Sie sind auf Seite 1von 75

INSTITUTE OF HISTORY

Monographs

Volume 58

TATJANA KATIĆ

DETAILED REGISTER OF THE PRIZREN SANCAK FROM 1571

Editor-in-chief

Tibor Živković Director of the Institute of History

Belgrade

2010

ISTORIJSKI INSTITUT

Посебна издања

kwiga 58

ТАТЈАНА КАТИЋ

ОПШИРНИ ПОПИС ПРИЗРЕНСКОГ САНЏАКА ИЗ 1571. ГОДИНЕ

urednik

Tibor @ivkovi} Direktor Istorijskog instituta

Beograd

2010

САДРЖАЈ

Предговор

7

Извори и литература

17

Списак илустрација

21

Закон за санџак Призрен и околину

23

Попис Призренског санџака

27

Нахија Призрен

29

Нахија Хоча

161

Нахија Жежна

251

Нахија Трговиште

269

Нахија Бихор

423

Вакуфи Призрена

551

Табеле насеља по нахијама

557

Имена хришћана Призренског санџака

583

Речник термина

593

Индекс истакнутих личности

617

Индекс места

619

Conclusion

641

ПРЕДГОВОР

Од четрдесетих година XX века, када се почело с објављивањем катастарских пописних дефтера Османског царства, па до данас, научној и широј јавности представљен је знатан број ових драгоцених извора. 1 За територије, већински или мањински насељене српским становништвом, урађено је више критичких издања катастарских дефтера, незаобилазних у свим потоњим османистичким, али и медиевистичким истраживањима. 2

1 Од пионирских радова треба издвојити: Fekete L., Az esztergomi szandzsak 1570, evi adoösszeirasa, Budapest 1943; Djikia C. C., Defter-i mufassal-i vilayet-i Gürcistan, Tbilsi 1947; Inalcik H., Hicri 835 tarihli suret-i defter-i sancak-i Arvanid, Ankara 1954. Међу најобимнијим издањима пописа за европски део Царства су: Káldy-Nagy G., A Gyulai szandzsák 1567. és 1579. évi összeírása, Békéscsaba 1982; Исти, A Budai szandzsák 1546-1590. évi összeírásai, Budapest 1985; Стојановски А., Опширен пописен дефтер за Солунскиот санџак од 1568/69 година, 1-2, Турски документи за историјата на македонскиот народ, Скопје 2002; Kolodziejckyk D., The Ottoman Survey Register of Podolia (ca. 1681). Defter-i Mufassal-i Eyalet,i Kamanice, Cambridge 2003, и други о којима ће бити података у наредним напоменама.

2 Šabanović H., Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1964; Hadžibegić H., Handžić A., Kovačević E., Oblast Brankovića. Opširni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1972; Бојанић Д., Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа видинског санџака из друге половине XV века, посебан отисак из Miscellanea 2, Београд 1973; Иста, Видин и Видинският санджак през 15-16 век, София 1975; Тричковић Р., Два турска пописа Крајине и Кључа из 1741. године, посебан отисак из Miscellanea 2, Београд 1973; Đurđev B., Hadžiosmanović L., Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega Crnojević, 2, Sarajevo 1973; Соколоски М., Стојановски А., Опширни пописни дефтери од XV век, Турски документи за историјата на македонски народ (скраћ. ТДИМ), том I-IV, Скопје 1971-1976; Исти, Опширни пописни дефтери од XVI век за кустендилскиот санџак од 1570. година, ТДИМ, том V, 1-4, Скопје 1980-1985; Исти, Опширен пописен дефтер за скопскиот санџак од 1568-69. година, ТДИМ, том VI, 1-2, Скопје 1984, 1988; Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë 1974; McGowan B. W., Sirem Sancağı Mufassal Tahrir Defteri, Ankara 1983; Aličić A., Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo 1985; Handžić A., Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka iz 1519. i 1533. godine, Sarajevo 1986; Stojaković M., Braničevski tefter. Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine, Beograd 1987; Đorđević J., Dračevica i Riđani sredinom XVI vijeka, Beograd 1997;

Њихов број, међутим, још ни издалека није задовољавајући. Чињеница да не постоје критичка издања ни једног катастарског пописа централне и дела западне Србије, односно Смедеревског санџака, изузев неколико мањих извода 3 говори томе у прилог. Иста је ситуација и са пописима Призренског, 4 Крушевачког 5 и неких других санџака. Катастарски пописни дефтер Призренског санџака из 1571. године 6 један је од три сачувана опширна (mufassal), поименична пописа. Од преостала два, један је сачињен у време султана Сулејмана Законодавца, средином XVI века, а други 1591. године

Handžić A., Buzov S., Kupusović A., Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604. godine, 1-3, Sarajevo 2000; Hafizović F., Popis sandžaka Požega 1579. godine, Osijek 2001; Spaho F., Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine, Sarajevo 2007; Aličić A., Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar 2008.

