98 poklopac, Litila je na stonogu. Fotografi su Sekali. Milicionar je Sao prema Ananiju, koji je u oblacima video ogromnu niklovanu ‘eo ni da mrdne nogom, koju su mu grepkali. Aéir su jedan prema drugom, o& u ofi. Ljut kvasila glasove i zemlju, Ljubavnici Tijelo je moje obuéeno u crve i u grude zemljane, koza moja puca i ra&inja se. Dani moji brii bise od cunka, i prodoge bez nadanja. Kojiga 0 Jove, g.7 ‘nad stolovima, I Ol n. Ljudi su se siveli, obeSeni i neobeseni ‘Pitala me je bojim li SEU kati sanigledao u ogledalo. Ono je bilo Stakla; $a Tes Koja sam wnjemu ¢ koje seni za korak cod zemlje. Pravio sam ih od hartije i kartona, od drveta i pleha. Mislio sam da ée vrhunae moje sreée biti kad se dignem iznad aerodroma. Ali sam se razoéarao. Cim smo se podigli sa zemlje, i Ananija mu je bilo njega bio je poboden Sima s knjigom. On je bio tako visok da jestakla. Jedino sam ja znao da su pesme i potpisivali ih svojim imenom. sam doznao Kad su stalno zaboravijao. I ja sam pisao pesme pre no Sto sam zavoleo avione. Ja sam, u stvari, bio rodeni pesnik, istinski talen: je i sebe i drugih ni poco maitati o brodovima, Udivljavao sam se u brodolome, w uloge hrabrih kapetana i mornara. Imao sam ‘ose¢anje da se, Ziveti daleko na kopnu, pretvaram u najobignijeg insekta. OtiSao sam na more i zaplovio u svet. Skoro mesec dana nisam dolazio k sebi. Kad su mi prineli ogledalo Pobegao sam s vode i grada do grada, iz dréave u prosle godine tarim poznani- ima sam veé bio poteo zaboravijati imena. U svojoj sobi wrdi proslavio sam trideset drugi rodendan, i gim sam. , spazio sam Olju, izaéao na U ogledalu sam video svoje lepe ruke. Jedna je bila opruzena pored stola, a druga je poéivala Olji na ramenima. O& su joj bile tako dobre i tuéne da mi se Ginilo da Ge svakog trenuth poteéi suze i gnoj. Nisam mogao oju ni za Sta na svetu osu, Pomilovao sam podbradak. prstiju pretage u obraze. Sedela je skamenjena, sa Sakama na ledala me. Odgovorih joj kako nemam Sega da se plasim. Ona me zapita: »Sta bi radio kad bi neki razbojnik uperio pusku u tebe?« >Verovatno bih se prepaow, odgovorih. »A ti?« I ja bih se prepala.« Odgovorih joj kako mi je skoro sve svejedno, reti, pogotovo Sto sam jo¥ mlad. {a joj poklone Zivot. Rekoh joj da brodovi. Olja je a je krupna i rumena u obrazima, dobro ako je uzmem za Zenu. Ljubica za Fotijem, a Sima za Ananijem. O&i su mi se mredile. U ledalu sam video sam dim i prazninu oko ramova. Tada zapitah Olju: la te uzmem za Zenu?« se. Setifrse da ihe je i Ivana tako gledala kad sam . Ivana je rekla da hoée i da Ge mi roditi éerku. shvatio zaSto sam pobegao od nje. Hteo sam sina, a ona je rekla dda ¢e mi roditi Gerku. Povrh toga, imala je bolesne i unezverene of. Ja j Olja smo se gledali. Njen pogled podseti me na Ivanin i zamalo-Te ustadOh, Tala je neki nepojmljiv mrak u ofnimje stalno kapao niz trepavice. Olja mi odgo- »Zar sam te dostojna?« Svideo mi se njen odgovor. Zagrlio sam je i rekao joj tiho: 1a, ali éu te uzeti da mi rodi§ sina jer si zdrava, »A zasto bas sina? »Da bi postigao ono it vora iz jednog kraja Ivana mnogo pati za mnom. Lu t sam pover nikad nisam doznao Ananije je rekao da bez patnje nema ni ‘Olja me je netremice gledala u 0 ‘obojicu da Ii se patnjom naziva ono ose¢anje kad je Govek mnogo gladan pa ga boli utroba. Odgovorili su mi da su to samo glad i Zelja, Dugo su mi objasnjavali kako je patnja, u stvari, nagomi- Tana sreéa, tugovanje i bol. Rekao sam im da ne verajem ni uta na svetu, »Ne zname, prosaputa. »Gledaj malo u stranu, nemoj samo u mene. Gledaj malo u dim.« »A Sta Gemo raditi ako bude Zensko?