuCi autor (heterodijegetieki pri
povedae kazuje sta se desava i poseduje slobodu da

S6

8'

'b'

.~

-'
...'b'

-...\;'

'b'

tv~
~

.:",%'b'

.0

oN'

tv

Q'j

inicijalni momenat

momenat poslednje napetosti

Frajtagova piramida eesto se koristi za opisivanje (ra

zliCitih) karakteristika zapleta u naraciji. 1Freytag 1894.

S7

funkcija

funkcija autentizacije

FUNKCIJA AUTENTIZACIJE (authentication function).

Funkcija posredstvom koje se dati motiv iIi narativ

ni iskaz autentizuje (pdpisuje mu se status Cinjenice,
daje mu se vrednost "autenticnog", nasuprot "neau
tenticnom"). U pripovedanju u trecem lieu, na primer,
motivi uvedeni pripovedacevim diskursom (konven
cionalno) smatraju se autenticnim; nasuprot tome
stoje motivi koji su uvedeni govorom lika: u zavi
snosti od pripovedacevih izjava (i toka radn;e), ma
ze se ispostaviti da su autenticni iii da nisu. ~ Dolezel
1980, 1998; Martinez-Bonati 1981; Ryan 1984. Vidi
jos: pripovedni svet.
FUNKCIJA PREDSTAVLJANJA (representative function).

Referencijalna funkcija. ~ K. Buhler 1934. Vidi jos: kon

stitutivni faktori komunikacije, funkcije komunikacije.
FUNKCIJA (function).

1. Cin definisan u odnosu na njegov znaca; za tok

radnje u okviru kOje se pojavljuje; Cin se shvata u
odnosu na ulogu koju igra na planu radnje; motive
ma. Prop, koji je razvio dati pojam u svo;oj studiji 0
(ruskim) bajkama, pokazuje da jedan Cin maze ima
ti vise uloga (odnosno da maze biti obuhvacen ne
kolikim razlicitim funkcijama) u razliCitim bajkama
("Dzon je ubio Pitera", na primer, moze predstavljati

nanosenje stete u jednoj, a junakovu pobedu u dru

goj bajci); i obrnuto, razliCiti Cinovi mogu imati istu

ulogu (biti obuhvaceni jednom funkcijom) u razliCi

tim bajkama ("Dzon je ubio Pitera" i "Azdaja je otela

princezu", na primer: oba mogu biti nanosenje stete).
Prema Propu, funkcije predstavljaju osnovne sastav
ne delove strukture svake (ruske) bajke; sem toga,
nijedna funkcija ne iskljucuje bilo koju drugu; da
lje, koliko god da ih se pojavljuje unutar jedne bajke,
one uvek slede isti raspored (aka se iz skupa funk
cija a, h, c, d, e, '" n u datoj bajci pojavljuj u h, c i e,

58

i"

"'I

'I

IIi

.)

:!
j

I:I

onda ce se i nizati tim redom); konacno, njihov broj

ogranicen je na trideset i jednu, a Prop ih ovako pre
zentuje:
1. Jedan od Clanova porodice udaljava se iz
kuce (udaljavanje).
II. Junaku se izrice zabrana (zahrana).
III. Zabrana se krsi (krenje).
IV. Protivnik pokusava da se obavesti (raspiti
vanje).
V. Protivniku se daje obavesten;e a njegovoj
zrtvi (odavanje).
VI. Protivnik pokusava da prevari svoju zrtvu ka
ko bi je osvojio iii ovladao njenom imovinom
(podvala).
VII. Z rtva dopusta da bude prevarena i time ne
hotice pomaze neprijatelju (saucesnistvo).
VIII. Protivnik jednome od Clanova porodice na
nosi stetu iii mu skodi (nanosenje stete).
VIlla. J ednome od Clanova porodice nesto nedo
staje, on bi zeleo nesto da ima (nedostatak).
IX. Nesreca iIi nedostatak se saopstavaju; juna
ka mole ili mu nareduju, salju ga iii ga pu
staju (posredovanje, vezivni Cinilac).
X. T razilac pristaje iii odlucuje da se suprotsta
vi (pocetak suprotstavljanja).

XL Junak napusta kucu (odlazak).

XII. Junak se proverava, ispituje, napada i s1., i ti

me se priprema da dobije carobno sredstvo
pomocnika (prva darivaocevafunkcija).
XIII. J unak reaguje na postupke buduceg dariva
oca (junakova reakcija).
XlV. J unak stice carobno sredstvo (sticanje, dobi
janje carohnog sredstva).
Xv. J unak se prenosi, doprema iii dovodi na
mesto gde se nalazi predmet za kojim traga
(prostorno premestanje, iz jednog carstva u
drugo, putovanje uz pomoc vodica).

59

funkcija

XVI. J unak i njegov protivnik stupaju u neposred

nu borbu (borba).
XVII. Junaka obelezavaju (zigosqnje, obelezavanje).
XVIII. Protivnik biva pobeden (pobeda).
XIX. Otklan;a se pocetna nevol;& iii nedostatak
(otklanjanje nevolje ili nedostatka).
XX. Junak se vraca (povratak).
XXI. J unaka progone (proganjanje, potera).
XXII. Tunak se spasava od potere (spasavanje).
XXIII. J unak stiZe neprepoznat kuci iIi u drugu ze
mlju (dolazak inkognito).
XXIV. L azni junak postavlja neosnovane zahteve
(neosnovani zahtevi).
XXv. Junaku se zadaje tezak zadatak (teski zadatak).
XXVI. Zadatak se resava (reSavanje).
XXVII. Junaka prepoznaju (prepoznavanje).
XXVIII. L azni junak iii protivnik, stetoCina biva raz
otkriven (razotkrivanje).
XXIX. Junak dobija nov izgled (preobrazavanje).
XXX. Neprijatelj biva kaznjen (kaznjavanje).
XXXI. Junak se zeni i stupa na carski presto (zenidba).
Za Propovo razmatranje funkcija bajke cesto se sma
tra da predstavlja radanje moderne naratologije i
strukturalne analize pripovesti, te da stoga predsta
vlja polaziSte za mnostvo uticajnih modela narativne
strukture. Tako Gremasova narativna shema neospor
no proistice iz ponovne analize propovskih funkcija,
a Bremonovo odredenje pdpovedanja kao kombino
vanja nizova ili trijada artikulisano je saglasno ucenju
o funkcijama. 2. Narativna jedinica iii motiv metoni
mijski se odnosi prema drugim jedinicama istog niza
iii iste radnje (i povezan je s njima bilo konsekutivno
iIi konsekventno). Bart suprotstavlja funkciju i indeks,
koji se metaforicki a ne metonimijski odnosi prema
drugim jedinicama (s kojima je povezan bilo hrono
loski, bilo kauzalno: tematskim jedinicama, na pri
mer), te razlikuje dva tipa funkci;a: kardinalnefunkcije

60

funkci;e komunikacije

i katalizatore. ~ Ista jedinica moze biti i funkcija i in

deks. 3. U Gremasovom ranijem modelu pripovesti
funkcija je dinamicki predikat (nasuprot statickom
predikatu iii kvalifikaciji). 4. Osnovna uloga, aktant,
u Surioovoj terminologiji. Sest funkcija su lav, sunce,
zemlja, Mars, vaga i mesec. ~Barthes 1975; Bremond
1973, 1980, 1982; Culler 1975; Greimas 1970, 1983a,
1983b; Greimas & Courtes 1982; Henault 1983; Ka
falenos 1995, 1997, 1999; Propp 1968; Scholes 1974;
Souriau 1950. Vidi jos: metonimija, korak.
FUNKCIJI! KOMUNIKACIJE (functions of communication).

Svrhe koje usmeravaju svaki cin (verbalne) komuni

kacije i odreduju njenu ulogu. Svaka funkcija odgo
vara jed nom konstitutivnom faktoru komunikacije,
a svaki Cin komunikacije poseduje jednu ili vise funk
cija. ~Biler je izolovao tri funkcije jezika: reprezenta
tivnu, apelativnu i ekspresivnu. Jakobson je, u onome
sto ce se ispostaviti kao najuticajniji model komuni
kacije u naratologiji, predlozio shemu koja podrazu
meva sest funkcija: (1) emotivna funkcija, kojom je
naglasen adresant; (2) konativna funkcija, kojom je
naglasen adresat; (3) referencijalna funkcija, koja
naglasava usmerenost na kontekst ili na referencu:
(4) faticka funkcija. koja odreduje usmerenost cina
komunikacije na kontakt; (5) poetska funkcija. nagla
sava usmerenost na samu poruku, i (6) metajezicka
funkcija, koja naglasava usmerenost na kod:
referencijalna

poetska

emotivna

konativna

faticka

metajezicka

~K.

Buhler 1934; Jakobson 1960.

61

govorni cift

(parcourse generatif).
Opsta ekonomija sastavnih delova u semiotickoj teo
riji, po Gremasu. U generativnoj trajektoriji sastavni
delovi se artikulisu sledeCi put koji ide od jednostav
nog ka slozenom i od apstraktnog ka konkretnom.
Na primer, GreITlasov ITlodel pripovesti - u kojem
su dye osnovne komponente (sintakticka i semantic
ka) generisane (dodeljen im je opis) na dva narativna
nivoa (dubinski i povrsinski) ina jednom diskurziv
nom nivou - mogu biti predstavljene tabelom na
slici (koju treba Citati odozgo nadole). ~Greimas &
Courtes 1982, Henault 1983.

GENERATIVNA TRAJEKTORIJA

GENERATIVNA TRAJEKTORIJA

Dubinski
Osnovna sintaksa
nivo
Povrsinski
PovrSinska
nivo
narativna sintaksa
Diskurzivna sintaksa
Diskurzivizacija

---

I
Temporalizacija
Akterijalizacija SpacijalizaciEt

(tense).
Vidi: temporalnost.

GLAGOLSKO VREME

62

(main test).
Vidi: odlucujuca provera.

GLAVNA PROVERA

(main narrator).
Pripovedac koji uvodi Citavu pripovest (ukljucujuCi i sve
mikrapripovesti sto je saCinjavaju, kao i njene delove);
pripovedac koji je odgovoran za celinu pripovednog
teksta (ukljucujuCi i naslov, epigrafe i s1.). ~Prince 1982.

GLAVNI PRIPOVEDAC

GNARUS.

komponent~

--

Semio-narativne
strukture

I
Semanticka

Sintakticka komponenta

Diskurzivne
strukture

(voice).
Skup znakova koji karakterise pripovedaca, odnosno
pripovednu instancu u sirem srnislu, i koji upravlja
relacijama izrnedu pripovedanja kao procesa i pri
povednG,3 teksta, kao god i izmedu pripovedanja i
pripovedanog. ~Glas irna siri opseg od Iica i stoga mo
ra, prernda se cesto stapa i brka s tackom gledista, biti
od njega razlikovan: lice obezbeduje inforrnacije 0 to
me ko "vidi", ko opaza, cija tacka gledista upravlja pri
povedanjeITl, doCim glas pribavlja informacije 0 tOITle
ko "govori", ko je pripovedac i od cega se sastoji nara
tivna instanca. ~Acze11998; Genette 1980, 1983; Jahn
2001; Lanser 1992; Richardson 2001; Rimmon 1976.

GLAS

Osnovna
semantika
Narativna
semantika
Diskurzivna
semantika
Tematizacija
Figurativizacija
-

Latinska rec za "znalca", "eksperta", "strucnjaka", "ono

ga koji je dobra upoznat sa"; derivirana je iz indoe
vropskog korena gna ("znati"). ReCi poput naracija,
narator, narativno itd. izvedene su odatle; u etimolo
skom smislu, narator je onaj koji zna. ~MitcheI1981.
(gnomic code).
Vidi: referencijalni kod. ~Barthes 1974.

GNOMSKI KOD

(speech act).
lskaz je shvacen kao cin upravljen na neki cilj. Vrse
nje govornog Cina podrazumeva lokutorni cin (Cin go
vorenja, proizvodenja graITlatickog iskaza), ilokutorni

GOVORNI CIN

63

govorni <::in

cin (izvden u kazivanju, iskazom se postize neka svr

ha: obecanje, potvrda, zahtev, opomena, naredba itd.)
i, eventualno, perlokutorni Cin (izvrsen sredstvima ka
zivanja necega i opisiv u odnosu na efekat koji ilol<u
torni Cin, u to; specificnoj prilici iskazivan}a, ima na
adresata: navodi ga da nesto uCini, uverava ga da ne
sto jeste slucaj itd.). Iskaz "Obeeavam da eu biti tamo"
u nekom kontekstu podrazumeva lokutorni Cin kon
struisanjll recenice pO pravilima srpskog jezika, ilol<u
torni Cin obeeavanja i (eventual no) perlokutorni Cin
uveravanja adresata u vIastitu cestitost. U slucajevima
takozvanog neupravnog govornog Cina, ilokutorni Cin
se vrsi indirektno posredstvom izvrsenja drugog ilo
kutornog Cina. Tako, kada se iskaz "Volela bih kad bi
otvorio prozor" shvati doslovno, on predstavIja izja
vu 0 oseeanjima adresanta; ipak, u konkretnom kon
tekstu, moze (i najcesee to i Cini) vrsiti i ilokutorni Cin
zahtevanja. ~Teorija govornih Cinova potice iz razli
kovan;a koje pravi Dz. L. Ostin izmedu konstativa (is
kaza poput "Napoleon je pobedio na Austerlicu" iii
"Zemlja je ravna" kojima se izvestava 0 dogadaju
stanju stvari odredenim reCima, i koji je, konsekvent
no, iii istinit Hi neistinit) i performativa (iskaza poput
"Obeeavam da eu doCi" ili "Proglasavam vas venca
nim", ko;i se koriste pre da neSto ucine nego da nesto
kazu, da izvrse Cin pre nego da konstatuju da nesto je
ste iIi nije). Medutim, Ostin ide i dalje, tvrdeCi da cak i
sami konstativi jesu performativi, posto izjavljivanje
(tvrdenje, konstatovanje, izvestavanje) da nesto jeste
nije takode slucaj nekakvog Cinjenja. Stoga svaki is
kaz iii skup iskaza moze biti shvaeen kao performativ
i tretiran kao govorni cin. ~ Pripovedanje se, naravno,
moze tretirati kao govorni cin, kao vrsta slozenog ili
opstijeg govornog Cina kojim su obuhvaeeni pojedi
nacni govorni Cinovi pripovedaca i lika (iii vise njih).
~Austin 1962; Chatman 1978; Van Dijk 1977; Lanser
1981; Lyons 1977; Pratt 1977; Searle 1969, 1975, 1976.

64

grammar).
Gramatika iii serija recenica ili formula medusob
no povezanih uredenim skupom pravila koji vazi za
(strukturu) skupa prica; gramatika kojom se speci
ficiraju "prirodni" konstituenti (skupa) prica i ko
jom se karakterisu njihovi odnosL ~Gramatike prica
uzimaju pricu za niz epizoda koje dovode lik blize ci
Iju iii dalje od njega, preko dosezanja ili nedosezanja
pomocnog cilja. U gramatici prostih prica, kakvom
se bavi, na primer, Torndajk, svako pravilo u ure
denom skupu jeste u formi X-4 Y (cita se "prepisi
X kao Y" ili "X se sastoji od Y"); zagrade se koriste
da se priloze opcionalno izabrani elementi; razliCi
te moguenosti prepisivanja iste stavke Hi razliCite
stavke koje su podlozne istom prepisivanju stoje u
viticastim zagradama; zvezdica (asterisk, *) upueu
je na moguee ponavljanje nekog elementa; a simbol
+ ukazuje na kombinaciju elemenata u sekvencijal
nom poretku:

GRAMATIKA PRICE (story

(1) prica -4 setting + tema + zaplet + rasplet

(2) setting -4 likovi + lokacija + vreme
(3) tema -4 (dogadaj)* + cilj
(4) zaplet

epizoda*

(5) epizoda -4 pomocni cil; + pokusaj''' + ishod

(6)

okusa' -4{do~adaj*}
J
eplzoda

(7) ishod -4 {dog~daj*}

stanJe
j}
(8) rasplet -4 { dogada
,
stanJe

POmOeni}
. I'
.

(9) { cH;
ze Jeno stanJe
likovi )
(10) lokacija -4 stanje
{
vreme

65

gramatika price

~Gramatike

price, koje su mahom razvijaH istrazi

vaCi kognitivne psihologije i vestacke inteligencije,
odlucno su uticale na ispitivanja efekata koje struk
turne i saddajne varijable imaju na memoriju i na
razumevanje narativnih tekstova: to su, ujedno, po
kusaji da se uoce apstraktne strukturalne sheme koje
omogucavaju retenciju i shvatanje pripovesti. ~Black
& Bower 1980; Van Dijk 1980; Glenn 1978; Mandler
& Johnson 1977; Rumelhart 1975; Schank 1975;
Y. Shen 1989; Thorndyke 1975; Wilensky 1978. Vidi
jos: narativna gramatika, pravilo prepisivanja.

HERMENEUTEMA (hermeneuteme).

Jedinica hermeneutickog koda; element kojim se

artikulise put od zagonetke do resenja. Bart je iz
dvojio sledece hermeneuteme: tematizacija (na
znacavanje onoga sto ce biti objekt zagonetke);
predlog (signal postojanja zagonetke); formulaci
ja (zagonetke); obecanje iii zahtevan;e odgovora;
zamka (pogresan trag, smerano zaobilazenje isti
ne); vrdan;e (mesavina istine i zamke); ometan;e
(priznan;e nereSivosti zagonetke); odlozeni odgo
vor; razresen;e ili odgonetanje. ~ Barthes 1974. Vi
di jos: napetost.
HERMENEUTICKI KOD (hermeneutic code).

Kod ili "glas" prema ko;em pripovest iii neki njen

deo mogu biti strukturirani kao kretanje od pita
n;a iii zagonetke ka n;ihovom (mogucem) odgovo
ru iii resenju. ~Deo teksta moze da oznacava po
hermeneutickom kodu ukoIiko sugerise Hi utvrdu
je da postoji pitanje koje treba postaviti iIi zago
netka ko;u treba resiti; ukoliko formulise to pitan;e
iIi zagonetku; ukoliko najavljuje ili nagovestava
(moguci) odgovor iii resen;e; iii ako konstituise
ta; odgovor iii resenje, ako predstavl;a doprinos
iii prepreku za njihovo nalazenje. ~Barthes 1974,
1981a; Culler 1975; Prince 1982. Vidi jos: herme
neutema.

66

67

hronoloski redosled

hetewdijegeticki pripovedac

HETERODIJEGETICKI PRIPOVEDAC (heterodiegetic nar

rator).
Pripovedac koji nije ucesnik dijegeze koju sam predo
cava; pripovedac koji nije Iik u pripovedanim situa
cijama i dogadajima. PripovedaCi vgenije Gralrde,
lli;ade. te Karlajlove Francuske revolucije jesu hete
rodijegeticki. ~Genette 1980, 1983; Lanser 1981. Vidi
j05: ekstradijegeticko, heterodijegeticko pripovedanje,
homodijegeticki pripovedac.
HETERODIJEGETICKO PRIPOVEDANJE (heterodiegetic
narrative).
Pripovedanje ciji pripovedac nije lik u pripoveda
nim situacijama i dogadajima; pripovest 5 heterodi
jegetickim pripovedacem. Ilijada. Tom Dions. Prica
o dva grada. Uspon i pad Rimskog carstva - sve
su to heterodijegeticke pripovesti (nasuprot ho
modijegetickim). ~ Genette 1980, 1983. Vidi j05:
dijegeticko, ekstradijegeticko, intradijegeticko, lice,
pripovedanje u trecem lieu.
HIPODIJEGETICKO PRIPOVEDANJE (hypodiegetic nar
rative).
Vidi: metadijegeticko pripovedanje. ~BaI1977; Rim
mon-Kenan 2002.
HIPOTETICKA FOKALIZACljA (hypothetical focaliza
tion).
Upotreba hipoteze, od strane pripovedaca ili lika,
o tome sta bi moglo biti iii sta se moglo percipi
rati u dijegezi iz odredene perspektive (razmotriti,
na primer, "Mozda je samo oko pazljivog proma
traca moglo primetiti jedva uocljivu pukotinu"
"Posmatrac bi se mogao neko vreme pitati putuju
li oni zajedno ili odvojeno"). ~ Herman 1994, 2002.
Vidi j05: fokalizacija.

68

HIPOTEZA DVOGLASJA (dual-voice hypotesis).

Hipoteza po kojoj slobodni neupravni diskurs prois

hodi iz me5anja dva glasa ili dye jezicke situacije
lika i pripovedaca. ~ Pascal 1977.
HISTOIRE.

Vidi: prica.

Benveniste 1971.

HOD (pace).

Regulacija brzine; odmeravanje tempa u pripoveda

nju. ~Brooks & Warren 1959. Vidijos: trajanje. ritam.
HOMODIJEGETICKI PRIPOVEDAC (homodiegetic

narrator).
Pripovedac koji je deo dijegeze koju predocava; pripo
vedac koji je lik u pripovedanim situacijama i doga
dajima. Zit BIas u istoimenom romanu, Dzek Barden
u Svim kraljevim ljudima i Pablo lbieta u "Zidu" jesu
homodijegeticki pripovedaci. ~ Genette 1980. 1983;
Lanser 1981. Vidi jos: autodijegeticko pripovedanje,
heterodijegeticki pdpovedac, homodijegeticko pripo
vedanje, intradijegeticko.

HOMODljEGETICKO PRIPOVEDANjE

(homodiegetic nar

rative).
Pripovest ciji pripovedac jeste i lik u pripovedanim
situacijama i dogadajima; pripovest s homodijegetic
kim pripovedacem. Zit BIas. Veliki Getsbi, Svi kraljevi
ljudi i Poljubac smrti jesu homodijegeticke pripove
sti (a ne heterodijegeticke). ~ Genette 1980, 1983. Vi
di jos: dijegeticko, ekstradijegeticko, intradijegeticko,
lice, pripovedanje u prvom lieu.
(chronological order).
Razme5taj situacija i dogadaja po redosledu njiho
vog desavanja. "Hari se umio, zatim je zaspao" pra
ti hronoloski redosled, doCim "Hari je zaspao posto
je obavio posao" to ne cini. ~ Hronoloski redosled je

HRONOLOSKI REDOSLED

69

hronotop

u prilicnoj meri privilegovan u okviru pozitivistic

ke istoriografij e. ~ Prince 1973. Vidi jos: tabula, re
dosled, prica.
HRONOTOP (chronotope).
Priroda veze izmedu prikazanih vremenskih i pro
stornih kategorija. Termin oblikuje i naglasa
va sllstinsku meduzavisnost prostora i vremena u
(umetnickim) predstavama: njegovo doslovno zna
cenje je "prostor-vreme". ~Tekstovi i klase teksto
va oblikuju stvarnost i kreiraju slike sveta s obzirom
na razliCite hronotope (razliCite vremensko-prostor
ne komplekse), te ih je i moguee definisati u termi
nima hronotopa. Na primer, hronotop "avanture"
kakav reprezentuju anticki romani poput Dafnida i
Hloje ili Etiopike, karakterise sasvim apstraktno vre
me (izmesteno iz istorijskog i biografskog vremena,
sacinjeno od nepovezanih i povratnih momenata u
kojima se ne odvija nikakva bioloska iIi psiholoska
transformacija) na spoljasnji naCin kombinovano s
podjednako nespecificnim i neuslovljavajuCim ge
ografskim prostorom (prikazane avanture mogu se
desavati na mnogim lokacijama, ali to na same avan
ture ni na koji naCin ne utice). ~Bakhtin 1981; Clark
& Holquist 1984.

ICH ERZAHLSITUATION.
Vidi: pripovedna situacija prvog liea.
1971,1984.

~StanzeI1964.

ICH-FORM.
Pripovedanje u prvom lieu, Ja-pripovedanje. ~Dole
zel 1973; Fiiger 1972; Leibfried 1972. Vidi ;os: Du
-Form, Er-Form.
IDEALNA NARATIVNA PUBLIKA (ideal narrative audience).
Publika kakvu pripovedac prizeljkuje, za kakvu bi ze
leo da piSe, odnosno pripoveda. Idealna narativna
publika se razlikuje od naratera i od narativne publi
ke. U Tristramu Sendiju Tristram ispravlja reakci
je nekih naratera, nagovestavajuCi tako verovanje u
idealnu narativnu publiku; u Kockaru, pak, narativ
na publika zna manje od idealne narativne publike.
~Phelan 1989, 1996; Rabinowitz 1977, 2001.
ILOKUTORNI elN (illocutionary act).
Cin koji se vrSi govorenjem, da bi se postigla neka
svrha: iskazom "obeeavam da eu sutra biti tamo", na
primer, vrsim tin obeeavanja. Zajedno s lokutornim
cinom i (po moguestvu) perlokutornim cinom, iloku
torni tin je ukljucen u vrsenje govornog <:ina. U slu
caju takozvanog Cina neupravnog govora, ilokutorni
Cin vrsi se indirektno, posredstvom drugog ilokutornog

70

71

i1okutorni <:in

tina: stoga, na planu doslovnog smisla, "Zeleo bih da

otvoris prozor" iskazuje
adresanta; u naro
Citom kontekstu, medutim, 011.0 moze vrsili (i vrsi)
ilokutorni Cin zahtevanja. ~Izvrsavanje ilokutornog
cina zavisi od ispunjavanja uslova iskrenosti ili pri
kladnosti. Na primer, uslovi za ilokutorni Cin posta
vljanja pitanja podrazumevali bi
(1) adresant
ne zna odgovor; (2) on/ona veruje da adresat zna od
govor; (3) on/ona zeU da zna odgovor: (4) nejasno je
da li bi adresat dao odgovor ukoliko mu se ne posta
vi pitanje. U slucaju da neki od ovih uslova nije ispu
njen, postavljeno pitanje bi se tretiralo kao neiskreno
iii neprikladno (kao pitanje). ~Medu mnogim poku
sajima da se klasifikuju govorni Cinovi, podela Dzona
Serla je verovatno najpoznatija: postoje reprezentati
vi (predstavljanje stanja stvari: tvrdenje, izvestavanje,
kazivanje, nagovestavanje, insistiranje, zaklinjanje,
npr.); direktivi (govorni cin kojim treba adresata na
vesti da nesto ucini: zahtev, naredba, molba, npr.);
komisivi (obavezivanje adresanta na neko Cinjenje:
obeeanje, pretnja, npr.); ekspresivi (izrazavaju psi
holoski stay adresanta: zahvaljivanje, dobrodoslica,
osuda, npr.); i izjasnjavanja (zaCinju stanje na koje se
odnose: krstavanje, veneavanje, blagosiljanje iii hap
senje). ~Ako pripovedanje shvatimo kao govorni cin,
onda one ukljucuje ilokutorne Cinove pretnje, osu
de i nagovestavanja. Jos opstije, za svako iskazivo
izvestivo pripovedanje moglo bi se reCi da ima ilo
kutorni status naglasene, usklicne tvrdnje. ~Austin
1962; Chatman 1978; Van Dijk 1977; Lyons 1977;
Pratt
Searle 1969, 1975, 1976. Vidi jos: perfor
mativ, pripovedni potencijal.
IMPLICITNI AUTOR (implied author).

Drugo ja autora, maska iii persona koja biva rekon

struisana iz teksta; implicitna stika autora koja se
stvara tekstom, za kojeg se podrazumeva da stoji

72

implicitni citalac

iza scene i odgovoran je za ukupan oblik, vrednosti

i kulturne norme kojih se pridrfava (But). ~ Implicit

ni autor teksta se ne sme brkati sa stvarnim auto rom.

Pre svega, jedan te isti stvarni autor (Filding, Sartr)
moze napisati dva iii vise tekstova a da svaki od njih
otkriva drugaciju slilm implicitnog autora (Ameli
ja i DiozeJEndrjuz iii Mucnina i "Erostrat"). Drugo,
jedan tekst (koji, kao i svaki drugi, ima jednog im
plicitnog autora) moze biti delo dva iii vise autora
(Stranac je dosao go, romani Delija, Elerija Kvina, iii
Erkman-Catrijana). ~ Implicitnog autora pripoved
nog teksta treba razlikovati od pripovedaca: prvi ne
pripoveda situacije i dogadaje (vee se racuna da je
odgovoran za njihov izbor, distribuciju i kombino
vanje); dalje, za njega se moze reCi da je izveden iz
teksta, a ne da je u njega upisan kao kazivac. Premda
ova distinkcija ume da bude problematicna (na pri
mer, u slucaju odsutnog pripovedaca iii maksimalno
prikrivenog pripovedaca: "Ubice", "Brda poput belih
sionova"), na;cesee sasvim oCita (na primer, u slu
cajevima mnogih homodijegetickih pripovesti: Velika
ocekivanja, "Sisanje"). ~BaII981a; Booth 1983; Bron
zwear 1978; Chatman 1978, 1990a; Genette 1983.
IMPLICITNI CITALAC (implied reader).

Publika pretpostavljena tekstom; drugo ja stvarnog

citaoca (oblikovano u skladu s vrednostima i kultur
nim normama implicitnog autora). Implicitnog Cita
oca treba razlikovati od stvarnog Citaoca. Prvo, isti
stvarni Citalac moze citati tekstove pretpostavlja;u
Ci razliCite publike (dopustajuCi da bude oblikovan u
skladu s vrednostima i normama razliCitih implicit
nih autora). Drugo, jedan tekst (buduCi da, kao i svi
tekstovi, ima jednog implicitnog citaoca) moze ima
ti dva iii vise stvarnih Citalaca. ~ Implicitni Citalac na
rativnog teksta ne sme se brkati s naraterom: prvi je
publika implicitnog autora i moze se izvesti iz ukupnog

73

in medias res

teksta, doCim je potonji pripovedaceva publika i kao

takav je upisan u tekst. Premda ova distinkci;a ume
da bude problematicna (na primer, u slucaju mak
simalno prikrivenog pripovedaca: "Brda poput be
Iih slonova"), najcesee je sasvim jasna (na primer, u
pripovestima u kojima je narater ujedno i Iik: Iza u
Zmijskom leglu). ~Booth 1983; Genette 1983, Gib
son 1950; Iser 1974, 1978; Rabinowitz 1977. Vidijos:
autorska publika.
IN MEDIAS RES.

Metod zapoCinjanja pripovesti (preciznije, epa) mar

kantnom situacijom iii dogadajem (a ne hronoloski
prvom situacijom iii dogadajem). Homer Ilijadu ot
poCinje in medias res (u sred stvari), umesto ab ova
(pricom 0 Heleninom rodenju, na primer). ~Metod
in medias res danas se smatra principom raspore
divanja situacija iii dogadaja (poCinjanje iz sredine
zbivanja praeeno je vraeanjem na ranije periode).
Izvorno, medutim, pojam je oznacavao princip odabi
ra (Horacije): pripovedac zapoCinje situacijom koja
odgovara njegovom "izvestaju" (a podrazumeva da
su ostale sastavnice price vee dobro poznate publi
ci). ~Horacije 1974; Sternberg 1978.
INDEKS (index).

Narativna jedinica povezana s jedinicama istog ni

za iii radnje, vezom koja nije hronoloska iIi kauzal
na (tematskom, recimo). Bart kontrastira indeks
(koji implicira metaforicke povezanosti) i funkci
ju (koja predstavlja metonimijsku a ne metaforicku
povezanost medu jedinicama niza, u principu, kon
sekutivnost Hi konsekventnost), te razlikuje dva ti
pa indeksa: indeks u uzem smislu (koji se odnosi na
atmosferu, filozofiju, oseeanja, Hcne crte, i koji im
plicitno oznacava) i informant (koji obezbeduje eks
plicitno delove informacije 0 predocenom prostoru

74

interkalarno pripovedanje

i vremenu). ~Istajedinica moze predstavljati i indeks

i funkci;u. ~Barthes 1975.
INFORMANT.

Tip indeksa. Nasuprot indeks,;ma u uzem smislu (ko

ji oznacavanje vrse implicitnd i upueuju na atmosfe
ru, filozofiju, oseean;a, crte licnosti), informantima
se eksplicitno obezbeduju informacije 0 predocenom
vremenu i prostoru. ~ Barthes 1975.
INQUIT FORMULA.

Konferansa; recenica koja se dodaje predstavljanju is

kaza iii misli, koja istice neke njihove osobine i iden
tifikuje onoga koji govori iii misli. U "Meri je rekla da
je umorna" i ,:A kako si ti?; uzvrati Nensi", reCi u kur
zivu predstavljaju inquit ("rece") formule. ~Bonheim
1982, Chatman 1978; Prince 1978. Vidi jos: atributiv
ni diskurs, verbum dicendi.
INTERESNA TACKA GLEDISTA (int:erest: point: of view).

Razmatranje pripovedanih situacija i dogadaja sa

stanovista interesa lika koji ga (najviSe) zaokuplja
ju iii koje (najceSee) spominje. U "Iako nije to tako
shvatao, ovakav razvoj dogadaja bio je poguban za
Dzona", interesna tacka glediSta je Dzonova. ~Chat
man 1978.
INTERKALACIJA (int:ercalat:ion).

Vidi: umetanje.

~Greimas

& Courtes 1982.

INTERKALARNO PRIPOVEDANJE (int:ercalat:ed narration).

Tip pripovedanja u kojem se narativna instanca

privremeno smesta izmedu dva momenta radnje;
interpolirano pripovedanje. Karakteristicna je za epi
stolarne (Pamela) i dnevnicke pripovesti (Doktor
Glas, Dnevnik seoskog sveStenika). ~Genette 1980;
Prince 1982.

75

interpolirano pripovedanje

ishod

mreze kodova i praksi oznacavanja koje tekstu dopu

staju da poseduje znacenje. ~Barthes 1981b; Culler
1981; Genette 1982; Jenny 1982; Kristeva 1969, 1984;
Morgan 1985; Ricardou 1971; Riffaterre 1978, 1980,
1983. Vidi jos: intertekst.

INTERPOLIRANO PRIPOVEDANJE (int:erpolat:ed narrat:ing).

Vidi: interkalarno pripovedanje.

~Genette 1980.

INTERTEKST (intertext).
1. Tekst (Hi skup tekstova) koji se citira, nanovo pise,

produzava i, uopste, transforrnise drugirn tekstom i

to ovaj potonji cini srnislenim. Homerova Odiseja je

jedan od intertekstova Dzojsovog Uliksa, a odnos iz

rnedu njih naziva se intertekstualnost. ~Prerna uti

cajnorn Rifaterovorn shvatanju, tekst i intertekst su

hornologni, a potonji ostavlja u prvom tragove ko

;i upravljaju desifrovanjem. 2. Tekst, u onom aspek

tu u kojern u sebe upija i sobom obuhvata mnostvo

drugih tekstova (Zeni). Po ovakvom shvatanju, Dzoj

SOy Uliks bio bi intertekst koji je apsorbovao tek

stove poput Hornerove Odiseje. Uopste uzev, svaki

tekst bi rnogao biti shvacen kao intertekst. 3. Skup

tekstova kojt su intertekstualno povezani (Arive):

ako uzrnerno da je intertekstualnost ono sto pove

zuje Hornerovu Odiseju i Dzojsovog Uliksa, za ova

dva teksta bisrno onda rekli da su intertekst. ~Arrive

1973; Barthes 1981b; Jenny 1982; Morgan 1985; Rif

faterre 1978, 1980, 1983.

INTRADIJ ECiETICKO (intradiegetic).

Dijegeticko; ono sto pripada iii je deo dijegeze pred
stavljene (u primarnoj pripovesti) posredstvom eks
tradijegetickog pripovedaca. U Cica Goriou, na

primer, Rastinjak je interdijegetican. Isto tako, u Ma

non Lesko, gospodin De Renonkur, ekstradijegeticki
pripovedac prirnarne pripovesti, jeste intradijegeti
can onoliko koliko funkcioniSe kao Iik u pripovesti
koju prica; De Grije je intradijegetican kao Iik u pri
povesti g. De Renonkura (a metadijegetican kao lik
u vlastitoj pripovesti). ~Intradijegeticki pripovedac
nije identican homodijegetickom. Otuda, u Pricama
iz 1001 noCi Seherezada funkcionise kao heterodije
geticki pripovedac (posto ne pripoveda vlastitu pricu)
i kao intradijegeticki a ne ekstradijegeticki pripove
dac (posto je lik u okvirnoj pripovesti koju sarna ne
pripoveda). Nasuprot torne, u :tilu Blasu pripove
dac je homodijegeticki i ekstradijegeticki (pripove
da svoju pricu, ali kao pripovedac nije deo nijedne
dijegeze). ~Genette 1980, 1983; Lanser 1981; Rim
mon 1976. Vidi jos: dijegeticki nivo.

INTERTEKSTUALN OST (intertextuality).

Odnos(i) kakve irnarno izmedu nekog teksta i dru

gih tekstova koje prvi citira, nanovo ispisuje, ap
sorbuje, produzava ili, uopste uzev, transformiSe i
posredstvorn kojih postaje razumljiv. ~ Pojarn inter
tekstualnosti forrnulisala je i razviia Kristeva (inspiri
sana Bahtinorn). U svorn najogranicenijern znacenju
(Zenet), pojarn oznacava odnos(e) izrnedu jednog
teksta i drugih tekstova koji su u prvorn primetno
prisutni. U najuopstenijem i najradikalnijern znace

nju (Bart, Kristeva), pojam oznacava odnose izrnedu

bilo kojeg teksta (u sirokom srnislu materijala koji
nosi srnisao) i zbirnog znanja, potencijalno beskrajne

ii
ill

INTRICiA (intrigue).
Zaplet; zdruzeni rnotivi koji karakterisu rnahinacije,

sukobe i borbe lika.

~Tomasevski

1965.

"~
ISHOD (result).

U terminologiji Vilijama Labova, rezultat dogadaja

koji ucestvuju u zaplitanju radnje; kraj. Ako pripo
vest vidimo kao da je saCinjena od niza odgovo
ra na odredena pitanja, ishod iii razresenje je ona

76

77

iterativno pripovedanje

ishodisni saddaj

ISKAZIVANjE (enunciation).

konstituenta koja odgovara na pitanje "Sta se de

silo na kraju?" ~U potpuno razvijenoj pripovesti

posle razresenja dolazi koda. ~ Labov 1972.

1. Unutar diskursa, tragovi Cina (i njegove kontekstu

alne dimenzije) kojim se taj diskurs generise. U "Ja eu
sada ispricati divnu pricu", deikticki znaci "ja" i "sada"
znaci su anonsijacije. 2. C:in (i njeg'we kontekstual
ne dimenzije) kojim se generise diskurs; anonsijad
ja. ~ Benveniste 1971, 1974; Cordesse 1986; Ducrot
& Todorov 1979; Gremas & Courtes 1976, 1982;
Hutcheon 1985; Kerbrat-Orecchioni 1980; Lejeune
1975, 1982; Rivara 2000.

ISHODISNI SADRZAJ (resolved content).

Tematska situaci,ia koja proishodi iz transformacije

svo;e suprotnosti (Hi protivrecnosti) i oznacava za
vrsetak narativnog niza. ~ Pripovest se moze posma
trati kao korelacija temporalnih (pre/posle, pocetna
situacija/zavrSna situacija) i tematskih opozicija (pre
okrenutisadrzaj/ishodisni sadriaj). ~Chabrol 1973;
Greimas 1970; Rastier 1973.

ISKAZNI POTENCIJAl (tellability).

Vidi: pripovedni potencijal.

1991.

ISKAZ STANJA (stasis statement).

Narativni iskaz u modusu bivanja; recenica koja pred

stavlja stanje, odnosno kojom se uspostavlja egzi
stencija entiteta ili time sto bivaju identifikovani
time sto se nekako kvalifiku;u (cf "Meri je inzenjer",
"Meri je bila sreena"). Zajedno s procesnim iskazima,
jedna od dye vrste iskaza kojima diskurs naglasava
pricu. ~Chatman 1978.

78

1986; Ryan 1986,

ISPISIVI TEKST (texte scriptible).

ISKAZANI SVET (besprochene Welt).

Prema Vajnrihu, jedna od dye distinktivne i kom

plementarne kategorije tekstualnih svetova, koji
obuhvata forme poput dijaloga, lirske poezije, kri
tickog eseja, politiCke beldke iIi naucnog izvestaja,
a - u engleskom - naznacen je upotrebom prezenta,
prezent perfekta iii futura. U kategoriji besprochene
Welt - nasuprot kategoriji erzahlte Welt (ispripove
dani svet) - adresant i adresat direktno su povezani
i zainteresovani za ono stoje opisano. ~Vajnrihova
distinkcija besprochene Welt i erziihlte Welt analog

na je Benvenistovom razlikovanju discours i histoire,

a povezana je i s razlikovanjem Aussage i fictionale

Erzahlen Kete Hamburger. ~ Ricoeur 1985; Weinrich

1964. Vidi jos: temporalnost.

~Leitch

i~
M

~
~

~:
,.

:,~

Tekst koji se ne moze Citati (iIi desifrovati) u skladu s

ogranicenjima, konvencijama i kodovima; tekst koji
se ne prilagodava (manje iii viSe) ustaljenim strategi
jama dekodiranja; tekst koji (tek) treba da se piSe, koji
nije (vee) proCitan. Ispisivi tekst je tekst koji oznaca
va na beskrajno mnogo naCina (na svaki naCin i na
sve naCine). Nasuprot citljivom tekstu (texte lisible),
on je trijumfalno pluralan i potpuno otvoren. ~Stro
go uzev, pojam ocrtava (paradoksalni) ideal i ne moze
biti svojstven narativnim tekstovima, ako ni zbog ce
ga drugog, ono stoga sto oni sticu znacenje u skladu
s logikom radnje (proajreticki kod i njegova raznolika
ogranicenja). Ipak, on poCinje sve vise da se koristi u
vezi 5 nekonvencionalnim tekstovima, uldjucujuCi i ne
konvencionalne pripovedne tekstove. ~Barthes 1974.
ITERATIVNO PRIPOVEDANJE (iterative narrative).

Kategorija pripovedne ucestalosti u kojoj se ono sto se

dogadalo n puta pripoveda sarno jednom: "Svake ne
delje odlazili smo na plazu:' Iterativno pripovedanje ili
iterativni nizovi mogu imati determinaciju (ukupni

79

iznenaden;e

opseg vremena u okviru kojeg se dogadaji Hi skup do

gadaja navodno ponavljaju), specifikaciju (ritam pona

vljanja dogadaja Hi skupa dogadaja) i ekstenziju (trajanje

dogadaja ili skupa dogadaja koji se ponavlja). U "To

kom osmonedeljnog perioda trcao sam po sat vreme

na sedmicno", niz ima determinaciju od osam nedelja,

specifikaciju od jednog dana i ekstenziju od jednog sa

tao ~Chatelain 1987; Genette 1980.

Dzona i Meri su odveli do velicanstvenog stoia na

sred carobno ukrasene prostorije i ponudili im sam
panjac", za nagomilavanje pojmova sposobnih da
evociraju luksuz - "krasno" odeveni, "velicanstveni"
sto, "carobno" ukraseno, "sampanjac" - moze se re
Ci da konstituisu izotopiju "luksuza". ~Uze shvacen,
pojam podrazumeva ponavljanje semantickih jedini
ca unutar teksta (iii nekog njegovog dela). U najsi
rem smislu, podrazumeva ponavljanje jedinica na bilo
kojem, odnosno na svim nivoima teksta (fonetskom,
stilistickom, retorickom, sintaktickom, prozodijskom
itd.). ~Adam 1985; Eco 1979, 1984; Greimas 1983b;
Greimas & Courtes 1982; Rastier 1973.

(surprise).
Osecanje koje se javlja kada se ocekivanja u vezi
s buduCim zbivanjem naruse onim sto se uistinu
desi. Proizvodnja iznenadenja smatra se naroCito
uspelom kada je ono sto se iznenadno desi, premda
naruM ocekivanja, cvrsto utemeljeno u prethodna
zbivanja. ~ Uzajamno preplitanje iznenadenja i na
petosti tradicionalno predstavlja vazno svojstvo do
brog fabuliranja. ~Chatman 1978.

IZNENA>ENjE

(isodiegetic).
Ono sto je deo iste dijegeze, 5to pripada istoj dije
gezi. U Mucnini, Autodidakt i Ani su izodijegeticni;
u Srcu tame, Marlouovi kompanjoni s Neli i Kurc
nisu. ~ Genette 1980. Vidi j05: dijegeticko.

IZODljECiETICKO

IZOHRONljA

(isochrony).

(expression).
Na tragu Hjelmsleva, jedan od dva plana svakog se
miotiCkog sistema: "nacin" na koji je nesto oznaceno
nasuprot tome "sta" je oznaCeno. Kao i plan sadrzaja,
i plan izraza ima formu i supstancu. ~Kada se kori
sti u vezi s naracijom, izraz moze biti ekvivalentan s
diskursom (nasuprot prici). ~Chatman 1978, Hejem
slev 1954, 1961; Prince 1973.

IZRAZ

f~'

.,Ijj
~;

ri

;:<

1. Stalnost narativne brzine. Izohrona pripovest je

Ii

ona u kojoj je brzina konstantna, kao, na primer,

u: "Suzan je sat vremena pisala, onda je sat vremena pi

la, te sat vremena spavala:' 2. lzjednacenost trajanja

situacije iii dogadaja i trajanja njihovog predocava

nja. ~BaI 1985; Genette 1980. Vidi ;05: anizohroni

ja, trajanje.

I
!)l

~;~

(isotopy).
Ponavljan;e semiotiCkih cfta kojim se uspostavlja
koherentnost teksta. U "Svi su bili krasno odeveni.

IZOTOPljA

80

<1:

.'

i~

Ilt

81

~
junak

gledista (Lord DZim, Veliki Getsbi), predocena in

formacija je svedena na opazaje, osecaje i misli pri
povedaca koji je drugostepeni lik u pripovedanim
situacijama i dogada;ima. Posto pripovedac koji je
svedok nije protagonista, radnja je sagledana s peri
feri;e, a ne iz centra. ~ N. Friedman 1955b. Vidi jos:
pripovedanje u prvom lieu, ja-protagonista.
~:

(charact:er-I).
Ja lika ko;e takode funkcioniSe kao pripovedac u situ
acijama i dogadajima u kojima ucestvuje. U recenici
"Ja Citam knjigu", "ja" koje Cita jeste ja-lik, a "ja" koje
prica 0 Citanju jeja-narator. ~Prince 1982. Vidi jos: pri
povedanje u prvom lieu, homodijegetlcko pripovedanje.

IA-LiK

(hero).
1. Protagonist iii glavni lik u pripovestL Junak (ili ju
nakinja) uobicajeno predstavl;a pozitivne vrednostL
2. Jedna od sedam osnovnih uloga lika (u bajci), pre
rna Propu. Junak (analogan Gremasovom subjektu i
Surioovom lavu) trpi delanje stetoCine iii trpi zbog
nekakvog nedostatka, te stoga uklanja svoju iii tudu
nesrecu Hi nedostatak. ~Hamon 1972, 1983; Propp
1968. Vidi ;os: aktant, antijunak, dramatis persona,
delokrug radnje.

JUNAK

JA-NARATOR (narrat:or-I).
u

"Ja homodijegetickog pripovedaca u njegovoj ulozi pri

povedaca a ne lika. U "Popio sam casu piva", "ja" ko;e
govori 0 ispijanju piva jeste pripovedno"ja", doCim je
"ja" koje pivo pije ja-lik. ~Prince 1982. Vidi jos; pripo
vedanje u prvom lieu, pripovedno ..ja", dozivljajno "ja".
as prot:agonist:).
Jedna od osam moguCih tacaka gledista, prema Frid
manovoj klasifikaciji. Kada je usvojena ova tacka gle
dista (Velika ocekivanja, Lovac u raii), predocena
informacija svedena je na opazaje, osecaje i misli pri
povedaca u pripovedanim situacijama i dogadajima.
Potonji su videni iz stabilnog centra, a ne s periferi
je. ~ N. Friedman 1955b. Vidi jos: pripovedanje u pr
yom lieu, ja-svedok.

(kernel).
vezani motiv; kardinalna funkcija; nukleus (noyau). Za
razliku od satelita, jezgra su logicki nuzna za narativ
nu radnju i ne mogu biti eliminisana a da se ne po
remeti kauzalno-hronoloska koherentnost. ~Barthes
1975; Chatman 1978.

JEZGRO

JA-PROTAGON.STA ("."

~
~

f;

"
f~

as wit:ness).
Jedna od osam moguCih tacaka gledista, prema Frid
manovoj klasifikaciji. Kada je usvojena ova tacka

JA-SVEDOK ("."

