Pripremio:

ZORAN BUKUR

POSTANI I SAM
BAŠTOVAN
 UVOD
Dosta je godina proteklo od dana kada se ostvarila moja velika
Za izdavača: želja da posedujem sopstvenu baštu. Kao da je to bilo juče, sećam
Zoran Bukur se onog sunčanog dana, kada smo premeravali našu parcelu.
Gornji deo zemljišta odmah je namenjen za buduću biološku
baštu. Tamo gde su iz travnjaka izvirivali sveži krtičnjaci, ja sam
Vrednik izdanja: zamišljao sebe kako sejem, sadim i ubirem plodove svoga rada. Za
Aleksandar Mitić lepog vremena sunce je obasjavalo padinu od jutra do večeri, a sa
obližnjeg polja čula se ševina pesma.
Naslovna strana i crteži: Srećan što posedujem tako lepo parče zemlje, odmah sam se
Bojana B u k u r prihvatio planiranja naše bašte. Preda mnom se natazilo
ostvarenje malog raja u kome će moja porodica provoditi svoje
Kompjuterska obrađa teksta: slobodno vreme u miru i u kontaktu sa prirodom. Uz to ću se
" G R A F O S I N T E R N A C I O N A L " , Pančevo dobrim delom snabdevati sopstvenim proizvodima.
Na velikom komadu papira crtao sam planove, određivao
delove bašte za povrće, za bobičasto voće, za voćnjak, za začinske
biljke, za cveće i cvetno žbunje, za senicu i sunčanu terasu. Tražio
sam, birao i zapisivao imena najpogodnijih sorti jabuka, krušaka,
trešanja i ostalog voća, ribizli, ranih i kasnih malina, baštenskih
jagoda, začinshh biljaka i čajeva, ruža i ostalih trajnih biljaka
koje volim.
Kada sam planiranje bašte priveo kraju, upisao sam se na tečaj
biološkog baštovanstva. Pre toga sam se više godina bavio
baštovanstvom, ali sam se na tečaju upoznao sa drugaćijim, za
mene potpuno novim načinima obrađivanja bašte.
Ubrzo sam uvideo da je biološko baštovanstvo u današnje
vreme postalo neminovnost, da predstavlja veću odgovornost
pojedinca za sopstvenu ishranu i zdravlje, odgovornost za
očuvanje prirode kako u užem, tako i u širem smislu. To je ohrada
bašte u saglasnosti sa prirodom, na prirodan način i uz prirodna
pomagala, bez upotrebe industrijsMh hemijskih sredstava.
Mnoge ekološke probleme kao što su zagađenje vazduha, voda,
zemljišta, uništavanje prirodnih lepota, ne može da rešava
pojedinac. Biološko povrtarstvo, međutim, za mnoge od nas moje

3
 da predstavlja prvi korak ka boljem odnosu prema prirodi, kao i životinjama. Radost, unutrašnje zadovoljstvo i sreća uz lepote
doprinos njenoj zaštiti. Čak i u maloj bašti moiemo u znatnoj meri bašte - to je bogata nagrada za trud čitave naše porodice.
da poboljšamo kvaiitet življenja. Odluka da prikupljena saznanja i svoje dugogodišnje iskustvo
U nastojanju da zastitimo okolinu moramo biti jedinstveni u prenesem svima onima koje interesuje biološki način obradivanja
gledanju, mišljenju i delovanju. bašte, za mene nije bila teška. Na ovaj način zelim da ubedim sve
Dok obrađujemo baštu, obično ne razmišijamo o tome da li koji iele da vode brigu o zdravlju u najširem smislu reči, da se
sarađujemo sa prirodom ili radimo protiv nje. Međutim, u odluče za biološM način obrade bašte.
posledjim decenijama mnoge bašte su posatale prava bojišta: u Želim da vam ovaj priručnik bude od pomoći i koristi u vašem
rukama baštovana našla su se mnogobrojna hemijska oružja za budućem bio-baštovanstvu. Namenjen je svima onima koji su, bez
uništavanje života u zemlji i iznad nje, da ne govorimo o tome u obzira na obrazovanje i starost, spremni da obrađuju baštu u
kolikoj meri baštovani nanose štetu i sebi. Izvesno je da je korist prirode i zdravlja.
saradnja sa prirodom korisnija i jeftinija od delovanja protiv nje. Ovu knjigu napisao sam kao Ijubitelj bio-baštovanstva i
Ovo mi je bila i ostala misao vodilja u svim baštenskim radovaće me ako mi budete upućivali i vaša iskustva i saznanja.
poslovima. Uložio sam dosta vremena i truda da se travnjak
pretvori u pravu biološku baštu. Za nakoliko godina moj raj je Autor
postao lepši i bolji nego što sam zamišljao. Bašta me je bogato
nagradila za uloženu Ijubav, rad i vreme, za svu brigu koju sam
joj posvetio.
Naučila me je da zapažam mnoge tajne prirode, čuda za koja
bih inače ostao slep. Ulivala mi je poverenje i učila me strpljenju.
Postajao sam sve više svestan činjenice da priroda iivi svojim
životom, te da ne moiemo i ne smemo intervenisati vezanih očiju.
Naprotiv: iivot u prirodi treba pazljivo posmatrati, osluškivati, sa
prirodom treba sarađivati, sa Ijubavlju joj služiti i pomagati u
njenom tihom, čudesnom stvaranju. Bio-baštovanstvo iziskuje
veliko poznavanje i razumevanje prirodnih zakonitosti; to je
preduslov za pravilno postupanje prilikom svih baštensMh radova.
Naša bio-bašta dostize i premasuje postavljene ciljeve na
zadovoljstvo čitave porodice koja učestvuje u njenom stvaranju.
Snabdeva nas biološki prvoMasnim, svakodnevno svežim povrćem,
jagodičastim i ostalim voćem, začinskim biljem kroz čitavu
godinu, pa i preko zime. Tera nas na zdravo kretanje na čistom
vazduhu i na taj način doprinosi našem zdravlju. Postala je oaza
mira i odmora u senci zelenila ili na suncu, kao i škola za
posmatranje prirode. Pruža nam prijatne doživljaje sa biljkama i

4 5
 OBRADA PLODNOG ZEMLJIŠTA
NEKADA I DANAS
Naši preci bili su većinom zemljoradnici koji su vekovima
obrađivali plodnu zemlju i živeli od njenih plodova. Nakon žetava
ostavljali su zemlju da se odmara godinu ili dve. Za to vreme
obrađivali su drugo, o d m o m o zemljište. Za ishranu tadašnjeg
stanovništva bilo je dovoljno obradive zemlje.
Kasnije su seljaci svoje njive đubrili životinjskim, organskim
đubrivom. Domaćim životinja'ma su prostirali slamu, lišće i paprat,
a stajsko đubre su dovozili na gomile. Mikroorganizmi i mnoštvo
kišnih glista razgrađuju ove organske materije, pretvarajući ih u
hranu za biljke.
Na taj način "odležalo đubrivo" seljaci ponegde i sada odvoze
na njive, razbacuju ga po livadama, pašnjacima i posipaju oko
voćaka. I okućnica ponekad dobije dobru meru. Na taj način
nađubrene biljke dobro uspevaju i daju dobar rod zdrave hrane,
kako za čoveka tako i za domaće životinje. Svake godine plodnom
zemljištu vraćaju se iskorištene materije u obliku organskih
otpadaka biljaka, Ijudi i životinja. Ovakvo kruženje materije se
ponavlja i podstiče plodnost i rastresitost obnovljenog humusnog
sloja.
Sa sve većim porastom industrijalizacije, sa porastom gradova i
industrijskih centara, potreba za velikim količinama hrane je u
proteklim decenijama naglo porasla. Broj poljoprivrednog
stanovništva je jako opao. Na mnogim poljoprivrednim
površinama podignuti su industrijski pogoni i stambene zgrade,
velike površine zemijišta su prekrivene asfaltiranim
saobraćajnicama. Na umanjenoj površini plodnih polja manje ljudi
treba da proizvede mnogo veće količine hrane nego što je nekada
proizvodilo mnogo brojnije seljaštvo.
Snabdevanje sve brojnijeg nepoljoprivrednog stanovništva
rešava hemijska industrija proizvodnjom veštačkih dubriva, a u
6 7
tome joj pomaže savremena tehnika sa modernim poljoprivrednim
mašinama. Danas se na velikim povrsmama seju vrlo racionalne (u
odnosu na način obrade zemljišta) monokulture. Nažalost, na
monokulturama se biljne bolesti šire velikom brzinom, a i za
insekte monokulture predstavljaju savršen teren.
Kako bi sprečila veiike štete zbog bolesti i insekata, hemijska
industrija proizvodi sve više otrova: herbicida, pesticida, fungicida
i slično. Više puta u toku godine, uz p o m o ć modemih
poljoprivrednih mašina i aviona, obavlja se posipanje i prskanje
velikih zelenih površina. Podrazumeva se da, uz sve ovo, otrovni
prah i kapljice ne uništavaju samo odredene štetočine, već i
mnogobrojne korisne insekte, osetljive kišne gliste i dnige
organizme koji se nalaze u zemlji.
Pored onoga što je poželjno i planirano, a to su dovoljne
količine poljoprivrednih proizvoda, sve se očiglednije ispoljavaju i
negativne posledice saradnje hemije i poljoprivrede. Obradivoj
zemlji nedostaje humus i ona se sve više iscrpljuje. U hrani se
javlja nedostatak neophodnih mineralnih materija, a uporedo i
ostaci štetnih hemijskih materija. U porastu je zagađenje voda
fosfatnim đubrivima sa veštački đubrenih poljoprivrednih
površina. Zbog sve veće proizvodnje "sve boljih" hemijskih
proizvoda raste i potrošnja energije. Na nekada plodnim padinama
erozija otvara rane na zemljištu. M o d e m a poljoprivreda uništava
pčele i mnoge druge životinjske vrste (npr. ptice, leptire i brojne
korisne insekte) koje u monokulturama nemaju uslova za opstanak.
Ž i v o t u zemlji izumire, a ukoiiko nekoj' životinjskpj vrsti pođe za
rukom da poveća otpomost na hemijske otrove, hemičari se
potrude da proizvedu i podstaknu upotrebu jačih i većih količina
svojih pronalazaka, što dovodi do novih pomora. U Francuskoj su
pre niz godina uz p o m o ć mikrotalasa uništene ne samo štetočine i
korov, već garantovano sve što je živelo u zemlji do dubine od 10
metara. "Napredak" moderne agronomije za sobom ostavlja sve
veći pomor. Pojedini poljoprivredni stručnjaci i prirodnjaci kao i
aktivni zaštitnici čovekove okoline javno postavljaju pitanje, biti brzo i znatno izmenjen, uz uvažavanje bioloških zakonitosti
koliko d u g o j o š možemo na ovaj način koristiti obradivo zemljište. zemljišta - putem biološkog baštovanstva.
Odnos prema obradivom zemljištu odražavao se u svim Poslednjih godina je poraslo interesovanje za biološko bašto-
vremenima i na baštovanstvo. Kao što su nekada seoske bašte i vanstvo u mnogim zemljama. Svake godine broj bio-baštovana je
polja đubreni stajskim đubrivom, tako se danas veštačka dubriva i u porastu. Vodeće mesto u Evropi pripada Svajcarskoj, gde je i
hemijski otrovi posipaju po baštama. biološka poljoprivreda sve cenjenija. Sve veći broj proizvodača na
U želji za modernim, kvazinaprednim baštovanstvom, delom povećanim poljoprivrednim površinama sledi preporuku vlade da
zbog olakšanog rada, u poslednjim decenijama mnoge bašte su se hrana proizvodi na što prirodniji način.
promenile svoj spoljašnji izgled. Postale su reprezentativne, Ovaj pokret ne predstavlja nostalgičan povratak starom načinu
moderne i stereotipne - onakve kakve su prikazivali američki obrade zemljišta, već neminovnost u borbi za poboljšanje ishrane
filmovi, savremene arhitekte i stručnjaci za povrtarstvo u knjigama stanovništva i očuvanje humusnog zemljišta i zdrave okoline. On
i časopisima. Sočan zeleni engleski travnjak postao je srce bašte, uvažava najnovija istraživanja i nalaze biologa, kao i praktična
kome se bez Žaljenja namenjuje najlepše i najsunčanije mesto. Pri iskustva poslednjih decenija.
tome niko i ne pomišlja da pravim engleskim travnjacima
odgovaraju samo velike površine, kao što su parkovi u Engleskoj,
njena vlažna klima, a uz to i sto godina svakonedeljne kosidbe.
Naše bašte su suviše male za takve zelene površine. Sterilno,
neplodno ukrasno drveće i žbunje modernih bašti služi jedino kao
ukras kućama. Takvo često bahato zelenilo, zaista ne traži mnogo
truda, a ne donosi ni radost, ni korist.
Bašte su oduvek bile čovekovo delo. Danas su više nego ikada
odraz čovekovog odnosa prema prirodi i okolini. Nema opravdanja
za uništavanje korova u bašti pomoću herbicida, kako bi travnjak
bio besprekoran. Zar nije primerenija i lepša prirodna cvetna
livada? Zar nisu lepša i korisnija cvatuća ili plodovima okićena
stabla jabuke, kruške, trešnje, šljive ili žbunovi leske i zove, nego
moderno zelenilo? Neka u našoj bašti rastu stabla koja potiču iz
našeg podneblja!
Zar su našim baštama zaista potrebna hemijska sredstva,
namenjena velikim poljoprivrednim površinama. Kroz svoj rad, mi
bio-baštovani, uverili smo se da nisu potrebna. Nama su glavni cilj
zaštita prirode i zdravi i sadržajno visoko-kvalitetni proizvodi.
Obradivo zemljište zaslužuje bolji tretman, a u okućnici on može

8 9
 BIOLOŠKO ZEMLJIŠTE

Humusni sloj zemlje koji se u prirodi stvara sporo,

milenijumima, predstavlja najrazličitije organske materije u
raspadnutom stanju. Humus ne može da se definiše ni u
hemijskom, ni u fizičkom smislu, jer predstavlja komplikovanu
smesu biljnog, životinjskog i ljudskog porekla. Humus je veoma
različit od slučaja do slučaja. Njegovi sastojci su raznoliki, pošto
nastaje od mnogobrojnih i najrazličitijih elemeta. Humus nije
konačna materija - on je promenljiv, pun života i akcije.
Dinamičnost humusa u zemijištu održava se, pa čak i povećava,
na taj način što se neprekidno dodaju što raznolikije organske
materije. Na taj način bio-baštovan kopira delovanje prirode u
šumskoj sredini. On obnavlja, oživljava i povećava humusni sloj
baštenske zemlje, vraćajući joj i dodajući preko površine zemlje
organske materije, pre svega bogati kompost.
Svaki sloj zemlje koji čini biološko zemljište, obavlja odredeni veliki broj ovih organizama ugine. Isti učinak izazvale bi i
zadatak: hemijske materije kojima se posipa ili prska zemljište. Iz ovih
razloga bio-baštovan nikada neće koristiti nikakvo hemijsko
Gornji sloj je zaštitni pokrivač od organskih odpadaka (lišće,
đubrivo.
pokošena trava, grubi kompost itd.). Ovaj sloj u bio-bašti
predstavlja ishranu i zaštitu za organizme koji žive u zemlji, štiteći Sloj koji se razlaže, prelazi u humusni sloj, koji se prostire oko
ih od ekstremnih vremenskih uslova. Na taj način imitiramo 20 do 30 cm u dubinu. Njegova debljina nije ujednačena na svim
prirodu, tj. šumu, u kojoj je zemljište uvek pokriveno i zaštićeno. mestima. U njemu se grana korenje bilja koje je u bliskoj vezi sa
Ispod ovog tankog sloja razlažu se sve organske materije: lišće, živim bićima oko sebe. Razložene materije iz gornjeg sloja,
stabljike, kuhinjski otpaci, neraspadnuti delovi komposta, pa čak i drugačiji "stanovnici" pretvaraju u hranu koju crpe biljno korenje i
karton, drveni i rožnati otpaci. Ovaj posao obavljaju milijarde šalje je u stabla i druge delove biljaka. Razne bakterije, amebe,
mikroskopskih bakterija, gljiva i algi koje žive u zemlji. U tome gljive, alge, kišne gliste itd. koje žive u humusnom sloju, hrane se
im, naravno, pomažu i veći stanovnici iz zemlje: stonoge, crvi, uginulim organizmima iz gomjeg sloja. Pojedine bakterije
kišne gliste itd., koji žive na dubini do oko 5 cm. Za njihov prikupljaju azot u mehurićima oko korenja, dok druge sadrže
opstanak i rad (na razlaganju), svim ovim organizmima su potrebni kalijum i fosfornu kiselinu, što sve predstavlja biljnu hranu. Kišna
vazduh, toplota i vlaga. Ako je zemlja nabijene ili isušena, ako glista u humusnom sloju je od velikog značaja. Kopajući dugačke
nema dovoljno hrane i organskih otpadaka, rovove kroz razne slojeve zemlje, ona otvara dovode za vazduh i

10 11
vodu. Njene izlučevine - čisti humus, odlične su jer sadrže sve
materije, potrebne za razvoj biljaka.
Gomji deo ovog humusnog sloja čine veće grudvice koje jaka
kiša može da razbije i na taj način omogućava stvaranje tvrde kore
na površini. Mraz i Žega takođe dovode do stvaranja površinske
kore koja uništava život. U nižim slojevima, međutim, humus je
trajno zaštićen, ima bolju strukturu i zato je stabilniji. U njemu se
gomilaju rezerve azota i drugih, za biljke neophodnih hranljivih
materija.
Plodnost zemlje od koje zavisi naša ishrana, a time i naš život,
u suštini zavisi od mikrokosmosa, od milijardi sićušnih bića koja
žive u zemlji.
Tamo gde su ilovača, pesak, kamenje - sa dubinom opada broj
živih bića. Biljke koje svojim dugim korenjem dosežu te dubine, iz
njih С ф и pojedine važne mineralne materije. Na dubini od dva i po
metra, međutim, nalaze se jedino kamene mase.
Humusno, plodno i biološki bogato zemljište u bašti možemo da
obezbedimo samo pravilnim odnosom i vrednim radom. Ukoliko smo
i do sada uz pomoć komposta obezbeđivali stalno obnavljanje
humusnog sloja, biće nam potrebno malo truda, razmišljanja i vreme-
na za stvaranje idealnih uslova za proizvodnju hrane na biološki način.
Ukoliko smo do sada koristili pretežno veštačka đubriva i druga
hemijska sredstva, zemljište je pre mrtvo, nego živo. Biće nam
potrebno više napora za prelazak na biološki način obrade bašte. Što se
duže zemlja nalazila pod uticajem hemijskih sredstava, to će više
vremena biti potrebno da se u nju ponovo nasele živa bića. Ona se,
srećom, vrlo brzo razmnožavaju. Naseljavanje kišnih glista je pouzdan
znak za poboljšanje kvaliteta zemljišta. Veliki broj kišnih glista
ukazuje na odlične uslove za život ostalih, manjih Živih organizama
koji obezbeđuju proizvodnju humusa.
Potrebno je, dakie, neprekidno dodavati organske otpatke. Isečene
otpatke treba rasuti po baštenskoj zemlji, kako bismo nahranili i
zaštitili naše proizvođače humusa.
12
ZDRAVE BILJKE - ZDRAVA HRANA
Biološka obrada bašte predstavlja kultivisanje, negu,
prihranjivanje i zaštitu biljaka bez upotrebe hemijskih sredstava, tj.
bez negativnih posledica po prirodnu ravnotežu, po živa bića koja
žive u zemlji i na njenoj površini, kao i po biljke, a samim tim i po
našu ishranu.
Onaj ko se opredeli za biološki način obrade bašte, saznaće da
je baštenska zemlja puna života. Svajcarski naučnik dr Aiojz Stekli
(Alois Stockli) zapisao je u svome delu "Zivot u poljskoj zemlji":
"Dok seljak korača poljem, svakim korakom njegova noga staje
na zoo*botanički vrt u kome se nalaze milijarde bića."
Mikroskopski organizmi, a i veća, vidljiva živa bića, hrane se i
stvaraju humus. Jedino je ovo mnoštvo organizama u stanju da
svojim izlučevinama stvori humus. Rastresita humusna zemlja,
bogata materijama neophodnim za život, predsatavlja osnovni
preduslov za proizvodnju kvalitetnih proizvoda. Bez humusa
biološko povrtarstvo nije moguće.
U svom "Poljoprivrednom testamentu" prof. Albert Hauard
(Albert Howard) je napisao:
"Veštačka đubriva koriste se svuda. Aii hemijska sredstva nisu
zamena za humus, j e r mikroorganizmi u zemlji predstavljaju važnu
kariku u ishrani biljaka."
O dalekosežnim posledicama današnjeg odnosa prema plodnoj
zemlji isti naučnik kaže:
"Prskalica preuzima na sebe zaštitu biljaka, vakcina zaštitu
životinja - i stanovništvo, snabdeveno hranom proizvedenom na
tako nepošten način, mora zatim da izdržava skup sistem
zdravstvene službe, specijaliste, apotekare, bolnice i lečilišta."
Otkako je nemački hemičar Justus fon Libih (Justus von
Liebig) otkrio i uveo veštačka đubriva, uveren da se biljke bez
vodenih rastvora ovih materija ne mogu razvijati na
zadovoljavajući način, ovaj način đubrenja širio se neograničeno.
13
 Istini za volju, biljke ove rastopljene veštačke materije upijaju
vrlo brzo. To je za njih ipak veštačka, sintetička, a ne njihova
prirodna hrana. Nažalost, biljke ne mogu same da potraže
odgovarajuću hranu, već uzimaju ono što im se pruža. Veštačko
đubrivo povećava njihovu potrebu za vodom, povećava osmozu,
povećava pritisak tečnosti iz korena ka gomjim delovima. Celije
se, stoga, preterano pune vodom. Prinosi hemijski gajenih biljaka
su tada veliki, ali su one vodenaste, bez izrazitog ukusa, a zbog
jednostrane ishrane sadrže manje vitamina i minerala nego biljke
koje se hrane na prirodan naĆin.
Hemijsko đubrenje i koncentrisane soli izazivaju u zemlji
velike ptomene. Pre svega uništavaju brojne bakterije, pa i one
vrste koje su bitne za stvaranje zaliha azota u mehurićima na
korenju. Bez mikroorganizama prestaje proizvodnja humusa,
zemlja gubi svoju prvobitnu strukturu i rastresitost, te postaje tvrda
i nabijena. Mnogi biolozi smatraju veštački đubrenu zemlju
tmtvom materijom koja biijkama praža jedino oslonac za
pridržavanje, dok im hrana stiže iz hemijske fabrike.
Analize povrća, voća, žita, mleka i mesa pokazuju da hrani koja
se proizvodi na veštački dubrenim poljima nedsotaju životno
važne mineralne materije, ili ih ima u nedovoljnim količinama.
Poznato je da su čoveku za očuvanje zdravlja neophodni razni
vitamini, ali se manje zna o tome da je u hrani potrebno prisustvo
bar neznatnih količina niza mineranih materija. A ako ih nema u
zemlji, ne može ih biti ni u hrani, gajenoj na takvoj zemlji.
Američki lekar dr Čarls Norten (Charles Northen) ustanovio je
da veliki broj Ijudi oboieva zbog nedostatka mineralnih materija u
svakodnevnoj ishrani. Eksperimenti na životinjama su pokazali da
nedostatak kalcijuma, gvožđa, magnezijuma itd., dovodi do raznih
bolesti.
Dr Nortena su očigledni naiazi obuzeli do te mere, da je
napustio lekarski poziv i niz godina se bavio samo izučavanjem i
unapređivanjem plodnosti zemljišta. U vezi toga, on je zapisao:
14
"U osiromašenom zemljištu nema ravnoteže minerala, pa stoga
ne m o ž e m o sa uspehom lečiti ljude od bolesti koje su posledica
nedostatka mineralnih materija."
Dr Norten naglašava nužnost obnavljanja plodne zemlje
vraćanjem utrošenih mineralnih materija j e r m n o g e od njih
čovekov organizam može da iskoristi jedino kada se nalaze u
prirodnom sastavu i odredjenom međusobnom odnosu. Stoga
tablete ne mogu biti toliko efikasne kao potpuni, zdravi i sveži
proizvodi, kakvi mogu da se odgaje na mineralima bogatom
h u m u s n o m zemljištu. Mnogi od nas došli s m o do saznanja da je
bio-bašta od većeg značaja za naše zdravlje, nego što smo
zamišljali prilikom njenog planiranja.
Svajcarski lekar i stručnjak za ishranu dr Birher-Bener (Bircher-
Benner) koji je na svojoj klinici u Cirihu izlečio veći broj
bolesnika pre svega uz pomoć presne, biološki proizvedene hrane,
konstatuje:
"Otkrića o medusobnoj vezi ishrane i bolesti koja su se
nadovezivala jedna na druga dovela su do saznanja o našim
stravičnim greškama u ishrani. Poznata su otkrića iz svih kulturno-
istorijskih razdoblja o pogrešnoj ishrani i njenim posledicama kako
u nižim, tako i u višim socijalnim slojevima društva. Ipak, u
prošlosti nije bilo naroda koji bi u svakom pogledu živeo uz tako
svestrano pogrešnu ishranu, kao što to čini većina današnjih
civilizovanih naroda."
Mnogo je lakše voditi brigu za očuvanje zdravlja uz hranu
proizvedenu na zdrav način, uz širok izbor svežih bio-proizvoda,
nego lečiti bolesti koje su često posledica jednolične, Ioše
pripremljene hrane, oskudne u vitaminima i mineralima.
Odgovornost za sopstveno zdravlje i zdravlje porodice u prvom
redu je na nama samima. Stoga je sopstvena proizvodnja zdrave
hrane značajnija od materijalne vrednosti proizvoda. Iz ovog
saznanja proističe naročit i brižan odnos bio-baštovana prema
zemlji i sopstvenim proizvodima.
15
 Za bio-baštu ćemo izabrati najosunčaniji deo zemljišta, јег su
sunčevi zraci veoma značajni za rast, razvoj i sazrevanje kultura.
Biljke za izgradnju ćelija prikupljaju direktnu sunčevu svetlosnu
energiju. Naš organizam prima ovu vrednu energiju putem
uzimanja sveže, presne hrane - voća i povrća. Takva vrsta hrane,
obogaćena sunčevom energijom, veoma je značajna za očuvanje
zdravlja Ona veoma pozitivno utiče na metabolizam, podiže
telesnu i duhovnu snagu, daje vitalnost. Sto duže biljka raste na
suncu, to više sunčeve energije sadrži.
Treba, dakle, imati u vidu, da proizvodi sunčane bio-bašte
imaju najveći značaj za naše zdravlje. Treba ih jesti presne. Visoka
temperatura prilikom kuvanja, dinstanja i pasterizovanja uništava
akumuiiranu sunčevu energiju u biljnim ćelijama, kao i mnoge
vitamine. Svakodnevne salate, pripremljene od lisnatog,
korenastog povrća i plodova, uzgajanih na ekološki način, najbolje
su sredstvo za postizanje otpornosti organizma na bolesti. Ono što
iz bašte donosimo na trpezu, ima najveću lekovitu vrednost. Naše
dobro zdravlje dolazi iz bio-bašte, ne iz apoteke.
16
KARAKTERISTIKE
BIO-BAŠTOVANSTVA
Bio-baštovanstvo uvažava prirodne zakonitosti i potrebe plodne
zemlje i organizama koji u njoj žive. O potrebama biljaka vodi
računa na taj način što im obezbeduje što bolju humusnu, rastresitu
i viažnu zemlju.
Dosadašnje konvencionalne metode baštovanstva i obrade
zemlje na koje smo navikli, ne odgovaraju ekološkim metodama i
stoga su neprihvatljive. V e ć sama reč "obrada" zvuči kao neka
vrsta nasilja, gruba obrada teškim, oštrim alatkama koje uništavaju
život u zemlji. Nekadašnji moto prema kome čovek treba da ukroti
prirodu i podredi je sebi, pokazao se kao opasno i neodgovomo
posezanje u prirodnu ravnotežu, koje na kraju ima pogubne
posledice i za samog čoveka. Bio-baštovan se upravlja prema
prirodi, ugleda se na nju i sa njom saraduje. Ovde se ne radi samo
o izmenjinim metodama baštovanstva, već i o drugačijem etičkom
odnosu prema prirodi.
Posmatrajmo kako priroda sama brine o obnavljanju humusa.
Na šumskom tlu leže suve, raspadajuće grane i grančice, šišarke i
lišće sa d r v e ć a Ako razgrnemo ovaj sloj biljnih otpadaka, ispod
njega ć e m o naći rastresitu, sipku zemlju prijatnog mirisa. Ona
sadrži najbolje materije koje predstavljaju hranu za drveće koje
raste. Ovaj plodni humus je proizvod bezbroj mikroorganizama,
crva, buba i drugih stanovnika zemlje koji neprestano vare, tj.-
prerađuju šumske otpadke. Sumsko tlo je uvek pokriveno, pa je na
taj način zaštićeno i kiše ne mogu da ga sabiju u tvrdu к о ш , a
vetar i vrućine ne mogu da ga isuše. I bez čovekovog prevrtanja
zemlje i đubrenja, u šumi se humusni sloj stalno nečujno i
nevidljivo obnavlja. Sposoban je da stvara hranu i za visoko
drveće. Ovo prirodno obnavljanje zemlje u šumi protiče, naravno,
sporo ali bez prestanka.
17
 Vreme je važan činilac za proizvodnju hrane u bašti. Ovde se,
Gola zemlja u prirodi predstavlja nenormalnu pojavu. Na
naravno, ugledamo na prirodu u njenom radu u šumi, ali joj pri
gomili humusne zemlje ubrzo će se pojaviti samonikle biljke i
tome olakšavamo posao na razne načine. Raspadanje materije u
zelenilo će za kratko vreme prekriti zemlju.
humus pospešujemo na razne načine.
Kada počinjemo da se ugledamo na prirodu, neprirodno gola,
Zemlju u bio-bašti najbolje oplemenjujemo na taj način što
pograbuljana, prekopana i prevrnuta zemlja počinje da nam smeta i
snabdevamo hranom organizme koji u njoj žive. Površinu zemlje,
njeno stanje nam izgleda vredno žaljenja. Svesni smo toga da je
njenu rastresitost i poroznost čuvamo i štitimo od vremenskih
rastresitost smrznute, pa zatim otopljene zemlje, samo prividna i
uticaja pomoću stainog pokrivača. Zemlja u bio-bašti je stalno
prolazna.
pokrivena biljkama - kompostiranim ili usitnjenim delovima
Možda će neko primetiti da se p o m o ć u čišcenja bašte,
biljaka. Biljnim otpacima hranimo male organizme u zemlji, a
spaljivanja otpadaka, prekopavanja zemlje i prepuštanje
istovremeno pospešujemo njihovo razmnožavanje i funkciju u
smrzavanju, sprečava trajanje i širenje bolesti i biljnih štetočina.
razlaganju materija. Time ubrzavamo nastajanje biljne hrane -
Mi bio-baštovani smatramo da se takvim postupkom uništava
plodnog humusa.
neuporedivo više korisnih saradnika u baštenskoj zemlji i time se
Baštenska zemlja ne sme da se prekopava i ne sme da se
obustavlja prerada materija u humus. Kišna glista se hrani i
prevrće!
obolelim listovima biljaka, a izlučuje nafiniji humus. Iz bio-bašte
Među baštovanima j o š uvek vlada mišljenje da u jesen zemlju
stalno uklanjamo bolesne biljke i biljne štetočine, kojih u bio-bašti
treba prekopati, a preko zime ostaviti golu da izmrzne. Ovo pravilo
i inače zbog metoda rada ima daleko manje nego u
ne važi za bio-baštu, jer je takav postupak potpuno neprirodan,
konvencionalnoj bašti.
neadekvatan i štetan. Saznanje da i nakon berbe zemlju treba
Karakteristično za bio-baštu je i to da u jesen na njenim lejama
pokriti, pobrinuti se za ishranu i zaštitu njenih vidljivih i
ostaje mnogo povrća za korišćenje u toku zime i u rano proleće:
nevidljivih stanovnika, nalaže stalnu brigu. Ni na kratko vreme, ni
npr. zimski praziluk, zimski kelj i prokelj, matovilac, zimski
leti ni zimi, zemljište ne treba ostavljati golo. Pošto smo iskopali,
spanać, crveni radič i j o š ponešto u predelima sa blagom zimom.
iščupali ili posekli plodove, zemlju treba pokriti isečenim zelenim
Tamo gde su kulture skinute, zemlju provetravamo i činimo je
lišćem šargarepe, krompira, cvekle, boranije, graška itd. Tamo gde
rastresitom pomoću vila, zabadajući ih bez prevrtanja i mešanja
ima puževa, zelene delove ili sveže pokošenu travu za pokrivanje
slojeva.
leja treba prvo osušiti.
Prekopavanje i prevrtanje zemlje predstavlja štetnu intervenciju
Slobodne leje ili pojedine redove u njima, pre zime treba posuti
u prirodni poredak pojedinih slojeva zemlje jer u svakom od njih
grubim kompostom. Ni jedna ieja obrađene zemlje ne sme pre
žive određene vrste organizama.
zime ostati nepokrivena i nezaštićena.
U bio-bašti nema rnonokultura. Monokultura je ista vrsta biljke,
U proleće i u leto, posejane leje ne smemo izložitim suncu, kiši
zasejana u velikom broju. Monokulture su leje samo salate, samo
i vetru. U jesen ih ne treba grabuljati, niti na njima spaljivati biljni
kupusa, samo c m o g luka, pasulja itd. U istoj leji treba gajiti
otpad. Taj način čiscenja bašte zauvek treba zaboraviti, jer za živi
različite vrste biljaka, takozvane mešovite kulture. I u tome treba
svet gola zemlja predstavlja glad i pomor.
da se ugledamo na prirodu koja ne poznaje monokulture.

