Загребачко-љубљанскаепархиј

„
Обраћаш настебј
ежимоиспред
неприј
атеља, инеприј
атељи
наснашихарај
у.“

(Псалам 44, 10)

Заг
ребачко-љубљанскаепархиј
аобухватасрпсканасељанаподручј
уГорње
Славониј
е, односноданашњесевернеХрватске. ОдXVI доXIX векаовипросторису
билиусаставу(аустриј
ске) Славонскекрај
ине, односноВараждинскоггенералата,
аданасовуЕпархиј
учиниичитавоподручј
еСловениј
е, такодасеЗагребачко-
љубљанскаепархиј
апростиреодрекеИловедозападнеграницеСловениј
е.

Поменутутериториј
ууг
лавномсунасељавалиСрбиизБоснеиСрбиј
екој
ису
долазилиуовекрај
евесасвој
имдуховнимвођама, свештеницимаикалуђерима.
ЗбогновопридошлихСрба, папаЕуг
енIV шаље1438. г
одиненапросторестаре
Славониј
есвогмисионараЈаковадеМарћиј
а, дате„шизматике“преобратиу
„
римскуверу“, аакоутоменеуспе, даихпрогна.

НапросторимаданашњеЗагребачко-љубљанскеепархиј
е, српскоправославно
свештенствосрећесеувремеКатаринеБранковић, кћерисрпскогдеспотаЂурђа
Бранковића. Удај
ом(1434. године) заг
рофаУлрихаII Цељског, онај
еповелаиз
Смедерева, поредпратњеидворј
ана, себидуховника-свештеника. Њ еним
заузимањем, преписанај
е1454. годинеуВараждинубогослужбенакњигаАпостол,
првадосадапознатасрпско-словенскакњиганаписананатимпросторима. У
Вараждинскомапостолу, кој
исечувауМузеј
уСрпскеправославнецрквеу
Београду, сачуванј
еизаписукој
ем ј
е, поредосталог, записанодај
еова
бог
ослужбенакњиганаписана„приблаг
очестивојихристољубивојг
оспођии
кнег
ињиКантакузини, кћеридеспотаЂурђа, самодршцасрпског.“

ОдобновеПећкепатриј
аршиј
е1557. г
одине, увремесрпскогпатриј
архаМакариј
а
Соколовића, надправославнимСрбимаСтареСлавониј
едуховнинадзорврши
пожешкимитрополит, кој
истолуј
еуманастируОраховици. Митрополитпожешки
Василиј
е, збогтурскогзулума, прелазипочетком октобра1595. годинеизманаст
ира
Ораховиценаподручј
еГорњеСлавониј
еиостај
еуРовишту, близутурскегранице,
какобибиоштоближесвомнародуподТурцима. ВладикаВасилиј
ејенановим
просторимаосноваоепископиј
у, саседиштемуманастируМарчи, покој
ем ј
еи
прозванаМарчанскомепархиј
ом. Уисториј
скимизворима, овоВладичанствосеј
ош
назива: Свидничка, Вретаниј
ска, Ускочкаепархиј
а. Марчанскиархиј
ереј
иводилису
т
ешкуборбупротивагресивногримокатоличкогпрозелитизмаињиховогпрог
рама
униј
е.

ПоредманастираМарче, другодуховносредиштеправославнихСрбатогподручј
а
биој
еиостаоманастирЛепавина. ИгуманлепавинскиКондратубиј
енј
е1716,
бранећичистотуПравославневере. Убилисуг
аразј
арениуниј
атинавратима
лепавинскогхрама.

