Saobraajni terminali

-AUTOBUSKE STANICEetvrto predavanje

Doc.dr Marko Suboti, dis

PRINCIPI RAZMETAJA AUTOBUSKIH STANICA I

OBJEDINJAVANJE STANICA RAZLIITIH VIDOVA
PREVOZA

Lokacija autobuske stanice zavisi od:

1. Veliine grada
2. Tipa autobuske stanice
3. Osnovnih tokova kretanja putnika od i do autobuske stanice,
4. Razvijenosti JGP
5. Mree gradskih saobraajnica i
6. Uea tranzita na ostale vidove saobraaja (eleznicom,
brodovima, avionom)

Zahtevi putnika
vreme putovanja,
uestalost,
pouzdanost,
komfor,
vreme peaenja,
presedanje i
cena.
Zahtevi preduzea
to bolje iskorienje svojih kapaciteta uz istovremeno ostvarenje to manjih trokova na
tom prevozu (maksimalno zadovoljavanje potrebama putnika u svim elementima njihovog
transporta).
Zahtevi grada i stanovnitva
Svaka pojava novih vozila u gradu predstavlja dodatni problem za organizovanje
zadovoljavajueg saobraaja u gradu, pa otuda pojava otpora, esto neargumentovanog,
prema uvlaenju drumskih prevoznih sredstava u tkivo grada.
Pri tome se zaboravlja sledee: svako zaustavljanje drumskih prevoznih sredstava na
obodu grada, podrazumeva obezbeenje novog, slinog kapaciteta za prevoz putnika do
grada.

U odreivanju mesta autobuskih stanica, pre svega treba imati na umu da ovaj vid prevoza
moe maksimalno da zadovolji zahteve putnika za prevozom od izvora do cilja. Imajui
sve ovo u vidu, logino se namee potreba lociranja putnikih terminala to blie
centru.
Postoji dosta protivnika ovakvog koncepta u koje spadaju i stanovnici grada. Argumenti
koji se u tu svrhu iznose su da uvlaenje autobusa prigradskog i meugradskog
saobraaja u grad znai dodatno saobraajno optereenje, dodatno zagaivanje grada
izduvnim gasovima, poveanje vremena putovanja putnika zbog vonje autobusa
kroz grad i sl. Meutim, ova tri argumenta se ne mogu apriori prihvatiti iz sledeih razloga:
uee autobusa u ukupnom broju vozila kroz grad je 1-2%, to iskljuuje i prvi i drugi
razlog protiv lociranja stanica u centru. Sa druge strane vreme vonje ovim vozilima kroz
grad uvek je krae u odnosu na vreme putovanja na istoj putanji vozilima JGP.
Meutim, vreme putovanja od mesta stanovanja do autobuske stanice produava sa
pomeranjem stanice dalje od centra, a zbog toga dolazi do naknadnog optereenja
vozila JGP. Zbog optereenosti JGP i posledica koje ono izaziva (neredovnost,
prepunjenost i dr.) korisnici stanice moraju ranije da krenu na autobusku stanicu,
kako bi bili sigurni da e na vreme stii na polazak svog autobusa.
Posledica: korisnici due borave na stanici, to opet ima za posledicu gradnju
autobuske stanice veeg kapaciteta, nego u sluaju da se ona nalazi blie centru
grada.

1. U gradu postoji samo meugradski saobraaj i to preteno zavrnog ili

tranzitnog karaktera

Kriterijumi za izbor lokacije:

obezbeenje najkraeg vremena putovanja do stanice za veinu korisnika
Autobusi do lokacije treba da dolaze lako, uz minimum izgubljenog vremena
sa uvodno-izvodnih pravaca ime se opet postie da ukupno vreme putovanja
bude minimalno.
Na ulazno-izlaznim pravcima od autobuske stanice obezbediti pristajanje
autobusa, na nekoliko lokacija radi iskrcavanja odnosno ukrcavanja putnika. Na
ovim mestima putnici bi mogli da ulaze samo sa unapred kupljenom kartom.

To podrazumeva da autobuska stanica bude dobro povezana sa ostalim

delovima grada linijama JGP ime se putnicima omoguava lak, brz i jeftin
prevoz do iste. To isto vai i za stajalita koje treba formirati u neposrednoj
blizini linija JGP.

