You are on page 1of 8

ta je to asertivnost?

Moemo je opisati kao ponaanje kojim branite svoja prava i ne date se


iskoriavati, ili moemo rei da ste asertivni kada komunicirate ono to
zaista i elite - na jasan nain, potujui svoja prava i osjeaje ali i prava i
osjeaje drugih.
Asertivnost je iskreno i prikladno izraavanje osjeaja, miljenja i potreba
osobe.
Veina ljudi veruje da je ivot sa estim meuljudskim
problemima nezdrav i neprirodan nain ivota. Meutim, to je
potpuno prirodan nain ivota. ivotna injenica je da bez obzira ta
neko radio i kakav ivot vodio, uvek e se nai pojedinci ili grupe ljudi
koji e mu s vremena na vreme prouzrokovati probleme. Potpuno je
normalno biti nezadovoljan kada se tako neto dogodi, a asertivno
ponaanje motivisano tim nezadovoljstvom usmerie osobu na
reavanje nastalog meuljudskog problema.
Neasertivni ljudi, meutim, nisu samo nezadovljni kad im neko pravi
probleme u ivotu. Oni doivljavaju tenziju i fizike neprijatnosti, te se
zbog nedostatka asertivnosti povlae i dozvoljavaju drugima da ih
iskoriavaju, a nakon toga se osjeaju bezvredno i potiteno, jer se ne
znaju zauzeti za sebe i izboriti se za svoja prava i potrebe.
Ne postoji adekvatan prevod termina asertivnost (eng. to assert =
izraziti). Kao pojam, asertivnost kod nas nije zaivela u svakodnevnoj
upotrebi, osim kod psihologa i profesionalaca srodnih struka. U
psiholokoj terminologiji, asertivnost znai izraavanje sopstvenih
misli, oseanja i uverenja, na direktan, iskren i adekvatan nain,
uvaavajui pri tome prava drugih.
Ovako opisana asertivnost izraava se u razliitim situacijama kao to su
zauzimanje za potovanje vlastitih prava, interesa, potreba i elja,
suprostavljanje nepravdi, te odbijanje neopravdanih zahteva bez
oseanja krivice. Asertivnost, meutim podrazumeva i vie od toga:
otvoreno, iskreno i adekvatno izraavanje naklonosti, pohvala, nenosti,
panje i zahvalnosti prema drugim osobama.
Za razliku od asertivnih osoba, neasertivne osobe su nejasne u izricanju
svojih elja, teko ili nikako odbijaju tue zahteve koji im nisu po volji,
smatraju svoje miljenje manje vanim od tueg, srameljive su,
osjeaju se frustrirano, depresivno, niskog su samopotovanja, te na
meuljudske probleme reaguju povlaenjem, neodlunou i
odustajanjem od svojih prava, potreba i elja (zbog ega se neasertivno
ponaanje u strunoj literaturi esto naziva i defanzivnim ponaanjem).

Po emu se asertivnost razlikuje od agresivnosti?


Agresivnost znai da se zauzimate za svoja prava na nain koji ugroava
prava drugih. Agresivno ponaanje je obino neprijateljsko, puno
okrivljavanja i postavljanja vrstih zahteva prema drugima. Moe
sadravati pretnje, pogrdne nazive i sl.
Asertivnost se esto poistoveuje sa agresivnou. Glavna
razlika je u tome to asertivna osoba ne ostvaruje svoja prava,
interese, potrebe i elje tako to teti drugim ljudima, dok
agresivna osoba to ini. Asertivna osoba shvata da agresivnost moe
biti kratkorono efikasna, ali da je dugorono tetna jer kod oteene
osobe izaziva ljutnju, bes i povreenost, te dovodi do otvorene ili
prikrivene osvetnike agresije, ime se ulazi u tzv. zatvoreni krug
agresije. Asertivna osoba shvata da e dugorono biti zadovoljna, ne
tako to e druge frustrirati i uiniti nezadovoljnim, ve tako to e
zalaui se za svoja prava i interese uvaavati i elju drugih ljudi da
ostvare svoja prava i interese.
Agresivna osoba, za razliku od asertivne (i potpuno suprotno od
neasertivne) osobe, stavlja pred sebe obavezu da po svaku cenu mora
dobiti ono to eli, da sve zna bolje od drugih, da je vrednija i pametnija
od drugih. Za razliku od agresivne (ali i neasertivne) osobe, asertivna
osoba smatra da svako ima pravo na svoje miljenje, da je neslaganje
normalna pojava, ali i da se pogledi na stvari mogu obrazloiti, te da se
lini ciljevi fleksibilnou i asertivnou mogu ostvariti na obostranu
korist.

