Становништво Италије до VI века пре нове ере

Извори за Етрурце: Херодот, Дионисије из Халикарнаса, Тит Ливије. Затим

археолошки налази: гробнице, градови, остаци храмова. Етрурски натписи, најчешће
надгробни натписи. Постоји група дужих натписа на завојима мумије који се чувају у
Загребу. Сматра се да је то календар. Опис погребног материјала на цртежу из Капуе. Не
разуме се ни морфологија ни граматика овог језика. Етрурци су преузели писмо од Грка из
јужне Италије. Теорија да су узели од Грка. Цар Клаудије је био последњи познавалац
етрурског језика и написао је „Етрурску историју“.
Теорије о пореклу Етрураца:
1. Херодот наводи да су дошли из Мале Азије.
2. Хеланик из Митилене каже да су они Пелазги из Грчке. Сматра да су се населили у
долини Поа, а потом између Арна и Тибра. За ово нема основа јер је у долини Поа
млађа цивилизација од етрурске.
3. Дионисије из Халикарнаса сматра да су аутохтоно становништво. У његово време
између Лиђана и Етрураца нема никакве сличности. Један писац Ксанто који припада
групи старијих? логографа који је написао „Историју Лидије“ није споменуо
исељавање Тирсена и њихов одлазак у Италију. На основу тога, Дионисије из
Халикарнаса закључује да су Етрурци аутохтоно становништво. Он је савременик
Августа и другог тријумвирата. Најтачнија је вероватно Херодотова теорија. Њу су
прихватили: Страбон, Апијан, Тацит, Цицерон, Плутарх. Херодотова теорија је
најраспрострањенија.
Модерне теорије о пореклу Етрураца:
1. По Херодоту Етрурци су дошли са истока.
2. Друга теорија је да су дошли са севера. Међутим, ова теорија је напуштена. Постоји
код Ливија једно од алпских племена Рети истог порекла као Етрурци. Ова теорија је
напуштена.
3. Да су Етрурци аутохтоно становништво.
Натпис из Лемноса (у Егејском мору). На Лемносу је 1875. године пронађен натпис
писан алфабетом који је сличан фригијском писму из VII века пре нове ере, а језик је по
морфолошким одликама и речнику близак етрурском. Касније су пронађени натписи на
вазама. Овим језиком становништво Лемноса је говорило пре него што су их Атињани
освојили. Овај натпис је веза између Етрураца и Мале Азије. Тукидид (IV,109) каже да су на
Лемносу пре успостављања атинске власти живели Тирсени.
Египатски извори указују на могуће присуство Етрураца у источном Средоземљу у
другој половини II миленијума пре нове ере. Тада су напали народи с мора. Турше се могу
идентификовати са Етрурцима. Етрурска цивилизација има додирних тачака са народима
старог Истока (у архитектури, гробнице, гатали су овим су слични Халдејцима, наклоност ка
музици). Затим метроними у етрурској формули- давање имена по мајци. Историјски утицаји
објашњавају се трговином са народима старог Истока.
Зашто се сматра да су Етрурци аутохтоно становништво?
1. Етрурски градови се поклапају са главним центрима Виланова културе.
2. Археолошка истраживања у Италији су показала да у VIII веку пре нове ере није
дошло до миграције у Италију.

1
 Државно уређење
Значајни центри у Етрурији били су: Тарквиниј, Клузијум, Перузија, Флоренциа,
Веји... Они се деле на три групе: јужну, северну и копнену. Државно уређење је било
монархијско. Краљ на етрурском (lucumones). Владали су краљеви. Када је аристократија
ојачала, они преузимају власт и више нема краљева. Градовима управљају магистрати. Они
се бирају на годину дана. Називају се још и Zilath или Maru. Дужности неких од њих су
познате на основу натписа. У Тарквинију је познат ZILATH SACRIS FACIUNDIS
(надлежност религије). Затим, ZILATH ETERAW (штитио интересе клијената). Постојало је
и Веће аристократа које је одговарало Сенату.
Представници дванаест градова састајали су се у храму богиње Волтумна. Састајали
су се сваке године. Ово је био савез верског карактера, али имао је улогу у спољној
политици. На челу савеза стајао је ZILATH DUODECIM ETRURIAE POPULORUM. Није
познато када је основан овај савез 12 градова. У изворим се помиње друга половина V века
пре нове ере. Али настао је изгледа крајем VI века пре нове ере.
Катон говори да је цела Италија била под етрурском влашћу. Написао је „ORIGINES“
или ти „Почеци“. Ово је историја Рима и других италских градова. Ливије је записао да се
пре римске, етрурска власт простирала далеко на копну и на мору, обухватала је и долину
реке По. Сведоче и називи ова два мора: Hadria- Јадранско море, Тиренско море од назива
Етрураца.
Етрурски градови у долини реке Поа: Мелпум (Милано), Фелсина (Болоња), око 525.
године пре нове ере основана је Мантова. На југу: Капуа, Нова, Помпео(ј). Грци из Масилије
која се налази на ушћу реке Роне (Родан) били су главни противници Етрирцима у тиренском
басену. Етрурци су у савезу са Картагињанима победили Грке (Фокејце) у бици код Алалије
око 535. године пре нове ере. Етрурци и Картагињани су разграничили интересне сфере у
овом мору. Етрурци су добили Корзику, а Картагињани Сардинију. Етрурци и Картагињани
су одржавали тесне трговачке везе о чему сведоче натписи из Пиргија- лука етрурског града
Цере. Ту је 1964. године пронађено 3 двојезична натписа: на етрурском и пунском језику.
Урезани су на златним плочама. Пише да је краљ Цера Теофалије Велина посветио храм
пунској богињи Астарти истоветна са етрурској богињи Уни. Зато што није у питању
буквални превод.

Етрурска религија
Уна = Јунона Уна (Јунона), Тинија (Јупитер) и Менрва (Минерва) су врховна
Тинија = Јупитер божанства јер се њихов храм налазио на Капитолу.
Менрва = Минерва
Турмс = Хермес
Фуфулунс = Дионис

2
 Италици
Према дијалекту Италици се деле на:
1. Фалишко-латинску групу: Фалисци, Римљани. Фалишки није посебан језик, већ
је један дијалект латинског.
2. Оско-умбарска група: Осци, Умбри, Самнити, Каманци.
Област од Тибра до Цирцеја на југу су насељавали:
Венети, који су били индоевропљани. Сматра се да су били блиски Италицима зато што
је њихов језик сличан латинском. Тит Ливије каже да су протерани из Пафлагоније и да су
под тројанцем Антекором дошли у Италију. На основу Херодота сматрало се да су илирско
племе.
Лигури, живели су у Ђеновљанском залеђу. Нису индоевропљани. Њихово порекло није
сасвим познато.
Илири: Јапиги, Месапи, Калабри, Пауцети.
Грци, први однос Ахајаца (носиоци микенске културе) и Апенинског полуострва. Прва
најстарија колонија била је Кума коју су 740. године пре нове ере освовали Еубејци. Зашто је
Кума била релативно северно од осталих грчких колонија? Да би лакше увозила бакар и
гвожђе од Етрураца. Најстарија грачка колонија на Сицилији јесте Наксос коју су основали
Халкиђани са Еубеје 735. године пре нове ере.

3
 Најстарији извори за историју Рима
„Lapis niger“- црни камен. Пронађен је 1899. године на Форуму у Риму, близу лука
Септимија Севера. То је стуб од црног камена. Натпис садржи фрагменте ритуалног закона.
Датује се на крај VI или прву половину V века пре нове ере. Он је један од најстаријих
сачуваних латинских натписа. Писан је бустрофедоном. Објављен је у следећим збиркама:
 H. Dessau, Inscriptiones Latinae Selectae I-III, Berlin 1892-19161.
 A. Degrassi, Inscriptiones Latinae Liberae Rei Publicae I-II, Firenza 1957-19632.

Фасти3
1.
Fasti consulares, спискови конзула
2.
Fasti triumphales, спискови тријумфатора
3.
Fasti sacerdotales, спискови свештеника
4.
Fasti feriarum latinarum, списак латинских свечаности повећених богу Зевсу
5.
Dies fasti, списак дана у којима се могу вршити јавни послови
6.
Dies nefasti, списак дана у којима се не могу вршити јавни послови
Сматра се да су стари документи у пожару галске најезде 390./387. године пре нове
ере. О њима знамо на основу писаца који доносе имена конзула: Тит Ливије, Диодор,
Дионисије из Халикарнаса, Хришћанска хроника од Јеронима. Фрагменти фаста сачувани су
у облику натписа. Најпознатији су: Fasti capitolini- капитолински фасти. Зову се тако зато
што се чувају у Капитолском музеју у Риму тј. њихови остаци. Август је наредио да се на
зидовима његовог славолука на Форуму запишу имена конзула и тријумфатора. Конзулски
фасти сачувани су са извесним празнинама. Они су од 483. године пре нове ере до 13. године
нове ере. Тријумфални фасти од 753. године пре нове ере до 19. године пре нове ере. Ови
фасти објављени су у збирци: Inscriptiones Italiae XIII/1.
Пронађени су фасти у разним градовима Италије:
1. Fasti Ostienses, остијски фасти (49. године пре нове ере – 154. године нове ере)
2. Fasti Anciatis, фасти пронађени у Акцијуму (164. год. пре н. е.- 84 год. пре н. е.). Они
поред имена конзула садрже и имена цензора.

Анали

Анали су историјски списи где се догађаји износе хронолошким редом из године у

годину. Само један се принцип користи. У старом веку прављена је разлика између анала и
историја. Тацит је написао „Историју“.
Према Верију Флаку (био је учен човек, васпитавао је Августове унуке), анали
описују догађаје из далеке прошлости, а историје описују савремене догађаје. Постоји још
једна разлика између анала и историја. Њу је направио историчар који је живео пре Верија
Флака. Звао се Семпроније Аселион4 и живео је у другој половини II века пре нове ере.
Написао је историју њему савременог доба која се звала „Res gestae“. Сматрао је да анали
само бележе догађаје, а да се у историјама истражују узроци и последице догађаја.

1
Ова збирка се скраћује са ILS. Објављен је под бројем 4 913.
2
Ово су натписи из времена Републике. Скраћује се са ILLRP. Објављен је под бројем 3.
3
Фасте је у доба краљева састављао краљ, а у доба републике pontifex maximus.
4
Био је војни трибун под Нуманцијом 134/3. године пре нове ере.

4
Римска аналистика се дели на:
1. Стару
2. Нову
Представници старе аналистике су: Фабије Пиктор, Цинције Алимент, Постумије Албин, Гај
Ацилије.
Данас је друга подела римске аналистике:
1. Старију- крај и почетак века пре нове ере: Фабије Пиктор, Цинције Алимент,
Постумије Албин, Ацилије.
2. Средњу- око 150. године пре нове ере: Касије Хемина (први писао на латинском),
Квинт Максим Сервилијан, Луције Калпурније Пизон Фруги.
3. Млађу- јавила се око 80-75. године пре нове ере. Представници: Клаудије
Квадригарије, Валерије Анција, Гај Лициније Мацер, Елије Туберон.
Старија аналистика траје од краја III века пре нове ере (пунски ратови).
Средња аналистика јавља се средином II века пре нове ере. Ту припадају: Касије
Хемина-први је писао анале на латинском језику; Луције Калпурније Пизон.
Млађа аналистика се јавља између 80. и 75. године пре нове ере. То су: Клаудије
Квадригарије, Валерије Анција, Гај Лициније Мацер, Елије Туберон. За њихове анале су им
послужили фасти. Угледали су се на tabulae pontificum- звале су се тако јер су их водили
врховни свештеници. Наведу датум по конзулима и значајне догађаје за ту годину. Кућа
великог понтифика називала се Regiae. Tabulae pontificum нису сачуване. Према традицији
tabulae pontificum вођене су од почетка римске државе. Данас се сматра да су tabulae
pontificum вођене од 400. године пре нове ере. Цицерон „De Republica“ помиње помрачење
Сунца. Преме Енејиним аналима и Великим аналима помрачење је пало у 350. годину од
оснивања Рима. Сматра се да је то помрачење Сунца од 21. јуна 400. године пре нове ере. Сва
остала помрачења су израчуната на основу Енејиних анала. Публије Муције Сцевола (Левак)
био је pontifex maximus.Он је прикупио tabulae pontificum и објавио их у 80 књига.

Старији аналисти

Фабије Пиктор (старији аналиста) учествовао је у ратовима против Лигура и Гала. Био
је сенатор, учествовао је бици код Тразименског језера у другом пунском рату, а после битке
код Кане послат је у Делфе. Његови „Анали“ покривају период од Енејиног доласка у
Италију до другог пунског рата. Отприлике исти период покривају и Албанијеви „Анали“.
Цинцијеви „Анали“ почињали су од оснивања Рима њему савременог доба. Њивова дела
нису сачувана. Сачувани су фрагменти захваљујући цитатима других аутора: Тит Ливије,
Цицерон, Плутарх. Од Фабија Пиктора сачувано је 32, а од Албина само 4 фрагмента.