82

83

kauzalnost

eliminacijom ne razara se kauzalno-hronoloska ko

herencija narativa: za njih se ne bi moglo reCi da
predstavljaju krucijalna cvorista radnje, vee da po
punjavaju narativni prostor izmedu tih cvorista.
~Barthes 1975. Vidi jos: funkcija.

,
'\::

KAMERA (camera).
Jedan od osam tipova tacke gledista prema Fridma

nu, koji ga vidi kao konacni u smislu izuzimanja pri

povedaca kao posrednika i daje primer uvodnog del a

lServudovog Rastanka sa Berlinom: "Ja Sam kamera

Ciji je poklopac objektiva skinut, potpuno pasivna,

snimam, ne razmisljam. Snimam coveka ko;i se bri

je na prozoru preko puta i zenu u kimonu dok pere

kosu. Jednog dana, sve ovo trebalo bi da bude razvi

jeno, pazljivo kopirano, fiksirano:' Kamera ili oko ka

mere (navodno) belezL bez prividne organizacije iii
selekcije, sve sto je pred njom. ~N. Friedman 1955b.

i;:

f.i

~
r:

KARAKTER (charact.er).
Vidi: lik.
KARDINALNA FUNKCIJA (cardinal funct.ion).
Jezgroj nukleus; vezani motiv. Nasuprot katalizato
rima. kardinalne funkcije logicki su esencijalne za
pripovednu radnju i ne mogu biti izostavljene bez
stete po kauzalno-hronolosku koherentnost narati
va. ~Barthes 1975. Vidi jos: funkcije.

l!

ff
~

KATALIZATOR (catalysis).
Satelit; slobodni motivj manje bitan dogadaj u zaple
tu. Nasuprot kardinalnoj funkciji, katalizatori nisu 10
gicki esencijalni za pripovednu radnju i njihovom

84

"

.,

,~

f!

KATASTROFA (catastrophe).
Strmoglavi konacni cin drame; scena u kojoj se
dramski sukob privodi kraju. Termin obicno ozna
Cava nesreeni rasplet tragedije. ~Freitag 1894. Vidi
jos: Frajtagova piramida, zaplet.
KAUZALNOST (causality).
Odnos uzroka i posledice izmedu dogadaja Hi skupo
va situacija i/ili dogadaja. ~Kauzalnost moze biti eks
plicitna ("Meri je volela da (:ita, jer je bila pametna")
implicitna ("Padala je kisa, a Dzon se pokvasio").
Kada je implicitna, izvodi se na tIu logike i nuznosti
("Svi su kockari tuzni. Suzan je bila kockar. Suzan
je bila tuzna") iii na tlu pragmatike i verovatnosti:
ako jedan dogadaj sledi posle drugog dogadaja u vre
menu i jeste (plauzibilno) poveziv s njim, za drugi
dogadaj se uzima da je prouzrokovan prvim, osim
ako Sam pripovedni tekst ne kaze drugacije (upore
di "Dze;n je uvredila Nensi, Nensi se lose oseeala"
s "Dze;n ;e uvredila Nensi, Nensi se lose oseeala,
ali to nije imalo nikakve veze s Dzejninim ponasa
njem"j iii "Piter je pojeo jabuku i razboleo
s "Piter
je pojeo jabuku i razboleo se, ali su lekari utvrdi
Ii da bolest nije izazvana jabukom"). Prema Bartu
(koji sledi Aristotela), brkanje uzastopnosti s konse
kventnoseu, hronologije s kauzalitetom, predstavlja
mozda najmoeniji pogon narativnosti: pripovest
bi tako predstavljala sistematicno iskoriseavanje post
hoc ergo propter hoc zablude, kojom se ono-sto-do
lazi-posle-X tumaCi kao ono-sto-je-prouzrokovano
X-om. ~Bilo da su eksplicitne Hi implicitne, kauzalne

85

~
kazivan;e

veze mogu odrazavati psiholoski poredak (na pri

mer, delanje lika je uzrok Hi posledica njegove licno

sti ili njegovog stanja duha), filozofski poredak (svaki

dogadaj primer je teorije sveopsteg determinizma,
na primer), drustveni poredak, politicki itd. ~Adams
1990; Aristotle 1968; Barthes 1975; Chatman 1978;
Pratt 1977; Prince 1982; Richardson 1997b; Y. Shen
1990; Todorov 198 L Vidi jos: metonimija, pripove

danje, zaplet.
(telling).
Zajedno s prikazivanjem, jedna od dye osnovne vrste
distance kojom se regulise narativna informacija; di
jegeza (diegesis). ~ Kazivanje je nalin ko;i karakterise
vise pripovedacevog posredovanja i manje detaljno
predocavan;e situacija i dogadaja, nego sto je slucaj
kod prikazivanja (ili mimeze): pripovedani diskurs je
dobar primer kazivanja. ~Chatman 1978; Genette
1980, 1983; H. James 1972; Lubbock 1965.

KAZIVANJE

(classeme).
U gremasovskoj terminologiji (u adaptaciji Berna
ra Potjea), kontekstualna serna nasuprot nuklearnoj
iii bazicnoj; serna iznedrena kontekstom u kojem se
uobicajeno pojavljuje. Prema Gremasu, imenica ur
Uk, na primer, za koju se moze reCi da sadrii nukle
arnu semu "vrsta uzvika", ima kontekstualnu semu
"zivotinjsko" u "urlik lava bio je strasan" i kontekstu

aInu semu "ljudsko" u "policajcev urlik bese strasan".

~Klaseme obezbeduju koherentnost tekstu. ~Grei

mas 1983b; Greimas & Courtes 1982. Vidi jos: izo

topija, semema.

KLASEMA

(climax).
Tacka najvece napetosti; tacka kulminacije u pro

gresivnom pojacavanju. U tradicionalnoj struktu

ri zap leta klimaks predstavlja najviSu tacku uzlazne

KLIMAKS

86

kODlentar

radnje. ~Brooks & Warren 1959; Freitag 1894; To

mashevsky 1965. Vidi jos: antiklimaks, silazna rad
nja. Frajtagova piramida.

(code).
1. Jedan od osnovnih cinilaca svakog cina (verbalne)
komunikacije. Kod je sistem medIa, pravila i ograni
cenja u skladu s kojim poruka stice znacenje. On je
makar delimicno poznat i adresantu i adresatu po
ruke. ~Opozicija koda i poruke je analogna mnogo
poznatijoj sosirovskoj opoziciji izmedu langue (jezik
kao sistem) i parole (pojedinacni iskaz); kao !ito 5i
stern jezika upravlja produkcijom (i recepcijom) po
jedinacnih iskaza, tako kod upravlja proizvodnjom
(i recepcijom) poruka. 2. Jedan od "glasova" (mode
la vee poznatog, modela stvarnosti) iz kojih se plete
pripovest. Prema Bartu, pripovest i njene sastavne
jedinice sticu znacenje posredstvom ;ednog iii vise
takvih glasova, odnosno kodova (proajreticki, herme
neuticki, referencijalni, semicki, simbolicki itd.). ~Bart
hes 1974, 1981a; Culler 1975; Jakobson 1960; Martin
1986; Prince 1982. Vidi jos: konstitutivni faktori ko
munikacije, metajezicka funkcija, narativni kod.

KOD

!"i

!';

~~

<'
~

~'j
h

I'

~!

t
c

i
r

I~
~

[I
~

(coda).
Recenica koja upueuje na zavrsavanje pripovesti:
,,1 tako su ziveli sreeno doveka" jeste uobicajena koda.
~Labov 1972; Pratt 1977.

KODA

KOMENTAR (commentary).

"

Ekskurs pdpovedaca kojim se nesto komentariSe;

auktorijalna upadica; intervencija pripovedaca koja
prevazilazi identifikaciju i opis egzistenata i pripove
danje dogadaja. U komentaru pripovedac objasnjava
znacenje iii znacaj nekog narativnog elementa, da
je vrednosne sudove, govori 0 svetu transcendiraju
Ci svet likova ilili komentarise vlastito pripovedanje.

87

~~
~~

kornpetencij<!

konsonanca

;c>

~ KOITlentar ITloze iITlati funkcij u pukog ukrasa; ITloze

ispunjavati odredene retoricke svrhe; ITloze funkcio

nisati kao sustinski element dramske strukture pri

povesti. ~Booth 1983; Chatman 1978; Lintvelt 1981;

Warhol 1986, 1989; Weinrich 1964. Vidi jos: opis, de

skriptivna pauza, vrednovanje, intruzivno pripoveda
nje, pripovedanje.
KOMPETENCIJA

(competence).

1. Vidi: narativna kompetencija. 2. U gremasovskoj

terminologiji, kOITlpetentnost koja radnju Cini mogu

COITl; preciznije, kvalifikovanje subjekta duz osa zelje
(zeli da uCini) ilili duznosti (r(lora da uCini), osa zna
nja (zna kako da uCini) i/ili sposobnosti (u stanju je

da uCini). ~Adam 1984, 1985; Greimas 1970, 1983a;

GreiITlas & Courtes 1976, 1982; Henault 1983; Prin

ce 1981, 1981-1982. Vidi jos: modalnost, shema pri

povedanja, performansa.

(conative function).
Jedna od funkcija komunikacije, ona pomocu koje se
svaki cin (verbalne) kOITlunikacije ITloze strukturi
rati i orijentisati; apelativna funkcija. Kada je Cin ko
~nunikacije usmeren na adresata (pre nego na neki
drugi konstitutivni faktor komunikacije), on tada ima
prevashodno konativnu funkciju. Preciznije receno,
za one delove pripovedanja koji su uSITlereni na na
ratera mozemo reCi da vrse konativnu funkciju. ,,{ ti
ees uCiniti isto, ti, dragi moj Citaoce, koji sada driiS
knjigu u svojim belim rukama i govoris sebi iz dubi
na svoje udobne fotelje: pitam se hoee Ii me ova knji
ga zabaviti!" ~Jakobson 1960; Prince 1982.

KONATIVNA FUNKCIJA

~
f
.;

I
~

N
~~
g

~.

~
~

I
I

(complication).
1. Deo pripovesti koji sledi posle ekspozicije i vodi

do raspleta; sredina radnje; zaplitanje radnje; zapetlja

vanje. 2. U tradicionalnoj strukturi zapleta, uzlazna

radnja (od ekspozicije do klimaksa). 3. U Propovim

ft
terminima, ono sto je u domenu VIII-XI funkcije:
~
nanosenje stete, nedostatak, posredovanje, poce

tak suprotstavljanja i odlazak. 4. U sklopu Aristo

telovih shvatanja, situacija koju imamo pre pocetka

radnje (sve ono sto vodi do momenta peripetije); de

sis. ~ Aristotle 1968; Brooks & Warren 1959; Freytag

1894; Propp 1968. Vidi jos: Frajtagova piramida.

KOMPLIKACIjA

(composition).
Vidi: motivacija. Wellek & Warren 1949.

KOMPOZICIJA

~
~
~

(communication).
Vidi: konstitutivni faktori komunikacije.

KOMUNIKACIJA

88

f:

f:

(tag clause).
Recenica ("on je rekao", "pomisli ona", "upitala je
ona", "odgovori on") koja je zdruzena s diskursom
lika (govorom iii verbalizovanim mislima) i koja
specificira Cin govornika iii mislioca, identifikuju
Ci ga i (ponekad) upucujuCi na razliCite aspekte li
ka, settinga iii samog cina. ~Konferansa moze biti
pridruzena upravnom diskursu
Sta radiS ovde?
upita on sITleseCi se) iii neupravnom diskursu ("Re
kla je da je veoma iscrpljena U odsecnom dijalogu,
kao i u slobodnom upravnom i slobodnom neuprav
nom diskursu (izuzimajuCi umetke i nasuprot naja
vljenom neupravnom diskursu), izjavu iii misao ne
prati konferansa. ~Chatman 1978; Page 1973; Prin
ce 1978. Vidi jos: atributivni diskurs, inquit formula,
verbum dicendi.

KONFERANSA

).

(consonance).
Sjedinjavanje pripovedaca i svesti pripovedanog lika
(Portret umetnika u mladosti). Konsonanca je ka
rakteristika odnosa izmedu pripovedaca i protago
niste u figuralnoj pripovednoj situaciji. ~Cohn 1978.
Vidi jos: disonanca.

KONSONANCA

89

konstativ

kontekst

~;

''':

ii.'

;if

KONSTATIV (constative).

Iskaz ko;i izvestava 0 dogadajima iIi stanju stvari u iz

vesnim svetovima, pa samim tim ima osobinu da bu
de "ili istinit iIi lazan" u tim svetovima: "Napoleon je
,pobedio u bici kod Austerlica" i "Zemlja je ravna" jesu
konstativi. ~Teorija govornih cinova poCiva na Osti
novom razlikovanju konstativa i performativa (iska
za poput "Obeeavam da eu sutra dob", koji se koriste
pre da nesto ucine nego da nesto kazu, da izvrse Cin
pre nego da konstatuju da nesto jeste ili nije). Medu
tim, kako Ostin u nastavku izlaze, konstativi su po
sebi performativi, posto iskazivanje (potvrdivanje, iz
javljivanje, izvestavanje) da nesto jeste iIi nije predsta
vlja vrstu Cinjenja. ~Ako se za pripovest moze reCi da
"konstatuje", odnosno da izvestava 0 tome da odrede
ne situacije i dogadaji jesu u odredenom svetu, onda
se takode moze reCi da je pripovest performativna, jer
u najmanju ruku vrsi cin izvestavanja. ~Austin 1962;
Lyons 1977; Pratt 1977. Vidi jos: ilokutorni cin.
KONSTITUCIONALNI MODEL

~t;

adresant _ _ _

~\

poruka
kontakt

- - - - - adresat

kod

Neki teoreticari (Hajms, na primer) viSe vole da go

yore 0 sedam faktora i da kontekst zamene temom
(ono 0 cemu se komunikacija vodi) i okruzenjem (set
ting, scena, situacija, kontekst Cina komunikacije).
~Biihler 1933; Hymes 1970; Jakobson 1960.
(constitutive model).
Gremasovski model koji opisuje eiementarnu struk
turu smisla, model ko;i vazi za osnovne artikulacije
znacenja unutar semantickog mikrokozma. Vizuelno
je predstavljen semiotickim kvadratom. ~Greimas
1970, 1983b; Greimas & Courtes 1982.

KONSTITUTIVNI MODEL

(constitutional model).

KONTAKT (contact).

Vidi: konstitutivni model.

KONSTITUTIVNI FAKTORI KOMUNIKACIJE (constitutive
factors of communication).
Elementi koji ulaze u bilo ko;i Cin (verbalne) komu
nikacije i sustastveni su za njeno funkcionisanje. ~Bi
ler je izolovao tri takva elementa: adresanta, adresata
i kontekst. Jakobson, u onome za sta se ispostavilo
da je najuticajniji model komunikacije u naratologiji,
predlaze sestoClanu shemu koja podrazumeva adre
sata (posiljaoca, odnosno onoga koji kodira poruku),
adresanta (primaoca, odnosno onoga ko;i dekodira
poruku), samu poruku, kod (po kojem poruka ima
znacenje), kontekst (referenca na koju se poruka od
nosi) i kontakt (psihofizioloska veza izmedu posilja
oca i primaoca):

kontekst

1. Jedna od temeljnih konstituenti bilo kojeg Cina

(verbalne) komunikacije. Kontakt
fizicki kanal i
psiholoska veza koja dopusta adresatu i adresantu
da udu u komunikaciju i da u n;o; ostanu. 2. Odnos
izmedu pripovedaca i naratera (Lanser). Zajedno sa
stavom i statusom, kontakt je ;edna od tri osnovne
relacije ko;ima je strukturirana tacka gledista. ~Ja
kobson 1960; Lanser 1981. Vidi ;os: konstitutivni fak
tori komunikacije, faticka funkcija.
KONTEKST (context).

<-

Jedan od osnovnih konstituenata bilo kog Cina (ver

balne) komunikacije. Kontekst iIi referenca jeste one
na !ita poruka upueuje, ono 0 cemu je. ~Jakobson
1960. Vidi jos: konstitutivni faktori komunikacije, refe
rencijalna funkcija.

90

l
l
l

91

kontrapripovcdano

KONTRAPRIPOVEDANO (disnarrated).
Elementi pripovesti koji se eksplicitno bave i upu
cuju na ono sto se nije desHo ("X se nije ostvarilo",
"Moglo je doti do Y, ali nije"). Ovi elementi predsta
vljaju znacajno sredstvo naglasavanja iskaznog poten
cijala. ~Dannenberg 1998; Prince 1988, 1992; Ryan
1991. Vidi jos: narativnost, moguci svetovi.
KONjUNKCljA (conjunction).
Zajedno s disjunkcijom. jedan od dva tipa spona, od
nosno reIacija izmedu subjekta i objekta ("X je sa y a ,
"X ima Y"). ~Greimas & Courtes 1982; Henault 1983.

~t

:~~

t\

KRAJ (end).
Konacni dogadaj u zapletu iIi radnji. Kra; dolazi po
sle ostalih dogadanja, a posle njega nema drugih
dogadaja, vee se uspostavlja stanje (relativne) sta
bilnosti. ~ Teoreticari pripovedanja isticu da kraj
zauzima odredbenu poziciju zbog osvetljenja koje
baca (ili bi mogao baciti) na smisao dogadaja koji
do njega dovode. Kraj funkcioniSe kao (delimicni)
uslov, kao privlacna sila, kao organizujuCi princip
pripovesti: Citanje (procesiranje) narativnog teksta
jeste, izmedu ostalog, iScekivanje njegovog kraja,

92

a priroda tog iScekivanja zavisi od prirode samog pri

povednog teksta. ~Aristotle 1968; Benjamin 1969;
Brooks 1984, Genette 1968; Kermode 1967; Martin
1986; P.rince 1982; Ricoeur 1985. Vidi jos: pocetak,
sredina, 'narativnost.

~
~
V1

I
~,;

i\

KORAK (move).
1. Svaki niz funkcija koji se proteze od nanosenja stete
ili nedostatka do raspleta. Prema Propu, svaka prica
(skdzka) sastoji se od jednog ili vise koraka. ~Koraci
mogu biti kombinovani posredstvom umetanja, alter
nacija i povezivanja ili uzglobljavanja. 2. Kardinalna funk
cijaj jezgro; narema. U Pavelovoj narativnoj gramatici
Korak je delanje koje je prizvano Problemom
pov je zivot bio u opasnosti") i koje predstavlja nasto
janje usmereno ka Resenju ("Filip je otiSao iz zemlje"),
te priziva sobom sledeCi Korak iii zavrSetak price. ~ Pa
vel 1985; Prop 1968. Vidi jos: narativni domen.

kvaziupravni diskurs

I
~:

!'
fi'

KRIZA (crisis).
Tacka preokreta, odlucujuCi momenat u kojem se za
plet preokreee. ~Holman 1972; Madden 1979.
KULTURNI KOD (cultural code).
Referencijalni kod. ~ lako su svi kodovi ili modeli vee
poznatog kulturno determinisani, medu njima je ta
kozvani referencijalni Hi kulturni najoCiglednije po
vezan s kulturom. ~Barthes 1974; 1981a.
KVALIFIKACljA (qualification).
1. U Gremasovom ranijem modelu pripovedanja,
staticki predikat (nasuprot funkciji, odnosno dina
mickom predikatu). 2. Konsekvenca kvalifikujuce
provere u Gremasovom razmatranju kanonske na
rativne sheme. Kvalifikacija odgovara subjektovom
sticanju kompetencije duz osa sposobnosti (kadar da
bude Hi ucini) ilili znanja (zna kako da bude ili uCi
ni). ~Greimas 1970, 1983a, 1983b; Greimas & Co
urtes 1982; Henault 1983.
KVALIFIKUjUCA PROVERA (qualifying test:).
Jedna od tri osnovne provere koje odlikuju kretanje
subjekta u standardnoj narativnoj shemi. Uslovljena
odlucujucom proverom, koja je pak uslovljena prove
rom priznavanja, kvalifikujuca provera rezultuje kva
lifikacijom Subjekta. ~Greimas 1970, 1983b; Greimas
& Courtes 1982, Henault 1983.
KVAZIUPRAVNI DISKURS (quasi-direct discourse).

Vidi: slobodni neupravni govor. ~Volosinov 1973.

Ii

93

kvaziupravni govor

J
r:
,....
~::

(quasi-direct speech).
Kvaziupravni diskurs, naroCito onaj u kome se pred
stavljaju iskazi lika (a ne njegove misli); slobodni ne
upravni govor. ~Bakhtin 1981.

KVAZIUPRAVNI GOVOR

~J
~

~i

~;

5
~

t,

t;::
~,

I
~.

I.

~
"

t.

,I

LAjTMOTIV (leitmotif).

Motiv koji se cesto ponavlja i koji je vezan za lik,

situaciju iIi dogadaj i na narocit naCin ih izrazava.

Mala fraza iz Ventejeve sonate u Traganju za isce

zlim vremenom funkcioniSe kao lajtmotiv. ~Termin

je original no nastao iz razmatranja Vagnerove mu

zike. ~Ducrot & Todorov 1979; Tomashevsky 1965.
LANGUE.

Jezicki sistem Hi kod ko;i upravlja proizvodnjom (i pri

jemom) pojedinacnih iskaza (parole) u nekom jeziku.
Prema Sosiru, koji je uspostavio ovu distinkciju, glavni
predmet lingvistickih istrazivanja predstavlja langue,
a ne parole. Po analogiji s lingvistikom sosirovskog tipa,
u naratologiji postoje pokusaji da se opise "narativni lan
gue" (kod Hi skup principa koji upravljaju proizvodnjom
svih narativa i sarno narativa), nasprarn izucavanja po
jedinacnih pripovednih dela (sto je ekvivalentno paro
le). ~ Saussure 1966. Vidi jos: narativna kompetencija.
LAV(lion).

t,

94

Jedna od sest funkcija iii osnovnih uloga koje izdvaja

Surio (u svojoj studiji 0 dramskim mogucnostima).
Lav (analogan Gremasovom subjektu i Propovomju
naku)
sila koja je upravljena ka suncu (iii objek
tu) i del a na korist zemlje (ili prima.oca). ~Scholes
1974; Souriau 1950. Vidi jos: actant.

9S

lahli junak

~
~

lik

LAZNI JUNAK (false hero).

Jedna od sedam osnovnih uloga u kojima se Iik mo

ze naCi (u bajci), prema Propu. Lazni junak (ana
logan Gremasovom protivniku i Surioovom Marsu)
simulira da je izvrsio ono sto je, u stvari, izvrsio ju
nak. ~Prop 1968. Vidi jos: aktant, dramatis persona,
delokrug radnje.

LEKSIJA (Iexia).

Jedinica teksta iii jedinica citanja promenljive veliCi

ne koja predstavlja optimalan prostor unutar kojeg
je moguce uoCiti znacenje. ~ Barthes 1974.
LICE (person).
Skup odnosa izmedu pripovedaca (i naratera) i price
ko;a se pripoveda. ~ Razlika koja se uobica;eno pravi
izmedu pripovedanja u prvom lieu (ciji je pripovedac
ujedno i Iik u pripovedanim situacijama i dogadaji
rna) i pripovedanja u trecem lieu (ciji pripovedac ni
je lik u pripovedanim situaci;ama i dogadajima). Jos
jednu kategoriju predstavlja i pripovedanje u drugom
lieu (Ciji je narater ujedno i glavni junak pripoveda
nih situacija i dogadaja). ~BaI1985; Cohn 1
Flu
dernik 1996; Genette 1980, 1983; Margolin 1996,
2001; Prince 1982; Richardson 1994; Rimmon - Ke
nan 2002; Stanzel 1984; Tamir 1976. Vidi jos: multi
personalno pripovedanje, glas.
LIK (character).

1. Egzistent obdaren antropomorfnim crtama i

ukl;ucen u antropomorfne radnje; akter s antro
pomorfnim atributima. ~Likovi mogu biti glavni iii
sporedni (u smislu vaznosti unutar teksta), dina
micni (ukoliko su promenljivi) iIi staticni (kada se
ne menjaju), dosledni (kada ishod njihovih atributa
i delanja nije protivrecan) i nedosledni; mogu biti
plosni (jednostavni, dvodimenzionalni, obdareni sa

,
~

svega nekoliko crta, veOITla predvidivog ponasanja)

iii reljefni (slozeni, visedimenzionalni, sposobni da
iznenade svojim ponasanjem). Moguce ih je razvr
stati i na osnovu delanja, govora, osecanja, izgleda
itd.; moguce ill je takode sistematizovati po sagla
savanju odredenoj ulozi iIi tipu (eiron iii onaj ko
ji sebe omalovazav8., alazon iii hvalisavac, naivko,
femmefatale, rogonja itd.); mogu se razlikovati po
tome koUko predstavljaju izvestan delokrug radnje
(delokrug junaka ili protivnika, npr.) ili po konkre
tizovanju odredenih aktanata (posiljalac, primalac,
subjekt, objekt). ~Iako se termin Uk najceSce kori
sti u znacenju egzistenta u svetu pripovedanih si
tuacija i dogadaja, ponekad se takode koristi da
oznaCi pripovedaca ili naratera. 2. Akter; egzistent
ukljucen u radnju. 3. Karakter. U aristotelovskoj
terminologiji, zajedno s misljenjem (dianoia), jedna
od dye osobine koju poseduje delatni lik (pratton).
Karakter (ethos)
element prema kome se za
delatne likove moze reCi da pripadaju odredenom
tipu. Taj element je sekundaran, buduCi da se sa
stoji od crta koje su delatnom liku pripisane da bi
izvrsile karakterizaciju. Kada god se misli lika oCi
tuju u njegovim izjavama, te u n;egovom miSljenju
i diskusiji, karakter se otkriva kroz njegove izbore,
odluke i delanje, kao i kroz naCine na koje su sve
ove aktivnosti vrsene. ~ Abbott 2002; Alexandre
scu 1974; Aristotle 1968; Barthes 1974; Bourneuf &
Ouellet 1975; Bremond 1973; Chatman 1978; Duc
rot & Todorov 1979; Emmott 1997; Forster 1927;
N. Friedman 1975; Frye 1957; Garvey 1978; Hamon
1972, 1983; Harvey 1965; Herman 2002; Hochman
1985; Leitch 1986; Lotman 1977; Margolin 1987,
1990b, 1995,2000; Phelan 2001; Scholes & Kellogg
1966; Todorov 1969; Toolan 2001; Zeraffa 1969.
Vidi jos: antagonist, karakterizacija, protagonista,
stereotipni lik.

96

97

Iik-glediSte

r
LlK-GLEDISTE (viewpoint character).

Vidi: tokalni lik.

LlNIJA RADNJE (story-line).

Skup dogadaja u prici koji ukljucuju iste individue.

U Odgodi, naprimer, dogadaji koji se ticu MiJana Hlin

ke i njegove zerre Ane cine jednu liniju radnje, a do

gadaji oko l\1atjea i njegovih poznanika i srodnika

drugu. U mnogim pripovestima moguce je razliko

vati glavnu liniju price od sporednih. ~Rimmon-Ke

nan 2002.

MAKROSTRUKTURA (macrostructure).
Apstraktna struktura u osnovi teksta; dubinska struk
tura teksta koja odreduje njegovo globalno znacenje.
Makrostruktura se pretvara u mikrostrukturu (iIi po
vrslnsku strukturu) skupom operacija, odnosno trans
formacija. ~Van Dijk 1972, 1974-1975, 1976a. Vidi
jos: narativna gramatika.

LOGOS.
Predmet; tema; sadrzaj; misljenje; okosnica. Za Ari
stotela, podrazavanje stvarne radnje, ili praxis, pred
stavlja okosnicu ili logos, koji jeste osnova za mythos
ili zap let. ~ Distinkcija izmedu logosa i mythosa nago
vestava razlikovanje price i diskursa iIi tabule i sizea.
~Aristotle 1968; Chatman 1978.

MANIFESTACIJA (manifestation).
Supstanca diskursa, materijal plana izraza pripovesti
(nasuprot njenoj f~rmi); medij narativnog predsta
vljanja (verbalni, filmski, baletski itd.). Filmsko pred
stavljanje coveka koji jede, a potom spava, i verbalno
predstavljanje istog mogu konstituisati dye razlicite
manifestacije iste forme diskursa (iIi skupa narativ
nih iskaza). ~Chatman 1978. Vidi jos: narativni medij.

LOKUTORNI CIN (Iocutionary act).

Akt govorenja, kazivanja, proizvodenja gramatickog

iskaza. Kada kazem "Zemlja je okrugla", na primer,

ja vrsim lokutorni <":in pravljenja recenice u skJadu s

pravilima srpskog jezika. Zajedno s ilokutornim ci

nom i (eventualno) perlokutornim cinom, lokutor

ni <":in je ukljucen u vrSenje govornog cina. ~Austin

1962; Lyons 1977; Searle 1969.

MANIPULACIJA (manipulation).
U Gremasovom shvatanju kanonske narativne struk
ture, delanje posiljaoca prema subjektu kojim se po
tonji navodi da izvrSi neki zadatak. ~Adam 1984,
1985; Greimas 1983a; Greimas & Courtes 1982. Vi
di jos: ugovor, narativna shema, kazna.
MARS.
Jedna od sest funkcija iii osnovnih uloga koje izdvaja
Surio (u svojoj studiji 0 dramskim mogucnostima).

98
99
i~

maska

r
,r

l'v1ars (analogan Gremasovom protivniku i Propovom

stetoCini ili laznomjunaku) jeste antagonist, odnosno
protivnik lava. ~Scholes 1974; Souriau 1950. Vidi jos:
aktant, antisubjekt.

~,

k,

MASKA (mask).

Postupak karakterizacije kojim se fizicke osobine (i/iii

odeca, namestaj, imena itd.) lika uskladuju s njegovom
licnoscu. ~Tomashevsky 1965.
MESEC (moon).

Jedna od sest funkcija ili osnovnih uloga koje izdvaja

Surio (u svojoj studiji 0 drams kim mogucnostima).
Mesec (analogan Propovom darivaocu i pomagacu,
kao i Gremasovom pomagacu) pomaze lavu, odno
sno junaku. ~ Scholes 1974; Souriau 1950. Vidi }os:
aktant.
METADljEGETICKO PRIPOVEDANjE (metadiegetic nar

rative).
Umetanje pdpovesti u drugll pripovest, i to preva
shodno u primarnu pripovest; hipodijegeticko pripove
danje. Situacije i dogadaji koje pripoveda De Grije u
Manon Lesko jesu metadijegeticki u odnosu na one
koje pripoveda g. De Renonkur (koji su dijegeticki
iIi intradijegeticki). ~ Kada metadijegeticka pripovest
funkcioniSe kao dijegeticka (kada se, uslovno, zabo
ravi na njen metadijegeticki status), tada se kaze da
imamo posla s pseudodijegetickim pripovedanjem (Te
etet). ~ Genette 1980, 1983; Vidi jos: dijegeticki nivo,
umetanje.
METADljEGETICKO (metadiegetic).

Ono sto pripada dijegezi kOja je umetnuta u drugu

dijegezu; pre svega, ono sto je umetnuto u primarnu
pripovest. ~ Genette 1980, 1983. Vidi jos: dijegeticki
niva, metadijegeticko pripovedanje.

100

metajezicka funkcija

METAFORA (met:aphor).

Stilska figura kojom se termin koji oznacava pojam

A zamenjuje Hi izjednacava s terminom koji oznaca

va drugi pojam B, (;ime se pojmu B pripisuje jedna

vise karakteristika po~(ma A iIi se pojam B obogacuje

osobinama koje su zdruzene s pojmom A ("Zena je
ruza", gde se "zena" izjednacava s "ruzom", iii "Ubr

zano se priblizava zima mog Zivota", gde je "zima"

zamena za nesto poput "finalnog dela
~Jakobson
je u svom znacajnom ogledu utvrdio da u sredistu
verbalne aktivnosti stoje dva procesa: metaforicki,
u kojEm jedna tema diskursa vodi ka sledecoj us

postavljanjem relacije slicnosti (koja podrazumeva

selekciju i supstituciju) i metonimijsld, u kojem je
dan diskurs vodi sledecem uspostavljanjem relacije
susednosti. SledeCi i prosirujuCi Jakobsona, koji je
naglasavao vaznost metonimijskog procesa u reali
stickom pripovedanju, naratolozi su nastojali da tre
tiraju naraciju kao prvenstveno metonimicnu: tvrdili
su da su motivi i funkcije povezani u nizove ugIavnom
kroz relacije kontigviteta. lpak, podjednako je mo

guce tvrditi da je naracija na veoma znaca}an na

(:in - funkcija metaforickog procesa: u pripovednom

nizu, poslednja situacija iIi poslednji dogadaj pred

stavljaju delimicno ponavaljanje pocetnih; drugim

recima, postoji relacija slicnosti izmedu njih. ~Cul
Ier 1981; Jakobson 1956; Lodge 1977. Vidi jos: me
tonimija, transformacija.
H

I
~

).

METAjEZICKA FUNKCIJA (metalingual function).

;:

Jedna od funkcija komunikacije kojima se svaki tin

(verbaIne) komunikacije strukturira i usmerava. Ka
da je cin komunikacije usmeren na kod (a ne na neki
drugi konstitutivni faktor komunikadje), onda njime
dominira metajezicka funkcija. U posebnom sluca
ju, za one delove pripovesti koji su usredsredeni na
objasnjavanje jezika kojim se pripovedanje vrsi kazemo

101

rnetajezik

da imaju metajezicku funkciju: "U Anzuu, kolokvi

jalna recfrippe iskazuje one sto se maze na hleb, od
putera na tostu sto je naiobicnija varijanta - pa sve
do slatkog od brl:"saka, najprobranijeg od svihfrip
pes." ~Jakobson 196r; Prince 1982.
METNEZIK (metalanguage).

Jezik (prirodni Hi veStacki) koji se koristi za opisi

vanje drugog jezika (objektnog jezika). Na primer,
jezik koji gramaticari koriste da hi opisali funkcio
nisanje srpskog jezika jeste metajezik. ~Sledstveno
tome, svaki jezik koji se koristi za opisivanje nekog
domena jeste metaiezik: moguce je narativnu grama
tiku smatrati metajezikom kojim se karakteriSu obUk
i funkcionisanje pripovesti. ~ Lyons .L 977.
METALEPSA (metalepsis).

Upad u dijegezu bica koje pripada drugoj dijegezi;

mesanje dva odvojena dijegeticka nivoa. Ako ekstra
dijegeticki pripovedac, na primer, iznenada stupi u
svet pripovedanih situacija i dogadaja, onda imamo
slucaj metalepse. ~Genette 1980, 1983.
METANARACIJA. METANARATIVNO (metanarrative).

pripovedanju; ono 5to opisuje sarno pripovedanje.

Pripovest u kojo) je (jedna od) tema samo pripoveda
nje jeste metanarativna. Preciznije receno, pripove
danje koje upucuje sarno na sebe i na one elemente
pomocu kojih se konstituiSe i komunicira, pripove
danje koje sarno 0 sebi raspravlja, samosvesno pripo
vedanje, jeste metanarativno (Hi metanaracija). U jos
uzem smislu, delove iii jedinice pripovesti koji upu
cuju, direktno iii indirektno, na kodove iIi supkodo
ve ko;ima se uspostavlja smisao pripovesti nazivamo
metanaracijom i oni Cine metanarativne znake. ~ Ha
mon 1977; Hutcheon 1984; Prince 1982. Vidi j05: na
rativni kod.

102

rnetonimija

METANARATIVNI ZNAK (metanarrative sign).

U pripovedan;u, znak koji eksplicitno referise na

(jedan od) kodova (iIi supkodova) u odnosu na koje
pripovest stice znacenje; znak zasnovan na drugom
znaku shvacenom kao sastavni deo koda kojim je Ci
tav narativ (unutar koga se oba ta znaka pojavljuju)
uokviren. ~ Metanarativni znak eksplicitno komen
tarise narativnu jedinicu x i obezbeduje odgovor na
pitanja tipa "Sta x znaCi u (sub)kodu po kojem je pri
povest razvijena?", "Sta je x unutar (sub)koda koji je
u upotrebi?" iii "Kako x funkcioniSe u (sub)kodu pre
rna kome bi trebalo razumeti pripovest?" U "Dzon je
udario Dzima, a Dzim je uzvratio. Ova tuca je tra
;aIa svega nekoliko sekundi", na primer, "ova tuca"
predstavlja metanarativni znak, kao i, jos preciznije,
proajreticki znak: njime se eksplicitno komentarise
znacenje "Dzon je udario Dzima, a Dzim je uzvratio"
u odnosu na proajreticki kod. ~Prince 1977,1982. Vi
di jos: metanaracija, narativni kod.
METONIMIJA (metonymy).

Stilska figura kojom se termin koji oznacava pojam

A koristi umesto drugog termina koji oznacava po
jam B, koji je s pojmom A vezan relacijama uzro
ka i posiedice, sadriaoca i sadriine, Hi dela i celine
("Jedu hleb u znoju lica svog", gde je "znoj" posle
dica kojom se zamenjuje "rad" kao uzrok, Hi "Pu
sila je Citavo paklo", gde je "paklo" kao saddalac
zamena za "cigarete" kao sadriaj). ~U svom uticaj
nom ogledu, Jakobson tvdi da se u srcu svake ver
balne aktivnosti nalaze dva procesa: metonimijski,
u kojem jedna tema diskursa vodi drugo; kroz re
laciju kontigviteta (koji podrazumeva i kauzalnost
i inkluzivnost), i metaforicki proces, u kojem jed
na tema disk ursa vodi drugoj kroz relaciju slicnosti.
Sledeci i prosirujuCi Jakobsona, koji je naglasavao
metonimijske procese u realistickom pripovedan;u

11.)3

mikrostruktura

minimaina pripovest

~;

~1",:';

(pdpovedaca koji rnetonimijski digresira od lika ka

settingu, i od zapleta ka atmosferi), mnogi narato
lozi su tretirali naraciju kao prevashodno metoni
rnijsku. Preciznije, tvrdili su da se motivi i funkcije
integrisu u nizove pre svega kroz relacije kontigvi
teta (pripovedane situacije i dogadaji konstituisu
logieko-ternporalne lance). ~Culler 1981; Jakobson
1956; Lodge 1977. Vidi jos: metafora.
MIKROSTRUKTURA (microstructure).

Povrsinska struktura teksta; naroCiti naCin kojim se

ostvaruje, odnosno predoeava makrostruktura (iii

dubinska struktura). Mikrostruktura je vezana za

rnakrostrukturu skupom operacija, odnosno tran

sformacija. ~Van Dijk 1972, 1974-1975, 1976a. Vidi

jos: narativna gramatika.
MIMEZA (mimesis).

U naratologiji, prikazivanje (nasuprot kazivanju, pri

povedanju), predoeavanje. ~Platon razlikuje dva pe

snieka naeina: mimezom, podrazavanjem (mimesis,

imitatio) pesnik govori kao da je neko drugi (ne

ki lik), doeirn dijegezom (diegesis, pripovedanjem)

pesnik govori u svoje ime. Posto mimeza, dakle,

uldjueuje malo iii nimalo pripovedaekog posredo
vanja, onda se to posredovanje shvata kao karak
teristika dijegeze. Za Aristoteia, po kome je svaka

urnetnost podraiavanje, a posebne umetnosti se

razliku;u po objektima, sredstvirna i naCinima, od

nosno rnodusirna, pri eernu modusi dva navede

na i treci, rnesoviti (koji nastaje rnesanjem osnovna

dva, sto ilustruje Horner, na primer) - odreduju ra

znolikost mimeze. Aristotelovskim jezikom reee

no, verbalno pripovedanje karakterise podraiavanje

radnje (mimesis praxeos) koriscenjem jezickih sred

stava i usvajanjern jednog od tri naeina. ~U diskusi

ji oko Aristotelove Poetike i njene upotrebljivosti za

104

~~,~
~;
~r

t!

~
~

ii.

~
~

I
~14;

~.~~'

~'

I
I~

~,

....,

~}

razumevanje naracije, Riker razvija trostruki model

mimeze kao podraiavanja u kome je zaplet, zadu
ien za obezbedivanje sre,dstava kojima dohvatamo
i osmisljavamo ljudsko vrE7me, viden kao tempo
ralna konfiguracija sto posr~duje izmedu vremena
prefigurisanog na polju prakse (polje zivota i eove
kovog delanja) i vremena refigurisanog kroz recep
dju pripovednog dela. ~ Moida nijedan pojam nije
izvrsio mocniji uticaj u knjiievnokriticko; tradici
ji Zapada od pojma podraiavanja, bilo da podstice
istinito predstavljanje zivota, bilo da podstrekava na
imitiranje klasicnih dela iii antiekih majstora, ili, na
najopstiji naCin, time sto promoviSe ideju 0 umet
nickom delu koje odraiava prirodu (a da sarno nije
puko ogledalo) i time otkriva prisustvo rodnog u po
sebnom, opsteg u pojedinacnom, sustinskog u po
javnom. ~Aristotle 1968, Frye 1957; Genette 1980;
Plato 1968; Ricoeur 1984, 1985. Vidi jos: naracija,
pripovedanje.
MINIMALNA PRICA (minimal story).

Pripovest koja sadrZi samo dva stanja i jedan doga

daj, tako da (1) jedno stanje hronoloski prethodi do
gadaju, a ova; hronoloski prethodi drugom stanju
(i izaziva ga); (2) drugo stanje predstavlja inverziju (Hi
modifikadju, ukljueujuci i "nultu" modifikaciju) pr
vog. nDzon je bio srecan, potom je sreo Pitera, pa je
zbog toga postao nesrecan" jeste minimalna pripo
vest. ~ Prince 1973. Vidi jOs: slozena prica, minimalna
pripovest, proces, prica.
MINIMALNA PRIPOVEST

(minimal narrative).

L Pripovest koja predoeava sarno jedan dogadaj:

"Otvorila je vrata:' 2. Pripovest koja sadrZi samo je

dan temporalni zglob (Labov): "Jela je, potom je spa
vala:' ~Genette 1983; Labov 1972. Vidi jos: slozena
prica, minima Ina prica.
~

105

mise en abyroe

MISE EN ABYME.

Minijaturna replika teksta koja je u njega umetnu

ta; tekstualni segment koji duplira, izraiava iIi od
razava tekstualnu celinu, jedan od njenih aspekata,
iIi, pak viSe njih. U KovaCima laznog novca, Eduaro
vo pisanje romana s naslo:,~om I<:ovaCi la:inog novca
jeste mise en abyme. ~Termin potice iz herald ike: za
figuru unutar grba se kaie da je mise en abyme kada
predstavlja minijaturu samog tog grba. ~ Dallenbach
1977; Ron 1987.

f"

modalnost

u relaciju s prihvatljivijom opozicijom precenjivanje

srodnistvalpotcenjivanje srodniStva. ~Frye 1957; Gre
imas 1970; Jolles 1956; Levi-Strauss 1963, 1965-1971;
Scholes & Kellogg 1966.
MITEMA (mytheme).

Osnovna konstitutivna jedinica mita.

1963.

~Levi-Strauss

MODALNOST (modality).
MISLJENJE (thought).

1. Zajedno s likom, odnosno karakterom (ethos), jed

no od osnovnih svojstava koje poseduje delatni lik
pratton), prema Aristotelu. Misljenje (dianoia) je
ste pogled na svet delatnog Hka, njegova koncepcija
stvari; otkriva se kroz njegova osecanja, verovanja,
stavove i objasnjenja. 2. Tema iii, jos uopstenije, zna
cenje knjizevnog dela, prema Fraju. U pripovedanju,
misljenje (dianoia) moze se posmatrati kao mythos
u stazisu (docim bi mythos bio dianoia u kretanju).

,Aristotle 1968; N. Friedman 1975; Frye 1957.

MIT (myth).

Tradicionalna pripovest, uobicajeno povezana s reli

gioznim verovanjima i ritualima, koja izraiava i ob

jasnjava egzemplarne aspekte stanja stvari. ~ Prema

Levi-Strosu, strukturu mita je moguce izraziti kroz

cetvoroClanu homologiju koju Cine dva para suprot

stavljenih mitema (A i B; C i D): A:B: :C'D (A je za

B isto sto je C za D ). Ova formula se po svoj prilici

odnosi na znacenje mita, i u njoj se jedna vrsta ne

pomirljivosti (protivrecnost, suprotnost) Cini jedno

stavnijom za hvatanje u kostac time sto se stavlja u

odnos sa drugom, obicnijom vrstom protivrecno

sti. Tako se u mitu 0 Edipu Opozicija neautohtono

poreklo coveka/autohtono poreklo coveka stavlja

Kvalifikacija recenice ili skupa recenica s modalnim

operatorom (npr. "Dion je bio bolestan" i "Dion
nije znao da je bolestan"). Operator moze biti, na
primer, aleticki (izrazava modalnost mogucnosti,
nemogucnosti i nuinosti), deonticki (izrazava mo
dalnost dozvole, zabrane i duznosti), aksioloski (i2
razava modalnost dobrote, rdavosti i ravnodusnosti)
i epistemicki
modalnost znanja, neznanja i
uverenja). ~RazliCita modalna ogranicenja upravlja
ju narativnim domenima i, uopste uzev, odreduju ono
sto se "zbiva" u pripovesti uspostavljajuCi ono sto je
ste iii sto bi moglo biti u predocenom svetu, regulisu
Ci znanje likova, baratajuCi vrednostima, duznostima
i ciljevima likova, jednom recju, odredujuCi tok n;i
hovog delanja. Stavise, postoje tvrdnje da se pripo
vest razvija upravo duz modalnih osa i predstavlja
prelaze s odredenih stanja na jednoj osi na druge
ose modalnosti (prelaz s onoga sto treba da se uci
ni na one sto je moguce uCiniti; od onoga sto je lose
na one sto je dobro; i/ili s onoga sto je nepoznato na
one sto je poznato). ~U Gremasovom modelu pri
povedanja najvecu vaznost imaju modalizacije duz
ose sposobnosti (sposoban da nesto uCini iIi nije spo
soban), zelje (zeh neSto da uradi iii ne zeli), znanja
(zna kako da uradi iii ne zna) i duznosti (mora nesto
da uradi iii ne mora). ~DolezeI1976, 1998; Greimas
1970,1971; Greimas & Courtes 1982; Pavel 1980,

~o6

107

JDodus

t'

I~

1985; Ryan 1985. Vidi jos: aktancijalne uloge, elemen

tarna prica, kompetencija, moguCi svet.

MODUS (mode).
1. Distanca. Opseg pripovedaekog posredovanja ka

rakteriSe modus pripovesti: prikazivanje i kazivanje

jesu dva razlieita modusa, odnosno naCina. ~ Zajed

no s perspektivom iii tackom glediSta, modus konsti

tuise kategoriju narativnog nacina. 2. Fikcionalni svet

razmotren sa stanoviSta moti junaka da deluje u od

nosu na ljudska biCa i u odnosu na okolinu. Fraj veli

da junak moze biti superioran, jednak iii inferioran,
po stepenu ili vrsti, u odnosu na druge i/ili na okoli

nu i opisuje pet modusa: (1) mit (junak je superioran

po vrsti u odnosu na oba); (2) romansa (superioran
po stepenu u odnosu na oba); (3) viskokomimetski
modus (superioran po stepenu u odnosu na druge
ljude, ali ne i na okolinu); (4) niskomimetski modus
(ravnopravan, jednak i drugima i okolini); (5) ironij

ski modus (inferioran u odnosu na druge i na okoli

nu).~Frye 1957; Todorov 1966, 1981.

MOGUel SVET (possible world).

Celovito stanje stvari; skup individuuma (ljudskih bi
ca i predmeta, na primer) zajedno s njihovim svoj
stvima (ukljucujuti i delanja koja vrse iIi situaeije u
koje su ukljueeni). ~Pripovesti obuhvataju temporal
no ustrojene nizove stanja stvari za koje se ddi da su
aktualne/faktualne ("ono sto se desava") i da su po
vezani sa drugim stanjima stvari koje nisu aktualne
Hi su kontrafaktualne i plod su mentalne aktivnosti
likova (njihova verovanja, zelje, planovi, halucinaci
je, zamiSljanja itd.). ~Pojam moguceg sveta, izvorno
vezan za Lajbniea, iskoristili su moderni filozofi (Sol
Kripke, Dejvid Luis, Jako Hintika, Robert Adams) za
resavanje problema formalne semantike. ~Dannen
berg 1998; Dolezel1976, 1988, 1998, 1999; Eco 1979;

108

~}

Maitre 1983; Pavel 1986; Ronen 1994; Ryan 1991,

1992, 2001a; Vaina 1977. Vidi jos: odsutno iz pripove
danja, narativni domen, virtuelna 1.lmetnuta pripovest.

