B.

KRIVIČNO PRAVO I KRIVIČNI

POSTUPAK

I. KRIVIČNO PRAVO OPŠTI DEO

1.VREMENSKO I PROSTORNO VAŽENJE KRIVIČNOG

ZAKONODAVSTVA

Pod vremenskim važenjem KZ podrazumeva se važenje KZ s obzirom na vreme

izvršenja kriv. dela tj. na učinioca KD primenju se zakon koji je važio u vreme
izvršenja KD. Ako je posle izvršenja KD izmenjen zakon, jednom ili više puta,
primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca. Ovo je ujedno jedan jedini primer,
izuzetak specijalne prirode koji se tiče retroaktivnog važenja KZ. KZ stupa na
snagu onog dana koji je određen zakonskim propisima, a ako to nije određeno
onda 8-og dana po obajvljivanju u SL. glasniku.
KZ prestaje da važi:
- Na osnovu zakonskog propisa koji određuje dan prestanka važnosti . To
može biti određeno već pri donošenju zakona ili naknadnim propisom.
- Stupanjem na sangu novog KZ koji na drugi način reguliše istu materiju
(načelo da kasniji zakon derogira raniji).
Na učinioca kriv. dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim
trajanjem primenjuje se taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim
zakonom nije drukčije određeno.

PROSTORNO VAŽENJE:

KZ RS važi za svakog ko na njenoj teritoriji učini KD. KZ važi i za svakog ko

učini KD na domaćem bordu bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvršenja. KZ
važi i za svakog ko učini KD u domaćem civilnom vazduhoplovu u letu ili u
domaćem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se nalazio.
Ako je u napred navedenim slučajevima u stranoj državi pokrenut ili dovršen
krivični postupak, kriv. gonjenje u RS preduzeće se po odobrenju rep. javnog
tužioca.
Kriv. gonjenje stranca za navedene slučajeve, može se pod uslovom uzajamnosti
ustupiti stranoj državi.
Kriv. zakonodavstvo RS važi za državljanina RS i kad u inostranstvu učini koje
drugo kriv. delo, ako se zatekne na teritoriji RS ili bude ekstradiran. Pod istim
uslovima, zakonodavstvo važi i za učinioca koji je postao državljanin RS posle
izvršenja.
Kriv. zakonodavstvo RS važi i za stranca koji van teritorije RS učini prema njoj
ili njenom državljaninu KD, ako se zatekne ili bude ekstradiran Srbiji.

1
Kriv. zakonodavstvo RS važi i za stranca koji prema stranoj državi ili strancu
učini u inostranstvu KD za koje se po zakonu zemlje gde je učinjeno KD može
izreći kazna zatvora od 5 ili više, ako se zatekne na teritoriji RS, a ne bude
ekstradiran toj stranoj državi. Sud u tom slučaju ne može izreći težu kaznu od one
propisane zakonom zemlje u kojoj je KD počinjeno.
Pod prostornim važenjem KZ podrazumeva se važenje KZ s obzirom na to da li je
KD učinjeno u RS ili u inostranstvu.
Za određivanje prostornog važenja KZ cene se 3 elementa:
1. državna teritorija na kojoj je KD učinjeno
2. državljanstvo učinioca
3. na čiju štetu(čijeg državljanina, koje države) je izvršeno KD.
S obzirom na ove elemente postoje 4 principa na osnovu kojih se određuje
prostorno važenje KZ jedne države.
1. Teritorijalni: KZ jedne države primenjuje se na učinoca KD izvrženih na
teriotriji te države bez obzira na državljanstvo učinioca.
2. Personalni: KZ jedne države primenjuje se samo na njene državljane, bez
obzira da li je KD učinjeno u zemlji ili inostranstvu.
3. Realni: KZ jende države primenjuje se na sve učinioce takvih dela kojim
se povređuju pravna dobra te države i njenih građana bez obzira da li se ta
dobra nalaze u zemlji ili inostranstvu. Primenom ovog principa štitila bi se
samo domaća pravna dobra.
4. Univerzalni: KZ jedne države primenjuje se na sve učinioce koji se
zateknu na njenoj teritoriji, bez obzira gde je KD učinjeno, bez obzira da li
je učinilac njen državljanin ili stranac i bez obzira kojoj državi odnosno
čijem državljaninu pripada pravno dobro koje je povređeno kriv. Delom.

KZ RS određuje prostorno važenje po teritorijalnom principu. Pod teritorijom RS,

po KZ, podrazumeva se suvozemna teritorija, vodene površine unutar njenih
granica kao i vazdušni prostor nad njima. Primena zakonodavstva je proširena i na
dela učinjena na domaćem bordu, vojnom vazduhoplovu.
Personalni princip se ogleda ako državljanin RS kada KD učini u inostranstvu,
ako se zatekne na teritoriji RS ili bude ekstradiran.
Realni princip se ogleda u tom što važi i za našeg državljanina i za strance ako
počine u inostranstvu dela protiv ustavnog uređenja ili falsifikovanje našeg novca.
Primenom ova tri principa ostala bi nekažnjena KD učinjena u inostranstvu od
stranca na štetu strane države ili stranca, ako bi se učinilac zatekao na teritoriji
RS, a ne bi bio ekstradiran. U ovom slučaju primenjuje se univerzalni princip.

2.POJAM I ELEMENTI KRIVIČNOG DELA

KD je ono delo koje je zakonom predviđeno kao KD, koje je protivpravno i

koje je skrivljeno. Nema KD ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako
postoje sva obeležja KD određena zakonom.
Odrediti pojam KD znači odrediti pravne elemente koji su zajednički za sva
kriv. dela. To su osnovni elementi za razliku od posebnih elelmenata koji se
pojavljuju kod pojedinih kriv. dela.Zbog raznorodnosti KD, osnovni elementi se

2
moraju postaviti uopšteno, tako da se posebni prema opštim javljaju kao njihova
konkretizacija ili dopuna.
U teoriji se razlikuju formalni i materijalni pojam KD.
Pri određivanju formalnog pojma KD pitanje je da li se KD ima posmatrati kao
isključivo pravni pojam ili prvenstveno kao pojava u spoljnem svetu. Zato
razlikujemo dva gledišta:
- Normativno shaćen pojam KD označava KD kao povredu norme.
- Realistički pojam KD počiva na tvrđenju da KD nije isključivo pravni
pojam već pre svega pojava u spoljnjem svetu. KD se ima pre svega
odrediti s bzirom na radnju i posledicu, uzimajući pri tom u obzir i vinost.
KD je ono delo čoveka koje je opasno po društvo, koje je protivpravno, određeno
u zakonu kao KD i koje je učinjeno s vinošću.
Iz ovog sledi da su elementi KD:
- delo čoveka
- društvene opasnosti učinjenog dela
- protivpravnost
- određenost u zakonu kao KD
- vinost učinioca, tj. učinjeno od uračunljivog čoveka i to sa umišljajem ili
iz nehata.

3.OBJEKAT I SUBJEKAT KRIVIČNOG DELA

Objektom KD nazivamo ono dobro ili interes protiv kog je KD upravljeno.

Objekta kriv. pravne zaštite u nas je čovek i građanin, njegova osnovna prav i
slobode, njihov društveno-ekon.položaj , ustavni poredak.
Zaštitni objekat može biti opšti i grupni. Opšti je napred naveden i on je
zajednički za sva KD. Grupni zaštitni objekat je objekat pojedine grupe KD. Svi
grupni objekti ukupno uzeti čine opšti objekt.

Objekat radnje KD jeste predmet na kom se radnja ima preduzeti da bi zaštitni

objekt bio povređen. Ovako shaćen objekat naziva se i predmet KD i treba ga
razlikovati od zaštitnog objekta. To su dva potpuno odvojena pojma i termin ''
objekat'' u ova dva slučaja ima dva potupno razlčita značenja.
Subjekom KD nazivamo lice koje je učinilo KD. Subjekt može biti samo
čovek.
Obzirom na stadijume u izvršenju KD subjekat može biti učinilac svršenog ili
pokušanog KD, a s obzirom na radnju koju je preduzeo subjekt može biti
izvršilac, saizvršilac, podstrekač, pomagač ili organizator zločinačkog udruženja.
Izvršilac je lice koje je preduzelo radnju izvršenja, podstrekač je lice koje je
izvršilo radnju podstrekavanja itd.
Saizvršioci, podstekači, pomagači i organizatori jednim imenom se zovu
saučesnici.
Zajednički naziv za izvršioca i saučesnika je učinilac ili subjekt kriv. dela.
Učinioca KD treba rauzlikovati od krivca. Svaki učinilac nije istovremeno i
krivac. Da bi to bio treba da ima određen uzrast, da je uračunljiv i vin tj. da je
kriv.odgovoran.

3
4.NUŽNA ODBRANA ( osnov koji isključuje posotanje KD)

Nije KD ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani

Nužna je ona obrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe tj.svog dobra
ili dobra drugog odbije istovremen protivpravan napad.
Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti.
Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili
prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.
Iz definicije proizilazi da kod svake nužne odbrane mora postojati napad i
odbijanje napada. Svaki napad ne daje pravo na nužnu odbranu niti se svako
odbijanje napada smatra kao nužna odbrana. To znači da i napad i odbijanje
napada treba da ispunjavaju određene uslove da bi se moglo govoriti o nužnoj
odbrani.
Uslovi napada pri nužnoj odbrani:
1. Napad je svaka radnja upravljena na povredu nekog dobra.Po pravilu
napad može biti izvršen samo činjenjem, izuzetno nečinjenjem.
2. Napadač može biti samo čovek.
3. Napad mora biti protivpravan.
4. Napad može biti upravljen protiv bilo kog dobra(život, imovina).
5. Napad mora biti stvaran.

Uslovi odbrane za postojanje nužne odbrene:

1. odbrana se sastoji u odbijanju napada. Odbijanje je takva radnja koja se
sastoji u povredi dobra napadača i koja ima obeležje KD. U protivnom
odbrana nije pravno važna.
2. Odbijanje napada mora biti upravljeno protiv napadača i to protiv bilo kog
dobra napadača( tela, život, imovine).
3. Odbrana mora biti istvoremeno sa napadom. O istovremenosti odbrane i
napada govorimo ako je odbrana usledila u vreme kad je napad
neposredno predstojo ili za vreme dok je napad još trajao
4. Odbrana mora biti neophodno potrebna za odbijanje napada. Drugim
rečima, odbrana i po načinu i po jačini treba da predstavlja najblaže
odbrambeno sredstvo. Tj. mora postojati srazmernost između napada i
odbrane ili srazmernosti u pogledu vrednosti napadnutog dobra i
napadačevog dobra.

Ako napadnuti pređe granicu odbrane koje je neophodno potrebna za

odbinjanje napada, onda postoji prekoračenje nužne odbrane.
U tom slučaju učinilac odgovara za delo koje je učinio u prekoračenju
neophodno potrebne odbrane ako to delo koje je proizišlo iz prekoračenja ima
obeležja kriv. dela, uz postojanje uslova kriv. odgovornosti.

5. KRAJNJA NUŽDA

Nije KD ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi.

4
 Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi tog da učinilac otkloni od svog
dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način
nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.
Učiniocu koji je sam izazvao opasnot, ali iz nehata ili je prekoračio granice
krajnje nužde, može se kazna ublažiti. Ako je učinolac prekoračio granice pod
naročito olakšavajućim okolnostima može se i osloboditi od kazne.
Nema krajnje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je
pretila.
Po kriv.zakonodavstvu, delo učinjeno u krajnjon nuždi nije društveno opasno
delo te da nedostatak ovog elementa KD isključuje samim tim postojanje KD.
Iz definicije krajnje nužde proizilazi da ona pretpostavlja postojanje opasnosti i
otklanjanje te opasnosti. Zakon propisuje uslove koji treba da budi ispunjeni da se
jedno delo koje ima obeležja KD oređenog u zakonu, smatra da je učinjeno u
krajnjoj nuždi. Pri tom razlikuju se posebni ulovi koji se odnose na opasnost i
uslovi koji se odnose na otklanjanje opasnosti.

USLOVI OPASNOSTI ZA POSTOJANJE KRAJNJE NUŽDE:

1. Opasnost mora biti istovremena a ona je to kad neposredno predstoji ili
kad je počela pa sve dok nije prestala .Buduća i minula opasnost ne mogu
dovesti do minule nužde
2. Opasnost ne sme biti skivljena. Lice čijom je krivicom, bilo iz umišljaja
bilo iz nehata, prouzrokovana opasnost za pravno dobro ne može se
pozivati na krajnju nuždu ako u spašavanju svog pravnog dobra povredi
tuđe dobro.
3. Opasnost treba da je stvarna, tj.mora objektivno postojati. Nema opasnosti
– nema krajnje nužde ali se učinilac može pozivati da je bio u zabludi da
postoji opasnost.
4. Opasnost može da preti bilo kojem pravnom dobru.
5. Opasnost može biti izazvana od čoveka, životinje, prirodne sile.

USLOVI OTKLANJANJA OPASNOSTI ZA POSTOJANJE KRAJNJE

NUŽDE:
1. Krajnja nužda postoji samo ako se opasnost nije mogla otkloniti na drugi
način osim povredom dobra trećeg lica.
2. Učinjeno zlo ne sme biti veće od zla koje je pretilo. Ako učinilac prekorači
ovu granicu postoji KD za koje se odgovara po opštim propisima.
Međutim, KZ izimajući u obzir specijalno stanje u kom se nalazi onaj ko
otklanja opasnost predviđa mogućnost blažeg kažnjavanja ili čak i
osobađanja od kazne.

Da bi delo bilo učinjeno u krajnjoj nuždi, tj. da bi bilo isključeno postojanje

KD učinilac ne sme biti kriv za izazvanu opasnost što znači da je nije smeo
izazvati ni sa umišljajem ni iz nehata.
Učinilac koji je dužan da se u konkretnoj situaciji izloži opasnosti ne može se
pozivati na krajnju nuždu ako u otklanjanju opasnosti učini KD.

5
 6. STADIJUMI IZVRŠENJA KD

Od trenutka kad se kod učinioca rodi misao o izvršenju KD pa do momenta

izvršenja tj. do prouzrokovanja zabranjene poledice, mogu postojati nekoliko
stadijumu koje treba razlikovati i razgraničiti.
Prvi stadijum se sastoji u stvaranju odluke da se izvrši KD. Zatim izvršilac
pristupa ostvarenju odluke. Ako je moguće on odmah preduzima radnju izvršenja.
U nekim slučajevima to nije moguće jer mu napr. nedostaju sredstva za izvršenje
ili mu na putu stoje neke preprke koje treba otkloniti pa zato mora prethodno
izvršiti potrebne pripreme. Tako se nekad, posle donošenja odluke pojavljuje
pripreman radnja kao poseban stadiju. Posle pripreme, izvršilac pristupa
izvršenju. Izvšenom radnjom učinilac može da ostvari zabranjenu posledicu i time
izvrši KD (svršenoKD) ili da u tom ne uspe tj. ne prouzrokuje posledicu pa KD
ostane u pokušaju. To su dve mogućnosti završnog stadijuma. Pripremna radnja
kao poseban stadijum može ali ne mora postojati, a to zavisi od okolnosti koje su
postojale kad je učinilac doneo odluku da izvrši KD.
Iz ovog proizilazi da pripremna radnja i pokušaj KD mogu postojati samo pri
vršenju KD sa umišljajem.
Dileme oko kažnjavanja ovih stadijuma:
- po našem pravu niko ne može odgovarati za samo razmišljanje o izvršenju
KD i stvaranje odluke. To je teško dokazivo a i svaka odluka se može
izmeniti. Ali od momenta kad se prešlo na prvu radnju kojom se priprema
KD može se postaviti pitanje postojanja KD jer tad već imamo neku
manifestaciju u spoljnjem svetu. I ovde postoje dve teorije:
OBJEKTIVNA polazi od toga da kažnjavanje zaslužuju samo one radnje koje su
stvarno prouzrokovale štetu tj. imale su posledicu, a kod težih dela kažnjiv je i
pokušaj jer ta okolnost što delo nije dovršio nije zavisili samo od njega već i od
sticaja drugih okolnosti nezavisno od njegove volje.
SUBJEKTIVNA: bitno je da je učinilac pokazao svoju zločinačku volju pa je
nebitno da li je delo i izvršio. Bez obzira dal su izvršene samo pripremne radnje ili
pokušaj, učinilac se kažnjava kao da je delo i izvršio.
U načelu, pripremne radnje nisu kažnjive, ali kod pojedinih KD nužno je
odstupiti od ovog zbog društvene opasnosti konkretnog KD.

7. PRIPREMNE RADNJE ZA IZVRŠENJE KRIV. DELA

Pre no što će preći na izvršenje KD učinilac može preduzeti izvesne radnje

koje će mu omogućiti da KD izvrši ili će mu olakšati izvršenje. Ove radnje zovu
se pripremne radnje. Mogu se manifestvovati u raznim oblicima, a najčešće se
sastoje u nabavljanju ili osposobljavanju oruđa i sredstava, u stvaranju povoljnih
uslova za izvršenje ili u traženju lica – saizvršioca.
Pripremne radnj ne ulaze u radnju izvršenja KD kao obeležje bića KD. One su
van bića KD. Još ne predstavljaju napad na zaštitni objekt. Iz samih pripremnih
radnji ne može se sa sigurnošću zaključiti da li postoji odluka da se izvrši KD.
Čak i da se može utvrditi da je stvorio odluku o izvršenju, ipak postoji mogućnost

6
da se učinilac od vremena preduzimanja pripremnih radnji pa do izvršenja
predomisli.
KZ RS je saglasan načelu da za pripremanje KD treba samo izuzetno
kažnjavati. Kazniće se lice koje sa umišljanjem priprema izvršenje KD samo u
slučaju kad kažnjavanje zbog posebne društvene opasnoti samog pripremanja
zakon izričito određuje. Određivanje pripremne radnje kao kažnjive zakon može
odrediti na dva načina:
- pripremanje kao posebno KD
- kažnjivo pripremanje određenog KD.
NAJTIPIČNIJE PRIPREMNE RADNJE:
1. nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje KD
2. otklanjanje prepreka za izvršenje KD
3. dogovaranje, planiranje, organizovanje sa drugim radi izvršenja
4. druge radnje kojim se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje, a koje ne
predstavljaju radnju izvršenja.
8. POKUŠAJ ( pojam i vrste)

Ko sa umišljanjem započne izvršenje KD ali ga ne dovrši, kazniće se za

pokušaj KD za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 5 god. ili teža, a
za pokušaj drugog KD samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za
pokušaj.
Učinilac će se za pokušaj kazniti kaznom propisanom za KD ili ublaženom
kaznom.
KD je započeto onda kad je preduzeta radnja koja je element bića KD tj. kad je
preduzeta radnja izvršenja. To je prva karakteristika pokušanog KD. KD nije
dovršeno onda kad radnja izvršenja nije dovršena ili kad je dovršena ali posledica
nije nastupila.
Znači, pokušaj KD postoji:
1. kad je radnja izvršenja započeta ali nije dovršena
2. kad je radnja izvršenja dovršena ali je posledica izostala .
U oba slučaja radnja izvršenja mora biti preduzeta.
Zajedničko za pripremne radnje i pokušaj je to što nije nastupila posledica ,a
razlika je u tom što pripr. radnje predstavljaju preduzimanje takvih radni kojim se
samo priprema izvršenje KD dok se kod pokušaja preduzima radnja izvršenja, tj.
ostvaruje se jedno od obeležja bića KD.
Radnja izvršenja sastoji se iz niza delatnosti povezanih u jednu celinu.
Preduzimanje prve delatnosti smatra se kao početak radnje izvršenja.
Svako KD ne može biti pokušano. Tu razlikujemo dve grupe KD:
1. Grupa KD u kojoj je već obuhvaćen pokušaj kao element KD tako da
izvršenjem pokušaja postoji svršeno KD. Uglavnom su to dela protiv
ustavnog uređenja. Ko na pr. pokuša da RS dovede u položaj počinjenosti
ili zavisnosti prema drugoj državi čini svršeno KD, a ne pkušaj tog KD.
2. Grupa KD kod kojih pokušaj nije moguć zbog prirode samog KD. Na pr.
nije moguć pokušaj učestvovanja u tuči niti pokušaj KD izvršenih
nečinjenjem.

7
 Pokušaj može biti NESVRŠENI i SVRŠENI u zavisnosti da li je radnja
izvršenja samo započeta ili je i dovršena . Po pravilu, kazna za nesvršeni bi će
blaža nego za svršeni.
KVALIFICIRANIM pokušajem smatra se takv pokušaj KD pri kom je
radnjom izvršenja ostvareno biće nekog drugog KD koje je zakonom određeno
kao posebno KD ( A puca u B u nameri da ga liši života ali ga samo teško telesno
povredi. Ovo se kvalifikuje kao pokušaj ubistva, a ne kao svršeno delo TTP).
NEPODOBAN POKUŠAJ: takav pokušaj KD gde su sredstva radnje ili njen
objekt takvi da je izvršenje KD bilo nemoguće. I nesvršeni i svršeni pokušaj mogu
biti nepodobni. Razlikuju se apsolutno i relativno nepodoban pokušaj.
APSOLUTNI postoji kad su sredstva pomoću kojih je pokušano KD ili objekat
na kom je pokušano bili takvi da je izvršenje KD bilo uopšte nemogućno tako da
ni pod kojim uslovim nije moglo doći do izvršenja KD i do posledice.
RELATIVNI postoji kad su sredstva ili predmet uopšte podobni ali nisu mogli
dovesti do željenog rezultata samo zbog naročitih okolnosti koje su postojale u
konkretnom slučaju.
Dileme su da li se nepodoban pokušaj treba smatrati kao pokušaj i ono što
proizilazi: da li ga treba kazniti. Objektivna teorija traži da je radnja izvršenja
započeta, pa kako kod ovog pokušaja tog nema – nema ni kažnjavanja.
Subjektivna teorija polazi da je relevantna zločinačka volja i da taj pokušaj stoga
treba kazniti. Po našem KZ sud učinioca može i kazniti i osloboditi, tj. izlazi u
susret obema teorijama. Sud je ovlašćen da s obzirom na društvenu opasnost
kaznu može neograničeno ublažiti pa čak učinioca i osloboditi. To znači da sud u
svakom konkretnom slučaju mora ceniti sve relevantne okolnosti.

DOBROVOLJNI ODUSTANAK:
Izvršilac koji je pokušao izvršenje KD ali je dobrovoljno odustao od daljeg
preduzimanja radnje izvršenja ili je sprečio nastupanje posledice, može se
osloboditi od kazne.
Odustanak mora biti dovrovoljan, a postoji kad je učinilac sam stvorio odluku
da odustane i kad je pri tom bio svestan da može dovršiti započetu radnju. Ne
postoji ako je odustao od daljeg izvršenja usled nekih spoljnih uticaja. Takođe,
dobrovoljni odustanak ne postoji kad neko hoće da dovršio KD ali je svesno da
tom na putu stoje neotklonjive smetnje pa zbog njih odustane.
Može se osloboditi od kazne i saizvršilac, podstrekač i pomagač koji je
dobrovoljno sprečio izvršenje KD.
DOBROVOLJNI ODUSTANAK KOD NESVRŠENOG I SVRŠENOG
POKUŠAJA:
Kod nesvršenog pokušaja potrebno je da se učinilac uzdrži od daljeg vršenja
radnji da bi prekinuo dovršenje KD.
Kod svršenog pokušaja nije dovoljno samo pasivno držanje učinioca već je
potrebna njegova aktivna radnja u sprečavanju nastupanja posledice.

Ako je učinilac dovršio neko drugo samostalno KD koje nije obuhvaćeno KD

od čijeg je izvršenja odustao, ne može se osloboditi kazne za to drugo delo po
istom osnovu.

8
 9. MESTO I VREME IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

KD je izvršeno kako u mestu gde je izvršilac radio ili buio dužan da radi, tako i
u mestu gde je u celini ili delimično nastupila posledica.
Pokušaj KD smatra se izvršenim kako u mestu gde je učinilac radio tako i u
mestu gde je posledica po njegovom mišljenju trebalo da nastupi ili je mogla da
nastupi.
Saučesnik je KD učinio u mestu u kom je preduzo radnju saučesništva.
KD je izvršeno u vreme kad je izvršilac radio ili bio dužan da radi bez obzira
kad je posledica nastupila. Saučesnik je KD učinio u vreme kad je radio ili bio
dužan da radi.
Određivanje pravila po kom će se određivati u kom se vremenu smatra da je
KD učinjeno potrebno je za slučaj kad je od preduzimanja radnje pa do nasputanja
posledice protekao izvestan vremenski razmak i kad se postavlja pitanje po kom
će se momentu određivati vreme izvršenja
Utvrđivanje vremena od značaja je iz više razloga:
1. za utvđivanje kriv. odgovornosti i za primenu kriv. sankcije odlučna je
starost učinioca u vreme izvršenja
2. zastarelost kriv. gonjenja teče od vremena izvršenja
3. odgovornost za kriv. delo utvđuje se prema KZ koji je važio u vreme
izvršenja
4. vreme izvršenja KD od značaja je i kod onih KD kod kojih je vreme
izvršenja obeležje kriv. Dela
5. u slučaju kad treba odrediti da li je učinilac izvršio delo u neuračunljivom
stanju važno je odrediti vreme izvršenja jer okolnost da je izvesno lice
neuračunljivo vezano je za moment izvršenja KD.
Na osnovu gornje definicije, vreme kad je posledica nastupila ne uzima se u
obzir pri utvrđivanju vremena izvršenja KD. Ako ta radnja traje duže, za
računanje se uzima momenat završetka radnje. Kod KD koje se sastoji iz više
radnji, odlučujuće je vreme preduzimanja poslednje radnje.

10. URAČUNLJIVOST

Kriv. odgovornost postoji onda kad je učinilac u vreme izvršenja KD imao

takva psihička svojstva i takav psihički odnos prema delu da mu se ono može
staviti na teret. Kad učinilac ima psihička svojstva usled kojih mu se KD može
staviti na teret, onda je takav učinilac uračunljiv, a učinilac koji prema delu ima
takav psihički odnos usled kojeg mu se to delo može staviti na teret naziva se vini
učinilac. Znači, kriv. odgovornost postoji ako je učinilac u vreme izvršenja bio i
uračunljiv i vin. Bez ova dva elementa nema kriv. odgovornosti.
Naš KZ kaže:
Nije KD ono delo učinjeno u stanju neuračunljivosti.
Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije
mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne
poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.

9
 Učiniocu KD čija je sposobnost da shvati značaj svo dela ili sposobnost da
upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena može se ublažiti kazna.
Kriv. odgovoran je samo onaj koji je u vreme izvršenja KD bio u mogućnosti
da pravilno, nesmetano i potpuno rasuđuje i donosi odluke.
Zakonodavstvo poznaje 3 metode utvrđivanja neuračunljivosti: psihološki,
biološki, mešoviti. Naš KZ usvaja mešoviti metod.
Uračunljivost se uvek ceni prema vremenu izvršenja. Neuračunljivost koja je
postojala pre ili posle izvršenja radnje nije od uticaja na kriv. odgovornost.
Uračunljivost se uvek procenjuje u odnosu na konkretno KD.

Duševni poremećaj – takvo duševno stanje čoveka u kom ne mogu da se

normalno ostvaruju psihički procesi već dolaze do izražaja razna poremećenja
nagona, osećajnosti, opažanja, pamćenja, mišljenja, rasuđivanja i delatnosti tj. gde
dolaze do izražaja simptomi duševnih poremećaja.
KZ RS kao osnov za isključenje uračunljivosti smatra:
- duševna obolenja (trajna ili privremena)
- privremene duševne poremećenosti
- zaostali duševni razvoj
Pored uračunljivosti i neuračunljivosti može postojati i prelazno stanje u kom
učinilac nije ni potpuno uračunljiv niti potpuno neuračunljiv. To stanje je BITNO
SMANJENA URAČUNLJIVOST. Ona postoji kad je kod učinioca usled duševne
poremećenosti spsobnost da shvati značaj svog dela ili mogućnost da upravlja
svojim postupcima bila bitno smanjena.
SKRIVLJENA NEURAČUNLJIVOST:
Krivica učinioca KD koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi način
doveo u stanje u kom nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim
postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje.
Učiniocu koji je pod ovim okolnostima učinio KD u stanju bitno smanjene
uračunljivosti ne može se po tom osnovu ublažiti kazna.

11. UMIŠLJAJ ( kao deo vinosti)

KD je učinjeno s umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo

njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to
pristao.
Umišljaj je rednovni i teži oblik vinosti. KD izvršena sa umišljajem u praksi su
češća od onih učinjenih iz nehata i za razliku od ovih drugih, uvek su kažnjiva.
Dela izvršena iz nehata kažnjavaju se izuzetno, a kad zakon i propisuje
kažnjavanje za nehat, kazne su blaže nego za KD učinjeno s umišljajem.
Iz definicije proizilazi da KZ poznaje:
DIREKTNI UMIŠLJAJ – postoji kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo
njegovo izvršenje
EVENTUALNI UMIŠLJAJ – postoji kad je učinilac bio svestan da usled
njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica pa je pristao
na njeno nastupanje.

10
 Psihički odnos učinioca koji vrši KD izražava se u njegovoj SVESTI o
posledici, kao i u VOLJI da učini KD.

12. NEHAT (kao deo vinosti)

KD je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može

učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili
kad nije bio svestan da svojiom radnjom može učiniti delo iako je prema
okolnostima pod kojim je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio
dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Nehat je blaži oblik vinosti od umišljaja. Za nehat se odgovara samo kad to
zakon određuje a i tada blaže nego za umišljaj.
KZ poznaje dve vrste nehata:
SVESNI : postoji kad je učinilac bio svestan mogućnosti nastupanja posledice
kao i drugih stvarnih okolnosti dela.
NESVESNI: postoji kad učinilac nije bio svestan te mogućnosti ali je moga i
bio dužan da bude svestan te mogućnosti.
PROFESIONALNI NEHAT : je nahat takvog lica koje je po svom pozivu tj.
zanimanju dužno da bude pažljivije od drugih ljudi pri preduzimanju radnji iz
delokruga svoje profesije. Zato se ovaj nehat smatra težom vrstom nahata.
Svesni nehat ili samopouzdanje. Nesvesni nehat ili nemarnost.

13. POJAM I VRSTE ZABLUDA

Nije KD ono delo učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.

Stvarna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da
izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje KD ili
u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delo
dozvoljenim.
Ako je učinilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata postojaće KD učinjeni iz
nehata kad zakon takvo KD predviđa.
Zabluda (uopšteno) se obično definiše kao postojanje pogrešne predstave o
nekoj okolnosti. Ako se ta pogrešna predstava tiče neke stvarne okolnosti onda tu
zabludu nazivamo stvarnom.
U kriv. pravu razlikuju se:
STVARNA ZABLUDA U UŽEM SMISLU : postoji kad je učinilac imao
pogrešnu predstavu o nekoj okolnosti koja ulazi u obeležje KD ili kad nije bio
svestan nekog stvarnog obeležja KD.
STARNA ZABLUDA U ŠIREM SMISLU : postoji kad je učinilac bio svestan
svih obeležja KD ali je imao pogrešnu predstavu o nekoj stvarnoj okolnosti koja
bi, da je zaista postojala, isključivala protivpravnost i društvenu opasnost dela
tako da bi ono bilo dozvoljeno.
Stvarna zabluda ( u oba smisla) isključuje postojanje umišljaja. Stvarna
zabluda je negacija umišljaja. S sruge strane, stvarna zabluda ne isključuje uvek

11
postojanje nehata. Moguće da je učinilac bio u zabludi usled nehata tzv. nehatna
zabluda koja postoji kad je učinilac imao pogrešnu predstavu o obeležjima KD ili
okolnostima koje isključuju protivpravnost i društ. opasnost iako je bio dužan i
mogao da o tim okolnostima ima pravilnu predstavu.
Stvarna zabluda može biti:
OTKLONJIVA – ako je učinilac bio dužan i mogao je imati pravilnu
predstavu o stvarnim okolnostima.
NEOTKLONJIVA – ako učinilac nije bio dužan i nije mogao imati pravilnu
predstavu o stvarnim okolnostima. Ova zabluda isključuje i umišljaj i nehat.
Učinilac u ovoj zabludi nije odgovoran.
Učinilac koji je bio u otklonjivoj zabludi može biti kriv. odgovoran ali i kriv.
Neodgovoran, a to zavisi da li KZ za određeno KD predviđa kriv. odgovornost i
za nehat.
ZABLUDA O PREDMETU : postoji ako učinilac prilikom izvršenja dela
pogrešno drži da delo čini prema jednom predmetu, a međutim, čini ga prema
drugom.
ZABLUDA O LICU : poseban oblik zablude o predmetu. Postoji ako je
učinilac učinio KD prema jednom licu smatrajući ga za drugo.

13. a – PRAVNA ZABLUDA

Nije KD ono delo učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi.

Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna
da je njegovo delo zabranjeno.
Učiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to mogao i bio dužan da
zna, kazna se može ublažiti,
Pravna zabluda je zabluda o zabranjenosti dela. Postoji u ovim slučajevima:
1. ako učinilac dela nije svestan da je učinio delo određeno u zakonu kao
KD
2. ako učinilac ne zna normu koja upotpunjuje biće KD
3. ako učinilac nije svestan protivpranosti KD
4. ako učinilac pogrešno shvati neku stvarnu okolnost pod pojam koji zakon
upotrebljava pri određivanju bića KD
5. ako učinilac pogrešno smatra da neka postojeća okolnost koja nije
obeležje bića KD čini delo dozvoljenim
6. ako učinilac pogrešno smatra da neka postojeća okolnost koja je obeležje
bića KD čini delo dozvoljenim usled malog značaja.

Pravna zabluda ne isključuje umišljaj. Pravna zabluda je fakultativni osnov za

ublažavanje i oslobađanje od kazne i to samo ako je učinilac bio u pravnoj zabludi
iz oipravdanih razloga.
I pravna zabluda može biti:
NEOTKLONJIVA – uvek je iz opravdanih razloga
OTKLONJIVA – (pravna zabluda iz nehata) je redovna zabluda koja ne
postoji iz opravdanih razloga.

12
 14. SAIZVRŠILAŠTVO ( kao deo saučesništva)

KD može biti ostvareno radnjom jednog lica ili zajedničkim delovanjem više
lica. Kad je KD rezultat delovanja više lica onda pod određenim uslovima postiji
saučesništvo. Da bi postojalo saučesništvo nije dovoljno da u KD učestvuje više
lica. Potrebno je da između saučesnika postoji određena objektivna i subjektivna
veza.
Objektivna postoji ako je posebnim i odvojenim radnjama saučesnika
ostvareno KD ali smo pod uslovom ako sve te radnje čine jednu celinu, tj. što su
sve one doprinele da nastupi zabranjena posledica. Drugim rečima, objektivna
veza u saučesništvu sastoji se u zajedničkom rezultatu radnji svih saučesnika.
Subjektivna veza kod saučesništva sastoji se u svesti pojedinih saučesnika o
zajedničkom delovanju s drugim licima, ili za postojanje saučesništva potrebno je
da saizvršioci znaju jedan za drugog, a da saučesnici znaju za izvršioca.
SAUČESNIŠTVO POSTOJI ONDA KAD U OSTVARENJU KD
UČESTVUJE VIŠE LICA KOJA SU SVESNA ZEJEDNIČKOG DELOVANJA.
OBLICI SAUČESNIŠTVA:
1. Saizvršilaštvo .- kad više lica zajednički vrše KD
2. Podstrekači – su lica koja navode izvršioca da izvrši KD
3. Pomagači – su lica koja pomažu učiniocu da izvrši KD
4. Organizatori zločinačkih udruženja – su lica koja organizuju ili
iskorišćavaju bande, grupe ili druga udruženja radi vršenja KD
Ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja zajednički učine ili iz nehata
zajednički izvrše KD, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa
umišljajem bitno doprinesu izvršenju KD, svako od njih kazniće se kaznom
propisanom za to delo.
Kod nekih KD mora postojati više izvršilaca , a tad se radi o nužnom
saizvršilaštvu.
Saizvršilaštvo ne postoji kod tzv. Prividnog ili sporednog izvršilaštva. Ova
situacija nastaje kad više lica zajednički ostvare posledicu ali pri tom nisu
sporazumno postupali tj. nisu svesno zajednički delovali.

15. PODSTREKAVANJE

Ko drugog sa umišljajem podsrekne da izvrši KD, kazniće se kaznom

propisanom za to KD.
Ko drugog sa umišljajem podtrekava na izvršenje KD čiji pokušaj je po
zakonu kažnjiv, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj KD.
Podstrekavanje znači preduzimanje takve radnje kojom se kod drugog lica s
umišljajem izaziva ili učvršćuje odluka da preduzme protivpravnu radnju kojom
će ostvariti obeležja nekog bića KD.
Jedno lice je podstreknuto na izvršenje ako kod njega u vreme podstrekavanja
nije već postojala čvrsta odluka na izvršenje. Podstrekavnje postoji i kad je
postojala nedovoljno učvršćena odluka i suprotno, neće postojati ako je kod
podstrekavanog već postojala čvrsta odluka. Podstrekavanje može biti izvršeno od
više lica. Ako se ono vrši sveno zajednički ta su lica sapodstrekači.

13
 NEPOSREDNO PODSTREKAVANJE - podstrekač neposredno navodi
izvršioca da učini KD.
POSREDNO (SUKCESIVNO) - podsrekač navodi preko durgih lica.
Radnja podsrekavanja je svaka radnja kojom se utiče na volju drugog lica:
nagovaranje, prikazivanje koristi od KD, poklon ili obećanje poklona, pretnja,
zloupotreba odnosa zavisnosti, zloupotreba ovlašćenja pretpostavljejenog,
dovođenje ili održavanje u zabludi, ispoljavaje želje, upućivanje molbe itd. Vrši
se samim činjenjem.
Podsrekavano lice ne mora biti individualno određeno, podstreknuti ne mora
biti poznat podsrekaču, ali podstekaču mora biti poznat krug lica iz kog treba da
proizađe izvršilac KD.
Podstrekavanje se mora odnositi na određeno KD. Nema podstrekavanja ako
se podstrekava na vršenje KD uopšte.
Podsrekač je kriv. Odgovoran samo ako je postupao s umišljajem. Za umišljaj
je potrebno da je on svojom radnjom hteo da stvori odluku kod
podsrtrekavanog(direktan umišljaj) ili je uz postojanje svesti o mogućnosti da će
svojom radnjom stvoriti odluku kod podsrekavanog na to pristao (eventualni
umišljaj).
Ne može poistojati sticaj između podstrekavanja i nekog drugog oblika
saučesništva u istom KD tj. isto lice ne može odgovarati i kao podsrekač i
saizvršilac ili kao podstrekač i pomagač u istom KD.
Moguće je da postoji IDEALAN I REALAN sticaj podstrekavanja. Idealan
postoji kad se jednom radnjom podsrekava na više KD, a realni kad se sa više
radnji podsrekne na više KD.
Podsrekač se kažnjava za učinjeno KD kao da ga je sam učinio. Podsrekač se
može osloboditi kazne ako je dobrovoljno sprečio izvršenje. Sprečavanje mora
biti dobrovoljno i nije dovoljno da se podsrekač trudi da spreči izvršenje, već KD
mora biti stvarno sprečeno.

16. POMAGANJE

Ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju KD kazniće se kaznom

propisanom za to KD ili ublaženom kaznom.
Kao pomaganje u izvršenju KD smatra se : davanje saveta ili uputstva kako da
se izvrši KD, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstva za izvršenjeKD,
stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje KD kao i unapred obećano
prikrivanje KD, učinioca, sredstava kojima je KD izvršeno, tragovi KD ili
predmeta pribavljenih KD –om.
Pomaganje je preduzimanje takve radnje kojom se s umišljajem doprinosi
izvršenju protivpravne radnje drugog lica s kojom radnjom ovo lice ostvaruje
obeležja nekog bića KD. Ovo je redovan (neposredna) oblik pomaganja zato što
pomagač neposredno pruža pomoć izvršiocu. Posredno pomaganje je ako
pomagač dopinosi izvršenju preko nekog drugog lica.

14
 Pomagač doprinosi radni izvršenja ali je ne preduzima ni delom jer bi tad bio
saizvršilac, a ne pomagač.
Radnja pomaganja je svaka ona radnja kojom se može doprineti izvršenju KD
tj. svaka ona radnja kojom se izvršenje dela podupire, unapređuje ili olakšava.
Pomaganje može biti fizičko ili psihičko.
Pomaganje može biti izvršeno i nečinjenjem i to samo u slučaju ako je
postojala dužnost na činjenje kojim bi se sprečilo KD. Pomaganje je moguće
samo pre ili u toku izvaršenja, a ne i posle.
Pružanje pomoći posle ostvarenog KD naziva se DOTICAJ S KD –om ili
prikrivanje. Doticaj se može ostvariti prikrivanjem učinioca, tragova, sredstava,
predmeta pribavljenih izvršenjem kao i prikviranjem samog KD. Dok samo
prikviranje ne predstavlja pomaganje, dotle obećanje prikrivanja, ako je učinjeno
pre izvršenja predstavlja pomaganje (psihičko) jer se njiem dopirnosi izvršenju
KD. Ukoliko prikrivanje nije ranije obećano učiniocu, kažnjivo je samo ako je
zakonom predviđeno kao posebno KD.
Pomagač je kriv. odgovoran samo ako je postupao s umišljajem. Nehatno
pomaganje nije pomaganje u kriv. pravnom smilu.
Ne može postojati sticaj između pomaganja i nekog drugo oblika sučesništva u
istom KD. Pošto je pomaganje najlakše forma saučesništva, iz toga proizilazi da
će neko odgovarati kao pomagač samo ukoliko nije saizvršilac, podsrekač ili
organizator.
I pomaganje kao i podsrekavanje može biti u idealnom ili relanom sticaju.
Pomagač se kažnjava za učinjeno KD kao da ga je sam učinio, a može i blaže.
Ublažavanje kazne je fakultativno.
Pomagač se moće osloboditi od kazne ako je dobrovoljno sprečio izvršenje.
Pomaganje je naked određeno kao posebno KD. Neuspelo pomaganje nije
kažnjivo.

17. KRIVIČNA ODGOVORNOST I KAŽNJIVOST ORGANIZATORA

ZLOČINAČKIH UDRUŽENJA

Kao organizator se smatra lice koji stvara ili iskorišćuje organizaciju, bandu,
zaveru, grupu ili drugo udruženje radi vršenja KD. Organizator će se kazniti za
sva KD koja su proizašla iz zločinačkog plana tih udruženja kao da ih je sam
učinio bez obzira da li je i u kom svojstvu neposredno učestvovao u izvršenju
pojednig od tih dela.
Potrebno je da budu ispunjena 3 uslova da bi postojao ovaj oblik saučesništva.
1. da je neko lice radi vršenja KD stvorilo neko udruženje bilo kog oblika ili
da je u isu svrhu iskoristilo neko već postojeće udruženje. To je
organizator.
2. potrebno je da postoji plan zločinačkog udruženja (zločinački plan)
3. u ostvarivanju delatnosti zločinačkog udruženja treba da bude učinjeno
jedno ili više KD.
Pod udruženjem se podrazumeva svako udruženje više lica bez obzira na broj
udruženih lica i bez obzira na org. stukturu.

15
 Stvaranje udruženja predstavlja preduzimanje takve radnje kojom se
uspostavlja takva veza između više lica koja omogućava spovođenje u život
jednog plana za vršenje KD szvorenog na inicijativu stvaraoca tog udruženja.
Stvaranje se može izvršiti različitim sredstvima i na razne načine : nagovaranjem,
obećanjem nagrade, ubeđivanjem, povezivanjem pojedinaca istih pogleda itd.

18. VRSTE I SVRHA KRIVIČNIH SANKCIJA

KRIV.SANKCIJE SU: MERE UPOZORENJA, MERE BEZBEDNOSTI I

VASPITNE MERE.
Opšta svrha propisivanja i izricanja kriv. sankcija je suzbijanje dela kojima se
povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene kriv. zakonodavstvom.
Krivične sankcije se ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno
nije navršilo 14 god. Vaspitne mere i druge kriv. sankcije mogu se izreći
maloletniku pod uslovima propisanim posebnim zakonom.
U okviru opšte svrhe kriv. sankcije, svrha kažnjavanja je:
- sprečavanje učinioca da čini KD i uticanje na njega da ubuduće ne čini
KD
- uticanje na druge da ne čine KD
- izražavanje društvene osude za KD, jačanje morala i učvršćivanje obaveze
poštovanja zakona.
Primenom kriv. sankcija, drušvo se štiti od kriminalitete. Kriv. sankcije
obuhvataju lišavanje ili ograničavanje slobode ili prava učinioca KD.
Učiniocu KD može se izreći samo ona kriv. sankcija koja je predviđena
zakonom koji je bio na snazi u vreme kad je KD učinjeno.Kriv. sankcija se može
izreći samo učiniocu KD. Sankciju izriče nadležni organ (u nas samo sudovi).
Izricanje sankcije uvek prethodi sudski postupak u kom se utvrđuje postojanje
uslova za izricanje određene sankcije.
OPŠTI POJAM KRIV. SANKCIJE : to je mere krivično-pravne prinude koju
sud izriče, u zakonito sprovedenom postupku, učiniocu KD, radi zaštite društva
od kriminaliteta, a sastoji se u lišavanju ili ograničavanju određenih sloboda i
prava ili u upozorenju učiniocu da će biti lišen ili ograničen slobode ili prava ako
ponovo izvrši KD.

19. POJAM KAZNI I VRSTE KAZNI

Kazna je krivična sankcija koju izriče sud u zakonito sprovedenom postupku,

krivično odgovornom učiniocu kriv. dela radi zaštite društva od kriminaliteta a
sastoji se u lišavanju ili ograničavanju određenih sloboda i prava.
Kazna je najstarija kriv. sankcija, ujedno osnovna i najznačajnija vrste krvi.
sankcije.
Obeležja kazne:

16
 1. kazna treba da je deljiva tj. da se može izricati u većoj ili manjoj meri
2. treba da je opoziva tj. kad je neopozivo izrečena da se može ukinuti
3. treba da je popravljiva, tj. da je takva da se mogu otkloniti one posledice
koje proizilaze iz nejne prirode
4. treba da je lična, tj. da pogađa samo učinioca
5. treba da je srazmerna, tj. da odgovara težini dela i stepenu kriv.
odgovornosti učinioca
6. treba da je humana

Kazna ima i preventivan i represivan karakter. Prema načinu izricanja kazne

mogu biti:
GLAVNE: izriču se samostalno
SPOREDNE: izriču se samo uz glavnu kaznu
Primenom kazne učinilac se lišava nekih prava i sloboda te postoji podela i
na : kazne protiv života(smrtna), protiv tela (šibanje, odsecanje ruke u nekim
zakonodavstvima), protiv imovine (novčana kazna, konfiskacija imovine), protiv
slobode (ograničenje kretanja), protiv građanskih prava ( lišenje izbornih prava,
prava javnog istupanja).
Prema načinu odmeranjava kazne mogu biti TRAJNE I VREMENSKE.
Naš KZ predviđa 4 glavne kazne:
- kazna zatvora
- novčana kazna
- rad u javnom interesu
- oduzimanje vozačke dozvole
- maloletnički zatvor ( samo za maloletnike)

Sporedne kazne su novčana kazna i oduzimanje voz. dozvole. Ove kazne se

mogu izreći i kao sporedne uz glavnu kaznu ukoliko nisu izrečene kao glavne
kazne.
Najveća i najmanja mera kazne određenja je u opštem delu KZ. To se naziva i
opšti zakonksi minimum i maksimum kazne i oni se određuju sa svaku vrstu
kazne. Ako je za jedno KD propisano više kazni, samo jedna se može izreći kao
glavna.
Kazna zatvora ne može biti kraća od 30 dana niti duža od 20 godina.
Izriče se na pune godine i mesece, a do 6 meseci i na dane.
Za najteža KD i najteže oblike teških KD može se izuzetno propisati i kazna
zatvora od 30-40 godina i izriče se na pune godine. Ova kazna ne može izreći
licu koje u vreme izvršenja nije navršilo 21 godinu.
Novčana kazna se može odmeriti i izreći ili u dnevnim iznosima ili u
određenom iznosu. Za KD iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna kazna
može se izreći i kada nije porpisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će
se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu
izrekne kaznu zatvora. U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne
može biti kraći od 15 dana niti duži od 3 meseca. Izuzetno sud može dozvoliti da
osuđeni plati kaznu u ratama ali rok isplate ne može biti duži do 1 godine.

17
 Rad u javnom interesu može se izreći za KD za koja je propisan zatvor od 3
godine ili novčana kazna. Rad u javnom interesu je svaki onaj društveno korisni
rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti.
Rad u javnom interesu ne može biti kraći od 60 časova niti duži od 360 časova.
U jednom mesecu traje 60 časova i određuje se da bude obavljen u vremenu od
mesec do 6 meseci.
Učiniocu KD u vezi s čijim izvršenjem ili pripremanjem je korišćeno mot.
vozilo može se izreći kazna oduzimanja voz. dozvole. Trajanje ove kazne ne
može biti kraće od 1 niti duže od 3 godine, računajući od dana pravosnažnosti s
tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja kazne. Ova
kazna se može izreći kao sporedna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu, a može
se izreći i kao glavna za KD za koja je propisana kazna ztvora do 2 godine. Kazna
oduzimanja vozačke dozvole ne može se izreći zajedno s merom bezbednosti
zabrane upravljanja mot. vozilom. Ako osuđeni upravlja motornim vozilom za
vreme dok traje kazna oduzimanja voz. dozvole, sud će ovu kaznu zameniti
kaznim zatvora tako što se 1 godina oduzimanja vozačke dozvole zamenjuje 1
mesecom zatvora.
Sud može učiniocu KD izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu
vrstu kazne kad:
- zakon predviđa da se kazna može ublažiti
- zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne
oslobodi od kazne
- utvrdi da postoji naročito olakšavajuće oklonisti i oceni da se i s
ublaženom kaznom postiže svrha kažnjavanja.