« »Smesta éemo ga baciti u rekue, rekoh i uzdrhtah od besa. >U reki i je? »U reku! Zasto me tako gledas? I tebe i Zensko.« 103 Bila je pripijena uz moju desnu stranu. Napriéah joj kako éu svog sina nauiti da vozi avion, da krstari brodovima jo8 odma- Jena, da prouéava Ijude i da ih vara kao Zongler. Ona me zapita 6 é ta, ObeGah joj da cu epo je obuéi ako budem imao nova gledali sa zaviSéu, Oseéao sai nisam mogao shvatiti Sta, Sme’ je visok i mrSav i s bradicom Dao je svezanj verica za cipele suze nije bilo u njegovim of (On pruvi prema meni veliku nabranu Saku. Gledao sam ga. On mi tiho reve! >Udeli.« nom iz depa nest ‘mu udelim. On ponovi sasvim obiéni . nesreénike, odgovori mi Fotij. »A da li se vorio avionom? Da li se ikad nagutao slane morske vode?« »Vaino je da zaista pati kao i svaki pesnik«, reée Ananije. sam kako je Steta Sto su Beograd i Srbija puni takvih zanesenjaka. Uda te odmah vodim svojoj kuéi ‘odmah uzmem?« ‘Ona Klimnu glavom, ‘Sutradan postade moja i zaplaka se. Druga glava Vrlo retko sam navraéao do Anani See pda aac Fotije su se i? Hote’ li da te wo. Zapitao sam, t godina braka, 105 koliko 6u je jo8 mm rumena. Ono torbaku i zavedljaju, neko nam je ukrao. Ona rege: uma je svrseno.« svrSeno« rekoh, »Jer Gu i ja nekome ukrasti.« >A zaito bi bio?« Cesto sam se seéao Ivane. Ponekad mi se Ginilo da bi bolje bilo da je nisam ostavio, Fotije mi je priéao kako joj éerk to krivo. Verovao sam drugom. On mi odgovori Kako je 10 ‘da mnogo pati Sto nema sina, Podeh ras Hieo sam da okusaméula kad sam je to pitao. Odoh Ananiju ion mi kaza da patnja li¢i na dugu iznad reke. Zapitah ga: »Kadi mi Sta da radim pa da patim?« alstuci Oljuc, odgovort mi. 10 tuéi Olju. Gledao sam je kako se bacuje kr preko zuba. Kad sam se da patnje nema. T krupne i vesele, i neverovatn fe Of te am poklonio Goveku ki sma i pesmice. O reéna. Bio je sed i nije mogao da ide tedoh da je pljunem na Ivanui, Koja j is kad me je sr ludovao za njom i pisao zaplakao. Zapitao me je zabvalio i je preporudivao nes ‘opsovao. Irekao sam mu da je kao Zongler. Zonglerisa mhieo ida ga zavrsim. Izgledalo mi joje. Bas pred polazak, bar dok ne umrem.« ko budeS dugo Zivela? Jaka poteo ivot i tako sam 107 dobijati Gudan sjaj u ofima. Ali to nisu bile ruzne i neprijatne u ostaviti da umre od gladi sama. jen uz vrata. Zvao sam je da se sam je ispod pazuha. Kru rebra sam pred ogledalom: samo wratku Tepotu. Olja pred ogledalom izvodi ronglerske trikove. Jedino sam bio zaboravio da imitiram svatijiglas. Poeo sam da priéam, samo da i se da je najlepie u mojoj sobi, kraj Olle. ‘Kad Fotije i Ljubica odose, sve mu Dok sam mu pripovedao, njega je‘108 109 »Da pigem prozu, napisao bih roman 0 tebi.« »Ako vama smrdi, meni ne smrdi«, rekoh. » Vucite se odatle.« Rekoh mu da je teZak bolesnik i da mi se mokri. On se zaéudi i »Mora da se Zivi raspadate! Otvori nam! Ho¢emo da te sli- lice mu se jo vise rastuzi. Zapitah ga: kamo!« »Zasto je kraj.svake tvoje pesme cr i tragiéan? Zasto stalno »idite dovragac, rekoh. »Niste dodli zbog smrada, veé da biste zavrsava sve. Star sii iskusan i to si ‘ma ko drugi, s obzirom da si nekakav imao kad saznati: bolje vajni pesnik.« Kad bih znao neki drugi kraj, ja bih ga i opevaos, rege »Bolesna je. Spava, Dobro je. Sto se vi za nju raspitujete?