1. Priroda preduzetništva i njegovo definisanje
Menjanje značenja preduzetništva u teoriji
Preduzetnik francuski jezik, ’’proći između’’, u srednjem veku označava i glumca i osobu koja
nadgleda velike projekte (ali bez rizika, nego samo da iskoristi obezbeđeni materijal). Kasnije
se osim rizika pojmu dodaje konotacija pojedinca kome treba kapital da obavi svoje aktivnosti.
Danas je pridodat i pojam inovacije, a preduzetnik je osoba koja proba nove kombinacije i
tehnologije.
Preduzetnik je osoba koja primenom nove ideje ili inovacije i preduzimanjem poslovnog rizika
u preduzeću plasira svoje proizvode, usluge na tržištu radi sticanja dobiti.
Preduzetništvo = aktivnost, kreativno kombinovanje proizvodnih faktora u procesu upravljanja
i rukovodjenja preduzećem, ostvaruje se odgovarajući efekat.
Preduzetništvo = stvaranje novih vrednosti, suština je inovativnost ( sposobnost stvaranja
novih vrednosti, preuzimanje rizika radi ostvarivanja finansijske i lične nezavisnosti ).
Preduzetništvo je delatnost preduzetnika usmerena na pokretanje , organizovanje, inoviranje
poslovanja – svrha je : stvaranje novog tržišta.
Preduzetništvo odnosi na preduzeća do 500 zaposlenih koja su u fazi stvaranja; termine
preduzetnik i preduzetništvo koristimo u vezi sa stvaranjem novih poduhvata, a u uopšteniji
pojmovi su ’’malo poslovanje’’ ili ’’vlasnik malog poslovanja’’.
5. Rane teorije o preduzetništvu
Izučavanje pojma preduzetništva započeli ekonomisti. Prvi put pojam preduzetništva
upotrebljava pariski bankar Ričard Kantion. On vidi rentijera „razapetog“ između obaveza
koje mora da ispuni prema zemljovlasnicima i radnicima sa jedne i prodaje sa druge strane, te
mu takav odnos nameće poslovni rizik. Njegova analiza pokreće pitanje prirode rizika ulogu
vlasnika (kapitaliste) i preduzetnika. Pionir u polju istraživanja kvantitativnih odnosa u
ekonomiji je lekar i fiziokrat Fransoa Kvisni, lični lekar Luja XV. Fiziokrati su inače verovali
da svo bogatstvo izvire iz poljoprivrede. Kvinsijev učenik Ab Nikolas Baundije smatra da
preduzetnik ne samo da preuzima rizik, već je i inovator, koji svojim inovacijama redukuje
nivo preuzetog rizika (preduzetnik pronalazi i primenjuje nove tehnologije u cilju redukcije
triškova poslovanja i povećanja profita).Turgot je njegov sledbenik, on razmatra razliku
između vlasnika i preduzetnika trvrdeći da vlasnik ima isključivo pravo da bira način
investiranja svog novca, a preduzetnik ulaže svoj rad, upravlja menadžmentom i razvojnom
funkcijom.U periodu klacične ekonomije glavni doprinos proučavanju preduzetničke funkcije
u ekonomskom procesu dao je Ž.B.Sej koji snažno naglašava ličnost preduzetnika, smatrajući
ga stožerom kapitalističke stvarnosti (tako što bi pored zemljovlasnika, kapitalista i radnika
postao četvrti faktor koji unajmljuje i kombinuje ostale faktore proizvodnje.
Ž.B.Sej celokupnu privredu deli na tri kategorije:
1.Prva- naučnici,
2.Druga -oni koji naučna znanja primenjuju u konkretnim oblastima – preduzetnici i
3.Treća - neposredni proizvođači.
