Biblioteka

LEKOVITE SILE

Genadij Petrovič Malahov

UTICAJ OKOLINE NA ČOVEKOVO
ZDRAVLJE
 Genadij Petrovič Malahov

UTICAJ OKOLINE NA
ČOVEKOVO ZDRAVLJE
(BILJKE, MINERALI, TKANINE I
DRUGE MATERIJE)

— Prevod sa ruskog —

BEOGRAD
2003.
 SADRŽAJ

PREDGOVOR •7
UVOD • 9
KLASIFIKACIJA • 11
Klasifikacija p r e m a u k u s i m a • 11
Klasifikacija p r e m a snazi dejstva • 12
Klasifikacija p r e m a s r o d n o s t i (analogiji) • 12
Klasifikacija p r e m a svojstvima • 14
P R E K R U P E I BOBOVI • 20
VOĆE I JAGODE • 23
POVRĆE • 38
ZAČINI I MIRODIJE • 49
TRAVE • 59
K u p a n j e u jutarnjoj rosi • 83
San na j a s t u k u od trava • 84
BIOENERGETSKOINFORMACIONA REZONANSA
IZMEĐU CVEĆA I LJUDI • 86
DRVEĆE I ŽBUNJE (GRMOVI) • 87
D o p u n a svojstvima drveća • 93
ORASI I SEMENA • 98
POSLASTICE 104
U L J E (MASLO) I M A S T (SALO) 107
M L E K O I MLEČNI PROIZVODI 111
MESO 115
METALI I MINERALI 120
O p t a k a n j e (ugrađivanje) k a m e n j a 128
M a g i č n a svojstva d r a g o c e n o g k a m e n j a 128
SVOJSTVA (OSOBINE) TKANINA 130
VODA 132
OSTALO 135
 PREDGOVOR PREVODIOCA

Dok sam prevodio knjigu Uticaj okoline na čovekovo

zdravlje nosio sam se mišlju da neke delove teksta izbacim
iz prevoda. Naime, reč je o nekim materijama, na primer
golubjem ekskrementu, kišnim glistama itd., čija seprimena
u lečenju danas smatra najvećom ludošću a kod većine ljudi
izaziva i odvratnost.
Međutim, kada sam bolje razmislio odlučio sam da i taj
deo teksta ostane, ali ne kao preporuka za lečenje, već kao
deo tradicionalnog metoda rada, koji u mnogim zemljama i
danas nije zaboravljen i potisnut. Pored toga setio sam se i
poslovice: Utopljenik se hvata za slamku.
Draga moja dilema bila je - da li uopšte knjigu objav­
ljivati. Naime, knjiga je sadržajno i kompozicijski nesre­
đena, pojedina poglavlja i pojmovi su delimično objašnjeni,
postoji veliki broj nedoumica itd., što mije oduzelo mnogo
vremena da nekako priredim knjigu za štampanje. S obzi­
rom na to da se u originalu nigde ne pominju latinski nazivi
biljaka uneo sam ih samoinicijativno na odgovarajuća mesta
u tekstu.
Tema koju razmatra ova knjiga prvi put se objavljuje u
svetu, pa bez obzira na nedostatke ima mnogo zanimljivih
podataka. Autor nije imao veliki broj informacija, ali je
nesumnjivo želeo da sve šta je sakupio ostavi ljudima u
nasleđe, što je i bio odlučujući motiv za štampanje ove
knjige.
Nadam se, uvaženi čitaoci, da ćete i vi imati svoje
komentare kada pročitate knjigu.
 UVOD

U daljem tekstu nailazićete na izraze kao što su odgo­

vara li ili ne odgovara jedna ili draga materija vatrenoj,
suvoj, sluznoj ili hladnoj prirodi čoveka.
Svaki čovečji organizam ima svoje osobenosti. Kod
nekih ljudi on stvara više toplote nego stoje potrebno, kod
drugih nedovoljno; kod nekih je u stanju da dobro zadržava
vodu, kod drugih nije. Zato, da bismo kompenzovali tu
„neuravnoteženost", na primer, povećanu toplotu organiz­
ma koja, leti za vreme velikih sparina, može da prouzrokuje
oboljenja, ljudi su svesno počeli da u tom periodu prime-
njnjn materije koje podstiču hlađenje organizma. Rezultat
tih profilaktičkih mera (ishrane, odeće, terapija) jeste da
čovek s neuravnoteženom prirodom ne boluje i živi nor­
malno. To se odnosi i na suvoću, služnost i hladnoću.
Prema tome, učenje o čovekovoj konstituciji imalo je u
prošlosti veliku ulogu u načinu lečenja, doziranju lekova i
terapijama. Lekari su prvo određivali individualnu čove-
kovu konstituciju, a zatim određivali lečenje pomoću tera­
pija, promene načina života, ishrane i tek potom medi­
kamenata. Upravo takvom pristupu održavanja čovekovog
zdravlja uče nas indijska Ajun>eda, tibetski Cžud-ši, čuveni
lekari - Avicena, Paraceljs, Amirdovlat Amasiaci i mnogi
drugi.
Ako poznaje osobenosti svog organizma, svaki čovek
može individualno da odabere materije koje uravnotežuju i
povećavaju njegove prirodne odbrambene mehanizme i da
koristi sve blagodeti zdravog života. Navedena i vekovima
proverena, znanja o svojstvima organskih i neorganskih
KLASIFIKACIJA
materija i njihovom utieaju na organizam čoveka pomoći će
vam u tome.

Drevni mudraci su sve materije razvrstavali prema uku­

sima, snazi dejstva, srodnosti (analogiji) i svojstvima.

KLASIFIKACIJA PREMA UKUSIMA

SLADAK UKUS je najjači po lekovitoj snazi jer očvr-

šćava, povećava snagu tela, pomaže varenju sokova tela i
raspolaže manjom toplotnom sposobnošću.
KISEO UKUS ima opora, rashladna i isušujuća svoj­
stva, pobuđuje apetit, zasićuje, usitnjava hranu, pomaže
probavu hrane, otvara zatvore, čini prohodnim i ispira
creva.
SLAN UKUS ima pročišćavajuća svojstva, izvlači stvr­
dnuto, zaglavljeno, začepljeno, odstranjuje plesan (buđ) i
umereno zagreva.
GORAK UKUS leci gubitak apetita, bolesti žuči, iste-
ruje gliste, pomaže kod trovanja i kod žedi, ima izražena
pročišćavajuća, odvajajuća i baktericidna svojstva, ume­
reno rashlađuje.
LJUT UKUS poboljšava probavu hrane i podstiČe ape­
tit, suši salo i gnoj, širi krvne sudove, ima svojstva raz-
ređivanja, ispiranja i rastvaranja i veoma jako zagreva.
OPOR UKUS ima isušujuća svojstva, suši gnoj, krv,
žuč, zarašćuje rane, poboljšava boju kože i jako hladi.
TRPAK UKUS sličan je oporom, zgušnjava sokove i
hladi.
BEZUKUSNO - vlazi, razmekšava i iscrpljuje.
 KLASIFIKACIJA PREMA SNAZI DEJSTVA Raspodela pozitivne i negativne energije

Iz prakse znamo da Čovek može pojesti neku materiju i Vrh biljke je naelektrisan pozitivno (+), a korenje nega­
da ne oseti nikakvo dejstvo, a kada pojede drugu može tivno (-). Deo biljke pri samoj zemlji ima uravnotežena
trenutno da umre. Zato su drevni lekari razlikovali četiri svojstva - mesto spajanja pozitivnog punjenja (potencijala).
stepena snage dejstva. Plod ima pozitivni potencijal, a krtole (gomolji) nega­
Ako je čovek uneo materiju u organizam i nije uočio tivan.
nikakve tragove njenog uticaja u telu (tj. da ta materija ne Na samom plodu strana prema peteljci ima negativan, a
zagreva, ne hladi, ne suši, ne vlazi itd.) ta materija se naziva strana prema cvetu pozitivan potencijal.
uravnoteženom.
Ako materija ima neko dejstvo tada se, uslovno, kaže da Delovi biljke i bolesti koje se lece.
snaga njenog dejstva odgovara prvom stepenu.
Ako materija zadejstvuje ili svojom toplotom ili hlad­ Korenje leci bolesti kostiju.
noćom, a ne ispolji štetan uticaj na organizam, kažu, da Stablo - bolesti mesa.
snaga njenog dejstva dostiže drugi stepen. Grane - bolesti sudova i žila (tetiva).
Ako materija ispoljava otrovno dejstvo, do tog stepena Kora - bolesti kože.
da čak i ubija, pripada trećem stepenu. Lišće - bolesti „šupljih organa" (želudac,
Ako materija prouzrokuje smrtni ishod, snagu te mate­ žučni mehur, tanko i debelo crevo, mokraćna bešika i testis).
rije određuju četvrtim stepenom. Cvetovi — bolesti čulnih organa.
Plodovi - bolesti „čvrstih organa" (srce, plu­
ća, jetra, slezina i bubrezi).
KLASIFIKACIJA PREMA SRODNOSTI (ANALOGIJI)

Analogija delova biljaka sa organima čoveka. Biljke koje imaju „snagu Sunca" i „snagu Meseca".
Koren - osnova života, analogno želucu.
Stablo - odgovara kičmenoj moždini. Biljke koje mnogo zagrevaju organizam i isteruju iz
Grane - odgovaraju nervima. njega hladnoću dobile su naziv biljaka koje imaju „snagu
Lišće - odgovara plućima. Sunca". One imaju ljut, kiseo i slan ukus, ispoljavaju dej­
Cvetovi - lokalizacija viška snage (mesto na­ stvo vrućeg i ljutog. Korenje, stabla, grane, lišće, cvetovi i
laženja organa za reprodukciju). plodovi tih biljaka su mirišljavi - njihova aroma leci bolesti
Hlorofil — zelena krv. hladnoće. Takva svojstva imaju nar (mogranj), biber, aleva
Sok - odgovara energiji koja cirkuliše kroz paprika i dugačka paprika (feferoni).
nerve i pretvara se u impulse mozga, Biljke koje jako hlade organizam i isteruju iz njega
seme i druga tkiva. vrućinu dobile su naziv biljaka koja imaju „snagu Meseca".
One imaju gorak, sladak i opor ukus i ispoljavaju hladno i
bezizražajno dejstvo. Svi delovi tih biljaka lece bolesti upa­
la. Takve osobine imaju beli santal i kamfor (Laurus Cam-
phora).
Magične biljke
Naši preci uočili su da uzimanje, nošenje na sebi ili
nalaženje nekih biljaka u blizini ispoljava posebno dejstvo
na ljude. Evo nekih od tih uticaja.
Posunac (Heliotropium) - trava iskrenosti.
Kopriva (Urtica dioica) - hrabrosti.
Rusomača (Capselta bursa pastoris) - plodnosti.
Rusa (Chelidonium majus) - pobede.
Zimzelen (Vinca minor) - vernosti.
Dobričica (Glechoma hederacea) - vitalnosti.
Mišinac (Cynoglossum officinale) - simpatije.
Bunika (Hyoscyamus niger) - trava smrti.
Ljiljan (Li li um) - manifestacije (ispoljavanja).
Imela (Viscum album) - spasa.
Različak (Centaurea cyanus) — dražesti (čara).
Žalfija (Salvia officinalis) - života.
Divlja verbena (Verbena officinalis) - ljubavi.
Matičnjak (Melissa officinalis) — regeneriše snagu.
Ruža (Rosa...) - posvećivanja (posvete).
Vučja jabuka (Aristolochia clematitis) - fluida.
KLASIFIKACIJA PREMA SVOJSTVIMA
Klasifikacija prema svojstvima određuje dejstvo mate­
rija na čovekovo telo. Razni izvori ukazuju na različit broj
svojstava. Ja sam, na osnovu rada Amirdovlata Amasiacija
Nepotrebno za neznalice, odabrao 50 svojstava:
1. Razredeno, nežno - materija koja je imuna na dejstvo
prirodne toplote našeg tela, a njena snaga dospeva do svih
delova čovečjeg tela. Takvo je vino i materije slične njemu.
2. Čvrsto, zgusnuto — materija koja je po svemu suprot­
na razređenoj.
3. Tekuće, vodnjikavo - materija čije se čestice svim
putevima ustremljuju u organe tela. Takva je voda i materije
njoj slične.
4. Razredujuće, omekšavajuće - materija koja omek­
šava drugu materiju, na primer, kamilica. Ova materija veže
materiju koja je pod upalom, da bi se ona što lakše izbacila
iz organizma.
5. Rastvorljivo — materija koja veže i rastvara sokove ili
ih priprema za rastvaranje.
6. Otkidajuće — materija koja otkida čestice druge
materije, na primer, rusa (Chelidonium majus) i ukuvani
urin.
7. Otvarajuće - materija koja pomera drugu materiju s
mesta zapušenja nekog od mikro prolaza u organizmu ili
otvara pore na koži, slično semenu peršuna.
8. Iscrpljujuee — materija koja razmekšava čvrste or­
gane i slabi ih svojom toplotom i vlažnošću kao, na primer,
vruća voda.
9. Proeišćavajuće, procedujuće — materija koja izbacuje
lepljivu vlagu iz skrivenih pora, slično medu.
10. Umivajuće — materija koja smekšava, veže i ispira
lepljivu vlagu, na primer, pivo.
11. Izvlačeće - materija koja pokreće drugu materiju i
izbacuje je napolje.
12. Koje vare hranu - materije koje pomažu brzu pro­
bavu hrane u želucu.
13. Zavarujuće, koje pomažu sazreva nje - materije koje
daju zrelost sokovima: ako su gusti - razblažuje ih, ako su
tečni - zgušnjava ih. Sva vlaga prelazi u drugo stanje na
četiri načina: ili prelazi u stanje zrelosti, ili se probavlja, ili
plesnivi i uništava se, ili se probavlja u stanju plesnivosti.
14. Vetrogonjsko - materija koja raznosi i razgoni vet-
rove (gasove).
15. Koja stvara klizavost - materija koja ima snagu
razredivanja, prodire u telo i ispoljava klizavo dejstvo, što
postepeno utiče na poboljšanje opšteg stanja organizma.
16. Koja izaziva crvenilo — materija koja zagreva or­
gane i pojačava dotok krvi, izvlači krv napolje i izaziva
crvenilo kože, na primer, gorčica (senf).
17. Koja izaziva svrab - lek koji silom izvlači lepljivu
vlagu iz organizma na površinu kože, izaziva stalni svrab i
primorava čoveka da se češe.
18. Spaljujuće - materija koja svojom toplotom uni­
štava vlagu i spaljuje je.
19. Razjedajuće - materija koja toliko rastvara meso da
smanjuje njegovu zapreminu.
20. Koja izazivaplesnivost- materija koja razara dušu i
prirodnu vlagu u organizmu toliko da unutrašnji organi ne
mogu da resorbuju tu razarajuću materiju, na primer,
arsenik.
21. Vruća, koja izaziva opekotine na koži - materija
koja prži i isušuje kožu, zatvara pore za vlaženje kože i
prouzrokuje stvaranje suvih čireva (gnojnih rana), na pri­
mer, vitriol (galica).
22. Lepljiva - materija koja isušuje vlagu nagomilanu u
crevima, slepljuje creva i prouzrokuje zatvor.
23. Zagladujuće - materija koja pri podmazivanju čini
glatkom hrapavu kožu, odstranjuje hrapavost i daje koži
sjaj: mokraća i masti.
24. Vlažeća, koja daje klizavost - materija koja smek-
šava kanale creva, čineći ih glatkim i klizavim, otvara ih i iz
njih izbacuje svu nagomilanu vlagu ili nečistoću (otpatke),
na primer, šljiva.
25. Oporo, učvršćujuće - lek koji skuplja i zgušnjava
čestice drugih materija u organima, sužava i zatvara prolaze.
26. Sužavajuće - lek koji sužava crevne kanale tako da
hrana otežano prolazi kroz njih.
27. Zatvarajuće, zapušavajuće - lek koji svojom kom-
paktnošću i suvoćom zatvara crevne kanale, na primer,
čorba sa pirinčom, skuvana sa goveđim nožicama ili prešan
hleb.
28. Očvršćavajuća, koja čini čvrstim - materija koja
hladi i očvršćava drugu materiju i ne dozvoljava joj da se
apsorbuje, rastvori i rasporedi po organima organizma.
29. Ojačajuća (okrepljujuća) - materija koja jača orga­
nizam, čini ga uravnoteženim i snažnim i ne dozvoljava da u
njega prodre štetna vlaga, na primer, ružino ulje.
30. Smrtonosna - materija koja dovodi organizam do
krajnosti i ubija čoveka.
31. Koja popunjava rane mesom — materija koja pod-
stiče zarastanje, leci svezu ranu i stvara novo meso.
32. Koja pročišćava ranu — materija koja odstranjuje
gnojnu krastu, dobro čisti i ispira ranu.
33. Koja pomaže rast mesa u rani - materija koja
pretvara krv u meso, pomaže stvaranje ožiljka i učvršćuje
ga.
34. Koja čisti, daje sjaj koži - materija koja čisti trule
delove kože i čini je sjajnom.
35. Pročišćavajuća (purgativna) — materija koja ima
prirodna svojstva da izvlači vlagu iz želuca, pročišćava
želudac, spušta ostatke druge materije u creva, izbacuje
napolje i izaziva proliv.
36. Koja primorava na povraćanje - materija koja iz­
vlači vlagu naviše i izbacuje je povraćanjem. Ko je na to
navikao, njemu je lako.
37. Diuretička- materija koja zagreva bubrege, stvara
obilnu mokraću i izbacuje je.
 38. Koja čini krv obilnom - materija koja otvara krvne nabis indica), ili ga rashađuje i smanjuje zbog svoje hladne
sudove za razređenu krv i čini je obilnom. prirode, kao semena bunike (Hyoscyamus niger).
39. Koja izaziva znojenje - materija koja pročišćava 50. Koja zarašćuje ranu - materija koja podstiče vlažne
grudi, pluća i grlo, izbacuje vlagu koja se u njima nago­ izlučevine rane i ne dozvoljava joj da se suši, održavajući je
milala zahvaljujući svojoj gustoći i razređenosti. u vlažnom stanju.
40. Isušujuća - materija koja suši druge materije.
41. Koja izbacuje plod- materija koja zbog svoje snage
i vlažnosti izbacuje plod iz utrobe, lišavajući ga hrane koja
mu je davala snagu, rasipa je i ne dozvoljava plodu da se
hrani, tako da plod umire i ispada iz utrobe.
42. Koja odstranjuje, drobi kamenje - materija koja
razreduje gustu sluz, čisti bubrege, otvara mokraćne kanale,
usitnjava kamen i izbacuje ga napolje.
43. Koja izaziva stvrdnjavanje i smanjuje mleko - ma­
terija koja smanjuje i prekida izdvajanje mleka zagrevanjem
i isušivanjem ili hlađenjem i stvrdnjavanjem.
44. Koja podstiče mleko - materija koja stvara obilje
mleka, na primer, masna semena.
45. Učvršćujuća, zgušnjavajuća - materija koja prou­
zrokuje stvaranje zgusnute vlage u organima čoveka, koja
se ne može izbaciti već ostaje u organima i tu postaje čvrsta.
46. Koja zaustavlja krv - materija koja sužava krvne
sudove, čini krv gustom, suši je i ne dozvoljava joj da se
rastvori i isteče.
47. Koja izaziva zadržavanje mokraće - materija koja
pojačava sposobnost zadržavanja mokraće, prekida njeno
kapanje i prouzrokuje zadršku mokraće i zatvor.
48. Koja izaziva stvaranje semena - materija koja ras­
polaže viškom vlažnosti i rastvorljive toplote, pretvarajući
je u seme.
49. Koja smanjuje i prekida stvaranje semena - ma­
terija koja isušuje seme, budući daje po prirodi suvo i vruće,
slično sedefu (Ruta graveolens) ili indijskoj konoplji (Can-