Извори које су аналисти могли да користе приликом писања:

1. Tabulae pontificum
2. Дело Енија
3. Писали су на основу сопственог искуства
4. Етимолошки мотиви
5. Елогије- су кратки записи у част славних предака и laudations
6. Спискови регрутованих војника- Фабије Пиктор даје податак да је за рат против
Лигура било спремно 80 000 људи.
7. Спискови погинулих војника- код Тразименског језера, Фабије Пиктор каже да је
погинуло 150 000 војника.

5
 8. Архиви угледних аристократских породица- за Фабија Пиктора знамо да је
користио писмо које је заповедник коњице (Фабије Максим Рулијан) послао Сенату
после победе над Самнитима 325. године пре нове ере.
9. Користили су документарне изворе
10. Користили су грчке изворе (како за митско тако и за савремено доба). Тимеј из
Тауроменија „Историја Сицилије“. У њој је дао општи преглед римске историје од
оснивања града до 264. године пре нове ере. Ератостен из Кирене „Хронографија“
излагао је догађаје хронолошким редом. Филин из Акраганта на Сицилији написао је
„Историју пунског рата“, прокартагински обојену. Диокле био је са острва Пепарета.
Њега је користио Фабије Пиктор. Плутарх у Ромуловој биографији каже да је о
Ромулу и Рему први написао Диокле, а њега је следио Фабије Пиктор.
11.Етрурски извори (за римске односе са Етрурцима). Дела старих историчара нису
сачувана. Поматион написао је „Историју Италије“.
Стари аналисти су писали на грчком језику да би оправдали римске циљеве и
политику. Грци су били окренути Картагињанима. Силен је написао „Историју другог
пунског рата“, прокартагински обојену. Римски аналисти су желели да побију
прокартагинску слику. Двадесетих година III века пре нове ере почињу да се сукобљавају са
хеленистичким земљама. Желели су да пред ученим Грцима оправдају римско ширење.

6
 Тит Ливије

Рођен је 59. године пре нове ере. Ово знамо на основу Хијеронимове „Хронике“.
Хијероним је превео и прерадио Еусебијеву „Хронику“. Ливије је умро 17. године нове ере.
Рођен је у северној Италији у Патавији (данашња Падова). Његов надимак био је Patavinitas-
језичке особености карактеристичне за северну Италију, с друге стране може се односити на
његове моралне ставове који показују да потиче из мале средине из Рима. Грађански ратови
Цезара и Помпеја; Октавијана и Антонија.?
Данас се сматра да натпис који је пронађен у Падови ILS 2919, да је тај натпис
Ливијев епитаф. На сему је посведочена његова жена Касија Прима и његова два сина.
Натпис је датован у време Августове владавине.
Ливијеви списи:
Дијалози који су изгубљени: филозофски и историјски. О филозофским списима
знамо на основу Сенекиних писама.
Морамо да 9. година пре нове ере не представља никакву преломну годину. Сматра се
да Тит Ливије није успео да заврши своје дело због смрти. Сматра се да би га наставио до 14.
године нове ере. Дело је подељено на пентаде и декаде:
 I-X од Енејиног доласка у Италију до 293. године пре нове ере тј. III Самнитског рата.
 XXI-XLV (21-45) период од 219. године пре нове ере до 168. године пре нове ере.
О Тит Ливијевом делу знамо на основу:
 ПЕРИОХА су прегледи садржаја и датују се у IV век нове ере. Не зна се да ли су
састављене на основу Ливијевог дела. Сачуване су за све књиге, осим за 136. и 137. По
правилу су са више података за оне раније књиге. Док су за последње књиге нешто
краће. Периоха за 138. (CXXXVIII) књигу.
Raeti a Tib. Nerone et Druso, Caesaris privignis, domiti. Agrippa,
Caesaris gener, morfuuns. A Druso census actus est.
Рете су савладали Тиберије, Нерон и Друз, Цезарови усвојени синови. Умро је
Агрипа, Цезаров зет. Друз је спровео цензус.
 ЕПИТОМА(Е)- каратки изводи; су сачуване на једном папирусу у Оксирунху у
Египту. Тај папирус се датује у прву половину III века нове ере. Сачуване су и код
писца из IV или V века нове ере Јулија Обеквенса „О чудесима“.
Касиодор Сенатор, Орозије; Флор; Аурелије Виктор, Еутропије су користили Ливијево дело
као извор и на тај начин су нам сачувани одломци Ливијевог дела.
• Аурелије Виктор писац IV века нове ере „De Caesaribus“, биографије царева од
Августа до Констанција.
• Еутропије из IV века нове ере написао је „Breviarium ab Urbe condita“ од Ромула до
смрти цара ? (ког)?
• Орозије V век нове ере написао је „Historiae adversum paganos“ од стварања света до
417. године.
• Касиодор Сенатор VI век нове ере. Написао је “Хронику од Адама до 519. године
нове ере”. Код ових писаца сачувани су фрагменти (одломци) Ливијевих изгибљених
књига.

7
 Изворе које је Ливије користио за писање свог дела:

o Валерија Анција, Лициније Мацер, Клаудије Квадригарије сви су они млађи аналисти.
То знамо јер их он сам спомиње у свом делу.
o Старије аналисте је користио преко млађих аналиста. Енијев еп „Анале“.
o Корнелије Непот из I века пре нове ере који је први писао биографије на латинском
језику.
o Тимаген, ретор из Александрије. Написао је многа дела која нам данас нису сачувана.
Знамо за његово дело „О краљевима“- Општа историја до Цезара. Ово су били извори
за првих десет књига.
За књиге од XXI-XLV користио се следећим изворима:
o Главни извор му је био Полибије и његова „Историја“. Користио је млађе аналисте:
Катона Старијег за ратове у Шпанији.
o Користио је Целија Антипатра који је написао „Историју другог пунског рата“.
За књиге од 46 па надаље користио је следеће изворе:
o Цезаров „Галски рат“ и „Comentarii“
o Сулине мемоаре
o Посејдонија настављача Полибијеве „Историје“.
o Корнелија Сизену који је написао „Историју грађанских ратова“
Није користио документарне изворе, ако их је и користио посредно, није их проверавао.

Ливије као историчар

Критика извора се може уочити, али није у великој мери развијена. Нема је често и
нема је много (IV,29) и (VII,9). Лиције Мацер сматра да је диктатор изабран да организује
изборе, а Ливије сматра да је изабран да води ратове. Некад није успео да утврди који је
извор веродостојан. Није користио документарне изворе. Често преноси грешке извора које
је користио. Ублажаваоје податке из прошлости: пример. 361. године пре нове ере у рату са
Галима Ман(л)ије је победио горостасног Гала одрубивши му главу и узевши му огрлицу.
Ливије наводи да му је само узео огрлицу. Тит Ливије је значајан извор за рану римску
историју уз Дионисија из Халикарнаса. Циљ Ливијевог дела је да поучи појединце и државу.
Историја подучава будућа поколења.

Ливијев однос према Августу

Август је тежио да обнови древне (старе) вредности. Донео је мир римској држави.
Ливије му се због тога дивио. Август је имао сву власт (имао је трибунска овлашћења).
Републике више нема. Неки истраживачи сматрају да је писао Историју да би величао
Августа и његову владавину, пак неки су сматрали да је писао самостално. Август му говори
да је помпејевац зато што је добро описао Помпеја. Августовом кругу припадају:
ОВИДИЈЕ, ХОРАЦИЈЕ, ВЕРГИЛИЈЕ И ТИТ ЛИВИЈЕ.

8
 Оснивање Рима: мит и историја

Варон, римски писац I века пре нове ере установио је време оснивања града Рима 753.
године пре нове ере. Катон Старији сматра да је то било 752. године пре нове ере, а Фабије
Пиктор 748/747. године пре нове ере. Пизон 752/1. године, а Тимеј 814 5. године пре нове ере.
Квинт Еније сматра да је Рим основан 700 година пре његовог времена, око 900. године пре
нове ере. Пелазги староседеоци Италије.
Ager Laurens- овде долази прво Енеја. Постојало је 11 краљева између Асканија и
Ромула. Зашто? Морали су да премосте велике разлике између пада Троје, јер се наводи да је
Ромул Енејин син. Измислили су династију до Нумитора и Амулија.

Разлике између Плутарха и Тит Ливија:

Прво по Ливију, Ромул и Рем су синови Реа Силвије и Марса. Ливије изражава сумњу
у то. Плутарх наводи да је Ромул био Емилијин син, Енејин унук. Да је био син Енија и
Децидије, син Форбанта; Телемархов син. Постоји прича да га је родила слушкиња
П(Т)архегија. Мотив зачећа искром пренето је и код других народа. Друга разлика је вучица.

Када је настала легенда о оснивању Рима (о Ромулу и Рему)?

Статуа вучице указује да је легенда била позната у VI веку пре нове ере, а да је
коначно била уобличена крајем IV века пре нове ере. Ово знамо на основу следећег податка:
едили, Квинт и Огулни су 296. године пре нове ере поставили на Капитолу вучицу која доји
Ромула и Рема.
На реверсу сребрног новца из 269/266. године пре нове ере приказана је вучица која
доји дечаке. Ово упућује на закључак да је коначно успостављање и прихватање легенде
било крајем VI века пре нове ере. Предање о Ромулу и Рему је домаћа легенда. О овоме у
прилог сведоче слична предања о оснивањима других италских градова:
- Пренест основао Цекулус
- Силвије основао Алба Лонгу
Сличне приче су распрострањене и код Етрураца. О овоме сведочи позната стела из
Болоње из VI века пре нове ере, на којој је приказана дивља звер коија доји дете. Сличну
представу налазимо и на једном етрурском огледалу из Болсене.
Ромул и Рем су божанског порекла (елементи митологија са Средоземља и Истока),
нпр. Јон син Аполона, Саргон I син странца, Кир. Сви они треба да се баце, проналазе их
животиње, гаје слуге, пастир. Ово је опште место скоро свих култура.

Када и због чега су спојене легенде о Енеји и Ромулу и Рему?

Легенда о Енеји настала је у грчком свету. У Илијади пише да ће Енејини потомци
владати Тројанцима. У грчком свету појавила се верзија да је мали број Тројанаца пошло на
Запад. Први је популарисао ову идеју Стесихор са Сицилије. У V веку пре нове ере та идеја о
миграцији тројанских избеглица била је у грчком свету прихваћена. О овоме сведочи
Тукидид (VI,2). Предање да је Енеја био оснивач Рима први је изнео Хеланик из Митилене и
његов ученик Дамаст из Сигеја. Када су Римљани дошли у додир са грчким светом сазнали
су за грчку легенду о Енеји, о доласку у Италију и оснивању Рима. Легенда о Енеји у Италији
5
Исте ове године основана је феничанска колонија Картагина.

9
позната је већ у VI веку пре нове ере, како код Етрураца тако и касније у Лацијуму. У
Етрурији сведоче представе на грчким вазама (увозили их од Грка) и на домаћој грнчарији. У
Лацијуму је легенда о Енеји позната од IV века пре нове ере. У храму у Лавинијуму биле су
приказиване тројанске реликвије. Сачувана је у околини Лавинијума дедукација из IV века
пре нове ере са текстом: LARE AINEIA- хероју Енеји. Она сведочи о распрострањености
Енејиног култа у Лацијуму: LAR(латински) =HEROS(грчки).
Раније се сматрало да су Римљани преузели легенду од Етрураца крајем III и
почетком II века пре нове ере; када су могли да је искористе и у спољњој политици. Данас се
мисли да су предање преузели од Грка, а са Ромулом и Ремом спојили у VI веку пре нове ере.

Због чега су Римљани прихватили легенду о Енеји и спојили је са легендом

о Ромулу и Рему?
Да покажу своју старину, да докажу своје божанско порекло (Енеја потомак Венере).
Могли су га користити у спољној политици 263. године пре нове ере да се споји
становништво Егесте са Сицилије са Римљанима због заједничког порекла.

Положај града Рима

Брежуљци су могли лако да се бране. Заштићени су били и од гусарских напада са
мора. Заштита од заразе. Контролисали су трговину Тибром. Ко контролише газ, контролише
и трговачке путеве са севера на југ. Најстарији трагови људских живота потичу из неолита на
Авентину. Трагови насеља из бронзаног доба 1800-900 пронађени су на месту Forum
Boarium сточна пијаца. Остаци керамике бронзаног доба датована око 1500. године пре нове
ере. Ови налази су оскудни.
Најстарије насеље основано је око 1000. године пре нове ере на Палатину. Палатин је
врло лако бранити (са 3 стране окружен је литицом са Veliom обронком који повезује
Есквилин. Близу је газ преко Тибра. То насеље на Палатину припада култури Лацијума.
Центри те културе су: Лавинијум, Рим и област Сабињана. Жевели су у колибама у сеоским
заједницама, бавили се земљорадњом и сточарством као и ткачком делатношћу. Знамо то јер
су у гробовима жена пронађена мала вретена. На Палатину су постојала 2 насеља у
најстаријем периоду. Једно да Термалу (западна страна) и на Палацијуму (други врх источна
страна). Између та два насеља била је некропола. На постојање гробља указује податак да је
испод темеља Лавинијине куће пронађена урна датована између 1000. и 900. године пре нове
ере. Поред Палатина били су насељени следећи брежуљци: Капитол, Есквинил и Квиринал.
Једна од фаза оснивања Рима представља седмобрежје у класичном Риму. Сваке године 11.
децембра слављен је празник Septimontium. Одражава време када се седам сеоских
заједница на брежуљцима ујединило око једног култног центра, а касније и политичком. Од
античких писаца сазнајемо да је Septimontium обухватао:
1. Термал
2. Палацијум
3. Велијум
4. Целиј
5. Есквинил са своја три огранка:
6. Фагутал Цисти
7. Опиус
8. Субур6.
Назив saepti montes можда значи огражени брежуљци. Настанак Septimontium-а
датује се у прву половину VII века пре нове ере.

