IZVRNUTA KUA

E
PAC
S
CT ERN
STI
JE
O
D
EJ
O
N
Z
O
R
T
a P EJT M ON
MU UME D
j
ri
T
D
le
ENE OGRA
Ga UZEJ LON
M
E
BE
R

M
SAV

Kustosi: Hana Devar i Una Popovi

Grafiki dizajn: Tejt dizajn studio
Hvala: Marija Mitri, Andrej Dolinka
Izloba predstavlja saradnju muzeja Tejt Modern iz
Londona i Muzeja savremene umetnosti iz Beograda
Razmenu kustosa podrao je Meunarodni savet muzeja
Tejt Modern

IZVRNUTA KUA
Tina Gverovi & SINIA ILI
GALERIJA PROJECT SPACE
MUZEJ TEJT MODERN
LONDON
22. novembar 2013 9. mart 2014

Drugi deo projekta bie predstavljen u

SALONU MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI

BEOGRAD
11. jul 2014. - 14. septembar 2014.

NAPOMENA O IZLOBI
Hana Devar, muzej Tejt Modern, London
Una Popovi, Muzej savremene umetnosti, Beograd

Izloba koja je rezultat saradnje muzeja Tejt Modern iz Londona i Muzeja

savremene umetnosti iz Beograda, zapoeta je organizovanjem dva
rezidencijalna programa za kustose ove izlobe. Prvi je organizovan u
Beogradu tokom maja meseca, a drugi u Londonu juna 2013. godine. Tokom
ova dva rezidencijalna programa, kao i u razgovorima koji su naknadno
usledili, panju smo usmerile na pitanje i znaaj strunih studijskih boravaka
kao takvih, jer su isti bili od kljunog znaaja za pripremanje ove zajednike
izlobe. Rezidencijalni ili struni studijski boravak podrazumeva rad i delovanje
unutar nekog okruenja u odreenom vremenskom periodu. Specifini
prostorni i vremenski parametri mogu biti podjednako sputavajui kao i
oslobaajui, kao to i prilike koje oni formiraju za rad u novom kontekstu
mogu biti jednako uznemirujue i sutinski otkrivajue. Studijski boravak je
blisko povezan sa namerom izmetanja podrazumeva putovanje na mesto
udaljeno od uobiajenog ili poznatog okruenja i konteksta. Ono to smo
otkrile prilikom naih rezidencijalnih boravaka u oba grada jeste da se efekti
boravka u drugom i stranom okruenju mogu doiveti i u okruenju koje nam
je poznato.
Oslanjajui se na pitanje, praksu i znaaj rezidencija, strunih studijskih
boravaka u drugoj sredini pozvale smo umetnike Tinu Gverovi i Siniu Ilia
da uestvuju u rezidencijalnom programu pri muzeju Tejt Modern tokom
septembra 2013. godine. Njihovi radovi i site-specific instalacije nastale za ovu
priliku, osmiljene su i realizovane pre, tokom i nakon tog boravka. Istraujui
prirodu rezidencijalnog boravka kao kreativnog procesa, izloba predstavlja
umetniki odgovor na samu zgradu muzeja Tejt Modern, muzejske zbirke, kao
i na posetioce muzeja, ali ona istovremeno predstavlja i odraz irih
meunarodnih tema koje povezuju ove dve institucije, u globalnom kontekstu.
Sadraj izlobe nije bio u potpunosti definisan dok je katalog pripreman za
tampu. Stoga, ovom prilikom kao osvrt na samu izlobu i proces rada,
prenosimo dva intervjua, umetnik-kustos i kustos-umetnik, koji su uraeni
pre i za vreme rezidencijalnog boravka umetnika u Londonu, a tekst o samoj
izlobi e biti napisan naknadno. Ovi intervjui mogu posluiti kao
svedoanstvo o njihovim i naim razmiljanjima u tim momentima.