PREKRUPE I BOBOVI
PŠENICA. Vruća u prvom stepenu i uravnotežena. Po­
maže probavu sokova. Ako se pojede previše pšenice za-
patiće se gliste. Njeno štetno dejstvo otklanja obični kim
(Carum carvi). Kažu, da nema ništa korisnije za čovekov
organizam od pšenice.
PŠENIČNA PRE KRUPA. Ako se isprži (ispeče) pos-
taće vruća i suva. Ima razmekša vajuća svojstva. Ako se
raskvasi poprima hladna svojstva i ako se pojede u takvom
stanju rashladiće i ovlažiti organizam.
HLEB. Dobar je hleb koji se peče od dobro nadošlog
testa. Njegova priroda je vruća u prvom stepenu i urav­
notežena. Vruć hleb odstranjuje Čmičak iz očiju. Hleb od
testa bez kvasca povećava po Inu moć. Bajat hleb ima očvr­
šćavajuća svojstva (dobar je protiv proliva). Takvo dejstvo
ima i hleb od svežeg brašna. Ako se hleb sažvaće i stavi na
otok (plik) tada ga razmekšava i otvara. Ko jede mnogo
belog hleba i kolač (pecivo od belog pšeničnog brašna u
obliku velike perece) patiće od zatvora i kamenja. Hleb,
posebno beli, štetan je za jetru i slezinu.
P R O S O . Njegova priroda je hladna u prvom stepenu i
suva u drugom stepenu. Ima učvršćujuća i isušujuća svoj­
stva. Učvršćuje i spaja naprsnuto i slomljeno. Ako se užari i
stavi spolja na bolestan zub ili plik, ima lekovit efekat, a ako
se stavi na hladan otok splašnjava ga. Kada se pojede jača
organizam, čini obilnom mokraću i izaziva polnu nemoć.
Štetno je za trudne žene. Njegovo štetno dejstvo je u tome
što podstiče stvaranje zle krvi, i što se sporo vari, telo se od
njega ne goji.
J E C A M . Njegova priroda je hladna i vlažna u prvom
stepenu. Ima rastvarajuća i proČišćavajuća svojstva. Ako se
ječmenom vodom opere glava ona odstranjuje zaboravnost
(rasejanost), vlazi glavu i ispravlja kosu. Ako se ječam
isprži, pomeša sa solju i njime se mažu zubi, on ih izbeljuje i
daje im sjaj. Ječmena voda razmekšava grudi i pomaže kod
kašlja. Ona pomaže kod svih oblika groznica praćenih tem­
peraturom. Ako se ječam potopi u vodu i ostavi preko noći
da odstoji i ujutro pojede, pomaže kod groznica i svih oblika
upala, a isto tako utoljava žeđ.
PIRINAČ (RIŽA). Postoje dve vrste pirinča: beli i
crveni. Bolji je beli. Njegova prirodaje vruća i suvau pivom
stepenu (prema nekim izvorima - hladna). Ima neznatno
oporo dejstvo. Ako ga skuvamo sa maslom (uljem), veoma
je koristan za želudac. Ako se jede mnogo pirinča telo se
goji, a lice postaje sveže. Ako se sa brašnom od pirinča
namaze telo, očistiće se koža. Čovek koji stalno jede pirinač
živi dugo. Zamena za pirinač je oljušteni ječam.
OVAS. Ima sladak ukus, laganje, smanjuje sluz i upale
u organizmu.
RAŽ. Ima sladak i opor ukus, zagreva, lagana je i suva.
Povećava živalmost i toplotu tela, suzbija sluz.
HELJDA. Ukus sladak i opor. Hladna, laka i suva, daje
telu pokretljivost i toplotu, smanjuje sluz.
M E K I N J E . Najbolje su mekinje koje se dobijaju iz
dobrog brašna. Njihova priroda je vruća i suva u prvom
stepenu. Imaju omekšavajuća i proČišćavajuća svojstva.
Odvar od mekinja pomaže kod gnojne upale (čira) na
mokraćnoj bešici. Ako se ekstrakt (odstojali odvar) skuva sa
graškom i pojede pojačaće se polna moć čoveka. Ako čovek
opere ruke ekstraktom od mekinja koža će mu postati meka.
 GRAŠAK. Ima sladak ukus, hladan je i lagan, zau­
stavlja proliv.
PASULJ. Može biti crven ili beo. Po izgledu je bolji
crveni. Njegova priroda je uravnotežena i vruća u prvom
stepenu. Daje koži lica sjaj, poboljšava ten i odstranjuje
pege i ožiljke. Ako se sa brašnom od pasulja pripremi
kajgana i da dojilji, ona će imati dosta mleka, a biće joj
obilna mokraća i mcnstruacije. Cisti organizam od gnoja za
vreme menstruacija i izgoni plod iz utrobe.
SOČIVO (LEĆA). Postoje dve vrste sočiva: slatko i
gorko. Bolja vrsta je ona koja se brže vari. Njegova priroda
je uravnotežena, suva u drugom stepenu i ima svojstva
otvaranja. Sočivo razmekšava grudi, leci prehladu i kašalj i
odstranjuje suvoću grla. Splašnjava otoke mlečne žlezde,
koji se stvaraju usled obilja mleka. Očvršćava želudac.
Sočivo ima učvršćujuća svojstva, a njegov odvar - pur-
gativna. Sočivo slabi polnu potenciju. Otvara dubinske (pot-
kožne) gnojne rane. Pomaže kod naprslina, nastalih usled
hladnoće. Međutim, sočivo izaziva slepilo u očima i po­
jačava gasove u crevima. Njegovo štetno dejstvo odstra­
njuje morač (Foeniculum vulgare) i majčina dušica {Thy­
mus vulgaris, T. Serpyllum). Zamena su mu bobovi. Ako se
sočivo jede stalno tada stvara membranu (opnu) na očima.
Sočivo se dugo probavlja i stvara gasove. Ako se previše
unosi u organizam prouzrokuje gubu (lepru) i zatvor jetre.
Opšta svojstva žitarica su: sveže ubrane i sirove -
„teške', a sazrele, isušene i stare - „lake". Sirova zrna,
skuvana i ispržena, postaju „lakša", bolje se probavljaju i
asimiluju.
VOĆE I JAGODE
KAJSIJA. Najbolja je krupna i žuta kajsija. Njena pri­
roda je hladna i vlažna u drugom stepenu. Kajsija rashlađuje
želudac, utoljava žeđ i pročišćava. Najbolje je nakvasiti
sušenu kajsiju i pojesti. Ona lako menja svoju prirodu.
Smola iz drveta kajsije leci lišaj. Uzgred rečeno, tridesetdve
hiljade stanovnika doline Hunza, čiji je prosečni životni vek
120 godina, prvenstvo daje kajsijama, leti - svežim, a zimi —
sušenim, paralelno sa drugim prirodnim proizvodima.
DUNJA. Od dunje se uglavnom koristi sladak i svež
plod. Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu.
Ima opora svojstva. Miris mu je prijatan. Okrepljuje mozak.
Ako se seme ploda dunje raskvasi pomaže kod ekcema i
svraba očiju. Ako se seme pojede jača srce. Seme od ploda
dunje korisno je kod kašlja jer razmekšava grudi, zatim
prekida proliv i jača želudac. Osim toga, seme dunje stvara
obilnu mokraću, prekida menstruaciju i jača jetru. Dunja je
štetna za nerve. Njeno štetno dejstvo otklanja med, a zame­
na joj je kruška.
KRUŠKA. Najbolja sorta je krupna i slatka kruška.
Njena priroda je uravnotežena. Ima opora svojstva. Slatka
kruška jača srce, a njeno seme pomaže kod bolesti pluća i
jača želudac. Kruška jača ceo organizam, smanjuje lučenje
žute žuči, utoljava žeđ i zaustavlja povraćanje. Njeno seme
ubija sitne i krupne gliste. Štetna je za ljude koji pate od
grčeva. Kruška je, od sveg voća, najkorisnija za jelo. Ako se
osuši i jede suva korisna je za želudac. Tvrde kruške imaju
svojstva da hlade i suše. Slatke i sazrele kruške izazivaju
proliv. Sok od kruške bolji je nego sok od jabuka.
JABUKA. Može biti slatka, kiselo-slatka i kisela. Naj­
bolja sorta je slatka i aromatična jabuka. Ona jača i raz­
veseli uje s r c e - Kisela jabuka jača želudac i pomaže kod
dizenterije, a prekida i povraćanje. Jabuka je štetna za nerve.
Ako se jabuka jede u proleće stvara se obilje žute žuči i
javlja se zaboravnost. Ukoliko čovek jede kisele jabuke brže
mršavi i slabi. Jabuku koja nije sazrela ne treba jesti. Ona
prouzrokuje pojavu plesni i groznicu. Svi nedozreli plodovi
bilo koje voćke imaju to isto dejstvo. Od ploda koji dozreva
u kući veoma je malo koristi. Od njega se stvara štetna
vlaga. Ako ih čovek stalno jede može nervno oboleti. Zato u
Rusiji postoji praznikjabučji spas - 19. avgust. Upravo od
tog dana dozvoljeno je jesti jabuke.
Ako udišete miris jabuke pojačaće vam se rad mozga.
Jabuka brzo zasićuje čoveka.
GROŽĐE. Najbolja vrsta je belo i slatko grožđe sa
tankom kožicom. Njegova priroda je vruća i vlažna u prvom
stepenu. Grožđe dosta goji. Slatko grožđe korisno je pri
oboljenju grudi i pluća, ali ono izaziva vrenje u stomaku i
stvara gasove. Grožđe otklanja zatvor i pojačava polnu
potenciju. Kožica od grožđa je hladna i suva, a meso ploda
vruće i vlažno, dok je seme hladno i suvo. Kažu, daje za jelo
najbolje grožđe koje je odstojalo 2 dana.
ŠLJIVA. Najbolja je krupna i slatka. Njena priroda je
hladna u prvom stepenu i vlažna u drugom stepenu. Ima
omekšavajuća svojstva. Ako se popije sok od šljiva ili se
pojede cela šljiva, smanjuje se temperatura srca. Smola iz
drveta šljive pomaže kod stezanja u grudima i odstranjuje
suvi kašalj i suvoću u grlu. Pre upotrebe smolu treba ras­
tvoriti u vodi i popiti. Smola pomaže kod kamenca u mok­
raćnom kanalu. Makrobiotičari Japana konzerviraju šljive u
rastvoru soli. Te šljive (umeboze) imaju izvrsne osobine za
čišćenje celog želudačno-crevnog trakta. Raspolažući svoj­
stvima šljive - pročišćavati (purgativno dejstvo) i smek-
šavati i svojstvima soli - čistiti, rastvarati, štititi od ples-
nivosti i truljenja, umeboze pomažu i u najtežim slučajevi­
ma oboljenja organizma. Navodimo primer iz prakse G.
Osave, savremenog oca makrobiotike. Neki čovek bolovao
je 17 godina. Lekari su pretpostavili da ima perforaciju od
čira na crevima i operisali su ga, ali nisu ništa našli. Stanje
bolesnika se naglo pogoršavalo. Tada mu je Osava dao 10
šljiva umebozio i upozorio ga da će, kroz nekoliko sati, doći
do jakog i progresivnog čišćenja probavnog trakta. Posle
izvesnog vremena pacijent je povratio nešto crno i iz njega
je izašlo mnogo gasova. Zatim je došlo do jakog pročiš­
ćavanja (stolice) - izašla je crna, kao mastilo, gusta tečnost.
Posle toga bolesnik je mirno zaspao. Ujutro je već bio na
nogama. Ovo je primer kako se kombinacijom različitih
materija mogu postići izvanredni efekti.
BELA ŠLJIVA. Najbolja je sazrela i požutela šljiva.
Ova šljiva je manje sočna od crne šljive i ima slabije pur­
gativno dejstvo. Osušena šljiva pročišćava želudac. Korisna
je za ljude vatrene prirode a štetna za starce. Posle uzimanja
bele šljive treba sažvakati tamjan (Juniperus turifera) da
želudac očvrsne. Kada je bela šljiva kisela, njena priroda je
hladna i suva. Zaustavlja povraćanje, leci svrab i ekcem.
SUVO GROŽĐE. Najbolje je krupno i mesnato suvo
grožđe. Njegova priroda je vruća i vlažna u prvom stepenu.
Ima svojstva smekšavanja i probave. Korisno je kod obo­
ljenja creva i bubrega, kao i kod oboljenja mokraćne bešike.
Štetno je za ljude vatrene prirode. Od suvog grožđa čovek se
lakše goji, nego od svežeg grožđa ili smokve. Suvo grožđe
dobro pročišćava i pomaže kod oboljenja žuči.
SVEZA SMOKVA. Najbolja sorta je smokva bele boje
čija se ljuska lako skida. Posle bele smokve po kvalitetu
dolaze crvena i crna smokva. Priroda sveže smokve je vruća
u prvom stepenu i vlažna u drugom stepenu. Priroda nesa-
zrele smokve je hladna. Sveza smokva ima pročišćavajuća
svojstva. Ako se njenim sokom mažu bradavice, one nesta­
ju. Takođe pomaže i kod viti liga. Bela i sazrela smokva goji.
Smokva se dobro probavlja u želucu. Smokva utoljava žeđ,
prouzrokovanu viškom sluzi. Korisna je pri oboljenju bub­
rega i mokraćne bešike, a pročišćava i mokraćne kanale od
peska. Ako se, pomešana s medom, stavi u oči deluje pre­
ventivno protiv katarakte. Sveza smokva stvara gasove i
štetna je za želudac.
OSUŠENA SMOKVA. Njena priroda je vruća u pr­
vom stepenu, a u odnosu na suvoću i vlažnost uravnotežena.
Ima razređujuća, probavna i resorpciona svojstva. Ako se
mnogo jede prouzrokuje stvaranje zle krvi u telu. Korisna je
kod prehlade i bolova u krstima. Cisti mokraću, trbušne
organe, grudi i pluća od štetnih smeša. Ako se jede u kombi­
naciji s nanom i majčinom dušicom (Thymus vulgaris) tada
čisti mokraćnu bešiku i bubrege.
TREŠNJA, VIŠNJA. Najbolja sorta je slatka i zrela.
Priroda slatkog ploda približava se vrućoj. Deluje purga-
tivno. Ako se smola drveta trešnje (višnje) unese u oči, čisti
oči i daje im sjaj. Smola trešnje (višnje) ima smekšavajuća
svojstva. Ona rastvara kamen. Najbolje je potopiti u vodu
osušenu trešnju, ostaviti da odstoji izvesno vreme i tu vodu
popiti. Štetno dejstvo trešnje (višnje) je što se pretvara u
vlagu, koje i tako ima u izobilju u organizmu. Zamenaza nju
je šljiva. Priroda slatke trešnje je vruća i vlažna. Brzo se
probavlja u želucu i pretvara u sok, kojeg u organizmu ima u
izobilju. Trešnja ukrućuje polni organ kod muškaraca.
Opora sorta trešnje je u svemu suprotna slatkoj sorti. Kisela
sorta trešnje utoljava žeđ i jača organizam. Pomaže ljudima
kod kojih u želucu ima nagomilane sluzi, jer ima isušujuća
svojstva. Sveza trešnja izaziva proliv, a osušena jača or­
ganizam. Ako se smola iz drveta trešnje (višnje) pomeša s
vinom i vodom i ta smeša popije, ona smiruje kašalj, po­
boljšava ten i jača oči. Ako se pomeša samo s vinom i ispije,
rastvara kamen u mokraćnoj bešici.
NAR (MOGRANJ). Postoje tri sorte nara: slatki, kiseli
i kiselo-slatki. Najbolji je slatki nar. On ima okrepljujuće
dejstvo, pomaže kod lupanja srca i smekšava grlo. Ako se
iscedi sok iz nara i uzima sa salom (slaninom, mašću) jača
želudac. Kiseli nar pomaže kod žutice, ali je štetan za nerve i
grudi. Njegovo štetno dejstvo otklanja šećer.
ZRNA NARA. Najbolja su zrna kiselog nara, krupna i
jedra. Njihova priroda je hladna i suva, a imaju učvršćujuća
svojstva. Ako se zrna kiselog nara dobro osuše i uzimaju,
izvanredno jačaju organizam i zaustavljaju lučenje žute
žuči, prekidaju podrigivanje (recidiv) i povraćanje. Ako na
otvoru želuca postoji upalni proces ili upala, zrna nara ih
otklanjaju i jačaju želudac. Najbolje sredstvo protiv upale je
kiseli sok nara. Ako se sok skuva i pomeša s medom,
pomaže kod malignih tumora i nagriza divlje meso.
LIMUN. Najbolji je u obliku žutog i krupnog ploda.
Slatki limun ima vruću i suvu prirodu. Prekida lučenje žute
žuči i pomaže kod pijanstva. Kiseli limun odstranjuje pege.
Ako se njegov sok unese u oči, daje im sjaj. Sok od limuna
pomaže kod viška žute žuči i zaustavlja njeno izlučivanje.
Njegova kora pomaže rast brade. Limun jača želudac i
pomaže probavu hrane. Njegova kora zagreva želudac i
jetru, odstranjuje gasove iz tela i pomaže pri oboljenju
sluzne prirode. Miris limuna pomaže pri trovanju otrovima.
Štetno dejstvo limuna otklanjaju šećer i med.
URMA (DATULA). Najbolja je masna i slatka urma.
Njena priroda je vruća u prvom stepenu i suva u drugom
stepenu. Ima pročišćavajuća svojstva. Ako se isprži koštica
urme i namaze glava, ona jača koren kose i sprečava njeno
opadanje. Takođe pomaže i kod ćelavosti. Urma jača zube i
pomaže rast trepavica, podstiče zarastanje gnojnih rana.
Ako se urme potope u mleko i to jede seme postaje obilno.
Urnie su odlična hrana. Podstiču zgrašavanje krvi i ras­
tvaraju kamen. Štetne su za mokraćnu bešiku i bubrege.
Njihova zamena je suvo grožđe. Ako se uzimaju urme
natopljene u mleku i pomešane sa cimetom ili se doda samo
malo cimeta seme će postati obilno i pojaČaće se polna
strast. Taj lek je najbolje uzimati za vreme hladnih dana.
Ako se skuvaju koštice urme i odvar ispije rastvoriće se
kamen u mokraćnoj bešici i bubrezima a povećati lučenje
mokraće.
BRESKVA. Najbolja je breskva čije se koštice lako
odvajaju od mesa ploda. Njena priroda je hladna i vlažna u
drugom stepenu. Breskva snižava temperaturu, otvara ulaz
želuca i utoljava žeđ. Sok od listova breskve ubija sve vrste
glista i crva. Najbolje je breskvu osušiti, natopiti u vodi i
takvu jesti. Ne treba jesti više od 10 plodova. Breskva
prouzrokuje pojavu plesni u organizmu. Zamena joj je kaj-
sija. Kažu, ako se njeno lišće isitni i previje na pupak
isteruje gliste iz stomaka. Ako se njenim lišćem istrlja
čovekovo telo ono otklanja mirise sa tela i čisti ga. Ako je
jede čovek holerične prirode kod njega će se pojačati polna
strast.
BELI DUD (MURVA). Po svim karakteristikama beli
dud je sličan vlažnoj smokvi. Pobuđuje gasove i nije dobar
za ishranu. Štetan je za želudac. Podstiče stvaranje zle krvi,
koja narušava organizam i ima štetno dejstvo. Njegova
priroda je vruća u prvom stepenu i vlažna u drugom stepenu.
Prema drugim izvorima, ona je hladna u prvom stepenu i
brzo se probavlja, ali kasno napušta creva. Beli dud stvara
obilnu mokraću. Najbolje ga je jesti pre obroka. Ako se
odvarom od listova belog duda isperu zubi, smiriće se zu­
bobolja. Ako se skuva kora belog duda sa njegovim lišćem i
tim odvarom isperu zubi ublažiće se bol.
CRNI DUD. Najbolji je krupan i zreo plod (jagoda)
crnog duda. Ako se plod crnog duda osuši može se koristiti
umesto rajskog (kožarskog) drveta (Rhus Cotinus, R. Cori-
aria). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu.
Kažu, da crni dud u vlažnom stanju ima opora svojstva. Cmi
dud pomaže kod otoka grla i bolova u ustima. Njegovo lišće
leci anginu. Sok od crnog duda pomaže kod malignih tu­
mora i isušuje ih, a isto tako jača organizam i pomaže kod
dizenterije. Ako se jede u većim količinama stvara sluz u
organizmu. Kažu, da je štetan za pluća. Njegovo štetno
dejstvo otklanja nar.
GREJPFRUT. Pretpostavlja se daje to hibrid pomo-
randže i šedoka (podvrsta limuna) i daje odgojen u Indiji.
Njegov ukus je slatkoopor ili slatkogorak. Grejpfrut po­
boljšava rad creva, smanjuje krvni pritisak, normalizuje rad
jetre i obnavlja snagu organizma. Sva gorčina gejpfruta
nalazi se u pregradama između režnjeva, koju treba da
odstrane lica sa suvom i hladnom konstitucijom. I, obrnuto,
da ostave osobe kod kojih preovladava sluzna i vatrena
konstitucija.
POMORANDŽE, MANDARINE. Ukus sladak, svoj­
stvo tečno, vodenasto, jača organizam. Kora od mandarina i
pomorandži ima lekovita svojstva. Ako se kora osuši, zatim
potopi u vodu i ostavi da odstoji u vodi 3 dana, menjajući
vodu više puta dnevno, nestaje gorčina kore. Posle toga
koru pomešati sa šećerom (na 500 grama šećera jedna čaša
vode) i kuvati na blagoj vatri 30 minuta. Dobijeno uše­
ćereno voće može se jesti tek posle nedelju dana sa odva-
rima od trava. Svi agrarni (citrasi), naročito mandarine,
imaju protivgljivično dejstvo. Stalno utrljavanje soka od
mandarina u kožu leci kožu obolelu od gljivičnih bolesti.
ŠUMSKA JAGODA. Tibetski lekari je nazivaju ca­
ricom biljnog sveta. Sezona šumskih jagoda u našem pojasu
(srednji pojas Rusije) traje 3 - 4 nedelje (ovo važi i za
prostor Balkana). Kada bi se šumske jagode uzimale 2 — 3
godine uzastopce, nestale bi bolesti kao što su kostobolja
(giht), čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kamen u
žuči i bubrezima, hipertonija, skleroza, zatvor i mnoga crev-
na oboljenja. Mnoge oblike zapuštenih ekcema narod leci
stavljanjem obloga od lanene tkanine na koju se prethodno
stavi izgnječena zrela šumska jagoda. Kažu, da se posle 3 -
4 dana obolela mesta na koži čiste od krasti i isušuju se
vlažni delovi na koži. Najbolje je jesti šumsku jagodu u
svežem stanju. Čuveni švedski botaničar Karl Liner pot­
puno se izlečio od najtežeg oblika kostobolje tako stoje u
većim količinama jeo šumsku jagodu.
BOROVNICA. Ima izvanredna opora svojstva, što je
naročito dobro kod proliva i drugih oboljenja creva. Po­
boljšava oštrinu vida, proširuje vidno polje, smanjuje umor
očiju i ubrzava regeneraciju mrežnjače. Piloti i kosmonauti
trude se da je jedu što više. U sezoni, kada dospeva bo­
rovnica, treba je jesti što više i osušiti za zimu. Jednu supenu
kašiku suve borovnice preliti uveče hladnom vodom - na 2
centimetra iznad nivoa borovnica, a ujutro pojesti nabubrele
borovnice natašte. Posle 30 minuta može se doručkovati.
Takav način upotrebe borovnice podstiče regeneraciju vida.
5 obzirom na to da ima oporo dejsto, pri poremećaju creva
borovnica istovremeno leci i hronične zatvore, dovodeći u
normalu peristaltiku creva. Kod proliva treba uzimati po 50
- 100 grama svežih borovnica dnevno ili ekstrakt od njih: 4
kafene kašičice suvih plodova ostaviti da odstoji u čaši vode
8 časova - to je dnevna doza. Topao ekstrakt - 2 kafene
kašičice izgnječenih borovnica na čašu prokuvane vode -
dnevno. Borovnica dobro pomaže kod šećernog dijabetesa
(Dijabetes melitus), naročito ako se godinu dana pije eks­
trakt. Borovnica smanjuje nivo šećera u krvi. Recept eks­
trakta od borovnice naveden je u prethodnom tekstu. Po­
moću borovnice mogu se uspešno lečiti ekcemi (slično
lečenju šumskom jagodom) na sledeći način: gusto ukuvane
(ne kuvati dugo) sveže plodove borovnice u debelom sloju
naneti na obolela mesta, prekriti gazom i zamotati. Takve
obloge menjaju se jednom dnevno, a prilepljenu (okorelu)
gazu odlepiti kvašenjem toplom čistom surutkom od kiselog
mleka. Takvim istim ekstraktom (odvarom) i na isti način
natapaju se ospe na koži, bubuljice, nekrotične gnojne rane i
mesta sa opekotinama. Pri uzimanju veće količine svežih
plodova borovnice postižu se dobri rezultati u lečenju kos­
tobolje (gihta) i reumatizma. Evo još prostijeg načina pri­
preme borovnice za zimu. Sveže, oprane i prosušene plo­
dove borovnice staviti u sterilisane tegle ili široke flaše od
mleka i, dok su još vruće, preliti prokuvanom vodom do
vrha tegle. Posle toga teglu brzo zatvoriti, staviti poklopce
na flaše. Čuvati na prohladnom mestu.
OGROZD. Odvar od ogrozda podstiče lučenje
mokraće, stvara žuč, osvežava organizam, smanjuje bolove
u crevima i pročišćava. Nedozreo ogrozd ima još jedno
svojstvo — održava elastičnost kivnih sudova. Takav ogrozd
je najbolje ostavljati da odstoji (potopljen) bez kuvanja, kao
što se ostavljaju lekovite trave i plodovi. Priprema se na
sledeći način: uzeti 1 - 2 supene kašike plodova ogrozda,
preliti čašom vruće vode i kuvati na pari bez ključanja 10
minuta. Dobijeni ekstrakt zasladiti medom i piti tokom dana
umesto obične vode.
MALINA. Ima opora svojstva i svojstva snižavanja
temperature. Normalizuje rad želudačno-crevnog trakta.
" Odvari od maline se upotrebljavaju i kod pijanstva. U zim­
skom periodu malina se koristi na sledeći način: uzeti 1 - 2
kašičice suvih plodova maline, preliti čašom prokuvane
(ključale) vode i kuvati dok ne proključa. Kod prehlade
ekstrakt piti u toplom stanju. Posle uzimanja ekstrakta (čaja)
leći u postelju i dobro se preznojiti.
 KUPINA. Ima potpuno ista svojstva kao i malina. Zrele
i prezrele jagode su lako purgativno sredstvo, a nezrele
jačaju organizam. Naročito su dobre kod proliva. Lišće
kupine ulazi u sastav smeše trava protiv dizenterije. Plodovi
kupine i ekstrakt od njih imaju okrepljujuće i smirujuće
dejstvo na organizam čoveka.
CRNA RIB1ZLA. Ona je skladište vitamina. Vodeni
ekstrakt od plodova crne ribizle ima diuretičko dejstvo,
preznojava i deluje protiv proliva. Antiseptična svojstva
crne ribizle su veoma jaka. Sok od crne ribizle, razblažen s
vodom, koristi se za ispiranje usta kod angine, a sok po-
mešan s medom pomaže kod jakog kašlja. Ako se koristi
kao vitaminsko sredstvo, jednu supenu kašiku plodova treba
preliti čašom ključale vode i ostaviti da odstoji 1 — 2 sata, a
zatim piti po pola čaše 2 - 3 puta dnevno. Da bi se postigao
preznojavajući, diuretiČni i protivupalni efekat uzeti 20 plo­
dova crne ribizle, preliti čašom vode i kuvati na blagoj vatri i
na pari 30 minuta (ne dovodeći proces do ključanja), ohla­
diti i uzimati po jednu supenu kašiku 3 puta dnevno. Naj­
bolje je pripremati crnu ribizlu u emajliranoj ili staklenoj
posudi sa medom. Pri tome skoro da se ne gube njena
lekovita svojstva. Ovo pravilo odnosi se i na drugo jago-
dičasto voće.
CRVENA RIBIZLA. Ima temperaturno-snižavajuća i
preznojavajuća svojstva. Civena ribizla je izvanredno po-
livitaminsko sredstvo, iako zaostaje u tom pogledu iza crne
ribizle. Kisele sorte ribizle mogu se ostavljati da odstoje
potopljene u vodi s medom, ali ih ne kuvati i ne prokuvavati.
Zahvaljujući kiselom ukusu i pektinskira materijama crvena
ribizla vezuje i izbacuje iz organizma crevne toksine - čisti
creva. Njen sok izbacuje iz organizma kisele soli mokraće.
MAHOVICA (Oxycoccus pahistris, O. microcarpus).
Ukus mahovice je kiseo. Svojstva: diuretičko, snižava tem­
peraturu, utoljava žeđ i baktericidno. Mahovica stimuliše
rad gušterače (pankreasa) i čisti krv. U tu svrhu treba uzi­
mati dnevno, pre jela, 50 - 100 grama plodova mahovice.
Može se koristiti i voćni sok od mahovice: čašu plodova
mahovice izgnječiti u toploj vodi i to piti tokom dana.
Mahovica je kontraindikativna kod gnojnih rana i čireva.
Sok od mahovice dobro se kombinuje sa ekstraktom (čajem)
od šipka. Mahovica se odlično čuva u frižideru i u datom
momentu može se brzo i lako pripremiti napitak od ma­
hovice na sledeći način: čašu plodova mahovice izgnječiti,
preliti litrom vode, prokuvati 3 - 5 minuta, skinuti sa vatre i
dodati 2 supene kašike meda. Zatim ostaviti da odstoji 1 - 2
sata i procediti.
BRUSNICA (Vaccinium vitis idaed). Po svojim svoj­
stvima brusnica je bliska mahovici. Njeni plodovi koriste se
pri lečenju kostobolje (gihta) i artritisa. U tu svrhu treba
dnevno uzimati, u sezoni, po jednu čašu svežih plodova
brusnice. Brusnica ima baktericidno i protiskorbutno svoj­
stvo i pomaže kod smanjene kiseline u želucu. Voda u kojoj
su odstajali plodovi brusnice ima purgativno dejstvo. Brus­
nica se može pripremati i u vlastitom soku na sledeći način:
sipati u posudu sloj plodova debljine 10 centimetara i uda­
rati drvenim ručkom dok se ne pojavi sok, preko tog sloja
sipati drugi sloj plodova debljine 10 centimetara (iz njega ne
cediti sok) i preko njega treći sloj plodova debljine 10
centimetara, pripremljen u posebnoj posudi na isti način kao
i prvi sloj. Dobijenu smešu dobro pritisnuti i ostaviti u
frižider (zamrzivač). Brusnica se u zamrznutom stanju do­
bro održava do proleća.
UDIKA, KARTOP (Viburnum opidus). Ukus gorak i
posle zamrzavanja plod se u znatnom stepenu smekšava.
Kartop ima opšteokrepljujuća svojstva i sadrži mnogo ko­
risnih materija za čovečji organizam. Pomaže kod neuroza,
spazma krvnih sudova i hipertonije. Odvar od plodova kar-
topa zaslađen medom odlično pomaže kod upornog kašlja
usled prehlade i naročito kod promuklosti glasa. Praktično
nema ni jedne bolesti kod koje odvar od kartopa ne pomaže.
Odvar od kartopa priprema se na sledeći način: 2 supene
kašike plodova kartopa izgnječiti u emajliranoj posudi, pre­
liti čašom ključale vode i zagrevati u poklopljenoj posudi 15
minuta na pari ili u vodi koja ključa. Ostaviti 45 minuta da
odstoji i da se ohladi na sobnoj temperaturi. Posle toga
procediti odvar i iz izgnječenih jagoda iscediti sok i po-
mešati ga sa odvarom. U smešu odvara i soka doliti ključalu
vodu dok se ne dobije količina od 200 mililitara (2 decilitra)
smeše odvar - sok - voda. Piti po 1/3 čaše 3 - 4 puta dnevno
pre jela. Med dodati po ukusu. Može se odjednom pri­
premiti količina odvara za dva dana i čuvati u frižideru.
Takođe se može pripremiti sok sa medom (1 kilogram
plodova kartopa, 200 grama vode i med po ukusu) ili voćni
sok (pola čaše soka od kartopa, litar vode i 100 grama
meda). Svi navedeni napici mogu dopuniti naš dnevni obrok
hrane. Zalihe kartopa mogu se stvoriti na sledeći način:
„konzervirati" plodove kartopa s medom i čuvati u zamr­
zi vaču. Dovoljno je dnevno pojesti supenu kašiku plodova
kartopa da bi se normalizovala razmena materija u organi­
zmu i zadovoljile potrebe organizma za askorbinskom kise­
linom.
CRVENA OSKORUŠA (Sorbits Aucuparia). Ima op-
šteokrepljujuća svojstva i svojstva izbacivanja žuči iz or­
ganizma. Po sadržaju karotina nadmašuje šargarepu. Od­
lično se kombinuje sa šipkom: supenu kašiku plodova osko­
ruše i šipka preliti čašom ključale vode, ostaviti da odstoj i 4
sata i piti po pola čaše 2 - 3 puta dnevno pre jela. Dobro je
osušiti i ostaviti za zimu veću količinu oskoruša na sledeći
način: sušiti u otvorenoj remi na temperaturi 7 0 - 7 5 C ili na
svežem vazduhu kada je toplo vreme. Sa oskorušom se
može kuvati Čaj u kombinaciji s drugim travama, a isto tako
oskoruša se može samleti u mlinu za kam i dobijeni prah
koristiti kao „pikantan" začin. Prašak od oskoruše može se
upotrebljavati za dodatak svim jelima od povrća i kašama.
OSKORUŠA SA C R N I M P L O D O M . Ima svojstva
širenja krvnih sudova (50 - 100 mililitara soka uzimati 3
puta dnevno na pola časa pre jela tokom 1 0 - 3 0 dana). Sok i
plodovi oskoruše čuvaju se na tamnom mestu pri tem­
peraturi 3 — 5 C. Uzimanje oskoruše sa crnim plodom
kontraindikativno je kod čira na želucu i dvanaestopalač-
nom crevu, kao i kod gastritisa s povišenom kiselinom.
PASJI TRN (Hippophae rhamnoides). Ukus kiseo, a
svojstva su da čisti, ispira i jača organizam. U kasnu jesen,
kada je njegova sezona, veoma je korisno piti sok od nje­
govih plodova. Pošto je sok veoma koncentrovan, treba ga
razblažiti ključalom vodom i dodati med po ukusu. Na
primer, na 3 čaše soka dodati 50 grama meda, čašu ključale
vode i pola čaše odvara od nane — sve prema ukusu. Nave­
denu smešu dobro promešati i odstaviti da odstoji 2 sata u
frižideru. U omotaču ploda (usplodu), u plodovima i se-
menkama ploda sadrži se dosta ulja, koje se može izdvojiti i
pripremiti na sledeći način.
Uzeti kilogram plodova pasjeg trna i dobro oprati, s tim
da poslednja voda pri pranju ključa. Posušiti plodove čistim
peškirom ili kipom, izgnječiti ih u emajliranoj posudi dr­
venom kašikom (otprilike 4 ture po 1 kilogram) i kroz gazn
iscediti sok. Od navedene količine (4 kg) plodova može da
se dobije oko 600 grama soka. Ostaviti sok da odstoji 24 sata
na tamnom mestu sa sobnom temperaturom. Posudu ne
zatvarati čvrsto. Posle stajanja na sobnoj temperaturi na
površini soka biće vidljiv svetliji sloj koji je isplivao na
površinu. To je ulje iscedeno iz ploda pasjeg trna. Brižljivo
skinuti taj sloj, sipati ga u tamne flašice i ostaviti u frižider.
Kominu sa semenom i usplođem prvo prosušiti na vazduhu,
dosušiti u otvorenoj rerni na blagoj vatri i dovesti do stanja
da se smeša drobi pod prstima (boja tamnobraon). Smešu
potom samleti u mlinu za kafu. Dobijeni prah preliti sa 12 Uputstva za bolje korišćenje voća i jagoda
supenih kašika ulja (najbolje maslinovog). Od navedene
količine plodova (4 kg) treba da se dobije oko 50 grama 1. Jesti samo voće i jagode koje rastu u rejonu pre­
samlevenog praha i 12 supenih kašika maslinovog ulj a treba bivališta.
da prekrije tu količinu praha. Prema nekim receptima suvii 2. Voće i jagode jesti samo u sezoni, u suprotnom
masu (prah) od pasjeg trna i maslinovo ulje treba uzimati u stvori će se haos u organizmu. Ovo se ne odnosi na suvo
količini 1:1,5 (1 deo praha i 1,5 deo ulja). Smešu praha i ulja voće i jagode koji su pripremljeni za zimu, već na preko-
ostaviti da odstoji 3 nedelje (21 dan) uz povremeno me- okeanske grejpfrute, pomorandže i slično. Ono sazreva u
šanje. Posle toga izliti tečnost iznad taloga čime se dobij a južnim zemljama, gde je toplo, radi čega ima rashladno
uljani ekstrakt, koji je veoma koncentrovan. Naknadno se svojstvo. Kod nas je zimi hladno i ono još više hladi naš
može dodati još malo maslinovog ulja. organizam.
Prema drugim receptima prašak od komine treba preliti 3. Voće i jagode treba jesti pre jela ili ih uzimati kao
uljem, tj. pomešati u odnosu 1:4(1 deo praška i 4 del a ulja— poseban obrok hrane (najbolje ujutro). Ako se toga ne pri­
po težini) i ostaviti da prvo odstoji na toplom mestu (oko državate možete narušiti probavu hrane.
50°C) 24 časa, a zatim smešu držati na sobnoj temperaturi 4. Slatko i kiselo voće i jagode treba uzimati odvojeno.
oko dva meseca (60 dana). Samo ako se pridržavamo ovih prostih pravila uzimanja
Primenjuje se i prostiji način dobijanja ulja od pasjeg voća i jagoda imaćemo maksimalnu korist od njih i ose-
trna: kominu, koja je ostala posle ceđenja soka, prosušiti na tićemo njihovu lekovitu silu.
upijajućoj hartiji i ćelu količinu (od kilogram plodova) po-
deliti na 3 dela. Jedan deo staviti u čašu (ne presovati) i
preliti uljem. To ostaviti da odstoji nedelju dana. Posle
nedelju dana staviti drugi deo komine u čašu i preliti uljem
izlivenim iz prve čaše. Ponovo ostaviti da odstoji nedelju
dana i zatim treći deo staviti u čašu i preliti uljem iz druge
čaše, pa ponovo ostaviti da odstoji nedelju dana. Na taj
način može se dobiti ulje od pasjeg tma koje po kvalitetu
potpuno zadovoljava.
Pri drobljenju koštica (prvi način) ulje će imati veću
koncentraciju.
Ulje od pasjeg tma zarašćuje rane i ublažava bolove.
Njegovo uzimanje oralno (pijenjem) veoma je korisno za
bolesnike i iznurene (po 1 kafena kašičica 2 - 3 puta dnevno
na 1 5 - 2 0 minuta pre jela). Ono sprečava razvoj arte-
rioskleroze i smanjuje sadržaj holesterina u krvi.
 stvo otklanjaju masti. Ako se pojede njegovo seme isteruje i
POVRĆE ubija gliste. Ako se seme istuca i privije na pege, pege
nestaju. Kupus leci umor očiju. Za želudac je dobro jesti srž
kupusa. Ako se kupus potopi u hladnu vodu i odstoji, štetan
je za želudac i slabi organizam. Ako trudna žena unese
njegove cvetove u rodnicu ubija i izbacuje plod iz utrobe.
Uočeno je još jedno lekovito svojstvo kupusa i šar­
garepe - to povrće odlično leci gnojne rane (čireve) u
želudačno-crevnom traktu.
CVEKLA. Njena priroda je vruća i suva u prvom
ŠARGAREPA (MRKVA). Najbolja je crvena i slatka
stepenu. Ima smekšavajuća, rastvarajuća i proČišćavajuća
šargarepa. Njena priroda je vruća u drugom stepenu i vlažna
svojstva. Ako se njenim odvorom uradi klistir pomaže kod
u prvom stepenu. Otklanja zatvor. Sok od lišća divlje šar-
grčeva u krstima. Ako se skuva i pojede koren cvekle seme
garepe pomaže kod bolova u ušima, kod oboljenja grudi,
muškarca postaće obilno i pojačaće se polna potencija.
pluća i želuca. Šargarepa stvara obilnu mokraću, zagreva
Lišće cvekle pomaže kod opekotina, splašnjava otoke (pli­
bubrege, čisti matericu, podstiče polnu strast i pročišćava
kove) i otvara ih. Štetna je za čoveka sluzne prirode. Njeno
organizam. Šargarepa, takode, stvara obilno seme. Šarga­
štetno dejstvo odstranjuju masti. Ako se sok od korena
repa se sporo vari. Rastvara lepljivu sluz, pomaže kod bo­
cvekle stalno zakapava u nos, pomaže kod padavice i čisti
lova u krstima i pojačava polnu moć. U savremenoj pri­
mozak od lepljive sluzi koja se u njemu nagomilala. Cvekla
rodnoj (zdravoj) ishrani sok od šargarepe zauzima glavno
sagoreva krv, nadima stomak i stvara loš himus (kaša od
mesto i čini osnovu kojoj se dodaju svi drugi sokovi od
hrane stvorena pri probavi).
povrća.
KRASTAVAC. Najbolji je svež krastavac. Njegova
KUPUS. Priroda mu je vruća u pivom stepenu i suva u
priroda je hladna i vlažna u drugom stepenu. Izaziva vrto­
drugom stepenu. Ima razmekšavajuća i probavna svojstva.
glavicu. Njegovo seme čisti kožu lica, daje joj sjaj, smek-
Profilaktički deluje protiv pijanstva i veoma je koristan
šava i odstranjuje pege. Krastavac leci kašalj koji nastaje
pijanom čoveku. Ako se njegov sok zakapa u nos čisti
usled upale (temperature) i izaziva pospanost. Smanjuje
glavu. Njegov sok prouzrokuje proliv, a sam plod ima očvr-
temperaturu tela. Izbacuje žutu žuč, stvara obilnu mokraću i
šćujuća svojstva. Kupus prekida lučenje semena. Ako se
pomaže kod gnojnih rana (čireva) u bubrezima i mokraćnoj
lišće od kupusa skuva i nad njima se naparite, može se
bešici. Krastavac prouzrokuje hladni oblik groznice. Nje­
upotrebiti za splašnjavanje tumora na bubrezima. Ako žena
govo štetno dejstvo otklanja med.
za vreme polnog snošaja unese seme i lužinu od kupusa u
TIKVA (BUNDEVA). Postoje dve vrste: slatka i gor­
vaginu (rodnicu) neće zatrudneti. Kupus kondenzuje vlagu
ka. Najbolja je sveza i slatka. Njena priroda je hladna i
kod ekcema, ospi i otoka (tumora). Koristan je kod bolova u
vlažna u trećem stepenu. Pomaže kod glavobolje, otoka
kostima. Ne dozvoljava da sadržaj malignih tumora prodire
mozga zapaljenjske prirode, meningitisa zapaljenjskog ob-
u čovečje organe. Prouzrokuje slepilo. Njegovo štetno dej-
lika, zastarele glavobolje zapaljenjske prirode. Čini zube
blistavim i belim. Njen sok sprečava lučenje žute žuči,
pomaže kod žutice i upale jetre, utoljava žeđ i deluje
purgativno. Gorka tikva razmekšava otvrdlu slezinu.
Ljudima sa hladnom prirodom ne preporučuje se da jedu
tikvu (bundevu).
SPANAČ. Najbolji je spanač koji dospeva u sezoni
kiša. Njegova priroda je hladna u drugom stepenu i vlažna u
prvom stepenu. Ima razmekšavajuća i vlažeća svojstva,
razmekšava grudi i pomaže kod kašlja. Njegovo seme po­
maže kod bolova u grudima, izaziva proliv i zaustavlja
lučenje žute žuči. Spanač brzo napušta želudac i ne stvara
gasove, kao druge vrste zeleni. Koristan je kod upalnih
oboljenja, ali je štetan kod hladne prirode organizma. Nje­
govo štetno dejstvo otklanja cimet
ROTKVICA. Priroda rotkvice je vruća i suva u dru­
gom stepenu i ima razređujuća svojstva. Njen sok čisti oči i
daje im sjaj. Njeno seme podstiče sedenje kose, obilnost
mleka kod žena i poboljšava glas. Ako se rotkvica jede pre
jela ometa gutanje hrane i izaziva povraćanje. Ako se jede
posle jela pomaže probavu hrane, prekida lučenje sluzi u
želucu, otklanja zatvor u jetri i čini obilnim seme. Njen sok
je koristan kod vodene bolesti, a pomešana s medom leci
maligne tumore. Ulje od rotkvice pomaže kod bolova u
kostima i leci lišaj. Štetno dejstvo rotkvice otklanja med.
Ako se rotkvica, bez lišća, isecka i natašte popije 29,42
grama njenog soka rastvara krupno i sitno kamenje i iz­
bacuje ga iz mokraćne bešike. Sok od lišća rotkvice pomaže
kod žutice i kamenca uopšte, stvara obilno seme i ukrućuje
polni organ muškarca.
SALATA (Lactuca sativa, L. serriola torner). Najbolja
je salata žutog cveta koja raste u vrtu. Njena priroda je
hladna i suva u drugom stepenu. Ona uspavljuje čoveka i
otklanja nesanicu. Njen sok pomaže kod kašlja i zapa-
ljenjskog oblika glavobolje. Salata podstiče obilnost mleka
kod žena. Salata je korisna za želudac i odstranjuje podri­
givanje (recidiv). Salata slabi vid. Njeno štetno dejstvo
otklanja peršun. Njena zamena je cikorija. Salatu pre jela ne
treba prati jer joj se menja priroda. Ljudi koji pate od noćnih
polucija (nehotično prosipanje semena noću) treba da jedu
seme salate i to se više neće ponoviti.
ŠPARGLA. (Aparagus officinalis). Najbolja vrsta je
povrtarska i mlada. Njena priroda je uravnotežena. Ima
otvarajuća svojstva. Izaziva vrtoglavicu. Njeno seme stvara
obilno mleko kod žena, otklanja zatvore, izbacuje mokraću i
izaziva menstiuaciju.Špargla leci sluzne groznice, oslobađa
mokraću pri zapušenju mokraćnih kanala, pojačava polnu
potenciju i olakšava porođaj. Odstranjuje neprijatan miris
pri znojenju. U dozi od 5,88 grama njeno seme hladi želu­
dac.
CIKORIJA (VODOPIJA) (Cichorium intybus). Nje­
na priroda je hladna i vlažna u prvom stepenu (prema nekim
autorima njena priroda je suva). Ima otvarajuća svojstva.
Ako se naparite iznad čaja od cikorije splasnuće vam krvni
podli vi u očima. Ako zakapate u oči mlečni sok divlje
cikorije odstranićete očnu mrenu (beonu). Divlja cikorija je
po ukusu gorka i u svemu je bolja od povrtarske. Ako se
ispije njen sok jača srce. Cikorija utiče na stvaranje dobrog
himusa i zato je bolja od salate. Leti je cikorija gorča. Od
sunčeve vreline njena toplota se neznatno povećava i njena
priroda postaje uravnotežena. Čovek se od cikorije ne goji.
KISELJAK (ZELJE) (Rumex acetosa, R. patientia).
Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima
okrepljujuća svojstva. Jača stomačne organe, poboljšava
opšte stanje organizma i odstranjuje gađenje. Kiseljak sma­
njuje polnu potenciju. Ako se žvaće seme i lišće kiseljaka
jačaju zubi i desni.
 PERŠUN, CELER. Najbolja vrsta je povrtarska. Nje­
gova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima otva-
rajuća svojstva. Smiruje glavobolju. Stvara prijatan ukus u
ustima. Odstranjuje miris luka, češnjaka (belog luka) i vina.
Olakšava disanje. Pomaže kod otoka mlečne žlezde. Izba­
cuje gasove, mokraću i izaziva menstruacije. Rastvara ka­
men i pomaže kod oboljenja bubrega. Ubija sitne i krupne
gliste u stomaku i izbacuje ih. Izbacuje placentu (posteljicu
kod porodilja) i pojačava polnu potenciju. Ako trudna žena
pojede mnogo peršuna tada će pobaciti plod. Ako se seme
istuca, pomeša s kravljim maslom i to jede 3 dana pojačaće
se polna potencija.
KORA OD KORENA PERŠUNA. Njena priroda je
vruća i suva u drugom stepenu. Ima razređujuća, rastva-
rajuća i otvarajuća svojstva. Otklanja zatvore i čini obilnom
mokraću.
SEME PERŠUNA. Njegova priroda je vruća i suva u
drugom stepenu. Ono otvara zapušene bubrege, olakšava
mokrenje i menstruacije. Seme peršuna ima jače dejstvo od
lišća peršuna jer otvara skrivene pore za disanje. Zamena
peršuna je moraČ (Foeniculum vulgare).
LUCERKA (Medica go sativa). Najbolja vrsta je mlada
i zelena lucerka. Njena priroda je vruća i vlažna. Ima otva­
raj uće dejstvo. Lucerka stvara obilno mleko kod žena i
pojačava polnu potenciju. Spada u sredstva koja mnogo
goje telo. Štetna je za želudac. Njeno štetno dejstvo otklanja
uspavljujući mak, koji se jede posle uzimanja lucerke, a
zatim salata i marinirani krastavci. Seme lucerke stvara
obilnu spermu i mleko. Deluje purgativno.
PLAVI PATLIDŽAN (Solanum melongena). Njegova
priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima isušujuća
svojstva. Ako se skuva u vodi i dobijena kašica popije tada
rastvara i izbacuje crnu žuč iz mokraćnih kanala. Patlidžan
sam stvara crnu žuč. Njegovo štetno dejstvo otklanja maslo.
REPA. Najbolja je povrtarska i sveza repa. Njena pri­
roda je vruća i vlažna u drugom stepenu. Izaziva glavobolju.
Ako se jede u većim količinama repa pogoršava vid. Njeno
seme odstranjuje pege sa tela. Repa čini obilnim mleko kod
žena i povećava količinu mokraće. Njen sok smanjuje Čvo-
riće kod kostobolje i stvara gasove u stomaku.
PASTRNJAK (Pastinaca sativa). Njegova priroda je
vruća i suva u drugom stepenu. Ima opora i zagrevajuća
svojstva. Ako se njegov koren skuva i pojede pomaže kod
oboljenja čmara. Ako se pojede svež koren ispoljiće zagre-
vajuće dejstvo i stvaraće obilnu mokraću.
PARADAJZ (Solanum lycopersicum). Ukus mu je ki-
seo. Sadrži mnogo organskih kiselina koje pomažu probavu
hrane. Najbolji je zreo paradajz, a ne da sazreva u kući.
Pomaže pri otklanjanju zatvora i drugih oboljenja želu-
dačno-crevnog trakta. Paradajz je poželjno upotrebljavati u
salatama s pavlakom ili biljnim uljem. Posle uzimanja para­
dajza ne preporučuje se hrana koja u sebi sadrži belančevine
ili škrob pošto se kiseline, koje se sadrže u paradajzu, slabo
kombinuju s tim produktima. Iz istog razloga ne prepo­
ručuje se piti sok od paradajza posle jela. Bolje gaje popiti
pre jela.
TIKVICE (Cucurbita melopepo). Korisne su kod ma-
lokrvnosti i imaju opšteokrepljujuća svojstva zbog velikog
sadržaja karotina i vitamina C u njima. Pojačavaju peri­
staltiku creva i ne dozvoljavaju da se telo goji.
LUBENICA (Citrullus vulgris). Najbolja je sočna, me­
snata i slatka lubenica. Njena priroda je hladna i vlažna.
Izaziva bolesnu žeđ kod ljudi sluzne prirode i nagomilava
sluz u jetri. Ima dobra diuretična svojstva i ispira bubrege.
Štetna je za grudi. Štetno dejstvo lubenice otklanja med,
kojim se preliva i jede lubenica.
DINJA (Cucumis Melo), Najbolja je samarkandska i
slatka dinja. Njena priroda je hladna i vlažna u drugom
stepenu. Dinja stvara obilnu mokraću i čistije. Ako se njena
kora prisloni na čelo može se izlečiti prehlada. Dinja zau­
stavlja gnojna lučenja, zagreva bubrege i pročišćava ih, a
takode čisti mokraćne kanale i izbacuje kamenje iz bubrega
i mokraćnih kanala. Ako se iscedi ulje iz semena dinje
njegova primena pomaže kod gnojnih upala mokraćnih ka­
nala. Kada se jede dinja liceje blistavo a lišaj nestaje. Ako
se sredinom njenog ploda mažu mrlje od vitiliga one će
ubrzo nestati. Dinja pomaže pri lečenju groznice, ali ako se
suviše uzima ima suprotno dejstvo jer prouzrokuje obolje­
nja a njeni sokovi pretvaraju se u žutu žuč. U dane kada se
dinjajede ne treba jesti jaja i mleko jer oni mogu naneti štetu
organizmu.
SEME DINJE. Njihova priroda je vruća i vlažna. Seme
dinje čisti creva i pojačava polnu potenciju. Otvara zapu-
šenja i čini obilnom mokraću. Cisti bubrege i mokraćne
kanale, odstranjuje osećaj pečenja pri mokrenju. Cisti jetru,
ali je štetna za slezinu. Štetno dejstvo otklanja med. Treba
uzeti 5,88 — 14,7 grama njenog semena. Seme stvara obilno
mleko kod žena i izvanredno ukručuje polni organ muška­
rca.
KROMPIR (Solatium tuberosum). Spada u skrobno
povrće. Podstiče nagomilavanje sluzi u organizmu. Naj-
dragocenije materije u njemu nalaze se u ljusci ploda, koja
se po običaju uvek odstranjuje. Da bismo iz krompira izvu­
kli maksimum koristi treba ga pripremati na pari ili peći s
ljuskom i u takvom stanju jesti. Da biste se uverili kakve se
važne mineralne materije uništavaju pri čišćenju krompira,
možete uraditi jednostavan eksperiment: pri potapanju raz­
rezanog krompira u jod njegov unutrašnji deo postaće plav
(ukazuje na prisustvo škroba), a površinski deo neće pro-
meniti boju (prisustvo minerala i vitamina). U narodu je
odavno poznat način lečenja oboljenja želudačno-crevnog
trakta, nastalih usled povećane kiseline, sokom od krom-
pira. To se radi na sledeći način: uzeti krompir dobrog
kvaliteta, dobro ga oprati, narendati zajedno s ljuskom i
iscediti sok. Sok piti 3 puta dnevno po 1/4 čaše na pola sata
pre jela. Postepeno dozu povećavati do 3/4 čaše. Sok mora
biti sveže isceden i ne srne stajati više od 10 minuta jer vrlo
brzo oksidiše. Upotrebom soka od krompira gastritis i ko-
litis lece se za 4 - 6 nedelja, a u težim slučajevima kod
gnojnih oboljenja (čireva) lečenje traje 6 - 8 nedelja. Ta­
kode se preporučuje sprovoditi profilaktičke kure lečenja u
proleće, kada se pojavi mladi krompir, i ujesen. Radi po­
boljšanja ukusa krompirov sok se može pomešati sa sokom
od mahovice ili s medom, ali će efekat dejstva soka biti
slabiji. Posle februara najbolje je potpuno prestati s upo­
trebom starog krompira. U njemu se smanjuje sadržaj škro­
ba, vitamina i počinje se stvarati, naročito ako je krompir
proklijao, solanin koji u većim dozama može izazvati teška
trovanja.
Uputstva za bolju upotrebu povrća
1. Prvo jelo na vašoj tipezi treba da je sveza salata od
povrća - prema sezoni. Leti više koristiti povrće koje hladi,
na primer krastavce, a zimi povrće koje zagreva, na primer
šargarepu. Povrće koje se uzima pre glavnog jela znatno
olakšava probavni proces.
2. Ako imate nam eru da jedete hranu bogatu belan-
čevinama salata treba da se sastoji, uglavnom, od lisnatog