6
Проблем је Субур. Имамо набројаних 8 објеката. Субур је долина између Есквилина и Виминала.

10
 Следећу фазу у настанку Рима чини уједињење Septimontium-а са заједницом
која је настањивала Квиринал и Виминал. Сматра се да је тако настало језгро Рима. На
уједињење две заједнице упућују религијска обележја:
 Sali Palatini
 Sali Colini (повезани са Квириналом).
Грађани Рима имају два назива: РОМАНИ и КВИРИТЕС, што указује на уједињење
две заједнице. Данас се сматра да су становниц Квиринала и Виминала били Сабињани.

11
 Државно уређење Рима у доба краљева
Неки су сматрали да су краљеви митске личности, персонификовано 7 брегова,
повезивање са боговима. Оно што указује на постојање краљевске власти:
∗ ИНТЕРЕКС (међукраљ- у случају погибије или смене конзула)
∗ REGIA кућа великог понтифика- краљевска палата. У lapis niger спомиње се
REC(G)EI=REGI.
Знаци краљевског достојанства:
 Sella currulis- столица од словове кости која је била на кочијама (currus- кочије);
пурпурна одећа; златна дијадема (скиптар), пруће са секиром fasces- симболизују
краљев imperium тј. власт. Fasces право да кажњава.
 Imperium се заснива на auspicia- право да се саветује са боговима и пренесе их на
људе који се саветују са боговима.
Овлашћења краља:
Војсковођа (помоћник tribunus celerum- трибун брзих, заповедник коњице),
Регрутује војску
Суди (у случају издаје, убиства са предумишљајем
Првосвештеник (главна верска дужност му је састављање календара, иначе овлашћења
преноси на свештенике)
 Води спољну политику
 Доноси законе- везане углавном за религију7.
Краљевска власт није била наследна, већ изборна. Сви су изабрани, осим Ромула.
Власт се враћа Сенату након смрти краља. Интерекс се одређује жребом. Куријатске
комиције се сазивају, а они гласају, Сенат потврђује. Не зна се да ли су стварно гласали или
су само прихватали одлуку. Када се изабере краљ врши се инаугурација- ритуали знамења.
Потом куријатске комиције доносе lex curiata de imperio, којим краљу дају imperium.
Сенат је основао Ромул одмах по оснивању Рима, због помоћи у вођењу државних
послова (Дионисије из Халикарнаса). Било је прво 100, а потом 300 чланова. Број се увећавао
како и држава. Према једној традицији по Тит Ливију и Цицерону нове је увео Тарквиније
Старији patres minorum gentium (оци мањих родова). Осталих 100 додато је у првој години
републике. Дионисије Халикарнашанин каже да је број од 300 достигнут у доба краљева.
Ромул и Тит Тације изабрали су нове патриције и 100 сенатора, а онда Тарквиније Старији
још 100.
Овлашћења Сената:
∼ Саветује краља
∼ Доноси одлуке при избору краља
∼ Приписивало се да води спољну политику, међутим то је пренето из доба републике
∼ Потврђује све одлуке куријатских комиција-auctoritas patrum.
Куријатску комицију има право да сазива краљ, интерекс, tribunus celerum (Марко
Јуније Брут) у одређеним случајевима. Састају се на месту Comitium у подножју Капитола.
Чине их сви слободни и пуноправни мушкарци. Гласа се тако што свака курија има један
глас (curiatim). Редослед курија одређује се жребом. Има 30 курија. Она која прва гласа зове
се curia principium. Прво се у курији гласало појединачно (viritim).

7
Помпоније II век пре нове ере збирка закона у Риму Ius Papirianum (Папирије ју је саставио према
Помпонију у доба Таркавинија Охолог). Сакупљени су у збирци Salavatore Riccobono, Fontes iuris Romani
anteiustiniani I, Florentiae 1941, 1-8 (фрагменти закона)- FIRA=“Извори римског права пре Јустинијана“.

12
 У надлежност куријатске комиције спада:
 Дају краљу lex
 Грађани се жале на пресуду краљу
 Дају и враћају грађанска права приликом примања новог рода у курију
 Имају улогу приликом одузимања права оцу породице
 Имају улогу приликом усвајања
 Можда имају право објаве рата, али вероватно потврђују одлуку краља.
Постојале су и COMITIA CALATA- слушају саопштења и не доносе одлуке. Сваког
првог, петог или седмог дана у месецу саопштавало се кад падају празници. Два пута
годишње се састају да легализују тестамент.
Центуријске комиције постоје од Сервија Тулија. Сервије Тулије 578-534 године пре
нове ере извршио је тимократску реформу. Тимократија значи владавину богатих која се
заснива на имовини (права и дужности). На грчком TIME значи процена имовине. Јуниори
до 45 година, а сенатори до 60 година, остали пролетери capite censi (броје се по главама без
ценза). Tubicines- трубачи, cormicines- дувачи у рогове. Припадали су петој класи. Fadri-
занатлије. Новац није могао бити основ за ценз, већ земља тј. приходи од земље. Новац се тек
појављује око 300. године пре нове ере. Цифре су вероватно из доба републике. Грађани
овако чине центуријатске комиције (скупштина наоружаних народа, војна скупштина),
заседала је на Марсовом пољу, ван града, ван pomeriuma и сазивају их трубачи. Наоружана
војска не сме у град. У центуријатским комицијама се гласа на следећи начин: једна
центурија један глас, а има 193 центурије. Гласају по класама, прво коњаници.

Овлашћења центуријатске комиције:

 Објављују рат и склапају мировне споразуме (уговоре) као и у доба републике.
Реформа Сервија Тулија значајна је јер је умањио улогу родовске аристократије
(патрицији). Странци су добили могућност да учествују у управи.
Данас постоје мишљења да је у почетку створена само прва класа и да је стање које
даје Тит Ливије из доба III века пре нове ере, средњег периода римске републике. У ту класу
улазили су грађани који су могли да набаве пуну хоплитску опрему о свом трошку. Код
Аулагелија пронађен је податак где се спомињу класици- људи који припадају првој класи, а
остали су били infraclasis (испод класе). Да је ова подела створена крајем V века пре нове ере
створена да би се могао плаћати порез.

13
 Спољна политика Рима у доба краљева
Ова три града били су латински градови. Спомињу се код Плинија у „Историји
природе“: Ценина, Антемне, Крустумениа. Тит Тације био је сабињански владар, владар
Куреса.
Услови мира Тит Тација и Ромула:
1. Тит Тације и Ромул заједно и равноправно владају
2. Да се град у којем ће заједно живети зове Рим
3. Сваки грађанин појединачно се назива Римљанин, а сви заједно се зову Квирити
4. Сви Сабињани могу живети у Риму, и биће уписани у трибе и курије тј. добиће римска
грађанска права
Сматра се да је отмица Сабињанки повезана са уједињењем латинске заједнице
(septimontium) и сабињанске заједнице (на Квириналу и Виминалу). Легенду о
савладарству можемо поредити са два конзула и то пре свега представља оправданост ове
магистратуре. Такође, ово можемо повезати са објашњењем порекла свадбених обичаја. У
Антемне8 и Крустумениум9 су насељени римски колонисти.
Нума Помпилије био је Сабињанин. Pompilii су плебејски род. Уколико би он био
легендарна личност носио би име неких патрицијских родова. Он носи јединствен
PRONOMEN и гентилно име. Сматра се да је био историјска личност као Тул Хостилије,
Анко Марције.
Тул Хостилије је био латинског порекла. Био је историјска личност. Постојала је
CURIA HOSTILIA- прво место на којем је заседао Сенат. Изградња исте се приписује
краљу. Најзначајније је освајање и разарање Алба Лонге. Ово је била нека врста грађанског
рата. Ius provocationis- право жалбе Народној скупштини на одлуке магистрата. Да би се
објаснило постојање сестрине гредице. Постојао је и Клуивијев јарак. Клуивије влада Алба
Лонгом тј. био је врховни магистрат. Хорацијев стуб- на којем је био окачен оклоп побеђеног
Куриација. Сматра се да је рат против Албе историјски догађај. Знамо то на основу Сервија
Тулија и Тарквинија Охолог зато што се на крају VI века пре нове ере на челу савеза
латинских градова није налазила Алба, већ Ариција. Закључује се да су и Римљани ратовали
против Алба Лонге.
Анко Марције, унук Нуме Помпилија, био је сабинског порекла и историјска
личност. Освојио је Политорију, Телену и Фикану. Ови градови чинили су стари Лацијум
који је обухватао Тибар, Анијен, lepinus mons. Они су пресељени и насељени на Авентину.
Јаникул се нашао под римском влашћу и саграђено је утврђење да би се сачувао мост.
Марције није основао Остију (јер археолошки налази указују да је Остија настала тек у
другој половини IV века пре нове ере.
Луције Тарквиније Приск био је грчког порекла. Отац му је побегао из
Коринта. То одражава везу између Грка и Етрураца. У другој половини VII века пре нове ере
посведочено је присуство Грка у јужној Етрурији. Да је дошао из Тарквинија, настало због
гентилног имена. Неки истраживачи повезују са Цером (град који се налази ближе Риму). У
Цери је средином XIX века пронађена гробница Тарквинијеваца. У Церу је побегао
Тарквиније Охоли. Ратовао је са Латињанима и освојио Апиоле.

8
Антемне су се налазиле на ушћу Анијена у Тибар.
9
Што се тиче Крустумениума, Тит Ливије каже да је освојен тек за време Тарквинија Старијег. Данас се сматра
да су Антемне укључене у римску територију, а Крустуменијум не и да је освојен почетком Vвека пре нове ере.

14
 Сервије Тулије: постоје у римској традицији три верзије о његовом пореклу:
1) Он је био робовког порекла, син робиње
2) Потомак, син Сервија Тулија који је владао у Курникулуму
У Клаудијевом говору 48. године нове ере у Лугдунуму (Лион) каже се да је Сервије
Тулије био веран пратилац Целија Вибене10. После Вибенине смрти Сервије Тулије је са
остацима Вибенинове војске прешао у Рим и настанио се на брежуљку Целиј; а он сам је
променио име, јер се до тада звао Мастарна. Ову причу потврђују фреске на гробници у
Вулци из друге половине IV века пре нове ере. Фреска приказује етрурског хероја Целија
Вибену и ратника Мастарну који га ослобађа. Сервије Тулије је био историјска личност.
Знамо на основу реформи које је извршио. Изграђено је светилиште Дијане по угледу на
грчки храм Артемиде у Ефесу (панјонско светилиште). Рим је имао неку хегемонију над
једним делом Лацијума. Ово знамо на основу Полибија. Он каже да стоји у уговору између
Катрагињана и Римљана, да Картагињани неће чинити погледати члан број 6. Из тог уговора
закључујемо да је Рим имао превласт над једним делом Лацијума. То су били градови који
леже на обали Тиренског мора, од ушћа Тибра до Терацине. У даљем тексту уговора не смеју
погледати тачку 7. Над осталим градовима имао је неку врсту хегемоније.
Тарквиније Охоли био је историјска личност представљен као прави грчки
тиранин. Ратовао је против Габија. Прихвата се као историјски догађај. Дионисије из
Халикарнаса каже да је у његово време у храму на Квириналу мога да се види уговор тог
мира, на волујској кожи, разапетој на дрвеном штиту.
Карактер спољне политике:
∼ Ратовали су против суседа
∼ Ширење хоризонта за време Тарквинија Охолог (Волсци и Екви).

10
Чувени етрурски јунак.