Tina Gv erovi (1975, Zagreb, Hrvatska). ivi i radi na relaciji

Dubrovnik - London. Njeno stvaralatvo obuhvata instalacije, crtee, slike, zvuk
i video. U svom radu esto predstavljenom u formi instalacija bavi se
delovanjem imaginacije na formiranje prostora, teritorija i identiteta.
Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti Sveuilita u Zagrebu,
magistrirala na Akademiji Jan van Ajk (Jan van Eyck) u Mastrihtu (Maastricht)
a, trenutno zavrava doktorsku disertaciju na Univerzitetu Midlseks
(Middlesex) u Londonu. Poslednjih godina izlagala je i u Muzeju moderne i
savremene umetnosti u Rijeci; Galeriji SE8 u Londonu, na Bijenalu u Busanu
u Junoj Koreji, u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, u Galeriji Kubus
Muzeja umetnosti u Lenbahausu (Lenbachhaus) u Minhenu, u Galeriji MUU u
Helsinkiju, na Forumu tatpark (Stadtpark) u Gracu. Tina Gverovi dobitnica je
nagrade Udruenja hrvatskih umetnika (2005) i nagrade Radoslav Putar (2006).
Boravila je kao gostujua umetnica u Baltikom Art Centru u Visbiju (Visby) u
vedskoj 2012. godine i bila uesnica ISCPa Programa za studijski boravak
umetnika i kustosa u Njujorku 2006. godine.
Sinia Ili (1977, Beograd, Srbija). ivi i radi u Beogradu. Njegov rad
ukljuuje crtee, slike, instalacije i saradnje u polju izvoakih umetnosti. Ili se
bavi drutvenim pojavama i mehanizmima, istraujui oblike rada, socijalnih
tenzija i nasilja. lan je i jedan od osnivaa TkH (Teorija koja hoda) teorijsko
umetnike platforme iz Beograda. Saraivao je sa nizom umetnika, i
teoretiara na razliitim projektima. Nedavno je izlagao i u Galeriji Calvert 22
u Londonu, na Meunarodnom umetnikom festivalu Lofoten u Norvekoj, u
Muzeju savremene umetnosti Metelkova u Ljubljani; Galeriji Open Space, u
Beu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, na Prakom kvadrijenalu
scenske umetnosti; u Galeriji Depo u Istanbulu i Mestnoj galeriji u Ljubljani.
Godine 2006, dobio je nagradu Dimitrije Baievi Mangelos. Boravio je na
rezidencijalnim programima Kamov, u Rijeci 2013. godine, KulturKontakt u
Beu 2009, ISCPu u Njujorku Programu za studijski boravak umetnika i
kustosa 2006. godine, Akademie Schloss Solitude u tutgartu, Nemaka, 2003.
i 2005. godine. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti
u Beogradu.

Tina Gv erovi i Sinia Ili sarauju od 2006. godine kada su

uestvovali u Programu studijskog boravka za umetnike i kustose (ISCP) u
Njujorku, kao dobitnici nagrade Radoslav Putar (Hrvatska) i Dimitrije Baievi
Mangelos (Srbija). Od tada zajedno realizuju niz umetnikih radova, izlobi i
publikacija. Radovi se bave linim i socijalnim stanjima napetosti, nelagodnosti,
ugroenosti i konfuzije. Njihove multimedijalne instalacije esto su odgovor na
sam galerijski prostor, na kontekst u kome se rad prikazuje i na nain na koji
je taj rad tumaen od strane publike. Nedavno su zajedno izlagali u Galeriji
Fordham u Londonu, u Galeriji Arsenal u Bialistoku, u Poljskoj; na I Bijenalu
savremene umetnosti u Atomskom sklonitu D-0 ARK, Konjic, u Bosni i
Hercegovini; u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda; na 25. Memorijalu
Nadede Petrovi u aku, Srbija; u Galeriji Nova u Zagrebu i u Galeriji
Kontekst u Beogradu.