~
3

MOLEKULARNA PRICA (molecular story).

Prica koja se sastoji od dye iIi vise elementarnih pri
ca; slozena prica. ~Dolezel1976. Vidi j05: modalnost.

MONOLOG (monologue).
Duzi diskurs koji proizvodi jedan lik (a ko;i nije upu
cen drugim likovima). Ako monolog nije izgovoren
(ako sadrii verbalizovane misli junaka), onda je ree
o unutrasnjem monologu. Ukoliko je izgovoren, na
zivamo ga spolja5nji monolog iii solilokvij. ~Holman
1972. Vidi j05: dijalog.

MONOLOSKO PRIPOVEDANJE (monologic narrative).

Pripovedanje koje karakterise jedinstven glas Hi
svest, superioran u odnosu na druge glasove iii svesti
unutar istog pripovednog teksta (Evgenija Grande,
Prica 0 dva grada). U monoloskom, nasuprot dija
loskom pripovedanju, pripovedaeevi stavovi, sudovi i
znanje predstavljaju najviSi autoritet u vezi s pred
stavljenim svetom. ~Bakhtin 1981, 1984; Pascal 1977.
MONTAZA (montage).
Tehnika kojom se postize da smisao neke serije si
tuacija iii dogadaja dolazi prevashodno od ;ukstapo
zicije tih situacija i dogadaja u veco; meri nego od
n;ihovih pojedinacnih erta (ef "Filmske novosti" u
Dos Pasosovom romanu Sjedinjene Americke Drza
ve). Termin je narocito vazan za film. ~Metz 1974;
Souvage 1965.

t"
1

b
'

t
~

MOTIV (motif).
1. Minimalna tematska jedinica. Kada se motiv u
nekom tekstu cesto ponavlja, naziva se lajtmotiv.

109

motivadja

~ Motiv

ne treba brkati s temom, koja predstavlja ap

straktniju i opstiju semanticku jedinicu koja je mani
festovana nizom motiva Hi se rekonstruise iz njega:
ako su naocari motiv u Princezi Brambili, videnje je
tema tog dela. Motiv treba razHkovati i od toposa,
specificnog kompleksa motiva koji se cesto pojavlju
ju u (knjizevnim) tekstovima (mudra luda, ostarelo
dete, locus amoenus itd.). 2. Minimalnajedinica pd
povedanja na sintaksickom nivou; narativni iskaz. Po
Tomasevskom, motivi mogu biti staticki (oblikuju
stanje) iii dinamicki (oblikuju dogadaj). Dalje, moti
vi mogu biti Iogicki esencijalni za pripovednu radnju
i njenu kauzalno-hronolosku koherentnost (vezani
motivi) ili mogu biti logicki nebitni (sJobodni motivi).
3. Element koji popunjava iii otelotvoruje motivemu.
Motiv je za motivemu isto sto i fon (zvuk jezika) za
fonemu (distinktivna klasa zvukova), morf za mor
femu, iIi radnja za funkciju. ~Bremond 1982; Daem
mrich & Daemmrich 1986; Ducrot & Todorov 1979;
Dundes 1964; Tomashevsky 1965. Vidijos: alomotiv.
(motivation).
1. Mreza postupaka kojima se opravdava uvodenje
motiva, kompleksa motiva iIi, uopste uzev, bilo kojeg
konstituenta (knjizevnog) teksta; razlog, opravdanje
upotrebe odredenog tekstualnog elementa; kompozi
cija. ~Tomasevski pravi razliku izmedu kompozicione
motivacije (koja upucuje na korisnost mot iva), reali
sticke motivacije (koja naglasava zivotnost, realistic
nost iii autenticnost motiva) i artisticke motivacije
(opravdavanje uvodenja motiva sa stanoviSta zahteva
"umetnosti"). 2. Kompleks okolnosti, razloga, svrha i
impulsa koji upravljaju delanjem lika (i Cine ga uver
ljivim). ~Brooks & Warren 1959; Ducrot & Todorov
1979; Genette 1968; Propp 1968; Rimmon-Kenan 2002;
Tomashevsky 1965; Wellek & Warren 1949. Vidi
ogoljavanje postupka, naturalizacija, verodostojnost.

MOTIVACIjA

mythos

(motifeme).
Funkcija (u propovskom smislu). Dandiz predlaze da
se termin, pozajmljen od Pajka, usvoji kao nazlv za
osnovne strukturalnejedinice narodnih pripovetki:
motivema je specificirana Hi otelotvorena motivom
i predstavlja za njega isto sto i funkcija za radnju, fo
nema za fon, morfema za morf. ~Dolezel1972; Dun

MOTIVEMA

des 1964; Pike 1967.

MULTIPERSONALNO PRIPOVEDANJE (multipersoned

nar

rative).
Pripovedanje posredstvom vise tipova lica (ko;a mO
gu biti u jednom liku ili u viSe njih). Slucajeve multi
personalnog pripovedanja imamo u Sumornoj kuCi,
Beketovom DruStvu, Latino-dzezu Virdiila Suareza.
~ Fludernik 1996; Richardson 1994.
MYTHOS.

zaplet, razmestaj desavanja. Kod Aristotela, mythos

se sastoji od izbora i moguceg premestanja jedinica
koje Cine logos (podrazavanje stvarnog delanja Hi pra.
xis). ~Distinkcija mythos-logos nagovestava potonje
razlikovanje diskursa i price, odnosno sizea i fabule.
~Aristotle 1968; Chatman 1978. Vidi jos: misljenje.

111

110

~
"{,

naracija

,~j

~
'1

~
~

NAMETLJIVI PRIPOVEDAC (intrusive narrator).

(Ironican iii iskren, familijaran iIi na odstojanju) pri

povedac koji vlastitim glasom komentarise predoce
ne situacije i dogadaje, sarno predocavanje iii njegov
kontekst; pripovedac koji poCiva na kOmel'!tatorskim
ekskursima iii upadicama i njima je okarakterisan
(Evgenija Grande, Bareesterski tornjevi, Tom Dions).
~Blin 1954; Genette 1980; Prince 1982; 'W'arhoI1986,
1989. Vidi jos: auktorijalna upadica, komentar, vidlji
vi pripovedac.

NACIN (mood).

Skup modaliteta - distanca iii modus i perspekti

va iii tacka glediSta - kojima se regulise narativna
informacija. Pripovedni nacin varira u zavisnosti
od toga da Ii su na delu prikazivanje iii kazivanje,
na primer; od usvojene unutrasnje iii spoljasnje to
kalizacije takode zavise varijacije nacina. ~Genet
te 1980.

NAPETOST (suspense).

Osecanje iii stanje uma koje nastaje usled delimicne

strepnje i nesigurnosti u vezi s progresijom iii isho
dom radnje, naroCito ako ona ukljucuje pozitivnog
junaka. Napetost se javlja kada je, na primer, neki is
hod moguc, ali nije jasno da Ii ce se ostvariti, iii kada
se sluti da ce do odredenog ishoda doti, ali je nejasno
kada i kako. ~Napetost cesto zavisi od nagovestava
nja i, u uopstenijem smislu, od tematizacija, zamki i
odlozenih odgovora koji se strukturiraju u duhu her
meneutickog koda. ~Bal 1985; Barthes 1974; Chat
man 1978; Rabkin 1973; Sternberg 1978. Vidi jos:

NAGOVESTAVANJE (foreshadowing).

Tehnika iii sredstvo kojim se neke situacije iii do

gadaji navescuju ranije. Na primer, ako Iik u detinj
stvu pokazuje izrazitu osetljivost za boje, a docnije
postaje poznati slikar, onda se za prvi dogadaj ka
ze da nagovestava potonji. ~Brooks & Warren 1959;
Chatman 1978; Morson 1994; Souvage 1965. Vidi
jos: prethodeca opaska, napetost.

hermeneutema, iznenadenje.
NAPOREDNE RECENICE (coordinate clauses).

Neupravni diskurs kome je pridruzena i konteransa.

Recenice koje imaju iste skupove potencijalnih izme

stanja. U "Ptice nastavljaju pesmu. Zvona nastavljaju
zvonjavu. Dzon odjednom ustaje i odlazi u spavacu
sobu", prve dye recenice su naporedne. ~ Labov &
Walletzky 1967. Vidi jos: slobodna recenica, narativ

~ Chatman

na recenica. ogranicena recenica.

NAJAVLJENI NEUPRAVNI DISKURS (tagged indirect dis

course).

1978.

NAJAVLJENI UPRAVNI DISKURS (tagged direct discourse).

NARACIJA (narration).

Upravni diskurs kome je pridruzena i konteransa.

1. Narativ, pripovedanje; diskurs kojim je predstavljen

~Chatman

jedan iii vise dogadaja. Naraciju tradicionalno razli

kujemo od deskripcije i od komentara, mada ih ona

1978.

t
112

113

narater

obicno inkorporira u sebe. 2. Proizvodnja pripovesti:

pricanje niza situacija i dogadaja. Posteriorna naraci
ja prati pripovedane situacije i dogadaje u vremenu (i
karakteristika je "ldasiCnog" iii "tradicionalnog" pri
povedanja); anteriorna naracija vremen:.ki prethodi

situacijama i dogadajima (kao u predikadvnoj nara

ciji); simultana naracija se, navodno, odvija istovre

menD kad i oni ("Dzim sad seta ulicom; vidi Dzoanu

i pozdravl;a je..."); konacno, interkalarna naracija je

privremeno situirana izmedu dva momenta pripo

vedane radnje i karakteristicna je za epistolarne pri

povesti (Pamela) i dnevnicke pripovesti (Mucnina).

3. Kazivanje u terminologiji Cvetana Todorova: naraci

ja je za predstavljanje isto sto i kazivanje za prikazivanje.

4. Diskurs, u Rikarduovoj terminologiji: naracija je za

fikciju ono sto je diskurs za pricu. ~Ducrot & Scha

effer 1995; Genette 1980; Prince 1982; Revaz 1997;

Ricardou 1967; Todorov 1966,1981. Vidi jos: poli

hronijska naracija.

r
~

~,

Ii!

~,

narativna fraza

(ko;a uvek ima isti skup naratera) moze imati neod

redivo promenl;iv skup stvarnih Citalaca. ~Naratera
je, takode, nuzno razlikovati od implicitnog citaoca:
prvi predstavlja pripovedacevu publiku i kao takav
je upisan u tekst; poton;i predstavlja publiku impli
citnog autora (i moguce ga je izvesti tek iz celine tek
sta). lako ova distinkcija ume da bude problematicna
(na primer, u slucaju maksimalno prikrivenog nara
tera: "Brda poput belih slonova ponekad je sasvim
jasna (na primer, u slucaju pripovesti u kojima je na
rater istovremeno i Iik: lza u Zmijskom leglu). ~Ge
nette 1980, 1983; Kearns 1999; Mosher 1980; O'Neill
1994; 1996; Piwowarczyk 1976; Prince 1980, 1982,
1985a; Rabinowitz 1987; Rousset 1986; Warhol 1989.
Vidi jos: distanca, pripovedna instanca, narativna pu
blika, persona.
H

),

NARATIV (narrative).

Vidi: pripovedanje.

NARATER (narratee).

NARATIVIKA (narrativics).
Naratologija. ~ Pojam, koji je uveo Ive, nije usao u si
Onaj kome se pripoveda, a koji je upisan u tekst. Ima
ri
opticaj. Neki teoreticari pripovedanja povremeno
najrnanje jedan (manje iIi viSe uocljivo predstavljen)
prave distinkciju izmedu narativike i naratologije:
narater po pripovesti, lociran na istom dijegetickom
prva razvija modele gramatika koji vaze za (struktu
nivou kao i pripovedac koji mu se obraca. U pripo
vesti moze biti i vise razliCitih naratera kojima se
ru) pdpovedanja; potonji kodste modele gramatikft
za ispitivanje pojedinacnih pripovestL ~Genot 1979;
naizmence obraca jedan pripovedac (Zmijsko leglo)
iIi vise njih (Imoralista). Kao i pripovedac, narater
Ihwe 1972. Vidi ;os: narativna gramatika.
moze biti predstavljen kao Iik koji igra manje iIi viSe
znacajnu ulogu u predocenim situacijama i dogada
NARATIVNA FRAZA (narrative sentence).
jima (Zmijsko leglo, lmoralist, Srce tame, Predomi Recenica koja upucuje na najmanje dye vremenski
udaljene situacije ili dogadaja, ali se odnosi, to jest
sljanje). Veoma cesto, ipak, narater nije formiran kao
lik (Tom Dions, Evgenija Grande, ZloCin i kazna).
izlaze sarno raniju situaciju iii dogadaj. "Car Napo
~Narater - Cist tekstualni konstrukt - mora se ra
leon rodio se 1769. godine" jeste narativna fraza: ona
zlikovati od citaoca iii primaoca. Konacno, isti stvarni
upucuje na dogada; koji se zbio 1769. godine i na
situaciju kQja pada izmedu 1804. i 1815. god i
Citalac moze Citati razIicite pripovesti (od kojih sva
ne (u tom periodu ;e Napoleon bio car), no izlaze
ka ima razliCite naratere), kao sto i svaka pripovest

"
I
{

114

115

narativna graITlatika

narativna pubiika

sarno prvi dogadaj. Narativne fraze su vazan znak

teleoloske determinisanosti pripovedanja. ~ Danto
1965. Vidi jos: kraj.

kako globalni makrostrukturni, tako i lokalni mi

krostrukturni sadzaj); (3) konacni skup (transfor
macionih) pravila koja operisu na interpretiranim
strukturama i vaze za pripovedni diskurs (ucesta
lost, ritam, brzina, pripovedacke intruzije it,d.);
(4) pragmaticka komponenta (kojom se specifici
raju kognitivni i komunikativni faktori sto aficira
ju procesiranje, pripovedivost i prildadnost uCinka
prva tri dela narativne gramatike); (5) kompo
nenta izraza, koja omogucuje da informacije ko
je obezbedu;u os tale komponente budu prevedene
u izabrani predstavljacki medij (pisani srpski, na
primer). ~Black & Bower 1980; Bruce 1978; Bruce
& Newman 1978; Chabrot 1973; Colby 1973; Van
Dijk 1972, 1976a, 1980; Fiiger 1972; Genot 1979,
1984; Glenn 1978; Georges 1970; Hendricks 1973;
Kintsch & Van Dijk 1975; Lafleche 1999; Lakoff
1972; Mandler & Johnson 1977; Pavel 1976, 1985;
Prince 1973, 1980, 1982; Rumelhart 1975; Ryan
1979; Schank 1975; Y. Shen 1989; Thorndyke 1975;
TodoroV' 1969; '\Xfilensky 1978. Vidi jos: metajezik.

NARATIVNA GRAMATIKA (narrative grammar).

Serija tvrdnji i formula medusobno povezanih ure

denim skupom pravila koja vaze za (strukturalne
aspekte) posebnih skupova pripovesti ili skupa svih
i jedino moguCih pripovesti. ~ Medu mnostvom
razliCitih narativnih gramatika kakve su nastajale,
narocito je uticajna gramatika price, koju su smi
slili istrazivaci kognitivne psihologije i vestacke
inteligencije: oni nastoje da specificiraju osnov
ne konstituente pripovedanog i da opiSu njihove
meduodnose, te da pomognu ispitivanje efekata
variranja strukture i sadrzaja na memoriju i ra
zumevanje teksta. ~Nastaju i narativne gramatike
razvijane na tragu strukturalizma, te gramatike i
lingvistike teksta, koje pokusavaju da specificiraju
sintaksu i semantiku zapleta (Pavel), makrostruk
turalne elemente pripovesti i njihovu artikulaciju
(Van Deek), iii konstituente i price i disk ursa i n;i
hove meduodnose (Prins). Takve gramatike (cesto)
teze potpunosti (vazenje za sve pripovesti i samo
za pripovesti), eksplicitnosti (upucujuCi na to ka
ko pripovedanje moze da nastane i/ili da se razume
primenom specificnog skupa pravila, s minimu
mom prepustanja interpretaciji korisnika) i empi
rijskoj plauzibilnosti (drieci korak s onim sto se
zna 0 kognitivnim i socijalnim determinantama).
~Gramatika pripovedanja mogla bi se konacno sa
stojati od sledeCih medusobno povezanih delova:
(1) konacni broj (prepisnih) pravila pomocu koj
se generisu mikro- i makrostrukture svih nizova i
jedino nizova ispripovedanih situacija i dogada
ja; (2) semanticka komponenta kojom se interpre
tiraju pomenute strukture (i kojom se karakterise

NARATIVNA KOMPETENCIJA (narrative competence).

Sposobnost da se proizvede i razume pripovedanje.

Jedan od ciljeva naratologije jeste da utvrdi parame
tre narativne kompetencije. ~ Hamon 1981; Prince
1981-1982. Vidi jos: langue.
NARATIVNA PUBLIKA (narrative audience).

Publika za koju pripovedac pripoveda. Nasuprot

autorskoj publici, koja savrseno razume autorov tekst
i koja, na primer, u slucaju fikcionalnog teksta zna da
su predocene situacije i dogadaji sintetski konstruk
ti. Narativna publika veruje u stvarnost predstavlje
nog sveta. ~ Razlikovanje narativne publike i naratera
vee je problematicno, ali se tvrdi da dokle god poto
nji ostaje "tamo" u tekstu i razliCit od stvarne publike,

~
~,

116

117

narativna recenica

dotle je narativna publika uloga koju tekst name

ce stvarnoj publici. ~Phelan 1989, 1996; Rabinowitz
1977, 1987, 2001. Vidi j05: idealna narativna publika.

narativni iska:t:

II

I
~;

NARATIVNA RECENICA (narrative clause).

Recenica Cije izme5tanje preko temporalnog zgloba do

vodi do promene semanticke interpretacije izvornog

narativnog niza. U "Dzon otide da se pozdravi s parom.

Covek zacuta, a zena se nasmesi. Dzon utvrdi da su ve

oma prijatni", i "Dzon otide da se pozdravi s parom" i

"Dzon utvrdi da su veoma prijatni" jesu narativne rece

nice. ~ Narativne recenice saCinjavaju skelet pripovesti

i one su, nasuprot slobodnim recenicama i ogranicenim

recenicama, fiksirane za odredenu poziciju u narativ

nom nizu. ~Labov 1972; Labov & Waletzky 1967. Vidi

jos: naporedne recenice, skup potencijalnih izmestanja.

NARATIVNA TR,AJEKTORIJA (narrative trajectory).

Skup logicki povezanih narativnih programa. Nara

tivna trajektorija podrazumeva istog aktanta, a svaki
od narativnih programa koji je saCinjavaju odgova
ra nekoj aktancijalnoj ulozi. U svojoj kanonskoj na
rativnoj trajektoriji, subjekt se uspostavlja kao takav
posredstvom posiljaoca, k\'alifikuje se duz osa zelje,
sposobnosti, znanja i duznosti, realizuje se kao de
latni Subjekt, kao takav biva prepoznat i nagraden.
~Greimas & Courtes 1982.
NARATIVNI DOMEN (narrative domain).

SImp koraka koji pripadaju (uglavnom) nekom Iiku

(i njegovim iIi njenim saveznicima). Sa stanovista se

mantike, narativnim domenom upravlja jedan broj

maksima iii pravila kojima se kaze sta jeste iii sta
moze biti, kojima se regulise znanje lika, usposta
vljaju njegovi iIi njeni prioriteti i, uopste uzev, vodi
nju iii njega do procene situacije i reagovanja na nju.
~ Za pripovest u kojoj se svim narativnim domenima
upravlja pomocu istog skupa maksima i pravila ka
ze se da je semanticki homogena. Kada skupovi ni
su identicni, pripovest je semanticki heterogena iii
podeljena. Ako su u svim narativnim domenima na
snazi sarno odredene klase maksima i pravila - reci
mo, ontoloske iii epistemoloske - onda se za pripo
vest kaze da je ontoloski iii epistemoloski homogena.
Drugim recima, pripovest moze biti ontoloski ho
mogena a da je istovremeno aksioloski podeIjena, iIi
epistemoloski homogena a aksioloski podeljena itd.
~Pavel1980, 1985. Vidi jOg: modalnost, moguCi svet.

NARATIVNA RECENICA (narrative proposition).

Vidi: recenica.

NARATIVNA SHEMA (narrative schema).

Opsti okvir u odnosu na koji se organizuje pripoveda

nje. ~Kada je poremecen poredak stvari dat kanon

skom narativnom shemom, sklapa se ugovor izmedu

posiljaoca i subjekta po kojem treba uspostaviti no

vi poredak iii povratiti stari (manipulacija). Subjekt,

kroz ugovor kvalifikovan duz osa zelje, duznosti,

znanja ilili sposobnosti (kompetencija), prolazi kroz

izvestan bro; provera da bi ispunio svoj deo ugovora

(performansa), te ga Posiljalac nagraduje Hi kaznja

va (sankcija). ~Greimas 1970, 1983a; Greimas & Co

urtes 1982; Henault 1983; Larivaille 1974.

NARATIVNI ISKAZ (narrative statement).

NARATIVNA STRATEGIJA (narrative strategy).

Skup narativnih procedura iii narativnih postupaka

Cijom se primenom postizu specificni ciljevi u pri
povednom izlaganju. ~Souvage 1965.

118

Elementarni konstituent diskursa nezavisan od po

sebnog medija narativne manifestacije: moze se reCi
da diskurs uspostavlja pricu kroz povezani sImp na
rativnih iskaza. ~Postoje dva osnovna tipa narativnih

119

narativni kod

narativnost

iskaza: procesni iskazi (u modusu Cinjenja iIi Zbiva

nja) i iskazi stanja (u rnodusu Bivanja). ~Chatrnan

1978. Vidi jos: cin, dogadaj, zbivanje, stanje.

(narrative code).

Sistem pravila, normi i ogranicen;a u odnosu na ko

je narativna poruka stice znacenje. Ovaj sistem nije

monolitan: njime se sjedinjuje, kombinuje i ureduje

skup kodova i potkodova (hermeneuticki kod, proaj

reticki kod, simbolicki kod itd.). ~Barthes 1974, 1981a;

Prince 1977, 1982.

NA.RATIVNI KOD

(narrative medium).

Supstanca plana izraza pripovednog teksta; medij

kroz ko;i se pripovedanje otelotvoruje, manifestuje.
U slucaju napisanih pripovesti medij je pisani jezik;
kod usmenih pripovesti govorni jezik. ~Chatman
1978. Vidi jos: manifestacija.

razmenjeno za nesto drugo (ispricacu yam pricu ako

obecate da cete biti dobri; slusacu te ako obecas da
ce vredeti; iIi, jos knjizevnosti podobnije, prica za_
jedan dan zivota kao u 1001 noCi, prica za noc lju
bavi kao u pripoveci "Sarasen", dnevnik kao iskuplje
nje u Zmijskom leglu. ~ Barthes 1974; Brooks 1984;
Chambers 1984.
(narrative closure).
SVrSetak koji daje osecaj da su pripovest Hi pripo
vedni niz dovedeni do kraja, Cime se obezbeduje ko
nacna jedinstvenost i koherentnost; kraj koji kod
primaoca izaziva osecanje prikladnog ucelovljenja
i konacnosti. ~Abbott 2002; Hamon 1975; Kermode
1967; Kunz 1997; Leitch 1986; Miller 1981; Morson
1994; Smith 1968; Torgovnick 1981. Vidi jos: koda.

NARATIVNI ZAVRSETAK

NARATIVNI MEDIJ

NARATIVNOST (narrativitV).

Skup svojstava karakteristicnih za pripovedanje, ko

jima se ono odvaja od onoga sto nije pripovedanje.
Formalne i kontekstualne ute koje (pripovednj)
tekst cine manje iii viSe narativnim. ~Stepen nara
tivnosti nekog pripovednog teksta zavisi donekle
od toga koliko taj narativni tekst zadovoljava zelju
primaoca time sto predocava usmerene temporal
ne celine (prospektivno od pocetka ka kraju i retro
spektivno od kraja prema pocetku), ukljucujuCi u to
sukob, time sto biva sacinjen od diskretnih, specific
nih i pozitivnih situacija i dogadaja, te time sto smi
sao ostvaruje na naCin human(izovan)og poduhvata
i sveta. Dalje, na narativnost utice odsutno iz pripove
danja, kao i bogatstvo i raznolikost virtualnih umet
nutih pripovesti. ~Nasuprot stepenima narativnosti
zajedno s njima), moguce je razlikovati mod use
narativnosti (Rajan), kao !ito su prosta narativnost
bajke iii urbane legende (gde semanticka dimenzi
ja teksta proistice primarno iz linearnog zapleta koji

(narrative level).
Vidi: dijegeticki nivo.

NARATIVNI NIVO

(narrative program).
Sintagma na nivou pripovedne povrsinske strukture
kojom se iskazuje promena stanja sto je izaziva ak
ter, a koja utice na drugog (iii istog) aktera. Narativni
programi mogu biti jednostavni (kada ne zahtevaju
da za njihovu realizaciju bude realizovan neki drugi
narativni program) iii slozeni (kada to jeste slucaj).
~Greimas 1970, 1983a; Greimas & Courtes 1982;
Henault 1983. Vidi jos: cin, narativna trajektorija.

NARATIVNI PROCiRAM

(narrative contract).
Sporazum izmedu pripovedaca i naratera, kazivaca i
njegove publike, ko;i stoji kao temelj samog postoja
nja pripovedanja i utice na njegov oblik: Cin pripove
danja obezbeduje nesto sto se razmenjuje iii ce biti

NARATIVNI UCiOVOR

120

121

naratologija

se piete oko jednog problema), slozena narativnost

Balzaka, Dikensa iii Dime (gde se narativna struktura

pojavlju;e i na makro- i na mikrotekstualnom nivou i

gde se semanticka integracija odvija izmedu glavnih i

sporednih linija zapleta), figuralna narativnost lirskih,

istoriografskih iii filozofskih tekstova (u kojem slucaju

posiljalac iii primalac konstruisu pricu preobliku;uCi

univerzalne tvrdnje, kolektivne entitete i apstraktne

pojmove u posebne likove i dogadaje) i instrumen

talna narativnost propovedi i rasprava (gde narativne

strukture sto se pojavljuju na mikrotekstuainom nivou

funkcionisu kao puke ilustraci;e iii raz;asnjenja nena

rativnog makrotekstualnog nivoa). ~ Brooks 1984; Co

ste 1989; Fludernik 1996; Genot 1979; Greimas 1970;

Herman 2002; Kearns 1999; Kloepfer 1990; Leitch

1986; McHale 2001; Prince 1982, 1999; Revaz 1997;

Rigney 1992; Ronen 1994, Ryan 1992,1993; Sternberg

1992. Vidi jos: dvostruka logika pripovesti, sredina, post

hoc ergo proper hoc zabluda.

a ne moe) rasclanila se i razvila siroka (kontekstualno

angazovana, interpretativno usmerena, metodoloski
raznolika) interesovanja. Strukturalisticka iii "klasic
nau naratologi;a evoluirala je u "postklasicne narato
logije". 2. Proucavanje pripovedanja kao verbalnog
predstavljackog modusa temporalno ustrojenih situ
acija i dogadaja (Zenet). U ovom svedenijem smislu,
naratologija zanemaruje nivo same price (ne nastoji
da formulise gramatiku prica Hi zapleta, na primer)
i fokusira se na moguee odnose izmedu price i pri
povednog teksta, pripovedanja i pripovednog teksta,
te price i pripovedan;a. Preciznije, ona istrazuje pro
bleme vremena, nacina i glasa. 3. Proucavanje neke
pripovesti (Hi skupova pripovesti) u odnosu na nara
toloske modele i kategorije. ~Amiran 2000; Ba11977,
1985, 1990; Chatman 1990b; Cohn 1999; Diengott
1988; Dixon & Bortolussi 2001; Ducrot & Scaeffer
1995; Fludernik 1996; Genette 1983, 1990, 1993; Ge
not 1979; Herman 1997, 1999a, 1999b, 2002; Jahn
1997,2001; Jahn & Niinning 1994; Kearns 1999; Lan
ser 1986, 1992, 1995a, 1995b; Mathieu-Colas 1986;
Mezei 1995; Niinning 1999b; Pavel 1985; Pier 1999;
Prince 1981-1982, 1982, 1995a, 1995b; Punday 2000;
Reis & Lopes 1987; Richardson 2001; Rimmon-Ke
nan 1989, 2002; Rivara 2000; Ryan 1999; Todorov
1969; Warhol 1989. Vidi jos: narativika.

NARATOLOGIJA (narratology).

1. Teorija pripovedanja, inspirisana strukturalizmom.

Naratologija proucava prirodu, formu i funkcionisa

nje pripovedanja (bez obzira na medij otelotvorenja)

i nastoji da opise narativnu kompetenciju. Preciznije,

ona ispituje sta sve pripovesti (i sarno pripovesti) ima

ju zajednicko (na nivou price, pripovedanja i njihovih

odnosa), kao i sta je to sto im omogucava da se me

du sobom razlikuju; ona nastoji da istrazi sposobnost

produkovanja i razumevanja pripovednih tekstova.

~Termin je predlozio Todorov. ~Kako nagovestava;u

cesta posezanja za modifikovanim i slozenim nazivi

rna feministicka naratologija, prirodna naratologija,

socionaratologija, psihonaratologija ono sto je bila

prilicno jedinstvena disciplina s relativno ogranice

nim interesom za pripovedanje qua pripovedanje (tip

teksta a ne kontekst, gramatika a ne retorika, forma

naturalizacija

NAREMA (narreme).

U Dorfmanovoj terminologiji, kardinalna funkcija,je

zgro, nukleus. ~Dorfman 1969; Wittman 1975.
NATURALIZACIJA (naturalization).

Mreza postupaka pomoeu kojih primalac pripo

vesti vezuje pripovedano za vee poznate modele
stvarnosti, te tako redukuje oneobicavanje. ~Dokje
motivacija usmerena prema autoru, dotle je natura
lizacija orijentisana ka citaocu, odnosno primaocu.

122

123

navedeni monolog

~Chatman

neupravni diskurs

1978; Culler 1975; Rimmon-Kenan 2002.

NEPOUZDANI PRIPOVEDAC (unreliable narrator).

pripovedac cija merila i ponasanje nisu u sagIasju s
merilima implicitnog autora; pripovedac Cije vredno
sti (ukus, sudovi, moralni osecaj) odudaraju od onih
implicitnog autora; pripovedac Cija je pouzdanost
podrivena razliCitim svojstvima samog njegovog
pripovedanja (l1Sisanje", Pad, Hickokova Trema).
~Booth 1983, Chatman 1978; Cohn 1999,2000;
Niinning 1999a; Niinning & Surl<amp & Zerweck
1998; Olson 2003. Vidi jos: pouzdani pripovedac.

Vidi jos: verodostojnost.

NAVEDE,NI MONOLOG (quoted monologue).
DoslclVan navod mentalnog jezika Iika, u kontekstu
pripovedanja u trecem lieu; unutrasnji monolog; prene
ti diskurs kojim su predstavljene misli lika (nasuprot
iskazima). ~ Konova razlikuje tri osnovne tehnike
prikazivanja svesti: psihonaraciju (najposrednija),
pripovedani monolog i navedeni monolog (najnepo
sredniji). ~Cohn 1966,1978. Vidi jos: autonomni mo
nolog, upravni diskurs, autodtat.

NEPRIPOVEDANA PRIPOVEST (nonnarrated narrative).

Pripovest s odsutnim pripovedacem; pripovedanje ko
jim se situadje i dogadaji predocavaju s minimumom
pripovedackog posredovanja ("Brda poput belih slo
nova"). ~Chatman 1978. Vidijos: mimeza, prikazivanje.

NEDRAMATIZOVANI PRIPOVEDAC (undramtized narrator).

Prikriveni pripovedac. ~Booth 1983. Vidi jos: drama
t~ovanipripoveda~

NEUPRAVNI DISKURS (indirect discourse).

Tip diskursa u kojem su iskazi iii misli lika integri
sani u drugi iskaz iii misao (obicno, ali ne nuzno)
posredstvom pomeranja gramatickog vremena una
zad,l te prelazak zamenica prvog lica u trece lice.
Ove misli iIi iskazi prenose se s manje iii vise ver
nosti originalu (za razliku od upravnog diskursa, u
kojem su reCi iIi misli likova navedeni na isti na
Cin na ko;i ih je lik (navodno) formulisao): "Meri
rece: 'Moram da idem'" postaje "Meri je rekla da
mora da ide"; ,,'Samo bih hteo da bacim pogled:
rekoh" postaje "Rekoh da sam sarno hteo da ba
dm pogled"; ,,'Ubio sam svog oca: zavapi Edip" po
staje "Edip je zavapio kako je bio ubio svog oca".2

NEFOKALIZACIJA (nonfocalization).
Vidi: nulta fokalizacija.
NEFOKALlZOVANO PRIPOVEDANJE (nonfocalized nar
rative).
Pripovedanje s nultom fokalizacijom (Vasar tastine,
Adam Bid). ~Ba11977, 1981a; Genette 1980, 1983;
Rimmon-Kenan 2002; Vitoux 1982.
NEPOSREDNI DISKURS (immediate discourse).
Siobodni upravni diskurs. Uz pomoc neposrednog dis
kursa (nasuprot prenesenom diskursu) Iik se usposta
vlja bez ikakvog uvodenja od strane pripovedaca, bez
njegovog posredovanja iii pokroviteljstva (Lovori su
poseceni; monolozi Bendzija, Kventina i Dzejsona u
Buci i besu; monolog Moli Blum u Ulisu). ~Genette
1980. Vidi jos: autonomni monolog, tipovi diskursa.

1
2

NEPOSREDNI GOVOR (immediate speech).

Vidi: neposredni diskurs. ~Genette 1980.

Vazi za prenosenje tudih reci i misli u engleskom jeziku.

Prim. prevo
Primeri ne funkcionisu sasvim saglasno originalu. jer u srpskom
ne vaze pravila 0 slaganju vremena iz engleskog jezika. a to je jed
na od poenti navedenih recenica. - Prim. prevo

125

124

.1

neupravni govor

Moguce je razlikovati "normalan", oznaceni ne

upravni diskurs (koji podrazumeva konferansu "on
je rekao da".. "mislila je da" - kojom se uvodi i kva
lifikuje navedeni iskaz iii misao) i slobodni neupravni
govor (u kojem nema oznacavanja posredstva, i ko
;i uvek posedu;e neke karakteristike iskazivanja li
ka). ~Banfield 1982; Chatman 1978; Genette 1980,
1983; Mendilow 1952; Todorov 1981; Toolan 2001.
Vidi jos: transponovani diskurs.
NEUPRAVNI COVOR (indirect speech).
Neupravni diskurs, naroCito ona; u kome se pred
stavljaju iskazi lika (a ne n;egove misli). ~Chatman
1978.
NEUPRAVNI STIL (indirect style).
Vidi: neupravni govor.
NEUTRALNI OPIS (set description).
Opis ko;i se ne razvija iz tacke gledista lika iii iz n;e
govog delanja. ~ Chatman 1978.
NEUTRALNI TIP PRIPOVEDANJA (neutral narrative type).
Tip pripovedanja koji karakterise spoljasnja fokaliza
cija. Zajedno s auktorijalnim i aktorijalnim tipom na
racije, neutralni tip ("Ubice") jedan je od tri osnovna
tip a LintveItove tipologije. ~ Genette 1983; Lintvelt
1981. Vidi jos: bihevioristicko pripovedanje, dramski
nacin, tacka gledista.
NEUTRALNO SVEZNANJE (neutral omniscience).
Jedna od osam moguCih tacaka gledista prema Frid
manovo; klasifikaciji: neutralno sveznanje karakterise
heterodijegeticki i sveznajuCi, ali neintruzivni bezlicni
pripovedac (Gospodar muva). ~N. Friedman 1955b.
Vidi jos: redaktorsko sveznanje.

126

nulta fokalizacija

NIZ (sequence).
Sastavna ;edinica pripovesti koja je i sarna sposoh
na da funkcionise kao pripovest; serija situacija
i dogada;a od ko;ih poslednji u nizu predstavI;a
delimicno ponavljanje iii transformaciju prvog.
U "Diejn belie srecna, a Suzan nesrecna; potom je
Suzan srela Floru i usrecila se, a Diejn je srela Pi
tera i unesrecila se", "Suzan ;e bila nesrecna, po
tom je srela Floru i usrecila se" predstavl;a niz, bas
kao i "Die;n bese srecna, potom je srela Pitera i
unesrecila se". Kombinovanje nizova povezivanjem,
umetanjem i alternacijama rada slozene price. ~Ele
mentarni niz - iii Bremonovu trijadu - saCinjavaju
tri funkcije koje odgovaraju trima fazama bilo kog
procesa: virtualnost (situacija otvara mogucnost),
aktualizacija mogucnosti i ishod. ~ Barthes 1975;
Bremond 1973; Ducrot & Todorov 1979; Greimas
1970,1971, 1983b; Greimas & Courtes 1982; Her
man 1997,2002; Prince 1982; Todorov 1981. Vidi
;05: recenica, transformacije.
NUKLEUS (nucleus).
Vezani motiv; kardinalna funkcija; jezgro (noyau). Na
suprot katalizatorima, nukleusi su logicki esencijal
ni za narativnu radnju i nemoguce ih je odstraniti a
da se ne narusi kauzalno-hronoloska koherentnost.
~Barthes 1975; Chatman 1978.
NULTA FOKALIZACIJA (zero focalization).
Tip fokalizacije ili tacke glediSta kod koje je pripove
dana predstavljeno s neodredene opaza;ne Hi kon
ceptualne pozicije koju je nemoguce locirati. Nulta
fokalizacija (iii nefokalizadja) svojstvena je "tradicio
nalnom" iii "klasicnom" pripovedan;u (Vasar tastine,
Evgenija Grande) i vezana za sveznajuce pripovedace.
~Genette 1980. Vidi jos: auktorijalna pripovedna situ
acija, sveznajuca tacka glediSta, videnje.

127

odsutni pripoveda,;

OBRNUTI SADRZAJ (inverted content).

Tematska situacija Cija transformacija u vlastitu suprot
nost (iii protivrecnost) oznacava dovrsavanje narativ
nog riiza. ~ Pripovest se moze posmatrati kao korelacija
temporixlnih (pre/posle, pocetna situacija/zavrsna situ
acija) i tematskih opozicija (obrnuti saddaj/ishodisni
sadrzaj). ~ChabroI1973; Greimas 1970; Rastier 1973.
OBRT (reversal).
Vidi: peripetija.

OBjEKT (object).
Aktant ili osnovna uloga na nivou narativne dubin
ske strukture u Gremasovom modelu. Objekt (ana
logan Propovom trazenom lieu i Surioovom suncu)
jeste predmet za kojim subjekt traga. ~Greimas 1970,
1983a, 1983b; Greimas & Courtes 1982; Henault
1983. Vidi jos: aktancijalni model.

OBUHVAT (extent).
Trajanje amplitude anahronije; vreme price ko;e ona
zahvata. ~Genette 1980.
ODLUCUjUCA PROVERA (decisive test).
Jedna od tri provere koje karakterisu kretanje subjek
ta u standardno; narativnoj shemi. Prethode ;0; pro
vera priznavanja, a sledi kvalifikujuca provera, s tim
sto je ishod odlucu;uce iii glavne provere konjunkcija
Subjekta i objekta. ~Greimas 1983a, 1983b; Greimas
& Courtes 1982; Henault 1983. Vidi jos: performansa.

OBjEKTIVNO PRIPOVEDANjE (objective narrative).

1. Pripovedanje osobeno po pripovedacevom stavu
neutralnosti prema pripovedanim situacijama i do
gadajima. 2. Bihevioristicko pripovedanje. ~Brooks &
Warren 1959; Hough 1970; Magny 1972; Romberg
1962; Van Rossum-Guyon 1970. Vidijos: dramski na
cin, subjektivno pripovedanje.

ODSECNI DljALOG (abruptive dialog).

Dijalog kod ko;eg iskazima govornika ni;e pridruzena
konferansa: ,,- Kako si danas? Ja odlicno! Ti? Ni
sam lose:' ~Genette 1980.

OBNAZIVANjE POSTUPKA (baring the device).

Vidi: ogoljavanje postupka. ~ Tomashevsky ~ 965.

ODSUTNI PRIPOVEDAC (absent narrator).

Maksimalno prikriveni pripovedac; bezlicni pripove
dac; pripovedac ko;i predocava situacije i dogada
je s minimalnim narativnim posredovan;em i bez
ikakvog upuCivanja na vlastito narativno sopstvo iii
pripovedacku aktivnost. Odsutni pripovedac je ka
rakteristika bihevioristickih pripovesti ("Brda poput
beIih slon0va"). ~ Chatman 1978. Vidi jos: posredova
no pripovedanje, nepripovedana naracija, prikazivanje.

OBRAZAC (pattern).
Znakovit raspored ponavljanja (unutar pripoveda
nih situacija i dogadaja). E. M. Forster opisuje ne
ke obrasce zapleta, kao sto su, na primer, "pescanik"
(Taida, Ambasadori) iii "veliki lanac" (Rimske slike).
~Brooks& Warren 1959; Forster 1927; Frye 1957;
Souvage 1965.

128

129

oneobicavan;e

ogol;avan;e postupka

(o6Ha)KeHMe npMeua).
Usmeravanje paznje na postupke, tehniku iii na kon
vencije. Prema Tomasevskom i ruskim formalisti
rna, ogoljavanje postupka (nasuprot motivaciji) isHce
konvencionalni karakter teksta, njegovu fikcional
nost i njegovu artificijelnu prirodu. ~Ducrot & To
dorov 1979; Lemon & Reis 1965; Shklovsky 1965b;
Tomashevsky 1965.

OCiOLJAVANjE POSTUPKA

(restricted clause).
Recenica Ciji je skup potencijalnih izmestanja veti od
skupa narativne recenice, a manji od onog slobodne
recenice. Ogranicena recenica moze biti premestena
preko velikog dela pripovesti a da se semanticka in
terpretacija ne promeni, ali ne moze biti preme5tena
preko citave pripovesti: u odnosu na "U pet i deset,
Meri je ustala", recenica "Sada je pet sati" predsta
vlja ogranicenu recenicu. ~Labov 1972; Labov & Wa
letzky 1967. Vidi j05: naporedne recenice.

OCiRANICENA RECENICA

(camera eye).
Tehnika pomocu koje su situacije i dogadaji pre
doceni kao da se (navodno) "samo desavaju" pred
neutralnim zapisivacem koji ih onda odasilje (Ame
ricka trilogija); kamera. ~Chatman 1978; N. Fried
man 1955b; Magny 1972.

(switchback).
Analepsa; flesbek; retrospekcija; osvrt. ~ Souvage 1965.
Vidi jos: anahronije, redosled.

OKRETANJE UNAZAD

(frame).
Skup medusobno povezanih mentalnih podataka ko
su predstavljeni razliCiti aspekti stvarnosti i koji
omogucava Ijudsko opazanje i shvatanje tih aspeka
ta (Minski). Okvir "restorana", na primer, jeste mreia
podataka sto pripadaju delovima, funkciji itd., ko;e
restorani obicno poseduju. U opstijem vidu, pripo
vedanje moze biti shvaceno kao okvir koji dopusta
odredene vidove organizacije i shvatanja stvarno
sti. ~Okvir se Ct;:sto izjednacava sa shemom, planom
i scenariom, no morale bi se imati u vidu izvesne su
gestivne distinkcije: ureden po nacelu niza, tempo
ralno sapet okvir je shema; shema usmerena na cHj
jeste plan; stereotipan plan je scenario. ~Beaugran
de 1980; Goffman 1974; Jahn 1997; Minsky 1975;
Schank & Abelson 1977; Winograd 1975.

OKVIR

OKO KAMERE

(argument).
1. Sazetak pripovesti (ko;i se obicno sastoji od najva
inijihjezgara ko;a tvore pripovest). 2. Aristotelovskim
jezikom, skup dogadaja ko;i je na bitan naCin uklju
cen u radnju drame ili epa. Neki od tih dogadaja mogu
ostati izvan dramskog iii epskog zapleta u uzem smi
slu: mogu se zbivati pre njegovog pocetka, na primer.
Drugim reCima, okosnica je sid pojam od pojma za
pleta: ubistvo Laja deo je okosnice Cara Edipa, ali ni
je deo njegovog zapleta. ~Aristotle 1968; Barthes 1975.

OKOSNICA

130

OKVIRNA PRIPOVEST (frame

narrative).
Pripovest u koju je umetnuta druga pripovest; pri
povest koja funkcionise kao okvir drugoj pripove
sti tako 5to joj obezbeduje setting. U Manon Lesko,
pripovest g. De Renonkura predstavlja okvirnu pri
povest. ~Nelles 1997. Vidi jos: umetnuta pripovest,
umetanje, metadijegeticko pripovedanje.
(defamiliarization. oCTpaHeHMe).
Uciniti poznato neobicnim i tudim time 5tO se
ometa automatizovani, navikom ustaljen nacin
opaianja. Za Sklovskog i ruske formaliste, oneo
bicavanje je kvintesencija same svrhe umetnosti,
pa samim tim i knjiievnosti: pobudivanje aktivne
svesti. ~ Lemon & Reis 1965; Shklovsky 1965a. Vidi
j05: algebrizacija.

ONEOBICAVANJE

131

OCTpaHeHHe

opa:7.aina tacka glediSta

OPAZAJNA TACKA GLEDISTA (perceptual point of view).

Fizicka percepcija posredstvom koje se shvataju si

tuacije i dogadaji. ~Chatman 1978. Vidi jos: pojmov

OSVRT (cutback).

Analepsa, flesbek, retrospekcija, okretanje unazad.

~Brooks & War;:en 1959. Vidi jos: redosled.

na tacka gledista, tacka gledista.

OPIS (description).

Predstavljanje predmeta, bica, situacija ili zbiva

nja (dogadanje koje je nesvrhovito i bez ucesca
neke volje) u njihovom prostornom (a ne tempo
ralnom) egzistencijalnom vidu; njihovo topolosko
a ne hronolosko funkcionisanje, njihova simulta
nost a ne sukcesija. Tradicionalno se uspostavlja
razlikovanje opisa u odnosu na pripovedanje i ko
mentar. ~ Za svaki opis moze se reCi da se sastoji
od teme koja oblikuje opisani predmet, bice, situ
aciju ili zbivanje ("kuca", npr.) i sImp podtema ko
jima se oblikuju sastavni delovi ("vrata", "soba",
"prozor", "zid", npr.). Tema ili podteme mogu biti
karakterisane kvalitativno (postuliranjem njihovih
kvaliteta: "vrata su bila divna", "zid je bio zelen")
ili funkcionalno (postuliranjem namene ili upo
trebe: "soba je koriscena sarno u posebnim prili-
kama"). ~Opis moze biti manje ili vise podroban
i precizan; objektivan ili subjektivan; tipski i stili
zovan ili, nasuprot, individualizovan; ukrasan ili
eksplanatoran, odnosno funkcionalan (uspostavlja
ton ili raspolozenje odeljka, saddavajuCi informa
ciju relevantnu za zaplet, doprinoseCi karakteri
zaciji, uvodeCi iii ojacavajuCi temu, simbolizujuci
sukob do kojeg tek treba da dode); i tako redom.
~Bal 1977, 1983, 1985; Bonheim 1982; Bourneuf
& Ouellet 1975; Chatman 1990a; Debray-Genet
te 1980, 1982; Genette 1976, 1983; Hamon 1981,
1982; Molino 1992; Mosker 1991; Revaz 1997; Ri
cardou 1967, 1971, 1973, 1978; Riffaterre 1972,
1972-1973, 1986; Ronen 1997. Vidi jos: deskrip

OZNACENO (engl. ~ignified, franc. signifie).

Pojmovna dimenzija znaka. Oznaceno je povezano
s oznaCiteljem i ne postoji nigde izvan ove relacije.
~ Saussure

1966.

OZNACITELJ (engl. signifier, franc. significant).

Opazajna dimenzija znaka. OznaCitelj je povezan s
oznacenim i ne postoji nigde izvan ove relacije. ~Sa

ussure 1966.
OCTPAHEHII'IE.
Vidi: oneobicavanje.

tivna pauza, opis scene, setting.