18
19
 Razlozi za gajenje mešovitih kultura jesu:
ovih biljaka čini zemlju rastresitom do zime, a biljke skupljaju
1. Iste biljke na većoj površini, u gomili, rastući jedna uz
rezervni azot koji se na korenju skuplja u vidu mehurića. Ovo
dragu, su mnogo više iziožene biijnim bolestima i štetočinama,
azotno đubrivo pogoduje prolećnoj setvi. Smrznuto zelenilo u
nego kada rastu između drugih vrsta biljaka.
kasnu jesen pokriva i štiti zemljište, ujedno predstavlja hranu za
2. Pravom kombinacijom različitih vrsta povrća na istoj leji,
žive organizme u zemlji, te na taj način oplemenjuje humusni sloj
prostor je boije iskorišćen , aprinos je veći.
zemlje. Na mestima gde je zemlja ostaia tvrda, pre setve je treba
3. Zemlja se ne iscrpljuje jednostrano; svaka vrsta biljaka crpi
izbosti vilama.
iz zemlje samo one materije koje su joj potrebne. Ovo uzimamo u
Za dodatno poboljšanje plodnosti zemlje koja j o š uvek ne
obzir i prilikom redosleda setve i sadnje različitog povrća.
sadrži dovoljno humusa, upotrebićemo isključivo organska -
4. Izlučevine pojedinih biljaka prijaju nekim drugim biljkama.
nikada veštačka đubriva ili hemijske dodatke. Stajsko đubrivo
Takva kombinacija dobro utiče na razvoj obeju vrsta biljaka. Neke
nećemo koristiti u bio-bašti zbog loših iskustava. Njegov miris
biljke se ne podnose međusobno. Npr. peršun loše uspeva uz
privlači neke štetočine koje napadaju povrće. Osim toga, ono zbog
zelenu salatu. Celer i crveni kupus koji se gaje u vidu
modernog načina uzgoja stoke više nije besprekorno. Ako
monokultura, bolje uspevaju kada su izmešani. Celer istovremeno
raspolažemo stajskim đubrivom koje garantovano ne sadrži štetne
svojim mirisom odbija leptire kupusare (koji polažu jaja, a
materije, insekticide, antibiotike, tragove hormonskih preparata,
njihove gusenice uništavaju kupus). Sargarepa povoljno utiče na
upotrebićemo ga, ukoliko je dobro sagorelo. U jesen ga treba
rast svih biljaka u susedstvu. Crni luk i praziluk svojim
posipati po baštenskim lejama. Ostala đubriva životinjkskog
izlučevinama teraju iz njene okoline šargarepinu mušicu.
porekla siažu se na kompost, naizmenično sa baštenskim i
5. Osim toga, mešovite kulture su i boljeg ukusa. Zato možemo
kuhinjskim otpacima.
namenski saditi i neke začinske biljke: hren uz krompir (krompir je
Poslednjih godina su, za poboljšanje mineralnog sastava
boijeg ukusa), a kamilicu uz paradajz.
zemljišta u biološkom baštovanstvu, na velikoj ceni i morske alge
Detalji o mešanju kultura dati su u posebnom poglavlju.
koje se takođe kompostiraju. Na leje se mogu u manjim
, Istrošene materije nadoknađuju se pre svega pomoću komposta.
količinama posipati pepeo od drveta i strugotina. Kameno brašno
Za nas je proizvodnja komposta veoma značajna. Pri tome se
bio-baštovani koriste za dodavanje magnezijuma, gvožđa,
upravljamo prema najnovijim saznanjima: kompost je utoliko
kalcijuma i drugih potrebnih mineralnih materija. Posipanje leja
kvalitetniji, ukoliko se materije u njemu brže razlažu. Naš je cilj,
kamenim brašnom je korisno sredstvo protiv nepoželjnih insekata i
dakle, ubrzavanje razlaganja i šarolikost sastojaka komposta. U tu
truleži.
svrhu slažu se što različitije organske materije, a razlaganje se
ubrzava preduzimanjem posebnih mera. Pored organskih materija, u bio-bašti se koriste i tečna đubriva
od lekovitog bilja i sredstva za prskanje protiv biljnih bolesti i
Nakon skupljanja veceg dela povrća u jesen, zemlja se
nekih štetočina. Preparate možemo napraviti od ubranih lekovitih,
oplemenjuje zelenim đubrenjem. Leje, ili pojedin slobodni redovi
mineralima bogatih trava: koprive, kamfrija (comfrey -
na njima, u septembru se zaseju semenjem slačice, grahorice,
Symphytum peregrinum - biijka iz roda borača), gaveza, preslice i
jednogodišnje deteline ili mešavine za zeleno đubrenje. Korenje
drugih.

20
21
 Svaka u početku problematična zemlja, koja je možda i previše
tvrda, glinovita, nepropusna, vremenom postaje rastresitija,
humusna i plodna. Zato nikada ne treba očajavati i pomišljati da ne
vredi truda započinjati sa gajenjem bašte na lošoj zemlji. U
takvom siučaju je naročito preporučljivo zeleno đubrenje, kako je
napred opisano. Efekat će u proleće biti upravo iznenađujući:
zemlja ispod raspadnutih biijaka postaje preko zime rastresita,
puna života, spremna za setvu.
Ovo su glavne karakteristike i metode biološkog baštovanstva.
Upoređujujući ih sa konvencionalnim načinom obrade bašte koji
se i danas koristi, zakljućićemo da iziskuju obazriviju obradu
zemlje, veći osećaj odgovornosti za očuvanje dobrog plodnog
zemljišta, kao i razumevanje zavisnosti između organizama koji
žive u zemlji, humusa i kvaliteta proizvoda. Ukratko, u
baštovanstvu je potrebno više posmatranja, ugledanja na prirodu,
razmišljanja, čitanja odgovarajuće Uterature, planiranja baštenskih
poslova (npr. mešanja kultura prilikom setve ili sadnje), i
beleženja.
S druge strane, bio-baštovanstvo će nam, pored ostalih koristi
koje donosi, olakšati rad. Od sada ćemo biti pošteđeni najtežeg
posla - prekopavanja zemlje. Umesto telesnog, imaćemo više
umnog napora.
Na kraju još jedna napomena: bio-bastovanstvo je jeftinije od
baštovanstva koje koristi hemiju.
22
PLANIRANJE BAŠTE
Na zelenoj livadi ili u neuređenoj okolini nove stambene zgrade
malo ko može da zamisli baštu koja je pravilno izdeljena, biološki
plodna i uz to lepa. Zadatak je težak, jer nije svejedno kako ćemo
ga obaviti, imajući u vidu da ćemo u bašti provesti dosta vremena
uz rad i o d m o r .
Uređenje lepe i korisne bašte je odgovoran i stvaralački posao.
Za lepotu i harmoniju, međutim, nije značajna veličina bašte. I
male bašte mogu biti izuzetno lepo uređene, sa individualnom
atmosferom i bogatim izborom korisnih biljaka.
Najbolje je, da se planiranja bašte prihvatimo sami i na vreme.
Ovaj posao traži dosta vremena i razmišljanja, ali nećemo zažaliti
ni vremena ni truda da bismo izbegii velike greške, razočarenja i
kasnije troškove za izmene i spravke. Baštu ćemo i brže i lakše
urediti uz pripreme i jasne ciljeve. Slučajne, neplanske sadnje i
uređenja bašta dovode do nezadovoljstva i lošeg iskorišćenja
baštenskog prostora.
Zemljište predvideno za baštu, treba prvo izmeriti, a zatim
njegove dimenzije preneti na poveći tabak papira. Treba doneti
odluku o koncepciji bašte, odrediti sve njene funkcije i s tim u vezi
izvršiti podelu. Porodična bašta treba da sadrži:
- biološki povrtnjak sa mestom za kompost odgovarajuće
veličine
- mali voćnjak
- osunčanu terasu ili travnjak za sunčanje i igru
- senicu ili pergolu za korišćenje u vrućim periodima
- po mogućtsvu baštensku kućicu za alatke i smeštaj stolica i
ležaljki preko zime.
Pojedine delove bašte treba optički razdvojiti uz pomoć
omiijenog cvemog ili korisnog žbunja: Živicom od ribizle i leske,
žbunovima ruža, trajnim i jednogodišnjim cvećem.
23
 Bašta treba da bude prijatan, sa ljubavlju stvoren i primamljiv
prostor za odmor i rekreaciju. Cveće u bašti igra važnu ulogu, jer
svojim mirisom i skladnim bojama utiče na naša pozitivna
osećanja. U šarolikoj bašti nalaze sebi hranu pčele, bumbari, leptiri
i drugi korisni insekti i ptice.
U izboru prostora za biološko gajenje povrća i začinskih biljaka
opredelićemo se za najsunčaniji deo. Što više sunca dobiju ove
biljke, to će u njihovim prinosima biti više sunčeve energije,
vitamina, prirodnih šećera i aromatičnih materija.
U blizini saobraćajnica nije moguća proizvodnja zdravog
povrća. Količine olova u vazduhu i u zemlji mogu biti tako
znaćajne da proizvodi sa takvih površina mogu biti više štetni
nego korisni. Došlo se do saznanja da je za proizvodnju dobrog
povrća potrebno rastojanje od oko 50 metara od saobraćajnice.
Uređenjem dovoljno visokog zemljanog nasipa i sađenjem visoke,
guste i zimzelene žive ograde, posle nekoliko godina je moguće za
proizvodnju hrane koristiti i prostor koji je bliže saobraćajnici. Рге
konzumiranja ili kuvanja takvo povrće, bilje ili plodove treba
temeljito oprati.
Baštenskom bilju je za dobar rast i napredovanje potreban
zaklon od vetrova. Zato treba što pre zasaditi redove žive ograde,
koja je naročito značajna za istočnu i severnu stranu bašte. Gusto
žbunje bolje ublažava i razbija snagu vetrova, nego zatvorene
betonske ograde ili zidovi iza kojih se stvaraju jake vrtložne
vazdušne struje. Za Živu ogradu odabiru se biljke koje potiču iz
tih krajeva. U obzir dolaze bukva, ligustura, gusto zasađene i
orezane smrče, a u južnim predelima čempres i ruzmarin. Zivicu
treba svake godine oblikovati orezivanjem, a pri tome treba voditi
računa da bude gusta i u donjem delu. O njenoj visini treba da se
dogovorimo sa susedima. Visoke biljke mogu da zasene suviše
veliku površinu u maloj bašti. Istina je da n a m živa ograda
oduzima nešto plodne zemlje, a njeno korenje с ф е hranljive
materije. Međutim, treba imati u vidu da u tako zaštićenoj bašti
24
sve biljke uspevaju znatno bolje. Povećani prinosi sigurno
nadoknađuju gubitak zemljišta.
"Bašta, u kojoj se ne možeš sakriti, nije prava bašta", kažu
Englezi koji su zbog vetrova postali dobri majstori u sađenju i
orezivanju živica, pomoću kojih može da se stvori dobar zaklon i
prijatan, skriveni kutak u kome nam, dok se odmaramo, neće
smetati tuđi pogledi, naročito u letnjem periodu, kada se bašta
pretvara u naš stalni boravak. Ovakva ograda je i najekonomičnija.
Dok je živa ograda još niskog rasta, uz nju se može zasejati red
visokog pasulja (boranije), slatkog kukuruza ili suncokreta.
Baštu koja se nalazi blizu šume, treba zaštititi od zečeva i srna
p o m o ć u mrežaste ili drvene ograde, visine 120 do 150 cm.
Pošto smo odredili mesto za povrtnjak i izmerili ga, ucrtaćemo
ga u plan bašte. Na papiru ćemo ga podeliti na leje koje se po
mogućstvu pružaju u pravcu istok-zapad. Dužina leja zavisiće
kako od veličine bašte, tako i od broja članova u porodici.
Najpogodnija je širina od 120 cm. Za staze između leja treba nam
30 cm. Ove staze možemo pokriti betonskim pločama, opekom,
ili, što je znatno jeftinije, debelim slojem drvenih otpadaka -
iverja, koje možemo nabaviti u obližnjoj pilani.
Ako je bašta starija i mala, nije neophodno da se gajenje bio-
povrća ograniči na odredeni deo, tj. na glavni povrtnjak. Bio-
baštovani u malim baštama sade povrće i oko voćaka. Uz p o m o ć
komposta istovremeno hranimo i povrće i voćku, te naj taj način
oboje dobro uspevaju. Preporučujemo beli luk koji svojim
mirisom tera miševe dalje od korena. Oko mladih voćaka dobro
uspevaju i salata, radič i kupus. Na sunčanoj padini mogu se
uspešno gajiti špargle, paradajz, krompir, crni i beli luk, bosiljak -
sve ono što traži dosta sunca za sazrevanje. Treba napraviti
kaskadne leje (u vidu terasa) koje ćemo, kao i prolaze između njih,
od klizanja zemljišta zaštititi sa strane starim daskama, betonskim
ivičnjacima ili kamenjem. Uz topli kućni zid takođe možemo da
napravimo usku leju za paradajz ili začinske trave. Na takvim
25

toplim povrsinama prinosi mogu biti veći nego na ravnim,
otvorenim lejama.
Pošto je za krompir potrebno srazmerno mnogo prostora,
vlasnici malih bašta izbegavaju da ga seju, mada se i mali prostor
može intezivno iskoristiti za mali rod ranog krompira vrhunskog
kvaliteta. Od starih dasaka ili sličnog materijala napravićemo
okvire veličine približno 60 х 60 х 35 cm. Ove okvire polažemo na
zemlju i punimo ih zemljom kojoj smo dodali trećinu sitnog peska
i trećinu komposta. U svaki okvir sadimo po četiri krompira. Kada
zeleni deo biljke poraste do 40 cm visine, na okvir oko biljaka
postavljamo sledeći okvir koji punimo istom mešavinom zemlje. I
treći put možemo na isti način dići leju u visinu. Biljka dalje raste
u visinu i u gornjem sloju takođe pravi krtole, a prinos je
srazmerno veliki na minimalnom prostoru.
Na sličan način može da se poveća baštenska površina za
gajenje biljaka kojima treba više toplote, uz pomoć posuda od
gline, drveta ili lima. Važno je obezbediti otvore na dnu za odvod
suvišne vode. U starim, istrošenim gumama, složenim jedna na
drugu, biljke takođe dobro uspevaju i rađaju. Tamna obloga oko
zemlje i korena dobro se zagreva na suncu, a u kompostom
26
opiemenjenoj zemlji mikroorganizmi brzo proizvode dobar humus.
Sa ustajalom vodom obezbeđujemo stalnu vlažnost zemlje.
Za ranu berbu prvih prolećnih sorata salate i za uzgoj sadnica,
potrebna n a m je pokrivena topla leja. Preko leta možemo u njoj, uz
podignuto okno, gajiti krastavce i dinje.
Na osunčanom mestu povrtnjaka u tu svrhu ć e m o iskopati 45
cm duboko i prema potrebama veliko dno leje, koje ć e m o obložiti
drvenim okvirom odgovarajuće veličine. U proleće, na nekoliko
dana pre setve, obezbedićemo, ukoliko je to moguće, nešto svežeg
konjskog izmeta, ili bar nekoliko vreća Hšća. Na dno j a m e
sipaćemo mešavinu đubreta, lišća i zemlje. Ovaj sloj navlažimo
mlakom vcodom i dobro ispritiskamo; sledi sloj komposta, a zatim
rastresita zemlja - sve zajedno 15cm visoko. Ovaj sadržaj odmah
treba pokriti drvenim okvirom preko koga smo razapeli providnu
plastičnu foliju. U hladnijim predelima bolja je dvostruka plastična
folija.
Nakon nekoliko sunčanih dana, kada se u donjem sloju tople
leje razvila toplota, možemo da posejemo prvu salatu i rotkvice. U
aprilu i maju u toploj leji proizvodimo sopstvene sadnice kupusa,
blitve, letnje salate, kristalke, cvekle, praziluka, anisa itd.
Topla leja mora stalno da se kontrolise, kako hladnoća ili j a k o
sunce ne bi uništili osetljive biljke. Za sunčanih dana leju
otkrivamo, da bi biljke ojačale i prilagodile se spoljašnjim
uslovima. Uvek ih zalivamo ustajalom vodom.
O svim potrebama treba voditi računa j o š prilikom planiranja
povrtnjaka, jer je kasnije uvek teško naći odgovarajući prostor.
27
 GODIŠNJE PLANIRANJE kulture se sade u vrstama koje su na međusobnom rastojanju od 30
do 50 cm, a prostor izmedu njih koristi se za međukulture (saiate,
Zima je najpogodnija za detaljno planiranje setve i sadnje. I rotkvice, spanać, itd.), koje dospevaju ranije i za njih je potrebno
početnici i iskusni bio-povrtari moraju pripremiti pianove, jer je manje prostora. Kada međukulture sazru i poberu se, glavne
bez beiežaka teško zapamtiti vreme, mesto i redosled svih setava i kulture (npr. kupus) su dovoljno razvijene da se mogu širiti svojim
sadnji, naročito kod mešovitih kultura koje se smenjuju na par lišćem na prostor koji su ranije zauzimale medukulture.
meseci. Pre početka baštenskih radova, zemlju treba oplemeniti
Prvo treba napraviti spisak povrća, začinskog i čajnog bilja. kompostom i eventualno sa dodatnim organskim đubrivom ili
Više mesta ostavljamo za ono što pojedini članovi porodice tečnim biljnim preparatima koje dodajemo najmanje tri do četiri
najviŠe vole, a treba voditi računa i o klimatsktm uslovima. Dobro nedelje pre prolećne setve. K o m p o s t i đ u b r i v a uvek t r e b a
je pre svega obezbediti dovoljno svežih salata tokom Čitave izmešati sa g o r n j i m , p o v r š i n s k i m slojem zemlje. Tu žive
godine. Pri izboru semenja, prednost treba dati otpornijim i organizmi koji organske otpatke razlažu u h u m u s samo u
proveremm sortama. Važi pravilo: što je veći izbor lisnatog, površinskom sloju od nekoliko santimetara. Ono što bismo
korenastog povrća i plodova, što je veći broj ostalog bilja, to će zakopali dublje u zemlju, ne bi imalo nikakvog značaja za biljke.
naša ishrana biti raznovrsnija i zdravija. One mogu da iskoriste samo materije koje su preradili
mikroorganizmi iz zemlje.
U biološkom gajenju povrća biljke delimo na tzv. glavne
kulture, čiji je period vegetacije duži i međukulture koje se seju i
sade pre glavnih kultura ili između njih. Na taj naČin je prostor na
iejama racionalnije iskorišćen.
U glavne k u l t u r e spadaju:
tikvice i bundeve, crni koren, niska boranija i tačkara, grašak,
niski i visoki, jagode, mrkva, krompir, krastavac, blitva, paradajz,
praziluk, cvekla, repa, anis, Špargle, celer, kupus, kelj, kelj pupčar,
crveni kupus, karfiol. U južnim i primorskim oblastima u glavne
kulture spadaju i plavi patiidžan, paprika i dinja.
U m e đ u k u l t u r e spadaju:
razne vrste zelene salate, crni i beli luk, hren, keleraba, kres,
radič, sve vrste rotkvi, arpadžik. spanać.
Biljke koje uspevaju u toplijim krajevima, kao što su: paradajz,
krastavac, tikvice, bundeva, boranija, celer, kukuruz, sejaćemo i
saditi u najsunčanijm delovima povrtnjaka.
U poglavlju o mešovitim kulturama saznaćemo koje se vrste
povrća i ostalog bilja mogu najuspešnije kombinovati. Glavne

28 29
 KOMPOST
Priroda ne odbacuje ništa, ne rasipa ništa. Opalo lišće, suve
trave, biljna stabla, cveće, granje, stabla drveća, korenje,
životinjski otpaci, i mrtvi organizmi - sve se to u prirodi polako
pretvara u humus. U njemu klija semenje, rastu nove biijke, koje
su hrana životinjam i čoveku. Po isteku određenog vremena one
odumiru i razlažu se u humus, kao i mnoge generacije pre njih.
Kruženje materije se ponavlja otkako na našoj planeti rastu biljke.
Sve organske materije koje odumiru na zemlji, pretvaraju se u
humus. Ništa nije izgubljeno.
Kakve samo probleme sebi stvaramo nekorišćenjem prorodnih
materija! Skupom tehnologijom, energijom i radom, prerađujemo
prirodne sirovine u predmete za svakodnevnu upotrebu koje nakon
kratke upotrebe bacamo u otpad. Odbacujemo bezvredni krš od
plastike i lima. Kuda sve to? Odvozimo ga u prirodu koja se na taj
način pretvara u dubrište - ogledalo našeg "napretka" i kulture.
Priroda, međutim, ume da razlaže samo organske materije. Metalni
i plastični otpad ne ume da pretvori u humus, kao ni hemijske
materije - proizvode industrije koji truju i uništavaju.
Svako od nas morao bi da oseća odgovornost za očuvanje
zdrave sredine. Ova odgovornost počinje već kod kupovine.
Pokušajmo da zamislimo kada, gde i kako će taj predmet završiti.
Prednost kod kupovine treba da imaju svakodnevni predmeti od
prirodnih materijala, koji se nakon upotrebe vraćaju kao organski
otpad u zemlju i pretvaraju se u humus. Na taj način bismo i mi i
naši potomci u budućnosti imali manje problema zbog zagađenja
i zatrovanosti okoline. Krajnje je vreme da se zaštita prirode
počinje shvatati kompleksno, u svim oblastima života.
Ko se opredeljuje za bio-baštovanstvo, opredeljuje se za
saradnju sa prirodom, za njeno obnavljanje i zaštitu. Etika
istinskog zaštitnika prirode ne pokiapa se sa načinom razmišljanja
savremenog, kratkovidog potrošača koji sebično razmišlja samo o
30
sopstvenim problemtma, a ne zanimaju ga problemi zagađenja
prirode.
Bio-baŠtovan sarađuje sa prirodom na taj način što od
organskih otpadaka proizvodi kompost kojim stalno oplemenjuje
humusni sioj obradive zemlje - osnov za proizvodnju zdrave hrane.
Najvažniji deo bio-bašte je prostor za kompost. To je domaća
fabrika najboljeg đubriva. Kroz čitavu godinu je snabdevamo
sirovinama iz bašte, iz kuhinje i drugih izvora.
Komunalna preduzeća sve teže uklanjaju, odvoze, odlažu i
spaljuju ogromne količine otpadaka. Bilo bi daleko korisnije i
racionalnije, kada bismo organske otpatke kompostirali.
Kompostiranje je i najekonomičniji način uklanjanja otpadaka te
vrste.
Sistematsko sortiranje otpadaka Često ukazuje na činjenicu da
največi deo otpadaka spada u kompost. Proizvodnjom komposta
mogli bismo takođe da izbegnemo velike izdatke za veŠtaČka
đubriva. Ako uzmemo u obzir i materijalnu vrednost proizvedenog
povrća i kvalitet takvih proizvoda, onda ne treba da sumnjamo u
značajne prednosti kompostiranja.
U poslednje vreme se već na mnogim mestima prikupljaju za
dalju preradu (recikiažu) stara hartija, staklo, staro gvožđe,
aluminijum, tekstil itd. Treba početi i sa prikupljanjem organskih
materija koje se raspadaju! U kući sa više stanara dogovorićemo se
sa susedima o mestu - obično na rabu bašte - gde će se u buduće
odlagati odgovarajući otpaci. Na taj način ćemo proizvesti vi§e
komposta, pošto znamo iz iskustva, da ga nikada nema dovoljno.
Susedi će biti spremni da odlažu organske otpatke, ukoliko im
objasnimo prednosti kompostiranja u odnosu na odvoženje i
uništavanje korisnih materija. U znak zahvalnosti na njihovoj
saradnji, koja ujedno predtsvalja zaštitu okoline, poklonićemo im
buket cveća ili korpicu biološki kvalitetnog povrća.
Pitamo se gde završavaju ostaci i otpaci povrća i voća iz malih i
veiikih samoposluga, gde završavaju velike količine kafenog
31
 taloga, kuhinjskih otpadaka iz restorana društvene ishrane i bifea,
restorana i hotela. Grupe bio-baštovana bi u mnogim takvim
objektima mogle organizovati preuzimanje otpadaka za
kompostiranje.
U Svajcarskoj koju ubrajamo u bogate zemije, poznat je siučaj
trgovca, osnivača prvih samousiužnih radnji, koji još pre četrdeset
godina nije mogao da se pomiri sa odvoženjem i uništavanjem
neprodatog povrća i voća. Zaposlio je majstora za proizvodnju
komposta, čija je briga biJo odvoženje i praviino kompostiranje
organskih otpadaka iz radnji. Seljaci su proizvedeni, sazreii
kompost odvozili na polja. Na taj način su zemlji vraćali deo
utrošenih materija, poboljšali kvalitet i trajnost povrća, a smanjili
potrošnju đubriva.
ŠTA SPADA U K O M P O S T
Mnogo više različitih materija, nego što možemo zamisliti. Za
kompost su pogodni:
• svi baštenski i kuhinjski otpaci - ostaci jela, pokvarena jela,
ijuske od jaja, ostaci čaja, kafeni talog itd.;
• baštenski korov - između debelih slojeva novinske hartije da
ne bi ozeleneo;
• p o k o š e n a trava - u tankom sloju, inače služi za pokrivanje
zemlje;
• busenje t r a v e - između kuhinjskih otpadaka, izvmuto
naopačke;
• isečene grančice - trajnih biljaka, Živice, žbunja, za drenažu i
kao međusiojevi;
• uvelo cveće, precvetale saksijske biljke - daju odličan
humus;
• sve začinsko i lekovito bilje - osim pelena, isečeno, daje
dobar mineratni sastav;
• llšće - samo u tanjim slojevima, inače služi za pokrivanje
zemlje;
32
• treset - preporučuje se samo u malim količinama;
• s l a m a , p a p r a t , steJja - mineralima bogate materije, razvijaju
toplotu;
• k u ć n a p r a š i n a , smeće, p r a s i n a iz usisivača - sve je
upotrebljivo;
• h a r t i j a , k a r t o n - štampana hartija takode, komadi kartona,
kao primese;
• p e p e o od d r v a - korisno kalijumovo đubrivo, protiv
štetočina;
• kokošije p e r j e - sadrži fosfor, mešamo ga sa ostaiim
materijama;
• v u n e n i , p a m u č n i o t p a c i - korisni pre svega za donji sloj
tople leje;
• b r a š n o od krvi, koStano braSno - sipamo izmedju slojeva
komposta;
• r o ž a n o b r a š n o - mešamo je sa zrelim kompostom prilikom
sadnje;
• piljevina, s t r u g o t i n a - u manjim količinama, izmešana sa
zemljom;
• č a đ - odlično đubrivo, zagreva tlo, povećava plodnost;
• m o r s k e alge - sadrže mineralne materije, mešamo sa ostaiim
otpacima;
• kokošiji, zečiji izmet - sipamo u slojevima između ostalih
otpadaka.
Veće količine piljevine, lišća, vunenih i pamučnih otpadaka
m o ž e m o iskoristiti za pokrivanje zemije (između malina). Sveže
pokošenu travu ostavljamo da se osuši, a zatim je u tankim
slojevima sipamo izmedu redova povrća.
Sto je sastav komposta raznolikiji, to će biljke biti bolje
snabdevene svim potrebnim materijama. Raznoiike materije
isključuju jednostrano i prekomemo dubrenje.
U kompost ne ide:
materijal koji priroda ne može sama razložiti: plastika, staklo,
33
metalni predmeti, porcelan, boje, lakovi, mašinsko ulje, hemijske
materije svih vrsta. Bolesne biljke i stabia kupusa ne treba
kompostirati, kako se ne bi prenosile bolesti (kupusna kila)
humusa. Kišne gliste izbegavaju pelen, te ga iz tog razloga ne
stavljamo u kompost. Kora iimuna i pomorandže je prskana,
bakterije iz komposta ne mogu je koristiti, pa se ona ne razlaže.
Ponekad se ne razlaže nt cveće iz cvećara, j e r je "zaštićeno" da bi
sporije venulo.
20 cm debeo sloj izmešanih otpadaka, koji ćemo po mogućstvu
posuti koštanim brašnom, brašnom od krvi, ili životinjskim
izmetom. Narezane koprive (bogate azotom) i razno drugo bilje,
pre svega lišće kamfrija ili gaveza, značajno doprinose mineralnom
i hranljivom sastavu komposta.