ПодвеликимпритискомРимокатоличкецркве, посебнозагребачкогбискупа, Срби

суизгубилиманастирМарчу, алисусачувалисвој
уПравославнуверуинационални
понос. КаодуховнинаставакМарчанскеепархиј
е, 1734. г
одинеустрој
енај
е
Лепавинско-северинскаепископиј
а, саседиштемуманастируЛепавини, акасниј
еу
Северину. ОвоВладичанствосј
едињеној
е1754. г
одинесаКостај
ничко-
зринопољскомепархиј
ом, дабикасниј
е, 1771. г
одине, териториј
аЛепавинско-
северинскеепархиј
ебиласј
едињенасаПакрачкимвладичанством. Овој
единство
опстој
алој
едо1931. године, кадај
еоснованаЗагребачкаепархиј
а, урангу
митрополиј
е, саседиштем уЗагребу. Запрвогмитрополит
аизабранј
еДоситеј
Васић, ученибогослов, човекширокихпог
ледаиразумевањауодносимасадруг
им
народимаивероисповестима. НасамомпочеткуДруг
огсветскограта, 7. мај
а1941.
г
одине, митрополитаДоситеј
аусташесуухапсилеидржалезаточеногу
полициј
ском затворууПетрињскојулици. О његовом страдањусведочииизј
ава
белг
ијскогконзулаАрнолдаРоберта, кој
ијекрозотворнавратимаћелиј
еброј8,
видевшителесноизнакаженогмитрополитаДоситеј
а, рекао: „
Но, богами, овој
е
дивљаштвоштаовиљудираде.“ПосведочењуБожидараЦеровског
, шефаусташке
полициј
еуЗагребу, „Митрополитј
ебиотакострашноизмрцварендај
еједважив
утрпанувоззаБеог
рад“. Каотешкогболесника, Немцигапребацуј
ууБеоград, где
ј
еодзадобиј
енихфизичкихипсихичкихранапреминуо14. ј
ануара1945. године.

ПослеДруг
огсветскограта, Загребачком епархиј
ом– каоиосталимвладичанствима
натериториј
иХрватске– управљаој
есведо1947. годиневикарниепископ
Арсениј
еБрадваревић. Њ ег
ајенаследиоДамаскинГрданички, прет
огавладика
банатски; апослењег
овесмрти1969. годинеовом Епархиј
ом ј
еадминистрирао
славонскивладикаЕмилиј
анМариновић. НаредовномзаседањуСветог
архиј
ереј
скогсабора1977. г
одине, духовнинадзорнадовом Епархиј
омповеренј
е
епископулепавинскомЈовану(Павловићу) кој
ије, 1982. године, изабранза
митрополитазагребачког. Напредлогмит
рополитаЈована, оваепархиј
аје1983.
г
одинепрошириласвојназивуЗагребачко-љубљанскаепархиј
а.

Упрошломрат
усунаподручј
уовеепархиј
е, поредневиногсрпскогнарода,
страдалаиосморицасвештеника, каоитримонаха.

Знатанбројцркавај
епорушен(Граберј
е, ИванићГрад, ГрубишноПоље, Велика
Ператовица, ВеликаПисаница, Копривница, Чађавац, иј
ош неке), оштећен,
демолиран, аскоросвесуопљачкане.

Урату(1991–1995), иаконаподручј
уЗагребачко--љубљанскеепархиј
ератних
деј
ставауг
лавном ниј
ебило, уништеној
е9, аоштећено29 цркава. Јединствени
споменицисрпскогцрквеногградитељстваскрај
аXVII иXVIII века– цркве-
брвнареуДоњојРашеницииз1709. иРастовцуиз1730. г
одине– спалилису
хрватскинационалисти, такодасенитемељивишенепознај
у.

Зг
радаМитрополиј
еуЗагребу, укој
ојј
е– поредрезиденциј
емитрополита– био
смешт
ениЦрквенимузејкаоибиблиотека, миниранај
еуноћи11. априла1992.
г
одине. Изузетновреднимузеј
скиекспонати, посебнозбиркаикона, рукописнихи
старихшт
ампанихцрквенихкњига, литург
ијскихметалнихитекстилнихпредмета,
г
рафика, портретаиј
ош мног
отогаштоприпадавременуодXIII доXIX века,
уништеној
еилипакзнатнооштећено. ПоредМитрополиј
скогдворауЗаг
ребу, кој
и
ј
ерегистрованкаоспомениккултуре(зградај
езидана1886/87. годинепопрој
екту
архитектеКунаВај
дмана, породичнакућа), срушеној
ејош 5 парохиј
скихдомова
(трисуминирана, 2 спаљена) а7 ј
езнатнооштећено. Оштећенесуидвекапеле.