Engleski ekonomisti Adam Smit, David Ričard i Stjuart Mil vide preduzetnika kao kapitalistu
čiji je osnovni cilj da maksimizira svoj profit. Od ostale dvojice S. Mil se razlikuje što
preduzetniku dodeljuje nadzor, kontrolu i upravu. Ideje o plaćanju preduzetnika kao „centra za
sposobnost“ ili „nadnica za upravljanje“ nalazi se i kod Mila kao ideja o plati nadzornog
osoblja.
U Nemačkoj je pojam preduzetništva bio poznat u okviru tzv. kameralističke tradicije
(upravnih savetnika), a ekonomista Hans Fon Mangolt teoriju preduzetničke dobiti prikazao je
kao rentu na sposobnost; taj koncept je baziran na predpostavci o preduzetničkom talentu kao
retkom daru.A.Wolker razdvaja f-ju preduzetnika od f-je vlasnika – kapitaliste, on
preduzetnika vidi kao kreatora bogatstva, čija se uloga razlikuje od kapitaliste.
Njegov sin F. Wolker tvrdi da je za uspešno vođenje potrebna izuzetna sposobnost i on pravi
četri grupe:
1„retki“, izuzetno nadareni preduzetnici, sposobni, imaju moć predviđanja, čvrsti u svojim
namerama, moć da izuzetno dobro motivišu svoje saradnike;
2.Preduzetnik sa talentom da vlada situacijom i dobro upravlja poslom;
3.Preduzetnik - svoj uspeh u poslu zasniva na izuzetnoj marljivosti a ne na izuzetnoj
genijalnosti uma;
4.Preduzetnik koji pogrešno proceni svoje afinitete i stručnosti pa je promašio oblast svoj
poslovanja, zbog čega ima promenljivu sreću u poslu.
Pojam inovacija obuhvata pet slučajeva:
1.Proizvodnja novih, potrošačima nepoznatih dobara ili stvaranje novih osobina nekih starih
dobara,
2.Uvođenje novog načina proizvodnje (nepoznatog u nekih oblastima privrede), kao i
uvođenje nove trgovačke procedure u vezi sa nekom robom,
3.Stvaranje mogućnosti osvajanja novih prostora (otvaranje novih tržišta) bez obzira na to da li
je to tržište već postojalo ranije ili nije,
4.Osvajanje novih izvora sirovina ili poluproizoda,
5.Stvaranje novih ili prekidanje dosadašnjih vidova organizacije.
Po Šumpeteru preduzetništvo se sastoji od aktivnosti uvođenja inovacija, a nosioci tih
aktivnosti se nazivaju preduzetnici. Inovacije su nove kombinacije faktora proizvodnje, ali one
ne nastaju nizom malih već velikih i naglih skokovitih promena.
Uvođenje inovacija se odnosi na:nove proizvode, nove metode proizvodnje, novo tržište, nove
sirovine, nove vidove organizacije.
8. Kreativnost – inovativnost (inventivni preduzetnik)
2. Unapređivanje,inovacija,procena preduzetničih
mogućnosti
Piter Draker: „Inovacije su specifični alat
preduzetnika, sredstvo pomoću kojih oni eksploatišu
promenu kao mogućnost za različitim poslovima ili
raznim uslugama“.
Tri kriterijuma za razmatranje uslova verovatne
mogućnosti povezanih sa različitim stepenima
inovacije su: rizik, procena i profitni potencijal.
Rizik je verovatnoća neuspeha poduhvata.
Procena je pojednostavljeni proračun značaja i
izvodljivosti ideje novog poduhvata.
Profitni potencijal je verovatni nivo povraćaja ili
kompenzacije preduzetnika za preuzimanje rizika
razvoja ideje u stvarni poslovni poduhvat.
Ekonomski i društveni doprinos preduzetništva su:
ekonomski rast, inovacije, mogućnost zapošljavanja,
alternativa karijera žena i pripadnika manjina.