povrća neutralnog ili gorkog ukusa: kupusa, peršuna, salate,
krastavaca, rotkvice itd. Ako imate namem da uzimate hra­
nu sa škrobom, tada jedite povrće slatkog ukusa koje sadrži
malo škroba: šargarepu, cveklu ili povrće s malo neutralnog
ukusa - kupus.
3. U ishrani treba više uzimati sveže iscedene sokove od
povrća i voća. Prisetite se da su drevni mudraci o sokovima
biljaka govorili kao o energiji, koja cirkuliše u organizmu i
pretvara se u druga tkiva, seme i impulse. Terapija sa sokom
jedna je od najmoćnijih i najprijatnijih materija. Pri tome
voćni sokovi, uglavnom, pomažu čišćenje organizma, a
sokovi od povrća - ishrani organizma.
U našem veku, veku sveopšte hemizacije, korisno je
znati koji delovi biljaka sadrže najveću količinu nitrata.
Nitrati - mineralni azot, kojim se đubre biljke. Do-
spevajući u čovečji organizam nitrati se pretvaraju u nitrite
koji, otežavajući disanje ćelija, vidno štete našem zdravlju.
Glavna količina nitrata, više od 70%, dospeva u naš orga­
nizam s krompirom, povrtarskim i baštenskim kulturama.
Svaka domaćica može u znatnoj meri učiniti neškodljivim
jela od povrća, koja servira na sto. Evo nekih preporuka,
koje će joj u tome pomoći.
Kada kupujete ranu zelen ne kupujte slomljeno i po-
cepano lišće salate, peršuna i spanača. Svezu zelen je naj­
bolje jesti kao celinu jer pri njenom seckanju stvara se
veoma mnogo nitrata, dolazi do brze oksidacije i pret­
varanja nitrata u nitrite.
U ljusci krompira ima za 1,1 - 1,3 puta više nitrata,
nego u samom plodu. Akumulatori nitrata su srž, vršak
(završni deo) i vrh stone cvekle. Pri pripremanju jela od
cvekle treba odrezati gornji i donji deo korenovog ploda.
U beloglavičastom kupusu najveća količina nitrata'^ u
kočanju. Spoljašnji listovi ih sadrže dva puta manje nego
unutrašnji.
Zone visoke koncentracije nitrata u šargarepi su: vrh,
završni deo i srž.
Rotkvica je najbolja za upotrebu ako je normalnih raz-
mera i okrugla jer u njoj ima znatno manje nitrata, nego u
krupnoj i izduženoj rotkvici. U plodu rotkvice ima manje
nitrata, nego u ljusci ploda.
Sadržaj nitrata u krastavcima i tikvicama smanjuje se
od peteljke (drške ploda) prema vrhu ploda. U ljusci ploda
ima ih više nego u plodu. Pri uzimanju moraju se odrezati
krajnji delovi ploda. Ovo se odnosi i na druge plodove sa
pašnjaka - livada.
Prvobitna obrada produkata (čišćenje, pranje, sušenje)
smanjuje sadržaj nitrata skoro za četvrtinu. Pri termičkoj
obradi deo nitrata se razlaže, a drugi prelazi u odvar. Pri
kuvanju krompira u vodi isparava se 20 - 40% nitrata, pri
kuvanju na pari - 30 - 70%, pri prženju na tiganju - 15%, a u
fritezi-40%.
Natapanjem se postiže manji efekat, s izuzetkom krom­
pira. Ako se očišćeni krompir potopi na 24 sata u jedno-
procentnom rastvoru soli i askorbinske kiseline, a potom
isprži u fritezi, u krompiru će se zadržati samo 10 - 30%
nitrata. Ali pri tome će u rastvor preći mnogi vitamini i
mineralne soli.
U krupnoj cvekli, koja je cela skuvana, količina mi­
neralnog azota smanjuje se za 30%, a u šargarepi — na
polovinu.
Utvrđeno je, da pri kuvanju povrća u prvih 15 minuta
veći deo nitrata prelazi u odvar. Zato se preporučuje da se
povrće prethodno obari pre stavljanja u šči (supu od ku­
pusa), boršč (čorba od raznog povrća) ili supu. To je
posebno važno pri pripremanju jela za decu, bolesne i stare
osobe. Pri pripremanju sveže isceđenih sokova u sok od
šargarepe prelazi više od 40% nitrata, a u sok od cvekle
skoro 80%). Doktor Yoker tvrdi da đubrivo ostaje u celulozi
(vlaknastom tkivu) biljaka. U paradajz soku, koji je po­
dvrgnut termičkoj obradi, količina nitrata smanjuje se dva
puta. Sto sok duže stoji time je štetniji, jer se sve više nitrata
pretvara u nitrite.
Vino ubrano iz starih vinograda skoro da ne sadrži ni­
trate. Ali u trci za natprosečnim prinosima danas se u
vinograd unosi toliko đubriva, da se u flaši vina može naći
više od 30 miligrama nitrata.
ZAČINI I MIRODIJE
Pri soljenju i konzerviranju povrća dolazi do sledećeg.
Ako su krastavci zasoljeni bez začina, nitrati postepeno
prelaze u rasol i posle mesec dana u povrću ostaje oko 3 puta
manje štetnih soli, nego u primarnom produktu, a posle pola
godine - oko 5 - 6 puta manje. Ako se konzerviranje obavija
prema propisima, tada će češnjak, mirodija, peršun i celer,
koji sadrže veliku količinu mineralnog azota, povećati nje­
gov sadržaj i u konzerviranom produktu. Na primer, ako ga
BAŠTOVANSKI LUK. Postoje četiri vrste ovog luka.
u svežem paradajzu ima 55,8 miligrama na kilogram pro­
Najbolji je beli luk. Njegova priroda je vruća i suva u
dukta, u zasoljenom paradajzu biće ga 99,2 dok će u rasolu
četvrtom stepenu. Ima otkidajuća i razređujuća svojstva.
biti 157 miligrama.
Ako se, pri pojavi katarakte, zakapava u oči sok od luka
Pri kiseljenju kupusa dolazi do sledećeg: U početku
sprečava se razvoj katarakte, čiste se oči i poboljšava vid.
povrće aktivno luči sok i osmog dana sadrži samo oko 3 5 %
Luk izaziva apetit, opušta organizam i pojačava polnu po­
nitrata u odnosu na primarnu (početnu) količinu. Posle dva
tenciju. Takođe, odstranjuje žutilo kože, otvara krvne su­
meseca stajanja naribani kupus ponovo počinje da ih
dove, podstiče cirkulaciju krvi i tera je prema spoljašnjem
apsorbuje.
delu tela. Luk leci lišaj, vitiligo i gubu (lepru) noktiju.
Ako je povrće zamrznuto najbolje ga je u zamrznutom Otklanja štetno dejstvo raznih vrsta vode i otrova. Najbolje
stanju stavljati u supe i boršč, ili ga dinstati (obariti) pre je jesti ispržen ili kuvani luk. Ako se sok od luka pomeša sa
stavljanja. Pri sporom odmrzavanju u povrću dolazi do solju i privije na bradavice, tada one nestaju. Ako se luk
aktivnog pretvaranja nitrata u nitrite. uzima za vreme putovanja preventivno deluje protiv štetnog
Sadržaj nitrata smanjuje se i pri zimskom (u trapu) uticaja usled promene vazduha i vode. Ako je čovek popio
čuvanju povrća. Utvrđeno je, da posle tri meseca čuvanja u purgativni lek treba da pomiriše luk jer to jača želudac. Ako
krompira ostaje oko 85% nitrata, posle pola godine — oko se luk zatrpa u vrelo (usijano) ognjište, dobro ispeče i vruć
30%, a u šargarepi - 70%, odnosno 44% nitrata. I sa ostalim pojede izaziva menstruaciju, prekida lučenje sluzi i raz­
povrćem je isto. Ako se skladišti (zatrpava) povrće koje je mekšava grudi.
prijavo, oštećeno ili obolelo od gljivičnih i drugih bolesti, ČEŠNJAK (BELI LUK). Može biti baštovanski i
rezultat će biti drukčiji. Zato se trudite da kupujete čisto, divlji. Najbolji je onaj koji ima krupnu glavicu. Njegova
neoštećeno, povrće. priroda je vruća i suva u četvrtom stepenu. Odstranjuje
tamne krugove oko očiju. Čini prijatnim polni snošaj Čo-
veku koji ne doživljava orgazam. Vraća glas. Pomaže kod
kašlja sa izbacivanjem sluzi. Isteruje sitne i krupne gliste iz
organizma. Čini obilnim menstruaciju i mokraću. Izbacuje
placentu iz materice. Leci bemoroide i pomaže kod bolova u
krstima. Pojačava polira potenciju. Poboljšava boju lica i
daje mu rumenilo. Koristan je i za slezinu. Međutim, luk
prouzrokuje stvaranje gnojnih rana (čireva), slepilo i gla­
vobolju. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju sirce (ocat) i
maslo (ulje). Zamena za divlji češnjak je baštovanski češ­
njak u duploj dozi.
KARDAMON (Amomum Cardamomum). Njegova
priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Najbolja je vrsta
čiji je miris jači (oštriji). Njegova korisna svojstva i snaga
analogni su svojstvima karanfilića. Kardamon pomaže kod
prehlade želuca i jetre. Prekida povraćanje i otklanja
neprijatan miris iz usta. Okrepljuje srce i veseli dušu.
Zagreva želudac i jetru. Odstranjuje podrigivanje (recidiv),
mučninu i povraćanje. Prekida kapanje mokraće. Zagreva i
jača ohlađene organe. Najveća dozvoljena doza kardamona
je 1,47 grama. Štetan je za jetru.
KARANFILIĆ (Caryophyllus aromaticus). Njegova
priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Najbolji je
karanfilić koji ima jak miris, sa slatkim i pomalo gorkim
ukusom. Karanfilić okrepljuje mozak, odstranjuje nepri­
jatne mirise iz usta i nosa i otklanja šum u ušima. Pomaže
jačanje kose na glavi, izoštrava vid, odstranjuje očnu mrenu
i žutu žuč. Jača i zagreva želudac, odstranjuje podrigivanje
(recidiv) i povraćanje. Jača srce i jetru. Povećava polnu
potenciju. Ako žena svakog meseca pere glavu odvarom od
karanfilića neće zatrudneti. Najveća dozvoljena doza karan­
filića je 1,47 grama. Zamena mu je muskatni orah. Kao
zamena može poslužiti i cimet.
CIMET (Cinnamomum eeylanicum).Najbolji je crveni
cimet sa tankim stručkom. Priroda cimeta je vruća i suva u
prvom stepenu. Koristan je za želudac i otklanja slabost
želuca. Cimet izbacuje sluz i vlažna lučenja iz organizma i
prekida kapanje mokraće. Goji telo. Najveća dozvoljena
doza je 2,2 grama. Cimet otklanja zatvor bubrega i materice,
stvara obilne menstruacije i mokraću. Cisti bubrege i
mokraćnu bešiku. Ubija gliste. Kažu, ako se istuca 1,47
grama cimeta i pomeša s medom i tom smešom maže zub,
koji se klima i boli, smiruje bol i učvršćuje zub. Štetan je za
slezinu i može prouzrokovati stvaranje gnojnih rana
(čireva). Njegovo štetno dejstvo otklanja seme peršuna.
ĐUMBIR (Amomum Zingiber ili Zingiber officinale).
Postoje dve vrste đumbira: kineski i indijski. U Saratovu
(grad u Rusiji) đumbirom zovu žuti šafran (Crocus sativus).
Priroda đumbira je vruća u trećem stepenu i suva u drugom
stepenu. Ima diuretička svojstva. Pomaže kod paralize i
krivljenja lica, kao i pri leČenju bolesti prouzrokovanih od
sluzi i hladnoće. Izoštrava um i odstranjuje zaplitanje jezika.
Ako se đumbir unese u oči odstranjuje slepilo i isteruje
gustu vlagu iz grla. Đumbir izbacuje gasove i pomaže
probavu hrane. Zagreva želudac i jetru, rastvara štetnu vlagu
koja se nagomilala u želucu i čisti želudac. Ako žena unese u
rodnicu (vaginu) đumbir pomešan s medom, pojačava polnu
strast i čini prijatnim polni snošaj. Najveća dozvoljena doza
je 1,47 grama. Štetan je za ljude vatrene prirode. Njegovo
štetno dejstvo otklanjaju lepinjice od kamfora (Laurus
Camphor a). Zamena za đumbir je paprika (biber).
BIBER (Piper nigrum). Njegova priroda je vruća u
drugom i suva u četvrtom stepenu. Ima diuretička svojstva.
Smiruje nerve. Rastvara sluz i potpuno prekida njeno
lučenje. Otklanja slepilo u očima, kao i suzenje očiju, ako se
unese u oči. Koristan je kod kašlja, koji nastaje usled pre­
hlade. Prekida vlažna lučenja. Izaziva apetit i pomaže pro­
bavu hrane. Splašnjava otok slezine. Zagreva želudac i
jetru. Izbacuje pljosnate gliste iz organizma. Ako se unese u
vaginu (rodnicu) štiti ženu od trudnoće. Biber spada u pro-
tivotrove. Smeša bibera i sode bikarbona pomaže kod
vitiliga. Međutim, biber crpi toplotu iz organizma. Zamena
mu je beli biber u duplo manjoj dozi.
BELI BIBER. Po svojim osobinama nešto je slabiji od
crnog bibera. Cisti organizam od sluzi i crne žuči. Najveća
dozvoljena doza je 2,2 grama. Beli biber suši seme i prekida
trudnoću, štetan je za bubrege. Njegovo štetno dejstvo ot­
klanja med. Zamena za beli biber je đumbir.
NANA (METVICA) (Mentha piperita, M. Arvensis).
Najbolja je nana s retkim listovima. Njena priroda je vruća i
suva u pivom stepenu i ima smekšavajuća svojstva. Pomaže
kod gnojnih rana (čireva) i zujanja u ušima. Otklanja pege s
lica. Odstranjuje miris luka i češnjaka iz usta. Pomaže kod
otežanog disanja i oboljenja grudi. Rastvara crnu žuč. Od­
stranjuje sluz i leci žuticu, kao i vodenu bolest. Izaziva
menstruaciju i isteruje gliste iz stomaka, prekida podri­
givanje. Nana smiraje polnu strast i preznojava. Ako se
njenim odvarom maže telo može se izlečiti ekcem i svrab.
Takođe pomaže kod gube (lepre) nastale usled viška sluzi.
Sok od nane je koristan kod koprivnjače, proširenja vena i
slonove bolesti (elefantijazis). Najveća dozvoljena doza je
4,4 grama. Nana je štetna za bubrege. Njeno štetno dejstvo
otklanja sok od slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra).
S1RĆE (OCAT). Najbolje je vinsko sirce. Njegova
priroda je hladna i suva u dragom stepenu. Ima otkidajuća i
smekšavajuća svojstva. Pomaže kod svih vrsta glavobolje
propraćene temperaturom. Cisti glavu od peruti. Pomaže
probavu hrane i jača želudac. Pojačava polnu strast. Prekida
lučenje sluzi, pomaže kod vodene bolesti, utoljava žeđ i
smanjuje lučenje semena. Kod ispadanja (oboljenja) čmara
korisno je primeniti kupku sa sirćetom. Ako se sirce upo­
trebljava u većoj količini ono iscrpljuje organizam. Njegovo
štetno dejstvo otklanja med. Kao zamena sirćetu može pos­
lužiti sok od nesazrelog grožđa.
LOVOR (Lauras nobilis). Njegova priroda je vruća i
suva u drugom stepenu. Ima rastvarajiića i diuretička svoj­
stva. Pomaže kod oboljenja nerava, paralize i iskrivljenja
lica. Podstiče rast kose i pomaže kod gušenja. Rastvara
kamenje i pomaže kod svih oboljenja mokraćne bešike.
Otklanja zatvor jetre i splašnjava otvrdlu slezinu. Leci vo­
denu bolest. Ubija sitne i krupne gliste. Izaziva menstruaciju
i splašnjava otoke (tumore). Leci vitiligo. Predstavlja pro-
tivotrov za sve vrste otrova. Pomaže kod bolova u kostima,
krstima i oboljenja nerva zadnjice (ishijasa). Najveća do­
zvoljena doza (plodovi — crne koštice) je 1,47 grama. Štetan
je za jetra. Kupke u odvara od lišća lovora pomažu kod
oboljenja mokraćne bešike i materice. Ako se istuca i pojede
kora od korena lovora u dozi od 1,62 grama - drobi ka­
menje, ubija plod i izbacuje ga iz utrobe. Ako se koštice
lovora potope u vodu, ostave da odstoje i tom vodom isprska
po kući isteruje sve insekte, posebno muve, iz kuće.
ESTRAGON (Artemisia dracunculus). Najbolji je
svež estragon. Njegova priroda je vruća i suva u drugom
stepenu. Ima izvlačeća svojstva. Koristan je za zube. Po­
maže kod svih vrsta malignih tumora. Jača želudac. Ako se
žvače odstranjuje neprijatan miris iz usta. Ako se za vreme
epidemije kuge pije sok estragona, preventivno deluje pro­
tiv te bolesti.
IZAZIVAČ PLJUVAČKE (koren divljeg estra­
gona) (Anacyclus pyrethrum). Najbolja vrsta je čvrst koren
bele boje, mastan, po ukusu ljut i prži jezik. Njegova priroda
je vraća i suva u dragom stepenu. Pomaže kod oboljenja
nerava, opšte iznemoglosti, paralize, prehlade, tetanusa i
svih oblika zapuštenih bolesti koje nisu propraćene tem­
peraturom. Izvlaći sluz iz glave, prekida stvaranje sluzi u
želucu i izaziva proliv. Ako muškarac njegovim uljem maže
polni organ, povećava se polna potencija i seme postaje
obilno. Ako se koren divljeg estragona isitni, proseje i
pomeša s medom i tom smešom maže polni organ, polni
snošaj će biti izuzetno prijatan. Ako se maže telo pro­
uzrokuje jako znojenje. Njegova doza za oralno unošenje u
organizam je 0,36 grama. Štetan je za pluća. Njegovo štetno
dejstvo otklanja koren od slatkog drvceta (Glycyrrhiza gla­
bra) ili sok od slatkog drvceta. Divlji estragon pojačava
polnu strast kod ljudi hladne prirode. Ako se njegov koren
isitni, proseje i stavi u platnenu vrećicu u koju se stave testisi
muškarca i tako drže 24 časa, pojačaće polnu potenciju kod
ljudi hladne prirode. Isto tako pojačava polnu potenciju ako
se isitni i pomeša s medom i ta kaša jede.
MIRODIJA (Anethum graveolens). Najbolja je bašto-
vanska mirodija sa žutim cvetovima. Njena priroda je vruća
i suva u drugom stepenu. Ima probavna svojstva. Opušta
organizam i uspavljuje. Pomaže kod glavobolje bez temper­
ature i kod bolova u ušima. Stvara obilno mleko kod žena
dojilja. Pomaže kod oboljenja sluzne prirode. Izaziva po­
vraćanje i rastvara kamen. Korisna je kod bolova u krstima.
Razmekšava tvrde otoke (tumore). Štetna je za oči. Zamena
joj je kamilica (Chamomilla recutita). Ako se napari nad
čajem od mirodije i stave obloge na spoljašnje hemoroide,
ublažuje bolove i leČi. Ako se uzima smeša semena mirodije
i kajgane od brašna kod žena se stvara obilno mleko. Ako se
jede sa svakodnevnim obrokom hrane smanjuje gasove u
stomaku. Najveća dozvoljena doza je 14,7 grama. Zamena
za mirodiju su cimet i karanfilić.
STIPSA (ALAUN). Njena priroda je hladna u prvom i
suva u drugom stepenu. Ima opora i isušujuća svojstva. Jača
zube i smiraje bol. Razjeda divlje meso, sprečava vlažna
lučenja iz materije i pojačava znojenje.
KIM (Carum carvi). Njegova priroda je vruća i suva u
dragom stepenu. Ima diuretička svojstva. Spada u grupu
lekova korisnih kod lupanja srca i prehlade. Najbolje dej-
stvuje na želudac. Isteruje okrugle i pljosnate gliste iz
organizma. Prekomerna upotreba kima suši telo. Najveća
dozvoljena doza je 5,88 grama. Zamene za kim su anis i
seme morača (Foeniculum vulgare). Kažu, da je štetan za
pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja majčina dušica (Thy­
mus vulgaris).
ANTS (Afiisum vulgare). Njegova priroda je vraća i
suva u drugom stepenu. Ima otvarajuća svojstva i izaziva
obilna lučenja. Kađenje (odimljavanje) korenom anisa po­
maže kod svih oblika prehlade. Njegove pare pomažu kod
glavobolje bez temperature i otklanjaju neprijatan miris iz
usta. Pročišćava grudi i pluća od štetne vlage i leci kašalj.
Rastvara i izbacuje crnu žuč, kao i gasove iz organizma.
Otklanja zatvor jetre, slezine i bubrega, kao i anuriju (za­
dršku u mokrenju). Pomaže normalne menstrualne periode i
pojačava polnu strast. Pomaže kod svih groznica sluzne
prirode. Otklanja štetno dejstvo otrovnih lekova i ispoljava
preznojavajuće dejstvo. Razmekšava tumore. Najveća do­
zvoljena doza je 2,94 grama. Anis je štetan za mokraćnu
bešiku. Njegovo štetno dejstvo otklanja sirup od slatkog
divceta. Zamena mu je seme morača. Ako se zubi namazu
sokom od anisa iz usta se oseća prijatan miris. Anis čisti usta
i koren zuba.
MORAC (Foeniculum vulgare). Postoje dve vrste: div­
lji i baštenski. Najbolji je zelen i mlad. Njegova priroda je
vruća i suva u drugom stepenu. Ima probavna svojstva. Ako
se njegov sok zakapa u oči poboljšava i izoštrava vid. Morač
stvara obilno mleko kod žena. Odvar od njegovog korena
izbacuje plod iz utrobe, čini obilnom mokraću i menstra-
acije, drobi kamenje, otklanja zatvore jetre i izbacuje gasove
iz organizma. Ako se okadi (odimi) sa moračem pomaže
kod hemoroida i podrigivanja (recidiva). MoraČ leci bo­
ginje. Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Štetan je za
bubrege. Njegovo štetno dejstvo otklanja peršun. Praotac
ljudi Adam izrekao je sledeće: Ako čovek, počev od prvog
prolećnog dana kada se Sunce nalazi u sazveždu Ovna pa
dok Sunce ne uđe u sazvežđe Raka, tj. do prvog letnjeg
dana, svakog dana uzima po 4,4 grama semena morača u
smeši sa istom količinom šećera, u toj godini neće znati za
bolesti i biće zdrav. Kada nastupa zima zmije odlaze pod
zemlju i nadimaju se, a njihove oči oslepe. U proleće te
slepe zmije gmižu na površinu Zemlje i traže morač. Kada
ga nađu one ga jedu i prislanjaju na oči i njihove oči se
otvaraju.
SLACICA (Sinapis, Polygonum Persicaria, Brassica
nigra). Najbolja je sveza slačica. Njena priroda je vruća i
suva u Četvrtom stepenu. Ima opora i razjedajuća svojstva.
Pomaže kod paralize, zapleta jezika, zaboravnosti i drh­
tavice udova. Sprečava nagomilavanje sluzi u glavi, ot­
klanja zatvore, izaziva povraćanje i poboljšava boju lica.
Ubija sitne i krupne gliste, čini obilnim menstruacije i poja­
čava polnu potenciju. Pomaže probavu hrane. Pomaže i kod
zatvora materice. Ako se vruće obloge od slačice stave na
slezinu one je smekšavaju. Ulje od slačice pomaže kod
ishijasa, vitiliga, gube, lišaja i ekcema. Najveća dozvoljena
doza je 1,47 grama. Štetna je za mozak. Njeno štetno dejstvo
otklanja sirce (ocat). Zamena za slačicu je seme kresa (Lepi-
dium sativum). Najbolje je crveno i masno seme. Ako se
seme slačice stavi u sok od grožđa sprečava vrenje, sok se ne
pretvara u vino nego zadržava sladak ukus. Ako se njome
okadi kuća iz nje beže zveri. Lek od slačice koristan je za
osobe koje pate od lišaja. U narodu lišaj lece na sledeći
način: Isitniti slačicu i staviti na parče tkanine od vune ili
lana i time, posle kupanja, više puta trljati deo tela na kome
se nalazi lišaj sve dok ne prokrvari. Zatim taj deo tela posuti
praškom od slačice da izađe što više žute vode.
REN (Cochlearia armoratia). Ima izražena protivsluz-
na svojstva, čisti organizam od sluzi i otklanja zatvore.
Pojačava rad želudačno-crevnog trakta, izaziva apetit, po-
maže kod smanjene kiseline u želucu, oboljenja žućnog
mehura i atonije (mlitavosti) creva. Ren je odlično diu-
retičko sredstvo i primenjuje se kod vodene bolesti, kamena
u mokraćnoj bešici, reumatizma, kostobolje (gihta) i obo­
ljenja organa za disanje s vlažnim kašljem. Odavno su
poznati načini lečenja renom srčano-kapilarnih oboljenja
kao što su: stenokardija, ishemija i drugo. Za lečenje tih
bolesti treba izrendati svež koren rena (jedna kafena ka-
šičica) i dodati med, s tim da ukupna količina rena i meda ne
bude veća od jedne supene kašike. Tu smešu uzimati ujutro
natašte (na gladan stomak) jedan sat pre doručka. Smešu
uzimati najduže 30 dana. Pri neprijatnom osećaju smanjiti
dozu rena, a zatim postepeno povećavati do jedne kafene
kašičice. Lečenje se može ponoviti tek posle 2 meseca od
završetka prve kure lečenja. Za vreme lečenja ne pušiti, ne
upotrebljavati alkohol i ne prenaprezati se. Preporučuje se 5
— 6 mesečnih kura u toku 3 godine. Ren ima veoma jaka
antiseptična svojstva. Čak i njegovo malo parče, stavljeno u
različite rasole i marinade (turšije), sprečava stvaranje ple­
sni u njima, njihovo kvarenje i poboljšava ukus produkata.
Radi ublažavanja ljutine ren treba pomešati s orasima, li­
munovim sokom, sveže narendanom cveklom ili njenim
sokom. Navodimo odlično sredstvo za čišćenje organizma
od sluzi - sos od rena, koji, ne oštećujući i ne nadražujući
sluzokožu, izbacuje sluz iz organizma. Uzeti 150 grama
kašice od rena i sok od 2 - 3 limuna. Tu smešu jesti 2 puta
dnevno (po polovinu kafene kašičice natašte, pre jela). Sos
se smatra svežim i pogodnim za upotrebu ako je odstajao u
frižideru do nedelju dana. U početku uzimanja ren izaziva
suzenje očiju i neprijatan osećaj u glavi, ali lečenje traje
nekoliko dana. Ako ti osećaj i iščeznu, znači da se orga­
nizam oslobodio od sluzi. Posle toga popiti sveže isceđen
sok od šargarepe i to pre jela. On pomaže da se iz organizma
izbaci rastvorena sluz i jača sluzokožu u ćelom organizmu.
 Uputstva za bolju upotrebu začina i mirodija
Naši preci su eksperimentalnim putem otkrili biljke,
koje svojim posebnim svojstvima pomažu čoveku neurav­
notežene prirode (konstitucije) da povrati uravnoteženost.
Začini i mirodije mogu se svrstati u dve grupe: jedni pod-
stiču toplotnu funkciju organizma (većina), a drugi, kao
sirce i stipsa, podstiču hlađenje organizma, pri čemu oslo­
bađaju organizam od sluzi i izvršavaju niz funkcija sa ciljem
normalizacije rada organizma. Uočeno je, da se sa starenjem
gubi toplotna funkcija organizma i da su mirodije te koje
zagrevaju organizam, stimulišu tu funkciju i predstavljaju
vrlo efikasno sredstvo za njeno održavanje. Zbog tog svoj­
stva mirodije su se oduvek cenile, pogotovo u hladno go­
dišnje doba.
Rashladna svojstva začina i mirodija veoma su dobra za
lica vatrene prirode, naročito u toplo godišnje doba. Začini i
mirodije svojim ukusnim svojstvima odlično stimulišu or­
ganizam i preporučljivo ih je dodavati u salate i kaše. Oni
predstavljaju veoma efikasne „poluge" za izjednačavanje
„neuravnoteženosti" konstitucije organizma.
TRAVE
DIVLJA VRBENA (Verbena officinalis). To je biljka
koja spada u trave a njeno lišće podseća na lišće hrasta.
Prema narodnom verovanju, ako se odvar vrbene isprska po
kući među njenim stanarima će zavladati ljubav.
NEVEN (Calendula officinalis). Njegova priroda je
vruća i suva u drugom stepenu. Ima splašnjavajuća svojstva
i leČi zapuštenu bolest srca. Sok od nevena izaziva pobačaj,
pa biljku ne treba čuvati blizu trudne žene. Ako se njegovim
sokom namazu krsta pomaže kod zaostale menstraacije.
Ako se sok ispije natašte pomaže kod trovanja svim vrstama
otrovnih lekova. Količina od 14,7 grama sirupa od nevena
može oštetiti želudac. Njegovo štetno dejstvo otklanja re-
venj (Rheum palmatum rhaponticum undulatum). Ako se
njegovi cvetovi pospu po kući, iz nje beže muve. Ako se
koren nevena isitni, zagreje na pari i privije na leđa, poja­
čava se polna strast. Ako se koren nevena isitni, iz njega
iscedi sok i zakapa u nos, smiruje zubobolju i izbacuje
obilnu sluz. Ako žena-nerotkinja ubaci u vaginu svecu od
nevena, rodice dete. Neven je štetan za slezinu. Njegovo
štetno dejstvo otklanja med.
IĐIROT (Acorus calamus). Iđirot je bele boje prošaran
crnim tačkama. Po ukusu je gorak. Veoma je koristan kod
kopri vnjače.
ŽALFIJA (Salvia officinalis). Ako se skuvaju stabljike
žalfije zajedno s lišćem i dobijeni odvar žena popije, imaće
obilne menstruacije. Žalfija, takode, izbacuje mrtvi plod iz
utrobe. Ako se popije sok od žalfije ili njime namaze glava
kosa se boji u crno, zarastaju gnojne rane (čirevi) i ujedno
lece ospe.
KAMILICA, BELA RADA (Hamomilla recutita).
Njena priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima spla-
šnjavajuća svojstva. Ako se umiva sokom od kamilice ima
uspavljujuće dejstvo. Koren kamilice pomaže ženi kod koje
se zgrušalo mleko u grudima i leci hladne otoke (tumore).
Odvar od korenja podstiče na mokrenje, izaziva menstru­
aciju, izbacuje krv koja je dospela i zadržala se u želucu, leci
tumore materice i smanjuje ih. Ulje od kamilice preznojava i
pomaže kod bolova u kostima, podstiče zarastanje malignih
tumora i pomaže kod hemoroida. Ono zagreva sve hladne
organe i udove i pomaže kod prehlade. Najveća dozvoljena
doza je 5,88 grama. Kamilica je štetna za bubrege i mok­
raćnu bešiku. Zamena za kamilicu je seme od pelena (Arte­
misia absinthium). Kažu ako se iscedi sok sveže ubrane
biljke i njime namazu testisi pojačava se polna potencija.
Miris kamilice podstiče znojenje. Ako se uzima 8,8 grama
cveta kamilice s medom izbacuje krv koja je dospela i
zadržala se u želucu. Kamilica pomaže kod vodene bolesti,
žutice, hemoroida i ujedno otvara čvorove hemoroida. Šte­
tna je za želudac. Njeno štetno dejstvo otklanja anis.
OPLEMENJENA KAMILICA. Najbolja je biljka
kod koje je srž žute boje, periferni listovi beli a miris oštar.
Niče u proleće. Njena priroda je vruća i suva u prvom
stepenu i ima rastvarajuća svojstva. Pomaže kod svih vrsta
glavobolje bez temperature. Ako se njom namaze glava jača
mozak i prekida suzenje iz očiju. Njene pare pomažu kod
bolova u ušima, koji su nastali usled hladnoće. Ako se pije
odvar od kamilice ili se u njemu kupa stvara obilnu mokraću
i menstruacije i izgoni plod iz utrobe. Pomaže kod grčeva i
otoka (tumora) creva, jetre, razmekšava tvrde otoke i
smiruje bol. Zamena za oplemenjenu kamilicu je mirodija.
Štetna je za grlo. Njeno štetno dejstvo otklanja med. Za­
mena za oplemenjenu kamilicu, kao sredstva za jačanje
mozga i otklanjanje glavobolje, jeste pelen.
GLOG (Crataegus oxyacantha). Ako se njegovim ko-
renom tri puta ovlaš dodirne trudna žena pobaciće plod.
DIVLJI GLOG (Crataegus sanguinea). Najbolji je
sazreli plod gloga. Njegova priroda je hladna i suva u
drugom stepenu. Ima opora svojstva. Ako se skuva i nje­
govim odvarom isperu desni, oni će ojačati i prestaće da
krvare. Glog jača organizam i zaustavlja kretanje svih ma­
terija kroz creva, prekida lučenje žute žuči. Koristan je kod
upale jetre i želuca. Najveća dozvoljena doza je 14,7 grama.
Njegovo štetno dejstvo (kod grčeva) otklanja med.
SMILJE (Ambrosia maritima). Ako se stavi u odeću
neće je napadati moljci.
KOPRIVA (Vrtića dioica). Najbolja je zelena kopriva
kod koje se pojavilo seme. Njena priroda je vruća u drugom
stepenu. Ima rastvarajuća svojstva, jača telo i otklanja za­
tvore. Njeno seme izbacuje iz nosne duplje štetnu i lepljivu
vlagu i prekida ispljuvavanje krvi. Kopriva rastvara sluz,
čisti tanko crevo, pomaže kod bolova u krstima, jača polni
organ muškarca i povećava polnu potenciju. Najveća doz­
voljena doza je 1,47 grama. Štetna je za creva. Kopriva
izdvaja lepljivu sluz koja se skuplja u želucu. Ako se uzima
2,94 grama semena koprive rastvara kamen u bubrezima, pri
čemu se čiste bubrezi i krv.
SLATKO DRVCE (Glycyrrhiza glabra). To je slatki
žuti koren. Priroda slatkog drvceta je uravnotežena. Ima
proČišćavajuća svojstva. Ako se njegov sok unese u oči leci
gnojne rane u očima. Pomaže kod ćelavosti. Koristan je kod
kašlja, čisti gnidi i pluća. Pomaže kod oboljenja jetre. Ras­
tvara žutu žuč i utoljuje žed. Odstranjuje peckanje za vreme
mokrenja i čisti bubrege. Nije poželjno da ga upotrebljavaju
trudnice. Zamena za slatko drvce je smokva.
LAVANDA (Lavandula, L. Špica). Najbolja sorta je
zelena lavanda s malo gorkim ukusom. Njena priroda je
vruća u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima smek­
šavajuća i otkidajuća svojstva, jača nerve i čisti mozak.
Sirup od lavande pomaže kod melanholije, jača čulne or­
gane, sprečava starenje, otklanja zaboravnost i uznemire­
nost i podstiče um. Lavanda rastvara crnu žuč i sluz, ot­
klanja zatvore, ubija i izbacuje sitne i krupne gliste. Pomaže
kod oboljenja svih organa u stomaku. Korisna je kod svih
vrsta bolova u kostima i trovanja svim otrovnim mate­
rijama. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Odlično
deluje ako se jede kod oboljenja jetre i slezine. Kađenje nad
lavandom otklanja neprijatne mirise, zagreva matericu, od­
stranjuje iz nje vlagu i čistije. Ako je žena unese u matericu
lakše će zatrudneti. Ako se lavanda sitno isecka (istuca) i
uzima svakog dana po 5,88 grama tokom 10 dana, pomaže
kod vrtoglavice. Ako njeni cvetovi odstoje u medu ili šećeru
i uzimaju se u proleće, slično slatkom od ljubičice, tada
razveseljava dušu i leci sve bolesti koje nastaju od crne žuči.
Zamena za lavandu je ladolež (Convolvulus arvensis, C.
Sepium).
GLADIOLA. Ova biljka liči na rascepljenu glavicu
luka. Ima okrugle plodove, kao i dva korena koji se nalaze
jedan iznad drugog i liče na male glavice luka: donji sme-
žuran i gornji -jedar. Ako se gornja lukovica pojede s vinom
pojačava se polna potencija. Ako se pojede donja lukovica-
smanjuje se polna potencija. Ako gornju lukovicu pojede
dete pomaže kod preponske kile. Ako se svakodnevno uzi­
ma po 2,94 grama koren ja gladiole pomaže kod hemoroida.
Od gladiole se goji, a ten lica postaje predivan. Ako se
namaze gladiolom čvorić hemoroida osetiće se veliko olak­
šanje.
PELEN (Artemisia absinthium). Ukus mu je veoma
gorak. Najbolja vrsta je svež pelen sa žutim cvetovima.
Njegova priroda je vruća u drugom i suva u prvom stepenu.
Ima otvarajuća svojstva. Ako se sok od pelena pomeša s
medom i popije pomaže kod insulta (spoljne povrede) i
žutice. Povećava oštrinu sluha i uništava gliste. Izaziva
glavobolju. Ako se pelen stavi u škrinju moljac ne napada
stvari. Ako se pelen isitni (istuca), zaveže u pamučnu krpu i
stavi u ključalu vodu, a zatim prisloni na oči s krvnim
podli vom podli vena krv će se resorbovati. Pri ceđenju kipe
posle stavljanja na oči iz nje se cedi krv koju je krpa upila.
Ako se 5,88 grama pelena pomeša s medom i to uzima
pomaže kod upale hemoroida i naprslina na čmaru. Ako se
20,5 grama pelena skuva u vodi i tim odvarom isprskaju
stvari po kući uništava buve. Ako se kuća okadi korenom
pelena svi gmizavci napuštaju kuću. Ako se kod iscrp­
ljenosti namaze telo pelenovim uljem organizam jača. Sirup
od pelena priprema se na sledeći način: uzeti 69,5 grama
pelenove trave i potopiti u vodu da odstoji 24 sata. Zatim tu
vodu skuvati, procediti i dodati u nju 353 grama šećera ili
meda i kuvati dok se ne zgusne. Ohladiti i upotrebljavati.
Svojstva tog sirupa su da pomaže pri oboljenju jetre i želuca,
otečenosti slezine i oboljenja od žutice prouzrokovane tem­
peraturom ili upalom. Pelen izbacuje gasove iz organizma i
pomaže kod grčeva. Osim toga, pomaže kod svih oboljenja
mokraćnih kanala i izbacuje kamen s mokraćom. Zamena za
pelen je semenski pelen.
SEMENSKI PELEN. Ako se uzima 4,4 grama odvara
semenskog pelena isteruju se okrugle i pljosnate gliste iz
stomaka.
POVRATIO (Tanacetum vidgare). Rastvara kamen u
bubrezima. Ako se uzima 8,8 grama njegovog soka stvara
obilnu mokraću, rastvara i izbacuje kamen iz mokraćne
bešike, zagreva stomak, razređuje vlagu i izbacuje mrtvi
plod iz utrobe. Takođe, pomaže kod oboljenja materice i
izaziva menstruaciju. Isto dejstvo ima i ako žena primeni
kupku sa odvarom povratiča. Ako se njegov odvar zagreje i
s njim opere glava pomaže kod kijavice, prehlade, gla­
vobolje i vrtoglavice. Ako se biljka spali i žena unese njen
pepeo u matericu leci gnojne rane i otoke (tumore).
SOK OD PELENA. Sok se priprema na sledeći način:
uzeti svezu biljku pelena, isitniti je, iscediti sok iz nje,
ostaviti da odstoji izložen suncu i zatim upotrebljavati.
Njegova priroda je vruća i suva. Ima isušujuća i opora
svojstva. Pomaže kod zastarelih groznica i otklanja zatvore
jetre. Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama. Sok od pelena
čisti želudac od žuči. Njegovo štetno dejstvo otklanja re-
venj. Zamena za sok je lišće pelena u trostrukoj dozi. Pelen
je najgorča biljka na svetu i njegova gorčina se oseća Čak i
kad se razblaži 10 000 puta. Na Olimpijskim igrama pobed-
nicima su nekada, kao nagradu davali napitak sa pelenom.
Rimljani su upotrebljavali njegov ekstrakt za jačanje želuca.
U Kini su smatrali da pelen podstiče apetit ako se u san­
dalama nose njegovi svezi listovi. Moreplovcima i put­
nicima na brodovima pelen pomaže da spreče morsku bo­
lest. Kada je čovek nervozan i uznemiren treba da uzme
svežanj pelena i dobro ga pomiriše ili stavi ispod jastuka i
brzo će se smiriti ili zaspati. U današnje vreme A. I. Afa-
nasjeva, bioterapeut, preporučuje da se pomoću pelena to­
talno čisti organizam od najprostijih mikroorganizama: jed­
noćelijskih biČara, hemolitičnih stafilokoka, proteusa, ma­
čjih lamblija, trihomonada itd. Navedeni mikroorganizmi
narušavaju razmenu materija u organizmu i izazivaju upalu
tankog creva, razna oboljenja jetre i žučnih kanala, kožna
oboljenja (dijatezu, alergiju, koprivnjaču, ekcem, psorijazu
itd.), kao i razna prehladna oboljenja vezana za lučenje
sluzi. Kao stoje praksa pokazala, organizam većine ljudi,
zbog nepravilne ishrane i nepravilnog načina života, zara-
žen je tom izvorno-truležnom infekcijom. Zato je redovno
uzimanje odvara (čaja) od pelena i ispiranje s njim veoma
efikasna terapija. Gorak ukus stimuliše našu životnu aktiv­
nost. Ukus kafe, dim cigareta, ljutina alkohola - to su
podvrste gorkog ukusa kojima je čovečanstvo naviklo da se
stimuliše, a ujedno i da se uništava. Odvar i ekstrakt od
pelena vekovima su provereno sredstvo, koje čoveku donosi
mnogo koristi. Nisu pelen bez razloga na latinskom jeziku
nazivali „artemizijom" - u slavu čuvene boginje Artemide,
koja je otkrila mnoga lekovita svojstva trava.
KOKOTAC (Melilotus officinalis). Njegovi cvetovi
mogu biti beli i žuti. Bolja je vrsta sa žutim cvetovima jer je
čvršća i del uje svežije. Njegova priroda je uravnotežena u
odnosu na toplotu i hladnoću. Ima rastvarajuća i vlažeća
svojstva. Njegovim sokom mogu se odstraniti pege. Kupke
u njegovom odvaru veoma su korisne. Pomaže kod oticanja
materice za vreme trudnoće, kao i kod svih vrsta čvrstih
otoka i oboljenja kostiju. Najveća dozvoljena doza je 5,88
grama. Zamena za kokotac je svinda (Trigonella foe-
num-graecum).
LADOLEŽ (Convolvulus arvensis, C. Sepium). Naj­
bolja vrsta je ladolež sa crvenim cvetovima, koji ima seme i
raste na majčinoj dušici (Thymus vulgaris). Njegov miris je
oštar, a biljka je tanka. Priroda ladoleža je vruća i suva u
trećem stepenu. Ima purgativno dejstvo i pomaže kod ko-
šmarnih snova, vitiliga, pega i krasta na licu. Čisti orga­
nizam, smiruje nervozu i lupanje srca. Izbacuje crnu žuč,
gliste i gasove iz organizma i smanjuje polnu potenciju.
Najveća dozvoljena doza je 14,7 grama. Štetan je za pluća.
Njegovo štetno dejstvo otklanja jabuka. Zamena za ladolež
je majčina dušica u istoj količini.
BRSLJAN (Heclera helix). Bršljan se obavija oko
biljaka pored kojih raste i usisava njihov sok. Najbolja vrsta
bršljana je koji raste na trnu. Njegova priroda je vruća u
prvom i suva u drugom stepenu. Ima ispirajuća i zavarujuća
svojstva. Otklanja zatvore jetre i slezine, leci žuticu, čini
obilnim menstruacije i mokraću i izgoni plod iz utrobe.
Izbacuje plesan iz stomaka, pomaže kod oboljenja sa mnogo
sluzi, jača želudac, pomaže kod podrigivanja i izbacuje
štetne smeše iz organizma. Najveća dozvoljena doza je 5,88
grama. Štetan je za mokraćnu bešiku. Njegovo štetno dej­
stvo otklanja žir (plod hrasta). Zamena za bršljan je seme
cikorije i pelen.
1ĐIROT (Acorus calamus). To je beli i lagani koren
koji raste u vodi. Najbolji je debeo i aromatičan koren.
Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu i ima
razredujuća svojstva. Idirot bistri um i izoštrava čulne orga­
ne. Pomaže kod sluznih oboljenja. Izbacuje mokraću, pod­
stiče menstruaciju, otklanja zatvore i zagreva jetru i bu­
brege. Idirot splašnjava zadebljanje slezine i čisti kožu lica,
kako pri oralnoj upotrebi tako i prislanjanjem korena, pret­
hodno zagrejanog na pari, na telo ili lice. Pomaže kod
vitiliga, nagrizajućih gnojnih rana i gube (lepre). Otklanja
bol u krstima i prekida stvaranje gasova u organizmu. Naj­
veća dozvoljena doza je I,47grama. Idirot povećava polnu
potenciju kod ljudi hladne i vlažne prirode (konstitucije) i
pomaže kod kile (hematoma). Štetan je kod upale bubrega.
Njegovo štetno dejstvo otklanja troskot (Polygonum avi-
culare). Zamena za idirot je karanfilić kao i revenj (Rheum)
u duploj dozi.
BOKVICA (ŽILOVLAK) (Plantago major, P. media,
P. lanceolata). Bokvica se u suštini sastoji iz zemlje i vode.
Zato je njena priroda hladna. Ima opora i apstrahujuća
svojstva. Najbolja je krupna i zelena bokvica. Njena priroda
je hladna i suva u drugom stepenu. Sok od bokvice pomaže
kod otoka uha i očiju, zaustavlja krvarenje i čisti pluća.
Pomaže kod gnojnih rana (čireva) na bubrezima i u mo­
kraćnoj bešici, prekida lučenje krvave mokraće, otklanja
zatvore jetre i slezine, prekida stvaranje semena kod mu­
škarca. Takođe, pomaže u lečenju opekotina i gnojnih rana
od tumora (raka). Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama.
Štetna je za mozak. Njeno štetno dejstvo otklanja ljubičica.
Zamena za bokvicu je kiseljak - zelje (Rumex acetosa).
SEME BOKVICE. Njegova priroda je hladna i suva.
Najbolje je sočno seme sa crnom ili crvenom nijansom. Ima
opora svojstva. Pomaže kod zatvora jetre i bubrega, kao i
kod ishijasa. Treba uzimati po 8,8 grama semena. Seme
bokvice zaustavlja proliv i sva krvarenja. Štetno je za pluća.
Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme bok­
vice je seme baštovanskog kiseljaka (zelja).
JASMIN (Jasminum officinale). Najbolji je beli i
aromatični jasmin. Njegova priroda je vruća i suva u dru­
gom stepenu. Ima razredujuća svojstva. Njegov miris je
koristan kod glavobolje koja nije propraćena temperaturom,
kod paralize i krivljenja lica. Otklanja zatvor mozga, a
njegovo lišće odstranjuje pege i ospe s lica. Jasmin je ko­
ristan kod oboljenja uha i boginja. Njegov sok daje licu
belilo i sjaj. Njegovo ulje pomaže kod prehlade bubrega,
materice, testisa i stvara obilno seme. Međutim, sok od
jasmina izaziva glavobolju. Štetno dejstvo jasmina otklanja
kamfor (Laurus camphora). Zamena za jasmin je ljiljan
(Lilium candidum). Ako se cvet ljiljana isitni, pomeša s
medom i ta smeša jede izbacuju se sve vrste glisti (okrugle,
pljosnate, trakaste) iz organizma.
KONOPLJICE (Euphorbia lathyrus, E. semivillosa,
E. peplus, E. Pal lasa, E. cyperissias). To su biljke koje
sadrže mlečni sok. Upotrebljava se cela biljka. Njihova
priroda je vruća i suva u drugom stepenu i imaju opora
svojstva. Njihov mlečni sok razjeda bolesni zub i odstra­
njuje kraste s lica. Sve vrste konopljice rastvaraju sluz i
izbacuju sluznu vlagu iz organizma. Ako se njihov sok
nakapa na smokvu, sačeka dok smokva ne upije sok i ta
sraeša pojede, rastvara se sluz u većim količinama, lece
bubuljice i razjeda suvišno meso oko noktiju. Konopljice
prouzrokuju stvaranje gnojnih rana i ranica na koži, ali lece
gubu. Najveća dozvoljena doza mlečnog soka je 0,18 gra­
ma. Sve konopljice su otrovne. Najjače dejstvo ima mlečni
sok, zatim seme i na kraju lišće. Ako se telo namaze mle-
čnim sokom konopljica nestaju dlake s tela.
ŠAFRAN (Crocus sativus, C. Reticulatus stev. Ex-
Adam). Najbolji je šafran s crvenim cvetom. Njegova
priroda je vruća u drugom i suva u prvom stepenu. Ima
prijatan miris, rasta varaj uća i probavna svojstva. Izaziva
tegobe u glavi i uspavljuje. Čisti oči od očne mrene. Jača i
razveseljava dušu i srce do tog stepena da čovek od pre­
velike radosti može da umre, pogotovu ako uzme 4,4 grama
šafrana. Veoma je koristan za poboljšanje disanja. Stvara
obilnu mokraću, pojačava polnu strast i s lakoćom izbacuje
plod iz utrobe. Jača jetru i pomaže kod vodene bolesti.
Poboljšava ten i pomaže da dejstvo lekova dospe do naj­
udaljenijih delova organizma. Rastvara očvrsle otoke (tu­
more). Najveća dozvoljena doza je 0,18 grama. Ako se
šafranom namaze čmar pojačava se polna strast.
POLJSKI RASTAVIĆ (Eqidsetum arvense). Koristi
se zrela biljka. Priroda mu je hladna i suva u prvom stepenu.
Pomaže kod slabih desni i jača ih, a zaustavlja i krvarenje iz
desni. Takode, pomaže kod otoka (tumora) želuca i jetre,
jača organizam i prekida menstruacije kod žena. Ako se
čovek napari nad odvarom od poljskog rastavića nestaće
odnosno sasušiće se gnojne rane (čirevi) na crevima.
Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Štetan je za grlo.
Njegovo štetno dejstvo otklanja nana (Mentha piperita).
LEKOVITI REVENJ (Rheum palmatum rhapo-
n ti cum undulatum). Njegova priroda je vruća i suva u prvom
stepenu. Ima očvršćavajuća svojstva. Jača jetru i želudac,
leci žuticu. Pomaže kod oboljenja bubrega i mokraćne be-
šike. Splašnjava zadebljanja slezine i pomaže kod oboljenja
materice. Ako se Čovek napari nad njegovim odvarom po­
maže kod kile (hematoma) i daje telu sjaj. Najveća doz­
voljena doza je 0,091 gram. Ako ga Čovek drži u ustima s
lakoćom može ispljunuti sluzni ispljuvak (šlajm) kod pre­
hlade. Pomaže kod podrigivanja prouzrokovanog kiselinom
i kod preponske kile. Štetan je kod upale jetre. Njegovo
štetno dejstvo otklanja cikorija ili njen sok. Zamena za
revenj je šimširika (Berheris vulgaris) i šafran.
OMAN (Inula helenium). Najbolji je zelen i jedar koren
omana. Njegova priroda je vraća i suva u dragom stepenu.
Ima podrigujuća i razređujuća svojstva. Pomaže kod
paralize i oboljenja nerava, koji nisu propraćeni tem­
peraturom. Otklanja zatvore jetre i pluća. Smanjuje lučenje
mokraće i semena. Isteruje gliste iz organizma. Pomaže kod
bolova u kostima i krstima, kao i kod ishijasa. Smanjuje
otoke (tumore). Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama.
Usporava stvaranje krvi. Njegovo štetno dejstvo otklanja
salata (Lactuca sativa). Zamena za omanje idirot.
RICINUS. Njegova priroda je vraća i suva u dragom
stepenu. Ima smekšavajuća svojstva. Jača nerve i od­
stranjuje vlagu. Pomaže kod paralize i iskrivljenja lica (faci-
alisa). Koristan je kod ispadanja materice, ishijasa i bolova
u krstima. Razmekšava čvrste otoke (tumore) i leci ekcem.
Goji telo. Ispoljava štetan uticaj na pluća. Njegovo štetno
dejstvo otklanja smola iz diveća voćaka. Zamena za ricinus
je seme rotkvice.
MAK (Papaver somniferum). Može biti crni i beli.
Bolja je bela sorta. Njegova priroda je hladna i vlažna u
drugom stepenu. Ima uspavljujuće dejstvo, opora svojstva i
njegov sok deluje purgativno (pročišćava). Pomaže kod
gnojnih rana (čira) na bubrezima i u mokraćnoj bešici, kao i
kod jakog peckanja u mokraćnim kanalima. Mak pomešan s
medom stvara obilno seme. Crni mak pomaže kod upale
jetre i otoka (tumora) bubrega. Goji telo i otvara pore na
koži. Njegov sok jača slabe organe. Najveća dozvoljena
doza semena je 8,8 grama. Štetan je za slezinu. Njegovo
štetno dejstvo otklanja seme morača (Foeniculum vulgare).
Zamena za mak je slatki badem.
BELI SLEZ (Althaea officinalis). Od svih slezova
najbolji je beli slez. Njegova priroda je uravnotežena i
vlažna u prvom stepenu. Ima smekšavajuća i vlažna svoj­
stva. Ako se njegovim odvarom maže kosa ona postaje
meka i brže raste. Ako se nad odvarom od njegovih cvetova
napari glava pomaže kod meningitisa. Ako se njegovo lišće
skuva u vodi i tu vodu ispije trudna žena, lako će se poroditi.
Beli slez grupiše (spaja) otoke (tumore) i razmekšava ih.
Oblozi od belog sleza sa sirćetom pomažu kod vitiliga.
Umesto obloga telo se jednostavno može namazati sokom
belog sleza i sunčati. Štetan je za slezinu.
CRNA ZOVA (Samhucus nigra). Ako se lišće crne
zove skuva i ta smeša jede ili se ispije odvar od lišća,
rastvoriće se crna žuč u organizmu. Za žene je veoma
korisna kupka u odvaru zove jer razmekšava otoke (tumore)
na materici i otklanja zatvore. Ako se zovom maže kosa ona
će pocrneti.
KONOPLJA (Cannabis sativa). Njena priroda je vruća
u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Seme konoplje
izbacuje gasove iz organizma, ali se dugo vari. Ako se
zakapa sok konoplje u nos čisti se mozak, a ako se popije
izbacuje štetne materije iz želuca, jača stomak i isteruje
gliste. Ako se lišće konoplje isitni, iz njega iscedi sok i
njime opere glava čisti se i jača kosa. Ako se skuva koren
konoplje, uvije u krpu i kao obloga prisloni na bilo kakve
otoke (tumore) ona ih smanjuje. Konoplja dejstvuje na
razne načine: raduje i razveseljava dušu i srce, izaziva lažni
osećaj gladi i probave hrane, a može da izazove tugu i ružne
misli u glavi. Konoplja može i da pojača polnu potenciju.
Najveća dozvoljena doza konoplje je od 1,47 do 5,88 grama.
Njeno štetno dejstvo otklanja simp od limuna. Konoplja je
