МЕТОДОЛОГИЈА НАУКЕ О УМЕТНОСТИ

CITIRANJE ODLOMAKA I NAVOĐENjE

NASLOVA
(materijal koji je profesor delio na predavanju)

UPUTSTVO ZA CITIRANJE ODLOMAKA

Obavezni elementi pri pravljenju odlomaka.

Podaci o tekstu iz kog se uzimaju odlomci. (vidi uputstvo za navođenje naslova)

Potpis priređivača – staviti ispod naslova teksta, imena autora i ostalih podataka o
tekstu – na primer:
N. Lazarev, „O metodologiji savremene istorije umetnosti“. Sveske 14
(Beograd 1983) 1-3 (preveo M. Radujko).
Priredio P. Dragojević

Pismo i jezik – ćirilicu, latinicu i druga pisma, kao i jezike treba preneti u
originalnom obliku – na primer:
У савременом научном испитивању веома је важно одржати
сигурне пропорције између појединих елемената, тј. не изгубити оно
што французи називају bien gardée.

Paragraf ili pasus – poštovati početak i kraj svakog paragrafa (pasusa)

Paginacija – na početku prepisivanja svake stranice, u zagradi upisati njen broj, bez
obzira da li se time preseca rečenica – na primer:
I nehotice stvara utisak da oni a priori idu za tim da svakom predmetu u
slici, svakom elementu pejzaža, svakoj boji pridaju simbolični smisao,
malo vodeći računa pritom o osnovnoj zamisli umetnika.

Skripte SF-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, već uz nju.
Niko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti).
Niko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u slučaju učenja samo iz ovih skripti. Na
našem sajtu (www.studentski-forum.org) možete naći i kompletan spisak uže i šire
literature preporučene od strane profesora.
 Znajući iz starih literarnih izvora kakvo su u starini simbolično značenje
imale pojedine pojave, oni na izučavani predmet mehanički prenose svu

(3)

Tu gomilu simbola. Međutim, ne mora da znači ako je (...itd)

Preskočeni delovi – delovi koji su izostavljeni iz prepisa - reči, rečenice, pasusi,

stranice – moraju se uvek označiti; na njihovo mesto stavlja se zagrada sa tri tačkice –
na primer:
(1)

Postavimo li sebi pitanje, u čemu se sastoji osnovni nedostatak savremene

istorije umetnosti kao nauke, onda odgovot, po mom mišljenju, može biti
samo jedan – u njenoj jednostranosti. Imamo mnogo različitih pravaca –
ikonografiju, ikonologiju, formalistički metod, faktografiju, sociologiju,
ali nema pokušaja da se svi ti elementi sjedine u organsku celinu, rečju.
Da se ostvari njihova sinteza (...)

(...)

Savremena istorija umetnosti, ukoliko želi da bude nauka, ne može se

ograničiti samo na raspravljanje atribucionog problema (...).

Savremena metodologija zahteva daleko prefinjeniji i dublji pristup (...).

Takav pristup zahteva produbljeniji odnos prema

(2)

Predmetu proučava (...).(...)

(...)

Socijalna sredina i raspored društvenih snaga veoma su važni, ali ne treba

im prifavati tako isključivo značenje koje im pridaju A. Hauzer i F. Antal .
(...)

Ništa bolje stvar ne stoji ni sa savremenom postavkom pitanja o simbolici

umetničkog dela. (...)

Primedbe prepisivača – nisu obavezne, ali se unose u slučaju da originalni tekst

sadrži štamparske greške, materijalne netačnosti ili fizička oštećenja. Znakom utvika
u zagradi [!] prepisivač ukazuje da greška, netačnost ili nedostatak nije rezultat
prepisivanja, nego je deo izvornog teksta; ili eventualno prepisivač u zagradi daje
ispravan i potpun oblik – na primer:
(...) kao što je kazato[!] u poznatom članku „Sa slikarske slike[treba:
izložbe] u Beogradu” (...)

-2-
 UPUTSTVO ZA NAVOĐENJE NASLOVA

Osnovni delovi (ime i prezime autora, naslov teksta, publikacija u kojoj je objavljen i
njen redni broj, grad u kom je izdata, godina izdanja, stranice od-do), po shemi:

I. Prezime, „Naslov članka“, Ime časopisa broj (Mesto godina) strana početka
teksta-strana kraja teksta.
I. Prezime, „Naslov člana“, Ime novina (Mesto, datum, godina) strana početka
teksta-strana kraja teksta.
I. Prezime, Naslov knjige, Mesto izdanja godina izdanja.
Ili
I. Prezime, Naslov knjige, Mesto izdanja: Izdavač godina izdanja
I. Prezime (prir.), Naslov zbornika, Mesto izdanja godina izdanja

PRIMERI

Članak u dnevnim novinama

S. Munjić, „Izložba Dragomira Glišića u šabačkom muzeju“, Glas Podrinja
(Šabac, 3. 2. 1983.) 3.

Članak u časopisu
T. Manojlović, „Kosta Miličević“, Misao 8 (Beograd 1920.) 633.