PRIPREMA KOMPOSTA

Prilikom izbora mesta za kompost treba imati u vidu, koliko

daleko treba nositi otpatke. Dobar je položaj u zavetrini, delimično
zasenjen drvećem i žbunjem, a delimično na suncu. Toplota je
pctrebna za razlaganje materija. Mesto treba da bude dovoljno
veliko za obavljanje potrebnžh radova.
Drvena oplata treba da se sastoji od dva, a u većim baštama od
tri odvojena dela (sanduka). Možemo je izraditi sami, od starih-
dasaka. Noseće stubove pobijamo ili samo osianjamo na zemlju,
kako bi kišne gliste imale slobodan prolaz. Na stubove
zakucavamo, a delom samo oslanjamo, daske jednake dužine, koje
ć e m o lako sklanjati prilikom prebacivanja materijala iz jednog dela
u drugi. Za dovod vazduha između dasaka, na oba kraja svake
slobodne daske treba роргеко nakucati daščice koje su po 2 cm
duže od širine daske. Svaki od delova oplate treba da ima i svoj
poklopac, kako otpaci za vreme kiša ne bi biii suviše vlažni, a za
vreme letnje žege suviše suvi. U tu svrhu, na drveni okvir treba Na redu je tanak sioj (nekoliko ašova) baštenske zemlje. Iščupani
korov jakog korenja, koji dugo zadržava svežinu, bez bojazni može
razapeti mrežu i plastičnu foliju.
da se kompostira. A k o ga stavimo izmedu dva deblja sloja kartona
Prv!i deo oplate služi kao sabimik za različite vrste otpadaka.
ili novinske hartije, on će se raspasti. Na sloj zemlje ponovo
Biljna stabla i grančice sečemo na dužinu od 5 cm da bi se brže
sipamo 20 cm mešanih otpadaka, te ovaj redosled ponavljamo dok
razložili, papir ćemo izgužvati, a karton iscepati u komade. Kada
ne utrošimo sav materijal. Gomilu komposta ne treba pritiskati, jer
se nakupi dovoljno materijala, treba ga dobro izmešati.
je mikroorganizmima za život potreban vazduh. Sabijen kompost
U drugi deo, stavićemo na dno za drenažu i dovod vazduha
je podiožan tmljenju, pretvara se u lepljivu, tešku masu koja ima
isečene grančice i čvrsta biljna stabla. Preko njih ć e m o složiti oko
neprijatan miris i nije upotrebljiva.

34
35
 Kompost treba da bude viažan, pa ga po potrebi zalivamo i
prskamo razređenom biljnom gnojnicom od potopljenog gaveza i
kopriva, čime poboljšavamo njegov sastav. Ako nemamo ovakvu
biljnu gnojnicu, može poslužiti i ugrejana kišnica, a nikako hladna
voda.
Na kraju, gomilu komposta pokrivamo poklopcem, ostavljajući
ispod njega nešto prostora za cirkulaciju vazduha.
Po toplom vremenu, za nekoliko dana, u sredini gomile
započinje proces razlaganja. Delovanje bakterija izaziva u središlu
porast temperature na oko 50 do 60°C. Zatim se kompost lagano
hladi, a bakterije koje su učestvovale u prvoj fazi razlaganja
odumiru. U dalji proces stupaju drugi organizmi, koji učestvuju u
varenju organskih materija i hrane se mrtvim bakterijama.
Najznačajniji "radnici" su kompostne kišne gliste koje se na toploti
i uz obilje hrane brzo razmnožavaju, stvarajući odličan humus. Što
je veći broj kišnih glista u kompostu, to će njegov sastav biti bolji.
Gomila komposta će se ubrzo priiično smanjiti. Ukoiiko imamo
preostalih otpadaka, dodaćemo ih, naizmenično sa zemljom, na
gomilu koju ćemo ponovo pokriti.
Baštovani su nekada kompost razbacivali. Bio-baštovani to ne
čine, jer od toplote vazduha zavisi brzina razlaganja materija. Sto
je veća brzina, to će kompost biti bolji. Leti se on može koristiti
već nakon dva meseca, dok inače proces razlaganja traje najviše
pet meseci. Kvalitet komposta se vremenom smanjuje.
Kompost je spreman za upotrebu, kada u njemu nema više
kišnih glista, a miriše na šumsku zemlju. Tada ga treba izvaditi iz
oplate i preneti na leje. Odmah treba započeti sa stvaranjem nove
gomile.
Kompost moramo preko zime zaštiti od hladnoće. Pokrivamo
ga slamom, lišćem, ili sličnim organskim materijalom. Preko toga
stavljamo poklopac koji ne skidamo dok je taperatura vazduh
ispod + 1 0 ° C . Otkrivanjem se rashlađuje, a time se prekida rad
mikroorganizama kojima je toplota neophodna.
36
BILJNIPOSPEŠIVAČ
Biljni pospešivač je preparat koji se dodaje kompostiranim
otpacima, kako bi se ubrzao proces razlaganja.
Engleskinja Mej E. Brus (Мау E. Bruce) je u cilju brže
proizvodnje komposta ispitala i objavila recept za domaću
proizvodnju ovog preparata za bio-baštovane.
Za pripremu biljnog pospešivača su potrebni: kamilica,
maslačak, hajdučka trava, valerijan, kopriva, hrastova kora,
pčelinji med i mlečni šećer.
Đilje treba brati pre podne u svojoj bašti ili u prirodi, a zatim ga
osušiti u hladu. Ako je vreme loše, treba ga osušiti u pećnici, ali na
temperaturi ispod 3 5 ° C . Osušeno bilje izmrviti i prosejati kroz
cediljku za salatu, ostatak baciti na kompost. Zatim ga odvojeno
po vrstama staviti u staklene posude, dobro zatvoriti i obeležiti
nalepnicama. Hrastovu koru nastrugati i prosejati. Pčelinji med
pomešati sa mlečnim šećerom, kupljenim u apoteci. Na ravnu
kašičicu mlečnog šećera uzeti kap meda. Dobro izmešano zatvoriti
u staklenu posudu.
Sastav: Uzeti po 1 kafenu kašičicu od svakog bilja i hrastove
kore, kao i 1 kašičicu mešavine mlečnog sećera i meda. Sve
sastojke dobro izmešati i - sredstvo je spremno. Čuvati u
zatvorenoj staklenoj posudi.
Način u p o t r e b e : U staklenu bocu sipati pola litre kišnice i
toliko pospešivača, koliko staje na metalni novčić od 1 dinar.
Začepiti, dobro promućkati i ostaviti da stoji 24 sata. Tek tada
može da se unese u kompost. Na rastojanju od 30 do 60 cm štapom
napraviti duboke rupe u kompostu i u svaku sipati po 6 kašika
pospešivača, a zatim otvore zatvoriti usitnjenom suvom zemljom.
Ove "injekcije" pospešivača izazivaju brže i ravnomernije
razlaganje otpadaka. Treba voditi računa o stalnoj vlažnosti
komposta, zato ga po potrebi treba prskati mlakom vodom, a zatim
gapokriti.
37
 Ukoliko nemamo potrebne sastojke za pospešivač, močemo se
poslužiti šećerom: u kofu mlake vode sipamo 100 gr šećera,
promešamo i ovom vodom prskamo kompostirane otpatke. Na
ovaj način takođe ubrzavamo razlaganje. Po svoj prilici i kišne
gliste vole da se zaslade.
KORIŠĆENJEKOMPOSTA
Kompost je najboije sredstvo za đubrenje koje u saradnji sa
prirodom možemo proizvesti sami, bez troškova. Njegov kvalitet
je utoiiko bolji ukoliko su sastojci bili raznovrsniji. Nije
neophodno da se u njemu nađe i životinjski izmet.
Zreo kompost prosejavamo kroz retko sito. Veće, neraspadnute
komade vraćamo na kompost, na kome će do sledeće upotrebe
nestati i oni. Prosejani kompost koristimo u bašti za poboljšanje
kvaliteta zemlje prilikom setve ili sadnje novih kultura. Uz pomoć
komposta biljke postaju zdravije, otporne na bolesti i insekte.
Dokazano je da oni napadaju samo loše uhranjene biljke.
Kao ni dmga đubriva, ni kompost nikada ne zakopavamo
dublje u zernJju, već ga posipamo i mešamo sa gomjim slojem
zemlje u kome se odvija proces raspadanja.
Ukokiko imamo dovoljno komposta, ne treba nam nikakvo
drugo đubrivo, pa ni životinjsko. Kompost ne može biti štetan za
biljke, kao što to mogu biti ostala đubriva, ako ih koristimo u
prevelikim količinama ili koncentracijama. Proizvodi, odgajeni na
dobroj, kompostom snabdevenoj zemlji, boljeg su sadržaja i ukusa
nego oni koji su gajeni na bilo kojoj drugačije tretiranoj zemiji.
38
BAŠTENSKE ALATKE
Važan princip kojeg se dosledno pridržavamo u bio-bašti jeste:
Nikada više nećemo ašovom prevrtati baštensku zemlju!
Koristimo alatke kojima ćemo nanositi što manje povreda
životinjama u zemlji. Naročito prilikom prevertanja zemlje
pomoču ašova, širokim sečivom možemo uništiti pre svega veiiki
broj kišnih glista, koje su u bio-bašti naročito na ceni. Gajimo ih
namenski i brinemo za njihovu ishranu.
Za rastresanje i provetravanje zemlje koristimo jake vile sa
četiri pljosnata zuba. Inače se mogu koristiti i za vađenje cmog i
belog luka, šargarepe itd.
Ručna drljača (vile sa zakrivljenim zubima, rahljača) služi za
ravnanje i drljanje leja posle dubinskog rastresanja zemlje pomoću
vila.
Dvostrana motika ima sa jedne strane dva zuba za usitnjavanje
većih grudvi zemlje, a pljosnatim trougaonim delom povlačenjem
duž leja pravimo žljebove u koje bacamo seme.
Sekač služi za površinsko podsecanje korova između redova
povrća. Ako ima puno korova, najbolje je kada to činimo jednom
nedeljno, jer time sprečavamo korov da stvara seme, a sasečen
pokriva zemlju.
Pored ovih alatki potreban je t ašov za rad sa kompostom i
zemljom, gvozdene baštenske grabulje za formiranje leja, mala
primčna lopatica za presađivanje sadnica, drvena sadiljka za
sađenje, kanta sa prskalicom za polivanje i đubrenje tečnim
đubrivima, a u većoj bašti i kolica.
Rastresanje zemlje u baštenskim lejama obavlja se na sledeći
naĆin:
Stojeći na stazi, ne stajući na leju, zabadamo vile vertikaino u
zemlju, povlačimo držalje ka sebi, pa guramo od sebe, a zatim ih
ispravljamo i vadimo iz zemlje. Ne podižemo, ne prevrćemo, niti
mešamo medusobno gornje i donje slojeve zemlje! Opisani
39
postupak ponavljamo do кгаја reda. Zatim na rasfojanju od oko 8
cm počinjemo da rastresamo sledeći red, dok uzduž ne obradimo
polovinu leje. Premeštamo se na suprotnu stranu leje, odakle na
istin način obrađujemo drugu polovinu.
Ako bismo zemlju prevrtali ašovom, zakopali bismo u dubinu
gomji sloj, u kome su na delu mikroorganizmi koji vrše razlaganje, a
koji u dubini ne mogu da opstanu. Kao što znamo, donji sloj humusne
zemlje nastanjuju organizmi koji pripremaju hranu za korenje i nisu
sposobni da žive na površini, gde bismo ih izbacili ašovom
Prekopavanje zemlje j e , dakle, u potpunosti suprotno prirodnim
40
zakonima i predstavlja pravu katastrofu i pogibiju za stanovnike
ovih slojeva zemlje. Sa njima gubimo bezbroj proizvođača humusa
koji su od presudnog značaja za rastresitost i plodnost zemlje.
Proces obnavijanja života i vreme za koje se organizmi ponovo
aktiviraju, u prekopanoj zemlji traje dugo, što se odražava na
sporiji i slabiji rast zasejanih kuitura.
Nakon jesenjeg rastresanja zemlje vilama, posipamo je
takozvanim zelenim đubrivom - biljkama koje korenjem mekšaju
zemlju i pokrivaju je stabiima i lišćem, ili je posipamo grubim
nesazrelim kompostom, drugim jesenjim otpacima, lišćem itd. U
proleće zemlju samo površinski rastresamo pomoću ručne drljače,
izgrabuljamo je i zasejemo u redovima. Ako je zemljište prvih
godina tvrdo i teško čak i u proleće, ponovo ga rastresamo vilama i
dodajemo kompost.
Prilikom rastresanja, grabuljanja, sejanja ili sađenja, uvek treba
imati na umu da zemlja ne sme ostati gola, nezaštićena od žege,
vetra, hladnoće ili kiša. Za zaštitu mogu poslužiti delimično
osušena pokošena trava, lišce, sitno isečeni biljni otpaci, sečena
slama, za nuždu i treset. Posipamo ih po lejama u tankom sloju.
Najbolji za tu svrhu su isečene koprive, lišce gaveza ili kamfrija i
gmbi kompost, koji obogaćuju zemlju svojim mineralnim i
hranljivim sastojcima.
Na pokrivenoj zemlji raste manje korova, što znači manje rada,
jer nije više potrebno svakonedeljno podsecanje. Površina zemlje
je rastresita, a ispod pokrivača se posle pljuskova ne stvara suva
kora, pa smo na taj način pošteđeni i od rastresanja. Zbog stalne
vlažnosti koju zadržava pokriveno tio, potrebno je i manje
zalivanja.
Pažljiva, promišljena i brižljiva prirodna obrada zemlje bio-
baštovanu štedi m n o g o teškog fizičkog rada: prekopavanje
povrtnjaka, više okopavanja i plevljenja povrća, kao i prenošenje
mnogih kanti vode do udaljenih leja, a pri tom se postiže bolja
humusna stmktura ž plodnost zemlje.
41

ZNAČAJ KIŠNIH GLISTA
Kada u baštenskoj zemlji ima mnogo kišnih glista, tada
možemo zaključiti da je stanje zemlje prilično prirodno, da sadrži
organske materije i da se u njoj odvija proces obnavljanja humusa.
Tamo gde se nalazi kišna glista, ima i drugih manjih organizama
koji pripremaju hranu biljkama. Stoga bio-baštovani kišne gliste
smatraju veoma značajnim stanovnikom baštenske zemlje. Hrane
ih, štite i spasavaju od baštenskih alatki kada uplašeno beže na sve
strane. Cak ih i gaje, ako ih u poČetku nema dovoljno u baštenskoj
zemlji.
Uništavanjem od strane teških građevinskih i poljoprivrednih
mašina, veštačkih dubriva, otrovnih heraijskih sredstava, oštrog
ašova i motike bezobzirnog ili neupućenog čoveka, izgubljen je
veliki broj ovih korisnih saradnika, najboljih proizvodača humusa.
Biolozi su kišne gliste i njihovo delovanje razmotrili izbliza.
Izbrojali su 133 kišne gliste po kvadratnom metra livade.
Ustanovili su da za godinu dana one prerade 8,12 kg organskih
materija. Na jednom hektaru livade ima kišnih glista za težinu
jedne krave. U biološkoj baštenskoj zemlji treba da se nađe oko
200 kišnih glista po kvadratnom metru. Njihove iziučevine za
godinu dana teže su od njih 70 puta.
Izlučevine kišnih glista (gomilice koje ostavljaju za sobom na
lejama u bašti ili na taravnjaku), sadrže pet do sedam puta više
azota, sedam puta više fosforne kiseline, tri do jedanaest puta više
kalijuma, dvostrako više kalcijuma i šest puta više magnezijuma
nego obična zemlja u kojoj one žive. Ove materije su idealna hrana
za biološki gajeno povrće, jer predstavijaju čisti, najkvaJitetniji
humus. Takođe je dokazano da ovo prirodno đubrivo Štiti biljke, te
one postaju otpomije na biljne bolesti. U SR Nemačkoj kišne
gliste se gaje namenski, u cilju proizvodnje njihovih izlučevina
koje se plasiraju na tržište kao prirodno dubrivo.
42
Kišne gliste svojim dugim rovovima omogućuju provetravanje
i vlaženje zemlje za vreme kiša. Biljnom korenju je veoma olakšan
rad u zemlji u kojoj ima dovoljno kišnih gJista, j e r se u rastresitoj
zemlji dobro razvija, uz dovoljno hrane, vazduha i vlage. Kišne
giiste su dvopolne žtvottnje. One poiažu jaja ispod površine
zemlje. Zbog nedostatka vazduha prilikom jakih kiša, one izlaze na
površinu - otud potiče i njihovo ime. Deca se većinom gade kišnih
giista - verovatno krivicom odraslih. Bilo bi poželjno da se deci
objasni značajna i korisna uioga kišne gliste u bašti.
Meko telo kišne gliste je nezaštićeno i veoma osetljivo. Sunčevi
zraci ga mogu na površini veoma brzo isušiti; već i sama svetiost
štetna je za kišnu giistu. O n a je stvorena za život u vlažnoj zemiji.
Zato prilikom radova u bašti vodimo računa o tome da što brže
zaštitimo kišne gliste rastresitom zemljom ili lišćem biljaka.
Pogrešno je uverenje da se od jedne kišne gliste mogu napraviti
dve, ukoliko se ona preseče na polovine koje se nezavisno uvijaju.
Takav način "razmnožavanja" je ubijanje, pošto životinja ima
jednu giavu, bez koje ne može da opstane. Samo kada izgubi iii
povredi zadnji, manji deo tela, kišna glista je sposobna da preživi i
da nadoknadi izgubljeni deo.
Postoji m n o g o vrsta kišnih glista. Za nas su značajne dve vrste:
K o m p o s t n a k i š n a giista (lat. Eisenia foetida) je crvenkaste
boje, 6 do 8 cm duga, dakle kraća i manja od one koja živi u
zemlji. Potrebni su joj vlaga, toplota i organske materije koje su u
stanju raspadanja. U takvim uslovima brzo se razmnožava. U
gomili nesazrelog komposta ima ih mnogo na malo prostora. Kada
obave grubu preradu otpadaka, smanjuje se njihov broj, j e r se sele
na susednu gomilu, gde se nalaze sveži, neprerađeni otpaci. Ako
kompostne kišne gliste prenesemo zajedno sa kompostom na
baštensku zemlju, one će uginuti, jer im uslovi na takvom mestu
ne odgovaraju.
Z e m a l j s k a iii poljska kišna glista (Lumbricus terresteris) duža
je od kompostne, znatno deblja, pljosnata i smeđkaste boje.
43
Izbegava trule otpatke, ali nastavlja sa preradom onoga što je
ostalo iza kompostnih kišnih glista, kao i ostaie biljne otpatke:
lišće, stabljike, korenje odsečenog povrća koje je ostalo u zemlji.
Ona kopa duge, cevaste rovove u dubinu, odakle iznosi na
površinu i u gornje slojeve zemlje razne mineralne materije. Kroz
njeno dugačko telo koje predstavlja probavnu cev, prolazi biljna
hrana, zrnca peska i delići gline. U toku procesa varenja znatno se
povećava broj bakterija u njenom telu, što poboljšava kvalitet
njenih izlučevina u odnosu na baštensku zemlju. Nakon nekoliko
godina biološkog načina gajenja povrća zapažamo da se u manjoj
bašti u kojoj ima puno kišnih glista, proizvodi više zdravog, lepog
povrća, nego ranije na znatno većoj površini povrtnjaka. Na
mestima gde su zemlju utabale teške građevinske mašine, u
početku smo gotovo uzalud tražili kišne gliste. Tek su se
vremenom jako namnožile, ukoliko smo im pružali prirodne
uslove i pod uslovom da ih nismo uništavali prilikom obavljanja
baštenskrh radova. Po isteku nekoliko godina mnogi baštovani
smanjuju broj leja sa povrćem, pošto zemlja koja je gusto
naseljena kišnim glistama, rađa sve boije, njihovoj porodici nije
potrebna tolika količina povrća. Tada može da zasadi više
krompira, redove bobičastog voća (maline, crvenu i cmu ribizlu) i
sadnice voća. Na taj način povećava količinu proizvoda i proširuje
asortiman.
KAKO POVEĆATIBROJ KIŠNIH GLISTA
Poslednjih godina u mnogim zemljama menja se odnos prema
obradivom zemljištu. Saznanje da dobar gazda na plodnoj zemlji
bolje sarađuje sa prirodom, pokazalo se sa nastankom prvih farmi
za gajenje kiŠnih glista u SAD. Sada ima takvih farmi i u Evropi -
u SR Nemačkoj, Svajcarskoj i Italiji. Farme putem pošte
isporučuju po više hiljada kišnih glista koje se mogu naseliti u
bašti. Nabavka kišnih glista ima smisla samo ukoliko im pružamo
sve uslove za njihov život, tj. ukoliko se bavimo biološkim
44
baštovanstvom. Sva nastojanja, pa i troškovi, bili bi uzaludni
ukoiiko bismo u bašti i dalje dubriii i prskali hemijskim
sredstvima, čime bismo ih pouzdano ubijali.
Ukoliko je zemlja dobro snabdevena kompostom, a tlo je
pokriveno organskim otpacima, kišne giiste se same dovoljno brzo
razmnožavaju. Briga za hranu i zaštitu ovih životinja naročito je
značajna pred zimu. Američki bioiozi su ustanoviii da u
pokrivenoj zemlji opstaje neuporedivo veći broj kišnih glista nego
u nepokrivenoj. Na trećini hektara zemlje ispod lanenog pokrivača
u proleće je nađeno 995.000 kišnih giista. Na jednakoj površini
koja je preko zime bila zaštićena pokrivačem od stajskog đubriva i
slame, izbrojano je, međutim, 1,610.000 kišnih glista.
U bio-bašti u proleće sa zadovoljstvom konstatujemo da je
zemlja koja se ргеко zime nalazila ispod pokrivača od biljnih
otpadaka sva u rupama, u preseku slična morskom sunderu, sva
sipkava. To je vidljivi rezultat neprekidnog delovanja kišnih glista
i drugih živih bića koji su u toku zime gotovo u potpunosti
uklonili otpatke.
Bio-baštovanu početniku preporučujemo da sam gaji kišne
giiste. Spomenute farme gaje posebnu vrstu, poznatu pod imenom
Tenesi vigler (Tennessv whiggier) koja se brzo razmnožava. Lako
je gajiti kišne gliste za sopstvene potrebe u svojoj bašti.
Za malu farmu kišnih glista potrebno je malo vremena,
prostorija sa ujednačenom temperaturom, gde ne može doći do
smrzavanja (npr. podmm), nešto materijala koji nam je sigurno pri
mci i ne iziskuje nikakve izdatke, i naravno, kišne gliste.
P r i p r e m a : Na dno drvenog sanduka stavljamo slamu ili lišce, a
mogu poslužiti i komadi kartona. Preko toga sipamo sloj
kompostne mešavine koja se sastoji od baštenskih i kuhinjskih
otpadaka sa kafenim talogom, ostataka cmog hleba, c m o g luka,
otpadaka od praziiuka, kora i ostataka od jabuka. Kišne gliste
naročito vole aromatične materije. Preko ovog sloja sipamo manju
količinu baštenske zemlje, a zatim ponovo otpatke. Na kraju
45
poprskamo sadržaj sanduka mlakom, blago zašećerenom kišnicom.
U sanduk stavijnmo nekoliko velikih kišnih glista iz bašte i
pokrivamo ga džakom koji propušta vazduh.
Kišne gliste se na ovakvoj farmi u ideainim uslovima preko
zime osećaju dobro i jako se namnože. U proleće ih, po toplom
vremenu, preseljavamo u baštensku zemlju. Tu su mlade životinje
i mnogobrojna sitna jajašca. Odmah ih treba pokriti, zaštititi od
sunca da se ne isuše i ne uginu. Starije životinje po svoj prilici
nerado menjaju mesto, pa ih možemo hraniti i dalje razmnožavati
u sanduku.
Ovu farmu treba u toku zime više puta kontrolisati i po potrebi
dodavati vlažnu hranu koja treba da bude raznovrsna.
Ovaj način gajenja je jednostavan i jeftin, pogodan za svakoga
ko želi da što brže oživi zemlju u svojoj bašti pomoću ove "sitne
stoke" koja besplatno ore, provetrava i đubri leje u bašti koje iz
godine u godinu bivaju sve plodnije, pa time zaslužuje našu
pažnju, stalnu brigu i zaštitu.
Caris Darvin (Charles Darvvin) je u vezi kišnih glista zapisao:
"Plug je jednan od najstarijih, najznačajnijih čovekovih
pronalazaka. Mnogo pre njega zemlja je bila i j o š uvek je stalno
preorana kišnim glistama. Možemo sumnjati da ima više životinja
koje su kroz istoriju odigrale tako značajnu ulogu kao ova bića na
tako niskom nivou razvoja."
46
GAJENJE BAŠTE BEZ OTROVA
Svaki baštovan, kako profesionalni tako i onaj koji se u
slobodno vreme bavi gajenjem povrća, bobičastog i ostalog voća,
kako na konvencionalan tako i na biološki način, pogođen je i
manje-više neraspoiožen ako otkrije da su plodovi njegovog rada
pogođeni bolešću ili načeti od strane životinja.
Prva pomisao današnjeg profesionalnog baštovana jeste obično
konstatacija da je svoje biljke nije dovoljno preventivno zaštitio
insekticidima i pesticidima. Propušteno pokušava nadoknaditi
odmah, temeljito i višesruko, pa pribegava prskanju oštećenih
biljaka u razmacima od po nekoliko dana. Otrovna tečnost pri
tome kapije sa lišća i stabala na zemlju, a ostatak spere prva kiša.
Na etiketi obično stoji zapisano da na taj način prskano povrće
ili voće sadrži za Ijude štetne, otrovne materije, te se stoga za
ishranu mogu koristiti tek nakon određenog broja dana. Iskustva
uvek iznova pokazuju da ima mnogo proizvođača hrane koji se
toga ne pridržavaju, pa sazrele plodove beru ranije nego što je to
dozvoljeno. Proizvode prodaju na početku sezone, kada je cena j o š
visoka. Na taj način izbegavaju materijanu štetu i zarađuju više
nego što bi mogli kasnije. Neupućeni potrošači kupuju naizgled
lepo povrće i voće, ali na taj način konzumiraju hranu koja je
prskana više puta i u njoj se nalazi veća ili manja količina otrova.
Pre nekoliko godina je štampa objavila priču o dvojici dečaka
koji su se na putu iz škole popeli na trešnju i počeli da jedu zrele,
crvene plodove. Naišao je seljak, vlasnik voćke, koji je pozvao
dečake. Brži dečak je pobegao, a drugog je seljak uhvatio i
odvezao ga u bolnicu, gde su lekari konstatovali teško trovanje
sredstvom za prskanje trešanja. Kasnije je doveden i dečak koji je
pobegao sa istim znacima trovanja. Nakon nekoliko dana
bolničkog lečenja, dečaci su spaseni. Ovakva akutna i jaka
trovanja su srećom retka. Međutim, i konzumiranje manjih
47
količina insekticida i pesticida u hrani, vremenom je sigurno štetno
po zdravlje.
Ne samo profesionalni proizvođači povrća i i voća, već i mnogi
ljudi koji imaju baSte za sopstvene potrebe i hrane se sopstvenim
proizvodima, suviše brzo posežu za hemijom koja nudi veliki izbor
sredstava za uništavanje svih vrsta bolesti i štetočina. Oni su
ubeđeni da se bez ovih sredstava ne može. Svaka, i najmanja šteta
primećena na biljkama, uključuje alarm, izaziva nesrazmerno
strahovanje i služi kao izgovor za primenu raznih otrova, koji
prelaze u svakodnevnu upotrebu. Cak i ako se pri tome javi griža
savesti, rezultat je isti: trovanje hrane i zemlje, uništenje bezbroj
korisnih živih bića iznad zemlje i u zemlji. Prskanje koje se u
privatnim i društvenim voćnjacima već rutinski ponavlja do
četranaest puta za samo godinu dana, bezobzirno u odnosu na
prirodu, predstavlja dokaz da postoje smetnje u odgovornosti
prema okolini. Dokazano je da čovek ovakvom hranom, u krajnoj
liniji, polako truje samog sebe.
Brojna prsklanja i sve jača sredstva gube efikasnost, te je
otpornost "štetočina" iz godine u godinu sve veća. Biolozi tvrde da
se otpornost nekih biljnih bolesti i insekata u protekiim decenijama
povečala za više od dve stotine puta, pa protiv njih ne pomažu više
ni najnoviji, jači otrovi. Prilikom uništavanja crvenog pauka
konstatovano je da nije uništen on, već jedna vrsta pršžce koja se
ranije hraniia crvenim paucima.
Zar onda iznenađuje činjenica da postajemo sve kritičniji i
oprezniji potrošači? Naizgled besprekorne, zdrave i lepe voćke potražiti uzroke negativnih pojava. Pokazalo se da biljke u zemlji
čine nam se sumnjivim - podsećaju nas na Snežanu. Po nama, koja ne sadrži dovoljno humusa nemaju prirodnu otpornost, te da
najzdravija i najčistija hrana je ona koju smo proizveli u loše prihranjivane biljke čak privlače razne bolesti, lisne vaši,
sopstvenoj bašti, bez ikakvih hemijskih preparata. Ne možemo, puževe itd. "v
naravno, očekivati da će naša biološka bašta biti pošteđena od svih Eksperimenti sa biljkama iste sorte, zasejanim u redovima,
bolesti i nevolja. Ipak, iz iskustva znamo da ih ima znatno manje potvrdili su ovu činjenicu. One bilke koje su rasie na humusnoj,
nego u konvencionalnim baštama. Metode bio-baštovanstva su kompostom đubrenoj zemlji, razlikovale su se već na prvi pogled
mnogo miroljubivije, a i uspešnije od hemijskog rata. Prvo treba po snažnom, zdravom izgledu. Nisu ih oštetile ni životinje, ni
bolesti. Na suprot tome, susedne biljke koje su zasejane u loše

48 49
obrađenu i humusom siromašnu zemlju, biie su slabe, neotporne,
KORISNE ŽIVOTIN.IE
na njima se pojavilo mnoštvo lisnih vašiju.
Biološko zbrinjavanje zemljišta, pri čemu podrazumevamo
Ne možemo ni zamisliti koliko različitih bića živi u našoj baŠti.
kompostiranje, pokrivanje gole zemlje, zeleno dubrenje, gajenje
Naravno, u početku, kada bašta tek nastaje i biljke su još male,
mešovitih kultura i neotrvona sredstva - prtedstavlja najboljbolju -
njih nema mnogo. Sa godinama raste šarolikost i raznovrsnosl
prirodnu zaštitu biljaka, zemlje, životinja, pa i čoveka. U početku,
života u bio-bašti, naročito ako u njoj pored povrća rastu i žbunje i
za vreme prelaska sa hemijskog na biološko obrađivanje bašte, ne
drveće u kojima životinje mogu da se kriju, naseljavaju i gnezde.
bismo smeli odmah kada se pojave prve štetočine, da posežemo za
Medu korisne baštenske životinje ubrajamo i ptice. Gusenicama
ranijim sredstvima, pošto smo se opredelili za sprečavanje štete
se hrane naročito senice, a nalaze ih na kupusu, mžama i drugim
bez nanošenja štete. Početnu pažnju treba posvetiti poboljšanju
biljkama. Mužjak i ženka svojim mladuncima u toku leta donesu
kvaliteta zemlje, tj. proizvodnji komposta.
do 30 kg gusenica, a pored njih i veliki broj d m g i h nepoželjnih
Boljim posmatranjem, zaštitom korisnih životinja u bašti,
gostiju iz bašte. I čvorci su takode aktivni u uklanjanju gusenica,
korišćenjem pojedinih biljaka kao sredstava za prskanje, koristeći
crva i insekata, narodito u vreme hranjenja mladunaca. Zato ćemo
iskustvo bio-baštovana u svom praktičnom radu, svaki baštovan
im na drveće učvrstiti kućice za gneždenje čije okrugle otvore
danas može prestati sa upotrebom svih hemijskih sredstava u
treba okrenuti prema jugozaopadu. Ubrzo će se u bašti pojaviti i
proizvodnji hrane.
češljugar, crvenorepka i zeba, svi koji se brinu da se broj
nepoženljnih insekata isuviše ne poveća. Iskustvo govori da
korisne ptice koje smo preko zime hranili u kućicama u bašti i leti
tamo rado traže hranu. Zato ćemo im u leto zasaditi suncokret, a u
vrelim danima im ostavljati svežu vodu u plitkim posudama, kako
ne bi kijucale bobice ribizle, što poneke od njih samo zbog žeđi
često čine. Ovakva mala šteta ne može da se poredi sa korisnim
poslom koji one obavljaju u bašti. Inače možemo razapinjanjem
mreža zaštititi bobočasto voće od mnogobrojnih kljunova.
Jež, žabe i krastave žabe u bašti uništavaju puževe, crve i insekte. U
bašti u kojoj je napravljena prirodna bara, tzv. biotop, sa barskim,
vodenim rastinjem i žabama, broj puževa se ubrzo smanjuje.
Korisni insekti u bašti (kao što je bubamara) svakodnevno
uništavaju na stotine biljnih vaši.
Kada bismo u proleće prskali prve lisne vaši insekticidom,
uništili bismo istovremeno i korisne buba-mare, cvetne muve,
zlatooke liske, ose potajnice i uholaže. Svi se oni hrane
takozvanim štetočinama. Uništenjem prve generacije korisnih