Koji su uzroci asertivnog ponaanja?


Jednostavno izraavanje Vaih uverenja, oseaja ili stavova poetak je
asertivnog ponaanja. To mogu biti i jednostavne izjave poput: "Ja elim..."
ili "Ja mislim..." Osim toga, potrebno je znati vrsto i odluno rei "NE"
kada neto zaista ne elite!
A uz koritenje "JA izjava" potrebno je imati i osjeaja za druge: reenica
se moe proiriti u izjavu koja u prvom delu prihvaza drugu osobu, a zatim
se nastavlja u delu u kojem izraavate svoje stajalite.
Zvui poprilino jednostavno i idilino, zar ne? Idila u stvarnom ivotu
prestaje u trenutku kada druga osoba ne eli prihvatiti Vae asertivne
izjave i nastavlja Vas ugroavati kao osobu. U takvim situacijama potrebno
je podii nivo asertivnosti i iskazati vrst stav.
U takvim situacijama moete i navesti ta ete preduzeti sa svoje strane,
odmah nakon osnovne asertivne izjave. Na primer: "Ako ne zavrite s

popravkom mog automobila danas do 17 sati, elim razgovarati sa efom


servisa a o svemu u obavestiti i predstavnitvo XY!"
Asertivnost u govoru
Korisna je kada je potrebno izraziti negativne oseaje. Obino se sastoji od
izjave u tri dela:
Opiite ponaanje druge osobe ("Kada Vi...")
Opiite kako se ponaanje druge osobe odraava na Vas
Recite to elite ("Ja bih radije...")
Naglasak u "JA-govoru" asertivnosti je u delu izjave u kojem govorite ta
elite i kako se Vi oseate pri tome. Kada se izraava ljutnja ili bes, esto
smo skloni okrivljavati drugu osobu, prepustiti se emocijama i zaneti u
negativnom smislu.
Obratite panju i na govor tijela: nastojte zadrati direktan kontakt
pogledom, dranje neka bude oputeno, ali dovoljno vrsto i neka je Va
izraz lica u skladu s porukom. Zadrite umerenost u tonu i jaini govora, ali
odaberite i pravi trenutak!
Zato je ponekad prava umetnost rei "NE"
Ponekada nam je teko rei "ne" na poslu zato to mislimo da e to drugi
ljudi shvatiti kao da nismo sposobni obaviti ono to se trai od nas. Ili se
oseamo "obaveznim" kada nas kolega zamoli za uslugu; ili oseamo
pritisak kada neto treba napraviti za osobu koja nam je nadreena. Na
nekim radnim mestima i u nekim situacijama rei "ne" je nemogue ili
jednostavno nije uopte dozvoljeno.
Naravno, postoje situacije u kojima je "ne" nuno. Ali, pogledate li oko
sebe, toliko je nervoze povezano s eventualnim moguim koritenjem te
rei tako da je ljudi jednostavno ne izgovore, pristaju raditi stvari koje
radije ne bi, ili zavre s poslom koji ionako nije njihov. Ako ostajete raditi
iza radnog vremena zato to ste prvo morali dovriti sve svoje obaveze, a
onda i one koje je Va kolega trebao obaviti ta Vas spreava da kaete
"ne"?
Moe li se asertivnost nauiti?
Trening asertivnosti ne daje odgovor na sva pitanja i sve situacije, i evo
zato:
Ako i trebate postati asertivni radije nego agresivni, asertivnost nije uvek
jedini nain kako neku situaciju moete razreiti. Ako Vas neko verbalno
napada ili ima izrazito agresivan stav, ponekad je agresivan pristup i s
Vae strane prihvatljivo reenje. Ne zaboravite: kljuna re za ovakve
situacije je: "prihvatljivo"!