Наподручј
уЗагребачко-љубљанскеепархиј
естрадалој
е(штопорушеноили
оштећено) преко50 цркаваиосталихцрквенихобј
еката. Скоросвеовесрпске
светињестрадалесуванратнихдеј
става.

Током1996. годинепорушенисуостацицрквеЧасногкрстауВеликим Зденцима,

кој
ајестрадалауДругомсветскомрату. ИпоредсвихмолбиСрпскецркве, рушење
овесветињениј
есемог
лоспречити. Званичнициновехрватскедржаве„
устврдили“
судај
еовајхрамприпадао„
гркокатолицима“кој
исунесталисаовихпросторај
ош
1919. године. Постој
ањеписанихдоказаоконтинуитетуцрквеЧасногкрстаукрилу
Српскеправославнецрквевећвишеоддвастолећахрватскимвластимаочигледно
ниј
едовољно.

Загреб

ЦркваПреображењаГосподњег– подигнута1794. године. Обновљена1866. и1884.

г
одинепонацртуархитектеХерманаБолеа. ИконостассликаоЕпиманондас
Бучевски1833. године. Црквастрадалапрепочеткабилокаквихратнихоперациј
а:
проваљенауноћиизмеђу27. и28. ј
ануара1991. године. Цркваоштећенавише
пута. Уноћиизмеђу24. и25. августа1997. годинеразбиј
енвитраж наулазним
вратима(Извештајод29. 08. 1997. године).
Митрополиј
скарезиденциј
а– зиданапонацртуархитектеКунаВај
дмана1886/87.
г
одине. Миниранај
еванратнихоперациј
а11. априла1992. годинеу22,45 часова.

МузејСрпскеправославнецрквеМитрополиј
езаг
ребачко-љубљанске(узг
ради
Митрополиј
е) основан23. окт
обра1981. године, апоставказај
авностотворена26.
априла1985. године. Сталнапоставкабилај
еупартеру(шестпросториј
а) на
површиниод423 квадратнихметара. Нај
већибројпредметачинилесуцрквено-
уметничкедрагоценостикој
есуопљачкалеусташеуДругом светском рату, икој
е
супослемногихзахтевавраћенеСрпскојправославнојцркви1983. године. Међу
изложенимдрагоценостиманај
вишеј
ебилоикона(67) одXVI доXIX века,
иконописачкаделасрпских, рускихикритскихзог
рафа, црквениметал(30) и
т
екстил(11). Посебнууметничкуинаучно-ист
ориј
скувредностпредстављалесу
рукописнебогослужбенекњигеодXIII доXVIII века; затим, литургиј
скекњиге
штампанеуМлецима, БечуиМоскви; каоипривилег
ијеаустриј
скихцареваи
молдавскогвој
водеЈованаБасарабе(15). ЗградаМитрополиј
езај
едносаМузеј
ом
минирана11. априла1992. годинеу22,45. Десетинекилограмаексплозиваразнело
ј
ецрквено-уметничкеидругеисториј
скепредметекој
исусведочилиодуховном,
култ
урномистваралачком бићуСрбанаподручј
устареМарчанскеепархиј
е,
основанеуXVI веку.

ЖенскиманастирСветеПетке. ЗадужбинаЂуреАвировићаиз1866. године(на

Чрномерцу). Проваљен1991/92.

Бј
еловар

СаборнацркваСветеТрој
ице– подигнута1784–1792. Звоникдозидан1822. године.
ИконостассликалиЦелестинМедовић, БелаЧикош Сесиј
аиИванТишов1902.
г
одине. Онисурадилииунутрашњудекорациј
ухрама. Црквапретворена(1941–
1945) ууниј
атскуиопљачкана. Црквенематичнеибогослужбенекњиг
еицрквене
сасудеопљачкане. Године1957. и1984. цркваобновљена. Уизвештај
уод7.
децембра1992. стој
и: „
ЦркваСв. Трој
ицеуБј
еловару, из1792. године, демолирана
иделимичноопљачкана, погођенагранатом узвоник. Парохиј
скидомуБј
еловару
потпунодемолираниопљачкан.“Током1993. годинеубаченексплозиву
парохиј
скидом.