50 51
insekata sprečili bismo njihovo razmnožavanje, pa bi se zbog toga
preko leta previše namnožile lisne vaši. Sopstvena zapažanja nam
uvek nanovo potvrđuju da se u prirodi reguliše mnogo toga bez
naše nasilne intervencije, pa se tako preko leta zajedno sa brojem
Iisnih vaši povećava i broj onih koji se njima hrane.
Bube koje žive u zemlji i obično su tamne boje, kao i njihove
larve, hrane se lutkama, larvama, gusenicama, pa i puževima.
Manje bube traže grinje i lisne vaši.
52
Uholaže takođe ubrajamo u korisne baštenske saradnike. Preko
dana vole da se kriju u tami, a noću izlaze u lov na hranu, a to su
biljne vaši. Klještima brane svoje mlade od većih životinja, a priča
o tome da ulaze u čovečije uvo i da ga mogu povrediti, spada u
bajke. Jedina šteta koju mogu naneti jeste to što ponekad izgrizu
cvetove ruža, što nije razlog za njihovo proterivanje iz bio-bašte.
Ponegde im baštovani o žbunje i voćke vešaju saksije, okrenute
naopačke i ispunjene strugotinom, kao sklonište. U njima ove
životinjice prespavaju dan, a noću uništavaju Iisne vaši na žbunju i
voćkama.
Na putu kroz baštu srećemo i mnoge vrste paukova, uz mreže
ili na zemlji. Oni čiste rnnoge nepoželjne insekte (kao što su muve,
komarci, moljci, gusenice), pa ih ne uništavamo.
Mnogi neomiljeni insekti kao neophodna hrana za veće, korisne
insekte i ptice, predstavljaju korisnu kariku u prirodnom lancu.
Potreban i opravdan je opstanak svih karika. Zar uopšte postoje
nepotrebne životinje? Jedino čovek uzima sebi pravo odlučivanja o
tome šta je korisno, a šta štetno. Bio-baštovan će u krajnjoj nuždi
umeti da spreči veću štetu opreznim postupanjem i prirodnim
sredstvima.
53
 KOROV Koprive, kamilica i čičak, nasuprot tome, ukazuju na piodnu
zemlju.
U baštama i poijima u korov ubrajamo sve biljke koje čovek Primećujemo da se na neobrađenoj baštenskoj ili poljskoj
nije zasejao ili posadio u svoju korist. On se na manjim zemlji brzo pojavljuju razne vrste takozvanih korova, dok je
površinama se čupa ili podseca motikom, dok se na velikim potpuno ne pokriju, a time i zaštite. Svojim korenjem čine zemlju
površinama uništava pomoću herbicida; izmedu ostalog i na rastresitom, a neki od njih u zemlji prikupljaju rezerve azota. Ako
engleskim travnjacima. dođe do promene uslova u zemljištu, neke od njih nestaju same, a
U bioioškoj bašti i korov ima svoj značaj, vrednost i sopstvenu umesto njih se pojavijuju nove biljke kojima novi uslovi više
funkciju. Pažljivo oko posmatrača može na osnovu vrsta korova pogoduju. Svaka bašta, dakle, ima svoje vrste korova.
pogoditi i zaključiti mnogo toga, a osim toga se može i korisno Za bio-baštovana korov ne predstavlja teret. Naprotiv, n a m e m o
upotrebiti. će gajiti u bašti neke vrste samoniklih prijatelja: koprive, gavez,
Maslačak smatramo korovom, aii je veoma lekovit. kamiiicu, preslicu (rastavić, konjski rep), hajdučku travu. Koristiće
ZahvaJjujući dugačkom korenu, on je pun mineralnih materija, ih za pripremu biljnih tečnih dubriva i sredstava za prskanje, za
sadrži neke od vitamina, u proleće čisti krv, povoljno deluje na pokrivanje zemlje i kompostiranje.
bolesnike koji boiuju od šećerne bolesti. Stoga ga poštujemo, ne Gde je zemlja stalno pokrivena, tamo ima manje korova. Ako s
čupamo ga, već samo odsecamo, naročito u proleće kao prvu vremena na vreme ove biljke podsecamo, treba ih ostaviti da leže
zdravu salatu iz svoje bašte. na zemlji kao zaštita i hrana za organizme koji u njoj Žive.
I male bele radice (krasuljak), koje rastu u travi, spadaju u
lekovito bilje, kao i muška i ženska bokvica, kiselica, poljska
preslica, kamiiica, kopriva, hajdučka trava i mnoge druge
Ovo bilje nije korisno samo za naše zdravlje, već i za
poboljšanje kvaliteta zemlje. Dobro je za pokrivanje zemlje kao i
za kompost; uvek je korisno za poboijšanje mineralnog sastava
tla, a preko proizvedene hrane posredno doprinosi našem zdravlju.
Pored lekovitosti i dobrog mineralnog sastava, neke od ovih
vrsta biljaka imaju i drugu ulogu u bašti. Njihovo prisustvo govori
o stanju zemije i njenim potrebama.
Ljutić sa svojim jakim korenjem je znak da je zemlja nabijena,
tvrda. Jednako značenje imaju obe vrste bokvice. Tamo gde rastu
kiselica, poljska preslica, hajdučka trava, u zemlji ima malo
humusnih materija. To je znak da treba baštensku zemlju obogatiti
kompostom, kako bi postala rastresita i humusna.

54 55

PRIRODNA SREDSTVA ZA ZAŠTITU
BiLJA
Kako su naši preci štitiii svoje kulture od štetočina, dok
današnja hemijska sredstva nisu postojala? Stare knjige iz obiasti
baštovanstva iznenađujuće malo govore o biljnim bolestima i
štetočinama. Izgleda da ih je nekada bilo znatno manje nego što iii
ima danas. Priroda je mnoge sfvari regulisala sama, j e r je tada j o š
uvek u velikoj meri postojala prirodna ravnoteža. Po potrebi se
posezalo za prirodnim sredstvima domaće prižvodnje. Pojedina
takva sredstva bio-baštovani ponovo prizvode sami.
Poznato nam je da je preduslov za otpornost biljaka zemlja koja
je snabdevena kompostom, rastresita od rada mnogih organizama i
kišnih glista, nađubrena, pokrivena i vlažna. U bio-bašti
izbegavamo kuitivisanje i razvoj baštenskih biljaka koje zbog
specifičnih. prohteva i osetljivosti ne odgovaraju našoj klimi i
okolini. Bolje je da se j o š prilikom izbora semena i sadnica
opredelimo za one biljne sorte kojima odgovaraju naši lokalni
uslovi.
Za biološko tlo značajno je pojedino cveće iz bašta naših baka.
Kadifica (Tageta) i neven (Calendula officinale) su stalno cvetali
u nekadašnjim seoskim baštama. I danas se mogu naći kako u
ponekoj bašti cvetaju preko celog leta, u jarkim žutim,
narandžastim i smeđe-crvenim bojama. Vrlo je verovatno da su
nekada ljudi sa njima imali dobro iskustvo.
Danas znamo Čime su ove baštenske biljke zaslužile da im
čovek ostane veran. Nisu ih sadili i presađivali samo radi ukrasa.
Holandski naučnici su otkrili da korenje kadifice luči materije koje
su topljive u vodi, takozvane fintocide (phvntocide). One su
otrovne za parazitske vrste gljiva koje žive u zemlji, za male crve,
parazite koji uništavaju koren krompira, paradajza i ruža. T a m o
gde raste kadifica, larve crvića će uginuti. Interesantno je da se
56
hemijsko sredstvo za prskanje protiv crvića sasfoji od sličnih
materija kakve nalazimo u korenju kadiftce.
Neven je takođe vrlo stara i j o š uvek poznata baštenska i
lekovita biljka, sasfojak lekovitih masti za kožu i čajeva. On deluje
lekovito i na zemlju. (Narodni nazivi za ovo cveće su vrlo različiti.
U okolini Ljubljane nazvano je imenom koje ne možemo da
napišemo. Nezasluženo je potcenjen, pošto je toliko skroman da se
sam zapati svake godine.)
Kadifica i neven su nezaobilazni u savremenoj bio-bašti za
očuvanjezdravog zemljišta i sprečavanje razvoja parazita. Treba ih
saditi na mestima gde smo ranije kod biljaka primetili rascepljeno
korenje. U proleće obično sejemo kadiftcu u sandučić ili posudu, a
u hladnijim krajevima ih tek posle 15. maja presađujemo direktno
između povrća ili na ivice leja. Ž u t e se slažu sa ružama, a ujedno
čiste zemljište oko njih. Mlade samonikle biljčice nevena možemo
u proleće samo presaditi na mesto gde nam se čini da je zemlja
l o š a , nezdrava.
Puževi su poslednjih godina postali velika napast, jer nema više
dovoljno prirodnih neprijatelja (kao što je jež, slepo kuče, žaba i
guŠter). Ako je baSta dovoljno velika, treba napraviti biotop u
kome će živeti žabe. I jedna vrsta indijske patke koja može
slobodno da se kreće u ograđenom povrtnjaku, može da uništi
mnogo puževa kojima se hrani. Puževe treba skupljati ujutro i
uveče i tako sakupljene baciti u lonac vrele vode. Ohlađeni uvarak
veoma snažno odbija puževe, zato njime prskamo ugrožene mlade
biljke krastavaca, tikvica, suncokreta, kadifica, dalija (georgina),
salate itd. Uginule životinje bacamo na kompost.
Na ugrožena mesta stavljamo stare daske, kako bismo ujutro sa
njih pokupili puževe. Caše od jogurta zakopavamo do ivice u
zemlju i u njih sipamo malo piva, koje puževi vole. Nakon dva
dana puževe iz čaša bacamo na kompost i postupak ponavljamo.
Ove klopke treba zaštititi od kiše krovom, napravijenim od dve
daščice.
57
 Puževe možemo oterati i na taj način što ćemo na kritičnim
mestima sejati ili saditi biJjke koje su njima neprijatne. To su:
slačica, crni i beli luk, dragoljub, žalfija (kadulja), i tirnijan.
Redovi slačice dobrodošli su u proleće između mladog povrća.
Veću slačicu treba samo podsecati i ostavljati na zemlji.
L i s n e vaši proteraćemo sa biljaka, ako uz njih sadimo lavandu,
čubar iii dragoljub. Ispod stabala voća treba saditi dragoljub: lisne
vaSi radije borave na njemu, з time je lišce drveća pošteđeno od
ove napasti. Sa ruža uklanjamo mnogobrojne vaši, ako ih
jednostavno speremo mlazom iz vodovodne cevi, ujutro, kako bi
se biljke brzo osušile. T a m o gde oko ruža raste iavanda, ima manje
lisnih vaši. Pasuij (boraniju) štitimo od vaši setvom čubra. Ukoliko
lisnih vašiju ima nrnogo, pomaže sredstvo za prskanje od kopriva
koje pomaže kod svih biljaka i svih vrsta vaši. Ukoliko jedno
prskanje nije dovoljno, kroz nekoliko dana treba prskanti ponovo.
M r a v i često donose lisne vaši na biijke, naročito na m ž e i na
voćke, gde se hrane slatkim sekretom svojih "kravica muzara".
Tamo gde nam u bašti smetaju, treba saditi lavandu, pitomu nanu
iii sejati matovilac (poljsku salatu).
58
Pasuljev žižak pojavljuje se na pasulju pred kraj vegetacije.
Izbegavamo ga ranom sadnjom pasulja, koju u hladnijim
predelima izvodimo u plastenicima. Ukoliko se prilikom kontrole
nadu žišci, treba ih pokupiti i unuštiti.
G r a š k o v s m o t a v a c je leptirić smeđe boje koji na mahune
graška polaže jaja, iz kojih se razviju crvići koji napadaju zma.
Pošto leptir leti između maja i juna, možemo ga izbeći ranom
sadnjom graška. Sadnice paradajza u blizini graška takođe
predstavijaju zaštitu.
Rovce uništavaju korisne ptice, pre svega čvorci. Treba im u
bašti postaviti kućice za gnežđenje, kako bi se odomaćili. Rovce
možemo uništiti bez hemijskog otrova, pomoću jestivog ulja,
pomešanog sa vodom, koje sipamo u njihove hodnike ispod
površine zemlje. U j u n u se iz 200 do 300 rovčevih jaja izleže
podmladak. Naćićemo ga, ako pratimo hodnik. Na gnezdo treba
nakapijati uije, a zatim naliti vode. Rovce koji noću izlaze iz
zemlje, na sumnjivim mestima hvatamo u prazne saksije, do ivice
zakopane u zemlju. Uprkos eventualnoj većoj šteti od rovaca,
poslavljanje otrova predstavljalo bi neodgovoran postupak, j e r
bismo time uništili ptice koje se hrane ovim štetočinama.
Miševe iz bašte protemje i uništava mačka. Za zaštitu korenja
voćaka, oko njega treba zakopati izdrobljeno staklo. Prazne
staklene boce, do grlića zakopane u zemlju, na v e t m proizvode
zavijajući zvuk i time takođe proteruju miševe. Preporučuje se
sadnja belog luka, koji miševi ne podnose, kao i vrsta mlečike
(euphorbia lathvris). U mišije mpice možemo da zabodemo
grančice čempresa, orahovo lišće, i beli luk - miševi izbegavaju
ove biljke, pa se povlače.
K r t i c a je vrlo korisna životinja; u zemlji uništava rovce, razne
iarve i crve (nažalost i kišne gliste). U povrtnjaku predstavlja
napast, zato je teramo da se sama povlači. Brujanje vetrenjača na
vetru, zvučno se prensi kroz hodnike. Krtica ne može dugo da
59
podnosi ovu buku, pa će se sama iseliti. Isti efekat imaju prazne
staklene boce, koje prizvode zavijajući zvuk.
K r o m p i r o v u zlaticu i njene larve skidamo sa lišća biljaka, kao
što smo to činili u posleratnim godinama. Redove krompira
možemo da zaštitimo sađenjem nakoiiko korenova rena. Miris rena
odbija ove insekte, a u njegovoj blizini postiže se bolji ukus
krompira.
M r k v i n u m u v u suzbijaju redovi c m o g i belog luka, praziluka i
žaifije, zasadeni uz mrkvu. Oštećenu mrkvu treba odmah ukloniti
sa leje, a naredne godine treba na tom mestu saditi cmi i beli luk i
praziiuk.
M u v u p r a z i l u k a suzbijamo sejanjem mrkve iii celera pored
praziluka. Muvom zahvaćeno lišće praziiuka odsecamo i
uništavamo. Biljke možemo da sačuvamo i zaštitimo, ako ih
prskamo vodom, zagrejanom na 5 0 ° C , ili sredstvom za prskanje
od Iišća rabarbare (revena).
B u v a č je buba koja u proleće nagriza lišće rotkvice, bele rotkve
i kupusa. Suzbijamo ga primenom mešovitih kultura, sadnjom
salate i spanaća. Navalu buvača sprečavamo stalnom brigom da
zemlja bude rastresita, stalno pokrivena i vlažna. Efikasno je više
puta ponovljeno prskanje preparatom od pelena, kao i posipanje
duvanskog praha.
L e p t i r k u p u s a r (belac krststašica) polaže veliki broj jaja na
biljke krstašice (povrće iz roda kupusa), u čemu ga m o ž e m o
sprečiti razapinjanjem guste mreže i pokrivanjem biljaka lišćem
paprati. Kada se lišce osuši, treba ga kompostirati, a kupus pokriti
svežim lišćem. U suzbijanju leptira kupusara dobre zelutate daju i
mešovite kulture sa paradajzom, celerom, Žalfijom, mirođijom,
timijanom, ruzmarinom i pitomom nanom. Zaštita može da se
sprovodi i pomoću sredstva za prskanje od pelena. Stalna kontrola,
skupljanje jaja i gusenica, nalazi se u nadležnosti senica, koje s m o
preko zime hranili u biizini leja sa povrćem.
60
Plesan na biljkama efikasno suzbija beli luk, koji, kao i iuk
vlasac (allium schoenoprasum), sadrži prirodni fungicid. Beli luk,
zasejan oko voćaka, između jagoda i mža, sprečava pojavu plesni.
Kada smo već kod toga: da li znate da mže lepše cvetaju i mirišu
kada oko njih raste beli luk? U bio-bašti je to izvodljivo, a takav
iuk možemo bez problema koristiti za jelo.
R đ u na ribizlama sprečavamo, ukoliko kao susednu kultum
koristimo pelen. Efikasno je i sredstvo za prskanje od pelina.
U bašti je stalna kontrola i blagovremeno otkrivanje eventualne
štete, moguća, pa stoga i najbolja metoda. Posao koji nisu uradile
životinje, obavićemo sami na taj način, što ćemo ručno pokupiti
štetočine. Pri tome treba da budemo dovoljno tolerantni i
širokogrudi. Ako lišće naše mrkve jedu, npr. lepe, zeleno-
narandžaste, nekoliko santimetara dugačke gusenice, šteta zaista
nije vredna spomena, a iz lutke ove gusenice razviće se prelepi
leptir lastin repak, koji očarava svojom lepotom. Za bića takve
prirodne lepote, biološka bašta treba da bude miroljubiva oaza u
kojoj se ona mogu na mira razvijati, razmnožavati i hraniti. Sa one
strane granica naše prirodne bašte, insekticidi tamane mnoge
leptire, a na monokulturama oni ne naiaze odgovarajuću hranu.
61
 BILJNA SREDSTVA ZA PRSKANJE I iivadama i u polju - i možemo ih, zajedno sa korenom, presaditi u
baštu, uz ivicu povrtnjaka, gde će i ostati. Gavez i kamfri traže
ĐUBRENJE
viažnu zemlju. Kamfri se poslednjih godina veoma proširio među
baštovanima, jer je svestrano upotrebljiva lekovita biljka. Njegovi
Bio-baštovanstvo mnogima predstavlja pravi spas od košmara
veiiki iistovi, izgnječeni stakienom bocom, koriste se kao iekoviti
surrmji zbog upotrebe hemijskih sredstava. Mnoge konvencionalne
oblozi, a inače se od njega pravt tinktura i lekovita m a s t Siičan,
bašte sve više liče na bojišta, gde vlada ratno stanje i gde se, mogio
manjih listova, je gavez, koji u Sloveniji raste na vlažnim
bi se reći, topovima puca na vrapce. Uprkos osećanju neprijatnosti,
iivadama, pod drugim nazivom "kostni celivec" (u prevodu:
koje prati ove aktivnosti, rat se produžava zbog velikog straha da
iscelitelj kostiju). Korenje obeju biljaka raste u dubinu od jednog
će se štetočine inače jako namnožiti i na naše oči pojesti sve što
metra, pa su bogate mineralima.
smo mukom proizveli.
Koprive rastu na dobrom humusnom zemljištu. I kopriva spada
Gajenje bašte bez upotrebe otrova je potpuno izvodljivo.
u lekovito bilje, koje pored mineralnih materija sadrži i azot.
Ispravnost ove metode potvrđuju pozitivna iskustva onih
Preslicu treba saditi u zemlju sa više peska. Ima lekovita svojstva
baštovana koji se već dugi niz godina sa entuzijazmom bave time,
(čaj) i korisna je u bio-bašti.
sa uspehom proveravajući različite prirodne metode i sredstva.
Kada potpuno obustavimo nabavku bilo kakvih hemijskih SREDSTVO ZA PRSKANJE OD KOPRJVA
sredstava, time povećavamo kvalitet svog zemljišta i proizvoda, a
Koristi se kao sredstvo za uništavanje mnogobrojnih lisnih
istovremeno zadovoljavamo svoju savest. Sredstva za zaštitu
vašiju. Istovremeno jača biljke, povećava njihovu otpornost i
ugroženih baštenskih biijaka možemo napraviti i sami, od bilja.
predstavlja đubrivo.
Mnoga od njih možemo gajiti sami, pa su ona usto i gotovo besplatna.
Uputstvo za p r i p r e m u :
Neka od bilja koja se koriste u tu svrhu, sami ćemo sejati i
1 kg svežih, isečenih kopriva potopiti u 10 litara vode i ostaviti
saditi u bašti. Ukoliko za njih u bašti nema dovoijno mesta, a ona
24 sata - nikako duže, jer je tada sredstvo nije dovoljno efikasno.
rastu van bašte, po potrebi ćemo otići da ih naberemo. Za
Ukoliko nemamo svežih, na jednaku količinu vode uzimamo 200 -
sprečavanje i suzbijanje biljnih bolesti, kao i za uništavanje biljnih
300 gr suvih kopriva. Nakon 24 sata procediti tečnost i njome sa
vaši, koristimo sveže biljke. Ukoliko nam one nisu pri ruci,
svih strana dobro isprskati biljke. Za prskanje možemo koristiti
možemo koristiti i osušene.
raspršivač ili prskalicu za voćke. Postupak možemo ponoviti posle
Za sopstvenu proizvodnju sredstava za prskanje i đubrenje
nekoliko dana. Biljne ostatke kompostiramo.
koristimo sledeće biljke:
koprive, rastavić (preslica, konjorep), kamfri (Symphytum TEČNO ĐUBRIVO OD KOPRIVA
peregrinum), gavez (Symphitum officinale), pelen, kaloper
Naročito je preporučljivo za lisnato povrće jer sadrži azot,
(Tanacetum vulgare), rabarbaru (reven) i razno drugo bilje: odoljen
pored niza mineralnih materija.
(macinu travu, valerijanu - Valeriana officinalis), crni i beli luk,
Uputstvo za p r i p r e m u ; Koprive potopiti kao za sredstvo za
lišće paradajza, kamiiicu, hajdučku travu (hajdučicu, kunicu).
prskanje. Ostaviti da stoji, dok ne prestane da se peni. Za to vreme,
Koprive, gavez, rastavić i kaloper naći ćemo u prirodi - na

62 63
svakoga dana po mogućnosti promešati drvenim štapom. Nakon
nekoliko dana gnojnica od kopriva jako zaudara, pa je zato
preporučljivo da je držimo dalje od stambenih prostorija, a posudu
u kojoj stoji, treba delimično pokriti.
Kada đubrivo prestane da se peni, treba ga procediti i razrediti
sa 10 puta većom količinom vode. Ovim preparatom zalivamo
okolinu biljaka. Lett, u vreme intenzivnog razvoja i vegetacije,
možemo ovim đubrivom zaiivati biljke jednom nedeljno.
Isečenim koprivama, ako ih ikako možemo nabrati, u bio-bašti
pokrivamo zemljište između redova povrća, što veoma popogoduje
delovanju organizama, kao i mineralnom sastavu zemljišta i
povrća. Treba, međutim, voditi računa da koprive ne bacaju seme,
kako zajedno sa tečnim dubrivom ili svežim biljkama ne bismo
između povrća zasejali mlade koprive.
T E Č N O DUBRIVO OD LISTOVA KAMFRIJA ILI
GAVEZA
Kamfri sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, fosfor, mangan, kao i
B-vitamine. Od njegovih listova i stabljika možemo da napravimo
odlično dubrivo koje jača biljke i obogaćuje ih mineralima.
Uputstvo za p r i p r e m u : đubrivo od kamfrija, odnosno gaveza,
pravi se na isti način kao i tečno dubrivo od kopriva. Nakon
nekoliko dana, kada prestane da se peni, tečnost je smeđe boje, i
jakog mirisa koji podseća na govedu gnojnicu (sadrži i
belančevine). Koristimo ga samo u razblaženom obliku: na 1 litar
dubriva dodajemo 10 litara vode. Ovim dubrivom možemo leti
jednom nedeljno zaiivati svo povrće. Sa odrasle biljke možemo da
posečemo listove i stabla do pet puta godišnje.
Ako pomešamo jednake delove gnojnice od kopriva i kamfrija i
tome dodamo deset puta veću količinu vode, dobićemo eftkasno i
univerzalno đubrivo. Biljne ostatke uvek bacamo u kompost.
Nasečene listove i stabla kamfrija i gaveza takođe koristimo za
pokrivanje zemljišta izmedu povrća. Iz iskustva znamo da bio-
64
baštovani na ovaj način proizvode velike količine zdravog i
ukusnog pasulja.
Ako na obližnjoj livadi ima dovoljno gaveza, ne može da nam
ponestane materijala za kompostiranje. Njegove listove i stabla
treba izmešati sa ostalim kompostnim otpacima, što značajno
popravlja kvaiitet komposta.
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD PELENA
Koristimo ga za suzbijanje brojnih lisnih vašiju, rđe koja se
javlja na ribizlama, grinja na kupinama, gusenica i mrava koji
prenose lisne vaši na biljke.
Uputstvo za p r i p r e m u : 300 gr svežih pelinovih listova i
cvetova (ili 30 gr osušenih ) potopiti u 10 litara vode na 2 do 3
dana. Procediti i nerazblaženim prskati biljke.
Pelin ne treba kompostirati jer ga kompostne kišne gliste
izbegavaju.
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD RASTAVIĆA
Ova biljka sadži veću količinu kremenove kiseline. Koristi se
protiv biljnih bolesti kao što su plesni, rđa, protiv brojnih vrsta
grinja i crvenog pauka (voćke).
Uputstvo za p r i p r e m u :
1 kg svežeg rastavića (ili 150 gr osušenog) potopiti u 10 litara
vode i ostaviti da stoji 12 sati. Sutradan skuvati rastavić sa manjim
delom vode. Pustiti da vri na laganoj vatri 30 minuta, a zatim
pokriveno ostaviti da se polako ohladi. Dodati preostali deo vode,
u kojoj je rastavić bio potopljen. Na 1 litar ovog čaja dodati 5
litara vode. Procediti i upotrebiti.
Sredstvom za prskanje od rastavića biljke treba tretirati po
lepom, sunčanom vremenu. Izvanredno je mešano sredstvo od
rastavića i kopriva.
Ukoliko prvo prskanje ne daje zadovoljavajuće rezultate,
prskanje treba bez bojazni ponoviti, jer može biti samo od koristi.
65
 SREDSTVO ZA PRSKANJE OD KALOPERA
(Tanacetum vulgare)
Delotvoran je protiv štetočina na jagodama, protiv grinja na
kupinama, žiška malina, lisnog smotavca, rđe i plesni.
Uputstvo z a p r i p r e m u :
SOOgr svežih listova, stabljika i cvetova kalopera (ili 30 gr
osušenih), potopiti u 10 iitara vode. Možemo i kuvati kao rastavić.
Za zimsko prskanje voćaka, čaj ne treba razblaživati. Zimi njime
prskamo biljke, a Ieti samo zemljište oko njih. Nakon cvetanja
biljaka i u jesen treba prskati čajem kome smo dodali j o š 2 dela
vode.
Pažnja: Ova tečnost je otrovna za ljude!
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD LIŠĆA PARADAJZA
Koristi se za prskanje krstašica protiv Ieptira kupusara.
Delotvorno je kako protiv leptira, tako i protiv gusenica.
Uputstvo za p r i p r e m u : 2 Šake izgnječenog lišća od paradajza i
otkinutih bočnih izbojaka potopiti u 2 litra vode i ostaviti da stoji 3
sata.
ČAJ OD CVETA ODOLJENA
Deluje kao odlično dubrivo kod plodastog povrća, baštenskih
jagoda i cveća, a istovremeno predstavlja efikasno sredstvo protiv
štetnih insekata i biljne plesni. Jača zdravlje biljaka. Stabljika i
listovi odoljena su odličan dodatak kompostu. Koristi se kod
pripreme bilnog pobudivača.
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD LIŠĆA RABARBARE
Deluje protiv prazilukovog moljca - štetočine koja uništava
iišće praziluka.
Uputstvo za p r i p r e m u :
1 kg svežih listova rabarbare preliti sa 6 litara vrele vode.
66
Ostaviti da stoji 24 sata. Procediti i zaliti biljke.
SREDSTVO ZA PRSKANJE OD C R N O G I BELOG
LUKA
Ovo đubrivo koristi se prilikom pojave grinja i plesni (npr. na
biljkama paradajza), kao i kod pojave rde na lišču krompira. Od
kuvanih ljuski crnog luka priprema se i sredstvo za prskanje protiv
insekata.
Uputstvo z a p r i p r e m u :
500 gr isečenog crnog i belog luka naliti sa 10 litara vode. Kada
tečnost prestane da se peni, dolivamo 10 puta veću količinu vode.
Za suzbijanje plesni, ovom tečnošću treba prskati zemlju na lejama
sa povrćem, kao i zemljište oko voćaka.
BUBRIVO OD RAZLIČITOG BILJA
Pred zimu sečemo svo biije, uz dodatak kopriva i lukovine (bez
odoljena) - podstiče deiovanje mikroorganizama u zemljištu,
povećava otpornost biljaka i ujedno predstavlja dobro đubrivo.
Uputstvo z a p r i p r e m u :
Sve neiskorišćeno začinsko i čajno bilje iseći, staviti u veliki
sud i naliti vodom. Pred kraj zime ovim nerazređenim
(razredenim, ukoliko je količina bilja velika) đubrivom zaliti
prazne leje na kojima ćemo gajiti plodasto povrće: paradajz,
tikvice, krastavce, pasulj ili boraniju, grašak, (paprike i plavi
paradajz tamo gde je dovoljno toplo), jagode, voće i ruže.
Veliki broj ovih biljaka tera nepoželjne insekte, crve i gusenice
svojim mirisom i materijama koje luči njihovo korenje u zemlji.
Zato preporučujemo setvu i sadnju ovog bilja izmedu povrća,
pored ribizii, jagoda, voća. U tabelama o mešovitim kulturama
data su očigledna objašnjenja o tome, koje se bilje može koristiti
kao susedna kultura.
Priroda krije još mnogo tajni. Treba ih otkrivati. Eksperimenti-
sanjem i pažljivim posmatranjem svako je u mogućnosti da i sam
67
ponešto otkrije i sazna, a zatim svoja saznanja primeni PRIPREMA LEJA, SETVE I SADNJE
praktičan rad u svojoj biološkoj bašti.
К а о i za svaki dmgi dobar posao, tako se i za uspešan rad u
bašti treba pre svega dobro pripremiti, tj. napraviti plan. Pre
početka radova treba sastaviti listu povrća i drugih kultura koje
ć e m o gajiti. Treba isplanirati i leje na kojima ć e m o sejati ili saditi
pojedine vrste. Leje ć e m o u svojoj beležnici označiti brojevima,
radi orijentacije, da bismo u narednoj sezoni znali gde je i šta
prethodno zasađeno. Sve su to sitnice koje za povrtarstvo sa
mešovitim kulturama nisu bez značaja.
U proieće, baštensko zemljište treba da bude dovoijno osušeno i
zagrejano za pripremu leja i z a p r v e setve. Iako nestrpljivo čekamo
da posie duge zime konačno p o č n e m o sa čeprkanjem po
mirišljavoj prolećnoj zemlji, ne treba da prenaglimo. Ne treba
počinjati sa radom dok je zemljište j o š vlažno, a zemlja se lepi na
obuću i alatke. Veoma važno je pravilo: ne gaziti po mokrim
baštenskim Iejama, jer se time uništava rastresitost i poroznost
zemljišta.
Početnik koji od Iivade namerava da stvori povrtnjak, treba
prvo da ukioni busenje trave sa odredene površine. Umesto
isecanja p o m o ć u ašova, koje j e , kao što z n a m o , veoma mukotrpan
posao, a poguban po živi svet koji naseljava zemljište, mi
predlažemo lakši i boiji metod.
Debelim slojem kartona iii novinske hartije (nepropusna
plastična folija nije pogodna) pokrivamo predvidenu površinu
livade na određeno vreme - zavisno od vremenskih prilika. Trava i
ostalo rastinje u mraku o d u m i m i pretvaraju se u humusni sloj.
Razlaganju zelene površine u velikoj meri doprinose kišne gliste,
koje u tami prerađuju zemlju i Čine je rastresitom. Isecanjem
busenja ašovom, uništava se veliki broj kišnih glista, dok ih našim
postupkom zapošljavamo, hranimo i dozvoljavamo im da se
razmnožavaju.
Vilama sa širokim zubima treba postići d o b m rastresitost i