bolničar vrtova i bašti. Gde raste konoplja ne boluju biljke,
drveće i grmovi. Nema lisne vaši, jabukove plamenjače i
krompir se ne može zaraziti fitoftorozom. Jedna-dve biljke
konoplje zasađene u staklenoj bašti štite od svih bolesti i
štetočina krastavce, paradajz i druge kulture i privlače mno­
štvo pčela. Pčele koje sleću na konoplju nc mogu se zaraziti
krpeljom. Miris konoplje u cvatu ne podnose krompirova
zlatica, krtica, bubašvabe i druge štetočine. Evo jednog od
recepata protiv lisnatih vaši i krompirove zlatice: 150 - 200
grama cvetajuće konoplje preliti sa 2 - 2,5 litra vode i kuvati
5—10 minuta, ohladiti, dodati 1 0 - 1 5 grama rastvorenog
domaćeg sapuna i tom smešom isprskati biljke ili krompir.
SEME KONOPLJE. Najbolja vrsta je seme prizem­
nog cveta. Njegova priroda je vruća i vlažna u drugom
stepenu. Uzimanje semena konoplje izaziva polnu strast i
kod muškarca stvara obilno seme. Pomaže kod bolova u
leđima i bubrezima, leci mamuze na petama, čini kožu
glatkom i dobro čisti telo od nečistoće. Veoma je hranljivo,
goji i normalizuje razmenu materija u organizmu. Najveća
dozvoljena doza je 4,4 grama. Seme konoplje je štetno za
pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja šećer. Zamena za
seme konoplje je mak.
SALEP (Orchis militaris, O. morio, O. mascula). Ima
dva korena: jedan je šupalj, a drugi pun. Bolji je šupalj koji
miriše na seme. Njegova priroda je vruća i vlažna u drugom
stepenu. Sal ep povećava polnu potenciju, pogotovo ako
čovek svakoga dana pojede po 8,8 grama njegovog korena.
Ako se stavi u maslinovo ulje i pojede ukrućuje polni organ
muškarca i izaziva polnu strast. Koristan je za poboljšanje
sluha, smekšava sluzne otoke i otvara rane od fistula. Po­
maže kod zastarelih malignih gnojnih rana. Najveća doz­
voljena doza je 17 grama. Štetan je za želudac. Zamena za
salep je seme koprive (Urtica dioica) ili lucerke (Medicago
sativd).
ŠIMŠIRIKA (Berberis vidgaris). Najbolja je crvena i
sveza šimširika. Njena priroda je hladna i suva u drugom
stepenu. Ima očvršćujuća svojstva. Kora od njenog korena
jača zube i leci maligne gnojne rane. Šimširika jača koren
kose, izoštrava vid, jača srce i pomaže kod upalnog oblika
lupanja srca. Takođe, jača ceo organizam, jetru i želudac,
zaustavlja podrigivanje (recidiv) i izaziva apetit. Odvar od
kore njenog korena jača jetru. Pomaže kod gnojnih rana u
crevima i proliva. Najveća dozvoljena doza je 35,2 grama.
TIMIJAN (Thymus vidgaris). Najbolji je svež timijan.
Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima
rastvarajuća i otkidajuća svojstva. Ako se uzima s hranom
izbacuje sluz iz glave, pomaže kod zubobolje, izbacuje
gasove iz organizma, pomaže probavu i rastvara sluz u
organizmu. Stvara obilnu mokraću i menstruacije i isteruje
gliste. Zagreva telo zimi, sprečava drhtavicu i čisti kožu od
sitnili ospi. Najveća dozvoljena doza je 2,94 grama. Ako se
istuca 8,8 grama timijana, pomeša s vodom i medom- i
popije očistiće se jetra i želudac, pomoći će kod kolitisa,
rastvoriće vlagu u organizmu, izazvati polnu strast i pomoći
kod iznemoglosti. Štetan je za bubrege. Zamena za timijan
je nana (Menthapiperita).
MAJČINA DUŠICA (Thymus serpyllum). Najbolja je
zelena biljka s oštrim mirisom. Njena priroda je vruća i suva
u drugom stepenu. Pomaže kod čvrstih otoka (tumora) i
otvara upaljeno mesto od flegmone. Isteruje pljosnate gliste
i izbacuje mrtvi plod iz utrobe žene. Rastvara i izbacuje
kamen iz mokraćne bešike. Ako se od 8,8 grama majčine
dušice napravi odvar (čaj), pomeša sa sirćetom i medom i
popije pomaže kod glavobolje, koja nije propraćena tem­
peraturom, izbacuje suvišak sluzi iz glave i čisti mozak.
Zamena za majčinu dušicu je matičnjak (Melissa offi­
cinalis).
KANTARION (Hypericum perforatum). Najbolja je
sazrela biljka koja ima crvenu stabljiku. Njena priroda je
vruća i suva u drugom stepenu. Ima razredujuća svojstva i
rastvara crnu i žutu žuč. Stvara obilnu mokraću i men­
struacije i izaziva pobačaj. Ako se kantarion zagreje na pari i
upotrebi kao obloga, splašnjava otoke (tumore) i pomaže
kod opekotina. Ako se njegov sok pije 40 dana pomaže kod
ishijasa, bolova u slabinama i zastarelih groznica. Najveća
dozvoljena doza je 4,4 grama. Štetan je za bubrege. Njegovo
štetno dejstvo otklanja nana. Zamena za kantarion je ti­
mijan.
DREN JINA (Cornus mascula - Cotoneaster vulgaris).
Zaustavlja proliv i pomaže kod gnojnih rana u crevima.
Uglavnom ima moć gloga (Crataegus oxyacantha).
TROSKOT (Polygonum aviculare). Njegovo seme
podseća na proso (Panicum milliaceum). Upotrebljava se za
lečenje hemoroida. Kažu, ako žena i muškarac 40 dana
uzimaju ujutro natašte po 8,8 grama semena troskota, za-
livajući ga čašom vode, a posle toga imaju snošaj rodice im
se zdrav i snažan dečak.
K1ČICA (Erythraea Centaurium, Dianthus deltoides).
Njeni cvetići su crveni, lišće sitno, a stabljika tanka. Njena
priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima otkidajuća i
razredujuća svojstva. Pomaže kod oboljenja nerava. Ras­
tvara vlažnu sluz i žutu žuč. Čini obilnom menstruaciju i
izaziva pobačaj. Otvara gnojne fistule i podstiče njihovo
zarastanje. Pomaže kod kostobolje (gihta) i bolova u kos­
tima. Smekšava ospe. Najveća dozvoljena doza je 1,47
grama. Ukus joj je veoma gorak. Njen sok pomaže kod
glavobolje, nastale usled dejstva Sunca (sunčanice). Štetna
je za jetru. Njeno štetno dejstvo otklanja cikorija.
 HAJDUČKA TRAVA - KUNIĆA (Achillea mille­
folium, A. nobilis). Njena priroda je vruća i suva u drugom
stepenu. Ima otkidajuća i razredujuća svojstva. Pomaže kod
prehlade i zastarele glavobolje. Rastvara žutu žuč, izaziva
menstruacije, drobi i izbacuje kamenje iz organizma i resor-
buje zgrušanu krv. Izbacuje sitne i krupne gliste. Izaziva
pobačaj. Ako se sa njom okadi kuća sve zveri i gmizavci
pobeći će iz kuće. Najveća dozvoljena doza je 4,4 grama.
Njen cvetić je korisniji od cvetića pelena.
ŠIROKOLISNI PORUČEJNIK (Falcaiia Rivini).
Na jennenskom jeziku zove se „vodeni peršun". Stepska
trava s oštrim mirisom. Ima otkidajuća svojstva. Stvara
obilnu mokraću i izaziva menstruaciju, rastvara kamen i
resorbuje zgrušanu krv. Zagreva bubrege i mokraćnu be-
šiku. Najveća dozvoljena doza je 14,7 grama. Raste u sta­
jaćim vodama. Na stablu biljke skuplja se lepljiva vlaga,
koja se lepi za nike pri dodiru. Prijatno miriše. Ako se uzima
u maloj količini greje organizam i izaziva rumenilo na licu.
Leci gubu. Zamena za širokolisni poračejnik je peršun.
KOST US (nepoznat latinski naziv, a isto tako i naš). To
je čvrst i aromatičan koren. Može biti sladak i gorak. Naj­
bolja vrsta je beli, jedar i svež koren koji peče jezik. Ve-
štački kostus je podzemno stablo omana (Inula helenium, I.
Britannica), ali oman ne peče jezik. Priroda mu je vruća i
suva u dragom stepenu. Ima otkidajuća i izvlačeća svojstva.
Pomaže kod oboljenja nerava, koje nije propraćeno tem­
peraturom, kod paralize i iskrivljenja lica (facialisa). Ta-
kođe, pomaže kod ekcema na glavi i odstranjuje pege. Jača
koren kose, podstiče rad creva, izaziva menstruaciju i ubija
gliste. Normalizuje upalu jetre, podstiče na povraćanje pri
čemu se izbacuje žuta voda i isteruje plod iz utrobe. Jača
polnu potenciju i zagreva rashlađene udove. Odstranjuje
tragove od boginja, gnojnih rana (čireva) i leci vitiligo.
Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetan je za
bubrege. Zamena za kostus je slinogon (Anacyclus Pyre-
thrum) u polovičnoj dozi.
LINCURA (Gentiana pneumonanthe, G. luted). To je
dugačko korenje. Svojim žutim cvetom podseća na revenj
(Rheum ... ). Priroda joj je vraća i suva u dragom stepenu.
Ima otvarajuća svojstva. Otklanja zatvore jetre i slezine,
pomaže kod njihovog oticanja i hlađenja, razmekšavajući
ih. Stvara obilnu mokraću i menstruacije, isteruje plod iz
utrobe, smanjuje polnu strast i u smeši sa knom (biljka
kojom Persijanci farbaju bradu) prekida menstruaciju. Čisti
kožu od vitiliga. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama.
Štetna je za jetru. Njeno štetno dejstvo otklanja revenj
(Rheumpalmatum ...).
KONOPLJICA (Euphorbia semivillosa, E.paivijlora,
E. lathyris). To je tanko korenje žutog cveta. Priroda mu je
vruća i suva u dragom stepenu. Ima proČišćavajuća i is-
pirajuća svojstva. Ako se unese u oči izoštrava vid i od­
stranjuje beonu (očnu mrenu). Otklanja zatvor jetre i stvara
obilnu mokraću. Čisti nokte od belih pega (mrlja), leci gubu
i pucanje noktiju. Ako se uzima njen odvar pomaže kod
bolova u kostima. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama.
Sok od njenog lišća ima otkidajuće svojstvo. Ako se njenim
sokom namazu bradavice one otpadaju. Ako se primenjuje
za klistiranje (na 2 litre vode jedna supena kašika soka
konopljice) otkida i izbacuje polipe iz debelog creva.
VRANILOVA TRAVA (Origanum vulgare). Njena
priroda je vraća i vlažna. Razveseljava srce. Ima isušujuća i
rastvarajuća svojstva. Otklanja sluzna zapušenja. Pomaže
kod glavobolje bez temperature i bolova u želucu.
ŽUTA ZEVALICA - DIVLJI LAN (Linaria vulga­
ris). Njeno seme je veoma gorko. Raste u brdima (na pla­
ninama) i na kamenitim mestima. Druga vrsta raste na
obalama reka i u podnožju brda. Treća vrsta raste na mes­
tima gde raste korov. Najbolja je druga vrsta. Ako čovek
pije sirup od žute zevalice, počev od vremena ulaska Sunca
u sazvežđe Ovna, preko cele godine ne treba da se boji
nikakvih otrova. Sirup od žute zevalice (divljeg lana) pije se
u količini od 2,94 ili 4,4 grama. Treba ga pomešati sa
manjom količinom maslinovog ulja i tako uzimati.
LOKVANJ (Nymphaea alba). Treba uzimati aroma­
tični i svež lokvanj. Njegova priroda je hladna i vlažna u
dragom stepenu. Lokvanj uspavljuje i smiruje, pomaže lju­
dima koji pate od nesanice. Prekida proliv i smanjuje polnu
potenciju. Naparavanje i obloge od lokvanj a pomažu kod
vitiliga. Zamena za lokvanj je ljubičica (Viola odorata).
LJUBIČICA (Viola odorata). Najbolja je ljubičica s
bogatim cvetom i oštrim mirisom. Njena priroda je hladna i
vlažna u drugom stepenu. Ima razmekšavajuća svojstva.
Ako se miriše - smiruje glavobolju prouzrokovanu tem­
peraturom. Ako se ljubičicom namaze ili nakvasi glava de­
luje uspavljujuće. Ljubičica pomaže kod kašlja prouzro­
kovanog temperaturom (upalom). Razmekšava grudi i jetru.
Njeno ulje pomaže kod zadebljanja kostiju. Deluje pur­
gativno. Preporučuje se upotrebljavati 14,7 grama sveže i
5,88 grama suve ljubičice. Ljubičica izaziva potrebu za
nuždom. Njeno štetno dejstvo otklanja dunja (Cydonia ob-
longa). Ako se dobro istucaju latice (cvetni listići) ljubičice,
iscedi sok, pomeša sa šećerom i da detetu da popije pomaže
pri ispadanju čmara. Njena zamena je lokvanj i slatko drvce
u istoj dozi.
POLJSKI RASTAV1Ć (Eqiusetum arvense). Ako se
skuva i njegov odvar popije pomaže kod preponske kile.
Veoma je koristan za bubrege i mokraćnu bešiku, a takođe
za želudac, jetru i pluća. Veoma dobro pomaže kod slabosti
mišića. Ako se zagreje nad parom i postavi kao obloga na
testise splašnjava otok. Ako se skuva u vodi, dok ne ostane
jedna polovina od prvobitne zapremine vode i odvar popije
pomaže kod slabosti srca. Ako žena svakoga jutra pije po
veliku čašu njegovog odvara, ugojiće se, lice će joj postati
čisto i prolepšaće se. Rastavić čisti muške polne organe.
MATIČNJAK (Melissa officinalis). Najbolji je ma­
tičnjak koji prijatno miriše. Njgova priroda je vruća i suva u
drugom stepenu. Ima razredujuća i rastvarajuća svojstva.
Pomaže kod zagušenja mozga. Čini prijatnim zadah iz usta,
uveseljava dušu i jača srce. Pomaže kod svih oboljenja
prouzrokovanih crnom žuči. Odstranjuje strah i lupanje
srca. Zagreva želudac i rasteruje gasove. Pomaže probavu
hrane i jača jetra. Prekida lučenje sluzi i leci ekcem. Naj­
veća dozvoljena doza je 2,94 grama. Zamena za matičnjak
je 1/3 kore limuna.
BOSILJAK (Ocymam basilicum, Calamintha offici­
nalis). Najbolja je biljka s plavim listovima. Njena priroda
je vraća u drugom i suva u prvom stepenu. Ima rastvaraj uća
svojstva. Ako se njegov sok zakapa u oči izoštriće se vid.
Ako se redovno pije stvara obilnu mokraću. Pomaže kod
oboljenja želuca i podstiče probavu hrane. Ako žena pije
njegov sok pre polnog snošaja neće zatradneti. Čini snošaj
prijatnim. Ako se sok zakapava u uho može izlečiti gluvoću.
Ako se sažvaće malo parče biljke kada Sunce ulazi u sa­
zvežđe Ovna te godine nećete znati za zubobolju. Zamena
za bosiljak je matičnjak.
SRDACICA (Leonorus cardiaca, L. quinquelobatus
gilib). Raste na kamenju. Miris podseća na vino, a koren mu
je crn i okrugao kao jabuka. Odstranjuje bradavice. Ako se
uzme 2,94 grama njegovih plodova izazvaće halucinacije.
LUKOVICA NARCISA (Narcissus pseudonarci-
ssus). Ima vruću prirodu. Ako se uzme 8,8 grama lukovice
narcisa s medenom vodom to izaziva povraćanje i ubija sve
gliste u organizmu. Ako se uzme 11,7 grama s medenom
vodom izaziva pobačaj. Ako se lukovicom narcisa namaze
polni organ muškarca, osim glavica, ojačaće ga kod lica
koja pate od polne nemoći i pruži će im veliko zadovoljstvo.
Navedeno svojstvo narcisa oduvek je cenjeno.
ALOJA (Aloe arborescens). Primenjuje se sok biljke
koja je slična ljiljanu (krinu). Njena priroda je vruća i suva u
drugom stepenu. Ima isušujuća svojstva. Cisti glavu od
viška vlage. Sprečava opadanje kose. Leci gnojne rane, ali
je štetna za hemoroide.
PINIJA (Pinus pinea). Najbolja vrsta oraščića pinije
(slični plodu badema) su beli i svezi oraščići. Njihova pri­
roda je vruća u prvom i suva u drugom stepenu. Veoma su
hranljivi. Plodovi pinije korisni su kod kašlja bez tempera­
ture i astme. Oni pojačavaju lučenje semena i jačaju polnu
potenciju. Ako se oraščići pinije isitne, pomešaju sa seme-
nom krastavaca i to jede stvara se obilna mokraća i pomaže
kod pojave gnojnih rana u bubrezima i mokraćnoj bešici.
Ako se njeni plodovi pomešaju s medom i uzimaju pojačaće
se polna potencija i očistiti mokraćna bešika i bubrezi od
kamenja i peska. Ako se oraščići pinije uzimaju s pre-
kuvanim sirupom (melasom) od lubenice, kruške ili jabuke
čisti se ceo organizam.
SENA - ALEKSANDRU SKI LIST {Cassia senna).
Upotrebljavaju se zeleni listovi. Njena priroda je vruća i
suva u prvom stepenu. Ima purgativno dejstvo. Jača srce i
rastvara žutu žuč i sluz i izbacuje ih iz organizma. Najveća
dozvoljena doza je 14,7 grama. Čini čoveka tužnim. Štetna
je za mokraćnu bešiku. Njeno štetno dejstvo otklanjaju
ljubičica i šljiva.
PIREJ (Ehtrigia repens, Tri ti cimi ?-epens). Najbolji je
svež pirej. Njegova priroda je hladna i suva u prvom ste­
penu. Stvara obilnu mokraću i rastvara kamen. Pomaže kod
gnojnih rana u mokraćnoj bešici. Najveća dozvoljena doza
je 4,4 grama, ali se pre upotrebe mora skuvati. Ako se od
njegovog semena pripremi gusta emulzija i to jede kamen u
bubrezima će se izdrobiti. Štetan je za slezinu. Njegovo
štetno dejstvo otklanja ljubičica.
PODBEL (Titssilago farfara). Ova biljka ima žuti list i
raste na obalama vodenih površina. Priroda mu je urav­
notežena. Izoštrava vid. Pomaže kod kašlja i gušenja (teš­
kog disanja). Obloge od njegovih listova, koji su prethodno
zagrejani na pari, veoma brzo otvaraju gnojne čireve.
PERUNIKA VODENA (Iris pseudacorus). Najbolja
je plava sorta koja razveseljava srce. Ima zavarujuća, kon-
denzujuća i razmekšavajuća svojstva. Njen sirup pomaže
kod slabosti srca, oboljenja jetre i slezine. Splašnjava za­
debljanje materice. Pomaže kod zatvora. Povećava polnu
potenciju.
LEMNA (Lemna minor). Najbolja je lemna koja raste u
slatkoj vodi. Njena priroda je hladna i vlažna u drugom
stepenu. Ima odvraćajuća (preventivna) svojstva. Obloge sa
zagrejanom lemnom na pari, prislonjene na creva, lece oto­
ke (tumore) creva. Korisna je kod upalnog oblika kostobolje
(gihta) i bolova u kostima. Štetna je kod bolova u kostima
bez upalnog procesa.
KAMFOR (Camphorosma monspeliaca, Laurus cam-
phora). Njegova priroda je hladna i suva u drugom stepenu.
To je jedna od retkih biljaka koja ima jaka rashladna i
smirujuća svojstva. Jača snagu organizma kod svih obo­
ljenja propraćenih temperaturom i upalom. Pomaže kod
lupanja srca i jača duševnu snagu (podiže moral). Utoljava
žeđ i ne dozvoljava da boginje oštete oči. Najveća dozvo­
ljena doza je 0,18 grama. Njegova štetnost se sastoji u tome
što nije efikasan kod svih oboljenja koja nisu propraćena
temperaturom. Izaziva rano sedenje kose. Prekida lučenje
semena pri polnom snošaju. Ako se uzima u smeši sa seme-
nom nara (mogranja), semenom portugalke i snežnom vo­
dom, prestače lučenje semena kod čoveka i on će brzo
ostariti, a isto tako prouzrokovaće stvaranje kamena u bu-
brezima i mokraćnoj bešici. Ako se miriše on uspavljuje.
Njegovo štetno dejstvo otklanjaju ljubičica i lokvanj. Za­
mena za kamfor je ćilibar u duploj dozi.
GRAHORICA {Vidasativa, V.gracca, V. Faba). Nje­
na priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Ima pro­
čišćavajuća i otvarajuća svojstva. Poboljšava boju lica. Čini
obilnim mleko kod žena i otklanja oticanje mlečnib žlezda.
Čisti grudi i pluća od štetne vlage. Ako se njome namaze
telo pomaže kod vitiliga i pega.
VALERIJANA (Valeriana officinalis). To su sitni
oraščići. Najbolji su svezi s jakim mirisom. Priroda joj je
vruća i suva u drugom stepenu. Ima otvarajuća svojstva.
Izbacuje mokraću i izaziva menstruacije. Otklanja zatvor
jetre. Jača matericu. Najveća dozvoljena doza je 1,47 gra­
ma. Štetna je za bubrege. Njeno štetno dejstvo otklanja sok
od slatkog drvceta.
Prema okultnim učenjima, valerijana spada u kategoriju
davaoca života i njen značaj uporeduje se sa značajem krvi u
organizmu. Predstavlja krv biljnog carstva. Preporučuje se
da se uzima svakoga dana, bez prekida, kao što se uzima
hrana. Može se uzimati ekstrakt valerijane s čistim alko­
holom. Najveća dozvoljena doza je 10 do 25 - 30 kapi
dnevno. Bolje je 1 - 2 puta dnevno piti čaj od valerijane, koji
je napravljen od njenog korenja i neko vreme odstajao.
Uputstva za bolje korišćenje trava
Pravilna priprema biljne sirovine ima veliki značaj u
prenošenju lekovitih svojstava biljaka na čoveka. Tibetski
Sedmočlani odabrani priručnik pomoći će nam u tome.
1. Biljka treba da se ubere na određenim mestima
gde uspeva.
2. Biljka mora biti pripremljena u predviđenom
roku.
80
3. Treba odabrati dobre uzorke biljaka i osušiti.
4. Ubrana sirovina mora biti sveza.
5. Obavezno izbaciti otrov iz ubrane sirovine.
6. Ubrana sirovina mora biti meka.
7. Ubranu sirovinu čuvati grupišući je po podu­
darnosti.
Objašnjenja
1. Biljke rastu na raznim mestima. Neka mesta su čista i
prepuna svih blagodeti: srednje planine i planinske doline.
Zato stoje vazduh u današnje doba zagađen, prilikom skup­
ljanja trava treba otići stoje moguće dalje od industrijskih
zona i naseljenih mesta. Stariji ljudi savetovali su da se
izbegavaju groblja, mesta sa smećem, izgorele šume i teri­
torije koje su opustošili insekti.
Na toplim mestima (srednje planine) ima mnogo biljaka
koje imaju otopljavajuća svojstva, a na prohladnim mestima
s tekućom vodom - biljaka s hladnim svojstvima.
2. Biljka mora biti ubrana u određenom roku. Korenje,
grane i stabljike spadaju u grupu stabljika i leČe bolesti
kostiju, mesa i kivnih sudova. Njih treba sakupljati ujesen,
kada presušuju sokovi.
Lišće, mlečni sok i peteljke pripadaju grupi lišća i lece
bolesti šupljih organa, koštanu srž i zglobove u kolenima.
Njih treba sakupljati posle listanja.
Cvetovi, plodovi i semena pripadaju grupi plodova i
lece bolesti očiju, lica i glave. Treba ih sakupljati ujesen u
doba potpunog sazrevanja. Cvetove, naravno, treba sakup­
ljati u proleće.
Kora, ljuska i smola spadaju u grupu smola kore i lece
bolesti kože, tetiva i udova. Treba ih sakupljati u doba
izbijanja pupoljaka.
U traktatu (raspravi) Dudzi lungthem o rokovima saku­
pljanja biljaka mogu se pročitati i ovi korisni saveti: sta-
bljiku treba sakupljati kada je sočna; korenje kopati u pro-
leće; lišće skupljati leti; cvetove u sred leta; plodove ujesen,
a smolu u proleće i u jesen.
Purgativno (pročišćavajuće) lekovito bilje treba sakup­
ljati u jesen, kada presuše sokovi i snaga trave se usmeri
prema Zemlji. Biljke koje izazivaju povraćanje treba sakup­
ljati u vreme otvaranja pupoljaka, kada je snaga trave usme-
rena nagore. Posebno su dobre berbe kada se pojavljuje
Mesec.
U traktatu Baro-dalaj čzud rečeno je da se u periodu od
sedmog do petnaestog dana lunarnog meseca (druga čet­
vrtina meseca) lekovite biljke pretvaraju u nektar. Lekovito
bilje sakupljeno za vreme Sunčevih i Mesečevih pomra­
čenja pretvara se u otrov.
Lekovito bilje treba sakupljati brižljivo i ne dozvoliti da
na njega padne pljuvačka ili prljavština.
3. Treba odabrati dobre uzorke i osušiti. Biljke, radi
sušenja, treba rasprostrti i ne lomiti ih za vreme sušenja.
Biljke s hladnim svojstvima treba sušiti na prohladnom
mestu, u senci (na tamnom mestu), a sa zagrevajućim svoj­
stvima - na toplom mestu pored vatre ili na Suncu. Biljke
treba čuvati od dima i stranih mirisa, između ostalog, i od
mirisa drugih lekovitih biljaka. Na takav način pripremljene
biljke imaju neizmernu snagu.
4. Biljka mora biti sveza. „ Ulje i vatru ni za trenutak ne
smete spajati". Isto tako svež lek ili lekovita sirovina, pri­
premljena za upotrebu, ne srne se mešati sa starom jer će
sveza izgubiti snagu. Gubitkom mirisa biljka gubi snagu.
Ako osušeni cvetovi gube boju - nestala je njihova snaga.
Dobri plodovi drveća čak i pri dužem čuvanju, za razliku od
plodova trava, ne gube snagu.
5. Izbaciti otrov. „Neotrovno korenje sadrži otrov u
kori, a stabljike otrov u granama.
Kod grana su otrovna mesta račvanja, kod lišća - pe­
teljke, kod cvetova - čašice, a kod plodova - košćice. Kod
biljaka koje sadrže mleko u košćicama otrovi su neophodni.
Mlečni sok, srž i smola ne sadrže otrove.
Kod svih biljaka (sadnica) otrov je u kori, a kod ploda
otrov može biti u ljusci ploda. Lekovi bez otrova su blagi i
lako se apsorbuju.
Neotrovno korenje i lišće, koji ulaze u sastav lekova u
čistom obliku, treba sakupljati posebno. Neke biljke ne
smeju se sakupljati zajedno s korenjem, lišćem i cvetovima
— takve berbe ne smatraju se lekovitim."
Poslednja dva pravila Sedmočlanog specijalnog pri­
ručnika: „sakupljena sirovina mora biti meka" i „čuvati je
raspoređujući je po podudarnosti" objašnjena su u priru­
čnicima u kojima su dati recepti. Ali i bez toga jasno je da se
ne smeju zajedno čuvati biljke koje imaju toplu i hladnu
prirodu. To pravilo mora se poštovati i pri sastavljanju
lekovitih smeša jer, u suprotnom, toplotna svojstva neu-
tralisaće hladna. Pored toga, potrebno je uzimati u obzir
osobine ukusa.
Smatra se da biljke imaju svežinu godinu dana, a zatim
gube snagu, pa ih treba upotrebiti u toku godine.
Za smešu koja snižava temperaturu „konj" je snežna
voda.
Za smešu protiv prehlade „ konj "je šećer, sirup ili med s
ključalom ili toplom vodom.
Kupanje u jutarnjoj rosi
Covečji organizam može kroz kožu apsorbovati samo
neznatnu količinu vode. Voda je, posle Sunčeve svetlosti,
drugi izvor energije po snazi. Slobodni elektroni, koji se
nalaze u suvišku vode, kroz akupunkturne tačke na koži
prodiru i cirkulišu u organizmu velikom brzinom koristeći
efekat „natezanja protona".Rezultat toga je da se stvara
kanal superprovodljivosti i superprotoka tečnosti. Dolazi ne
samo do stvaranja energije nego i do prenosa materija sa
površine kože u dubinu organizma. Sve ove pojave uočene
su u kineskim kanalima, koji povezuju akupunkturne tačke s
unutrašnjim organima.
Biljke ujutro luče lekovite materije koje se ukapavaju u
jutarnju rosu. Prva je o tome govorila proročica Vanga. Ona
je čak savetovala da se za ishranu koriste jutarnja rosa i
odvari od trava kroz kožu, jer je mnogo efikasnija ishrana
kroz kožu, nego kroz usta. Da bi se okupali u rosi treba izaći
na poljanu, po kojoj je pala rosa, prostrti na travu čisto
platno ili čaršav, sakupiti rosu s biljaka i umotati se tim
platnom (čaršavom). Rezultat te terapije jeste da se or­
ganizam puni ogromnom energijom i lekovima. Na isti
način mogu se koristiti i odvari od trava.
San na jastuku od trava
Da li ste probali da spavate na jastuku od trava? San je
lagan i prijatan, a telo živahno i bodro.
Navlake za jastuk šiju se od pamučne tkanine. Za leto se
mogu birati tkanine koje rashlađuju, a za zimu tkanine koje
zagrevaju. Trave se ne smeju presušiti i upotrebljavati duže
od godinu dana. Jastuk se mora povremeno provetravati.
Navodimo neke od varijanti punjenja jastuka:
1. Trave muške paprati (Dryopteris filix-mas (L.) sc-
hott.) - 3 dela, pesčanog smilja (Ambrosia maritima) - 1
deo, nane (Mentha piperita) - 2 dela, Cetine od bora - 3 dela.
2. Vranilova trava (Origanum vulgare) — 1 deo, lišća
hmelja (Humulus lupulus) - 3 dela, povratič (Tanacetum
vulgare) - 2 dela.
3. Pelena (Artemisia absinthium) — 1 deo, čubra (Sa-
tureia hortensis) - 1 deo, mladih listova topole (Populus
nigra) — 2 dela.
4. Čubra - 1 deo, šišarki hmelja - 2 dela i pelena u cvatu
— 1 deo.
5. Listova hmelja - 2 dela, muške paprati - 3 dela i
hajdučke trave (Achillea millefolium, A. nobilis) - 1 deo.
6. Listova crne ribizle (Ribes nigrum) — 2 dela, latica od
cveta šipka (Rosa canina) - proizvoljno (otprilike) i nane -
1 deo.
7. Ružmarina (Rosmarinus) — 2 dela, nane — 1 deo i
povratiča — 2 dela.
Sastav treba menjati u zavisnosti od individualne oset-
ljivosti na trave.
Probajte da se koristite pojavom bioenergetske rezo-
nanse i napunite jastuk travama i cvetovima koji vam od­
govaraju prema horoskopu. Zapamtite, sve teče i sve se
menja. Jedne trave i cvetovi više odgovaraju leti, a druge —
kada je hladno; jedne - u mladosti, a druge - u starijem dobu
itd. Probajte i pronađite svoje.
 BIOENERGETSKOINFORMACIONA
REZONANSA IZMEĐU CVECA I
LJUDI
Cveće je svojim oblikom, mirisom, cvetom i drugim
svojstvima sposobno da stupa s čovekom u bioenerget-
skoinformacionu razmenu. U nekim slučajevima ta raz-
mena blagotvorno deluje na čoveka, a u drugim nepovoljno.
Iz vlastitog iskustva poznato vam je da postoje ljudi koji
neko cveće ne podnose, dok drugo obožavaju. Navodim
neke odnose između cveća i ljudi koji se preporučuju za
ljude rođene u određenom znaku zodijaka.
Ovan - jasmin (Jasminum officinale), grasta (aro­
matični grašak).
Bik - đurđevak (Convallaria majalis).
Blizanci - ruža (Rosa).
Rak - orlovi nokti (Lonicera caprifolium).
Lav - gladiola.
Devica - astra (Aster amellus).
Vaga - neven (Calendula officinalis).
Škorpija - hrizantema.
Strelac - narcis (Narcissus).
Jarac - karanfil (Dianthus caryophyllus).
Vodolija - ljubičica (Viola odorata).
Riba- beli ljiljan (Lilium), zvezdan (Lotus corni-
culatus).
Zapamtite: u prisustvu đurđevka ginu svi drugi cvetovi
jer on usisava energiju. Bokvica i aloja deluju isto tako. Eto
zašto ih stavljaju na rane, posekotine i gnojne čireve. Topola
guši drugo drveće.
DRVEĆE I ŽBUNJE (GRMOVI)
BREZA (Betula alba). Koristi se skoro celo drvo: lis­
nati pupoljci breze ubrani u rano proleće, brezov sok, lišće,
katran i ugalj dobijeni pri suvoj destilaciji drvne mase breze,
a takode i brezova gljiva čaga (Inonotus oblujuus), koja
stvara naslage (izraštaje) na stablu breze. Smatra se da svi
delovi breze imaju svojstva da blagovremeno utiču na raz­
menu materija, da odstranjuju iz organizma šljaku (ne­
čistoću) i štetne materije koje se stvaraju kod zaraznih
oboljenja. Pupoljci i lišće breze imaju fitocidna svojstva.
Odvari i ekstrakti od njih koriste se kao sredstva za iz­
bacivanje mokraće (kao diuretik) i žuči. Tople kupke sa
odvarom od pupoljaka breze primenjuju se za lečenje ek­
cema. Unikatno svojstvo imaju lepljivi listići breze ubrani u
maju. Prema nekim podacima, oni nadmašuju ženj-šenj
(Panax ginseng), koji, obnavljajući čovekovu snagu, isto­
vremeno podstiču rast malignih tumora u organizmu. Listići
breze ne samo da obnavljaju čovekovu snagu i čiste krv, već
istovremeno ubijaju maligne neoplazme. Ekstrakt od mla­
dih listova koristi se kod bubrežnih grčeva, žutice, kao
stimulativno, protivupalno sredstvo i sredstvo za drobljenje
kamena. Odvar i parenje (10 grama na 200 grama vode) od
pupoljaka ili lišća primenjuju žene za vreme menstruacije
radi lakšeg izbacivanja krvi, a posle porođaja, počev od
dvanaestog dana posle porođaja - za olakšanje i ubrzavanje
posleporođajnog čišćenja. Kupke s ekstraktom od brezovog
lišća preporučuju se kod reumatizma zglobova i kostobolje.
Brezov sok od pamtiveka primenjuje se kod kostobolje,
artritisa, reumatizma, kao diuretičko sredstvo i sredstvo za
jačanje organizma. Preparat od očišćenog brezovog uglja,
koji se naziva karbolen, koristi se kao apsorbent kod tro­
vanja otrovima i bakterijskim toksinima, kod dizenterije,
meteorizma i kao antispazmatično sredstvo. U Rusiji je
ranije mnogo upotrebljavan brezov i lipov ugalj za lečenje
raznih oboljenja. Njega su vadili iz niske peči i stavljali u
činiju na sto. Upravo tim ugljem u staro doba čistili su creva,
lečeći oboljenja želuca. Jeli su po nekoliko parČića dnevno.
Posebno vole da ih jedu deca. Ugalj je lekovito sredstvo
koje je ranije spašavalo od sunčanog udara i glavobolje za
vreme suše i velikih vrućina.
VRBA (Salix). Ukus vrbe je gorak i opor. Ima izvan­
redna svojstva. Ta svojstva se posebno ispoljavaju u pro-
leće, kada vrba upija snagu prolećnog Sunca i otopljene
vode. Na cvetnu nedelju (nedelja pre Uskrsa) naši preci
šibali su se vrbovim granama. Uzimali su više vrbovih
grančica (u vidu metle) i počinjali da se šibaju od stopala pa
naviše do srca, a zatim leda (takođe od stopala naviše).
Snaga, nagomilana u grančicama vrbe, prelazila je pri tome
u čovečji organizam i čovek se osećao kao preporođen. S
metlom od vrbe dobro je mesti đubre iz kuće. Ona sakuplja
smeće kao što su kosa i crna paučina, koji se smatraju veoma
štetnim đubretom po zdravlje cele porodice. To đubre treba
spaliti. Grančice vrbe mogu otkloniti glavobolju. Radi toga
treba položiti dve grančice unakrst na glavu čoveka i pove­
zati glavu maramom. Vrba otklanja glavobolju propraćenu
temperaturom.
IVA (Salix alba). Najbolja je iva sa žutim cvetovima.
Njena priroda je hladna i suva u prvom stepenu. Njen sok
pomaže kod glavobolje propraćene temperaturom. Ako se
iva skuva i njenim odvarom opere glava odstranjuje se
perut. Miris ive jača srce. Njeno ulje jača želudac. Ako se
listovi ive zagreju na pari i zajedno sa sirćetom pri viju na
slezinu splašnjava njen otok. Ako se primeni kupka s njenim
odvarom pomaže kod zapaljenjskog oblika kostobolje.
Štetna je kod oboljenja mozga bez temperature. Zamena za
njene cvetove su cvetovi loze (vinograda). Miris njenih
cvetova koristan je za ljude vmće prirode (konstitucije).
Jača mozak. Iva je štetna za grudi. Ako se njeno lišće skuva i
odvar uzima izbacuju se gasovi iz organizma. Ako se iz lišća
iscedi sok i zakapa u uho on odstranjuje gnojna lučenja iz
uha. Ako se kora od korena ive skuva u vodi i odvarom
opere kosa ta smeša boji kosu u crno.
BREST (Ulmus campestris). Ako se njegovo lišće istu­
ca i pospe na gnojnu ranu (čir) rana će zarasti. Ako se
njegovo lišće, grane i koren skuvaju u vodi i stave obloge s
tim odvarom na mesta preloma kostiju to pomaže srastanje
kostiju. Ako se njegov koren ili lišće skuva u vodi i odvar
pije rastvara se sluz u organizmu. Uzima se 8,4 grama
odvara i dodaje malo vina. Kada se pojave plodovi bresta na
njima se pojavljuju i lepljive Ijuspice (listići). Ako se tim
ljuspicama namaze lice koža lica se čisti. Posle izvesnog
vremena ta lepljiva vlaga na brestu se suši i pojavljuju se
insekti, slični mušici, koji jedu lišće bresta. Ako se kora
bresta isitni i pomeša sa sirćetom i tom smešom namaze
koža blagotvorno je kod vitiliga. Ako se parče njegove kore
stavi u vatra iz njegovog kraja koji je ostao van vatre
isticaće sok. Ako se taj sok zakapa u uho čoveka koji je
ogluveo usled bolesti, povratiće mu se sluh. Ako se lišće
istuca, iscedi sok, podgreje i zakapa u uho, pomaže kod
gluvoće i smekšava otoke (tumore). Ako se sok pomeša s
medom i unese u oči, odstranjuje očnu mrenu.
RUŽA (Rosa). Najbolja je aromatična civena ruža.
Njena priroda je hladna i suva u prvom stepenu. Ima isu­
šujuća i ojačajuća svojstva. Njen miris pomaže kod gla-
vobolje propraćene temperaturom. Koristan je za srce, jača
ga, odstranjuje nesvesticu. Miris ruže koristan je za želudac,
jetru i trbušne organe. Ruža otklanja neprijatan miris znoja
ispod pazuha. Izaziva kijanje kod oboljenja mozga bez tem­
perature. Ako se legne na postelju prekrivenu laticama ruže
sprečava se lučenje semena pri polnom snošaju. Zamena za
ružu je lokvanj.
SOK OD RUŽE. Jača želudac i mozak. Smiruje glavo­
bolju propraćenu temperaturom. Jača srce i pomaže kod
lupanja srca. Ako se njime namaze telo, pije se ili se miriše,
uveseljava srce i jača čulne organe. Ako se njime isperu usta
jača desni. Ako se pije otklanja slabost srca. Ruža prou­
zrokuje stezanje u grudima. Njeno štetno dejstvo otklanja
slatko od ruže. Ako se popije 29,4 grama sveže ražine vode
tada će vas 12 puta proterati.
ŠIBLJE - VOLŽSKA VRBA (Vitex agnus castas). To
je vrsta vrbe koja raste na obalama reka (ima je dosta na
obalama Volge), kao i na pešćanim mestima. Njena priroda
je vruća u prvom stepenu i suva u dragom stepenu. Ima
opora i otvarajuća svojstva. Ako se njeno seme ili lišće stavi
na leda smanjuje polnu strast i prekida polucije. Ako se žena
okadi volžskom vrbom kod nje se smanjuje polna strast.
Ako se od njene drvene mase napravi štap i ponese sa sobom
na put, ma koliko išao peške nećeš se umoriti.
PLATAN (Platanus occidentalis, P. orientalis).
Priroda platana je hladna i suva u dragom stepenu. Ima
isušujuća svojstva. Ako se lišće i kora platana potope u
sirćetu, skuvaju i tim odvarom operu usta, jačaju zubi,
smiraje se bol i zaustavlja krvarenje iz desni. Ako se zagreju
na pari i kao obloga stave na kolena pomaže kod bolova u
kolenima. Platan je štetan za grudi. Njegovo štetno dejstvo
otklanja mleko. Zamena za platan je kora nara.
SREBRNA TOPOLA (Popidus nivea). Ima isušujuća
svojstva. Ako se isitni, pomeša s medom i unese u oči
izoštrava vid. Njeni plodovi štetni su za pluća. Njihovo
štetno dejstvo otklanja slatko divce. Zamena za srebrnu
topolu je platan.
PLODOVI JASENA (Fraxinus excelsior). Njihova
priroda je vruća u drugom i suva u trećem stepenu. Pojačava
polnu potenciju. Sok iz grana jasena daje sjaj očima i čisti
ih. Pomaže kod lupanja srca, smiruje i jača srce. Plodovi
jasena čine obilnim seme i pojačavaju polnu strast. Kora od
jasenovog drveta rastvara sluz. Lišće ima opora svojstva i
isušuje maligne gnojne rane. Najveća dozvoljena doza je 2,2
grama. Jasen je štetan za bubrege. Njegovo štetno dejstvo
otklanja tikva (bundeva). Zamena za jasen je orah.
LIST HRASTA (Ouercus robur). Njegova priroda je
hladna i ima opora svojstva. Ako se list hrasta istuca i pospe
na gnojne rane koje teško zarastaju one će se bizo izlečiti i
zarasti.
ŽIR (ŽELUD). Najbolji je krupni i slatki žir. Njegova
priroda je hladna u četvrtom i suva u dragom stepenu. Ima
opora svojstva. Pomaže kod oboljenja desni i zubobolje.
Zaustavlja krvarenje. Njegova spoljašnja ljuska ulazi u sme­
šu za farbanje kose i daje joj crnu boju i sjaj. Žir jača i ispira
želudac. Jača organizam i prekida menstruacije. Otklanja
slabost mokraćne bešike i prekida kapanje mokraće. Jača
polnu potenciju. Koristan je kod trovanja svim vrstama
otrova. Njegova smola pomaže kod vitiliga. Najveća doz­
voljena doza je 5,88 grama. Žir se sporo probavlja. Njegova
kora ima vrlo jako oporo dejstvo. Bolje je ne jesti ga sirovog
da ne bi oštetio mokraćnu bešiku. Treba ga ispeci i pomešati
sa šećerom, a zatim jesti — to je vrlo korisno.
ŠIPAK - DIVLJA RUŽA (Rosa majalis herrm.). Srž
šipka, koja se nalazi unutar ploda, treba izbaciti da ne bi
oštetila pluća (ukoliko se plod šipka jede). Ako se skuvaju
plodovi šipka i primeni kupka s odvarom, odlično pomaže
kod hemoroida, smiruje bol i pečenje. Cvet šipka je beo s
oštrim mirisom. Njegova priroda je uravnotežena. Ako se
sokom od šipka namaze lice štiti od štetnog dejstva Sunca.
Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Međutim, šipak
prouzrokuje zatvor. Njegovo štetno dejstvo otklanja med.
Prema drugim podacima, njegova priroda je vruća i suva u
prvom stepenu. Ima ispirajuća i razređujuća svojstva. Ko­
ristan je kod oboljenja nerava bez temperature. Sipak po­
maže kod pega. Otklanja zapušenost nosa, zagreva glavu i
mozak. Ako se isitni i njime namaze telo daje telu prijatan
miris. Ako se njegovi plodovi osuše i od njih svakog dana
pije čaj od 2,2 grama plodova tokom nekoliko dana, saču-
vaće se polna potencija i neće doći do preranog starenja.
KESTEN (Aescidus hippocastanum). Najbolji je krup­
ni i slatki plod. Njegova priroda je uravnotežena i suva u
prvom stepenu. Ima opora svojstva. Zaustavlja ispljuva-
vanje krvi. Pomaže kod oboljenja pluća. Mnogo goji telo.
Jača želudac i uopšte organizam. Otklanja slabost mokraćne
bešike i leci nekontrolisano isticanje mokraće kapanjem.
Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Najbolje gaje skuvati
uvodi i jesti. Njegovo štetno dejstvo nestaje pri kuvanju i po
ukusu postaje sladak. Žene ga mnogo jedu da bi se ugojile.
Zamena je žir.
ČEMPRES - KIPARIS (Cupressus sempervirens).
Najbolja vrsta je tamnozeleni čempres. Njegova priroda je
vruća u prvom i suva u drugom stepenu. Ima opora svojstva.
Jača kosu i daje joj crnu boju. Sprečava brzo starenje. Ako
se njegovi plodovi pomešaju sa smokvom pomaže kod gnoj­
nih rana u nosu, razjeda divlje meso u nosu i izbacuje ga.
Pomaže kod zaplitanja jezika, slabosti creva i mokraćne
bešike. Ako se u njegovom odvam uradi kupka pomaže kod
prehlade. Kada se zagreje na pari i stavi kao obloga na
testise pomaže kod otoka testisa. Jača obolele organe, leci
vitiligo i pomaže kod svih zapaljenjskih otoka (tumora),
ospi i bradavica. Odstranjuje bolesni nokat i pomaže rast
zdravog nokta. Štetan je za pluća. Ako se kuća (stan) okadi
njegovom drvnom masom svi insekti će pobeći iz kuće
(stana).
ŠIŠARKE ČEMPRESA. Njihova priroda je hladna i
suva. Imaju opora svojstva. Krema od šišarki čempresa
pomaže kod preponske kile. Zaustavljaju krvarenje i jačaju
nerve. Ako se istucaju i pomešaju sa smokvom, od te smeše
napravi fitilj i unese u nos, smeša razjeda suvišno meso u
nosu. Ako se skuvaju u vodi i žena se okupa u odvaru
materica koja je ispala vraća se na svoje mesto. Štetne su za
srce. Njihovo štetno dejstvo otklanja med. Zamena za ši-
šarke čempresa je kora nara.
LIST BRESKVE (Persica vulgaris). Ako se zagreje na
pari i stavi kao obloga na pupak deluje kao jako sredstvo
protiv glista.
CVETIĆ DUNJE (Cydonia oblonga). Jača srce i mo­
zak.
CVET JABUKE (Pyrus mains). Koristan je za mozak i
srce.
CVET KRUŠKE (Pyrus communis). Njegova svojstva
slična su svojstvima cvetova jabuke i dunje.
Dopuna svojstvima drveća
Kelti (drevni potomci Francuza, Engleza, Iraca), koji
su živeli u gustim prašumama, empirički su odredili vezu
između Čoveka i drveća. Oni su tvrdili da drvo, kao i čovek,
ima određene osobine, prednosti i nedostatke i zahteva
svoje uslove života. Prema njihovoj tvrdnji, svaki čovek ima
svoje drvo, koje ga leci od bolesti i pomaže mu da otkloni
umor. Zato, kada je čovek bolestan, uznemiren i neza­
dovoljan, treba da priđe svom drvetu da se nasloni na nje­
govo stablo i odstoji neko vreme i drvo će mu sigurno
pomoći.
 Navodimo spisak drveća, koje odgovara ljudima ro­
đenim pod njihovim znakom.
Jabuka : 23. decembra - 1. januara; 25. juna — 4. jula
Jela : 2. - 11. januara; 5 . - 1 4 . jula
Brest: 12. - 24. januara; 15. - 25. jula
Čempres: 25. januara —3. februara; 26. j u l a - 4 . avgusta
Topola : 4 . - 8 . februara; 5. - 13. avgusta
Kartaš : 9 . - 1 8 . februara; 14. - 23. avgusta
Bor : 19. - 28/29. februara; 24. avgusta - 2.
septembra
Iva : I. - 10. marta; 3. - 12. septembra
Lipa : 11. - 20 marta; 1 3 . - 2 3 . septembra
Lešnik: 2 2 . - 3 1 . marta; 24. septembra - 3. oktobra
Oskoruša : 1. - 10. aprila; 4 . - 1 3 . oktobra
Klen : I I . - 20. aprila; 1 4 . - 2 3 . oktobra
Orah : 2 1 . - 3 0 . aprila; 24. oktobra - 2. novembra
Jasmin : 1. - 14. maja; 3. - 11. novembra
Kesten :
15.-24. maja; 12. — 21. novembra
Jasen :
25. maja - 3. juna; 22. novembra - 1.
decembra
Grab : 4. - 13. juna; 1. - 11. decembra
Smoh'a : 1 4 . - 2 3 . juna; 12. - 20. decembra
Hrast: 21. marta - prolećna ravnodnevica
Breza : 14. juna - letnja opozicija
Maslina : 23. septembra — jesenja ravnodnevica
Bukva: 2 1 . - 22. decembra - zimska opozicija.
U ova saznanja keltskih žreca-druida (mnogobožački
starokeltski sveštenici)može se verovati, ali treba i pro-
veravati. Na svu sreću našli su se ljudi koj i to proveravaju. O
jednom takvom čoveku, E. J. Mejlicevu, piše M. Dimitruk u
članku Recept za dubravu (časopis „Svetlost" broj 4/90).
Evo nekih isečaka iz tog članka.
„Pre mnogo godina E. J. Mejlicev patio je od upale
trojnog nerva. Ležao je u bolnici ali je sve bilo uzalud.
Predloženo mu je da odstrani sve gornje zube - možda se u
njima krije infekcija koja provocira upalu? Za vreme re­
dovnog vađenja njemu su odmah izvadili tri zuba, čiji su
korenovi međusobno srasli. Bolje bila tako neizdržljiva da
je nisu mogli ublažiti nikakvi narkotici. Mejlicev je izašao
na ulicu da niko ne čuje kako jauče. U polusvesnom stanju
došao je do drveta i prislonio na njega obraz ... Kada se
osvestio — bolje nestao! Pogledao je u drvo i video daje to
topola.
Sledećeg dana izašao je na ulicu sa stolicom i odsedeo
kod topole oko 40 minuta, prislonivši se na nju obrazom. Od
tada se kod njega bol više nije pojavljivao."
Evo još jednog primera. „Lekovitu silu drveća, na uzor­
ku od nekoliko stotina Moskovljana, ispitivala je porodica
Galine Lvovne Rumjancove, po profesiji lekar. Posle teškog
gripa ona nije mogla da hoda. Ni lekovi, ni vitamini nisu
davali rezultate. Pomogle su borove dašćice. Stala je na
noge i odmah je pristupila svom boru, bolest se povukla."
U čemu je stvar? U prirodi postoji energetska razmena
između bilo kojeg živog bića i mrtvih predmeta. Metodom
biolokacije uspelo se utvrditi da neka drveća imaju svojstva
da uzimaju energiju, a druga daje predaju. Prilikom odu­
zimanja energije prvo se oduzima „loša", patogena energija,
a zatim i ostala energija. Pojedino diveće predaje univer­
zalnu energiju Kosmosa - pranu. A. F. Ohatin, magistar
fizičko-matematičkih nauka, pomoću instrumenata otkrio je
materijalne nosioceprane- mikroleptone. To su superlake
mikio čestice s masom nekoliko puta manjom od mase
elektrona.
Drveće koje „isisava" energiju kod 94 — 96% ljudi su
jasika i topola. Za neke ljude takvo drvo je jela. Jasika je
šampion po oduzimanju energije kako od ljudi, tako i od
bakterija. U jasikovom drvetu nikada nema truleži. Ta svoj­
stva jasike su čak zabeležena u rečniku Dalja.
 „Nad drvetom od jasike vračare vračaju za groznicu i
zube. Izrežu trougao iz kore jasike (svaka stranica označava
ime Svete trojice: Oca, Sina i Svetog duha), s njime trljaju
desni dok ne prokrvare i ponovo ga vraćaju na svoje mesto.
Ako se javljaju grčevi u nogama tada stavljaju cepanicu od
jasike na noge, a kod glavobolje na glavu. Čarobnjaci i
veštice, kada lutaju posle smrti, okreću se u grobu i pribijaju
jasikovim kolcem. Isto tako da kupus ne bi prokisnuo stav­
ljaju u njega parče drveta jasike. "
Za većinu ljudi hrast se pokazao kao izvor energije, koji
„pothranjuje" energijom organizam. Za neke ljude to su
breza, bor ili kesten. Oduzimati i davati energiju može,
pored živog drveta, i nameštaj napravljen od drveta! To
svojstvo drveća, da oduzima i daje energiju, našlo je svoj
odraz i u poslovici: ,,U boriku se veseliti, u breziku se ženiti,
a u j e l i k u - udaviti". Upamtite još jedno pravilo - metle koje
se upotrebljavaju u saunama uglavnom se prave od breze ili
hrasta, kao što vidite ne bez razloga.
Praktične preporuke za uspostavljanje lekovite bioener-
getske razmene ljudi i drveća su sledeće:
1. Pronaći drveće koje „isisava" i „predaje" energiju. To
se radi na sledeči način: izrezati tračicu aluminijumske
folije (folija od čokolade ili bombona) dužine 10 - 15
centimetara i širine 2 - 5 milimetara. Uzeti je za jedan kraj
kažiprstom i palcem i polako prići drvetu. Ako se donji kraj
tračice počne otklanjati prema drvetu znači da to drvo ima
„isisavajuća" svojstva, a ako se odbija prema vama, drvo
tada „predaje" energiju.
2. Ne prilazite malom i bolesnom drveću jer oni imaju
malo energije. Prilazite velikom i lepom drveću.
3. Kada pronađete veliko i lepo drvo potrudite se da se
družite s njim. Udvarajte mu se, negujte ga, pozdravite ga
prilazeći mu i oprostite se odlazeći od njega. Zahvalite mu
se, budite otvoreni s njim kao s najboljim drugom. To će
vam omogućiti da stupite u jaku bioenergetsku razmenu s
njim (nije bez razloga ozarenost udostojila Budu ispod
drveta).
Drvo će vam s voljom prenositi svoju energiju i dobijati
još veću iz Kosmosa, što će se blagotvorno pokazati na
njemu.
4. Ne stavljajte u spavaću sobu nameštaj i biljke s
„isisavajućim" svojstvima. Možete da obolite, kao što se to
desilo jednoj ženi koja je bolovala od astme. Kod nje se
iznad kreveta nalazila saksija s biljkom koja „isisava" ener­
giju. Kada je sklonila tu saksiju, prvi put je nakon više
godina, spokojno spavala.
5. Kada koristiti biljke koje „isisavaju", a kada biljke
koje „predaju" energiju? Isisavanje energije treba vršiti u
slučaju kada postoji suvišak energije u organizmu, koji se
ispoljava u vidu glavobolje, neuroze srca, osteohondroze,
gušavosti, bolova u jetri, kao i kod upala, opekotina i
trauma.
„Pothranjivanje" energijom treba vršiti kada je nema
dovoljno u organizmu. Nedostatak energije u organizmu
često se ispoljava kroz česte angine, prehlade, želuda-
čno-crevne poremećaje (nervoze), artritis, kao i hronična
oboljenja.

