ТЕМИШВАРСКИ САБОР

(26. август – 22. септембар 1790)

Народно – црквени сабор Срба одржан 1790. године у Темишвару најзначајнији је

политички скуп српског народа одржан после Велике сеобе. Сврха Сабора је била
РАЗРЕШАВАЊЕ ПОЛИТИЧКОГ СТАТУСА СРПСКОГ НАРОДА У
ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ. На њему су учешће узели свештенство,
племство, грађанство, граничари, царски комесари итд.

На сабору су се сукобиле две струје: једна, која се залагала за сарадњу Срба са

бечким двором и очување свог изузетног положаја и привилегија, и друга, која је
окупљала „угрофилске“ елементе, и залагала се за „инартикулацију“, односно,
компромис са Мађарима и стављање српског народа под оквире мађарског
законодавства; прву струју су предводили царски комесар генерал Папила и барон
Шмидфелд, а другу истакнути племић Сава Текелија.

Главно питање око ког је настала дебата било је питање добијања посебне
аутономне територије насељене Србима у Банату. Текелија је доказивао како је
очување привилегија и добијање Баната могуће једино ако угарски сабор (Дијета),
која је заседала у исто време, призна Србе за равноправне грађане Угарске, што је
за собом повлачило њихово инкорпорисање у угарско законодавство.

С друге стране, царски представници Папила и Шмидфелд су се залагали за

очување постојећег стања, сарадњу Срба са Бечом и обећавали су да ће се лично
заузети код цара да се Србима додели Банат као аутономна област. Њихова струја
је имала велику већину на сабору, па је Текелијин предлог пропао.

1
 ТЕМИШВАРСКИ САБОР

Сабор се бавио и другим питањима: изабран је нови митрополит – СТЕВАН

СТРАТИМИРОВИЋ (његов претходник, Мојсије Путник, умро је непосредно
пред почетак Сабора). У Елаборату који је састављен и упућен цару, изнете су
жалбе против поступака спахија, католичког свештенства, жупанија. Истовремено
су изнети и захтеви за ограничење моћи високог православног клера; за поверавање
манастирских добара јавној управи; да се црквени десетак користи у школске
сврхе; да Срби уживају право власништва, а да не буду потчињени жупанијама;
смањење црквених прихода у корист нижег свештенства и просвете итд.

Гглавни захтев Темишварског сабора – додељивање аутономне територије (Баната)

– није спроведен у дело; напротив, угарски Сабор је је законским чланом из 1791.
озаконила инкорпорацију Баната у угарске жупаније. Да би се показала добра воља
и Србима колико толико изашло у сусрет, 1791. основана је ИЛИРСКА
ДВОРСКА КАНЦЕЛАРИЈА, нека врста министарства за Србе, на чијем челу је
био ФЕРЕНЦ БАЛАШ;

Дозвољено је слободно исповедање православне вере законским чланом 17

Угарског сабора, Србима је дозвољено да буду чиновници и поседници, те да могу
задржати дотадашње привилегије, ако се оне не косе са основним законима земље.

Срби су стекли право да поседују земљу и постали су равноправни грађани

Угарске, али су остали без своје аутономне територије; већ 1792. године, када је
окончан рат Аустрије и Турске и када је престала опасност, Срби више нису били
потребни двору и Илирска дворска канцеларија је укинута.