68
69
provetravanje, bez mešanja slojeva. Po površini treba rasturiti sioj
komposta, koji se s m o površinski meša sa zemijom. Veće grudve
zemlje treba razbiti pomoću m č n e drijače i grabuija. Prilikom
pripreme leja za setvu treba imati na umu da sitnije seme traži
finiju strukturu zemlje, a krupnije grublju. Ukoliko je zemljište j o š
uvek lošeg kvaliteta, kompostu za setvu dodajemo koštano brašno,
rožinu ili pepeo od drva.
Ukoliko raspolažemo stajnjakom, on treba da bude dobro
sagoreo, a nikako svež. Važno je takođe da znamo da li seljak za
tovljenje koristi hormonske preparate i antibiotike, a u proizvodnji
stočne hrane (kukuruza) insekticide, herbicide i pesticide. Treba
imati na u m u da se ostaci ovih materija, koje se inače hemijskim
analizama pokatkad nađu u mleku i mesu, mogu naći i u izmetu
životinja, dakle i u stajnjaku.
Bio-baštovani ne koriste stajnjak i iz drugih razloga. On očito
svojim mirisom privlači u baštu nepožeijne goste. Mrkva iz naših
bašta, đubrenih kompostom, potpuno je zdrava i bez oštećenja, a
tamo gde se koristi stajnjak, gotovo svi plodovi su izbušeni (crvi
mrkvine muve).
Naročito u periodu prelaska na biološki način gajenja bašte,
treba imati na umu da se u zemljištu, posle dužeg perioda upoterbe
hemijskih srestava, nalazi mali broj organizama koji biljkama
pripremaju hranu iz kompostai dmgih prirodnih đubriva. Zato se
priprema ove hrane u početku odvija sporo. Ne smemo biti
nestrpljivt. Tešimo se očekivanjem da će dogodine, a zatim svake
naredne godine biti sve više, sve kvalitetnijih proizvoda. Prirodi,
dakle, treba dati vremena koje joj je za njen rad potrebno, a mi
ćemo istrajati na primeni prirodnih metoda poboljšanja kvaliteta
zemljišta.
Kompostom, zelenim đubrenjem i tečnim preparatima od
Iekovitog bilja ubrzavamo razmnožavanje "radnika" u zemljištu.
Na iejama, na kojima smo u jesen zemlju pomoću viia načinili
rastresitom, a zatim pokrili biljnim pokrivačem, ostali su samo
70
grubi ostaci, koje u marm iii aprilu treba pograbuljati i skloniti na
stranu. Sipkavo zemljište ieje spremno je za setvu. U slučaju kada
je zemljište u prvoj ili dmgoj godini j o š tvrdo, treba ga ponovo
obraditi vilama i račnom drljačom a gornjem sioju dodati
kompost. Pogodan je i nezreo, pošto zagrevazemljište.
Obrađenu leju treba odmah •zasejati, a zatim po njoj rasturiti
rsstresiti sloj usitnjenih otpadaka (koje smo ranije skioniii na
stranu: usitnjenu slamu, treset,piljevinu - sve što n a m s e u proleće
nade pri ruci). Na taj način štitjmo -površinu zemijišta od udra
prolećnih kiša, kako je nebi sahile, od sunca i vetra, kako je nebi
isušfli. T i m e smo istov-remeao snabdefi hranom korisne organizme
(da m o g u nastaviti sa irazlaganjem) i zaštitili ih od ekstremnih
preiećnih vremenskih uslova.
KAKO SEJE ISAĐl MO-BAŠTOVAN
Setva je u m o d e m o vreme izgubila deo prvobitnog značenja.
Naši dedovi su bili u potpunosti zavisni od svojih prinosa, pa je
setva za njih značila mnogo više. Nekada je to bio svečani čin.
Nama, koji to u svojim baštama j o š uvek obavljamo svojim
rakama, prva proiećna setva j o š *rvek znači nešto posebno. Seme
znači nadu. U sitnim zrnima koja brižljivo sipamo Ш poažemo u
mirisnu, rastresku zemJju, naiazi se bezbroj klica, keje će u
vlažnoji, zagrejanoj zemlji o&veti, proklijati. I z « j i h će se razviti
tako različite biijke kao što su salata, debeia mrkva, mirisno,
šareno cveće; razviće se čak 30 ili 40 debelih crvenih plodova
paradajza - iz jedne jedine sićušne semenčice!
"Kakva setva - takva žetva", kaže naša narodna posiovica. Da bi
seme klijalo ravnomemo, a i zbog mešanja kultura u redovima, na
svakoj ieji širine 120 cm treba napraviti 5 ili 6 uzdužnih redova
Preporučljivo je početak leje obeležiti tablicom sa imenom kuiture
koju sejemo. Na istoj ieji ćemo sejati Ш saditi različite vrste povrća na
način, na koji će one imati povoljan međusobni uticaj u pogledu
razvoja i zaštite, a biraćemo ih i s obzirom na dužinu vegetacije.
71
 Uz razapeti kanap povućićemo dršku grabulja, da bismo u
zemlji napravili brazdicu dubine 1-2 cm. Uz kanap možemo
povući i šiljati deo male motike, te tako napravjti kanal u koji
sipamo prosejan, zreo kompost. Red zalivamo vodom iz kante za
zalivanje, pri čemu pazimo da ne kvasimo okolinu brazde. Sejemo
na mokru liniju - ne pregusto, jer će svo seme prokiijati. Naopačke
okrenutim grabuljama (zubima na gore) seme blago utiskujemo u
navlaženu zemlju, a zatim ceo red pospemo suvom, rastresitom
zemljom. Važi pravilo: dva puta deblji sloj zemlje od debljine
semena.
Ovaj način može da izgleda komplikovan, ali ga vredi
primeniti: seme zasejano na ovaj način brzo klija, jer odozdo
dobija dovoljno vlage za klijanje, a odozgo vrlo rastresitu, suvu
zemlju za nicanje. Seme je posejano na istu dubinu, ravnomerno
gusto, klija istovremeno, a ptice ga kljucaju manje nego kada ga
sejemo omaške, pri čemu pojedina zma ostaju na površini. Za ovaj
nač'm potrebno }e i manje semena.
U pogledu povoljnih kombinacija povrtarskih kultura
pridržavamo se plana setve koji smo napravili na osnovu podataka
iz tabele mešovitih kultura, ali i prema potrebama svoje porodice.
Ako je moguće, prilikom setve (kao i kod drugih baštenskih
poslova), uvažavamo uputstva i datume povoljnih dana za bio-
baštu iz astrološkog kalendara (objavljuje ih časopis "Zdravlje").
Prve setve će se obaviti ranije, a povrće će brže stići, ako se
poslužimo tunelom od plastične folije. Preko lučno savijenih
gvozdenih šipki, sa obe strane leje pobodenih u zemlju, razapinje
se providna plastična folija, koja se sa obe strane i na krajevima
zakači štipaljkama. Pažnja! U sunčanim periodima u ovom tunelu
može postati veoma toplo, pa ga u takvim uslovima treba na
krajevima otvarati radi provetravanja.
Ako ovakvu oblogu razapnemo preko leje na nekoliko dana pre
setve, možemo biti sigurni da će zemlja biti suva i topla. M o ć i
ć e m o ranije da uberemo prvu salatu za čupanje - berivku
72
(slovenački naziv za salatu koja se "prebire" kada stiže za rasad,
dok je j o š sasvim mala i gusto posejana), rotkvice i spanać. Na taj
način biijke štitimo od hladnih vetrova i eventualne siane, dok su
j o š osetljive. Kasnije, kada prođe opasnost od slane i postane
toplije, uklanjamo plastiku, kako bi biljke nastavile da se razvijaju
u normalnim uslovima, na svežem vazduhu. Važi pravilo da biljke,
sadnice, ne treba maziti, j e r na taj način postaju preosetljive,
izdužene, i suviše slabe za život van tunela. Mlade useve po
potrebi zalijemo, poprskamo ustajalom vodom, a zatim ostavljamo
preko dana da se osuše.
Sadimo takođe u redovima: salatu, zeljaste biljke, praziluk, crni
luk itd. Malom lopaticom u zemlji se naprave jamice odgovarajuće
dubine. Iskopanoj zemlji dodajemo malu količinu sitnog, zrelog
komposta i time zatrpamo jamicu. Dok to radimo, sadnicu držimo
j e d n o m rukom pri sredini. Prstima pritisnemo zemlju uz koren, a
zatim ustajalom vodom zalijemo okolinu sadnice.
Na koju dubinu treba saditi? Sve vrste salata, krastavac,
kelerabu i celer sadimo plitko, tj. tek toliko da se pokrije koren
biljke. Paradajz, praziluk, kupus i njemu srodne biljke treba saditi
duboko u zemlju, toliko da zemlja doseže do prvih listova biljaka.
Sadnju obavljamo pred veče, da bi biljke mogle da se povrate.
Po sunčanom vremenu, a naročito za vraćih letnjih dana, biljke
posle rasađivanja obično lako uvenu, a neke se čak osuše, ako su
bile slabe iii nedovoijno zalivene. Sadnice ćemo zaitititi od j a k o g
sunca, a u proleće od mogućeg naglog pada temperature vazduha,
ako ih poklopimo saksijama odgovarajuće veličine. Biijka može da
bude pokrivena saksijom tri do četiri dana bez rizika. Saksija se
zagreva na suncu, ali topli vazduh može da izlazi kroz rupicu na
vrhu. Kada pred veče skinemo saksije, primetićemo da su biljke
ostale potpuno sveže. Po potrebi ih zalivamo i tako će uskoro
nastaviti da rastu neometano.
73
 Dakle, za pravilno zalivanje ne postoji jedinstveno, opštevažeće
ZALIVANJE POVRĆA
praviio. Svako mora sam u svojoj bašti otkriti tajnu, koliko je vode
Za zalivanje povrća u bašti, ako je to ikako moguće, treba potrebno njegovim lejama.
obezbedili kišnicu sa kućnog krova. Iz cevi na zidu kuće koja Važi stari baštovanski savet: raditi na tome da zemljište bude
odvodi kišnicu iz krovnog oluka, limar može da nam izvede mali rastresito, bolje je nego zalivati. On proizlazi iz saznanja da se
oluk kojim će voda oticati u poseban sud. Kišnica je najbolja voda kroz kapilarni sistem u zemljtštu voda diže na površinu, gde se pod
za zalivanje baštenskih, sobnih i balkonskih biljaka. uticajem toplote i vetra isparava. Cineći zemljište rastresitim,
U gradovima je kvalitet vode sa krovova već problematičniji, ujedno postižemo viažnost površine baštenske zemlje, a
naročito u blizini industrije, jačeg saobraćaja i odžaka. istovremeno prekidamo kanalčiće kroz koje se gubi vlaga iz
Tamo gde postoji mogućnost da se dode do podzemne vode, zemljišta. Iz toga proizlazi da na taj način sprečavamo gubitak
treba iskopati bunar i zaštititi ga betonskim ili jakim drvenim vlage iz donjeg, vlažnog, humusnog sloja, u kome se nalazi
poklopcem. Nabavićemo i ručnu pumpu od livenog gvožđa, korenje biljaka. Ako vodimo računa da zemljiŠte između povrća,
onakvu, kakva se koristila u vreme dok još nije bilo vodovoda. Taj tspod drveća, ribizli i malina bude uvek pokriveno, onda se ni leti
trošak će se isplatiti, pošto će voda koju ćemo trošiti biti besplatna. gornji siojevi neče isušiti.
Kišnica i podzemna voda imaju prednst u odnosu na vodu iz
vodovodne cevi, јег je ova iz higijenskih razloga često hlorisana.
Za zaiivanje biljaka svakako je preporučljiva voda koja je odstajala
u velikoj bačvi, čabru iii koritu, zagrejana toplim vazduhom.
Đobra vbda za zativanje mora da odstoji. *
Biološkoj bašti je potrebno manje vode za zalivanje, pošto
njeno pokriveno humusno zemljište zadržava vlagu, što biljkama
pogoduje viŠe nego ostale dve krajnosti - suša i natapanje.
Ukoiiko je vazduh zbog dužeg izostajanja padavina suv, treba
imati na umu različite potrebe biljaka. One zavise od vrste biljaka,
faze njihovog razvoja, kao i klime zemlje njihovog porekla.
Pasulju je, pored pored sunčanog položaja, potrebna stalna vlaga u
zemljištu. Isto važi za paradajz, karastavce i tikvice.
Značajna je i strukmra zemljišta. Biljke na peskovitoj zemlji
traže više vode od biljaka koje rastu na glinovitoj i humusnoj
zemlji. Kada u vazduhu ima puno vlage, potrebno je manje
zalivanja.

74

75
 Ne preporučuje se svakodnevno zalivanje. Čestim površinskim
zalivanjem voda ovlaži samo tanak gornji sloj zemlje. Posledica
toga je da biijke razviju prvenstveno površinsko korenje (jer ne
moraju da traže vlagu u dubljem sloju). Ako kasnije zbog
godišnjeg odmaora ili drugog razioga obustavimo svakodnevno
zalivanje, suša najjače pogađa ovako razmažene biijke. Bolje je
zalivanje na nekoliko dana, ali tada temeljito, kako bi i donji
slojevi uz korenje dobili dovoljno vlage.
I j o š nešto o zaiivanju:
Biljkama koje su do nas došle iz toplijih predela, kao što su
paradajz, pasulj, krastavac, tikvice, celer itd., kao i brojnim
vrstama lekovitih i začinskih biljaka, pogodovaće da njihovo
korenje stalno dobija dovoljno vlage. Ne treba ih prskati po stablu
i iišću, jer na takvo zalivanje loše reaguju. Na vlažnom lišću se
lako pojavljuju rđa i plesan. Zalivamo samo zemlju iznad korena.
Nasuprot tome, salatama i radiču odgovara prskanje po lišću.
Salata brže zavija lepe glavice, ako je po letnjem suncu
osvežavamo hladnim prskanjem.
Leti ne treba zalivati ujutro, dok na biljkama još ima rose koja
ih osvežava bolje od bilo kakve vode. Zalivamo uveče, kako bi se
biljke preko noći povratile, usisale vodu i nadoknadiie na žezi
izgubljenu tečnost. U proleće i u jesen dajemo prednost jutarnjem
zalivanju da bi se biljke brzo osušile.
Useve zalivamo ustajalom vodom, u tankim mlazevima, kako
zemlja oko njih ne bi bila nabijena, tvrda i pokoričasta.
Bio-baštu nikada ne zalivamo hladnom vodom iz vodovodne
cevi, jer to ne koristi bifjkama - naprotiv, ono im škodt. Prskalice
su pogodne samo za velike parcele i polja gde se po više sati
dnevno prskaju pojedine kulture koje to dobro podnose. Raspršene
kapljice vode se u tom slučaju zagrevaju pri prolasku kroz topli
vazduh.
76
UTICAJ MESECA I PLANETA
Mnogobrojne stare narodne izreke i iskustva o uticaju Mesečevih
mena na rast i uspešno gajenje kultura u zemljoradnji, prenosiii su se u
vidu usmenih predanja sa kolena na koleno. Zemijoradnici su ih
primenjivali vekovima. Po svoj prilici su sa njima imali dobro
iskustvo. Oni su se naročito u brdovitim predelima i oblastima održali
do današnjih dana. Možemo ih naći u starim seoskim hronikama, u
kojima uz datume nalazimo dvanaest planeta i Mesečeve mene. Njima
su se ljudi upravljali prilikom setve, sadnje okopavanja i skupljanja
različitih kuitura.
Evo nekih prastarih predanja koja se odnose na biljke u bašti:
Sve biljke koje se pokrivaju zemljom kako ne bi dobile zelenu
boju (krompir, mrkva), seju se iii sade za vreme zadnje Mesečeve
četvrti.
Grašak treba sejati za vreme zadnje četvrti Meseca (da bi bio pun
i zdrav).
Pasulj freba saditi za vreme mladog Meseca.
Krompir ne treba saditi za vreme prve četvrti Meseca (sva će
snaga otići u zeljasti deo biljke). Treba ga saditi za vreme zadnje
četvrtine (kako bi terao u zemlju).
Ako kupus sadiš za mladog Meseca, imaćeš ga dovoljno za čeljad
i za svinje.
Jabuke se sade za vreme prve četvrti Meseca.
Za vreme prve četvrti Meseca treba saditi žive ograde i žbunje.
Vinova loza se orezuje za vreme prve četvrti.
Ruže koje cvetaju u kasnu jesen, traže orezivanje u aprilu, za
vreme punog Meseca. Pupoljke treba otkinuti ili odseći u maju, takođe
za vreme punog Meseca.
Modemo vreme je većmom odbaciio ova stara praviia, i proglasilo
ili praznoverjem. Poslednjih godina, međutim, naročito među
pobomicima biološkoe zemljoradnje i baštovanstva, ovo predanje se
opravdano širi. Poznati su kalendari setve i sadnje koji se upravljaju
77
prema Mesečevim menama i položaju pianeta. Pronađeno je povoljno
vreme setve i sadnje raznih vrsta biljaka, za orezivanje drveća i vinove
loze, za pčelarske radove, za žetvu, berbu voća, sakupljanje baštenskih
i poljskih plodova itd.
Poslednjih godina su precizno ustanovljeni kosmički uticaji na rast
i plodnost nekih biljaka. Niz godina su proučavane iste kulture, a
među njima i krompir, za koji se ispitivao prinos u zavisnosti od setve
u različitim Mesečevim menama i različitim konsteiacijama Meseca i
ostaiih planeta. Rezultati su pokazali da je količina proizvedenog
krompira koji je zasejan u vreme povoijne konstelacije, za 3 3 % veća
od one koja se može postići sejanjem u nepovoljno vreme.
Mesec na putu oko Zemlje za 27,3 dana prolazi kroz dvanaest
astroloških znakova zodijaka. Prema mišljenju posmatrača, kosmički
uticaji na Zemlju i biljke za to vreme su veoma različiti.
Na biljke sa puno lišca pozitivno utiču astrološki znaci Raka, Ribe
i Skorpije. Na boiji razvoj plodova povoljno utiču Ovan, Lav i Strelac.
Znaci Bika, Device i Јатса utiču pozitivno na razvoj biljnog korenja.
Kada se Mesec nađe u znaku Device, Vodolije i Blizanaca, vreme je
za setvu i sadnju biljaka koje gajimo zbog njihovog cveća.
IstraživaČi ovih uticaja na Zemlju i biljke su uvereni da se ne radi o
praznoverju. Kao što ne može da bude praznoverje ni činjenica da su
plima i oseka uzrok Mesečevog uticaja na more.
Na osnovu rezultata posmatranja, ustanovljeno je da su na uticaj
Meseca prijemčivije biljke koje uspevaju na biološki obrađivanom
zemljištu. Ako plodno zemljište u površinskom sloju pre setve
dovedemo u rastresito stanje, smatra se da je ono tada prijemčivije za
kosmičke uticaje.
Za uspevanje biijaka u bio-bašti, pored Mesečevih mena i uticaja
planeta, značajan je i položaj Meseca na nebeskom svodu. Ako Često
posmatramo Mesečev put, onda znamo da se on nalazi nekada višlje, a
nekada niže na nebeskom svodu. To znači da on na nebu prelazi veći
ili manju put, pa prilikom određivanja povoljnih i nepovoljnih dana za
poslove u bio-bašti treba uzimati u obzir i ovaj faktor.
78
U biološkoj zemljoradnji je takode preciznije posmatran uticaj
vremenskih priiika. Dani koji su bili na osnovu kalendara povotjniji za
setvu iii sadnju biljaka koje radaju plodove, obično su bili topliji od
ostalih. Povoljni dani za setvu lisnatih kultura bili su jako kišoviti, a
dani za sadnju korenastih biijaka su naginjali hiadnom vremeuu i
slanama. Kada je vreme bilo pogodno za servu i sadnju cvetajućih
biljaka, dani su bili pretežno sunčani i vedri.
Iz gomjeg proizlazi, da se kuiture prema vremenskim prilikama
dele na četiri gmpe: lisnate, korenaste, plodonosne i cvetne.
U lisnato povrće ubrajamo sve vrste salata, spanać, poljsku salatu
(matovilac), sve vrste kupusu srodnih biljaka, pa i keleraba i karfiol,
praziluk i sve začinsko i čajno bilje.
U korenasto povrće spadaju mrkva, celer, rotkvica, beia i cma
rotkva, cmi koren ili zmijina trava (Scorzonera hispanica) cvekla, repa,
cmi iuk, beli luk i krompir.
U povrće koje rađa plodove ubrajamo grašak, pasulj, soju, tikvice,
krastavac, paradajz, papriku, plavi patlidžan, kao i sve vrste bobičastog
i ostalog voća.
Vreme koje je povoljno za setvu i sadnju pojedinih biljaka, takođe
je povoljno i za sve druge radove oko tih biljaka. Krompir ćemo saditi
u vreme koje je povoljno za korenaste biljke. Kasnije ćemo ga, u
danima koji su povoljni za korenasto povrće i okopavati, zagrtati i
iskopati. Takav krompir će se bolje održati preko zime. Salatu cemo
sejati i rasađivati u vreme koje je predviđeno za lisnato povrće, takođe
ćemo je i čupati i stavljati u podrum u danima koji su povoljni za tu
vrstu biljaka.
Za one koji se bave branjem iekovitog bilja, biće zanimljivo
saznanje do kojeg se došlo analizom sastava ovih trava: u vreme kada
je Mesec u prvoj četvrti, bilo je više lekovitih materija u njihovim
gomjim delovima - u iistovima i cvetovima, a za vreme zadnje četvrti
u korenju. Ovaj nalaz može posiužiti kao koristan savet skupljačima
lekovitog bilja koje raste kako u bio-bašti, tako i van nje.
79
 PREDNOSTI MEŠOVITIH KULTURA
Nekada su seljaci ostavljali polja da se odmore, jer su iz
iskustva znali da biljke iscrpljuju zemljište. Nakon žetve sejali su
detelinu iucerku, koja je predstavljala zeleno đubrivo za
snabdevanje azotom, a iscrpljene materije su nadoknađivali i
stajnjakom.
Zbog intenzivnog korišćenja prostora u baštama ne možemo
sebi priuštiti takav postupak. Već dugo se koristi takozvani
plodored koji u tradicionalnoj zemljoradnji koriste i seljaci.
U pogledu prohteva, baštovani dele povrće u tri grupe.
U prvoj grupi se nalaze biljke kojima treba najviše materija,
kojima je potrebno nađubreno zemljište (zeljaste biljke, krompir,
krastavac, tikvice, bundeva, celer, praziluk, paradajz, rabarbara).
Za njih već s jeseni treba đubriti zemlju.
U drugu grupu spadaju biljke sa manjim prohtevima (mrkva,
cvekla, rotkvice cmi i beli luk, salata, spanać, keleraba), njima je
dovoljan dodatak komposta.
U treću grupu baštovani ubrajaju povrće koje ima najmanje
prohteve (grašak, pasulj), a njegovo korenje obogaćuje zemljište
azotom.
Ove tri grupe biljaka se smenjuju u plodoredu. Prve godine se u
nadubreno zemljište seju i sade biljke najvećih prohteva, naredne
godine na njihovo mesto dolaze biljke iz druge grupe, a u trećoj
godini grašak i pasulj. Pojedino povrće stiže, zavisno od svojih
prohteva, svake godine na drugu Ieju.
U bio-bašti se više upravljamo prema prirodi kao našem
pravom uzoru. U šumi i na livadi možemo videti najrazličitije
biljke koje rastu jedna pored druge, ne menjajući svoje mesto, koje
ipak nije slučajno izabrano, jer je priroda stroga u svom izboru.
Opstaju samo one biljke koje se međusobno podnose i dopunjuju,
a sve druge nestaju. Time nastaje svojevrsna harmonična interesna
zajednica u koju su, pored biljaka, uključene i životinje kojima ove
80
biijke obezbeduju hranu i životni prostor.
Svaka biljka crpi iz zemlje one materije koje su joj potrebne. Ono
što joj nije potrebno, ostavlja u zemljištu, a to će koristiti susedna
biljka sa drugačijim potrebama. Na taj način različite biljke dobro
uspevaju kao susedi. One uzimaju ono što im je potrebno.
Dugogodišnje iskustvo bio-bašfovana govori da postoje vrste
povrća koje su međusobno simpatične i druge koje se kao susedi loše
podnose, pa zato i ioše uspevaju. Postoji i treća vrsta kojoj odgovara
svako mesto i simpatična je svakom susedu.
Precizni posmatrači su konstatovali određene znake simpatija i
antipatija čak i kod biijnog korenja. Korenje nekih medusobno
simpatičnih biljaka doslovno se medusobno prepliće, dok se drugo
očigledno povlači od susednog. Radije se skupi na malom
prostoru, da bi izbeglo nepoželjnu susednu biljku. Odnosi između
biljaka slični su odnosima medu ijudima.
Bio-baštovan prilikom setve i sadnje uzima u obzir pozitivan
uticaj pojedinih biljaka na rast svojih suseda. On zna da ima
povrća sa kratkim korenjem, a da drugo svojim d u g i m korenjem
poseže za hranom iz dubijih slojeva. Lučenje jednih pozitivno
utiče na razvoj drugih.
Već smo spomenuli da su monokulture jako podložne biljnim
bolestima i štetnim insektima, što baštovane i seljake često navodi
na hemijsko uništavanje. Međutim, sprečavanje je bolje od
uništavanja. Zato bio-baštovan ne seje istu biljku na čitavoj
površini leje. Mešanjem biljaka na istoj leji izbegava bolesti,
insekte i naravno - otrove.
Ono što se dobro pokazalo na manjim površinama, u
porodičnim bio-baštama, može se, svakako, preneti i u proizvodnju
povrća na poijima. U Svajcarskoj se već decenijama postižu dobri
rezultati mešovitim povrtarskim kulturama na velikim površinama.
Ovaj sistem proizvodnje biološkog, vrio kvalitetnog povrća (sa
dugim redovima mrkve, koji se smenjuju redovima c m o g luka,
kupusa, celera itd.), preporučuje se i onima koji proizvode povrće
81
za prodaju. Ovaj sistem predstavlja nepobitan dokaz da biološkom
proizvodnjom, sa kompostom, bez veštačkih đubriva, insekticida i
pesticida, možemo prizvesti zdravije i jeftinije povrće.
Prednosti gajenja mešovitih k u l t u r a na zajedničkim lejama:
dozrevanje (mrkva, crni luk, cvekla), gaje se vrste povrća koje brže
rastu i dospevaju (rotkvice, berivka, zelena saiata).
U istim redovima uspešno smenjujemo odgovarajuće vrste
povrća u toku godine, ili tek naredne godine.