ORASI I SEMENA
ORAH (Iuglans regia). Najbolji je orah s tankom ljus­
kom, svež i pun (jedar). Njegova priroda je vruća u drugom
stepenu i suva u prvom stepenu. Ima rastvaraj uća svojstva.
Sok od njegovog lišća pomaže kod bolova u ušima. Od
zelene ljuske oraha priprema se ulje i njime farba kosa u
crno. Ako se sok od zelenog oraha pomeša s medom i unese
u oči odstranjuje očnu mrenu. Orahovo ulje pomaže kod
oboljenja bubrega, naprsnuća i bolova u čmaru, a takođe
jača bubrege. Zelena ljuska oraha sprečava trudnoću. Pepeo
od njegove ljuske isušuje rane. Zamena za sok od njegovih
listova je sok od crnog duda. Orah se brzo probavlja u
želucu, ali može naštetiti želucu, povećati količinu žute
mokraće i izazvati glavobolju. Štetan je kod kašlja. Ako se
uzima natašte izaziva povraćanje. Ako se pomeša s medom i
uzima u većoj količini, izbacuje pljosnate i dugačke gliste.
Ako se pomeša s rutvicom (Ruta graveolens) i medom i
obloga s tom smešom prisloni na otok mlečne žlezde, otok
će splasnuti. Pomaže i kod grča nerava. Ako se orah istuca i
stavi na pupak čoveka koga boli stomak, bol će prestati. Ako
se ljuska oraha spali i pepeo pomeša s vinom i maslinovim
uljem, a zatim namaze glava deteta, jača koren kose i pod­
stiče njen rast. Ako se sažvaće jezgro starog oraha i stavi na
maligni tumor ili se namaze time furunkul (čir), oni nestaju.
Ako se zeleno lišće oraha istuca, pomeša sa željeznim opi­
ljcima, ostavi da odstoji nedelju dana (uz svakodnevno
mešanje) i tom smešom namaze kosa, obojice se sede dlake.
Ako se zelena ljuska skuva u vodi i odvarom isperu usta,
jača desni i zube. Ako gojazni ljudi spavaju u senci oraha
oni brzo smršaju. Ako se orah istuca i njime namaze lice
odstranjuje pege. Ako se jezgra oraha pomešaju s medom,
ostave da odstoje i zatim jedu, zagrevaju bubrege i pro­
čišćavaju organizam (delujupurgativno). Orasi pomažukod
prehlade želuca. Ako se pepeo od ljuske oraha pomeša s
vinom i uzima ili se naprave svece i unesu u vaginu, spre­
čava se krvarenje. Ako čovek posti i jede samo orahe po­
maže kod grčeva u nogama i spazma nerava. Takođe po­
maže ako se jezgra starog oraha sažvaće i time namaze lišaj
kod deteta. Ako se 29,4 grama kore skuva i odvar popije,
izaziva povraćanje s izbacivanjem lepljive sluzi. Odvar po­
maže i kod bolova u krstima. Ako se svezom korom od
korena oraha 3 dana po jedanput dnevno mažu usta očistiće
se mozak i ojačati čulni organi. Orahovo ulje je korisnije od
bademovog. Zamena za orah je ulje od ljubičice.
BADEM (Amygdalus communis, Primus amygdalus).
Najbolji je krupan i jedar plod. Njegova priroda je urav­
notežena. Badem umereno hrani telo. Oljušteni badem je
koristan kod suvog kašlja, ispljuvavanja krvi, oboljenja
mokraćne bešike i creva. Deluje purgativno, čisti grudi i
smiruje peckanje pri mokrenju. Ako se pojede sa šećerom
stvara obilno seme. Koristan je i za pluća. U isprženom
stanju koristan je za želudac. Sporo se probavlja. Štetno
dejstvo badema otklanja šećer, kao i sirupi od kiselog voća
(nesazrelo grožđe, jabuke itd.). Njegovi rashlađujući i opori
sastojci nalaze se u spoljašnjoj ljusci, a ne u jezgru. Ljusku
badema treba odstranjivati jer je otrovna. Zato badem treba
potopiti u ključalu vodu i ostaviti u njoj oko minut.
KIKIRIKI. Njegov ukus je sladak i malo opor. Zagre­
va organizam. Povećava sluz i žuč u organizmu i smanjuje
gasove. Preporučljivo ga je jesti u manjim količinama.
 SEME SUNCOKRETA (Helianthus annum). Ame­
rički indijanci vekovima su ga koristili kao hranu. Stanov­
nici Balkana i Rusije u današnje vreme mnogo ga koriste.
Belančevine suncokreta imaju veliku biološku vrednost -
bogatije su od mesa, jaja ili pilića, a suncokret je izvor
drugih hranljivih materija. Seme suncokreta lako se pro­
bavlja. Suncokretovo ulje je veoma dobro i jedno je od
najboljih za ishranu. Kao izvor vitamina D seme suncokreta
je mnogo dragocenije od ribljeg ulja iz jetre bakalara, koje
ima dosta sporednih efekata. Ulje suncokreta odlično je za
začinjavanje salata.
SEME KISELJAKA (Rumex acetosa). Najbolje je
sveže i sočno sa crvenkastom nijansom. Njegova priroda je
hladna i suva. Ima jako oporo dejstvo. Cisti creva, jača
organizam i zaustavlja proliv. Štetno je za bubrege. Njegovo
štetno dejstvo otklanja šećer i morač (Foeniculum vulgare).
Kažu, da ako žena zaveže u maramicu seme kiseljaka i
pri veže na ruku neće zatrudneti. Najveća dozvoljena doza je
5,88 grama.
SEME MAJČINE DUŠICE (Thymus serpyllum. T.
Vulgaris). Najbolje je baštovansko seme s crnkastom ni­
jansom. Njegova priroda je vruća i suva. Izaziva men­
struaciju i omogućava lak porođaj. Najveća dozvoljena
doza je 5,88 grama. Korisno je kod gasova u stomaku.
Štetno je za pluća. Zamena za seme majčine dušice je nana
(Mentha piperita).
SEME SALATE (Lactuca sativa, L. serriola tomer).
Njegova priroda je hladna i suva. Podstiče san i uspavljuje.
Smanjuje polnu potenciju. Korisno je za ljude koji pate od
noćnih polucija. Prekida lučenje semena i suši ga. Najveća
dozvoljena doza je 2,94 ili 5,88 grama.
SEME ŠPARGLE (Asparagus officinalis). Njegova
priroda je hladna i vlažna. Čini obilnim seme i jača polnu
potenciju. Ima otvaraj uća svojstva. Stvara obilno mleko kod
žena. Najveća dozvoljena doza je 5,88 grama. Štetno je za
slezinu. Njegovo štetno dejstvo otklanja med.
SEME CRNOG LUKA (Allium čepa). U njemu se
nalazi suvišak vlažnosti i toplote. Zbog toga ovo seme
pojačava polnu potenciju kod ljudi hladne prirode.
SEME REPE (Lappa tomentosa). Priroda mu je vruća i
vlažna. Ono pojačava polnu potenciju. Izaziva gasove. Ako
se seme repe zamota u maramicu i obesi oko vrata pomaže
kod preponskog otoka (micene). Ako se seme jede jača
polni ud kod muškarca. Najveća dozvoljena doza je 5,88
grama. Štetno je za slezinu. Njegovo štetno dejstvo otklanja
seme dinje.
SEME MIRODIJE (Anethum graveolens). Njegova
priroda je vruća i vlažna. Ono povećava lučenje mleka kod
žena. Ako se seme ispeče i pečenim semenom mažu he-
moroidi i deo oko njih oni će nestati. Štetno je za mokraćnu
bešiku. Štetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme miro­
dije je list mirodije.
SEME LANA (Linum us i ta tiss i mum). Njegova priroda
je vruća u prvom stepenu i uravnotežena. Seme lana ima
smekšavajuća i zavarujuća svojstva. Ako se semenom lana,
pomešanim s vodom, namaze lice odstranjuju se pege s lica.
Ako se sa sluzi od semena lana namaze kosa, podstiče rast
kose. Ako se uljem od semena lana namaze kosa i zatim
pospe olovnim liskunom, izlečiće se ćelavost. Seme lana
stvara obilje mleka kod žena, a isto tako i mokraće. Po­
većava polnu potenciju. Ako se žena okupa u odvaru od
semena lana nestaće otok (tumor) materice. Njegovo štetno
dejstvo otklanja med. Ako se seme pomeša s medom i jede
povećava se polna potencija. Ako trudna žena primeni, u
sedećem položaju, kupku u odvaru od semena lana lako će
se poroditi. Seme je korisno kod svih bolova u crevima.
Pomaže kod naprsnuća čmara.
 SEME BOKVICE (Plantago major, P. media, P. lan- kada je toplo, dovodi do prestimulacije našeg organizma
eeolata). Njegova priroda je hladna i suva. Najbolje je toplotom i suvoćom. Zato se u narodu vekovima orasi upo­
sočno seme s cmkastim i crvenkastim nijansama. Ima opora trebljavaju tek posle završetka letnje žege, pa se prema
svojstva. Pomaže kod zatvora jetre, bubrega i ishijasa. Naj­ narodnom verovanju i iskustvu orasi jedu tek posle trećeg
veća dozvoljena doza je 8,8 grama. Štetno je za pluća. orahovog spasa (28. avgusta). Uopšte postoje tri spasa -
Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Zamena za seme bok- medeni (14. avgust), jabukov (19. avgust) i orahov (28.
vice je seme kiseljaka (zelja). avgust), koje je narod od pamtiveka primenjivao s ciljem da
SEME ŠARGAREPE (Daucus sativas, D. Carota). se sačuva od neblagovremene upotrebe tih produkata, koji
Kažu da pomaže kod malignih gnojnih rana. Izaziva polnu imaju štetno dejstvo ako se jedu pre tog roka.
želju. Pojačava mokrenje i izaziva menstruaciju. Pomaže
kod oboljenja nerava.
SEME ROTKVICE (Raphanus raphanistrum). Naj­
bolje je sočno seme s crnkastom ili crvenkastom nijansom.
Priroda mu je vruća i suva u drugom stepenu. Odstranjuje
pege kao i bele mrlje kod vitiliga. Izbacuje gasove iz sto­
maka i slabi njihovu snagu. Najveća dozvoljena doza je 2,88
grama. Štetno je za jetru. Ako se uzima sa sirćetom izaziva
povraćanje, stvara obilnu mokraću i splašnjava otok slezine.
Njegovo štetno dejstvo otklanja koriandar (Coriandrum
sativum) i šećer.