alje: Tina Gverovi

Datum: 3. septembar 2013; 15:45
Prima: Hana Devar
Tema: Okvir izlobe

Draga Hana,

Razgovor izmeu Tine Gverovi i Hane Devar

Zaton, Hrvatska / London, Velika Britanija
septembar 2013. godine

Zaponimo ovim pitanjem:

ta vas je navelo da kao koncepcijski okvir za ovu izlobu odaberete upravo
pitanje, praksu i kreativni znaaj studijskih boravaka umetnika u drugoj
sredini, odnosno rezidencijalnih programa kao takvih?
Pozdrav, Tina

alje: Hana Devar

Datum: 4. septembar 2013; 13:28
Prima: Tina Gverovi
Tema: RE: Okvir izlobe

Draga Tina,
Za mene je ovaj projekat kao celina poeo mojim boravkom u Beogradu, tako
da se, posmatrano sa vie aspekata, moe rei da sam napravila pun krug u
razmiljanju. Rezidencijalni programi su od kljunog znaaja za sadraj niza
aktivnosti kolaborativnog projekta pod nazivom Project space, pri muzeju Tejt
Modern, kroz koji se uspostavlja saradnja sa kolegama iz kulturnih
organizacija irom sveta, zasnovana prvobitno rezidencijalnim boravkom
kustosa u zemlji koja je partner. Uprkos oiglednim izazovima koji predstavlja
rad sa nekim koga nikad ranije niste sreli, interesantno je da ovaj vid saradnje
uopte nije zabeleen u dosadanjoj praksi.
Odabrali smo upravo pitanje i znaaj rezidencijalnih programa i to postavili
kao koncepcijski okvir za izlobu. Stoga, odluili smo da pozovemo tebe i
Siniu da radite u muzeju Tejt Modern tokom odreenog vremenskog perioda,
u nadi da emo tako moi na kritiki nain da istraimo specifinosti ovog
formata umetnikog delovanja i da ponovo razmotrimo postojee oblike
saradnje. Imajui u vidu koliko je u vaoj zajednikoj praksi bitna saradnja,
zakljuili smo da bi vai glasovi predstavljali idealan doprinos naim
razgovorima. Poslednje veeri mog boravka u Beogradu, moja koleginica i
ko-kustos Una, rekla mi je da dok sam bila tamo, imala je oseaj da je i sama

gostovala u okviru rezidencijalnog programa u sopstvenom gradu koji je

zahvaljujui tome sada videla potpuno drugim oima, kao da ga vidi prvi put.
Poto si ti Tina stanovnica Londona, s nestrpljenjem oekujem da ujem da li
e imati isto iskustvo.

alje: Hana Devar

Datum: 5. septembar 2013; 18:20
Prima: Tina Gverovi
Tema: RE: O rezidencijalnim programima

Sve najbolje,
Hana

Draga Tina,

alje: Tina Gverovi

Datum: 4. septembar 2013; 21:51
Prima: Hana Devar
Tema: O rezidencijalnim programima

Draga Hana,
Kad se nae u svojstvu uesnika u rezidencijalnom programu u gradu u
kojem i inae ivi, pretpostavljam da se namee i razmiljanje o tome koje
su to osobenosti za koje se moe rei da karakteriu, odnosno definiu neko
mesto. Zar to nije pitanje na koje izgleda da je skoro nemogue odgovoriti bez
pribegavanja stereotipu? O rezidencijalnom boravku u sopstvenom gradu
moemo govoriti i kao o situaciji u kojoj se stavljate u poloaj stranca, to
je po meni oduvek delovalo kao poloaj koji je sam po sebi interesantan. To
stvara mogunost viestrukih naina vienja i razumevanja nekog mesta. U
naem radu, Siniu i mene zanima posmatranje tema kojima se bavimo iz
razliitih, neusidrenih i promenljivih uglova. To stanje nefiksiranosti je
sveprisutno. Ono je savremeno i blisko naem iskustvu. U ovom sluaju, biti
neusidren ili nefiksiran ne znai biti neutemeljen. U stvari, ovde je subjekat
utemeljen na najrazliitijim vrstama iskustava i istorija (i formiran kroz njih),
koje su, sa svoje strane, takoe nefiksirane, tako da je u krajnjoj liniji za jedan
nefiksirani subjekat verovatnije da e doiveti iskustvo nepripadanja, u
geografskom, a ne u mentalnom smislu, nego da e dospeti u stanje
dezintegrisanosti i obespravljenosti.
Kakvi su tvoji stavovi o rezidencijalnom programu kao o kreativnom procesu
i kako on utie na nain na koji sarauje sa umetnicima?
Pozdrav, Tina