Članak u časopisu, objavljen u delovima više brojeva (ovde: br. 10, 11, 12)
B. S. Mikolajević, „Prva izložba Srpskog umetničkog udruženja“, Nedeljni
pregled 10 (Beograd 22. 6. 1908.) 176-178; 11 (29. 6. 1908.) 189-192; 12 (6. 7. 1908.)
204-206.

Knjiga
S. Živković, Kosta Miličević 1877-1920, Novi Sad 1970.
L. Nochlin, The Politics of Vision. Essays on Nineteenth Century Art and
Society, London 1989.

Novo itdanje knjige (navodi se koje oi redu, ovde: drugo, treće)

L. Nochlin, The Politics of Vision. Essays on Nineteenth Century Art and
Society, London 21991.
L. Nochlin, The Politics of Vision. Essays on Nineteenth Century Art and
Society, London 31994.

Katalog, zbornik, enciklopedija

P. Vasić, Dragomir Glišić 1872-1957 (katalog komemorativne izložbe),
Beograd 1957, 1-3.
Filozofski Fakultet 1839-1998, zbornik, Beograd 1998.
Narodna enciklopedija srpsko - hrvatsko – slovenačka, I, Zagreb 1926.

Tekst (članak ili knjiga) dva i više autora

-3-
 P. Ognjenović – J. Morača, „Pitanje ukusa ili : De gustibus disputandum!,
Psihologija 27 (Beograd 1994) 249-264.
C. Harrison - F. Frascina – G. Perrz, Primitivism, Cubism, Abstraction.The
Early Twentieth Century, The Open University / Yale University, 1993.

Publikacija u više tomova (brojevi svih tomova, godine obj. prvog i poslednjeg)
M. B. Protić, i dr. (prir.), Ideje srpske umetničke kritike i teorije 1900-1950, I-
III, Beograd: Muzej savremene umetnosti 1980-1981.

... ili za svaki posebno, ako nisu objavljenio redom

Jugoslovenska umetnost XX veka, I (1972), II (1967), III, (1971), IV (1969), V
(1980), VI (1977), VII (1978), VIII (1985), IX (1974), X (1975), Beograd: Muzej
savremene umetnosti.

Članak u knjizi, zborniku, enciklopediji, katalogu i sl.

M. Kolarić, „Glišić Dragomir“, Enciklopedija likovnih umetnosti, II, Zagreb
1962, 393.
Lj. Miljković, „Sela jugoslovenskih umetnika iz zbirke Eriha Šlomovića u
Narodnom muzeju u Beogradu“, u: grupa autora, Zbirka Erich Šlomović iz Narofnog
muzeja u Beogradu (katalog), Zagreb 1989, 24.

Članak kao prikaz knjige

D. Tošić, „P. Dragojević, Dragomir Glišić (1872-1957). Slike: Dijalog sa
modernom umetnošću, Beograd 2000“, Likovni život 89/90 (Zemun 2001) 97.

Članak kao prikaz članka

V. Petković, „Andrej Protich, »Un Modele des maitres bulgares du 18. et 16.
siecle«, in: Recueil d’etudes dediees a la memoire de N. P. Kondakov, Prague 1926“,
Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor 6 (Beograd 1926) 150-156.

[Objašnjenje: A. Protich je objavio članak „Un Modele...(itd)“ u zborniku Receil d’etudes...(itd)

štampanom u Pragu 1926; a V. Petković prikazuje taj članak u časopisu Prilozi za...(itd) broj 6,
štampanom u Beogradu 1926; prikaz je na stranama 150 do 156.]

Tekst u štampi (napomena u zagradi, može i umesto brojeva stranica)

Neobjavljen tekst (navodi se mesto gde se nalazi ili za koga je rađen)

P. Ognjenović, „Umetnik na kraju dvadesetog veka“, neobjavljena studija.
Beograd, Institut za psihologiju.

Diplomski, magistarski i doktorski rad

Ime Prezime, „Naslov“, diplomski rad odbranjen ... godine da ... fakultetu u ...,
Biblioteka ... fakulteta, inv. Br. ... .
Ime Prezime, „Naslov“, magistarski diplomski rad odbranjen ... godine da ...
fakultetu u ..., Univerzitetska biblioteka, inv. Br. ... .