Ba kao i veina ljudskog ponaanja, asertivnost se ui od malih


nogu. Od roenja dete najprirodnije tei zadovoljenju svojih potreba i to
odmah i neposredno. Prirodni bioloki razvoj ljudske jedinke
podrazumeva da se potrebe nadopunjuju i menjaju, a nadopunjuju se i
menjaju i naini na koje ovjek tokom raznih perioda svog razvoja
izraava te potrebe, kao i naini na koje ih zadovoljava i za njih se
zalae.
Na taj prirodni i bioloki proces ljudskog razvoja, najsnaniji uticaj ima
socijalizacija. To je proces uenja drutvenih normi koje vae za
odreenu kulturu, a odnosi se i na uenje drutveno prihvatljivog
ponaanja. Posredovan je prvo porodinom, a zatim i irom drutvenom
zajednicom (kola, vrnjaci, religija, mediji, itd.). Ovako odreena,
socijalizacija je proces tokom kojeg dete u kontaktu sa drugim ljudima
ui ta je to dobro i prihvatljivo eleti, a ta je loe i nepristojno eleti, te
koji je ispravan nain za ostvarivanje drutveno poeljnih ciljeva, a koji
nain se smatra nepristojnim, agresivnim i loim ponaanjem.
Tokom procesa socijalizacije, neasertivna ua i ira drutvena
okolina moe sputavati asertivno ponaanje djece, ukoliko se
takvo ponaanje pogreno proglaava loim (agresivnim, sebinim i
nepristojnim), pa deca mogu usvojiti razliite oblike neasertivnog
ponaanja (nepostavljanje pitanja, neizraavanje vlastitog miljenja i
elja, i slino) koje odrasli smatraju poslunim i pristojnim ponaanjem,
te ga dobro prihvataju.
Asertivnost deteta podrazumeva isto to i asertivnost odrasle osobe:
spremnost i sposobnost zauzimanja za vlastita prava, te jasno i
prihvatljivo izraavanje vlastitih elja i potreba. Pravovremeno usvajanje
odgovarajuih oblika asertivnog ponaanja pozitivno utie na razvoj
detetovog samopotovanja, zbog ega asertivna deca u adolescentskom
i odraslom dobu imaju bolju sliku o sebi i na bolji nain izraavaju svoja
znanja i sposobnosti, te imaju efikasnije vetine suoavanja sa stresom.
Ako neko u djetinjstvu nije nauio da se ponaa asertivno (ve je nauio
da se ponaa defanzivno ili agresivno), ansu za nadoknaivanje kao
adolescent ili odrasla osoba moe potraiti u treninzima asertivnosti ili,
kako se kod nas ee nazivaju, asertivnim treninzima. Kao svaki trening
i ovaj podrazumeva uvebavanje odreenih vjetina. U ovom sluaju radi
se o uvebavanju vetina izraavanja vlastitih potreba i elja,
zauzimanja za vlastita prava, davanja pozitivnih i negativnih povratnih
informacija, odbijanja neprihvatljivih zahteva, itd.

Asertivnost predstavlja za osobu koristan oblik ponaanja, kojim


se pri ostvarivanju linih prava, interesa i elja ne nanosi teta
drugim ljudima. Ukoliko osoba tokom procesa socijalizacije nije usvojila
asertivan obrazac ponaanja, asertivni trening je prilika da se na
najefikasniji nain naui kako se u razliitim meuljudskim odnosima (od
bliskih do profesionalnih) zauzeti za vlastita prava, interese, potrebe i
elje, kako se suprostaviti nepravdi, kako odbiti neopravdane zahtjeve
bez osjeanja krivice i anksioznosti, ali i kako pohvaliti drugu osobu,
kako biti otvoren, nean i paljiv.