20. VRSTE MERA BEZBEDNOSTI I IZVRŠENJE MERA

BEZBEDNOSTI

U okviru opšte svrhe kriv. sankcija, svrha mera bezbednosti je da se otklone

stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće ne vrši KD.
Mere bezbednosti su posebna vrsta kriv. sankcija. One se mogu izreći kako
kriv. odgovornim tako i kriv. neodgovornim učiniocima KD, a može i
maloletnicima. One po svojoj prirodi imaju izrazito preventivni karakter. One se
izriču uz kaznu, a neke mogu i samostalno. Od okolnosti slučaja, sud može
učiniocu izreći i više mera bezbednosti. Zakonom su određeni opšti uslovi za
izricanje ovih mera.
Klasifikacija s obzirom na pravna dobra koja se ''pogađaju'' njenim
primenama:
PERSONALNE: su one mere bezbednosti koje pogađaju ličnost učinioca KD,
čijom primenom se on lišava ili ograničava sloboda i prava.
REALNE : su one mere koje se odnose na imovinu, tj. lišava se nekog
imovinskog prava.
Klasifikacija prema svrsi primene:
ELIMINATORNE: su one koje obuhvataju lišenje slobode i cilj je da se ponovno
vršenje KD spreči kroz izolaciju

18
VASPITNA : sastoje se u odgovarajućem medicinskom tretmanu u zdravstvenoj
ustanovi ili na slobodi ali pod nadzorom
PREVENTIVNE : one mere koje obuhvataju ograničenje nekih prava u cilju
sprečavanja vršenja novih KD.
Učiniocu KD mogu se izreći ove mere bezbednosti:
- obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdr. ustanovi
- obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi
- obavezno lečenje narkomana
- obavezno lečenje alkoholičara
- zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti
- zabrana upavljanja morotnim vozilom
- oduzimanje predmeta
- proterivanje stranca iz zemlje
- javno objavljivanje presude

KORIŠĆENA LITERATURA:

- Krivični zakonik od 1.1. 2006. god.

- Krivično pravo – priručnik za polaganje pravosudnog ispita (M. Đorđević,
Đ. Đorđević) treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, decembar 2005.
- Krivično pravo – opšti deo ( N. Srzentić, A. Stajić, LJ. Lazarević)
udžbenik za pravni fakultet, XVI izdanje Savr. administracija.

II. KRIVIČNO PRAVO POSEBNI DEO

I. KRIVIČNA DELA PROTIV OSNOVA DRUŠTVENOG UREĐENJA I

BEZBEDNOSTI REPUBLIKE

Ova KD su usmerena na ugorožavanje i povredu onih vrednosti na kojima

počiva društveno i dršavno uređenje zemlje. Te osnovne vrednosti su: ekonomski
i politički sistem, organizacija državne vlasti i bezbednost države koja se ogleda
kroz njen suverenitet i teritorijalni integritet. Ova dela spadaju u red političkih KD
i njihov nastanak usko je povezan s nastankom države. Iz tog proizilazi da su se
ova dela pojavila veoma rano i da spadaju u red najstarijih KD. Jednom nastala,
ona su postala stalni pratilac države. S obzirom da se njima napadaju vrednosti
bez kojih ne može postojati ni jedno društvo, ona se nalaze u svim

19
zakonodavstvima i smatraju se najtežim kriv. delima za koja se predviđaju i
najteže kazne.
Ova KD u našem zakonodavstvu pored brojnih međusobnih razlika imaju i
neke zajedničke karakteristike po kojima se razlikuju od ostalih KD:
 to su politička KD. Politički karakter proističe iz zaštitnog objekta koji se
napada i motiva zbog kojih se vrše. Zaštitni objekat je društveno i
državno uređenje;
 sfera kažnjivosti je šira nego kod drugih KD. Pored radnje izvršenja i
pokušaja koji je kod najvećeg broja KD iz ove glave izjednačen s radnjom,
kažnjivo je i pripremanje radnje;
 kod najvećeg broja KD iz ove grupe posledica se sastoji u ugrožavanju
osnova ustavnog uređenja i bezbednosti;
 za neka KD od značaja je vreme njihovog izvršenja;
 mogu biti izvršena samo sa umišljajem;
 neka KD mogu izvršiti samo građani R. Srbije;
 zbog izuzetnog značaja objekta zaštite ova KD imaju posebnu društvenu
opasnost što se ogleda i u strogosti propisanih kazni;
 strože kažnjavanje predviđeno je i u slučajevima udruživanja radi vršenja
KD iz ove grupe;
 u odnosu na KD primenjuje se realan princip što znači da će se učiniocu
suditi po našem zakonu i onda kad su dela vršena u inostranstvu.
Vrednosti koje se štite predstavljaju unutrašnju i spoljnu bezbednost zemlje
koje su međusobno teško povezane, tako da napad na jednu istovremeno ugrožava
i durgu. Pojedina KD iz ove grupe ipak su pretežnije upravljena ili protiv
unutrašnje ili protiv spoljne bezbe- dnosti ali ima i takvih koja se odnose na oba
vida bezbednosti. Bezbednost države istovremeno je i bezbednost građana koji u
njoj žive.

I/1. TERORIZAM ČL. 312 KZ

Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti RS izazove eksploziju

ili požar ili preduzme neku drugu opšte opasnu radnju ili izvrši otmicu nekog lica
ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšte opasne radnje ili
upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteri- ološkog ili drugog opšte opasnog
sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod građana, kazniće se
zatvorom od 3-15 godina.
Objekt zaštite: ustavno uređenje i bezbednost RS, a neposredni objekti su zgrade,
postrojenja, mesta okupljanja većeg broja lica, transportna sredstva, posebno
vazdušni saobraćaj, aerodromi...
Radnja izvršenja: izazivanje ekspolozije, požara ili druge opšte opasne radnje ili
akta nasilja kojom se izaziva nesigurnost građana.
Posledica: stvaranje osećanja lične nesigurnosti građana.
KD je svršeno preduzimanjem bilo koje delatnosti. Moguć je i pokušaj.
Izvršilac: svako lice (naš državljanin, stranac ili lice bez državljanstva).
Vinost: samo direktni umišljaj.

20
Kazna: najmanje 3 godine. Za pokušaj se kažnjava po opštim odredbama, a za
pripremanje od 1-10 godina.
Kvalifikovano delo – postoji ako je:
 usled terorističkog akta došlo do smrti nekog lica ili je izazvana opastnost za
život ljudi ili je praćen teškim nasiljem ili velikim razaranjem;
 ako je učinilac sa umišljajem lišio života jedno ili više lica;
 ako je izvršen za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti.
Kazna za prvi oblik je najmanje 10, a za drugi i treći teži oblik je najmanje 10 ili
zatvor od 40 godina.
Udruživanje za vršenje ovih KD je posebno KD (čl. 319 KZ).
Pripremanje ovog KD je kažnjivo po čl. 320 KZ.
Obezbeđivanje ili prikupljanje sredstava namenjenih za finansiranje ovog KD
predstavlja KD finansiranja terorizma iz čl. 393 KZ.

I/2. SABOTAŽA ČL. 314 KZ

Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti RS na prikriven,

podmukao ili drugi sličan način u vršenju svoje službene dužnosti ili radne
obaveze prouzrokuje štetu koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara za državni
organ ili organizaciju, kazniće se zatvorom od 3-15 godina.
Oblici sabotaže su raznovrsni jer je moguća u svim oblastima delatnosti. Pored
špijunaže i terorizma spada u red najkorišćenijih sredstava za političke subverzije.
Objekt zaštite: ustavno uređenje i bezbednost zemlje a neposredni objekt napada
je privreda i njeno funkcionisanje.
Radnja izvršenja - može biti preduzeta na više načina a najčešće:
 nevršenje službene dužnosti ili radne obaveze,
 nesavesno vršenje,
 oštećenje sredstava za proizvodnju u procesu vršenja svoje službene
dužnosti ili radne
obaveze ili proizvodnja neupotrebljive robe.
Posledica: prouzrokovanje znatne štete za državni organ.
Razlika između sabotaže i KD nesavesnog rada u službi, oštećenja tuđe stvari i
sličnih KD-a je u načinu izvršenja (prikriveno, podmuklo) i pobudama.
KD sabotaže svršeno je nastupanjem posledica. Ako se delo otkrije pre toga
postojaće pokušaj.
Izvršilac: svako lice koje obavlja neku radnu obavezu bez obzira da li je u
stalnom radnom odnosu, privremenom, povremenom ili radu po ugovoru, bilo da
je naš ili strani državljanin.
Vinost: samo direktan umišljaj.
Kazna: najmanje 3 godine. Pokušaj se kažnjava po opštim odredbama dok je za
pripremne radnje kao za samostalno KD predviđena kazna od 1-10 godina
zatvora.
Kvalifikovani oblik sabotaže:
 ako je imala za posledicu smrt nekog lica ili je izazvala opasnost po život
ljudi ili je

21
 praćena teškim nasiljem ili velikim razaranjima ili je dovela do ugrožavanja
bezbe-
dnosti, ekonomske ili vojne snage zemlje (najmanje10 godina);
 ako je učinilac s umišljajem lišio života jedno ili više lica;
 ako je učinjena za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti
(najmanje 10 ili
zatvor od 40 godina).

I/3. ŠPIJUNAŽA ČL. 315 KZ

Ko tajne vojne, ekonomske ili službene podatke ili dokumenta preda, saopšti ili
učini dostupnim stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi, kazniće
se zatvorom od 3-15 godina.
Ko za stranu državu ili organizaciju stvara obaveštajnu službu ili njom rukovodi,
kazniće se zatvorom 5-15 godina.
Ko stupi u stranu obaveštajnu službu, prikuplja za nju podatke ili na drugi način
pomaže njen rad, kazniće se zatvorom od 1-10 godina.
Ko pribavlja tajne podatke ili dokumenta u nameri da ih saopšti ili preda stranoj
državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi kazniće se zatvorom 1-8 godina.
Ako su usled dela iz st. 1 i 2 nastupile teške posledice za bezbednost, ekonomsku
ili vojnu moć zemlje, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje 10 godina.
Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenta koji su
zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa, donesenom na osnovu
zakona, proglašeni tajnim a čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da
prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za političke, vojne ili
ekonomske interese zemlje.
Objekt napada: tajni vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenta.
Radnja izvršenja: saopštavanje, predaja, činjenje dostupnim i pribavljanje
podataka ili pismena radi predaje.
Posledica: ugrožavanje bezbednosti.
Izvršilac: svako lice bez obzira na državljanstvo.
Vinost: umišljaj, direktni ili eventualni.
Bitna karakteristika špijunaže je element inostranosti. Po ovom elementu ona se
razlikuje od sličnih KD-a: odavanje državne tajne, odavanje službene tajne,
odavanje vojne tajne itd.

I/4. UDRUŽIVANJE RADI PROTIVUSTAVNE DELATNOSTI ČL.

319 KZ

Ko stvara grupu ili drugo udruženje lica radi vršenja KD iz ove glave, kazniće se
kaznom propisanom za delo za čije je vršenje udruženje organizovano.
Ko postane pripadnik nekog udruženja iz st. 1 kazniće se zatvorom od 6 meseci
do 5 godina.

22
Učinilac dela iz st. 1 koji otkrivanjem udruženja ili na drugi način spreči izvršenje
KD kazniće se zatvorom do 3 godine, a može se i osloboditi kazne.
Pripadnik udruženja koji otkrije udruženje pre nego što u njegovom sastavu ili za
njega učini neko KD kazniće se zatvorom do 1 godine, a može se i osloboditi
kazne.
Pojam: KD se sastoji u stvaranju zavere, bande, grupe ili drugog udruženja radi
vršenja KD iz ove glave i u postajanju pripadnikom ovog udruženja.
Organizovanje zločinačkih udruženja spada u domen pripremnih radnji koje imaju
izuzetno opasan karakter, a to je i razlog što su pripremne radnje podignute na
rang samostalnog KD.
Oblici ispoljavanja:
 stvaranje zločinačkog udruženja,
 postajanje pripadnikom tog udruženja.
Radnja izvršenja: stvaranje zločinačkog udruženja.
Oblici zločinačkog udruženja:
 Zavera – je dogovor dva ili više lica za izvršenje nekog od navedenih KD-
a. Nastaje na osnovu istih ili sličnih ideoloških, političkih ili verskih
uverenja. To je konspirativno udruženje, ima privremen karakter i postoji
dok se ne postigne cilj;
 Banda – je udruženje najmanje 3 lica za vršenje KD. Za razliku od zavere,
banda je trajnijeg karaktera, ne krije svoj kriminalni karakter, a članovi se
međusobno poznaju. Članovi su po pravilu naoružani, odmetnuti ili
prikriveni od vlasti;
 Grupa – je udruživanje 3 ili više lica za vršenje KD. Ova lica su zajedno
samo dok vrše KD. To nije ni konspirativno, ni trajno, ni čvrsto
organizaciono povezano udruženje.
KD je svršeno preduzimanjem delatnosti za stvaranje zavere, bande ili grupe.
Organizator ima ulogu izvršioca. Pokušaj nije moguć.
Postajanje pripadnikom zločinačkog udruženja se sastoji u pristupanju zaveri,
bandi ili grupi radi vršenja KD protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS. To
pristupanje može biti formalno prijemom u članstvo, davanjem izjave ili realno
prihvatanjem zadataka ili njihovim vršenjem za račun udruženja. Za postojanje
dela potrebno je da lice svesno i voljno prihvati članstvo i da isto tako vrši i
zadatke. Vreme pristupanja nije od značaja za postojanje ovog dela.
Posledica: ugrožavanje spoljne i unutrašnje bezbednosti.
Izvršilac: svako lice.
Vinost: umišljaj.
Kvalifikovani oblik: ako je stvaranje ovog udruženja izvršeno u vreme ratnog
stanja ili neposredne ratne opasnosti.

II. KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI I MEĐUNARODNOG PRAVA

Ova KD predstavljaju takve delatnosti kojim se krše međunarodni ugovori,

sporazumi i konvencije i narušava ili ugrožava mir među narodima i bezbednost

23
čovečanstva ili kojim se krše ratna pravila o ponašanju zaraćenih strana prema
ratnim zarobljenicima, ranjenicima, bolesnicima i civilima.
Nastanak ovih KD vezan je za postojanje međunarodnih pravila kojim se regulišu
odnosi između država u doba rata, tj. odnosi između zaraćenih strana u pogledu
započinjanja i vođenja rata.
Međunarodno ratno pravao (MRP) nastalo je kao posledica surovog i nečovečnog
postupanja u toku duge istorije ratova s ciljem da se humanizuje. S pojavom MRP
počeće proces postepenog ograničavanja prava zaraćenih strane i kontrolisanja
njihovih postupaka. Pravo države na apsolutnu slobodu u pogledu započinjanja i
vođenja rata biće postepeno ograničeno tako što će pojedini postupci biti
zabranjeni (nepotrebna razaranja, ubijanja, mučenja). Kršenjem tih ratnih pravila
nastaju ratna KD. Kako ratovi dobijanju međunarodni karakter to i KD dobijaju
takav karakter što dovodi do pojave MRP. Kraće, Međunarodno krivično pravo
(MKP) nastaje kao rezultat kršenja međunarodnih pravila o započinjanju i
vođenju rata, posebno pravila o ponašanju prema neboračkom stanovništvu.
Razvoj MKP može se podeliti na 3 perioda:
 do I svetskog rata,
 izeđu dva svetska rata i
 posle II svetskog rata.
Prvi period karakteriše se naporima da se zabrani upotreba pojedinih vrsta oružja
(Ženevska konvencija I, Petrogradska i Briselska deklaracija, Haške konvencije).
Posle I svetskog rata na Versajskoj mirovnoj konferenciji prvi put je pokrenuto
pitanje krivične odgovornosti najviših državnih funkcionera i vojnih
rukovodilaca. I u ovom periodu doneto je niz deklaracija, sporazuma u kojim je
osuđen napadački rat.
Posle II svetskog rata zaključen je Londonski sporazum između sila pobednica
kojim je oformljen Međunarodni vojni sud (MVS), u čijem statutu je predviđeno
načelo individualne krivične odgovornosti i utvrđeni zločini čiji se izvršioci
kažnjavaju od strane MVS. Statut je predvideo 3 vrste međunarodnih zločina:
zločine protiv mira, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
KD iz ove grupe pored razlika imaju i zajedničke osobine koje ih povezuju u
jedinstvenu celinu:
 KD iz ove glave nastaju kršenjem pravila sadržanih u međunarodnim
konvencijama;
 objekt zaštite ovih KD su čovečnost i međunarodno pravo;
 najveći broj KD iz ove grupe može se izvršiti za vrme rata ili oružanog
sukoba;
 ova KD se vrše organizovano (po pravilu) s ciljem sprovođenja određene
politike;
 mogu se izvršiti samo s umišljajem;
 genocid kao najteže delo protiv čovečnosti i ratni zločini ne zastarevaju;
 gonjenje i kažnjavanje za ova KD ostvaruje se prema našem KZ na osnovu
univerzalnog principa njegove primene.

II/1. GENOCID ČL. 370 KZ

24
Ko u nameri da potpuno ili delimično uništi neku nacionalnu, etničku, rasnu ili
versku grupu kao takvu, naredi da se vrše ubistva ili teške povrede tela ili teško
narušavanje fizičkog ili duševnog zdravlja članova grupe ili da se grupa stavi u
takve životne uslove koji dovode do potpunog ili delimičnog istrebljenja grupe ili
da se primene mere kojima se sprečava rađanje dece u grupi ili ko u istoj nameri
izvrši neko od navedenih dela, kazniće se zatvorom najmanje 5 ili zatvorom od
30-40 godina.
Objekt napada: nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa. Veličina grupe kao i
stepen kulturnog i društvenog razvoja je bez značaja.
Radnja izvršenja: niz različitih delatnosti koje se mogu svrstati u 5 grupa:
 ubijanje, nanošenje TTP ili teško narušavanje fizičkog ili duševnog
zdravlja,
 prinudno raseljavanje stanovništva,
 stavljanje grupe u životne uslove koji vode njenom potpunom ili
delimičnom istrebljenju,
 primena mera kojim se sprečava rađanje,
 prinudno preseljenje dece u drugu grupu s ciljem gubitka identiteta svoje
grupe.
Posledica: ugrožavanje opstanka određene nacionalne, etničke, rasne ili verske
grupe.
Izvršilac: svako lice, kako za vreme rata tako i za vreme mira.
Vinost: direktan umišljaj i namera da se određena grupa delimično ili potpuno
uništi.
Organizovanje i podsticanje na izvršenje ovog KD je posebno KD iz čl. 375 KZ.

II/2. RATNI ZLOČIN PROTIV CIVILNOG STANOVNIŠTVA ČL. 372

KZ

Ovo KD predstavlja vršenje određenih KD koja kada se čine kršenjem pravila

MRP za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije dobijaju karakter ratnog
zločina. Ono je u naše krivično zakonodavstvo uneto saglasno Ženevskoj
konvenciji o zaštiti civilnih lica za vreme rata od 1949. i Dopunskog protokola uz
Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba od 1977.
KD je određeno tako da se ono sastoji u naređivanju ili izvršenju određenih dela
prema civilnom stanovništvu. Naređivanje je jedan od načina podstrekavanja ali
je u ovom slučaju ono određeno kao oblik radnje izvršenja ovog KD, tako da ne
postoji saučesništvo već izvršilaštvo ratnog zločina u formi naređivanja bez obzira
na to da li je naređenje izvršeno.
Za postojanje ratnog zločina nije od značaja da li je izvršeno jedno ili više
navedenih dela tako da njihov broj može biti od uticaja samo na odmeravanje
kazne. Naređivanje ili vršenje dela treba da se odnosi na sledeće:
 napad na civilno stanovništvo, naselja, pojedina civilna lica ili lica
onesposobljena za borbu ili na pripadnike i objekte humanitarnih
organizacija ili mirovnih misija,

25
  napad bez izbora cilja kojim se pogađa civilno stanovništvo,
 napad na vojne ciljeve za koji se znalo da će prouzrokovati stradanje
civilnog stanovništva ili nanošenje štete civilnim objektima koje je u
očiglednoj nesrazmeri s očekivanim vojnim učinkom,
 vršenje telesnih povreda, mučenja, nečovečna postupanja, biološki,
medicinski ili drugi naučni eksperimenti, prisilna sterilizacija, uzimanje
tkiva ili organa radi transplantacije ili vršenje drugih radnji kojim se
narušava zdravlje ili nanose velike patnje,
 raseljavanje ili preseljenje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevođenje u
drugu veru,
 prisiljavanje na trudnoću, prostituciju ili silovanja,
 primenjivanje mera zastrašivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno
kažnjavanje,
 lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje,
 proglašenje prava i radnji državljana neprijateljske strane zabranjenim,
suspendovanim ili nedopuštenim u sudskom postupku,
 prisiljavanje na službu u OS neprijateljske sile ili njenoj obaveštajnoj
službi ili administraciji,
 prisiljavanje na službu u OS lica mlađih od 18 godina,
 prisiljavanje na prinudni rad,
 izgladnjivanje stanovništva,
 protivpravno oduzimanje, prisvajanje ili uništavanje u velikim razmerama
koje nije opravdano vojnim potrebama,
 uzimanje nezakonito i nesrazmerno velike kontribucije i rekvizicije,
 smanjenje vrednosti domaćeg novca ili protivzakonito izdavanje novca,
 napad na objekte posebno zaštićene međunarodnim pravom i objekte i
postrojenja sa opasnom snagom (brane, nasipi, nuklearne elektrane),
 gađanje civilnih objekata koji su pod posebnom zaštitom međunarodnog
prava, nebranjenih mesta i demilitarizovanih zona,
 dugotrajno i velikih razmera oštećenje životne okoline koje može štetiti
zdravlju ili opstanku stanovništva.
Svi navedeni oblici vrše se sa umišljajem.
Poseban oblik ovog dela sastoji se u naređivanju ili vršenju preseljavanja delova
svog civilnog stanovništva na okupiranu teritoriju.
Lakši oblik ovog KD postoji kad učinilac preti izvršenjem jednog ili više
navedenih KD.
Organizovanje i podsticanje na izvršenje je posebno KD iz čl. 375 KZ.

II/3. RATNI ZLOČIN PROTIV RANJENIKA I BOLESNIKA ČL. 373 KZ

Ovo KD sastoji se u naređivanju ili izvršenju određenih dela prema ranjenicima,

bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskom osoblju‚ kršenjem
pravila MRP za vreme rata ili oružanog sukoba. Ono je uneto u naše KZ u skladu
sa Ženevskim konvencijama –

26
 - o poboljšanju položaja ranjenika i bolesnika suvozemnih oružanih snaga,
- o poboljšanju položaja ranjenika i bolesnika pomorskih snaga i
- o zaštiti civilnih lica za vreme rata od 1949. godine.
Naređivanje dela prema ovim skupinama predstavlja radnju podstrekavanja koja
je ovde predviđena kao jedna od radnji izvršenja tako da se samo naređivanje
pojavljuje kao KD nezavisno od toga da li je neređenje bilo i izvršeno ili ne. Ta
okolnost može samo uticati na visinu kazne. Drugi oblik radnje je vršenje
određenih dela. Za postojanje ovog KD nije od značaja da li je izvršeno jedno ili
više od određenih dela. Ta dela su:
 telesne povrede,
 mučenja,
 nečovečna postupanja,
 biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti,
 uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije,
 druga dela kojim se narušava zdravlje ili nanose teške patnje,
 protivzakonito uništavanje ili prisvajanje u velikim razmerama materijala,
sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih ustanova ili jedinica
koje nije opravdano vojnim potrebama.
Može se izvršiti samo s umišljajem za vreme rata ili oružanog sukoba. Kazna je
zatvor najmanje 5 godina.
Teži oblik postoji ako se naređuju ili vrše ubistva ranjenika ili bolesnika. Kazna je
zatvor najmanje 10 godina ili od 30-40 godina.
Organizovanje i podsticanje na izvršenje ovog KD je posebno KD iz čl. 375 KZ.

II/4. RATNI ZLOČIN PROTIV RATNIH ZAROBLJENIKA ČL. 374 KZ

KD se sastoji u tom što se kršenjem pravila MRP naređjuje vršenje ili se

neposredno vrše, prema ratnim zarobljenicima takvi akti kao što su: ubistva,
mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni
eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa za transplantaciju, nanošenje velikih patnji
ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja, prisiljavanje na vršenje službe u OS
neprijatelja ili lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje.
Ovo KD predviđeno je u našem KZ u skladu sa Ženevskom konvencijom o
postupaju sa ratnim zarobljenicima i Ženevskom konvencijom o zaštiti žrtava
međunarodnih oružanih sukoba (obe iz 1949.) kao i Dopunskim protokolom uz
ovu drugu konvenciju od 1977. godine.
Objekt zaštite su ratni zarobljenici. Prema Ženevskoj konvenciji od 1949. godine
kao ratni zarobljenici se smatraju:
 pripadnici OS strana u sukobu, kao i pripadnici policije i dobrovoljačkih
jedinica koje ulaze u sastav tih OS,
 pripadnici ostalih policija i dobrovoljačkih odreda podrazumevajući i
pripadnike organizovanih pokreta otpora koji pripadaju jednoj strani u
sukobu i koji dejstvuju izvan svoje sopstvene teritorije ili u okviru nje, čak

27
 i kad je ta teritorija okupirana od strane neprijatelja, pod sledećim
uslovima: da na čelu imaju lice odgovorno za svoje potčinjene, da imaju
određen znak za raspoznavanje koji se može uočiti na odstojanju, da
otvoreno nose oružje i da se pridržavaju ratnih zakona i običaja,
 pripadnici redovnih OS koji izjavljuju da pripadaju jednoj vladi ili vlasti
koju nije priznala sila u čijim se rukama nalaze,
 lica koja prate OS iako neposredno ne ulaze u njihov sastav pod uslovom
da imaju dozvolu ili ličnu kartu o pripadnosti toj kategoriji (ratni
dopisnici, kulturne ekipe itd.),
 članovi posade trgovačke mornarice i civilnog vazduhoplovstva,
 stanovništvo neokupirane teritorije koje se usled približavanja neprijatelja
dobrovoljno digne na oružje da bi pružilo otpor, a nije imalo vremena da
se organizuje kao redovna oružana sila, pod uslovom da redovno nosi
oružje i pridržava se ratnih zakona i običaja,
 lica koja su puštena ili uspešno pobegla iz zarobljeništva pa opet
uhvaćena.
Oblici ispoljavanja:
 težak napad na život ili telesni integritet ratnih zarobljenika,
 prisiljavanje na vršenje službe u OS neprijatelja,
 lišenje prava na nepristrasno suđenje.
KD se može učiniti samo sa umišljajem.
Teži oblik postoji ako se naređuju ili vrše ubistva ratnih zarobljenika. Kazna je
zatvor najmanje 10 ili od 30-40 godina.
Organizovanje i podsticanje je posebno KD iz čl. 375 KZ.

III. KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA

Ova grupa KD nekada se nalazila u KZ SRJ. Prestankom državne zajednice

prestao je da važi i ovaj KZ. Donošenjem novog kriv. zakonika ova dela su ''ušla''
u grupu dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, tako da sve što je navedeno u
uvodnom delu ovih dela iz XXVI glave KZ važi i za ova dela.

III/1 OTMICA VAZDUHOPLOVA, BRODA I DRUGOG PREVOZNOG

SREDSTVA čl. 293.

POJAM: KD se sastoji u preuzimanju kontrole nad vazduhoplovom koji se

nalazi u letu upotrebom sile ili ozbiljnom pretnjom da će se sila upotrebiti.
OBJEKT ZAŠTITE : vazduhoplov koji se nalazi u letu. Otmica vazduhoplova
proglašena je međunarodnim kriv. delom. Haškom konvencijom o suzbijanju

28
nezakonite otmice aviona iz 1970. god. Tadašnja SFRJ je ratifikovala ovu
konvenciju i preuzimajući na sebe obeveze iz ratifikacije uvela ovo KD u naš
kriv. pravni sistem l973. god. Prema navedenoj konvenciji štite se samo
vazduhoplovi koji se nalaze u letu međunarodnog karakterak, a koji se ne
upotrebljavaju u vojne carinske ili policijkse svrhe, dok je u našem KZ ovo
postavljeno nešto šire i štite se svaki vazduhoplovi, domaći i strani, komi se nalazi
u letu na međunarodnoj ili unutrašnjoj liniji.
Vazduhoplovom se smatra svaki apart za letenje bez obzira na to da li prevozi
putnike, robu ili vrši neki drugi zadatak koji nije vojni, carinski, policijski. Tu
spadaju avioni, helikopteri i druge letelice.
RADNJA IZVRŠENJA : preuzimanje kontrole leta upotrebom sile ili
pretnjom. Preuzimanje se sastoji u prinudi pilota da promeni pravac leta ili u
oduzimanju komandi kojim se upravlja letom. Radnja se može sastojati i u
onemogućavanju poletanja nakon što su aerodromske vlasti to odobrile.
SREDSTVO IZVRŠENJA: sila ili ozbiljnja pretnja. Sila je upoteba fizičke
snage ili drugihj sredstava kojim se onemogućava ili slama otpor (hipnoza, opojna
sredstva). Pretnja je stavljanje do znajaj da će sila biti upotrebljena a ozbiljna
pretnja je kad se pokazuju sredstva i jasno ispoljava namera da će napad ulsediti.
Pretnja mora biti dvoljna da slomi otpor posade.
POSLEDICA: je apstraktna opasnost po život ljudi (posade i putnika) njihov
telesni integritet, imovinu većeg obima i normalno fukcionisanje vazdušnog
saobraćaja.
KRIVIČNO DELO je svršeno momentom preuzimanje kontrole od strane
otmičara. Pokušaj je moguć i kažnjiv.
IZVRŠILAC : svako lice pa i član posade.
Za kriv. dgovornost treba umišljaj (direktna). Motiv otmice nije bitan za
postojanje vinosti ali može biti bitan na odmeravanju kazne. Kazna je zatvor od 2-
10 godina.
DVA TEŽA (KVALIFIKOVANA) OBLIKA:
- ako je nastupila smrt jednog ili više lica, uništenje vazduhoplova ili su
nastupile druge teške posledice (najmanje 5 god. zatvora)
- ako je pirlikom izvršenja neko lice s umišljajem lišeno života i u tom
slučaju kazna je 5-15 godina.
Izmenom KZ , prvi oblik (kvalifikovani) spojen je s drugim, a kao prvi uneta
je teška tel. povreda.
Sve što je navedeno za vazduhoplov važi i za brod i drugo prevozno sredstvo
(autobus,voz).

III/2 UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI LETA VAZDUHOPLOVA

Po novom KZ, ovo KD predviđeno je na sličan način u 2 člana:

- ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja čl. 291. KZ
- ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem čl. 292.

29
 Čl. 291: Ko nepropisnim ili nepravilnim upravljanjem letom vazduhoplova,
propuštanjem dužnosti ili nadzora u vezi s bezbednošću vazdušnog saobraćaja,
davanjem netačnih obaveštenja od značaja za bezbedan let ili na drugi način
dovede u opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja, kazniće se zatvorom od 1-6
godina.
Ako je delo učinjeno iz nehata ili nehatnim uništenjem ili oštećenjem uređaja
za navigaciju ili nehatnim nanošenjem druge štete na vazduhoplovu, učinilac će se
kazniti zatvorom od 3 meseca do 3 godine.
Čl. 292: ko nasiljem prema licu u vazduhoplovu, postavljanjem ili unošenjem
u vazduhoplov ekslozivne ili druge opasne naprave ili supstance ili uništenjem
uređaja za navigaciju ili prouzrokovanjem druge štete vazduhoplovu dovde u
opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja kazniće se 2-10 godina zatvora.
Ako je nastupila teška tel. povreda nekog lica ili nastupila šteta velikih
razmera, kazniće se zatvorom 2-12 godina.
Ako je nastupila smrt jednog ili više lica, kazna je 5-15 godina.
Kriv. delo se sastoji u ugrožavanju leta vazduhoplova različito određenim
radnjama. Pod ugrožavanjem leta podrazumeva se poruzrokovanje konkretne
opasnosti za lica unutar vazduhiplova (posada i putnici) kao i za sam
vazduhoplov.
RADNJE IZVRŠENJA: (oblici ispoljavanja)
- postavljanje ili unošenje eksplozivne ili slične naprave ili supstance
- uništenje ili oštećenje uređaja za navigaciju ili druge štete
- davanje lažnih obaveštenja u vezi s letom vazduhoplova
- nepropisno i nepravilno upravljanje letom
- propuštanje dužnosti ili nadzora u vezi s bezbednošću vazdušnog
saobraćaja
- dovođenje u opasnost bezbednosti leta na drugi način

POSLEDICA : izazivanje konkretne opasnosti po bezbednost leta.

IZVRŠILAC : prvog, drugog i poslednjeg oblika može biti svako lice, a pod
3,4 i 5 samo pilot odnosno lice iz kontrole leta.
VINOST : umišljaj i nehat.

IV. KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA (Glava XIII)

Krivičnim delima iz ove grupe zaštićuju se život i telo čoveka. Pod zaštitom tela
podrazumeva se zaštita telesnog integriteta i zdravlja čoveka, ali su KD
neposredno uperena protiv zdravlja izdvojena u posebnu glavu KZ.
Život i telesni integritet su najveće čovekove vrednosti, ali i društvene jer društvo
čine ljudi, pojedinci. Sve vrednosti su podređene čoveku, njegovom životu. Onda
je razumljivo što su život i telesni integritet oduvek bili predmet krivično-pravne
zaštite. Sigurno je da će uvek biti štićeni pa i onda kada nebude krivičnog prava.
Tu ulogu će vršiti druge društvene norme koje će biti i efikasnije.

30
Zbog činjenice da su napadi na život i telo oduvek bili i da će uvek biti opasni akti
koje osuđuje svako društvo, ova se KD smatraju prirodnim ili opštim za razliku
od zakonskih ili političkih koja su zavisna od DPS (društveno političkog sistema)
a njihova osuda od ideološkog opredeljenja i političkog trenutka. Krivično pravo
kao deo državnog aparata je instrument vladajuće klase za zaštitu onih vrednosti
koje odgovaraju njenim interesima. Zaštita života i telesnog integriteta ulazi u
sistem vrednosti na kojim se grade društveni odnosi na kojim počiva pravna
sigurnost u jednom društvu.
Krivično pravna zaštita života i telesnog integriteta je postojala uvek ali ta zaštia
nije uvek bila podjednaka niti je važila za sva lica. Ta činjenica govori o klasnoj
uslovljenosti zaštite i ove najveće vrednosti svakog čoveka. Tek sa buržoaskom
revolucijom zaštita ovih najznača- jnijih vrednosti dobiće opšti i jedinstveni
karakter.
Život i telesni integritet ne štite se samo od KD iz ove glave. Postoji niz KD od
kojih se takođe štite i ove vrednosti uz istovremenu zaštitu i nekih drugih
vrednosti: KD protiv ustavnog uređenja, KD protiv čovečnosti i međunarodnog
prava, KD protiv zdravlja ljudi i životne sredine, protiv opšte sigurnosti ljudi i
imovine, protiv javnog saobraćaja. U navedenim glavama pojavljuje se veći broj
KD koja imaju za posledicu telesnu povredu ili smrt nekog lica.
Za razliku od KD protiv života i tela sva ova dela iz drugih glava ili nisu jedino ili
nisu prvenstveno uperena protiv života i tela.

IV/2. NAVOĐENJE NA SAMOUBISTVO I POMAGANJE U

SAMOUBISTVU ČL. 119 KZ

Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvršenju samoubistva, pa

ovo bude izvršeno ili pokušano, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.
Ko drugom pomogne u izvršenju samoubistva pod uslovima lišenja života iz
samilosti (eutanazija) pa ovo bude izvršeno ili pokušano, kazniće se zatvorom od
3 meseca do 3 godine.
Ko ovo učini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno
smanjene uračunljivosti, kazniće se zatvorom od 2-10 godina.
Ako je delo učinjeno prema detetu ili prema neuračunljivom licu učinilac će se
kazniti po čl. 114 KZ (teško ubistvo).
Ko surovo ili nečovečno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu
kakve podređenosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvrši ili pokuša
samoubistvo koje se može pripisati nehatu učinioca, kazniće se zatvorom od 6
meseci do 5 godina.

Radnja izvršenja ovog KD je navođenje ili pomaganje drugom licu u

samoubistvu. Navođenje je adekvatniji izraz za podstrekavanje. U obzir dolaze
sve radnje kojim je moguće kod drugog lica izazvati odluku ili učvrstiti kolebljivu
odluku : predstavljanjem bezizlazne situacije u kojoj se lice nalazi, zastrašivanje,
pretnjama. Pomaganje se može izvesti na sve moguće načine i svim sredstvima:
davanje saveta i davanje sredstava.

31
Odgovornost podstrekača i pomagača u samoubistvu postoji ako su postupali s
umišljajem i ako je to lice pokušalo ili izvršilo samo ubistvo.
Dela iz st. 1-4 vrše se direktno.
Navođenje na samoubistvo u st. 5 vrši se indirektno tako da usled surovog ili
nečovečnog postupanja kod podređenog ili zavisnog lica nastaje motiv za
donošenje odluke za izvršenje samoubistva i pristupanju samom činu. Surovim ili
nečovečnim postupanjem smatra se svako postupanje koje može nekog navesti na
samoubistvo. ( tuča, izgladnjivanje, prinuda na preteran tažak fizički rad,
uskraćivanje nužnog odmora ili sna, teško vređanje i ponižavanje). Između
učinioca i samoubice mora postojati odnos podređenosti ili zavisnosti nije bitno
po kojoj osnovi.
Kriv. odgovornost za st. 5 zasniva se na nehatu učinioca. Ako bi kod učinioca
postojao motiv tj. umišljaj u odnosu na samoubistvo ne bi se radilo o st. 5 već
nekom drugom zavisno od elementa.

IV/3. LAKA TELESNA POVREDA ČL. 122 KZ

Pojam: LTP je oštećenje telesnog integriteta ili narušavanje zdravlja drugog lica
koje je po intenzitetu takvo da ne predstavlja opasnost za život i ne dovodi do
nesposobnosti za rad u dužem trajanju niti ostavlja vidljive promene trajnijeg
karaktera. Po svom intenzitetu ona se nalazi između obične TTP i zlostave gde
takođe postoji delovanje na telo ali bez nanošenja ozleda kao vidljivih promena.

Pojavni oblici:
 obična LTP nije zakonom konkretnije definisana pa se i njen pojam
izvodi iz pojma osobito TTP. U tom smislu LTP je ona kod koje nije
postojala opasnost po život povređenog, kada povređeni deo tela ili organ
nije ni trajno ni znatno oštećen ili oslabljen, a i nije u pitanju neki važan
deo tela ili važan organ, ako nije prouzrokovana nesposobost povređenog
za rad, ako zdravlje povređenog nije ni trajno ni znatno narušeno i ako nije
došlo ni do trajne niti privremene unakaženosti povređenog. To je
nanošenje ozleda koje posle kraćeg lečenja nestaju ne umanjujući
primetno sposobnost za život i rad.
 opasna LTP je ona koja je naneta oružjem, opasnim oruđem ili drugim
sredstvom podobnim da telo teško povredi ili da zdravlje teško naruši.
Znači razlika između obične i opasne LTP nije u težini posledice nego u
sredstvu kojim se posledica nanosi. Sredstva kojim se nanosi LTP su takva
da se njima može naneti ne samo TTP već se može prouzrokovati i smrt
nekog lica. Oružje može biti vatreno ili hladno. Opasno oruđe je sredstvo
namenjeno obavljanju kakvog posla ali je po svom karakteru podobno da
se njime prouzrokuje i TTP ili smrt nekog lica.
Za postojanje ovog oblika LTP bitno je da je neko od navedenih oruđa,
oružja ili opasnih sredstava upotrebljeno sa namerom nanošenja upravo
ove povrede a ne neke teže. Takođe, neće postojati opasna već obična LTP

32
 ako je upotrebljeno opasno sredstvo ali na način koji nije mogao biti
opasan.
KD je svršeno nanošenjem povrede.
Izvršilac može biti svako lice.
Vinost: traži se umišljaj. Nehatna LTP nije KD.
Kazna: za običnu LTP novčana ili zatvor do 1 godine, a za opasnu LTP zatvor do
3 godine.
Za opasnu LTP sud može izreći sudsku opomenu učiniocu ako je bio izazvan
nepristojnim i grubim ponašanjem povređenog.
Za običnu LTP gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

IV/4. UČESTVOVANJE U TUČI ČL. 123 KZ

Pojam: KD se sastoji u učestvovanju u tuči u kojoj je neko lišen života ili je

drugom neneta TTP.
Tuča je fizičko obračunavanje dva ili više lica. Ona se sastoji u međusobnom
zadavanju udaraca rukama, nogama ili u upotrebi različitih predmeta, oružja i
oruđa.
Uslov za postojanje ovog KD je da je u tuči došlo do lišavanja života ili nanošenja
TTP.
S obzirom na broj učesnika, upotrebljena sredstva, motiv i druge okolnosti, tuča
može biti različita po trajanju, intenzitetu i posledicama. Otud se u zakonodavstvu
pojavljuje i kao KD i kao prekršaj.
Kao prekršaj protiv JRM tuča se pojavljuje zbog uznemirenja građana i
prouzrokovanja LTP, a kao KD ako je neko lišen života ili je zadobio TTP.
Dve moguće situacije: zna se ko je naneo TTP ili lišio drugog života i da se ne
zna ko je to uradio.
U prvom slučaju onaj ko je lišio drugog života ili mu naneo TTP odgovara samo
za ubistvo ili TTP, a ostali, sem povređenog, za učestvovanje u tuči. U drugom
slučaju, svi osim povređenog odgovaraju za učestvovanje u tuči. Ako je u tuči
povređeno više lica, i povređeni učesnici u tuči odgovaraće za ovo KD. Iz ovog
proizilazi ako su u tuči učestvovala samo dva lica oni će za ovo KD odgovarati
samo ako je u tuči lišeno života ili zadobilo TTP neko treće lice (prolaznik,
posmatrač, onaj ko je prišao da ih razdvoji).
Učesnik u tuči je svako ko učestvuje u međusobnom fizičkom obračunavanju bez
obzira na to u kojoj je meri i na koji način tom obračunu doprineo. Ne smatra se
učesnik onaj ko se samo brani od napada drugih učesnika. On se nalazi u nužnoj
odbrani pa stoga ne čini KD.
Radnja izvršenja je učestvovanje u tuči. To znači sudelovanje u fizičkom
obračunu sa drugim licima. Ne može se izvršiti ne činjenjem. Kao učesnik u tuči
smatra se svako lice koje je neposredno preduzimalo delatnosti fizičkog
obračunavanja sa drugim kao i ono lice koje nije fizički učestvovalo u obračunu
ali je učestvovalo u stvaranju opasne situacije time što je bodrilo i podsticalo ili
onemogućavalo one koji su nastojali sprečiti tuču.

33
Učesnikom u tuči smatra se i lice koje napusti tuču pre nastupanja posledice (smrt
ili TTP) jer je svojim prethodnim radnjama doprinelo nastanku opasne situacije iz
koje je proizišla TTP ili smrt.
Suprotno, ako se neko naknadno, posle nastupanja posledice priključi tuči, nije
izvršilac ovog dela jer nema uzročne veze njegovih postupaka i posledice.
Krivično delo postoji samo ako se ne utvrdi ko je naneo TTP ili smrtnu posledicu.
Ova teorija je u našem KZ zanemarena. To znači, utvrđivanje konkretnih
izvršilaca ubistva ili TTP ne oslobađa odgovornosti ostale učesnike za
učestvovanje u tuči kao posebnom delu koje postoji uporedo sa ubistvom ili TTP.
Onaj za kog se utvrdi da je naneo TTP ili smrtnu posledicu ne odgovara i za
učestvovanje u tuči (nema sticaja) sem ako je u tuči došlo do nanošenja više TTP-
a ili bude lišeno života više lica pri čemu je za neke teže posledice utvrđeno ko ih
je konkretno naneo. U ovom slučaju postoji sticaj te jedno lice može odgovarati i
za ubistvo i za učestvovanje u tuči.
Izvršilac može biti svako lice učesnik u tuči.
U pogledu vinosti potreban je umišljaj koji treba da se odnosi na samo
učestvovanje a ne i na nastupelu težu posledicu.
Kazna je novčana ili zatvor do 3 godine.

IV/5 TEŠKA TELESNA POVREDA čl.121.KZ

POJAM: pod TTP podrazumeva se takvo narušavanje telesnog integriteta ili

zdravlja koje se
izražava u uništenju ili oštećenju nekog dela tela ili organa, ili u prouzrokavnju
trajne ili privremene nesposobnosti za rad, ili u trajnom narušavanju zdravlja ili u
izazivanju takivh promena na vidljivim delovima tela koje narušavaju ili
unakazuju estetski izgled čoveka.
TTP je složena pojava koja može biti veoma različita po obimu, intenzitetu
dejstvu i stepenu tl. oštećenja ili narušenja zdravlja. S tim u vezi potoji nekoliko
pojavnih oblika TTP , a naše KZ poznaje 4 oblika:
OBIČNA TEŠKA TEL-POVREDA je takvo oštećenje tl. integriteta ili
narušavanja zdrvlja koje je veoma ozbiljno ali kojim se ne ugrožava život, niti
uništava važan deo tela ili važan organ, niti prouzrokuje trajna nesposobnost za
rad odnosno trajno narušenje zdravlja. Zakon ne određuje pojam obične TTP pa
se ono u teoriji i sudskoj praksi izvodi iz pojma Osobite TTP. Na osnovu tako
utvrđenog pojma može se reći da obična TTP postoji:
- kad je telo teško povređeno ili zdravlje teško narušeno ali život povređenog
nije u opasnosti
- kad je povređenom oštećen, a ne uništen neki važan deo tele ili neki važan
organ, ili je oslabljen i to trajno ali ne znatno ili znatno ali ne trajno ili je i
trajno i znatno oštećen ili oslabljen neki manje važan deo tela ili organa
- kad je prouzrokovana privremena, a ne trajna profesionalna nesposobnost
ili kad je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad ali u odnosu na
delatnosti kojima se povređeni profesionalno nije bavio

34
 - kad je prouzrokovao trajno naraušavanje zdravlja ali koje nije teško ili kad
je prouzrokovano teško narušavanje ali koje nije trajno.
- Kad je došlo do narušenog izgleda povređenog ali ne u toj meri da
predstavlja unakaženost.
Kazna : zatvor od 6 meseci do 5 godina.
OSOBITNO TTP postoji:
- kad je usled oštećenja tl. integriteta ili narušenja zdravlja doveden u pitanje
život povređenog
- kad je uništen ili trajno i znatno oštećen ili oslabljen neki važan deo tela ili
neki važan organ
- kad je prouzrokovana trajna nesposobnost povređenog za rad
- kad mu je trajno i teško narušeno zdravlje
- kad su proizvedene takve vidne promene koje znače unakaženost.
Kazna: zatvor od 1-8 godina
TTP KVALIFIKOVANA SMRTNOM POSLEDICOM postoji kad je usled TTP
nanete s umišljajem u bilo kom obliku nastupila smrt povređenog koja se može
pripisati nehatu učinioca. Između prouzrokovane posledice povrede i smrti treba
da postoji uzročna veza, tj. smrt treba da se javi kao rezultat iste delatnosti kao i
TTP, TTP ovde ne dovodi neposredno i direktno do smrti već posredno i
indirektno.
Kazna: zatvor 2-12 godina.
TTP NA MAH postoji kad je učinilac bilo koji oblik TTP prouzrokovao u stanju
jake razdraženosti u koje je doveden bez svoje krivice napadom ili teškim
vređanjem od strane povređenog. Ovo je privilegovani oblik TTP.
Kazna: za običnu TTP na mah zatvor do 3 godine, za osobitu TTP od 3meseca do
4 godine, a za TTP sa smrtnom poseledicom od 6 meseci do 5 godina.
Kazna za običnu i osobitu TTP iz nehata je zatvor do 3 ogdine.
IZVRŠILAC: može biti svako lice.
Svi oblici TTP vrše se sa umišljajem, ali se obična i osobito TTP mogu izvršiti
i iz nehata.

IV/6 UBISTVO UOPŠTE

UBISTVO je protivpravno lišenje života durgog lica. To lišenje ili uništenje

života može biti izvršeno na razne načine, pod raznim uslovima i okolnostima, s
umišljajem ili iz nehata i sa različitim pobudama u okviru umišljaja. S obzirom na
to postoje više vrsta ubistava koja bi se mogla podeliti u 3 grupe:
- obično ubistvo
- kvalifikovana(teška) ubistva
- privilegovana ( laka) ubistva: ubistva na mah, ubistvo iz nehata, ubistvo
deteta pri porođaju, lišenje života iz samilosti.
OBJEKT KD može biti samo čovek. Čovek može biti lišen života od rođenja
(uzima se momenat započinjanja porođaja) pa do smrti. Uništenje ploda
kvalifikuje se kao KD nedozvoljenog prekida trudnoće. Radnja KD je određena
kao lišenje drugog života tako da se kao radnja ovog KD može smatrati svaka

35
radnja kojom se može prouzrokovati smrt. Ona se može sastojati od jedne ili više
delatnosti. Obično su kod ubistva u pitanju radnje činjenja ali je moguće ubitstvo
izvršiti i nečinjenjem. Ubistvo se može izv ršiti na različite načine i korišćenjem
raznih sredstava.
Neka KD po svojoj prirodi mogu da sadrže ubistva (genocid, ratni zločin i dr.),
a kod nekih KD nehatno lišenje života može predstavljati težu posledicu (teška
dela protiv zdravlja, teška dela protiv bezbednosti saobraćaja, teška dela protiv
opšte sigurnosti).
Prema tom, kao KD ubistva smatra se ono umišljajno lišenje života drugog
koje ne sadrži elemente nekog drugog KD koje ima za posledicu prouzrokovanje
smrti nekog lica. Ovo ubistvo se naziva obično.