15
 Структура римског друштва у доба краљева и ране
републике
Основна јединица римског друштва је породица. Ово се види из закона XII таблица.
Cognati- сви они који су сродници по крвоном сродству. Agnati- сродници по мушкој
линији. Adfines- они који су у породицу ушли брачним везама. На челу породице је pater
familias- отац породице. Patria potestas- власт коју отац има над члановима своје породице(
ius vitae ac necis), пример: отац Хорација казнио би ћерку да је Публије Хорације није убио.
Отац породице се стара о удаји ћерке, браку, разводу, о новцу (породичној имовини),
породичној религији, приношењу жртава. Његова власт била је ограничена. Постојао је
породични савет- consilium familiae. Он се саветовао за важне одлуке. Савет је оца
породице могао казнити због преступа. Кад отац породице умре, његови синови постају
очеви своје породице.
Род (gens) спајају их заједничко порекло, верски обичају и име. У архајско доба,
Римљани су имали једно име. О овоме сведочи латински натпис тј. златни натпис на фибули.
Крајем VII века пре нове ере успостављен је систем гентилних имена. И у доба краљева и у
доба републике, Римљани су имали два имена, тек касније јавља се cognomen. У доба
развијене републике имамо име за гране родова (Scipio). Постојало је око 1000 гентилних
имена. Веровало се да чланови рода имају порекло од митске личности (princes gentis).
Пример: Јулијевци од Енеје, Цецилији од Цекулуса- митски оснивач Пренесте (град у
Лацијуму). Родови су имали своје заштитнике. Пример: два рода:
o Potiti
o Pinari.
Они су од Ромуловог времена били задужени за култ Херакла, приношење жртава и
ритуалне гозбе. Аурелијевци су поштовали Сунце. Култно место у коме се поштује
заштитник рода зове се Sacellum. Чланови рода су сахрањивани у заједничкој гробници на
исти начин. На пример: Велиријевци били су сахрањени код Велије у Риму, где је био
сахрањен Публије Велирије Публикола- један од оснивача римске републике. Из Цицерона и
Плинија Старијег сазнајемо: Корнелијевци до Сулиног времена су сахрањивани, а Сула је
наредио да се његово тело спали. Састајали су се да донесу значајну одлуку. Фабијевци су
забранили целибат члановима свог рода. О наметању или забрани praenomena. Пример:
Фабијевцу у првој половини V века пре нове ере донели су одлуку да ратују против Веја.
Остао је само један дечак да род не би замро.
У састав рода породице улазе и клијенти. Код Етрураца постојали су клијенти који се
зову etera. Ова институција постојала је у Галији и звали су се ambacti. На осмој таблици
Закона XII таблица стоји да је проклет патрон који оштети клијента. Ромул је установио
поделу клијената и патрона.
Обавезе патрона:
 Помаже и саветује клијента.
 Нису смели да сведоче један против другог.
Обавезе клијената:
 Помагали су патронима око удаје ћерке.
 Ако су патрони били сиромашни, клијенти су им помагали.
 Прате патрона у рату.
Један род имао је 4000-5000 клијената.
Десет родова чини курију. Ова реч је имала двоструко значење: curia (coviria)- скуп
људи, скуп мушкараца, али означава и место скупљања. Курије су посведочене и у другим

16
 италским заједницама. У iguvinum-у постојало је 10 decuviae. Знамо на основу седам
бронзаних таблица: tabulae iguvinae. Курије је основао Ромул, према римској традицији.
Било је 30 курија, сматра се да су добиле назив према отетим Сабињанима curia= братство.
Назив према месту. У историјко доба курије су биле територијалне јединице, у њихов састав
су улазили родови који су живели једни поред других. На ово указује Плутарх кад каже да су
добиле назив према месту. Велијензис и Фолијензис су добили назив први према Велији, а
други по Форуму. Дионисије из Халикарнаса каже да је Ромул територију града поделио на
курије. Неке носе називе према родовима, а друге су мистериозне. Чланове једне курије
повезује религија. Имали су заједничке оброке и заједничке обреде приношења жртава.
Њима је присуствовао Дионисије из Халикарнаса. Имали су богове заштитнике. Све курије
су поштовале Јунону Квиритис. Курије су славиле два велика празника:
I FORNACALIA (покретан празник, посвећен богињи Fornax- заштитници пећи за печење
хлеба).
II FORDICIDIA (слављен 15. априла; курије су жртвовале богињи Telus- земља, стеону
краву).
На челу сваке курије био је „КУРИО“- човек старији од 50 година, биран доживотно.
На челу свих курија стајао је curio maximus. Од 209. године пре нове ере могао је да буде и
плебејац.
Курије су биле груписане у три трибе: RAMNESI, TICII, LUCERNI. Ова подела на
трибе није посведочена негде другде у Италији. У старом веку се расправљало о тим
називима. Цицерон: Luceres- назив по Лукумону који је био Ромулов савезник у рату против
Сабињана. Варон сматра да си називи триба етрурске речи. Данас се одбацује да је подела на
трибе настала у доба етрурске превласти. Сматра се да су постојале раније. Ramnes од
Romani- Римљани. Luceres- становници Есквилина и Целија. Ticies- били би Сабињани.
Сматра се да оне одражавају фазу постепеног уједињавања насеља. Сервије Тулије
увео је 4 територијалне трибе по трибуту (порезу), али пошто је порез уведен тек у V веку
пре нове ере, то се одбацује. Оне ће постати градске трибе. Настале су да би се ослабио град
и биле су основ за ценз (за одређивање ценза). Највише је било 35 триба.

17
 Рана римска религија
Раније се веровали да је најстарија ремска религија била анимистичка. Ово почива на
Вароновом податку код светог Августина „De civitate dei“. Стари Римљани су више од 170
година поштовали богове без икаквог лика. Обожавали су апстрактне безличне силе. Богиња
Весте је била богиња огњишта. Није приказивана у људском лику. Лари и пенасти су
апстрактна божанства. Прва фаза религије су апстрактне безличне силе.
Следи антропоморфистичка фаза. Прво се сматрало да се развила под утицајем
Етрураца. Настала је за време Тарквинијеваца. Антропоморфизам је доста раније преузет и
то од Грка. То је данашње мишљење од Грка на југу Италије и у самом Риму. У VIII веку пре
нове ере постојала је заједница грчких трговаца и занатлија. У првој половини VI века пре
нове ере утицај грчке религије био је јак у Риму. У депоу архајског светилишта (храм бога
Вулкана), пронађена је античка ваза са Хефестом како се на магарцу враћа на Олимп. Вулкан
је поистовећен са Хефестом.
Постоје остаци тотемизма. Свако божанство има одређену животињу која му је
посвећена. Вук је посвећен богу Марсу. Luperci повезани са празником Луперкарлија.
Сачуван је ритуал жртвовања, када је Сервије Тулије извршио ценз и најчешћа жртва била је
suovetaurilia- жртвовање свиње, овце и бика. Постојала је и верска забрана- tabu. Bona deo у
чијем култу су учествовале само жене, а мушкарци учествују у култу Херакла и Силване.
Коњи нису смели да уђу у свети Дијанин храм. Flamen dialis није смео да види наоружану
војску, да носи прстен, да једе одређену врсту хране, а косу и нокте могао је да подрезује
само слободан човек сребрним ножем. Ово сведочи о старини tabu-а, јер се може повезати са
бронзаним добом.
Породични култ
Genius су божанства која су обитавала у сваком мушкарцу и жени. Веста- на кућном
огњишту. Јанус- врата. Пенати- задужени за оставе. Лари- старају се ван куће.
Свештенички колегији у Риму
Оснивач свих свештеничких колегијума био је Нума Помпилије. Flamines има 15
свештеника. Постојала су 3 flamines maiores и 12 flamines minores. Служили су flamen
Dialis, flamen Martialis, flamen Quirinalis. Њих је увео Нума Помпилије. Назив flamen
долази отуда што су они око капа везали вунени конац filum, те је из овога изведено flamen.
Данас се flamen повезује са flare- дувати (јер су били задужени за потпиривање ватре
приликом приношења жртве). Quirin је сабински бог, бог рата. Латини су га прихватили када
је дошло до уједињења латинске и сабињанске заједнице. Чак се помиње да је flamen
Quirinalis био Ромулов свештеник. Рефлектује изједначавање Ромула са Квирином. Датује се
од последњих деценија републике.
Flamen minores- flamen Vulcanalis- задужен за култ Вулкана. Flamen portanalis-
везана за врата. Њихове функције нису познате.
Весталке су посведочене у другим градовима Лацијума.
Њихове главнe дужности:
 Неговање (одржавање) вечне ватре у Вестином храму. То је била вечна ватра на
државном огњишту; ако би се угасила држава пропада. Последњи случај закопавања
Весталке забележен је за време владавине Домицијана.
Pontifices- моћан, могућ, pons- мост. У Нумино време колегијум је имао 5
понтифика. Осим понтифика flamines, весталке и rex sacrorum.задужења:
 Организовање игара

18
 У доба републике саветовали су магистрате
 Тумачили су и чували су верске законе.
Salii- основао их је Нума Помпилије. Постоје два салијевска колегијума Sali palatini-
служили су Марсу и Sali colini- служили Квирину. Sali colini уведени су за време Тула
Хостилија. Закључујемо да су у Риму постојале две независне заједнице које су се ујединиле.
Приликом верских свечаности учествовали су у свечаном опходу градских граница и
плесали су под оружјем. Salire- назив по плесу, скакутање, поскакивање. Носили су опрему
као војници и имали су грудни оклоп, шлем, штитове (11 реплика), мачеве и копља. Певали
су химну carmen saliare- набрајање имена древних римских божанстава. У I веку наше ере,
те химне биле су неразумљиве свештеницима. Салији су посведочени и у другим римским
градовима и везани су за ратничка божанства.
Colegium fеciales- именовао је 20 свештеника. Били су задужени за обреде који су
пратили објављивање рата или склапање мира или уговора. Пазили су да Римљани не
започну неправедан рат.
Календар
Првобитни календар имао је 10 месеци. Први календар увео је Ромул (знамо из
наративних извора). На то упућују називи месеци: децембар-10; новембар-9; октобар-8. Нума
Помпилије извршио је реформу календара. Убацио је два нова месеца јануар и фебруар, тако
да је од тада било 12 месеци. Март је био први месец. Први конзули ступали су на дужност 1.
марта. Сваке друге године додавао се још један месец- Интеркаларни месец од 22 дана. Тако
се ујединила календарска и соларна година.
Неки мисле да је реформу извршио Тарквиније Старији. Писац III века наше ере каже
да је антиквар из времена браће Грах, сматрао да је Тарквиније Старији увео јануар и
фебруар и да је он створио календар од 12 месеци.
AUGURI- проричу судбину на основу лета птица.
HARUSPICI - проричу судбину из утробе животиња.

19
 Прве победе плебејаца у борби за политичка права
Према изворима патрицији воде порекло од Сенатора које је Ромул изабрао. Плебејци
нису имали кућну религију, били су без породице. Римски грађани су били распоређени у
родове и курие. Чињеница да је 209. године пре нове ере curio maximus- био биран из редова
плебејаца.
Populus- означава све римске грађане, а у plebs- не улазе патрицијски родови.
Патрицији и плебејци су настајали постепено. Археолошка истраживања у Риму указују да
се аристократија јавља средином VII века пре наше ере (заметак патриција). Пронађени су
раскошни гробови у Риму са разним предметима.

Римска грађанска права

1. IUS SUFFRAGII- право гласа

2. IUS HONORUM- право да будете бирани за магистрате
3. IUS COMMERCII- право да легално стекнете приватну имовину
4. IUS CONUBII- право на склапање пуноправног брака (наслеђивање имовине).

Плебејци су имали само IUS SUFFRAGII и IUS COMMERCII. Плебејци се боре за

добијање грађанских права, за промену начина поделе земље која је освојена (ager publicus),
против самовоље магистрата. Притиска их дужничко ропство и боре се за кодификацију
права. Методе које су користили: СЕЦЕСИЈА (излазе из Рима на Свето Брдо) одбијали су да
служе у војсци. Постојале су три сецесије: прва 494. године пре нове ере; друга 449. године
пре нове ере; трећа 287. године пре нове ере. Код Флора се помиње сецесија 445. године пре
нове ере на Авентин под вођством Камилеје?.
До прве сецесије дошло је због дужничког ропства. Тит Ливије каже да је ова сецесија
била 495. године пре нове ере. Прича није истовремена. Сматра се да припада каснијем
времену. У питању је порез који је уведен крајем V века пре нове ере. Војник је служио у
ратовима и због дугова отишао је у ропство. Питање дужничког ропства било је озбиљно. О
томе говоре и закони XII таблица, где се наводе строге казне за дужнике. Сељаци су били у
тешком положају. Минимум земљишне парцеле 2 југера (подела се приписује Ромулу). Биле
су мале. Тешко да човек исхрани своју породицу. Подела државне земље била је под
контролом патриција, а плебејци нису имали ни новца да је купе. Служили су у војсци.
Посед пропадне нема ко да га обрађује, опустошили непријатељи, сушна година. Човек када
се враћа из рата, пада у дужничко ропство. Уговор између дужника и повериоца зове се
NEXUM, а дужници се зову NEXI. Дужничко ропство се јавља сада, па тек у IV веку пре
нове ере. Борили су се против екстремних случајева злостављања плебејаца од стране
дужника. Народни трибуни су могли да их заштите од тога након сецесије. Плебејци су 495.
године пре нове ере одбили да ратују против Волска. Конзул Сервилије је донео закон да
нико не сме да прода земљу војника и да децу и унуке не смеју да задрже. Након овога
ратовали су против Волска. Не зна се да ли је закон донет или је остало на усменом обећању
конзула. Следеће 494. године пре нове ере одбили су да ратују против Сабињана. Плебејци
су тражили да се ослободе дужници, па тек онда да се крене у рат. Одржана је сенатска
седница са три представника:
1. Публије Вергилије- предложио је да се ослободе само они који су ратовали са
Сервилијем.
2. Тит Лавије- предложио је да се укине дужничко ропство.