132

133

7'"

performansa

p
PANORAMA.
Docaravan;e situacija i dogadaja iz daljine, ne-scenic
no (nasuprot drami); sazetak. ~Lubock 1965; Souvage
1965. Vidi j05: piktorijalni t.etman, slika, skala, scena.
PARADIGMA (paradigm).
Klasa elemenata od kojih svi zauzimaju istu pozici
unutar nekog konteksta. Dve jedinice u i u l (re
cimo, covek i decak) pripadaju istoj paradigmi ako
postoje dva sintagmatska lanca tuv i tu1v (razmo
triti Covek jede i Decak jede). ~Ducrot & Todorov
1979; Greimas & Courtes 1982; Saussure 1966. Vi
di jos: sintagma.

kojom nije izostavljen neki interventni dogadaj vee

pre jedna Hi vise komponenti pripovedane situaci
je. U llbistvu Rodzera Akrojda, na primer, fokaliza
tor je i ubica, mada se ta Cinjenica iako on sam to
dobro zna - do kraja izostavlja iz njegovih misli ina
taj naCin ostaje skrivena od Citalaca. ~Genette 1980.
PAROLE.
Individualni iskaz iii govorni <:in (nasuprot langue, je
zickom sistemu kojeg manifestuje i omogucava). ~So
sirova opozicija izmedu langue (koji predstavlja pravi
predmet lingvistike) i parole analogna je opoziciji ko
da i poruke, sheme i njene upotrebe, iii kompetencije i
performanse. Izvr5ila je temeljan utica; na proucavanje
sistema znacenja, a posebno na naratologiju: za ovu po
slednju moglo bi se reCi da proucava langue pripove
danja, sistem pravila i normi koje vaze za proizvodnju i
razumevanje pojedinacnih pripovesti (koje su analogne
sa parole). ~Greimas & Courtes 1982; Saussure 1966.

PARALEPSA (paralepsis).
Alteracija koja se sastoji u davanju vise informacija
(a ne manje, kao u paralipsi) nego sto bi po svoj prilici
trebalo da bude dato u skladu s kodom fokalizacije
koji upravlja pripoveScu. Ako je, na primer, usvojena
spoljasnja fokalizacija, paralepsa nastupa ako se od
jednom izvestava 0 mislima junaka. ~ Genette 1980.

PAUZA (pause).
Standardni pripovedni tempo; zajedno s elipsom, sce
nom, sazetkom i usporenim prikazom, jedna od na
rativnih brzina. Kada neki deo pripovednog teksta,
odnosno vreme diskursa tog dela teksta ne odgovara
nijednom periodu, odnosno "parcetu" vremena price,
onda imamo posla s pauzom (kaze se da se zaustavlja
pripovedanje price). ~Do pauze dolazi obicno smesta
njem opisa ili pripovedackih komentatorskih ekskursa
u pripovedan;e. ~Chatman 1978; Genette 1980; Prince
1982. Vidi jos: komentar, deskriptivna pauza, trajanje.

PARALIPSA (paralipsis).
Alteracija koja se sastoji u davanju manjka informa
cija (a ne viska, kao kod paralepse) nego sto bi po
svoj prilici trebalo da bude dato u skladu s kodom
fokalizacije koji upravlja pripovescu; lateralna elipsa

PERFORMANSA (performance).
U Gremasovoj terminologiji, narativni program ko
jim subjekt stice kompetenciju. Performansa se sa
stoji od transformacije datog stanja stvari, tacnije,
kulminira u konjunkciji Subjekta i objekta. ~Adam

134

135

performativ

perspektiva

1984, 1985; Greirnas 1983a, 1983b; Greirnas & Co

urtes 1976, 1982. Vidi jos: odlucujuca provera,

nara

tivna shema.
PERFORMATIV (performative).
Iskaz ko;i se koristi da bi se nesto postiglo, a ne da
bi se nesto reklo, da se izvrsi Cin sredstvima jezika,
a ne da se konstatuje da nesto ;este ili nije slucaj:
"Obeeavarn da eu doCi u pet" i "Kladim se u dolar
da ee sutra padati kisa" jesu performativi, a govor
nik, izricuCi ih, uistinu obecava ili se Idadi. Tacnije,
to su eksplicitni performativi (u kojima se vrsi upra
vo onaj ilokutorni cin na ko;i se odnose), nasuprot
implicitnim ili primarnim performativima kao sto su
"Bieu tamo u pet" iIi "U dolar da ee padati kisa", ko
ji ne sadrZe glagol ili izraz za imenovanje obeean;a
iii opklade. ~Teorija govornih cinova potiee iz Osti
novog razlikovanja performativa i konstativa (iskaza
poput "Napoleon je pobedio na Austerlicu" kojim se
izvestava 0 dogadaju ili stanju stvari odredenim re
cima, i koji je, konsekventno, ili istinit iIi neistinit).
Medutim, Ostin ide tako daleko da tvrdi da eak i sa
mi konstativi ;esu performativi, posto je izjavljivanje
(tvrden;e, konstatovan;e, izvestavanje) da nesto ;e
ste iii nije takode sluca; nekakvog Cin;enja. ~Ako se
za pripovest moze reCi da "konstatuje", da izvestava
o tome da odredene situacije i dogadaji jesu slucaj u
izvesnim svetovima, takode se moze reCi da VrSi (u
najman;u ruku) Cin izvestavan;a. ~Ostin 1962; Lyons
1977; Pratt 1977. Vidi jos: ilokutorni cin.

kad iznenada krene ka neuspehu, iii obratno. ~ Pre

ma AristoteIu, peripetija (peripeteia), zajedno s pre
poznavanjem (anagnorezom), najefektnije je sredstvo
za postizanje dejstva tragedije. ~Aristotle 1968.
PERLOKUTORNI C!N (perlocutionary act).
C:in izvrSen sredstvima kazivanja necega i opisiv u
odnosu na efekat koji ilokutorni tin izvrSen u kaziva
nju tog necega ima na adresata. Kada kazem neko
me "Obeeavam da eu biti tamo", (moguce je da) ja,
kroz obecanje, izvrsavam perlokutorni Cin uverava
nja njega iii nje u svoje postenje. Zajedno s ilokutor
nim i lokutornim cinom, perlokutorni Cin je (najcesce)
ukIjucen u govorni Cin. ~Nije se mnogo napredovalo
u izucavanju perlokutornih Cinova, cak bi se moglo
reCi da su sve odsutniji iz istrazivanja u okviru teori
je govornih cinova. Medutim, kada se pripovedanje
razmatra kao govorni cin, uocava se da i ono povre
menD VrSi perlokutorne cinove (uveravanja, zastra
sivanja ili zabavljanja adresata, na primer). ~Austin
1962; Lyons 1977; Pratt 1977.
PERSONA.
U teoriji narativne proze, ovaj termin se koristi da
uputi na implicitnog autora, ali je cesto koriseen i
za pripovedaca. ~ Pojam je, u stvari, Iatinska rec ko
ja oznacava glumacku masku u antickom pozoristu.
~Booth 1983; Holman 1972, Souvage 1965.

PERIPETEIA.
Vidi: peripetija.

PERSONALNA PRIPOVEDNA SITUACIJA (personal narra

tive situation).
Vidi figuralna pripovedna situacija. ~Stanzel 1964,
1971,1984.

PERJPETIJA (peripety).
Inverzija (obrt) iz jednog stanja stvari u suprotno. Na
primer, cini se da radnja stremi uspesnom ishodu,

PERSPEKTIVA (perspective).
Fokalizacija; tacka gledista. Zajedno s distancom,
pespektiva je jedan od dva glavna faktora kojima

136

137

piktori;alni tretInan

se regulise narativna informacija. ~Genette 1980,

1983; Van Peer & Chatman 2001; Rimmon 1976.
(pictorial treatment).
U termir::ologiji Henrija Dzejmsa, stoji nasuprot
dramskorTi tretmanu; ne-sceniCno predstavljanje ne
kih pogleda lika na situacije i dogadaje. ~ H. James
1972; Lubbock 1965.

PIKTORIJP"LNI TRETMAN

(ground).
Entitet ili grupa entiteta spram kojih se drugi enti
tet iii grupa entiteta (figura) pojavljuje i istiee. ~ Be
augrande 1980; Chatman 1978. Vidi jos: pozadina,
prednji plan.

PLAN

(plan).
Globalni semanticki okvir koji predstavlja razliCite
aspekte stvarnosti relevantne za planera iii za napre
dovanje ka cilju. Pripovest se cesto sastoji od skupo
va planova koji su u interakciji. ~Cesto se smatra da
su planovi jednaki okvirima, scenarijima i shemama,
ali su uspostavljene i izvesne uputne razlike: tempo
ralno i sekvencijalno ustrojen okvir je sherna; shema
usmerena na cilj je plan; stereotipni plan je scenario.
~Bartlett 1932, Beaugrande 1980; Bruce & Newman
1976; Gervais 1990.

PLAN

(flat character).
Lik obdaren sarno jednom ili malim brojem crta, iz
razito predvidivog ponasanja. Gospoda Mikober u
Davidu Koperfildu plosan je lik. ~Forster 1927. Vi
di jos: reljefan lik.

PLOSAN LlK

(beginning).
Dogadaj, odnosno incident koji inicira proces pro
mene u zapletu iii radnji. Posle tog dogadaja mora
ju slediti drugi dogadaji, a on sam ne mora nuzno

POCETAK

138

poetska funkcija

proisticati iz neeega. ~ Proucavaoci naracije nagla

savaju da pocetak, koji korespondira s prelaskom iz
mira, homogenosti i indiferentnosti u nemir, hete
rogenost i razlicitost, pribavlja pripovesti unapred
orijentisanu intenciju. On takode pobuduje izvestan
broj mogucnosti, te je Citanje (procesiranje) narativ
nog teksta, izmedu ostalog, i stalna zapitanost nad
tim koja ce se od mogucnosti realizovati a koja ne
kao i iznalazenje odgovora. ~ Aristotle 1968; Bro
oks 1984; Del Lungo 1993; Martin 1986; Morhange
1995; Prince 1982; Said 1975; Traversetti & Andreani
1988; Verrier 1988. Vidi jos: kraj, sredina, narativnost.
(recall).
Povratna analepsa; analepsa kojom se iznova spomi
prosli dogadaji. ~Genette 1980. Vidi jos: vracanje.

PODSECANJE

(point).
Raison detre pripovesti, razlog zbog kojeg se uopste
priea, te
od sustinskog znacaja postiCi je (Labov).
Poentu pripovesti nagoveStava ili na nju upucuje
skup evaluativnih crta koje pokazuju zasto je date
situacije i dogada;e vredelo pripovedati: s obzirorn
na to da bi pripovedanje bez poente mogio izazvati
reakciju tipa "Pa sta?", pripovest s poentom bi treba
10 da poluCi prihvatanje njenog pripovednog potenci
jala. ~Labov 1972; Polanyi 1979; Prince 1983; Rigney
1992; Ryan 1991. Vidi jos: rezime.

POENTA

(poetic function).
Jedna od funkcija komunikacije u okviru kojih se svaki
(verbalni) Cin komunikacije moze strukturirati i ol"i
jentisati. Kada je Cin komunikacije usmeren na poruku
po sebi (a ne na neki drugi konstitutivni faktor komu
nikacije), onda on ima (prevashodno) poetsku funkci
ju. U slueaju naracije. za one delove pripovedanja ko;i
su usmereni na poruku i naglasavaju njenu opipljivost

POETSKA FUNKCIJA

139

pojrnovna tacka gledista

(skreeu paznju na njenu strukturu, oblik itd.: "I cvrci,

cvrCi cvrcak na cvoru crne smrce") kaze se da vde po

etsku funkciju. ~Jakobson 1960; Prince 1982.

POJMOVNA TACKA GLEDISTA (conceptual point of view).

Pogled na svet, koncepcija ili pojmovni sistem iz
kojeg se situacija iIi dogadaj razmatraju. ~Chatman
1978. Vidi jos: opazajna tacka gledista, tacka gledista.
POLIFONIJSKO PRIPOVEDANJE (polyphonic narrative).
Vidi: dijalosko pripovedanje. ~ Bakhtin 1981, 1984.
POLlHRONIJSKA NARACIJA (polychronic narration).
Pripovedanje koje uldjucuje i koristi sistem temporal
nog ustrojavanja oslonjen na vise merila, i koji ukljucu
je ne sarno one vrednosti iii pojmove kao !ito su pre-X
(X je referentna tacka vremena), posle-X i istovreme
no-sa-X, vee i neodredivo-naspram-X (sto se ne sme
brkati sa bezvremenim, vremenski nelociranim, odno
sno strogo ahronijskim). ~Situacije i dogadaji mogu bi
ti temporalno ustrojeni na pun i nedvosmislen naCin,
ali takode mogu biti rasporedeni nasumicno (podjed
nako su moguca sva temporalna ustrojstva); mogu biti
aranzirani visestruko ili alternativno (dva su temporal
na rasporeda podjednako moguca); mogu, takode, biti
delimicno ustrojeni (neki, ali ne svi, dogadaji su jedin
stveno i nedvosmisleno situirani u odnosu na druge
dogadaje u pripovedanju). Neprecizno iii meko, raspli
nuto (fuzzy) temporalno ustrojstvo moze bib netacno
kodirano (Slatka sutrasnjica Atoma Egojana) Hi mo
ze biti kodirano kao inherentno netacno (Beli hotel D.
M. Tomasa). ~Herman 1998, 2002. Vidi jos: ahronija.
POMOCNI CILJ (subgoal).
Prelazno stanje u planu lika da postigne zeljeni cilj.
~ Beaugrande 1980; Black & Bower 1980; Rumelhart
1975; Thorndyke 1975. Vidi jos: grarnatika price.

140

posredovano pdpovedanje

POMOCNI ZAPLET (subplot).

Jedinstveni skup radn;i koje koincidiraju sa glavnom,
a podreden (glavn<;>m) zapletu; podzaplet. ~Souvage
1965. Vidi jos: dvostruki zaplet.
POMOCNIK (helper).
1. Jedna od sedam osnovnih uloga lika (u ba;ci),
prema Propu; jedan od sest aktanata u Gremasovoj
ranijoj verziji aktancijalnog modela. Pomocnik (ana
logan Surioovom rnesecu) pomaze junaku iii subjek
tu. 2. U Gremasovom kasnijem modelu pripovesti,
to je pozitivni augzilijant kojeg na nivou povrsinske
strukture predstavlja akter razliCit od onoga ko;i
predstavlja subjekta. ~Greimas 1970, 1983b; Grei
mas & Comotes 1982, Henault 1983; Propp 1968. Vi
di jos: drarnatis persona, delokrug radnje.
PORUKA (message).
Jedan od osnovnih konstituenata svakog cina (ver
balne) komunikacije. Poruka je tekst (materijal koji
nesto znaCi, skup znakova koje treba dekodirati) koji
adresant salje adresatu. ~Jakobson 19600 Vidi jos: kod,
konstitutivni faktori komunikacije, poetska funkcija.
POSREDNIK (mediator).
Akter ili Iik preko kojeg se vrsi posredovanje. Posred
je isprva vezan za delanja usmerena nasuprot an
tagonisti, ali se docnije u pripovesti moze ispostaviti
da je sposoban i za istu vrstu delanja kao i antagonista.
POSREDOVANO PRIPOVEDANJE (mediated narration).
Ploipovedanje u kojem se oseca prisustvo pripoveda
ca; pripovedanje u kojem se istice vidljivi pripovedac,
a ne prikriveni; naracija u kojoj dominiraju dijegeza,
kazivanje, odnosno pdpovedan;e naspram rnirneze,
pokazivanja, odnosno predocavanja. ~Chatman 1978.
Vidi jos: odsutni pripovedac.

141

;,

povezivanje

posredovanje

(mediation).
Proces iIi operacija koju vrsi posrednik i koja je u
korelaciji sa (pocetnim i zavrsnim) situacijama ili
skupovima situacija u mitu i pripovesti; unutartek
stualna transformacija koja povezuje dye (suprotne)
situacije iIi dva sl~upa situacija. ~ Levi-Strauss 1963;
Kangas-Maranda & Maranda 1962.

POSREDOVANJE

POST HOC ERGO PROPTER HOC ZABLUDA.

Brkanje konsekutivnosti i konsekventnosti, uzastop

nosti i sledstvenosti, koje sholasticari osuduju. Prema
Bartu (ko;i sledi Aristotela), pojavljivanje narativnosti
vezano je za uposljavanje ove pometnje: ono-sto-se de
sava-posle-X procesira se kao ono-sto-sledi-iz-X: u "Po
cela je kisa, Meri je obuzela nostalgija" postoji tendencija
da se nostalgija razume kao posledica vremenskih uslo
va. ~ Aristotle 1968; Barthes 1975. Vidi jos: kauzalnost.
(posterior narration).
Naracija koja prati pripovedane situacije i dogadaje u
vremenu, sledstveno pripovedanje. Posteriorna nara
cija je karakteristika "klasicnog" ili "tradicionalnog"
pripovedanja. ~ Prince 1982.

Posiljalac (analogan Surioovoj vagi i Propovom posi

Ijaocu) dodeljivac je vrednosti i salje subjekta u potra
gu za objektom. 2. Adresant. ~Greimas 1970, 1983a,
1983b; Greimas & Courtes 1982; Henault 1983. Vi
di jos: aktancijalni model, antiposiljalac.
(quest).
Figuracija kretanja subjekta obuzetog zeljom ka ze
ljenom objektu, izvedena na diskurzivnom nivou.
Cilj potrage je konjunkcija Subjekta i Objekta. ~Gre
imas 1970, 1983a, 1983b; Greimas & Courtes 1982,
Henault 1983.

POTRAGA

(reliable narrator).
Pripovedac koji se po nasa u skladu s pravilima im
plicitnog autora. Majk Hamer, u fa, porota, pouzda
ni je pripovedac. ~ Booth 1983. Vidi jos: nepouzdani
pripovedac.

POUZDANI PRIPOVEDAC

POSTERIORNA NARACIJA

(postulated reader).
Vidi: implicitni citalac. ~ Booth 1983.

POSTULIRANI CITALAC

(dispatcher).
Prema Propu, jedna od sedam uloga koje lik moze da
preuzme (u bajci). Posiljalac (koji je analogan Gre
masovom posiljaocu i Surioovoj vagi) salje junaka u
avanture. ~Propp 1968. Vidi jos: aktant, dramatis per
sona, delokrug radnje.

POSILJALAC

(sender).
1. Aktant iii osnovna uloga na dubinskom nivou na
rativne strukture, u Gremasovom modelu pripovesti.

POSILJALAC

142

(ficelle).
Termin koji je Henri Dzejms koristio da oznaCi lik
Cija je glavna funkcija da baci svetlo na znacenje ili
smisao pripovedanih situacija i dogadaja. Henrijet
Stekpoul u Portretu jedne ledi i Madja Gostri u Am
basadorima jesuficelles. ~Sam pojam znaCi "nit" na
francuskom, ali i "konac, uzica" poput onih kakvima
se pokrecu marionete u pozodstu. ~ Booth 1983, H.
James 1972; Souvage 1965.

POVERENIK

(linking).
Takvo kombinovanje narativnih nizova (bilo da
ih pripoveda ista pripovedna instanca iii razliCite)
da se ili jedan niz sjedinjuje s drugim tako sto se
smesta iza njega ili tako sto kraj jednog predsta
vlja pocetak sledeceg. Za pripovest poput "Dion je
bio srecan, onda se razveo, onda je postao nesre
can, a Meri je bila nesrecna, onda se udala, onda

POVEZIVANJE

143

povlascenost

je postala srecna" rrlOze se reCi da nastaje kao rezultat

povezivan;a "Dzon je bio srecan, onda se razveo,
onda je postao nesrecan" i "Meri je bila nesrecna,
onda se udala, onda je postala srecna". Takode, za
pripovest "Bila je dobrog zdravlja, potom je pojela
trulu jabuku, pa se razbolela,. a onda je uzela lek,
pa se potom odlicno osecala" moze se reCi da na
staje povezivanjem "Bila je dobrog zdravlja, potom
je pojela trulu jabuku, pa se razbolela" i "Razbolela
se, a onda je uzela lek, pa se potom odlicno oseca
u
la ~ Zajedno s umetanjem i alternacijom, poveziva
nje iii uzglobljavanje jeste jedan od osnovnih nacina
kombinovanja narativnih nizova. ~ Bremond 1973;
Ducrot & Todorov 1979; Prince 1973, 1982; To
dorov 1966, 1981. Vidi jos: slozena prica, ulanca
vanje, trijada.
(privilege).
NaroCito pripovedacevo pravo ili sposobnost. Pri
povedac moze biti manje ili vise povlascen znanjem
onoga sto se ne m.oze znati strogo "prirodnim" sred
stvima: na primer, sveznajuci pripovedac potpuno
je povlascen. ~Booth 1983; Chatman 1978; Prince
1982. Vidi j05: autoritet.

pravilo prepisivan;a

odgovarala diskursu (iIi iskazivanju price). ~Naziv

i koncepcija adaptirani su iz generativne gramatike
Comskog. ~Chomsky 1965; Van Dijk
Johnson
& Mandler 1980. Vidi j~s: narativna gramatika.
(background).
Prostor pripovesti, setting, skup egzistenata i doga
daja naspram kojih se drugi egzistenti i dogadaji po
javljuju i izranjaju u prednji plan. ~Chatman 1978;
Liddell 1947; Weinrich 1964. Vidi j05: figura, pred
nji plan, plan.

POZADINA

PRATTON.

Delatni lik. Za Aristotela, delatni lik ili pratton mo

ze posedovati ethos (karakter, tipske crte koje ga ka
rakterisu) i dianoia (misljenje). ~Aristotle 1968. Vidi
;os: karakterizacija.

POVLASCENOST

(surface structure).
Narociti nacin na koji se ostvaruje dubinska, od
nosno temeljna struktura pripovesti: povrSinska
struktura povezana je sa dubinskom strukturom
skupom operacija, odnosno transformacija; mikro
struktura pripovedanja. U Gremasovom modelu
pripovedanja, na primer, dok su aktanti i aktan
cijalne relacije elementi dubinske strukture, do
tie su akteri i aktorijalne relacije locirane na nivou
povrsinske strukture. U drugim modelima pripo
vedanja, u kojima bi se moglo reci da dubinska
struktura odgovara prici, povrsinska struktura bi

POVRSINSKA STRUKTURA

144

(rewrite rule).
Pravilo u formi X-7Y (cita se "Prepisi X kao Y" iii "X
se sastoji od Y") i dopusta zamenu nekog elemen
ta unutar terminalne niske drugim (jednim iii vise
njih). Na primer, cinjenica da se recenica sastoji od
imenske i glagolske sintagme mogla bi biti obuhva
cena ovim pravilom na sledeCi naCin: Recenica -7
Imenska sintagma + Glagolska sintagma (simbol +
oznaeava kombinaciju elemenata u sekvenciranju);
slieno, ein;enica da se minimalna prica sastoji od jed
nog dogada;a koji sledi posle stanja stvari iz vremena
to i prethodi drugom stanju stvari iz vremena tl mo
ze se iskazati pravilom: Minimalna prica -7 Stanje to
+ Dogadaj + Stanje t}. ~Pravila prepisivanja u nara
tologiju su dospela iz generativne gramatike i igraju
vaznu ulogu u gramatikama price. ~Chomsky 1957,
1962; Pavel 1985; Prince 1973, 1982; Thorndyke
1977. Vidi jos: narativna gramatika, transformacio
na pravila.

PRAVILO PREPISIVANJA

145

praxis

PRAXIS.
Prava radnja. Za Aristotela, mythos (zaplet) sasto;i
se od selekcije i moguceg rearanziranja jedinica ko
je saCinjavaju logos (podrazavanje praxis). ~ Aristo
tle 1968; Chatman 1978.
PREDIKAT (predicat:e).
U tvrdnji iii recenici, ono cime se utvrc1uje nesto
o subjektu te tvrdnje, odnosno recenice. ~ Posto
je staticki predikati ("Meri je bila tuzna") i dina
micki ("Meri je pojela veknu hleba"). Dalje, postoje
osnovni predikati ("Meri je setala tri milje svako
dnevno tt ) i transformisani (koji proisticu iz pro
stih ili slozenih transformacija datog predikata:
"Dzejn je mislila da Meri seta tri milje svakodnev
no"). ~Ducrot & Todorov 1979; Greimas & Courtes
1982; Todorov 1981.
PREDIKTIVNA PRIPOVEST (predicative narrat:ive).
Pripovest u kojoj pripovedanje vremenski prethodi
pripovedanom; pripovest koju karakterise ant:erior
na naracija: "Ubices svoga oca i ozeniti se vlastitom
majkom:' ~Genette 1980; Todorov 1969.
PREDNjl PLAN (foreground).
Ono sto je fokusirano, istaknuto, naglaseno; ono sto
odskace u odnosu na pozadinu. ~Weinrich 1964. Vi
di jos: figura, plan.
PREDSTAVLjANjE (represent:ation).
Prikazivanje, u Todorovljevoj terminologiji: predsta
vljan;e je za pripovedanje ono sto je prikazivanje za
kazivanje. ~Todorov 1966.
PREDSTAVLjANjE CiOVORA I MISLjENjA (represent:ed
speech and t:hought:).
Vidi: slobodan neupravni govor. ~ Banfield 1982.

146

preneti diskurs

PREDSTAVLjENO OPAZANjE (represent:ed percept:ion).

Tip diskursa u kojem pripovedac, umesto predstavlja
nja spoljasn;eg sveta, predstavlja junakove opazaje
sveta, toboze onako kako se oni javl;aju u njegovoj
svesti i bez naznake 0 tome da ih junak verbalizuje.
Posto iskaz "Evo je Meri, rece Dzon" konstituse go
vor 0 opazaju pre nego transkribovanu percepci;u i
posto "Dzon je video Meri kako mu se priblizava"
predstavi;a izvestaj 0 percepciji, iskaz "Dion je sa
rno stajao tamo. Meri mu se priblizavala" bio bi pri
mer predstavljenog opazan;a (style indirect fibre de
perception, erlebte Wahrnehmung, erlebte Eindruck).
~Banfield 1982; Brinton 1980; \)fl. Buhler 1937; Fehr
1938; Lips 1926. Vidi jos: slobodni neupravni govor.
PREINACENJE (alt:erat:ion).
Vidi: alteracija.
PREKIDAC (shift:er).
Jakobsonov naziv za pojam Hi izraz ciju je referencu
moguce odrediti sarno s obzirom na situaciju (adre
sata, adresanta, prostora, vremena) u kojoj se poja
u
vljuje iskaz: "Ja i "Tata" su prekidaci. ~ Benveniste
1971; Ducrot & Todorov 1979; Jakobson 1971. Vi
di ;05: deikt:icki znak.
PRENETI DISKURS (report:ed discourse).
Upravni diskurs. Zajedno s pripovedanim diskursom i
transponovanim diskursom (neupravnim diskursom),
preneti diskurs je, po Zenetu, jedan od tri osnov
na naCina predstavljanja iskaza i verbalizovanih mi
sli lika. ~Preneti diskurs formalno se razlikuje od
neposrednog diskursa (slobodni upravni diskurs) po
prisustvu konferanse (ili nekog drugog obLika pri
povedacevog posredovanja) prilikom uvoc1enja re
Ci iii misli lika. ~ Genette 1980, 1983. Vidi jos: tipovi
diskursa.

147

prica

preneti govor

PRENETI GOVOR (reported

(prior narration).
Pripovedanje koje prethodi pripovedanim situacija
rna i dogadajima, anteriorna naracija. ~Genette 1980.
Vidi jos: prediktivna pripovest.

speech).
Preneti diskurs, naroCito onda kada su prikazani is
kazi (a ne misli) lika. ~ Genette 1980, 1983. Vidi jos:
dijalog, upravni diskurs.

PRETHODNO PRIPOVEDANJE

(interweaving).
Vidi: alternacija. ~Ducrot & Todorov 1979.

PREVREMENA OPASKA

PREPLITANJE

(recognition).
U aristotelovskoj terminologiji, prelazak iz neznanja
u znanje koje se odvija kod protagoniste, a do kojeg
dovode dogadaji u zapletu i proizvode zaokret u rad
~Prema Aristotelu, prepoznavanje (otkrice, anag
noreza) jeste, zajedno s peripetijom (peripeteia. obrt)
najmocnije sredstvo kojim se obezbeduje tragieko
dejstvo. StaviSe, najefikasnije je kada je tesno pove
zano s peripetijom. ~Aristotle 1968.

PREPOZNAVANJE

(advance notke).
Narativna jedinica koja unapred upueuje na situaci
je i dogadaje koji ee se tek docnije zbiti ili 0 kojima
ce docnije biti pripovedano; prolepsa koja se pona
vlja; anticipacija; "Da eu i ja jednog dana iskusiti bol
dubok kao majCin videcemo u dal;em toku ove pri
povesti"; "Videcemo i to da se vojvotkinja De Ger
mant, naprotiv, zblizila s Odetom i Zilbertom posle
Svanove smrti". ~Genette 1980. Vidi jos: prethodeca
opaska, anahronija.

PRICA

(story).

1. Plan sadrzaja pripovednog teksta, nasuprot planu

(recounted discourse).
Vidi: pripovedani diskurs. ~Todorov 1981.

PREPRICANI DISKURS

(advance mention).
Narativni element Ciji smisao postaje jasan (iii bar
jasniji) nesto kasnije u odnosu na prvo spominjanje;
narativno "seme" Ciji se znaeaj ne uvida prilikom pr
vog pojavljivanja. Lik se nehajno uvede u prvom po
gIaviju romana, na primer, a poCinje da igra odluenu
ulogu tek u dvadesetom; kaue iz obiene dnevne so
be usput se spomene, a dosta kasnije se ispostavi da
krije kljuene tajne; ispostavlja se da obicno otvara
nje prozora ima nesagledive posledice nakon mnogo
godina. ~Prethodecu opasku ne treba mesati s pre
vremenom opaskom, jer ona ne predstavlja primer
prolepse, za razliku od potonje. Ona ni na koji naCin
ne upucuje niti aludira na ono !ito ce se desiti, a pre
vremena opaska to eksplicitno Cini. ~Genette 1980.
Vidi jos: nagovestavanje.

PRETHODECA OPASKA

148

izraza iii diskursu; "sta" pripovedanja, nasuprot "ka

ko"; pripovedano nasuprot pripovedanju kao procesu;
fikcija nasuprot naraciji (u Rikarduovom smislu reCi);
egzistenti i dogadaji predstavljeni pripovednim tek
stom. 2. Fabula (osnovni materijal koji se rasporedu
je u zaplet) nasuprot sizeu iii zapletu. 3. Pripovedanje
dogadaja s naglaskom na hronologiji, nasuprot za
pletu, kod kojeg je naglasak na kauzalitetu (Forster):
"Kralj je umro, potom je umrla kraljica" jeste priea,
doCim je "Kralj je umro, potom je kraljica umrla od
tuge" zaplet. 4. Kauzalni niz dogadaja relevantan za
lik iii likove koji nastoje da rese problem iii dosegnu
cHj. 1ako je svaka prica naracija (pricanje jednog iii
viSe dogadaja), nije svaka naracija nuzno priea (ima
ti na umu, na primer, pripovesti u kojima se izlazu
temporalno sekvencirani dogadaji koji nisu kauzalno
povezani). 5. Prema Benvenistu, jedan od dva razli
eita a komplementarna jezieka podsistema, za;edno
sa diskursom (discours). Dok diskurs podrazumeva

149

prikazivanie

pripovedac

i odredenu referencu prema iskazivanju i podrazu

meva posiljaoca i primaoca, prica iIi povest (histoi
re) to ne Cini. Uporedi "Izade on" Hi "Podsecala sam
te na to mnogo puta" sa ,,0:. je izasao" iii "Podse
cala ga je na to mnogo puta". ~Benvenistovo razli
kovanje histoire i discours anal()gno je Vajnrihovoj
distinkciji erzahlte Welt i besprochene Welt, a done
Ide podseca i na razliku izmedu fiktionale Erzahlen i
Aussage kod Kete Hamburger. ~Beaugrande 1980;
Benveniste 1971; Chatman 1978; Doleiel1976; For
ster 1927; Genette 1980; Herman 1997, 2002; Le
itch 1986; O'Neill 1994; Prince 1973, 1982; Shklovsky
1965b; Stein 1982; Tomashevsky 1965. Vidi jos: slo
zena prica, minimalna prica.

Primalac (analogan Surioovoj zemlji) onaj je koji

ce {eventualno) primiti objekt za kojim traga subjekt.
2. Adresat. Nekada se pravi razlika izmedu adresata i pu
kog primaoca (koji ne mora nuino biti smerani adresat
adresanta). ~Greimas 1970, 1983b; Greimas & Courtes
1982, Henault 1983. Vidi jos: aktancijalni model.
PRIMARNA PRIPOVEST (primary narrative).
Pripovest Cija pripovedna instanca uvodi drugu iii
druge pripovedne instance, a sama nije uvedena ni
jednom: u Manon Lesko, na primer, pripovedanje
g. De Renonkura je primarno, dok je De Grijeo
vo "sekundarno". Naravno, primarna pripovest ni
je nuino vainija Hi zanimljivija od one koju uvodi;
staviSe, obicno je slucaj upravo suprotan (Manon
Lesko, Kenterberijske price). ~Genette 1980, 1983;
Rimmon 1976. Vidi jos: dijegeticki nivo, umetanje,
ekstradijegeticko, glas.

PRIKAZIVANJE (showing).
Zajedno s kazivanjem, jedna od dye bazicne vrste distan
ce kojom se regulise narativna informacija; mimezis.
~Nasuprot kazivanju, odnosno dijegezi, prikazivanje
je modus kojem je svojstveno detaljno, scenicno pre
docavanje situacija i dogadaja, uz minimalno pripove
dacko posredovanje: dijalog predstavlja odlican primer
prikazivanja. ~Chatman 1978; Genette 1980,1983; H.
James 1972; Lubbock 1965. Vidi jos: scena.

PRIPOVEDAC (narrator).
Onaj ko pripoveda, onako kako
upisan u tekst.
Postoji najmanje jedan pripovedac u svakoj pripo
vesti, lociran na istom dijegetickom nivou kao i na
rater kojem se obraca. Pripovest, naravno, moze
imati nekoliko razlicitih pripovedaca, od kojih se
svaki moze obracati drugom narateru, a mogu se
obracati i istom. ~ Pripovedac moze biti manje iIi
viSe vidljiv, obavesten, sveprisutan. samosvestan iii
pouzdan, te moze biti smesten na manjo; iii veto;
distanci od pripovedanih situacija i dogadaja, od Ii
kova iii naratera. Ta distanca moze biti temporalna
(ja pripoveda dogadaje koji su se desili pre tri sata
tri godine), diskurzivna (ja pripoveda svojim re
Cima uno sto likovi govore iii koristi njihove reci).
intelektualna (ja je intelektualno superiorno, ravno
pravno iIi inferiorno u odnosu na naratera), moral
na (ja vrlinom nadilazi iii je nedostatno u odnosu

PRIKRIVENI PRIPOVEDAC (covert narrator).

Obezliceni pripovedac; nedramatizovani pripovedac,
pripovedac koji nije intruzivan; pripovedac koji pre
docava situacije i dogadaje s najmanjom merom na
rativnog posredovanja ("Mrtvi", Blago Pojntona).
Prikriveni pripovedaci su tipicni za pozitivisticku
istoriografiju. ~Chatman 1978. Vidi jos: odsutni pri
povedac, dramatizovani pripovedac, vidljivi pripovedac.
PRIMAlAC (receiver).
1. Aktant iii osnovna uloga na nivou dubinske narativ
ne strukture, u Gremasovom modelu pripovedanja.

150

151

Pripovedac-agens

na Iikove) itd. ~ Bilo da jeste iIi nije obavesten, vi

dljiv, samosvestan iii pouzdan, pripovedae moze biti
ekstradijegeticki iii intradijegeticki. Dalje, pripove
dae moze biti heterodijegetieki ili homodijegetieki,
a u potonjem slueaju moze biti protagonista dogada
ja koje pripoveda (Velika ocekivanja, Putovanje na
kraj noCi, Poljubac smrti), vazan lik (\/eliki Getsbi,
Svi kraljevi ljudi) iii puki posmatrac ("Ruza za Emi
li"). ~ Mora se praviti razlika izmedu pripovedaea
koji je imanentan pripovesti i stvarnog ili konkret
nog autora koji nije: Mucnina, "Intimnost", "Zid" i
"Erostrat" imaju istog autora - Sartra - ali razliei
te pripovedace. ~Takode se mora praviti razlika iz
medu pripovedaea i implicitnog autora: potonji ne
pripoveda situacije i dogadaje (ali se raeuna da je
odgovoran za njihov izbor, raspored i kombinova
nje); stavise, njega izvodimo iz celine teksta, dok je
kazivae upisan u sam tekst. Iako ova distinkcija ume
da bude problematiena (na primer, u slueaju odsut
nog iii maksimalno prikrivenog pripovedaca: "Brda
poput beIih slonova"), povremeno je pak veoma ja
sna (na primer, u slueajevima poput homodijegetic
kih pripovedaca Velikih ocekivanja iIi "SiSanja"). ~ Bal
1981a; Booth 1983; Chatman 1978, 1990a; Ducrot
& Todorov 1979; Friedemann 1910; Genette 1980,
1983; Kayser 1958; Lanser 1992; O'Neill 1994; Prin
ce 1982; Scholes & Kellogg 1966; Rivara 2000; Ryan
2001b; Shaw 1995; Suleiman 1980; Tacca 1973; War
hol 1989; Yacobi 1997. Vidi jos: gnarus, heterodije
geticki pripovedac, homodijegeticki pripovedac, vidljivi
pripovedac, lice, pouzdani pripovedac, samosvesni pri
povedac, glas.
PRIPOVEDAC-AGENS (narrator-agent).
Pripovedac koji je Iik u pripovedanim situacijama i do
gadajima i koji ima izvestan merljiv uticaj na njih: Zil
BIas, u istoimenom romanu, jeste pripovedae-agens.

~52

pripovedani m.onolog

~Ducrot

& Todorov 1979. Vidi jos: homodijegeticki pri

povedac, pripovedac-svedok.

PRIPOVEDAC-SVEDOK (narrator-witness).
U homodijegetickom pripovedanju pripovedac 0 kome

se praktieno niSta ne zna osim Cinjenice da postoji

(Braca Karamazovi). ~Ducrot & Todorov 1979. Vi
di jos: pripovedac-agens.
PRIPOVEDANI DISKURS (narratized discourse).
Tip diskursa u kojem su iskazi iIi verbalizovane misli

lika prezentovani reCima pripovedaea kao da su Ci

novi medu drugim einovima; govor 0 izgovorenim
reeima (iii misljenim mislima) koji je izjednaeen
sa diskursom koji se ne odnosi na reeL Na primer,
ako je neki Iik u nekom trenutku izjavio: "E, pa on
da je sve dogovoreno! Srescemo se na stanici!", pri
povedanim diskursom bi se to moglo predoeiti kao:
"Dogovorila se da se sretnu:' ~ Zajedno s prenetim
diskursom (upravnim diskursom) i transponovanim
diskursom (neupravnim diskursom), pripovedani (iii

narativizovani) diskurs je, po Zenetu, jedan od tri

osnovna naCina predstavljanja iskaza i verbalizova
nih misli lika. ~Genette 1980, 1983.
PRIPOVEDANI GOVOR (narratized speech).
Pripovedani diskurs, naroeito kada se odnosi na pre

doeene iskaze (a ne na misli) lika.

1983.

~Genette

1980,

PRIPOVEDANI MONOLOG (narratiz~d monologue).

Siobodni neupravni diskurs u kontekstu pripovedanja
u trecem lieu. S pripovedanim monologom (nasu
prot psihonaraeiji) izvestaj 0 diskursu lika uglavnom

je saeinjen od reCi koje prepoznatljivo pripadaju Ii

ku. ~Cohn 1966, 1978. Vidi jos: navedeni monolog,
samopripovedani monolog.

153

'":'~;

pripovedano

(narrated)',
1. Skup situacija i dogadaja ispricanih u pripovesti;
prica (nasuprot diskursu). 2. Znaci kojima se u pri
povedanju predstavljaju situacije: dogadaji koji se
pripovedaju (nasuprot onih kojima foe pripoveda
pripovednim). ~Prince 1982.
'

PRIPOVEDANO

(narrative).
Predstavljanje (u vidu proizvoda i procesa, predmeta
i tina, strukture i strukturiranja) jednog iii vise stvar
nih iii fiktivnih dogadaja koje (manje iii vise vidljiv) pri
povedac ili vise njih saopstava ;ednom, dvojici ili
nekolicim (manje iii viSe vidljivih) naratera. Tekstovi,
premda potencijalno .zanimljivi, poput "Elektroni su
konstituenti atoma", "Meri je visoka, a Piter onizi", "Svi
su Ijudi smrtni; Sokrat je covek; Sokrat je smrtan" iii
"Jagode su rumene / Kao cedo u mene / Jagode su slat
ke / Jele bi i patke" nisu pripovesti, jer ne predstavljaju
dogadaj. S druge strane, cak i takvi nezanimljivi tek
stovi poput "Covek je otvorio vrata", "Zlatna ribica je
uginula" iIi "Casa je pala na pod" jesu pripovesti pre
ma navedenoj definiciji. ~ImajuCi iza sebe tradiciju, ne
ki naratolozi CZenet, na primer) smatraju da je
pripovedanje, u sustini, naCin verbalnog predstavlja
nja ida ukljucuje prepricavanje ili kazivanje dogadaja
jezikom, nasuprot njihovom izvodenju, odnosno odi
gravanju na sceni. Dalje, s namerom da naprave razli
ku izmedu pripovesti i pukog opisa dogadaja, neki
naratolozi (Labov, Prins, Rimon-Kenan) definiSu pri
povest kao predstavljanje najmanje dva stvarna Hi fik
cionalna dogadaja (ili jednog stanja i jednog dogadaja),
od kojih nijedan logicki ne pretpostavlja ili ne obuhva
ta onaj drugi. Konacno, u nameri da naprave razliku

PRIPOVEDANJE

Prins u svojoj Naratologiji (Prince 1982), pa shodno tome i u Ree

niku, uspostavlja adjektivnu opoziciju narraled-'1arrating

ovde prevodimo kao pripovedano-pripovedno. - Prim. prevo

154

pripovedanje

izmedu pripovesti i nasumicnog niza situacija ili do

gadaja, neki naratolozi (Danto, Gremas, Todorov)
smatraju da pripovest mora imati kontinuiranog su
bjekta, te da mora predstavl;ati celinu. ~Mediji nara
tivnog predstavljanja razliCiti su (usmeni, pisani iii
jezik znakova, na primer, slika iii film, gestovi iii bilo
koja uredena kombinacija navedenih). Raznoliki su i
oblici u kojima sreeemo pripovesti (samo u domenu
verbalnog pripovedanja razliku;emo romane i roman
se, novele i pripovetke, povesti, biografije i autobiogra
fije, epove, mitove, folklorne price, legende i balade,
novinske izvestaje, spontana izvestavanja u okviru sva
kodnevne konverzacije itd.). Sto se rasprostranjenosti
pripovedanja tice, pojavl;uje se u svakom ljudskom
drustvu ko;e istorija i antropologija pozna;u. StaviSc,
svako (prosecno) ljudsko biee zna kako da proizvede i
procesira pripovest vee u vrlo ranom uzrastu. ~Ako je
shvatimo kao strukturu ili proizvod, i ako pratimo zna
no odredenje Vilijama Labova, onda se za pripovest u
najmanju ruku moze reCi da izlaze slozenu radnju i (ka
da je "potpuna", odnosno "potpuno razvijena") sest
osnovnih makrostrukturalnih elemenata: sazetak,
usmeravanje, zaplitanje radnje, evaluacija, ishod iIi raz
resenje i koda. Jos specificnije, u duhu cuvenog struk
turalistickog dvoclanog modela, za pripovest se moze
reCi da se sastoji od dva dela: price i diskursa. ~ Prica
uvek podrazumeva temporalno nizanje (ona se sasto
ji od najmanje jedne promene stanja stvart kakvo je u
vremenu to u neko drugo stanje stvari u vremenu t) i
to ;e njeno najmarkantnije distinktivno obelezje. Na
raYno, temporalni odnosi izmedu situacija i dogada;a
koji saCinjavaju pricu nisu jedini zamislivi: iste situaci
je i dogadaji mogu biti medusobno povezani kauzal
no, na primer. Stavise, u "pravor pripovesti, a nasuprot
pukom prepricavanju nasumicne serije promena sta
nja, ove situacije i dogadaji jos i saCinjavaju celinu, niz
Ciji su prvi i poslednji Clan delimicno ponovljeni ;edan

155

pripovedan;e

drugirn, u strukturi koja in1.a da se posluzirno Ari

stotelovorn terminologijom pocetak, sredinu i kraj.
~Ispostavlja se da je Aristotelova koncepcija struktu
re price neizmerno uticajna, a njen seminalni komen
tar u modernoj naratologiji verovatno jeste ucenje
Vladimira Propa, koji razvija pojam funkcije tvrdeCi da
se svaka (ruska narodna) bajka, odnosno prica, sasto
ji od jednog iii vise koraka i kategorisuCi ucesnike u pri
ci s obzirom na osnovne uloge koje mogu da preuzmu.
~ Dalje ispitivanje prirode funkcija i uloga dovelo je
Gremasa i njegovu skolu do jos jednog shvatanja struk
ture price, prema kojoj je kanonska pripovest predsta
vljanje niza dogadaja koji su usmereni prema cilju
(jednak svezi izmedu subjekta i objekta). Preciznije re
ceno, nakon ugovora izmedu posiljaoca i subjekta (rna
nipulacija) po kojem potonji stice kornpetenciju i
poduhvata se dobavljanja Objekta (u korist prirnaoca),
te kreee u potragu i, kao rezultat niza provera (perfor
rnansa), ispunjava ili ne uspeva da ispuni ugovor, pa
biva (pravedno) nagraden iii (nepravedno) kaznjen
(sankcija). ~Jedna te ista prica moze biti raznoliko
predstavl;ena razliCitim pripovestima time sto se usva
jaju razliCiti diskursi, iii, obrnuto, razliCite price mogu
biti predstavljene istim diskursom (s istim hronolo
skim razmestajem dogadaja, na primer, istom fokali
zacijorn, brzinorn, ucestaloscu iii distancorn, te s
istovetnim upisivanjem pripovedaca i naratora u
tekst). ~Sama predstava 0 pripovedacu koji narateru
prepricava situacije i dogadaje naglasava Cinjenicu da
pripovest nije sarno proizvod nego i proces,l ne sarno
objekt vee i Cin koji se odvija u odredenoj situaciji,

To bi bilo shvatanje tern-tina narrative kojem bi u srpskom odgo

varao prevod pripovedanje (za koje sc u ovom prcvodu koristi
jos i sinonim naracija), docim bi pripovest (i narativ kao sino
nim) odgovarala onom drugom shvatanju - strukture, odnosno
objckta ..- Prim. prev.

156

pdpovedanje

pod uticajem odredenih faktora i s obzirom na vrse

nje odredenih funkcija (obavestavanje, skretanje pa
znje, zabavljanje, ubedivanje itd.). Jos specificnije,
pripovedanje je kontekstom uslovljena razme~a iz
medu dye strane, razmena koja potice iz zelje (bar)
jedne od strana, a sarna "ista" prica moze imati ra
zliCite vrednosti u razlicitim situacijama (A zeli da
sazna !ita se desilo, ali B ne zeli; A razume izvestaj na
;edan nacin, a B na drugi). Ovim se baca svetlo na
tendenciju mnogih pripovesti da naglase ugovor iz
medu pripovedaca i naratera, onaj ugovor na kojem
pociva i sarno postojanje pdpovedanja: ispricacu
vam pricu ako obeeate da eete biti dobri; slusacu
te ako obecas da ee vredeti; ili, ;os doslovnije, prica
za jedan dan zivota (1001 not), prica za noc Ijubavi
(Sarasen), dnevnik kao iskupljenje (Zmijsko leglo).
Time se objasnjava i Cinjenica da netrazeno pripo
vedanje mora naroCito da pobudi i odriava zelju
publike potpomazuCi se dinamikom iznenadenja i
napetosti; to objasnjava i zasto pripovedaCi nasto;e
da ukazu na to da njihovo pripovedanje irna poentu;
i zasto je i sam oblik pripovedan;a aficiran situaci
jom u kojoj se odvi;a i cHjem koji pokusava da do
segne, s posiljaocem poruke koji da;e odredene vrste
informacija, izlazuCi ih na odreden naCin, usvajaju
ci odredeni tip fokalizacije a ne neki drugi, podvla
ceCi vaznost ili cudnovatost izvesnih pojedinosti,
tako da bi primalac informaci;u mogao sto bolje da
procesira u odnosu na odredene zahteve i svrhe. ~ Od
mnogih funkcija koje pripovedan;e moze imati, ne
ke vrsi uspesnije ili vrSi na jedinstven naCin. Po de
finiciji, pripovedanje uvek predstavlja jedan iii vise
dogadaja; no, kako etimologija nagovestava (rec
narativ pot ice od lat!nskog gnarus), one takode
funkcionise kao narociti modus znanja. Naracijom
se ne vrSi puko odrazavanje onoga sto se desava;
orne se istrazuje i domislja sta se moze desiti.