Po svojoj prirodi, studijski boravci ili tzv. rezidencije, stvaralaki su procesi koji
imaju svoje prednosti i ogranienja. Prostorni i vremenski parametri
rezidencijalnih boravaka - rad u ogranienom geografskom okruenju tokom
jednog ogranienog vremenskog perioda - mogu biti i sputavajui i
oslobaajui, uznemirujui ili sutinski otkrivajui.
Za mene, rezidencijalni program je bio jedno zaista produktivno iskustvo:
prilika da upoznam izuzetne ljude i preispitam sopstvene stavove i praksu, i
da razmislim o stavovima i praksi ljudi koji rade na nekom drugom mestu.
to se tie uticaja ovakvog programa na umetnike, to pitanje verovatno treba
postaviti pre tebi nego meni, ali nadam se da e ovakva prilika biti shvaena
kao mogunost i kao izazov.
Sve najbolje, Hana

alje: Tina Gverovi

Datum: 5. septembar 2013; 23:37
Prima: Hana Devar
Tema: Muzejska zbirka

Zdravo Hana,
Ovo e biti prvi put da due vreme provodim u muzejskom okruenju i teko
mi je da odgovorim na to pitanje jer moj rezidencijalni program zapravo jo
nije poeo.
Mnogi umetnici u dananje vreme rade u okviru rezidencijalnih programa
koji pruaju podrku stvaralatvu, odnosno proizvodnji kako u vremenskom,
tako i u novanom smislu. Rad se esto planira pre samog boravka i nije
obavezno da bude reakcija na njega, to je zanimljiv aspekt savremene
umetnike produkcije. Nedavno, prilikom mog boravka u okviru
rezidencijalnog programa u Baltikom Art Centru u Gotlandu u vedskoj,

radila sam na jednom filmu koji se bavio pitanjima pripadanja. Nakon

boravka, ispostavilo se da je dolo do preklapanja izvesnog broja razliitih
lokacija na kojima sam se nala ili u kojima sam snimala (u Hrvatskoj i
vedskoj), to je donekle iskomplikovalo moj rad. Film se jo uvek snima,
iako su se ve pojavile razne verzije . Meutim, koliko sam razumela, ovaj
predstojei rezidencijalni program pri muzeju Tejt Modern prvenstveno
podrazumeva osnovu za razgovor i razmenu ideja, i to e biti jedno od
njegovih najznaajnijih svojstava.
Dalje, moda bi bilo interesantno da pokuamo da sagledamo muzej kao
prostor za razmiljanje ili prostor u kome se radi, prostor u kome se stvara ili
za koji se stvara. Prvo, u kojoj meri sam muzej Tejt modern i zbirke koje
sadri tebi daju zanimljiv okvir za razmiljanje - o istraivanjima, interakciji ili
o irim meunarodnim kontekstima? I drugo, kao kustos ima mogunost da
definie platforme za javne rasprave i da formira publiku isto onoliko
koliko joj slui. ta bi zakljuila, koje su platforme ili pristupi u
pripremanju debata posebno efektni ili produktivni i kako bi rezidencijalni
programi mogli da utiu na njih?
Pozdrav,
Tina

alje: Hana Devar

Datum: 6. septembar 2013; 11:11
Prima: Tina Gverovi
Tema: RE: Muzejska zbirka

Draga Tina,
Radei u Tejtu, ija zbirka istovremeno predstavlja kako istorijski izvor tako i
osnovu za dinamian program savremenih nivoa konverzacija, ve odavno
sam poela da na muzejske zbirke gledam kao na vaan okvir za razmiljanje.
One se jednostavno mogu shvatiti kao istraivako sredstvo, bogatstvo
razliitih meunarodnih konteksta, pri emu je kapacitet muzeja za
ukljuivanje javnosti i njeno angaovanje moda ono to je u svemu tome
najinteresantnije.
Ako muzej karakteriu tri osnovne komponente- zgrada, zbirke koje se u
njemu nalaze i njegovi posetioci, onda on u sutini predstavlja javni resurs ija
je primarna funkcija - interakcija. Oduvek je bilo mnogo debata oko toga koja
je uloga i korist od muzejskih zbirki i takva pitanja mene i dalje zanimaju. Na
primer, kako zgrada muzeja funkcionie kao centar aktivnosti i kako publika
na dnevnom nivou koristi resurse muzeja?