Uputstva za bolju upotrebu oraha i semena

Semena obezbeđuju životnu snagu i program razvoja

biljaka. Kada sazre i otpadne seme treba da preživi ne­
pogodne klimatske uslove, kao što su vlažnost zemlje i
hladnoća zimi. Radi toga semena i orasi imaju suprotna
svojstva tim nepogodnim uslovima - vatrenost i suvoću, da
bi mogli da izdrže sve neprijatne klimatske uslove. Kada ih
uzima, čovek dobij a njihovu snagu i sposobnost da se sup­
rotstavi štetnim i nepovoljnim uslovima godišnjih doba,
posebno zime. Orasi i semena su hrana, koja je namenjena
samoj Prirodi u zimskom godišnjem dobu. Ako se uzima leti

POSLASTICE
MED. Najbolji je med sa dobrom aromom. Njegova
priroda je vruća i suva u drugom stepenu. Med čisti uši i
poboljšava sluh. Ako se pomeša s kristalisanom solju čisti
gnojne rane u ušima. Med povećava prirodnu toplotu
organizma i zato je koristan za stare ljude. Med je, takode,
koristan za ljude hladne prirode i kod prehlade jetre i želuca.
Podstiče polnu strast. Cisti maligne gnojne rane. Najveća
dozvoljena doza je 52,9 grama. Štetan je za ljude vatrene
prirode. Njegovo štetno dejstvo otklanja sirce.
Kažu daje dobar proletnji ili letnji med s crvenkastom
nijansom. Jesenji i zimski je lošiji. Takođe, kažu, da med
ima izvlačeću snagu i da odstranjuje vlagu iz dubine
organizma i sprečava plesnivost sokova u organizmu. Med
se pretvara u žutu žuč i sprečava stvaranje sluzi. Ako se
zagreje nad parom (u posudi s vrelom vodom) i u tom stanju
jede ili se uzima bez zagrejavanja s toplom vodom, čisti
grudi od vlage, povećava polnu potenciju i pomaže
obolelima od paralize. Med podstiče stvaranje zdrave krvi.
Štetan je zimi za mlade ljude. Ako se pije s toplom vodom
izaziva povraćanje. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju nar,
kiseljak i voće. Upamtite, upotreba meda preporučuje se tek
posle mednog spasa (28. avgusta) i završava se početkom
toplih dana (leta).
ŠEĆER. Njegova priroda je vruća i suva u prvom
stepenu. Ima pročišćavajuća svojstva. Slabi organizam.
Odstranjuje tanku opnu iz očiju. Pomaže kod prehlade i
kašlja. Otklanja suvoću u grlu i koristan je za glas. Otklanja
zatvore i deluje purgativno. Pomaže kod oboljenja bubrega i
mokraćne bešike. Izaziva lučenje žute žuči. Prema stepenu
starenja šećera povećava se njegova suvoća. Ako se pomeša
s kravljim maslom i ta smeša uzima izaziva menstruaciju.
Ako se 29,4 grama šećera pomeša sa 58,8 grama topljenog
kravljeg masla i uzima u toplom stanju pomaže kod bolova
u pupku. Ako ga žena uzima za vreme porođaja lako i brzo
će se poroditi.
SIRUP OD ŠEĆERA. Njegova priroda je vruća i
vlažna. Slično medu deluje purgativno.
ŠKROB. Najbolji je beli škrob. Njegova priroda je
hladna i suva. Škrob dobro goji telo. Škrob, dobijen iz
pšenice, sporo se probavlja i izaziva zatvor. Kažu da škrob
stvara crnu žuč.
HALVA. Priroda halve pripremljene sa šećerom je
umerena. Korisna je za sve tipove ljudi. Pomaže kod kašlja,
prouzrokovanog toplotom. Cisti pluća od vlage i zagreva
stomak. Prilikom uzimanja halve treba piti sok od kiselog
nara da bi se otklonilo njeno štetno dejstvo i da se bolje
rastvara kamen u mokraćnoj bešici i bubrezima. Halva s
makom pomaže kod prehlade, a pripremljena s medom
korisna jeza stare ljude. Halva s orasima je po svojoj prirodi
veoma vruća i korisna kod suvišne vlage u organizmu.
Uputstva za bolju upotrebu poslastica
Nikada ne upotrebljavajte poslastice posle jela. Pro­
bava i asimilacija šećera obavlja se u tankom crevu. Kad
dospe u želudac, gde već ima hrane, šećer će izazvati vrenje
i pokvariće vam svu hranu koju ste ranije uneli u organizam.
Jedite slatkiše pre jela ili napravite od njih poseban obrok ULJE (MASLO) I MAST (SALO)
hrane. U naše vreme sve je veoma zasićeno šećerom, pa ga
treba upotrebljavati stoje moguće manje, a med samo posle
mednog spasa.