IV/6/1 UBISTVO (obično) čl. 113. KZ

Postoji kad je prouzrokovano umišljajem lišenja života durgog lica pri čemu ne
postoje posebne okolnosti koje ga čine teškim ili lakim.Radnja izvršenja može biti
veoma raznovrsna po delatnostima, načinima i sredstvima izvršenja. Zbog teškoće
da odredi radnju precizno , a da pri tom ne ispusti neku delatnos, zakonodavac
nije utvrdio KD prema radnji, već prema posledici.
Obzirom na način izvođenja delatnosti ubistvo se može izvršiti
- direktnim dejstvom - postoji kad učinilac svojom delatnošću prouzrokuje smrt
drugih lica upotrebom vatr. oružja, trovanjem, vešanjem guranjem u provaliju,
duboku vodu itd.

- indiretknim dejstvom - postoji tako što se pored radnje izvršioca

posredstvom mehanizma i raznih sredstava koriste i radnje drugih lica pa i
sama žrtve ( odvijanjem šrafova na točku vozila koji treba da vozi žrtva,
slanjem paketa s eksplozivom koji žrtva treba da otvori.
- Fizičko prouzrokovanje smrti, najčešće u praksi, ostvaruje se različitim
sredstvima: vatrenim i hladnim oružjem, otrovima, strujom.
- Psihičko prouzrokovanje smrti vrši se izazivanjem uzbuđenja straha u
takvom stepenu koje ima karakter šoka podobnog da blokira rad srca.
Ovakva ubistva se retko otkrivaju i još teže dokazuju.
POPSLEDICA se sastoji u nasputanju smrti lica prema kom je preduzeta
delatnost lišenja života tj. propuštena dužna delatnsot da se spreči nastupanje
smrti. Posledica može nastupiti odmah, a može i kasnije ali je potrebno da postoji
uzročna veza između radnje i kasnije nastale smrti, kao i da je posledica bila
obuhvaćena umišljajem.
Za postojanje ubistva potrebno je da je lišenje života izvršeno protivpravno.
Nema KD ubistva ako je do lišenja života došlo u nužnoj odbrani ili krajnjoj
nuždi, vršenju delatnosti na poslovima JB ili DB, kad propisi službe to
dozvoljavaju ili zahtevaju. To isto važi i u pogledu vršenja vojne službe.
Pokušaj je moguć. Izvršilac može biti svako lice. Za izvršenje je potreban
umišljaj. Kazna je zatvor od 5-15 godina.

36
IV/6/2 TEŠKO UBISTVO čl. 114. KZ

POJAM: Teško ubistvo postoji kada je imišljajno ubistvo izvršeno na takav

način ili pod takvim okolnostima koji mu daju veći stepen društvene opasnosti što
dovodi i do težeg kažnjavanja.
U teška ubistva spadaju:
- Ubistvo na svirep ili podmukao način postoji kad su žrtvi pri izvršenju
ibistva pričinjavanje teške patnje ili kad je ubistvo izvršeno u uslovima kad
žrtva ne očekuje napad i nije u mogućnosti da se brani (ubistvo iz zasede,
ubistvo trovanjem, na spavanju). Ukratko, na podmukao način je
prikriveno, potajno i lukavo, korišćenjem poznanstva i poverenja žrtve
prema učiniocu.
- Ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju postoji kad se učinilac u
toj meri bezobzirno nasilnički ponaša da čak i ubije žrtvu. Nasilničko
ponašanje ako nije došlo do ubistva je posebno KD. Ubistvo je rezultat
osionosti, obesti i bahatosti učinioca.
- Ubistvo pri kojem je s umišljajem doveden u opasnost život još nekog lica
postoji kad je ubistvo izvršeno na takav način ili u takvim uslovima da je
učinilac prouzrokovao s umišljajem i konkretnu opasnost za život još
nekog lica.
- Ubistvo pri izvršenju razbojništva i razbojničke krađe je složeno KD ali ga
KZ tretira kao jedno KD za čije postojanje treba da budu ostvareni
elementi oba dela.
- Ubistvo iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog KD , iz krvne
ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda.
- Ubistvo službenog ili vojnog lica pri vršenju sl. dužnosti je teži oblik
ubistva jer su navedena lica posebno izložena opasnosti da budu ubijena s
obzirom na poslove koje vrše pa je zbog tog potrebna pojčana kriv. pravna
zaštita ovih lica u vršenju sl. dužnosti. Ubistvo nekog od ovih lica van
vršenja sl. dužnsoti predstavlja obično ili neko drugo ubistvo zavisno od
okolnosti.
- Ubistvo deteta ili bremenite žene je teži oblik s obzirom na svojsvto lica
koje se lišava života.
- Ubistvo člana svoje porodice koj je prethodno zlostavljan od strane
izvršioca ubistva razlikuju se od običnog ubistva postojanjem jo 2
elementa koja karakterišu ovaj oblik: pasivni subjekt treba da je član
porodice izvršioca i da je lišenju života prethodilo zlostavljanje
- Umišljajno ubistvo više lica predstavlja jedno KD bez obzira na broj
ubijenih lica. Nije od značaja za postojanje ovog KD da li su sva lica
ubijena istom prilikom ili su ubistva izvšena u različitim situacijama i u

37
 vremenskom razmaku. Pri podvođenju više ubistava pod ovaj oblik teškog
ubistva ne uzimaju se u obzir ubistva na mah, ubistvo deteta pri rođenju ili
lišenju života iz samilosti.
Kazna za teška ubistva je zatvor najmanje 10 ili zatvor 30.40 godina.
Izvršilac može biti svako lice.

IV/6/3 UBISTVO NA MAH čl. 115 KZ

Ubistvo na mah je lišenje života nekog lica koje je učinilac izvršio u stanju
jake razdraženosti u koje je bez svoje krivice doveden, napadom zlostavljanjem ili
teškim vređanjem od strane ubijenog. Spada u grupu privilegovanih ubistava , a to
su ona ubistva koja su izvršena pod posebnim okolnostima koje ukazuju na manju
društvenu opasnost učinioca nego što je to slučaj kod običnog ubistva.
Tri su okolnosti koje ovo delo čine privilegovanim:
- delo je učinjeno na mah kad je do izvršenja ubistva došlo neposredno posle
napada ili teškog vređanja od stane ubijenog. Odluka je doneta u afektu,
iznenada i bez razmišljanja. Vremenski razmak od napada ili vređanja do
ubistva ne može biti unapred određen. Određen je jedino trajanjem stanja
jake razdraženosti, a koliko će to trajati zavisi od karaktera nadaca i
psihičkih svojstava učinoca tj. mogućnosti nejgove tolerancije. Stanje
razdrženosti je psihički proces koji ima svoj početak, kulminaciju i kraj i
koji se može u celosti odigrati u toku jednog ili najviše nekoliko sati.

- učinilac mora u momenti izvršenja biti u stanju jake razdraženost. Svaka

razdraženost predstavlja uzbuđenje, koje može uticati na ponašanje. Jaka
razdraženost je takov snažno uzbuđenje koje može dovesti do afektivnog stanja
tako da može doći i do bitnog smanjenja sopsobnosti upravljanja svojim
postupcima. Ponašanje pod dejstvom afektivnog stanja je svesno ali
nekontrolisano. Procena ovog stanja vrši se u svakom konkretnom slučaju. Jaka
razdraženost je afektivno stanje koje je nastalo kod učinioca usled prethodnog
ponašanja žrtve. To afektivno stanje sužava svesnost učinioca i njegovo
kontrolisanje svojih postupaka ali ono ne može da bude takvog inteziteta da
predstavlja stanje bitno smanjene uračunljivosti jer bi se u tom slučaju stvar
rešavala primenom opštih odredbi o uračunljivosti. Afektino stanje treba da je
izazvano od strane ubijenog: napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem.

- U stanje jake razdraženosti učinilac treba da je doveden bez svoje krivice,

napadom ili teškim vređanjem od strane ubijenog. Učinilac ovog ubistva će
biti doveden u jaku razdraženost ako nije voljno izazvao situaciju zbog

38
 koje je došlo do napada ili teškog vređanja. To treba shvatiti tako da on
može izazvati konfliktnu situaciju slučajno ili nehatno ali ne i namerno.
Napad ili teško vređanje mora da se čini od strane lica koje je lišeno života, a
može biti usmeren protiv učinioca ili prema nekom njemu bliskom licu. Neće
postojati ovo KD niti uzročna veza ako je takvo stanje već postojalo zbog nekog
drugo sukoba koji se desio pre tog i bez uzajamnog odnosa sa ovom situacijom.
Između ubistva na mah i ubistva u prekoračenju nužne odbrane postoje neke
sličnosti. Kod oba imamo dejstvo afektivnog stanja iz kog rezultira lišenje života
lica koje je preduzelo napad. Ali, dok afektivno stanje pri prekoračenju nužne
odbrane proističe iz napada na život ili tel. intergritet, kod ubistva na mah može
biti proizrokovano i teškim vređanjem. Pri prekoračenju nužne odbrane do lišenja
života dolazi u funkicjii vršenja odbrane od protivpravnog napada čija se granica
usled afekta prekoračuje. Kod ubistva na mah lišenje života se vrši posel napada
odnosno zlostavljanja i uvreda.
Nije moguće ubistvo na mah u prekoračenju nužne odbrane.
Zaključak: ubistvo na mah predstavlja nešto teži oblik lišenja života nego što
je to slučaj s ubistvom u prekoračenju nužne odbrane.
VINOST: ovo KD se vrši sa umišljajem kog karakteriše donošenje odluke bez
prethodnog razmišljanja (momentalni, iznenadni) umišljaj.
Moguć je i pokušaj
Kazna je zatvor od 1-8 godina.

IV/6/4 DETETA PRI POROĐAJU ( čedomorstvo) čl. 116 KZ UBISTVO

Ubistvo deteta pri porođaju je lišenje života tek rođenog deteta od strane
njegove majke za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja dok kod nje traje
poremećaj izazvan porođajem. Taj poremećaj traje kraće ili duže vreme, u kom
pogledu postoje individualne razlike pa je uvek potrebno utvrditi da li je
poremećaj postojao upravo u vreme izvršenja KD. S obzirom na to da je
relevantno psihičko stanje majke u vreme porođaja ili neposredno posle njega,
ovo KD će postojati i onda ako je majka odluku o ubistvu donela i pre porođaja.
OBJEKAT KD je živo rođeno dete. Smatra se da je dete živo rođeno ako se
odvijalo disanje placentarno ili plućno ili oba zajedno. Za posojanje dela nije
bitno da li je dete bilo sposobno za život.
IZVRŠILAC može biti samo majka. Druga lica koja bi učestvovala u
izvršenju odgovarala bi za ubistvo.
VREME izvršenja: ubistvo deteta treba da je izvršeno za vreme ili neposredno
posle porođaja. Uvek se postavlja pitanje do kad se može smatrati da postoji
poremećaj posle rađanja. To zavisi uvek od konkretnog slučaja tj. od somatskih i
neuropsihičkih smetnji svake žene- porodilje. Intenzitet poremećaja utiče na
visinu kazne. Delo je svršeno ubistvom novorođenčeta. Pokušaj je moguć i
kažnjiv.
Delo se vrši s umišljajem.
Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

39
 IV/6/5 NEHATNO LIŠENJE ŽIVOTA iz čl- 118 KZ

Ovo KD postoji kad je učinilac dela preduzeo radnju radi ostvarenja nekog
drugog rezultata pri čemu je lišenje života nastalo kao uzgredna poseldica koju
učinilac nije hteo niti pristao na nju ali je predvideo ili mogao i bio dužan da je
predvidi. To je ubistvo iz nepažnje, nesmotrenosti, pogrešne procene situacije itd.
Ovo delo se karakteriše nehatnim odnosom učinioca prema lišenju života
drugog lica koje je učinilac svojom radnjom prouzrokovao. S obzirom na to da
ovakvo prozurokovanje smrti ima sasvim drugačiji značaj od umišljajnog ubistva
zakon je ovaj slučaj lišenja života izdvojio kao posebno KD. Za postojanje ovog
dela nije od značaja kojim radnjama, na koji način ili kojim sredstvima je
prouzrokovana smrt lica. Bitno je samo da je kod učinioca postojao nehat u
odnosu na nastupelu posledicu. Nehat može biti svesni ili nesvesni što nije od
značaja za postojanje KD ali može uticati na ocenu stepena krivice učinioca pri
odmeravanju kazne zavisno od intenziteta lakomislenosti, samopouzdanja ili
nepažnje koje je učinilac ispoljio pri izvršenju
Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

IV/6/6 LIŠENJE ŽIVOTA IZ SAMILOSTI čl. 117 KZ

Ovaj oblik ubistva sastoji se u lišenju života drugog iz samilosti na njegov

izričit zahtev ( eutanazija). Radnja izvršenja može biti svaka delatnost (činjenje ili
nečinjenje) kojom se može izazvati smrt. Za postojanje KD potrebno je da je
učinjeno iz samilosti prema licu koje je lišeno života zbog teškog zdravstvenog
stanja u kom se nalazilo. Osim tog potrebno je i to da je delo izvršeno na ozbiljna
i izričit zahtev lica koje je lišeno života. KD može da se izvrši samo prema
punoletnom licu, a ako bi bilo izvršeno prema mldb. postojalo bi obično ili teško
ubistvo zavisno od drugih okolnosti.
Ovo KD može se izvršiti samo s umišljajem.
Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

V. KRIVIČNA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA ČOVEKA I GRAĐANINA

( Glava XIV)

KD iz ove grupe odnose se na zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina koja su

utvrđena Ustavom RS i ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima,
drugim propisima ili opštim aktima. Propisivanjem ovih KD ove slobode i prava
čoveka i građanina dobijaju i svoju krivično-pravnu zaštitu. U ovoj grupi nisu
obuhvaćena sva KD protiv sloboda i prava jer su neka prava zaštićena u drugim
glavama KZ (život, imovina, izborna prava itd.). Tako se u ovoj grupi nalaze KD
kojim se štite preostala prava građana koja se često nazivaju političkim pravima.
Tu su uglavnom obuhvaćena KD protiv slobode odlučivanja, slobode kretanja a
isto tako i dela protiv široke oblasti prava građana.

40
Slobode i prava čoveka su atributi ljudske ličnosti i karakteristike određene
društvene zajednice. Bez njih nema integracije čovekove ličnosti u društvo kao
zajednice ravnopravnih. Brojem i obimom sloboda i prava, njihovom zaštitom i
mogućnošću ostvarivanja određuje se stvarni položaj čoveka u društvu. Zbog
tolikog i takvog značaja sloboda i prava čoveka i građanina Ustav RS posvećuje
posebnu glavu ovim atributima ljudske ličnosti garantujući njihovo vršenje u
interesu svakog pojedinca i društvene zajednice. Slobode i prava čoveka i
građanina ograničene su samo slobodama i pravima drugih i ustavom utvrđenim
interesima zajednice. Svako je dužan poštovati slobode i prava drugih i odgovoran
je za to.
Krivičnim delima iz ove glave ostvaruje se zaštita sloboda i prava čoveka i
građanina kao dobara bez kojih nema ljudske ličnosti dostojne života ni društva
dostojnog poštovanja. Potreba za efikasnom zaštitom ovih dobara je istovremeno i
društveni interes.
Krivična dela iz ove glave sačinjena su iz dve grupe dela koja su različita po
svojoj prirodi ali su međusobno nerazdvojno povezana. Sloboda je mogućnost
čoveka da samostalno odlučuje o svom ponašanju i da se ponaša po svom
nahođenju, dok prava predstavljaju ovlašćenja data ustavom i zakonima za
preduzimanje ili nepreduzimanje određenih delatnosti. Slobode se odvijaju u
okviru ovlašćenja i graniče se sa slobodama drugih. Njihov obim je određen
društvenim uslovima i potrebama. Izvan tog postoje društvena i pravna
ograničenja. Ovlašćenja se koriste prema slobodnom opredeljenju.
Slobode i prava čoveka i građanina koji se ovde zaštićuju vezani su za ličnost
čoveka i imaju opšteljudski karakter. To su lične slobode i prava za razliku od
ekonomsko-socijalnih, političkih ili građanskih sloboda i prava.
KD protiv sloboda i prava mogu se vršiti na razne načine a najčešće je to primena
sile ili pretnje. Jedan broj KD može biti izvršen zloupotrebom službene dužnosti.
Kao izvršioci ovih KD mogu se pojaviti: svako lice, službeno lice.
KD iz ove glave mogu biti izvršena s umišljajem.

V/1. NASILJE KOJIM SE UGROŽAVAJU SLOBODE I PRAVA

GRAĐANA, PRIPADNIKA DRUGIH NARODA, NARODNOSTI ILI
ETNIČKE GRUPE

u novom KZ ne postoji ovo KD

V/2. PROTIVPRAVNO LIŠENJE SLOBODE ČL. 132 KZ

Pojam: KD se sastoji u protivpravnom zatvaranju, držanju zatvorenog ili

oduzimanju slobode kretanja na drugi način.
Objekt zaštite je sloboda kretanja. Sloboda kretanja je osnovna sloboda bez koje
nema niti može biti ostvarena bilo koja druga sloboda osim one u sferi mišljenja.

41
Sloboda kretanja se izražava u tom što čovek može prema svojoj slobodnoj volji
da odlazi na određena mesta, da se zadržava na njima, da ih napušta i da se opet
vraća. Po obimu slobode kretanja meri se snaga jednog društva, njegova
demokratičnost i poverenje u građanina. Zbog takvog značaja ograničenje slobode
kretanja mora biti svedeno na najmanju meru. Ustav proglašava slobodu kretanja
neprikosnovenom i određuje da niko ne može biti lišen slobode osim u postupku i
slučajevima određenim zakonom:
 radi obezbeđenja vođenja krivičnog postupka,
 radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti,
 radi zaštite javnog poretka i
 kad to zahtevaju interesi odbrane zemlje.
Radnja izvršenja je oduzimanje slobode zatvaranjem, držanjem zatvorenog ili na
drugi način. Zatvaranje je onemogućavanje nekom licu da iziđe iz zatvorenog
prostora. Zatvaranje ne znači apsolutnu nemogućnost izlaska iz zatvorenog
prostora već to da se iz prostorije ne može izići na uobičajen način. Mogućnost
izlaska preko krova koji u sebi nosi rizike ili zahteva poseban napor, ne negira
radnju zatvaranja. Držanje zatvorenim znači produžavanje stanja lišenja slobode.
Ovo delo može biti izvršeno i vezivanjem, oduzimanjem pomagala za kretanje,
privezivanjem za velik i težak predmet, uklanjanjem merdevina, primenom
psihičke prinude – hipnoze.
Pasivni subjekt dela je lice koje je u mogućnosti da koristi slobodu kretanja. Bez
značaja je da li se ono može kretati samostalno ili uz pomoć tehničkih sredstava.
Prema nepokretnim, ovo delo ne može biti izvršeno osim kad im se onemogućava
kretanje uz pomoć drugih lica. Pasivni subjekt može biti i neuračunljivo lice
ukoliko mu sloboda nije oduzeta na osnovu sudske odluke zbog opasnosti po
okolinu.
Oduzimanje slobode kretanja mora biti protivpravno.
Ovo je trajno KD. Njegovo zastarevanje počinje teći od momenta prestanka
posledice. KD je svršeno samim lišenjem slobode drugog lica bez pravnog
osnova. Za postojanje dela nije bitno koliko je dugo trajalo ovo stanje. Dužina
trajanja može biti od značaja za kvalifikaciju dela i odmeravanje kazne.
Izvršilac može biti svako lice.
Vinost samo umišljaj, uglavnom direktni. Motiv radi kojeg je delo izvršeno može
biti od značaja pri odmeravanju kazni.
Kazna za osnovni oblik je zatvor do 3 godine. Pokušaj se kažnjava.
I - kvalifikovani oblik: ako je izvršeno od službenog lica u vršenju službene
dužnosti. Kazna je od 6 meseci do 5 godina.
II - kvalifikovani oblik: ako je lišenje trajalo duže od 30 dana, ako je vršeno na
svirep način i ako je licu usled tog teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge
teške posledice. Kazna je zatvor od 1-8 godina.
III - kvalifikovani oblik: ako je nastupila smrt lica lišenog slobode kazna je
zatvor od 2-12 godina.

V/3. OTMICA ČL. 134 KZ

42
Pojam: KD se sastoji u odvođenju ili zadržavanju nekog lica sa namerom da se
od njega ili nekog drugog iznudi novac ili neka druga imovinska korist ili da se
prinudi na neko drugo činjenje, nečinjenje ili trpljenje. Ovo delo predstavlja
poseban teži oblik krivičnog dela iznude ili prinude koji ima i karakter KD protiv
pravnog lišenja slobode.
Objekt zaštite je sloboda građana i to kako sloboda kretanja tako i sloboda
odlučivanja iz razloga što se po spoljnem izgledu pojavljuje kao vid protiv
pravnog lišenja slobode a u svojoj biti to je pritisak na volju da se nešto iznudi.
Radnja izvršenja: odvođenje ili zadržavanje. Odvođenje je promena mesta
boravka. Zadržavanje je ostajanje na mestu gde se lice i do tad nalazilo.
Odvođenje i zadržavanje treba da se vrši primenom sile, pretnje ili obmane ili na
drugi način. Obmana je stvaranje zablude.
Odvođenje i zadržavanje treba da bude učinjeno s namerom da se od tog ili nekog
drugog lica iznudi novac ili druga materijalna korist.
Krivično delo je svršeno kada je lice odvedeno ili zadržano, tj. kada je lišeno
slobode kretanja i odlučivanja bez obzira da li je cilj otmice ostvaren. Pokušaj je
moguć.
Izvršilac može biti svako lice. Potreban je direktan umišljaj.
Kazna: za osnovni oblik od 1-10 godina.
I - kvalifikovani oblik - ako je izvršilac radi ostvarenja cilja otmice pretio
ubistvom ili TTP-a. Kazna od 3-12 godina.
II - kvalifikovani oblik postoji ako je oteto lice zadržano duže od 10 dana, ili je
otmica izvršena na svirep način, ili je licu koje je oteto teško narušeno zdravlje, ili
je oteto maloletno lice ili su nastupile druge teške posledice. Kazna zatvora od 3-
15 godina. Teže posledice moraju biti obuhvaćene nehatom učinioca.
III - kvalifikovani oblik postoji ako oteto lice usled otmice izgubi život ili je delo
učinjeno od strane organizovane grupe. Kazna je zatvor od 5-18 godina.

V/4. NARUŠAVANJE NEPOVREDIVOSTI STANA ČL. 139 KZ

Pojam: KD se sastoji u neovlašćenom prodiranju u tuđ stan ili zatvorene

prostorije ili neudaljavanju iz njih na zahtev ovlašćenog lica.
Objekt zaštite: tuđ stan ili druga zatvorena prostorija. Stan je prostor koji služi
čoveku za boravak, dnevni ili noćni. Stan je ustavnim odredbama proglašen
nepovredivim. Niko bez rešenja donetog na osnovu zakona ne može ući u tuđ
stan, niti u njemu vršiti pretresanje protiv volje lica koje ga koristi. Svako takvo
ulaženje ili pretresanje su kažnjivi. Pod pojmom stan podrazumevaju se i hotelske
sobe, šator, kabine na brodovima, prikolice uz motorna vozila i sl. Pod zatvorenim
prostorijama podrazumevaju se sve one prostorije u koje se ne može slobodno ući
bez nasilnog otvaranja.
Radnja izvršenja: je ulaz u tuđ stan ili zatvorenu prostoriju ili neudaljavanje iz
ovih na zahtev držaoca. Prodiranje je nasilno ulaženje i mora biti neovlašćeno.
Za postojanje dela potrebno je da je stan, tj. prostorija tuđ. Ako ih niko ne koristi,
tj. ako stan nije useljen ili su prostorije napuštene neće postojati ovo KD, ali pod

43
uslovom da druga lica nemaju u odnosu na taj stan pravo vlasništva ili pravo
stanovanja.
KD je svršeno prodiranjem u tuđ stan ili neudaljavanjem iz njega.
Moguć je i pokušaj.
Izvršilac: može biti svako lice a za vinost je potreban umišljaj.
Gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.
Za osnovno delo propisana je kazna zatvora od 1 godine ili novčana kazna.
Kvalifikovani oblik postojaće ako je KD izvršeno od strane službenih lica u
vršenju službe. Kazna je zatvor od 3 godine.

V/5. POVREDA TAJNOSTI PISMA I DRUGIH POŠILJKI ČL. 142 KZ

Ko neovlašćeno otvori tuđe pismo, telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismo ili
pošiljku ili na drugi način povredi njihovu tajnost ili ko ne ovlašćeno zadrži,
prikrije, uništi ili dugom preda tuđe pismo, telegram ili drugu pošiljku ili ko
povredi tajnost elektronske pošte ili drugog sredstva za telekomunikaciju, kazniće
se novčanom kaznom ili zatvorom do 2 godine.
Istom kaznom kazniće se i ko saopšti drugom sadržinu koju je saznao povredom
tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pisma ili pošiljke ili
se tom sadržinom posluži.
Ako delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od 6 meseci
do 3 godine.
Nepovredivost tajnosti pisma i drugih pošiljki je jedno od značajnijih prava
ličnosti koje je krivično-pravno zaštićeno u svim zemljama. Nepovredivost
pisama i drugih sredstava opštenja kod nas je ustavom zagarantovano. Ustav
određuje i u kojim slučajevima se na osnovu zakona može odstupiti od načela
nepovredivosti pisama.
Ovo KD ima nekoliko oblika.
I - oblik se sastoji u neovlašćenom otvaranju tuđeg pisma, telegrama ili pošiljke.
Radnja izvršenja je otvaranje, tj. uklanjanje ili povreda sredstava kojim je predmet
bio zaštićen. Otvaranje se može vršiti cepanjem omota, odlepljivanjem,
odvezivanjem, lomom pečata itd. Predmet radnje može biti pismo, telegram,
drugo zatvoreno pismo ili pošiljka. Svi ovi predmeti moraju biti zatvoreni. Svi
predmeti radnje izvršenja moraju biti i tuđi, a oni su tuđi ako nisu upućeni
izvršiocu. Sadržina pisma ili pošiljke nije od uticaja za postojanje ovog KD.
Bez značaja je i kako su upućeni. Izvršenje je moguće i ako pismo još nije
upućeno. Bez značaja je i kako je izvršilac došao do pisma (krađom, pogrešnim
dostavljanjem ili slučajno). Radnja izvršenja mora biti preduzeta ne ovlašćeno.
Otvaranje tuđeg pisma je istovremeno i radnja i posledica dela. Samim
otvaranjem ovaj oblik je dovršen bez obzira da li je izvršilac saznao sadržinu.
Krivična odgovornost postoji ako je delo izvršeno s direktnim ili eventualnim
umišljajem.
Za krivičnu odgovornost nije bitan cilj, tj. iz kojih je motiva otvoreno pismo.
II - oblik postoji kad učinilac na drugi način ne ovlašćeno povredi tajnost tuđeg
pisma ili pošiljke. Radnja izvršenja može biti svaka radnja kojom se povređuje

44
tajnost pisma osim radnje otvaranja. Tajnost pisma se povređuje saznavanjem
sadržaja, a to se može učiniti različitim tehničkim, hemijskim postupcima. Ovim
radnjama se na prikriven način dolazi do saznanja sadržine pisma. Pročitano
pismo na ovaj način ima izgled neoštećene pošiljke i stvara uverenje kod
primaoca da je sadržina ostala drugom nepoznata. Zato je ovaj oblik opasniji od
prvog. Može biti izvršen samo sa direktnim umišljajem.
III - oblik postoji kad izvršilac ne ovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili drugom
preda tuđe pismo. Razlika u odnosu na prva dva oblika je u radnji izvršenja.
Radnja izvršenja oblika iz stava dva je širenje indiskrecije.
Teži oblik postoji ako delo učini službeno lice (stav 3).

VI. KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA (Glava XVII)

Čast je skup ličnih vrednosti čoveka koje on ima kao ljudsko biće. Tu su
obuhvaćene sve one vrednosti koje čovek ima uopšte i kao pripadnik određene
zajednice: lična čast, dostojanstvo, polna čast, moralna čast, porodična čast,
nacionalna čast, a isto tako i posebne časti kao profesionalna, umetnička,
naučna, politička, sportska i dr.
Ugled je uvažavanje koje čovek ima u društvu na osnovu svojih vrednosti.
Čast i ugled tesno su medjusobno povezani. Čast ima svaki čovek kao ljudsko
biće što znači da je imaju i oni koji je nisu svesni: deca, duševni bolesnici.
Čast i ugled imaju i pravna lica: država, njeni organi, preduzeća, ustanove itd.
Subjekti časti su i strane države i medjunarodne organizacije kao i umrla lica,
osudjenici.
Objekt zaštite KD iz ove glave su čast i ugled. To su moralne kategorije
čovekove ličnosti koje se izražavaju u društvu. Bez njih nema niti može biti
čoveka jer su one odraz njegovih sveukupnih vrednosti kao biopsihološkog i
društvenog bića. Pošto su čast i ugled sastavni deo čovekove ličnosti, to napad
na njih predstavlja istovremeno i napad na integritet ličnosti. Ove dve
kategorije su neodvojive od čovekove ličnosti ali i jedna od druge i to do te
mere da se postav lja pitanje da li su to posebne kategorije ili je reč samo o
jednoj koja se pojavljuje u različitim oblicima.
Čast je skup nematerijalnih vrednosti koje čovek poseduje kao ljudsko biće i
kao pripadnik društvene zajednice. To je unutrađnji odraz vrednosti u samoj
ličnosti. Vrednosti koje čine čast su mnogobrojne i različite i mogu biti opšte i
posebne (napred navedene). Čast se može shvatiti kao unutrašnja
(subjektivna) koja se sastoji u ličnom osećanju sopstvene vrednosti i spoljna
(objektivna) koja se izražava u vrednovanju drugih ljudi o nečijim
vrednostima.
Ugled je društveno priznanje čovekovih vrednosti ispoljenih kroz rad i
ponašanje. To je skup nematerijalnih vrednosti koje čovek stiče tokom života

45
 svojim radom i ponašanjem u društvu. Povreda časti i ugleda procenjuje se ne
na osnovu ličnog osećanja već prema shvatanjima sredine.
Osim objekta zaštite, KD iz ove glave imaju još neke zajedničke osobine:
 način vršenja ovih KD je jedinstven. Uglavnom se vrše rečima, usmeno ili
pismeno, redje crtežom, karikaturom. Ukoliko su učinjena putem sredstava
javnog informisanja tad je u pitanju kvalifikovani oblik.
 odgovornost postoji samo kad su KD izvršena s umišljajem
 gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi ili po službenoj dužnosti
 zakon je predvideo i posebne osnove za isključenje kažnjivosti kod nekih KD
iz ove glave.

VI/1. KLEVETA čl. 171 KZ

Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi

njegovoj časti ili ugledu, kazniće se novčanom kaznom od 50-200 dnevnih
iznosa ili novčanom kaznom od 100.000-400.000 dinara.
Ako je delo učinjeno putem štampe, radija, TV ili na javnom skupu,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom.
Ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica
za oštećenog, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od 120-360 dnevnih
iznosa ili novčanom kaznom od 500.000 - 1.000.000 dinara.

POJAM: Kleveta je iznošenje ili pronošenje za drugog nečeg neistinitog što

može škoditi njegovoj časti i ugledu.
RADNJA IZVRŠENJA: je iznošenje ili prenošenje nečeg neistinitog.
Iznošenje je saopštavanje drugom licu svog saznanja ili mišljenja o nekim
činjenicama. Prenošenje je takvo saopštavanje drugom licu nekih činjenica ali
koje su saznate od trećeg lica a ne kao svoje. Iznošenje i prenošenje može se
vršiti na razne načine: usmeno, pismeno, gestikulacijama.
PREDMET: iznošenja ili prenošenja treba da budu činjenice koje se odnose
na određeno lice. Te činjenice se odnose na neki događaj, neko ponašanje,
neko stanje, neko svojstvo. Te činjenice treba da se odnose ili na sadašnjost ili
na prošlost, i da su neistinite. Istinite činjenice i tvrdnje ne mogu biti kleveta
ma kako bile neprijatne, ali mogu predstavljati uvredu. Kod klevete je
dozvoljeno okrivljenom dokazivanje istinitosti. Činjenice koje se iznose ili
pronose mora biti takva da može štetiti ugledu i časti lica na koje se odnosi.
POSLEDICA: apstraktna opasnost. Štetne posledice ne moraju konkretno
nastupiti, bitno je da su mogle nastati. Iznošen je ili prenošenje neistinitih
činjenica treba da se odnosi na određeno lice koje može biti poimenično
navedeno ili naznačeno tako da se može nedvosmisleno zaključiti o kom je
reč. Pasivni subjekt može biti i pravno lice. Kleveta se može odnositi i na više
lica ali ona sva moraju biti konkretno određena.
IZVRŠILAC: može biti svako lice.
VINOST: potreban je umišljaj.
Gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Ako je delo učinjeno prema
umrlom licu, tužbu mogu podneti: bračni drug, deca, roditelji, braća, sestre

46
itd. Ako je kleveta učinjena prema teritorijalnoj jedinici, državnom organu,
službenom licu, gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti.
KVALIFIKOVANI OBLICI: javna kleveta (putem sredstava javnog
informisanja ili na javnom skupu) i teška kleveta postoji kad je ono što se
iznosi ili prenosi takvog značaja da je dovelo ili moglo dovesti do teških
posledica za oštećenog.

VI/2 UVREDA čl. 170 KZ

POJAM: Uvreda je izjava ili ponašanje kojim se omalovažava jedno lice a

saznata je od nekog. Pored klevete, to je osnovno KD protiv časti i ugleda.
RADNJA IZVRŠENJA: Sastoji se u davanju izjave ili ponašanju kojim se
omalovažava, potcenjuje ili ponižava ličnost drugog čoveka. Najčešće se
osporavaju, umanjuju ili potcenjuju lična svojstva, sposobnosti, ljudske
vrednosti, vrline, te se tako pogadja čast i dostojanstvo. KD uvrede nije
zakonom određeno prema radnji, već prema posledici zbog tog što se uvreda
može izvršiti mnogobrojnim delatnostima koje nije moguće precizno
obuhvatiti.
Najčešće se vrši rečima (verbalna uvreda), usmenim ili pismenim. Može biti
neposredna ili posredna. Neposredna je kad se potcenjivanja upućuju licu u
njegovom prisustvu a posredna kad se upućuju preko drugih ili kroz aluziju.
Uvreda delom (realna uvreda) vrši se radnjom koja ima karakter zlostave, s
tim da nisu ostvareni elementi nekog težeg KD (šamaranje, pljuvanje, čupanje
za kosu).
Uvreda znacima (simbolička uvreda) vrši se znacima, gestovima.
Činjenice sadržane u izjavi po pravilu su istinite ali neprijatne. Uvredljivost se
ceni objektivno, prema shvatanju sredine. Izjava ili ponašanje koji se ne
smatraju omalovažavajućim i ponižavajućim u nekoj sredini ne čine uvredu
bez obzira što ih lice prema kom su upućene tako oseća ili bez obzira što je
učinilac njima hteo da uvredi drugog. Ocenu o objektivnom značenju i dejstvu
daje sud.
Izjava omalovažavanja treba da se odnosi na jedno ili više odredjenih lica.
Uopštena izjava ma kako bila neprijatna, ne predstavlja uvredu.
Izjava omalovažavanja treba da je saznata od lica kome je upućena ili od
nekog drugog lica. Razlika izmedju uvrede i klevete: radnja izvršenja kod
klevete sastoji se u iznošenju ili pronošenju, a uvreda se čini izjavama ili
ponašanjem. Kod klevete se iznose neistinite činjenice a kod uvrede su po
pravilu istinite. Za postojanje klevete neophodno je da su neistinite činjenice
saznate od strane trećeg lica dok je za postojanje uvrede dovoljno da je
omalovažavajuća izjava saznata od nekog pri čemu to može biti samo lice
kom je izjava upućena.
IZVRŠILAC:svako lice.
Uvreda je izvršena kad je omalovažavajuća izjava saznata od lica koje se želi
omalovažiti ili od nekog drugog lica.
Za uvredu se kažnjava novčanom kaznom 20-100 dnevnih iznosa ili od
40.000-200.000 dinara.

47
 Kvalifikovani oblik je javna uvreda putem sredstava javnog informisanja ili na
javnom skupu. Kazna je od 80 - 240 dnevnih iznosa ili od 150.000 - 450.000
dinara.
Ako je oštećeni uvredu uzvratio (retorzija uvrede) sud može obe ili jednu
stranu kazniti ili osloboditi.
VINOST: samo umišljaj.
GONJENJE: kao i kod klevete.

Neće postojati KD ako se učinilac uvredljivo izrazio o drugom u okviru

ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju
sl.dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili
zaštiti opravdanih interesa ako se iz načina izražavanja vidi da to nije učinjeno
u nameri omalovažavanja.

VII. KRIVIČNA DELA PROTIV DOSTOJANSTVA LIČNOSTI I MORALA

po novom KZ to su

KRIVIČNA DELA PROTIV POLNE SLOBODE (Glava XVIII)

U ovu grupu KD spadaju KD protiv polne slobode ličnosti, tj. protiv slobode
odlučivanja u sferi polnog života. Njima se u izvesnoj meri povređuje i
dostojanstvo ličnosti u ovoj sferi. Neka od ovih kriminalnih dela uperena su i
protiv polnog morala.
Iz prvobitnog naziva ove grupe KD moglo bi se zaključiti da se njima štiti
dostojanstvo ličnosti kao individualno dobro koje ima opšteljudski karakter i
moral kao opšta društvena kategorija. To nije tačno. Dostojanstvo ličnosti se štiti
KD protiv časti i ugleda kao i KD protiv slobode i prava čoveka. Moral, kao
društvena kategorija štiti se celokupnim pravnim sistemom i svojim sopstvenim
mehanizmom zaštite koji se odvija izvan sfere državne prinude. Objekt zaštite
ovih KD su polna sloboda i polni moral. Napadom na polnu slobodu napada se
istovremeno i na polni moral kao i na polnu čast koja čini bitnu ako ne i
najvažniju komponentu ljudskog dostojanstva. To što ova KD nisu svrstana u
grupu KD protiv sloboda i prava ili u grupu KD protiv časti i ugleda može se
zahvaliti činjenici što se njima ne napada svaka sloboda odlučivanja i postupanja
već samo ona u sferi polnih odnosa, tj. njima se povređuje samo polna a ne i neka
druga vrsta časti. Znači, KD iz ove glave nisu usmerena protiv dostojanstva
ličnosti uopšte i morala u celini, već protiv dostojanstva ličnosti i morala u oblasti
polnog života.
Da je zaštitni objekt ovih KD polna sloboda u smislu slobodnog odlučivanja
jednog lica da li će i s kim i kada stupiti u polne odnose ili neće i polni moral kao
vid javnog morala, vidi se iz strukture ovih KD. Najveći broj usmeren je na

48
vršenje obljube upotrebom sile, pretnje, korišćenjem nemoći, zavisnosti i
nezrelosti.
Polazeći od činjenice da je polni život najintimniji deo čovekove ličnosti, gde je
on i najosetljiviji na spoljna zadiranja, postavlja se pitanje da li i u kojoj meri
društvo treba da se meša u ovu sferu, pravnim a posebno krivičnopravnim
normama. Sfera ovih odnosa teško se može regulisati a da se ne zadire u intimu
ličnosti. Međutim, kako se sloboda jedne ličnosti kao polne jedinke može odvijati
na štetu polne slobode druge ličnosti, to je krivično pravna intervencija društva u
tim situacijama neophodna. Zaštita polne slobode ličnosti je nužna. Ono što je
sporno je pitanje da li krivično pravo treba da interveniše i u slučajevima kada se
zadovoljavanje polnog nagona ostvaruje dobrovoljno uz obostranu saglasnost
partnera, samo zato što se time vređa polni moral koji je veoma promenljiv.
Postoje velike razlike ne samo u gledištima nogo i u zakonodavnim rešenjima u
pogledu broja i vrsti inkriminacija kojim se štiti javni moral. Evolucija u
regulisanju polnih delikata uopšte, a posebno onih kojim se vređa polni moral, je
dosta velika. Starija krivična zakonodavstva su predviđala mnogo veći broj KD iz
ove grupe. To je i razumljivo jer je u ovoj oblasti krivično pravo dugo bilo pod
uticajem religije koja je svaki polni odnos van braka smatrala grehom i tražila
kažnjavanje. Razvojem društva dolazi do bitnih promena u shvatanju ljudi i time i
do liberalizacije u normiranju ovih odnosa, te nestaju delikti koji su bili «veoma
teški»: preljuba, vanbračna zajednica između punoleltnih lica itd.
Savremeni KZ-i sadrže relativno mali broj KD protiv polnog morala, ali postoji
težnja pooštravanja kažnjavanja za delikte kojima se napada polna sloboda.
Veći broj ovih KD su vlastoručna KD. Maloletna lica su posebno zaštićena u
pogledu polne slobode jer je kažnjiva svaka pa i dobrovoljna obljuba s
maloletnikom. Pasivni subjekt je i muško i žensko lice. Krivična dela iz obe glave
mogu biti izvršena samo s umišljajem.

VII/1. SILOVANJE ČL. 178 KZ

NAPOMENA: Silovanje po novom KZ koji je stupio na snagu 01.01.2006.

godine u sebi obuhvata i nekadašnje KD prinude na obljubu (bivši čl. 103/a koji je
izbačen iz KZ). Taj član «pretopio» se u st. 2 kod KD silovanja. Takođe je ukinut
i čl. ??? Protivprirodni blud, jer se po novom KZ silovanje može izvršiti i nad
muškim licem, tj. i izvršilac i oštećeni mogu biti lica oba pola pa nije bilo više
potrebe za posebnim članom u KZ-u. Iz tog razloga ta dva nekadašnja KD nisu
ovde obrađivana.

Krivično delo se sastoji u prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin,
upotrebom sile ili pretnjom da će se napasti i to neposredno na život ili telo tog ili
njemu bliskog lica.
Radnja izvršenja ovog KD sastoji se u izvršenju obljube ili drugog sa njom
izjednačenog čina. Pod obljubom se podrazumeva prirodni polni snošaj s licem
suprotnog pola. Kao čin izjednačen sa obljubom smatra se oralni i analni polni
odnos s licem suprotnog ili istog pola. Delo treba da je učinjeno primenom sile ili

49
pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo tako da se primena sile ili
pretnje pojavljuje kao sastavni deo radnje izvršenja. Pod silom se podrazumeva
primena fizičke snage kao i hipnoze ili omamljujućih sredstava. Pretnja treba da
se odnosi na neposredan napad na život ili telo. Neposredan napad je onaj koji se
odmah može ostvariti. Sila i pretnja su upravljene na savladavanje otpora žrtve
koji treba da je ozbiljan i stalan.
KD se može izvršiti nad licem oba pola, a izvršilac takođe može biti lice oba pola.
Može se izvršiti samo s umišljajem. Kazna zatvora 2-10 godina.
Privilegovani (lakši) oblik ovog KD postoji ako je delo učinjeno pretnjom da će
se za lice kome se preti ili za neko njemu blisko lice izneti nešto što bi škodilo
njegovoj časti ili ugledu ili nekim drugim teškim zlom. Ovo je bivše KD prinude
na obljubu. Kazna je zatvor od 1-8 godina.
I - kvalifikovani (teži) oblik postoji ako je usled prvog ili drugog oblika ovog
dela nastupila TTP lica prema kom je delo izvršeno ili je delo izvršeno od strane
više lica, ako je izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način, ako je izvršeno
prema maloletniku ili ako je kao posledicu imalo trudnoću silovane osobe. Zatvor
od 3-15 godina.
II - kvalifikovani (teži) oblik postoji ako je delo izvršeno prema detetu ili je
nastupila smrt silovane osobe. U ovom drugom slučaju u odnosu na smrt, kao težu
posledicu, treba da je kod učinioca postojao nehat inače bi se, u slučaju umišljaja,
radilo o sticaju silovanja s ubistvom i to teškim. Kazna je zatvor od 5-18 godina.
Ako je KD učinjeno prema bračnom drugu, krivično gonjenje se preduzima po
predlogu.
Objekt zaštite je sloboda odlučivanja u pogledu stupanja u polne odnose.
Silovanje je nepravo složeno KD sastavljeno iz prinude i obljube. Pri tom je
prinuda KD dok je obljuba prirodni čin.

VIII. KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI I ČOVEKOVE

SREDINE

U novom KZ ova dela su razdvojena na dve glave:

GLAVA XXIII. KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI

GLAVA XXIV. KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTNE SREDINE

Zdravlje ljudi je od posebnog značaja s gledišta zaštite čovekovog prava na

život. U ovoj grupi KD obuhvaćena su ona dela koja se odnose na zdravlje
ljudi uopšte tj. zdravlje individualno neodredjenog broja ljudi ali se konkretni
slučajevi ovih dela mogu odnositi i na zdravlje pojedinca. Ova dela se
naročito odnose na zaštitu od zaraznih bolesti, na lečenje i na ugrožavanje
zdravlja škodljivim proizvodima.
Uopšteno uzev, zdravlje predstavlja takvo psihofizičko stanje čoveka kod kog
postoji harmonična funckija svih organa i procesa, koji ga čine sposobnim za

50
normalan život i društvenu produktivnost. Nasuprot zdravlju je bolest koja
predstavlja takav psihofizički proces koji nastaje dejstvom bacila, bakterija i
virusa na čovečji organizam i koji dovodi do poremećaja u gradji i funkcijama
pojedinih organa ili organizma u celini usled čega slabi sposobnost za rad i
normalan život. Medju bolestima posebnu opasnost predstavljaju zarazne
bolesti koje se brzo šire na velik broj ljudi i na velikim prostorima i koje
izazivaju teže posledice po zdravlje ili smrt.
Ako je zdravlje fizičko i duševno blagostanje, onda je ono osnov života i rada
pa prema tom i socijalnog blagostanja ne samo pojedinaca već i društva. Zato
ono nije briga samo pojedinca nego briga zajednice. Otud i njegova zaštita u
KZ.
Obe ove grupe KD imaju isti zaštitni objekt - ZDRAVLJE LJUDI.
Posledica je ugrožavanje zdravlja ljudi, tj. stvaranje opasnosti da oboli
neodredjeni broj ljudi. Ta opasnost je kod nekih KD apstraktna a kod nekih
konkretna. Neka KD iz obe glave mogu imati za posledicu čak i povredu ali
uperenu protiv odredjenih ličnosti (prenošenje polne bolesti).
KVALIFIKOVANI OBLIK: Postoji ako dodje do teške telesne povrede,
teškog narušenja zdravlja ili smrti jednog ili više lica.
Kriv dela su uglavnom blanketne prirode tj. kod većeg broja radnja izvršenja
se sastoji u kršenju propisa iz odredjene oblasti zdravstvene zaštite ili zaštite
životne sredine.
IZVRŠILAC: veći broj dela iz ovih glava može izvršiti svako lice a manji
određena lica (lekar, veterinar).
VINOST: najveći broj se vrši i umišljajno i nehatno.
KD iz ove oblasti regulisana su i u drugim zakonima: Zakon o prometu
otrova, Zakon o zaštiti jonizujućih zračenja, Zakon o nuklearnoj sigurnosti,
Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o proizvodnji i prometu opojnih
droga, Zakon o prometu sredstava za zaštitu bilja i dr.

VIII/1. NADRILEKARSTVO čl. 254. KZ (sa nadriapotekarstvom)

Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem

drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2
godine.

OBJEKT ZAŠTITE: je zdravlje ljudi od nestručnog i nepodobnog lečenja.

Nadrilekarstvo je ujedno i poseban oblik prevare kojim se vrši eksploatacija
lakovernih ljudi.
RADNJA IZVRŠENJA: bavljenje lečenjem i pružanjem medicinske pomoći.
Lečenje podrazumeva utvrdjivanje dijagnoze i odredjivanje terapije. Lečenje
će postojati i kad se ne utvrdjuje dijagnoza nego se samo daju lekovi i
preduzimaju druge mere i postupci radi izlečenja (masaže, imobilizacija itd).
Za postojanje KD potrebno je da se lice koje nema stručnu spremu bavi
lečenjem, a to bavljenje da ima trajan karakter tako da u sebi sadrži težnju za
ponavljanjem. Uglavnom se vrši u vidu zanimanja. Glavni motiv je
ostvarivanje prihoda ali može biti i lična afirmacija, sticanje slave itd. Znači

51
delo postoji bez obzira vršilo se za nagradu ili ne. Ta okolnost može biti od
značaja jedino pri odmeravanju kazne. Bavljenje lečenjem od nestručnih lica
često podrazumeva i spravljanje nekih lekova. Ni ta činjenica nije odlučna za
postojanje dela, jer ono postoji i kad ova lica koriste prave lekove.
POSLEDICA: apstraktna opasnost po zdravlje ljudi. Kriv.delo je sršeno
samim bavljenjem, lečenjem ili pružanjem medicinske pomoći. Za postojanje
dela je bez značaja dal je lečenje bilo uspešno, neuspešno ili štetno. To su
okolnosti koje se uzimaju u obzir pri odmeravanju kazne.
IZVRŠILAC: svako lice osim lekara i lica koje je završilo neku od
medicinskih škola u pogledu pružanja medicinske pomoći. Lekar u smislu
ovog KD je svako liced koje ima diplomu medicinskog ili stomatološkog
fakulteta, bez obzira na to da li ima praksu ili ne i da li je u struci u službi ili
ne. Studenti medicine, farmaceuti, mogu biti izvršioci ovog KD. Lica sa
medicinskom školom bez obzira na stepen mogu biti izvršioci ako se bave
lečenjem ali ne i pružanjem medicinske pomoći, jer je to njihova struka.
VINOST: Potreban je umišljaj.
KVALIFIKOVANI OBLIK: ako je učinilac postupao iz koristoljublja.
Najteži oblik obuhvaćen je odredbama čl. 259.