20
3.Апије- предложио је да се изабере диктатор Марко Валерије Максим. Он је 509.
године пре нове ере предложио је право апела. Придобио је плебејце едиктом
Сервилија. Није га испунио, одрекао се диктатуре.
Плебејци су одбили да ратују против Еква. Хтели су да убију конзула. Због заклетве
коју регрути полажу заповеднику (да ће следити свог вођу и у смрт), а ако би то прекршили
стигла би их божја казна. На предлог Сицинија повукли су се на Свето Брдо. Послали су
Мененија Агрипу. Допустили су им да бирају народне трибуне. Непорведив
SACROSANCTUS- заштићен је религијским законом и убиство те особе је светогрђе и
одговара се код богова. Донет је Свети закон о непроведивости трибуна. Lex sacrata- је
закон који предвиђа да свако ко га прекрши буде проклет са својом породицом и имовином.
Народни трибуни су имали ius auxilii- право заштите од конзула, тј. право заштите од
самовоље осталих магистрата. Патрицији нису могли бити бирани за народне трибуне.
Октавијан никад није био биран за народног трибуна, већ је имао трибунска овлашћења.
Тит Ливије и Дионисије из Халикарнаса кажу да су изабрана прво 2, па су изабрана
још тројица. Број од 5 народних трибуна упоређује се са пет класа Сервија Тулија. Диодор
са Сицилије каже да су изабрана 4 народна трибуна и упоређује се са четири трибе. Цицерон
и Пизон су наводили 2 народна трибуна. Године 457. пре нове ере број народних трибуна
достигао је број десет. Диодор са Сицилије пише да су први пут у Риму бирана 4 народна
трибуна 471. године пре нове ере.

Аграрни закон Спурија Касија

Подела државне земље била је у рукама патриција. Плебејци су почели да траже да се

државна земља подели на парцеле и да постане власништво римских грађана. Спурије
Касије је 486. године пре нове био конзул и предложио је да се половина земље која је
освојена од Херник(ц)а да плебејцима, а друга половина Латинима. Предложио је да им се
подели бесплатно жито са Сицилије. Сам предлог је анахронизам. Може се поредити са
аграрним законима и делатностима браће Грах. Данас се сматра да је Спурије Касије
предложио аграрни закон који се тицао расподеле државне земље, али нису познате његове
одредбе.

Публилијев закон из 471. године пре нове ере

Публилије је био народни трибун. Он је предложио да се трибуни бирају на

трибунским комицијама. До тада су народне трибуне бирале куријатске комиције. Од 471.
године пре нове ере народни трибуни се не бирају у трибунским комицијама, већ су бирани
на CONCILIUM PLEBIS и од те године је CONCILIUM PLEBIS организована по трибама.

21
 Закони XII таблица и друга сецесија плебејаца
Самовоља магистрата и конзула су их притискали. Плебејци су зато тражили
кодификацију права. Резултат борбе јесу ЗАКОНИ ДВАНАЕСТ ТАБЛИЦА. Гај Теренције
Харса-пионир (пет људи у реферату). У модерној историографији сматра се да ту његову
комисију треба да чине плебејци. Тит Ливије наводи да су трибуни одустали 454. године пре
нове ере јер се плебејски закони не одобравају- plebeie leges. Послата комисија у Атину11.
Овај податак већина одбацује, јер би се упознали са Перикловим уређењем, а не са
Солоновим донетим 594. године пре нове ере. Објаснити утицај грчких закона: колоније у
јужној Италији и на Сицилији. POENA je исто што и казна. Законодавци из јужне Италије
били су:
- Залеук, законодавац Локриде Епизефирске средином VII века пре нове ере.
- Харонда, донео законе у Катану и Региј VI век пре нове ере.
Прву комисију чинили су само патрицији и требало је да се изабере 10 људи, без
права апела. Магистрати су абдицирали 451. године пре нове ере. Власт је пренета са
магистрата на децемвире. О овоме говори Цицерон, а може се наћи и у fastima. Њихова
титула је decemviri consulari imperio legibus scribundis (децемвири са конзулском влашћу који
треба да донесу законе). Ово потврђује Цицерон у свом делу ''De Republica''. Ливије наводи
Тита Генуција (они су плебејски род). Објаснити ову појаву: патрицији су прелазили у
плебејски род да би били бирани за трибуне и то се зове transitio ad plebem. Диодор са
Сицилије уместо Генуција наводи Тита Минуција.
Резултат рада прве комисије је следећи: донели су законе десет таблица који су били
извор приватног и јавног права. Одлучено је да се за 450. годину пре нове ере изабере друга
комисија. За тројицу кажу да су плебејци, а за двојицу знамо на основу гентилних имена.
Претпоставља се да су плебејци још Марко Рабулеј- био је народни трибун, и Антоније
Меренда. Истицао се Апије Клаудије се истицао и био је и у првој и у другој комисији.
Други децемвири: истиче се самовоља и сличност са краљевском влашћу. Нису
сазивали центуријатске комиције, свако од њих имао је у пратњи 12 ликтора, укинули су
право апела, пресуде су доносили код својих кућа, укинули су трибунску власт или они нису
били бирани. Донеле су две таблице закона које су проглашене касније. Цицерон их зове
«неправедни закони».
Прва и друга комисија биране су привремено. Друга се извитоперила. Ливије за
децемвире каже магистратуре. Појава плебејских имена у другој комисији указује да је друга
комисија била досутпна и плебејцима. Плебејци су се побунили због самовоље децемвира.
Дошло је до друге сецесије. Прво су били на Авентину, а потом на Светом брду. Ратовали су
против Сабињана и Еква. Плебејци су тражили:
1. Обнову тирбунске власти.
2. Обнову права апела.
3. Да им се предају децемвири.
Са плебејцима су преговарали Валерије и Хорације. Врховни свештеник је сазвао
народну скупштину. Изабрани су народни трибуни. Изнели су предлог да се изаберу
конзули. Валерије и Хорације су били конзули 449. године пре нове ере. Тит Ливије каже да
су сазване комиције, то је била concilia plebis.
Донета су три закона и то:
1. Одлуке concilia plebis важе за цео народ. (Закон Лицинија и Секстија донет је у
плебејским скупштинама. Канулејев закон о браку. Овим законом из 449. године пре новер
ере значи да одлуке свих? скупштина по трибама имају снагу закона уз auctoritas patrum од
11
Овај део погледати у реферату који носи назив ''Закони дванаест таблица''.

22
 Сената. Значај овог закона се огледа у томе што су народни трибуни добили могућност да
предлажу законе; а плебејци да њихове скупштине доносе законе уз одобрење Сената.
2. Обновљено је право апела. Ниједна магистратура не може да се бира без права апела.
Ово за диктатора није важило. Овај закон се појављује три пута. Публикола- један од
оснивача Републике 509. године пре нове ере ius provocationis. Обновљен је 449. и 300.
године пре нове ере.
3. Успостављена је неповредивост народних трибуна и она је потврђена законом .
Неповредивост више се не заснива на lex sacrata, већ на правном закону.
Плебејска божанства: Церера, Либеро и Либера. Увели праксу за одлуке. Потврђени закони
XII таблица.

Завршетак борбе патриција и плебејаца

23
 Канулејеви12 закони

1. Склапање бракова између патриција и плебејаца. Проблем је што закони дванаест

таблица забрањују брак између патриција и плебејаца и то XI таблица. Питање је да ли су
они били пуноважни. Деца из таквих бракова нису имала право наслеђивања имовине оца,
нису улазила у патрицијске родове. Машкин каже да су потврдили старинску праксу.
Сматра се да су ти бракови пре 445. године пре нове ере били пуноважни, а забрана из 450.
године пре нове ере имала је улогу затварања патрицијата.
2. Да се за конзуле бирају плебејци, али није прошао. Патрицији у првој години Републике
нису имали пресудну улогу у вођењу државе. Постоје плебејска имена у fastima конзула.
TRIBUNI MILITUM CONSULARI IMPERIUM- погледати у реферату.
Тит Ливије наводи да је Рим заратио на 3 односно 4 стране: против Еква, Волска,
Ардеја и Веја. Конзули нису могли да ратују на оволико страна истовремено. Теорија: ова
магистратура у првој години није била доступна плебејцима. До 400. године пре нове ере
Ливије каже да су ову службу могли да врше само патрицији. Први плебејац Публије
Лициније Калво. Ономастички материјал на fastima каже да је магистратура била доступна и
плебејцима. Бирани су до 367. године пре нове ере. Нису бирани сваке године, јер су се
смењивали са конзулима. Бирани су 51 пут.

Закони Лицинија и Секстија

Предложили су 3 закона 376. године пре нове ере и борба за ове законе је трајала 10
годинај. Патрицији су попустили 367. године пре новер ере. Било је предложено:
1. Да се конзули бирају из редова плебејаца
2. Да се највише може окупирати 500 југера земље
3. Да се ограничи дуг тј. да се скину камате и да остане главница која би се
враћала 3 године у једнаким ратама. Ово је први покушај да се олакша
положај дужника.
Што се тиче првог предлога овог закона, први конзул који је био плебејац звао се
Секстије 367./6. године пре нове ере. У капитолским фастима стоји уз његово име: primus ex
plebe- тј. први од плебејаца. Између 366. и 342. године пре нове ере било је случајева да су
оба конзула били патрицији. Плебејцима је било омогућено да буду конзули.
Други предлог је изазвао дискусију у науци. Да ли је то ограничење износило тачно
500 југера или не? Вероватно мање. Ово ограничење преузето је од Тиберија Граха. Сумњало
се у историчност овог закона. Овај је закон вероватно предвиђао само ограничење
величине земље, а не одузимање и поделу вишка земље као код Граха. Од 486. године
пре нове ере први је покренуо Касије, 500 југера по глави породице. Претор- судство; едили-
била су прикључена 2 плебејска едила и да се мењају на дужности. Колегијум од 4 едила.

Генуцијеви закони

12
Канулеј је био народни трибун 445. године пре нове ере.

24
1. Укидање камате на дуг.
2. Оба конзула су могла бити бирана из редова плебејаца. Посведочено тек 172. године
пре нове ере. Овим законом допуштено је да један конзул обавезно мора бити плебејац.
3. Мора да прође 10 година да би могло да дође до понављања једне те исте
магистратуре. Овај закон је донет да власт не би била концентрисана у ограниченом броју
породица.

Публилијеви закони

Публилије је био конзул и диктатор 339. године пре нове ере.

1. Један од цензора је морао бити плебејац. Ова магистратура била је отворена за плебејце.
2. Овим законом одлуке плебејских скупштина добиле су снагу закона, без одобрења
Сената.
Поставља се сада логично питање: да ли је улога Сената умањена или увећана?

Петелијев закон

Петелијев закон донет је 326. године пре нове ере, а по Варону 313. године пре нове ере.
1. Овим законом укинуто је ропство за дуг. Укинуто је дужничко ропство тј. било је
забрањено. Солон је укинуо ропство у Атини.
2. Други закон је да дужници одговарају својом имовином, а не телом (слободом).

Хортензијев закон

Године 287. пре нове ере дошло је до треће сецесије плебејаца на Јаникул. Њих је
вратио диктатор Хортензије.
Lex Hortensia lata est
qua cautum est ut plebiscita
universum populum tenerent13.
1. Хортензијев закон је предвидео да одлуке плебејских скупштина важе за цео народ. Ово је
трећи пут да се један те исти закон појављује. Године 367. пре нове ере, пре него што је
усвојен предлог да конзулство буде доступно плебејцима.
2. Усвојен је закон да се број свештеника који чувају Сибилине књиге повећа са 2 на 10 и да 5
буду плебејци.

Закон Гнеја и Квинта Огулнија

Овај закон потиче из 300. године пре нове ере. Браћа Гнеј и Квинт Огулније су били
народни трибуни. Предложили су закон да се број pontifika повећа са 4 на 8; и број augura
са 4 на 9. Да буду бирани из редова плебејаца.

Уређење римске републике

13
Gaius, Institutiones I 1,3 (римски правник из II века пре нове ере).

25
 Римски устав је мешани: конзули представљају монархистички елемент; Сенат
аристократски елемент, а комиције представљају демократски елемент. У време Пунских
ратова, римски устав је достигао свој најсавршенији облик (после битке код Кане 216. године
пре нове ере).
Магистратуре се деле на редовне и ванредне.