U tom kontekstu, jedna od najboljih platformi za raspravu su uvek otvoreni

razgovori izmeu kolega, partnerskih institucija, i u meunarodnom kontekstu,
koji se povremeno organizuju na izlobama, kroz publikacije, prilikom
izlaganja zbirki, uz sposobnost, kako si napomenula, da se javnost oblikuje u
istoj onoj meri u kojoj joj se i slui. Sam projekat Project space ini odlian
temelj za ovakve razgovore, format rezidencijalnog boravka, koji u ovom
sluaju ukljuuje dovoenje u muzej dva aktivna uesnika s ciljem stvaranja
umetnosti umesto njenog apsorbovanja, na suptilan nain menja dinamiku
korienja prostora i otklanja barijere izmeu ve postojeih eksponata i
radova koji su tek u procesu nastajanja. I kao to si rekla, rezidencijalni
program kao nekakav prostor za stvaranje esto je koliko i ekonomska
struktura toliko i reakcija na konkretnu lokaciju.
Sve najbolje,
Hana

alje: Tina Gverovi

Datum: 7. septembar 2013; 07:20
Prima: Hana Devar
Tema: Institucionalne paralele

Zdravo Hana,
Budui da emo u izvesnom smislu raditi sa idejama koje se odnose na ivot
u nestabilnim uslovima i uz sveprisutne privremene mere, i u drutvu sa
neutemeljenim ljudima i mestima, moda je vano pomenuti i injenicu da
je matina zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu od 2007. godine
zatvorena za javnost radi tekue rekonstrukcije na objektu. Takva
nepostojanost je slina polu-prisutnosti likova na nekim od mojih slika.
Imajui ovo u vidu, uporedo sa oiglednom stabilnou Tejta u sadanjem
trenutku, kada je poloaj mnogih drugih muzeja krajnje nesiguran i nestabilan,
moe li mi rei neto o tome kako je nastajao koncept ove izlobe u svetlu
vaeg iskustva, paralelnog posmatranja i uporeivanja ove dve institucije?
Pozdrav,
Tina

alje: Hana Devar

Datum: 9. septembar 2013; 12:41
Prima: Tina Gverovi
Tema: RE: Institucionalne paralele

alje: Hana Devar

Datum: 13. septembar 2013;
Prima: Tina Gverovi
Tema: RE: O zatvaranju

Zdravo Tina,

Zdravo Tina,

Iako postoje mnoge slinosti unutar konteksta ove dve institucije, slinosti
izmeu zgrada muzeja i njihovih zbirki, oba sluaja karakterie
monumentalnost, bogatstvo zbirki i arhitektonski znaaj, kao to si
napomenula, re je o veoma razliitim drutvenim, politikim i ekonomskim
strukturama dve zemlje koje dalje kreiraju ulogu kao i naine upotrebe ili
primene ovih institucija. Ovo, zauzvrat, utie na razliite naine korienja
prostora od strane razliitih ljudi. ta predstavlja muzej ako mu se zatvore
zbirke za javnost i iz njega odstrani publika? Iako smo pokuali da povuemo
ove paralele, na osnovu naeg zajednikog iskustva zakljuili smo da iri
meunarodni kontekst iji smo deo, predstavlja okruenje koje je u ovom
smislu produktivnije.