MASLAC (BUTER). Njegova priroda je vruća i

vlažna u prvom stepenu. Ima probavna, rastvarajuća i
smirujuća svojstva. Ako se maslacem deci namazu desni
lakše im niču zubi. Pomaže kod suvog kašlja, ako se uzima
sa šećerom. Kod oticanja čmara i javljanja čvrstih otoka
(tumora) pomaže klistir od smeše maslaca i meda, koji
ujedno pročišćava. Maslac otklanja štetno dejstvo otrovnih
lekova, ali slabi želudac. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju
kiseli sokovi. Zamena za maslac je prečišćeno topljeno
kravlje maslo. Uzimanje maslaca s hlebom goji. Ako se
maslacem namazu ospice na koži, on ih otklanja.
PRETOPLJENI MASLAC (MASLO). Snaga
njegovog dejstva slična je maslacu. Njegova priroda je
vruća i vlažna. Po svojoj toploti maslo prevazilazi maslac.
Maslo smekšava čovekovu kožu. Kažu da ako se uzima
staro maslo ono pomaže kod ujeda zmije. Sto je maslo
starije, veća je njegova toplota a ima i proČišćavajuća svoj­
stva. Maslo smekšava grudi kod žena i dece i kondenzuje
vlagu. Ako se pomeša sa šećerom i gorkim bademom pos­
taje proti votrov u odnosu na sve vrste otrova. Ako se 29,4
grama masla pomeša s 176,4 grama soka od nara dobija se
dobar lek za lečenje dizenterije. Ako se maslo uzima natašte
pomaže kod zaostalog kašlja. Ako se sedam dana uveče lice
maže maslom, ono dobija sjaj i čisti se. Maslo ispoljava jak
uticaj na čoveka blage prirode. Pojačava lučenje žute žuči.
Njegovo štetno dejstvo otklanjaju kisele materije.
ULJE. Postoje mnoge vrste ulja. Najbolje je sveže ulje.
Njegova priroda je vruća i vlažna. Ulje ispravlja kosu i ne
dozvoljava joj da se rascveta. Vlazi glavu i uspavljuje.
Razmekšava telo i daje sjaj licu. Odstranjuje stezanje u
grudima i plućima. Prekida suvi kašalj, vlazi telo iznutra i
spolja. Razmekšava otoke (tumore) i pomaže kod grčeva, ali
slabi želudac. Njegovo štetno dejstvo otklanja voće s opo­
rim ukusom.
MASLINOVO ULJE. Njegova priroda je vruća i
vlažna. Najbolje je sveže i presno ulje. Ono pomaže kod
oboljenja želuca i jača desni. Ako se maslinovo ulje drži u
ustima sprečava znojenje. Sve vrste maslinovog ulja lece
prehladu jer brzo prodire u organizam i ispoljava toplotno
dejstvo. Maslinovo ulje opušta ceo organizam i pomaže kod
grčeva, prouzrokovanih naduvenošću creva. Veoma je ko­
ristan klistir s maslinovim uljem. Ako je maslinovo ulje
odstojalo godinu dana smatra se starim. Sto je starije nje­
gova snaga i korisna svojstva su sve veći. Zamena za staro
maslinovo ulje je ricinusovo ulje.
ODSTOJALO MASLINOVO ULJE. Njegova pri­
roda je vruća i suva u drugom stepenu. Pomaže kod čvrstih
otoka (tumora) prouzrokovanih gasovima oko slezine. Ako
se unese u oči deluje preventivno protiv katarakte. Pomaže
kod gnojnih rana i fistula.
LOJ OD PATKE, GUSKE. Njegova priroda je vruća,
vlažna i veoma nežna. Ako se od njega pripremi voštana
krema i njom namaze lice čisti kožu lica.
LOJ OD KOKOŠKE. Po prirodi je jačeg toplotnog
dejstva od gušćijeg loja.
SVINJSKA MAST. Najbolja je mast od mladog mu­
žjaka. Njena priroda je vlažnija od svih ostalih vrsta masti.
Po snazi dejstva svinjska mast približna je maslinovom ulju.
U odnosu na toplotno dejstvo slabija je od kozjeg loja.
Pomaže kod otoka (tumora) i gnojnih rana (čireva) u
crevima.
KOZJI LOJ. Jača organizam bolje od svih ostalih vrsta
masti (loja). Klistir s kozjim lojem pomaže kod gnojnih rana
(čira) u crevima. Ima jače dejstvo od svinjske masti, pošto
se brže zgrušava.
GOVEĐI LOJ. Po prirodi je topliji i suvlji od kozjeg
loja Zamena mu je loj od patke.
LOJ OD TELETA. Ima veću toplotnu vrednost od
goveđeg loja.
Uputstva za bolju upotrebu masti
Biljno i pretopljeno maslo (ulje), koštana srž i salo (loj)
koriste se za utrljavanje u telo i glavu, za klistiranje,
zakapavanje u uši, oči, nos i usta.
Vruća voda pomaže asimilaciju masti.
Maslo (ulje) je najbolje uzimati na gladan želudac
(natašte), ne mešajući ga s drugim materijama. Ko želi da
dugo živi, da pojača telesnu temperaturu, izoštri pamet i
razvije um neka upotrebljava pretopljeni maslac (maslo).
Kod koga je telo neuravnoteženo, preovladava suvoća i
ko želi da se ugoji - treba da uzima biljno ulje (zejtin).
Kod zamora od rada i briga, iscrpljenosti, zatvora
krvnih sudova dobra je koštana srž životinja.
Kod gnojnih rana (čireva), opekotina, bolova u kostima
i zglobovima, bolova u stomaku i materici, oboljenja uha i
glave - treba koristiti mast (loj).
Radi pročišćavanja uzimati pretopljeni maslac (maslo)
u osvit zore (natašte).
Ako se maslo uzima posle jela, pre jela ili za vreme jela,
ono ispoljava dejstvo na gornji, donji i srednji deo orga-
nizraa. U gornjem delti organizma - stvara sluz u grudima i
glavi; u donjem - deluje purgativno, a u srednjem delu
organizma - izaziva efekat izbacivanja žuči.
O tome šta se u organizmu dobro zamastilo, ukazuje
lakoća kretanja hrane i gasova, tj. prestaje da se suši ek-
skrement (izlazi u vidu kobasice), pojačava se telesna tem­
peratura i gubi se želja za uzimanjem masla.
Pretopljeni maslac (maslo) preporučljivo je upotreb­
ljavati zimi, biljnu mast (zejtin) - leti, koštanu srž i mast
(loj) - u proleće i danju.
Korist od masla: daje koži boju i sjaj, jača organizam,
izoštrava čula i krepi zdravlje starih ljudi.
Štetnost: kod prekomerne upotrebe izbacuje se kroz
gornji i donji deo tela i gubi se apetit. U proleće zejtin
pobuđuje sluz i žuč.
Zimi se usled upotrebe masti (loja, sala) javlja zimo-
grožljivost i slaba probava. To se l e c i gladovanjem, žeđu,
stavljanjem obloga na telo, povraćanjem, uzimanjem ku-
vanog graška i riže.
MLEKO IMLEČNI PRODUKTI
MLEKO. Postoji veliki broj vrsta mleka. Najboljim se
smatra mleko dobro uhranjene životinje. Priroda mleka je
hladna i vlažna. Mleko dobro hrani i zagreva organizam i
pojačava rad mozga. Ako se mleko žene dojilje zakapa u
uši, ono resorbuje plikove od opekotina i smiruje bolove.
Ako se zakapa u oči, otklanja bolove i zadebljanje očnih
kapaka. Ako se zakapa u nos, pomaže kod migrene.
Kozje mleko pomaže pri ispljuvavanju krvi i gnojnih
rana na plućima. Mleko žene dojilje korisno je kod gušenja
(teškog disanja) i tuberkuloze. Mleko u kombinaciji s me­
dom pomaže kod gnojnih rana (čira) u crevima i stvara
obilno seme pri snošaju. Najbolje od svega je uroniti u sveže
mleko užareno željezo i piti takvo mleko. Ono jača or­
ganizam i leci gnojne rane u crevima. Kiselo mleko utoljava
žeđ. Mleko goji čovekovo telo vlažne prirode, leci ekcem i
svrab. Ako se telo namaze kiselim mlekom pomešanim sa
sumporom, pomaže kod ekcema i lišaja. Treba svakodnev­
no piti po 176,4 grama mleka. Mleko stvara gasove. Nje­
govo štetno dejstvo otklanja med. Sve vrste mleka zame-
njuju jedno drugo.
Priroda svežeg mleka je vruća i vlažna, ali ima nešto
manje toplote (po toploti dostiže sredinu prvog stepena, a po
vlažnosti početni stadij um drugog stepena). Po svojoj
toploti mleko se nalazi između sluzi i krvi. Neki kažu daje
bliže krvi. Njegova priroda je uravnotežena. Mleko jača
organizam dece i odraslih. Najbolje je belo mleko, ne odviše
gusto i ne odviše retko, koje se posle kuvanja i stavljanja
kapi na nokat ne sliva s nokta. Od svih vrsta mleka najbolje
je mleko mlade žene. Posle njega po kvalitetu dolazi mleko
životinja koje su po svojoj prirodi bliske čoveku. Mleko
životinja, čije se meso čoveku gadi (pas, mačka i tome
slično) ima neprijatan miris. Dobro je mleko od ovce, koze,
krave, svinje, kobile i sličnih životinja. Najbolje je mleko
životinje koja ima belu boju i manju snagu. Mleko životinje
s crnom dlakom suviše je obojeno i sporo se probavlja u
poredenju s mlekom životinje bele dlake.
U proleće je mleko svih životinja vlažnije i gušće, jer u
to vreme one pasu trave čiji su sokovi masniji i gušći. Leti se
povećava toplota i suvoća mleka. Mleko životinja koje pasu
u planinama podnošljivije je i toplije od mleka životinja
koje pasu u šumi. Njihovo mleko je vodnjikavije i deluje
purgativno. Mleko starijih životinja je suvlje od mleka mla­
dih životinja.
Priroda mleka ima tri karakteristike: sirastu, vodenastu i
masnu. Ako se posebno razmatraju svaka je karakteristična
za sebe. Ako se mleko pomeša s medom pomaže kod gnoj­
nih rana u stomaku, prouzrokovanih dejstvom gustih vlaga.
Mleko čisti organizam od vlage i kondenzuje vlagu. Mleko
goji i čisti mozak. Mleko od žene dojilje daje dobru kivnu
sliku. Mleko je najbolje uzimati odvojeno od druge hrane i
ni sa čim ga ne mešati dok se ne završi njegova probava u
organizmu. Korisno je za ljude vruće i suve prirode. Čovek
sa zdravim želucem može da pije mleko s medom i šećerom
jer oni ubrzavaju probavu mleka.
Najbolje je piti mleko u proleće, kada je njegova priroda
uravnotežena a sirasta baza preovladava nad vodenastom.
Zimi ne treba piti mleko, dok ne prođe 40 dana zime.
Mleko koje je pokvareno opasnije je od svih dru­
gih otrovnih materija. Mleko je štetno kod svih oboljenja
sluzne prirode. Mnogo mleka prouzrokuje pojavu vitiliga i
vašiju. Mleko je lek za zaboravnost, nemir i strah od kojeg
se pomućuje razum.
Mleko je, takođe, štetno za zube, izaziva slepilo u oči­
ma, kokošije slepilo, lupanje srca i podstiče stvaranje ka­
menca u bubrezima. Njegovo štetno dejstvo nastaje usled
viška vlage, sluzi i krvi, koji se sadrže u mleku.
KRAVLJE MLEKO. Kažu da nije dobro mleko ži­
votinje koja kraće ili duže nosi plod nego čovek. Dobrim
mlekom smatra se mleko životinje koja nosi svoj plod isto
toliko meseci koliko i čovek. Mleko krave ima najviše
sličnosti s čovečjim. Ono je masnije, gušće i bolje hrani
čovekovo telo nego mleko drugih životinja. Kravlje mleko
se sporo probavlja.
KOZJE MLEKO. Njegova priroda je uravnotežena.
Pomaže kod prehlade, gnojne upale grla i ishijasa. Kažu da
je kozje mleko štetno za stomak jer koza brsti lišće drveća,
koje ima opora svojstva. Korisno je za želudac. Pomaže kod
zastarelih groznica i proliva, pošto koza jede gorke trave i
više skače, nego što pase.
MLEKO KAMILE. Ono je veoma žitko i vodenasto.
Ne izaziva zatvore, kao ostale vrste mleka, već otvara, Čisti i
osvežava jetru. Izoštrava vid, splašnjava zadebljanje slezine
i pomaže kod vodene bolesti. Korisno je kod hemoroida,
oboljenja želuca i pojačava polnu potenciju. Ako se pije sa
šećerom ulepšava ten žena, čisti kožu, uonnalizuje tem­
peraturu jetre i odstranjuje njenu suvoću. Najveća doz­
voljena doza je 350 - 700 grama.
OVČJE MLEKO. Masno je i gusto, daje mnogo masla
i sira. Pomaže kod gnojnih rana (čira) u crevima. Povećava
polnu potenciju. Pomaže kod trovanja svim vrstama otrova.
Poboljšava boju lica i jača mozak. Dejstvo mu je nešto
slabije od kozjeg mleka. Nije dobro za čoveka jer izaziva
krčanje i grčeve u stomaku.
MLEKO MAGARICE. Ako se njime ispiraju usta
jača zube. Pomaže kod kašlja, tuberkuloze, ispljuvavanja
krvi, teškog disanja (gušenja), oboljenja grudi, mokraćne
bešike i mokraćnih kanala - ako se svakodnevno pije ujutro
po 88,2 grama tek pomuzenog mleka. Mleko magarice, po
svojoj prirodi, razlikuje se od svih ostalih vrsta mleka.
MLEKO KOBILE. Brzo se probavlja. Izaziva men­
struaciju kod zastoja, ako žena sa njim uradi klistir. Zagreva
matericu i čisti je od gnojnih rana.
KISELO MLEKO. Pomaže kod dizenterije, tuberku­
loze, upale jetre i želuca. Otklanja štetno dejstvo otrova.
Kiselo mleko pomaže ljudima žarke prirode i pojačava
polnu strast. Korisno je za želudac, zaustavlja proliv, iz­
aziva apetit, normalizuje temperaturu tela i goji telo.
MLEZIVO. Štetno je za ljude vlažne prirode. Izaziva
grčeve, bolove u želucu, krčanje u stomaku, gubitak apetita i
stvara kamen u mokraćnoj bešici.
SIR. Postoji mlad i star sir. Bolji je prešan i mastan sa
prijatnim mirisom. Priroda svežeg sira je hladna i vlažna, a
zasoljenog vruća i suva. Od svežeg sira se goji. Koristan je
kod gnojnih rana u plućima i del uje purgativno. Štetno
dejstvo svežeg sira otklanja med ili šećer. Štetno dejstvo
starog sira otklanja orah, koji se jede zajedno sa sirom.
Uputstva za bolju upotrebu mlečnih produkata
Istraživanja akademika A. M. Ugoljeva dokazala su
očevidnu štetnost mleka životinja pri othranjivanju dece -
dojenčadi. Čak ni u drevnim dokumentima nije navedena
ishrana dece mlekom životinja. Hranite dete svojim mle-
kom, a kakvo je ono izučite u ovoj knjizi.
Mleko životinja upotrebljava se povremeno i u lekovite
svrhe, ali ne redovno. Pri redovnoj upotrebi mleka po­
stepeno se razvija disbakterioza, a iz kazeina (mlečna
belančevina koja se izdvaja za stvaranje vune, rogova i
kopita) stvara se lepak koji lepi kamen u bubrezima.
MESO
OVČETINA. Bolja je od kozjeg mesa i stvara dobni
krv. Korisna je za ljude hladne prirode. Izbacuje gasove iz
organizma. Meso od jagnjeta sočnije je od mesa odrasle
životinje. Pepeo od mesa ovna pomaže kod očne mrene.
Ako se njime maže koža l e c i vitiligo.
SVINJETINA. Hrišćani kažu da je bolja od dragih
vrsta mesa. Praseće meso je bolje. Najbolje je meso divlje i
zdrave svinje. Ono je bolje od jelenskog mesa. Goji telo.
Kažu, daje priroda svinjskog mesa bliska čovečjem. Za one
koji ne znaju evo jedne zanimljivosti - čovečje meso ne
razlikuje se od svinjskog ni po ukusu, ni po mirisu, ni po boji
i izgledu. Svinjetina je po prirodi gusta i lepljiva. Njeno
štetno dejstvo otklanja vino, koje se pije pri uzimanju svi­
njetine, a to dejstvo još otklanjaju halva i poslastice.
KOZETINA. Ona se sporo probavlja, slabo hrani telo i
stvara zlu krv. Meso od jareta je bolje.
GOVEDINA. Najbolje je meso mlade životinje. Gove­
dinu je najbolje jesti u proleće. Ona je po prirodi suvlja od
kozijeg mesa i ima manju toplotu. Goji telo. Govedina se
kuva sa sirćetnom čorbom da bi se sprečilo prodiranje štet­
nih sokova u želudac. Ona se sporo probavlja i predstavlja
gustu hranu - dobru za siromahe i radnike. Meso životinje
crne dlake prouzrokuje stvaranje oboljenja izazvanih crnom
žuči: vitiligo, ekcem, rak, kugu, gubu, proširenje vena, hi-
pohondriju, žuticu, tumor slezine i bolove. Štetno dejstvo
govedine otklanjaju cimet, biber i đumbir. Kada se govedina
kuva u kotao treba staviti koricu od dinje da bi se meso brže
raskuvalo.
TELETINA. Najbolje je meso novorođenog teleta. Pri­
roda teletine je vruća i vlažna. Teletina predstavlja umerenu
hranu i podstiče stvaranje dobre krvi. Štetna je za ljude koji
imaju uvećanu slezinu. Njeno štetno dejstvo otklanjaju fi­
zički rad i kupanje u kadi.
MESO BIVOLA. Spada u tvrde vrste mesa. Prou­
zrokuje stvaranje lošeg himusa, sporo se probavlja i op­
terećuje želudac. Njegova priroda je hladna i suva.
MESO ZECA. Ako se meso zeca ispeče i pojede po­
maže kod gnojnih rana u crevima. Ako se skuva i u nje­
govom odvaru okupa pomaže kod kostobolje i bolova u
kostima.
MESO JELENA. Ono se brzo probavlja i podstiče
mokrenje. Po svojoj prirodi je gusto i izaziva žuticu i stva­
ranje cme žuči.
KONJETINA. Ovo meso je tvrdo, sporo se probavlja,
prouzrokuje stvaranje cme žuči i teških oboljenja.
PATKA, GUSKA. Priroda njihovog mesa je vruća i
vlažna. Njihovo meso ima hranljiva svojstva. Salo od patke
i guske pomaže kod bolova u ušima i splašnjava otoke
(tumore). Kažu da ako se uzme deo guščjeg mesa, isprži ili
zagreje na nizinom ulju i njime namaze muški polni organ
pre snošaja žena neće zatradnjeti. Posle uzimanja guščjeg
mesa koža dobija sjaj. Najbolje je pečeno ili prženo meso od
guske i patke. Njegovo štetno dejstvo je što stvara suvišak
sokova i cme žuči u organizmu. Najbolje ga je jesti s ljutim
začinima. Guščje meso poboljšava glas. Jetra od masnog
gusana ili guske je veoma korisna, ukusna i stvara dobni
krv. Kažu daje čorba od nje bolja od čorbe napravljene od
mesa.
PETAO I KOKOŠKA. Najbolje je meso mladog pi­
leta. Njegova priroda je uravnotežena. Dobro goji telo i jača
mozak. Pročišćava glas. Buljon od dobro skuvanog mesa
kokoške koristan je kod astme. Ako se meso petla skuva s
mirodijom pomaže kod bolova u kostima. Kokošje meso je
štetno kod upale jetre. Treba ga jesti sa svežim i mekim
hlebom.
JAJE. Najbolje je kokošje jaje. Njegova priroda je
umerena u odnosu na toplotu i hladnoću. Ako se jajetom
opere kosa, ona dobija sjaj i brže raste. Belance pomaže kod
opekotina, a žumance splašnjava otoke (tumore). Ako se
jaje skuva sa sirćetom i takvo jede, jača srce, slabi želudac,
leci gnojne rane u crevima, proliv i zaustavlja krvarenje.
Ako se žumance jajeta stavi u lonac i u to doda malo brašna i
bibera, skuva i pojede, lako se probavlja, goji telo i pojačava
polnu potenciju.
RIBA. Priroda rečne ribe sa tankim krlj ustima je hladna
i vlažna u drugom stepenu. Od zasoljene ribe se goji. Sitna
riba je korisna kod glavobolje propraćene temperaturom.
Morska riba je korisna za pluća i čisti telo. Sveza riba
pojačava polnu potenciju. Zasoljena riba prekida lučenje
sluzi. Najbolje je posle njenog uzimanja izazvati
povraćanje. Slana riba rastvara sluz i izaziva žeđ i crni
vitiligo. Najbolje je jesti tu ribu sa sirćetom i čubrom
(Satureia hortensls). Ako je čovek stalno jede prouzrokuje
oboljenje nerava i glavobolju. Sveza riba stvara lepljivu i
staklastu sluz, zbog čega nastaju grčevi, paraliza i insult
(spoljne povrede). Njeno štetno dejstvo otklanja med, koji
se jede s ribom. Isto tako, dobro je uz ribu piti sirce.
Najbolje je odmah posle sveže jesti slanu ribu. Svezu ribu je
najbolje ispeci. Ne treba je davati ljudima obolelim od
ishijasa koji su po prirodi melanholici. Ribu je najbolje
kuvati u sirćetu: kad sirce počne da ključa treba staviti u
njega peršun i šafran, zatim izrezati ribu, staviti je u lonac sa
ključalim sirćetom i dobro skuvati uz dodavanje začina.
Kada se riba skuva treba je ostaviti da malo odstoji i posle
toga jesti. Njena priroda je hladna i uravnotežena. Pomaže
kod upale jetre i žutice. Štetna je za oči.
RAK. Rečni rak je bolji od morskog. Njegova priroda je
hladna i vlažna. Ima proČišćavajuća svojstva. Izoštrava vid i
odstranjuje beonu, goji telo i stvara obilno seme kod mu­
škarca. Ako se njegovim pepelom namazu otoci (tumori)
tada ih splašnjava. Rastvara kamen i izbacuje ga iz mo­
kraćne bešike. Buljon od raka pojačava polnu potenciju. U
skuvanom stanju je korisniji. Štetan je za mokraćnu bešiku.
Ako se rak spali i pepelom namaze mlečna žlezda žene
obolele od raka (malignog tumora) dojke izlečiće je.
Kako spaljivati raka: zagrejati bakarni lonac do usi­
janja, staviti u njega celog raka i pojačati vatru. Rak u loncu
ostaje dok ne izgori i ne pretvori se u pepeo. To treba raditi
leti kada se pojavljuje zvezda Sirijus, a Sunce se nalazi u
znaku Lava. Mesec je već prešao 15 svog kruga.
Uputstva za bolju upotrebu mesa
Upotreba mesa radi zadovoljavanja potreba organizma
energijom i belančevinama pokazala se kao velika zabluda.
Savremena ispitivanja naučnika došla su do sledećeg:
1. Naša crevna mikroflora sposobna je da iz hranljivih
sirovina nebelančevinaste prirode (kaša, povrće) sintetizuje
sve neophodne aminokiseline, vitamine itd. Organizam
upotrebljava te bakterijske mikroorganizme koji su, u
suštini, najdragocenije belančevine. Ako se direktno uzima
sirovina belančevinaste prirode (meso, riba, jaja, mlad krav­
lji sir i ostali sirevi) u crevnoj mikroflori razmnožava se
druga vrsta bakterija, koja je patogena za organizam i razara
2. Otkriće inducirane autolize (samoprobavljanja) be­
lančevinaste i nebelančevinaste hrane pokazalo je da se
sirovo meso brzo probavlja na račun fermenata, koji postoje
u svakoj ćeliji belančevina. Kuvano meso probavlja se is­
ključivo na račun fermenata i snage samog organizma. Me­
sožderi (grabljivice), jedući sirovo meso, koriste upravo taj
mehanizam probave hrane, pa je kod njih kraći želuda-
čno-crevni trakt i potpuno druga obrada hrane probavnim
sokovima. Na primer, pri žvakanju hrane kod njih je u usnoj
duplji kisela sredina, a kod ljudi lužinska. Čovečji orga­
nizam ima druge mehanizme asimilacije hrane, a njegov
probavili trakt po svojoj dužini nalazi se između probavnog
trakta mesoždera i travojeda. Ako se jede samo meso to je
veliko opterećenje za organizam. Izaziva velike reakcije
specifično-dinamičkog dejstva hrane, pri kojima se do 40%
energije, koja se sadrži u mesu, gubi na izbacivanje suvišne
belančevine iz organizma. Na Istoku je čak postojala i kazna
s mesom. Prestupnika su lišavali slobode, vezivali i hranili
samo kuvanim mesom. Posle mesec dana on je umirao u
strašnim mukama zbog jakog samotrovanja raspadajućim
produktima belančevina.
3. U našem organizmu svakodnevno se raspada i iz
njega izbaci prosečno 30 grama belančevinastih materija.
Takvu količinu belančevina u najsvežijem stanju stvara
naša mikroflora. Termički obrađeno meso stvara nagomi­
lanu belančevinu u znatno većoj količini (uporedite to s
cementom koji se slegao i ovlažio, pa ga treba ponovo
isitniti da bi kvalitetno mogao da obavi svoju funkciju).
Tome dodajte otrovne produkte raspadanja suvišne belan­
čevine iz patogene mikroflore i otkriće vam se u svoj
„lepoti" slika ishrane mesom.
4. Ako imate nameru da povremeno jedete meso, pre
njegove upotrebe pojedite veliku činiju lisnate salate, što će
pomoći da se belančevine bolje asimiluju u organizmu.