Редовне магистратуре су:

 Конзул
 Претор
 Квестор
 Едил
 Народни трибун
 Цензор
Ванредне магистратуре су:
 Диктатор
 Војни трибун са конзулском влашћу
 Децемвир
 Интерекс
 Magister equitum.
Магистратуре се такође деле и на: MAIORES и MINORES. У римско доба, magistrati
maiores су сви они који имају право на AUSPICIA MAXIMA: конзул, претор, диктатор,
цензор, magister equitum. Остали су magistrates minores. Модерна историографија има
другачије мишљење да у magister maiores спадају (конзули, квестри, претори), тј. сви они
који су након магистратуре улазили у Сенат.
Магистратуре могу да се деле и на оне које имају, (конзул,претор и диктатор) и оне
без њега (цензор, квестор, народни трибуни, едили).
Такође се деле и на курулне и на оне које нису курулне тј. на оне које имају права на
sella curulis и оне без тог права. У курулне магистратуре спадају: конул, курулни едили,
претор, цензор, диктатор. Остали немају право на sella curulis. Међутим, најзначајнија подела
је она са IMPERIUM и SINE IMPERIUM.
Битно је поменути и знаке достојанства:
1. Ликтори, (ван Рима остављају своје секире). Право на ликторе имају: конзул, претор,
диктатор. Њихов симбол јесте fasces и то значи да држава има право да кажњава
преступнике.
2. Тога обрубљена пурпуром.
Магистрат се бира на једну годину, изузев цензора и диктатора (највише шест
месеци). Постоји једна могућност, а то је PROROGATIO IMPERII, продужење imperium-a.
Као пример можемо навести Квинт Публилија Филона (да би завршио опсаду Напуља). Овај
податак преноси Тит Ливије и конзлски фасти. Primus pro consule: неко није био магистрат,
али има овлашћења као да је био магистрат. Власт се обично продужавала на једну годину
или краће. Сенат одлучује за продужење власти, а понекад и комиције. Колегијалиност и
време ограниченог владања спречавају узурпацију власти. Магистраги не примају плату.
Магистратуре се нису могле прескакати. Постојао је тзв. CERTUS ORDO MAGISTRATUM
или CURSUS HONORUM- редослед магистратура. Утврђен је lex Villia annalis донет 180.
године пре нове ере, који предвиђа тачан редослед магистратура, време које мора да прође
између две магистратуре, а то је 2 године.

26
 Пример CURSUS HONORUM-а: квестор, едил или народни трибун, претор и конзул.
Могао се прескочити едилитет уколико је тај човек био народни трибун. Потребно је да
прође 10 година да би се бирали за исту магистратуру. Да би се дошло до квестуре човек
мора да има 28 година, јер се пре тога морала служити војска 10 година. У војну службу се
иде са најмање 17 година. Магистрати имају двојаку власт: potestas, али немају сви
imperium. Potestas подразумева: право на ауспиције у граду (auspicia urbana), право
издавања едикта (ius edicendi), право изрицања казни (новчана глоба, шибање или затвор),
право сазивања Сената (ius cum patribus agendi). Potestas се не може тачно дефинисати. То
је власт која омогућава магистратима да врше административне функције.
Imperium подразумева: право заповедања војском (регрутовање, подела плена...),
потпуну кривичну и грађанску јурисдикцију које подразумева право изрицања казне (ius
coercitionis), право привођења оптужених и њихово хапшење, право сазивања
центуријатских комиција (зато што су центуријатске комиције изворне војне скупштине).
Постоји разлика imperium-а у Риму и ван његових граница.

Конзули

Конзули се бирају на центуријатским комицијама којима председавају конзули.

Конзулима imperium додељује куријатска комиција (lex curiate de imperio). Када је
местоједног конзула упражњено правило је да онај конзул који је остао именује новог колегу
до истека мандата и то је consul suffectus. Уколико оба конузла погину именује се интеррекс
који сазива центуријатску комицију где се бирају конзули. Они су од 220. године пре нове
ере ступали на дужност 1. марта, а тек од 153. године пре нове ере ступају на дужност 1.
јануара.
Конзули имају два типа овлашћења: DOMI у самом Риму и MILITAE ван Рима.
Његову власт у Риму ограничава ius provocationis- право жалбе на одлуке, право интерцесије
народних трибуна. Власт конзла ван Рима је неограничена.
Овлашћења конзула у Риму:
 Сазивају Сенат
 Износе важна питања на дискусију
 Уводе инострана посланства и Сенат
 Брину се о спровођењу сенатских одлука
 Могу да сазивају центуријатске и трибутске комиције и да им председавају и да предлажу
законе (lex rogare).
 Имају верске дужности: право на градске ауспиције, приношење жртава и у граду и на
ратишту, посвећивање храмова.
Овлашћења конзула ван града Рима:
 Предводе војску
 Врше регрутовање војника
 Одређују величину савезничких трупа
 Постављају војне трибуне
 Кажњавају војнике који су учинили преступ
 До 207. године пре нове ере они су именовали војне трибуне, а од 207. године пре нове
ере то чине центуријатске комиције.
 У најраније време имали су право да склапају мировни уговор. Пример: друга половина
IV века пре нове ере у Самнитском рату (Каудински кланац). Овај случај је утицао на
појаву праксе.
 Они бране Италију од упада непријатеља и одржавају мир у њеним границама.

27
 Претори

Претори се бирају од 36614. године пре нове ере. У почетку је био само један претор, а
од 242. године пре нове ере бирају се два претора. Након тога бира се четири па шест па осам
са ширењем дружаве тј. са оснивањем провинција. Бирају их центуријатске комиције. Они за
разлику од конзула имају imperium minus.
Овлашћења претора су следећа:
 Судке дужности са конзула су пренете на претора.
 Градски претор (pretor urbanus) задужен је за спорове између римских грађана
 Pretor peregrinus задужен је за спорове између римских грађана и странаца, као и између
странаца.
 Огранизовали су суђењи и парнице и именовали су судије.
 Претори сазивају комиције и Сенат
 Заповедају војском
 Управљају провинцијом
Када ступе на дужност доносе edictum perpetuum тзв. вечни едикт. Едикт ће бити
поштован докле траје њихова дужност. Садржи законске одредбе и процедуре по којима ће
се водити током мандата. Обичај да се преузимају едикти претходних претора и да се
допуњавају.

Цензори

Цензори се бирају од 443. године пре нове ере, а плебејцима је ова магистратура била
доступна од 351. године пре нове ере. Закон Публилија Филона из 339. године пре нове ере
наводи да обавезно један цензор мора бити плебејац. Од 434. године пре нове ере цензори
врше функцију 1.5 година. Цензоре бирају центуријатске комиције и добијају власт (lex
centuriata de potestate censoria). Ако један од цензора умри и други подноси оставку. За
цензоре су бирани бивши конзули (који су прошли cursus honorum). Цензор је била
најугледнија магистратура (Апије Клаудије 312. године пре нове ере).
Дужности цензора:
 Вршили су попис становништва.
 Пописивали су имовину због висине пореза- tributum.
 Делили су их на трибе, центурије и на класе (шта год то значило)?
 Бринули су о моралу (cura morum).
 Могли су да одузму гласачко право, да пребаце грађане из градске у сеоску трибу. Могли
су да их пребаце из једне у другу класу. Ово је била казна за кршење римских обичаја
(cura morum/regimen morum).
 Сазивали су све грађане на Марсовом пољу.
 Састављали су спискове витезова- Recognitio equitum. Ко су били ти витезови? Они су
били најбогатији и најутицајнији, држава им одржава коње.
 Састављали су спискове сенатора (lex Ovinia 312. године пре нове ере). Та функција се
зове lectio senatus. Могли су да избаце из списка сенаторе, као на пример Салустије
Приск).
 Што се тиче финансијских послова: одређивали су висине царина, могли су да дају
функцију(шта год то значило) у закуп, коришћење рудника, обнова грађевина и зграда и
давали су у закуп ager publicus.
14
Погледати у реферат.

28
 Едили

Едили постоје још од времена оснивања Републике и били су помоћници народних

трибуна. Од 366. године пре нове ере бирана су 2 курулна едила. Плебејцима је отворено ово
место, тако да се број едила повећао на 4.

Дужности едила:
 Надзор реда и мира у Риму
 Надгледали су тржнице и исхрану града.
 Надгледали су изградњу и обнову храмова, мостова и аквадукта. Ове три дужности
спадају у тзв. cura urbis.
 Брига о исхрани је cura annanae (брину о снабдевању Рима житом).
 Бринули су се о организовању игара- cura ludorum. У почетку старали су се за плебејске
игре- ludi plebis и ludi cerales (богиња житница и плебејско божанство. Касније то постаје
ludi Romani (Magni).
 Имали су и судске функције: решавали су спорове између самих трговаца, као и између
трговаца и купаца.
Квестори

Квестори постоје од почетка Републике. Постојали су QUAESTORES PARICIDII

који су вршили истрагу убиства. У доба краљева именовао их је сам краљ, а у доба
Републике именовао их је конзул. Губе се у II веку пре нове ере. А од 447. године пре нове
ере, квестори се бирају од стране трибутских комиција. Од 421. године пре нове ере
плебејцима је доступно ово место. На почетку је било 2 квестора. Број се повећавао, тако да
је 421. године пре нове ере уведено још 2 квестора (укупно их је 4). Прављена је разлика
међу њима. Наиме, 2 су пратила конзула у рату, а друга двојица остају у Риму. Од 267.
године пре нове ере бирају се још 4 квестора, те их сада има 8. Имали су канцеларије у
Италији. Један је био у Ариминуму, један у Калесу, један у Остији, а за четвртог се не зна где
је био. За њихове дужности се не зна много. Заступали су финансијске интересе Рима у
договору са свезницима. Повећање броја квестора је повезано са настанком провинција. У
време Суле било је 20 квестораа, а код Цезара је било 40 квестора.
Овлашћења квестора у Риму:
 Управљали су државном благајном (приходима и расходима државе). Државна благајна
звала се AERARIUM SATURNI.
 Старали су се о државном архиву.
Овлашћења квестора ван Рима тј. квестори који прате конзуле:
 Брину о ратним трошковима
 Расходима за војску (војничке плате) и о подели плена. Тацит у «Аналима» наводи да
градски квестори у провинцијама скупљају порезе и царине и прате намесника
провинције.

Народни трибуни

Диктатор је биран у ванредним ситуацијама и временски је ограничена на 6 месеци.

Први диктатор је био Тит Ларгије, изабран је 501. године пре нове ере због опасности од
Сабињана и Латина. Сенат одлучује да ли треба именовати диктатора, конзули га именују и
бирају између бивших конзула, бивших цензора или бивших диктатора. Фабије (који?) је био

29
диктатор и изабран је у трибутским комицијама 217. године пре нове ере. Диктатор има сву
власт над осталим магистратима.
Задужења диктатора: да води рат, да заповеда у рату (belli gerundi causa) rei
gerundae causa. Да заврше важан задатак на пример ако настане глад. Да утишају унутрашње
немире као што је било у случају Квинта Хортензија. Диктатура се као магистратура
изгубила 202. године пре нове ере. Последњи диктатор био је Гај Сервилије који је изабран
да одржи изборе. Тако је било све до Суле 82. године пре нове ере. Његова диктатура се
разликује од ове магистратуре.
Сенат

Овлашћења Сената:
 Спољна политика: примају страна посланства и шаљу своје посланике, додељују
странцима amicus populi Romani. Сенат одређује управнике провинција и одлучује да ли
ће оне бити преторске или конзулске. Одређују број војника у датој провинцији.
 Финансије: контролише све државне расходе и приходе, одобравају конзулима трошкове
за ратне походе, склапање мира и објављивање рата, одређивање броја свезничких
војника, дају сагласност за исплаћивање војске. Сенат одлучује да ли ће се магистрату
продужити власт. Такође, одобравају тријумф.
 Религија: Сенат саветује магистрате приликом увођења нових култова у римску
религију, али исто тако могу и да забране (забранили су 186. године пре нове ере Баков
култ).
Senatus consultum (одлука Сената) није закон, али се поштује.

Комиције
Постоји четири комиције и то су:

1. Куријатске комиције.
Куријатске комиције сазива Pontifex Maximus. Магистрати их сазивају у једином
случају када дају imperium магистратима: конзулу, претору и диктатору. У њихову дужност
спада отварање и читање тестамента, избор свештеника. Изгубиле су значај који су имале у
доба краљева. Сада се састаје 30 ликтора као симбол 30 курија тј. један представља једну
курију.
2. Центуријатске комиције.
До 241. године пре нове ере гласало је 18 центурија коњаника и прва класа, а од ове
године коњаници су изгубили право. Одређује се жребом (шта се одређује жребом?).
Надлежности центуријатских комиција су следеће: доносе коначну одлуку о објави рата и
склапању мира. Бирају: магистрате: конзуле, преторе и цензоре. Могу да доносе законе.
Имају и судске функције уколико је у питању велеиздаја. Одлучују о смртној казни.
3. Трибутске комиције.
Основане су 449. године пре нове ере. У трибутске комиције улази читав римси народ,
а у concilia plebis улазе само плебејци. Једна триба има један глас. Надлежности трибутских
комиција: бирање нижих магистрата: квестора и курулних едила. Могу да доносе законе. Од
339. године пре нове ере одлуке трибутских комиција не мора да потврди Сенат.
4. Concilia plebis ili (comitia plebis tributa).
Овлашћења concilia plebis су: бирају плебејске магистрате. Имају судска овлашћења,
доносе законе. Од 287. године пре нове ере њиховим одлукама није потребна потврда
Сената.