157

pdpovedanje u trecem lieu

pripovedanje

Ona ne predstavlja puku promenu stanja; ona ih

konstituise i tumaCi kao oznacujuce delove iii zna
cenjske celine (situacije, prakse, osobe, drustva). Pri
povedanjem se moze osvetliti individualEa sudbina
Hi fatum Citave grupe, jedinstvo sopstva, prirode, ko
lektiviteta. PokazujuCi kako prividno heterogeni si
tuacije i dogadaji mogu da naCine citavu znacenjsku
strukturu (iIi vice versa), te jos i vise kroz obezbedi
vanje vlastite vrste poretka i koherentnosti u odno
su na (mogucu) stvarnost, pripovedanje se snabdeva
primerima za vlastito transformisanje iii redefinisa
nje i ostvaruje posredovanje izmedu zakonitosti
onoga sto jeste i zelje za onim sto bi moglo biti. I, sto
je mozda najbitnije, razluCivanjem odvojenih mome
nata vremena i uspostavljanjem odnosa izmedu njih,
otkrivanjem smislenih predumisljaja u temporalnim
serijama, uspostavljanjem zavdetka koji je vee deli
micno sadrian u pocetku i pocetka ko;i se vee deli
micno sadrii u zavrsetku, time sto izlaze znacen;e
vremena i/ili vremenu pridaje znacenje, pripoveda
nje desifruje vreme i nagovestava kako ga deSifrova
ti. Sve u svemu, pripovedanje iluminira prolaznost i
ljude kao vremenita biea. ~ Abott 2002; Adam 1984,
1985; Aristotle 1968; Bal 1985; Barthes 1974, 1975;
Benjamin 1969; Booth 1983; Branigan 1992; Bre
mond 1973, 1980; Brooks 1984; Bruner 1986; Car
rard 1992; Chafe 1980; Chambers 1984; Chatman
1978, 1990a; Clayton 1989; Cohn 1999; Coste 1989;
Courtes 1976; Culler 1981; Danto 1965; Van Di;k
1976a, 1976b; Dolezel1973, 1976; Fleischman 1990;
Fludernik 1996; Freytag 1894; Genette 1980, 1983,
1990,1993; Genot 1979,1984; Gibson 1996; Grei
mas 1970, 1983a, 1983b; Grimes 1975; Henault 1983,
Herman 1995,2002; Husson 1991; Jahn 2001; Janik
1973; Johnson & lvlandler 1980; Kacandes 2001; Ker
mode 1967; Kloepfer 1980; Kreiswirth 1992; Labov
1972; Larivaille 1974; Lemon & Reis 1965; Lothe

2000; Martin 1986; Martinez & Scheffel 1999; Ma

tejka & Pomorska 1971; Mink 1969-1970, 1978;
Mitchell 1981; Ochs & Capps 2001; O'Neiil1994; Pa
vel 1985; Phelan 1996; Prince 1982,2001; Propp
1968; Revaz 1997; Richardson 1997b; Ricoeur 1984,
1985,1988; Rimmon-Kenan 2002; Ryan 1995,1999,
2001a, 2002; Sacks 1972; Scholes & Kellogg 1966;
Segre 1979; Smith 1981; Stanzel 1984; Stein 1982;
Todorov 1966, 1978, 1981; Toolan 2001; White 1973;
Young 1987. Vidi jos: kauzalnost, dvostruka logika pri
povedanja, Frajtagova piramida, naracija, narativnost,
redosled, zaplet, post hoc ergo proper hoc zabluda.
PRIPOVEDANjE U DRUGOM

Lieu (second-person nar

rative).
Pripovedanje u kojem je narater ujedno i protago
nista pripovedane price. Bitorov roman Preinace
nje pripovedan je u drugom lieu. ~Fludernik 1994a,
1994b; Genette 1983; Margolin 1990a; Morrissette
1965; Prince 1982; Richardson 1991. Vidi jos: lice.

Lieu (first-person narrativ~.

Pripovedanje u kakvom je pripovedac ujedno i lik
u pripovedanim situacijama i dogadajima (i, zahva
IjujuCi upravo toj Cinjenici, oblikovan posredstvom
nekog "ja"). Sartrove ReCi, Zoanvilovi Memoari, Av
gustinove /spovesti, kao i prepricavanje vlastitih
avantura Robinsona Krusoa primeri su pripovedanja
u prvom lieu. ~Gtowinski 1977; Prince 1982; Rom
berg 1982; Rousset 1973; Tamir 1976. Vidi jos: ho
modijegeticko pripovedanje, lice.

PRIPOVEDANjE U PRVOM

Lieu (third-person narrative).

Pripovedanje u kojem pripovedac nije lik u pripo
vedanim situacijama i dogadajima; heterodijegeticko
pripovedanje; pripovedanje koje je ,,0" treCim licima
(0 "njemu", "njor, "njima"). "Bio je sreean, potom

PRIPOVEDANjE U TRECEM

159

pripovedivo

je ostao bez posia, pa je postao nesrecan" jeste pri

povest u trecem lieu, a takvi su i Sinovi i ljubavnici,
Proces i Sto godina samoce. ~ Genette 1983; Prince
1982. Vidi jos: lice.
PRIPOVEDIVO (narratable).
Ono sto je vredno da bude ispricano; ono sto je pc
datno pricanju iii sto trazi da bude ispripovedano.
~Brooks 1984; Miller 1981. Vidi jos: sredina, pripo
vedni potencijal.
PRIPOVEDNA INSTANCA (narrating instance).
Cin pricanja niza situaeija i dogadaja, eventual
no prosiren prostorno-vremenskim kontekstom
(ukljucujuCi i pripovedaca i naratera) samog cina.
~ U jednom pripovednom tekstu moguce
naet VI
se razliCitih pripovednih instanei, od kojih svaka
ukljucuje istog pripovedaca (Zmijsko leglo, Dnev
nik suviSnog coveka, Doktor Glas) ili pak razliCitog
(/moralist, Manon Lesko). ~Genette 1980, 1983. Vi
di jos: primarna pripovest, glas.
PRIPOVEDNA SITUACljA (narrative situation).
Proees posredovanja kroz ko;i se pripovedano pred
stavl;a. Stand vrste i stepene "posredovanja" ko;e
naiazimo u pripovedanju karakterise kroz po;move
persone, naeina i perspektive. (Da Ii je rec 0 heterodi
jegetickom iii 0 homodijegetickom pripovedacu? Da Ii
su situacije i dogada;i prikazani panoramski
reci
mo, posredstvom vidljivog pripovedaca - iii seenski,
manirom lika-reflektora? Da Ii je tacka gledista sme
stena u protagonistu price iii u eentar radnje, iii je
locirana van price i sredista radn;e?) Stand izdvaja
tri osnovne pripovedne situaeije: auktorijalnu (auk
toriale Erzahlsituation), u ko;o; ;e dominantna spo
ljasnja perspektiva; figuralnu iii personalnu (personal
Erzahlsituation), kojom dominira modus reflektora;

160

pripovedni potenci;al

i pripovednu situaciju prvog lica (lch Erzahlsituation),

u kojoj je dominantan homodijegeticki pripovedac.

~ U nesto skorijoj raspravi, u kojoj
pripovedne
situacije razmatra s obzirom na personalna svojstva
(homodijegeticki iii heterodijegetiCki pripovedac), fo
kaJizaciju (nulta, spoljasnja iii unutrasnja) i pripoved
ni nivo (ekstradijegeticki iii intradijegeticki), franeuski
naratolog opisuje dvanaest razlicitih pripovednih si
tuaeija. On takode naglasava cinjenku da bi se mo
glo opisati jos i vise pripovednih situacija kada bi se u
obzir uzele i kategorije poput distance Hi temporalnih
odnosa pripovedanja i pripovedanog. ~Cohn 1981;
Cordesse 1986; Genette 1983; Lintvelt 1981; Stanzel
1964,1971, 1984. Vidi ;05: fokus pripovedanja.
PRIPOVEDNA SITUACljA PRVOG LlCA (Ich Erzahlsituation).
Jedna od tri pripovedne situacije, zajedno s auktori
jalnom (auktoriale Erzahlsituation) i personalnom
(figuralnom) pripovednom situacijom (personal Erza
hlsituation). Pripovednu situaciju prvog liea karak
terise pripovedac koji je ilcesnik u pripovedanim
situaeijama i dogadajima (Velika ocekivanja, Mol Flan
ders, Lord Diim). ~StanzeI1964, 1971, 1984. Vidijos:
homodijegetieko pripovedanje.
PRIPOVEDNIIZVESTAj (narrative report).
Pripovedacevo kazivanje, vlastitim reCima, iskaza Hi
misli lika. ~ Chatman 1978.
PRIPOVEDNI POTENCljAL (reportability).
Kvalitet koji situacije i dogadaje Cini podobnim za pri
povedanje, vrednim da se 0 njima izvestava. Situacije i
dogadaji koji su (videni kao) neobicni, iznimni, bizar
ni (nasuprot obicnim, banalnim, dosadnim) posedu
ju pripovedni potencijal. ~ Za tvrdnju s pripovednim
potencijalom moze se reCi da poseduje snagu ekskla
macije, a pripovedaci obicno naglasavaju taj potencijal

161

',"."

po:oces pdpovedanja

pripovedni svet

(iskazni potencijal) svojih tvrdnji evaluativnim po

stupcima. ~Labov 1972, 1997; Pratt 1977. Vidi jos:
evaluacija, pripovedivo, virtuelna umetnuta pripovest.
PRIPOVEDNI SVET (narrative world).
Skup iii zbir motiva u nekoj pripovesti (iii njenom .
delu) koji su autentizovani, te im je tako dodeljen
status Cinjenice. ~1\v10guce je razlikovati aktualni (Hi
apsolutni) i moguCi (iii relativni) pripovedni svet: pr
vi konstituise sferu "stvarnosti" za individue u pripo
vesti; potonji bi proishodio iz Cinova kreiranja sveta
ilili Cinova predstavljanja sveta od strane istih tih in
dividua, u smislu verovanja, zelja, sanjarenja, prog
noziranja iIi zamisljanja (Rajan). ~Dolezel 1976; Ryan
1985. Vidi jos: funkcija autentizacije.
PRIPOVEDNO (narrating).
Znaci kojima se u pripovesti oznacava pripovedna
aktivnost, njeni izvor i odrediSte, kao i njen kontekst
(nasuprot pripovedanom). ~Prince 1982.
PRIPOVEDNO JA (erzahlendes Ich).
U homodijegetickom pripovedanju "ja" koje pripo
veda, ja-narator, nasuprot dozivljajnom ja iii ja-liku.
U "Ja ih gledam kako izlaze iz sobe" zamenica u slu
zbi subjekta istovremeno je i pripovedno ja (ono ko
je govori 0 gledanju) i dozivljajno ja (ono koje gleda);
u Velikim ocekivanjima, Pip je pripovedno ja koje
prepricava svoje dogodovstine, a dozivljajno ja koje
ih zivi. ~ Lamert 1955: Spitzer 1928.

razlikovanje izmedu pripovedanja koje nastaje bez

namere ("prirodno") i pripovedanja koje ima karakter
"konstruisanog" i pojavljuje se u specificnim pripove
dackim kontekstima. ~Van Dijk 1974-1975; Fluder
nik 1996; Ryan 1977.
PR.OAJRET!CKI KOD (proairetic code).
Kod iii "glas" prema kojem se pripovest iii neld
njen deo moze strukturirati kao serija sekvenci
radnje koje se same po sebi mogu kombinovati u
vece sekvence itd.; kod koji regulise sklapanje ma
njih radnji u vecu ili rasklapanje vece na manje
radnje; kod koji upravlja konstruisanjem zapleta.
~ Deo teksta moze sticati znacenje u odnosu na pro
ajreticki kod ukoliko uvodi (integralne elemente)
pocetne situacije koja treba da se promeni u sve
tu pripovedanog, iii ako predocava aktivnosti (ko;e
se mogu kombinovati i tako ukrupnjavati) modi
fikujuCi (izmenjenu) pocetnu situaciju, iii ako izve
stava 0 aktivnostima koje iii izazivaju, iii su rezul
tanta, iii pak pripadaju aktivnostima promene, iii
ako predocava (integralne elemente) promenjene
situacije. ~Barthes 1974, 1981a; Culler 1975; Prin
ce 1982.
PROAJRETIZAM (proairetism).
Jedinica proajretickog koda.

~ Barthes

1974.

PRIPOVEST (narrative).
Vidi: pripovedanje.

PROBLEM.
Situacija koja Cini ostvarenje cilja (iii pomocnog cilja)
neizvesnim. Termin se cesto koristi u razmatranjima
pripovedne strukture inspirisanim vestackom inteli
gencijom. ~Beaugrande 1980.

PRIRODNO PRIPOVEDANJE (natural narrative).

Pripovedanje koje nastaje spontano u "normalnoj",
svakodnevnoj konverzaciji. Termin treba da uspostavi

PROCES PRIPOVEDANJA (narrating).

1. Kazivanje iii upuCivanje na jedan iii viSe doga
daja. 2. Diskurs (nasuprot prici). ~Genette 1980;

162

163

proces

Prince 1982. Vidi jos: interpolirano pripovedanje, pret

hodno pripovedanje, simultano pripovedanje, sledstve
no pri povedanje.
PROCES (process).
Transformacija iz jednog stanja u drugo. Proces ko
ji sadrii dva stanja konstituise prost iii minimalni
proces (i analogan je minimalnoj prici). Proces ko
ji se sastoji od n stanja (gde je n>2) jeste sloien pro
ces. ~Genot 1979.
PROCESNA RECENICA (process statement).
Narativna recenica u modusu Cinjenja iii zhivanja; rc
cenica koja predstavlja dogadaj, odnosno, precizni
je, cin ili zbivanje. Zajedno s recenicama stanja, jedna
od dye vrste recenica kojima diskurs naglasava pricu.
~Chatman 1978.
PROLEPSA (prolepsis).
Anahronija koja izvodi napred u buducnost u odno
su na "sadasnji" momenat; evokacija jednog iIi vise
dogadaja koji ce se desiti posle "sadasnjeg" momen
ta (ili momenta u kome se prekida hronolosko pri
povedanje niza dogadaja da bi se otvorio prostor za
prolepsu); anticipacija, flashforward, prospektivnost:
"Dion je pobesneo. Nekoliko dana kasnije zaialice,
ali sada nije razmiSljao 0 posledicama i poceo je da
urla:' ~ Prolepse imaju izvesnu amplitudu, odnosno
obuhvat (one zapremaju izvesnu kolicinu vremena
price), kao god i domet (vreme price koje zapremaju je
na odredenoj vremenskoj udaljenosti od "sadasnjeg"
trenutka): u "Cinilo se da Meri to ne primecuje. Ipak,
dan kasnije, nekoliko sati ce misliti na to", prolepsa
ima obuhvat od nekoliko sati i domet od jednog da
na. ~ Dopunjavajuce prolepse popunjavaju praznine
nastale elipsama u pripovedanju. Povratne prolepse,
ili prevremene opask~, unapred pripovedaju dogadaje

~64

prostor

koji ce biti ponovo pripovedani. ~Genette 1980; Rim

mon 1976. Vidi jos: analepsa, raspored.
PROLOG (prologue).
Pocetni segment u nekim pripovestima, koji pretho
di i u sebe ne ukljucuje ekspoziciju iii (deo) komplika
cije. ~Tomashevsky 1965. Vidi jos: epilog.
PROMENLJIVA UNUTRASNJA FOKALIZACIJA (variable in
ternal focalization).
Tip unutrasnje fokalizacije iii tacke gledista kod ko
je se koriste razliciti fokalizatori koji, jedan za dru
gim, predocavaju razliCite situacije i dogadaje (Doha
razuma, Zlatni pehar). ~Genette 1980. Vidi jos: fo
kalizacija.
PROMENLJIVA UNUTRASNJA TACKA GLEDISTA (variable
internal point of view).
Vidi: promenljiva unutrasnja fokalizacija. ~ Prince
1982.
PROPORCIJA (scale).
Relativna kolicina detalja upotrebljenih da se pred
stavi konkretan skup situacija i dogadaja; duiina
pripovesti (iii njenog segmenta) u odnosu na pripo
vedane situacije i dogadaje. ~Brooks & Warren 1959.
Vidi jos: trajanje, brzina.
PROSPEKTIVNOST (prospection).
Anticipacija, flashforward, prolepsa.
Vidi jos: anahronija, redosled.

~ Todorov

1981.

PROSTOR (space).
Mesto ili mesta u koja su smesteni pripovedane
situacije i dogadaji (setting, prostor price) i pri
povedna instanca (iii vise njih). ~ Iako je moguce pri
povedati bez referisanja na prostor price, prostor

~6S

prostorna kompozicija

pripovedne instance ili na njihove meduodnose

("Dzon je jeo, potom je legao da spava"), prostor
moze igrati vaznu ulogu u pripovedanju. Svojstva
iii veze izmedu gorenavedenih mesta mogu pose
dovati znacenje i funkcionisati tematski, struktural
no ili kao sredstva karakterizacije. Ako pripovedac
pripoveda iz bolnicke postel;e, na primer, to moze
znaCiti da mu se blizi smrt, te da zuri da zallrsi pri
povedanje. Dalje, lako se moze zamisliti pripovest
u kojo; se prostor narativne instance neprekidno
kontrastira prostoru pripovedanog ("ja" pripoveda
iz zatvorske celije 0 dogadanju na otvorenim pro
stranstvirna); iii, pak, pripovesti u kojima je jedan
prostor progresivno sve vise (iii manje) udaljen od
drugog, usled cega je pripovedanje manje iii vise
detaljno i precizno ("ja" poCinje pripovedanje u Fi
ladelfiji 0 dogadajima koji se zbivaju u Njujorku,
nastavlja iz Prinstona, da bi zavdio u N;u;orku);
iii pripovesti u ko;ima su razlicita mesta na kojima
se odigrava zbivan;e predstavljena s manje ili vise
detalja, u zavisnosti od razlicitih tacaka glediSta; i
tako dal;e. ~ Bal 1977, 1985; Bonheim 1982; Bour
nef & Ouellet 1975; Chatman 1978; Hamon 1981,
1982; Herman 2002; Prince 1982; Ronen 1986; Zo
ran 1984. Vidi jos: opis.
PROSTORNA KOMPOZICIJA (spatial form).

Kompozicioni raspored do kojeg se dolazi u pripo

vesti kada se napuste uobicajeni logicko-temporalni
nacini narativne organizacije u korist naCina kakve
tradicionalno neguje (nenarativna) poezija. Prostor
nom kompozicijom se temporalno kretanje epizoda
zaustavlja, a paznja se skrece na odnose simetrije,
antiteze, gradacije, repetitivnosti i s1. izmedu sastav
nih elemenata epizode, a znacenje se pomalja iz tih
odnosa, kao sto je sluca; s epizodom na stocnom saj
mu u Gospodi Bovari. ~ Frank 1945.

166

provera

PROSARANO PRIPOVEDANJE (interspersed narration).

Vidi: interkalarno pripovedanje. ~Lanser 1981.

PROTACiONISTA (protagonist).

Glavni lik; lik koji predstavlja glavni fokus interesa.

Pripovest koja se artikulise kao sukob izmedu dye
osobe podrazumeva dva vazna lika sa suprotnim cilje
vima: protagonistu (ilijunaka) i antagonistu. ~N. Fri
edman 1975; Frye 1957; Tomashevsky 1965. Vidijos:
antijunak. subjekt.
PROTlVNIK (opponent).

1. Aktant Hi osnovna uloga na nivou dubinske struk

ture u Gremasovom ranijem modelu pripovesti. Pro
tivnik (analogan Propovom stetocini i laznomjunaku
iIi Surioovom Marsu) stoji nasuprot subjektu. 2. U Gre
masovom kasnijem modelu pripovesti, negativnog
augzilijanta na povrSinskom nivou predstavlja akter
koji nije onaj sto predstavlja Subjekta. Protivnika, ko
ji slucajno dolazi u sukob sa Subjektom i/iH za nje
ga predstavlja privremenu prepreku, ne treba brkati
s antisubjektom, kOji je, kao i Subjekt, tragalac i b
ji se ciljevi i svhe ukrstaju s onima Subjekta. ~Greimas
1983a, 1983bj Greimas & Courtes 1982; Henault 1983.
Vidi jos: aktancijalni model, antidarivalac.
PROTIVZAPLET (counterplot).

Skup udruzenih radnji koje su usmerene ka ishodu

suprotnom od onoga kojem tezi radnja (glavnog) za
pleta: delanja i ciljevi antagonista mogu se smatrati
protivzapletom. ~ Souvage 1965.
PROVERA (test).

Narativna sintagma koja karakterise kretanje su

bjekta prema njegovom cilju i ukljucuje polemic
ku iii transakcionu konfrontaciju (otimanje oko
nekog predmeta iIi razmenu predmeta), nadmoc

167

provenl pdznavanja

(Subjekta) i posledice toga. ~U standardnoj nara

tivnoj shemi kakvu razvija Gremas i njegova skola,
Subjekt se podvrgava kvalifikujucoj proveri, odlu
cujucoj proveri i proveri priznavanja. ~ Adam 1984;
Greimas 1 ~)70, 1983a, 1983b; Greimas & COllrtes
1982; Henault 1983; Larivaille 1974.

psihonaracija

PSIHONARACI}A (psychonarration).
Pripovedani diskurs koji predocava misli junaka (a ne
iskaze), u kontekstu pripovedanja u trecem lieu; unu
trasnja analiza. ~Konova razliku;e tri osnovne tehni
ke prikazivanja svesti: psihonaraciju (najposrednija),
pripovedani monolog i navedeni monolog (najnepo
sredniji). ~Cohn 1966, 1978. Vidi jos: autonaracija.

PROVERA PRIZNAVANjA (glorifying test).

Jedna od tri provere koje su svojstvene kretanju su
bjekta u standardnoj narativnoj shemi. Podrazumeva
prethodnu odlucujucu proveru, koja ;e pak uslovljena
kvalifikujucom proverom; rezultu;e priznavanjem ju
nakovog podviga i (obicno) zbiva se posto se odlu
cu;uca provera odigrala u tajnosti. ~ Greimas 1983a,
1983b; Greimas & Courtes 1982; Henault 1983. Vi
di ;os: kazna.
PSEUDODljEGETICKO PRIPOVEDANjE (pseudodiegetic
narrative).
Drugostepena pripovest podignuta na nivo primarne
pripovesti koju "pod svoje" uzima pripovedac pri
marne; metadijegeticko pripovedanje koje funkcio
nise kao da je dijegeticko: ako, u Manon Lesko, g. De
Renonkur, posto mu je De Grije ispricao povest svo
je Ijubavi s Manon, nastavlja da pripoveda kao da
mu nije drugi pripovedac to ispricao, onda se sre
cemo s pseudodijegetickim ili redukovanim metadi
jegetickim pripovedanjem. ~ Genette 1980. Vidi ;os:
dijegeticki nivo.
PSEUDOITERATIVNA UCESTALOST (pseudo-iterative fre
quency).
Tip ucestalosti kod ko;e se dogadaji ko;i su se (navod
no) mogH dogoditi sarno ;ednom pripovedaju itera
tivno, kao da su se desili mnogo puta. ~ Genette 1980.
Vidi jos: iterativno pripovedanje.

168

169

redukovano metadijegeticko pripovedanje

RAZRESENJE (resolution).

1. U aristotelovskoj terminologiji, cleo zapleta ko

ji se odvija od pocetka obrta (promene srece) do
kraja. U tom smis1u razresen;e (lusis) ne treba br
kati s raspletom. 2. Vidi: ishod. ~Aristotle 1968;
Labov 1972.
REDAKTORSKO SVEZNANJE (editorial omniscience).

RADNJA (action).

1. Niz povezanih dogadaja koji manifestuje jedin

stvenost i smisao, kao i kretanje od pocetka, preko
sredine do kraja; sintagmatska organizacija cino
va. U aristotelovskoj terminologiji, radn;a je pro
ces kretanja od lose ka dobroj sudbini iIi obrnuto.
Dve radnje mogu, naravno, konstituisati siru rad
nju. 2. U Bartovoj terminologiji, skup funkcija koje
se mogu podvesti pod istog aktanta (iii iste aktan
te): na primer, funkcije koje podrazumevaju subjek
ta u njegovom kretanju ka objektu konstituisale bi
radnju koju nazivamo potragom. 3. Cin. ~Aristotle
1968; Barthes 1975; Brooks & Warren 1959; Chat
man 1978; Genot 1979; Greimas & Courtes 1982;
Herman 2002.
RASPETLJAVANJE (unravelling).

Vidi: rasplet. ~Vidi

zapetJjavanje.

RASPLET (denouement).

Ishod iIi rasplitanje zapleta; raspetljavanje kompli

kacije; kraj. ~ Ejxenbaum 1971a. Vidi jos: katastrofa,
opadajuca radnja, razresenje.

Jedna od osam moguCih tacaka g!edista, prema Frid

manovoj k1asifikaciji: redaktorsko sveznan;e ka
rakteriSe heterodijegeticki, sveznajuCi i nametljivi
pripovedac (Rat i mir). ~N. Friedman 1955b. Vidi ios:
heterodijegeticki pripovedac, neutralno sveznanje, sve
znajuca tacka gledista.
REDOSLED (order).

Skup odnosa izmedu redos1eda kojim se dogadaji

(navodno) deiiavaju i redos1eda kojim su pripove
dani. ~ Dogadaji mogu biti pripovedani redos1edom
njihovog desavanja: u "Dzoan je ruea1a, potom je iza
51a", uocava se hronoloski redosled. S druge strane,
moze postojati nesklad izmedu dva redosleda, kao
u .,Dzoan je izas1a posto je rueala"; tada nastaju ana
hronije (retrospekcije iii anticipacije, analepse i pro
lepse, flesbekovi i flashforward). U nekim sluea;evima
dogadaj moze biti lisen bilo kakve temporalne veze
s ostalim dogadajima (moze biti nedatiran): rezultat
je ahronija. U ostalim slueajevima, odvijanje dogada
ja moze postovati nehronoloski princip umesto hro
noloskog: rezultatje silepsa. ~Adams 1999; Chatman
1978; Genette 1980; Prince 1982; Sternberg 1990,
1992. Vidi jos: fabula, zaplet, size, prica.
REDUKOVANO METADIJEGETICKO PRIPOVEDANJE (redu

RAZOTKRIVANJE (discovery).

Vidi: prepoznavanje. ~Aristotle 1968

170

ced metadiegetic narrative).

Vidi: pseudodijegeticko pripovedanje.

~Genette

1980.

171

referenca

REFERENCA (referent).
Vidi: kontekst. ~ Jakobson 1960.
REFERENCljALNA FUNKCljA (referential function).
Jedna od funkcija .~omunikacije u okviru kojih se svaki
(verbalni) Cin komunikacije moze strukturirati i orijen
tisati; reprezentativna funkcija. Kada je Cin komunikaci
je usmeren na referencu iii kontekst (pre nego na neki
drugi konstitutivni faktor komunikacije) on tad a ima
prevashodno referencijalnu funkciju: "Dzon je inteli
gentan i zgodan:' U posebnom slucaju, za one delove
pripovedanja koji su veCinom fokusirani na ovu iii onu
crtu predocenih situacija i dogadaja mozemo reCi da vr
se referencijalnu funkciju. ~Jakobson 1960; Prince 1982.
REFERENCljALNI KOD (referential code).
Kod, iii "glast<, posredstvom kojeg pripovedni tekst iii
neki njegov deo upucuje na neku kulturnu pozadi
nu, na razliCite stereotipne korpuse znanja (fizickog,
psiholoskog, knjizevnog, umetnickog, filozofskog,
istorijskog, medicinskog itd.) i na objekte kulture.
~Vazna funkcija referencijalnog koda jeste da aktivi
ra modele onoga sto je vraisemblable (verodostojno,
uverljivo). ~Barthes 1974, 1981a. Vidi jos: kulturni
kod, verodostojnost.
REFLEKTOR (reflector).
U terminologiji Henrija Dzejmsa, fokalizator, fokus
pripovedanja, vlasnik tacke glediSta, centra Ina svest
centra Ina inteligencija. ~H. James 1972. Vidi jos:
fokalizacija.

ritam

REPETITIVNO PRIPOVEDANjE (repeating narrative).

Odnosi se na kategoriju ucestalosti: pripovest iii neki
njen deo koji se desio jednom, a pripoveda se n pu
ta (sa stilistickim varijacijama iIi bez njih): "U dva je
Meri videla Nensi! U dva je Meri videla Nensi! Ose
<':ala se sjajno:' ~Genette 1980.
RETROSPEKCljA (retrospection).
Analepsa; flesbek; osvrt; okretanje unazad.
1981. Vidi jos: anahronija, redosled.

~Todorov

REZIME (abstract).
Deo pripovesti kojim se sazima Citava pripovest i u
kome je saddana njena poenta iIi prevashodna ten
dencija. Ako se pripovest razumeva kao niz odgovo
ra na izvesna pitanja, onda je sazetak onaj sastavni
deo koji odgovara na pitanja ,,0 cemu je ova pripo
vest?" ili "Zasto je ova pripovest uopste pripoveda
na?" ~Labov 1972; Pratt 1977.
RITAM (rhythm).
Ponavljanje nekog obrasca u kontekstu narativne br
zine, odnosno, jos uopstenije, svaki obrazac koji se
ponavlja s varijacijama. Najuobicajeniji ritam u kla
sic nom pripovedanju proishodi iz pravilnog smenji
vanja scene i sazetka. ~ Brown 1950; Genette 1980;
T. Wright 1985.

RELjEFNI LIK (round character).

Slozen, viSedimenzionalan, nepredvidiv lik, l<OJI po
seduje sposobnost uverljivo neocekivanog pona
sanja. Sarlis iz Traganja za izgubljenim vremenom
reljefan je lik. ~Forster 1927. Vidi jos: plosan lik.

17 2

173

scena

biva (pravedno) nagraden iii (nepravedno) kazn;en

od strane posiljaoca. ~Adam 1984, 1985; Greimas
1970. 1983a; Greimas & Courtes 1982. Vidi ;05: pro
vera priznavanja, narativna shema.
SATELIT (satellite).

(content).
Prema Hjelmslevu, jedan od dva plana svakog se
miotickog sistema: "sta" oznacenog nasuprot "ka
ko", naCina na koji je oznaceno. Poput plana izraza,
plan sadrzaja ima formu i supstancu. ~ Kada se ko
risti u vezi s naracijom, za sadriaj bi se moglo reCi
da je ekvivalentan prici (nasuprot pripovedanju, od
nosno diskursu). ~Chatman 1978; Hjelmslev 1954,
1961; Prince 1973.

sADRZAj

sAMOPRIPOVEDANI MONOLOG

(selfnarrated mono

logue).
Pripovedani monologue u pripovedanju u prvom lieu.
~Cohn 1978. Vidi jos: slobodni neupravni diskurs.
(self-conscious narrator).
Pripovedac koji poseduje svest 0 vlastitom pripove
danju; pripovedac koji raspravlja i komentarise na te
mu svojih pripovedackih zadataka. Zak Revel u Da
prode vreme i Holden Kolfild u Lovcu u raii jesu sa
mosvesni pripovedaCi; Merso u Strancu i pripove
dac "Si5anja" nisu. ~ Booth 1983.

sAMOsVEsNI PRIPOVEDAC

(sanction).
U Gremasovom shvatanju kanonske strukture pri
povesti, onaj deo radnje u kojem subjekt, koji je is
punio (ili nije uspeo da ispuni) odredbe ugovora,

sANKCIJA

174

S!obodni motiv; katalizator; manje bitan dogadaj

u zapletu. Nasuprot jezgrima, sateliti nisu logic
ki esencijalni za pripovednu radnju, te se njihovim
uklan;anjem ne narusava kauzalno-hronoloska ko
herentnost: oni ne predstavljaju kljucne cvorne tac
ke radnje (noduse) vee ispunjavaju prostor izmedu
tih cvorista. ~Barthes 1975; Chatman 1978. Vidi j05:
funkcija.
(summary).
Standardni narativni tempo; zajedno s elipsom, pau
zom, scenom i usporenim prikazom, jedna od os nov
nih narativnih brzina. Kada procenimo da je vreme
diskursa manje od vremena price i kada (postoji ose
eaj da) je narativni segment prekratak za pripoveda
no koje izlaze, kada relativno kratak narativni tekst
(iii njegov deo) odgovara relativno dugackom pripo
vedanom vremenu (odnosno, pripovednoj radnji Ci
je se odvijanje zbiva tokom dugog vremena) - tada
imamo posla sa sazetkom: on zahvata opseg brzina
izmedu scene i elipse. ~Sazetak (ili panorama) tradi
cionalno se suprotstavlja scent (ili drami) i, u klasic
nom pripovedanju, predstavlja vezivo izmedu scena
i, ujedno, pozadinu na kojoj se scene isticu. ~Bentley
1946; Chatman 1978; Genette 1980: Prince 1982. Vi
di j05: trajanje, ritam.

sAZETAK

(scene).
Standardni narativni tempo; zajedno s pauzom,
elipsom, usporenim prikazom i sazetkom, jedna od
osnovnih narativnih brzina. Kada postoji neka vrsta

sCENA

175

scenario

jednakosti iZITledu segnJ.enta pripovesti i pripoveda

nog sto ga taj segment predocava (kao, na primer, u
dijalogu), kada je vrerne diskursa (shvaceno kao) jed
nako vremenu price,tada imamo posia sa scenOill.
~ Konvencionalno izjednacavanje segmenta pripo
vesti sa ispripovedanim obicno je (u engleskom)
naznaceno (relativnim) odsustvom pripovedacevog
posredovanja, naglaskom na pripovedanju radnje
iz trenutka u trenutak, paznjom prema detaIjnom
predocavanju specificnog dogadaja, upotrebom pre
terita a ne imperfekta, preferentnom upotrebom gla
gola akutne radnje a ne trajnih itd. ~Scena (drama)
tradicionalno je suprotstavijena sazetku (panorami).
~ Chatman 1978; Genette 1980; Prince 1982. Vidi jOs:
trajanje, ritam.
SCENARIO (script).

Predstavijanje znanja bji se elementi smatraju uput

stvima 0 vaijanom obavljanju odredenih uloga (Senk
i EjbeIson). Scenario "restoran", recimo, sadrii uput
stva za musterije, konobare, blagajnike i sl. ~Uprkos
tome sto se scenarija cesto smatraju jednakim okvi
rima, planovima i shemama, adekvatnije je opisati ih
kao stereotipne, na cilj usmerene sheme. ~Beaugran
de 1980; Gervais 1990; Herman 1997,2002; Schank
& Abelson 1977.

semioticki kvadrat

proizvod je serna kao sto su "konjsko", "mladunac",

"musko" itd. 2. Jedinica semickog koda (Bart): ko
notativno oznaceno; element koji konotira odrede
ni karakter iii svojstvo. Ako neki muski Iik ima duge
trepavice i neian glas, a u tub grebe i ujeda, onda se
za duiinu trepavica, neznost glasa i grebanje i uje
danje kaze da su seme ienstvenosti. ~Barthes 1974;
Chatman 1978; Culler 1975; Greimas 1983b; Grei
mas & Courtes 1982; Rastier 1973.
SEMEMA (sememe).

L SImp serna koje je moguce prepoznati u nekoj reCi

iIi morfemi (Potje). 2. Narocit prijem neke reCi (Gre
mas). Rec bachelor, na primer, priziva nekoliko se
merna, posto znab "mIad vitez", "onaj koji je stekao
akademsko zvanje prvog stepena na nekom fakulte
tu ili viSoj skoli", "neozenjen covek", "muzjak zivoti
nje koji u vreme parenja nema ienku" itd. ~Greimas
1983b; Greimas & Courtes 1982; Pottier 1964; Ras
tier 1973.
SEMICKI KOD (semic code).

Kod, iIi "glas", kojim pripovest ili neki njen deo dopu
sta konstruisanje likova (iIi settinga). ~Barthes 1974,
1981a. Vidi jos: serna.
SEMIOTICKI KVADRAT (semiotic square).

SELEKTIVO SVEZNANJE (selective omniscience).

Jedna od osam moguCih tacaka gledista u Fridmano

voj klasifikaciji: selektivno sveznanje odlikuje hete
rodijegeticki pripovedac koji usvaja stalnu unutrasnju
fokalizaciju (Portret umetnika u mladosti). ~N. Fried
man 1955b. Vidi jos: visestruko selektivno sveznanje.
SEMA (seme).

Vizuelno predstavljanje logicke artikulacije bilo ko

je semanticke kategorije ili, drugim reCima, vizuel
no predstavljanje konstitutivnog modera opisivanjem
elementarne strukture znacenja. U Gremasovom
modelu, neka jedinica smisia Sl (bogat, na primer)
stice znacenje s obzirom na vlastitu negaciju 51 (nije
bogat), suprotnost S2 (siromasan) i negaciju sup rot
nosh S2 (52' nije siromasan):

L Elementarno semanticko svojstvo (GrelTlas); mi

nimalna jedinica znacenja. Znacenje reCi "zdrebe"

176

177

semioticki kvadrat

shema

~----------------------~

(bogat)

~ t (siromasan)

t~

(ni~~ I~

~ I(nije
bogat)

siromasan) ... ____________________

-+'

tako; (4) prine u njoj prepoznaje vrednu osobu ka

kva ona doista jeste, moze se predstaviti sledeCim
dijagramom (s pocetkom u A):
izgleda -------------------------................

jeste

...............
"

gde su:

relacija
relacija
- - - - - l..... : relacija
i S2 impliciraju
00(

.. :

~ - - - - - +' :

negacije

suprotnosti

i S2' tim redosledom)

.. I.t"____
""
(A) nlJe

________________
"'"

ne Izg
. Ie d a

~Adam

Prema Gremasu, za (semanticki) tok pripovesti

moze se reCi da odgovara kretanju duz semiotickog
kvadrata: pripovest se razvija kroz operacije (tran
sformacije) ko;e vode od date jedinice do njene su
protnosti (iii negacije). Na primer, "Dzon je bio pun
iivota. Jednog se dana tesko razboleo i pao u tako
duhoku komu da se mislilo da je mrtav. lpak, neSto
u njemu odbijalo je da umre, te se cudesno vratio
normalnom iivotu" predstavlja tok koji je moguce
predstaviti dijagramom (pocev od A, pratiti pravac
koji pokazuju strelice):
(A) zivot

nesmrt

i,------------ ---- ---- "';--i smrt

L~

______________________~ nezivot

Slicno tome, tok (Peroove) "Pepeljuge" u kojo; se

(1) junakinja nalazi u stanju koje joj nije adekvatno
(gubi poziciju naklonosti kada se otac udovac pono
vo ozeni); (2) uz pomoc vile izgleda kao prelepa da
rna na balu; (3) kad sat otkuca ponoc vise ne izgleda

178

1984, 1985; Bremond 1973; Greimas 1970,

1983b; Greimas & Courtes 1982.

SETIING.

Prostorno-vremenske okolnosti u kojima se odigrava

ju dogadaji u pripovesti. ~Setting moze biti tekstual
no istaknut ili neupadljiv, konzistentan (kada njegova
svojstva nisu protivrecna) ili nekonzistentan, nejasan
ili precizan, predstavljen objektivno Hi subjektivno,
predocen po redosledu (fasade kuca opisivane sle
va nadesno, vrata odozgo nanize, zamak iznutra ka
spolja, iii obratno) iii bez reda i s1. Dalje, setting moze
biti utilitaran (svaki njegov deo ima ulogu u radnji),
simbolican (simbolizuje nadolazeCi sukob, osecanja
junaka itd.), "nebitan" ("realisticki": predstavljen je
samo zato sto takav posto;i) itd. Konacno, odlike set
tinga mogu biti uvedene zajedno (tada srecemo opis)
ili mogu biti razasute po pripovesti. ~Chatman 1978;
Grimes 1975; Hamon 1981, 1982; Liddell 1947; Prin
ce 1982. Vidi jos: egzistent, efekat stvarnosti, pmstor.
SHEMA.

Univerzalni semanticki okvir kojim su predstavl;e

ni razliCiti aspekti stvarnosti, kao opazanja i razu
mevanja koji to predstavljanje usmerava;u (Bartlet).

179

sintagma

silazna .:adnja

~ Sheme

su cesto izjednacavane s okvirima, planovi

ma i scenarijima, ali se tu predlazu izvesne sugestivne
distinkcije: shema je okvir s ustrojstvom temporal
no uobrucenog niza (shema "kuce", na primer, pred
stavljace redosled kojim se ku(:e grade, iii redosled
kojim ljudi kucu obilaze Hi ispituju); plan je shema
ko;a
usmerena na cilj; scenario je stereotipni plan.
~ Bartlett 1932; Beaugrande 1980.
(falling action).
Zajedno s uzlaznom radnjom i klimaksom predstavlja
konstituent strukture (dramskog iIi cvrsto gradenog)
zapleta. Silazna radnja sledi posle klimaksa i prerasta
u rasplet. ~Freitag 1894. Vidi jos: Frajtagova pirarnida.

SILAZNA RADNJA

(simultaneous narrating).
Pripovedanje koje je simultano pripovedanim situ
acijama i dogadajima; simultana naracija. ~Genet
te 1980.

SIMULTANO PRIPOVEDANJE

(simultaneism).
IstovreITleno predocavanje, posredstvoITl presecanja i
preplitanja dva iIi vise skupova sttuacija i dogadaja ko
ji se simultano desavaju (Olaksanje, Prelaz na Men
hetn, Americka trilogija). ~Beach 1932; Magny 1972.

SIMULTANOST

(singular narrative).
Vidi: singulativno pripovedanje. Genette 1980.

SINGULARNO PRIPOVEDANJE

(singulative narrative).
Pripovedan;e iii neki njegov deo tija je ucestalost ta
kva da se dogada; ko;i se jednom deslo pripoveda
jednoITl (iii se uno sto se desHo n puta pripoveda n
puta): "U
i deset, Meri je ustala i izasla:' ~Ge
nette 1980.

SINGULATIVNO PRIPOVEDANJE

(syllepsis).
Grupisanje situacija i dogadaja koji nisu organizova
ni prema hronoloskom principu (nego prema pro
stornom, tematskom i s1.). U nizu "Dobro je pamtio
to vreme. Ispijao je ogromne kolicine koka-kole;
mnogo je izlazio s curama; vrlo malo titao" pred
stavljanje zapamcenih dogadaja tini silepsu. ~Genet
te 1980. Vidijos: redosled.

SILEPSA

11<

I"

(symbolic code).
Kod iii "glas" pomocu kojeg pripovest, ili neki njen
deo, stice simbolicku dimenziju; kod koji upravlja
proizvodenjem i prijemom simbolickog znacenja.
Neka serija antiteticnih pojmova u tekstu moze
kroz zdruzivanja i ekstrapoliranja koja regulise sim
bolicki kod - predstavljati apstraktnije, temeljnije i
opstije opozicije i znacenja. ~Barthes 1974, 1981a.

SIMBOLICKI KOD

(simultaneous narration).
Naracija koja je istovreITlena s pripovedanim situaci
jaITla i dogadajima; simultano pripovedanje (Neirnen
ljivo). ~ Prince 1982.

SIMULTANA NARACIJA

180

(synchronic analysis).
Ispitivanje (jezickog) sistema onako kako se on po
javljuje u jednom jedinstvenom momentu (bez upli
tanja u pricu faktora ili elemenata koji pripadaju
drugim momentima). ~Saussure 1966. Vidi jos: di
jahronijska analiza.