Болч

ЦркваСветихархангелаМихаилаиГаврила– подигнута1795. Обновљена1824.

г
одине. Храм спадаугрупупрвекатегориј
е. Црквај
еопљачкана(1941–1945). У
извештај
уод7. децембра1992. годинекажеседај
е„ЦркваСв. АрхангелаМихаила
уБолчуминиранаизапаљенаулазнаврата, скоросвастакланапрозорима
полупана, времеминирањанезнамо…“

Болч(г
робљанскакапела)

Уизвештај
уод7. децембра1992. кажесе: „…КапеланагробљууБолчу, крстна
звоникунакривљен, нај
вероватниј
еукрстгађано.“„
Дана19/20. авг
уста1991.
г
одиненепознатипочинитељ поставиој
еексплозивпредулазнавратаправославне
цркве…“(ВладаРепубликеХрватске, Министарствоунут
рашњихпослова, Загреб, 1.
април1996. године.)

Вараждин

ЦркваСветогГеорг
ијаиз1884. г
одине. Иконостаспренетиззагребачке
православнецрквеПреображењаГосподњегиз1795. године. Крај
ем октобра1992.
подметнутдинамитнаулазнимвратимацркве. Цркваоштећена, стакласупопуцала
оддетонациј
еиизбиј
енј
еједанукраснистубнаулазним вратима.

ВеликаБарна

ЦркваСветогМарка. УДругомсветскомрату(1941–1945) тешкооштећена.

Иконостасоштећен, апреосталицрквениинвентаруништениопљачкан.
Обновљена1950. и1985. године. Оштећенаутокурат
нихоперациј
а(1991–1993).

ВеликаМучна

ЦркваСветогархангелаМихаилаиз1740. године. Оштећенаминирањем дана24. и

25. децембра1992. године, ванратнихоперациј
а.

ВеликаПератовица

ЦркваСветеПетке– подиг
нута1895. годиненатемељимастариј
едрвенецрквеиз
1790. Страдалаурату(1941–1945). ПослеДругогсветскогратаобновљена. Црква
демолирана, иконостасуништенисвастакланапрозоримаполупана(1991–1993).

ВеликаПисаница

ЦркваСветогчетвородневногЛазараиз1713. године. ИконостасрадЈована

ЧетиревићаГрабованаизXVIII века. Урату(1941–1945) страдала, осталисамо
зидовиивеликизвоникбезкрова. Потпуноуништенцелокупниинвентар, зај
едно
саиконост
асом. Парохиј
скидом уништен(1941–1945). ПослеДругогсветскограта
цркваипарохиј
скидом г
енералнообновљени1966/67. године. Црквадемолиранаи
опљачкана(1991–1993). Парохиј
скидом миниран(1991–1993).

ВеликиГрђевац

ЦркваСветеТрој
ице– подигнута1752, обновљена1833. године. Цркваделимично
оштећенаупрошлом рату(1941–1945), ацрквенабиблиотекаиархивауништене.
Обновљена1968. и1973. године. Нацрквиисписанепароле„НДХ“и„
СмртСрбима“
(1991–1993).

ВеликиЗденци

ЦркваВоздвижењаЧасногКрста– подигнута1744. Обновљена1847. године. Тешко

оштећенаупрошлом раст
у(1941–1945). ПослеДруг
огсветскогратахрватске
властинисудозвољавалеобновухрама, пасудо1991. годинеосталисамозидовии
звоник. НазвоникуМУП Хрватскепоставиомитраљескогнездо1991/92. г
одине. На
зидинамахраманемавишезвоника(1995). Током1996. годинецрквапорушенаи
материј
ализнет. Парохиј
скидом миниран(1991–1993).

Глоговац

ЦркваСветогГеорг
ија– подиг
нута1760. године. Обновљена1789. Уизвештај
уод
7. децембра1992. годинесекаже: „ЦркваСветогГеоргиј
ауГлоговцуиз1760.
г
одинег
лавниулазнавратауцрквузапаљена, поречимамештанаиполициј
е9.
мај
а1991. године.“
Граберј
еИванићко

Парохиј
скидом. Уизвештај
уод7. децембра1992. г
одинестој
и: „Парохиј
скидом
смозатекли, гденасредсредњепросториј
егориват
ра. Свипатосипопросториј
ама
повађениисваврататакођеповађена.“

Грабовница(кодЧазме)

ЦркваСветогВидаиз1752. г
одине. Демолиралиј
ечлановихрватскеомладине
извиђача1970. године. Тешкооштећена(1991–1993). Звоникостаобезкрова,
прозориполупанииоштећенкров.