2. U gradu postoji meugradski saobraaj zavrnog i tranzitnog

karaktera i prigradski saobraaj:

stanica se smeta u centar grada, i objedinjuje meugradski i prigradski

saobraaj;

stanica se smeta u centar grada i opsluuje meugradski i deo prigradskog

saobraaja, a za preostali prigradski saobraaj gradi se jedna ili vie stanica
rasporeenih po gradu (van centra);

stanica za meugradski saobraaj se smeta u centar, a za prigradski

saobraaj organizuje se vie prigradskih stanica rasporeenih van centra
grada.

3. U gradu postoji preteno prigradski saobraaj:

a) autobuska stanica se smeta u centar, naroito to vai za mala mesta i gradove;
b) autobuska stanica se smeta u centar za opsluivanje jednog broja linija, a van centra
gradi se jedna ili vie stanica za opslu`ivanje preostalog prigradskog saobraaja;
c) autobuska stanica se smeta van centra i to jedna ili vie.
Kriterijumi:
minimizacija vremena putovanja putnika,
minimizacija peaenja putnika od izvora do cilja, i
optimizacija broja presedanja putnika u kretanju od izvora do cilja.
pribliavanje obodu centralne zone grada. Na ovaj nain postie se:

mogunost peakog kretanja do cilja njihovog putovanja i

mogunost korienja vie linija JGP-a.
Na putanji do autobuske stanice u gradu potrebno je formirati nekoliko stajalita gde
bi putnici mogli da izlaze i u povratku ulaze
U gradu nema dovoljno slobodnog prostora da bi se oformila na jednom mestu
prigradska autobuska stanica sa istim brojem linija, iz tog razloga potrebno je
zadovoljiti I da se omogui:
lociranje veeg broja prigradskih stanica manjeg kapaciteta.

4. U gradu postoji preteno tranzitni saobraaj:

a) autobuska stanica se smeta u centar, naroito to vai

za mala mesta;

b) autobuska stanica se smeta van centra u neposrednoj

blizini magistralnog puta.

ta je potrebno istraiti?
intenzitet putnikih tokova prema pojedinim pravcima u odlasku, kao i
intenzitete dolaska na stanicu iz pojedinih delova grada
intenzitet putnikih tokova u dolasku i njihovu raspodelu odlaska prema
pojedinim delovima grada;
raspodelu dolaska na autobusku stanicu iz grada raznim prevoznim sredstvima
i peke; to isto utvrditi i za odlaske sa autobuske stanice prema gradu;
raspored meugradskih, prigradskih i tranzitnih linija sa udelom svakog
pojedinog pravca u dnevnom broju odlazaka i dolazaka putnika u grad;
pravce dolaska i odlaska autobusa iz grada;intenzitete za svaki pravac, odrediti
mogue pravce kretanja autobusa kroz grad;
karakter putovanja ljudi koji dolaze na autobusku stanicu; proceniti raspodelu
po udaljenosti;
presedanja sa jednog na drugi autobus, ili na ostala saobraajna sredstva;
lokaciju koja bi najbolje odgovarala zahtevima putnika, a zatim sagledati kakve
veze JGP postoje koje bi povezivale tu lokaciju sa tokovima priliva putnika, koji
dolaze ili odlaze iz grada;
preimustva odvojeno postavljenih ili spojenih autobuskih stanica i u skladu sa
tim celishodnost izgradnje jedne ili vie stanica u gradu.

Objedinjavanje stanica razliitih vidova prevoza

Pri reavanju izbora mesta za smetaj autobuske stanice treba razmotriti mogunost
objedinjavanja procesa opsluivanja putnika za dva ili vie vida transporta u jednoj
stanici. Objedinjavanje stanica ima opravdanja u dva sluaja:
Kada se poklapaju optimalne take razmetaja stanica za dva (ili vie) vida
saobraaja;
Kada postoje intenzivni tokovi putnika koji presedaju sa jednog vida transporta
na drugi.

Normalno je da objedinjavanje stanica treba izvriti onda kada je zadovoljen jedan od

ova dva uslova, kao i da postoji prostor za smetaj svih elemenata transportnih
terminala oba vida transporta. Postoje tri varijante za objedinjavanje stanica:
izgradnja nove objedinjene stanice,
rekonstrukcija postojee eleznike (rene, morske) stanice,
izgradnja kompleksa autobuske stanice uz samu elezniku (renu, morsku) stanicu
ili u njenoj blizini.

Kod objedinjenih autobuskih stanica, gde postoje odvojene putnike zgrade,

mora da postoji i odvojeni prostor za prihvat transportnih sredstava. Poeljno
je objediniti barem prostor gde su smeteni prilazi vozila JGP, taxi vozila i
parkiranje automobila, odnosno stanini predprostor.