VIII/2 ZAGADJIVANJE VODE ZA PIĆE I ŽIVOTNIH NAMIRNICA

čl.258.KZ

Ko kakvom škodljivom materijom zagadi vodu koja ljudima služi za piće ili
životne namirnice kazniće se zatvorom do 3.godine.
Ako je dilo učinjeno iz nehata, kazniće se novčano ili zatvorom do 1.godine.
Radnja izvršenja ovog KD je unošenje u vodu koja ljudima služi za piće
takvih škodljivih materija koja je čine opasnom za žitvot ili zdravlje ljudi.
Voda za piće može biti u izvorištima, instalacijama za prečišćavanje ili u
razvodnoj mreži. Objekt dela prema tom ne može da bude voda koja služi za
napajanje stoke niti vode koja se koristi u industriske svrhe. Ovo KD neće
postojati ni u slučaju zagađivanja reka, potoka, ribnjaka, jezera ukoliko voda
iz njih ljdima ne služi za piće.
Iz zakonske kvalifikacije sledi da ovo KD ima krakter opšteopasnog KD pa
stoga objekt ovog dela mogu biti samo one vode koje služe za piće
individualno neodređenom broju lica.
Škodljiva materija kojom se voda za piće čini opasnom za život ili zdravlje
ljudi može biti svaka materija koja ima to dejstvo: otrovi, otpadne vode,
crkotine i sl.
Delo postoji samo ako je utvrđeno da je voda za piće učinjena opasnom za
život ili zdravlje ljudi. Dovoljna je i mogućnost lakog narušenja zdravlja. Za
postojanje KD nije potrebno da je zagađena voda upotrebljena pa čak ni to da
je postojala neposredna opasnost da bude upotrebljena. Posledica dela se
sastoji u apstraktnoj opasnosti.
Izvršilac može biti svako lice pa i vlasnik bunara ili zemljišta na kom se
nalazi izvor kao i odgovorno lice u preduzeću koje nadzire izvorišta, reni-
bunare, instalacije za prečišćavanje i sl.

52
 Delo se može izvršiti s umišljajem i iz nehata.

ZAGADJENJE ŽIVOTNE SREDINE čl.260.KZ

POJAM: KD se sastoji u zagadjivanju vazduha, vode ili zemljišta kršenjem

propisa o zaštiti, čuvanju ili unapredjenju životne sredine.
OBJEKT ZAŠTITE: je životna sredina čoveka.
OBLICI ISPOLJAVANJA:
- zagadjivanje vode, vazduha i zemljišta
- nepreduzimanje mere protiv zagadjivanja
RADNJA IZVRŠENJA: je zagadjivanje vazduha, vode i zemljišta.
Zagadjivanje se vrši ispuštanjem otrovnih ili zagušljivih gasova u većim
količinima, ispuštanjem otrovnih ili zagušljivih gasova u većim količinima,
ispuštanjem otpadnih voda koje sadrže otrovne, zarazne i škodljive u vodu,
vodotok, zemljište, posipanjem ili bacanjem otrova na zemljište, masovnom
upotrebom zaštitnih sredstava i dr. Pod pojmom vode treba razumeti svaku
vodu koja služi ljudima za drugu upotrebu sem za piće. Bez značaja je da li je
reč o prirodnim vodotokovima ili jezerima ili kakvo je i čije zemljište u
pitanju, da li je pod šumama, drugim kulturama ili je bez biljnog pokrivača.
Za postojanje dela potrebno je da je do zagadjenja došlo kršenjem propisa
kojim su odredjeni postupci prečišćavanja ispusnih gasova ili otpadnih voda.
To su propisi drugih grana prava.
Radnja kod ovog dela može se sastojati u svakoj delatnosti (činjenju i
nečinjenju) usled kog dolazi do zagadjenja. To zagadjivanje treba da bude u
većoj meri ili na širem prostoru.Zagadjenjem ovih delova životne sredine ima
za posledicu ugrožavanje biljnog i životinjskog sveta a time i prirodne sredine
u kojoj ljudi žive i koja je od značaja za njihov život i zdravlje i ekonomske
interese. Kazna je zatvor do 3.godine.
POSLEDICA: je izazivanje konkretne opasnosti za život i zdravlje ljudi,
odnosno ugrožavanje životne sredine.
IZVRŠILAC: može biti svako lice.
VINOST: potrebni su tj. mogući su i umišljaj i nehat.
Za nehat je kazna: zatvor do 1.godine ili novčan a.
Nepreduzimanje mera protiv zagadjivanja čini odgovorno lice u preduzeću,
ustanovi koje kršenjem propisa o zaštiti, čuvanju ili unapredjenju životne
sredine propusti da postavi uredjaje za prečišćavanje ili dopusti izgradnju i
stavljanje u pogon postrojenja koje zagadjuju sredinu.
Teži oblik postoji ako je usled osnovnog dela došlo do uništenja ili oštećenja
životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagadjenja životne sredine
u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi.
Kazna za umišljaj je 1-8.g. a za nehat 6.meseci do 5.godina.
Pored propisanih kazni zakon kod svih oblika ovog KD predvidja da se u
slučaju izricanja uslovne osude učiniocu može postaviti obaveza da u
odredjenom roku preduzme mere za zaštitu, čuvanje i unapredjivanje
čovekove životne sredine koje su odredjene zakonom ili drugim propisima.

53
IX KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE (Glava XXII)

U ovu grupu spada velik broj KD od kojih se neka odnose na privredu i privredno
poslovanje (opšta privredna KD), dok su druga vezana za određene oblasti
privrede i privrednog života (finansije, proizvodnja, trgovina). Kod jednog broja
ovih KD kao poseban subjekt pojavljuje se odgovorno lice. Pojam odgovornog
lica zakonski je odredjen tako da se pod odgovornim licem smatra vlasnik
preduzeća ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeću, ustanovi
ili drugom subjektu kome je s obzirom na njegovu funkciju, uloženasredstva ili na
osnovu ovlađćenja poveren odredjen krug poslova u upravljanju imovinom,
proizvodnji ili drugoj deltnosti ili u vršenju nadzora nad njima ili mu je faktički
povereno obavljanje pojedinih poslova.

Pod subjektom privrednog poslovanja smatra se preduzeće, drugo pravno lice

koje obavlja privrednu deltnost i preduzetnik. Pravno lice koje pored svoje
redovne delatnosti obavlja i privrednu delatnost smatra se subjektom privrednog
poslovanja samo kad vrši tu delatnost.

Pod privrednom jedne zemlje podrazumeva se niz delatnosti kojima se ostvaruju

proizvodnja i raspodela dobara i vrše usluge neophodne za život ljudi.
Proizvodnja je uslov postojanja društva i pokretač njegovog razvoja. Cilj
proizvodnje je potrošnja tj. zadovoljenje raznovrsnih ljudskih i društvenih
potreba. Raspodela se javlja kao nužni posrednik između proizvodnje i potrošnje.
Odnosi koji vladaju u procesu proizvodnje i raspodele su najvažniji društveni
odnosi, a to je i razlog što se ovi odnosi ne prepuštaju stihiji već se organizovano
uredjuju i usmeravaju. Tako sistematski uredjeni odnosi koji se zasnivaju na
određenom vlasništvu čine privredni sistem neke zemlje.

Krivična dela protiv preivrede su uperena protiv društvenih odnosa koji vladajuu
procesu proizvodnje i raspodele. To je niz raznovrsnih delatnosti kojim se ometa
normalan tok proizvodnje i prometa robe i u usluga ili ugrožava poverenje u
novac, znakove za vrednost i obeležavanje robe i kvalitet proizvoda. Broj KD
protiv privrede je dosta velik i postoji tendencija daljeg povećanja.

Od KD protiv privrede treba razlikovati privredni kriminalitet. KD protiv privrede

nisu jedina kojima se napadaju odnosi u privredi. Postoje i druga KD kojima se
napadju ovi odnosi, a koja se nalaze u drugim glavama jer se njima napadaju
idruga dobra koja u odnosu na privredu imaju primarni značaj. Neka KD svrstana
su u grupu KD protiv ustavnog uredjenja (uništenje važnih objekata privrede,
sabotaža itd.) Takođe, neka KD protiv sl. Dužnosti imaju karakter i privrednih
KD jer se njihovim izvršenjem nanosi šteta i privredi (pronevera, prevara u službi
itd.) Znači privredni kriminalitet je širi pojam od KD protiv privrede, jer obuhvata
i KD iz drugih glava.

54
Pored kriv. Dela kojim se ugrožavaju privr. odnosi postoje i druge kažnjive
delatnosti kojim se ostvaruju iste posledice. To su privr. prestupi i privr.
prekršaji.
OBJEKT ZAŠTITE: privreda i jedinstveno tržište
- veći broj ovih KD ima blanketni karakter,
- vrše se uglavnom s umišljajem, a iz nehata samo 4.
-
IX/1 PORESKA UTAJA čl. 229 KZ

Ovo KD se sastoji u davanju lažnih podataka o zakonito stečenim prihodima, o

predmetima ili činjenicama koje su od uticaja na utvrdjivanje poreza ili u
neprijavljivanju, kada je to obavezno, takvih prihoda, predmeta ili činjenica koji
su od uticaja na utvrđivanje poreskih obaveza, ili na drugi način prikrivanja takvih
podata. Ove radnje treba da su učinjene u nameri da se u potpunosti ili delimično
izbegne plaćanja poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina. Za postojanje
dela potrebno je da iznos poreza ili drugih navedenih obaveza čije se plaćanje
izbegava prelazi 150.000,00 dinara. Kazna je zatvor do 3 godine i novčana kazna.

Može se izvršiti samo s umišljajem.

I KVALIFIKOVANI OBLIK postoji ako iznos obaveze čije se plaćanje
izbegava prelazi 1.500.000,00 dinara. Kazna je zatvor 1-5 godina i novčana
kazna.
II KVALIFIKOVANI OBLIK nastaje ako iznos obaveze čije se plaćanje
izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara. Kazna je 1-8 godina i novčana kazna.
OBJEKT ZAŠTITE su porezi i doprinosi koje se plaćaju na prihode i predmete
zakonito stečene. Plaćanje poreza i doprinosa je zakonska obaveza, a izbegavanje
se nanosi šteta društvu jer porezi služe za podmirivanje potreba državne
administracije, a doprinos za podmirenje potreba društ. delatnosti: nauke,
zdravstva, prosveta, PIOR itd.
OBLICI ISPOLJAVANJA – davanje lažnih podataka o prihodu
- neprijavljivanje prihoda.
POSLEDICA: šteta naneta državnih organima ili druš. delatnostima kojima je
prihod op poreza ili doprinosa namenjen.
IZVRŠILAC: lice koje daje lažne podatke tj. lice koje je dužno da podnese
poresku prijavu, a to ne učini. Izvršiocima se smatraju i prodavac i kupac
nepokretnosti ako u ugovor unesu manji iznos od onog koji je stvarno plaćen.
Kazna je kumulativna za sve oblike: i zatvor i novčana kazna.

IX /2 ŠUMSKA KRAĐA čl. 275 KZ

(sada Glava XXXIV KD protiv živ.sredine)

Po ranijem KZ ovo KD bilo je u glavi KD protiv privrede.

55
Ko radi krađe obori u šumi, parku, drvoredu jedno ili više stabala, a količina
oborenog drveta je veća od 1 m3, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 1
godine.

Ako je delo učinjeno u nameri da se oboreno drvo proda ili ako je količina
oborenog drveta veće od 5 m3 ili je delo izvršeno u zaštićenoj šumi, nacionalnom
parku ili drugoj šumi s posebnom namenom, kazniće se novčanom kaznom ili
zatvorom do 3 godine.

Za oba stava, kazniće se i pokućaj.

ŠUMSKA KRAĐA

Radnja izvšenja osnovnog oblika je obaranje jednog ili više stabala u nameri
krađe. Šumom se naziva zemljište obraslo šumskim drvećem. Drvored, šumski
rasadnici, parkovi u naseljima, poljozaštitnim pojasevi kao i grupe šumskog
drveće koje čini celinu na površini do 5 ari ne smatraju se šumom u smislu zakona
o šumama.
Pod obaranjem stabla radi krađe treba razumeti seču stabla u nameri da se ono
prisvoji i time sebi ili drugom pribavi protiv pravna imovinska korist. Nije od
značaja u koju svrhu izvršilac namerava da oboreno drvo proda pošto će se u tom
slučaju radititi o kvalifikovanom obliku dela iz st.2.
S obzirom da se radi o KD krađe, delo se može izvršiti samo u tuđoj šumi.
KD će postojati samo ako je količina oborenog drveta veća od 1 m3. Pri tom
nije od značaja da li je oboreno stablo sirovo ili suvo.
Kriv. delo je svršeno obaranjem stabla. Može se izvršiti samo s umišljajem.
Kad se delo vrši u šumi koja se nalazi pod posebnom zaštitom, izvršilac treba
da je svestan te okolnosti da bi delo bilo kvalifikovano težom posledicom.
Kažnjiv je i pokušaj. O pokušaju će se raditi kad je izvršilac započeo s
obaranjem stabla ali ga još nije oborio ili kad je oborio jedno ili više stabala čija
količina još nije dostigla 1 m3.

Slično ovom je i KD PUSTOŠENJE ŠUMA iz čl. 274 KZ

Ko protivno propisima ili naredbama nadlešnih organa vrši seču ili krčenje šume,
ili ko oštećuje stabla ili na drugi način pustoši šume ili obori jedno ili više stabala
u parku, drvoredu ili na drugom mestu gde seča nije dozvoljena, kazniće se
novčanom kaznom ili zatvorom do 1 godine.

Ko ovo delo izvrši u zaštićenoj šumi, nacionalnom parku ili drugoj šumi s
posebnom namenom , kazniće se zatvorom od 3 meseca – 3 godine.

IX/3 NEZAKONIT LOV čl. 276 KZ

56
I ovo KD je novom KZ u glavi KD protiv životne sredine.

Ko lovi divljač za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen kazniće se
novčanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci.
Ko neovlašćeno lovi na tudjem lovištu i ubije ili rani divljač ili je uhvati živu
kazniće se novčano ili zatvorom do 1 godine.
Ako je delo iz st. 2 učinjeno u odnosu na visoku divljač kazni će se novčano ili
zatvorom do 2 godine.
Ko lovi divljač čiji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole odredjenu
vrstu divljači za čiji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na način ili
sredstvima kojim se divljač masovno uništava kazniće se zatvorom do 3 godine.
Ulovljena divljač i sredstva za lov će se oduzeti.

Ustavom RS odredjeno je da je divljač kao prirodno bogatstvo i dobro od opšteg

interesa, pod posebnom zaštitom propisanom zakonom. Lov divljači može se
vršiti samo pod uslovima i na način određen zakonom. Osnovne odredbe o
lovstvu kojima se utvrdjuje zaštita, gajenje i lovljenje divljači sardžane su u
zakonu olovstvu. Pojam divljači obuhvata sisare i ptice koji žive slobodno u
prirodi. Divljač je državna svojina.

Pod lovom u smislu ovog KD podrazumeva se odstrel divljači kao i hvatanje žive
divljači, s tim da za postojanje KD nije potrebno da je divljač odstreljena ili
uhvaćena. Bitno je da se to radi za vreme lovostaja ili na području gde je lov
zabranjen. Za odredjene vrste divljači lov je trajno zabranjen.

Delo iz st.2 predstavlja vrstu kradje (lovokradja). Za postojanje dela potrebno je

ostvarenje 2 uslova: da se lov vrši neovlašćeno na tudjem lovištu i da je pri tom
divljač ubijena, ranjena ili uhvaćena živa. Lovište je površina zemljišta ili vode
koja predstavlja prirodnu i lovno-privrednu clinu i obezbedjuje ekološke uslove za
uspešno gajenje odredjene vrste ili više vrsta divljači. Lovište ustanovljava
nadlešni organ i daje ga na gazdovanje lovno-privrednoj ili drugoj organizaciji
koja ispunjava propisane uslove. Na odredjenom lovištu pravo lova imaju samo
lovci-članovi organizacije koja gazduje lovištem i lovačko stručno osoblje, a
druga lica pod posebnim uslovima.
Stavovi 3 i 4 su teži oblici osnovnog dela.
KD se može izvršiti samo s umišljajem.
Ako je prilikom jednog lova okrivljeni ubio, ranio ili uhvatio više komada
divljači, radiće se o jednom KD nezakonitog lova.
Uopšte rečeno, nema sticaja KD u slučaju ostvarenja obeležja iz dva ili više
stavova ovog KD. U ovakvim slučajevima delo će se kvalifikovati po stavu u kom
je propisana najteža kazna.

X KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE (Glava XXI)

57
 Kriv. delima iz ove glave štiti se imovina koja se sastoji od stvari i imovinskih
prava i interesa vezanih za stvari. Neka od ovih dela odnose se samo na pokretnu
imovinu dok se druga odnose na imovinu uopšte obuhvatajući kako pokretnu tako
i nepokretnu kao i imovinska prava i interese. Pojmovi pokretne i nepokretne
imovine ne podudaraju se sa tim pojmovima u građanskom pravu.
Imovina podrazumeva vlasništvo tj. oblik prisvajanja stvari i vrednosti u
kojima i preko kojih se one izražavaju. Imovina može pripadati državi ili
pojedincima.
Državi (zajednici) pripadaju rudna blaga, šume, reke, putevi kao i državna i
javna preduzeća koja su od opšteg interesa: pošta, železnica, elektrane. Privatnu
imovinu čini skup stvari i subjektivnih građanskih prava koja pripadaju nekom
licu sa kojim ono, u granicama zakona, može slobodno raspolatati. Stvari koje
čine imovinu mogu se po pravilu izraziti u novcu.
Imovina čini ekonomski osnov svakog društva. Ona služi zadovoljenju opštih,
zajedničkih i pojedinačnih potreba. Što je veće masa stvari i bogatstva koja čine
imovinu, to je društvo bogatije i bolji su uslovi života njegovih članova. Zbog
takvog značaja imovine svako društvo reguliše oblike vlasništva, način sticanja
vlasništva nad stvarima i imovinskim pravima kao i način raspolaganja njima. To
čini imovinski poredak čije narušavanje izaziva društvene poremećaje. Otud
neophodnos krivično-pravne zaštite imovine.
Odlučujući faktor za napuštanje koncepcije o odvojenoj zaštiti društvene od
privatne imovine koja je kod nas postojala sve do donošenje KZ 1951 je
izbegavanje da se stvaraju duple inkriminacije čija su obeležja potpuno ista. Sva
dela kojim se napada na društvenu i privatnu imovinu vrše se na isti način, istim
sredstvima i iz istih motiva pri čemu i posledice mogu biti iste.
Krivično-pravna zaštita imovine ne ostvaruje se samo KD iz ove glave već i
KD protiv privrede i protiv sl. dužnosti. Razlika između njih je u tom što se kod
KD protiv imovine, imovina pojavljuje kao osnovno i jedini ili bar pretežni oblik
zaštite, dok se kod drugih KD ona pojavljuje kao zaštitni objekt zajedno s nekim
drugim objektom pri čemu taj drugi objekt ima primarni značaj. Ova KD zajedno
s KD protiv života i tela i političkim KD imaju najdužu istoriju.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE:
- imovina kao grupni zaštitni objekt kod većeg broja KD iz ove glave
pojavljuje se u vidu pokretne stvari. Konkretna pokretna stvar je objekt
napada samo kod krađe mot. vozila i uništenja arh. građe.
- Osnovni motiv izvršenja većeg broja KD je pribavljanje imovinske koristi
za sebe ili drugog. Motiv koristoljublja je najčešćio ali ne i jedini. Izuzetak
od namere prisvajanja radi pribavljanja protiv pravne imovinske koristi
čine: oduzimanje tj. krađa mot. vozila i oduzimanje tuđe stvari gde je
motiv posluga, tj. protivpravna upotreba tuđe stvari kao i oštećenje tuđe
stvari gde je osnovni motiv nanošenje štete drugom.
- Pošto imovinska KD imaju vrednosti element, jer se šteta može novčano
izraziti, to se kvalifikovani oblici kod većeg broja dela pojavljuju kada
šteta premaši određeni novčani iznos.

58
 - KD protiv imovine su dosta heterogena po neposrednom predmetu napada
i vrednosnom iznosu štete tako da u zavisnosti od tog gonjenje može biti
po sl. dužnosti ili po priv. tužbi.

X/1 KRAĐA čl. 203. KZ

POJAM: KD se sastoji u oduzimanju tuđe pokretne stvari od drugog u nameri

da se njenim prisvajanjem pribavi protivpravna imovinska korist za sebe ili
drugog.
OBJEKT ZAŠTITE je imovina.
PREDMET krađe je tuđa pokretna stvar. Pokretna stvar je svaki predmet
materijlne prirode bez obzira na to da li se nalazi u čvrstom, tečnom ili gasovitom
stanju, koji se može pomerati, prenostiti ili odvajati od glavne stvari i da se ova
usled tog ne ošteti ili uništi. Stvar može biti u prirodnom stanju, a može
predstavljati i predmet koji je načinjenj radom čoveka. Prema KZ kao pokretna
stvar smatra se i svaka proizvedena ili skupljenja energija za davanje svetlosti,
toplote ili kretanja, telefonski impuls kao i računarski podatak i računarski
program. Kao tuđa stvar smatra se ona koja nekom pripada ali ne pripada
učiniocu. KD. Stvar u susvojini može biti predmet krađe od strane jednog
suvlasnika ako se ona ne nalazi u njegovom pritežanju jer njenim oduzimanjem
učinilac oduzima i deo stvari koji nije njegov.
RADNJA ovog KD je oduzimanje pokretne stvari. Kao oduzimanje smatra se
prekidanje pritežanja na stvari lica kod kog se ona nalazi i zasnivanje svog
pritežanja ( ne i svojine jer se ona ne može steći krađom). Stvar se oduzima od
drugog što znači da se mora nalaziti u tuđem pritežanju i da se iz njega oduzima.
Pritežanje je faktička vlast na stvari tako da pritežalac s njom može da postupa
kako hoće. Najčešće je to njen vlasnik, ali to može biti i neko drugo lice kod kog
se stvar nalazi po nekom drugom osnovu (poverena na čuvanje, data na poslugu
itd.). Svari koje nisu u čijem pritežanju ne mogu biti predmet krađe (voda iz mora,
pesak iz pustinje). Kao oduzimanje smatra se vršenje neke radnje kojom učinilac
prekida pritežanje. Čovek nije stvar i ne može biti predmet krađe ali to mogu biti
pojedini delovi odvojeni od njega bilo prirodni (kosa) ili veštački ( proteze).
Predmet može biti samo stvar čijim se prisvajanjem može postići imovinska
korist: da sama stvar ima vrednost ili ako nema da se pomoću nje može postići
imovinska korist (revers iz radnje za hem. čišćenje nema vrednost ali se pomoću
njega može doći do odela datog na čišćenje).
Oduzimanje stvari može se vršiti na razne načine: tajnim ili javnim uzimanjem
i odnošenjem otimanjem. Način i sredstvo krađe zavisi od predmeta. Uglavnom se
vrši tajno, bez ili u prisustvu drugih pa i u prisustvu vlasnika ili pritežaoca.
Bez namere prisvajanja nema krađe ali može postojati neko drugo delo
(oduzimanje tuđe stvari, posluga.)
KD je svršeno oduzimanjem tuđe pokretne stvari i uspostavljanjem pritežanja.
Pokušaj je kažnjiv.
IZVRŠILAC može biti svako lice.
VINOST potreban je direktan umišljaj.

59
 KAZNA: novčana ili zatvor do 3 godine.
Ako je reč o tzv. porodičnoj krađti gde se kao oštećeni javljaju bračni drug,
srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, itd. postupak se pokreće po privatnoj
tužbi.

X/2 TEŠKA KRAĐA čl. 204. KZ

POJAM: Teška krađa je kvalifikovani oblik krađe. Ona postoji kad se krađa
izvrši na poseban, specifičan ili opasan način ili pod posebnim okolnostima ili od
strane više lica ili kad su predmet krađe stvari velike vrednosti.
1. Krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenog prostora ili
savlađavanjem većih prepreka. Zatvoreni prostor je onaj u koji se ne može
ući bezu savladavanja prepreke. Zatvroren prostor može biti pokretan i
nepokretan. Zatvoren je prostor čiji su ulazi obezbeđeni od neželjenog
ulaza. Krađa se vrši:
OBIJANJEM – to je nasilno uklanjanje prepreka i prodiranje u zatvoren
prosto. Postoji i kad je učinilac ušao redovnim putem ali obijanjem iziđe.
PROVALJIVANJEM – to je prodiranje uz zatvoren prostor bez nasilnog
uklanjanja prepreke. Može se vršti upotrebom lažnog ili originalnog ključa pa čak
i upotrebom svog ključa ako njim može da se otvori tuđ zatvoren prostor, ili ako
učinilac uđe kroz krovni otvor, ventilacioni prozor, spuštanjem konopcem s viših
na niže terase ...
SAVLADAVANJEM VEĆIH PREPREKA - uništenjem alarma,
fotoćelija, opijanje čuvara i sl.
2. Krađa izvršena od strane više lica. Pojam više lica znači da dogovorno
vrše krađu najmanje 3 lica ali se u praksi prihvata da za postojanje ovog
oblika dovoljno da dogovorno učestvuju bar 2. Ovde je potreban sporazum
ne za izvršenje samo jedne već više krađa. To ne znači da je za postojanje
KD neophodno i da je izvršeno više krađa. Bitno je da je dogovoreno
zajedničko izvršenja više krađa i da je izvršena ili bar pokušana samo
jedna od učensika dogovora. U izvršenju dela mora da uzme učešće više
lica.
3. Krađa izvršena na naročito opasan ili naročito drzak način. Na naročito
opasan način je ona koja je izvršena naročito opasnim radnjama ili
korišćenjem naročito opasnih sredstava kojim se prouzrokuje opasnost za
živto, zdravlje, telesni integritet ili imovinu. Na naročito drzak način
odlikuje se ili posebnom odlučnošću , upornošću ili bezobzirnošću
učinioca, posebno neočekivanim načinom izvođenja koji ukazuje na
veliku drskost ili posebnom zločinačkom smišljenošću.
4. Krađa izvršena od strane lica koje je pri sebi imalo oružje ili opasno oruđe
radi napada ili odbrane. Posedovanje oružja treba da bude vidno ali ne sme
biti upotrebljeno. Kod grupnog vršenja krađe dovoljno je da jedno lice
poseduje oružje ali da bi i ostali odgovarali za ovaj oblik treba da znaju da
je jedan od njih naoružan. Nema ovog dela ako je oružje koje je poneto

60
 izgubljeno ili ostavljeno pre izvršenja krađe ili ako je učinilac do njega
došao u toku vršenja krađa. Oružjem se smatra oružje u smislu Zakona o
oružju i muiniciji , a opasno oruđe je ono oruđe koje, iako po svojoj
prirodi nisu namenjeni za napad ili odbranu, imaju takva svojstva da se
mogu upotrebiti u tu svrhu tj. da se njima mogu izazvati TTP ili smrt
nekog lica.
5. Krađa izvršena za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa.
Kvalifikatorne okolnosti su prilike pod kojim je delo izvršeno. Prilike
ukazuju na posebnu bezobriznost i gramzivost učinioca. Tu spadaju i
epidemije, ratna razaranja. U vreme izvršenja ulazi i vreme neposredno
nakom udesa dok još traju poremećaji nastali udesom.
6. Krađa izvršena iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja
nekog lica. Kao bespomoćnost smatra se stanje psihičke ili fizičke
nemogućnosti da se stvar zaštiti (boles, iznemoglost, nesvest, oduzetost,
ali i prestrašenost, žalost itd.), kao i u svim situacijama nemogućnosti
kretanja ( ako je neko vezan , udaljen od invalidskih pomagala). Kao
drugo teško stanje smatra se taška situacija u kojoj se neko našao npr. ako
mu je pozlilo, kvar auta na drumu, saobr. nesreća, smrtni sllučaj u porodici
i dr.
7. Krađa stvari čija vrednost prelazi 450.000,00 din. ili kulturnog dobra.
Vrednost se utvrđuje prema vrednosti koju je imala u vreme izvršenja.
Nije od značaja vrednost u vreme suđenja jer ona usled raznih okolnosti
može biti izmenjena. Kao kulturna dobra smatraju se predmeti koji su
prema zakonu o kulturnim dobrima utvrđeni kao kulturna dobra . pokretna
ili nepokretna tj. delovi napokretnih dobara koji se mogu od njih odvojiti.
Ukratko, to su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opšteg
interesa koje imaju posebnu zakonsku zaštitu. Još teži oblik postoji ako
vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.
Svi oblici krađe mogu se izvršiti samo umišljajem ,a pored toga kod izvršioca
treba da postoji i namera da prisvajanjem ukradene stvari pribavi sebi lil drugom
protivpravnu korist.
Kazna za sve oblike teške krađe je zatvor 1-8 godina, a za teži oblik 2-10
godina.

X/3 SITNA KRAĐA, UTAJA I PREVARA čl. 210. KZ

Sitno delo krađe postoji kad vrednost ukradene stvari ne prelazi iznos od
15.000,00 dinara. To je lakšim privilegovani oblik krađe.
Za postojanje ovog lakšeg oblika krađe, utaje ili prevare treba da su ispunjena
dva uslova:
- da vrednost ukredenih ili utajenih stvari tj. iznos štete pričinjene prevarom
ne prelazi 15.000,00 dinara.
- Da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist.
IZVRŠILAC može biti svako lice.
Može biti izvršeno samo s umišljajem.

61
 Kazna: novčana ili zatvor do 6 meseci.
Ako je učinjeno na štetu imovine građana, gonjenje se preduzima po privatnoj
tužbi.

X/4 OŠTEĆENJE TUĐE STVARI čl. 212.

KD se sastoji u oštećenju , uništenju ili činjenju neupotrebljivom tuđe stvari.

Objekt napada je tuđa stvar, pokretna ili nepokretna. Stvar ne mora imati
ekomonsku, novčanu vrednost ali mora imati neku vrednost za njenog vlasnika.
Pored stvari koji čine imovinu predmet mogu biti i stvari koje imaju nematerijalnu
vrednost: naučni spisi, svojeručni dnevnici, pisma predaka itd. Stvar treba da je
samo tuđa.
Radnja izvršenja je:
- oštećenje - je delimično uništenje stvari čime se smanjuje njena vrednost
- uništenje – je menjanje sastava supstance (sagorevanje, topljenje)
- činjenje stvari potpuno neupotrebljivom je lomljenje, cepanje, rušenje.
Način na koji se stvar čini neupotrebljivom nije element bića KD ali može biti
od značaja pri odmeravanju kazne. Ako se ovo KD vrši nekim opasnim sredstvom
ili na opasan način, može doći do sticaja ovog KD i KD izazivanja opšte
opasnosti.
Posledica se sastoji u oštećenju, uništenju ili u činjenjuju neupotrebljivom tuđe
stvari.
Izvršilac može biti svako lice. Za postojanje kriv. odgovornosti potreban je
umišljaj.
Kazna je novčana ili zatvor do 6 meseci.
I KVALIFIKOVANI OBLIK – ako pričinjena šteta prelazi 450.000,00 dinara,
kazna je novčana ili zatvor do 2 godine.
II KVALIFIKOVANI OBLIK - ako je pričinjena šteta preko 1.500.000,00
dinara ili je delo učinjeno prema kulturnom dobru. Kazna je zatvro od 6 meseci
do 5 godina.
Ako je oštećena stvar u svojini građana, gonjenje se preduzima po privatnoj
tužbi.

X/5 PRIKRIVANJE čl. 221. KZ

Delo se sastoji u prikrivanju, proturanju, kupovini, primanju u zalog ili na

drugi način pribavljanju stvari za koju se zna da je pribavljena kriv. delom, ili
onog što je za nju dobijeno prodajom ili zamenom.
Po prirodi svati delo koje prethodi prikrivanju je neko imovinsko KD, najčešće
krađa ili utaja, ali može biti i neko drugo KD.
Radnja ovog KD sastoji se u jednoj od navedenih delatnosti:
- prikrivanje ( sakrivanje stvari, davanje drugom licu)

62
 - proturanje ( prodaja, poklanjanje, iznajmljivanje)
- kupovima
- primanje u zalogu
- pribavljanje na drugi način (zamena primanje na poklon).
KD se smatra svršenim preduzimanjem neke od ovih radnji izvršenja.
OBJEKT ovog KD je stvar koja može biti pokretna, a izuzetno i nepokretna.
Bitno je da je to stvar do koje se došlo izvršenjem KD u kom izvršilac
prikrivanjem nije učestvovao. Objekt prikrivanja može biti i ono što je dobijeno
prodajom ili zamenom stvari koja je pribavljena kriv. delom to može btii i novac
bilo da se do njega došlo neposredno izvršenjem KD ili prodajom stvari
pribavljaenih kriv. delom.
Osnovni oblik prikrivanja karakteriše umišljaj kao oblik vinosti što znači da je
učinilac zano da je stvar koju kupuje, prima u zalog ili na drugi način pribavlja,
prikriva ili protura pribavljena kriv. delom.
Kazna za ovaj oblik je novčana ili zatvor do 3 ogdine, ali izrečena kazna za
ovo delo ne može biti veća od kazne propisane za delo kojim je stvar koja je
predmet ovog dela pribavljena.
Lakši oblik postoji ako učinilac postupa iz nehata koji se sastoji u tom što
učinilac nije znao ali je mogao i bio dužan da zna da je stvar pribavljena kriv.
delom.
Kazna za ovaj oblik je novčana ili zatvor do 1 godine.
Teži oblik ovog dela postoji u 3 slučaja:
- ako se učinilac dela bavi vršenjem ovod KD (u vidu zanimanja)
- ako je KD izvršeno od strane organizovane grupe
- ako je vrednost stvri koje se prikrivaju prelazi 1.500.000,00 dinara
Ovaj oblik može se izvršiti samo s umišljajem.
Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

X/6 RAZBOJNIČKA KRAĐA čl. 205. KZ

KD postoji kada je uičinilac krađe zatečen na delu pa u nameri da ukradenu

stvar zadrži protiv nekog lica upotebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na
život ili telo.
Ovo je složeno KD. Sastoji se od krađe i prinude. Krađa prethodi prinudi koja
se i primenjuje da bi se zadržala ukradena stv ar. Ako bi se primena sile ili pretnje
pirmenila pre vršenja krađe ili za vreme krađe to bi bilo razbojništvo.
Prinudu učinilac primenjuje u trenutku kada je zatečen u vršenju KD krađe ili
posle izvršenja dok je u bekstvu s ukradenom stvari sve dok ne obezbedi mirno
pritežanje nad ukradenom stvari. Prinuda se može javiti u 2 vida: u vidu sile i u
vidu pretnje i to ne bilo koje pretnje već samo one koja je upravljena na to da će
se neposredno napasti na život ili telo tj. kvalifikovane pretnje. Neposrednost
napada na život ili telo treba shvatiti u tom smilu da učinilac preti da će odmah, u
toj prilici, izvršiti napad , a ne da će to učiniti u nekom kasnijem momentu.

63
Prinuda ne mora biti upravljena samo prema vlasniku stvari mada je to najčešći
slučaj, već može biti uperena i prema drugom Ovde se prinuda javlja kao
sredstvo za zadržavanje stvari koja je predmet krađe te ako bi se prinuda
primenjivala s nekom drugom namerom ne bi postojalo ovo KD. Pretnja kao oblik
prinude mora biti ili bar izgledati kao ostvarljiva. Lice kom se preti treba da istu
shvati kao ozbiljnu i ostvarljivu bez obzira na to da li je lice koje preti stvarno i
imalo nameru ili iopšte moglo da je ostvari.
Sve dok učinilac krađe poseduje ukradenu stvar dozvoljenoje vlasniku, drugim
licima, organima gonjenja da pristupe oduzimanju stvari i primenom sile u smislu
nužne odbrane.
Ako su u krađi učestvovala dva ili više lica, razbojnička krađa će postojati i
onda kad jedno od njih koje poseduje stvar tu stvar odnosi dok drugo primenom
sile ili pretnje zadržava vlasnika ili drugo lice štiteći odlazak onog prvog.
KD je svršeno samom upotrebom sile ili pretnje bez obzira na to da li je
učinilac uspeo da ostvari svoju nameru tj. da zadrži ukradenu stvar ili ga je neko u
tom sprečio i pored upotrebe prinude s njegove strane.
Rrazbojnička krađa ne može nastati iz sitnog dela krađe.
Izvršilac može biti svako lice.
Može biti izvršena samo s direktnim umišljajem.
KAZNA je zatvor od 1-10 godina
I KVALIFIKOVANI OBLIK – ako je izvršenjem del pribavljena protivpravna
imovinska korist preko 1.500.000,00 dinara. Kazna je zatvor od 2-12 godina.
II KVALIFIKOVANI OBLIK - postoji ako je delo učinjeno od strane više lica
ili je nekom licu s umišljajem naneta TTP. Zatvor 3-15 godina.

TEŠKI SLUČAJEVI RAZBOJNIČKE KRAĐE I RAZBOJNIŠTVA

U novom KZ ne postoji kao samostalno KD.

X/7 RAZBOJNIŠTVO čl. 206. KZ

Razbojništvo je oduzimanje tuđe pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje da

će se neposredno napasti na život i telo, u nameri da se prisvajanjem te stvari
pribavi imovinska korist sebi ili drugom.
I ovo je složeno KD kao i razbojnička krađa i sastavljeno id istih kriv. dela kao
i razb. krađa s tim što ovde prinuda prethodi krađi.
Prinuda se vrši da bi se stvar oduzela tj. savladao otpor držaoca. Ona je ovde
sredstvo za oduzimanje , a kod razb. krađe sredstvo za zadržavanje stvari. Prinuda
se kao sredstvo preduzima pre ili za vreme oduzimanja stvari, a nikako posle.
Prinuda se sastoji u upotrebi sile ili pretnje. Pretnja mora biti kvalifikovana tj.
upravljena na to da će se neposredno napasti na život ili telo, što znači da se preti
napadom koji će biti izvršen odmah, a ne u nekoj drugoj prilici. Pretnja mora biti
ili bar izgledati ostvarljiva tj. lice kom se preti mora istu doživeti kao ostvarljivu
bez obzira na to da li ona to zaista i jeste i da li je učinilac zaista imao nameru da

64
je i ostvari. Sila ili pretnja treba sa su upotrebljene radi oduzimanja stvari, pa ako
su potrebljene radi drugog cilja neće postojati razbojništvo. One treba da su
upotrebljene radi savladavanja otpora oduzimanju stvari bez obzira na to da li je
takav otpor postojao ili je učinilac samo pretpostavio da do otpora može doći.
Prinuda može biti urpavljena ne samo protiv vlasnika stvari već i protiv lica kod
koga je stvar u pritežanju, lica koje je priteklo u pomoć ili nekom drugom lica.
Sila se preduzima da bi se slomio otpor ili sprečio očekivani otpor dok se pretnja
uglavnom koristi da bi se sprečio očekivani otpor. Pretnja mora da se odnosi na
život ili telo , a ne da će biti naneto neko drugo zlo. Primenom sile ili pretnje
učinilac oduzima tuđu stvar ili mu ih lica samo predaje.
Razbojništvo može biti vršeno od jednog ili više lica koja su saizvršioci. Ono
mogu podeliti uloge tako da jedni primenjuju prinudu dok drugi vrše krađu.
KD je svršeno u momentu kad je stvar oduzeta tj. kad je učinilac uspostavio
pritežanje nad ukradenom stvari.
IZVRŠILAC može biti svako lice. Između razbojništva i razb. krađe nije
mguće sticaj – idealni. Ako je izvršilac razbojništva primenio silu ili pretnju
prema licima koja su ga nakandno sustigla da bi mu oduzela ukradene stvari
postojaće samo teže delo ,a to je razbojništvo.
VINOST: može biti izvršeno samo s direktnim umišljajem.
Kazna je zatvor od 2-10 godina
I KVALIFIKOVANI OBLIK postoji ako vrednost oduzetih svari prelazi
1.500.000,00 dinara. Kazna je zatvor od 3-15 godina.
II KVALIFIKOVANI OBLIK postoji ako je delo učinjeno od strane više lica
ili je nekom licu s umišljajem naneta TTP.Kazna je zatvor od 3-15 godina.
Lakši (PRIVILEGOVANI) oblik postoji ako vrednsot oduzetih stvari ne
prelazi iznos od 10.000,00 dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu
imovisnku korist. Kazna je zatvor do 3 godine. Kažnjiv je i pokušaj.

KORIŠĆENA LITERATURA

1. Krivični zakonik od 1.1.2006.

2. Krivično pravo (LJ. Jovanović, D. Jovašević) udžbenik za policijsku
akademiju, drugo izdanje- posebni deo, izdanje 2002.
3. Krivično pravo – priručnik fza polaganje pravosudnog ispita ( M.
Djordjević, DJ. Djordjević) treće izmenjeno i dopunjeno izdanje,
decembar 2005

XI KRIVIČNA DELA PROTIV OPŠTE SIGURNOSTI LJUDI I IMOVINE

(Glava XXV)

Odlika ovih KD je što su upravljena protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, a ne

sigurnosti određenih ljudi i određene imovine. Tim se o ovim dobrima pruža

65
potpunija krivično pravna zaštita, jer se zaštićuju ne samo kad su neposredno
napadnuta već i kad su na opšti način ugrožena. To je od posebnog značaja zbog
razlikovanja u konkretnim slučajevima ovih KD od KD protiv života i tela i KD
protiv imovine.

Cilj inkriminacije sardržanih u ovoj glavi KZ je da se do krajnjih granica poveća

ljudska pažnja u radu i postupanju sa savremenim sredstvima tehničko-
tehnološkog razvoja, energijama i sirovinama koje se koriste za stzvaranje
materijalnih dobara, vršenje usluga, tehnička usavršavanja ili naučna istraživanja.
Drugim rečima, cilj je da se krajnje pažljivo i racionalno postupa u korišćenju
savremene tehnike bez koje se ne može, ali koja zbog nepoštovanja tehničkih i
društvenih pravila o postupanju s njom može biti toliko korisna, toliko i opasna i
štetna. A da je ljudska pažnja jedan od najbitnijih faktora za kontrolu opasnosti i
suzbijanje nesreća jasno proističe iz činjenice što opšta opasnost uglavnom izvire
iz karaktera ljudske radnje i postupanja (požar, eksplozija) ili karaktera
upotrebljenog sredstva (struja, otrov, eksploziv, zapaljivi gas)

OBJEKT ZAŠTITE: opšta sigurnost ljudi i imovine

Posledice se po pravilu ne mogu unapred predvideti niti ograničiti. Opasnost
može biti kod ovih dela konkretna ili apstraktna. Konkretna postoji kad po opštem
iskustvu postoji bliska i realna mogućnost da dođe do povrede zaštićenog dobra.
Ovo su krivična dela ugrožavanja
KD iz ove glave mogu se izvršiti kako sa umišljajem tako i iz nehata, što je u
stvarnosti češće. Izvršilac može biti svako lice, a najčešće su to lica sa
nedelikventnim ponašanjem i karakterom koja dela čine usled nepažnje, premora,
rasejanosti, zaborava, straha i td.

IX/2 IZAZIVANJE OPŠTE OPASNOSTI čl. 278 KZ

Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim

ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili
kojom drugom opšte opasnom radnjom ili sredstvom izazove opasnost za život ili
telo ljudi ili imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Istom kaznom, kazniće se službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane
uredjaje za zaštitu od više navedenih, opšte opasnih radnji, ili ove uredjaje ne
održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne
postupa po propisima ili teh. pravilima o merama zaštite i time izazove opasnost
za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Ako su dela učinjena na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, kazna je zatvor 1-6
godina.

Ako su dela učinjena iz nehata, kazna je zatvor do 3 godine.

66
Ovo KD ima opšti karakter jer sardži u sebi obeležja svih ostalih KD iz ove glave
koja u odnosu na ovo delo predstavljaju poseban vid ispoljavanja opasnosti, tako
da ovo delo u odnosu na sva ostala ima supsidijarni karakter tj. primenjuje se
onda kada nema nekog od posebnih dela.

Kao što se vidi gore, ovo KD ima dva osnovna i jedan kvalifikovani oblik. Pored
tog postoje posebno teški oblici ovih KD kvalifikovani posebno teškom
posledicom (teška dela protiv opšte sigurnosti čl. 288 KZ).

Osnovni oblici dela su:

- izazivanje opasnosti opšteopasnom radnjom
- izazivanje opasnosti nepravilnim postupanjem sa uredjajima za zaštitu od
opasnosti.
POSLEDICA je konkretna opsnost koja je bila prisutna i koja je pretila povredom
života i tela ili uništenjem imovine većeg obima. KD je svršeno kad je usled
nastale opasnosti bio ugrožen život jednog ili više ljudi čiji individualitet nije
unapred obuhvaćen umišljajem.
IZVRŠILAC može biti svako lice
VINOST: po pravilu ovo je nehatno delo, eventualni umišljaj je redak, a direktni
izuzetak. Razlika izmedju ovog KD i terorizma nalazi se u motivu.

XI/2 NEOTKLANJANJE OPASNOSTI čl. 285 KZ

Ko ne prijavi nadležnom organu ili drugom nadležnom subjektu da postoji požar,

poplava, eksplozija, saobr.nezgoda ili neka druga opasnost za život ili telo ljudi ili
za imovinu većeg obima ili ne preduzme mere da se ta opasnost otkloni, iako je to
mogao da učini bez opasnosti po sebe ili drugog, kazniće se novčano ili zatvorom
do 1 godine.

Ko spreči drugog u preuzimanju mera za otklanjanje neke od ovih opasnosti,

kazniće se zatvorom do 3 godine.

NEOTKLANJANJE OPASNOSTI

Ovo KD se sastoji u povredi opšte građanske dužnosti učestvovanja u

otklanjanju opasnosti za ljude i imovinu. Dužnost je svakog da drugom pruži
pomoć u opasnosti i da solidarno s drugim učestvuje u otklanjanju opšte
opasnosti.
KD ima dva oblika : za oba je zajedničko neotklanjanje opasnosti s tom
razlikom što se prvi oblik vrši propuštanjem blagovremene prijave nadležnom
organu ili u preduzimanju druge mere za otklanjanje opasnosti, a u drugom
slučaju radi se o odvraćanju ili sprečavanju drugog u preduzimanju takvih mera.
Opasnost za život, telo ili imovinu može biti izazvana ljudskom radnjom ili
prirodnom stihijom. Radnja čoveka kojom je izazavana opasnost ne mora
predstavljati KD.

67
 Ovo KD se razlikuje od ostalih iz ove glave u tom što učinilac svojom
radnjom ne izaziva opasnost jer ona već postoji.
Za postojanje dela potrebno je da opasnost neposredno predstoji ili da je već
nastupila. Ova opasnost je najčešće konkretna ali u nekim slučajevima dovoljna je
i apstraktna opasnost.
Dužnost je lica koje je saznalo za pomenutu opasnost da o tom podnese
blagovremenu prijavu nadležnom organu ili da preduzme druge mere za
otklanjanje opasnosti. Prijava je blagovremena kad postoji mogućnost da se na taj
način opasnost otkloni ili se spreči nastupanje težih posledica. Zato ne čini KD
ono lice koje nije prijavilo požar koji se više nije mogao lokalizovati.
KD neće postojati ni u pogledu lica koje nije podnelo prijavu niti preduzelo
druge mere za otklanjanje opasnosti ako bi ove radnje bile skopčane sa opasnošću
po to lici ili bilo koje drugo lice. Pod opasnošću treba razumeti opasnost za život,
telo ili zdravlje kao i opasnost od nastupanja znatne imnovinske štete.
Izvršilac dela ne može biti lice koje je samo prouzrokovalo opasnost, bez
obzira na to da li radnja kojom je opasnost izazvana predstavlja KD.
Sprečavanje drugog u otklanjanju opasnosti može se izvršiti nagovaranjem ili
navođenjem drugog da ne podnese prijavu ili da ne preduzme druge mere
podobne za otklanjanje opasnosti kao i uptrebom sile ili pretnje, oduzimanjem
predmeta potrebnih za otklanjanje opasnosti, postavljanjem drugih zapreka.
Oba oblika mogu se izvršiti samo s diretknim umišljajem.

XI/3 TEŠKA DELA PROTIV OPŠTE SIGURNOSTI čl. 288 KZ

KD protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine su dela ugrožavanja sa mogućnošću

nastupanja LTP koja ostaje u okviru osnovnog dela. Ali ako iz osnovnog dela
proizidje TTP ili smrt jednog ili više lica ili imovinska šteta velikih razmera, onda
se menja kvalifikacija i od običnog postaje teško KD. Pošto postoje 4 KD koja
mogu da se ispolje u vidu TTP ili smrti jednog ili više lica ili u nastupanju
imovinske štete velikih razmera to ih je zakonodavac i objedinio u vidu jednog
skupnog KD kao što je to učinio i kod KD protiv zdravlja ljudi, kod KD iz oblasti
saobraćaja.

Kao teška KD tj. dela kvalifikovana teškim posledicama mogu se pojaviti sledeća
KD protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine:
- izazivanje opšte opasnosti
- uništenje i oštećenje javnih uredjaja
- oštećenje zaštitnih uredjaja na radu
- nepropisno i nepravilno izvodjenje gradjevinskih radova.

Pošto se kao kvalifikatorne okolnosti pojavljuju TTP nekog lica ili imovinska
šteta velikih razmera ili smrt jednog ili više lica i pošto osnovno delo može biti
izvršeno s umišljajem i iz nehata, to se svako od navedenih 4 KD može pojaviti u
jednom od 4 moguća oblika koja nastaju iz sledećih spojeva:

68
 - osnovno delo izvršeno s umišljajem, a kao teška posledica se pojavljuje
TTP ili imovinska šteta velikih razmera (zatvor 1-8 godina),
- osnovno delo izvršeno s umišljajem, a kao teža posledica se pojavljuje
smrt jednog ili više lica (zatvor 2-12 godina),
- osnovno delo učinjeno iz nehata, a teža posledica je TTP ili imovinska
šteta velikih razmera (zatvor do 4 godine),
- osnovno delo učinjeno iz nehata, a teža posledica je smrt jednog ili viže
lica (zatvor 1-8 godina).

Teža posledica u svim ovim slučajevima mora biti rezultat nehata jer bi u
protivnom se radilo od KD protiv života i tela, odnosno protiv imovine.