ГрубишноПоље

ЦркваСветогГеорг
ија– подиг
нута1773–1775. Обновљена1820. г
одине. Страдала
(1941–1945) одстранеусташа. Уништеној
е7 старихрукописнихкњигаинеколико
иконасаиконостаса. ПослеДругогсветскограт
агенералнообновљена. Црквуј
е
(1991–1993) запечатиоМУПХрватске. Парохиј
скидомзапечаћен(1991–1993), ау
периоду1993–1995 упарохиј
скидом усељенапородицаХрватаизВуковара.

ДоњаРашеница
ЦркваУспењаПресветеБогородице– грађенаоддрвета1709. године. Припада
маломброј
усачуванихцрква--брвнара, аповеличиниј
енај
већа. Унутрашњост
храмааутентична, сависоким развиј
енимиконостасомкој
ијенасликао„зограф
Трифун“1798. г
одине. Припадаг
руписпомениканултекатег
ориј
е. Спаљенаи
потпуноуништена(1991–1993), иакој
еималазнакХашкеконвенциј
е.

Јаворовац

ЦркваСветих318 богоноснихОтацаиз1927. г
одине. Оштећена(1991–1993).

Кабо(кодБолча)

ЦркваСветогНиколеиз1760. године. Оштећена(1941–1945). ПослеДругог

светскогратагенералнообновљена. Оштећенамитраљеском ватром (1991–1993).

Копривница

ЦркваСветеТрој
ице– подигнута1791–1795. Обновљена1938. године. Иконостас
са30 иконапост
ављен1810. године. Дрворезбарскерадовенаиконостасуизвео
Ј
оаким Ђаковић. Црквастрадала(1941–1945) одстранеусташа. ПослеДруг
ог
светскогратахрам обновљен. Токомрата(1991–1993) иконостасоштећен, а
прозориполупани.
Криж

ЦркваСветогЈ
ованаКрститеља– подиг
нута1746. Обновљена1822. и1875. године.
Стакланапрозоримаполупана(1991–1993).

Крижевци

ЦркваСветогСавеиз1902. године. Стакланацрквиполупана. Олуциполомљени

(1991–1993).

Купиновац

ЦркваРођењаПресветеБогородицеиз1740. г
одине. Звоникоштећен, врат
а
запаљена. Цркваулошем стању(1991–1993).

МалаТрешњевица

ЦркваСветих318 БогоноснихОтацаиз1722. године. Минирана10. ј

ануара1992.
г
одине. Унутрашњостцрквеикровпотпуноуништ
ени.

МалиГрђевац

ЦркваСветогДимитриј
аиз1760. године. Урату(1941–1945) оштећена, а
парохиј
скидом уништен. Црквапроваљена, демолиранаиопљачкана(1991–1993).
Парохиј
скидом миниранизапаљен(1991–1993).

МалиЗденци

Црква-брвнараРођењаПресветеБогородицеиз1761. годинепокривенашиндром.
Припадаг
руписпоменикапрвекатег
ориј
е. Цркваделимичнострадала. Покретни
црквенимобилиј
арибог
ослужбенипредметисувеликим делом уништ
ениурату
(1941–1945). ПослеДругогсветскогратаобновљена. Ошт
ећенаипохарана(1991–
1993).

МанастирМарча

КапелаСветогархангелаГаврилаиз1925. године. Минирана(ИзвештајМбр.

34/97).

Нарта

ЦркваСветогГеорг
ија– подиг
нута1770. године. ИконостассликаоЈосипХокњец
1890. Спадауг
рупуспоменикапрвекатегориј
е. Тешкооштећенаипретворенау
римокатоличкууДругомсветскомрату. Збогтога, уништениконостас, црквени
мобилиј
ариинвентар. КатоличењехрамаизвршиожупникШтефањскиидр
Божј
анац. Одпоследицаоштећења, црквасесамаобрушила1972. године.
Подиг
нутанова. Оштећенамитраљеском ватром (1991–1993). Парохиј
скидом
опљачканиоштећен(1991–1993).