SINHRONIJSKA ANALIZA

(syntagm).
Pravilima utvrden niz sastavljen od dye iii vise istovr
snih jedinica. U "Med porumene" reti "Med" i "po
rumene" tvore sintagmu, kao sto i glasovi Im/, leI, Irl
i Iii zajedno tvore sintagmu, docim glas Ipl to ne cini.
~U ranijim verzijama Gremasovog modela pripoveda
nja identifikuju se tri tipa osnovnih narativnih sintag
ITli: perforITlativne (koje se odnose na provere i borbe),
kontraktualne (koje pripadaju sklapan;u i krsen;u

SINTAGMA

181

size

slobodna reeeruca

ugovora) i disjunkcione (koje ukljucuju mnoge vrste

kretanja i premestanja, odlazaka i povrataka). ~Ducrot
& Todorov 1979; Greimas 1970; Greimas & Courtes
1982; Saussure 1966. Vidi jos: paradigma.
SIZE (franc. sujet. rus. CIO>KeT).
U terminologiji ruskih formalista, skup pripoveda
nih situacija i dogadaja u redosledu kojim se prezen
tuju primaocu (nasuprot fabuli); ustrojstvo zbivanja;
mythos; zaplet. ~Chatman 1978; Ejxenbaum 1971b;
Erlich 1965.
SKAZ.
Pripovedanje koje se u stilskom smislu koristi speci
ficnim postupkom usmenog pripovedanja; pripove
danje koje je oblikovano tako da da iluziju spontanog
govora. Skaz (od ruskog glagola cKa3amb/cKa3u8a
mb koji znaCi "govoriti", "kazivati") jezicki je obli
kovan kao pripovedanje tipicno za fikcionalnog
pripovedaca (nasuprot autoru) i cvrsto ukorenjeno
u okvir komunikacije. NaCin kazivanja (distinktivna
obelezja i posebnosti pripovedacevog govora) pod
jednako je vazan za dejstvo pripovesti kao i pripo
vedane situacije i dogadajL "SiSanje" i Haklberi Fin
bi bili primeri skaza, doCim Robinzon Kruso i Dej
vid Koperfild to nikako nisu. ~Bakhtin 1984; Banfield
1982; Lemon & Reis 1965; Titunik 1963; Vinogra
dov 1980.
SKRACIVANJE (foreshortening).
Vidi: sazetak. ~Brooks & Warren 1959; H. James
1972.
SKUP POTENCIJALNIH IZMESTANJA (displacement set).
Skup koji se sastoji od (1) date recenice C unutar ni
za (2) recenice pre i posle nje, s kojima c moze bi
ti smestena u taj niz a da se ne promeni semanticka

~82

interpretacija. U "Dzon otide da se pozdravi s pa

rom. Covek zacuta, a iena se nasmesi. Dian utvrdi
da su veoma prijatni", za "Covek zacuta" zamenljivi
skup je "Covek zacuta, a zena se nasmesi:' ~Labov&
Waletzky 1967. Vidi jos: naporedne recenice, slobod
ne recenice,narativne recenice, ogranicene recenice.
SLEDSTVENO PRIPOVEDANJE (subsequent narration).
Pripovedanje koje prati predocene situacije i doga
daje; posteriorna naracija. Sledstveno pripovedan;e
karakterise veCinu pripovednih tekstova. ~Genet
te 1980.
SLiKA (picture).
Ne-scenicno predstavljanje svesti lika 0 nekoj situa
ciji. U Ambasadorima, Streterov prvi pogled usme
ren na Cada u pozoriStu jeste slika. ~U terminologiji
Henrija Dzejmsa, slika je suprotstavljena drami (ko
ja scenski predocava govor i ponasanje lika). ~H. Ja
mes 1972; Lubbock 1965.
SLOBODAN NEUPRAVNI GOVOR (free indirect speech).
Siobodan neupravni diskurs, narocito onaj kojim su
predstavljeni iskazi lika (a ne misli). ~Chatman 1978.
vidi jos: slobodna neupravna misao.
SLOBODNA NEUPRAVNA MISAO (free indirect thought).
Slobodni neupravni diskurs kojim su prezentovane mi
sli lika (a ne iskazi). ~ Chatman 1978. Vidi jos: slobod
ni neupravni govor.
SLOBODNA RECENICA (free clause).
Recenica Ciji je skup potencijalnih izmestanja jednak 6
tavom pripovednom tekstu; recenica na koju nikako
ne utice temporalni zglob, sto znaCi da se preko njega
moze slobodno premestati a da to ni na koji naCin fie
promeni semanticku interpretaciju. U "Ptice nastavise

~83

slobodna upravna misao

da cvrkuCu. Dzon je bio srecan; potom je mislio na Me

rt, receniea "Ptice nastavise da evrkucu" jeste slobodna
receniea. ~Labov 1972; Labov & Waletzky 1967. Vi
di jos: naporedne recenice, narativnci.' re,cenica, ograni
cena recenica.
SLOBODNA UPRAVNA MISAO (free direct thought).
Siobodni upravni diskurs kojim se prezentuje mislje
nje lika (a ne iskaz). Cesto se naziva i unutrasnjim
monologom, onda kada je dat u prosirenom obliku.
~ Chatman 1978; Scholes & Kellog 1966. Vidi jos: slo
bodan upravni govor.
SLOBODNI MOTIV (free motif).
Katalizator, satelit; manje znacajan dogadaj u zaple
tu. Za Tomasevskog i ruske formaliste, slobodni mo
tivi (za razliku od vezanih motiva) nisu u logickom
smislu esencijalni za pripovednu radnju, te njihovo
izostavljanje ne menja kauzalno-hronolosku kohe
rentnost. ~Ducrot & Todorov 1979; Tomashevsky
1965. Vidi jos: motiv.
SLOBODNI NEUPRAVNI DISKURS (free indirect discourse).
Tip diskursa kQjim se predstavl;a;u iskazi iIi misli li
ka. Slobodni neupravni diskurs (pripovedani monolog,
predstavljeni govor i miSljenje, style indirect libre, erlebte
rede, supstitutivno pripovedanje) ima gramaticke crte
"normalnog" neupravnog diskursa, ali ne podrazume
va i recenicu kojom se on oznacava, konferansu ("ona
, "mislio je") i ko;a uvodi i kvalifikuje predstavlje
ne
i misli. Dalje, on pokazuje bar neke osobine
tipicnog iskazivanja lika (neke od erta koje su uobi
cajeno povezane sa diskursom junaka koji je direkt
no prikazan, dakle, u diskursu prvog liea a ne treceg:
uporedi "Postao je ogorcen. Zar covek poput njega da
bude sada osumnjiceni!" iii "Nasmesila se. Marija, bog
je blagoslovio, doCi ce sutra da je izbavi" sa "Postao je

184

slobodni neupravni diskurs

ogorcen: 'Zar covek poput mene da bude osumnjice

ni!'" iIi "Nasmesila se: 'Marija, bog je blagoslovio, doCi
ce sutra da me izbavi'''). Za slobodan neupravni govor
- koji se ne moze jezicki derivirati iz direktnog diskur
sa iii ("normalnog") oznacenog neupravnog diskursa
- obicno se smatra da u sebi meSa oznake dva diskur
zivna dogadaja (pripovedacevog i diskurzivnog cina
lika), dva stila, dva jezika, dva glasa, dva semanticka i
aksioloska sistema. Stavise, neki teoreticari (Benfildo
va, npr.) smatraju - contra navedene hipoteze 0 dvo
glasju - da bi ovo trebalo smatrati neposredovanim
predstavljanjem neke subjektivnosti Hi sopst:va, za koje
se moze reCi da je obavljeno bez govornika, odnosno
bez pripovedaca. ~Postoji mnostvo gramatickih crta Hi
signala koji bi mogli okarakterisati izvestan odlomak
kao slobodan neupravni diskurs (gramaticko vraca
nje u proslost, promena licnih i prisvojnih zamenica,
deiksa koja upucuje na prostorno-vremenski okvir ii
ka itd.). Ove gramaticke crte, medutim, ne pojavljuju
se u svako; instanci slobodnog neupravnog diskursa (i
same sobom ne garantuju nedvosmisleno razlikovanje
od narativizovanog, odnosno pripovedanog diskursa).
Drugim reCima, slobodni neupravni govor nije odre
div strogo i iskljuCivo gramatickim kriterijima. On je
takode (mozda cak i ceSce) funkcija onoga sto bismo
mogli nazvati kontekstualnim crtama: (1) formalnim
crtama kakve su opste oznake kolokvijalnosti (uzvi
ci, postapaliee, uzrecice, evaluativni izrazi, emotivni
elementi, subjektivni indikatori uobicajeno odsutni iz
pripovedacevog disk ursa); nesto specificnije oznake
grupe iIi klase kojima lik pripada; jos specificnije ozna
ke junakovog licnog idioma (distinktivne reCi, regi
stri, "intonacije"); iii oznake odnosa koji pdpadaju
drustvenoj ulozi (na primer, apelacije koje bi mogao ko
ristiti sarno jedan lik u odnosu na druge likove), zatim
(2) semanticke crte (tvrdnje, tumacenja, prosudbe, "in
tendirana znacenja" koja je plauzibilnije pripisati

.iSS

slobQdni neupravni stH

nego pripovedacu). Slobodni neupravni diskurs u ve

likoj meri zavisi od konteksta, pa ga je lakse uoCiti u
blizini glagola govorenja iii miSljenja, iii spram instan
ci upravnog iii neupravnog diskursa, iii pak u sused
stvu prednjeplanskog lika. ~Iako slobodan neupravni
diskurs Inoze posedovati naroCiti afinitet spram gra
matickog treceg lica, on se takode moze pojavljivati
i pojavljuje se u prvom iii drugom gramatickom lieu
snovi behu iscrpljeni; trezvena stvarnost nadi
sla je moje neobuzdane fantazije; gospodiea HaviSam
ce me naciniti ozbiljno bogatim"). lako se Cini da je u
slobodnom neupravnom diskursu favorizovano proslo
vreme, on je otvoren i za druga vremena ("Sleze rame
nima i izlazi. Ne pada joj na pamet da se zacopa u ovog
drecavog nikogovica"). lako se najcesce pojavljuje za
jedno s unutrasnjom fokalizacijom, nedvosmisleno se
ne pojavljuje u svakom delu teksta koji predocava per
spektivu lika (razmotriti, na primer, "Video je Ozona
naslonjenog na zid" i "Mislila je 0 svojoj proslosti i ose
tila sUno ganuce"). Konacno, iako se mozda pojavljuje
cesce u pisanom jeziku, moze se desavati i desava se i
u govoru. ~ Kategorija slobodnog neupravnog diskur
sa ponekad je prosirena tako da u sebe ukljucuje dis
kurs kojim se predocavaju neverbalizovane percepcije
lika onako kako dolaze u njegovu svest (predstavljena
percepcija). Uporedi "Meri je prosto stajala tamo. Co
vek je puzao ka njoj" i "Meri je prosto stajala tame i
gledala kako covek puze ka njoj:' ~Bakhtin 1981; Bal
1977,1985; Bally 1912; Banfield 1982; W. Buhler 1937;
Chatman 1978; Cohn 1978; Dillon & Kirchhoff 1976;
Fludernik 1993, 1996; Genette 1980, 1983; Jespersen
1924; Lips 1926; Lorck 1921; McHale 1978, 1983; 01
tean 1993; Pascal 1977; Rivara 2000; Strauch 1977; To
dorov 1981; Toolan 2001; Volosinov 1973.

specifikacija

SLOBODNI UPRAVNI DISKURS (free

direct discourse).
Tip diskursa u kojem se iskazi iii misli lika daju ona
ko kako ih Iik (po svoj prilici) formulise, bez ikakvog
pripovedacevog ;wsredovanja (konferansi, znakova
navoda, crUca itd.). lJ "Bilo je nepodnosljivo vruce, a
ona je samo stajala tamo. Ne mogu da podnesem ni
koga od ovih Ijudi! Odlucila je da ode", receniea "Ne
mogu da podnesem nikoga od ovih ljudi!" primer je
slobodnog upravnog diskursa. ~Slobodni upravni dis
kurs takode se cesto koristi kada se prezentuju opaia
ji lika dati direktno onako kako se desavaju u njegovoj
iii njeno; svesti. ~Chatman 1978; Genette 1980, 1983;
Lanser 1981; Todorov 1981. Vidi jos: upravni diskurs,
neposredni diskurs, unutrasnji monolog, tok svesti.

SLOBODNI UPRAVNI GOVOR (free

direct speech).
Siobodni upravni diskurs, naroCito onaj kojim se pre
zentuju iskazi lika (a ne misli). ~Chatman 1978. Vi
di jos: slobodna upravna misao.
(free direct style).
Vidi: slobodni upravni diskurs.

SLOBODNI UPRAVNI STIL

(complex story).
Prica u kojo; se kombinuju dye ili vise minimalnih prica
ili pripovesti metodom vezivanja, umetanja iii alternaci
je. "Dion je bio bogat, Meri je bila sirota. Meri je dobila
premiju na lutriji i postala bogata, Dion je prokockao
svoj novac i ostao siromasan" predstavlja slozenu pricu
za koju se moze reCi da je dobijena umetanjern "Meri
je bila sirota, a onda je dobila premiju na lutriji i posta
la bogata" u "Dzonje bio bogat, a onda je prokockao
novac i postao siromasan". ~Prince 1973. Vidi jos: niz.

SLOZENA PRICA

(specification).
Ritam ponavljanja dogadaja Hi grupe dogadaja u ite
rativnom pripovedanju. U "Dzon se tusirao jednom

SPECIFIKACIJA
SLOBODNI NEUPRAVNI STIL (free

indirect style).
Vidi: slobodni neupravni diskurs.

186

187

stanoviste

spoljasnja fokalizadja

nedeljno" serija ima specifikaciju jedan od se

dam (dana). ~ Specifikacija moze biti neodredena
("Dzon se testo tusirao hladnom vodom") iii odrede
na ("Dion se tusirao hladnom vodom svakog pone
deljka"). Ona takode moze biti prosta ("Meii je iSla
u bioskop svakog drugog dana") iii slozena (kada se
dva obrasca ponavljanja preklope: "Svakog leta Me
ri je nedeljom odlazila u bioskop:'). ~Genette 1980.
SPOLJASNJA FOKALIZACIJA

(external focalization).

1. Tip fokalizacije iIi tacke gledista u ko;o; su infor

macije koje se prezentuju gotovo sasvim svedene

na ono sto likovi govore iii cine i nema nikada na
govesaja 0 onome sto misle ili osecaju. Spoljasnja
fokalizacija je karakteristicna za objektivno iIi bihe
vioristicko pripovedanje ("Brda poput belih slono
va") i jedna od njenih konsekvenci jeste Cinjenica
da pripovedai': kazuje manje nego sto neki likovi
znaju. ~ Nekolicina naratologa smatra da je spo
ljasnja fokalizacija definisana na osnovu kriterija
znacajno drugacijih od onih kojima je odredena
nulta fokalizacija iii unutrasnja fokalizacija (priro
da onoga sto se opaza, priroda informacija koje
se posreduju, nasuprot poziciji onoga koji opa
fa). DiskutujuCi na ovu temu, Zenet, ko;i je skovao
termin, dodaje da je kod spoljasnje fokalizacije fo
kalizator smesten u dijegezu, ali izvan svakog od li
kova, Cime se iskljucuje mogucnost izvestavanja 0
mislima iii osecanjima lika. 2. Nefokalizacija ili
ta fokalizacija u terminologiji Rimon-Kenanove.
~BaI1977, 1983, 1985; Genette 1980,1983; Lin
tvelt 1981; Rimmon-Kenan 1983. vidi jos: dram
ski nacin, videnje.
(external action).
Likovi delaju i govore nasuprot likovima koji misle i
osecaju (unutrasnja radnja). ~Brooks & Warren 1959.

SPOLJASNJA RADNJA

188

(external point Of view).

Vidi: spoljasnja fokalizacija. ~Prince 1982; Uspenskij
1973.

SPOLJASNJA TAt:::KA GLEDISTA

SPOLjASNJI ZAPLET (external

plot).
Zaplet baziran na spoljasnjim dogadanjima i dozi
vljajima, kao u avanturistickim pricama. ~ H. James
1972. Vidi jos: unutrasnji zaplet.
(middle).
Skup desavanja u zapletu ili radnji izmedu pocet
ka i kraja. Sredina sledi posle inicijalnih i pretho
di drugim desavanjima. ~Proucavaoci pripovedanja
ukazuju na to da je sredina dvojno orijentisana (pro
spektivno od pocetka ka kraju i retrospektivno od
kraja prema pocetku), te da ona paradoksalno na
preduje ka kraju, dok istovremeno odlafe stizanje
do kraja, te da tako konstituiSe (manje iIi viSe pro
duzenu) situaciju odstupanja od "normalnog" (ne
ispripovedivog). ~Aristotel 1968; Brooks 1984. Vidi
jos: zaplitanje radnje, komplikacija, narativnost, za
petljavanje.

SREDINA

STALNA UNUTRASNJA FOKALIZACIJA

(fixed internal fo

calization).
Tip unutrasnje fokalizacije u kojoj je jedan jedini lik
fokalizator; predocavanje situacija i dogadaja po
sredstvom jedne jedine tacke gledista (Ambasado
ri). ~Genette 1980. Vidi jo{;: fokalizacija.
STALNA UNUTRASNJA TACKA GLEDISTA

(fixed internal

point of view).
Vidi: un utrasnja fokalizacija.

1982.

~ Prince

(viewpoint).
Fokalizacija; tacka gledista; Grajmz razlikuje cetiri
osnovne kategorije: sveznajuce stanoviSte (nulta

STANOVISTE

1.89

style indirect libre

stanje

fokalizacija), stanoviste ucesnika u prvom lieu (homo

dijegeticko pripovedanje s unutrasnjom fokalizacijom),
subjektivno stanoviSte treceg liea (heterodijegeticko
pripovedanje s unutrasnjom fokalizaeijom) i objek
tivno stanoviSte treceg liea (spoljasnja fokalizacija).
~Grimes 1975.
STANjE (state).
Uslovi u kojima se nalazi sistem (iii neki njegov deo)
u nekoj tacki funkcionisanja; skup elemenata obe
leien jednim brojem svojstava i relacija u datom
vremenu ili prostoru; situacija. Pripovedanje je pred
stavljanje promene (jedne iii vise) stanja. ~ Beaugran
de 1980; Van Dijk 1975; Genot 1979; Herman 2002.
Vidi jos: dogadaj, motiv, iskaz stanja.
STATISTA (prop).
Egzistent koji nije aktivan u predocenim situacijama
i dogadajima. Nasuprot ucesnicima, statista Cini deo
settinga. ~Grimes 1975.
STATUS.
Odnos izmedu pripovedaca i cina pripovedanja. Za
jedno s kontaktom i stavom, status je jedna od tri
osnovne relaeije kojima je strukturirana tacka gledi
sta. ~Lanser 1981.
STAV (stance).
Odnos izmedu pripovedaca i pripovedanog. Zajedno
s kontaktom i statusom stay je jedan od tri osnovna
odnosa posredstvom kojih je strukturirana tacka gle
dista. ~Lanser 1981.
STEREOTIPNE SITUACIJE (stock situation).
Konvencionalna situacija; standardni skup stanja i
dogadaja. Stereotipne situaeije idu od posebnih (be
leg koji oznacava srodstvo, npr.) do uopstenih (zaplet

190

tipa "od prosjaka do kraljevica"). Za neke se smatra

da su pre arhetipske nego konveneionalne (reeimo,
prica 0 smrti i ponovnom rodenju). ~Holman 1972.
STEREOTIPNI UK (stock chara.-:ter).
Konvencionalni lik tradidonalno povezan s nekim
(narativnim) ianrom ili oblikom; tip. Zla maceha Hi
neustrasivi prine su stereotipni likovi iz ba;ke. ~Hol
man 1972.
STRUKTURA (structure).
Mreza odnosa u koje stupaju razliCiti konstituenti
neke eeline, leao i odnosi izmedu pojedinacnog kon
stituenta i eeline. Ako pripovedni tekst definisemo
kao da se sastoji od price i diskursa, na primer, nje
govu strukturu ce Ciniti mreza relacija izmedu pri
ce i diskursa, price i pripovednog teksta, te diskursa
i pripovednog teksta. ~ Chatman 1978; Greimas &
Courtes 1982; Piaget 1980.
STRUKTURALNA ANALIZA PRIPOVESTI (structural ana
lysis of narrative).
Analiza pripovednog teksta kao strukture. Razmatra
juCi neku pripovest, strukturalna analiza daje priori
tet (sintakticko-semantickim) odnosima (nasuprot,
recimo, poreklu, funkciji ili sadrZini). ~ Barthes 1975.
STVARNA PUBUKA (actual audience).
Realna, konkretna, publika od krvi i mesa koja sto
ji naspram autora; aktualni dekoder iii tumac tek
sta stvarnog autora. Stvarnu publiku ne treba brkati
s autorskom publikom, narativnom publikom ili ideal
nom narativnom publikom. ~ Phelan 1996; Rabinowitz
1977, 1987. Vidi jOs: citalac.
STYLE INDIRECT LlBRE.
Vidi: slobodan neupravni diskurs.

~Bally

1912.

191

subjekt

(subject).
Aktant iii osnovna uloga na dubinskom nivou nara
tivne strukture u Gremasovom modelu pripovesti.
Sub;ekt (analogan Propovom junaku i Surioovom
lavu) trazi objekt. Na nivou povrsinske narativ
ne strukture, on
konkretizovan kao protagonist.
~Greimas 1970, 1983a, 1983b; Greimas & Courtes
1982; Henault 1983. Vidi jos: aktancijalni model, ak
tancijalna uloga, antisubjekt, augzilijant, narativna
shema, narativna trajektorija.

SUBJEKT

semiotickog sistema (plan izraza i plan sadrzaja).

~ Kada imamo u vidu pripovedanje, za supstancu iz
raza moze se reCi da je jednaka mediju narativne ma
nifestacije (jezik, film itd.), dok bi supstanca sadrZaja
bila izjednacena sa skupom mogucih entiteta i do
gadaja ko;i mogu biti predstavljeni pripovedanjem.
~ Chatman 1978; Ducrot & Todorov 1979; Hjelmslev
1954,1961. Vidi jos: discourse, narativni medij, prica.

SUPSTITUTIVNO PRIPOVEDANJE (substitutionary nar

(subjective narrative).
1. Pripovedanje koje odiikuje vidljivi pripovedac Cija
osecanja, uverenja i sudovi boje tretman predoce
nih situacija i dogadaja. 2. Pripovedanje u kojem su
prikazane misli i osecanja jednog ili vise likova (za
razliku od bihevioristickog pripovedanja). ~ Brooks
& Warren 1959. Vidi jos: objektivno pripovedanje.

SUBJEKTIVNO PRIPOVEDANJE

ration).

Vidi: slobodni neupravni diskurs.

di 1972.

1938; Herna

SUZENA TACKA GLEDISTA (limited point of view).

Fokalizacija iIi tacka gledista koja je rezultat pojmov

nih Hi opazajnih ogranicenja (nasuprot sveznajucoj
tacki gledista). Roman Ambasadori ispripovedan je
iz suzene tacke glediSta, kao i prica "Sreca" Ketrin
Me;nsfild. ~N. Friedman 1955b; Stanzel1984.

SUKOB (conflict).

Borba kojom su akteri obuhvaceni. Akter se moze

boriti protiv sudbine iii kobi, protiv drustvenog iii
fizickog okruzen;a, akteri se mogu sukobljavati je
dan s drugim (spoljasn;i sukob) iii se mogu boriti sa
sobom (unutrasnji sukob). ~Brooks & Warren 1959.
Vidi jos: narativnost.

SUZENJE POLJA (restriction of field).

PotCinjavanje tacke gledista pojmovnim iii opazaj

nim ogranicenjima. ~ Blin 1954. Vidi jos: fokalizaci
ja, ogranicena tacka gledista.

(sun).
Jedna od sest osnovnih uloga iii funkcija koje izdvaja
Surio (u svom razmatranju mogucnosti drame). Sunce
(analogno Gremasovom objektu i Propovom trazenom
lieu) predstavlja zeljeni objekt i usmerava radniu lava.
~Scholes 1974; Souriau 1950. Vidi jos: aktant.

SUNCE

SVEPRISUTNI PRIPOVEDAC (omnipresent narrator).

Pripovedac koji poseduje sposobnost da bude u isto

vreme na dva razliCita mesta iii da se slobodno kre
ce napred i nazad izmedu scena koje se odvijaju na
razliCitim mestima. ~Sveprisutni pripovedaCi su ti
picni za istoriografi;u i ne moraju nuzno biti i sve
znajuci. I obrnuto, sveznajuCi pripovedac ne mora
nuzno bib sveprisutan: pripovedac Gospode Dalo
vej povremeno je sveznajuCi, ali nije sveprisutan.
~ Chatman 1978.

SUPSTANCA (substance).

Prema Hjelmslevu, za razliku od forme (materijalna

iii semanticka) stvarnost koja konstituise dva plana

192

~ Fehr

193

sveza

SVEZA (junction).
Relacija koja povezuje subjekat i objekat i koja zah
teva iskaze stanja. Postoje dva osnovna tipa sveza:
konjunkcija ("X je sa Y", "X ima Y2) i disjunkcija LX
nije sa Y", "X nema Y"). ~Greimas & Courtes 1982;
Henault 1983.
SVEZNAjUCA TACKA GLEOISTA (omniscient point of view).
Tacka gledista koju usvaja sveznajuci pripovedac; vi
denje otpozadi. Analogno nultoj fokalizaciji, svezna
juca tacka glediSta karakteristicna je za klasicno iii
tradicionalno pripovedanje (Adam Bid, Tom Dzons,
Vasar tastine). ~Booth 1983; Chatman 1978; N. Fri
edman 1955b; Genette 1980; Prince 1982. Vidi jos:
ogranicena tacka glediSta.
SVEZNAjUCI PRIPOVEOAC (omniscient narrator).
Pripovedac koji zna (prakticno) sve 0 predocenirn
situacijama i dogadajima (Tom Dzons, Vodenica na
Flosi, Evgenija Grande). Takav pripovedac ima sve
znajucu tacku gledista i kazuje viSe nego sto bilo ko
ji od likova zna iii pak vise no sto znaju svi Iikovi
zajedno. ~Booth 1983; Chatman 1978; N. Friedman
1955b; Genette 1980; Prince 1982; Todorov 1981. Vi
di jos: analiticni autor; auktorijalna pripovedna situa
cija, sveprisutni pripovedac, tacka gledista.

194

.....

S
STETOCINA (villain).
1. Nevaljalac, zlocudni antagonist; neprijatelj junaka,
sposoban za kaznjiva iii zla dela. 2. Jedna od sedam
osnovnih uloga koje Iik (bajke) moze da preuzme,
prema Propu. StetoCina (analogan Gremasovom pro
tivniku i Surioovom Marsu) suprotstavlja se junaku,
odnosno prouzrokuje nesrecu, junaka iii nekog dru
gog lika. ~Propp 1968. Vidi jos: aktant, dramatis per
sona, delokrug radnje.

195

tacka gledista

T
TACKA GLEDISTA (point of view).

Opazajna iii koneeptualna pozicija u odnosu na ko

ju su predocene situaeije i dogadaji u pripovedanju;
fokalizacija; perspektiva; staY. Usvojena tacka gledi
sta moze pripadati sveznajucem pripovedacu, Cija po
zicija varira i povremeno biva neodrediva i za koga
(uglavnom) ne vaze nikakva opazajna ili koneeptu
alna ograniCenja (sveznajuca tacka gledista: Vasar ta
stine, Adam Bid). IIi, pak, moze biti smestena u
dijegezu, tacnije, unutar lika (unutrasnja tacka gledi
sta: sve je predstav!jeno u vidu znanja, osecanja i
opazaja jednog lika ili viSe njih). U ovom slucaju, mo
ze biti staina (usvojena je perspektiva sarno jednog
jedinog lika: Sta je znala Mejzi?), promenljiva (usva
jaju se perspektive nekolicine likova koji jedan za
drugim predocavaju razlicite nizove dogadaja: Zlat
ni pehar, Doba razuma) iIi visestruka (isti dogadaj
ili isti niz pripovedan je viSe puta, svaki put iz druge
perspektive: Mesecev kamen, Prsten i knjiga). Konac
no, tacka gledista moze emanirati iz fokalne tacke
postavljene u dijegezu, ali izvan bilo koga od likova
(mimo bilo kakvog misleceg i osecajuceg bica); sto
ga ona iskljucuje informacije 0 osecanjima i mislima
i svodi pripovedanje na belezenje reci, delanja i iz
gleda likova i na setting kojim su likovi istaknuti (spo
Ijasnja tacka gledista: "Brda poput belih slonova
~Prema ovoj suzenoj definieiji (inspirisanoj Zenetom),
U

).

196

tacku gledista ("ko vidi") nuzno je razlikovati od gla

sa ("ko govori"): ona nije jednaka izrazu vee perspek
tivi koja upravlja izrazom. Ipak, narocito posle
Labokovih radova 0 narativnoj tehnici, za tacku gIe
diSta se vazda smatralo da obuhvata ne samo opa
zajni i pojmovni aparat vee i faktore poput pripove
daceve vidljivosti, favorizovane tipove tretmana
(drama iii panorama) iii odabranog tipa diskursa.
Uopste uzev, smatralo se da se ona aktivira iz odno
sa pripovedaca i procesa pripovedanja, pripovedaca i
naratera iii pripovedaca i pripovedanog (Lanser).
~ Postoji vise tipoloskih opisa pripovedanja bazira
nih na tacki gledista (u sirem, ne u uzem smislu).
Tako Bruks i Yoren (koji koriste termin fokus pripo
vedanja) nude cetvoroclanu klasifikaciju ustano
vljenu na dye distinkcije: izmedu pripovedanja u
prvom lieu i pripovedanja u trecem lieu i izmedu unu
trasnjeg prikazivanja i spoljasnjeg posmatranja do
gadaja: (1) prvo liee (autodijegeticko pripovedanje:
Velika ocekivanja); (2) posmatrac u prvom lieu (pri
povedac je sporedni lik u prici koju pripoveda: Veli
ki Getsbi); (3) autor-posmatrac (spoljasnja tacka
gledista: "Brda poput belih sionova"); (4) sveznajuCi
autor (Tesa od Ubervila). ~Grajmz, koji govori 0 sta
novistu, takode razlikuje cetiri osnovne kategorije:
(1) sveznajuce stanoviSte (jednako Bruksovom i Yo
renovom svaznajueem autoru); (2) stanoviSte uce
snika u prvom lieu (homodijegeticko pripovedanje s
unutrasnjom tackom giediSta); (3) subjektivno sta
noviSte treceg liea (heterodijegeticko pripovedanje s
unutrasnjom tackom giediSta); (4) objektivno stano
viSte treceg liea (spoljasnja tacka glediSta). ~Pujon,
ko;i radije govori 0 videnju (a sledi ga Todorov koji
razmatra aspekte), ima trojaku kasifikaciju: (1) vide
nje otpozadi (sHcno nultoj fokalizaciji iii sveznajucoj
tacki gledista; pripoveclac kazu;e viSe nego sto zna
ijedan i vise no sto znaju svi likovi: Tesa od Ubervila);

197

tacka gledista

(2) videnje sa (sHcno unutrasnjo; tacki gledista; pri

povedac kazuje sarno one sto zna jedan od vise liko
va: Ambasadori, Doba razuma); (3) videnje spolja
(sHe no spoljasn;oj tacki glediSta; pripovedac kazuje
o izvesnim situacijama manje nego sto zna ;edan Hi
vise likova: "Ubice"). ~Fridman predlaze osmoClanu
klasifikaciju, ustrojenu prema stepenu pripovedace
ve prominentnosti: (1) redaktorsko sveznanje (hete
rodijegeticki, sveznajuCi i nametljivi pripovedac: Tesa
od Ubervila, Rat i mir); (2) neutralno sveznanje (he
terodijegeticki i sveznajuCi, ali nenametljivi, bezlicni
pripovedac: Kontrapunkt, Gospodar muva); (3) ja
-svedok (pripovedac je sporedni lik u predocenim si
tuacijama i dogadajima, a ovi su videni s periferije,
ne iz centra: Dobri vojnik, Veliki Getsbi); (4) ja-pro
tagonista (pripovedac je protagonista radnje koju pri
poveda, a ova je prezentovana iz centra: Velika
ocekivanja, Haklberi Fin, Lovac u mii); (5) visestru
ko selektivno sveznanje (heterodijegeticki pripove
dac s promenljivom unutrasnjom tackom glediSta:
Doba razuma, Ka svetioniku); (6) selektivno sve
znanje (heterodijegeticki pripovedac sa stalnom
unutrasnjom tackom glediSta: Ambasadori, Portret
umetnika u mladosti); (7) dramski nacin (hetero
dijegeticki pripovedac sa spoljasnjom tackom gle
dista: Cudno doba); (8) kamera (situacije i doga
daji su pripovedani "onako kako su se zbivali" pred
neutralnim aparatom koji snima i koji ih emituje to
boze bez organizacije i selekcije: Rastanak sa Berli
nom). ~Stancl razlikuje tri tipa pripovednih situacija:
auktorijalnu pripovednu situaciju (koju karakterise
sveznajuCi pripovedae: Tesa od Ubervila, Tom
Dions); personalnu pripovednu situaciju (heterodije
geticki pripovedac s unutrasnjom tackom glediSta:
Ambasadori); i pripovednu situaciju prvog lica (pripo
vedanje u prvom lieu: Velika ocekivanja, Mucnina).
Ovim trima kategorijama (odnosno svojim, koje su

198

tacka glediSta

sustinski identicne) Romberg dodaje jos i pripove

daca kao posmatraca ponasanja ("Brda po put belih
slonova"). ~ Uspenski smatra da se tacka gledista ma
nifestuje na cetiri plana ideoloskom, frazeoloskom,
prostorno-vremenskom (pripovedacf.'va prostorna
perspektiva na pripovedano i temporalrla udaljenost
od pripovedanog) i psiholoskom (pripovedaceva psi
holoska bliskost Hi distanca u odnosu na pripoveda
no)
i uspostavlja temeljnu distinkciju na svakom
od planova izmedu onoga sto naziva unutrasnjom i
spoljasnjom tackom glediSta (da Ii je opazajna iii poj
movna pozicija unutar iii izvan dijegeze, da Ii izneta
informacija proistice iz unutrasnjeg ili spoljasnjeg
pogleda). ~Dolezel dolazi do sestoClane kategoriza
cije utemeljene na razlikovanju Ich-Form i Er-Form
(pripovedanja u prvom, odnosno trecem licu) i jos
dodatno na raslojavanju tri pripovedna naCina:
objektivni (pripovedac vidi situacije i dogadaje s pe
riferije a ne iz centra, te ne ulazi u njihovo procenji
vanje n~ti ih komentarise), retoricki (pripovedac vi
di situacije i dogada;e s periferije, ali je nametljiv)
i subjektivni (situacije i dogadaji se vide iz centra).
~ 1(onacno, Lintvelt predlaze petoClanu klasifikaciju:
(1) heterodijegeticki auktorijalni tip naracije (tacka
glediSta heterodijegetickog pripovedaca: Tesa od Uber
vila, Tom Dions); (2) heterodijegeticki aktorijalni tip
naracije (pripovedac je heterodijegetican, ali tacka
glediSta pripada liku: Ambasadori); (3) heterodije
geticki neutralni tip naracije (nalik Fridmanovom
dramskom modusu: "Ubiee", Moderato cantabile);
(4) homodijegeticki auktorijalni tip naracije (tacka
gledista pripada homodijegetickom pripovedacu kao
pripovedacu: Moby Dick; (5) homodijegeticki akto
rijalni tip naracije (tacka glediSta homodijegetickog
pripovedaca kao lika: Glad). ~ Bal 1977, 1983, 1985;
Brooks & Warren 1959; Chatman 1978, 1990a; Cohn
1981; Dolezel 1973; Ehrlich 1990; Fludernik 1996;

199

tacka glediSta Iika

N. Friedman 1955b; Fiiger 1972; Genette 1980, 1983;

Grimes 1975; H. James 1972; Kablitz 1988; Lanser
1981; Leibfried 1972; Lintvelt 1981; Lubbock 1965;
Nunning 1990,2001; Phelan 2001; Pohler 1996; Prin
ce 1982,2001; Rabatel 1997; Romberg 1962; Van
Rossum-Guyon 1970; Schmid 1973; Simpson 1993;
Stanzei 1964, 1971, 1984; Todorov 1981; Uspenskij
1973; Weilnann 1973. Vidi ;os: filter, ugao gledanja.

TACKA GLEDISTA LlKA (point.-ot-view charact.er).

Vidi: tokalizator.

TACKA GLEDISTA PRIPOVEDANJA (point-ot-view nar

rat.ive).
Pripovedan;e s unutrasnjom tackom glediSta. ; Pascal
1977.
TACKA PREOKRETA (t.urning point.).
Cin iii zbivanje koje je odlucujuce u pogledu dosti
znosti iii nedostiznosti cilia. ; Beaugrande 1980. Vi
di jos: kriza.
TEMA (t.heme).
Kategorija iii okvir semantiCke makrostrukture koji
je moguce izvuCi, odnosno prikupiti iz distinktivnih i
diskontinuiranih tekstualnih elemenata koji (smatra
se) temu ilustruju. Tema iskazuje opstije i apstrakt
nije entitete (ideje, misli i s1.) od onih kOjima se ne
posredno bavi sam tekst iii neki njegov deo. ; Temu
treba razlikovati od drugih vrsta makrostrukturnih
kategorija iIi okvira koji takode povezuju iii omogu
cavaju povezivanje tekstualnih elemenata i kazuju 0
cemu je tekst iii neki njegov segment: rec je 0 okvi
ru "ideje" a ne 0, na primer, okviru radnje (zapletu)
iU okviru egzistenata (Iik, setting). ; Stavise, temu ne
treba brkati s motivom, koji je konkretnija i specific
nija jedinica sto temu manifestuje, niti je treba brkati

200

tem.poralni zglob

s toposom, kojeg konstituise (a ne ilustruje) specifi

can zbir motiva. ; 1(onacno, tema dela razlikuje se od
teze dela (doktrine koju delo podrtava). Za razliku
od ove druge, tema ne promoviSe odgovor vee po
maie pokretanju pitanja: ona je kontemplativna, a ne
asertivna. ; Barthes 1974; Beardsley 1958; Bremond
1985; Chatman 1983; Van Dijk 1977; Daemrich &
Daemrich 1986; Ducrot & Todorov 1979; Falk 1967;
N. Friedman 1975; Frye 1957; Prince 1985b, 1992;
Rimmon-Kenan 1985; Wellek & Warren 1949; Zhol
kovsky 1984.
TEMATSKA ULOGA (thematic role).
Skup atributa i ponasanja, povezan sa bar jednom
aktancijalnom ulogom, koji definise aktera. Postoje
profesionalne uloge (lekar, uCitelj, sel;ak, pop itd.),
porodicne (otac, maeeha, stariji brat itd.), psiho
socijalne (pedant, snob, paranoik itd.) i tako da
lje. ;U Gremasovom modelu pripovedanja, tematska
uloga konstituise ;ednu prelaznu kategoriju izmedu
aktanta i aktera: ona po maze da se prvi specifiku
je, a zauzvrat je specifikovana potonjim. ;Greimas
1983a; Greimas & Courtt~s 1982; Hamon 1972, 1983;
Henault 1983.
TEMPO.
Stopa narativne brzine. Elipsa, sazetak, scena, uspore
ni prikaz i pauza jesu glavni tipovi tempa u pripove
danju. ; Bentley 1946; Chatman 1978; Genette 1980.
TEMPORALNI ZGLOB (t.emporaljunct.ure).
Temporalno razdvajanje dye narativne recenice.
U nekom nizu temporalno ustrojenih recenica, preme
stanje preko temporalnog zgloba vodi do promene
semanticke interpretacije izvornog niza: uporediti
"Dion je rutao; potom je Dion otiSao na spavanje" i
"Dion je otiSao na spavanje; potom je Dion rucao".

201

temporalnost

tipologija zapleta

~ Za

Labova, minimalna pripovest jeste ona koja po

seduje jedan temporalni zglob. ~Labov 1972; Labov
& Waletzky 1967.

teza mogla biti da je ta; sunovrat za zaljenje.

sley 1958; Chatman 1983; Suleiman 1983.
TIP

(tense).
1. Skup temporalnih relacija - brzine, rasporeda,
distance itd. izmedu pripovedanih situacija i do
gadaja i njihovog pripovedanja, prica i diskurs, pri
povedano i pripovedanje. 2. U gramatici, indikativni
oblik specificnog vremena; glagolsko vreme. Psi
holozi, lingvisti i istrazivaCi knjizevnosti i fikcije
(Biler, Benvenist, Vajnrih) cesto su sugerisali da se
gran'laticka vremena mogu razvrstati u dye glav
ne kategorije: vremena povezana s deiktickim siste
mom "Ja-ovde-sada", sa situacijom iskazivanja (na
primer, englesko sVrSeno sadasnje vreme koje po
vezuje pros Ii dogadaj sa sadasnjim vremenom: "he
has eaten") i vremena koja nisu povezana s nave
denim sistemom i situacijom (preterit, na primer,
upucuje na proslo dogadanje bez uspostavljanja
veze sa sadasnjoscu: "he ate"). Pripovedanje privi
leguje drugu grupu (preterit, na primer, ali i imper
fekt i pluskvamperfekt, nasuprot prezentu, prezent
perfektu iii futuru). ~Benveniste 1971; Bronzwaer
1970; K. Buhler 1934; Ducrot & Todorov 1979; Fle
ischman 1990; Fludernik 1996; Genette 1980; Ryan
1993; Todorov 1966; Weinrich 1964. Vidi jos: bes
prochene Welt, epski preterit, erzahlte Welt.

TEMPORALNOST

(thesis).
Doktrina Hi ideoloski kontekst teksta; stavovi i po
gledi (filozofski, moralni, politicki) koje tekst za
stupa. Tezu dela razlikujemo od njegove teme: teza
promovise nekakav odgovor umesto da postavlja
pitanja, i trazi da se s njom slozimo a ne da 0 njo;
razmisljamo. Stoga, tema nekog romana moze biti
sunovrat juznjacke aristokratije, doCim bi njegova

TEZA

2.02.

~Beard

(type).
Staticni karakter s nekolicinom atributa i koji I.,:onsti
tuiSe paradigmatican sluca; u pogledu nekih osobina,
stavova iii uloga (tvrdica, hvalisavac, femme fatale,
hipohondar itd.). ~Ducrot & Todorov 1979; Scholes
& Kellogg 1966.

TIPOLOGIJA ZAPLETA (plot typology).

Odredivanje i razvrstavanje tipova zapleta prema

strukturalnim iii nekim drugim slicnostima. Na pri
mer, zapleti mogu biti euforicni (srecni: stvari se
menjaju nabolje) iIi disforicni (nesrecni: stvari se me
njaju nagore), spoljasnji (zasnovani na spoljasnjim
dogadajima i dozivljajima) iii unutrasnji (zasnovani
na oseeanjima i drugim unutrasnjim zbivanjima), jed
nostavni (kojima nedostaje peripetija i/ili prepozna
vanje) iii slozeni, epski (epizodicni, labavo povezani)
iii dramski (cvrsto upleteni) i tako dalje. ~Medu mo
dernim pokusajima da se osmisli tipologija zapleta,
sa stanovista naratologije naroCito su vredne pomena
Krejnova i Fridmanova. Krejn nudi tripartitnu klasi
fikaciju: zapleti radnje (podrazumevaju pro menu si
tuacije protagoniste: Braca Karamazovi), zapleti lika
(podrazumevaju promenu moralnog karaktera pro
tagoniste: Portret jedne ledi) i zapleti misli (podra
zumevaju promenu naCina miSljenja i osecanja lika:
Marije epikurejac). ~Fridman predlaze neSto razra
deniju klasifikaciju, tako sto uvodi dodatna razliko
vanja po pitanju uspeha iii neuspeha protagoniste, po
pitanju odgovornosti i privlacnosti junaka, te po pi
tanju toga kako Citava ova kombinacija faktora treba
da utice na osecanja primaoca: 1. Zapleti sudbine:
(a) radn;a zapleta (organizovana oko problema i resenja,
te cesta u popularnoj knjizevnosti: Ostrvo s blagom);

2.03

tipovi diskursa

(b) pateticni zaplet (privlacan ali slab protagonista ne

uspeva, a nesrecni ishod izaziva sazaljenje: Tesa od
Ubervila); (c) tragicki zaplet (privlacan protagonista
odgovoran je za vlastitu nesrecu, te se prozivljava ka
tarza: Car Edip, Kralj Lir); (d) kazneni zaplet (antipate
ticni iako delimicno divljen;a vredan protagonista koji
ne uspeva: Ricard Ill, Blago Sfjera Madre); (e) senti
mentalni zaplet (privlaean ali slab ili pasivan protago
nista na kraju ipak uspeva: Sumorna kuca, Ana Kristi);
(f) zaplet zadivljavanja (privlacni i odgovorni protago
nista uspeva i izaziva postovanje i divljenje: Tom Sojer,
Gospodin Roberts); 2. Zapleti lika: (a) zapiet sazreva
nja (privlacni ali naivni protagonista stize do zrelosti:
Portret umetnika u mladosti, Velika ocekivanja, Por
tret jedne ledt); (b) zaplet popravljanja (privlacni pro
tagonista odgovoran jc za vlastitu nesrecu, ali menja
stvari nabolje: Skerletnoslovo, Stubovi drustva); (c) za
plet iskusavanja (protagonista viSe puta propada, te se
odrice svojih ideala: Galeb, Ujka Vanja); (d) zaplet iz
vitoperenja (privlacni protagonista menja se nagore
posle neke znacajne krize: Imoralista); 3. Zapleti misli:
(a) obrazovni zaplet (misljenje privlacnog protagoniste
se popravlja, ali se ne vide posledice tog popravljanja
na njegovo ponasanje: Haklberi Fin); (b) zaplet otkro
venja (protagonista dospeva do uvida u vlastito sta
nje: "euvaj se psa" Roalda Dala); (c) afektivni zaplet
(protagonista men;a stavove i osecanja, ali ne i filozo
fiju: Gordost i predrasude); (d) zaplet deziluzionira
nja (protagonista gubi ideale kao i saosecanje publike,
te zavrsava u ocajanju iii smrti: Veliki Getsbi, Duvan
ski posrednik). ~Aristotle 1968; Chatman 1978; Crane
1952; Ducrot & Todorov 1979; N. Friedman 1955a,
1
Pavel 1985; A. Wright 1982.

ton

uobicajeno razlikuju na skali opadajuceg pripo

vedacevog posredovanja: (1) pripovedani diskurs;
(2) najavljeni neupravni diskurs (jedna varijanta ne
upravnog iii transponovanog diskursa); (3) slobodni
neupravni diskurs (jos jedna varijanta neupravnog,
odnosno transponovanog diskursa); (4) (najavljeni)
upravni diskurs (preneti diskurs); (5) slobodni uprav
ni diskurs (neposredni diskurs). ~Chatman 1978; Flu
dernik 1993, Gcnette 1980, 1983; Herman 1995;
McHale 1978; Rimmon-Kenan 2002.
(stream of consciousness).
Vrsta slobodnog upravnog govora iii unutrasnjeg mo
nologa kojim se nastoji postiCi "direktan citat uma"
(Bauling); naCin predstavljanja ljudske svesti usme
ren na nasumicni tok misli, kojim se naglasava nje
gova alogicna, "negramaticna", asocijativna priroda
(monolog Moli Blum u Ulisu). ~Iako su unutrasnji
monolog i tok svesti cesto smatrani medusobno za
menljivim, oni su cesto i suprotstavljani. Unutrasnji
monolog hi predstavljao misli lika a ne utiske iii opa
zaje, dok bi tok svesti izlagao i utiske i misli; i j05,
prvi bi postovao morfologiju i sintaksu, dok poto
nji ne bi (interpunkcija ne postoji, gramaticki ob
lici su krnji, brojne su kratke nezavrSene recenice,
sa cestim neologizmima), u pokusaju da uhvati mi
sao u fazi nastajanja, pre bilo kakve logicke poveza
nosti. ~Termin je skovao Vilijam Dzejms da objasni
natin na koji se predstavlja svest. ~Bowling 1950;
Chatman 1978; Cohn 1978; M. Friedman 1955; Ge
nette 1980; Humphrey 1954; W. James 1890; Scho
les & Kellogg 1966.

TOK sVEsTI

(tone).
Pripovedacev stay, ddanje prema narateru ilili predo
cenim situacijama : dogadajima, onako kako ih eks
plicitno iii implicitno otkriva njegovo pripovedanje.

TON

(types of discourse).
Osnovni nacini predstavljan;a m!sli i (izgovore
iii napisanih) iskaza lika. Sledece kategorije se

TIPOVI DISKURSA

204

205

transformacija

topos

~Ton

moze biti shvacen kao funkcija distance.

oks & Warren 1959; Richards 1950.

~ Bro

TOPOS.

Bilo koja stabilna dispozicija motiva koja se ucestalo

pojavljuje u (knjizevnim) tekstovima. Toposi poput
mudre lude, starog deteta iii locus amoenus veOlna
su cesti u knjizevnosti Zapada. ~Curtius 1973; Duc
rot & Todorov 1979. Vidi jos: tema.

reCi da je njena transforma, koja proistice iz prime

ne transformacije poretka na izvornu nisku (upoce
di "BUa je sirota; potom je dobila na lutri;i; potom
se obogatila" i "Obogatila se. Pre no lito se obogat1
la bila je sirota, a onda je dobila na lutriji"), ~Termin
,.transforma" pozajmljen ;e iz transformativno-gene
rativne gramatike. ~Prince 1973. Vidi ;os: transfor
maciono pravilo.
(transformation).
Operacija kojom se u vezu dovode dye niske Hi dva
strukturna nivoa unutar istog teksta ili niske u ra
zlicitim tekstovima. ~Prema Todorovu, na primer,
transformacija je relaci;a koja nasta;e izmedu dye
tvrdnje koje imaju za;ednicki predikat, i moze biti
prosta (podrazumeva pridruzivanje jednog operato
ra modalnosti, negacije i sl. bazicnom predikatu:
"X jede hamburger na dan" ----+ "X ne jede hamburger
na dan") Hi slozena (podrazumeva kalemljenje nekog
predikata na bazicni predikat: "X jede hamburger na
dan" ----+ "X (Hi Y) kaze da X jede hamburger na dan").
Medu prostim transformacijama izdvajaju se modal
ne transformacije ("X mora da jede hamburger na
dan"), te transformacije namere ("X nastoji da jede
hamburger na dan"), ishoda ("X uspeva dajede ham
burger na dan"), naCina ("X hita da jede hamburger
na dan"), aspekta ("X nastavlja da jede hamburger
na dan") i statusa ("X ne jede hamburger na dan").
Slozene transformacije, pak, mogu biti transforma
cije pojave ("X, iii Y, tvrdi da X jede hamburger na
dan"), znanja ("X, iii Y, zna da X jede hamburger na
dan"), opisa ("X, ili Y, veli da X jede hamburger na
dan"), pretpostavljanja ("X, iii Y, podozreva da X jede
hamburger na dan"), subjektivizacije ("X, ili Y, veruje
da X jede hamburger na dan") i stava ("X, iii Y, voli 51:0
X jede hamburger na dan"). Da bi narativni niz bio pot
pun, on mora sadriati dye razliCite recenice/propozicije

TRANSFORMACIJA

(duration).
Skup pojava koje spadaju u odnose izmedu vreme
na price i vremena pripovedanja. Prvo moze bib duze
ili krace od potonjeg ili, pak, jednako njemu. ~Traja
nje je problematican pojam, narocito u slucaju pisa
nog narativa. Cak i kada je vreme price specificirano
(ovaj dogadaj traje deset minuta, onaj dvadeset), vre
me pripovedanja, odnosno diskursa (vreme tokom
kojega se odvija pripovedanje price, odnosno predo
cavanje vremena price) tesko je, da ne kazemo ne
moguce, izmeriti: ono nije jednako (promenljivom)
vremenu koje je potrebno za Citanje Hi pisanje pri
povesti nib je jednako vremenu za koje se kaze da
dato pripovedanje zauzima (zamislite pripovedan;e
na tri strane koje se zavrsava sa "Poceh svoje izlaga
nje u devet, a sada je dvanaest", iii tri stobne strana
pdpovedanja koje se okoncava istom recenicom). To
je navelo mnoge naratologe da razmatranje brzine
Hi tempa pretpostave razmatranju trajanja, kao po
zeljnijem i plodotvornijem. ~Chatman 1978; Genet
te 1980; Metz 1974; Prince 1982. Vidi ;os: hod, ritam.