1. bolje iskorišćenje plodnog zemljišta, uz više proizvoda;

Povrće koje prethodl ođjjovaraiuće povrće koje sledi
2. bolji rast, razvoj, aroma i ukus biljaka kao posledica
karfiol celer
pozitivnog uticaja izabranih susednih biljaka;
crni luk krastavac, tikvice
3. manja izloženost bolestima i životinjama koje povrću nanose
štetu; pasulj zimski radič
4. manje jednostrano iscrpljivanje zemljišta; zelena salata praziluk
5. bolja zasena površine od međukultura. grašak kelj pupčar, karfiol
Ove prednosti govore u prilog odustajanja od monokultura. mrkva kupus, spanać, praziluk, grašak
Potrebno je, doduše, izvesno vreme za pronalaženje, kombinovanje krompir slatkrkukuruz
i zapisivanje povoljnih, odnosno nepovoljnih kombinacija biljaka i blitva keleraba
godišnje planiranje povrtarskih leja. Sva dobra i loša iskustva treba paradajz ne menja mesto - isto
zapisivati u beležnicu, kako bismo ih valjano koristili u narednoj praziluk rotkvica, mrkva
godini. rotkvica salata, pasulj, slatki anis
Kao primer navešću zapise iz sopstvene beležnice, koji se cvekla karfiol
odnose samo na jednu leju: spanać pasulj, mrkva, rotkvica
5. leja: 1. red: - april: crni luk + rotkvice - avgust: matovilac kupus i srodno povrće crni luk, spanać
(Valleriana locusta)
2. red: - april: mrkva - avgust: endivija
3. red: - april: rana salata (sadnice) - maj: cvekla Nije prepoporučljivo da se korenasto povrće smenjuje u istom
4. red: - april: cmi luk + rotkvice - avgust: matoviiac redu. Cveklu ne treba saditi posle spanaća, a niske sorte pasulja ne
5. red: - mart: sejana salata (berivka) + rotkvice - maj: tamo, gde se ranije nalazila blitva, praziluk, celer ili cvekla. Radi
cvekla se o izboru pogodnih kultura.
Napomena: Sve kulture su odlično napredovale. Crni luk Mesto između biljaka sa dužim vegetacionim periodom (kupus
veoma krupan, zdrav. Cvekla i mrkva takođe. Rotkvica dovoljno i srodne biljke, paradajz, praziluk, cvekla, crni luk, arpadžik,
za svakodnevnu upotrebu. 4 vrste salate: rana, berivka, endivija, blitva, celer, pasulj), treba uvek iskoristiti za setvu biljaka sa
matovilac - od proleća do zime, odnosno do narednog proleća. kraćim vegetacionim periodom (berivka, setva zelene saiate,
Ukupno na leji 7 kultura. rotkvice, spanać, baštenski kres).
Uz takozvane glavne kulture koje iziskuju više vremena za

82 83
 T a b e l a p o g o d n i h i n e p o g o d n i h susednih vrsta p o v r ć a Biljka pogoduje k u l t u r a m a nepogodn
e kulture
Biljka pogoduje k u l t u r a m a nepogodn zelena paradajz, radič, rotkvice, bela i peršun
e kulture salata cma rotkva, grašak, pasulj,
berivka kupus i sl., rotkvica, beJa rotkva, peršvn repa, c m i koren, kupus,
(salata za rabarbara, paradajz, niski pasulj, rabarbara, špargla, mirođija,
čupanje) špargla, crni koren, cvekla, miloduh
slatki anis, mirođija, čubar, grašak satata, rotkvice, beia i crna rotkva, crni luk,
miioduh (pogodan za setvu рге
keieraba, siatki anis, beli luk,
cetera)
špargia (pre kelja pupčara) praziluk,
tikvice, visoki pasulj, cmi Juk - krompir,
bundeve pasulj
crni luk tikvice, krastavac, paradajz, kupus i s l , ren krompir (za bolji ukus i protiv -
mrkva (protiv mrkvine muve), praziluk, štetočina), voćke (protiv boiesti)
jagode (protiv plesni), cvekla, grašak, jagode beli luk, cmi luk, praziluk (protiv
mirođija, kamiiica pasulj plesni), salata (mamac za
beii luk jagode (protiv ptesni), ruža i grašak, štetočine)
breskva (protiv bolesti i vašiju), pasulj keleraba grašak, niski pasulj, salata, -
voćke (protiv miševa i ptesni) spanać, paradajz, celer, cvekla
crni salata, praziluk - mrkva povoljno utiče na sva susedna
koren povrća, štiti rotkvice, belu i crnu
pasulj rotkvice, repa, ceter, krompir, cmi luk, rotkvu od štetočina, luk od
(niski) krastavac, blitva, paradajz, beii luk, Jukove muve, praziiuk od moljca
salata, cvekla, spargla, praziluk praziluka
rabarbara, miloduh krompir ren (za boJji ukus i protiv paradajz,
pasulj salata, cvekla, bela i cma rotkva, cmi tuk, krompirove zlatice), niski grašak
(visoki) spanać, tikvice, krastavac, celer, beli luk, pasulj, kelj pupčar, kim i ljuta
kelj pupčar, repa, dragoJjub, ртагИик nana (za bolji ukus), koja se sadi
miloduh pre slatkog anisa)
paparika salata, spanać, blitva, rotkvice pasutj krastavac c m i luk, niski pasulj, slatki anis rotkva
maline salata, niski pasulj
blitva niski pasulj -

84 85
 Biljka pogoduje k u l t u r a m a nepogodn
Biljka pogoduje k u l t u r a m a nepogodn
e kuiture
e kulture
arpadžik mrkva, motovilac, cvekla, kupus i sl.,
paradajz salata, praziluk (protiv moljca krompir,
jagoda, kamilica, mirodija pasulj
praziluka), kupus i sl. (protiv grašak
grašak,
leptira kupusara), keleraba, crveni
praziluk
celer, kamilica i bosiljak (radi kupus,
boljeg ukusa) slatki špargla keleraba, niski pasulj, grašak, -
anis salata (samo prve dve godine)
spanać kupus i sl., visoki pasulj, cvekla
praziluk salata, paradajz, keleraba, crni luk,
šargarepa (mrkvina muva), rotkvica, bela i crna rotkva,
grašak,
jagoda (protiv plesni), celer repa (kao prethodni usev za
pasulj
- rabarbaru i celer)
rabarbara salata, grašak, spanać, niski pasulj
celer kupus i sl. (predohrana od ne uspeva
radič paradajz, visoki pasulj, mrkva, peršun
leptira kupusara), salata, kao
zeiena salata, slatki anis,
spanać, praziluk, paradajz, mono-
miloduh
L
pasuij kultura
bela i salata, grašak, spanać, pasulj, krastavac
kupus i paradajz, celer (kao zaštita od cmi luk,
crna mrkva, paradajz
srodno leptira kupusara), krompir, grašak sa
rotkva
povrće grašak, pasulj crvenim
cvekla cmi luk, berivka, niski pasulj, spanać
kupusom,
mirodija, borač
crveni
rotkvica saiata, spanać, baštenski kres, - kupus
grašak, pasulj, mrkva, peršun
kao mono-
repa salata, spanać, pnsulj, midrođija -
kultura
voćke beli luk, ren, dragoljub (protiv -
bolesti i štetočina)
slatki salata, krastavac (bolji ukus) - paradajz,
anis posle ranog graška, krompira niski
pasulj,
kim, pelin,
miloduh

87
86
 VISOKA LEJA
Ideja o vrlo plodnim visokim Jejama ostvarena je i proverena sa
uspehom, u velikom broju bioloških bašta. Eksperimentatori su bili
prijatno iznenadeni obiljem zdravog i lepog povrća, kao i
njegovom ranom proizvodnjom. Razmenom iskustava,
inferesovanje za ovaj metod proizvodnje kvalifetnih bioloških
proizvoda stalno raste. Visoke leje se preporučuju svima koji žele
na malom prostoru da proizvedu više povrća nego do sada, a
naročito u toku prelaska na biološko povrtarstvo.
Najpovoljnije vreme za podizanje visoke leje je kasna jesen.
Tada ima na raspolaganju dovoljno potrebnog materijala. S proleća
se takva leja na suncu brzo zagreje i spremna je za rane setve i
sadnje.
Iskustva sa kvalitetnim i obilnim prinosima na visokim lejama,
iz svoje domovine preneli su u svet Kinezi. Na jugu Kine plodno
88
zemljište se već vekovima eksploatiše na ovaj način.
Proizvodnjom kuitura na uzdužnim brdašcima, sa manje rada i
truda, postižu se veći prinosi. Kvalitet zemlje se poboljšava
pomoću organskih otpadaka, donošenjem biljnog otpada, izmeta
malih životinja i kuhinjskih otpadaka. Savremena Kina bez
upotrebe hemijskih pomagala i otrova proizvodi na humusnom
zemljištu dovoljno hrane za brojno stanovništvo. Veštačka dubriva
su za Kineze luksuz, pošto je za njihovu proizvodnju potrebna
velika količina energije. Kineski seljak iti baštovan bio bi
verovatno zapanjen rasipništvom velikog broja naših
zemljoradnika, koji pored stajskog đubriva ili komposta, svoje
zemljište zasipaju vrećama veštačkog đubriva.
U poređenju sa kineskim lejama, visokim oko 15 cm, leje bio-
baštovana su višlje. Mnogobrojni eksperimenti su pokazali da se
na taj način postiže još bolji rast i veći, zdravi prinosi.
PODIZANJE VISOKE LEJE
Pre svega, treba odrediti mesto. Ono treba da bude sunčano i po
mogućnosti u pravcu sever-jug. Položaj istok-zapad je manje
podesan zbog prevelike vmćine sa južne strane, a zasene na
suprotnoj strani. Visoka leja može biti široka do 150 cm i ne treba
da bude višija od 120 cm. Dužina nije ograničena.
Pre nego što otpočnemo sa radom, treba pripremiti materijal.
Krupne baštenske otpatke, kao što su grane i grančice drveća i
žbunja, debela stabla suncokreta i slično, usitnjavamo na manje
komade. Treba takođe pripremiti dovoljno mešanog lišca i nešto
malo treseta, ukoliko je to moguće. Ako visoku leju podižemo na
travnatom mestu, tada odvajamo gomji sloj zemlje sa travom, pri
čemu komade busenja slažemo na gomilu sa strane. Ukoliko
visoku leju podižemo na mestu dosadašnje leje, treba ukioniti
25cm humusne zemlje, koju ćemo složiti na gomilu i pokriti je
plastičnom ponjavom.
U jesen će nas prilikom rada kiša često terati iz bašte, zato valja
89
 i radni prostor pokriti plastičnom folijom. Na taj način ćemo po
povoljnijem vremenu moći da nastavimo sa radom, bez nerviranja
zbog barica i blata. Radi dovoženja materijala, na zemlju oko ieje
polažemo daske, kako u toku rada ne bismo previše utabali zemlju.
Kao donji sloj, na sredinu iskopane površine slažemo
najkrupnije baštenske otpatke, tj. odrvenele delove biljaka. Ovaj
drenažni sloj treba da bude gust i visok oko 50 cm. Na njega
slažemo isečeno busenje - travom na dole, ili, u nedostatku
busenja, sioj od 15 cm izmešanog baštenskog otpada na koji
sipamo malo zemlje. Površinu treba poravnati ašovom, oblikujući
leju u vidu gomile. Sledi sioj mešanog lišća koje treba da bude
vlažno. Preko njega sipamo 5 cm zemlje i ašovom nabijemo sa
svih strana. Zatim sledi sloj od 5 cm grubog komposta, sa što više
kišnih glista, a preko toga tanji sloj treseta. Leju na kraju
prekrijemo 15 cm debelim pokrivačem od baštenske zemlje,
pomešane sa dobrim kompostom. Ako nemamo dovoljno
komposta, dodaćemo treset i biJo kakvo organsko đubrivo (rožinu,
koštano brašno). Treset nije đubrivo, u njemu nema nikakve hrane
za biljke, ali on dobro čuva vlagu i njegova rastresita struktura
pomaže razvoj korenja.
Ašovom dajemo konačni oblik visokoj leji. Do proleća će se
delimično slegnuti i na kraju će imati visinu od oko 75 cm. Ako se
zemlja sa strane i na krajevima obrušava na stazu, obložićemo je
okvirom od starih dasaka. Pošto je drvo dobar izolator, time
povećavamo temperaturu u leji. Ako raspolažemo kamenjem ili
starom opekom, možemo ograditi stalnu visoku leju, na kojoj će
dobro uspevati sve kulture. Drvene poluoblice koje možemo za
male pare naći na pilani, mogu dobro poslužiti kao ram za visoku
leju.
Na krajujepotreban i materijal kojimćemo konačno pokriti visoku
leju, kako bismo je zaštitili i ubrzali razvoj živih bića u njoj, pre svega
kišnih glista. Za to će poslužiti baštenski otpaci, lišće, slama ili stare
vreće. Nepropusni plastični materijal ne odgovara toj nameni.
90
POZITIVNA ISKUSTVA
Na osnovu iskustva bio-baštovana, povećanjem površine
obradivog zemljišta leje i zagrevanjem iz centra (gde se odrveneli
biljni otpaci razlažu u humus), postižu se bolji i otporniji prinosi
nego na niskim lejama. Ne iznenađuje nas što mnogi baštovani
ubrzo podižu dodatne visoke Ieje, kako bi povećali prinose na
maiim bastenskim prostorima. Za središnji deo umesto baštenskih
otpadaka koriste drveni otpad sa piljevinom, a umesto lišća
pokošenu suvu travu ili siamu. Svi ovi materijali se raspadaju i pri
tome u unutrašnjosti leje razvijaju odgovarajuću toplotu.
Na visokim iejama takođe se seju i sade mešovite kulture. Kao
primer, koliko različitih vrsta povrća je moguće u jednoj godini
proizvesti na ieji u obliku gomile, dugačke 5 metara, samo uz
p o m o ć prirodnih pomagaia, pokazuju beleške jednog od uspešnih
bio-baštovana:
proizvedeno 100 glavica salate, 25 glavica zimskog radiča, 25
keieraba, dosta peršuna, 250 velikih mrkvi, 20 belih rotkvi, 120
rotkvica. Na 8 stabala sazrelo je oko 100 kg paradajza. Pored toga,
s jeseni još 28 glavica salate, 10 glavica keija, 10 glavica kupusa,
30 keleraba, 20 crnih rotkvi, 15 debelih strukova praziluka i 15
velikih endivija.
Imajući na umu tržišnu cenu tolikog povrća, računica pokazuje
da je njegov uloženi trud bogato nagrađen. Osim komposta, na
lejama nije koristio nikakvo đubrivo (samo sadnicama paradajza
je prilikom sadnje dodao u zemlju nešto rožine i pepela od drveta).
Pored dobrog rasta, za povrće koje uspeva na visokoj leji,
karakterističan je i bolji kvalitet. Mrkva, keleraba i celer su sočni,
ukusni i pored svoje veličine nisu šupijikavi. Isto važi i za
rotkvice. Biljke imaju najbolje uslove za razvoj u rastresitoj i
zagrejanoj zemlji visoke leje.
Najveća koiičina toplote u visokoj ieji se razvije u toku prve
godine. Ona se razlaganjem materije smanjuje, ali se povećava sloj
91
 humusa. U petoj ili šestoj godini ovaj sloj je visok 30 c m .
Naravno, prilikom sadnje, svake godine treba biljkama uz korenje
ZAČINSKO I LEKOVITO BILJE V
dodavati kompost, kako se prinosi ne bi smanjiii. BAŠTI
S proleća možemo započeti proizvodnju mešovitih kultura na
visokoj leji. U redovima ovalnog oblika seje se prva salata, izmedu Kakva bi to bašta biia bez začinskih i Iekovitih biljaka? U
su rotkvice, red spanaća, sadnice kelerabe i karfiola, zelene salate. kuhinji su neophodne kao začini i čajevi, a u bašti kao sredstva za
Na vrhu leje polovinom maja sadimo paradajz, a između strukova prskanje i đubrenje. Peršun, vlasac, i možda j o š poneku začinsku
bosiljak i krastavce. Svako upražnjeno mesto odmah popunja- biljku možemo naći gotovo u svakoj bašti. Ali to je uglavnom sav
vamo. I niski pasulj, zimski kupus i keij pupčar dobro uspevaju na izbor, iako je većina poznatih biljaka najrazličitijih prijatnih mirisa
visokoj leji. bila poznata već pre više vekova.
Prilikom sadnje treba imati na umu da nas visoke biljke mogu
ometati u zalivanju i berbi manjeg povrća. Stoga biljke visokog
rasta sadimo u gornji deo leje, a one nižeg rasta sa strane i pri dnu.
Prednosti visoke leje u odnosu na normalnu:
• Toplije zemijište na kosini, grejano iz sredine, omogućava
raniju prolećnu setvu i sadnju.
• Povećanje obradive površine, veći prinos povrća, naročito
prvih godina prelaska na biološki način povrtarstva.
• Brža proizvodnja humusa u leji, mrvičasta zemlja i stoga
boiji, brži razvoj korenja i biljaka.
• Prvoklasni biološki proizvodi.
• Olakšan rad, jer je potrebno manje saginjanje.
Kod ovog načina gajenja bašte, zemijište na visokoj ieji se brže
suši. Za vrelih letnjih dana moramo češce da zalivamo. Pojedini
baštovani poiažu crnu plastičnu foliju, ali svakako treba staino
voditi računa o pokrivanju zemljišta, kao što to činimo i na drugim
lejama. Ukoliko nema vode u blizini, najbolje su leje, oivičene
poluoblicama ili starim daskama, iza kojih zemlja zadržava
vlažnost.
Za zalivanje visokih ieja važi isto što važi za sve povrće:
najbolja je biago zagrejana kišnica, a najviše treba zalivati zemlju Došlo je vreme da ih useiimo u baštu i uvedemo u svakodnevnu
oko biljaka; ređe ali obilnije. upotrebu. I za ove biljke važi izreka: Stvari možemo zavoleti tek
kada ih upoznamo. A kada ih budemo zavoleli, kuhinju nećemo
više moći da zamislimo bez ovih aromatičnih, svežih, osušenih ili

92 93
 zamrznutih začina. Čajevi od bilja koje smo sami odgajili, mirišu
mnogo lepše nego kupovni.
Bar za neke od ovih prastarih baštenskih biljaka naćiće se
mesto u na.šoj bašti. Ove biljke su u većini slučajeva veoma
skromnih prohteva, a biće najboljeg kvaliteta, ako im budemo
odredili sunčano mesto. M o ž e m o ih zasaditi uz baštensku stazu,
pored kućnog zida, ili izmedu povrća... Pojedine m e d u njima
veoma povoljno utiču na odredene vrste povrća, čineći ga
ukusnijim, ili terajući dosadne insekte, miševe, suzbijajući biljne
bolesti. Stoga su neke od tih biijaka u biološkoj baštt nezaobilazne.
Pre više godina odlučio sam da zasadim posebnu baštu za
začinske i lekovite biljke. Izmedu povrća nije biio dovoljno mesta
za sve. Na osnovu zapisa o starinskim baštama, napravio sam plan
i spisak biljaka. Kod izbora s a m vodio računa o začinskim
biljkama za kuhinju, osvežavajućim i lekovitim za čajeve i onima
koje koristimo u bio-bašti.
Moja bašta je dobila mesto na tada najsimčanijem travnjaku. S
proleća sam u malim g m p a m a zasadio 26 različitih vrsta bilja. One
višeg rasta dobiie su svoje mesto u pozadini, a manje napred, na
suncu. Između njih su zasađene grupe kadifice i nevena.
Većina bilja je skromnih prohteva i ne traži nikakvo dubrenje.
Kompost je dodat peršunu, miloduhu, bosiljku, matičnjaku,
pitomoj nani... Viasac je dobio dodatak od crne čadi, koja mu
najviše prija. Biijke sam po uzom na starinske bašte obeležio
tablicama sa domaćim i botaničkim - latinskim imenima.
Biljke su na suncu razvile najbolje aromatične i iekovite
materije, a cveće je privlačilo mnogobrojne pčele, bumbare i
šarene leptire. Deca iz komšiluka, koja su volela da trče stazama
između biljaka, zainteresovano su naglas sricala, čitaia i učila
imena bilja. Bilo im je dozvoljeno da kidaju njihovo lišće.
Naročito su volela da prstima gnječe mirisno lišće pitome nane,
estragona, maričnjaka, miioduha, bosiljka, ruzmarina itd. Udisala
su jake mirise i naglas ih uporedivala medu sobom. Za sunčanih
94
dana volela su da mi pomažu u branju kamilice, koju sam,
samoniklu m e d u povrćem, presadio na posebnu leju u biljnoj bašti.
Biijke su moj mali trud nagradiie bezbrojnim mirisnim cvetovima.
Lekovitog čaja bilo je dovoljno za čitavu godinu.
Odrasli posetioci mogli su da dobiju mnogo mladih biljaka za
svoje bašte. Napravili s m o mnogo mirišljavih biljnih buketa,
uredno svezanih trakom, koje su prijatelji koji nemaju baštu mogli
da okače u svojoj kuhinji i sa interesovanjem i zadovoljstvom ih
koriste kao začine i čajeve.
Na putu kroz našu baštu, posetiocima se često neočekivano
otvarao pogled na ovaj šareni lekoviti vrt, gde je bilje bujno
cvctalo u belim, žutim, plavim i crvenim nijansama boja i
najrazličitijim oblicima. Otkrio sam da je interesovanje za taj deo
biološke bašte najveće. Na tom mestu smo razmenjivali iskustva i
savete i sklapali nova prijateijstva sa nepoznatim biljem.
Mišljenje, kako našoj hrani dodajemo razno bilje samo zbog
ukrasa, podst icanja apetita i boljeg ukusa jeia, veoma je rašireno,
aii vrlo manjkavo.
Bilje pored aromatičnih, sadrži i neke mineralne maferije,
vitamine, odredene lekovite sastojke, koji već u malim količinama
povoljno utiču na pojedine organe.
Bilje treba pre upotrebe na brzinu oprati pod tekućom vodom, a
zatim ga sitno iseckati i upotrebiti što svežije. Cele grančice
stavljamo u čašu sa vodom, kako bi ostale sveže do sledećeg dana,
a suve ostavljamo u hladnjaku za upoterebu u nekoliko narednih
dana.
Najvažnije začinsko i čajno bilje:
Bosiljak (Ocimum basilicum) je nepogrešivi pratilac brojnih
jela. Cenili su ga već stari Grci i Plinije, ne samo zbog nadasve
prijatnog mirisa i ukusa, već i kao lekovitu biljku koja pomaže kod
glavobolje i jača živce. Jednogodišnja biijka, seje se u aprilu.
B o r a č , poreČ, b o r a ž i n a , lisičina (Borago officinalis) - njegovo
mlado lišće, naseckano na salatu, čisti krv i osvežava.
95
 Jednogodišnja biljka plavih cvetova, sama se zaseje narednih
godina (visine 60 do 100 cm).
C r n i l u k (allium cepa) sadrži dosta vitamina C, pomaže u oču-
vanju zdravlja, kod prehlada, glavobolja, groznica, bronhialnih
problema, deluje protiv aretrioskleroze. Povoljno deluje kod dija-
betesa, pomaže bolesnicima od reume artritisa. Sveže isečeni iuk
koristimo odmah, jer je inače štetan. Sadi se u martu (mešovite
kulture).
Beli i u k (Allium sativum) pored lekovitih i materija za jačanje,
sadrži i prirodne antibiotike. Povoijno utiče na varenje, deluje
diuretički, protiv upala, štetnih bakterija, virusa, giista, ubrzava
izbacivanje sluzi kod gripa i prehlada, deluje protiv skleroze. U
krajevima gde Ijudi redovno uzimaju beli luk, očito ima više
zdravih i dugovečnijih ljudi. Jak miris belog luka može da se ubaži
grickanjem grančica svežeg peršuna. Sadi se s jeseni.
Vlasac (Allium schoenomprasum) pozitivno deluje na krvotok,
sadrži sumpor (kao i beli luk) i gvožde. Sitno seckane stabljike
viasca dodajemo supama, čorbama, krompiru, salatama, mladom
siru. Višegodišnja biljka, seje se u proleće.
R e n , h r e n (Armoracia rusticana) ima sadržaj C-vitamina kao
retko koja biljka, a sadrži prirodne antibiotike. Povoljno deluje na
disajne organe, naričito na bronhije, na dijabetes, kod starijih
osoba jača krvotok i snižava visok krvni pritisak. Oblozi od rena
pomažu kod reumatičnih bolova. Redovno uzimanje struganog
rena u rano proleće (na salati) čisti krv i sprečava prolećni umor. U
proleće se sadi bočno korenje, inače je višegodišnja biljka.
Anis, a n a s o n , slatki k o p a r (Pimpinella anisum), m i r o đ i j a ,
kopar (Anethum graveolens), kim (Carum carvi) ublažavaju
upale, sprečavaju nadimanje želuca i creva. Dojiljama se
preporučuje uzimanje sveže mirođije ili čaja od semena mirođije
za pojačano i duže lučenje mleka. Jednogodišnja biljka, seje se u
proleće. Narednih godina se zaseje sam.
L o v o r , lovorika (Laurus nobilis) - njegovo lišće poboljšava
96
varenje, naročito mahunarki i mesa. Ž b u n i ć ili drvce možemo
gajiti u saksiji, kako bi mogao da prezimi u svetloj j hladnoj
prostoriji. Višegodišnja biljka.
M i l o d u h , selen, Ijupčac (Levisticum officinale) u čorbama i
sosovima izaziva apetit, deluje diuretiĆki, sprečava nadimanje
želuca i creva, deluje lekovito na organe za varenje i piuća.
Višegodišnja biljka (1-2 m), razmnožava se deobom korena ili
semenom.
M a j o r a n (Majorana hortensis) u hrani j a č a nerve, poboljšava
rad creva i deluje diuretički. Jednogodišnja biijka, seje se u apriiu
u saksije, a iznosi se sredinom maja (20-40 cm).
E s t r a g o n (Artemisia dracunculus) sadži mineralne materije i
čisti bubrege. Višegodišnja biljka, razmnožava se reznicama u
peskovitoj zemlji (60-90 cm).
Pelen (Artemisia absinthium) koristi se za čaj protiv smetnji u
varenju, za jetm, bubrege, protiv reume, artritisa i glista, za
poboljšanje apetita posle bolesti. Kao začin, u minimalnim
količinama poboljšava ukus pojedinih jela. Višegodišnja biljka.
(visina 60-80 cm).
P e r š u n (Petroselium hortense) sadži vitamin B 1 2 koji je
značajan za proizvodnju crvenih krvnih zmaca. Dobar je za
bubrege. Koristimo ga pre svega u svežem stanju, seckanog i
posutog preko gotovih jela. Seje se u rano proleće ili u jesen u
zemljište sa kompostom (visina 30 cm).
R u z m a r i n (Rosmarinus officinalis) je dobar, svestrano
upotrebljiv začin, koji između ostalog deluje na srčane nerve i na
nizak krvni pritisak. Poseduje antiseptička svojstva. Višegodišnja
biljka, razmnožavanj'e reznicama. Preko zime u saksiji u hladnoj,
svetloj prostoriji (visina 30-80 cm).
Č u b a r (Satureja hortensis) sprečava nadimanje želuca t creva i
kao začin prijatnog mirisa, nezaobilazan kod kuvanja pasulja i jela
od mesa, a ujedno pomaže varenje. Kao začin iii dodatak čaju
preporučuje se osobama sa niskim krvnim pritiskom. Višegodišnja
97
 biljka, razmnožava se s e m n o m ili reznicama u peskovitoj podlozi
(visina 25 c m ) .
T i m i j a n , p i t o m a m a j č i n a dušfca (Thimus vuigaris) pored
prijatnog ukusa i mirisa poseduje i dezinfekciona svojstva. U vidu
čaja p o m a ž e kod promuklosti, čisti disajne organe i krv.
Višegodišnja biljka, razmnožava se deljenjem ili reznicama u
peskovitoj zemlji (visina 25 c m ) .
C e l e r (Apium graveolens) - i lisnata i korenasta vrsta sprečava
nagomilavanje vode u organizmu, stvaranje bubrežnog kamena,
pomaže osobama koje boluju od reume i artritisa. Gaji se kao
jednogodišnje povrće - korisna u bio-bašti (izmešana sa kupusom i
sl.).
Žalfija, k a d u l j a (Salvia officinalis) je od davnina cenjena
iekovita biljka, pa čak važi izreka: Kako moie đa umre čovek u
Čijoj bašti raste ialfija? Kao i timijan i ruzmarin, žalfija poseduje
antiseptička svojstva, deluje kao dezinfekciono sredstvo kod upaia
u ustimz i grlu, olakšava kašalj, ieči grip u početnom stadijumu,
sprečava n o ć n o znojenje. Kao začin za jela od m e s a oiakšava
varenje. Osušenu žalfiju, izdrobijenu u prah, m o ž e m o čuvati za
zimu. Pošto бај osvežava, ne treba ga piti uveče, vec* ujutro.
Višegodišnja biljka plavih cvetova, razmnožava se reznicama, raste
na suvom zemljištu. (visina 60-80 c m )
Pored začinskog bilja koje ima i odredena lekovita svojstva, u
bašti m o ž e m o gajiti i čajno lekovito bilje:
G l o g (Crataegus oxyacantha) je žbun, p o g o d a n i za živu
ogradu. Njegovi beii cvetovi i crveni plodovi su lekoviti (protiv
visokog krvnog pritiska, za jačanje srca kod starijih osoba, protiv
problema sa krvotokom). Mlade biljke možemo naći po ivicama
šume.
K a m l l i c a (Matricaria chamomilla) je jednogodišnja biijka.
Njen lekoviti cvet suši se za pripremu čaja protiv različitih upala i
grčeva u crevima.
Z o v a , b a z g a (Sambucus nigra) treba da se n a đ e u svakoj bio-
98
bašti. Ovaj žbun treba posaditi na ivicu bašte (zbog senke). Njen
cvet koristimo za čaj ilt s i m p koji p o m a ž u kod prehlada i
bronhijalnih problema. Bobice zove takode sadrže lekovite
materije i minerale - čaj, s i m p , p e k m e z .
V a i e r i j a n a , odoljen, m a c i n a t r a v a (Valeriana officinalis) - od
korena se proizvodi tinktura (valerijan-kapi), a osušena biljka
koristi se za pripremanje čaja protiv nervoze, nesanice, za
umirenje. Bio-baštovani koriste gornji deo biljke za proizvodnju
pobudivača za kompost. a potopijene se koriste za pripremu
tečnog dubriva koje pogodno za cveće i j a g o d e . Višegodišnja
biljka, razmnožava se semenjem ili deobom korena (80-100 cm).
K a m f r i ( S y m p h y t u m peregrinum) koristimo u kućnoj apoteci
za pripremu tinkture i lekovite masti (povrede, nagnječenja,
reuma). Sveže listove, izgnječene staklenom bocom, koristimo u
vidu obioga protiv bolova u zglobovima, u krstima, kod povreda
kostiju. U bio-bašti je veoma cenjeno tečno dubrivo od listova i
stabala komnfrej, a služi i za pokrivanje zemljišta (mineralne
materije, jačanje biljaka). Višegodišnja biljka, razmnožava se
d e o b o m korena, potrebno joj je staino mesto (80-100 c m ) .
M a t i č n j a k , čelina t r a v a , l i m u n k a (Melissa officinalis) j e
čajna biljka koja deluje umimjuće i protiv nesanice. Od nje se
m o ž e praviti s i m p . Višegodišnja biljka, razmnožava se semenom
ili d e o b o m korena (60-80 c m ) .
Z l a t n i m a t i č n j a k (Monarda didyma) je čajna biljka. Beru i
suše se s a m o crvene cvetne latice od kojih se priprema čaj koji
smiruje i p o m a ž e dobar san (mešavina sa matičnjakom, glogom).
Višegodišnja biljka koja traži d o b m , k o m p o s t n u zemlju,
razmnožava se deobom korena (60-80 cm).
R a s t a v i ć , preslica, k o n j o r e p (Eqiserum arvense) - lekoviti čaj
protiv bolesti mokraćne bešike, bubrega, deluje diuretički. Bio-
baštovani je koriste kao sredstvo za prskanje protiv biljnih bolesti,
kao i za poboljšanje mineralnog sastava. Višegodišnja biljka kojoj
odgovara peskovito zemljište. Korenje nalazimo u prirodi.
99
 K o p r i v a , ž a r a (Urtica dioica) koristi se za pripremu lekovitog
баја koji čisti krv i deluje diuretički. Mlado proietno lišće,
pripremljeno kao spanać iii iseckano i posuto preko salate,
preporučuje se protiv malokrvnosti. Koprive u bio-bašti koristimo
za izradu dobrog tečnog đubriva i sredstva za prskanje protiv
biijnih vašiju. Višegodišnja biljka, razmnožava se semenom ili
korenjem koje nalazimo u prirodi (50-70 cm).
P i t o m a n a n a (Mentha piperita) - njeni sveži ili osušeni listovi
su odlični za osvežavajući, ietnji hladan čaj koji ima dezinfekciona
svojstva, deluje protiv upaia i grčeva organa za varenje.
Višegodišnja biijka, traži vlažnu, kompostnu zemiju. Razmnožava
se deobom korena.
Šipak, š i p u r a k , divlja r u ž a (Rosa canina) je žbun koji inače
raste u prirodi, ali ga možemo zasaditi na rubu bašte. Njegovi
crveni plodovi su u jesen bogati vitaminom C. Caj od usitnjenih i
osušenih plodova leči bubrege, deluje kao diuretik. Od svežih
plodova možemo da pravimo pekmez. Trajna biijka (2 m).
L a v a n d a , lavandula (Lavandula officinalis) - njeno plavo
cveće koristi se za čaj koji smiruje i deluje protiv giavobolje.
Kupka od cvetova ima isto dejstvo. Osušeni cvetovi iavande
stavlju se u piatnene kesice jer su prijatnog mirisa i teraju moljce.
U bio-bašti lavanda štiti ruže od lisnih vašiju i rasteruje mrave.
SVAKODNEVNA UPOTREBA BILJA
Većinu bilja beremo pre cvetanja, u prepodnevnim satima,
pošto se rosa na njima osušila. Tada biljke sadrže najveću količinu
aromatičnih i lekovitih materija. Cvetove kamilice i ziatnog
matičnjaka beremo po suncu.
Za pripremu zelene salate pogodne su mnoge vrste seckanog
biija: bosiljak, mirođija, viasac, lišce miade koprive, borač,
estragon, zeleno lišce i strukovi beiog luka, crni luk, arpadžik.
Za salate od mrkve, paradajza, krastavca, pasulja i krompira
možemo koristiti: bosiijak, čubar, mirodiju, timijan, borač, kim,
100
majoran, vlasac, peršun, miloduh, beli luk, crni luk, celer,
ruzmarin, žalfiju, strugani ren.
Za supe, čorbe i sosove, kuvana jela od povrća, mahunarke,
krompir i testenine, pogodni su: peršun, bosiljak, vlasac, mirođija,
estragon, timijan, majoran, celer, beli luk, crni luk, žalfija, lovor,
kim.
Za pečenja se koriste: crni luk, beli luk, ruzmarin, timijan,
bosiljak, čubar, peršun, mirodija, kim, miloduh, majoran, žalftja,
celer.
Za ukusan sos od paradajza koristi se: bosiljak, lovor, ruzmarin,
čubar, beli luk.
Za kiseljenje krastavaca, boranije, za kiseljenje kupusa:
mirođija, (cvet ili seme), čubar, estragon, kim, majoran, ren, beli
luk, arpadžik.
Dobro mirišljavo sirće sprema se na sledeći načtn:
U bocu stavljamo grančice ruzmarina, estragona, bosiljka,
mirodije i lovorov list. Bocu zatim nalijemo kvalitetnim
jabukovim sirćetom, zatvorimo je zapušačem i ostavimo da stoji
na suncu 14 dana. S vremena na vreme sadržaj dobro promućka-
m o . Ovakvo sirće daje prijatan ukus saiatama i obezbeđuje mine-
ralne materije u vreme, kada nema svežeg bilja.
Začine sušimo na toplom, provetrenom i senovitom mestu.
Zatim ih treba dobro izmrviti, grubo prosejati kroz cediljku i
staviti u zatvorene staklene posude. Na kraju obeležiti etiketama sa
nazivima bilja i datumom.
Cajno bilje treba sušiti isečeno u čvrstim manjim vezicama,
okačeno na suvom, toptom i senovitom mestu. Dobro osušeno
trljamo rukama kroz cediljku za salatu. Čuvamo u dobro zatvo-
renim teglicama, na tamnom i suvom mestu.
Bilje koristimo do sledeće sezone branja. Eventualne ostatke iz
prethodne godine ne bacamo, već ih kompostiramo.
101
 BERBA I ČUVANJE PROJZVODA IZ
BAŠTE
Prema onim stvarima kojima posvećujemo m n o g o vremena,
misli, Ijubavi i rada, imaćemo i poseban odnos. Takav je slučaj i sa
dobro i lepo u r e d e n o m baštom i plodovima koje s m o u njoj sejali,
sadili, i brižno pratili njihov razvoj. Svojim sazrevanjem oni n a m
vraćaju uloženi trud. Ako ih pogode letnja suša ili grad, ili
preobilne jesenje kiše, a nedovoljno sunca, letina će biti nešto
slabija, ali će nas utoliko više obradovati. Ne poznajem ni j e d n o g
bio-baštovana koji se ne ponosi plodovima svoga rada i koji nije
zadovoljan njihovim ukusom i sadržtnom.
Za kvalitet povrća, bobičastog i ostalog voća, između ostalog,
važno je i odgovarajuće vreme berbe i uskladištenja. Prerano
sakupljeni proizvodi nisu dovoljno ukusni, a sadrže i nešto manju
količinu vitamina, mineralnih materija i šećera. S a m o nekoliko
sunčanih dana mogu da poprave ovaj sadržaj. Prilikom sakupljanja
treba voditi računa da se proizvodi ne oštete, a ako se to dogodi,
oštećene proizvode treba potrošiti pre ostalih.
Glavice saiate treba odseći kada dostignu normalnu veličinu.
Isto važi za boraniju i grašak. Jagode se beru kada m o g u lako da se
odvoje od peteljke. K o d maJina, crvene i crne ribizJe pravi trenutak
berbe je presudan za dobru aromu i sadržaj šećera. Crnu ribizlu
treba brati kada se peteljke Iako odvajaju od grana. Isto važi i za
voće, osim zimskih sorti koje dozrevaju na policama u podrumu.
Zreli krastavci su j o š zeleni, ali glatki. Krompir se vadi, kada stabla i
lišće počinju da se suše. Beli Iuk je sazreo, kada njegovo lišće izbledi i
požuti, a c m i kada mu lišće polegne. Paradajz treba brati kada plodovi
pocrvene, ali još nisu omekšali. Radič, matovilac i sve vrste povrća
koje obnavljaju lišće, ne treba seći do korena, već iznad polovine.
Đoraniji, grašku, paradajzu i ostalim biljkama koje cvetaju i
rađaju istovremeno, prinosi se mogu povećati berbom na svakih
nekoliko dana.
102
Doba dana i povoljni dani za berbu odredenih vrsta proizvoda,
t a k o d e su važni za kvalitet i trajnost proizvoda. Salata je najboljeg
kvaliteta ako je odsečena ujutro, a u toku leta dok je j o š prekrivena
rosom. Začinsko i čajno bilje, j a g o d e , pasulj (boraniju), paradajz i
krastavce treba obrati po s u v o m vremenu, najbolje pre podne, ili
tek pred veče. Najkvalitetniji za zdravu ishranu su sveži proizvodi
koje d o n o s i m o iz bašte i odmah th koristimo. Za korišcenje u toku
z i m e , sopstvene proizvode nastojimo da sačuvamo na način koji je
najmanje štetan za njihov kvalitet, ukus i aromu.
Za čuvanje protzvoda iz bašte koristi se p e t n a č i n a :
1. O n o što može da ostane na lejama (bez opasnosti u pogtedu
kiimatskih uslova), donosiće se iz bašte po potrebi.
2. D m g u mogućnost predstavlja unošenje proizvoda (pre
mrazeva) u podrum, u za to odredenu toplu leju ili u takozvani
klimatski sanduk u bašti.
3. Proizvodi se mogu čuvati i u s m r z n u t o m stanju u
zamrzivaču.
4. Proizvode m o ž e m o pasterizovati i staviti u tegle.
5. Proizvodi se m o g u osušiti.
K o đ povrća koje se od jeseni ostavlja na tejama, treba voditi
računa o lokalnim kimatskim uslovima, naročito o najnižim
temperaturama. Kod nas, u nekim krajevima mogu da se ostave na
otvorenom: zimska sorta kelja, kelj pupčar, praziluk, celer, pa čak i
mrkva, zimski i crveni radič. Zaštitićemo ih nasipanjem zemlje i,
ukoliko je potrebno, lišća, a sve to pokriti plastičnom folijom.
Povrće zaštićeno na ovaj način m o ž e da izdrži nekoliko stepeni
ispod nule sve do upotrebe, kada po povoljnom v r e m e n u vadimo
koiiĆine, potrebne za nekoliko dana. Matovilac ne mora da se
pokriva.
D o s t a toga stavlja se pre z i m e u podrum. Najbolja zimska
temperatura podruma z a očuvanje kvaliteta proizvoda j e o d + 1 0 d o
+ 4 ° C , a potrebna vlažnost od 75 do 90 %. Iz tih razloga najbolji je
103
pod od naboja. Ako je vazduh suv, zimnicu treba pokriti treba samo delimično otopiti, iseći na manje komade i dinstati kao
plastičnim pokrivačem, kako bi se što manje sušila. sos, sa odgovarajućim začinskim biljem.
Krompir zadržava svoj kvalitet dok ne počne da klija. Zato Važno je da na kesicama bude naznačen datum zamrzavanja,
klijanje rreba sprečavati što duže. Svake nedelje treba ga rukama kako bi sadržaj bio utrošen na vreme. Prilikom otapanja treba
dobro promešati. Promenom položaja krtola, kiijanje krompira koji voditi računa o uputstvima za pojedine vrste povrća.
se okreće prema svetlu se zadržava. Sve što je moguće, treba ostaviti za upotrebu u svežem stanju.
Korenasto povrće: mrkva, cvekla, repa, c m a rotkva... ostaće Treba izbegavati kuvanje i pasterizovanje, j e r konzumiranjem
sveže, ako se zakopa u vlažan pesak. Povrće se pre toga ne sme raznovrsnih presnih salata doprinosimo svom zdravlju u večoj
oprati, kako ne bi došlo do tmljenja. meri nego kuvanim povrćem.
Ukoliko nema podmma, treba se odlučiti za manje praktičan Ako može da se proizvede dovoijan broj giavica kupusa, u
način čuvanja na otvorenom. U zemlju u bašti treba ukopati jesen treba da se kiseli. Između slojeva stisnutog i usoljenog
takozvani klimatski sanduk od eternita £11 stiropora. Sa gomje kupusa treba posuti različito začinsko i iekovito bilje, kao što su
strane treba napraviti proreze za vazduh. Povrće treba razvrstati u kim i bobice kleke. Kiseo kupus, рге svega presan, u toku zime
manje к о ф е ili sandučiće kojt se zatim slažu u veći klimatski predstavlja naroČito zdravu hranu zbog vitamina i minerala koje
sanduk. Voće treba odvojiti u poseban sanduk, j e r ono kvari ukus sadrži.
povrća. Sanduk treba pokriti izoiacionim materijalom (stiroporom Pojedini proizvodi mogu se osušiti za ishranu preko zime (npr.
ili sličnim) i poklopcem (oknom) od plastike kao zaštitom od zrelo zrnevlje pasulja, graška i semenke bundeve). C m i i beli luk,
vlage i miševa. kada im se u jesen lišće potpuno osuši, pletu se u vence koji se
mogu vešati u suvom podrumu ili na tavanu. Treba osušiti i
Topla leja u bašti pogodna je za čuvanje proizvoda, ukoliko se
dovoljno začinskog i drugog bilja za kuhinju.
sa unutrašnje strane dobro izoluje od hladnoće. Treba sprečiti
miševe da dođu do hrane kao i da je kvase kiša i sneg.
Povće i voće u spremištu treba povremeno kontrolisati.
Nagnjile plodove treba uklanjati, kako se bolest ne bi širila.
Duboko zamrzavanje graška, boranije, karfiola, malina i ribizli
boije je od pasterizovanja, j e r se na taj način sačuva više hranljivih
materija nego u postupku sa visokom temperaturom dužeg trajanja.
Ukoiiko je to moguće, zamrzavanje treba da se izvodi bez
dodatnog šećera (jagode, maline, ribizle, šljive, kajsije itd.).
Zamrzava se i pojedino bilje koje tim postupkom zadržava bolji
miris od suŠenog (npr. bosiljak, peršun, vlasac). Zamrznuto bilje
treba izdrobiti, iseckati i dodati gotovim jelima. Svež, sasvim zreo
paradajz možemo zamrznuti ceo. U plastične kesice stavijamo
onoliko, koliko je potrebno za jedno kuvanje. Zaleđene plodove