XII KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRAĆAJA

(Glava XXVI)

Propisivanjem ovih KD pruža se zaštita opštoj sigurnosti ljudi i imovine u oblasti

javnog saobraćaja (putni, železnički, brodski, vazdušni, tramvajski, trolejbuski,
autobuski i saobraćaj žičarom). Osnovni oblici ovih KD su uglavnom KD
ugrožavanja dok su teži oblici tih dela povrede života ili tela ljudi ili imovine
velikih razmera.

I ovim delima ugrožava se život neodredjenog broja ljudi, njihov telesni integritet
kao i imovina većeg obima. U tom je sličnost sa KD protiv opšte sigurnosti. Zbog
te sličnosti do 1976 ove dve grupe su činile jednu.

Javni saobraćaj je neophodna i izuzetno korisna, ali i opasna društvena delatnost.

Saobraćaj je krvotok društvenog organizma. Učestvuje u proizvodnji dobara i
vršenju usluga. Omogućava veliku mobilnost ljudi. Potreba savremenog čoveka
za putovanjem i prevozom robe postala je nužnost života. Sve to je dovelo do
izuzetnog razvoja saobračajnih sredstava. Takav razvoj uslovio je i razvoj
saobraćajne mreže, puteva, aerodroma, železničke mreže, luka i td. U vršenje
tako razgranatog i razvijenog saobraćaja uključuje se ogroman broj ljudi različitog
doba i različitih fizičkih i psihičkih sposobnosti koji se s akodnevno uvećava.
Ogroman je danak koji se plaća saobraćaju kao neophodnoj i drušveno korisnoj
delatnosti bez čijeg postojanja se ne može zamisliti moderna i produktivna
privreda niti savremeni život.

Porast saobraćajnih nesreća je opšta karakteristika savremenog društva. Reč je o

pojavi koja ima poseban društveni i krimanalno-politički zanačaj. Društvo se zbog
tog mora štititi od saobraćajne delikvencije, ali se pri tom ne sme onemogućavati
ili ometati tehnološki razvoj u ovoj oblasti. Zato mere prevencije, efikasniji
nadzor nad vršenjem saobraćaja, potpunije normativno regulisaje i td., imaju

69
poseban značaj pri sprečavanju saobraćajnih nesreća. Zaštita života ljudi i
imovine u saobraćaju ostvaruje se i primenom sankcija prema onim koji postupaju
suprotno svojim obavezama ili zabranama koje proističu iz saobraćajnih propisa.

Cilj KD iz ove glave je da se primenom kažnjavanja podigne svest učesnika u

saobraćaju i time doprinese sprečavanju saobraćajnih nesreća.

KD iz ove glave imaju dvostruki objekt zaštite: opštu sigurnost ljudi i imovine i
javni saobraćaj.

Saobraćajna sredstva, a naročito ona koja se kreću pomoću motora spadaju u red
opšteopasnih sredstava. Ali nisu sama po sebi opasna (kao eksploziv, na primer),
već to postaju kad se njima nesavesno upravlja ili upravlja u neispravnom stanju.

Posledica je konkretna opsnost po život ljudi, telesni integritet ili po imovinu

većeg obima. U posledicu ulazi LTP i šteta koja se ne smatra velikom.

VINOST: umišljaj ili nehat. Češće se vrše nehatno.

Izvršioci su najčešće učesnici u saobraćaju. Neka dela mogu izvršiti samo
odredjena stručna lica, a neka svako lice.

XII/1 UGROŽAVANJE JAVNOG SAOBRAĆAJA čl. 289 KZ

Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time

tako ugrozi javni saobraćaj, i dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu
većeg obima, pa usled tog i bilo kog drugog razloga nastupi LTP ili prouzrokuje
imovinsku štetu koja prelazi iznos od 200.000,00 kazniće se zatvorom do 3
godine.

Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugorozi železnički, brodski,

tramvajski, trolejbuski, autobuski ili saobraćaj žičarom, i na taj način dovede u
opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od 6
meseci do 5 godina.

Ako su dela učinjena iz nehata, kazniće se novačano ili zatvorom do 1 godine.

Ovo KD ima dva oblika:

- ugrožavanje putnog saobraćaja
- ugrožavanje železničkog, brodskog, tramvajskog ... saobraćaj žičarom.

OBJEKT ZAŠTITE su život ili telo ljudi odnosno imovina većeg obima od
opšteopasnih radnji u saobraćaju i saobraćajnih sredstava, kao i normalno
funkcionisanje saobraćaja na putevima , prugama, morima, rekama ...

Prvi oblik dela se sastoji u nepridržavanju saobraćajnih propisa od strane

učesnika u saobraćaju, a to se može učiniti na razne načine.

70
RADNJA IZVRŠENJA je nepridržavanje saobraćajnih propisa, čime je
obuhvaćeno svako postupanje učesnika suprotno propisima.
POSLEDICA je dovodjenje u opasnost (konkretna opasnost) života ljudi ili
imovine većeg obima. Pored tog neophodno je za postojanje ovog KD, da je
nastupila LTP ili imovinska šteta preko 200.000,00 dinara. Posledice treba dasu
nastupile za drugog, a ne za izvršioca KD.

Ovo delo se može učiniti samo u saobraćaju na putevima. Po ZOOBS put je svaki
javni put, pa i nekategorisani put na kom se vrši saobraćaj. Javni put je površina
od opšteg zanačaja za saobraćaj, koji može biti svako slobodno da koristi pod
uslovima odredjenim u zakonu i koji je nadležni organ proglasio za javni put.
Javni put čine i sve ulice u naseljima. Nekategorisani put je svaka površina po
kojoj se odvija javni saobraćaj i koja je dostupna većem broju korisnika, a to
mogu biti: seoski, poljski, šumski putevi, putevi na nasipima ili pored kanala,
putevi unutar fabrika, gradilišta, ustanova. Putem se smatra kako površina kojom
se može kretati neograničeni broj vozila i učesnika, tako i površina na kojoj je
dozvoljeno kretanje samo odredjenih lica ili vozila.

Izvršilac može biti samo učesnik u saobraćaju. Ako je saobraćaj ugrozilo više lica,
tad će svako od njih biti izvršilac. Postojaće sticaj izvršilaca, a ne saizvršilaštvo
zbog nepstojanja subjektivne veze medju njima.

VINOST: i umišljaj i nehat.

KVALIFIKOVANI OBLIK: ako je nastupila TTP, imovinska šteta velikih
razmera ili (još teži oblik), smrt jednog ili više lica i u tim slučajevima postoji
teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 KZ RS. U ovim
slučajevima sonovno delo treba da je izvršeno iz umišljaja ili nehata, a teža
posledica da je nastupila iz nehata.

Kod svih težih oblika obavezno se izriče i mera bezbednosti zabrane upravljanja
motornim vozilom.

XII/2 UGROŽAVANJE SAOBRAĆAJA OPASNOM RADNJOM I

OPASNIM SREDSTVOM čl. 290 KZ

KD se sastoji u uništenju, uklanjanju ili težem oštećenju saobraćajnih uredjaja,

sredstava, znakova ili uredjaja za signalizaciju ili zaštitnih i odbojnih ograda koji
služe bezbednosti saobraćaja ili u davanju pogrešnih znakova ili signala,
postavljanju prepreka na saobraćajnicama ili ugrožavanju saobraćaja na drugi
sličan način, čime se dovodi u opasnost život i telo ljudi ili imovine većeg obima.
Kazna je zatvor do 3 godine. Ako je učinjeno iz nehata, kazna je novčana ili
zatvor do 1 godine.
OBJEKT ZAŠTITE: život i telo ljudi ili imovina većeg obima i javni saobraćaj.
OBJEKT RADNJE:

71
 - saobraćajni uredjaji su naprave kojim se reguliše kretanje volzila u
odredjenoj vrsti saobraćaja (skretnice, brodske prevodnice, pokretni
mostovi i td.),
- saobraćajni sredstva su ona koja služe za bezbednost saobraćaja, a to su
razni objekti na putevima, a namenjeni su obezbedjenju neometnog i
bezbednog funcionisanju saobraćaja (branici na krivinama, zaštitne mreže
protiv odrona i sl.),
- saobračajni zankovi su oni kojim se učesnici upozoravaju na opasnost koja
im preti ili im se stavljaju do zananja ograničenja, zabrane i obaveze kojih
se moraju pridržavati, ili im se daju potrebna obaveštenja,
- uredjaji za signalizaciju su takvi pomoću kojih se upućuju svetlosni
signali, svetlosni saobraćajni znakovi ili druga upozorenja.
Saobraćajnica je u smislu ovog KD ona površina na kojoj se odvija javni
saobraćaj.
RADNJA IZVRŠENJA je alternativno odredjena: uništenje, oštećenje, uklanjanje.
Delo se može izvršiti i svakom drugom radnjom koja je podobna da se javni
saobraćaj tako ugrozi i dovede u opasnost život i imovina: kamufliranje oštećenja
na putu, pomeranje železničke skretnice, postavljanje pogrešnih saobraćajnih
znakova, postavljanju prepreka na putu, posipanju ulja i dr.

Navedene delatnosti predstavljaju radnju iztvršenja ovog KD samo ako se vrše u

vezi s ugrožavanjem javnog saobraćaja. Neće postojati ovo delo, ako se neke od
ovih radnji preduzimaju radi prouzrokovanja smrti nekog lica. Tad bi se radilo o
ubistvu ili pokušaju ubistva.
Ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom ili opasnim sredstvom može se
odnositi na bilo koji vid saobraćaja.
POSLEDICA je konkretna opasnost po život i telo ili imovinu većeg obima. Bez
značaja je za postojanje dela da li je u opasnost doveden život jednog ili više lica.
Izvršilac može biti svako lice.

VINOST: umišljaj i nehat

Ovo KD može se izvršiti s više sukcesivnih radnji. U tom slučaju postojaće samo
jedno delo, jer je sticaj isključen. Realni sticaj postojaće samo ako su radnje
preduzete u dužem vremenskom intervalu ili u kraćim vremenskim razmacima, ali
na raznim mestima.

XII/3 NESAVESNO VRŠENJE NADZORA NAD JAVNIM

SAOBRAĆAJEM čl. 295 KZ

Službeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i održavanjem
saobraćajnica i objekata na njima, prevoznim sredstvima ili javnim saobraćajem
ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozača, ili kojem je povereno

72
rukovodjenje vožnjom, koje nesavesnim vrđenjem svoje dužnosti izazove
opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima kazniće se zatvorom od 6
meseci do 5 godina.

Istom kaznom kazniće se i odgovorno lice koje izda nalog za vožnju ili dopusti
vožnju iako zna da vozač zbog umora, alkohola ili drugih razloga nije u stanju da
bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za
ljude i imovinu.

Ako je delo iz st. 1. učinjeno iz nehata, kazna je zatvor do 3 godine.

NESAVESNO VRŠENJE NADZORA NAD JAVNIM SAOBRAĆAJEM

Ugrožavanje javnog saobračaja i dovođenje u opasnost života, tela ili imovni

najčešće je posledica nepridržavanja saobr. propisa od strane učesnika u
saobraćaju. Ove poseldice mogu nastati i propuštanjem nadzora tj. nesasvesnim
postupanjem lica koja neposredno ne učestvuju u vožnji, ali su dužna da vrše
nadzor nad održavanjem saobraćajnica, ispravnosti saobr. sredstava i sopsobnosti
vozača da učestuvuju u saobraćaju. Ovim KD inkriminisano je nesasveno vršenje
nadzora nad javnim saobraćajem.
Zakon predviđa 2 oblika ovog KD : u oba slučaja reč je o nesavesnom
postupku odgovornog lica, a razlika je u prirodi obaveze prema kojim odgovorno
lice nesavesno postupa.
1. nesavesno vršenje dužnosti nadzora u odnosu na stanje i održavanje
saobraćajnica i objekata na njima, prevozna sredstva ili javni saobraćaj,
ispunjavanje propisanih uslova rada vozača. Delo se može izvršiti
nečinjenjem i činjenjem.
2. odobravanje vožnje iako vozač nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom
ili vozilo nije ispravno., Delo se može izvršiti izdavanjem naloga za vožnju
(naređivanjem) ili dopuštanjem da se vožnja preduzme (prećutno
saglašavanje), nepreduzimanjem potrebnih mera da se vožnja spreči ili
dozvoljavanjem da se koristi neispravno vozilo. Iniciranje vožnje od strane
vozača, njegovo uveravanje da je sposoban za vožnju ne isključuje
postojanje ovog KD. Neophodno je međutim, da je odgovorno lice znalo
da vozač ili vozilo nisu u stanju za bezbedu vožnju, pa je i pored tog
naredili ili odobrilo vožnju. KD je svršeno kad je nesavesnim vršenjem
nadzora nad javnim saobraćajem izazvana opasnost za život ili telo ljudi ili
za imovinu većeg obima.
IZVRŠILAC može biti samo odgovorno lice kom je poveren nadzor nad
saobraćajem tj. koje je ovlašćeno za izdavanje naloga za vožnju i odobravanje
vožnje.
Osnovno delo (st.1) može se izvršiti i iz umišljaja i iz nehata , a delo iz st. 2
samo s umišljajem.

73
XII/4 TEŠKA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRAĆAJA
čl. 297 KZ

Analogno krivičnim delima opšte sigurnosti ljudi i imovine i KD protiv

bezbednosti javnog saobraćaja su dela ugrožavanja, ali sa mogućnošću da iz
opasnih situacija nastane TTP ili smrt jednog ili više lica ili šteta velikih razmera.
Ako dodje do tog, onda se osnovno delo pretvara u teško delo kvalifikovano
teškom posledicom. Pošto i ovde postoje 3 takva KD, zakonodavac je objedinio
sve slučajeve u jedno teško KD.

U teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja može da se pretvori neko od

sledećih dela: - ugrožavanje javnog saobraćaja,
- ugrožavanje javnog saobraćaja opasnom radnjom ili sredstvom,
- nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem.

Pošto se kao kvalifikatorne okolnosti pojavljuju TTP nekog lica ili imovinska
šteta velikih razmera, a u alternaciji smrt jednog ili više lica, i pošto osnovno delo
može biti izvršeno s umišljajem ili iz nehata, to se svako od navedena 3 dela može
pojaviti u jednom od 4 teža oblika. Ti teži oblici nastaju iz sledećih spojeva:
- osnovno delo izvršeno s umišljajem, a kao teža posledica pojavljuje se
TTP ili imovinska šteta velikih razmera. Zatvor 1-8 godina;
- osnovno delo izvršeno s umišljajem, a teža posledica je smrt jednog ili
više lica. Zatvor 2-12 godina;
- osnovno delo učinjeno iz nehata, a teža posledica je TTP ili imovinska
šteta velikih razmera. Zatvor do 4 godine;
- osnovno delo učinjeno iz nehata, a teža posldica je smrt jednog ili više
lica. Zatvor 1-8 godina.

U svim slučajevima izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim

vozilom je obavezno.

Teža posledica u svim slučajevima mora biti rezultat nehata jer bi u protivnom
bilo reči o KD protiv života ili tela, odnosno delima protiv imovine.

XIII KRIVIČNA DELA PROTIV PRAVOSUDJA (Glava XXX)

Pravosudje je do državne vlasti čija se funkcija sastoji u obezbedjenju vršenja

prava i obaveza od strane gradjana i pravnih lica, obezbedjivanju ostvarivanja
sloboda gradjana i zaštiti ustavnog poretka i bezbednosti RS.
Pojam pravosudja se može shvatiti u užem i širem smislu:
- u užem se podrazumeva sudstvo, tj. sudovi svih vrsta
- u širem smislu pored sudova obuhvata i druge organe koji učestvuju u
ostvarivanju pravosudne funkcije.

74
U ostvarivanju svoje garantivne i zaštitne funkcije pravosudni organi
obavljaju razne delatnosti. Pošto od ostvarivanja ovih funkcija pravosudja
zavisi normalno odvijanje društvenih i pravnih odnosa, to je i razlog da rad
pravosudja bude obezbedjen krivično-pravnom zaštitom od ometanja i
povreda. Kriv.delima iz ove glave štiti se njegov rad ne samo u pogledu
normalnog odvijanja nego i u pogledu zakonitosti. Sudovi i drugi pravosudni
organi su samostalni i nezavisni organi koji rešavaju tj. odlučuju na osnovu
zakona i slobodnog uverenja. To su organi koji čuvaju zakonitost ali i
pravičnost što im obezbedjuje poštovanje i poverenje.
Pravilno i zakonito vršenje sudjenja i drugih pravosudnih delatnosti mogu
ugroziti ne samo lica van organa pravosudja već i sami nosioci pravosudnih
organa.
Pored zaštite normalnog odvijanja pravosudne funkcije, zakonitosti i
samostalnosti u radu pravosudnih organa, štite se odluke ovih organa u
pogledu njihovog izvršenja. Ta zaštita ima posebnu ulogu u obezbedjenju
autoriteta sudova što je opet od značaja za pravnu sigurnost i poverenje
gradjana u snagu pravnog poretka.
Znači KD iz ove grupe upravljena su protiv pravosudja na više načina:
- nekim od njih se onemogućava vršenje delatnosti pravosudja
- nekima se ometa obavljanje dužnosti pravosudnih organa
- nekima se onemogućeva ili ometa izvršenje odluka prav.organa
OBJEKT ZAŠTITE: je normalno i zakonito odvijanje pravosudne funkcije i
obezbedjenje izvršenja sudskih odluka
Kriv.dela protiv pravosudja mogu biti izvršena samo s umišljajem, najveći
broj s direktnim umišljajem.
Kod nekih KD iz ove glave kad se nadju u svojstvu izvršilaca, oslobodjena su
od kažnjavanja sledeća lica: bračni drug, lice s kojim izvršilac živi u trajnjoj
vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat i sestra, usvojilac i
usvojenik.

XIII/1 NEPRIJAVLJIVANJE KRIVIČNOG DELA I UČINIOCA

čl.332.KZ

Ko zna da je neko lice učinilo KD za koje se po zakonu može izreći zatvor 30-
40 g., ili zna samo da je takvo delo učinjeno pa to ne prijavi pre no što su delo,
odnosno učinilac otkriveni, kazniće se zatvorom do 2.g.
Kaznom do 2.g. kazniće se i službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti
da prijavi KD za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti ako se za to delo
može izreći 5.g., ili teža kazna.
Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi KD svog
podredjenog koje je on učinio pri vršenju svoje službene, vojne ili radne
obaveze, ako se za to delo može izreći zatvor od 30-40.g., kazniće se
zatvorom od 6.meseci do 5.godina.
Za neprijavljivanje KD ili učinioca neće se kazniti lica oslobodjenja
prijavljivanja (srodnici,branilac,lekar,verski ispovednik).

75
IZVRŠILAC: svako lice koje zna za učinjeno KD ili izvršioca, osim lica
oslobodjenih prijavljivanja. Kod kvalifikovanog dela izvršilac može biti samo
službeno ili odgovorno lice.
OBJEKAT: pravosudna funkcija otkrivanja izvršenih KD i njihovih učinilaca
radi sudjenja i kažnjavanja. Dužnost gradjana je da pruže pomoć.
Nepoštovanje dužnosti predstavlja KD.
RADNJA IZVRŠENJA: neprijavljivanje KD ili izvršioca. Obaveza
prijavljivanja postoji od momenta saznanja do otkrivanja. Za postojanje
neprijavljivanja treba da je postojala mogućnost da lice to učini. Učinilac treba
da zna izvršioca ili da zna za učinjeno delo. Znanje može biti potpuno ili
delimično. Nema dela ako je učinilac već otkriven ili je za delo saznato pre no
što je lice imalo mogućnosti da to prijavi, ako je nastupila zastarelost, ako je
delo prestalo da postoji donošenjem novog zakona ili je delo obuhvaćeno
amnestijom.
VINOST: potreban je umišljaj.

XIII/2 POMOĆ UČINIOCU POSLE IZVRŠENOG KD čl.333. KZ

(jatakovanje)

Ko krije učinioca KD ili mu prikrivanjem sredstava kojim je delo učinjeno,

tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven ili ko krije osudjeno
lice ili preduzima druge radnje kojim se ide za tim da se ne izvrši izrečena
kazna, mera bezbednosti ili da se ne primene vaspitne mere upućivanja u
vaspitnu ustanovu ili VPD, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2.g.
Ko pruži pomoć učiniocu KD za koje je propisana kazna zatvora preko 5.g.,
kazniće se zatvorom 3 meseca do 5. g.
Ko pruži pomoć učiniocu za koje je propisan zatvor 30-40 g., kazniće se
zatvorom od 1-8 g.
Kazna za delo iz st.1. ne može biti teža ni po vrsti ni po visini od kazne
propisane za KD koje je izvršilo lice kom je pružena pomoć.
Za delo se neće kazniti lica oslobodjena prijavljivanja.
RADNJA KRIV.DELA pojavljuje se u više oblika:
- prikrivanje učinioca
- prikrivanje sredstava i tragova učinjenog dela
- pružanje pomoći u navedenom cilju na neki drugi način
- preduzimanje radnji u cilju da se ne izvrši izrečena kazna
Kriv.delo je svršeno samim preduzimanjem neke od ovih radnji. Nije
neophodno da je učinilac ostao neotkriven.
Ovo KD je samostalno KD, a ne oblik sačesništva, jer se kod ovog KD
pomaganje vrši posle već izvršenog KD te se na taj način ništa nije doprinelo
izvršenju KD koje je ostvareno od strane lica kom se pruža pomoć. Nauprot
tom, kod pomaganjakao oblika saučesništva nužno je da se pomaganje vrši pre
ili u toku izvršenja i da se radnjom pomaganja doprinosi izvršenju KD. Ali
ako je pružanje pomoći učiniocu bilo obećano pre no što je ovaj izvršio KD
postojaće saučesništvo u vidu podstrekivanja ili psihičkog pomaganja zavisno

76
od tog da li je obećanje pomoći učvrstilo kod izvršioca odluku o izvršenju ili
mu je predstavljalo psihičku pomoć u vidu ohrabrenja.
Postoje sličnosti i sa KD prikrivanja. Razlika je u tom što se ovde radi o
pomoći učiniocu da ne bude otkriven ili da izbegne primenu sankcija dok se
kod prikrivanja radi o pomoći u pogledu sakrivanja stvari pribavljenih
kriv.delom.
OBJEKT ZAŠTITE: su dve pravosudne funkcije: otkrivanje učinioca radi
sudjenja i izvršenje sankcije prema već osudjenom licu. To su ujedno i dva
oblika ispoljavanja ovog KD.
IZVRŠILAC: svako lice.
VINOST: umišljaj, direktni ali može i eventualni
Bez značaja je da li je učinilac dela poznat organima gonjenja ili ne, da li je
reč o punoletnom ili ne licu, da li je lice kriv.odgovorno ili ne.

XIII/3 OMOGUĆAVANJE BEKSTVA LICU LIŠENOM SLOBODE

čl.339.

U novom KZ bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode čine jedino

KD.
Lice lišeno slobode na osnovu zakona koje upotrebom sile protiv nekog lica ili
pretnjom da će neposredno napasti na život i telo pobegne, kazniće se
zatvorom od 3 meseca do 5.g.
Istom kaznom kazniće se ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način
omogući bekstvo licu koje je lišeno slobode.
Ako delo učine više lica udruženo ili je omogućeno bekstvo više lica, učinilac
će se kazniti zatvorom od 1-8.g.
KD se sastoji u omogućavanju bekstva licu koje se nalazi na izdržavanju
kazne zatvora, malol.zatvora ili drugom licu koje je na osnovu zakona lišeno
slobode, upotrebom sile, pretnje, obmane itd.
RADNJA IZVRŠENJA: omogućavanje bekstva licu lišenom slobode. Sila je
upotreba snage, tj. napad na život i tel.integritet. Pretnja je stavljanje ovakvog
napada u izgled. Obmana je dovodjenje u zabludu ovih lica (kojim su
poverena lica lišena slobode)kako ne bi pusumnjali u bekstvo.
Pretnja može biti upravljena i protiv bliskih srodnika pripadnika kaznene
administracije.
DRUGI NAČIN: ostavljanje otvorene kapije, doturanje konpca ili nekog alata.
Delo postoji samo kad se omogućava bekstvo lica koje izdržava kaznu ili
vaspitnu meru na osnovu sudske odluke zasnovane na zakonu. KD je svršeno
kad je licu lišenom slobode omogućeno bekstvo. Pokušaj je moguć i kažnjiv.
IZVRŠILAC: može biti svako lice, kako ono sa slobode tako i druga lica
lišena slobode kao i lica koja nemaju karakter sl.lica jer ova odgovaraju po
drugom čl.
VINOST: Direktni umišljaj.
KVALIFIKIOVANI OBLIK: ako delo učine više (bar 3) lica udruženo.

77
XIV KRIVIČNA DELA PROTIV JAVNOG REDA I PRAVNOG SAOBRAĆAJA

Po novom KZ ova glava je razdvojena na dve (XXXI i XXXII).

KD iz ove glave čine dve celine koje su medjesubno povezane. Prvu grupu
čine KD protiv javnog reda, a drugu protiv pravnog saobraćaja. Prava grupa je
izuzetno heterogena jer su tu svrstana različita dela čiji se objekti medjusobno
ne dodiruju, koja nemaju zajedničke karakteristike koje bi ih bliže povezivale
osim da se njima remeti javni red i mir utvrdjen propisima. Ta najšira njihova
veza je i uzeta kao zaštitni objekt jer bi u protivnom moralo doći do
ostvarivanja posebnih glava, s malim brojem dela pri čemu bi opet neka
odudarala svojim osobenostima.
Suprotno njima KD protiv pravnog saobraćaja predstavljaju homogenu celinu
jer su sva usmerena na očuvanju valjanosti pravnih akata i poverenje u tu
valjanost čime se doprinosi i čuvanju javnog reda. U tom se i nalazi spona
koja povezuje ove dve grupe KD. KD iz ove grupe čine razne vrste
falsifikovanja isprava koje kao dokazna sredstva služe u pravnom saobraćaju
za dokazivanje pravno relevantnih činjenica (falsifikovanje novca, platnih
kartica, hartija od vrednosti i znakova za vrednost spadaju u KD protiv
privrede). Pod javnim redom i mirom podrazumeva se održavanje
svakodnevnog reda i mira tj. neometano odvijanje života i rada gradjana,
službi i poslova. Ne obezbedjuje se pravni poredak jer je to zaštitni objekt
kriv.dela protiv ustavnog uredjenja, već vršenje službi i poslova kojim se
realizuje pravni poredak i obezbedjuje sigurnost gradjana od mogućih povreda
u njihovom vršenju zbog nesavesnosti i zloupotrebe ovlašćenja. Pravni
saobraćaj predstavlja promet pravnih akata kojima se utvrdjuju ovlašćenja i
dužnosti, prava i obaveze, kao i promet isprava kojima se konstatuju pojedine
činjenice u odnosu na pravna i fizička lica. Ovim KD protiv pravnog
saobraćaja štiti se istinitost pravnih akata tj. isprava kojima se i obavlja
promet u pravnom saobraćaju.
ZAŠTITNI OBJEKT: je dvojak javni red i mir i pravni saobraćaj.
VINOST: samo umišljaj i to uglavnom direktni.

XIV/1 SPREČAVANJE SLUŽBENOG LICA U VRŠENJU SL.

DUŽNOSTI čl. 322 KZ

Po novom KZ ovo delo je prebačeno u Glavu XXIX pod imenom Krivična

dela protiv državnih organa.

78
 KD se sastoji u sprečavanju sl. Lica silom ili pretnjom da će neposredno
da se upotrebi sila, u vršenju sl. radnje koju sl. lice preduzima u okviru svojih
ovlašćenja, ili u prinuđavanju i istog na isti način na vršenje sl. radnje.
Osnovni oblik ovog KD pojavljuje se znači u 2 navedena oblika koji se još
nazivaju protivstajanje i prinuda na sl. radnju. Pored ovih postoje još i 2 teža
oblika.
OBJEKT ZAŠTITE: je službena dužnost, njeno neometano vršenje i
samostalnost sl. lica.
KD je svršeno kad sl. lice bude sprečeno da izvrši sl. radnju. Ako je prema
sl. licu upotrebljena sila ili naznačena pretnja da bi se ono sprečilo u vršenju
sl. radnje, ali sl. lice ipak izvrši sl. radnju postoji pokušaj.
Kazna je zatvor do 3 godine. Pokušaj se kažnjava a potrbean je direktni
umišljaj. Izvršilac može biti svako lice.
Teži oblik postoji ako učinilac pri izvršenju uvredi ili zlostavi sl. lice ili mu
nanaese laku tl. povredu ili preti upotrebom oružja. Kazna je zatvor 3 meseca
do 3 godine. Pokušaj je kažnjiv.
Ako se delo učini prema sudiji, javnom tužiocu u vršenju njihove
delatnosti, sl. licu u vršenju poslova JB ili DB, kazna je zatvor od 6 meseci do
5 godina. Pokušaj je kažnjiv.
PRIVILEGOVAN OBLIK: Ako je učinilac bio izazavan nezakonitim ili
grubim postupanjem, sl. lica može se osloboditi od kazne.

XIV/2 NAPAD NA SLUŽBENO LICE U VRŠENJU SLUŽBENE

DUŽNOSTI čl. 323 KZ

Ko napadne ili preti da će napasti sl. lice u vršenju sl. dužnosti kazniće se
zatvorom do 3 godine.
Ako je pri izvršenju sl. licu naneta laka tel. povreda ili je prećeno
upotrebom oružja, kazna je od 3 meseca do 3 godine.
Ako je učinjeno prema sudiji, javnom tužiocu u vezi s vršenjem njihove sl.
dužnosti ili sl. jicu u vršenju poslova JB ili DB kazniće se zatvorom od 6
meseci do 5 godina.
Za pokušaj će se kazniti.
Učinilac koji je bio izazavan nezakonitim ili grubim postupanjem sl. lica
može se osloboditi od kazne.
Ovo KD je slično KD iz čl. 24 Zakona o javnom redu i miru koje je
donošenjem novog KZ prestalo da važi ali je ipak obrađeno.

XIV /3 NEPOSTUPANJE PO NAREDBI ZA UDALJENJE

Donošenjem novog KZ prestalo da postoji kao KD.

79
 XIV /4 KOCKANJE

Takođe više ne postoji kao KD.

XIV /5 NASILNIČKO PONAŠANJE čl. 344 KZ

Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjm nasilja prema

drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije
ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti JRM kazniće se zatvorom do 3
godine.
Ako je delo izvršeno u grupi ili pri izvršenju dela nekom licu nanate LTP
ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od
6 meseci do 5 godina.
KD se sastoji u ugrožavanju spokojstva građana, remećenju JRM grubim
vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja, izazivanjem tuče,
drskim ili bezobzirnim ponašanjem od strane lica čiji raniji život ukazuje na
njegovou sklonost za ovakvim ponašanjem.
OBJEKT ZAŠTITE: mir i spokojstvo građana od asocijalnih,
kabadahijskih ponašanja.
RADNJA IZVRŠENJA je alternativno određena što se vidi iz definicije.
Postojanje sklonosti mora se utvrditi u svakom konkretnom slučaju.
POSLEDICA: ugrožavanje spokojstva i remećenje javnog reda.
IZVRŠILAC: svako lice koje ima sklonost ka nasilničkom ponašanju.
VINOST: umišljaj.
KVALIFIKOVANI OBLICI:
- izvršeno od strane grupe Iito najmanje 3 lica a sklonost bar kod 1
- nanošenje LTP
- teško poniženje građana

Sticaj ovog KD sa TTP ili ubistva nije moguć jer postoji primenom inkluzije
samo TTP a u drugom slučaju teško ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom
ponašanju. Ako je pri vršenju nasilja došlo do nehatnog ubistva, tada postoji sticaj
ova dva dela.

XIV / 6 NEDOZVOLJENO DRŽANJE ORUŽJA I EKSPLOZIVNIH

MATERIJA čl. 348 KZ

Do donošenja novog KZ ovo delo je bilo predviđeno u posebnom zakonu o

oružju i municiji koje je od tada prestalo da važi.
Ovo KD ima osnovni i dva teža oblika. Osnovni se sastoji u neovlašćenoj
izradi, prodaji, nabavljanju, vršenju razmene, nošenju ili držanju vatr. oružja,
municije ili ekspl. materija. Navedene radnje treba da su učinjene neovlašćeno tj.
protivno propisima kojima je to regulisano (Zakon o oružju i municiji).
Kao vatr. oružje prema ovom zakonu smatra se svaka naprava koja je izrađena
ili prilagođenja kao oružje iz kojeg se može izbaciti metak, zrno ili drugi pojektil

80
ili škodljivi gas, tečnost ili druga supstanca putem eksploziva, gasa ili vazdušnog
pritiska.
Prvi teži obli, postoji ako je predmet KD vart. oružje, municija ekspl. materija
ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajuće ili gasno oružje čija izrada, prodaja
itd. građanima uopšte nisu dozvoljeni.
Najteži oblik, postoji ako je predmet veća količina ili ako su u pitanju oružje ili
druga sredstva velike razorne moći.
Svi oblici mogu se izvršiti samo sa umišljajem.
Kazna za osn. oblik je zatvor do 3 godine za teži 6 meseci – 5 godina, a za
najteži 1-8 godina.
OBJEKT ZAŠTITE: zaštita života i tela ljudi i opšta sigurnost ljudi i imovine
od neopreznog, nesmotrenog rukovanja sa oružjem.
IZVRŠILAC: može biti svako lice.

XIV / 7 OMETANJE OVL. LICA U VRŠENJU POSLOVA BEZBEDNOSTI

ILI ODRŽAVANJA JRM čl. 23. Zakona o JRM

Zakon o JRM RS stupio je na snagu 31.7.1992. godine kad prestaju da važe

odredbe čl. 213 (sprečavanje sl. lica u vršenju sl. dužnosti) Iičl. 214 (napad na sl.
lice u vršenju poslova bezbednosti) tadašnjeg KZ RS. Ovaj zako sadržavao je
gotovo istovetne odredbe koje su njegovim usvajanjem imale snagu sporednog
kriv. zakonodavstva i to u čl. 23 (ometanje) i čl. 24 (sprečavanje). Međutim,
stupanjem na snagu novog Krivičnog zakonika 1.1.2006. godine čl. 24 Zakona o
JRM prestao je da važi.
Ovo delo se sastoji u ometanju OSL u obavljanju poslova bezbednosti ili
održavanja JRM uvredom, zlostavom, pretnjom da će se napasti pokušajem da se
napadne ili napadom ili na drugi način.
OBJEKT ZAŠTITE je OSL i to samo u vreme obavljanja ovih poslova.
OBLICI ISPOLJAVANJA : osnovni i 2 teže oblika
RADNJA IZVRŠENJA osnovnog oblika se sastoji u ometanju OSL. To se
može izvršiti na više načina koje zakon izričito alternativno predviđa kao :
vređanje, zlostavljanje, pretnju da će se napasti, pokušaj napada , napad ili na
drugi način.
- uvreda najčešće se vrši verbalno ali može i realnim putem:pljuvanjem,
polivanjem nekom tečnošću ili gestikulacijama
- zlostava je svaka radnja kojom se izaziva fizička ili psihička bol ali ne
plostoji telesna povreda kao posledica
- napad se sastoji u ugrožavanju tl. integriteta a da pri tom povreda još nije
naneta. Može biti izvršen gađanjem nekim predmetom, guranjem,
vučenjem, upotrebom omamljujućeg spreja, udaranjem ili samo
zamahivanjem da bi se udarilo
- pretnja je stavljanje u izgled da će doći do napada
- drugi načini su otežavanje vršenja poslova preduizimanjem kakve radnje
(stavljanje prepreka pred vozilo i sl.).

81
 POSLEDICA je napad ili ugrožavanje OSL u obavljanju psoova bezbednosti
ili održavanju JRM tj. sprečavanje zakonisto, efikasnosti i celishodnosti službe
kojoj je povereno obavljanje ovih posova.
IZVRŠILAC : svako lice.
VINOST: traži se umišljaj.
KAZNA: je zatvor 6 meseci do 3 godine.
Dva KVALIFIKOVANA OBILIKA:
I ako se prilikom izvršenja OSL preti upotrebom oružja ili se učinilac maši za
oružje ili je OSL naneta LTP. Kazna je 1-5 godina zatvora.
II ako je učinilac prilikom izvršenja potegao oružje na OSL ili ga upotrebio ili
OSL-u naneo TTP. Kazna je najmanje 3 godine zatvora.

XIV / 8 SPREČAVANJE OSL U VRŠENJU POSLOVA BEZBEDNOSTI ILI

ODRŽAVANJA JRM čl. 24 Zakona o JRM

Donošenjem novog KZ ovaj član je prestao da važi. U novom KZ ovaj član se

nalazi u čl. 322 i 323.
Delo se sastoji u sprečavanju OSL da izvrši sl. radnu u obavljanju poslova
bezbednosti ili održavanju JRM napadom ili na drugi način.
OBJEKT ZAŠTITE : život Iitelo OSL i uredno obavljanje posova bezbednosti
i održavanja JRM.
OBLICI ISPOLJAVANJA: osnovni i 2 teža oblika.
RADNJA IZVRŠENJA sastoji se u sprečavanju OSL i to onog koje obavlja sl.
radnju, u vršenju poslova bezbednosti ili održavanju JRM. Pod bezbednošću se
podrazumeva stanje u državi koje dopirnosi ili omogućava zaštitu ustavnog
poretka a koje se obezbeđuje pozitivnim pravnim sistemom te države,
ostvarivanjem zakonitosti. Prema bližej objektu zaštite razlikuje se više objekata
bezbednosti ito: državna, javna, kolketivna, imovinska itd.
Nije svaka radnja sprečavanje istovremeno i radnja izvršenja ovog KD već
samo ona koja je preduzeta napadom ili na drugi način.
POSLEDICA: sastoji se u napadu na život i telo OSL i ugrožavanju zakonitog
i efikasnog obavljanja poslova u oblasti bezbednosti.
IZVRŠILAC : svako lice koje sprečava OSL u obavljanju poslova.
VINOST : traži se umišljaj koji obuhvata i svest o statusu OSL i o poslovima
koje ono obavlja u momentu sprečavanja.
Kazna za osnovno delo je zatvor 1-5 godina.
I KVALIFIKOVANI OBLIK postoji u potezanju oružja na OSL ili nanošenju
LTP. Zakna : najmanje 3 godine.
II oblik ako je učinilac upotrebio oružje ili naneo TTP OSL-u. Upotreba oružja
podrazumeva i pucanje bez nanošenja povrede a ako je u pitanju nož onda u
zamahivanju njime na OSL. Zatvor najmanje 5 godina.

XV. KRIVIČNA DELA PROTIV SLUŽBENE DUŽNOSTI (Gava XXXIII)

82
KD protiv službene dužnosti predstavljaju razne vrste zloupotrebe službenog
položaja i javnih ovlašćenja u vršenju službene dužnosti od strane službenih lica
kao nosilaca tih funkcija.
Država je aparat vladajuće klase preko kog ona vrši vlast u društvu. Taj aparat se
sastoji od mnogobrojnih organa koji čine pojedine službe s javnim ovlašćenjima.
Državni aparat ima težnju da stalno jača što dovodi do povećanja broja službi a
time i lica koja rade u njima i stvaranja birokratije. Uvećavajući svoj aparat
država se postepeno pretvara u samostalnu snagu koja se izdiže iznad društva što
ima za posledicu pojavu da veliki broj njenih organa počinje da vrši javna
ovlašćenja ne samo u interesu države nego i u sopstvenom interesu. Tako dolazi
do pojave zloupotreba javnih ovlašćenja, službenog položaja, mita i korupcije.
Stoga je državi stalo da suzbije ovakve pojave i prinudi nosioce ovlašćenja da ih
vrše u granicama koje ona određuje zakonima. Svako prekoračenje i zloupotrebu
ona proglašava društveno opasnom radnjom i kažnjava učinioca. Ovakve povrede
nisu stvar prošlosti, one su poznate i danas i pogađaju i pojedince i zajednicu.
Korumpiranost i samovlašće organa s javnim ovlašćenjima narušava ugled ne
samo pojedinih službi već i autoritet vlasti uopšte do gubljenja poverenja građana
u zakonitost.
Inkriminacijama iz ove glave nastoji se obezbediti ispravnost i zakonitost u radu
državnih organa koji vrše javna ovlašćenja i tako očuvati poverenje građana u
vlast i poredak.
U ovu grupu spadaju KD koja su na različite načine upravljena protiv pravilnog i
zakonitog rada službenih lica u obavljanju službene dužnosti i normalnog
funkcionisanja službe. Većina od njih se odnosi na vršenje službe uopšte dok su
pojedina vezana za određene službe. Neka od njih mogu se izvršiti samo u službi
dok su neka takva da se i inače mogu vršiti, ali ako se vrše u službi dobijaju
karakter službenih KD. Kod većine KD iz ove grupe učinioci su službena lica.
Kao službeno lice smatra se, po KZ:
 lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti;
 izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu
lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene
dužnosti ili izvršava službene funkcije u tim organima;
 lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu kojem je povereno vršenje
javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima
fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu;
 lice kome je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili
poslova;
 vojno lice, izuzev kad su u pitanju odredbe o KD protiv vojske.
Objekt zaštite ovih KD je službena dužnost državnih i drugih organa koji vrše
javna ovlašćenja. Cilj izvršilaca ovih KD nije povreda službene dužnosti već
težnja da se postigne neki drugi cilj, pri čemu se ova povreda pojavljuje kao
nužna posledica ostvarenja tog cilja.
Izvršilac je službeno lice, a kod nekih KD i odgovorno lice.
Ova KD se čine u vršenju službene dužnosti ili u vezi s vršenjem službene
dužnosti.

83
Krivičnim delima iz ove glave povređuje se službena dužnost u smislu njenog
pravilnog i zakonitog funkcionisanja. Samo teže povrede su KD dok one
mnogobrojnije i lakše čine disciplinske prestupe.
Za postojanje krivične odgovornosti potreban je umišljaj. S nehatom se može
izvršiti samo jedno – odavanje službne tajne.

XV/1. ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA ČL. 359 KZ

KD se sastoji u iskorišćavanju svog službenog položaja ili ovlašćenja,

prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili neizvršavanju službene dužnosti od
strane službenog lica i time pribavljanju sebi ili drugom kakve koristi ili
nanošenju drugom kakve štete ili težoj povredi prava drugog.
Objekt zaštite je službena dužnost, njeno ispravno i zakonito vršenje.
Radnja izvršenja KD pojavljuje se u tri oblika:
 iskorišćavanje službenog položaja ili ovlašćenja - postoji kad službeno lice
preduzima radnju koja je u okviru njegovog ovlašćenja ali to ne čini u
interesu službe, nego da bi tako pribavio sebi ili drugom kakvu imovinsku
korist ili da bi drugom naneo kakvu štetu ili teže povredio prava drugog.
Iskorišćavanje znači ovde koristoljubivo korišćenje službenog položaja ili
ovlašćenja;
 prekoračenje službenog ovlašćenja - izvršilac preduzima službenu radnju
koja izlazi iz okvira njegovih ovlašćenja a u istom cilju;
 neizvršenje službene dužnosti - postoji kad izvršilac propusti da izvrši
službenu radnju koja je u interesu službe i u okviru njegovih ovlašćenja ili
je vrši na takav način da se ne može ostvariti potrebni cilj.
Za postojanje ovog KD potrebno je da je učinilac nekom od preduzetih radnji
pribavio sebi ili drugom kakvu korist ili drugom naneo kakvu štetu ili mu teže
povredio neka prava. Korist koja se pribavlja može da bude neimovinske ili
imovinske prirode. Isto tako, kad se radi o pričinjavanju kakve štete drugom i ona
može biti imovinska i neimovinska.
Izvršilac KD je službeno lice, a može i odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili
drugom subjektu koji se bavi privrednom delatnošću. Potreban je umišljaj.
KD će postojati bez obzira na to da li je korist koja se htela ostvarena ili ne,
odnosno da li je šteta koja se htela naneti drugom nastupila ili ne. Bitno je da je
radnja izvršena. Ako je pribavljena protivpravna imovinska korist ili je nastupila
znatna materijalna šteta postojaće teži oblik dela.
Kazna za osnovni oblik je zatvor od 6 meseci do 5 godina.
I - kvalifikovani oblik ovog KD postoji ako je pribavljena protivpravna
imovinska korist preko 450.000,00 dinara. Zatvor od 1-8 godina.
II - kvalifikovani oblik ako je vrednost pribavljene imovinske koristi preko
1.500.000,00 dinara. Zatvor od 2-12 godina.

84
XV/2. PREVARA U SLUŽBI ČL. 363 KZ

Službeno lice koje u vršenju službe u nameri da sebi ili drugom pribavi
protivpravnu imovinsku korist podnošenjem lažnih obračuna ili na drugi način
dovede u zabludu ovlašćeno lice da izvrši nezakonitu isplatu kazniće se zatvorom
od 6 meseci do 5 godina.
Ako je ovim delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 450.000,00
dinara, kazniće se zatvorom od 1-8 godina.
Ako je istim delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi
1.500.000,00 dinara, kazniće se zatvorom od 2-12 godina.
Odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini ista dela,
kazniće se kao i službeno lice.
Protivpravno pribavljanje imovinske koristi putem prevare spada u kriv. dela
protiv imovine. Međutim, kad prevaru vrši sl. lice u vršenju svoje službe time se
ne oštećuje samo imovina drugo lica već se povređuje i zakonito vršenje službe.
Zato zakon inkriminiše ovakve prevare kao KD protiv sl. dužnosti.
Radnja KD je dovođenje u zabludu ovl. lica da ono izvrši nezakonitu isplatu.
Načini na koji se lice ovlašćeno za isplatu dovodi u zabludu nisu važni za
psotojanje ovog KD. Podnošenje lažnih računa je najčešći način ostvarivanja
nezakone isplate ali to može biti i sačinjavanjem lažnog ugovora, prijavljivanjem
neobavljenog posla kao da je obavljen itd. osnovno je da se prevarne radnje čine
da bi se izvršila nezakonit isplata. Stoga neće pstojati ovo KD ako sl. lice čini
prevaru u nekom drugom cilju.
U zabludu treba da se dovodi lice koje je po pravilima službe ovlašćeno da
izvrši isplatu.
Dovođenje u zabludu lica ovlašćenog za isplatu treba da se čini u vršenju
službe. Delo je izvršeno u vršenju službe ako je učinjeno preduzimanjem onih
delatnosti koje inače spadaju u delokrug ovlašćenja sl. lica.
Prevara u službi treba da se vrši u nameri pribavljanj sebi ili drugom
protivpravne imovinske koristi. Ta korist se najčešće sastoji u nezakonito
naplaćenom novcu ali su moguća i druga dobra materijalne vrednosti. Visina
pribavljene imovinske koritsti nije od značaja za postojanje KD ali može uticati
na odmeravanje kazne ili da iz osnovnog pređe u kvalifikovani oblik.
KD je svršeno ka je ovl. lice usled dovođenja u zabludu izvršilo nezakonitu
isplatu. Isplata je nezakonita kad je učiniocu dela isplaćeno ono što mu opšte
pripada ili mu ne pripada u obimu u kom mu je isplaćeno. Ako je sl. lice podnelo
lažne obračune a ispalat na osnovu njih još nije izvršena, postojaće pokušaj za
koji se kažnjava.
Izvršilac KD može biti samo službeno lice. Delo se može izvršiti u vršenju ma
koje službe.
Delo se može izvršiti samo s direktnim umišljajem potrebna je i namera
pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

85
 Ovo KD se često vrši pravljenjem lažne sl. isprave čime se ostvaruju i obeležja
KD falsifikovanja sl. isprave. Međutim, sticaja nema, postoji samo KD prevare u
službi jer falsifikovanje ispreve konzumirano ovim kriv. delom

XV/3. ODAVANJE SLUŽBENE TAJNE ČL.369 KZ

Pojam: KD se sastoji u neovlašćenom saopštenju, predaji ili u činjenju dostupnim

na drugi način, drugom licu, podataka koji prdstavljaju službenu tajnu ili u
pribavljanju takvih podataka u nameri predaje nepozvanom licu.
Objekt napada: poverljivi podaci koji se smatraju službenom tajnom.
Službenu tajnu čine oni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisima
ili odlukom nadležnog organa donetoj na osnovu zakona proglašeni službenom
tajnom, kao i podaci koji nisu proglašeni službenom tajnom a čije bi odavanje
imalo ili bi moglo da ima štetne posledice za službu. U ovom drugom slučaju
značaj podataka zasniva se na slobodnoj proceni na osnovu konkretne situacije.
Radnja izvršenja je saopštenje, predaja, činjenje dostupnim na drugi način i
pribavljanje ovakvih podataka u nameri da budu predati nepozvanom licu. Svi
navedeni oblici radnje izvršenja potpuno su isti kao i kod KD odavanja poslovne
tajne.
KD postoji samo ako se podaci koji se smatraju službenom tajnom saopštavaju
nepozvanom licu. To znači licu koje zbog potrebe službe ne treba da zna za takve
podatke. To može biti i drugo službeno lice kao i svako drugo lice.
Svi oblici radnje izvršenja treba da se čine neovlašćeno. Ovakvo davanje podataka
uvek postoji ako lice nije posebnom odlukom nadležnog organa određeno da
saopšti neke podatke koji se smatraju službenom tajnom. Pa i tad, ti podaci
moraju biti određeni da bi ovlašćenje bilo precizno.
Delo je svršeno kad su službeni podaci saopšteni ili predati drugom licu ili je tom
licu data mogućnost da se s njima upozna.
Za postojanje ovog dela nije potreban motiv. Ako postoji poseban motiv političke
prirode ili ako su podaci od izuzetne važnosti za širu zajednicu može biti reči o
špijunaži pod uslovom da se podaci saopštavaju ili predaju stranom licu ili licu
koje služi stranoj vladi ili državi. Ako se do podataka došlo izvršenjem nekog
drugog KD (krađa ili prinuda) postojaće sticaj između ovog i tog drugog dela.
Izvršilac je službeno lice kao i lice koje je odalo službenu tajnu pošto mu je
prestalo svojstvo službenog lica odlaskom iz službe po bilo kom osnovu.
Krivična odgovornost postoji bilo da je učinjeno s umišljajem ili iz nehata.
Kazna za umišljaj je od 3 meseca do 5 godina, a za nehat do 3 godine.
Kvalifikovano delo postoji u tri slučaja:
 ako je izvršeno iz koristoljublja,
 ako su u pitanju naročito poverljivi podaci i
 ako je odavanje izvršeno radi objavljivanja ili korišćenja poverljivih
podataka u inostranstvu.
Kazna za bilo koji vid je od 1-8 godina.