30
 Рим и суседи у V веку пре нове ере
Порсена је био краљ Клузија иначе средиште Етрурије. Питање је да ли је био стварно
краљ Клузија. Плиније Млађи наводи да је он био краљ Волсинија (такође етрурски град). У
модерној историографији једни сматрају да он не може бити краљ Клузија, јер је овај град
био превише далеко од Рима. Једни сматрају да је био краљ Веја (изведен закључак по
податку да Римљани морају да врате територију Веја). Научник Корнел у свом делу « The
Beginning of Rome»15, даје италијански термин кондотјеро= војвода, војсковођа (људи који
су ратовали на рачун других италијанских градова у средњем веку). Војска је била приватна:
постојали су клијентни-SODALES (Тарквиније Старији, Мастарна).
Порсена је одлучио да помогне Тарквинију јер је желео да врати краљевску власта
Тарквинију Охолом, који је био етрурског порекла. Хтео је да држи Рим под својим утицајем
тј. да влада Римом. Порсена је можда збацио Тарквинија 16. Порсена је стигао до Јаникула.
Тацит у «Историјама» наводи да је освојио Рим ''Porsena dedita urbe'', а Плиније у «Историји
природе» наводи да су Римљани са Порсеном склопили уговор да гвожђе могу да употребе
за обраду земље.
Поставља се питање зашто су настале легенде? Вероватно да би се прикрила
чињеница да је Рим освојен од стране Порсене. Порсена је потом послао сина на Арицију.
Аристодем је помогао Арнусу (погледати реферат). Пошто је освојио Рим, Посрсена је желео
да прошири власт и на Лацијум ка југу. Због тога је ратовао против Ариције 506. или 504.
године пре нове ере.
Дошло је до сукоба са Латинима. Према Ливију, Латине је подстакао на побуну
Октавије Мамилије из Тускулума. Зашто су се Латини уопште одлучили да ратују? Рачунали
су да ће моћи да се изборе са Римом, којег је ослабио напад Порсене. Друго мишљење је да
су Римљани због хегемоније заратили са Латинима. Ово је било 501. године пре нове ере.
Пренесте су се одметнуле од Латина и прешле на страну Рима. Ово је био повод за рат.
Одиграла се битка код Регилског језера, које се налазило на територију Тускулума. Битка се
прихвата као историјска чињеница, а Ливијев исказ се одбацује. Значај битке је преувеличан.
Друга верзија из 496. године пре нове ере следи Дионисије из Халикарнаса, али и
тријумфални фасти наводе тријумф Аулија Постумија у 257.-му годину од оснивања Рима.
Склопљен је уговор Foedus Cassianum. Зашто је уопште дошло до скалпања овог
уговора? Обе стране биле су ослабљене. Претила им је подједнака опасност од Волска, Еква
и Сабињана. Текст уговора био је урезан на бронзаном стубу (стајало је име Спурија Касија
који је тада био конзул).
Услови овог мира тј. Foedus Cassianum-а:
1. Трба да се међусобно помажу у рату.
2. Уговор је требао да траје вечито (докле год буде било неба и земље).
3. Плен ће делити на два једнака дела.
4. Уколико настану спорови око приватног уговора, биће решавани у року од 10 дана на
територији на којој је уговор и склопљен.
5. Овај мировни уговор могао је да се мења уколико слажу обе стране.

15
Појаснити какве везе има то са Порсеном.
16
Тарквиније Охоли је био таст Октавија Мамилија, а Тарквиније је умро у Кумама код Аристодема (ово су
Порсенини непријатељи).

31
6.Неће међусобно ратовати.
На основу познијих извора савезничке трупе (погледати у реферату). Римљани и
Латини били су равноправни. Ливије и Цицерон овај уговор датују у 493. годину пре нове
ере. Белох је сматрао да је склопљен 358. године пре нове ере. Његово мишљење је
неприхватљиво, јер се заснива на Ливијевом податку да је те године савез обновљен између
Римљана и Латина. Неки га датујујош касније у 338. годину пре нове ере. Латнински рат-
латниски савез више не постоји. Прихвата се традиционално датовање.
Извор за латински савез се сачувао у фрагменту у Катоновим «Origines». Натпис
сведочи о оснивању Дијаниног светилишта код Ариције, које је требало да замени Дијанино
светилиште на Авентину. Натпис потврђује да је на челу савеза стајао Тускулум. Сматра се
да је диктатор Левије био магистрат који је стајао на челу Латинског савеза. Претпоставља се
да је Октавије Мамилије био dictator latinus и вођа савезника. Године 486. пре нове ере
Римљани су склопили савез са Херницима, под истим условима као и Касијев. Центар
Херника био је град Анагнија. Ратовали су са Еквима и Волсцима. Волсци су првобитно
живели у горњем току реке Лирис и Фуцинског језера. Сматра се да су их сабелска племена
потиснула ка Лацијуму. Почели су почетком века пре нове ере да упадају у Лацијум са југа и
освојили су Велитре (главно упориште Волска у Лацијуму). Римљани и Латини, оснивајући
заједничке колоније покушавали су да зауставе продор у Лацијум. Гнеј Марције Кориолан се
истакао у опсади града Кориоли. Римљани су освојили Кориоле 493. године пре нове ере. Не
зна се тачно где се налазио овај град. Кориолан се вратио до Рима 489/488. године пре нове
ере са војском Волска. Поред њега командовао је Атије Тулије. Освојили су низ латинских
градова и стигли су до Рима. Пустошио је римска поља, нарочито плебејска или зато што је
хтео да посвађа плебејце и патриције или да се освети плебејцима. О посланицима погледати
у реферату. Кориолан се не помиње у фастима. Марцији у доба републике нису били
плебејски род. Можда је легендарна личност. Могуће је да је неки римски патрициј прешао
на страну Волска и ратовао против Рима. Можда је ово послужило као основ за легенду о
Кориолану. Прича чува успомену на време када су Волсци прегазили јужни део Лацијума и
били опасност за Рим.
Луције Квинције Цинцинат, диктатор 458. године пре нове ере. Те године Екви су
раскинули уговор који успоставили претходне године и почели су да пљачкају територију
Лацијума и стигли су до Тускулума. Утврдили су се на Алгиду (превој на Албанским
планинама). Римљани су послали на два фронта своје конзуле. Један је ратовао против
Сабињана, а други против Еква. Цинцинат је именован за диктатора, јер је римски логор био
опкољен. Поставља се питање да ли је Цинцинат историјска личност? Јесте за разлику од
Кориолана. Квинкцији су род који су играли значајну улогу у животу римске републике у
овом периоду. Победа на Алгиду није била толико велика и значајна. Зашто? Зато што је
сукоб настављен одмах следеће године ( 457. и 455. године пре нове ере). На Алгиду
одиграла се друга битка 17. јуна 431. године пре нове ере. Ово знамо на основу Овидијевих 17
фаста. Ти фасти представљају календар у стиховима.

17
Овидије је живео у време Октавијана.

32
 Рим и Веји
Веји су етрурски град који се налази 16 km од Рима, на десној обали Тибра.
Археолошка истраживања показала су да су они у VI веку пре нове ере били развијен град.
Скулптура из Веја «Аполон из Веја» приписује се Вулки. Територија града била је
испресецана каналима за исушивање земљишта (CONICULI). Ово показује да је био висок
степен развијености пољопривреде. Пронађени су трагови путева из VII/VI века пре нове ере,
што доказује и развој трговине са другим заједницама.
За време Ромула почео је рат против Веја. Вејани су морали да уступе део територије.
Ратови поротив Веја вођени су у доба краљева. Зашто су они ратовали? Ратовали су због
солана, а и било је значајно ко ће контролисати пут дуж Тибра у унутрашњост тзв. «Пут
соли». Вођена су три велика рата против Вејана.
Први рат трајао је 482-474 године пре нове ере. Повод за овај рат били су
пљачкашки походи Вејана на римску територију. Вејани су обезбедили помоћ других
етрурских градова. Огромна улога у овом рату припала је Фабијевцима. Поставља се питање
зашто су Фабијевци ратовали сами? Рим је тада упоредо ратовао са Еквима и Волсцима.
Фабијевци су плаћали ратне трошкове из свог џепа. Фабијевци су се утврдили на Кремери
(речица која је представљала границу између Рима и Веја). У близини се налазио град
Фидене. На Кремери су се одиграле две битке. У првој су победили Римљани, а у другој су
Фабијевци упали у замку (погледати реферат). Преживео је само један дечак да настави род
Фабијеваца. Ово подсећа на битку код Термопила. Неки су ово одбацивали као неисторијски
догађај, али требало би га прихватити као истријски. Диодор са Сицилије каже да су у боју
на Кремери, Римљани поражени, много их је изгинуло као и 300 Фабијеваца. Нелогично је да
је само један дечак преживео. По Диодору учествовала је римска војска, али и Фабијевци
који су претрпели велике губитке. Овај податак подупиру фасти 485-479 године пре новер
ере; где се после 479. године пре нове ере Фабијевци губе из фаста и поново се појављују
467. године пре нове ере. Закључак је да су Фабијевци претрпели велике губитке и да се зато
губе из фаста. Након овога дошло је до опседања Рима. Непријатељи су стигли до Јаникула.
Ова прича је настала по угледу на Порсенино освајање Јаникула. Мир је склопљен 474.
године пре нове ере на 40 година. Вејани су по овом уговору били обавезни да дају годишњи
данак Римљанима као и жито. Поставља се питање зашто је римска традиција приписивала
велику улогу Фабијеваца у овом рату? Да се покаже да је овај род познат од старине. Да би
се величао род Фабијеваца. Фабијевци су можда, заиста одиграли велику улогу у овом рату.
Њихови поседи су лежали баш на Кремери. Знамо да је та територија била обухваћена
трибом Fabie.
Други рат трајао је 437-435 године пре нове ере. Ратовало се око града Фидене. Обе
стране су биле заинтересоване да га конторлишу, јер се налазио на самој граници. Рат је
избио пошто су Фидене прешле Вејанима. Краљ Веја Ларс Толумније је наредио да се побију
римски изасланици који су били послати из Риам да утврде зашто су Фидене прешле
Вејанима. Римљани су објавили рат Вејанима. Најчувенија епизода из овог рата била је када
је Аул Корнелије Кос однео победу у боју против Ларса Толумнија. Његово оружје је
посветио Јупитеру Феретрију. О овом догађају је сведочио натпис на ланеном оклопу. Рат је
завршен падом Фидене тј. била је освојена од стране Римљана.
Трећи рати трајао је 406-396 године пре нове ере. Истекло је примирје. Римљани су
послали своје изасланике да обнове примирје са Вејима. Римљани су од Веја тражили
територију коју су им ови одузели. Вејани су запретили да ће их убити уколико не оду.
Римљани су им објавили рат. Веји су затражили помоћ од осталих етрурских градова. Ти
градови нису донели никакву одлуку тј. нису им пошли у помоћ. Разматрали су могућност
објављивања општег рата Риму. Први пут су Веји затражили помоћ 405. године пре нове ере,
а други пут 403.године пре нове ере. Тада им градови нису пружили помоћ јер су Веји

33
изабрали краља. Трећи пут су затражили помоћ 396. године пре нове ере, али и тада су били
одбијени јер је етрурским градовима претила опасност од Гала. Вејанима су помогла само 3
етрурска града: Тарквинији, Капела и Фалерији. Цере су изгледа биле на римској страни.
Освајање града (прокопан тунел) погледати у реферату. Дошли су до храма Јуноне. Јуноним
кип је пренет у Рим. Веји су освојени 396. године пре нове ере. Опсада Веја трајала је 10
година. Освајање треба приписати Фурију Камилу који је био диктатор. Ово се може
упоредити са десетогодишњом опсадом Троје. Копање пролаза испод бедема може се
повезати са каналима који су били копани за исушивање земљишта (locus comunis). Фидене
су освојене прокопавањем тунела испод земље. Ова прича је прожета многим легендама.
Након овог рата Вејани су продани у ропство, а што се тиче градске територије: један део
земље постао је ager publicus, а други део је подељен римским грађанима и основане су 4
нове трибе. Територија Веја је укључена у територију римске државе. Диодор са Сицилије
каже да су од 1/10 ратног плена направили златну посуду и посветили је богу Аполону у
Делфима. Ова посуда чувала се у Масилији.