Pitanje je veoma zanimljivo. Dok se novo krilo muzeja Tejt Modern uveliko
nazire na junoj strani, mi ve doivljavamo efekte zatvaranja na izvestan
nain u umanjenim razmerama postojeeg prostora. Dok je deo Turbine hall
(naziv jednog dela zgrade Tejt Modern, prim.prev.), taj kultni i omiljeni simbol
muzeja, privremeno zatvoren za javnost, namee se potreba preoblikovanja
arhitekture ovog prostora na novi nain i iznalaenja novih strategija kako bi
se istaklo ono to taj prostor moe da ponudi.

Pozdrav,
Hana

alje: Tina Gverovi

Datum: 13. septembar 2013; 09:50
Prima: Hana Devar
Tema: O zatvaranju...-

Zdravo Hana,
Moda moemo da zavrimo ovim pitanjem .
Zgrada beogradskog Muzeja savremene umetnosti zatvorena je ve neko
vreme, ali muzej nastavlja da funkcionie uprkos tome, podravajui i
podstiui veoma interesantne aktivnosti, i u drugim prostorima izmeu
ostalog. Da li bi mogla predvideti ili zamisliti koje bi bile implikacije i ishodi
ako bi u nekom periodu dolo do zatvaranja muzeja Tejt Modern?
Pozdrav,
Tina

Sve najbolje,
Hana

Tina Gverovi i Sinia Ili, Neuporedivosti. Formiranje sumnjivog stanja II 2010,

25. Memorijal Nadede Petrovi, aak, Srbija Fotografija: Ivan Petrovi

Tina Gverovi i Sinia Ili Neuporedivosti. Formiranje sumnjivog stanja 2010, Galerija Nova, Zagreb, Hrvatska,
dizajn izlobe: Ben Kejn Fotografija: Ivan Kuhari

Sinia Ili Razgledanje 2013, akril na papiru, 180 x 240 mm

Fotografija: Sinia Ili

Tina Gverovi Parastanja: Otadbinsko plava 2013,

gva na prepariranom papiru, 270 x 350 mm
Fotografija: Marko Ercegovi

Tina Gverovi Parastanja: Ranjivo smea 2013,

gva na prepariranom papiru, 270 x 350 mm
Fotografija: Marko Ercegovi

Tina Gverovi Parastanja: Fabrike i plesai 2013,

gva na prepariranom papiru, 270 x 350 mm
Fotografija: Marko Ercegovi

Tina Gverovi Parastanja: Odvojena kua 2013, gva na prepariranom

papiru, 270 x 350 mm Fotografija: Marko Ercegovi

Tina Gverovi Parastanja: Otopljeno sklonite crvene

2013, gva na prepariranom papiru, 270 x 350 mm
Fotografija: Marko Ercegovi

Tina Gverovi, Zato to smo imali sve, 2012, Muzej savremene

umetnosti Zagreb, Hrvatska Fotografija: Ben Kejn

Sinia Ili, Scena, 2012, Muzej savremene umetnosti, Beograd, Srbija

Fotografija je vlasnitvo Muzeja savremene umetnosti, Beograd

Razgovor izmeu Une Popovi i Sinie Ilia

Beograd, Srbija / Zagreb, Hrvatska & London, Velika Britanija,
Septembar Okrobar 2013

Una Popovi:

Sinia, tvoj rad spaja medij crtea, instalacije i izvoakih umetnosti?
Otkud takav spoj? Da li bi mogao i na koji nain medijski da opie
svoj rad?
Sinia Ili:
Teko bih mogao medijski da opiem rad, i mislim da to nije kljuno.
Ono to me zanima u radu jeste sama slika, narativ slike, ta je iz nje
izbaeno, kako je prisutna u mas medijima, kako vizualizuje i manipulie
nau realnost i politiki trenutak. Zanimljivo mi je na koji nain se seamo
slika uz koje smo odrasli, njihove materijalnosti i istorije. U sutini,
zanima me organizacija likovnog materijala, gde spada i rad sa
prostorom, i sam proces rada.
Ipak, radove realizujem u razliitim medijima, Neuporedivosti, formiranje
sumnjivog stanja (2010) i Neizvesne adaptacije (2011), ovi zajedniki radovi
sa Tinom Gverovi tretiraju rad kao prostor kroz koji se publika kree, bez
jasnog putokaza, povezujui narative pojedinanih segmenata bilo da je
re o slici, crteu, fotografiji, zvuku ili arhitekturi prostora.
UP:
 esta tema u tvojim radovima jeste neizvesnost, nestabilnost, nasilje,
tenja ili iekivanje? Da li bi svoj rad definisao i kao politian? I da li
umetnost danas to jeste i u kojoj meri treba da bude?
SI: Teme koje si navela mapiraju problem dananjeg trenutka, isprekidano,
prezasieno, iscrpljujue i izrabljujue vreme puno napetosti koja ne
govori nita novo osim to nas ini nervoznim i agresivnim, jer ivimo u
iekivanju, a ne menja se mnogo, ili se menja presporo.
Umetnost je kao javno delovanje uvek politina i teko je odrediti meru ili
format. Enterijer galerije Project Space-a sa svim to izlaemo pokuava
da stvori privremeni kontekst, mikro vreme koje fokusira privatne i
geopolitike posledice nestabilnosti, dezintegracije vrstih osnova u
ranjiva stanja. Izloeni su elementi dekonstruisanih struktura nalik
zidovima, koje prizivaju kolorit muzejskih zidova iz nekog drugog
vremena. Formiramo prostor, sliku, uhvaenu u trenutku izmeu divljeg,
neregulisanog i nekontrolisanog i momenta nekog novog formiranja.
UP: K
 ako bi definisao poloaj umetnika u Srbiji? U situaciji u kojoj se
nalazimo, dva osnovna nacionalna muzeja u Srbiji su ve nekoliko godina
zatvorena za javnost usled rekonstrukcije na objektima (Muzej savremene
umetnosti i Narodni muzej u Beogradu), nejasna je celokupna strategija
oko kulture. Na koji nain bi opisao ulogu umetnika u naoj sredini, da li

ona zapravo postoji i koje strategije kustosa, umetnika ali i radnika u

kulturi bi u ovom trenutku bile znaajne?
SI: Pretpostavljam da je jedna od uloga umetnika i kulturnih radnika u
kritikom reflektovanju drutva, ispitivanju njegovih slabih taaka,
otvaranju prostora za diskusiju. ini mi se da je poloaj umetnika u Srbiji
dosta nevidljiv kao i poloaj umetnosti generalno. Znaajne strategije bi
mogle biti obrazovanje, solidarnost, meusobna informisanost o radu,
neki zajedniki front, ali to je neizvesno u dananjem drutvu
orijentisanom na lini interes i potpuno zavisnom od ekonomskih uslova
u svakom svom segmentu. Muzeji su predugo zatvoreni, to postavlja
pitanje kakva je realnost umetnosti u nedostatku institucija.
UP: U
 sledio je poziv tebi i Tini Gverovi da napravite zajedniki rad u
galeriji Project Space, u muzeju Tejt Modern u Londonu. ta za tebe
ova prilika znai?
SI: Umetnost, umetniki radovi i komunikcije se deavaju u razliitim
kontekstima i prostorima. Izlaganje u Tejtu je veliko institucinalno
iskustvo i radoznao sam. Ovaj poziv je doao iznenadno i to je na
razliite naine znaajan korak u karijeri i umetnikom razvoju u svetu
organizovanom po pravilima institucionalnog uspeha ili prepoznavnja.

UP: Tvoji radovi su esto kolaborativni, podrazumevaju saradnju sa razliitim
autorima. Vie puta si saradjivao sa Tinom Gverovi. Da li pravi
distinkciju izmeu individualnog i kolektivnog rada, odnosno da li
kolektivni proces stvaranja utie i na tvoj individualni rad?
SI: Kod kolektivnog rada volim propitivanje tema sa razliitih pozicija ili
perspektiva, pa i samu heterogenost zavrenog rada. Unutar delovanja
pri TkH (Teorija koja hoda) - platforme za savremenu umetnost i teoriju iz
Beograda, iji sam koosniva, izmeu ostalog konstantno uim i
procedure kolektivnog rada. Sa druge strane, individualni rad iziskuje
drugaiju ekonomiju vremena, i taj napor doivljavam kao najfokusiraniji
segment rada, koji kasnije mogu da raspisujem i montiram na razliite
naine.
Tinin i moj zajedniki rad povezuje teme nesigurnosti, fragilnosti, oseaja
nesigurnih pozicija. Saradnji doprinosi komunikacija sa umetnikom Ben
Kejnom, i drugim kolegama i prijateljima sa kojima smo radili. Iako
kritikovane kao pragmatian i ekonomian pristup radu, saradnje su
napete, nose neizvesnost, prostor za uspehe i promaaje, i odvlae
panju od nas samih.