« iz stana. A ovde smrada nema, Vi to izmiiljate,vi, Ananije »Zato Sto je, verovatno, nesreéna s takvim kretenom!e Dugo su lupali pesnicama u vrata preteéi mi da ée ih razvaiti ako ih ne otvorim. Doneée sekiru i stadoie udarati u bravu ice. Kad izvadih puSku ispod kreveta i gurnuh metak u cev, Zar ne? To je zato 8t0 nneka nasledna zaraza. Sta /*Olja je mirno lezala. Karadordevom ulicom jurio je tram [Ispred njega Sine kao dve zdrave misli izgubljene u| © za sobom nog i tixinu, Olju gibala pod ladama, U susret imo, Stajao sam na prozor , nalari nuznik na ovom tvom ‘ade éu da svratim, 1 Olja_se sve vige kotila. Pakovao sam stvari za put. U izrez prozora utkivao se sumrak, Zaéuh galami iza vrata, probudih, sunce beke visoko nad grobovima, am Sta zaboravio. Cinilo mi se da sam ne&to izgubio. ‘na svom mestu. Opet lagano spustalo prema ‘grobarima, Potesmo zajedn zaboravih na put u Maked sam jedinu Zelju: da_osetim malo grive savesti, Ta Zelja javTjala jedino izjutra, posle sna. Preko dana sam samo Zeleo ¢ senajedem. Pre no sto bih sklopio one kapke, tiho sam se smejao svojoj naivno i detinjastoj Zeli za patnjom, Shvatih da jo Ivanom, Prodose mnogi dani i ja zakljudin da fom savestiiza putem u Makedoniju sasvim bolesna. Poéeh cai na padobran. Stigoe Fotije i Ljubica. -Sko proti hodnikom. To smo liko nisko da od tebe trazimo Ananije mi reve:= »Cuo sam da si ovde, pa sam dosao da vidim Sta radis.« »Ne radim nistac, odgovorih mu obigno. »Kog vraga traZi8 ovde.na groblju?«-zapita »Nikakvog vraga ne tradime, odgovorih. »Vragovi nikad ne dolaze na groblje. Na groblje dolaze samo vampi »NastradaéeS od tih vampirac, reée Ananije. » hhranu sa grobova, gotov si.« Rekoh da mogu bez hrane namenjene mrtvima za dusu. Sasvim si propao i osusio se«, reée-Ljubica, Povedote me. Jedva sam se dr¥ao na nogama, ali sam i8a0 i gledao oko sebe sasvim obitno. Grobari mi mahnuse rukom, Jedan ti Sapnu da nikom ne govorim kako smo zajednicki wimalihranu_ sa grobova. Na ogradi kraj kapije spazih neke Ptice. Bile su krupne i trome i niega se nisu plasile. Ljubica je prigala o slikarima, koji su ve¢ izgubili svaki smisao za moral i ulizuju nekim poli Iagano i pitao se nie lcnsko zaiskati od nih Korie fIGBa ‘Sutradan me slikari isterase iz stana, Odoh niz, Srbiju s.torbi- com i Stapom. Treéa glava Odavno te nema, Olja. Ponekad mi u san dodes. Ides i cuts Kre fi lipti preko zuba, Trim za tobom i pitam te »Kako si, dobra Olja?« Ti odmahujeS glavom. Pitam te Ti plated i Kavem ti »Pridekaj me, hocu u oti da ti zavirim. Okreni se, muz sam ti sam dobro. Prosim po svetu slep. Po Ijudskom smehu raspoznajem dan od noéi. Ne mogu da patim, ali mi se u oénim dupljama zajezeri sugnojica Kad Se setim kako sit t1'Se usne raspadale. uzimaju, a ni pravednik. Kajign proroka I Malo uvoda i kraja stvari, najobigniji kamen s ciglom. za pogled. kao sablje, i ‘suse usted nagega grada, kao narozito. Samo ih je Mi pod vrh. Bili su spokojniji od trave i nije ih se ticalo sto se Ivan i ‘onemeli. Rasli su brz0 kao nasega grada, a verovatno i oni iz njegove okoline, nisu mogli bez ih koliko ni bez. ladi i Sale. Acim je hteo da napise poemu 0 iranko je stalno gledao preda se, a Ananije je u pesmi rekao da su od nekog davota koji sam od sebe raste. Milan ni za Sta nije hhteo da ih uzme sem za pozadinu slike. Ma kuda da su eka li se oburvati. I €ekali su anima Gi se Sto su im dopustili rast. A zidovi su plavili kao voda. Zivan je éitao orkvene knjige i Bi ‘Boga da mu podari krile kako bi pod tabanima video i grad i ude i sive obale zidova. Bog nije znao za njega koliko ni za re zavezanih usta, koji mu se nisu molili, ve¢ su 0 njemu se peli po ramenima bliznjih ne bi li Ni korene tim zidovima Ijudi nasega grada <éupati ni pepelu. Oni ih i nemaju, govorili neki. Imaju, imaju, samo im leZe zakorenjeni u mraku, odvraéal) su drugi. I dolai sem Bose i Eve, i prigali prige Paliguma je se i uporedivao ih sa cudovi- Stima iz bajki, Ivan je rekao da nisu to, veé mrak ovoga veka.