Плавшинци

ЦркваСветогЧетвородневногЛазараиз1758. године. Иконост

ассликаоБоцарић
1895. Поломљенапрозорскастакла(1991–1993).

Растовац
ЦркваСветогДимитриј
а– подиг
нутаоко1730. године. Брвнарапокривена
шиндром. Обновљена1760. Ј
еднаоднај
значај
ниј
ихбарокнихцрква-брвнара, са
сачуваним аутентичносликаним ентериј
ером ииконостасом. Припадалагрупи
спомениканултекатегориј
е. Спаљенаипотпуноуништена(1991–1993).

Салник

ЦркваСветеПетке– првобитнаиз1570. г
одине. Нај
преграђенаодплетера; 1720.
подигнут
аодтврдогмат
ериј
ала. Нањенимтемељимасазиданановиј
а1932. године.
Архивауништена, парохиј
скидом уништен(1941–1945). Цркваминирана19. и20.
децембра1992. године. Оштећењанаспољњемделуцрквевећа, итонанеколико
места.

Северин

ЦркваСветихапостолаПетраиПавлаиз1770. године. ИконостасрадЈ

оакима
Марковића. УДругомсветскомратупретворенаууниј
атску, аиконостасуништен.
Оштећена(1991–1993).

Сибеник

ЦркваСветогархангелаМихаилаиз1936. године. Проваљена, демолиранаи

опљачкана(1991–1993).

Сисак

ЦркваСветеПетке– капелаподиг
нута1895. Обновљена1934. године. Усташеј
е
спалилеуДруг
ом светском рату. Касниј
еуређенакапелаупарохиј
ском дому.
Звоникоштећен, двастубапресечена. Парохиј
скидом икапелапроваљении
минирани, астаклаполупана(1991–1993).

Сриј
едска

ЦркваУспењаПресветеБогородицеиз1722. године. НовииконостасНиколе

Ивковићазамениостарииз1769. Цркваоштећена1941. г
одине. Иконостасскинуле
усташе. Враћенпослерат
а, алипоткраћен. Црквениинвентар, библиотекаиархива
уништени. Цркваобновљена1950–1953. године. Ошт
ећенамитраљескоми
пушчаном ватром(1991–1993).

СрпскаКапела(НоваКапела)
ЦркваСветогГеорг
ија– подиг
нута1734. године. Обновљена1826. Претворенау
униј
атску(1941–1945). Генералнообновљена1971. године. Оштећена(1991–1993).
Послератнихдог
ађај
а, свој
имзалагањем храм обновиоВилкоСевер, дипломирани
машинскитехничариекономистаизСрпскеКапеле, понационалностиХрват
. Цркву
осветлиорефлекторима. Парохиј
скидом миниран, осталасамочетиризида(1991–
1993).

Ступовача

ЦркваСветогДимитриј
а– подиг
нута1768. Обновљена1848. г
одине. Делимично
оштећенауДругом светском рату: црквениинвентар, библиотекаиархива
уништени. Парохиј
скидомспаљен1942. ПослеДругогсветскогратацрква
обновљенаувишенаврата. Минирана(1991–1993). Парохиј
скидом опљачкан
(1991–1993).
Турчевић Поље

ЦркваСветогархиђаконаСтефана– подиг
нута1931. натемељимастариј
ецрквеиз
1751. године. Проваљена, демолиранаиопљачкана. Иконост
аспотпуноуништ
ен,
Часнатрпезаразрушена, прозорискоросвиразбиј
ени. Прокишњавананеколико
места(1991–1993).

Чађавац

ЦркваСветогапостолаТомеиз1746. г
одине. Урату(1941–1945) знатнооштећена,
акровуништенприликомбомбардовања. ПослеДругогсветскогратаобновљена.
Тешкооштећенаинемогућевршитиуњојбог
ослужење(1991–1993).