TRAJANJE

(transform).
Niska koja nastaje kao rezultat primene transforma
cije na neku nisku ili skup niski. Ako imamo nisku
situacija i dogadaja "A-potom-B-potom-C", na pri
mer, onda se za nisku "C-pre C-A-potom-B" moze

TRANSFORMA

206

207

transforHlacija

transfonnaciono pravilo

u transformacionoj relaciji. ~Gremas takode SInatra

da transformacije povezuju unutartekstualne niske
s istog strukturnog nivoa. One su jednake opera
cijama konjunkcije i disjunkcije izmedu subjekta i
objekta, a u sirem smislu, one vode od inicijalnog
do konacnog stanja kroz konstituisanje suprotno
sti iii protivrecnosti (vlastitih inverzija ili negacija).
~Dok Todorov i Gremas vide transformacije kao
intratekstualne, uz pripadnost istom strukturnom
nivou, za neke istrazivace naracije
naroCito za
one na koje je uticala transformativno-generativna
gramatika (Van Deek, Pavel, Prins itd.) - transfor
macije jesu intratekstualne, ali (najcesce) usposta
vljaju relacije izmedu razlicitih strukturnih nivoa
(ishodisni iii nivo dubinske strukture pripovesti i
njena povrsinska struktura). Podrobnije, one dovo
de do izvesnih promena (permutacija, dodavanJe ili
brisanje elemenata itd.) u odredenim niskama du
binske strukture (iIi njihovim transformama). Na
primer, ako imamo neku nisku koju je moguce raz
loziti kao "A-potom-B-potom-C", transformacija
poretka koja bi nad njom mogla biti izvdena da
la bi "C-pre
potom-B", dok bi transformaci
ja ponavljanja dala "A-potom-B-potom-C-ponovo
A" (uporedi "Bio je veoma srecan; potom je napu
stio zavicaj; potom je postao nesrecan", "Postao je
nesrecan. Pre no sto je postao nesrecan, bio je ve
oma
onda
napustio zavicaj" i "Bio je ve
oma srecan; potom je napustio zavicaj; potom je
postao nesrecan. Bio je veoma srecan:'). Stoga se
iz iste dubinske strukture mogu derivirati bar dye
ili viSe razliCitih povrsinskih struktura. ~ Za razli
ku od prethodnih, neki proucavaoci pripovedanja
(naroCito oni koji se bave narodnim pricama i mi
tovima) smatraju transformacije intertekstualnim
a ne intratekstualnim operacijama. Prema Propu,
na primer, specificne radnje kojima se konkretizuju

208

funkcije, temeljne konstituente i komponente svake

ba;ke, mogu se menjati od bajke do bajke (iii grupa
bajki), a te promene (za koje bi se moglo reCi da su
podlozne istorijski determinisanoj evoluciji, tokom
koje, na primer, cudesno postaje racionalno iii ju
nacko prerasta u humoristicko) naziva transforma
cijama. Slieno tome. prema Levi-Strosu, za koga se
mit sastoji od svih svojih verzija, ove varijacije jed
nog mita mogu biti dovedene u vezu s transforma
cijama. ~ Van Dijk 1980; Ducrot & Todorov 1979;
Greimas 1970, 1971, 1983b; Greimas & Courtes
1982; Henault 1983; Kangas-Maranda & Maran
da 1971; Levi-Strauss 1963, 1965-1971; Mandler &
Johnson 1977; Pavel 1976, 1985; Prince 1973, 1982;
Propp 1968, 1984; Todorov 1978, 1981. Vidi jos: na
rativna gramatika, transformaciono pravilo.
(transformational rule).
Pravilo koje dopusta odvijanje odredenih promena
u izvesnim niskama, pod pretpostavkom da te niske
imaju nekakvu strukturu. Prvi deo transformacionog
pravila jeste strukturalna analiza (SA) Ciji je cilj da
utvrdi na koju vrstu niski se primenjuje koje pravi
10; drugi deo ustanovljava strukturnu promenu (SP)
posredstvom numerisanja elemenata iz SA. Na pri
mer, da bi se pokazalo da dogadaj A moze da se poja
vi nakon drugog dogadaja, B, cak i ako mu vremenski
prethodi (kao u "Jela je hamburger; pre toga bese po
jela picu
te da se moze uspostaviti transformaci
one pravilo:
SA: A - potom B
SP: 3 - pre 3-1
~Transformaciona pravila uvezena su u naratologi
iz transformativno-generativne gramatike i igra
vaznu ulogu u nekim gramatikama pripovedanja.
~Chomsky 1957, 1962, 1965; Prince ]973,1982. Vi
di jos: narativna gramatika, transformacija.

TRANSFORMACIONO PRAVILO

ii

),

209

tripiiran;e

transponovani diskurs

TRANSPONOVANI DISKURS (transposed discourse).

Neupravni diskurs. Zajedno s prenetim diskursom
(upravni diskurs) i pripovedanim diskursom, transpo
Dovani diskurs je, prema Zenetu, jedan od tri osnov
na .naCina predstavljanja iskaza i verbalnih misli
likova. ~ Genette 1980, 1983. Vidi jos: tipovi diskursa.
TRANSPONOVANI GOVOR (transposed speech).
Transponovani diskurs, naroCito u slucajevima pre
nosenja iskaza likova (a ne njihovih misli). ~Genet
te 1980, 1983. Vidi jos: neupravni govor.
TRAZENO LICE (sought-for person).
Jedna od sedam osnovnih uloga koje lik moze da
igra (u bajci), prema Propu. Trazeno lice (analog
no Surioovom suneu i Gremasovom objektu) obicno
predstavlja princeza. ~Propp 1968. Vidi jos: aktant,
dramatis persona, delokrug radnje.
TRIJADA (triad).
Sedja od tri jedinice iii funkcije koje odgovaraju tri
rna bazicnim fazama svakog procesa i konstituiSu
elementarni (minimalni, cesticni) narativni niz - (1)
virtualnost (situacija otvara mogucnost); (2) aktua
lizacija iii neaktualizacija mogucnosti; (3) postiza
nje iii nepostizanje:

intervencije junaka ima sarno ako je naneta steta, a

uspeh postoji samo ako je bilo intervencije. S druge
strane, svaki anteriorni pojam nudi konsekventnu al
ternativu: nanosenje stete moze voditi ka intervenciji,
ali i odsustvu intervencije junaka, kao sto intervencija
moze izaCi na uspeh iii na neuspeh. ~Trijade se mo
gu kombinovati da nap rave slozenije nizove, a prema
Bremonu, najkarakteristicniji naCini kombinovanja
jesu ulancavanje ("leda-u-leda" sukcesija, bout a bo
ut: ishod jednog niza konstituise situaciju otvaranja
mogucnosti u drugom nizu), umetanje (enclave: je
dan niz se smesta u drugi i specificira ili podrobnije
predstavlja jednu od svoje prve dYe funkcije) i veziva
nje (accolement: isti niz sagledava se sa dva razlicita
stanoviSta, saCinjen je od dva razliCita skupa funkci
ja, u zavisnosti od usvojene tacke gledista):
Al

AI

t
t

Bl

A2

A3

'"

BI

t
B2
t

B3

postizanje
aktualizacija
virtualnost {

nepostizanje

t
t
B..,

Al

BI

t t
A2 = B.,
t rB)
A
3 '"

B3

t
t

A2
A3

~Bremond

1973, 1980.

neaktualizacija

Preciznije govoreci, neki elementarni niz moze biti sa

stavljen od "nanosenja stete, intervencije junaka, uspe
ha", a drugi niz moze biti saCinjen od "nanosenja stete,
intervencije junaka, neuspeha". ~Unutar trijade, poste
riorni pojam implicira anteriorni, ali obrnuto ne vaii:

210

TRIPLIRANJE (triplication).
Dvostruka repeticija, na nivou pripovedanog, ;ednog
iii vise (nizova) dogadaja; utrostrucenja. Lik moze, na
primer, narusiti tri zabrane iii izvesti tri teska pod
viga. ~Tripliranje je uobiCajeno u folklornoj knjizev
nosti. ~Vidi ;os: dupliranje.

211

trpni Uk

(patient).
Zajedno sa delatnim likom, jedna od dye osnovne ulo
ge u Bremonovoj tipolog,iji. Dok su trpni likovi pogo
deni odredenim procesima. (tacnije, postaju Zrtve
korisnici), delatni likovi pokrecu te procese sto poga
daju trpne likove, menjaju njihove situacije (popra
vljajuCi Hi pogorsavajuCi ih), iii ih odrZavaju na istom
(bilo dobro ili lose). cjBremond 1973; Scholes 1974.

TRPNI UK

(proposition).
Elementarna jedinica price ko;u Cine subjekat i pre
dikat; motiv. Recenice opisuju stanja ("X je Y ili do
gadaje ("X je ucinio Y"). Neke su logicki esencijalne
za pripovednu radnju i njenu kauzalno-hronolosku
koherentnost, docim druge nisu. One se kombinu
ju u nizove i mogu se povezivati temporal no, kauzal
no, prostorno, transformaciono itd. ~Todorov 1981.
Vidi jos: transformacija.

TVRDNJA

(participant).
Akter; egzistent ukljucen u pripovedane situacije i
dogadaje i koji na njih imaju izvestanuticaj (nasu
prot Propovoj koncepciji). ~Grimes 1975.

UCESNIK

(frequency).
Odnos izmedu broja koji odreduje koliko se puta do
gadaj zbio i broja koji odreduje koliko je puta taj doga
daj pripovedno predstavljen. Na primer, mogu jednom
ispricati dogadaj koji se jednom zbio, ili n puta isprica
ti ono sto se 1'1 puta desilo (singulativno pripovedanje);
mogu n puta ispricati ono sto se desHo sarno jednom
(repetitivno pripovedanje); mogu, konacno, jednom is
pripovedati ono sto se desHo n puta (iterativno pripo
vedanje). ~Genette 1980,1983; Rimmon-Kenan 2002.

UCESTALOST

(well-spoken narrator).
Pripovedac Ciji je nacin izrazavanja standardan (iIi Cak
elegantan) i funkcioniSe kao norma u odnosu na ko
ju se situiraju naCini izrazavanja likova. cjPrema Hjuu,
kontrast izmedu dikcije uCtivog pripovedaca i dikcije
likova svojstven je romanu nasuprot epu. cjHough 1970.

UCTIVI PRIPOVEDAC

(slant).
Pripovedacka tacka gledista nasuprot filteru, tacki
gledista lika; pripovedacev staY i njegove posledice
(psiholoske, socioloske, ideoloske) na izvestavanje

UGAO GLEDANJA

213

212

~j

ugovor

o situacijama i dogadajima. ~ Za Cetmena, razlikovanje

ugla gledanja i filtera odgovara zenetovskom razliko
vanju izmedu "ko govori" i "ko vidi", ~Chatman 1978.
(contract).
1. Vidi narativni ugovor. 2. U Gremasovom modelu,
sporazum izmedu posiljaoca i subjekta. Ugovor poto
njem pribavlja program koji treba da realizuje, pa se
onda moze reCi da predstavlja glavni izvor (kanonskih)
pripovesti. ~Subjekt moze da ispuni (Hi ne uspe da is
puni) ugovor, te da bude nagraden (iIi kaznjen). ~Adam
1984; Barthes 1974; Greimas 1983a, 1983b; Greimas &
Courtes 1982. Vidi jos: manipulacija, sankcije.

UGOVOR

(nesting).

Vidi: umetanje. ~ Barthes 1974.

UKLAPANjE

(enchainment).
NaCin za kombinovanje trijada u kome ishod jedne
predstavlja pocetnu situaciju sledece. Za pripovest po
put "Bese srecan; sreo je Pitera, pa se unesreCio; po
tom je sreo Pola i postao opet srecan" moze se reCi da
nastaje iz ulancavanja "Bese srecan, srete Pitera, po
stade nesrecan" i "Bese nesrecan, srete Pola, posta
de srecan:' ~Bremond 1973, 1980. Vidi j05: vezivanje.

ULANCAVANjE

(role).
Tipiean skup funkcija koje moze da vr5i neki entitet i
atributa koji mu se mogu pripisati. ~ Postoji nekoliko
tipologija predlozenih uloga, od kojih su neke izvrsile
znaeajan uticaj na naratologiju. Prop izdvaja sedam dra
matis personae, odnosno osnovnih funkcionalnih uloga,
u okviru svog shvatanja strukture bajke, od kojih sval<a
odgovara odredenom delokrugu radnje: stetocine, dari
vaoca (snabdevaca), pomocnika, careve kceri (trazenog
lica) i njenog oca, posiljaoca,junaka (trazioca iii irtve)
i laznogjunaka. ~Surio razlikuje sest osnovnih uloga,

ULOGA

214

umetanje

odnosno dramskih funkcija: lav (usmerena tematska si

la, subjekt, junak), sunce (predstavnik trazenog objekta,
usmeravajuca vrednost), zemlja (potencijalni dobitnik
Objekta, onaj za cijn konaenu dobrobit dela usmerena
tematska sila, primalad, Mars (protivnik), vaga (arbitar
situacije iIi onaj koji nag';:aduje, dodelitelj dobra, ona; ko
ji razmerava vrednosti, posiUalac) i mesec (spasilac, po
mocnik). ~Gremas je osmislio aktancijalni model kojim
je predstavl;ena struktura odnosa u ko;e stupaju aktanti,
odnosno nosioci osnovnih uloga na nivou dubinske 00
rativne strukture. Izvorno je model podrazumevao sest
aktanata: Sub;ekt, Ob;ekt, Posiljalac, Primalac, Pomoc
nik i Protivnik. U kasnijoj verziji, Pomocnik i Protivnik
vise nisu aktanti. ~Bremon je razvio prilicno slozenu ti
pologiju time sto je uveo razlikovanje trpnih likova (zr
tava iIi korisnika) i delatnih likova (onih ko;i vrse uticaj,
koji izazivaju promenu iIi oddavaju isto stanje). ~Jednu
ulogu moze igrati viSe razliCitih aktera iii likova, kao sto i
jedan akter iIi Hk moze igrati viSe razliCitih uloga. ~Bre
mond
Ducrot & Todorov 1979; Greimas 1970,
1983a, 1983b; Greimas & Courtes 1982; Propp 1968;
Scholes 1974; Souriau 1950. Vidi jos: stereotipni Uk, tip.
(embedding).
Takva kombinacija narativnih nizova (bilo da su pripo
vedani od strane iste iii razliCitih pripovednih instanci)
u kojoj je ;edan niz umetnut u drugi (jedan smesten
unutar drugog). Pripovest poput "Dzejn bese srecna,
Suzan nesrecna; onda Suzan srete Floru i postade sree
na; Dze;n srete Pitera, te se unesreci" moze se videti
kao rezultat umetanja "Suzan bese nesrecna, a onda
je srela Floru, pa postala srecna" u "Dze;n 'bese sree
na, a onda srete Pitera, te se unesreCi". Na sliean naCin
se moze govoriti 0 Manon Lesko kao 0 rezultatu ume
tanja De Grijeove pripovesti u onu ko;u pripoveda g.
De Renonkur. ~ Zajedno s vezivanjem i alternacijom,
umetanje (iIi uklapanje) jedan je od osnovnih naCina

UMETANjE

215

umetnllta pripovest

za kombinovanie narativnih nizova. ~Bal 1981b; Be

rendsen 198]; Bremond 1973; Ducrot & Todorov
1979; Prince 1973, 1982; Todorov 1966, 1981. Vidi jos:
metadijegeticko pripovedanje.
'
UMETNUTA PRIPOVEST (embedded narrat:ive).
Pripovest unutar pripovesti; metadijegeticko pripo
vedanje. ~Genette 1980; Nelles 1992, 1997. Vidi jos:
umetanje, okvirna pripovest.
UNUTRASNjA ANALIZA (int:ernal analysis).
Pripovedacev izvestaj, iskazan vlastitim recima, 0
mislima i utiscima lika; pripovedni izvestaj 0 mislima
i utiscima, reCima koje su prepoznatljivo pripoveda
ceve (za razliku od pripovedanog monologa); psiho
naracija. ~Bowling 1950; Chatman 1978; Cohn 1978.
Vidi jos: analiza.
UNUTRASNjA FOKALIZACljA (int:ernal focalizat:ion).
Tip fokalizacije u kojem se informacija otkriva kroz
(konceptualnu iii opazajnu) tacku gledista iii perspek
tivu lika. ~Unutrasnja fokalizacija moze biti stalna (ka
da ;e usvojena sarno jedna perspektiva: Ambasadori,
5ta je znala Mejzi, Dama u jezeru Roberta Montgome
rija), promenljiva (kada se smenjuju razliCite perspek
tive da bi se predstavile razlicite situacije i dogadaji:
Doba razuma, Zlatni pehar) , iIi visestruka (kada su iste
situacije iii dogadaji predoceni vise no jednom, svaki
put iz drugaCije perspektive: Prsten i knjiga, Mesecev
kamen, Rasomon). ~BaI1985; Genette 1980. Vidi jos:
stalna unutrasnja fokalizacija, unutrasnja tacka glediSta,
visestruka unutrasnja fokalizacija, personalna pripoved
na situacija, promenljiva unutrasnja fokalizacija, videnje.
UNUTRASNjA RADNJA (int:ernal act:ion).
Ono sto likovi misle i osecaju, nasuprot onome sto go
yore i Cine (spoljasnja radnja). ~Brooks & Warren 1959.

216

upcavni diskucs

UNUTRASNJA TACKA CiiLEDISTA (int:ernal point: Of view).

Vidi: unutrasnja fokalizacija. ~ Prince 1982; Uspen
ski; 1973.
UNUTRASNJI MONOLOC; (int:erior monologue).
Neposredovano predstavljanje misli, utisaka i opazaja Ii
ka; produzeni segment slobodne upravne misli (Lovori su
poseeeni, monolog Moli Blum u Ulisu). ~Pod unutrasnji
monolog (monologue inrerieur, stiller Monolog) danas se
podvodi i tok svesti kao posebna varijanta. Pokatkad je,
medutim, unutrasnji monolog bivao suprotstavljan to
svesti: unutrasnji monolog, smatralo se, bio bi pred
stavljan;e misli, ali ne i opazaja i utisaka, dok bi tok svesti
bio predstavljanje upravo utisaka i opazaja; po drugaci
jem razlikovanju, prvi bi postovao morfologiju i sintak
su, doCim potonji ne bi, vee bi hvatao misli u njihovom
tek rodenomstanju, pre bilo kakve logicke organizaci
je. S druge strane, ova dva termina cesto su medusobno
zamenjivana; stavise, Dizarden - Ciji roman Lovori su
poseceni predstavIja verovatno najpoznatiji primer celo
vitog teksta napisanog u slobodnom upravnom diskursu
- u svcm odredenju unutrasnjeg monologa stavljao je
akcenat na stilisticke kriterije i efekte koji pripadaju toku
svesti. ~Bickerton 1967; Bowling 1950; Chatman 1978;
Cohn 1978, 1981; Dujardin 1931; Francoeur 1976;
M. Friedman 1955; Genette 1980; Humphrey 1954;
Scholes & Kellog 1966. Vidi jos: autonomni monolog,
dramski monolog, tipovi diskursa.
UNUTRASNJI ZAP LET (int:ernal plot:).
Zaplet koji je usredsreden na unutrasnje kretnje i
osecanja, kao u psiholoskom romanu. ~ H. James
1972. Vidi jos: spoljasnji zaplet.
UPRAVNI DISKURS (direct: discourse).
Tip diskursa u kojem su iskazi iii misli lika neposred
no dati iii navedeni onako kako su (pretpostavimo)

217

uzlazna radn;a

upravni govor

formulisani, nasuprot neup,-avnom diskursu: upore

di "Dion rece: Ja to Cinim" i "Dion rece da to Cini".
U obelezenom upravnom diskursu, formulacijama lika
pridruiene su i konferanse kojima se naznacava;u ne
ke osobine govornika (odnosno, mislioca), utvrduje
se n;egov identitet itd. ,,- To je grio, zar ne? - upita
Hans Kastorp, klimajuCi glavom u znak odgovora:'
,,- A kakav ste vi to emisar, ako smem da pitam? - po
misli Hans Kastorp. A nag las rece: Hvala, profe
sore Nafta:' Ponekad formulaci;e lika nisu oznacene
konferansom, ali je pripovedacevo posredovanje na
znaceno interpunkcijom - zankovima navoda, crta
rna i sL: ,,- Kako ste? - Dobro, hvala na pitanju. Vi?"
U slobodnom neupravnom diskursu ne koristi se ni
konferansa, niti kakve druge naznake pripovedace
vog posredovan;a. ~Chatman 1978; Genette 1980,
1983; Lanser 1981; Todorov 1981; Toolan 2001. Vi
di jos: neupravni diskurs.
UPRAVNI GOVOR (direct speech).
Upravni diskurs, narocito onaj u kome su prezento
vani iskazi lika (a ne misli). ~Chatman 1978. Vidi
;os: dijalog.
USMERAVANJE (orientation).
U terminologiji Labova, deo pripovesti ko;im se
identifikuje prostorno-vremenska situacija u kojoj
su se odigrali pripovedani dogadaji. Ako pripovest
razumevamo kao niz odgovora na postavljena pi
tanja, usmeravanje je onaj konstituent koji odgova
. K 07"
7""L a b ov
ra na pi't anJa"
. , , , I( a d a.7"'" SV t a.7'" I" Gd e..,
1972; Pratt 1977.

duie od vremena price, kada (se oseca da) jeste seg

ment pripovesti predugacak za pripovedano koje se u
njemu izlaze, kada relativno dugacak deo narativnog
teksta odgovara relativno kratkom pripovedanom
vremenu (odnosno pripovedar.oj radnji koja se obic
no zavrSava za kratko vreme) -'tada nastupa uspore
ni prikaz. ("Dogadaj na prelazu Sovine reke"). ~Ako
saietak pokriva raspon brzine izmedu scene i elipse,
usporeni prikaz pokriva raspon brzina izmedu pa
uze i scene. ~Chatman 1978; Genette 1980; Prince
1982. Vidi jos: trajanje, usporeni snimak.
USPORENI SNIMAK (slow motion).
Filmska manifestacija usporenog prikaza (Pekinpoo
va Divtja horda iIi Penov Boni i Ktajd). U usporenom
snimku radnja traje krace nego njeno prikaziva
nje, ko;e se odvija brzinom manjom od uobicajene_
~ Chatman 1978.
UTROSTRUCAVANJE (trebling).
Vidi: tripliranje. ~Propp 1968.
UZGLOBLJAVANJE (conjoining).
Vidi: povezivanje.
UZLAZNA RADNJA (rising action).
Zajedno sa silaznom radnjom i klimaksom, jedan od
osnovnih konstituenata strukture (dramskog Hi cvr
sto gradenog) zapleta. Uzlazna radnja sledi ekspozi
ciju i kulminira u klimaksu. ~ Freitag 1894. Vidi jos:
Frajtagova piramida.

USPORENI PRIKAZ (strech).

Standardni narativni tempo (Cetmen); za;edno s elip
som, pauzom, scenom i sazetkom, jedna od osnovn'h
narativnih brzina. Kada se uzme da je vreme diskursa

218

219

videnje

sto se smatra uzornim ("stvarnosti") i sto je uei

njeno prikiadnim i oeekivanirn u sklopu odredene
zanrovske tradicije. ~Culler 1975; Genette 1968;
Todorov 1981. Vidi jos: motivacija, naturalizacija,
referencijalni kod.
VEZANI MOTIV (bound motif).
Kardinalna funkcija; nukleus; jezgro. Za Tomasevskog
i ruske formaliste vezani motivi su (nasuprot slobod
nim motivima) Iogicki esencijaini za pripovednu rad

VAGA (balance).

nju i ne mogu biti izostavijeni a da se ne poremeti

kauzaino-hronoloska koherentnost narativa. ~To
mashevsky 1965. Vidi jos: motiv.

Jedna od sest osnovnih uloga koje izdva,ia Surio u

svojoj studiji 0 drarnskirn moguenostima. Vaga (ana
Iogna s Propovim i Gremasovim posiljaocem) jeste
sudija iii onaj koji nagraduje, onaj koji razdeIjuje do
bra, onaj koji pripisuje vrednosti. ~Schoies 1974; So
uriau 1950. Vidi jos: aktant.

VEZIVANjE (joining).
Povezivanje dye trijade od kojih svaka prezentuje isti

proces, ali ga daje s druge taeke gledista (recimo,

prva je tacka gledista protagoniste, druga antago
niste), te tako konstituise dva skupa funkcija. ~Bre
mond 1973,1980.

VERBUM DICENDI.

Giagol koji moze da se pojavi u konferansi. Verba di

cendi (doslovno: glagoli govorenja) mogu se pojaviti
unutar upravnog iii neupravnog diskursa i sa<":injava
ti klasu za koju se smatra da sadrii ne sarno glago
Ie jezicke komunikacije ("re<":i", "pitati", "odgovoriti",
"zakleti se", "viknuti" i s1.), vee i giagole verovanja,
refleksije i oseeanja ("misliti", "verovati", "oseeati" i
s1.) i, u najsirem smisIu, giagole kojima se specifici
ra <":in govornika iii mislioca (,,- Kako si? - nasmesi
se on"). ~Banfieid 1982; Page 1973; Prince 1978. Vi
di jos: atributivni diskurs, inquit formula.

VIDLjlVI PRIPOVEDAC (overt narrator).

Pripovedac koji situacije i dogadaje predoeava s vise
od minimuma pripovedackog posredovanja; name
tljivi pripovedac (Evgenija Grande, Barcesterski tor
njevi, Tom Dions, Tristram Sendi). ~Chatman 1978.
Vidi jos: prikriveni pripovedac, dramatizovani pripove
dac, posredovano pripovedanje.
VIDENjE (vision).
Tacka gledista (ili vise njih) u odnosu na koju su

predoceni situacije i dogadaji u pripovedanju.

Pujon pravi trodeinu podelu: (1) videnje otpozadi
(vision par derriere, slieno nultoj fokalizaciji iii sve
znajucoj tacki gledista; pripovedac kazuje vise nego
sto zna ijedan i vise no sto znaju svi Iikovi: Te
sa od Ubervila); (2) videnje sa (vision avec; slieno

VERODOSTOjNOST (verisimilitude).

Svojstvo teksta koje proistice iz stepena njegovog

saglasavanja sa skupom meriia "istine" koja su tek
stu spoljasnja: tekst je (manje iii vise) verodosto
jan, odnosno uverljiv (pruza veeu ili manju iIuziju
istine) u zavisnosti od opsega povinovanja onome

2.20

221

vremeprice

virtualna umetnuta pripovest

unutrasnjoj fokalizaciji; pripovedac kazuje sarno

ono sto zna jedan od vise likova: Ambasadori, Do
ba razuma); (3) videnje spolja (vision du dehors;
slieno spoljasnjoj fokalizaciji; pripovedac kazuje 0
izvesnirn situacijama rnanje nego sto zna jedan
vise likova: "Brda poput belih slonova
~Genette
1980; Pouillon 1946; Prince 1982; Todorov 1981.
~Vidi jos: aspekt.
U

).

VIRTUALNA UMETNUTA PRIPOVEST (virtual embedded

narrative).
Umetnuta pripovest koja ocrtava virtualne situ
acije i dogadaje; konstrukt U obliku price proiz
veden u svesti lika i oblikovan prema njegovom
znanju, uverenjirna, zeijama, duznostima, name
rama, ma5tanjirna. Prema Rajanovoj, iskazni (pri
povedni) potencijal neke pripovesti jeste funkcija
obUja i raznolikosti virtual nih pripovesti koje su u
nju umetnute. ~Ryan 1986, 1991. Vidi jos: narativ
nost, moguCi svet.
VISESTRUKA PRICA (compound story).
Prica komponovana od dye ili viSe elementarnih pri
ca (dva ili vise niza motiva kojima upravljaju razli
Cite modalnosti); molekularna prica. ~DolezeI1976.
VISESTRUKA UNUTRASNjA FOKALIZACljA (multiple in
ternal focalization).
Tip unutrasnje fokalizacije iIi tacke gledista u ko;o; su
iste situacije iii dogadaji prikazani vise no jednorn,
a svaki put posredstvom drugog (i drugaCijeg) foka
lizatora (Prsten i knjiga, Mesecev kamen, Rasomon)
~Genette 1980. Vidi j05: fokalizacija.

VISESTRUKO SELEKTIVNO SVEZNANjE (multiple selective

omniscience).
Jedna od osam moguCih tacaka gledista prema Frid
menovoj klasifikaciji: viSestruko sele~~tivno sveznanje
karakterise heterodijegeticki pripoved::1c koji usvaja
promenljivu unutrasnju fokalizaciju (Ka svetioniku).
~N. Friedman 1955b. Vidi jos: selektivno sveznanje.
VRACANjE (return).
Dopunska analepsa; analepse koje popunjavaju pret
hodne praznine nastale elipsama u pripovesti. ~Ge
nette 1980. Vidi jos: podsecanje.
VREME (time).
Period iii periodi tokom kojih se deSavaju predsta
vljene situacije iii dogadaji (vreme price, vreme pripo
vedanog, erzahlte Zeit), kao i njihovo predstavljanje
(vreme diskursa, vreme pripovedanja, Erzahlzeit).
~Chatman 1978; Herman 2002; Mendilow 1952;
Metz 1974; Muller 1968; Prince 1982; Ryan 1993.
Vidi jos: trajanje, brzina, temporalnost.
VREME DISKURSA (discourse time).
Vreme koje zauzima predocavan;e pripovedanog;
vreme u kojem se odvija pripovedanje, Erzahlzeit, vre
me tokom kojeg se kazuje prica. ~Chatman 1978. Vi
di jos: trajanje, vreme price, temporalnost.
VREME PRICE (story time).
Period u kojem se desava pripovedanje; erzhalte Ze
it. ~Chatman 1978. Vidi ;os: diskurs, vreme, trajanje.

VISESTRUKA UNUTRASNjA TACKA GLEDISTA (multiple

internal point of view).
Vidi: visestruka unutrasnja fokalizacija. ~ Prince 1982.

222

223

1984; Ryan 1993; Scholes & Kellogg 1966; Shklovsky

1965b; Sternberg 1992; Tomashevsky 1965. Vidi jos:

dvostruki zaplet. tipologija zapleta. pomocni zaplet.
ZAPLITANJE RADNJE (complicating action).
U terminologiji Vilijama Labova, ona; deo pripovesti
koji je odreduje kao takvu. Zaplitanje radnje sledi po
sle usmeravanja i vodi do ishoda Hi razresenja. To je
sredina radnje, komplikacija, most izmedu pocetne si
tuacije i njene konacne modifikacije. Ako pripovest
vidimo kao da je saCinjena od niza odgovora na odre
dena pitanja, zaplitanje radnje je konstituent odgovora
na pitanje "Sta je tada bilo?" ~Labov 1972; Pratt 1977.

ZAPETLJAVANJE (ravelling).
Komplikacija; usloznjavanje radnje; sredina (nasuprot
pocetku i kraju). ~Brooks & Warren 1959. Vidi jos:
raspetljavanje.

ZBIVANJE (happening).
Zajedno sa cinom iIi delanjem, jedna od dye moguce vr
ste pripovednih dogadaja; promena stanja do koje ne
dolazi posredstvom akcije delatnog lika, a koja se u dis
kursu manifestuje procesnim reeenicama u formi Zbilo
se. "Pocela je kisa" i "Mariju je pogodio kamen" predsta
vljaju zbivanje. ~ Chatman 1978. Vidi jos: narativni iskazi.

ZAPLET (plot).
1. Glavna desavanja u pripovesti; okosnica situacija i
dogadaja (koji su razliCiti od likova sto su u njih uvuceni
i tema koje ilustruju). ~Ta desavanja mogu biti organi
zovana u strukturu cije je glavne delove moguce opisa
ti pomocu Frajtagove piramide. 2. Razmestaj desavanja;
myth os; size; situacije i dogadaji onako kako se prezen
tuju primaocu. ~Ruski formalisti su napravili veoma
uticajnu distinkciju sizea i fabule (baziCnog materijala
price). 3. Ukupna dinamicka (na cilj usmereno kretan;e
unapred) organizacija konstituenata pripovedanja koja
je odgovorna za tematsku zanimljivost (stavise, i za sa
mu shvatljivost) pripovedanja i njegovih emocionalnih
efekata. 4. Pripovedanje dogadaja s naglaskom na ka
uzalnost, nasuprot prici koja je pripovedanje dogadaja
s naglaskom na hronologiju (Forster). "Kralj je umro,
potom je umrla kraljica"
prica, doCim je "Kralj je
umro, potom
kraljica umrla od tuge" zaplet. ~Ari
stotle 1968; Brooks 1984; Brooks & Warren 1959;
Chatman 1978; Crane 1952; Egan 1978; Forster 1927;
N. Friedman 1955a, 1975; Frye 1957; Leitch 1986; Mar
tin 1986; O'Grady 1965; Pavel 1935; Revaz 1997; Ricoeur

224

ZEMLJA (earth).
Jedna od sest osnovnih uloga ili funkcija koje izdva
ja Surio u studiji 0 moguCim dramskim situacijama.
Zemlja odgovara Gremasovom primaocu i najcesce
je staticna, buduCi da "prihoduje" od delanja lava.
~ Scholes 1974; Souriau 1950. Vidi jos: aktant.
ZNAK (sign).
1. U Sosirovoj terminologiji, drustveno konstruisa
ni entitet koji povezuje opazajima dostupnu sliku
(oznacitelj) s pojmom (oznaceno), pri cemu nijedno
od ova dva ne postoje izvan ovog medusobnog odno
sa. Znakpas, na primer, povezuje niz vidljivih ozna
ka sa pojmom "pas". 2. Entitet koji zamenjuje drugi
entitet. ~ Saussure 1966.

~.

225

BIBLIOGRAFIJA

Abott, H. Porter.
2002. The Cambridge Introduction to Narrative.
Cambridge: Cambridge University Press.
Aczel, Richard.
1998. "Hearing Voices in Narrative Texts': New Lite
rary History 29:468-500.
Adam, Jean-MicheL
1984. Le Recit. Paris: Presses Universitaires de France.
1985. Le Texte narratif. Paris: Fernand Nathan.
Adams, Jon-K.
1990. "Causality and Narrative': Journal of Literary
Semantics 18:149-162.
1999. "Order and Narrative': In John Pier, ed., Recent
Trends in Narratological Research, pp. 111-127. To
urs: GRAAT.
Alexandrescu, Sorin.
1974. Logique de personnage. Tours: Marne.
Amiran, EyaL
1996. "Against Narrative Poetics: Postmodern Nar
rative Returns': SubStance 81:90-109.
2000. "After Dynamic Narratology': Style 34:212-226.
Aristotle.
1968. Poetics. In Aristotle's Poetics: A Translation
and Commentary for Students of Literature. Trans.
Leon Golden. Commentary by O. B. Hardison, Jr.
Englewood CHffs, N. J.: Prentice Hall.

227

NalCatoloski recn;k

BiblioglCafija

1974. 5/Z. Trans. Richard Miller. New York: Hill

Arrive, Michel.
&
Wang.

1973. "Pour une theorie des textes poly-isotopiqu

1975.
"An Introduction to the Structural Analysis of

. Langages 31:53-63.
Narrative':
New Literary History 6:237-662.

Austin, J. L.
1981a. "Textual Analysis of Poe's 'Valdemar": In Ro

1962. How to Do Things with Words. New York: Ox

bert
Young, ed., Untying the Text: A Post-Structu
ford University Press.
ralist
Reader, pp. 133-161. London: Routledge and

Bakhtin, Mikhail.
Kegan Paul.

1981. The Dialogic Imagination. Ed. Michael Hol

1981b. "Theory of the Text': In Robert Young, ed.,
quist. Trans. Caryl Emerson and Michael Holquist.
Untying the Text: A Post-Structuralist Reader, pp.
Austin: University of Texas Press.
31-37.
London: Routledge and Kegan Paul.
1984. Problems ofDostoevsky's Poetics. Ed. and trans.
1982.
"The
Reality Effect': In Tzvetan Todorov, ed.,
Caryl Emerson. Minneapolis: University of Minne
French Literary Theory Today, pp. 11-17. Trans. R.
sota Press.
Carter.
Cambridge: Cambridge University Press, and
Bal, Mieke.
Paris:
Editions
de la Maison des Sciences de l'Homme.
1977. Narratologie. Paris: Klincksieck.
Bartlett, Frederic C.
1981a. "The Laughing Mice; or, On Focalization': Po
1932. Remembering: A Study in Experimental and
etics Today 2:202-210.
Social
Psychology. New York: Macmillan.
1981b. "Notes on Narrative Embedding': Poetics To
Beach, Joseph Warren.
day 2:41-59.
1932. The Twentieth-Century Novel: Studies in Tech
1983. "The Narrating and the Focalizing: A Theory

nique.
New York: Appleton-Century-Crofts.
of Agents in Narrative': Style 17:234-269.

Beardsley,
Monroe.
1985. Narratology: Introduction to the Theory of

1958.
Aesthetics:
Problems in Philosophy ofCriticism.
Narrative. Trans. Christine van Boheemen. Toron

New York: Harcourt, Brace.

to: University of Toronto Press.

Beaugrande,
Robert de.
1990. "The Point of Narratology". Poetics Today

1980.
Text,
Discourse, and Process: Toward a Multi
11:727-753.

disciplinary
Science of Texts. Norwood, N. J.: Ablex.
Bally, Charles.
Benjamin, Walter.
1912. "Le Style indirect libre en fracais modern':
1969. Illuminations. Trans. Harry Zohn. New York:
Germanisch-romanische Monatsscrift 4:549-556,
Schocken
Books.
597-606.
Bentley,
Phyllis.
Banfield Ann.
1982. Unspeakable Sentences: Narration and Repre 1964. Some Observations on the Art of Narrative.
London: Home & Van ThaI.
sentation in the Language of Fiction. Boston: Rou
Benveniste,
Emile.
tledge and Kegan Paul.
1971.
Problems
in General Linguistics. Trans. Mary
Barthes, Roland.
Elizabeth
Meek.
Coral Gables, Fla.: University of Mi
1968. Writing Degree Zero. Trans. Annette Lavers
ami Press.
and Cohn Smith. New York: Hill & Wang.

228

229

Naratoloski recnik

Bibliografija

1980. "The Logic of Narrative Possibilities': New Li

1974. Problemes de linguistique gimirale. II. Paris:
Gallimard.
terary History 11:398-41l.

Berendsen, Marjet.
1982. "A Critique of Motif': In Todorov, French Lite
1981. "Formal Criteria of Narrative Embedding':
rary Theory, pp. 125-146. Vidi: Barthes, 1982. ,

Journal of Literary Semantics 10:79-94.

1985. "Concept et theme': Poetique 64:415-423.

Bickerton, Derek.
Brinton, LaureL
1967. "Modes of Interior Monologue: A Formal De
1980. "Represented Perception: A Study in Narrati
finition': Modern Language Quarterly 28:229-239.
ve Style': Poetics 10:363-381.
Black, John B., and Gordon H. Bower.
Bronzwaer, W. J. M.
1980. "Story Understanding as Problem-Solving':
1970. Tense in the Novel: An Investigation o/Some

Poetics 9:223-250.
Potentialities of Linguistic Criticism. Groningen:

Blin, Georges.
Wolters- Noordhoff.

1978. "Implied Author, Extradiegetic Narrator, and

1954. Stendhal et les problemes du roman. Paris:

Corti.
Public Reader: Gerard Genette's NarratologicaI Mo

Bobes, Maria del Carmen.

del and Reading Versions of Great Expectations':

1992. El Didlogo: estudio pragmdtico, linguistico y li Neophilologus 52:1-18.

terario. Madrid: Gredos.

Brooks, Cleanth, and Robert PennWarren.
Bonheim, Helmut W'.
1959. Understanding Fiction. 2 nd ed. New York: Ap
1982. The Narrative Modes: Techniques of the Short
pleton-Century-Crofts.
Story. Cambridge, Eng.: D. S. Brewer.
Brooks, Peter.
Booth, Wayne.
1984. Readingfor the Plot: Design and Intention in
1961. "Distance and the Point of View': Essays in Cri Narrative. New York: A. A. Knopf.
ticism 11:60-79.
Brown, E. K.
1983. The Rhetoric of Fiction. 2 nd ed. Chicago: Uni
1950. Rhythm in the Novel. Toronto: University of
versity of Chicago Press.
Toronto Press.
Bourneuf, Roland, and Real Ouellet.
Bruce, Bertram.
1975. L'Univers du roman. Paris: Presses Univerita
1978. "What Makes a Good Story?" Language Arts
ires de France.
55:460-466.
Bowling, Lawrence E.
Bruce, Bertram, and Denis Newman.
1978. "Interacting Plans': Cognitive Science 2: 195-233.
1950. "What is the Stream of Consciousness Techni
que?" PMLA 55:333-345.
Bruner, Jerome.
Branigan, Edward.
1986. Actual Minds, Possible Worlds. Cambridge:
1992. Narrative Comprehension and Film. London:
Harvard University Press.
Routledge.
Buhler, Karl.
Bremond, Claude.
1934. Sprachtheorie: Die Darsteliungfunktion der
1973. Logique du recit. Paris: SeuiL
Sprache. Jena: Gustav Fischer.

230

231

Naratoloski recnik

Bibliografija

Blihler, Willi.
1937. Die 'erlebte Rede' itn englischen Rotnan: Ihre
Vorstufen ind ihre Ausbildung itn Werke fane Austens.
Zurich: Max Niehaus Verlag.
Carrard, Philippe.
1992. Poetics of the New History: French Historical
Discoursefrom Braudel to Chartier. Baltimore: Johns
Hopkins University Press.
Chabrot, Claude.
1973. "De quellques problemes de grammaire nar
rative et textuelle': In Claude Chabrol, ed., Semioti
que narrative et textuelle, pp. 7-28. Paris: Larousse.
Chafe, Wallace, ed.
1980. The Peer Stories: Cultural, Cognitive and Lin
guistic Aspect of Narrative Production. Norwood,
N. J.: Ablex.
Chambers, Ross.
1984. Story and Situation: Narrative Seduction and
the Power ofFiction. Minneapolis: University of Min
neapolis Press.
Chatelain, Daniele.
1987. "Frontiers of the Iterative': Style 21:125-142.
Chatman, Seymour.
1978. Story and Discourse: Narrative Structure in
Fiction and Filtn. Ithaca: Cornell University Press.
1983. "On the Notion of Theme in Narrative': In
John Fisher, ed., Essays in Aesthetics: Perspectives on
the Work ofMonroe Beardsley, pp. 161-179.
1988. "On Deconstructing Narratology': Style 22:9-17.
1990a. Coming to Terms: The Rhetoric of Narrative
in Fiction and Film. Ithaca: Cornell University Press.
1990b. "What Can We Learn from Contextualists
Narratology?" Poetics Today 11:309-328.
Chomsky, Noam.
1957. Syntactic Structures. Hague: Mouton.
1962. "A Transformational Approach to Syntax': In
A. A. Hill, ed. Proceedings ofthe 1958 Conference on

232

Problems ofLinguistic Analysis ojEnglish, pp. 124-158.

Austin: University of Texas Press.
Cla:k, Katerina, and Michael Holquist.
1984. Mikhail Bakhtin. Cambridge: Harvard Uni
versity Press.
Clayton, Jay.
1989. "Narrative and the Theories of Desire': Criti
cal Inquiry 16:33-53.
Cohn, Dorrit.
1966. "Narrated Monologue: Definition of a Fictional
Style': Comparative Literature 18:97-112.
1978. Transparent Minds: Narrative Modesfor Pre
senting Consciousness in Fiction. Princeton: Prince
ton University Press.
1981. "The Encirclement of Narrative: On Franz Stan
zel's Theorie des Erziihlens': Poetics Today 2:157-182.
1999. The Distinction of Fiction. Baltimore: Johns
Hopkins University Press.
2000. "Discordant Narration': Style 34:307-316.
Colby, Benjamin N.
1973. "A Partial Grammar of Eskimo Filktales': Ame
rican Anthropologist 75:645-662.
Cordesse, Gerard.
1986. "Note sur l'enonciation narrative (Une presen
tation systematique)': Poetique 65:43-46.
Coste, Didier.
1989. Narrative as Communication. Minneapolis:
University of Minnesota Press.
Courtes, Joseph.
1976. Introduction a La semiotique narrative et dis
coursive. Paris: Hachete.
Crane, R. S.
1952. "The Concept of Plot and the Plot of Tom fo
nes': In R. S. Crane, ed., Critics and Criticism: Anci
ent and Modern, pp. 616-647. Chicago: University
of Chicago Press.

233

Na.:atoloski .:ecnik

Bibliog.:afija

Culler, Jonathan.
1975. "Action, Action Description, and Narrative':
1975. Structuralist Poetics: Structuralism, Lingu
New Literary History 6:273-294.
1976a. "Narrative Macro-Structures: Logical and

istics, and the Study oj Literature. Ithaca, Cornell

University Press.
Cognitive Foundations': PTL 1:547-568.

.1981. The Pursuit oJSigns: Semiotics, Literature, De 1976b. "Philosophy of Action and Theory of Narra

(;onstruction. Ithaca, Cornell University Press.

tive': Poetics 5:287-338.

Curtius, Ernst R.
1977. Text and Context: Explorations in Semantics

and Pragmatics ofDiscourse. London: Longman.

1973. European Literature and the Latin Middle

1980. "Story Comprehension: An Introduction': Po
Ages. Trans. Willard R. Trask. Princeton: Princeton
University Press.
etics 9:1-21.

Daemmrich, Horst S., and Ingrid Daemrich.

Dillon, George, and Frederich Kirchhoff.
1976. "On the Form and Function of Free Indirect
1986. Themes and Motifs in Western Literature: A
Handbook. Tlibingen: Francke.
Style': PTL 1:431-440.
Dallenbach, Lucien.
Dixon, Peter, and Marisa Bortolussi.
2001. "Prolegomena for Science of Psychonarrato
1977. Le Recit speculaire. Paris: SeuiL
logy': In Willie van Peer and Seymour Chatman, eds.,
Dannenberg, Hillary.
New Perspectives on Narrative Perspective, pp. 275
1998. "Hypertextuality and Multiple World Con
struction in English and American Narrative': In
287. Albany: SUNY Press.
Julika Griem, ed., BildschirmJiktionen: InJerenzen
DolezeL Lubomir.
zwischen Literatur und neuen Medien, pp. 65-94.
1972. "From Motifemes to Motifs': Poetics 4:55-90.
Tilbungen : Narr.
1973. Narrative Modes in Czech Literature. Toron
Danto, Arthur C.
to: Toronto University Press.
1976. "Narrative Semantics': PTL 1:129-151.
1965. Analytical Philosophy oj History. Cambridge:
1980. "Truth and Authenticity in Narrative': Poetics
Harvard University Press.
Debray-Genette, Raymonde.
Today 1:7-25.
1988. "Mimesis and Possible Worlds': Poetics Today
1980. "La Pierre descriptive': Poetique 43:293-304.
1982. "Traversees de l'espace descriptif': Poetique
9:475-496.
51:359-68.
1998. Heterocosmica: Fiction and Possible Worlds.
Del Lungo, Andrea.
Baltimore: Johns Hopkins University Press.
1999. "Fictional and Historical Narrative: Meeting the
1993. "Pour une poetique de l'incipit". Poetique
94:131-152.
Postmodernist Challenge': In David Herman, ed., Nar
Diengot, NUli.
ratologles: New Perspectives on Narrative AnalYSiS, pp.
1988. "Narratology and Feminism': Style 22:42-51.
247-273. Columbus: Ohio State University Press.
van Dijk, Teun A.
Dorfman, Eugene.
1968. The Narreme in the Medieval Romance Epic:
1972. Some Aspects oj Text Grammar: A Study in
An Introduction to Narrative Structures. Toronto.
Theoretical linguistics and Poetics. The Hague:
Mouton.
Toronto University Press.

234

235

Naratoloski recnik

Ducrot, Oswald, and Jean-Marie Schaeffer.

1995. Nouveau Dictionnaire encycopedique des sci
ences du language. Paris: Seuil.
Ducrot, Oswald, and Tzvetan Todorov.
1979. Encyclopedic Dictionary ofSciences of Langu
age. Trans. Catherine Porter. Baltimore: Johns Hop
kins University Press.
Dujardin, Edouard.
1931. Le Monologue interieur. Paris: Messein.
Dundes, Alan.
1962. "From Etic to Emic Units in the Structural Study
of Folktales': Journal ofAmerican Folklore 75:95-105.
1964. The Morphology of North American Indian
Folktales. Helsinki: Soumalainen Tiedeakatemia.
Eco, Umberto.
1979. The Role of the Reader. Bloomington: Indiana
University Press.
1984. Semiotics and the Theory of Language. Blo
omington: Indiana University Press.
Edminston, William F.
1989. "Focalization and the First-Person Narrative:
A Revision of a Theory': Poetics Today 10:729-744.
Egan, Kieran.
1978. "What is a Plot?" New Literary History 9:455-473.
Ehrich, Susan.
1990. Point of View. A Linguistic Analysis ofLiterary
Style. London: Routledge.
Ejxenbaum, Boris M.
1971a. "O'Henry and the Theory of the Short Story':
In Ladislav Matejka and Krystyna Pomorska, eds.,
Readings in Russian Poetics, pp. 227-270. Cambri
dge: MIT Press.
1971 b. "The Theory of the Formal Method': In La
dislav Matejka and Krystyna Pomorska, eds., Rea
dings in Russian Poetics, pp. 3-37. Cambridge: MIT
Press.