METALI I MINERALI
ZLATO. Najbolje je čisto zlato, bez primesa. Njegova
priroda je uravnotežena. Ako se drži u ustima pomaže kod
oboljenja grla. Ako se unese u oči poboljšava vid. Ako se
telo namaze zlatom ili se isitni i uzima pomaže kod lupanja
srca i jača srce. Ako se zlatom sprži deo kože na telu oko
srca brzo leČi srce. Najveća dozvoljena doza je 0,18 grama.
Zlato produžava život i leci pri trovanju. Štetno je za mo­
kraćnu bešiku. Njegovo štetno dejstvo otklanja med. Za­
mena za zlato je srebro. Ako se na vrat deteta obesi zlatna
ogrlica prestaće da se dere i plače, a zlato će ga zaštititi i od
padavice. Ko bude nosio na ruci zlatni prsten nikada neće
oboleti od razjedanja noktiju. Ko ga bude imao kod sebe
neće znati za tugu i što ga više ima biće radosniji.
SREBRO. Najbolje je čisto srebro. Njegova priroda je
hladna i suva u drugom stepenu. Ima jačaj uća svojstva, suši
gnoj i krv. Ako se srebro isitni i unese u oči jača opne očiju.
Srebro spada u materije koje jačaju srce. Pomaže kod he­
moroida. Ako se čisto srebro nakratko drži u ustima utoljava
žed. Srebro otklanja neprijatan miris ispod pazuha. Najveća
dozvoljena doza je 0,18 grama. Štetno je za mokraćnu
bešiku. Zamena za srebro je tirkiz.
BAKAR. Njegova korisna svojstva ista su kao kod
užarenog bakra. Iz bakarne posude ne srne se ni piti, ni jesti
jer prouzrokuje slonovsku bolest.
UŽARENI BAKAR. Njegova priroda je vruća i suva u
drugom stepenu. Ima pročišćavajuća i isušujuća svojstva.
Odstranjuje beonu. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama.
Štetan je za unutrašnje organe.
OLOVO. Njegova priroda je hladna i suva. Ako se u
avanu, napravljenom od olova, sa malim tučkom (takođe
olovnim) izbućka maslinovo, nizino ili ulje od dunje i tim
uljem namazu hemoroidi ili ospe (izrasline) oko anusa, one
će nestati. Ako se na ruci nosi prsten od olova iscrpljuje
organizam. Ako se olovni prsten pričvrsti na drvo koje ne
rađa ili mu plodovi pre vremena sazrevanja opadaju, drvo će
ojačati i dati obilan prinos.
KALAJ, KOSITAR. Najbolji je kalaj koji je mek kada
se stisne između zubi. Njegova priroda je hladna i vlažna.
Ako se na polni organ stavi obloga s parčetom vate natop­
ljenim u kalaju otklanja polucije. Štetan je za creva. Nje­
govo štetno dejstvo otklanja klistir.
ŽELJEZO. Njegova priroda je hladna i suva i ima
isušujuća svojstva.
MAGNETNI KAMEN. To je kamen koji privlači
željezo. Njegova priroda je vruća i suva. Ima ispirajuće
dejstvo. Ako ga žena za vreme porođaja drži u ruci lako će
se poroditi. Ako ga čovek drži u rukama otklanja bolove u
rukama i nogama. Pomaže kod tuberkuloze, ali je štetan za
jetru. Njegovo štetno dejstvo otklanja slatko drvce.
ALMAZ. Pri lomljenju čepa se na tri grane. Njegova
priroda je hladna i suva. Kažu, daje njegova snaga veoma
velika.
ĆILIBAR. Dobar je ćilibar koji je čist i prozračan.
Njegova priroda je hladna i suva u dmgom stepenu. Ima
opora i isušujuća svojstva. Ako se ćilibar isitni i njime
namazu zubi daje im sjaj, čisti ih, čini belim i jača ih.
Pomaže kod gnojnih rana u plućima. Jača trbušne organe.
Smanjuje polnu potenciju. Zaustavlja krv. Ako se ćilibar
priveže iznad otoka (tumora), otok nestaje. Najveća doz­
voljena doza je 2,2 grama. Štetan je za glas. Najbolji je
ćilibar boje voska, prozračan i crven sa žutom nijansom.
Kažu da po prirodi sadrži malo toplote i ako ga nosi trudna
žena neće pobaciti i uspešno će održati trudnoću. Ako se
ćilibar zapali pojaviće se veoma prijatan dim, po čemu se
razlikuje od falsifikata. Na litvanskom jeziku ćilibar (jantar)
- gintaras znači zaštitnik od bolesti. U njemu su otkrivene
soli jantarne kiseline, koja predstavlja biostimulator širokog
spektra. Jantarna kiselina kao gorivo sagoreva u bolesnim
ćelijama i u obolelim i slabim organima obnavlja životne
procese. Ćilibar pomaže pri oboljenju štitaste žlezde. Kod
većine ljudi on isisava energiju. Zato je koristan kod hiper-
funkcije štitaste (tiroidne) žlezde, ali je kontraindikativan
kod hipofunkcije te žlezde.
TERKIZ. Pomaže kod gnojnih rana (čireva) u stomaku.
Najbolji je nišapurski tirkiz. Njegova priroda je hladna i
suva. Ulje (masti) ga brzo kvari.
JASPIS. Po boji je sličan mesu. Ako se stavi oko vrata
ili na ruku štiti od zlih duhova. Ako žena nerotkinja priveže
jaspis iznad polnog organa ubrzo će zatrudneti i roditi dete.
Ako se obesi oko vrata pomaže pri oboljenju želuca.
NEFRIT. Najbolji je zeleni kamen. Veoma je koristan
za želudac. Ako se priveže oko krsta porodilje lako će se
poroditi.
SMARAGD. To je zeleni kamen. Najbolja vrsta je
prozračni smaragd. Njegova priroda je hladna i suva. Ima
isušujuća svojstva. Ako se unese u oči poboljšava vid i čisti
oči od beone. Koristan je kod svih oboljenja želuca i zau­
stavlja krvarenje. Ako muškarac i žena pre snošaja ispiju
prah od smaragda žena će zatrudnjeti. Ako se nosi na sebi
pomaže kod trovanja otrovima, gube i vitiliga. Leci ope­
kotine od vrele vode. Najveća dozvoljena doza je 0,18
grama. Štetan je za mokraćnu bešiku.
Još je Aristotel govorio da ako neko pojede parče sma­
ragda težine 8 zrna ječma sačuvaće se od dejstva otrova i
ujeda zveri. Treba ga uzimati preventivno, pre nego otrov
prodre u telo, da bi se čovek zaštitio od dejstva otrova,
opadanja kose i perutanja kože. Ako Čovek gleda u smaragd
izoštrava vid.
BISER. Najbolji je čist i blještav biser. Njegova
priroda je hladna i suva u drugom stepenu. Ima razredujuća
svojstva. Isušuje vlažne gnojne rane, jača oči, štiti ih od
oboljenja i odstranjuje beonu. Jača zube i daje im sjaj.
Razređuje krv i smiruje bol. Ako se biser drži u ustima jača
srce. Koristan je za trudnu ženu i čuva plod u utrobi.
Najveća dozvoljena doza je 0,36 grama. Štetan je za mo­
kraćnu bešiku. Zamena za biser u duploj dozi su koral i
sedef.
LAZURIT. Njegovo glavno svojstvo je što uvese­
ljava Čoveka jače od svih drugih lekova. Štetan je za
želudac.
GORSKI KORAL. Veoma je koristan za ljude
koji se trzaju u snu. Ako žena, kod koje se teško luči mleko,
namaze bradavice koralom mleko će se lako lučiti.
ALABASTER. Njegova priroda je hladna i suva
u drugom stepenu. Ako se ugradi u prsten i nosi na ruci
čoveku neće smetati čarolije i zle oči, postaće prijatan čak i
neprijatelju. Ugledna gospoda u Indiji od njega su izrađivala
pehare (čaše) i iz njih pili vino. Ako se istuca i njime
namazu zubi čisti ih.
KORAL. Postoji beli i civeni koral. Bolji je crve­
ni koral. Njegova priroda je hladna i suva u dingom stepenu.
Ima isušujuća svojstva. Jača srce. Ako se unese u oči jača
opne očiju, zaustavlja suzenje očiju i daje im sjaj. Koral jača
zube i daje im sjaj. Ako se obesi iznad želuca ili jetre
smiruje bol. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetan
je za pluća. Zamena za koralje ćilibar.
PIRIT (MARKAZIT). Najbolja vrsta pirita je bo­
je zlata. Njegova priroda je vruća i suva u drugom stepenu.
Ima opora svojstva. Izoštrava vid a očima daje sjaj. Ako se
malom detetu obesi pirit oko vrata prestaće da vrišti i plače.
Štetan je za pluća. Njegovo štetno dejstvo otklanja mleko.
HEMATIT. Najbolja vrsta hematita je jarkocrveni. To
je u stvari železna ruda krečnog sastava i boje krvi od
davnina poznata u Egiptu. Njegova priroda je hladna u
prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima opora i isu­
šujuća svojstva. Štiti oči od oboljenja, leci gnojne rane i
prekida suzenje očiju. Koristan je za lečenje ekcema očiju.
Pomaže kod ispucalih usana. Leci gnojne rane na plućima i
zaustavlja ispljuvavanje krvi. Ako se uzima ili unese u
vaginu prekida menstruacije i razjeda divlje meso. Najveća
dozvoljena doza je 2,2 grama. Štetan je za pluća.
MALAHIT. Po ukusu je sladak. Njegova priroda je
hladna i suva. Odstranjuje beonu s očiju, ako se istuca,
pomeša sa zrnom bibera i upotrebi kao obloga. Spada u
grupu otrovnih lekova. Koristan je kod svih vrsta vlažnih
gnojnih rana.
RUBIN (SAFIR). Najbolji su crveni rubin i rubin boje
nara. Njegova priroda je hladna i suva. Pomaže kod lupanja
i slabosti srca. Rubin prosvetljava dušu i dovodi u ravnotežu
čovekovu prirodu. Sprečava polucije. Kažu ako ga žena nosi
da će joj mleko presahnuti. Najveća dozvoljena doza je 0,18
grama. Zamena za rubin je zlato u istoj količini. Rubin
stvara dobro raspoloženje, hrani dušu i pojačava prirodnu
toplotu. Cisti krv i štiti od kuge.
LAZURIT. Najbolji je prozračni lazurit. Njegova pri­
roda je hladna u dragom i suva u trećem stepenu. Ima jaka
opora svojstva. Pomaže u lečenju melanholije i noćnih ko-
šmara, kao i bolesti cme žuči. Cisti srce i krv. Razgoni strah
i brigu. Koristan je kod oboljenja bubrega, uklanja bra­
davice i poboljšava stanje gnojnih rana. Pre upotrebe treba
ga oprati. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama.
AMETIST. To je ljubičasti kamen sa crvenom nijan­
som. Ako ga čovek nosi sa sobom izbaviće se od kostobolje.
Ako čovek pred spavanje stavi ovaj kamen ispod ležaja
izbaviće se od đavolskih iskušenja.
SARDER. Najbolji je crven i prozračan kamen. Nje­
gova priroda je hladna u prvom stepenu i suva u drugom
stepenu. Ima pročišćavajuća i opora svojstva. Poboljšava
vid, odstranjuje beonu i prekida suzenje iz očiju. Jača zube i
daje im sjaj. Jača srce. Najveća dozvoljena doza je 1,47
grama. Štetan je za grlo. Njegovo štetno dejstvo otklanja
seme tikve. Zamena za sarder je ćilibar. Ako se ugradi u
prsten i stavi na raku pobeđuje se neprijatelj u sudu.
MRAMOR (MERMER). Najbolji je beo i mek mra­
mor. Njegova priroda je hladna u drugom stepenu i suva u
prvom stepenu. Ima pročišćavajuća svojstva.
PEPEO. Njegova snaga je slična snazi materija iz kojih
je nastao. Najbolji je pepeo od hrasta. Njegova priroda je
vruća i suva i ima isušujuća svojstva. Pepeo od vinogradske
loze pomaže kod otoka mlečne žlezde i testisa. Štetan je za
želudac.
GLINA. Najbolje je koristiti specijalnu štamparsku gli­
nu. Njena priroda je uravnotežena, kao i priroda čoveka.
Ona raduje i veseli srce čoveka i pomaže kod svih oblika
trovanja otrovima. Ta vrsta gline prosvetljava dušu, jača je i
izoštrava čulne organe. Najbolja je glina koja miriše na
mirodiju i lepi se za jezik. Najveća dozvoljena doza je 2,94-
5,88 grama.
VITRIOL (GALICA). Najbolja je zelena galica. Nje­
na priroda je vraća i suva u drugom stepenu. Ima opora i
ljuta svojstva. Isušuje hemoroide i sporo zaustavlja men­
struaciju, a pomaže i kod fistula. Ako se galica isitni i
pomoću peruške unese u nos očistiće se mozak. Ako se
pomeša sa sokom od kaj sije i tom smešom ispere čmar on
jača i sprečava se njegovo ispadanje. Galica otkida odumrlo
tkivo.
SUMPOR. Najbolji je žuti sumpor. Njegova priroda je
vruća i suva u drugom stepenu. Ima razredujuća i izvlačeća
svojstva. Suši gnoj i krv. Ako se njime okadi pomaže kod
oboljenja pluća i starog kašlja, nastalog usled prehlade. Ako
se okade hemoroidi oni se lece. Ako se pomeša sa sirćetom i
namaze telo pomaže kod gube, vitiliga, lišaja i ekcema.
Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetan je za jetru.
Njegovo štetno dejstvo otklanja lubenica.
GIPS. Najbolja vrsta je beli i sjajan gips. Njegova
priroda je hladna u Pivom stepenu i suva u Drugom stepenu.
Ima opora i isušujuća svojstva. Ako se gips pomeša s nizi­
nom vodom i tom smešom namazu ženske grudi sprečava se
njihov rast.
SO. Najbolja je bela so. Njena priroda je vruća i suva u
drugom stepenu. Ima pročišćavajuća i rastvaraj uća svojstva.
So izbacuje gasove iz organizma, štiti od plesni, raspadanja
i trulenja. Resorbuje gustu vlagu. Ako se posoli hrana hlad­
ne prirode (sir, riba) njena priroda postaje vruća i suva. So
izaziva proliv i povraćanje. Cisti želudac i grudi od lepljive
sluzi. So je korisna za ljude vlažne prirode (Kapha), ali je
štetna za iscrpljene. Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama.
Ako se so mnogo uzima izaziva pregorevanje supstance
krvi, slepilo u očima, smanjuje seme i prouzrokuje ekcem i
svrab.
BRUSNI KAMEN. Njegova priroda je hladna i suva.
Ima pročišćavajuća svojstva. Ako se zagreje na pari i kao
obloga stavi na grudi žene sprečava oticanje mlečnežlezde.
SODA. Najbolja je bela soda. Njena priroda je vruća i
suva u drugom stepenu. Ima pročišćavajuća svojstva, otkida
odumrlo tkivo i pomaže sitnjenje hrane. Soda odstranjuje
pege i ospe s lica. Ako se njenim vodenim rastvorom opere
telo uništava vaši. Pomaže kod beone u očima. Razreduje
guste vlage u organizmu i splašnjava otok slezine ako se od
nje stavljaju obloge na telo. Klistir od smeše sode i soka od
smokava odstranjuje grčeve u stomaku. Ako se pomeša s
maslom ili medom i tom smešom namaze polni organ jača
polna strast. Zamena za sodu je boraks.
Ranije je bilo reči o bioenergetskoinformacionoj raz-
meni između biljaka, drveća i čoveka. Neke biljke mogu da
upijaju patogenu energiju čoveka, a druge da predaju čo­
veku pozitivnu energiju i time jačaju organizam. Ta pojava
uočava se i u carstvu minerala i metala. Pokazalo se, da bez
obzira na male dimenzije, metali i minerali imaju jako
energetsko polje. Ako je energetsko polje minerala (metala)
u rezonansi s energetskim poljem čoveka, ono jača čovečji
organizam, a ako nije razara ga i prouzrokuje razna ozbiljna
oboljenja. Evo jednog slučaja, prema priči J. Andrejeva.
Neki muškarac nosio je na ruci narukvicu od živopisno
odabranih minerala. Narukvica je bila veoma lepa i on je
skoro nikada nije skidao s ruke. Posle izvesnog vremena
kod njega se pojavila opšta slabost organizma, a zatim je
potpuno onemoćao i pao u krevet. Lekari nisu mogli da
ustanove uzroke te slabosti. Uzrok je bio u narukvici.
Kamenje ugrađeno u narukvicu svojim energetskim poljem
nije bilo u rezonansi s energetskim poljem tog čoveka, stoje
postepeno iscrpljivalo čovekovu energiju. Čim je skinuo
narukvicu čovek se brzo oporavio. Navedena informacija
pomoći će vam da bolje shvatite i analizirate metale i mine­
rale radi njihovog individualnog izbora.
Za ljude rođene u određenom znaku Zodijaka najbolji
su ovi metali:
Ovan (21. mart - 20. april): hijacint (lisnati cirkon),
brilijant, željezo.
Bik (21. april - 2 1 . maj): ahat, rubin, bakar (mesing).
Blizanci (22. maj - 21. juni): ametist, biser, živa.
Rak (22. juni - 23. juli): hrizolit, smaragd, srebro.
 Lav (24. juli - 23. avgust): berilijum, sarder, zlato.
Devica (24. avgust - 23. septembar): oniks, safir,
platina.
Vaga (24. septembar-23. oktobar): sarder, opal, bakar
(mesing).
Škorpija (24. oktobar - 22. novembar): topaz, čelik.
Strelac (23. novembar - 21. decembar): smaragd, tirkiz,
lim (pleh).
Jarac (22. decembar - 20. januar): kalcedon, granat,
olovo.
Vodolija (21 . j a n u a r - 19. februar): safir, ametist, radio­
aktivni uran.
Riba (20. februar - 20. mart): jaspis, akvamarin, nema
metala.
Crni dijamant odgovara Suncu.
Almaz (na arapskom jeziku znači najtvrđi) odgovara
Mesecu (Luni).
Srebro odgovara Mesecu, ono hladi.
Optakanje (ugrađivanje) kamenja
Berilijum i sarder optaću se (ugrađuju) u zlato. Hijacint
- u srebro. Biser se preporučuje nositi samo u ogrlici. Ostalo
dragoceno kamenje ugrađuje se u zlato ili srebro, prema
želji.
Magična svojstva dragog kamenja
Ahat - donosi pobedu nad protivnikom.
Almaz - štiti od neprijatelja i odstranjuje od žena
opasnost za vreme porođaja.
Ametist - podstiče zdravo razmišljanje i rasuđivanje.
Štiti od pijanstva.
Berilijum - podstiče na marljivost (vrednoću), štiti od
neprijatelja i izaziva simpatije.
Biser - štiti čednost.
Crni oniks - izaziva tugu i loše snove.
Granat - daje zdravlje i štiti za vreme putovanja.
Hijacint - čini ženu neplodnom i štiti od vodene
bolesti.
Hrizolit - štiti od kostobolje (gihta).
Jaspis - štiti od mržnje i otrova.
Kalcedon - štiti od opasnosti na putovanjima.
Koral - štiti za vreme epidemije.
Safir - podstiče uspešnost na poslu i čednost.
Sarder - donosi sreću i uspeh.
Selenit - izaziva simpatije.
Smaragd - poboljšava vid i štiti čednost.
Topaz — izaziva simpatije.
 iscrpljuje organizam. Najbolje je nositi vuneni veš. Nošenje
SVOJSTVA TKANINA vunene odeće korisno je za jetru i bubrege. Najbolja je
vunena tkanina ispletena od jagnjeće vune. Kažu da ako se
oko čovekovog vrata - pešaka priveže parče vune, neće se
umoriti bez obzira na to koliko pešači. Ako se jastuk napuni
vunom ili zečjim krznom dobro će se spavati.
PAMUCIKA. Najbolja je bela pamučika. Priroda nje­
nog semena je vruća u prvom stepenu i vlažna u drugom
SVILA. Njena priroda je bliska vrućoj. Ima vatrena i
stepenu. Njeno seme ima razmekšavajuća svojstva, pur-
isušujuća svojstva. Ako se spali i njen pepeo pojede raz­
gativno dejstvo i pojačava polnu potenciju. Ulje od pa-
veseljava čoveka i prekida lupanje srca. Ako se ne spaljuje
mučike pomaže kod hemoroida i prehlade bubrega i ma­
njena snaga je još veća. Odeća od svile greje umereno,
terice. Jača polni organ. Odeća od pamuka zagreva i opušta
slično pamučnoj. Najveća dozvoljena doza je 0,36 grama.
telo. Odeća od grube pamučne tkanine (sukna) ima isto
Kažu, ko nosi svilenu košulju neće znati šta su vaši. Svila
dejstvo, ali iscrpljuje telo. Seme pamučike čisti telo od
čisti organizam od viška sluzi i crne žuči, goji i izoštrava
tragova ospi - boginja. Najveća dozvoljena doza semena je
vid. Svila pojačava polnu potenciju. Štetna je za ljude vat­
5,88 grama. Njegovo štetno dejstvo otklanja koren slatkog
rene prirode. Njeno štetno dejstvo otklanja odeća od lana.
drvceta. Zamena za pamučiku je badem ili mak u istoj
LAN. Laneno platno hladi telo i u njemu se ne legu vaši.
količini.
Ako se tokom zime nosi lanena odeća čovek će smršati, a
SENTETIKA. Sintetička odeća i obuća izoluju čoveka
ako se nosi leti on će se ugojiti. Nekada su žene u Rusiji
od spoljne okoline, što paralizuje efekat bioenergetske raz-
mnogo nosile lanenu odeću da bi zaštitile polne organe i
mene s okolinom i prekida dostup slobodnih elektrona do
plod u utrobi. Laneno platno zasićeno je životnom ener­
akupunkturnih tačaka organizma. Rezultat toga je da čovek
gijom Zemlje, Sunca i vode, pa su se zbog toga u narodu na
postepeno, ali sigurno, slabi. Pogledajte - savremeni ljudi,
lanene košulje prišivali zaštitni znaci tih energija. Smatralo
naročito srednjeg i starijeg uzrasta, veoma brzo se umaraju.
se da od žene zavisi produženje ljudskog roda, tj. kakvu će
decu roditi: jaku i zdravu ili bolešljivu i slabu. Zato su žene
štitile svoje organe za reprodukciju. Danas je to zaborav­
ljeno, pa devojčice i odrasle žene nose kratke suknje, po­ Uputstva za bolju upotrebu tkanina
kazujući se požudnim i zlonamemim pogledima muškaraca.
Navedena svojstva tkanina imaju ogroman uticaj na naš
Upamtite - pogled ima posebnu energiju i to je naučno
organizam jer smo sa njima u stalnom kontaktu. Nosite
dokazano. U kratkoj haljini devojka, odnosno žena je ne­
samo tkanine od prirodnih materijala, a u zavisnosti od
zaštićena od uticaja crnih sila (magija) i raznih bolesti.
godišnjeg doba birajte je s toplim ili hladnim svojstvima.
Zaštićujte se radi budućih generacija dece.
Obavezno imajte u vidu svoju konstituciju da bi ih odgo­
VUNA I VUNENA TKANINA. Njena priroda je vru­
varajuća odeća uravnoteživala, a ne da ih pojačava ili slabi.
ća i suva. Ima zagrevajuća i isušujuća svojstva. Ako se nosi

VODA
Postoji više vrsta vode. Najbolja je voda koja je pro­
zračna, ukusna i koja kada se pije ne opterećuje želudac.
Njena priroda je hladna i vlažna.
K1SNICA. Kišnica je najbolja vrsta vode. Ona pomaže
probavu hrane i njeno širenje (dostavljanje) do svih organa.
Obezbeđuje vlažnost u organizmu i održava ga u ravnoteži.
IZVORSKA VODA. Izvorska voda je, takođe, veoma
dobra, ali ne iz svakog izvora. Dobra je ona izvorska voda
koja izvire iz tople zemlje ili iz kamena. Kažu da voda koja
se nalazi pod udarom severnog, istočnog ili južnog vetra
nije dobra. Treba koristiti vodu sa izvora koji su u zavetrini i
izloženi Suncu.
STAJAĆA VODA. Stajača voda nije dobra. Ona se ne
srne piti jer izaziva otok slezine, vodenu bolest, ludilo,
hemoroide, otoke (mrnore) i gnojne rane u crevima.
MINERALNA VODA. Mineralna voda koja izvire iz
rudnika, koji se nalaze na trusnom zemljištu, nije dobra za
upotrebu. Međutim, voda koja izvire iz rudnika željeza jača
trbušne organe, otklanja slabost želuca i pojačava polnu
potenciju.
MORSKA VODA. Morska voda ima vruću i ljutu
prirodu. Štetna je za želudac i deluje purgativno. Ako sa
njom čovek namaze telo ono će se zagrejati. Ona rastvara i
izbacuje sluz iz organizma. Korisna je kod neivnih obo­
ljenja. Ako se u morskoj vodi drže udovi naprsli od hlad­
noće oni zaceljuju. Ako se uradi klistir s morskom vodom,
ona zagreva unutrašnjost organizma i pomaže kod bolova u
stomaku. Ako se umivate ili perete morskom vodom korisna
je za lečenje ekcema, svraba, lišaja i otoka mlečne žlezde.
Ako se čovek nekoliko dana uzastopno kupa morskom vo­
dom lece se zastarela oboljenja. Morska voda hladi or­
ganizam spolja. Para morske vode korisna je za lečenje
vodene bolesti i bolova u ušima.
HLADNA VODA. Hladna voda smanjuje polnu po­
tenciju, ali ubrzava probavu hrane i veoma je korisna za
čoveka koji se mnogo znoji, ako je pije ili se umiva njome.
Korisna je i za ljude koji mokre u postelji, pate od jakog
krvarenja iz nosa, jakog krvarenja iz gnojnih rana (čireva),
kao i za ljude koji boluju od gorušice i oboljenja propra-
ćenih temperaturom. Hladna voda jača desni i pomaže ras­
tvaranje semena. Korisna je kod ekcema, svraba, gube i
zadaha iz usta. Ako se pomeša sa vinom i pije neutralise
neprijatan miris znoja. Ako se posle jela pije hladna voda
jača želudac. Hladna voda ne sme se piti natašte, a isto tako
ne smeju je piti ljudi koji imaju slab želudac, koji su ne­
moćni i iscrpljeni.
LEDENA VODA. Ledena voda podstiče oboljenja ne­
rava i stvaranje otoka (tumora), izaziva apetit i jača želudac.
Veoma je korisna za čoveka vatrene prirode. Pogodna je za
četiri telesne sile, ali smanjuje polnu potenciju. Jača or­
ganizam.
TOPLA VODA. Topla voda smanjuje probavnu snagu
i ne može utoliti žeđ. Štetna je za ljude koji boluju od
tuberkuloze i vodene bolesti. Slabi srce i želudac. Topla
(vruća) voda u banji (kupatilu) čini kosu sedom, ali je
korisna za grudi. Stvara obilne rnenstruacije i mokraću,
smiruje bolove. Korisna je kod svih oblika oboljenja prou­
zrokovanih prehladom.
MEDENA VODA. Medena voda pomaže kod prehlade
želuca, izaziva apetit i stvara obilnu mokraću. Pomaže kod
svih oboljenja prouzrokovanih prehladom. Rastvara loše
sokove li organizmu i podstiče stvaranje dobrih sokova.
OSTALO
Jača organizam. Medena voda priprema se na sledeći način:
uzeti deo meda i dva dela sveže vode i kuvati dok ne ostane
trećina prvobitne zapremine. Skinuti sa vatre i procediti. To
je medena voda.

VOSAK. Najbolji je žuti vosak. Njegova priroda je

uravnotežena. Ima zavarujuće i smekšavajuće dejstvo. Vo­
sak pomešan sa crnim katranom namazan na mesto uboda
od trna koji se ne može izvući (na nozi ili ruci) izbacuje trn.
Koristan je za vreme epidemije kuge ako se s njim vrši
odimljavanje.
KOSA. Priroda čovečje kose je uravnotežena, vruća,
suva i ima isušujuća svojstva. Ako se čovečja kosa istrlja
maslinovim uljem pomaže kod otoka glave. Odimljavanje
kosom korisno je kod spazme materice. Zamena za kosu je
vuna. Pepeo od kose pomaže pri ispadanju čmara ako se
njime čmar pospe.
GOLUBJI EKSKREMENT. Golubji ekskrement ima
najveću toplotu u poređenju sa svim ostalim vrstama eks-
krementa. Pomaže kod svih oboljenja prouzrokovanih pre­
hladom. Ako se pomeša sa lanenim semenom povećava se
njegova snaga. Obloge sa smešom golubijeg ekskrementa,
meda i lanenog semena pomažu kod veoma tvrdih otoka
(tumora). Ako se golubji ekskrement pomeša sa ječmenim
brašnom, skuva, u tu smešu doda malo katrana i dobro
izmeša da se dobije krema i dobijena krema pomeša sa
brašnom od lanenog semena i kao obloga stavi na čvoriće
gube (lepre) oni će se za 3 dana resorbovati. Posle 3 dana
oblogu treba promeniti. Ako se uzima ekskrement od crve­
nog goluba sa 8,8 grama cimeta on drobi kamen u bub­
rezima, rastvara ga i izbacuje. To je odlično sredstvo protiv
kamena u bubrezima. Golubji ekskrement je veoma koristan
kod grčeva.
KIŠNA GLISTA. Najbolja je crvena kišna glista. Nje­
na priroda je vruća i suva. Ako se pojede sa vinom, mleko i
mokraća biće obilni, drobi kamen i pomaže kod žutice. U
smeši sa sirćetom izbacuje sitne i krupne gliste. Ako se
kišna glista opere, osuši, isitni i pomeša sa uljem od sezama
i tom smešom maže polni organ muškarca, on će se po­
većati. Ako se kišna glista pojede u svežem stanju može
naneti štetu želucu. Njeno štetno dejstvo otklanja cikorija.
KOPITO. Najbolje je kopito odrasle životinje. Ono
ima isušujuća svojstva. Pepeo od svih vrsta kopita zau­
stavlja krvavi proliv i leci žive rane u crevima. Ako se žena
odimi nad kopitom od konja lako će roditi dete. Njegovo
štetno dejstvo otklanja maslo.
ŽABA. Najbolja je slatkovodna zelena žaba. Njeno salo
pomaže pri odstranjivanju zuba. Ako se krv žabe pomeša sa
mravljim jajima i nišadorom i tom smešom namazu delovi
tela sa kojih su odstranjene dlake, one više neće izrasti.
Koža žabe ima izvlačeću snagu. Neki čovek je ozledio nogu
u močvari. Rana je počela da se gnoj i i trebalo mu je
amputirati nogu. On je uhvatio žabu na tom istom mestu,
odrao je i njenu kožu privio na ozleđeno mesto. Dubokim
snom je prespavao dva dana (pre toga nije mogao da zaspi ni
sa velikim dozama narkotika) i kada se probudio povez je
spao, upivši sav gnoj. Posle nedelju dana rana je zarasla.
Ispostavilo se da se u žabljoj koži sadrže materije koje
neutrališu otrove, između ostalog i zmijske.
TAMJAN. Najbolji je beli tamjan. Njegova priroda je
vruća u drugorn stepenu i suva u prvom stepenu. Pomaže
zarastanje rana. Jača um i leci zaboravnost. Pomaže kod
raka (malignih tumora). Leci gnojne rane u očima. Ako se
njime okadi organizam podstiče rast trepavica. Odstranjuje
svrab, jača organizam, želudac i izbacuje suvišnu vlagu iz
organizma. Rastvara kamenje i isušuje gnojne rane. Najveća
dozvoljena doza je 1,47 grama. Tamjan spaljuje krv.
MUMIJE. Drevni Tibetanci o poreklu mumije govorili
su: leti, kada Sunce topi kamenje i stene, „znoje se" metali
koji se sadrže u kamenju i stenama. Taj znoj izbija napolje,
slično soku lakovog drveta i, hladeći se, stvara mumije.
Mumije se razlikuju prema boji metala od kojeg su nastali:
zlato, srebro, željezo, bakar, kalaj itd. U Srednjoj Aziji
najboljim mumijem se smatra crno mumije. Njegova pri­
roda je vruća u prvom stepenu i suva u drugom stepenu. Ima
razredujuća i rastvarajuća svojstva. Pomaže kod paralize i
iskrivljenja lica, zatvora i povreda. Kažu, da u smeši sa
svinjskim salom leci gluvoću. Pomaže kod oboljenja jetre.
Najveća dozvoljena doza je 1,47 grama. Štetno je za slezinu.
Mumije svojom snagom jača srce i pomaže kod svih otoka
(tumora) i oboljenja prouzrokovanih prehladom. Ako se
uzima u količini od 0,36 grama pomaže kod lupanja srca.
Ako se ista količina uzima s odvarom peršuna i svežim
mlekom pomaže kod gnojnih rana u mokraćnoj bešici.
MUHA. Najbolja je zelena muha. Njena priroda je
vruća i vlažna. Ima smekšavajuća svojstva. Pomaže kod
oboljenja očiju, opadanja trepavica i čmička na očima. Ako
se njen pepeo pomeša sa medom i time namaze telo pomaže
kod lisičje bolesti, a isto tako pomaže kod ujeda pčele ako se
mesto uboda namaze istom smešom.
MIŠJI EKSKREMENT. Njegova priroda je vruća.
Ako se pomeša sa tamjanom i vinom i uzima rastvara kamen
u mokraćnoj bešici. Ako se unese u oči nestaje beona.
N1ŠADOR (AMONIJAK). Njegova priroda je vruća i
suva u drugom stepenu. Ima opora i isušujuća svojstva.
PIJAVICA. Njena priroda je hladna i vlažna. Ona
isisava kiv - patogenu krv iz bolnog mesta (na licu ili u
nosu). Ako se pijavica osuši, rastrlja u ljiljanovom ulju i tom
smešom namaze pol ni ud muškarca, on će se povećati. od dece vatrene prirode leci lišaj. Lekovita svojstva plju­
Zamena pijavici je zemaljski crv. vačke dokazao je i čuveni fiziolog I. Pavlov.
PIVO. Pripremaju ga iz proklijalog ječma i meda. Pri­ LJUSKA OD JAJETA. Njena priroda je hladna i suva
roda tog napitka slična je prirodi čistog vinogradskog vina. u drugom stepenu. Ako se ljuska opere, izdrobi i unese u oči
Ima razređujuća svojstva. Pomaže kod crvenog vetra. Izba­ leci beonu. Ako se pomeša s jezgrom od semena dinje i
cuje mokraću. Smanjuje temperaturu tela i ublažava ljutinu namaze koža, čisti je od ožiljaka i pega.
sokova. Otklanja mučninu, ali izaziva povraćanje. Ako se
pomeša sa dunjom jača želudac i pomaže kod slabe probave.
Pivo je štetno za bubrege i mokraćnu bešiku. Njegovo štetno
dejstvo otklanja med.
VINO. Vino može biti slatkog, kiselog i gorkog ukusa.
U malim količinama vino dejstvuje purgativno, stvara to­
plotu, pobuđuje odvažnost, pogoduje snu, celishodno je za
sistem krvotoka i oblikovanje organizma. U prekomemim
količinama vino izobličava duhovne sposobnosti, dovodi od
nepromišljenih postupaka i gubitka stidljivosti. U prvoj fazi
pijanstva od vina čovek prelazi u oblast lakomislenih postu­
paka i, ignorišući ustaljene ljudske običaje i pristojnost,
oseća se srećnim. U drugoj fazi pijanstva čovek postaje kao
besan slon, nepotrebno greši i prekoračuje granice ljud­
skosti. U poslednjoj fazi pijanstva on leži bez svesti, kao
mrtav, ničega se ne seća i odlazi u oblast tame.
SLAMA. Bolje je na njoj ne ležati jer prouzrokuje
paralizu i oboljenje nerava. Coveku vatrene prirode korisno
je da leži na slami od ječma. Ako se slama od boba spali i
pepelom namazu potamneli ožiljci od ekcema, očistiće se
koža i odstraniti crne mrlje.
PLJUVAČKA. Najbolja je pljuvačka čoveka koji po­
sti. Njena priroda je vruća i vlažna u prvom stepenu. Ima
probavna i rastvarajuća svojstva. Pomaže kod krvnih pod-
liva u očima i beone. Pljuvačka odstranjuje pege i resorbuje
krvne podlive. Dečja pljuvačka leci hemoroide, ako se njom
i revenjom (Rheum ...) mažu čvorići hemoroida. Pljuvačka
 Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine:
Biblioteka Lekovite sile. Genadij Petrović Malahov
1. Č I Š Ć E N J E O R G A N I Z M A
2. ISHRANA I HRANA
3. J A Č A N J E O R G A N I Z M A U S T A R I J E M DOBU
4. URINOTERAPI JA
5. OSNOVNA ZNANJA O ŽIVOTU I ZDRAVLJU
- biosintcza, bioencrgctika i bioritmologija čoveka
6. M E T O D I POVEĆANJA LJUDSKE B I O E N E R G I J E I
BIOSINTEZE
7. UTICAJ O K O L I N E NA Č O V E K O V O ZDRAVLJE
- biljke, minerali, tkanine i druge materije
8. GLADOVANJE
9. LUNARNI KALENDAR
Biblioteka Osnovi zdravlja. Genadij Pelrovič Malahov
1. Ž I V O T BEZ PARAZITA
2. ZDRAVLJE MUŠKARCA - lečenje i profilaksa
3. ZDRAVLJE Ž E N E - šta svaka žena treba da zna
4. SVE O ZATVORIMA - opstipacije kod ljudi
5. T U M O R I - lečenje i profilaksa narodnim sredstvima
6. Č E L I Č E N J E O R G A N I Z M A I L E Č E N J E V O D O M
7. PROSTATA
Biblioteka Recepti zdravlja
1. L E Č E N J E DISANJEM - metocl a k a d e m k a Butejka.
Fjodor Grigorjevič Kolobov
2. G R I P P R E H L A D A KAŠALJ I KIJAVICA. Mahmut Šehić
3. NERVNA I PSIHIČKA O B O L J E N J A , Henrih Nikolajevič Užcgov
4. L E Č E N J E K O R E N J E M . Vladimir Kalistratovič Lavrenov i
Alina Viktorovna Moroz
Ostala izdanja
1. E N C I K L O P E D I J A Č I Š Ć E N J A O R G A N I Z M A
2. T A J N E T I B E T S K E M E D I C I N E
3. P O B E D I L A SAM RAK, Marijana Zjola Markuš