86
Službenom tajnom ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške
povrede osnovnih prava čoveka ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i
bezbednosti RS, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje
učinjenog KD za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 5 godina ili
teža.

XV/4. PROTIVPRAVNO PRISVAJANJE STVARI PRILIKOM VRŠENJA

PRETRESA ILI SPROVOĐENJA IZVRŠENJA

po novom KZ ovo ne postoji kao KD

XV/5. PRONEVERA ČL. 364 KZ

Pronevera je prisvajanje novca, hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari,

koje su učiniocu dela poverene u službi ili uopšte na radu u državnom organu,
preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji, u nameri da sebi ili drugom time
pribavi protivpravnu imovinsku korist.
Pronevera je slična utaji. Od nje se razlikuje što se prisvajaju stvari koje su
učiniocu poverene u vršenju službe ili obavljanja posla u pravnom licu i što je
izvršilac službeno lice ili lice na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili
drugoj organizaciji.
Poverene su stvari one koje izvršilac ima u pritežanju u službi i koje je on
nadležan da prima, čuva, kao i kojim raspolaže za potrebe službe.
Predmet pronevere su novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari. Stvari
koje nemaju imovinsku vrednost ne mogu biti predmet pronevere jer se njima ne
stiče protivpravna imovinska korist.
Radnja izvršenja je prisvajanje novca, hartija od vrednosti ili drugih pokretnih
stvari. Prisvajanje znači to da lice kome su stvari poverene s ciljem obavljanja
određenog posla ili zadatka počinje da sa njima raspolaže kao vlasnik, u
privatnom korišćenju, prodaji ili poklanjanju drugim licima.
Prisvajanje treba da je izvršeno u nameri sticanja imovinske koristi bilo sebi bilo
drugom.
Delo je izvršeno kad je izvršeno prisvajanje. Povraćaj prisvojenih stvari ne
isključuje postojanje KD ali može uticati na odmeravanje kazne. Vrednost
proneverenih stvari je takođe od uticaja na odmeravanje kazne i kvalifikaciju dela.
Izvršilac može biti samo lice kome su novac, hartije od vrednosti ili druge stvari
poverene u službi. Izvršilac može biti i lice koje nema status službenog i
odgovornog lica ako su mu povereni predmeti za obavljanje nekog službenog
zadatka.
Potreban je direktan umišljaj. Učinilac treba da je svestan prisvajanja i da ima
nameru pribavljanja imovinske koristi.

87
Kazna za osnovni oblik je od 6 meseci do 5 godina.
I - kvalifikovani oblik postoji kad vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi
450.000,00 dinara. Kazna je zatvor od 1-8 godina.
II - kvalifikovani oblik postoji ako iznos pribavljene imovinske koristi prelazi
1.500.000,00 dinara. Kazna je zatvor od 2-12 godina.

XV/6. DAVANJE MITA ČL. 368 KZ

Pojam: KD se sastoji u davanju ili obećanju poklona ili kakve druge koristi
službenom licu, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju
koju ne bi smelo da izvrši ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo da izvrši,
odnosno da izvrši radnju koju bi moralo da izvrši ili ne izvrši radnju koju ne bi
smelo da izvrši kao i u posredovanju pri podmićivanju u bilo kom od ovih oblika.
Za razliku od primanja mita ovde je reč o aktivnom podmićivanju. Ovim delom se
takođe ugrožava službena dužnost, njeno zakonito i pravilno vršenje, ali se to ne
čini radnjama službenog lica već zainteresovanih građana, kojima se pružaju
usluge i rešavaju zahtevi u vezi s ostvarivanjem njihovih prava ili izvršenja
obaveza. Sa tog stanovišta ovo KD spada u red nepravih službenih dela jer se ne
vrši u službi i od strane službenih lica, već spolja, od drugih lica ali u vezi s
vršenjem službe.
Oblici ispoljavanja:
 pravo aktivno podmićivanje sastoji se u činjenju (davanju) ili obećanju
poklona ili kakve druge koristi službenom licu da ono nešto učini što ne bi
smelo, ili da ne izvrši ono što bi moralo. Davanje je predaja u ruke ili
ostavljanje u prostoriji ili na drugom mestu gde službeno lice može
predmet poklona da uzme. Obećanje je izražavanje volje da se poklon da.
Delo je svršeno predajom poklona ili davanjem obećanja o poklonu. Ovo
je podmićivanje na nezakonitu radnju;
 nepravo aktivno podmićivanje je davanje ili obećanje poklona ili kakve
druge koristi službenom licu da ono u okviru svog službenog ovlašćenja
izvrši službenu radnju koju bi moralo da izvrši ili da ne izvrši službenu
radnju koju ne bi smelo da izvrši. Ovo je podmićivanje na zakonitu radnju;
 posredovanje u davanju mita je preduzimanje delatnosti da se doprinese da
poklon ili neka druga korist bude data službenom licu ili da mu bude
obećana. Posredovanje objedinjuje podstrekavanje i pomaganje u davanju
mita. Ono se čini davanjem inicijative, uspostavljanjem veze,
preuzimanjem poklona od davaoca i uručivanjem primaocu. Delo je
svršeno predajom poklona ili poruke da je poklon obećan.
Izvršilac davanja mita u svim oblicima može biti svako lice. Potreban je umišljaj.
Kazna za pravo aktivno podmićivanje je zatvor od 6 meseci do 5 godina, a za
nepravo je zatvor do 3 godine.
Predmeti poklona i imovinska korist se oduzimaju u smislu primene mere
bezbednosti. Učinilac koji je prijavio delo pre no što je saznao da je otkriveno
može se osloboditi od kazne. U tom slučaju poklon odnosno druga korist koja se
oduzme od lica koje je primilo poklon, mogu se vratiti licu koje je dalo mito.

88
Davanje ili obećanje mita može se izvršiti i stranom službenom licu.

XV/7. PRIMANJE MITA ČL. 367 KZ

Pojam: KD se sastoji u zahtevanju ili primanju poklona ili kakve druge koristi ili
u primanju obećanja poklona ili druge koristi, od strane službenog lica da u okviru
svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo da izvrši, ili da
ne izvrši službenu radnju koju bi moralo da izvrši, odnosno da izvrši službenu
radnju koju bi moralo da izvrši ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo da
izvrši, kao i u zahtevanju ili primanju poklona ili kakve druge koristi posle
izvršenja ili ne izvršenja neke od navedenih službenih radnji.
Poklon je svaka imovinska korist koja se daje bez naknade. To mogu biti različite
stvari, pokretne i nepokretne, a pod drugim koristima treba podrazumevati
ostvarivanje svake imovinske i ne imovinske koristi.
Objekt zaštite je pravilno funkcionisanje službe.
Krivično delo primanje mita (pasivno podmićivanje) pojavljuje se u tri oblika:
 pravo pasivno podmićivanje koje se sastoji u zahtevanju ili primanju
poklona ili kakve druge koristi ili primanju obećanja poklona ili koristi za
sebe ili drugog od strane službenog lica, da u krugu svog službenog
ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo da izvrši ili da ne izvrši
službenu radnju koju bi moralo da izvrši.
Radnja izvršenja je zahtevanje ili primanje poklona, druge koristi odnosno
primanje obećanja tog poklona ili koristi. Zahtevanje postoji ako službeno
lice traži iste, usmeno, pismeno, a primanje ako ih primi bez obzira kako
ih je zahtevao ili su mu bili ponuđeni. Pod primanjem obećanja ima se u
vidu saglašavanje službenog lica s ponuđenim poklonom, tj. prihvatanje
ponude. Pokušaj nije moguć.
 nepravo pasivno podmićivanje sastoji se u zahtevanju ili primanju poklona
ili druge koristi ili primanju obećanja poklona ili koristi za sebe ili drugog
od strane službenog lica, da u krugu svog službenog ovlašćenja izvrši
službenu radnju koju bi morao izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju
ne bi smeo da izvrši. Razlika u odnosu na prethodni oblik je u tom što se
ovde delatnost službenog lica kreće u granicama ovlašćenja tako da nema
povrede službene dužnosti u smislu kršenja zakonitosti, jer bi radnja i
inače morala da se izvrši odnosno na neizvršenje radnje koja i inače ne bi
smela da se izvrši.
 naknadno podmićivanje postoji kad se zahteva ili primi poklon ili kakva
korist posle izvršene službene radnje koju službeno lice nije smelo da vrši,
odnosno koju je bilo dužno da izvrši ili posle neizvršenja radnje koja se
morala izvršiti tj. koja se nije smela izvršiti.
Izvršilac ovog KD može biti samo službeno lice ili odgovorno lice. Kod sva tri
oblika potreban je umišljaj. Izvršilac može biti i strano službeno lice.
Za sve navedene oblike obavezno je oduzimanje primljenog poklona ili imovinske
koristi.

89
Kazna za prvi oblik je zatvor od 2-12 godina. Za drugi oblik od 2-8 godina.
Kazna za treći oblik (ako je osnovni oblik učinjen u vezi s otkrivanjem KD,
pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične
sankcije) je od 3-15 godina. Za naknadno podmićivanje kazna je od 3 meseca do
3 godine.
Odgovorno lice u preduzeću ili ustanovi kazniće se odgovarajućom kaznom kao i
službeno lice.

XVI KRIVIČNO DELO

Sadržano u delu XIV

XVII KRIVIČNA DELA

Sadržano u delu XIV

III. KRIVIČNI POSTUPAK

1. POJAM, CILJ I ZADATAK KRIVIČNOG POSTUPKA

Krivični postupak (krivični proces) je skup pravno normiranih radnji

odredjenih državnih organa i nekih drugih lica, koje se obavljaju u
konkretnom slučaju verovatnoće da je izvršeno KD, a koje imaju za cilj da
ustanove da li je KD učinjeno, ako jeste ko ga je učinio, treba li na učinioca u
smislu propisa materijalnog krivičnog prava primeniti krivičnu sankciju i ako
treba, da se ona i primeni. Krivični postupak je poseban oblik državne
aktivnosti i predstavlja instrument pomoću koga se država bori protiv
izvršioca KD.
Krivični postupak ima svoj tok, početak je obeležen njegovim pokretanjem, a
završetak donošenjem konačne pravosnažne i izvršne sudske odluke o
krivičnoj stvari kao i njenim upućivanjem na izvršenje.
Tok opšteg krivičnog postupka pred sudom I stepena ima dva stadijuma :
 predhodni (pripremni) krivični postupak,
 glavni krivični postupak.

90
Tok predhodnog krivičnog postupka podeljen je u tri faze:
1. pokretanje krivičnog postupka,
2. istraga,
3. podizanje optužnice.

Glavni krivični postupak podeljen je u tri faze:

1. pripremanje glavnog pretresa,
2. glavni pretres,
3. donošenje presude.

Cilj krivičnog postupka je da niko nevin ne bude osudjen i da se krivično

odgovornom učiniocu KD izrekne adekvatna krivična sankcija (čl. 1. ZKP).
Zadatak krivičnog postupka je da rasvetli, raspravi, reši i presudi konkretnu
krivičnu stvar. Krivična stvar se rasveljava putem svih raspoloživih dokaza,
iskaza svedoka, materijalnih dokaza (tragovi i predmeti) KD.

2.NAČELA KRIVIČNOG POSTUPKA

Načela (maksime) ili principi krivičnog postupka su ona procesna pravila koja se
odnose na najviše procesne pojmove ili bića (subjekte ili radnje) i odredjuju
karakter ili tip krivičnog postupka. Načela služe ostvarivanju ciljeva postupka i
proizvod su političkih, kulturnih, ekonomskih, istorijskih i dr. prilika odredjene
društvene zajednice ili pravno-tehničkog i stručnog iskustva o tome kako treba
voditi krivični postupak. Njih ne treba shvatiti kao dogme, nemaju apsolutnu
snagu i podložna su prilagodjavanju. Procesna načela su nekad izričito
formulisana u Ustavu ili zakonu, a nekada se izvode iz duha i smisla Ustava ili
zakona.
NAČELO LEGALITETA ustanovljava obavezu javnog tužioca da u slučajevima
KD koja se gone po službenoj dužnosti preduzme krivično gonjenje uvek kad se
za to ispune to u zakonu predvidjeni stvarni i pravni uslovi (ovo načelo definisano
je u čl. 20. ZKP ). Dužnost javnog tužioca da preduzme krivično gonjenje nastupa
ako postoje dokazi iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je odredjeno lice
učinilo KD (jer se krivični proces ne može otvoriti i voditi pre nego što je
osumnjičeni individualno odredjen). Odredba o nalelu legaliteta mora da bude u
skladu sa odredbama ZKP-a (čl. 241. st. 1. i čl. 242. st. 3. ZKP).
Principu legaliteta suprotan je princip oportuniteta. Prema ovom načelu javni
tužilac je ovlašćen da procenjuje celishodnost (oportunost) krivičnog gonjenja pa
može da gonjenje ne preduzme i kad su svi zakonski uslovi za pokretanje
krivičnog postupka ispunjeni, ako nadje da je to iz nekog razumnog razloga
celishodno (obziri prema učiniocu, mali značaj KD, odsustvo štetnih posledica,
izmirenje štete i dr.). Najkrupnija odstupanja od principa legaliteta kod nasu su
predvidjena u postupku prema maloletnicima (čl. 236. i 237. ZKP).
OPTUŽNO, ISTRAŽNO I MEŠOVITO NAČELO uredjuju položaj glavnih
procesnih subjekata u krivičnom postupku.

91
Optužno (akuzatorsko) načelo sastoji se u razdeobi osnovnih procesnih funkcija
(sudjenja, optuženja i odbrane) na tri izmedju sebe odvojena i ne zavisna procesna
subjekta (sud, tužilac i okrivljeni) tako da tužilac iznosi spor pred sud i snosi teret
dokazivanja, okrivljeni se brani, a sud presudjuje na osnovu materijala koji
proizadje iz kontradiktorne rasprave stranaka u koje se on ne meša. Postupak ja
javan, usmen, neposredan i kontradiktoran. U suštini ovog načela je da nema
krivičnog postupka bez optužbe i nema suda bez tužioca. Sud nema pravo niti
može samoinicijativno po službenoj dužnsti da pokrene krivični postupak već
samo po zahtevu ovlašćenog tužioca (javni tužilac ili privatni tužilac). Sud je
dužan da se kreće u okviru optužbe i nema pravo da je sam menja.
Istražno (inkvizitorsko) načelo se sastoji u spajanju osnovnih procesnih funkcija
(sudjenje, gonjenje i odbrana) i njihovom poveravanju sudu koji je u postupku
jedini procesni subjekt. Optužbu više ne vrši oštećeni već sud u javnom interesu.
Okrivljeni je objekat istrživanja, a ne subjekat postupka sa pravima na odbranu, o
njegovoj odbrani stara se sud. Postupak ima za cilj da postigne potpunu i efikasnu
zaštitu društvene zajednice od kriminala i malo je vodio računa o pravima
okrivljenog. Postupak je tajan, pismeni i posredan. Za postizanje priznanja
okrivljenog predvidjena je tortura.
Mešovito (savremeno ili optužno-istražno) načelo je u osnovi našeg ZKP-a.
Krivični proces uredjen prema ovom načelu predstavlja kombinaciju ustanova
akuzatorskog postupka (pretežno), i dobri strana istražnog postupka. Postupak se
pokreće samo po zahtevu ovlašćenog tužioca koji odredjuje predmet i obim
sudjenja. Okrivljeni ima odredjeni fond prava kojima se brani od optužbe, a sud
vrši funkciju sudjenja. Savremeni krivični postupak zasnovan na mešovitom
načelu preuzeo je glavnu karakteristiku akuzatorskog postupka: odvojenost
procesnih funkcija i procesnih subjekata.
NAČELO KONTRADIKTORNOSTI (raspravnosti) podrazumeva mogućnost
stranaka da u postupku izlože svoje stavove o pitanjima koja se raspravljaju i da
pobijaju stanovište suprotne strane. Kontradiktornost se najlakše i najpotpunije
ostvaruje na usmenom glavnom pretresu, ali je kontradiktornost moguća i u istrazi
(čl. 251. st. 7. ZKP), kao i u fazama krivičnog postupka koje su u potpunosti u
pismenoj formi. U suštini ovog načela je da stranka u kriv.postupku ima pravo da
se izjašnjava o predmetu raspravljanja, da iskaže svoja tvrdjenja i svoju tezu, a
takodje ima pravo da se izjašnjava o tvrdjenjima suprotne strane i to sve uz
aktivno učešće suda i uz odvojenost krivično-procesnih funkcija. Ovo
najpotpunije dolazi do izražaja na glavnom pretresu ali dolazi do izražaja i u fazi
istrage i rasprave po redovnom i vanrednom pravnom leku.
NAČELO JAVNOSTI javnost u krivičnom postupku podrazumeva pravo
gradjana (ne samo stranaka već i za ishod postupka nezainteresovanih lica) da
budu obavešteni o toku krivičnog postupka i radnjama koje se u njemu
preduzimaju putem sredstava javnog informisanja, neposrednim prisustvom,
razgledanjem sudskih spisa i dr. Javnost može biti neposredna (fizički prisutna) ili
posredna (tehnička - koja se ostvaruje sredstvima publiciteta). Neposredna javnost
može biti stranačka (ograničena na procesne stranke) i opšta koja obuhvata
publiku.

92
U prethodnom postupku postoji samo stranačka javnost, ali ni ona nije potpuna
(čl. 251. ZKP) predvidja spisak istražnih radnji kojima stranke mogu da
prisustvuju i uslove pod kojima.
Na glavnom pretresu stranačka javnost je obavezna, dok opšta javnost glavnom
pretresu može biti isključena izuzetno u slučajevima predvidjenim zakonom.
Prema zakonu o maloletnicima javnost je uvek isključena (čl. 75. ZM). U opštem
postupku može biti isključena ako je potrebno radi:
 čuvanja tajne (bilo koje),
 zaštite morala,
 čuvanje javnog reda,
 zaštite interesa maloletnika,
 zaštite ličnog ili porodičnog života oštećenog ili okrivljenog (čl. 292.
ZKP).

Do isključenja javnosti dolazi na predlog stranaka i po službenoj dužnosti veća.

U postupku donošenja sudskih odluka nema nikakve javnosti, ni stranačke, ni
opšte, ali objavljivanje presude je uvek javno pa i onda kad je sa glavnog pretresa
bila isključena javnost.
NAČELO ZBORNOSTI sud sudi u veću, a zakonom se može odrediti da u
odredjenim stvarima sudi sudija pojedinac (čl. 97 Ustava). Prema čl. 24. st. 1.
ZKP sudija pojedinac sudi u prvostepenom postupku kad se primenjuju posebne
odredbe o skraćenom postupku, a one se redovno primenjuju kada su u pitanju
KD za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine (čl. 433. st.
1. ZKP), a izuzetno za krivična dela gde je kazna predvidjena do 5 godina, a
primenu tih odredaba predloži ovlašćeni tužilac, okrevljeni na to pristane i
predsednik suda to odobri (čl. 433. st. 2. ZKP). Prema ZKP (čl. 24.) vrste i brojni
sastav veća odredjuje se na sledeći način:
a) Veće za prvostepeno sudjenje na glavnom pretresu
sastavljeno je od 3 (malo veće), ili od 5 sudija (veliko veće). Ovo su
mešovita veća. Kada su u pitanju KD sa zaprećenom kaznom od 15
godina i težom veće je sastavljeno od 2 sudija i 3 sudije porotnika, a za
KD gde su zaprećene blaže kazne od 1 sudije i 2 sudije porotnika.
b) Sastav veća za drugostepeni postupak zavisi od težine KD i
forme žalbenog postupka. Kad drugostepeno veće sudi u sednici
sastavljeno je od 3 ili 5 sudija po pozivu (kad se može izreći kazna
zatvora od 15 godina ili teža kazna u sastav drugostepenog veća ulazi
5 sudija, a u slučaju blaže kazne 3 sudije), a kad sudi na pretresu ono
je sastavljeno od 2 sudija i 3 sudije porotnika.
c) Veće za sudjenje u trećem stepenu je uvek sastavljeno od 7
sudija po pozivu.
d) Veće za pojedinačna odlučivanja u toku prvostepenog
postupka izvan glavnog pretresa (tzv. van raspravno veće) je
sastavljeno od 3 sudija po pozivu.
e) Veće za maloletnike u prvostepenom postupku sastavljeno
je od 1 sudije za maloletnike i 2 sudija porotnika.

93
 f) U vrhovnom sudu postoji još i veće za sudjenje po
vanrednim pravnim lekovima.
g) U prvostepenom postupku za dela organizovanog kriminala
uvek sudi veće sastavljeno od 3 sudija po pozivu.

NAČELO NEPOSREDNOSTI ovo načelo postoji kad se radnje potrebne za

formiranje sudske odluke moraju izvesti pred sudijom koji će doneti odluku. Ovaj
princip obavezuje sudeći sud da sam stiče utiske o materijalu za odluku
sopstvenim zapažanjem, a ne na osnovu spisa koji su formirani pri izvodjenju
dokaza pred drugim sudijom u istm ili drugom postupku.Sam sudeći sud treba da
čuje iskaze okrivljenog, svedoka i veštaka, završne govore stranaka i njihovu
ocenu dokaznog materijala da opazi važne činjenice, vidi optuženog i dr. U
protivnom postupak je posredan, ako je sudećem sudu dopušteno da svoju odluku
zasnuje na tudjim opažanjima tj. da sudi na osnovu spisa. Čl. 352 st. 1., čl. 337.
st. 1. i 2., čl. 304. st. 3., čl. 445. st. 3. i čl. 287. st. 4. predvidjaju izostanak
stranaka.
NAČELO ISTRAŽIVANJA MATERIJALNE ISTINE ovo načelo je ustanovljeno
u odredbi čl. 17 ZKP u kojoj je propisana dužnost suda i svih drugih državnih
organa koji učestvuju u krivičnom postupku da istinito i potpuno utvrdjuju
činjenice koje su važne za donošenje zakonite odluke i da sa jednakom pažnjom
ispituju i utvrdjuju kako činjenice koje terete okrivljenog tako i činjenice koje mu
idu u korist. Istina koja se u krivičnom postupku utvrdjuje mora biti materijalna, a
to znači da se krivična presuda mora zasnivati na potpuno utvrdjenim
činjenicama.
NAČELO ODBRANE je načelo krivičnog postupka koje predstavlja jedno od
osnovnih gradjanskih prava. Svako ima pravo na odbranu uključujući pravo da
uzme branioca po svome izboru, pred sudom ili drugim nadležnim organom koji
vodi postupak, da neometano opšti sa svojim braniocem i da ima dovoljno
vremena i uslova za pripremu odbrane.
Zakonom se odredjuju slučajevi kada okrivljeni dobija branioca po službenoj
dužnosti.
Okrivljeni ima pravo na pomoć tumača ako ne razume ili ne govori jezikom koji
se koristi u postupku.
Niko se ne može kazniti ako mu nije bilo omogućeno da bude saslušan i da se
brani.
Svako ima pravo da njegovom saslušanju prisustvuje branilac koga izabere (čl. 24
st. 3. Ustava).
Ustav i Povelja o ljudskim pravima priznaju dve vrste odbrane:
 ličnu (svako ima pavo da se brani),
 formalnu (da uzme branioca).

Načelo odbrane predvidjeno je čl. 13 ZKP.

NAČELO USMENOSTI postoji kad stranke i drugi učesnici postupka svoje
izjave i dokaznu gradju daju sudu usmeno i kad se presuda može zasnovati samo
na onom materijalu koji je pred sudom iznet usmeno.

94
Suprotno od ovog je načelo pismenosti koje postoji kad sud gradju za svoju
presudu crpi iz spisa.
NAČELO SLOBODNE OCENE DOKAZA načelo ocene dokaza po slobodnom
ubedjenju sudije postoji ako se izvedeni dokazi ne cene po pravilima utvrdjenim u
zakonu, već od strane sudije na osnovu njegove sopstvene analize njihove
vrednosti, uz obavezu da o tome kako je cenio dokaze položi račun u obrazloženju
svoje odluke (čl. 18 ZKP definiše ovo načelo).
Ocena dokaza je slobodna i nije diktirana zakonskim propisima.
NAČELO "IN DUBIO PRO REO" predstavlja načelo "u slučaju sumnje presuditi
u korist okrivljenog" i nalaže da sudija kad se u pogledu pitanja da li postoji
činjenica koja ide na štetu okrivljenog nadje u sumnji, mora uzeti da ona nije
utvrdjena i obrnuto za slučaj sumnje u pogledu činjenice koja ide u korist
okrivljenog, mora da uzme da je utvrdjena.
NAČELO "NE BIS IN DEM" predstavlja načelo kaznenih postupaka da niko ne
može biti dva puta kažnjen za isto delo, niti se može voditi postupak ponovo
ukoliko je završen pravosnažnom oslobadjajućom presudom.
NAČELO OFICIJELNOSTI ovo načelo ustanovljava pravo nadležnog javnog
tužioca da preduzme krivično gonjenje bez obzira na stav oštećenog o tome pa i
kad se oštećeni krivičnom gonjenju izvršioca krivičnog dela izričito protivi.
Obrnuto od ovog načela, krivični postupak je neoficijelan (dispozitivan) ako
njegovo pokretanje zavisi od volje oštećenog.
NAČELO PROCESNE EKONOMIJE predvidja prema čl. 16 st. 2. ZKP da je sud
dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja. Toj dužnosti suda odgovara
pravo okrivljenog da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu
bude sudjeno bez odlaganja. Ovo načelo predvidja i da postupak i pojedine
procesne radnje preduzmu bez rasipanja vremena, sa što manje troškova i napora
procesnih subjekata.

3. STRANKE I UČESNICI U KRIVIČNOM POSTUPKU

Osnovni krivično-procesni subjekti su:

 Sud - sa funkcijom sudjenja
 Ovlašćeni tužilac - sa funkcijom gonjenja
 Okrivljeni - sa funkcijom odbrane

Naš ZKP poznaje tri vrste ovlašćenog tužioca i to kao Javni tužilac, oštećeni kao
tužilac i privatni tužilac. Ovlašćeni tužilac i okrivljeni su stranke u krivičnom
postupku i oni su nosioci jedne od krivično-procesnih funkcija, funkcije sudjenja,
funkcije gonjenja i funkcije odbrane. Pored osnovnih krivično-procesnih
subjekata u krivičnom postupku učestvuju i OUP-i, veštaci, svedoci, tumači i dr.
učesnici i svi oni doprinose da se potpuno i pravilno utvrdi činjenjično stanje.
Posebno je značajan udeo OUP-a u prethodnom kriv.postupku - istrazi jer istražni
sudija ovom ogranu može poveriti preduzimanje pojedinih istražnih radnji.

95
Najvažniji sporedni procesni subjekt je oštećeni, organ starateljstva (kod
postupaka sa maloletnicima) i lice kome treba izreći meru oduzimanja imovinske
koristi.

4. VRSTE SUDOVA

Sud je samostalan i nezavisan državni organ koji vrši sudsku vlast. Vršenje
sudske vlasti u krivičnim stvarima podrazumeva pravo istraživanja, raspravljanja i
presudjivanja, uključujući i pravo izricanja krivičnih sankcija krivično
odgovornim učiniocima KD.
Sudovi se dele na redovne i vanredne.
Redovni sudovi se dele na sudove opšte nadležnosti i specijalizovane. Svi krivični
sudovi u Srbiji su redovni i opšte nadležnosti. U svim okružnim (i apelacionim)
sudovima postoje odeljenja za KD protiv-privrede, u apelacionim sudovima
odeljenja za hitno postupanje u žalbenim postupcima, u beogradskom okružnom
sudu odeljenje za dela iz organizovanog kriminala a u okružnim sudovima u
Beogradu, Novom Sadu i Nišu i posebna odeljenja za vojne predmete.
Prema rangu i instanci sudovi se dele na sudove nižeg i višeg ranga i sudove nižeg
i višeg stepena (instance).
Podela sudova prema rangu je vezana za prvostepenu nadležnost i postoji kad je
prvostepeno sudjenje podeljeno izmedju dva ili više sudova. Odredbama o
stvarnoj nadležnosti tih sudova je predvidjeno da u prvom stepenu sudovi nižeg
ranga sude lakša, a sudovi višeg ranga teža KD. Sud niže instance je prvostepeni
sud, a sudovi više instance su sudovi pravnih lekova.
U Srbiji postoji opštinski, okružni i vrhovni sud, a treba da bude osnovan i
Apelacioni sud. Opštinski i Okružni sude u prvom stepenu za KD iz svoje
nadležnosti, a Apelacioni (žalbeni) sudovi odlučuju o žalbama protiv odluka
prvostepenih sudova. U Vrhovnom sudu Srbije postoji veliko personalno veće
sastavljeno od devet sudija.
Sudije bira Narodna Skupština na predlog Visokog Saveta za pravosudje.
Sudovi sude u većima od pet sudija za krivična dela za koje se po zakonu može
izreći kazna zatvora u trajanju većem od 15.godina i teža kazna, a u veću od
trojice za KD za koja se izriče blaža kazna.

5. SUDOVI (SASTAV,STVARNA I MESNA NADLEŽNOST)

Krivično-procesni subjekti su fizička i pravna lica koja su nosioci odredjenih

prava i dužnosti u kriv.postupku. Prvi i osnovni krivično-procesni subjekt je sud,
on je nosilac funkcije sudjenja. Organizacija redovnih sudova je u nadležnosti
Republike. Sudovi u krivičnim stvarima sude u granicama njihove stvarne
nadležnosti. U krivičnom postupku sudovi sude u zbornom sastavu. U
prvostepenim sudovima za lakša KD sudi sudija pojedinac. Osnovna načela u

96
radu suda su načelo nezavisnosti, načelo zbornosti, načelo učešće gradjana u
sudjenju i načelo izbornosti.
Stvarna nadležnost krivičnog suda je pravo i obaveza suda da sudi i presudi
krivičnu stvar s obzirom na težinu KD i svojstva učinioca. Težina KD odredjuje
se prema vrsti i visini zaprećene kazne. Za lakša KD sudi Opštinski sud, a za teža
KD Okružni sud. Maloletnicima sude posebna veća, dok vojnim licima sude
posebna odeljenja sudova.Tako u I stepenu sude sudovi sastavljeni od dvojice
sudija i trojice sudija porotnika za KD za koje se po zakonu može izreći kazna
zatvora od 15.god., ili teža kazna, a u većima sastavljenim od jednog sudije i
dvojice sudija porotnika za KD za koje je propisana blaža kazna, a za KD za koje
je propisana kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna sudi sudija
pojedinac.
U II stepenu sude u većima od pet sudija za KD za koje se može po zakonu izreći
kazna zatvora od 15.godina ili teža kazna, a u većima sastavljenim od trojice
sudija za blaža KD.
U III stepenu sud sudi u veću od pet sudija.
Radnje u istrazi vrši istražni sudija prvostepenog suda. Prvostepeni sudovi u veću
sastavljenom od trojice sudija odlučuju o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i
drugih rešenja. Opštinski sud sudi za KD za koje se po zakonu može izreći
novčana kazna i zatvor do 10.godina, a Okružni sud za KD za koja je propisana
kazna zatvora preko 10.godina.
Mesna nadležnost je pravo i obaveza stvarno nadležnog suda da sudi i presudi
krivičnu stvar sa oredjene teritorije. ZKP poznaje dve vrste mesne nadležnosti.
Redovna mesna nadležnost se odredjuje po mestu izvršenja KD, a to je mesto gde
je radnja KD izvršena ili započeta ili mesto gde je nastupila posledica. Ako nije
poznato mesto izvršenja KD ili je to mesto van teritorije naše zemlje mesna
nadležnost odredjuje se prema prebivalištu odnosno boravištu okrivljenog. Ako
nije poznato mesto izvršenja KD ni prebivalište, ni boravište okrivljenog ili su
oba van teritorije R.Srbije mesno je nadležan sud na čijem se području okrivljeni
uhvati ili sam prijavi.
Vanredna mesna nadležnost je nadležnost prvenstva tj. kad je KD izvršeno ili
pokušano na teritoriji više sudova, onda je nadležan sud koji je prvi pokrenuo
postupak, a ako krivični postupak nije pokrenut onda je mesno nadležan sud kome
je prvo podnešen zahtev za pokratanje kriv.postupka.
Delegirana mesna nadležnost primenjuje se kad mesno nadležan sud nije u
mogućnosti iz pravnih ili stvarnih razloga da presudi krivičnu stvar, pa onda viši
sud odredjuje neki od stvarno nadležnih sudova da presudi konkretnu krivičnu
stvar kao na primer kad su izuzete sve sudije mesno nadležnog suda.
Odredjena mesna nadležnost se primenjuje kad se po nekom kriterijumu ne može
odrediti mesna nadležnost, pa republički vrhovni sud odredjuje koji od stvarno
nadležnih sudova da presudi konkretnu krivičnu stvar.

6. PRAVA I DUŽNOSTI JAVNOG TUŽIOCA U KRIVIČNOM

POSTUPKU

97
Tužilac u krivičnom postupku je procesni subjekt koji od suda zahteva da otvori
krivični postupak i da u njemu utvrdi postojanje kazneno-pravnog zahteva koji
zastupa, pa da zavisno od rezultata sprovedenog postupka prema okrivljenom
primeni odgovarajuće mere KZ.
Javni tužilac je u krivičnom postupku stranka u principu izjednačen sa
okrivljenim, ali u isto vreme i samostalni državni organ koji ima pravo i dužnost
da u opštem interesu vrši gonjenje učinilaca KD.
Srbija ima javna tužilaštva, Opštinsko, Okružno i Republičko.
Javni tužilac je ovlašćeni tužilac za KD koja se gone po službenoj dužnosti. On je
samostalni državni organ koji goni učinioce KD i drugih zakonom odredjenih
kažnjivih dela. On preduzima potrebne mere za otkrivanje KD i njihovih učinilaca
i radi usmeravanja prethodnog krivičnog postupka zahteva sprovodjenje istrage,
podiže i zastupa optužnicu i optužni predlog pred nadležnim sudom, izjavljuje
žalbu protiv nepravo- snažnih sudskih odluka i podnosi vanredne pravne lekove
protiv pravosnažnih sudskih odluka. Takodje javni tužilac proučava i prati
društvene odnose i pojave.

7. OŠTEĆENI KAO TUŽILAC

Oštećeni kao tužilac (supsidijarni tužilac) je ustanova koja omogućuje oštećenom

da dodje na mesto Javnog tužioca uvek kad on neće da vrši krivično gonjenje, i da
sam od suda zatraži pokretanje ili nastavljanje krivičnog postupka za krivično
delo koje se redovno goni po službenoj dužnosti Javnog tužioca. Prema ZKP
supsidijarna tužba može da nastupi u sledećim slučajevima:

1. Kad javni tužilac odbaci krivičnu prijavu i time

pokaže da neće tražiti pokretanje krivičnog postupka za KD koje se goni
po službenoj dužnosti. Javni tužilac je dužan da u roku od 8 dana
obavesti oštećenog da je odbacio krivičnu prijavu da navede razloge (čl.
235 st. 1. ZKP) i da ga uputi da može sam preuzeti gonjenje (čl. 61 st. 1.
ZKP).
2. Kad javni tužilac u postupku koji je pokrenut po
njegovom zahtevu odustane od daljeg gonjenja (u toku istrage, posle
sprovedene istrage a pre podignute optužnice, posle podignute optužnice
a pre glavnog pretresa, na glavnom pretresu ili na pretresu pred
drugostepenim sudom). O odustanku javnog tužioca, oštećenog
obaveštava istražni sudija odn. predsednik veća, ali kad je do odustanka
došlo na glavnom pretresu oštećeni se ne obaveštava, već mora dati
odmah izjavu da li gonjenje nastavlja, a ako nije prisutan, a uredno je
pozvan smatra se da ne želi nastaviti krivično gonjenje (čl. 62 st. 1.
ZKP).
3. Kad protiv rešenja veća da istragu ne treba otvoriti
donetog povodom neslaganja istražnog sudije sa zahtevom javnog
tužioca o otvaranju istrage, žalbu izjavi samo oštećeni a ne i javni

98
 tužilac, pa žalba oštećenog bude usvojena smatra se da je javni tužilac
odustao od gonjenja (predpostavljeni odustanak) i da je izjavljivanjem
žalbe oštećeni preuzeo gonjenje ( čl. 243 st. 7 i 8. ZKP). Isto tako kad
Veće obustavi istragu protiv volje javnog tužioca po čl. 254, a na rešenje
o obustavi istrage se žali samo oštećeni, pa njegova žalba bude uvažena,
smatra se da je podnošenjem žalbe oštećeni preuzeo krivično gonjenje
(čl. 254 st. 4. ZKP).
4. Supsidijarna tužba može da nastupi i u slučaju kad
javni tužilac nadje da nema osnova da preduzme ili nastavi krivično
gonjenje protiv nekog od okrivljenih saučesnika (čl. 61 st. l. ), oštećeni
se tada može javiti kao tužilac prema saučesniku koga ne goni javni
tužilac dok će ostale saučesnike u istom postupku goniti i dalje javni
tužilac.
5. Kad oštećeni podnese krivičnu prijavu u skraćenom
postupku može preuzeti gonjenje ako javni tužilac u roku od mesec dana
po prijemu krivične prijave ne podnese optužni predlog niti obavesti
oštećenog da je odbacio prijavu (čl. 437 st. l. ). Cilj supsidijarne tužbe u
ovom slučaju nije u kontroli javnog tužioca koji neće da vrši gonjenje
već u zaštiti oštećenog od njegove neakrivnosti i sporosti.

Suspidijarna tužba nije moguća: da bi oštećeni zastupao drugu kvalifikaciju KD

ili da bi gonio drugo lice umesto onog koje goni javni tužilac ili da bi izjavio
pravni lek umesto javnog tužioca kad on to ne čini.
Supsidijarne tužbe nema u postupku prema maloletnicima.
Najvažnija pitanja postupka sa supsidijarnom tužbom su sledeća:
1. Svojstvo supsidijarnog tužioca može steći oštećeni. Oštećenim se smatra
lice kome je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povredjeno
ili ugroženo (čl. 22l t. 6 ZKP). Svojstvo supsidirajnog tužioca mogu steći i
odredjena lica bliska oštećenom ako on umre u toku roka za preuzimanje
gonjenja ili u toku postupka. Njegov bračni drug, deca, roditelji,
usvojenici, usvojioci, braća i sestre mogu u roku od 3 meseca od smrti
oštećenog preuzeti gonjenje odn. dati izjavu da nastavljaju postupak (čl.
61 st. 6. ZKP).
2. Rok za preuzimanje gonjenja iznosi 8 dana od prijema obaveštenja
nadležnog organa da je javni tužilac odbacio krivičnu prijavu odn. da je
sud obustavio krivični postupak usled odustanka javnog tužioca od
gonjenja (subjektivni rok čl. 61 st. 2. ZKP), a ako oštećeni o postupku
javnog tužioca nije obavešten rok za preuzimanje gonjenja iznosi 3
meseca od dana kad je javni tužilac odbacio krivičnuprijavu odn. od kad je
doneto rešenje o obustavi postupka (objektivni rok čl. 61 st. 4. ZKP).
Istekom objektivnog roka gasi se pravo na supsidijarnu tužbu. Ako do
odustanka javnog tužioca od optužnice dodje na glavnom pretresu oštećeni
je dužan da se odmah a najkasnije u roku od 8 dana izjasni da li hoće da
produžui gonjenje (čl. 62 st. l. ZKP). Ako oštećeni ne prisustvuje glavnom
pretresu a uredno je pozvan, smatra se da neće da produži gonjenje pa se
postupak završava presudom kojom se optužba odbija. Ta presuda stiče

99
 pravosnažnost kad isteknu rokovi za podnošenje molbe za povraćaj u
predjašnje stanje (čl. 62 st. 3. ZKP), jer oštećeni koji je sa glavnog pretresa
izostao bez svoje krivice ima pravo da traži povraćaj u predjašnje stanje
(čl. 62 st. 2. ZKP).
3. Način preuzimanja gonjenja - oštećeni preuzima gonjenje ili tako što u
propisanom roku daje izjavu sudu u tom smislu ili podnosi odgovarajući
optužni akt primereno stadijumu postupka u kome nastupa supsidijarna
tužba. Ako je javni tužilac odustao od pravosnažne optužnice (pre ili na
glavnom pretresu) dovoljno je da oštećeni u odredjenom roku izjavi sudu
da preduzima gonjenje i da prihvata optužnicu javnog tužioca.
4. Prava i dužnosti oštećenog kao tužioca - oštećeni kao tužilac dolazi na
mesto javnog tužioca i u postupku mu pripadaju ista prava kao javnom
tužiocu osim onih koje javni tužilac ima kao državni organ (čl. 64 st. 1
ZKP). On nema dužnost da vrši krivično gonjenje tj. ne vezuje ga princip
legaliteta, nema obavezu da bude objektivan, da se brine o materijalnoj
odbrani okrivljenog, da ulaže pravne lekove u korist okrivljenom i sl.
Kada se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna
zatvora preko 5 godina on može tražiti da mu se na teret budžeta postavi
punomoćnik po službenoj dužnosti ako je to u interesu postupka i ako
prema imovnom stanju ne bi mogao da snosi troškove takvog zastupanja.
Kao i javni tužilac on ne plaća troškove krivičnog postupka osim one koje
je svojim postupcima skrivio (čl. 195 st. 1. ZKP). Javni tužilac ima pravo
da se do završetka glavnog pretresa u postupku koji se vodi po zahtevu
oštećenog kao tužioca ponovo vrati u postupak i preuzme gonjenje (čl. 64
st. 2. ZKP), tada supsidijarni tužilac postaje oštećeni.

Supsidijarni tužilac ne može upotrebiti vanredno pravno sredstvo, zahtev za

zaštitu zakonitosti kad je povredjen zakon, već se prvo obraća nadležnom javnom
tužiocu.
Privatni tužilac je ovlašćen tužilac za ona KD koja se gone po privatnoj tužbi.
Najčešće su to povreda časti i ugleda, sitno delo kradje i dr.

8. OKRIVLJENI I NJEGOV POLOŽAJ U KRIVIČNOM POSTUPKU

Okrivljeni je treći i osnovni krivično procesni subjekt, javlja se kao nosilac

funkcije odbrane i ujedno je i stranka u krivičnom postupku. To je lice protiv
koga se vodi istraga ili protiv kojeg je podignuta optužnica, optužni predlog ili
privatna tužba.
Optuženi je lice protiv koga je optužnica stupila na pravnu snagu.
Osudjeni je lice koje je pravosnažnom sudskom presudom proglašeno krivično
odgovornim.
Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršio neko KD stiče status
okrivljenog momentom pokretanja krivičnog postupka. Okrivljeni stiče status sa
navršenih 14.godina života. Okrivljeni je po pravilu duševno zdravo lice.
Momentom pokretanja krivičnog postupka okrivljeni se ne može smatrati krivim

100
dok to ne bude utvrdjeno pravosnažnom sudskom presudom. ZKP daje
okrivljenom sledeća prava:
 Da iznese svoju odbranu
 Da bude ispitan u prisustvu branioca (to je Ustavno pravo okrivljenog)
 Da na prvom saslušanju bude obavešten o KD koje mu se stavlja na teret
 Da iznese svoju odbranu na svom jeziku
 Da predlaže dokaze i prisustvuje njihovom izvodjenju
 Postavlja pitanja svedocima i veštacima
 Da izjavljuje pravne lekove i odredjena vanredna pravna sredstva - lekove
(zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i vanredno preispitivanje
pravnosnažne sudske presude, vanredno ublažavanje kazne).

Obaveze okrivljenog su:

 Da se upusti u krivični postupak
 Da se odaziva pozivu
 Da se podvrgne pregledu (uzimanje krvi i dr.)

9. BRANILAC

Okrivljeni može imati branioca u toku celog krivičnog postupka i okrivljeni se pre
prvog ispitivanja mora poučiti da ima pravo da uzme branioca i da branilac može
prisustvovati njegovom ispitivanju. Za branioca se može uzeti samo advokat, a
njega može zameniti advokatski pripravnik. Branilac je dužan da podnese
punomoćje organu pred kojim se vodi krivični postupak. Jedan okrivljeni može
uzeti više branilaca, a i više okrivljenih može imati jednog branioca. Branilac ne
može biti oštećeni, bračni drug oštećenog ili tužioca, ni njihov srodnik po krvi u
prvoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, po tazbini
do drugog stepena. Branilac ne može biti lice koje se kao svedok pozivalo na
glavni pretres osim ako je oštećeni dužnik. Branilac ne može biti lice koje je u
istom predmetu sudija ili javni tužilac. Ako se okrivljeni nalazi u pritovoru, a
ispitan je branilac se može sa njim dopisivati i razgovarati. Branilac je ovlašćen
da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni.
Branilac je stručno lice koje štiti interese okrivljenog u krivičnom postupku.
Odbrana u kriv.postupku može biti lična, kada se okrivljeni brani sam, stručna,
kad okrivljenog brani advokat i obavezna kada je okrivljeni gluv, nem, slep, kada
je u pitanju KD za koje se može izreći kazna zatvora od 10.godina ili teža i ako se
okrivljenom sudi u inostranstu.
Prava branioca su :

 da razmatra spise i razgleda predmete koji suže kao dokazi (čl. 74

ZKP);
 da pismeno i usmeno opšti sa okrivljenim koji je pritvoren (čl. 75
ZKP). Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjičenim
koji je lišen slobode i pre nego što je on saslušan kao i sa
okrivljenim koji je u pritvoru. Kontrola ovog razgovora dopuštena

101
 je samo posmatranjem, ali ne i slušanjem(čl. 75. st. 2.).
Korespodenciju pritvorenog okrivljenog i branioca može istražni
sudija pregledati samo ako postoji razuman osnov za verovanje da
se prepiska koristi za pokušaj organizovanog bekstva, uticanje na
svedoke, zastrašivanje svedoka ili neko drugo ometanje istrage.
Kada se završi istraga ili optužba bude podneta bez sprovodjenja
istrage, dopisivanje i razgovori su potpuno slobodni i bez ikakvog
nadzora (čl. 75. st. 5.).
 da prisustvuje saslušanju okrivljenog (čl. 13. st. 2.). Ovo pravo nije
ničim ograničeno i odnosi se na svako saslušanje okrivljenog, ne
samo prvo,a pripada i osumnjičenom kad se u predkrivičnom
postupku saslušava kao okrivljeni.
 da prisustvuje izvodjenju pojedinih istražnih radnji (čl. 251.). Osim
saslušanju okrivljenog, branilac ima pravo da u istrazi prisustvuje
uvidjaju i salušanju veštaka, pretresanju stana i saslušanju svedoka.
O preduzetim merama istražni sudija je dužan da na vreme
obavesti branioca kako bi bio prisutan.
 da u svim fazama postupka prikuplja dokaze za odbranu
okrivljenog i da predlaže sudu njihovo izvodjenje.
 da prisustvuje glavnom pretresu,
 da u korist optuženog ulaže pravne lekove,
 da zahteva nagradu za svoj rad i naknadu troškova koje je u vezi sa
odbranom imao. Advokatski pripravnik koji zamenjuje branioca
nema pravo na nagradu, već samo na naknadu nužnih izdataka.

Dužnosti branioca su:

1. da se primi odbrane ako je postavljen po službenoj
dužnosti, a u načelu i u slučaju slobodnog izbora od
strane okrivljenog.
2. da okrivljenom pruži stručnu pomoć u svakom smislu.

10. KRIVIČNA PRIJAVA I DOPUNA KRIVIČNE PRIJAVE

Krivična prijava je pismeno ili usmeno obaveštenje nadležnom organu o

izvršenom KD koje se goni po službenoj dužnosti. Ona se podnosi nadležnom
javnom tužiocu. Podnosi se pismeno ili usmeno na zapisnik. Čest je slučaj da je
gradjani podnose OUP-u, a u tom slučaju OUP je dužan da je dostavi nadležnom
javnom tužilaštvu. Kriv.prijava sadrži sledeće podatke, tj. elemente:
 Naziv organa koji podnosi krivičnu prijavu
 Naziv Javnog tužilaštva kojem se podnosi kriv.prijava
 Pravni osnov podnošenja krivične prijave (član i stav ZKP koji
obavezuje i ovlašćuje na podnošenje krivične prijave)
 Sve podatke o učiniocu kriv.prijave (ime,prezime,nadimak,generalije
roditelja,mesto rodjenja,prebivalište, boravište, adresa, narodnost,

102
 državljanstvo, zaminanje, porodične prilike, gde je služio vojsku,
kojeg je imovnog stanja, da li je i kad i za koje KD osudjivan, da li je
kaznu izdržao, da li se vodi kriv.postupak za neko drugo KD).

U prijavi se naznačuje da li je okrivljeni na slobodi, da li je zadržan od strane

OUP-a ili je sproveden istražnom sudiji i kada je to učinjeno, zatim podatke o
izvršenom KD (vreme, mesto, način izvršenja, okolnosti pod kojima je izvršeno
KD, prisvojeni predmeti, posledica, koje su mere i radnje koje OUP namerava da
preduzme nakon podnošenja kriv.prijave). Dokazi koje je OUP saznao pre
podnošenja kriv.prijave i na kojima sazniva osnovanu sumnju da je odredjeno lice
izvršilac KD, imena lica koje treba saslušati u kriv.postupku, takodje se navede u
kriv.prijavi. Uz kriv.prijavu dostavljaju se predmeti, skice, fotografije, izveštaji o
preduzetim merama i radnjama, službene beleške, izjave. OUP je dužan priložeti i
izvod iz KE o svim kaznama zaštitnim merama i merama bezbednosti, kao i o
prekršajima protiv lica za koje se podnosi krivična prijava. OUP obaveštava
javnog tužioca da li će i dalje raditi po tom KD i u kom pravcu. Podnošenjem
kriv.prijave ne prestaje aktivnost osl. OUP-a po konkretnom KD osim u slučaju
kad su pribavljeni svi podaci i činjenice. Potrebno je i dalje raditi na prikupljanju
činjenica i dokaza. U takvim slučajevima ne sačinjava se nova kriv.prijava već
izveštaj kao dopuna kriv.prijave koja sadrži iste elemente kao i krivična prijava.