104 105
 GLAVNI RADOVI TOKOM GODINE
JANUAR
Sastavljamo listu povrća i bilja koje ćemo gajiti. Vodeći računa
0 raspoioživom mestu i potrebama pravimo plan setve i sadnje na
pojedinim lejama. Pri tome razlikujemo glavne, one za popunjava-
nje, rane, kasne i mešovite kulture povrća i bilja.
Sastavljamo listu semenja, biramo otpome sorte, pravimo širok
izbor raziičitih vrsta povrća.
U ogradi za kompost staino sakupljamo kuhinjske otpatke,
drvni pepeo, karton, hrtiju itd.
Kontrolišemo zimnicu, ukianjamo natmle plodove.
Kontrolišemo baštenske alatke, popravljamo, nabavijamo ono
što je potrebno.
Bez prekida hranimo ptice u baštenskim kućicama, kako bi se
navikle na hranjenje.
Proučavamo uputstva iz oblasti biološkog baštovanstva, metode
1 iskustva, a od druge godine i sopstvene beleške.
FEBRUAR
Ukoliko nastupi suvo i toplo vreme, pripremićemo toplu leju.
Pokrićemo je i nekoliko sunčanih dana ostaviti da se zagreva za
prvu setvu. Seju se: baštenski kres, rana zelena salata, rotkvice,
spanać.
U hladnijim predelima zelenu salatu treba sejati u sandućiće na
prozorima, a zatim rasad prorediti, presaditi u čaše od jogurta na
kojima smo prethodno pomoću upaijene sveće na dnu izbušili
mpice. Po povoljnom vremenu, u dobro zemljište u bašti sejemo
peršun (dug period klijanja), sadimo beli luk oko ruža, oko voćaka,
između jagoda.
Leje povrtnjaka na kojima će se gajiti paradajz, krastavci,
tikvice, boranija, jagode, kao i okolinu voćaka, treba zaliti biljnim
106
preparatom, s jeseni pripremljenim od posečenog preostalog bilja
sa dodatkom lukovine (bez valerijane), koji povoljno utiče na
zdrav rast i otpomost biijaka, snabdevajući ih mineralima.
Mesto gde ć e m o saditi grašak i boraniju (pasulj) treba posuti
drvenim pepeiom. Protiv svih vrsta plesni u bašti koristi se
preparat od belog iii c m o g luka (posebno poglavlje o zaštiti
biijaka).
Treba pripremiti rezervoar za skupljanje kišnice, iii kupiti mčnu
pumpu za vodu, ukoliko se voda nalazi na manjoj dubini.
U toplijim predelima vilama treba obraditi suvo zemljište, kako
bi postaio rastresito. Kompost treba rasturiti i izmešti samo sa
gomjim slojem zemlje, gde će nastaviti da se razlaže.
M o ž e m o saditi lesku (najmanje dve sadnice, zbog oprašivanja) i
šipak (Rosa canina).
MART
Po mogućnosti nabavljamo prirodna đubriva, kao što su
koštano brašno, rožano i krvno brašno. Ako je vazduh topao, treba
prosejati zreli kompost. Najmanje tri nedelje pre setve treba
gornjem sloju na Iejama dodati kompost i po potrebi ih posuti
organskim dubrivom. Ako je zemlja j o š tvrda, treba je pažljivo
obraditi vilama, poravnati i napraviti leje.
P r i m e r i meSovitih k u l t u r a z a p r v u setvu:
1. ieja: c m i luk, između njega rotkvice - sejana salata, mrkva -
sejana salata - cmi luk sa rotkvicama.
2. leja: zelena salata - spanać - rani kupus(rasad) - spanać -
zelena salata (setva).
3. leja: grašak u 3 reda, izmedu 2 reda rotkvica - uz ivice leje
sadnice kelerabice i salate (mešano).
4. leja: crni luk - spanać - mrkva - spanać - c m i luk - mrkva.
5. leja: baštenski kres - cmi iuk - kelerabe (sadnice), iztneđu
sejana salata - c m i luk - baštenski kres.
107
 6. leja: arpadžik sejana salata sa rotkvicama - mrkva - sejana
kokotić i baštenska hajdučica. Sade se i lukovice gladiola i krtole
saJara sa rotkvicama - arpadžik.
georgina.
Setva peršuna (ne uspeva pored salate).
Treba iskoristiti svako slobodno mesto. Mlade biijke možemo
Sadnja belog luka: oko voćaka, između jagoda i ruža.
mnelima od plastike zaštititi od slane. Treba voditi računa da
Povrće se brže razvija u tuneJima od piastične folije. Po toplom
zemljište bude stalno pokriveno i vlažno. Iznikle mlade biljke
sunčanom vremenu treba ih provetravati.
posle setve ubrzo treba razrediti, kako bi mogle da se neometano
Početkom meseca u čaše od jogurta sejemo paradajz - u razvijaju. Korov između redova treba redovno podsecati i
kompostnu zemlju sa dodatkom drvenog pepela. Pogoduje mu ostavljati na zemlji da se osuši.
18°C (prozorska polica). Isto važi za bosiljak koji se seje u saksije.
Zemlja treba da ima stalnu viagu - voda da bude miaka. MAJ
U topiu leju seju se: blitva, praziluk, celer, zelena salata, kupus,
T a m o gde je u prvoj polovini maja j o š prohladno, osetljive
kelj, kelj pupčar, cvekla, jednogodišnje cveće (kadifica, zevalice
mlade biljke treba štititi (naročito preko n o ć i ) plastičnom folijom,
itd.). Iznikie biljke treba ubrzo prorediti.
koju po toplijem vremenu treba skidati, kako bi biljke očvrsle i
Delimo i presađujemo korenje trajnog bilja: matičnjaka, pitome ojačale. Preterano čuvanje nije preporučljivo jer sadnice postaju
nane, estragona, kamfrija (ili gaveza), kopriva. preosetljive. SveŽe presađene biljke možemo na nekoliko dana
Krompir iznosimo u plitkim sandučićima da proklija na svetlu. zaštititi od hladnoće, prejakog sunca ili vetra na taj način što ć e m o
ih poklopifi saksijama. Zemlja oko sadnica treba da bude
opiemenjena kompostom, rastresita, pokrivena. Zelenoj salati prija
Zavisno od spoljne temperature, u sandučiće i saksije sejemo hladan tuš u podne, po suncu - na taj način brže zavija glavice.
osedjivije vrste povrća: krastavce, bundeve, kukuruz šećerac, keJj
Dok traje hladno vreme, ispod plastike, a kasnije napolje,
pupčar, papriku, piavi patlidžan, dinje (gde klimatski uslovi
sejemo: karfiol, kupus, crveni kupus, kelj, kelj pupčar (za zimsku
dozvoljavaju), suncokret i jednogodišnje cveće. Paradajz presađu-
berbu), boraniju, j a g o d e mesečarke, i svake dve nedelje malo
jemo u veće saksije, a po toplijem vremenu stavljamo u pJastični
salate-kristalke.
tunel da očvrsne. Sve mlade biljke zalivamo mlakom vodom, ali
Posie 15. maja iz topie leje treba preneti mlade sadnice, kao i
nikako po lišću.
paradajz i papriku iz sandučića. Krastavce, tikvice i dinje (po dve
Ukoliko ne raspolažemo toplom lejom, setvu obavljamo u
do tri biljke) treba posejati u kompostnu zemlju. Sade se krompir,
tunelu ispod folije: kupus, kelj, keij pupčar, blitvu, jagode
pasulj, kukuruz šećerac.
mesečarke, cveklu, celer, praziluk. Sadimo karfiol.
U posebnoj bašti ili izmedu povrća seje se jednogodišnje bilje:
NapoJju sejemo i sadimo: radič, slatki anis, mrkvu, c m i luk,
majoran, kim, anis, mirođija, borač (tabela mešovitih kultura).
sitan luk, niski i visoki grašak, zelenu salatu, spanać i rotkvice za
Posle sejane salate za čupanje i rotkvica seju se (npr. kod
stalnu potrošnju, ranu boraniju.
mrkve) redovi cvekle i belgijski radič, poznat pod i m e n o m vitlof.
Sadi se rani krompir, jagode, sadnice crvene i c m e ribizle,
Slede kelerabe, bele rotkve i grašak.
ogrozda, kao i mže i višegodišnje cveće kao što su margarete,
Ра&пја, pulevi! Pojava ovih i d m g i h nepoželjnih gostiju u bašti

108
109
podseća na preduzimanje potrebnih mera, opisanih u poglavlju o nanošenje štete redovima povrča. Jaja i gusenice skidamo
prirodnim sredstvima za zaštitu biljaka. neprekidno sa kupusnog lišća. Od raznih lisnih vaši štite jaka
Stalna briga oko pripremanja komposta i potrebnih tečnih sapunica od domaćeg sapuna (rastvor od 2%), duvanski prah,
biljnih dubriva i sredstava za prskanje treba da se produži i u kameno brašno (za posipanje).
narednim mesecima.
JULI
JUNI
Seju se još: zelena salata, kristalka, radič za zimsku potrošnju,
Pravo je vreme za presađivanje sadnica kasnog kupusa, kelja,
endivija, slatki anis, crna rotkva. Kada stabla ranog krompira
keija pupčara, praziluka, celera, blitve, i karfiola na njihovo staino
počinju da se suše, krompir treba vaditi iz zemlje i praviti mesto za
stanište, sa kojeg smo već sakupili rane vrste salate, spanać,
dalje setve i sadnje (npr. endivije, radiča).
rotkvicu itd. Kao međukulturu stalno sadimo salatu da bismo je
Za stalno pokrivanje zemlje sada već ima dovoljno lišća od
stalno imaii na jelovniku.
kamfrija ili gaveza. Ono se seče i zatim razastire po goloj zemlji.
Umesto veštačkih đubriva, sada - u fazi naglog rasta, koristimo
Na isti način upotrebljene koprive dobro utiču na vegetaciju
tečna đubriva sopstvene proizvodnje. Na prvom mestu treba da se
povrča, zadržavaju vlagu i štite život u zemlji. Pokošena trava,
nalazi đubrivo od potopijenog lišća kamfrija (ili gaveza), čiji je
podsečen korov, takođe se koriste za pokrivanje zemlje.
način pripremanja opisan u poglavlju o biljnim dubrivima.
Lisnatim biljkama odgovara tečno đubrivo (azotno) od kopriva. AVGUST
Korišćenje jednom nedeijno je dovoljno. Povrću iz porodice
Sve ono što ne trošimo u svežem stanju odmah, pripremamo i
kupusa kao i biitvi, celeru i praziiuku, potreban je dodatak
spremamo za zimu. U slobodne redove sejemo matovilac, spanać,
komposta. Stalno treba održavati vlagu i pokrivati zemlju.
zimsku endiviju, rotkvice. Sadimo jagode, uz dodatak komposta,
Treba misiiti na naredno rano proleće: sejemo mrkvu, crnu
kako bi već naredne godine dale dobar rod. Došlo je i vreme za
rotkvu, zimski radič, crveni radič, i kasnu endiviju za potrošnju
presadivanje endivije, gde takođe možemo dodati kompost. U
tokom zime. Belgijski radič ili vitlof (majsku setvu) proredujemo
sušnom periodu treba obilno zaliti zemljište oko biljaka.
da bi se jače razvilo lišće i jako korenje (zasađen u sudove i
I dalje beremo bilje (zlatni matičnjak, kamilicu, bosiljak,
sklonjen u tamnu prostonju preko zime će zaviti čvrste, duguljaste
pitomu nanu itd.) i sušimo ga za zimsku upotrebu, vezanog u
glavice). Po potrebi sejemo - po ivicama leja - i veoma zdravu
vezice, okaćenog u hladu. Luk se vadi i suši u senci.
cveklu koju treba samo prorediti, jer bi presadivanje u to doba
Ukoliko se pojavi boiest ili štetočine, treba primeniti prirodna
godine daio jako male glavice.
sredstva.
Paradajzu treba stalno kidati bočne grane, kako bi hrana
Vreme je povoljno za razmnožavanje ruža pomoću reznica:
odlazila samo u plodove. Glavno stablo vezujemo uz drveni kolac
grančice koje su već pomalo odrvenele, 20-30 cm dugačke,
da bi izdržao težinu plodova. Krastavcima i tikvicama zakidamo
odsecamo ispod donjih listova, kao i vrh. Donja dva lista treba
vrh posle petog lista, čime postižemo grananje. Krompir zasipamo.
pažljivo ukloniti. Zabadamo ih u rastresitu, vlažnu zemlju i
Ranije opisanim prirodnim sredstvima i dalje sprečavamo
pokrivamo velikim staklenim teglama da bi i vazduh ostao vlažan.

110
111
Reznice će verovatno ožiliti do narednog proleća, ukoliko uspemo
da obezbedimo stalnu vlažnost. Tada vadimo mlade biljke i
sadimo ih na stalno mesto gde će predstavljati pravi ukras.
Maline posle berbe sečemo pri korenu. Ostavljamo najjače
mlade grane, 5-8 po metm.
SEPTEMBAR
Endivijinu rozetu vezujemo po suvom vremenu u glavice, kako
bi u sredini ostala sočna. Vezujemo onpliko biljaka, koliko
nameravamo da potrošimo za nedelju dana.
Sejemo zimsku salatu, spanać, rotkvice i matovilac. Siatki anis
proređujemo. Prvih dana u mesecu možemo zasaditi i leju jagoda.
Zemlji dodamo kompost, okolinu biljaka dobro zalijemo i
pokrijemo pokošenom travom ili piljevinom, kako bi zemljište
zadržalo vlagu. Redovima starih jagoda takođe dodajemo
kompost. Prinosi su u trećoj godini mali, zato stare biljke treba
ukloniti.
Sadimo maline - vrlo zdravo voće koje će rađati 15 godina -
svakog jula. Njima pripada mesto na mbu povrtnjaka, gde leti ne
bacaju senku. Zemlji dodajemo gmbi kompost i pepeo. Sadimo 5
jakih sadnica - štapova po dužnom metru. Vezujemo ih na 3 žice,
razapete između kolja. Za pokrivanje zemljišta najbolji su vuneni
otpaci i piljevina. Stalna vlažnost je veoma važna za jagode koje
su poreklom šumske biijke.
Sadimo rabarbam (u dobm zemlju sa kompostom).
Na mestima gde je berba obavijena, sejemo bilje za zeleno
đubrivo (slačicu, jednogodišnje sorte deteline). Ono će zemljiŠte
načiniti rastresitim, pokriti ga i do proleća popraviti kvalitet.
Da bismo sprečili pucanje glavica kupusa, pre jakih kiša zasecamo
stabla do polovine. Time sprečavamo naglu navalu sokova u glavice,
koje na taj način ostaju zdrave za čuvanje preko zime.
Niska boranija rađa ponovo, ako je posie berbe orežemo i
zalijemo. Nju, kao ni grašak, ne čupamo, već je porežemo iznad
112
zemlje. Svojim mehurićima u kojima čuva azot, korenje po-
boljšava kvalitet zemlje.
OKTOBAR
Svu našu pažnju treba posvetiti čuvanju proizvoda (posebno
poglavlje). Salate pokrivamo plastičnim tunelom, jer za toplih
dana mnoge biljke produžavaju vegetaciju. Stabia paradajza po
hladnom i kišovitom vremenu odsecamo pri korenu i biljke sa
zelenim plodovima okačimo da vise u toploj prostoriji, vrhovima
na dole. Na toploti, čak i u tamnoj prostoriji, plodovi sazrevaju za
dnevnu potrošnju. Peršun i vlasac za dnevnu potrošnju sadimo u
sudove.
Kasnu mrkvu, celer i cveklu ostavljamo u zemlji do mrazeva.
Krajem meseca vadimo radič, vitlof, sečemo zelene delove do
srednjih mladih listova, a korenje sklanjamo u hladnu prostoriju.
Zimi ih sadimo u kante sa vlažnim sitnim peskom, koje prenosimo
u tamnu topliju prostoriju. Za dve do tri nedelje razviće se
duguljaste, žućkaste glavice. U suviše toplim prostorijama (iznad
18°C) listovi se otvaraju i javljaju se lisne vaši.
Sadimo žive ograde, voćke, mže, delimo i rasađujemo višego-
dišnje biljke (cveće i razno bilje). Sadimo zovu, glog, lesku.
NOVEMBAR
Pre mrazeva sklanjamo u svetlu, negrejanu prostoriju, u kojoj
temperatura ne pada ispod nule, mzmarin, lovor, rozetlu. Ostalo
trajno bilje (timijan, miloduh, matičnjak, pitomu nanu, pelen,
vlasac) ostavljamo u bašti. Sečemo grančice za preparat od bilja ili
ih kompostiramo (osim pelena).
Zbunju ribizle i maline, kao i voćkama dodajemo kompost, a
vlascu čađ. Višegodišnje biljke odsecamo, usitnjene kompostira-
mo, a korenje pokrivamo grubim kompostom kao zaštitom od
hladnoće.
Mrkvu, cveklu i celer treba povaditi i pažljivo im odseći lišce.
113
 Reznicama (grančicama dugim 20 cm) možemo rasaditi ribizlu,
ODGOVORI I SAVETI NA PITANJA
zovu, lesku i cvetno žbunje. Zabadamo ih u mešavinu peska i
rastresite zemlje u zvetrini. IZ PRAKSE
Za prolećnu cvatnju sadimo lukovice narcisa i lala.
Pravimo visoku leju (posebno poglavlje).
PITANJE:
DECEMBAR U našoj bašti povrće ne uspeva bez đ u b r e n j a . O t k a k o
nismo u mogućnosti da n a b a v i m o stajsko đ u b r i v o , posipamo
Pre mrazeva zemlju treba zaštititi usitnjenim biljnim otpacima.
je veštačkim. Da li je istina da se kvalitet zemljišta i prinosi
Ruže mogu da se zaštite od mrazeva poimoću stajnjaka, zemlje i
mogu popraviti s a m o uz pbmoć p r i r o d n i h sredstava?
komposta, najmanje 5 cm iznad mesta kalemljenja. Od zimskog
ODGOVOR:
sunca treba ih zaštititi jelovim granjem.
Svakako. Jedini je usiov da budete, kako fizički tako i psihički,
Kompost treba pre mrazeva dobro pokriti, kako bi proces
spremni da promenite svoje dosadašnje radne navike, kao i odnos
razlaganja mogao da se nastavlja. Baštenske alatke treba očistiti,
prema zemlji, biijkama i životinjama u bašti. Sigurno vam je više
istrljati ih krpom i mašinskim uljem. Pre toga, naravno, vilama
staio do sadržaja, do unutrašnjeg kvaliteta, nego do vanredno
treba obraditi zemlju na mestima gde je još tvrda, a zatim je pokriti
krupnih proizvoda, veštački proizvedenih, mada Iepih po izgledu,
baštenskim otpacima.
ali sadržajno siromašnih i vodenastih.
Ako u bašti nema dovoljno kišnih glista, možemo napraviti
Ispošcenost, zamorenost zemlje primećujemo naročito tamo
malu farmu o kakvoj je ranije bilo reči, a namnožene kišne giiste u
gde se godinu za godinom na isto mesto seje i sadi povrće kome
proleće iznosimo na baštensku zemlju.
treba dosta hranljivih materija. Na primer: zeljaste biljke svih
Po potrebi ćemo urediti baštenske staze, terasu, senicu -
vrsta, praziluk, celer, krompir, krastavci, tikve itd. Zemljište
učinićemo sve da bašta naredne godine postane još privlačnija za
postaje jednostrano i hronično ispošćeno, pošto stalno gubi iste
što duži zdravi boravak u zeleniiu.
materije. To se naročito zapaža kod monokuitura. Upravo iz tih
razloga mnogi savremeni baŠtovani i seljaci kupuju i troše veiike
koiičine veštačkih đubriva. Na taj način, doduše, postižu velike
prinose na isim površinama, ali su proizvodi vodenasti, siromašni
u vitaminima, mineralima i aromatičnim materijama, da ne
spominjemo štetne posledice po zemljište.
Veštačko đubrivo nije rešenje, pošto ono ne predstavija
potpunu hranu. Mnoge materije biljke mogu dobiti samo iz
organskog humusa. U bio-bašti se stalno obnavljaju dodavanjem
komposta raznolikog sastava. Ukoliko se j o š ne bavite
proizvodnjom komposta, učinite to sada. Iznenadujuće je, koliko
se materijala nakupi i putem kompostne gomile vrati u baštensku