236

Bibliografi;a

Emmott, Catherine.
1997. Narrative ComprehenSion: A Discourse Per
spective. Oxford: Oxford University Press.
Empson, William.
1960. Sort:e Versions of Pastoral. New York: New
Directions.
Erlich, Victor.
1964. Russian Formalism: History, Doctrine, 2 nd ed.
" The Hague: Mouton.
Falk, Eugene H.
1965. Types of Thematic Structure. Chicago: Univer
sity of Chicago Press.
Fehr, Bernhard.
1938. "Substitutionary Narration and Description:
A Chapter in Stylistics': English Studies 20:97-107.
Fleischman, Suzanne.
1990. Tense and Narrativity: From Medieval Perfor
mance to Modern Fiction. Austin: University of Te
xas Press.
Fludernik, Monika.
1993. The Fictions ofLanguage and the Languages of
Fiction: The Linguistic Representation ofSpeech and
Consciousness. London: Routledge.
1994a. "Introduction: Second-Person Narrative and
Related Issues': Style 28:281-311.
1994b. "Second-Person Narrative as a Test Case for
Narratology: The Limits of Realism': Style 28:445-479.
1996. Towards a 'Natural' Narratology. London:
Routledge.
Forster, E. M.
1927. Aspects of the Novel. London: Methuen.
Francoeur, Louis.
1976. "Le Monologue interieur narratif': Etudes
litteraires 9:341-365.
Frank, Joseph.
1945. "Spatial Form in Modern Literature': Sewanee
Review 53:221-246, 433-456.

237

Naratoloski recnik

Bibliografija

1993. Fiction and Diction. Ithaca: Cornell Univer

Freytag, Gustav.
sity
Press.
1894. Technique ofthe Drama. Trans. E. J. McEwan.
Genot, Gerard.
Chicago: Scott.
1979. Elements ofNarrativics: Grammar in Narra
Friedm:1n, Kate.
tive.
Hamburg: Helmut Buske Verlag.
1910. Der Rolle des Erziihlers in der Epik. Leipzig: H.
1984.
Grammaite du recit: Essai de linguistique tex
Haesse; Verlag.
tuelle.
Universite Paris X-Nanterre: Documents du
Friedman, Melvin.
CRLLI 32.
1955. Stream of Consciousness: A Study in Literary
Georges,
Robert A.
Method. New Haven: Yale University Press.
1970.
"Structure
in Folktales: A Generative Transfor
Friedman, Norman.
mational
Approach':
The Conch 2:4-17.
1955a. "Forms of the Plot': Journal ofgeneral Edu
Gervais, Bertrand.
cation 8:241-253.
1990. Recrits et actions. Pour une theorie de La lectu
1955b. "Point of View in Fiction: The Development
re.
Longueuil, Que.: Editions de Preamble.
of a Critical Concept': PMLA 70:1160-1184.
Gibson, Andrew.
1975. Form and Meaning in Fiction. Athens: Univer
1996. Towards a Postmodern Theory of Narrative.
sity of Georgia Press.
Edinburgh:
Edinburgh University Press.
Northrop.
Gibson,
Walker.
1957. Anatomy of Criticism. Princeton: Princeton
1950. "Authors, Speakers, Readers, and Mock Rea
University Press.
ders': College English 11:265-269.
Fuger, Wilhelm.
Glenn,
Christine G.
1972. "Zur Tiefenstruktur des Narrativen: Prolegome
1978.
"The Rolle of Episodic Structure and Story
na zu einer generativen 'Grammatik' des Erzahlens':
Lenght
in Children's Recall of Simple Stories': Journal
Poetica 5:268-292.
of
Verbal
Learning and Verbal Behavior 17:229-247.
Garvey, James.
Glowinski, Michal.
1978. "Characterization in Narrative': Poetics 7:63-78.
1974. "Der Dialog im Roman': Poetica 8:1-16.
Genette, Gerard.
1977. "On the First-Person Novel': New Literary Hi
1968. "Vraisemblance et motivation': Communica
story 9:103-114.
tions 11:5-2l.
Goffman,
Erving.
1976. "Boundaries of Narrative': New Literary Hi
1974.
Frame
Analysis: An Essay on the Organization
story 8:1-15.
ofExperience.
Cambridge: Harvard University Press.
1980. Narrative Discourse: An Essay in Method. Trans.
Greimas, A. J.
Jane E. Lewin. Ithaca: Cornell University Press.
1970. Du sens: Essais semiotiques. Paris: Seuil.
1982. Palimpsestes: La Litterature au second degre.
1971. "Narrative Grammar: Units and Levels': MLN
Paris: Seuil.

86:793-806.
1983. Nouveau discours du recit. Paris: Seuil.

1990. "Fictional Narrative, Factional Narrative': Po

1983a. Du sens Il: Essais semiotiques. Paris: Seuil.
etics Today 11:755-774.

238

239

Naratoloski recnik

1983b. Structural Semantics: An Attempt at a Meth

od. Trans. Daniele McDowell, Ronald Schleifer, and

Alan Velie. Lincoln: University of Nebraska Press.
Greimas, A. J., and Joseph Courtes.
1976. "The Cognitive Dimension of Narrative Disco
urse': New Literary History 7:433-47.
1982. Semiotics and Language: An Analytical Dicti
onary. Trans. Larry Crist et al. Bloomington: India
na University Press.
Grimes, Joseph.
1975. The Thread ofDiscourse. The Hague: Mouton.
Gwyn, Richard.
2000. '''Really Unreal': Narrative Evaluation and Objec
tification of Experience': Narrative Inquiry 10:313-340.
Hamburger, Kate.
1974. The Logic ofLiterature. Trans. Marylin J. Rose.
Bloomington: Indiana University Press.
Hamon, Philippe.
1972. "Pour un statut semiologique de personnage':
Litterature 6:86-110.
1975. "Clausules': Poetique 24:495-526.
1977. "Texte litteraire et metalangage': Poetique
31:261-284.
1981. Introduction it la analyse du descriptif. Paris:
Hachete.
1982. "What is a Description?" In Todorov, French
Literary Theory, pp. 147-178. Vidi: Barthes 1982.
1983. Le Personnel du roman. Geneva: Droz.
Harvey, W. J.
1965. Character and the Novel. London: Chatto &
Windus.
Henault, Anne.
1983. Narratologie: Semiotique genera Ie. Paris: Pres
ses Universitaires de France.
Hendricks, William O.
1973. Essay on Semiolinguistics and Verbal Art. The
Hague: Mouton.

240

Bibliografija

Herman, David.
1994. "Hypothetical Focalization': Narrative 2:230-253.
1995. Universal Grammar and Narrative Form. Dur
ham, N. c.: Duke University Press.
1997. "Scripts, S',~quences, and Stories: Elements of
a Postc1assical Narratology': PMLA 112:1046-1059.
1998. "Limits of Order: Toward a Theory of Polychro
nk Narration': Narrative 6:72-95.
1999a. "Introduction: Narratologies': In David Her
man, ed., Narratologies: New Perspectives on Nar
rative Analysis, pp. 1-30. Columbus: Ohio State
University Press.
1998b. "Toward a Socionarratology: New Ways of
Analyzing Natural-Language Narratives': In David
Herman, ed., Narratologies: New Perspectives on
Narrative AnalYSis, pp. 218-246.
2002. Story Logic: Problems and Possibilities ofNar
rative. Lincoln: University of Nebraska Press.
Hernadi, Paul.
1972. "Dual Perspective: Free Indirect Discourse
and Related Techniques': Comparative Literature
24:32-43.
Hjelmslev, Louis.
1954. "La Stratification du langage': Word 10:163-188.
1961. Prolegomena to the Theory ofLanguage. Trans.
Francis J. Whitfield. Madison: University ofWiscon
sin Press.
Hochman, Baruch.
1985. Character in Literature. Ithaca: Cornell Uni
versity Press.
Holman, Hugh C.
1972. A Handbook to Literature. Based on the ori
ginal by William Flint Thrall and Addison Hibbard.
3 rd ed. Indianapolis: Bobbs-Merrill.
Horace.
1974. The Art of Poetry. Trans. Burton Raffel. Al
bany: State University of New York Press.

241

Naratoloski recnik

Bibliografi;a

1997. "Frames, References and the Reading of Third

Hough, Graham.
1970. "Narrative and Dialogue in Jane Austen': Cri Person Narratives: Towards a Cognitive Narrato

logy': Poetics Today 18:441-468.

tical Quarterly 12:201-229.

1999. "More Aspects of Focalization: Refinements

Humphrey, Robert.
and
Applications': In John Pier, ed., Recent Trends in

1954. Stream'oj Consciousness in the Modern No

Narratological Research, pp. 85-110. Tours: GRAAT.

vel. Berkley and Los Angeles: University of Califor

2001. "Narrative Voice and Agency in Drama: Aspects

nia Press.
of
Narratology of Drama': New Literary History

Husson, Didier.
32:659-679.

1991. "Logique des possibles narratifs. Etude des

Jahn, Manfred, and Ansgar Nunning.
compatibilites entre de variables du recit': Poetique
1994. "A Survey of Narratological Models': Literarur
87:289-313

in
Wissenschaft und Unterricht 27:283-303.
Hutcheon, Linda.

Jakobson,
Roman.
1984. Narcissistic Narrative: The Metafictional Pa
1956. ''Two Aspects of Language and Two Types of
radox. London: Methuen.

1985. Theory ojParody: The Teachings of Twentieth

Aphasic Disturbances': In Roman Jakobson and Mor
ris Halle, Fundamentals ofLanguage, pp. 53-82. The
Century Art Forms. London: Methuen.

Hague:
Mouton.
Hymes, Dell.
1960. "Closing Statement. Linguistics and Poetics': In
1970. "The Ethnography of Speaking': In Joshua A.
Thomas Sebeok, ed., Style in Language, pp. 350-377.
Fishman, ed., Readings in the Sociology ofLanguage,
New York: Wiley.
pp. 99-138. The Hague: Mouton.
197 L "Shifters, Verbal Categories, and the Russian
Ingarden, Roman.
Verb':
In Roman Jakobson Selected Writings, 2:130
1973. The Literary Work ofArt. Trans. George G. Gra
47. The Hague: Mouton.
bowicz. Evanston: Northwestern University Press.
James, Henry.
Iser, Wolfgang.
1972. "The Art of Fiction, etc': In James E. Miller Jr.,
1974. The Implied Reader: Patterns ofCommunica
ed.,
Theory ofFiction: Henry James. Lincoln: Univer
tion in Prose Fiction from Bunyan to Beckett. Balti
sity of Nebraska Press.
more: Johns Hopkins University Press.
James, William.
1978. The Act of Reading: A theory of Aesthetics
1890. The Principles ofPsychology. 2 vols. New York:
Response. Baltimore: Johns Hopkins University
H.
Holt.
Press.
Janik, Dieter.
Jackosn, Selwyn.
1973. Die Kommunikationstruktur des Erzahlwerks:
1987. "Distance and the Communication Model':
Ein semiologisches Modell. Bebenhausen: Lothar
The Journal of Narrative Technique 17:225-233.
Rotsch.
Jahn, Manfred.
Jenny, Laurent.
1996. "Windows of Focalization: Deconstructing
1982. "The Strategy of Form': In Todorov French Li
and Reconstructing a Narratological Concept': Style
terary
Theory, pp. 34-63. Vidi: Barthes 1982.
30:241-267.

242

243

Naratoloski recnik

Jespersen, Otto.
1924. The Philosophy of Grammar. London: Allen
and Unwin.
Johnson, Nancy S., and Jean M. Mandler.
1980. "A Tale of Two Structures: Underlying and Sur
face Forms in Stories': Poetics 9:87-98.
Jolles, Andre.
1956. Einfache Formen. Halle: M. Niemayer.
Kabliutz, Andreas.
1988. "Erzahlperspektive - Point of View
Focali
zation': Zeitschrift fur Romanische Sprache und Li
teratur 98:237-255.
Kacandes, Irene.
2001. Talk Fiction: Literature and the taLk Explosion.
Lincoln: University of Nebraska Press.
Kafalenos, Emma.
1995. "Lingering across the Narrative Path: Exten
ded Functions in Kafka and Henry James': Narrati
ve 3:117-138.
1997. "Functions after Propp: Words to Talk about
How We Read Narrative': Poetics Today 18:469-94.
1999. "Not (Yet) Knowing; Epistemological Effect of
Deferred and Suppressed Information in Narrative':
In David Herman, ed., Narratologies: New Perspec
tives on Narrative Analysis, pp. 33-65. Columbus:
Ohio State University Press.
Kayser, Wolfgang.
1958. "Wae erzahlt den Roman?" In Wolfgang Kayser,
Die Vortragsreise: Studien zur Literatur, pp. 82-101.
Bern: Francke Verlag.
Kearns, Michael.
1999. Rhetorical Narratology. Lincoln: University of
Nebraska Press.
Kerbrat-Orecchioni, Catherine.
1980. L'Enonciation: De La subjectivite dans le langa
ge. Paris: Armand Cohn.

244

Bibliografija

Kermode, Frank.
1967. The Sense ofan Ending. New York: Oxford Uni
versity Press.
.
Kintsch, Walter, and Teunvan Dijk.
1975. "Recalling and Semmarizing Stories': Langu
age 40:98-116.
Kloepfer, Rolf.
1980. "Dynamic Structures in Narrative Literature:
'The Dialogic Principle": Poetics Today 1:115-134.
Kongas-Maranda, Elli, and Pierre Maranda.
1971. Structural Models in Folklore and Transforma
tional Essays. The Hague: Mouton.
Kozloff, Sarah.
1988. Invisible Storytellers: Voice-Over Narration in
American Fiction Film. Berkley: University of Cali
fornia Press.
Kreiswirth, Martin.
1992. "Trusting the Tale: The Narrativist Turn in Hu
man Sciences': New Literary History 23:629-657.
Kristeva, Julia.
1969. Semeiotike: Recherches pour une semanalyse.
Paris: Seuil.

1984. Revolution in Poetic Language. Trans. Marga

ret Waller. New York: Columbia University Press.

Kunz, Marco.
1997. Elfinal de la novela. Teoria, technica y antilisis
del cierre en la literatura moderna en lengua espanola.
Madrid: Editorial Gredos.
Labov, William.
1972. Language in the Inner City. Philadelphia: Uni
versity of Pennsylvania Press.
1997. "Some Further Steps in Narrative Analysis".
Journal ofNarrative and Life Story 7:395-415.
Labov, William, and Joshua Waletzky.
1967. "Narrative Analysis: Oral Version of Personal Ex
perience': In June Helm, ed., Essays on the Verbal and

245

Naratoloski recnik

Bibliografi;a

Lejeune, Philippe.
Visual Arts: Proceedings ofthe 1966 Annual Spring Mee
1975. Le pacte autobiographique. Paris: SeuiL
ting, pp. 12-44. Seattle: University of Washington Press.
1982. "The Autobiographical Contract': In Todorov,
Lafleche, Guy.
French
Literary Theory, pp. 192-222. Vidi: Barthes 1982.
1999. Materiaux pcur une grammaire narrative. La
Lemon,
Lee
T., and Marion J. Reis, eds.
val, P. Q.: Editions du Singulier.
1965.
Russian
Formalist Criticism. Lincoln: Univer
Lakoff, George.
'
sity of Nebraska Press.
1972. "Structural Complexity in Fairy Tales': Study
Levi-Strauss,
Claude.
ofMan 1:128-150.
1963.
Structuralist
Anthropology. Trans. Claire Jacob
Lammert, Eberhart.
son
and
Brooke
G.
Schoepf. New York: Basic Books.
1955. Bauformen des Erziihlens. Stuttgart: J. B. Metz
1965-1971. Mythologiques. 4 vols. Paris: PIon.
lersche Vedag.
Liddell,
Robert.
Lane-Mercier, Gillian.
1947.
A Treatise on the Novel. London: J. Cape.
1990. "Pour une analyse du dialogue romanesque':
Lintvelt, ]aap.
Poetique 81 :43-62.
1981. Essai de typologie narrative: 'Le point de vue:
Lanser, Susan Sniader.
Paris:
Corti.

1981. The Narrative Act: Point of View in Fiction. Prin

Lips,
Marguerite.

ceton: Princeton University Press.

1926.
La
Style
indirect fibre. Paris: PayoL

1986. "Toward a Feminist Narratology': Style 20:341-363.

Lodge, David.

1992. Fictions ofAuthority. Women Writers and Nar

1977. The Modes ofModern Writing: Metaphor, Me
rative Voice. Ithaca: Cornell University Press.
tonymy
and the Typology of Literature. Ithaca: Cor
1995a. "Queering Narratology': In Kathy Mezei, ed.,
nell
University
Press.
Ambiguous Discourse: Feminist Narratology and Bri

Lorek, Jean Etienne.

tish \Vomen Writers, pp. 85-94. Chapel Hill: Univer

1921. Die erlebte Rede: Eine sprachliche Untersu

sity of North Carolina Press.

chung.
Heidelberg: Carl Winter.
1995b. "Sexing the Narrative: Propriety, Desire, and

Lothe,
Jakob.
the Engendering of Narrative': Narrative 3:85-94.

2000. Narrative in Fiction and Film. Oxford: Oxford

Larivaille, Paul.
1974. "L'Analyse (morpho)logique du recit': Poeti University Press.
Lotman, ]urij.
que 19:368-388.
1977. The Structure of the Artistic Text. Trans. Gail
Leibfreid, Erwin.
Lenhoff
and Ronald Vroon. Michigan Slavic Contri
1972. Kritische Wissenschaft vom Text: Manipula
butions,
No.7. Ann Arbor: University of Michigan.
tion, Reflexion, transparente Poetologie. Stuttgart:
Lubbock, Percy.
J. B. Metzler.
1965. The Craft of Fiction. London: Jonathan Cape.
Leitch, Thomas M.
Lyons,
Robert.
1986. What Stones Are: Narrative Theory and In
1977.
Semantics. 2 vols. Cambridge: Cambridge Uni
terpretation. University Park, London: Pennsylva
versity Press.
nia State University Press.

246

247

Naratoloski ecnik

Bihliogafija

McHale, Brian.
1999. "Of What is Past, Is Passing, or to Come: Tem
1978. "Free Indirect Discourse: A Survey of Recent

porality, Aspectuality, lv[odality, and the Nature of

Accounts': PTL 3:249-288.

Literary Narrative': In David Herman, ed., Narrato

1983. "Unspeakable Sentences, Unnatural Acts: Lin

Logies: New Perspectives on Nar.rative AnaLysis, pp.

guistics and Poetics Revisited': Poetics Today 1: 17-45.

142-166. Columbus: Ohio Statt:t University Press.

2001. "Weak Narrativity: The Case of Avant-Garde

2000. "Telling in the Plural: From Grammar to Ideo

narrative Poetry': Narrative 9:161-167.

logy': Poetics Today 21:591-698.

Madden, David.
2001. "Collective Perspective, Individual Perspective,
1980. A Primer of the Novel: For Readers and Wri and the Speaker in Between: On 'We' Literary Nar
ters. Metuchen, N.}.: Scarecrow Press.
ratives': In Willie van Peer and Seymour Chatman,
Magny, Claude-Edmonde.
eds., New Perspective on Narrative Perspective, pp.
1972. The Age of American Novel. Trans. Eleanor
241-253. Albany: SUNY Press.
Hochman. New York: Ungar.
Martin, Wallace.
MaItre, Doreen.
1986. Recent Theories of Narrative. Ithaca: Cornell
1983. Literature and Possible Worlds. London: Mid
University Press.
dlesex Polytechnic Press.
Martinez, Mathias, and Michael Scheffel.
Malinowsky, Bronislav.
1999. Einfuhrung in die Erzdhltheorie. Munich:
1953. "The Problem of Meaning in Primitive Langu
C. H. Beck.
ages': In C. K. Ogden and 1. A. Richards, eds., The
Martinez- Bonati, Felix.
Meaning ofMeaning, pp. 296-336. New York: Ox 1981. Fictive Discourse and the Stucture ofLiteratu
ford University Press.
re: A PhenomenologicaL Approach. Trans. Philip W.
MandIIer, Jean M., and Nancy S. Johnson. 1977.
Silver. Ithaca: Cornell University Press.
"Remembrance of Things Parsed: Story Structure
Matejka, Ladislav, and Krystyna Pomorska, eds.
and Recall': Cognitive Psychology 9:111 151.
1971. Readings in Russian Poetics. Cambridge: MIT
Margolin, Uri.
Press.
1983. "Characterization in Narrative: Some Theore
Mathieu, Michel.
tical Prolegomena': Neophilologus 67: 1-14.
1974. "Les Acteurs du recit': Poetique 19:357-367.
1986. "The Doer and the Deed: Action as a Basis for
Mathieu-Colas, MicheL
Characterization in Narrative': Poetics Today 7:205-222.
1986. "Frontieres de la narratologie': Poetique 65:91-110.
1987. "Introducing and Sustaining Characters in Lite
Mendilow, A. A.
rary Narrative: A Set of Conditions': Style 21:107-124.
1952. Time and Novel. London: P. Nevill.
1990a. "Narative 'You' Revisited': Language and Style
Metz, Christian.
23:425-446.

1974. Film Language: A Semiotics ofthe Cinema. Trans.

1990b. "The What, the When, and the How of Being

Michael Taylor. New York: Oxford University Press.

a Character in Literary Narrative': Style 24:453-468.

Mezei, Kathy.
1995. "Characters in Literary Narrative: Representa

1995. "Contextuaiizing Feminist Narratology': In Kathy

tion and Signification': Semiotica 106:373-392.

Mezei, ed., Amhiguous Discourse: Feminist Narratology

248

249

Naratoloski recnik

and British Women Writers, pp. 1-20. Chapel Hill: Uni

versity of North Carolina Press.
Miller, D. A.
1981. Narrative and its Discontents: Problems ofClo
sure in the Traditional Novel. Princeton: Princeton
University Press.
Mink, Louis O.
1969-1970. "History and Fiction as Modes of Com
prehension': New Literary History 1:541-558.
1978. "Narrative Form as a Cognitive Instrument':
In Robert H. Canary and Henry Kozicki, eds., The
Writing of History: Literary Form and Historical
Understanding, pp. 211-277. New York: McGraw
HilL
Mitchell, W. J. T., ed.
1981. On Narrative. Chicago: University of Chicago
Press.
Molino, Jean.
1992. "Logiques de la description': Poetique 91:363-382.
Morgan, Tha'is E.
1985. "Is There an Intertext in This Text? Literary
and Interdisciplinary Approaches to Intertextuality':
American Journal ofSemiotics 3: 1-40.
Morhange, Jean-Louis.
1995. "Incipit narratives': Poetique 104:387-410.
Morrisette, Bruce.
1965. "Narrative 'You' in Contemporary Literature':
Comparative Literature Studies 2:1-24.
Morson, Gary Saul.
1994. Narrative and Freedom: The Shadows oftime.
New Haven: Yale University Press.
Mosher, Harold F.
1980. ''A New Synthesis of Narratology': Poetics To
day 1:171-186.
Miiller, Gunter.
1968. Morphologische Poetik. Tubingen: Max Nie
meyer.

250

Bibliografija

Nelles, William.
1990. "Getting Focalization into Focus': Poetics To
day 11:365-382.
1992. "Stories within Stories: Narrative Levels and
Embedded Narrative': Studies in the Literary Imagi
nation 25:79-96.
1997. Frameworks: Narrative Levels and Embedded
Narrative. New York: Peter Lang.
2001. "Beyond the Bird's Eye: Animal Focalization':
Narrative 9:188-194.
Nieragden, GOran.
2002. "Focalization and Narration: Theoretical
and Terminological Refinements': Poetica Today
23:684-697.
N unning, Ansgar.
1990. "'Point of View' oder 'Focalization'? Ober
einige Grundlagen ind Kategorien konkurriender
Modelle der erzahlen Vermittlung': Literatur in Wis
senschaft und Unterricht 23:249-268.
1999a. "Reconceptualizing the Theory and Generic
Scope of Unreliable Narration': In John Pier, ed., Re
cent Trends in Narratological Research, pp. 63-48.
Tours: GRAAT.
1999b. "Towards a Cultural and Historical Narratology:
A Survey of Diachronic Approaches, Concepts, and
Research Projects': In Anglistentag 1999 Mainz Proce
edings, pp. 345-373. Trier: Wissenschaftlicher Verlag.
2001. "On Perspective Structure of Narrative Texts:
Steps Toward a Constructivist Narratology': In Wil
lie van Peer and Seymour Chatman, eds., New Per
spectives on Narrative Perspective, pp. 207-223.
Albany: SUNY Press.
Nunning, Ansgar, Carola Surkamp, and Bruno Zer
week, eds.
1998. Unreliable Narration: Studien zur Theorie
und Praxis unglaubwurdingen Erzahlens in der en
glishsprachigen Erzahlliteratur. Trier: WVT.

25i.

NaJ:atoloski J:ecnik

BibUognfl;a

Ochs, Elinor, and Lisa Capps.

van Peer, Willie and Seymour Chatman, eds.
2001. Living Narrative: Creating Lives in Everyday
2001. New Perspectives on Narrative Perspective. Al
Storytelling. Cambridge: Harvard University Press.
bany: SUNY Press.
O'Grady, Walter.
Phelan, James.
1965. "On Plot in Modern Fiction: Hardy, James, and
1989. Reading People, Reading Plots: Cbaracter, Pro
Conrad': Modern Fiction Studies 11:107-115.
gression, and the Interpretation ofNarrative. Chica

Olson, Greta.
go: University of Chicago Press.

1996. Narrative as Rhetoric: Technique, Audiences,

2003. "Reconsidering Unreliability: Fallible and Un

trustworthy Narrators': Narrative 11 :93-109.
Ethics, Ideology. Columbus: Ohio State University

Oltean, Stefan.
Press.

2001. "Why Narrators Can Be Focalizers and Why It

1993. "A Survey of the Pragmatic and Referential

Functions of Free Indirect Discourse': Poetics To Matters': In \-Villie van Peer and Seymour Chatman,

day 14:691-714.
eds., New Perspectives on Narrative Perspective, pp.

O'Neill, Patrick.
51-64. Albany: SUNY Press.

Piaget, Jean.
1984. Fictions of Discourse. Reading Narrative The
1970. Structuralism. Trans. Chaninah Maschler.
ory. Toronto: University of Toronto Press.
Page, Norman.
New York: Basic Books.
Pier, John, ed.
1973. Speech in the English Novel. London: Longman.
Palmer, F. R.
1999. Recent Trends in Narratological Research. To
urs: GRAAT.
1971. Semantics. 2 nd ed. Cambridge: Cambridge Uni
versity Press.
Pike, Kenneth L.
Pascal, Roy.
1967. Language in Relation to a Unified Theory of
the Structure of the Human Behavior. The Hague:
1962. "Tense and Novel': Modern Language Review
57:1 11.
Mouton.
Piwowarczyk, Mary Ann.
1977. The Dual Voice: Free Indirect Speech and Its
Functioning in the Nineteenth-Century European No1976. "The Narratee and the Situation of Enuncia
tion: A Reconsideration of Prince's Theory': Genre
vel. Manchester: Manchester University Press.
Pavel, Thomas.
9:161 177.
Plato.
1976. La Syntaxe narrative des tragedies de Corneil

leo Paris: Kliecksick.

1968. The Republic. Trans. Allan Bloom. New York:

Basic Books.
1980. "Narrative Domains': Poetics Today 1:105-114.

Pohler, Eva Mohry.

1985. The Poetics of Plot: The Case of English Rena

1996. "Floating in Space and Time: Where and When

issance Drama. Minneapolis: University of Minne

sota Press.

is the Story?" Narrative 4:278-286.

Polanyi, Livia.
1986. Fictional Worlds. Cambridge: Harvard Uni

versity Press.

1979. "So \X'hat's the Point?" Semiotica 25:207-41.

252

253

Naratoloski recnik

Bibliografija

1995b. "On Narratology: Criteria, Corpus, Context':

1989. Telling the American Story: A Structural and
Narrative 3:73-84.
Cultural Analysis of Conversational Storytelling.
1999. "Revisiting Narrativity': In Walter Griinzweig and

Cambridge: MIT Press.

Andreas Solbach, eds., GrenzuberschreitungenlNarra
Pottier, Bernard.
tologie in Kontext. Transcending Boundaries: Narrato
1964. "Vans une semantique mode' 'ne': Travaux de
logy in Context, pp. 43-51. Tiibingen: G. Nan Verlag.

linguistique et de litterature 2:107-137.

2000. "Forty-One Question on the Nature of Narra

Pouillon, Jean.

tive': Style 34:317-318.

1946. Temps et Roman. Paris: Gallimard.

2001.
"A Point of View on Point of View or Refocu

Pratt, Mary-Louise.

1977. Toward a Speech Act Theory ofLiterary Disco sing Focalization': In Willie van Peer and Seymour

Chatman, eds., New Perspectives on Narrative Per

urse. Bloomington: Indiana University Press.
spective, pp. 45-50. Albany: SUNY Press.

Prince, Gerald.
Propp, Vladimir.
1973. A Grammar ofStories. The Hague: Mouton.
1977. "Remarques sur Ie signes metanarratifs': De1968. Morphology ofthe Folktale. 2 nd ed. Trans. Lau
rence Scott. Austin: University of Texas Press.
gres 11-12:e1-e10.
1984. "Transformations of the Wondertale': In Vla
1978. "La Discourse attributif et Ie recit': Poetique
dimir Propp, Theory and History ofFolklore, pp. 82
35:305-313.
99. Ed. Anatol Liberman. Trans. Ariadna Y. Martin
1980. "Introduction to the Study of Narratee': In Jane
and Richard P. Martin. Minneapolis: University of
Tompkins, ed., Reader-Response Criticism, pp. 7-25.
Minnesota Press.
Baltimore: Johns Hopkins University Press.
Punday,
DanieL
1981. "Reading and Narrative Competence': L'Esprit
2000.
"A Corporeal Narratology?" Style 34:227-242.
Creater 21:81-88.
Rabatel, Alain.
1981-1982. "Narrative Analysis and Narratology':
1997. Une Histoire du point de vue. Metz: Univer
New Literary History 13:179-188.

site de Metz.
1982. Narratology: The Form and Functioning of

Rabinowitz, Peter.
Narrative. Berlin: Mouton.

1977. "Truth in Fiction: A Reexamination of Audi

1983. "Narrative Pragmatics, Message, and Point':

ences': Critical Inquiry 4:121-141.

Poetics 12:527-536.

1987. Before Reading. Narrative Conventions and the

1985a. "The Naratee Revisited': Style 19:299-303.

Politics
ofInterpretation. Ithaca: Cornell University
1985b. "Thematiser': Poetique 64:425-433.

Press.

1988. "The Disnarrated': Style 22:1-8.

2001. '''A Lot has Built Up': Omission and Rhetori

1992. Narrative as Theme: Studies in French Fiction.

cal Realism in Dostoyevsky's Gambler': Narrative

Lincoln: University of Nebraska Press.

9:203-209.

1995a. "Narratology': In Raman Selden, ed., The

Rabkin, Eric S.

Cambridge History ofLiterary Criticism. Vol. VIII.

1973. Narrative Suspense: When Slim Turned Side
From Formalism to Poststructuralism, pp. 110-130.
ways... Ann Arbor: University of Michigan Press.
Cambridge: Cambridge University Press.

254

255

Naratoioski recnik

Bibliografija

':~

Riffaterre, Michel.
1973. Essais de semiotique discoursive. Tours: Marne.
1972. "Systeme d'un genre descriptif': Poetique 9:15-30.
Reis, Carlos, and Ana Christina M. Lopes.
1972-1973. "Interpretation and Descriptive Poetry':
1987. Dicionario de narratologia. Coimbra: Almedina.
New Literary History 4:229-256.
Revaz, Fran<;oise.
1978. Semiotics ofPoetry. Bloomington: Indiina Uni
1997. Les Textes d'action. l'v1etz: Universite de Metz.
versity Press.
Ricardou, Jean.
1980. "La trace de l'intertexte': La Pensee 215:4-18.
1967. Probtemes du nouveau roman. Paris: Seuil.
1983. Text Production. Trans. Teresa Lyons. New York:

1971. Pour une theorie du nouveau roman. Paris:

Columbia University Press.

Seuil.
1986. "On the Diegetic Functions of the Descripti

1973. La Nouveau roman. Paris: Seuil.

ve': Style 20:281-294.

1978. Nouveaux problemes du roman. Paris: Seuil.

Rigney, Ann.
Richards, I. A.
1992. "The Point of Stories: On Narrative Commu
nications and its Cognitive Functions': Poetics To
1950. Practical Criticism: A Study ofLiterary Judgment.
New York: Harcourt, Brace.
day 13:263-284.
Richardson, Brian.
Rimmon, Shlomith.
1976. "A Comprehensive Theory of Narrative: Ge
1991. "The Poetics and Politics of Second-Person
Narrative': Genre 24:309-330.
nette's Figures III and the Structuralist Study of Fic
1994. "I etcetera: On the Poetics and Ideology of
tion': PTL 1:33-62.
Multipersoned Narratives': Style 28:312-328.
Rimmon-Kenan, Shlomith.
1985. "Qu'est:-ce qu'un theme?" Poetique 64:397-406.
1997a. "The Other Reader's Response: On Multi
1989. "How the Model Neglects the Medium: Lingu
ple, Divides and Oppositional Audiences': Criticism
39:31-53.
istics, Language, and the Crisis of Narratology': Jo
1997b. Unlikely Stories. Causality and the Nature ofMo urnalofNarrative Technique 19:157-166.
2002. Narrative Fiction: Contemporary Poetics. 2 nd
dern Narrative. Newark: University of Delawer Press.
2001. "Narrative Voice and Agency in Drama': New
ed. London: Methuen.
Literary History 32:681-694.
Rivara, Rene.
Ricoeur, Paul.
2000. La langue de recit: Introduction a la narrato
1984. Time and Narrative. Vol. 1. Trans Kathleen
Logie enonciative. Paris: L'Harmattan.
McLaughlin and David Pellauer. Chicago: Univer
Rogers, B. G.
sity of Chicago Press.
1965. Proust's Narrative Techniques. Geneva: Droz.
1985. Time and Narrative. Vol. 2. Trans Kathleen
Romberg. Berti!.
1962. Studies ofNarrative Technique ofFirst-Person
McLaughlin and David Pellauer. Chicago: Univer
sity of Chicago Press.
Novel. Lund: Almquist & Wiksell.
1988. Time and Narrative. Vol. 3. Trans Kathleen
Ron, Moshe.
1987. "The Restricted Abyss. Nine Problems in the
Blarney and David Pellauer. Chicago: University of
Chicago Press.
Theory of mise en abyme': Poetics Today 8:417-438.
Rastier, Fran<;:ois.

256

257

Naratoloski recnik

Bibliografija

1995. "Allegories ofImmersion: Virtual Narration in

Ronen, Ruth.
Postmodern Fiction': Style 29:262-286.
1986. "Space in Fiction': Poetics Today 7:421-438.
1999. "Cyberage Narratology: Computers, Me
1994. Possible Worlds in Literary Theory. Cambri
taphor, and Narrative': In David Herman, ed., Nar
dge: Cambridge University Press.
ratologies: New Perspectives on Narrative Analy
1997. "Description, Narrative and Repres(ntation':
sis, pp. 131 141. Columbus: Ohio State University
Narrative 5:274-286.
van Rossun"l-Guyon, Fran<;:oise.
Press.
1970. "Point de vue ou perspective narrativie': Poeti 2001a. Narrative as Virtual Reality: Immersion and
lnteractivity in Literature and Electronic Media. Bal
que 4:476-497.
timore: Johns Hopkins University Press.
Rousset, Jean.
1973. Narcisse romancier: Essai sur la premiere per
2001b. "The Narratorial Functions: Breaking Down
a Theoretical Primitive': Narrative 9:146-152.
sonne dans le roman. Paris: Corti.

2002. "Beyond Myth and Metaphoric Narrative in

1986. Le Lecteur intime: de Balzac au journal. Pa

Digital Media': Poetics Today 23:581-609.

ris: Corti.

Rumelhart, David E.
Sacks, Harvey.
1972. "On the Analyzability of Stories by Children':
1975. "Notes on a Schema for Stories': In Daniel G.
In
John J. Gumprez and Dell Hymes, eds., Directions
Bobrow and Allan Collins, eds., Representation and
in Sociolinguistics, pp. 325-345. New York: Holt, Ri
Understanding: Studies in Cognitive Science, pp.
211-236. New York: Academic Press.
nehart and Winston.
Ryan, Marie-Laure.
Said, Edward.
1979. "Linguistic .Models in Narratology': Semioti 1975. Beginnings: Intention and Method. New York:
ca 28:127-155.
Basic Books.
1981. "The Pragmatics of Personal and Impersonal

Sartre, Jean-Paul.
1965. What is Literature? Trans. Barnard Frechtman.
Fiction': Poetics 10:517-539.

1984. "Fiction as a Logical, Ontological, and Illocu

New York: Harper & Row.

tionary Issue': Style 18:121 139.

Saussure, Ferdinand de.

1966. Course in General Linguistics. Trans. Wade Ba
1985. "The Modal Structure of Narrative Universes':

Poetics Today 6:717-755.

skin. New York: McGraw-Hill.

1986. "Embedded Narratives and Tellability': Style

Schank, Roger.
1975. "The Structure of Episodes in Memory': In
20:319-340.

1991. Possible Worlds, Artificial intelligence, and Nar

Daniel G. Bobrov and Allan Collins, eds., Represen
tation and Understanding: Studies in Cognitive Sci
rative Theory. Bloomington: Indiana University Press.

ence, pp. 237-272. New York: Academia Press.

1992. "The Modes of Narrativity and Their Visual

Metaphors': Style 26:368-387.

Schank, Roger, and Robert Abelson.

1977. Scripts, Plans, Goals, and Understanding.
1993. "Narrative in Real Time: Chronicle, Mime

Hillsdale, N. J.: Lawrence Erlbaum Associates.

sis and Plot in the Baseball Broadcast': Narrative

1:138-155.

258

2.59

Narat<)loski recnik

Bibliografija

Schmid, Wolf.
Shlovsky, Victor.
1973. Der Textaujbau in den Erzahlungen Dostoev 1965a. "Art as Technique': In Lemon & Reis 1965,
skijs. Munich: Fink.
pp. 25-57.
~.
,Scholes, Robert.
1965b. "Sterne's Tristram Shandy: Stylistic Com.
1974. Structuralism in Literature: An Introduction.
mentary': In Lemon & Reis 1965, pp. 25-57.
New Haven: Yale University Press.
Simpson, PauL
Scholes, Robert, and Robert Kellogg.
1993. Language, ldeology and Point of View. London:
1966. The Nature of Narrative. New York: Oxford
Routledge.
University Press.
Smith, Barbara Herrnstein.
Searle, John.
1968. Poetic Closure: A Study of How Poems End.
1969. Speech Acts. Cambridge: Cambridge Univer

Chicago: University of Chicago Press.

sity Press.

1981. "Narrative Versions, Narrative Theories': In W.

1975. "Indirect Speech Acts': In Peter Cole and Je

J. T. Mitchel, ed., On Narrative, pp. 209-232. Chica

rry L. Morgan, eds., Syntax and Semantics III:

go: University of Chicago Press.

ech Acts, pp. 59-82. New York: Academic Press.

Souriau, Etienne.
1976. "A Classification of Illocutionary Acts': Langu
1950. Les Deux cent mille situations dramatiques.
age in Society 5:1-23.
Paris: Flammarion.
Segre, Cesare.
Souvage, Jacques.
1979. Structure and Time: Narration, Poetry, Mo 1965. An Introduction to the Study of Novel, with
dels. Trans. John Meddemmen. Chicago: University
Special Reference to English Novel. Ghent, E-Story
of Chicago Press.
Scienctia P. V. B. A.
Shapiro, Marianne.
Spitzer, Leo.
1984. "How Narrators Report Speech': Language and
1928. "Zum StH Marcel Proust': Stilstudien II, pp.
Style 17:67-78.
365-497. Munich: Max Hueber.
Shaw, Harry.
Stanzel, Franz.
1995. "Loose Narrators: Display, Engagement, and
1964. Typische Formen des Roman. Gottingen: Van
the Search for a Place in History in Realist Fiction':
denhoeck & Ruprecht.
Narrative 3:95-116.
1971. Narrative Situations in the Novel: 'Tom Jo
Shen, Dan.
nes: 'Moby Dick: The Ambassadors: <Ulysses: Trans.

1989. "Unreliability and Characterization". Style

James P. Pusack. Bloomington: Indiana University

23:300-31l.
Press.

Shen, Yeshayahu.
1984. A Theory ofNarrative. Trans. Charlotte Go

1989. "The X-Bar Grammar for Stories: Story-Gram

edsche. Cambridge: Cambridge University Press.

mar Revisited': Text 9:415-467.

Stein. Nancy L.
1990. "Centrality and Causal relations in Narrative

1982. "The Definition of a Story': Journal of Prag

Text': Journal of Literary Semantics 19: 1-23.

matics 6:487-507.

260

261

Naratoloski recnik

Steinberg, Gunter.
1971. Erlebte rede: Ihre Eigenart und ihre Formen

in neuerer deutscher, franzosischer und englischer

Erziihlliteratur. 2 vols. G6ppingen: A. Kummerk.

Sternberg, Meir.
1974. "What is Exposition?" In John Halperin, ed.,
The Theory of the Novel. New York: Oxford Univer
sity Press.
1978. Expositional Modes and Temporal Ordering in

Fiction. Baltimore: Johns Hopkins University Press.

1990. "Telling in Time (I): Chronology and Narrati

ve Theory': Poetics Today 11:901--948.

1992. "Telling in Time (II): Chronology, Teleology,

Narrativity': Poetics Today 13:463-541.

Strauch, Gerard.

1974. "De quelques interpretations recentes du style

indirect libre': Recherches Anglaises et Americaines

7:40-73.

Suleiman, Susan R.
1980. "Redundancy and the 'Readable Text": Poetics

Today 1:119-142.

1983. Authoritarian Fictions: The Ideological Novel

as a Literary Genre. New York: Columbia Univer

sity Press.

Tacca, Oscar.

1973. Las Voces de La Novela. Madrid: Editorial Grados.

Tamir, Nomi.

1976. "Personal Narration and Its Linguistic Foun

dation': PTL 1:403-429.

Thomas, Bronwen E.
2002. "Multiparty Talk in the Novel: The Distribu
tion of Tea and Talk in a Scene from Evelin Waugh's
Black Mischief Poetics Today 23:657-684.
Thorndyke, Perry W.
1977. "Cognitive Structures in Comprehension and
Memory of narrative Discourse': Cognitive Psycho
logy 9:77-110.

l
i

262

Bibliografija

Tillotson, Kathleen.
1959. The Tale and the Teller. London: Rupert Hart
Davis.
Titunik, Irwin Robert.
1963. The Problem of'Skaz' in Russian Literature. Ph.
D. Thesis, University of California Berkley. Repro
duced by microfilm-xerography by University Mic
rofilms International 1976.
Todorov, Tzvetan.
1966. "Les Categories du recit litteraire': Communi
cations 8:125-151.
1969. Grammaire du Vecameron'. The Hague: Mouton.
1978. The Poetics of Prose. Trans. Richard Howard.
Ithaca: Cornell University Press.
1981. Introduction to Poetics. Trans. Richard Ho
ward. Minneapolis: University of Minnesota Press.
Tomashevsky, Boris.
1965. "Thematics': In Lemon & Reis 1965, pp. 61-95.
Toolan, Michael.
2001. Narrative: A Critical linguistic introduction.
2 nd ed. London: Routledge.
Torgovnick, Marianna.
1981. Closure in the Novel. Princeton: Princeton Uni
versity Press.
Traversetti, Bruno, and Stefano Andreani.
1988. Incipit: Le techniche dellesordio nel romanzo
europeo. Turin: Nuova ERI.
Uspenskij, Boris.
1973. A Poetics ofComposition: The Structure ofthe
Artistic Text and the Typology ofa Compositional
Form. Trans. Valentina Zavarin and Susan Wittig.
Berkley and Los Angeles: University of California
Press.
Vaina, Lucia.
1977. "Les Mondes possibles de texte': Versus 17: 3-13.
Verrier, Jean.
1988. Les Debuts des romans. Paris: Bertrand-Lacoste.

263

Naratoloski recnik

Bibliografija

Vinogradov, V. V.
1
Report No. 140. Department of Computer Science,
1980. "The Problem of Skaz in Stylistics': In Ellendea
Yale University, New Haven.
Proffer and Carl R. Proffer, eds., The Ardis Anthology
Williams, Jeffrey.
ofRussian Futurism. Ann Arbor: Ardis.
1998. Theory and the Novel: Narrative Rtiflexivity in
Vitoux, Pierre.
the
British Tradition. Cambridge: Cambridge Uni
;j
1982. "Le Jeu de la focalisation': Poetique 51:359-368.
versity Press.
Volosinov, V. N.
-I
Winograd, Terry.
1973. Marxism and the Philosophy of language.
1975. "Frame Representations and the Declarative
Trans. Ladislav Matejka and L R. Titunik. New York:
1
Procedural Controversy': In Daniel G. Bobrow and
Seminar Press.
Allan Collins, eds., Representation and Understan
Walsh, Richard.
ding: Studies in Cognitive Science, pp. 185-210. New
2001. 'Tabula and Fictionality in Narrative Theory':
York: Academic Press.
Style 35:592-606.
Wittman, Henri.
Warhol, Robyn.
1975. "Theorie des narremes et algorithmes narra
1986. "Toward a Theory of the Engaging Narrator:
tifs': Poetics 4:19-28.
Earnest Interventions in Gaskell, Stowe, and Eliot':
Wright, Austin.
PMLA 101:811-818.

1982. The Formal principle in the Novel. Ithaca: Cor

1989. Gendered Interventions: Narrative Discourse

nell University Press.

in the Victorian Novel. New Brunswick and London:

Wright, Terence.
Rutgers University Press.
1985. "Rhythm in the Novel': Modern Language Re
Weimann, Robert.
view 80:1 15.
1973. "Point of View in Fiction': In Gaylord C. Leroy
Yacobi, Tamar.
and Ursula Baitz, eds., Preserve and Create: Essays
1997. "Narrative Structure and Fictional Mediatin':
in Marxist Literary Criticism, pp. 54-75. New York:
Poetics Today 8:335-372.
Humanities Press.
Young, Katherine.
Weinrich, Harald.
1987. Taleworlds and Storyrealms: The Phenomeno
1964. Tempus, besprochene und erziihlte Welt. Stut
logy ofNarrative. Dordrecht: Martinus Nijhoff.
tgart: W. Kohlamer.
Zeraffa, Michel.
Wellek, Rene, and Austin Warren.
1969. Personne et personnage. Paris: Klincksieck.
1949. Theory ofLiterature. New York: Harcourt, Brace.
Zholkovsky, Alexander.
White, Hayden.
.
1984. Themes and Texts: Toward a Poetics ofExpres
1973. Metahistory: The Historical Imagination in Ni
siveness. Trans. by author. Kathleen Parte, ed. Itha
neteenth-Century Europe. Baltimore: Johns Hopkins
ca: Cornell University Press.
University Press.
Zoran, Gabriel.
Wilensky, Robert.
1984. "Towards Theory of Space in Narrative': Poe
1978. Understanding Goal-Based Stories. Research
tics Today 5:309-335.

..

.C

I:"

d~~
.
-r~\
~
~,,-

'<J~

:;; ;;KOilMmtJf)';'
.....
',<:l

264

\,~

......

-- ......,.,

!t.,. ,,}

265

tt:J

&

-o

\1Q

...,

Po)

::!f

'-0.

Po)

Po)

...,

,..,
Po)

-....
0
0

(Il<

r:
...,
(l)
(,),

;:!

'"..., '"...,
(l)

0
\1Q
0
<:
0...,

(l)

0
0
<:
0...,

\1Q

0
<:
0

3....
N

CJj

Po)

III

0
;:!
-..
~

0
~

N<
III

-.