3. Pojmovno određivanje preduzetništva
Činioci koji utiču na novi poduhvat :
lične karakteristike, okolnosti životnog puta,faktori
okruženja =>saznanja, poželjnosti i izvodljivosti
=>novi poduhvat
Osim toga,bitno je i socio-kulturni teorijski pristup,
gde se preduzetništvo prikazuje kao dinamička
kombinacija ideja, talenta, kapitala, znanja i rizika, a to
je transdisciplinarna (višedisciplinarna) kategorija koja
upućuje na povezivanje ekonomsko-poslovnih sistema
i njihovog okruženja.
6. Koncept preduzetništva
Prema Svetislavu Paunobiću sva razmišljanja o
preduzetništvu mogu se svrstati u grupacije:
I – ocena ličnih kvaliteta – izučavanje ličnih
karakteristika (koncept velike ličnosti), škola
psiholoških karakteristika;
II – preduzetništvo kao sposobnost uočavanja šanse –
rano američke i savremene teorije o preduzetništvu,
III – upravljanje poslovanjem – menadžerska škola i
liderska škola,
IV – prilagođavanje postojećeg poslovanje
novonastalim uslovima – škola unutrašnjeg
preduzetništva.
Koncept „velike ličnosti“
Osnovno pitanje koje analizira ova teorija je da li se
preduzetnik rađa ili školuje; da li neko može da nauči
da bude lider ili je to urođeno. „Velike ličnosti“ su
sposobne da prezentuju određenu ideju ili koncept na
način koji je za druge vrlo interesantan. Bez urođene
intuicije VL bi bile kao i ostali ljudi. Uspešni
preduzetnici se obično opisuju kao osobe koje su
izuzetno samostalne u radu, sa visokim stepenom
istrajnosti, snage i samopouzdanja.
Škola psiholoških karakteristika
Ljudi se ponašaju u skladu sa sopstvenim sistemom
vrednosti uprkos nekim odstupanjima u određenim
situacijama; ovaj pravac potencira psihološke
karakteristike pojedinca. Posebno su bitne tri
karakteristike:
1.sistem vrednosti pojedinca (poštenje, poštovanje,
odgovornosti)
2.spremnost da se uđe u rizik i
3.potreba i želja za velikim dostignućima i velikim
ostvarenjima.
Rizik u našem slučaju nije neka kockarska veština već
preuzimanje „kontrolisanog“ rizika, pri čemu je
posebno bitna njegova sposobnost da njime upravlja.
Preduzetnik iskazuje veliku želju za velikim
ostvarenjima, koja se na tržištu iskazuju u stalnoj borbi
za bolju poziciju na njemu; preduzetnik uživa u borbi i
kreativnom radu.
Preduzetništvo – sposobnost uočavanja šanse
Savremeni istraživači cene sposobnost uočavanja
potencijalne šanse kao preduzetnički kvalitet br. 1.
Bitno je da se potencijalna šansa izvodi iz određenog
problema za čije je rešavanje potrebno napraviti
određenu promenu.
4.
Prva faza - liberalna faza kapitalističkog razvoja – procvat
preduzetništva i klasična građanska ekonomska misao.
Drugo razdoblje – pojava masovne industrijske proizvodnje,
velikih koncentracija i centralizacija rada i kapitala. Nakon toga,
državna intervencija i preduzetništvo je bačeno u drugi plan.
Treće doba – krajem 50-ih godina, naučno tehnološka i
informaciona revolucija. Promene u nauci, znanju, tehnologiji,
organizaciji, tržištu, upravljanju pa i u ljudskom mišljenju. To
dovodi do oživljavanja preduzetništva, novih oblika i vrsta procesa
i odnosa.Ponovno oživljavanje preduzetništva uslovljeno je
promenama koje danas nastaju u ekonomiji i društvu, a to u prvi
plan stavlja čoveka, njegovo znanje, informisanost, kreativnost , a
od ekonomskih subjekata (preduzeća) zahtevaju brzu adaptaciju,
promene, kvalitetnost, inovativnost, fleksibilnost ...