11. ORGANI UNUTRAŠNJIH POSLOVA U PRETHODNOM

POSTUPKU

OUP (Policija) koji predstavljaju vrstu upravnih organa ne mogu biti organi
krivičnog postupka ovlašćeni na preduzimanje procesnih radnji, niti te radnje
imaju istu vrednost kao radnje preduzete od strane suda. Od ovih pravila u našem
pravu postoje odredjena odstupanja:
 OUP može istražni sudija poveriti preduzimanje pojedinih istražnih radnji
u krivičnom postupku,
 OUP izuzetno pod tačno odredjenim uslovima mogu u predkrivičnom
postupku preduzimati i pojedine formalne istražne radnje koje u krivičnom
postupku,ako do njega dodje imaju istu vrednost kao i radnje preduzete od
strane istražnog sudije.

Procesna ovlašćenja OUP-a u predkrivičnom postupku su sledeća:

 oduzimanje predmeta, ako postoji opasnost od odlaganja mogu izvršiti i
pretresanje stana (čl. 238. st. 1.),
 ako istražni sudija ne može da dodje na lice mesta OUP mogu sami da
obave uvidjaj i da odrede potrebna veštačenja osim obdukcije i
ekshumacije leša, ali samo ako je u pitanju KD za koje je propisana kazna
do 10 god. zatvora (čl. 238. st. 3.). O svemu što se po ovom osnovu

103
 preduzima OUP moraju obavestiti javnog tužioca kome su dužni dostaviti
zapisnike o preduzetim istražnim radnjama,
 OUP izuzetno imaju ovlašćenja da u postupku prikupljanja obaveštenja o
KD i učiniocu saslušaju osumnjilčenog pod uslovima koji su odredjeni
ZKP (čl. 226. st. 9.). Uslovi za saslušanje su da osumnjičeni pristane da
bude saslušan i da saslušanju prisustvuje branilac.

I pored ova tri izuzetka mesto OUP je u predkrivičnom postupku, a priroda

njihove delatnosti je neprocesna. Neprocesna ovlašćenja OUP su data da bi oni
bili efikasniji u borbi protiv kriminala, a sastoje se u sledećem:
1. PRIKUPLJANJE OBAVEŠTENJA za uspešno vodjenje
krivičnog postupka (čl. 226.) je pravo i dužnost OUP koje
oni moraju imati da bi u slučaju sumnje mogli da otkriju
KD, učinioca i podatke na osnovu kojih će javni tužilac
moći da zahteva sprovodjenje istrage. S tim ciljem OUP
imaju pravo da sebi pozivaju gradjane uz obavezu da
označe razlog ili da oni sami odlaze gradjanima. Prinudno
se može dovesti samo gradjanin koji se nije odazvao,
gradjanin je dužan da se odazove, ali ne i da da
obaveštenje lažan iskaz dat OUP ne predstavlja KD
lažnog svedočenja. Jednom pozvano lice može biti
pozvano ponovo, ali na okolnosti drugog KD ili učinioca.
Moguće je i ponovno pozivanje radi prikupljanja
obaveštenja, ali je odazivanje dobrovoljno. Svako
pozvano lice ima pravo da angažuje advokata. OUP je
dužan da lice koje je pozvao u svojstvu osumnjičenog ili
lice koje je počeo da tretira kao osumnjičenog upozori da
ima pravo da uzme branioca koji će prisustvovati
saslušanju i nije dužan da na pitanja odgovara bez
branioca. Osumnjičeni se mora obavestiti o delu za koje
se tereti i o osnovama sumnje a u slučaju zadržavanja i o
ostalim pravima na odbranu (čl. 5 i čl. 228. st. 1.).
Informativni razgovor može trajati samo onoliko koliko
je neophodno, a najduže 4 sata. Gradjanin se od strane
OUP ne može saslušavati u svojstvu okrivljenog, svedoka
ili veštaka osim u slučaju kad osumnjičeni u prisustvu
advokata pristane da da iskaz (čl. 226. st. 2.). O
prikupljenim obaveštenjima OUP sastavlja zapisnik ili
službenu belešku na osnovu kojih sačinjava kriv. prijavu.
Službena beleška ili zapisnik mora se pročitati licu koje je
dalo obaveštenje, a organ je dužan da unese primedbe.
Kopija beleške ili zapisnika se izdaje licu ako to zahteva.
U krivičnoj prijavi OUP navode dokaze za koje su saznali
prikupljajući obaveštenja, ali u nju ne unose sadržinu
izjava koje su dali pojedini gradjani. Obaveštenja se
mogu prikupljati i od lica koja se nalaze u pritvoru, ali

104
 samo po odobrenju istražnog sudije ili predsednika veća i
samo ako je to potrebno, radi otkrivanja drugih KD toga
lica i njegovih saučesnika i KD drugih učinilaca (čl. 226.
st. 10.). Obaveštenja koja na ovaj neformalan način
prikupi policija pre krivičnog postupka, neophodna za
otvaranje postupka i vodjenja istrage ne mogu se u načelu
koristiti kao dokazi u krivičnom postupku jer ne mogu
imati isti značaj kao formalni dokazi izvedeni u
kontradiktornom postupku pred sudom, osim u slučaju čl.
226. st. 9, zbog toga se policijska obaveštenja izdvajaju iz
spisa, najkasnije do završetka istrage (čl. 178. st. 1.) ili
kad se kasnije utvrdi da se nalaze u spisima (čl. 273. st. 4,
čl. 337. st. 3 i čl. 374. st. 5.). Obaveštenja treba da
posluže samo javnom tužicu da oceni da li će postaviti
zahtev za sprovodjenje istrage istražnom sudiji da odluči,
da li će taj zahtev usvojiti i orjentiše istragu.
2. LIŠAVANJE SLOBODE I SPROVODJENJE
OSUMNJIČENOG ISTRAŽNOM SUDIJI (čl. 227.).
Lišavanje slobode od strane OUP predvidjeno je u
Zakoniku u dva slučaja:
 ako postoji ma koji razlog predvidjen u ZKP za
odredjivanje pritvora (čl. 227. st. 1.)
 ako je učinilac zatečen na izvršenju KD za koje se
goni po službenoj dužnosti (čl. 230.).

Lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno na

svom jeziku ili na jeziku koji
razume, o razlozima lišenja slobode i upoznato da nije
dužno ništa da izjavi, da ima pravo na branioca koga sam
izabere i da može tražiti da se o lišenju slobode obaveste
njegovi najbliži (čl. 5. st. 1.). Obaveza je OUP da lice
lišeno slobode bez odlaganja sprovede nadležnom
istražnom sudiji koji će odlučiti da li će ga zadržati u
pritvoru ili pustiti na slobodu,a ako je zbog neotklonjivih
smetnji sprovodjenje trajalo duže od 8 sati da to
zakašnjenje posebno obrazloži istražnom sudiji. Na
zahtev lica lišenog slobode članova njegove porodice,
branioca ili javnog tužioca, istražni sudija može odrediti
lekarski pregled lica. Istražni sudija je dužan da licu koje
mu je dovedeno saopšti da ima pravo na branioca, da mu
pomogne da nadje branioca, da mu omogući
uspostavljanje veze sa braniocem i da ga u odredjenom
roku sasluša.
3. ZADRŽAVANJE (čl. 229.) lice lišeno slobode po čl.
227. i osumnjičeni u postupku prikupljanja obaveštenja

105
 12. ZAPISNIK O PRETRESU STANA I LICA

Pretresanje je materijalno istraživanje nad licima ili stvarima, koje se preduzima u

cilju pronalaženja tragova KD ili predmeta važnih za postupak (uključujući tu i
leš), ili u cilju hvatanja okrivljenog. Objekat pretresanja može biti lice (lični
pretres), ili stan i druge prostorije (čl. 77.). Pretresanje se može vršiti u bilo kom
stadijumu postupka, a najviše ima smisla u istrazi. Lični pretres se vrši
istraživanjem na telu, ili u telu, ili na odeći ili na onome što lice nosi sa sobom,
pregledanjem mehaničkim ispitivanjem telesnih šupljina, rendgenoskopijom i
tome sl.
Pretresanje stana i lica može se preduzeti kada postoji verovatnoća da će se
pronaći tragovi KD i važni predmeti, uhvatiti okrivljeni (čl. 77 st. l. i 3.). Zakonik
posebno tretira odredbe o pretresanju advokatske kancelarije (čl. 77 st. 2 i čl. 79
st. 5.). Stanom se smatra svaka prostorija u kojoj se trajno ili privremeno, stalno
ili povremeno boravi ili može da boravi. ZKP sadrži samo odredbe o pretresanju i
ulaženju u tudji stan radi pretresanja, ne i odredbe o slučajevima ulaska u tudji
stan radi vršenja drugih procesnih radnji (uvidjaja, saslušanje nemoćnih svedoka,
rekonstrukcija dogadjaja i dr. ), dok Ustav razlikuje pojam pretresanja i pojam
ulaska u stan. Postupak pretresanja obuhvata:

1. Izdavanje naredbe,
2. Izvršenje naredbe o pretresanju

1. Pretresanje se može vršiti po pravilu samo na osnovu pisane i obrazložene

naredbe suda (čl. 78 st. l.). Od tog pravila već je "Povelja o ljudskim
pravima" predvidela izuzetke: Ulazak u tudji stan ili druge prostorije ili
njihov pretres bez odluke suda dozvoljeni su samo:
 ako je to neophodno radi neposrednog hapšenja učinioca KD
 radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu.

Ove odredbe konkretizovane su u čl. 81 st. l. ZKP koja službenim licima OUP
omogućava da bez odluke suda i protiv volje držaoca udju u tudji stan:
 izvršenje sudske odluke o pritvaranju i dovodjenju okrivljenog i lišenje
slobode odbeglog učinioca koji je zatečen pri izvršenju KD za koje se
gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
 kada držalac stana to traži i ako neko zove u pomoć
 radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po život i zdravlje ljudi i imovinu veće
vrednosti.

Protiv naredbe o pretresanju žalba nije dozvoljena kao ni protiv svake druge
sudske naredbe. Lični pretres bez naredbe suda OUP mogu obaviti prilikom
izvršenja rešenja o privodjenju ili prilikom lišavanja slobode ako postoji sumnja
da to lice poseduje oružje ili orudje za napad ili da će odbaciti, sakriti ili uništiti
predmete koje treba oduzeti da bi poslužili kao dokaz u postupku (čl. 81 st. 5.).

106
 2. Naredbu o pretresanju izvršava sudija koji je izdao, ali on izvršenje može
da poveri istražnom sudiji onog suda na čijem području treba preduzeti
pretresanje ili OUP (čl. 246 st. l. i 3). Pretresanje se vrši danju, a noću
samo ako je danju započeto pa nije završeno ili kada postoje razlozi iz čl.
81 za pretresanje bez sudske naredbe (čl. 78. st. 4.). Naredba se pre
početka pretresanja predaje licu na koje se odnosi pa se zatim ono poziva
da dobrovoljno izda lice ili predmet koji se traži. To lice se mora poučiti
da ima pravo da uzme advokata odn. branioca koji može da prisustvuje
pretresanju. Ako se zahteva prisustvo advokata početak pretresanja se
može odložiti do njegovog dolaska a najduže 3 sata (čl. 78. st. 2.).
Pretresanju se može pristupiti i bez predaje naredbe i bez poziva na
dobrovoljno izdavanje lica i predmeta i bez pouke o pravu na advokata
ako se predpostavlja oružani otpor ili neka druga vrsta nasilja ili ako je
potrebno da se spreči uništavanje tragova KD ili predmeta važnih za
krivični postupak kada je očigledno da se ono priprema ili je otpočelo (čl.
78. st. 3.). Držalac stana se poziva da prisustvuje pretresanju, a ako je
odsutan poziva se njegov zastupnik, neko od odraslih ukućana ili suseda
(čl. 79 st. l. ). Pretresanju prisustvuju dva punoletna gradjanina kao
svedoci. Pretresanje ženskog lica obavlja žensko lice, a i svedoci moraju
biti ženska lica. Prisustvo svedoka je obavezno i kad se pretresanje vrši
bez sudske naredbe, ali tada mogu izostati ako nije moguće da se odmah
obezbede, a postoji opasnost od odlaganja. Razlozi za pretresanje bez
svedoka u tom slučaju se moraju uneti u Zapisnik (čl. 81 st. 3.).
Pretresanje se mora obavljati obazrivo uz poštovanje ličnog dostojanstva i
prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda (čl. 79 st. 7.).
Zaključane prostorije, pokućstvo ili druge stvari otvaraju se silom samo
ako njihov držalac nije prisutan i neće da ih otvori dobrovoljno. Prilikom
otvaranja moraju se izbegavati nepotrebna oštećenja (čl. 79 st. 2.).

O svakom pretresanju se sastavlja Zapisnik koji potpisuju lice kod koga se vrši
pretresanje, odn. koje se pretresa i lica čije je prisustvo pretresanju obavezno.
Privremeno se oduzimaju samo oni predmeti i isrpave koji su u vezi sa svrhom
pretresanja. Oni se tačno naznačuju u Zapisnik o pretresanju, a licu od kojih su
oduzeti izdaje se potvrda (čl. 79 st. 8.).
Zapisnik o pretresanju stana sastavlja se na licu mesta kao tipski obrazac
predvidjen ZKP i u njemu su navedeni podaci ko preduzima pretresanje, ko je
prisutan, da li je pretresanje vršeno po naredbi ili bez nje, ko su svedoci, koje su
prostorije pretresane, koje su silom otvorene, kod koga se vrši pretresanje, kada je
započeto i kada se završilo, koji su predmeti nadjeni, primedbe lica koja su
prisustvovala pretresanju i na kraju svojeručni potpisi prisutnih. Za oduzete
predmete sastavlja se posebna potvrda koja je sastavni deo Zapisnika.
Zapisnik o pretresanju lica sastavlja se na licu mesta na tipskom obrascu
predvidjenom u ZKP. Obrazac sadrži podatke u čije ime se vrši pretres, nad kim,
ko preduzima, da li je izvršeno po naredbi ili bez nje, ko prisustvuje kao svedok,
kada je započeto, koji su predmeti nadjeni i oduzeti, primedbe prisutnih kao i
svojeručni potpisi.

107
 13. ZAPISNIK O ISPITIVANJU OKRIVLJENOG

Saslušanje okrivljenog je način za postizanje njegovog iskaza koji se u krivičnom

postupku koristi kao dokazno sredstvo i u isto vreme kao sredstvo odbrane
okrivljenog. Iskaz okrivljenog je svaka izjava koju on daje u tom svojstvu o KD
za koje je optužen i drugim pitanjima slučaja koji je predmet sudjenja. ZKP u
svojim članovima od 89 do 95. i od 320 do 325 reguliše način saslušavanja
okrivljenog, Predmet saslušanja su podaci neophodni za utvrdjivanje identiteta
okrivljenog (čl. 89 st. l. ):

 ime i prezime
 JMBG
 nadimak
 ime oca
 devojačko-porodično ime majke
 mesto rodjenja,
 opština,
 dan mesec i godina rodjenja
 mesto stanovanja
 državljanstvo
 zanimanje
 porodične prilike
 da li je pismen
 koje je škole završio
 da li je i gde služio vojsku i u kom je činu
 da li je u vojnoj evidenciji
 da li je odlikovan
 kakvog je imovnog stanja
 da li je kad i zašto osudjivan
 da li je izrečenu kaznu izdržao
 da li se protiv njega vodi postupak
 ako je maloletan ko mu je zakonski zastupnik

Okrivljeni se u postupku ispituje više puta. Prvo ispitivanje pada redovno u vreme
još pre formalno započetog postupka i predstavlja zakonski uslov za otvaranje
istrage osim ako postoji opasnost od odlaganja(čl. 243 st. 2. ). To je u stvari
saslušanje osumnjičenog (jer postupak nije započet) na koje se primenjuju propisi
ZKP o saslušanju okrivljenog u krivičnom postupku (čl. 243 st. 4.). U
predhodnom postupku okrivljenog saslušava istražni sudija, a na pretresu prvo
predsednik veća, a posle njega ostale sudije članovi veća. Drugi učesnici postupka
(tužilac, branilac, oštećeni, zakonski zastupnici, punomoćnici, saoptuženi i
veštaci) mogu okrivljenom da postavljaju pitanja, ali samo uz odobrenje
predsednika veća odn. istražnog sudije.

108
OUP čija je delatnost neformalna i van procesna po pravilu ne saslušavaju
okrivljenog, već od gradjana medju njima i od osumnjičenih imaju pravo da
prikupljaju obaveštenja neophodna za podnošenje krivične prijave. Prikupljanje
policijskih obaveštenja ne teče u formi saslušanja. Samo izuzetno pod uslovima iz
čl. 226. st. 9. saslušanje osumnjičenog u predkrivičnom postupku mogu da obave i
OUP. Oni tada saslušavaju osumnjičenog po odredbama ZKP koje važe za
saslušanje okrivljenog u krivičnom postupku, a iskaz osumnjičenog ako ga bude
dao može sud da koristi kao dokaz.
Već prilikom prvog saslušanja okrivljeni mora biti obavešten o pravu na odbranu,
o delu za koje se tereti i o osnovama sumnje koje stoje protiv njega. Zatim se
okrivljeni poziva ako želi da iznese svoju odbranu. Iz ćutanja okrivljenog se ne
mogu izvoditi zaključci o činjenicama na njegovu štetu, ali pri oceni dokaza
slobodno uverenje sudije pri odlučivanju ne može se izbeći. Okrivljeni koji je
odbio da odgovara iskaz može dati i kasnije i nije dužan da govori istinu. U
pozivu za prvo saslušanje okrivljeni se mora poučiti o pravu da uzme branioca i
da branilac može da prisustvuje njegovom saslušanju (čl. 134 st. 3). Osumnjičeni
koji je priveden istražnom sudiji o tome se pravu pre ispitivanja obaveštava
neposredno (čl. 228 st. l.). Okrivljeni može biti ispitan u odsustvu branioca samo
kad je nesumnjivo da se tim pravom ne želi koristiti, a odbrana nije obavezna (kad
se toga prava izričito odrekao, ako branilac nije prisutan i ako je obavešten o
saslušanju, a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca, i kad za
prvo saslušanje nakon što je lišen slobode nije osigurao prisustvo branioca ni u
roku od 24 sata od kad je o tom pravu poučen). Okrivljeni ima pravo da iskaz da
na svom jeziku i ako zna jezik postupka, a može ga se i odreći (čl. 9. st. 2 i 3.) i u
Zapisnik se unosi njegova izjava.
Okrivljeni se saslušava usmeno, a može mu se dozvoliti da se služi zabeleškama
(čl. 133 st. 4.), ali sročen iskaz unapred ne može čitati. Kako će odgovarati na
pitanje ne može se savetovati ni sa svojim braniocem ni bilo s kim drugim (čl.
325). Ako ima više okrivljenih oni se ispituju pojedinačno i jedan u odsustvu
drugog. Iskazivanje okrivljenog u osnovi treba da bude spontano(okrivljeni se
pušta da se u neometanom kazivanju izjasni o okolnostima koje ga terete i da
iznese činjenice koje mu služe za odbranu čl. 89 st. 5.). Osim spontanog zakonik
dopušta i izazvano iskazivanje (posle slobodnog izlaganja sudija okrivljenom
postavlja pitanja ako je poterbno da se popune praznine i otklone nejasnoće u
njegovom izlaganju čl. 89 st. 6.). Iskaz se unosi u Zapisnik u obliku pripovedanja,
a postavljena pitanja i odgovori samo ako se odnose na predmet postupka.
Okrivljenom se može dozvoliti da svoj iskaz u Zapisnik kazuje sam (čl. 93 st. 2.).
Ako je okrivljeni gluv, pitanja će mu se postavljati pismeno, ako je nem, pozvaće
se da odgovara pismeno, a ako se ispitivanje tako ne može obaviti, ispitaće se
preko tumača (čl. 95 st. 2.). Pitanja moraju biti postavljena jasno, razgovetno i
odredjeno da se mogu razumeti. Zabranjena su sugestivna pitanja (u kojima je
sadržano kako treba odgovoriti), i kapciozna pitanja (pitanja zamke, koja polaze
od predpostavke da je okrivljeni rekao ono što nije rekao). Nisu dozvoljena ni bilo
koja druga sredstva obmane da bi se došlo do njegove izjave i priznanja (čl. 90 st.
l. ). U predhodnom postupku saslušanje okrivljenog odn. osumnjičenog se može
obaviti samo u prisustvu javnog tužioca, a saslušanju mogu da prisustvuju

109
oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i branilac (čl. 21 st. 1. ). Okrivljeni može biti
suočen sa svedokom i saokrivljeni (čl. 91.) i pozvan da prepozna predmete (čl. 92.
). Dužnost organa je da poštuje ličnost okrivljenog prilikom ispitivanja (čl. 89 st.
7.). Zabranjeno je i kažnjivo svako iznudjivanje priznanja i izjave (čl. 12.) silom,
pretnjom, obmanom, obećanjem, iznudom, iznurivanjem ili drugim sličnim
sredstvom ili metodom kojim se utiče na volju okrivljenog (čl. 89 st. 9.). Ako je
pri ispitivanju okrivljenog primenjena sila, pretnja ili drugo sl. sredstvo ili je
ispitivanje mimo volje okrivljenog obavljeno bez branioca ili izjava okrivljenog
da se neće koristiti pravom na branioca nije ubeležena u zapisnik na ovakvom
iskazu ne može se zasnivati sudska odluka (čl. 89. st. 10.) i takav zapisnik se
obavezno izdvaja iz spisa i čuva odvojeno.
Priznanje okrivljenog dato u istrazi ili na glavnom pretresu ne oslobadja sud da i
dalje prikuplja i izvodi druge dokaze. Priznanje koje se ne može proveriti drugim
dokazima, zato što oni ne postoje ili se sa njima ne slože, samo po sebi nema
dokaznu vrednost.
Zapisnik o saslušanju osumnjičenog, predvidjen je po ZKP kao tipski obrazac sa
podacima kada je saslušanje vršeno, gde, ko je saslušavan, po kom osnovu, ko je
prisutan, kada je započeto, puni podaci sa karakteristikama osumnjičenog,
odbranom osumnjičenog i na kraju svojeručni potpisi prisutnih.

14. UVIDJAJ I ZAPISNIK O UVIDJAJU

Uvidjaj je neposredno čulno opažanje pravno relevantnih činjenica od strane

organa koji vodi krivični postupak. Opažanje može biti bilo koje vrste, ne samo
čulom vida. Uvidjaj vrši (istražni sudija, veće, predsednik veća ili član veća), a
izuzetno OUP, na osnovu posebnog zakonskog ovlašćenja (čl. 238.st.3). Radnja
se vrši u krivičnom postupku (u istrazi ili na glavnom pretresu) a izuzetno i pre
započetog krivičnog postupka (čl.240.st.1). Cilj uvidjaja je da se prikupe
materijalni dokazi ili indicije o činjenicama koje se odnose na KD ili odgovornost
učinioca, ili da se te činjenice razjasne, ili da se utvrde tragovi KD, ili proveri
istinitost drugih dokaza.
Predmet uvidjaja mogu biti stvari (pokretne i nepokretne) i mesta. Uvidjaj se
može vršiti i na licima, kako na okrivljenom, tako i na drugim. Bez pristanka
okrivljenog, uvidjaj se na njemu može vršiti kada je potrebno da se utvrde
činjenice važne za postupak, a pogled drugih lica bez njegovog pristanka je
moguć "ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odredjeni trag ili
posledica KD" (čl. 131.st.1.).
Pregled leša je uvidjaj na nepokretnoj stvari. Uvidjaj se vrši u sudu ili na licu
mesta (ako je stvar teško doneti u sud) ili je ona nepokretna ili zbog korelacije sa
drugim stvarima treba je osmotriti na licu mesta.
Posebno je važan uvidjaj na mestu izvršenja KD čiji predmet mogu biti stvari,
lica, kao i samo mesto. Svako je dužan da sudu dopusti pristup stvarima koje su
predmet uvidjaja, pa i kada se one nalaze u stanu pod uslovima koji su propisani
za pretresanje.

110
Posebna vrsta uvidjaja je rekonstrukcija dogadjaja (ili sudski eksperiment). Sastoji
se u proveravanju izvedenih dokaza ili utvrdjivanju činjenica značajnih za
razjašnjenje stvari, ponavljanjem pojedinih radnji ili situacija u uslovima približno
istim onima u kojima se dogadjaj odigrao (čl.111.st.1.). Rekonstrukcija nije
posebno dokazno sredstvo već metod provere dokaza putem uvidjaja i zbog toga
ima više veze sa ocenom dokaza nego sa dokaznim sredstvima.
O samom izvodjenju uvidjaja Zakonik nema posebnih pravila jer se uvidjaj vrši
neposrednim čulnim opažanjem uz primenu odredjenih tehničkih sredstava i
postupaka (merenje, fotografisanja i dr.), po zakonima prirodnih nauka i
tehničkim normama odredjene struke ili veštine. Umesto oslonca u zakoniku
sudija pri uvidjaju koristi pomoć stručnjaka koji mu po potrebi pomažu u
pronalaženju, osiguravanju i opisivanju tragova, obavljaju merenja i snimanja,
prave skice ili prikupljaju druge podatke. Zakonik reguliše samo prava učesnika
postupka da prisustvuju uvidjaju, i na registrovanje rezultata uvidjaja.
a) kada se uvidjaj vrši pre istrage ili u toku istrage imaju pravo da mu
prisustvuju tužilac, oštećeni, okrivljeni i njegov branilac (čl.251.st.2.). Na
glavnom pretresu uvidjaj vrši veće, a kada uvidjaj treba obaviti van suda,
predsednik veća ili odredjeni sudija - član veća. Ovaj uvidjaj je javan i
kontradiktoran, kao i svaka druga procesna radnja glavnog pretresa
b) O uvidjaju koji se vrši pre istrage u toku istrage ili izvan glavnog pretresa
sastavlja se poseban zapisnik, a rezultati uvidjaja izvedenog na glavnom
pretresu i primedbe stranaka unose se u zapisnik o glavnom pretresu.
Fotografije, filmovi, crteži, skice i sl. prilažu se uz zapisnik.

Dokazna snaga uvidjaja kao i svakog drugog dokaznog sredstva zavisi od

slobodne ocene suda koja se formira tokom njegovog izvodjenja i rasprave
stranaka.
U kriminalistici se pod uvidjajem podrazumeva samo ona istražna radnja (radnja
dokazivanja) koja se vrši na licu mesta. Takav uvidjaj ima sledeće zadatke: da se
pronadju, prikupe i fiksiraju svi predmeti i tragovi KD, da se prouče sve okolnosti
KD, da se pronadje učinilac ili bar odredi krug osumnjičenih lica. Poštovanje
načela operativnosti i brzine je važno zbog poništavanja i smanjivanja vremenske
prednosti koju ima učinilac kao i zbog opasnosti da na licu mesta usled različitih
faktora nastupe promene. Sigurno i uspešno obavljanje uvidjaja u velikoj meri
zavisi od dobro izvršenih prethodnih priprema koje obuhvataju:
 organizovani sistem informisanja o potrebi izlaska na lice mesta,
 postojanje permanentnog dežurstva,
 obezbedjenje potrebne tehničke opreme,
 postojanje uslova za angažovanje stručnjaka odgovarajućih profila,
 obezbedjenje lica mesta.

Tok uvidjaja ima dve osnovne faze:

1. statičku,
2. dimaničku.

111
U statičkoj fazi rukovodilac uvidjaja se prvo orjentiše u cilju upoznavanja sa
izgledom lica mesta. Nakon toga vrši se pažljiv, metodičan i sistematski pregled
lica mesta, koji obuhvata širi i uži prostor mesta dogadjaja. Kada se vrši pregled
otovreno prostora to se čini po sistemu "koncentričnih krugova" kretanjem od
sredine ka periferiji ili obrnuto. Pregled zatvorenih prostorija započinje sa ulazom,
a zatim se pregledaju vrata, prozori, zidovi i predmeti pokućstva. U okviru
statičke faze uvidjaja vrši se snimanje mesta dogadjaja, vode se beleške o
zatečenom stanju i sastavlja gruba skica.
Dinamička faza uvidjaja je znatno aktivniji odnos uvidjajne ekipe prema licu
mesta, a podrazumeva radnje u cilju fiksiranja, obezbedjenja i pakovanja
pronadjenih tragova i predmeta, obavlja po potrebi situaciono veštačenje i sve
druge potrebne aktivnosti. U toku samog uvidjaja i neposredno posle, uzimaju se
podaci i obaveštenja od lica koja su se zatekla u okolini.
O izvrešenom uvidjaju sastavlja se zapisnik u kome se pored uobičajenih
elemenata (ko, gde, kada) moraju naći podaci o stanju zatečenom na licu mesta,
preduzetim radnjama i utvrdjenim činjenicama. Sastavni deo zapisnika čine skice,
fotografije i video snimci.
Obrazac je predvidjen ZKP. Zapisnik ima :

 uvodni deo (podaci o dogadjaju povodom koga se vrši uvidjaj, naziv

organa koji vrši uvidjaj, pravni osnov, obaveštenje sudije o dogadjaju, ko
obezbedjuje lice mesta, vreme vršenja, mesto i ko je prisutan),
 opisni deo (opis lica mesta, objekte, predmeti, stanje, medjusobni položaj,
na koji su način tragovi fiksirani, fotografije i skiciranje),
 završni deo (ko je vršio uvidjaj).

15. SLUŽBENE BELEŠKE I IZJAVE-NJIHOVA PROCESNA

VREDNOST

To je pismena forma u kojoj se registruju zapažanja OUP ili izjave lica do kojih
su ti organi došli u vršenju službenih radnji. ZKP predvidja da OUP u slučajevima
kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno KD koje se goni po službenhoj
dužnosti mogu u cilju pronalaženja i hvatanja učinioca KD ,kao i otkrivanja i
obezbedjenja tragova KD i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz da preduzmu
odgovarajuće operativno-taktičke mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje
tom prilikom utvrde a mogu biti od koristi i interesa za krivični postupak
sastaqvlja se službena beleška. Službena beleška se uz krivičnu prijavu , dostavlja
nadležnom javnom tužiocu. S obzirom da se ne odnosi na procesne radnje u
smislu krivično procesnog prava, ona nemože biti zamena za procesne zapisnike
niti se može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

16. ISPITIVANJE OKRIVLJENOG

112
Okrivljeni je subjekt krivičnog postupka, predstavljen u fizičkom licu koje je
ovlašćeni tužilac izveo pred sud, da bi se utvrdilo dali je to lice izvršilo KD, da li
je za to KD ako ga je izvršilo, krivično odgovorno, i ako jeste, da li postoje uslovi
da mu bude izrečena krivična sankcija predvidjena u KZ.
Za okrivljenog, koji se tako uopšteno naziva u toku celog krivičnog postupka
ZKP koristi i druge terminološke odrednice sobzirom da li je krivični postupak
započet ili se tek priprema i sobzirom na stadijum u kojem se započeti postupak
nalazi .
Pre otvaranja postupka budućeg okrivljenog ZKP naziva osumnjičenim (lice
prema kome je pre pokretanja krivičnog postupka nadležni državni organ
preduzeo neku radnju zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršilo KD čl.221
t1).
Od otvaranja istrage i podnošenja neposredne optužnice odnosno drugog
optužnog akta, to lice se naziva okrivljeni ( čl. 221 t2) a od stupanja optužnice na
pravnu snagu optuženi (čl. 221 t3). Kada pravosnažnom presudom ili
pravosnažnim rešenjem o kažnjavanju bude utvrđeno da je krivično odgovoran za
KD koje je predmet optužbe, optuženi postaje osudjeni (čl.221 t4) odnosno
oslobodjeni.
Okrvljeni je samo ono lice koje prema KZ može biti krivično odgovorno a to
znači da je živo (izuzetak čl.408 st.1), fizičko (ne pravno) i ljudsko biće.Svojstvo
okrivljeno prestaje kada se radi o:
1 licu kioje je po ustavu, zakonu ili medjunarodnom pravu izuzeto od sudske
vlasti(imunitet)
2 licu koje je posle izvršenja KD obolelo od kakvog duševnog oboljenja,
dok oboljenje traje
3 detetu do 14 godina života
Ispitivanje okrivljenog je istražna radnja u krivičnom postupku koja služi kao
izvor dokaza tj. izvor saznanja o KD i učiniocu. Ovu istražnu radnju preduzima
sud a izuzetno OUP. Pre prvog ispitivanja sud poučava okrivljenog da ima pravo
na branioca, mora biti obavešten o delu za koje se tereti i o osnovama optužbe.
Prilikom ispitivanja okrivljenom se mora omogućiti da se izjani o svim
činjenicama i okolnostima i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i
dokaze koji mu idu u korist. On ima pravo da se brani, da daje iskaz, nije dužan
da iznosi svoju odbranu, da odgovara na pitanja a u slučaju iznošenje neistine ne
odgovara za KD davanja lažnog iskaza. Ispitivanje okrivljenog se vrši uz
poštovanje njegove ličnosti , od njega se nemože iznudjivati priznanje ili davanje
izjave uz upotrebu sile ili pretnje. Zabranjeno je prema okrivljenom primenjivati
medicinske intervencije. Ispitivanje okrivljenog se vrši na jeziku kojim se
okrivljeni služi i to usmeno.

17. LIŠENJE SLOBODE OD STRANE OVLAŠĆENOG SLUŽBENOG

LICA I DUŽNOSTI NAKON LIŠENJA SLOBODE

Lišenje slobode je postupak oduzimanja slobode kretanja prinudnim putem;

zatvaranje, držanje zatvorenog ili na drugi način oduzimanje slobode kretanja
nekom licu. Lišenje se, sa jedne strane, može odrediti kao mera koja ima za cilj

113
stvaranje uslova za uspešno preduzimanje niza radnji u fazi rasvetljavanja i
dokazivanja krivičnog dela, donošenja i izvršenja odluke u vezi toga, i
sprečavanja daljeg kriminalnog delovanja učinioca, odnosno s druge strane, ono je
sastavni deo postupka izvršenja pojedinih krivičnih sankcija (kazne zatvora,
maloletničkog zatvora,mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i
narkomana i obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja). Postupanje ovlašćenih
subjekata za primenu mere lišenja slobode podrazumeva istovremeno postojanje
materijalnih elemenata (osnovana sumnja da je lice izvršilo KD za koje se goni po
službenoj dužnosti) i formalnih elemenata ( na osnovu zakona doneta naredba
suda ili drugog nadležnog organa odnosno zakonom propisano ovlašćenje
pojedinih subjekata za samoinicijativno lišenje slobode). Ovlašćenje za
preduzimanje ove radnje pripada OUP , a u odredjenim situacijama mogu je
izvršiti i gradjani. Ovlašćena službena lica OUP mogu samoinicijativno lišiti
slobode lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo KD za koje se goni po
službenoj dužnosti. Ovlašćena službena lica su dužna da liše slobode lice kada
postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo KD za koje je u zakonu propisana
kazna zakona od 4O godina(obavezno lišenje slobode); kada je za njim raspisana
poternica; kada je sud doneo rešenje o pritvoru ili naredbu za njegovo dovodjenje
u svojstvo okrivljenog. Ovlašćena službena lica mogu lišiti slobode lice za koje
postoji osnovana sumnja da je učinilo KD ukoliko procene da postoji niki od
zakonom utvrdjenih razloga za odredjivanje pritvora. Gradjani mogu lišiti slobode
lice koje je zatečeno u izvršenju krivičnog dela koje se goni po službenoj
dužnosti. Ukoliko to učine oni su dužni da tu osobu odmah predaju istržnom
sudiji ili OUP a ako to nije moguće moraju odmah obavestiti jedan od ovih
organa.
Prilikom lišavanja slobode moraju se poštovati odredjena taktička uputstva, koja
obezbedjuju uspešno sprovodjenje zadatka. U njima se posebno ističe da:
lišavanje slobode treba prilagoditi predvidjenim okolnostima na mestu gde će biti
izvršeno i osobinama ličnosti koja se lišava slobode; ovlašćena službena lica
moraju preduzeti mere predostrožnosti, koje podrazumevaju da lišavanje slobode
mora vršiti najmanje dva operativna radnika, da oni moraju raspolagati ispravnim
oruđjem, municijom i sredstvima za vezivanje, posedovati odgovarajuću fizičku
kondiciju i poznavati borilačke veštine; treba smišljeno koristiti efekat
iznenadjenja i sprečiti mogući otpor; lice koje se lišava slobode treba odmah
pretresti u cilju pronalaženja oružja, opasnog orudja, tragova i predmeta KD, treba
postupati tako da se proizvede što manje štetnih posledica za lice koje se lišava
slobode i za druga lica.
Ukoliko OUP na osnovu čl. 227 st.1 postupa dužana je da sačini izveštaj o lišenju
slobode i sprovodjenju.
Ukoliko OUP na osnovu čl.229 st.2 postupa ,dužan je da donese rešenje o
zadržavnju lica.

18. ISTRAGA

114
Istraga je prva faza prethodnog postupka koji rešenjem otvara istražni sudija ili
veće na zahtev ovlašćenog tužioca, protiv odredjenog lica kad postoji osnovana
sumnja da je to lice učinilo KD (čl.241 st.1, čl.242 st.1, čl.243 st.1 i 7).
Istragu sprovodi istražni sudija.
Glavna obeležja istrage su :
a) Ona je sudska delatnost
b) Otvara se odlukom (rešenjem) suda
c)Vodi se protiv odredjenog lica kad postoji sumnja da je učinilac KD

a) Od pravila da je istraga sudska delatnost u našem krivičnom procesnom pravu

postoje odstupanja u toliko što prema odredbi čl.246 st.3 istražni sudija može
OUP poveriti da u procesnoj formi ( na način predvidjen ZKP) obavi pretresanje
stana ili lica i privremeno oduzimanje odredjenih predmeta.

b) Istražnih radnji po pravilu nema pre nego što je doneto rešenje o sprovodjenju
istrage. Radnje preduzete pre toga su predprocene, neformalne policijske radnje, a
ne istražne radnje krivičnog postupka. Od ovog pravila postoje odstupanja u
sledećim slučajevima:
 Kad postoji opasnost od odlaganja, istražni sudija nadležnog suda ili istražni
sudija nižeg suda na čijem je području učinjeno KD može preduzeti pojedine
istražne radnje, uključujući i saslušanje osumnjičenog uz obavezu da o svemu
obavesti nadležnog javnog tužioca (čl.240).
 Kad je učinilac KD nepoznat (pa nema uslova za otvaranje istrage) ovlašteni
tužilac može predložiti istražnom sudiji da obavi pojedine istražne
radnje(čl.249).
 Pre otvorene istrage i OUP mogu obaviti odredjene hitne istražne radnje pod
uslovima koji su propisani u ZKP : privremeno oduzimanje predmeta;
pretresanje stana i lica koji se iz razloga
hitnosti može obaviti i bez naredbe suda (čl.81) o pretresanju pre istrage OUP
je dužan da obavesti ovlaštenog tužioca; uvidjaj na licu mesta pod uslovom da
njegovo preduzimanje nalažu razlozi hitnosti da istražni sudija nemože odmah
da dodje i da se radi o KD za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina;
potrebna veštačenja osim obdukcije i ekshumacije leša ako se potreba za
veštačenjem javi na mestu KD a istražni sudija nemože odmah da dodje.

c) Istraga nemože biti pokrenuta prema NN učiniocu KD, kao ni prema

alternativno odredjenim licima, da bi se utvrdilo koje je od više mogućih, stvarni
učinilac KD. Dok se ličnost okrivljenog neodredi krivični postupak se nemože
započeti (čl.241 st.1) već se mogu preduzimati samo policijske radnje usmerene
na otkrivanje i pronalaženje osumnjičenog.
Samo u nekim slučajevima istraga je obavezna faze krivičnog postupka, dok je u
drugim samo moguća ili potpuno isključena.

1. Istraga je u načelu obavezna kad su u pitanju KD za koje je predvidjena kazna

zatvora u trajanju preko 5godina. Medjutim i u slučaju tih KD ona može izostqati
tako da se optužnica(ne i privatna tužba) i za ta KD pod odredjenim uslovima

115
može podići bez sprovodjenja istrage i tada se ona naziva neposrednom
optužnicom. Uslovi za njeno podizanje su:

a-Da prikupljeni podaci o KD i učiniocu daju dovoljno osnova za podizanje

optužnice.
b-Da javni tužilac odnosno oštećeni kao tužilac podnese predlog istražnom sudiji
da se istraga ne sprovodi.
c-Da se istražni sudija saglasi sa tim predlogom.
d-Da je istražni sudija prethodno ispitao osumnjičenog.

Ako se istražni sudija nesloži sa predlogom javnog tužioca postupiće kao da je

stavljen predlog za sprovodjenje istrage (čl.244 st.1-5).

2. Istraga je samo moguća(fakultativna) a ne obavezna kad se radi o KD za koja

je propisana kazna zatvora od 3-5godina. Da li će biti istrage za ova KD zavisi
samo do javnog tužioca ako smatra da mu je potrebna zatražiće da istraga bude
sprovedena, a ako nadje da ima dovoljno materijala za optužnicu podneće je
neposreno bez ikakvih prethodnih uslova(čl.244 st.6).
Iz prethodnog proizilazi da postoje dva režima za podizanje neposredne
optužnice: jedan za teža krivična dela sa uslovima napred navedenim 1/a-d i drugi
, za lakša KD.

3. Istraga je po ZKP isključena za sva KD za koja se sudi u skraćenom postupku

tj. za KD za koja je propisana novčana kazna ili zatvor doo 3 godine. Za ta dela
optužba (optužni predlog ili privatna tužba)se podiže uvek neposredno, na osnovu
krivične prijave.Pre podnošenja optužnog predloga javni tužilac može samo
predložiti istražnom sudiji da preduzme odredjene istražne radnje (čl.435)ali to
nije istraga .
Kad se u skraćenom postupku izuzetno sudi i za KD za koja je predvidjena kazna
zatvora do 5 godina (čl.433 st.2) istraga nije isključena jer se u tom slučaju
primenjuju samo odredbe o skraćenom postupku koje se odnose na glavni pretres,
presudu i postupak po žalbi a ne i one o istrazi.

19. ISTRAŽNE RADNJE

Istražne radnje(radnje dokazivanja) su zakonom odredjene i regulisane radnje

usmerene ka otkrivanju i utvrdjivanju dokaza radi rasvetljavanje spornih činjenica
i okolnosti, koje su od značaja za zakonito i pravilno rešenje krivične stvari.
Naziv istražne, ove radnje su dobile zbog toga što se najčešće preduzimaju u toku
faze krivičnog postupka koja se naziva istraga, mada je neke ode njih moguće
izvršiti i pre pokretanja postupka, kao i u njegovim kasnijim fazama. O potrebi
sprovodjenja pojedinih istražnih radnji (radnji dokazivanja) odlučuje istražni
sudija po svojoj proceni ili na prdlog stranaka. Radnje dokazivanja su predvidjene
isključivo ZKP . U okviru VII glave ZKP kao istražne radnje izričito su navedene
sledeće radnje:
pretresanje stana i lica

116
privremeno oduzimanje predmeta
postupanje sa sumnjivim stvarima
saslušanje okrivljenog
saslušanje svedoka
uvidjaj
veštačenje

Preciziranje posebnih uslova za njihovo preduzimanje, kao i definisanje

dpecifičnih pravila po kojima se vrše, pruža osnov za zaključak da je
zakonodavac, u okviru pojedinih odredbi glaveVII kao posebne radnje
dokazivanja odredio :

rekonstrukciju dogadjaja
suočenje
prepoznavanje

Uz to, u okviru glave XVIII ZKP (u onom delu zakona koji tretira ovlašćenja
organa predkrivičnog postupka), predvidjeno je ovlašćenje istražnog sudije da na
pismeni i obrazloženi predlog državnog tužioca naredi nadzor i snimanje
telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i
optička snimanja lica za kioja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim
izvršila odredjena KD. Isticanjem da se na poodacima prikupljenim navedenom
merom nemože zasnivati sudska odluka u koliko je u njenoj primeni postupljeno
suprotno odredbama zakona, zakonodavac je odredio takav domašaj rezultata
regularno sprovedenih aktivnosti(izveštaja podnetih od strane OUP i dobijenih
snimaka) kakav imaju samo radnje dokazivanja.

20. POZIV I DOVODJENJE

Pozivanje je procesna radnja suda kojom se odredjenom licu nalaže da u odredjeni

dan i sat dobrovoljno dodje na odredjeno mesto radi preduzimanja procesne
radnje pod pretnjom sankcije ili druge štetne posledice za slučaj nedolaska.
Pozivanje je opšta i osnovna mera za obezbedjenje prisustva lica u krivičnom
postupku. Ono se vrši pismenom naredbom suda koja se naziva poziv. Izuzetno
pozivanje se može obaviti i usmeno ako se lice koje se poziva na naredno ročište
nalazi pred sudom. Protiv poziva žalba nije dozvoljena. Za neodazivanje pozivu
koje nije opravdano prema okrivljenom, svedoku ili veštaku, izriče se kaznena
mera sa većim stepenom prinude: dovodjenje , novčano kažnjavanje ili
pritvaranje. Za branioce, tužioce, oštećenom koji nije svedok izriče se osuda na
naknadu troškova izazvanih odlaganjem istražne radnje ili glavnog pretresa.
Pozivanje okrivljenog obavlja se dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva kolji
sadrži naziv suda, ime i prezime okrivljenog, naziv KD, gde i kada da dodje,
pouka o posledicama neodazivanja, potpis i pečat sudije. Poziv(čl.134) za glavni
pretres i prvo saslušanje dostavlja se okrivljenom lično. Pozivanjem u

117
prethodnom postupku mora biti obavljeno tako da se okrivljenom ostavi dovoljno
vremena za dolazak pred sud. Izmedju dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa
mora da iznosi najmanje 8 dana a u skraćenom postupku 3 dana. Neodazivanjem
bz adekvatnog i blagovremenog opravdanja povlači meru prinudnog
dovodjenja(čl.135 st.1 i čl.304 st.1). Ako pozvani očigledno izbegava da dodje na
glavni pretres veće ga može pritvoriti i taj pritvor može da traje do objavljivanja
presude a najduže mesec dana (čl.142 st.2 t.4 i st.3). Poziv vojnom licu, zatvorsku
stažaru i radniku zaposlenom u saobraćaju dostavlja se preko vojne komande ili
neposrednog starešine a licu lišenom slobode preko ustanove u kojoj je
smešten(čl.166 st.1 i 2).

Dovodjenje je lišenje slobode slobode lica koje se bez opravdanog razloga nije
odazvalo pozivu suda i njegovo sprovodjenje koji je naredio dovodjenje. Ono
predstalja sankciju za neuspelo pozivanje okrivljenog, svedoka ili veštaka. Za
razliku od pritvora lišenje slobode kod dovodjenja nije praćeno zatvaranjem.
Dovodjenje može narediti samo sud a odluku suda koja ima formu naredbe
izvršavaju OUP. Naredba za dovodjenje okrivljenog se može izdati:

-Ako se, mada uredno pozvan neodazove pozivu a izostanak neopravda

-Ako mu se poziv nije mogao dostaviti, a očigledno je da izbegava da ga primi
-Ako je doneto rašenje o pritvoru.

Dovodjenje je obavezno samo kad se okrivljeni bez opravdanja ne odazove

urednom pozivu na glavni pretres (čl.304 st.2) dok je u ostalim slučajevima
dovodjenje jedna od mogućnosti. Naredba za dovodjenje se izdaje pismeno i
sasdrži: ime i prezime lica koje treba dovesti, naziv KD, razlog dovodjenja, pečat
i potpis sudije (čl.135 st.3). Službeno lice OUP kome je povereno izvršenje
dovodjenja predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da sa njim dobrovoljno
podje, a ako to odbije dovodi se prinudno(čl.135.st.4). OUP je ovlašćen da: i bez
posebne naredbe suda udje u tudji stan, ili druge prostorije i da izvrši pretresanje
ako se u njima nalazi okrivljeni koga treba dovesti(čl.81 st.1) a prema odredbama
ZUP može upotrebiti i fizičku silu i ostala sredstva pčrinude uključujući i vatreno
oružje da bi savlado otpor lica koje treba dovesti. Prema svedosima i veštacima
naredba za dovodjenje se može izdati kad se bez opravdanja ne odazovu pozivu
svejedno dali je reč o prethodnom postupku ili glavnom pretresu i dali se radi o
prvom ili ponovljenom pozivanju. Naredbu za dovodjenje vojnih lica pripadnika
policije i straže ustanove u kojoj su smeštena lica lišena slobode, izvršava njihov
komanda.

OUP može prinudno dovesti i gradjanina (osumnjičenog) koji se nije odazvao na

uredno sastavljen i dostavljen poziv radi prikupljanja obaveštenja a koji je u
pozivu bio na to upozoren.
Prvostepeni organ za prekršaje narediće dovodjenje okrivljenog odnosno
predstavnika okrivljenog, pravnog lica koji se nije odazvao na uredan poziv, a
svpj izostanak nije opravdao ili izbegava da primi poziv. Ovlašćena službena lica
OUP bez naredbe sudije za prekršaje mogu privesti licde koje je zatečeno u

118
vršenju prekršaja ako se nemože utvrditi njegov identitet ili ako nema
prebivalošte ili boravište ili ako odlaskom u inostranstvo radi boravka može
izbeći odgovornost, kao i da je dovodjenje potrebno da bi se sprečilo nastavljanje
vršenja prekršaja.