UP: Jedan od segmenata izlobe Izvrnuta kua koja je predstavljena u Tejtu

podrazumeva nastanak i razmenu radova, crtea i tekstova, putem mejla
sa Tinom Gverovi. Po emu misli da je ovaj proces zanimljiv i ta on
zapravo belei, i emu doprinosi?
SI: To je proces koji odraava trenutak i uslove u kojima ivimo i radimo, i
koji su bazirani na improvizaciji, brzini, mobilnosti i u ovom sluaju
podrazumeva internetsku komunikaciju, ija je glavna prednost, ali i
mana, dostupnost uvek-i-svuda; crtanje, pisanje na kolenima, u kafiima,
na aerodromima, u svako doba dana i noi i slanje mejlom. Taj proces
moda nije kao takav zanimljiv ili neuobiajen, ali belei nain rada i
komunikacije, verujem i u sluaju vae kustoske saradnje. S druge strane,
on nosi jednu lepu sporost, sporost itanja mejla, sporost gledanja
poslate slike, uitak vraanja u inbox i iekivanja novog materijala.
Specifinost takvog rada jeste i njegova fizika pokretljivost, nosimo ga
sa sobom, negde je na mejlu, a materijalno nastaje na razliitim
mestima, koja ipak nose razliite atmosfere, misli, umore, probleme.
Konkretno rad predstavljen u galeriji, u Tejtu, nastajao je na relacijama:
Rijeka, Zaton, Beograd, Zagreb, London, Kabelvr, Svolvr, Bremen i
skoro da je mogue pratiti u kojem gradu se prodaju koji papiri ili boje.
UP: Rad na ovoj izlobi nije skrivao svoju procesualnost, namera je da se
meusobno upoznavanje druge sredine, prilika, institucija otvoreno
predstavi i da se kroz sam proces upoznavanja i povezivanja doe do
proizvoda koji se predstavlja. Izloba ne podrazumeva gotove radove i
ranija dela koja smo Hana i ja, kao kustosi izabrali, ve je od poetka
imala nameru da predstavi direktan proces saradnje i komunikacije,
kako nae kustoske tako i vae umetnike. Kako gleda na umetnike
rezidencije i da li one doprinose potencijalu ove izlobe ili ne?
SI: Verujem da i kratki razgovori govore o procesu rada i naim pozicijama,
moda i vie nego to mislimo ili elimo. Ima neeg live u ovom procesu
dok paralelno vodimo ovaj razgovor, organizacione dogovore i
koncipiramo rad. Gradimo izlobu deo po deo. Od kako sam ovde na
rezidenciji upoznajem kontekst, razmiljam o temama koje ste nam
predloile, a to su kolekcija, zgrada, muzej. Tina i ja pokuavamo da (re)
organizujemo elemente murala, razbacanih lanih muzejskih zidova,
apstraktnih ili ready-made objekata koje koristi i sama institucija, kao i
slike uzoraka drutva, prirode, isprekidanosti, tragove nasilja i
konflikata, tehnolokog otpada. Govorei iz line perspektive, rezidencije,
sa svim svojim problemima, pozitivno utiu na moj rad, umetniku
artikulaciju i produkciju, tako i ovaj put, upoznavanje ljudi i konteksta
iz prve ruke je uvek znaajno iskustvo.

Tina Gverovi i Sinia Ili Izokrenuta kua 2013, gva i akril na prepariranom
papiru, 1220 x 1520 mm Fotografija je vlasnitvo muzeja Tejt Modern