Dokument iz arhiva [m. rod: arhiv] (fond, broj, kutija, fascikla, list i slično)

-4-
 Pismo D. Glišića Ministarstvu narodne privrede 23. 11. 1989, Arhiv Srbije,
MNP-T, f.IX, br 27/1905.
Spisak slikara i fotografa Dunavske divizije, 8. 3. 1916, Arhiv vojnoistorijskog
instituta, popisnik 3, k.83, br. 10/41, f.2, l.1.
Stenografske beleške razgovora M. Dželebdžića i V. Kolaković sa
Dragomirom Glišićem 4. 1. 1957, u domu D. Glišića, Istorijski arhiv Beograda, Građa
za istoriju Beograda, k. XIII.

Dokument iz arhive [ž. Rod: arhiva] institucije ili privatnog lica (inv. broj)
Dozvola za boravak u Solunu, od 14. 1. 1917,Vojni muzej u Beogradu, inv.
Br. 11455.
Zapisi Stojana Glišića, u arhivi porodice D. Glišića, Beograd, ul. Biničkog 4.

Tekstovi autora istih inicijala (ovde: Bogdan i Branko)

Bo. Popović, „Dve reči o umetnosti”, Narod (Mostar i Sarajevo 22. 12. 1907.)
2.
Br. Popović, „Izložba slikarskih radova Stevana Kolesnikova i Ivana
Radovića“, Srpski književni glasnik 17/1 (1926) 58.

Publikacija nastala priređivanjem više tuđih tekstova

D. Bulatović (prir.), Lazar Trifunović: Studije, ogledi, kritike, Beograd 1990.
(Muzej savremene umetnosti, edicija Srpski kritičari, 3-4).

Preštampani (ponovo objavljeni) tekst

L, Trifunnović, „Lubardina slika Kosovski boj“, Oslobođenje (Sarajevo 1. 8.
1958.) preštampano u: L. Trifunović (prir.), Srpska likovna kritika, Beograd 1967,
141-148.

Prevedeni tekst
A. Hauzer, Sociologija umetnosti, I-II, Zagreb 1986 (prevele Ruža i Jagoda
Rubčić)
I. Ten, Filozofija umetnosti, Beograd 1955 (preveo Momčilo Stevanović)

Tekst na internetu

D. Medaković, „Kosovo je trnova kruna u stradanju jugoslovenskoga naroda

(1989)“ u: D. Medaković, Oči u oči, Beograd: BIGZ i Serbian Unitz Congres 1977, na
http://www.suc.org/culture/library/oci/index.html

TEKST BEZ SVIH PODATAKA:

Autor pod pseudonimom (u zagradi pišemo pravo ime autora, ako nam je poznato)
Dr. Ognjen [M. Vasić], „Srpska umetnost. Poklič srpskom narodu“, Brankovo
kolo 6 (Sremski Karlovci 1901.) 177.

Autor pod lažnim inicijalima (u zagradi pišemo pravo ime autora, ako znamo)
N. J. [Rastko Petrović], „17. izložba Lade“.

-5-
Autor nepotpisan (anonim)
Anonim, „Komemorativna izložba Dragomira Glišića“, Politika (15. 9. 1957.)
15.

Autor potpisan inicijalima (u zagradi dajemo ostatak imena, ako znamo)

D. A[leksić], „15. izložba društva Lada”, Vreme (14. 3. 1932.).

U naslovu postoji gruba greška (u zagradi stavljamo ispravnu reč)

Anonim, „Izložba slikarske slike“ [treba: škole], Dnevni list 145 (Beograd 28.
6. 1897.) 3.

Mesto izdavanja u međuvremenu promenilo ime (u zagradi aktuelno ime)

M. Dašić, Uvod u istoriju, sa osnovama pomoćnih istorijskih nauka, Titograd
[Podgorica] 1988.

Godina objavljivanja nije odštampana (sine dato – s.d.)

M. Jovanović, Đoka Milovanović 1850-191 (katalog SANU), Beograd s.d.

Odštampan netačan datum objavljivanja (u zagradi: prava godina)

P. Dragojević, „Dragomir Glišić 1872-1957“, Zbornik Matice srpske za
likovne umetnosti 25 (1989 [1992!]) 263-278.

Brojevi stranica nisu označeni (bez paginacije – b. p.)

Nada Šuica, Dragomir Glišić – ratni period 1914.-1918. (katalog, Vojni
Muzej), Beograd 1983, b. p.

…ili – prebrojavam i u zagradi unosimo broj stranice na koji se pozivamo

Nada Šuica, Dragomir Glišić – ratni period 1914.-1918. (katalog, Vojni
Muzej), Beograd 1983, [4].

-6-