21. OBEĆANJE OKRIVLJENOG DA NEĆE NAPUSTITI BORAVIŠTE

Predstavlja moralnu obavezu okrivljenog da se neće kriti tj. Da bez odobrenja

suda neće napustiti svoje boravište. Opasnost od bekstva nesme da bude
konkretna već apstraktna. Dato obećanje okrivljeni daje u vidu izjave koja se
unosi u zapisnik i zato se ova mera primenjuje uz saglasnost okrivljenog. Ovim se
ograničava sloboda kretanja okrivljenog bez liišenja slobode. Okrivljenom se
može uzeti putna isprava ili vozačka dozvola na osnovu rešenja. Okrivljeni se
upozorava da ukoliko prekrši zabranu može mu se odrediti pritvor. Primena ove
mere zavisi od težine KD, stepena KD, ličnih i porodičnih prilika.
Osnovne mere su :

-sud okrivljenom zabranjuje da bez odobrenja napusti mesto boravišta(čl.136)

dopunske mere su:
-zabranjuje se posećivanje odredjenih mesta.
-zabranjuje se sastajanje sa odredjenim licima
-nalaže se javljanje povremeno nadležnom državnom organu
-oduzima se putna isprava
-oduzima se vozačka dozvola.

Uz osnovnu meru može se izreći nijedna, jedna ili više dopunskih mera.
Jedino se oduzimanje vozačke dozvole može izreći samostalno.
Mere traju dok postoji potreba, a nemože se ograničiti pravo okrivljenog da živi u
svom stanu da obavlja profeswionalnu dužnost, da se nesmetano vidja sa
članovima porodice i svojim braniocem.

Termin” obećanje okrivljenog da neće napustiti boravište” važio je do 2001god i

pokazao se neefikasnim, te je zamenjen terminom “zabrana napuštanja boravišta”
i uveden je u ZKP.
22. JEMSTVO

Jemstvo se sastoji u polaganju odredjene sume novaca (stvarno jemstvo) ili u

obećanju isplate odredjenog novčanog iznosa (verbalno ili lično jemstvo) kao
zaloge da okrivljeni, koji se ima staviti ili je već stavljen u pritvor samo zbog
bojazni da će pobeći ili što očigledno izbegava dolazak na glavni pretres, do kraja
krivičnog postupka neće pobeći, da bi tako ostao ili bio pušten na slobodu, uz
obećanje samog okrivljenog da se neće kriti i da bez odobrenja neće napuštati
boravište (čl. 137).

119
Kod stvarnog jemstva predmet jemstva se unapred polaže, a kod verbalnog tek u
slučaju bekstva okrivljenog. Stvarno jemstvo može dati okrivljeni ili druga lica
umesto njega ili okrivljeni i druga lica zajedno. Verbalno jemstvo se ne prima od
okrivljenog, već samo od drugih lica (jednog ili više koji odgovaraju solidarno).
Jemstvo je mera kojom se zamenjuje fakultativni pritvor koji je naredjen ili bi
trebalo da bude naredjen po osnovu opasnosti od bekstva okrivljenog. Ako nema
osnova za odredjivanje tog pritvora ne može se odrediti ni jemstvo. Jemstvom se
ne može zameniti obavezni pritvor (ako postoji), niti fakultativni koji treba da
bude odredjen ili je odredjen po drugom osnovu. Ali, i kad mu ima mesta jemstvo
nije obavezno već se odredjuje po oceni suda, zavisno od okolnosti slučaja.
Svako jemstvo glasi na utvrdjeni novčani iznos koji odredjuje sud po slobodnoj
oceni s obzirom na težinu KD, lične i porodične prilike okrivljenog i imovno
stanje jemca (čl. 138 st. 1. ). Iako jemstvo uvek glasi na novac ono pored gotovog
novca može biti i hartija od vrednosti, dragocenosti, pokretne stvari veće
vrednosti koje se lako mogu unovčiti ili hipoteka na nepokretnim stvarima jemca.
Jemstvo se može tražiti i dobiti u svakom stadijumu postupka pa i posle izricanja
prvostepene presude. Inicijativa nikad ne potiče od državnih organa već od
okrivljenog i drugih lica koja su uz saglasnost okrivljenog spremna da polože
jemstvo. Jemstvo se traži molbom koja se podnosi kao pismeni podnesak ili
usmeno na zapisnik. Pre donošenja odluke sud mora pribaviti mišljenje javnog
tužioca ako se postupak vodi po njegovom zahtevu (čl. 140 st. 2.), i da uzme od
okrivljenog obećanje da se neće kriti i bez odobrenja napuštati boravište. U istrazi
rešenje o jemstvu donosi istražni sudija, a posle podizanja optužnice veća. Protiv
rešenja o jemstvu stranke mogu izjaviti žalbu (čl. 398 st. 1.).
Jemstvo prestaje na dva načina: propašću jemstva ili oslobodjenjem od jemstva.
Jemstvo propada ako okrivljeni u toku postupka pobegne (čl. 138 st. 3.), ne i ako
se samo krije ili se ne odazove pozivu za glavni pretres (tada se zamenjuje
pritvorom). U slučaju propasti sud donosi rešenje kojim iznos jemstva pripada
pravosudnom budžetu. Rešenje se dostavlja braniocu odbeglog okrivljenog ili ako
ga nema rešenje se ističe na oglasnu tablu suda, i smatra se da je punovažno
dostavljeno protekom 8 dana od dana isticanja (čl. 162 st. 3.).

Jemstvo postaje slobodno tj. ukida se u sledećim slučajevima:

 ako se prema okrivljenom odredi pritov (čl. 139 st. 1 i 2.);
 ako se krivični postupak pravosnažno okonča rešenjem o obustavi ili
presudom kojom nije izrečena kazna zatvora;(Kad je izrečena kazna zatvora
jemstvo se ukida tek kad osudjeni počne sa izdržavanjem kazne (čl. 139 st. 3 i
4.).
 kad prestanu razlozi za pritvor koji je jemstvom zamenjen, a i kad se zameni
blažom merom zabrane napuštanja boravišta (čl. 136 u vezi čl. 133 st. 3.);
 kad jemac, uključujući i samog okrivljenog odustane od datog jemstva
(jemstvo je u ovom slučaju slobodno kad okrivljeni bude stavljen u pritvor).

23. PRITVOR

120
Pritvor je preventivno lišenje slobode uz zatvaranje okrivljenog, odredjeno
odlukom nadležnog suda radi postizanja odredjenog cilja i pod uslovom da postoji
barem jedan od ZKP predvidjenih osnova za njegovo odredjivanje. Moguće su
dve vrste pritvora: obavezni i fakultativni.
Obavezan je onaj pritvor koji nastupa EX LEGE, tako da ga sud mora odrediti u
zakonom predvidjenim slučajevima.
Pritvor je fakultativan (moguć) kad se ne odredjuje po sili zakona, već na osnovu
slobodne sudske ocene dokaza o postojanju okolnosti koje ZKP predvidja za
osnove pritvora. Pritov je fakultativan samo u tom smislu što sud može da nadje
da ZKP predvidjeni osnov za njegovo odredjivanje u konkretnom slučaju postoji
ili da ne postoji, ne i da pritvor ne odredi kad nadje da ZKP predvidjeni osnov
postoji. Tada je i ovaj pritvor obavezan u pravom smislu reči. Za oredjivanje
ovoga pritvora potrebno je da se pored osnovane sumnje da je odredjeno lice
izvršilo KD (opšti uslov) utvrdi postojanje još i nekog od posebnih uslova za
odredjivanje pritvora (posebni uslov) navedenih u ZKP čl. 142 st. 1 i 2.
Prema ZKP danas više nema obaveznog pritovora već je on uvek fakultativan, a
osnovi za njegovo oredjivanje su sledeći:
1. Ako prema odredjenom licu postoji osnovana sumnja da je izvršilo KD za
koje je propisana kazna zatvora od 40 godina, a njegovo pritvaranje je
opravdano zbog posebno teških okolnosti dela (čl. 142 st. 1. t. 1.).
2. Ako je optuženom koji se nalazi u pritvoru presudom prvostepenog suda
izrečena kazna zatvora od 5 godina ili teža kazna , a njegovo pritvaranje je
opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti KD (čl.
142 st. 1 t.2. ). Dok se u slučaju pod 1. pritvor može odrediti od samog
početka postupka za izuzetno teško KD, ovde se on odredjuje tek posle
izricanja prvostepene osudjujuće presude na tešku zatvorsku kaznu. Kako je u
oba slučaja odredjivanje pritvora ZKP vezao za okolnosti čije postojanje treba
da utvrdi sud, to se ne radi o obaveznom pritvoru koji nastupa po sili zakona.
3. Ako postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva okrivljenog (ako
se krije, ako nije moguće utvrditi njegov identitet, ili ako druge okolnosti
ukazuju na opasnost da će pobeći čl. 142 st. 2. t. 1.). Pritvor odredjen po
osnovom osnovu ima procesni cilj da obezbedi prisustvo okrivljenog u
krivičnom postupku, ali se opravdava još i razlozima obezbedjenja izvršenja
presude. Ako je pritvor odredjen samo zbog toga što se nije mogao utvrditi
identitet okrivljenog, mora biti ukinut kad se njegov identitet utvrdi (čl. 142 st.
3.). Ovaj pritvor može trajati tokom celog krivičnog postupka.
4. Ako postoje okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni uništiti, sakriti, izmeniti
ili falsifikovati dokaze ili tragove KD, ili osobite okolnosti koje ukazuju da će
ometati istragu uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (tzv. koluzioni
pritvor čl. 142 st. 2. t. 2.). Iako ovaj pritvor ZKP ograničava na istragu on se
ipak zavisno od okolnosti slučaja može odrediti i posle završene istrage sve do
izricanja presude, ali se mora ukinuti čim se obezbede dokazi zbog kojih je
odredjen (čl. 142 st. 3.). Posle izricanja prvostepene presude pritvor po ovom
osnovu se ne može odrediti, a ako je ranije bio odredjen mora biti ukinut. Cilj
ovog pritvora je procesni da se zaštite dokazi potrebni za postupak.

121
5. Ako osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni ponoviti KD ili da će dovršiti
pokušano KD ili da će učiniti KD kojim preti (čl. 142 st. 2. t. 3.). Pritvor po
ovom osnovu je moguć tokom celog postupka.
6. Ako optuženi koji je uredno pozvan očigledno izbegava da dodje na glavni
pretres, a ne postoji neki drugi osnov za odredjivanje pritvora (čl. 142 st. 2. t.
4.). Ovaj pritvor može odrediti samo veće na glavnom pretresu i može trajati
do objavljivanja presude, ali ne duže od mesec dana.
7. Ako je za KD propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano
zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti KD (čl. 142 st. 2. t.
5.). Unošenjem ovog pritvorskog osnova u ZKP (2004.god.) postao je suvišan
osnov iz tač.1. jer je kazna zatvora od 40 godina koja se tamo spominje
obuhvaćena kaznom zatvora preko 10 godina iz ove tačke.
ODREDJIVANJE, TRAJANJE, KONTROLA I UKIDANJE PRITVORA

1. Pritvor se odredjuje rešenjem nadležnog suda (istražnog sudije ili veća) po

službenoj dužnosti ili na obrazloženi predlog javnog tužioca. Ako povodom
predloga javnog tužioca isstražni sudija nadje na pritvor ne treba odrediti on
predlog ne može odbiti već mora zatražiti da o njemu odluči veće tog suda (čl.
24 st. l6.). Posle podizanja optužnice pa do završetka glavnog pretresa pritvor
se može odrediti samo rešenjem veća na glavnom pretresu ili van glavnog
pretresa, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca ako se postupak vodi po
njegovom zahtevu (čl. 146 st. 1.). Posle izricanja osudjujuće presude pritvor
posebnim rešenjem odredjuje veće koje je izreklo presudu (čl. 358 st. 3.).
Rešenje o pritvoru sadrži: ime i prezime lica koje se pritvara, KD za koje se
okrivljuje, zakonski osnov pritvora, vreme na koje je odredjen pritvor, vreme
lišenja slobode, pouku o pravu na žalbu, obrazloženje osnova i razloga za
odredjivanje pritvora, službeni pečat i potpis sudije koji je odredio pritvor (čl.
143 st. 2.). Rešenje se predaje licu na koje se odnosi u momentu lišenja
slobode, a ako je lišenje slobode predhodilo donošenju rešenja, ono se ima
predati pritvorenom, najkasnije 24 časa od lišenja slobode odn. privodjenja
istražnom sudiji (čl. 143 st. 3.). Dan i čas lišenja slobode i predaje rešenja
označuju se u spisima. Protiv rešenja o odredjivanju pritvora može se žaliti
samo pritvoreni, u roku od 24 časa od predaje rešenja. Žalba ne zadržava
izvršenje i odmah se sa spisima dostavlja veću koje je dužno da o njoj odluči u
roku od 48 časova (čl. 143 st. 4. i 6.).
2. Na osnovu rešenja istražnog sudije (ili veća koje je odredilo pritvor povodom
neslaganja istražnog sudije sa predlogom javnog tužioca), pritvor može trajati
najduže mesec dana, računajući od dana lišenja slobode. Po isteku toga roka
okrivljeni može biti zadržan u pritvoru samo po osnovu rešenja o produženju
pritvora (čl. 144 st. 1. ). Rešenje o produženju pritvora za najduže još dva
meseca može doneti veće iz čl. 24. st. 6. Pritvor se može produžiti najviše još
za 3 meseca rešenjem veća Vrhovnog suda, ali samo ako se postupak vodi za
KD za koje se može izreći kazna zatvora preko 5 godina ili teža kazna i ako
produženje zahtevaju važni razlozi (čl. 144 st. 3.). Dakle, pritvor u
predhodnom postupku do podizanja optužnice može da traje najduže 6 meseci
odn. 3 meseca. Svako rešenje o produženju pritvora se donosi na obrazloženi

122
 predlog istražnog sudije ili javnog tužioca. Protiv rešenja o produženju
pritvora veća Opštinskog ili Okružnog suda stranka koja za to ima interes
može izjaviti žalbu bez obzira da li je produženje dozvoljeno ili odbijeno.
Žalba ne zadržava izvršenje rešenja i zbog toga se okrivljeni ako je zahtev
odbijen pušta na slobodu odmah kad redovni rok pritvora istekne, bez obzira
na žalbu., odn. zavržava se u pritvoru ako je predlog za produženje usvojen. I
protiv rešenja Vrhovnog suda o produženju pritvora žalba je dozvoljena, i to
je jedini izuzetak od pravila da se rešenja Vrhovnog suda ne mogu pobijati
žalbom (čl. 398 st. 4.). Rokovi najdužeg trajanja pritvora vrede za predhodni
postupak do podizanja optužnice. Ako se donjihovog isteka optužnica ne
podigne pritvor mora biti ukinut bez obzira na to što istraga nije završena, što
osnovi po kojima je pritvor odredjen još stoje i po kom osnovu je pritvor
odredjen (čl. 144 st. 4.).
Ograničenje trajanja pritvora posle podignute optužnice uvedeno je ZKP
2001.god. Novi ZKP je odredio da od podizanja optužnice do izricanja
prvostepene presude pritvor može da traje najduže 2 godine, odn. 4 godine
ako je optužnica podignuta za KD za koje je propisana kazna od 40 godina
zatvora. Ako u tom roku ne bude izrečena prvostepena presuda pritvor se
mora ukinuti i optuženi pustiti na slobodu (čl. 146 st. 3.). Od izricanja
prvostepene presude do izricanja presude drugostepenog suda, dakle u
žalbenom postupku ako bude pokrenut pritvor može trajati još najduže 1
godinu. Ako se postupak pred drugostepenim sudom završi odlukom kojom se
prvostepena presuda ukida (stvar se tada po pravilu vraća prvostepenom sudu
na novi glavni pretres), pritvor može da traje još najduže 1 godinu od izricanja
odluke drugostepenog suda.
3. I pored vremenskog ograničenja pritvora i prava stranaka da predlažu njegovo
ukidanje ZKP je predvideo još i obaveznu periodičnu kontrolu potrebe daljeg
trajanja pritvora po službenoj dužnosti suda, pre i posle stupanja optužnice na
pravnu snagu. Po isteku svakih 30 dana do stupanja optužnice na pravnu
snagu, a
poisteku svaka 2 meseca od pravosnažnosti optužnice, veće je dužno da i bez
predloga stranaka ispita da li razlozi za pritvor još stoje, i da donese rešenje o
ukidanju ili produženju (čl. 146 st. 2.). Kad je pritvor odredjen još u istrazi, a
u
podignutoj optužnici nije predloženo puštanje okrivljenog na slobodu, veće je
dužno da kontrolu opravdanosti daljeg trajanja pritvora obavi po službenoj
du-
žnosti u roku od tri dana od predaje optužnice. Veće tada ispituje, da li još
stoje
razlozi za pritvor i donosi rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (čl. 269.
st
2.) Periodičnu kontrolu pritvora vrši vanraspravno veće (čl. 24. stav 6) ili
veće
za glavni pretres, prema tome u kojoj je fazi krivični postupak. Žalb protiv
reše-

123
 nja veća je dozvoljena, ali ne zadržava njegovo izvršenje (čl. 146. stav 5). U
sk-
raćenom postupku kontrola pritvora se vrši svakih mesec dana (član 436. st.3).
4. Pritvor se ukida u svakom stadijumu postupka kad se utvrdi da su prestali
uslovi
za njegovo odredjivanje, ili ako isteknu rokovi njegovog najdužeg trajanja, ili
ako je optuženom izrečena oslobadjajuća presuda, ili presuda kojom se
oglaša-
va krivim a oslobadja od kazne ili osudjuje samo na novčanu kaznu, ili mu
je izrečena uslovna osuda ili sudska opomena, ili kad je optuženi, zbog ura-
čunavanja pritvora, izrečenu kaznu već izdržao, ili ako je presudom optužba
odbijena, osim zbog stvarne nenadležnosti (član 358. st. 3). Osim toga, pritvor
se ukida kad započne izvršenje kazne. O ukidanju pritvora se mora doneti
rešenja, bez obzira po kom se osnovu ukida. Pritvor može biti ukinut na
predlog
stranaka ili po službenoj dužnosti suda. Istražni sudija može ukinuti pritvor
samo
uz saglasnost javnog tužioca, ako postupak teče po njegovom zahtevu.
Saglasnost
nije potrebna samo ako se pritvor ukida bog isteka zakonskog roka u kome
može
trajati. Ako izmedju istražnog sudije i javnog tužioca nema saglasnosti, istražni
sudija mora da zatraži odluku veća. Veće je dužno da svoju odluku donese u
roku
od 48 časova (čl. 145). Posle prdaje optužnice do završetka glavnog pretresa
pritvor se ukida rešenjem veća po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, ako
se
postupak vodi po njegovom zahtevu (čl. 146. st. 1.), a tako isto, ako se pritvor
ukida posle objavljivanja presude do njene pravnosnažnosti (čl. 358. st. 4).
Kad se istražni sudija ne složi sa predlogom okrivljenog za ukidanje pritvora,
rešenje o tome se ne donosi, niti traži odluku veća. Protiv rešenja veća kojim
je
odbijen predlog za ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena (čl. 146 st. 4).
.

24. PRETRESANJE STANA I LICA

Pretresanje je materijalno istraživanje nad licima ili stvarima, koje se preduzima u

cilju pronalaženja tragova KD ili predmeta važnih za postupak (uključujući tu i
leš), ili u cilju hvatanja okrivljenog. Objekat pretresanja može biti lice (lični
pretres), ili stan i druge prostorije (čl. 77.). Pretresanje se može vršiti u bilo kom
stadijumu postupka, a najviše ima smisla u istrazi. Lični pretres se vrši
istraživanjem na telu, ili u telu, ili na odeći ili na onome što lice nosi sa sobom,
pregledanjem mehaničkim ispitivanjem telesnih šupljina, rendgenoskopijom i
tome sl.

124
Pretresanje stana i lica može se preduzeti kada postoji verovatnoća da će se
pronaći tragovi KD i važni predmeti, uhvatiti okrivljeni (čl. 77 st. l. i 3.). Zakonik
posebno tretira odredbe o pretresanju advokatske kancelarije (čl. 77 st. 2 i čl. 79
st. 5.). Stanom se smatra svaka prostorija u kojoj se trajno ili privremeno, stalno
ili povremeno boravi ili može da boravi. ZKP sadrži samo odredbe o pretresanju i
ulaženju u tudji stan radi pretresanja, ne i odredbe o slučajevima ulaska u tudji
stan radi vršenja drugih procesnih radnji (uvidjaja, saslušanje nemoćnih svedoka,
rekonstrukcija dogadjaja i dr. ), dok Ustav razlikuje pojam pretresanja i pojam
ulaska u stan. Postupak pretresanja obuhvata:
1.Izdavanje naredbe,
2.Izvršenje naredbe o pretresanju

1.Pretresanje se može vršiti po pravilu samo na osnovu pisane i obrazložene

naredbe suda (čl. 78 st. l.). Od tog pravila već je "Povelja o ljudskim pravima"
predvidela izuzetke: Ulazak u tudji stan ili druge prostorije ili njihov pretres bez
odluke suda dozvoljeni su samo:
 ako je to neophodno radi neposrednog hapšenja učinioca KD
 radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu.

Ove odredbe konkretizovane su u čl. 81 st. l. ZKP koja službenim licima OUP
omogućava da bez odluke suda i protiv volje držaoca udju u tudji stan:
 izvršenje sudske odluke o pritvaranju i dovodjenju okrivljenog i lišenje
slobode odbeglog učinioca koji je zatečen pri izvršenju KD za koje se
gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
 kada držalac stana to traži i ako neko zove u pomoć
 radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po život i zdravlje ljudi i imovinu veće
vrednosti.

Protiv naredbe o pretresanju žalba nije dozvoljena kao ni protiv svake druge
sudske naredbe. Lični pretres bez naredbe suda OUP mogu obaviti prilikom
izvršenja rešenja o privodjenju ili prilikom lišavanja slobode ako postoji sumnja
da to lice poseduje oružje ili orudje za napad ili da će odbaciti, sakriti ili uništiti
predmete koje treba oduzeti da bi poslužili kao dokaz u postupku (čl. 81 st. 5.).

2.Naredbu o pretresanju izvršava sudija koji je izdao, ali on izvršenje može da

poveri istražnom sudiji onog suda na čijem području treba preduzeti pretresanje ili
OUP (čl. 246 st. l. i 3). Pretresanje se vrši danju, a noću samo ako je danju
započeto pa nije završeno ili kada postoje razlozi iz čl. 81 za pretresanje bez
sudske naredbe (čl. 78. st. 4.). Naredba se pre početka pretresanja predaje licu na
koje se odnosi pa se zatim ono poziva da dobrovoljno izda lice ili predmet koji se
traži. To lice se mora poučiti da ima pravo da uzme advokata odn. branioca koji
može da prisustvuje pretresanju. Ako se zahteva prisustvo advokata početak
pretresanja se može odložiti do njegovog dolaska a najduže 3 sata (čl. 78. st. 2.).
Pretresanju se može pristupiti i bez predaje naredbe i bez poziva na dobrovoljno
izdavanje lica i predmeta i bez pouke o pravu na advokata ako se predpostavlja
oružani otpor ili neka druga vrsta nasilja ili ako je potrebno da se spreči

125
uništavanje tragova KD ili predmeta važnih za krivični postupak kada je
očigledno da se ono priprema ili je otpočelo (čl. 78. st. 3.). Držalac stana se
poziva da prisustvuje pretresanju, a ako je odsutan poziva se njegov zastupnik,
neko od odraslih ukućana ili suseda (čl. 79 st. l. ). Pretresanju prisustvuju dva
punoletna gradjanina kao svedoci. Pretresanje ženskog lica obavlja žensko lice, a i
svedoci moraju biti ženska lica. Prisustvo svedoka je obavezno i kad se
pretresanje vrši bez sudske naredbe, ali tada mogu izostati ako nije moguće da se
odmah obezbede, a postoji opasnost od odlaganja. Razlozi za pretresanje bez
svedoka u tom slučaju se moraju uneti u Zapisnik (čl. 81 st. 3.). Pretresanje se
mora obavljati obazrivo uz poštovanje ličnog dostojanstva i prava na intimnost i
bez nepotrebnog remećenja kućnog reda (čl. 79 st. 7.). Zaključane prostorije,
pokućstvo ili druge stvari otvaraju se silom samo ako njihov držalac nije prisutan
i neće da ih otvori dobrovoljno. Prilikom otvaranja moraju se izbegavati
nepotrebna oštećenja (čl. 79 st. 2.).

O svakom pretresanju se sastavlja Zapisnik koji potpisuju lice kod koga se vrši
pretresanje, odn. koje se pretresa i lica čije je prisustvo pretresanju obavezno.
Privremeno se oduzimaju samo oni predmeti i isrpave koji su u vezi sa svrhom
pretresanja. Oni se tačno naznačuju u Zapisnik o pretresanju, a licu od kojih su
oduzeti izdaje se potvrda (čl. 79 st. 8.).
Zapisnik o pretresanju stana sastavlja se na licu mesta kao tipski obrazac
predvidjen ZKP i u njemu su navedeni podaci ko preduzima pretresanje, ko je
prisutan, da li je pretresanje vršeno po naredbi ili bez nje, ko su svedoci, koje su
prostorije pretresane, koje su silom otvorene, kod koga se vrši pretresanje, kada je
započeto i kada se završilo, koji su predmeti nadjeni, primedbe lica koja su
prisustvovala pretresanju i na kraju svojeručni potpisi prisutnih. Za oduzete
predmete sastavlja se posebna potvrda koja je sastavni deo Zapisnika.
Zapisnik o pretresanju lica sastavlja se na licu mesta na tipskom obrascu
predvidjenom u ZKP. Obrazac sadrži podatke u čije ime se vrši pretres, nad kim,
ko preduzima, da li je izvršeno po naredbi ili bez nje, ko prisustvuje kao svedok,
kada je započeto, koji su predmeti nadjeni i oduzeti, primedbe prisutnih kao i
svojeručni potpisi.

25. PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA

Privremeno oduzimanje predmeta je jedan oblik ograničenja prava raspolaganja

svojinom, tj. neka vrsta pritvora prema imovini. Privremeno se oduzimaju stvari
koje trebaju da posluže kao dokazi u postupku i stvari koje se imaju oduzeti po
krivičnom zakonu da bi se obezbedilo izvršenje mere bezbednosti trajnog
oduzimanja predmeta, ako ona u postupku bude izrečena (čl. 82. st. 1.). ZKP
propisuje opštu dužnost za svakog ko takve predmete drži, da ih preda na zahtev
suda. Nevršenje ove dužnosti povlači primenu prinude: lice koje odbije da na
poziv suda preda odredjene predmete može se kazniti novčano(do 100.000,00
dinara), a u slučaju daljeg odbijanja može se još jednom kazniti istom kaznom (čl.
82. st. 2.). Obavezi izdavanja stvari podležu i lica oslobodjena od dužnosti
svedočenja, ali ne i okrivljeni, jer nije dužan da podnosi dokaze protiv sebe. Stvari

126
se mogu oduzeti i bez prethodnog poziva za dobrovoljno izdavanje u slučaju
pretresanja stana i lica (uzapćene stvari). Naredba o pretresanju sadrži u sebi
istovremeno i naredbu i za uzapćenje stvari. Od okrivljenog koji stvar neće da
preda dobrovoljno, ona se oduzima pretresanjem i uzapćenjem. Stvari oduzete da
posluže kao dokazi, uvek se vraćaju njihovom držaocu kad se dokazni postupak
završi, a u slučaju stvari koje se oduzimaju da se obezbedilo izvršenje mere
bezbednosti oduzimanja predmeta, stvari se na kraju postupka vraćaju ako mera
bezbednosti ne bude izrečena, a ako bude izrečena oduzimanje je trajno, a sa
stvarima se postupa kao što je predvidjeno u krivičnom zakonu.
Predmet oduzimanja može biti svaka stvar koja ima veze sa KD osim onih stvari
koje su ZKP izričito izuzete. To mogu biti pokretne ili nepokretne stvari, telesne
ili bez telesne (npr. telefonski razgovori), stvari u privatnoj, kolektivnoj ili
državnoj svojini, u svojini okrivljenog ili treća lica. Predmet oduzimanja ne mogu
biti:
a) spisi i isprave koje se nalaze kod branioca, ako ih je primio radi
vršenja branilačke dužnosti, osim ako su corpora delicti
b) spisi i druge isprave koje se nalaze kod državnog organa koji
smatra da bi objavljivanje njihove sadržine bilo štetno za opšti
interes (odbijanje državnog organa da izda svoje spise i isprave
vredi dok veće /čl. 24. st. 6./ konačno ne odluči drugačije /čl. 83.
st. 1./)

U čl. 85. predvidjen je jedan poseban slučaj privremenog oduzimanja stvari:

zadržavanje pisama, telegrama i dr. pošiljki koje su upućene okrivljenom ili koje
on odašilje. Istražni sudija, sam ili na predlog javnog tužica može narediti da
poštanske i druge saobraćajne organizacije zadrže i njemu predaju pisma i druge
pošiljke koje su upućene okrivljenom ili koje on šalje, ako se prema okolnostima
slučaja može osnovano očekivati da će moći da posluže kao dokazi u postupku.
Pošiljke otvara istražni sudija u prisustvu dva svedoka i o tome sastavlja zapisnik.
Uzapćenje pisama, telegrama i dr. pošiljki o kojima je reč u čl. 85. neobuhvata
prisluškivanje telefonskih razgovora o čemu ZKP ima posebne odredbe (čl. 232. i
233.).
Oduzimanje predmeta naredjuje sud (čl. 82. st. 2.) ili OUP na osnovu ovlašćenja
iz čl. 225. i 238. ili kad izvršava nalog suda (čl. 82. st. 4.). O oduzetim
predmetima se izdaje potvrda i sastavlja zapisnik u kome se ti predmeti opisuju i
naznačuje gde su pronadjeni. Utvrdjivanje istovetnosti predmeta obezbedjuje se
po potrebi i na drugi način (npr. etiketiranjem). O rukovanju i čuvanju sudski
poslovnici predvidjaju posebne odredbe. Ako se radi o oduzimanju spisa oni se
moraju poisati, a ako to nije moguće staviće se u omot i zapečatiti. Vlasnik spisa
može na omot staviti i svoj pečat. Lice od kojih su spisi oduzeti mora se pozvati
da prisustvuje otvaranjuu omota, ali njegovo odsustvo ne sprečava otvaranje i
pregledanje spisa (čl. 84.).

26. POSTUPANJE SA SUMNJIVIM STVARIMA

127
Kad se kod okrivljenog prilikom pretresanja ili inače nadje tudja stvar, a ne zna se
čija je oduzeće se, opisati i opis objaviti na oglasnoj tabli skupštine opštine na
čijem području okrivljeni živi i na čijem je području učinjeno KD (čl. 87.). U tom
oglasu vlasnik se poziva da se javi u roku od 1 godine od objavljivanja oglasa i u
upozorava da će se po isteku toga roka stvar prodati. Ako se radi o stvarima veće
vrednosti, objavljivanje se može izvršiti i u dnevnoj štampi. Kad je u pitanju stvar
podložna kvaru ili je njeno čuvanje skupo ona će se odmah prodati, a novac
predati na čuvanje u sudski depozit.
Ako se u roku od 1 godine niko nejavi za stvari, odnosno, novac doneće se rešenje
da stvar postaje državna svojina, odnosno, da se novac unese u pravosudni budžet.
Vlasnik koji se naknadno javi ima pravo da u parničnom postupku traži povraćaj
stvari ili novca koji je dobijen od njene prodaje, do isteka roka zastarelosti
potraživanja koji počinje da teče od dana objavljivanja oglasa (čl. 88.).
Ovakav postupak sa sumnjivim stvarima omogućuje da se obezbede prava
nepoznatog vlasnika i da se istovremeno rasvetli konkretno KD ili otkriju nova
KD okrivljenog odnosno njegovih saučesnika

27. UVIDJAJ

Uvidjaj je neposredno čulno opažanje pravno relevantnih činjenica od strane

organa koji vodi krivični postupak. Opažanje može biti bilo koje vrste, ne samo
čulom vida. Uvidjaj vrši (istražni sudija, veće, predsednik veća ili član veća), a
izuzetno OUP, na osnovu posebnog zakonskog ovlašćenja (čl. 238.st.3). Radnja
se vrši u krivičnom postupku (u istrazi ili na glavnom pretresu) a izuzetno i pre
započetog krivičnog postupka (čl.240.st.1). Cilj uvidjaja je da se prikupe
materijalni dokazi ili indicije o činjenicama koje se odnose na KD ili odgovornost
učinioca, ili da se te činjenice razjasne, ili da se utvrde tragovi KD, ili proveri
istinitost drugih dokaza.
Predmet uvidjaja mogu biti stvari (pokretne i nepokretne) i mesta. Uvidjaj se
može vršiti i na licima, kako na okrivljenom, tako i na drugim. Bez pristanka
okrivljenog, uvidjaj se na njemu može vršiti kada je potrebno da se utvrde
činjenice važne za postupak, a pogled drugih lica bez njegovog pristanka je
moguć "ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odredjeni trag ili
posledica KD" (čl. 131.st.1.).
Pregled leša je uvidjaj na nepokretnoj stvari. Uvidjaj se vrši u sudu ili na licu
mesta (ako je stvar teško doneti u sud) ili je ona nepokretna ili zbog korelacije sa
drugim stvarima treba je osmotriti na licu mesta.
Posebno je važan uvidjaj na mestu izvršenja KD čiji predmet mogu biti stvari,
lica, kao i samo mesto. Svako je dužan da sudu dopusti pristup stvarima koje su
predmet uvidjaja, pa i kada se one nalaze u stanu pod uslovima koji su propisani
za pretresanje.
Posebna vrsta uvidjaja je rekonstrukcija dogadjaja (ili sudski eksperiment). Sastoji
se u proveravanju izvedenih dokaza ili utvrdjivanju činjenica značajnih za
razjašnjenje stvari, ponavljanjem pojedinih radnji ili situacija u uslovima približno
istim onima u kojima se dogadjaj odigrao (čl.111.st.1.). Rekonstrukcija nije

128
posebno dokazno sredstvo već metod provere dokaza putem uvidjaja i zbog toga
ima više veze sa ocenom dokaza nego sa dokaznim sredstvima.
O samom izvodjenju uvidjaja Zakonik nema posebnih pravila jer se uvidjaj vrši
neposrednim čulnim opažanjem uz primenu odredjenih tehničkih sredstava i
postupaka (merenje, fotografisanja i dr.), po zakonima prirodnih nauka i
tehničkim normama odredjene struke ili veštine. Umesto oslonca u zakoniku
sudija pri uvidjaju koristi pomoć stručnjaka koji mu po potrebi pomažu u
pronalaženju, osiguravanju i opisivanju tragova, obavljaju merenja i snimanja,
prave skice ili prikupljaju druge podatke. Zakonik reguliše samo prava učesnika
postupka da prisustvuju uvidjaju, i na registrovanje rezultata uvidjaja.
c) kada se uvidjaj vrši pre istrage ili u toku istrage imaju pravo da mu
prisustvuju tužilac, oštećeni, okrivljeni i njegov branilac (čl.251.st.2.). Na
glavnom pretresu uvidjaj vrši veće, a kada uvidjaj treba obaviti van suda,
predsednik veća ili odredjeni sudija - član veća. Ovaj uvidjaj je javan i
kontradiktoran, kao i svaka druga procesna radnja glavnog pretresa
d) O uvidjaju koji se vrši pre istrage u toku istrage ili izvan glavnog pretresa
sastavlja se poseban zapisnik, a rezultati uvidjaja izvedenog na glavnom
pretresu i primedbe stranaka unose se u zapisnik o glavnom pretresu.
Fotografije, filmovi, crteži, skice i sl. prilažu se uz zapisnik.

Dokazna snaga uvidjaja kao i svakog drugog dokaznog sredstva zavisi od

slobodne ocene suda koja se formira tokom njegovog izvodjenja i rasprave
stranaka.
U kriminalistici se pod uvidjajem podrazumeva samo ona istražna radnja (radnja
dokazivanja) koja se vrši na licu mesta. Takav uvidjaj ima sledeće zadatke: da se
pronadju, prikupe i fiksiraju svi predmeti i tragovi KD, da se prouče sve okolnosti
KD, da se pronadje učinilac ili bar odredi krug osumnjičenih lica. Poštovanje
načela operativnosti i brzine je važno zbog poništavanja i smanjivanja vremenske
prednosti koju ima učinilac kao i zbog opasnosti da na licu mesta usled različitih
faktora nastupe promene. Sigurno i uspešno obavljanje uvidjaja u velikoj meri
zavisi od dobro izvršenih prethodnih priprema koje obuhvataju:
 organizovani sistem informisanja o potrebi izlaska na lice mesta,
 postojanje permanentnog dežurstva,
 obezbedjenje potrebne tehničke opreme,
 postojanje uslova za angažovanje stručnjaka odgovarajućih profila,
 obezbedjenje lica mesta.

Tok uvidjaja ima dve osnovne faze:

1. statičku,
2. dimaničku.

U statičkoj fazi rukovodilac uvidjaja se prvo orjentiše u cilju upoznavanja sa

izgledom lica mesta. Nakon toga vrši se pažljiv, metodičan i sistematski pregled
lica mesta, koji obuhvata širi i uži prostor mesta dogadjaja. Kada se vrši pregled
otovreno prostora to se čini po sistemu "koncentričnih krugova" kretanjem od
sredine ka periferiji ili obrnuto. Pregled zatvorenih prostorija započinje sa ulazom,

129
a zatim se pregledaju vrata, prozori, zidovi i predmeti pokućstva. U okviru
statičke faze uvidjaja vrši se snimanje mesta dogadjaja, vode se beleške o
zatečenom stanju i sastavlja gruba skica.
Dinamička faza uvidjaja je znatno aktivniji odnos uvidjajne ekipe prema licu
mesta, a podrazumeva radnje u cilju fiksiranja, obezbedjenja i pakovanja
pronadjenih tragova i predmeta, obavlja po potrebi situaciono veštačenje i sve
druge potrebne aktivnosti. U toku samog uvidjaja i neposredno posle, uzimaju se
podaci i obaveštenja od lica koja su se zatekla u okolini.
O izvrešenom uvidjaju sastavlja se zapisnik u kome se pored uobičajenih
elemenata (ko, gde, kada) moraju naći podaci o stanju zatečenom na licu mesta,
preduzetim radnjama i utvrdjenim činjenicama. Sastavni deo zapisnika čine skice,
fotografije i video snimci.
Obrazac je predvidjen ZKP. Zapisnik ima :
 uvodni deo (podaci o dogadjaju povodom koga se vrši uvidjaj, naziv
organa koji vrši uvidjaj, pravni osnov, obaveštenje sudije o dogadjaju, ko
obezbedjuje lice mesta, vreme vršenja, mesto i ko je prisutan),
 opisni deo (opis lica mesta, objekte, predmeti, stanje, medjusobni položaj,
na koji su način tragovi fiksirani, fotografije i skiciranje),
 završni deo (ko je vršio uvidjaj).

28. PODNESCI I ZAPISNICI U KRIVIČNOM POSTUPKU

Podnesak je pismeni predlog, izjava ili saopštenje podneto nadležnom organu radi
pokretanja i sprovodjenja krivičnog postupka (optužnica, optužni predlog,
privatna tužba, zahtev za sprovodjenje istrage). Neki podnesci (tužba) su strogo
formalni jer sadrže zakonom predvidjene elemente. Podnesak treba da je
razumljiv i da sadrži neophodne elemetne. Ako je nerazumljiv i nejasan poziva se
njegov podnosilac da ga ispravi i dopuni u utvrdjenom roku (3-5 dana), ako lice
ne postupi po naredbi suda, odbaciće podnesak. Podnesak se dostavlja sudu u
dovoljnom broju primeraka (za sud i protivnu stranu).
Zapisnik u krivičnom postupku je pismeni dokument u koji se unose podaci o
procesnim radnjama preduzetim od strane suda ili OUP. Zapisnik u krivičnom
postupku je nemi svedok svih procesnih radnji. Dobro sastavljen zapisnik iz
prethodnog postupka olakšava i ubrzava njegov dalji tok, a naročito vodjenje
glavnog pretresa.Zapisnik je važna osnova za donošenje presude, a ponekad može
imati sudbonosni značaj za rešenje krivične stvari. U zapisnik se unosi naziv
državnog organa pred kojim se vrši radnja, mesto gde se vrši radnja, dan i čas kad
je radnja započeta i završena, imena i prezimena prisutnih lica i u kom svojstuvu
prisustvuju, kao i naznaka krivične stvari u vezi koje se preduzima radnja.
Zapisnik treba da sadrži bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje. U njega
se u vidu pripovedanja, unosi samo bitna sadržina datih iskaza. Pitanja se unose u
zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Ako je potrebno u zapisnik
će se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. Ukoliko su
prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to će se naznačiti u

130
zapisniku, a oduzete svari će se priključiti zapisniku ili će se navesti gde se nalaze
na čuvanju. Prilikom preduzimanja radnji kao što su uvidjaj, rekonstrukcija
dogadjaja, pretresanje stana ili lica, prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik će
se uneti i podaci koji su važni s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrdjivanje
istovetnosti pojedinih predmeta (opis, mere i veličina predmeta ili tragova, oznake
na predmetima i dr.). U slučaju da su pri vršenju navedenih radnji napravljene
skice, crteži, planovi, fotografije, filmski i video snimci i sl. to će biti navedeno u
zapisniku, a sačinjeni materijali će biti priključeni zapisniku. Po odredjenim
uslovima koje predvidja ZKP može doći do izdavjanja pojedinih zapisnika. To će
se dogoditi kada istražni sudija utvrdi da se na odredjenim iskazima okrivljenog,
svedoka ili veštaka ne može zasnivati sudska odluka, zbog postojanja odredjenih
procesnih smtnji. On će odmah po saznanju za takve zapisnike, a najkasnije do
završetka istrage na osnovu službene dužnosti ili na predlog stranaka, doneti
rešenje o njihovom izdvajanju.
Zapisnik po pravilu sastavlja zapisničar, a izuzetno lice koje preduzima procesnu
radnju. Satavlja se tako što lice koje preduzima radnju glasno diktira zapsiničaru
šta će uneti u zapisnik. U zapisniku se nesme ništa brisati, dodavaati i menjati,
precrtana mesta moraju ostati čista. Stranke imaju pravo da pročitaju zapisnik.

29. POSTUPAK ZA IZDAVANJE POTERNICA I OBJAVE

Poternica je potražni akt koji OUP raspisuje na osnovu naredbe suda ili uprave
kazneno-popravne ustanove u cilju traganja za okrivljenim protiv koga se vodi
krivični postupak za KD za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a
predvidjena je kazna zatvora od 3 godine ili teža kazna, ili za osudjenim licem
koje je pobeglo sa izdržavanja kazne.
Poternica se može raspisati samo nakon donošenja rešenja o sprovodjenju istrage.
Poternica može biti lokalna-za teritoriju jedne ili više opština, ali ne i teritoriju
cele Republike, centralna-raspisuje se na teritoriji države Srbije i tekst poternice
se objavljuje u Glasniku koji izdaje OUP. Medjunarodne poternice raspisuje MUP
na osnovu zahteva OUP.
Objava je potražni akt čije izdavanje spada u nadležnost OUP, koji se izdaje kada
je neophodno prikupiti podatke ili pronaći predmete koji su u vezi sa KD, zatim u
slučajevima kada je potrebno pronaći nestala lica do čijeg je nestanka, prema
realnoj predpostavci, došlo izvršenjem KD i kada se pronadje leš čiji identitet nije
utvrdjen. Objava koja se odnosi na predmet mora da sadrži njegov potpuni i
precizan opis, kao i podatke o rodu, vrsti, podvrsti, marki i fabričkom broju, kao i
drugim individualnim oznakama i karakteristikama koji mogu da posluže za
identifikaciju predmeta.
Kada se radi o nestaloj osobi u objavi treba navesti detaljne podatke o mestu,
vremenu i okolnostima nestanka, što detaljniji lični opis nestalog lica, njene odeće
i obuće, koju je imao na sebi u trenutku nestanka.
U objavi o pronadjenom lešu čiji identitet nije utvrdjen treba veoma precizno
navesti gde je, i kada leš pronadjen, detaljni opis leša i po mogućstvu priložiti
fotografiju.

131
 30. BRISANJE OSUDE

1. ZKP govori o brisanju osude, a novi KZ o rehabilitaciji (čl. 97-100 KZ). Značaj
brisanja osude (rehabilitacije) je u tome što posle toga prestaju pravne posledice
osude i što se podaci o brisanoj osudi mogu davati samo sudu, javnom tužiocu i
OUP u vezi sa krivičnim postupkom lica čija je osuda brisana. Do brisanja osude
(rehabilitacije) dolazi ili po sili zakona (zakonska rehabilitacija) ili po osnovu
sudske odluke (sudska rehabilitacija), odnosno po službenoj dužnosti ili po molbi
osudjenog.
a) Zakonska rehabilitacija nastaje kad po KZ brisanje osude nastupa protekom
odredjenog vremena i uz uslov da osudjeni (kome je izrečena presuda kojom
se oglašava krivim, a oslobadja od kazne, ili sudska opomena, ili uslovna
osuda, ili novčana kazna, kazna rada u javnom interesu, oduzimanje vozačke
dozvole ili kazna zatvora do 3 godine), a koji pre toga nije bio osudjivan, u
tom vremenu neučini novo KD, rešenje o rehabilitaciji, odn. brisanju takve
osude donosi po službenoj dužnosti OUP koji je nadležan za vodjenje kaznene
evidencije. Pre donošenja rešenja o brisanju osude OUP je dužan da utvrdi da
li je osudjeni učinio novo KD pre proteka roka odredjenog za brisanje osude.
Ako OUP ne donese rešenje o brisanju osude, osudjeni može tražiti da se
utvrdi da je brisanje osude nastupilo pozakonu. Ukoliko OUP u roku od 30
dana od prijema zahteva ne postupi po ovom zahtevu osudjenog,
osudjeni može tražiti da rešenje o brisanju osude donese sud koji je izrekao
prvostepenu presudu.
b) Sudska rehabilitacija nastupa po molbi osudjenog kad sud može odrediti da
se brišu osude na kaznu zatvora od 3-5 godina, ako je proteklo 10 godina od
izdržane, zastarele ili oproštene kazne, a okrivljeni u tom vremenu nije izvršio
novo KD. Osude preko 5 godina zatvora ne mogu se brisati nipo molbi
osudjenog. Postupak se pokreće na molbu osudjenog pred sudom koji je sudio
u prvom stepenu. Odredjeni sudija će ispitati da li je proteklo potrebno vreme,
a zatim sprovesti potrebne izvidjaje radi utvrdjivanja činjenica i pribavljanja
dokaza važnih za odluku. O ponašanju osudjenog sud može tražiti izveštaj od
OUP i od uprave ustanove u kojoj je izdržavao kaznu. Posle sprovedenih
izvidjaja saslušava se javni tužilac i spisi sa obrazloženim mišljenjem
odredjenog sudije dostavljaju veću istog suda radi donošenja odluke. Veće
donosi rešenje o brisanju osude ili odbija molbu osudjenog.
2. Molba za prestanak mera bezbednosti (zabrane obavljanja poziva, delatnosti ili
dužnosti i zabrane upravljanja motornim vozilom) ili za prestanak pravne
posledice osude koja se odnosi na zabranu sticanjaodredjenog prava, podnosi se
sudu koji je sudio u prvom stepenu. Posle proveravanja da li je proteklo potrebno
vreme, preduzimanja potrebnih izvidjaja, prikupljanja podataka o vladanju
osudjenog i saslušanja javnog tužioca, odredjeni sudija dostavlja spise sa
obrazloženim predlogom sudu nadležnom za odlučivanje o molbi za prestanak
mere bezbednosti odn. pravne posledice osude. Koji je to sud, odredjeno je
zakonom o sudovima tako da ne mora biti sud koji je sudio u prvom stepenu. U

132
slučaju odbijanja molbe, nova se ne može podneti pre nego što proteknu dve
godine od dana pravosnažnog rešenja o odbijanju predhodne molbe.

IV. KRIMINALISTIČKA OPERATIVA

1. METODI I SREDSTVA U KRIMINALISTIČKOJ OPERATIVI

Sistem neprocesnih kriminalističkih metoda i sredstava ( kriminalistička kontrola,

kriminalistička obrada) koje policija primenjuje u cilju otkrivanja KD,
prikupljanja podataka o učiniocu, mestu gde se nalazi I njegovim vezama, kao i u
cilju utvrdjivanja I obezbedjivanja predmeta koji su potencijalni nosioci dokaznih
informacija.
Oslobodjena procesnih formi i ograničenja, ova delatnost prethodi krivičnom
postupku i priprema uslove za njegovo pokretanje. Medjutim, iako nisu zatvorene
u čvrste okvire pravnih normi, radnje kojima se ostvaruje ova delatnost moraju
biti naučno zasnovane, imaju se izvoditi lege artis, a uz to moraju odgovarati
opštim principima pravnog sistema. Započinjanje operativne delatnosti nije
vezano za postojanje posebnog zahteva državnog tužioca ili bilo kakvog
formalnog uslova, već se pokreće po sopstvenoj inicijativi OUP ili po nekoj
drugoj inicijativi. Povod za njeno preduzimanje jesu osnovi sumnje da je izvršeno
KD koje se goni po službenoj dužnosti. U cilju planskog i sistematskog
saznavanja za osnove sumnje, resor javne bezbednosti mora da izgradjuje i
primenjuje najadekvatnije metode i sredstva kao i da raspolaže celokupnim
registrom izvora informacija. Pribavljanje blagovremenih saznanja o pripremanju
i izvršenju KD jedan je od najvažnijih organizaciono-tehničkih zadataka policije.
Efikasnost u njegovom izvršenju se ocenjuje, izmedju ostalog i brojem
samoinicijativno otkrivenih KD. Operativna delatnost OUP ne može i ne sme
počivati na stihijskom, spontanom i neorganizovanom uočavanju indicija, niti sme
da prestane momentom pokretanja krivičnog postupka. Ona mora imati trajniji
karakter i po potrebi, može se odvijati paralelno sa kasnijim fazama postupka.
Operativna delatnost ispoljava dve osnovne karakteristike: Prva se odnosi na
njenu diskreciju, jer ona mora da bude uvek sprovodjena prema načelu čuvanja
službene tajne, druga se odnosi na ograničenost subjekata koji sprovode
operativne kriminalističke radnje a to su OUP, odn. policija.

133