Nenasilno reavanje konflikta


Pre svega treba definisati nasilje i konflikt koji nenasilno nastaje. Konflikti
su pojava u meuljudskim odnosima, koja moe biti rezultat:
nesporazuma, razliitih duhovnih ili kulturnih vrijednosti, suprostavljenih
interesa, razliitih vienja sopstvenih i tuih interesa, nezadovoljenih
potreba ili npr. nesposobnosti u izraavanju sopstvenih oseanja i
miljenja. Konflikti postoje u ophoenju sa blinjima u svakodnevnom
ivotu, ali i unutar/izmeu grupa i zajednica.
Nenasiljem se moe reiti konflikt. Strane u konfliktu, na meuljudskom ili
drutvenom nivou, se koriste nasiljem iz vere da su njihove potrebe i
interesi legitimni, te se na taj nain opravdava nasilje koje ine (odbrana iz
njihovog ugla), dok se potrebe i interesi drugih strana u konfliktu ne
uzimaju u obzir, ve se tavie vre pretpostavke koje podrazumevaju zle
namere koje one same nemaju. Ovaj mehanizam se da prepoznati u
ratovima i predratnom periodu. Opteprihvaena teza da se nasiljem kao
krajnjim nainom moe postii reenje se pokazala jalovom na brojnim
primerima na ovim prostorima.
Pretpostavka da se nasiljem moe reiti konflikt je tana ukoliko se pod
reenjem podrazumeva unitenje ili odstranjivanje druge ili drugih strana u
konfliktu i ako se zanemari injenica da se korienjem nasilnih metoda
uspostavlja model reavanja konflikata koji se onda primenjuje i u
drugim sukobima, npr. unutar jedne od prvobitnih strana u konfliktu.
Situacija u kojoj jedna ili vie strana reenje uspostavljeno putem nasilja
doivljava kao nepravdu i uskraivanje svojih legitimnih interesa ili
mogunosti ostvarenja istih (u sopstvenoj percepciji), se teko moe
nazvati reenjem, jer elja za zadovoljenjem svojih interesa i potreba
ostaje, pojaana eljom za zadovoljenjem pravde u sopstvenom vienju i
esto eljom za osvetom.
Veina ljudi se povremeno nae u nenasilnim konfliktnim situacijama.
Obino su takvi konflikti rezultat nesporazuma, razliitih linih verovanja i
vrednosti, suprotstavljenih interesa, nezadovoljenih potreba ili
nesposobnosti u izraavanju sopstvenih oseanja i miljenja. Nai se u
konfliktnoj situaciji i biti u mogunosti da pritom pronae razumno
reenje moe biti veoma teak zadatak....Ne moe pobediti" u konfliktnoj
situaciji, jer pobeda bi u tom sluaju znaila da je ishod cele situacije
zadovoljavajui samo za jednu od suprotstavljenih strana. A to ni u kom
sluaju nije kompromisno reenje. Dakle, konflikte treba reavati.
Ako je re o nenasilnom konfliktu sa ljudima sa kojima radimo i sa kojima
se susreemo, oni mogu da podstaknu i druge probleme na poslu kao to
su netrpeljivost meu kolegama, smanjena komunikacija koja samim tim
loe utie na produktivnost. Ukoliko e konflikt na radnom mestu doneti
konstruktivne promene i motivisati grupu ka veoj produktivnosti onda je
ak i potreban. Nepotrebne konflikte, naravno, treba izbegavati a kada se
oni ipak pojave nauite da ih reavate na obostranu korist.