114 115
zemlju. Ako stalno nadoknađujemo utrošenu energiju, ne može
doći do pomanjkanja - biologično, zar ne?
Problem đubrenja smanjuje se i p r i m e n o m plodoreda različitih
vrsta povrća. Na mestu gde su prethodne godine gajene biljne vrste
sa najvećim prohtevima, sada treba sejati i saditi skromnije
(grašak, pasulj, soja). U više redova na leji treba gajiti različite
vrste povrća koje se međusobno dopunjuju (vidi poglavlje o
mešovitim kuiturama). Između njih treba sejati neven i kadificu
čije korenje luči materiju koja uništava nematode - parazite koji
Žtve u zemiji. Istovremeno, ove biljke svojim mirisom podstiču na
aktivnost korisne organizme i popravljaju kvaiitet humusa. Stoga
ih s jeseni ne treba čupati iz zemlje, već ih treba samo odrezati
iznad korena.
Pored ispravnog načina rastresanja zemljišta, pokrivanja gole
zemlje, preporučujem i mineralima bogate biljne preparate od
gaveza i kopriva. Za ispošćeno zemljište naročito je pogodan рге-
parat od preslice iz poglavlja o biljnim preparatima za prskanje i
dubrenje. Preslica, naime, sadrži silicijum koji jača otpornost
biljaka time što jača njihovo tkivo. Za primenu u ove svrhe
preslicu treba brati tek u augustu, pošto se u biljci tada nalazi
najviše kremene kiseline i silicijuma. Pošto ne raspolažemo uvek
svežom biljkom, treba je osušiti u hladu i spremiti do upotrebe.
Prskanje preparatom od presiice sprečava i uništava više štetnih
pojava u zemljištu i na biljkama. To su npr. razne plesni, monilija,
itd. na voćkama. Zemljište može da se prska u više navrata od
sredine febmara do maja, od sredine jula do sredine avgusta, u
oktobru i novembru. Biljke će ojačati a plesan nestati ako se listovi
u više navrata, po suvom i sunčanom vremenu isprskaju sa svih
strana.
Iskustvo sa biološkim metodama i sredstvima je pokazalo da se
bez primene stajskog i veštačkog đubriva u bašti može proizvesti
zdravo povrće, koje mirne savesti možete da ponudite svojoj
porodici. Svesni smo toga da smo nehotice sve više izloženi
116
хш&тгмот uticaju okoline putem lošeg vazduha, loše pijaće vode i
buke savremene tehnike. Nećemo dodatno loše uticati na svoje
zdravlje postupcima i sredstvima koje m o ž e m o da izbegnemo.
T a m o gde je to moguće, treba napustiti Ш bar ograničiti upotrebu
hemijskih sredstava! Ovaj princip treba da važi naročito u
baštovanstvu.
PITANJE:
H t e o bih da t r a v n j a k u svojoj b a š t i p r e t v o r i m u bio-
p o v r t n j a k . K a k o d a p o s t i g n e m d a t v r d a zemlja što p r e p o s t a n e
r a s t r e s i t a , ali bez p r e v r t a n j a zemlje a s o v o m ? Ž e l i m d a u b r z o
postignem dobre prinose.
ODGOVOR:
Verovatno v a m je poznato da prekopavanjem ašovom,
prevrtanjem i meŠanjem slojeva zemlje, veoma brutalno remetimo
rad i red mnogobrojnih organizama u zemlji, uništavajući ih u
ogromnom broju. Oni se nakon toga veoma sporo regenerišu i
obnavlaju prirodno stanje, što se ogleda u sporijem i slabijem rastu
kultura koje se u proleće seju u sveže prekopanu zemlju. Zato tom
poslu treba pristupiti sa što više obzira.
Biće najbolje, ako travnjak pokrijete slojevima kartona ili
hartije koje ćete pritisnuti kamenjem ili daskama. U mraku i vlazi
vladaju idealne prilike za kišne gliste koje će travnjak preraditi u
humusni sloj. Za to je pogodan letnji period, pred odlazak na
godišnji odmor, kada vam papirni pokrivač neće smetati.
Početkom septembra dobro obradite zemiju rastresanjem v i l a m a
Gomji sloj izmešajte sa onoliko komposta, koliko možete da ga
proizvedete. Zemljište tada odmali zasejte zelenim dubrivom. Pod
tim nazivom podrazumevamo biljke koje svojim gusto
isprepletenim korenjem čine zemlju rastresitom, a svojim
nadzemnim delom do zime proizvedu obilje zelenila. U toku zime
se smrzavaju i pretvaraju u hranu koju koriste kišne gliste i dmgi
organizmi koji žive u zemlji. Do proleca se sve to pretvara u
humus. Tada možete, ukoliko je to potrebno, ponovo obraditi
117
zemiju vilama, bez mešanja slojeva Formirajte ieje i zasadite
krompir kao prvu kulturu. Đobro uspevaju i grašak, pasulj
(boranija) i crni luk. Zašto krompir doiazi prvi na red? Zato što
njegov nadzemni deo treba zagrtati, kako bi rod bio bolji. Time
zemiju više puta rastresamo i podsecamo korov. Sunce boije
zagreva gomilice nego ravnu površinu, što krompim veoma
pogoduje, a istovremeno topiota ubrzava delovanje i razmnoža-
vanje organizama u zemlji, što podstiče brže stvaranje humusa.
Za takozvano zeieno đubrenje pogodne su jednogodišnje biljke:
slačica, grahorica, divlji bob, jednogodišnje deteline itd. U nekim
semenarama se već prodaju dobre mešavine semenja ovih biljaka.
Gotovo sve ove biljke uz svoje korenje zadržavaju bakterije koje iz
vazduha izdvajaju azot i taiože ga u naročitim mehurićima. Na taj
način dobija se gotovo đubrivo za povrće koje ćete u proleće sejati
ili saditi na dotadašnjem travnjaku.
PITANJE:
Koji materljal je najbolji ш pokrlvanje zemlje o k o v o ć a k a ?
N e m a m n a raspolaganju dovoljnu koiičinu k o m p o s t a kojom
bih p o r e d p o v r t n j a k a mogao da s n a b d e v a m i ooveći voćnjak.
ODGOVOR:
U poslednje vreme pokazaio se veoma uspešnim pokrivanje
zemlje u voćnjacima korom četinara. Usitnjena kora posipa se u
sloju debljine od 5 do 10 cm, u traci širine 1 m oko voćaka.
Višegodišnja poređenja su potvrdila da je rast voćaka bolji, a
prinosi veći nego kod upotrebe herbicida protiv korova, puštanja
trave i korova da rastu ili pokrivanja zemljišta oko voćaka c m o m
plastičnom folijom.
Mlevena kora četinara sada se uveliko kompostira i kao humus
dodaje zemlji prilikom sadnje voćaka. Time se povećava udeo
humusa, a stručnjaci smatraju da upravo to doprinosi boljem rastu.
Organizmi iz zemlje lagano razlažu k o m drveća i tek nakon
dužeg perioda treba ponovo dodati sloj debljine nekoliko
santimetara. Uz ovaj postupak korenje je stalno dobro snabdeveno
118
hranljivim materijama. Prednost se sastoji i u zaštiti gomjih
slojeva zemljišta u kojima se grana korenje drveća: u takvom
zemljištu oni su boije zaštićeni od posledica suše za vreme letnjih
žega. U nedostatku vode, drveće i njegovi plodovi oslabe,
smanjuje se njihova otpomost prema bolestima i štetočinama.
Pored toga, sloj usitnjene kore sprečava spiranje - eroziju gole
zemlje prilikom jakih kiša, naročito na terasama i padinama, a
osiobađa nas i od brige oko brzog gubitka vlage iz zemlje.
Ukoliko je zemljište u pogledu pH faktora kiselo, rano s proleća
treba sipati drvni pepeo koji smanjuje kiselost i ujedno predstavlja
kalijumovo đubrivo. Najbolje đubrivo čine izlučevine brojnih
kišnih glista koje se brzo razmnožavaju u humusnom zemljištu. Za
prskanje voćaka ne treba koristiti hemijske otrove koji usput
uništavaju koristan život u zemlji, već samo prirodna sredsatva.
U svaki voćnjak spada i veći broj kućica za gnežđenje ptica.
Dok su voćke j o š male, kućice treba učvrstiti na drvene letve koje
se koriste kao oslonac za voćke. Što veće mogućnosti i Sto vise
životnog prostora dajemo korisnim pticama, to će manje štetočina
biti u voćnjaku. Preko zime ptice treba hraniti ovsenim
pahuljicama, semenom suncokreta itd. U bašti treba napraviti malu
baricu, kako bi i leti i zimi za njih bilo dovoljno vode.
PITANJE:
P o s e d u j e m o veliki p o v r t n j a k . Ne p r o i z v o d i m o dovoljno
k o m p o s t a , iako k o m p o s t i r a m o sve o d g o v a r a j u ć e o t p a t k e . Z a t o
k o r i s t i m o đ u b r i v o s a kokošije f a r m e . Z n a m d a s a d r ž i dosta
a z o t a , a nedovoljno ostallh materija. P r e p o r u č e n a o r g a n s k a
đ u b r i v a kao što su k o š t a n o b r a š n o , k r v n o b r a š n o i r o ž a n o
b r a š n o , n e m o g u d a n a b a v i m . K a k o d a poboljšam s t r u k t u r u
zemljiŠta?
ODGOVOR:
Životinjsko dubrivo sa kokošijih, svinjskih i goveđih farmi ne
treba upotrebljavati za proizvodnju zdrave hrane u bio-bašti.
Dodajemo ga zemlji oko biljaka koje ne koristimo za ishranu, npr.
119
jednogodišnjim i višegodišnjeim cvetnim i ukrasnim biljkama,
ukrasnom žbunju itd.
Savremena mesna industrija na farmama ne bavi se više
gajenjem domaćih životinja kao Sto to čine seijaci koji ih hrane
kukuruzom, krompirom, žitom i drugim poljoprivrednim
proizvodima. Zivotinjskoj hrani se sada iz fabričkih vreća dodaju
razni hemijski dodaci za brži rast, kao i sredstva protiv boiesti:
hormoni, antibiotici, kortizoni itd. Čestice tih materija mogu se
kasnije naći i u mesu zaklanih životinja i njihovim izlučevinama
koje farme prodaju kao đubrivo. Prilikom analiza, u takvom
đubrivu su nadeni čak i insekticidi, npr. D D T koji se koristi u
stajama i u proizvodnji stočne hrane. Postoje i drugi razlozi zbog
kojih u našoj bio-bašti ne želimo da koristimo đubriva takvog
porekla.
Međutim, ništa nemamo protiv korišćenja đubriva koje nam
stiže od seljaka koji hrani stoku na prirodan način, bez hormona i
antibiotika. Svakako ćemo koristiti i đubre koje sami proizvodimo
gajenjem zečeva, kokoši i ovaca. Životinjski izmet kompostiramo
sa dodatkom zemlje između ostalih otpadaka iz kuhinje i bašte. Ne
treba ga rasturati direktno na leje, pošto je suviše jak, a svojim
mirisom privlači štetočine. Ukoliko imamo veću količinu dobro
sagorelog stajskog đubreta, u jesen ga možemo pomešati samo sa
gornjim slojem zemlje. Kišne gliste će ga preko zime preraditi i
jako se razmnožiti na njemu. S proleća treba samo da pograbulja-
mo suve ostatke, rastresemo zemlju na lejama, zasejemo ih i
zasadimo. Golu zemlju na kraju pospemo usimjenim materijaiom.
Neshvatljivo je zašto kod nas ne mogu da se nabave organska
đubriva kao što su koštano, krvno i rožano brašno. U mnogim
zemljama mogu da se nabave i stalno se koriste, iako su
srazmerno skupa. Kuda odiaze otpaci iz klanica? Ove prirodne
materije bi mogle. dobro da se iskoriste za povećanje piodnosti
zemljišta. Pre više vekova, pametan seljak je svome nasledniku
zapisao mudre savete za uspešno vođenje domaćinstva. Izmedu
120
ostalog, on ga je posavetovao da ovčije kosti uvek zakopa na
pašnjaku, kako mu nikada ne bi ponestalo stočne hrane. Ni u
prirodi se ništa ne odbacuje, sve se prerađuje i materije su stalno u
opticaju.
Strukturu zemljišta jako poboljšava takozvano zeleno đubrenje,
o kome je ovde već bilo reči.
U poglavlju o glistama spomenuto je prvoklasno đubrivo koje
ove, u ekološkom smislu najkorisnije životinje, proizvode od
otpadaka. U senovitom kutku bašte možemo od starih dasaka
napraviti veću ili manju farmu kišnih glista kojima nije potrebno
oišta osim stalne zalihe otpadaka • to je sve. Pošto se brzo
razmnožavaju, možemo ih u velikom broju preseliti na leje sa
povrćem. Sto više kišnih glista ima u zemlji, to je u njoj više
humusa. Treba napustiti lošu naviku koju možemo da zapazimo
kod obavljanja baštenskih i poljskih radova naroČito u jesen, a to je
čupanje iz zemlje, zajedno sa korenom, salate, boranije, paradajza,
jednogodišnjeg cveća itd. Takav postupak je logičan i opravdan
samo kod korenastih i gomoljastih biljaka, (mrkva, cvekla, гера,
krompir), ali ne i kod ostalth. Cupanjem biljaka zajedno sa kore-
njem narušavaju se idealni Životni uslovi i oduzima se hrana
mnogim organizmima. Mnogi od njih žive u simbiozi sa biljnim
korenjem. To znači da se hrane izlučevinama iz korenja, a obrnuto
- korenje koristi izlučevine organizama. U zemlji se nalazi
sveobuhvatan splet kilometara mikroskopski tankog ili vidljivog
korenja, čije razlaganje predstavlja hranu za kišne gliste i
mikroorganizme.
Sve što se ne iskoristi u kuhinji ili u baSti, ubuduće ćemo
ostavljati na zemlji ili u njoj. Praziluk ili celer nećemo čupati, već
samo iseći neposredno iznad korena. Isto važi za sve vrste salate,
radič, matovilac, a posebno mahunaste biljke: soju, grašak, i pasulj
(boraniju). Njihovo korenje je puno mehurića azota koji đubre
zemljište. Biljke u jesen treba iseći iznad korena, plodove obrati, a
usitnjena stabla i lišće rasturiti po zemljištu na kome su izrasli. Na
121
taj način odmah vraćamo materije koje su biijke oduzele zemljištu.
Humusna struktura zemljišta na taj naćin postnje sve bolja.
PITANJE:
Ako voćke ne p r s k a m o vlše p u t a , u bašti se pojavljuju
mnogobrojne boiesti i štetočine. K a k o sprečitl ovu pojavu uz
pomoć p r i r o d n i h metoda i sredstava?
ODGOVOR:
Pre svega pokušajte da obezbedite dobre uslove za zdravu
vegetaciju u voćnjaku. To su plodno zemljište sa što više humusa,
poiožaj sa puno sunca, kiimatskim uslovima prilagođene,
proverene sorte voćaka i nega zemljišta kao što je opisana u
odgovom o pokrivanju zemljišta u voćnjaku.
Loša sorta je npr. jabuka "zlatni delišes". Odgajena je u
Kalifomiji, u tamošnjim toplim klimatskim uslovima, pre svega
zbog velikog prinosa i kmpnih plodova. Vitaminski, aromatski i
mineralni sadržaj ovih jabuka kod nas je najlošiji.
Biio bi dobro kada bi baštovani u rasadnicima konačno počeli
da vode računa o lošim iskustvima sa pojedinim jako osetljivim
novim sortama, koje iziskuju stalno prskanje hemijskim
preparatima. Mnogi Ijudi bi radije gajili otporne, zdrave i ukusne
domaće sorte voća kojih, međutim, nema u rasadnicima. Oni koji
za to imaju mogućnosti, uzimaju dobre kaleme. Izborom boljih
sorti voća, mogii bismo u mnogim slučajevima da izbegnemo
stalno prskanje, te na taj način i trovanje biljaka i plodova, kao i
zemljišta ispod njiii.
Prskanje u bio-bašti se izvodi pomoću preparata od prirodnih
materija, pri čemu smo svesni da hemija pomaže samo prividno.
Cinjenica je da je ona štetna i da nas kažnjava na dugom štapu.
Za zimsko prskanje protiv smotavca, cvetojeda, grinja i piesni
koristi se sredstvo za prskanje od kaiopera (Tanacetum vulgare),
kao što je ranije opisano. Ova biljka je visoka do 1 m i kod nas
raste uz puteve. Cvetovi su joj žuti, sitni, nalik na malu dugmad.
Preparatom od preslice (rastavića) možemo prskati više puta
122
tokom godine. Sprečava plesan, rđu, uništava crvenog pauka i
neke druge štetočine. Protiv lisnih vašiju u voćnjaku takođe se
koristi sredstvo od kopriva Protiv minilije na plodovima koristi se
ten koji se sadi pored voćaka.
Najveći saveznici u zastiti zdravog voća su brojni korisni
insekti i ptice. Umesto da ih tmjemo, bilo bi bolje da ih
podržavamo.
PITANJE:
U svojoj bašti gajim povrće bez hemijskih p o m a g a l a , all u
današnje vreme već stiže u zemljište I biljke sve više štetnlh
materija iz indusrrlje, d i m n j a k a i od saobraćaja. Da 11 je u tim
okolnostima uopšte moguća proizvodnja p o t p u n o zdrave
hrane?
ODGOVOR:
Zabrinutost koju izaziva sve jače zagađivanje zemljišta je
osnovana. Hemijski tragovi industrijalizaacije nađeni su čak i u
snegu najviših planinskih vrhova, gde bismo očekivali potpuno
čist vazduh. Vetrovi nose nečistoću preko svih granica i ni jedno
parče zemlje nije pošteđeno. Količine štetnih materija koje u
industrijskim obiastima padaju iz vazduha na obradivo zemljište
već decenijama, na mnogim mestima su premašile kritičnu štetnu
granicu. Tamo gde je stanovništvo postalo svesno da udiše loš
vazduh, hemijske laboratorije bi u zemljištu otkrile alarmantne
detalje. Pre više godina u SR Nemačkoj inspektori su prilikom
kontrole mleka i poljoprivrednih proizvoda insitirali i na kontroli
poloprivrednog zemljišta. Na analiziranim uzorcima u laboratoriji
je izmerena desetostmko uvećana količina kadmijuma, prekomema
koli-čina olova, bakra, arsena, žive, kao i neke vezane otrovne
materije od spaljenih plastičnih otpadaka. Vlasti su bile prinuđene
da seljacima zaplene sve proizvode i stoku, kao i da zabrane
proizvodnju hrane na zatrovanim površinama. Zemljište se ne
može očistiti. Ako bi tamo ikada želeli da ponovo proizvode
zdrave proizvode, mleko i meso, morali bi skinuti sa površine
123
zemljišta gornjih 40 cm zemlje i zameniti je zemljom koju bi
prevezli sa drugog mesta. Slična istraživanja su i na drugim
mestima u Evropi dovela do saznanja da su poljoprivredni
proizvodi sa takvih zemljišta upotrebljivi jedino za proizvodnju
alkohola. Poznato je da se istraživanja te vrste na mnogim mestima
gde nema odgovarajućih iaboratorija uopšte ne sprovode, a ni
industriji nije stalo da se otkrivaju negativna saznanja.
Na žalost, biolozi i hemičari konstatuju da se danas zemljište
zagaduje svugde, negde brže, negde sporije. Kadmijuma ima sve
više u zemljištu, hrani i u naSim bubrezima. Ovu štetu je moguće
sprečavati jedino preduzimanjem mera na izvoru, tj. u industriji
koja koristi kadmijum. Pojedine zemlje već primenjuju zakone
kojima je zabranjena upotreba kadmijuma u proizvodnji
upotrebnih predmeta. Vrši se stalna kontrola materija koje bi bez
propisanih filtera i uređaja za prečišćavanje dovodile do sve većeg
zagađenja okoline. Automobilska industrija je, ako ni zbog čega
drugog, onda zbog umiranja suma, suočena sa činjenicom da mora
proizvoditi vozita koja ne zagađuju okolinu, kao što to čine
današnja.
Onaj ko danas želi da proizvodi koliko god je to moguće
zdravu hranu, mogućnost za to treba da potraži na selu, daieko od
metatskih i hemijskih industrijskih pogona.
PITANJE:
K a k o možemo sopstvenim merama, uz uvažavanje
najnovljih saznanja iz biologlje, prolzvodlti što je moguće
zdraviju h r a n u ?
ODGOVOR:
Hemijskim analizama zemljišta je dokazano da humusna zemlja
koja sadrži mnogo živih organizama, vezuje opasne teške metale
kao Što su kadmijum, olovo, živa. Laboratorijski eksperimenti su
potvrdili: u biljkama koje su gajene na zemlji bogatoj humusom,
nadeno je najmanje ovih materija. Sto se manje humusa nalazilo u
zemljištu, to je više kadmijuma nadeno u bitjkama. Kada je njegov
124
sadržaj već postao Stetan za Ijude, biljkama očito nlje ikodio. Tek
velike količine kadmijuma u zemljištu dovode do гшошц razvoju
biljaka, zbog izumiranja Živih organizama u zemljištu.
Iz toga proizlazi da biološke metode i sredstva pomoču kojih se
povećava broj iivlh organizama u zemljištu, istovrenutno dovode
do sprečavanja prelaska većih koliČina otrovnlh materlja u
proizvode.
Takođe važi princip:
Treba sprečavati preveliku kiselost zemljišta. Po pravilu pH
tieba da bude između 6,5 i 7. Takvo zemljiSte nazivamo
neutralnim. Gde god je to moguće, treba vršiti analizu zemljiSta, ili
nabaviti traku pomoću koje možemo sami odrediti kiselost.
Ukoliko je vrednost pH ispod 6,5, dodajemo kalcijum u vidu
gašenog kreča, drvni pepeo ili brašno od morskih algi. Što je
zemlja kiselija. to slabije vezuje spomenute teške metale, i utoliko
više oni prelaze u biljke. Kisele kiše koje dans padaju iznad čitave
Evrope, Stetne su ne samo za šume, već i za bašte i polja na kojima
povećavaju kiselost. Dodavanjem kreča možemo da reguliiemo
ovu pojavu.
Gomilanje štetnih nitrata u zemljištu i hrani takode izaziva
zabrinutost. Farme na kojima se gaje perad, prasad i goveda,
predaju velike količine đubriva za intenzivnu proizvodnju povrća i
poljoprivrednih proizvoda. Jako dubrenje svake godine i inače je
problematično, ne samo zbog hemijskih materija koje sadrže
izmeti. Velika količina azota koju sadrži ovakavo iivotinjsko
đubrivo povećava količinu nitrata u proizvodima. Ova činjenica je
potvrdena рге svega kod spanaća, salate i svih vrsta rotkvi, koje su
gajene na zemtjištu sa prevelikim količinama dubriva. Trovanja
male dece spanaćom sa mnogo nitrata upozoravaju na činjenicu, da
su za čoveka velike količine životinjskog đubriva u gajenju biljaka
pre štetne, nego korisne. Mnogo nitrata sadrže i zimska zelena
salata i zimski spanać koji se gaje u toplim lejama u vreme kada
ima manje sunca. Stoga je zdravije zimi troSiti hranu iz zimnice
125
(mrkvu, cveklu, kiseli kupus) i zimske sorte radiča. Radič skuplja
snagu u j a k o m korenju, a na odgovarajućoj temperaturi tera lišće.
Kako crveni radič, vitlof i zimski radič, tako i matovilac i povrće
iz roda kupusa ne sadrže previše nitrata.
Za proizvodnju zdrave hrane najbolje je zemljište sa dodatkom
komposta. Trka za većim prinosima sa preteranim prirodnim iii
veštačkim đubrenjem, koja se ponekad razbukti m e đ u susedima,
veoma je besmislena i štetna. Istinski pobednik je onaj ko pošteno
radi na boljem kvalitetu i istovremeno brine o svom zdravlju.
Mnogi stručnjaci . se danas bave istraživanjem obradivog
zemljišta, koje je već na mnogim mestima zbog količine otrovnih
materija u kritičnom stanju. Konstatuje se da je situacija iz godine
u godinu sve lošija. Bez velikog preokreta u odnosu prema
prirodnim elementima od kojih n a m zavisi život, tj. prema
vazduhu, vodi i zemlji, stanje se neće popraviti. Ovaj preokret u
načinu razmišljanja i delovanju moraće da se dogodi kako kod
pojedinaca, tako i u svetskoj zajednici. Odlučnim merama treba
sprečavati zagađenja u pojedinim zemljama i na međuna-rodnom
planu.
PITANJE:
U biološkotn baštovanstvu p r e p o r u č u j e se stalno p o k r i v a n j e
zemljišta biljnim o t p a c i m a . G d e se u proieće može naći
dovoljno materijala z a t u s v r h u ?
ODGOVOR:
Mnogi ljudi na početku bavijenja biološkim baštovanstvom ne
umeju da se snađu, pa tako zemijište ostaje golo do prve kosidbe
trave.
U proleće, dok još nema dovoljno svežeg zeieniia, pomažu
ostaci iz prethodne godine. U jesen u tu svrhu skupljamo i
seckamo sve biije koje nisrno upotrebili za čajeve: stabla i listove
matičnjaka, kamiiice, hajdučke trave, gaveza, preslice, kopriva,
jednogodišnjeg cveća, višegodišnjih biljaka itd. Sve zajedno dobro
osušimo na suncu, a zatim stavljamo u vreće od jute ili platna. U
126
proleće, kada su posejane leje j o š gole i bez zaštite od sunca, više
neće biti problema sa traženjem materijala.
Ako ništa drugo n e m a m o na raspolaganju, u proieće mogu
poslužiti i raspadnuta kora četinara i suva isečena paprat iz
obližnje šume.
PITANJE:
K a k o u bio-bašti suzbiti plesan koja se vec* n e k o l i k o godina
pojavljuje na salati i c r n o m i b e l o m l u k u ?
ODGOVOR:
Plesni su Česta pojava u senovitim baštama. M o ž e m o ih sprečiti
izborom sunčanog položaja za leje sa povrćem i rastresanjem
zemljišta. Za gajenje crnog i belog luka ne treba koristiti sveže
dubrivo, a stajsko dubrivo treba pre upotrebe kompostirati zajedno
sa ostalim baštenskim otpacima.
Zemljište i biljke treba prskati za zaštitu od plesni tečnim
sredstvom za prskanje od preslice. Ukoliko je zemljište suviše
kiselo, posipa se drvnim pepelom koji sadrži kalcijum.
PITANJE:
U bašti su se pojavile v o l u h a r i c e . Uništile su k o r e n j e voćaka
i veliki b r o j Iukovica Iala, gladiola itd. K a k o da se rešim ovih
štetočina?
ODGOVOR:
Pošto se zaista radi o velikoj šteti, ovde ću opisati kako se neki
strpljivi baštovan pomoću jedne jedine klopke oslobodio više od
stotinu voluharica koje su iz susednog voćnjaka dolazile u njegovu
baštu.
Pomoglo mu je saznanje da voluharica ne voli ni promaju ni
svetlost. Napravio je otvor u vohiharicinom ovalnom rovu ispod
površine zemlje, seo i čekao. Ako se voluharica nalazila u blizini,
počela je da zasipa otvor u narednih pet minuta. Baštovan je
ponovo otvorio rov i stavljao klopku koliko god je bilo moguće
daleko. Pre nego što je stigla da ponovo zatrpa otvor, voluharica se
hvatala u klopku.
127
 Za lov na voluharicu čovek je izabrao sunčan dan, j e r svetlost u
priključke koji ne prevrću zemlju, kao što je to činio plug. M e đ u
rovu privlači životinju. Pre p o n o v n o g postavljanja č o v e k je oprao
radnim p o m a g a l i m a naiazi se i alatka koja liči na tanjiraču, ali je
klopku, a zatim stavio plasticne rukavice, kako mirisom ne bi
uža od nje, a u m e s t o sečiva ima dugačke zube, slićne vilama.
poplašio životinje.
Ovakva alatka za rastresanje zemlje, opterećena i vučena kroz
PITANJE:
zemlju, s a m o duboko i dobro rastresa, bez prevrtanja siojeva.
P o s e d u j e m m a l o seosko d o m a ć i n s t v o n a k o m e bih želeo d a
Korov koji pri t o m e iščupa, ostaje na površini, pokriva je i razlaže
proizvodim h r a n u bez veštačkog đubriva. K a k o da o b r a đ u j e m
se. Višekratnim rastresanjem zemlje izmedu redova zasejanih
njjive da bih m o g a o proizvesti dovoljno i za p r o d a j u ?
kultura, zemljište postaje toliko rastresito da se u zemlju može
ODGOVOR:
gurnuti ruka do lakta. Na takvoj zemlji seljak proizvede više, sa
Sve je veći broj seljaka i agronoma koji dolaze do saznanja - a
manjim utroškom đubriva nego ostali.
to je naročito ohrabrujuće - da hemija nanosi zemljištu sve više
Posle sakupljanja proizvoda, posečeno bilje ostaje na mestu gde
štete i da je hrana proizvedena od veštački dubrenih biljaka lošijeg
je izraslo. Prazne njive zaseju se mešavinama zelenog dubriva koje
ukusa i sadržaja. Poznato mi je da je seljak iz m o g susedstva s a m o
obezbeduje azot, štiti zemljište od mrazeva i hrani kišne gliste.
uz p o m o ć prirodnih dubriva i bez insekticida na posebnoj njivi
P r i m e n o m plodoreda i mešovitih kultura koje m e d u s o b n o
gajio krompir i povrće za svoje potrebe. Za prodaju, m e d u t i m , bili
podstiču rast, seljak sprečava širenje biljnih bolesti i štetočina. Na
su mu važni samo količina i spoljašnji izgled proizvoda.
zdrav n a č i n d u b r e n e biljke su otpomije. Prednost imaju stare sorte.
Otkako su kupci krittčniji u pogledu kvaliteta, sve vise raste
Seljaci koji njive obrađuju na sličan način kao bio-baštovani
broj seoskih bio-domaćinstava u svim z a p a d n i m zemijama.
svoje bašte, udmžuju se u posebne organizacije. Stmčnjaci,
Otmeniji restorani, profesionalni kuvari u hotelima i kupci na
naučnici i redovna izdanja informativnih s t m č n i h listova priskaču
pijacama traže biološki proizvedeno povrce i voće, p r e svega z b o g
im u p o m o ć kao savctodavci. Moralnu podršku pmžaju i ekolozi i
neuporedivo boijeg ukusa. Takvi proizvodi su, naravno, znatno
organizacije za zaštitu prirode.
skuplji, ali je potražnja često veća od ponude.
Njihovi proizvodi su sve cenjeniji i nemaju problema sa
Pri obradi zemljišta seijaci uvažavaju iskustva iz praktičnog
plasmanom. Većina seljaka ima svoje stalne potrošače koji sami
rada na sličnim domaćinstvima. Takva vrsta škoiovanja traje dve
dolaze po povrće, krompir, žito ili voće, kako ovi proizvodi
godine. Saradnja sa biolozima i agrotehničarima seljacima
pristižu. Pojedini proizvodači snabdevaju posebne prodavnice koje
omogućava velike uspehe. Uz manje troškove, na plodnijem
su se specijalizovale samo za prodaju hrane, proizvedene na
zemljištu proizvode bolju hranu, i to ne manje nego što su ranije prirodan način. Seljacima se, naravno, više isplati prodaja na
proizvodili uz p o m o ć skupih hemijskih preparata. pijacama.
Pošto traktor ne proizvodi đubre, oni gaje stoku, aii samo
onoliko koliko mogu da othrane hranom koju sami m o g u
proizvesti. Stajskim đ u b r i v o m obnavljaju istrošene materije u
zemljištu.
Prilikom poljskih radova oni koriste lake mašine, traktore i

128 129
 SADRŽAJ:
UVOD 3
O B R A D A P L O D N O G ZEMLJIŠTA
NEKADA I DANAS 6
BIOLOŠKO ZEMLJIŠTE 10
ZDRAVE BILJKE - ZDRAVA HRANA 13
KARAKTERISTIKE BIO-BAŠTOVANSTVA 17
PLANIRANJE BAŠTE 23
GODIŠNJE PLANIRANJE 28
KOMPOST 30
BAŠTENSKE ALATKE 39 CIP - Каталогизација у публикацији
ZNAČAJ KIŠNIH GLISTA 42 Н а р о д н а библиотека Србије, Б е о г р а д
GAJENJE BAŠTE BEZ OTROVA 47
KORISNE ŽIVOTINJE 51 635.1/ .8:631.147
KOROV 54
БУКУР, Зоран
PRIRODNA SREDSTVA ZA ZAŠTITU BILJA 56
Postani i sam baštovan / pripremio Zoran
BILJNA SREDSTVA ZA PRSKANJE I ĐUBRENJE 62
Bukur ; [crteži Bojana B u k u r ] .
P R I P R E M A LEJA, S E T V E I S A D N J E 69
Bukur Book 2004 (Pančevo :
ZALIVANJE POVRĆA 74
G r a f o s i n t e r n a c i o n a l ) . - 130 str. ilustr.
UTICAJ MESECA I PLANETA 77
; 20 c m
PREDNOSTI MEŠOVITIH KULTURA 80
VISOKA LEJA 88 Tiraž 500.
ZAČINSKO I LEKOVITO BILJE U BAŠTI 93
BERBA I ČUVANJE PROIZVODA I Z B A Š T E 102 ISBN 86-85267-00-5
GLAVNI RADOVI TOKOM GODINE 106
ODGOVORI I SAVETI NA PITANJA I Z P R A K S E 115 a) Повртарство
COBISS.SR-ID 1 15577356

130