6. Menadžment škola preduzetništva
Preduzetnik je osoba koja upravlja određenim poslovima
preuzimajući rizik, a u cilju ostvarivanja profita. Osim toga smatra
se da su preduzetničke f-je i supervizija, kontrola i rukovođenje
firmom.
„Menadžment škola“ se bavi tehničkim aspektima menadžmenta i
bazirana je na verovanju da preduzetnici mogu da se obrazuju i
treniraju u školama, na fakultetima. Pri tome treba naglasiti da
jedan broj firmi propada zbog nedovoljno znanja koje preduzetnik
mora imati iz marketinga, finansija, organizacije itd.
„Liderska škola“ preduzetništva
Ova škola zagovara „ne-tehnički“ prstup tj. aspekt preduzetnika
koji se bazira na činjenici da preduzetnici moraju da poseduju
određeno umeće i veštine u komuniciranju sa okruženjem.
Preduzetnik je lider koji sarađuje sa ljudima u procesu ostvarivanja
ciljeva firme (kroz motivaciju i usmeravanje ljudi).
Ovde postoje dva pravca:
1.prvi je u okviru škole „velika ličnost“ i zasniva se na liderskim
karakteristikama koje doprinose uspehu firme (adaptibilnost,
kooperativnost, energičnost, ...),
2.drugi se odnosi na sposobnost preduzetnika – lidera da efikasno
komunicira i sarađuje sa saradnicima u poslovanju.
Koncept unutrašnjem preduzetništva
Ovaj pravac istraživanja preduzetništva nastaje kao odgovor na
nedovoljnu inovativnost i konkurentnost unutar određene
organizacije poslovanja; ideja podrazumeva razvoj poslovnih
jedinica koje su zadužene za kreiranje novih ideja, tržišta,
ekspanziju proizvoda i usluga, razvoj tehnologija i metoda rada
unutar organizacije. Sve ove škole definišu preduzetništvo kao
iterativni proces (ponavljajući, obnavljajući) u čijoj osnovi se
nalaze:
1.kreiranje i definisanje poslovne ideje, bazirano na analizi ličnih
kvaliteta i mogućnosti uočavanja određene šanse na tržištu,
2.ocena opravdanosti poslovne ideje (kroz izradu poslovnog
plana),
3.realizacija poslovne ideje i upravljanja poslovanja, i
4.stalna procena potencijalno novih šansi i potreba za promenama.
Inventivni (domišljat, maštovit, stvaralački) preduzetnik je orginalan, brzo proizvodi puno
ideja, u stanju je da podeli izvor i sadržaj neke korisne informacije, uporan i predan poslu,
nezavisnog rasuđivanja, nesklon autoritetima, ponekad zaigran i neozbiljan, obdaren
maštovitošću. Po jednoj prestižnoj američkoj knjizi klasični preduzetnik upoređen je sa:
 morskim psom – agrsivna verzija koja ruši sve pred sobom; nasilan i opasan, valja ga se
kloniti jer mu cilj opravdava svako sredstvo, svi načini su dopušteni;
 som preduzetnik – je pasivna verzija preduzetnika koji ne reaguje na promene okruženja,
već se zakopao u pesak i čeka. Umesto borbe za plen on bira iščekivanje da mu ovaj sam
dopliva u ruke. Jedina aktivnost je da povremeno uzburka vodu nadajući se da će se u
novonastalom mulju snaći od ostalih riba;
 kombinacija svinje i lisice – istovremeno je prljav i lukav, svoje ciljeve postiže prevarom,
političkim paktovima i podmićivanjem, blaćenjem protivnika ili korišćenja rupa u zakonu,
slabosti sistema itd.;
 delfin preduzetnik – je cilj modernog preduzetnika; to je inteligentna i produhovljena osoba
koja odiše elegancijom, dostojanstvom i razvijenom sklonošću ka igri. On voli pobeđivati,
a ne ponižavati, ne muči niti uništava protivnike. Ne koristi se nepoštenim ni prljavim
potezima, izbegava nečiste situacije.