34
 Галска најезда
Постоје два датума освајања Рима од стране Гала. По Ливију 390. године пре нове ере
које је засновано на Вароновим подацима, а Полибије наводи 387.-у годину пре нове ере и
њега следи Диодор са Сицилије.
Сматра се да су се Гали доселили у северну Италију (Цисалпинску Галију тј.
Овострану Галију) за време Тарквинија Старијег крајем VII и почетком VI века пре нове ере.
Мишљење старијих истраживача је да је сеоба Гала почела крајем V века пре нове ере. Треба
прихватити ранији датум. Сеоба Гала по једној школи почела је 600. године пре нове ере, док
Корнел, Кери и Скалард датују на почетак V века пре нове ере. Зна се да је процес дуго
трајао, а као узрок њиховог насељавања преко Алпа наводи се велика пренасељеност.
Двојица рођака погледати реферат. Херницинска гора налази се у јужној Германији. Помиње
се Сеговез погледати у реферату, подсећа на Етрурце (у Лидији завладала глад). Противник
Ливијеве теорије о насељавању Гала Л. Номо. Ливијева верзија је заснована на Цезаровом
рату. Номо говори да Гали нису били јединствени и да нису могли имати једног краља.
Беловез који је довео Гале, једино су Сенони живели у Италији. Ливије их два пута помињи:
једном да су дошли са Беловезом, а други пут да су се последњи доселили. Корнел истиче да
археолошка налазишта из северне Италије не потврђују, али и не оповргавају Ливијеву
верзију. Гали су временом населили северну Италију коју су пре тога насељавали Етрурци.
Ливије наводи битку код Тицина између Гала и Етрураца. Постоји још извора који говоре о
сукобу Гала и Етрураца: у Болоњи некадашња Felsina или Bononia пронађене су надгробне
стеле где су престављени Етрурци и Гали како ратују. У рушевинама етрурског града код
MARZABOTTO у северној Италији пронађени су остаци келтског оружја. Темељи зграда
били су прекривени слојем пепела: пожар који се повезује са освајањем Гала. Фелсина је
одолевала нападима Гала све до IV века пре нове ере. Део Гала је 391. године пре нове ере
освојио Клузиј. Сенони су напали Клузиј са вођом Бреном, а иначе Сенони су живели уз
обалу Јадранског мора. Ливије каже да је можда било још неких племена. У модерној науци
влада мишљење да су им се придружила племена из Трансалпинске Галије. Зашто су Гали
напали Клузиј? Арунс погледати у реферату, а и због земље. Хтели су да се населе на вишку
земље којом су располагали Клузијци. Највероватније је да су само ишли у пљачку. У
питању је један пљачкашки поход. Корнел наводи: Да су Гали које водио Брен били
најамници на путу у Велику Грчку са намером да приступе неком династу. Јустин Јунијан
(III век нове ере) каже да тиранин Дионисије из Сиракузе, неколико месеци после освајања
Рима узео галске најамнике.
Претпоставка: Гали су се умешали у политичку борбу, и да је једна струја позвала
Гале да би им помогли. Клузијци су могли да рачунају на помоћ од Римљана, јер нису
помагали Вејима. Након завршетка рата, Гали су Римљанима тражили да се предају зато што
је било прекршено међународно право. На центуријатским комицијама изабрани су војни
трибуни са конзулском влашћу. Битка на Алији. Већина Римљана је побегла у Веје. Битка се
одиграла 18. јула и то је био проклет дан у римском календару (DIES ATER). Гали су потом
за три дана напали Рим. Повлачење на Капитол (војници, њихове жене и деца, Сенат).
Плебејци су отишли на Јаникул, а потом су се разбежали по римским градовима. Један део
војске био је у Вејима. Весталке и Flamen Qurinalis су се склонили у Цере. У овоме им је
помогао плебејац Луције Албин. Он је историјска личност и одиграо је неку улогу у
спасавању Рима. Камилова биографија и Албинов елогијум. Каже да је одвео Весталке у
Цере и да је тамо чувао римске светине, а када је град враћен, вратио је Весталке у Рим.
Плутарх у Камиловој биографији а и Аристотел је записао да је Рим спасао Луције. Овог
Луција треба идентификовати са Луцијем Албином. Према традицији Рим су опљачкали и
спалили Гали, осим Капитола. На Форуму и Палатину остао је пепео. Данас постоји друго

35
мишљење. Корнел сматра да тај пожар треба датовати у VI век пре нове ере и да га треба
повезати са немирима пред крај краљевства. Сматра се да су Гали само опљачкали Рим, а да
га нису спалили. Гали су поделили војску на два дела када их је ухватила глад. Један део је
остао да опседа Капитол, а други део је отишао да пљачка. Ти Гали су погинули код Ардеје
где се налазио Камил који је иначе био прогнан из Рима. Римљани који су били у Вејима
ратовали су са Етрурцима, спремали су војску за Рим, тражили су и сагласност Сената.
Одлучено је да се Камил прогласи за диктатора. Гали су се одморили од опсаде. Полибије
наводи да су их из земље из које су дошли, напали Венети. Нису могли да поднесу врућину.
Римљани који су били на Капитолу хтели су да се предају, да Галима плате откуп 1000
златних фунти. Уговор су наводно склопили са нижим магистратима, а Камил је био виши
магистрат. Победио је Гале два пута: једном у Риму, а други пут када су се Гали повлачили у
Галију. Ова верзија о Камоловој интервенцији приликом откупа измишљена је да би се
прикрила околност да су Римљани морали да плате откупнину. Полибије и Аристотел нису
знали за Камила. На ово указују алтернативне верзије враћања злата. По Страбону, Етрурци
су из Цере вратили злато. Светоније у Тиберијевој биографији преноси да се злата докопао
припадник рода Ливија Друза.
Чињенице које се могу издвојити из легенде:
 Гали су осовјили и опљачкали Рим.
 Капитол је остао нетакнут.
 Римљани су откупили слободу.
 Битка на Алији.
Да је галска најезда историјски догађај указује и то да је он посведочен у грчким
изворима. Плиније у «Историји природе» каже да је Теопомп рекао да су Гали освојили
Рим. Теопомп је наследник Тукидида. Аристотел је знао за освајање Рима.

36
 Први Самнитски и Латински рат
Самнити су живели у јужним и централним деловима Апенина. Нису имали државу.
Били су организовани у савез 4 племена. Постојале су мање организације pagus- округ,
кантон. Pagus се састоји од сеоских заједница- vicus. Више vicus-а чинило је pagus. На челу
округа налазио се MEDDISSI (MEDDIX). Функције meddix-a су следеће: заповедао је
војском и имао је судска овлашћења. Окрузи су били груписани у touto (populus). На челу
племенског савеза стајао је MEDDIX TUTICUS. Постојала су 4 племена:
 Хирпини су живели на југу Самнијума.
 Каудини су живели на западу Самнијума.
 Карицини су живели на северу Самнијума.
 Пентри су живели централним и источним деловима Самнијума.
Велики самнитски савез окупљао је ова 4 племена. Центар овог племенског савеза
звао се BOVIANUM VETUS или стари Бовиани.
Римљани су дошли у додир са Самнитима 354. године пре нове ере, када је склопљен
савез између Римљана и Самнита. Савез је склопљен због успешних римских ратова, јер су
Самнити страховали да ће доћи на удар Римљанима. Модерна историографија самтра да је до
савеза дошло услед страха од Гала.
Први Самнитски рат трајаоје 343-341 године пре нове ере. Самнити су ратовали са
Сидицинима (погледати у реферату). Осци су живели у Кампанији, брзо су примили грчке и
етрурске обичаје. У IV веку пре нове ере у северној Кампанији је постојао савез градова са
центром у Капуи са MEDDIX TUTICUS-ом (погледати реферат). Кампанци су се предали
Римљанима тако да је и њихов град и њихова земља постала римска. Сада су Римљани
морали да је бране. Ова предаја на латинском се зове: deditio. Ово је антиципација предаје
Капуе из 211. године пре нове ере, за време Ханибаловог рата. Зашто су Римљани променили
политику према Самнитима? Значајну улогу одиграли су економски разлози. Капуа је врло
богат град. Ово је био главни разлог што су променили политику и кренули против Самнита.
Године 343. пре нове ере било је три битке: у Кампанију (на Гауру)- погледати у
реферату, друга источно од Капуе тј. код Сатикуле, Самнијуму и код Суесуле у Кампанији.
Трећа победа коју су Римљани однели имала је значајне последице у спољно-политичким
односима са другим народима. Латини који су били спремни да се побуне, одустали су од
тога, јер су Римљани победили Самните у овим биткама. Фалисци су склопили мир са
Римљанима, а Картагињани су послали посланство. Рат је и даље трајао. У другој години
дошло је до побуне римске војске. Поствља се питање зашто су Самнити тражили мир 341.
године пре нове ере? Тражили су од Римљана да склопе мир и да им дозволе да ратују са
Сидицинима. Тражили су право да ратују са Сидицинима, јер ови нису били римски
савезници. Сенат је прихватио захтеве. Обновљен је савез са Самнитима. Римљани су се
повукли са самнитске територије. Самнити су им дали плату за једну годину и намирнице за
три месеца. Зашто су Самнити тражили мир са Римљанима? У то време јужном Италијом
харао је Архидам III у служби Тарента. Самнити су страховали да ће им напасти територију
и зато су склопили мир са Римљанима.
Неки сматрају да је први самнитски рат неисторијски догађај. Зашто?
1. Диодор који говори о другом самнитском рату не помиње први самнитски рат.
2. Мало је вероватно да би Римљани ратовали против Самнита, а да им прети опасност од
Латина.
3. Промена расположења Кампанаца јер је 341. године пре нове ере обновљен савез са
Самнитима.
Корнел сматра да је први самнитски рат историјски догађај!

37
 Латински рат

Латински рат трајао је 340-338 године пре нове ере.

Године 358. пре нове ере обновљен је уговор између Римљана и Латина. Разлог је тај
што се услови Foedus Cassianum-а више нису поштовали. Латини су били незадовољни
римском политиком, јер је јачање Риме и римске власти у јужној Италији. Незадовољство се
увећало када су Римљани склопили уговор са Картагином 348. године пре нове ере. Римљани
су претендовали да обнове хегемонију у Лацијуму. Јачање Римљана прави је узрок латинског
рата.
Године 349. пре нове ере Римљани су затражили помоћ од Латина за борбу против
Гала и грчких гусара који су угрожавали ушће Тибра. Скупштина латинског савеза је одбила
да им помогне. Како је дошло до избијања рата? Римски Сенат је позвао 10 латинских
првака, да им изнесу захтеве Самнита из 341. године пре нове ере (када су Самнити напали
Сидицине). Латини су предложили Римљанима следеће: да један конзул буде из редова
Латина, а други из редова Римљана; да у Сенату буду подељена места (пола Римљанима, а
пола Латинима) и да се удруже и да чине једну државу. Ови захтеви личе на период
савезничког рата I века пре нове ере. Латини су тражили да буду равноправни са Римљанима.
Римљани су одлучили да објаве рат. У савезу са Латинима били су: Сидицини,
Кампанци и Волсци. На римској страни били су Самнити. Године 340. пре нове ере
Римљани су однели две победе над Латинима у Кампанији. Прва битка одиграла се у
подножју Везува. Пророчанство да ће победити она страна чији се војсковођа буде жртвовао,
и који побије непријатељске војнике. Жртвовао се војсковођа Деције (погледати реферат).
Devotio је саможртвовање, посвећивање. Самнити нису учествовали у борби. Чекали су
исход битке. Латини су се повукли у Весцију. Друга битка у Кампанији вођана је код
Трифанума. У овом боју Римљани су победили. Сматра се да је била само једна битка код
Трифанума, јер капитолски фасти бележе само један тријумфат Манлија Торкавата. После
ове две побуне Латина и Капуе и Привернуму је одузета земља и подељена је плебејцима.
Поштеђени су кампански коњаници (Осци)- аристократија Капуе и добили су римска
грађанска права. Сународници су им морали плаћати 450 денариа. Лауренти су исто
поштеђени. Они су живели јужно од Тибра на обали Тиренског мора. Рат је завршен 338.
године пре нове ере.

Политика Римљана према побеђеним Латинима

Латински градови се могу поделити у три категорије према уговору и статусу.

Римљани су са сваким градом склопили посебан уговор и успели су да их привуку разним
привилегијама.
Једна група градова добила су пуна римска грађанска права:
 Ариција
 Педум
 Велитре- овом граду срушени су бедеми. Сенат у Велитрама је укинут. Сенатори су
пресељени на другу обалу Тибра. На њихвој земљи су насељени колонисти. Остали
становници добили су римска грађанска права.-
 Ланувијум
 Номентум
 Анцијум- овај град је располагао флотом. Морали су да предају флоту и био им је
забрањен излаз на море.
 Тускулум- овај град је задржао римска грађанска права, јер су га стекли 381. године пре
нове ере.

38
 Ови градови постали су део римске територије, али сачували су своје уређење које су
имали до тада. Римљани су давањем грађанских права успели да их чвршће вежу за себе,
спречили су могућност нове побуне. Надокнадили су тако губитке из претходних ратова.
Године 322. пре нове ере уписани су у постојеће трибе.
Градови који су имали CIVITAS SINE SUFFRAGIO (имају право брака и трговине, а
немају право да гласају и да буду бирани за магистрате):
 Капуа- аристократија овог града добила је римска грађанса права.
 Суесула
 Куме
 Ацере
 Привернум
 Фунди
 Формие
Остали Латини: Тибур и Пренесте су изгубили своју територију, јер су се ујединили
са Галима. Забрањено им је да међусобно склапају бракове и да тргују, али су имали право са
римским грађанима. Забрањени су им и заједнички скупови. Забрањене су скупштине
латинског савеза, што значи да је латински савез распуштен. Ушли су у категорију socii тј.
савезници. То значи да су имали обавезе преме Римљанима. Ово питање око односа са
Римљанима је значајно као модел за грчке колоније и за све градове у јужној Италији. Ово је
био модел према којем су Римљани организовали власт у Италији. Тежили су да их вежу за
себе разним повластицама.

39