Do nenasilnog reavanja konflikta dolazi kada zapazimo da druga osoba


negativno deluje ili bi mogla negativno da deluje na ciljeve koji su nama
bitni. Kada se radi o ljudima koji su nam bliski, spremniji smo da reimo
nesuglasice, kako bi zadrali odnos koji nam je vaan.
Meutim, sa ljudima sa kojima radimo situacija je neto drugaija. Na
poslu najee nismo u mogunosti da biramo ljude sa kojima emo da
saraujemo, niti da odemo iz situacije koja nam je neprijatna. Kolege sa
kojima radimo najee ne poznajemo dovoljno dobro pa nam neki od njih
nisu posebno vani, ali obzirom da je vreme koje provodimo sa njima
neizbeno, poeljno je da zadrimo ako ne dobar onda bar poslovan odnos.
U takvoj situaciji, kako bismo preiveli radni dan, bili produktivni, pa ak i
sreni na radnom mestu, vano je znati kako da se postavimo diplomatski
u komunikaciji sa njima i kako da nauimo neke vetine uspenog
izbegavanja i reavanja konflikata.
2.1 Nenasilno reivanje konflikta kao stabilizujui faktor bezbednosti
Na poslu su neki konflikti neizbeni jer kada se nalazimo na mestu gde su
ljudi posveeni onome to rade i kada, pri tome, razmenjuju ideje i ulaze u
rasprave, konflikti i nesuglasice moraju da se dogode. To, naravno, ne
znai da bi ih trebalo stvarati samo radi produktivnije atmosfere ve bismo
mogli da ih posmatramo kao jedan zanimljiv nain da neto nauimo jer
konflikti uglavnom znae da je ljudima dovoljno stalo da odbrane svoje
miljenje. Zbog toga bi trebalo da nauimo kako da iskoristimo njihove
pozitivne aspekte i ouvamo dobre meuljudske odnose.
Zato, ako se ve svaamo - svaajmo se konstruktivno. Izvucimo korist iz
konflikta. Gledajmo na konflikte kao na resurs, priliku za uenje, rast i
razvoj. Budimo kreativni, otvoreni i pokuajmo da pronaemo zajedniki
interes sa suprotstavljenom stranom. Reenje kojim emo svi biti
zadovoljni sigurno postoji, samo ga treba pronai. Trik je ne dozvoliti da
oni beskonano traju. Komunikacija bi trebala da bude otvorena, jasna,
direktna i konstruktivna. Time olakavamo drugima shvatanje nae
pozicije i dajemo primer kako elimo da i drugi razgovaraju sa vama.
Konflikt je bolje nenasilno reiti sada nego kasnije! Konflikt se reava kada
nastane jer vremenom samo postaje gore. Svi ekamo priznanje
suprotstavljene strane da nije u pravu i vremenom postaje sve neprijatnije
zato je neophodno prekinuti igru ekanja i spreiti nastanak nepopravljive
tete.
Ukoliko je neko uinio neto na ta smo se se naljutili ili nismo sigurni da
smo razumeli aspekat prie, nemojmo odmah pretpostaviti da to neko radi
namerno kako bi vas razljutio i iznervirao. Ponekada stvarno postoji dobro
objanjenje za neke postupke koje vae kolege ine, ak i kada vas oni
jako iritiraju. Umesto besne reakcije ljubazno upitajmo sve to nam nije
jasno i zamolimo za objanjenje. Pozovite kolegu na razgovor o spornoj
situaciji. Ishitreni razgovor u hodu nee nita reiti. Ne dopustimo da
emocije utiu na posao. U stresnim situacijama treba nastojati da zadrimo
mirnou i konstruktivno reagovanje. A ako ne ide, pokuajte stari lek
brojanja do 100...

Nauimo da prihvatimo razliitosti (razlike u miljenju, kulturi, stavovima,


polne razlike). Dobar odnos se gradi na temeljima meusobnog potovanja
i priznavanja svaije individualnosti, sa stavom da nema ispravnog ni
pogrenog kulturalnog modela. Ako se razlike pokuaju samo ignorisati,
stvara se neprijatna atmosfera. Ne treba svi da misle isto to i vi, pa nije ni
dobro da svi isto mislimo, jer razliite misli su ono to bogate tim i ine ga
uspenijim od samog pojedinca.
Izvinimo se za svoje greke. Uglavnom svi koji su ukljueni u konfliktnu
situaciju su uradili ili rekli neto to je produbilo i osveilo" konflikt.
Izvinjenje nee znaiti da prihvatamo svu krivicu ve samo onaj deo koji
smo doprineli da se on nastavi. Od velike e pomoi biti ako u toj situaciji
uspemo da istaknemo zato je nama stalo da reimo problem.
Deo reenja je svakako i uvid u posledice konflikta ukoliko se on ne rei,
zato bi bilo poeljno da odredimo sebi cilj ka kome emo se kretati tokom
reavanja konfliktne situacije.
Ukoliko nita ne ide kako treba i nismo ni blizu reenje, tada predlaemo
da pozovete posrednika koji e pomoi da se situacija rei. To mora da
bude neko potpuno neutralan u koga obe strane imaju poverenja i koji nije
priklonjen ni jednoj od strana.