U suštini svaka osoba nosi određeni kreativni potencijal, ali pokazivanje potencijala zavisi od
obrazovanja okoline, rutinskog posla i života... Kada se potencijal ne pokazuje govorimo o
„blokadama“ kreativnosti koje mogu biti lične, kulturne, psihološke, političke itd.
Ovo je lista nadprosečnih osobina za inventivne preduzetnike:
1. inventivni preduzetnici osećaju sklonost ka avanturi, problemima nedorečenosti. Problemi
se shvataju kao izazov – što veći to bolji;
2. inventivnog preduzetnika karakteriše nezavisno mišljenje, oslanjaju se na vlastite
kriterijume i stavove, a ne na norme i pravila koji su nametnuti spolja;
3. fleksibilnost, sposobnost rešavanja problema; ovde se radi i o sklonosti ka menjanju
pristupa, otvorenosti duha i izostajanja predrasuda;
4. inventivni preduzetnik poseduje samo motivisanost, sposobnost da rade jače i duže i
intenzivnije od drugih, bez spoljne prisile;
5. perfekcionalizam, nezadovoljstvo postignutim i težnja da se i dalje stvara bolje;
6. orginalnost (izvornost) je retka, i zato inventivni preduzetnici teže baš ovakvim rešenjima;
7. inventivnost ne zavisi direktno od znanja; nema ni stvaralaštva bez znanja, ali mnoga
znanja koče stvaralaštvo;
8. sklonost postavljanju pitanja, znatiželja i zaigranost su bitne odlike inventivnog
preduzetnika. Okolina ih nekad smatra detinjastim, ali to oni pokušavaju da ih rutina ne
„ubije“ u istraživačkim nastojanjima.

9. Preduzetnička atmosfera
„Prošlo je radno vreme“, „upravo smo zatvorili“, „to nije u opisu mog radnog mesta“, „to nije
moja odgovornost“ tipične su reakcije koje u inventivoj informatičkoj organizaciji valja
savladati. One prouzrokuju da se neki (važni) poslovi uopšte ne obave, ne dovrše na vreme ili
izvrše loše. Takođe neki (bitni) zadaci izbegavaju se ili bojkotuju jer su teški, neugodni, rizični
ili pak traže veće napora. Preduzetnička radna atmosfera, pre svega karakteriše mala privatna
preduzeća u nastajanju, gde „svi rade sve“ i gde se svi osećaju podjednako odgovornima za
efikasno funkcionisanje organizacije.

ORGANIZACIJA BIROKRATSKA PREDUZETNIČKA

Cilj delovanja
Način delovanja
Reakcija na promene
Težište pristupa
Odnos prema novome
Ključni resurs
Pokretač akcije
Tip organizacije
Tip vođstva
Način odlučivanja
Pristup problemima
Organizacioni autoritet
Izbor kadrova
Poželjno obrazovanje
Poželjni tip radnika
Tip ponašanja
Odnos prema imovini
Odnos prema okolini
Način kontrole
status quo razvoj
poštovanje pravila promena pravila
spora, defanzivna brza, ofanzivna
procedura, poznate rezultati, ostvarenja
metode
negativan pozitivan
novac znanje, vreme, ideja, profit
ideologija profesionalizam
rigidan, nepromenljiv fleksibilan, dinamičan
autoritaran, strog demokratski, koperantan
preglasavanje samostalnost
iskustven inventivan
formalna hijerarhija participacija, znanje,
inicijativa
formalni uslovi sposbnost, veština
uska specijalizacija multidisciplinovanost
poslušan, pedantan, maštovit, inventivan,
„svi misle isto“ samostalan, pun ideja
administrativni preduzetnički
nemaran, rasipnički čuvaran, ekonomski
konflikt izolacija saradnja, interacija
naknadni, spoljašnji anticipativni, unutrašnji