3 Шабановић Х., Турски извори за историју Београда, Београд 1964; Аличић A., Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, 1-3, Чачак 1984; Васић М., Зиројевић О., Стојановски А., „Попис Нишког кадилука из 1498“, Споменик CXXXI (1992), 97-148; Зиројевић. О, „Попис манастира Смедеревског санџака из 1516“, Саопштења XXVI (1994), 157-160. Недостатак критичког издања барем једног дефтера Смедеревског санџака осећа се и поред студије Миљковић-Бојанић Е., Смедеревски санџак 1476-1560. Земља–насеља- становништво, Београд 2004.

4 Резиме збирног пописа Призренског санџака из 1530. године, кога је сачинио сам писар, објавила је Zirojević O., „Vučitrnski i Prizrenski sandžak u svetlosti turskog popisa 1530/31. godine“, Gjurmime Albanologjike 2, (1968), 103-120; иста је наведени резиме, скупа са резимеом пописа, с краја прве пол. XVI века, објавила у „Вучитрнски и Призренски санџак у време владавине Сулејмана Величанственог“, Историјски часопис XIX (1972), 263-275. Фрагменте опширног пописа из 1591. године издао је Pulaha S., Popullsia shquiptare e Kosovës gjatë shek. XV – XVI, Tiranë 1984 (критички осврт на његов рад дао је Пешикан М., „Стара имена из Доњег Подримља“, Ономатолошки прилози VII (1986), 1-119). Фрагменти сумарног пописа из 1530. године и опширног, насталог средином XVI века, објављени су код Катић Т., „Трговиште у османским пописима Призренског санџака из 1530, c.1550 i 1571. године“, Мешовита грађа XXVII (2006), 163-174. Објављивани су и поједини делови детаљног пописа из 1571. године, али о томе ће више бити речи у тексту који следи.

5 Зиројевић О., Ерен И., „Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице у време прве владавине Мехмеда II (1444-1446)“, Врањски гласник IV (1968), 377-416; Зиројевић О., „Крушевачки санџак у светлости турског пописа 1530/31. године“, Лесковачки зборник, VIII, 1968, 221-228; Иста, „Лесковац и његова нахија од 1455. до 1683. године“, Лесковачки зборник XXIII, 1983, 211-268; Vasić M., „Sumarni defter sandžaka Aladža Hisar (Kruševac)“, POF XXVIII-XXIX (Sarajevo 1980), 331-356.

за владе Мурата III. 7 Поред ових постоји и неколико сажетих (icmâl), 8 као и пописа џизје, који такође садрже податке о насељима и становништву. 9 Дефтер из 1571. године није непознат научној јавности. Закон за санџак Призрен и околину, убележен на првим страницама овог пописа, објављен је у два наврата. Прво у издању Хасана Калешија 10 , а потом и у издању Османских закона. 11 Турско издање урађено је само са једном грешком, док их се код Калешија поткрало неколико крупнијих и ситнијих. 12 Интересовање за катастарски дефтер Призренског санџака из 1571, нагло је порасло 80-их година XX века, када је Момчило Стојаковић, рано преминули сарадник Историјског института, током студијског боравка у Истанбулу, снимио првих 185, од укупно 433 пагиниране стране дефтера. Фотокопирани материјал обухватио је села нахија Призрен и Хоча и прва три села нахије Жежна. Податке о насељима у околини Призрена и Хоче саопштио је касније, у веома обимној и темељито урађеној студији, Митар Пешикан, Стара имена из Доњег Подримља. 13 Уз помоћ података из повеља и на основу данашње микротопонимије, успешно је дешифровао и убицирао већину места, уз незнатан број грешака. 14

6 Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri, no. 495 (TD 495), Istanbul, Başbakanlık Devlet Arşivleri, Osmanlı Arşivi. У даљем тексту ће сви катастарски пописни дефтери из Османског архива Председништва Владе у Истанбулу, бити навођени под скраћеницом TD.

7 Опширни попис, завршен око 1550. године, чува се такође у Истанбулу, у претходно наведеном архиву, под сигнатуром TD 368, док се попис из 1591. чува у Анкари, T. C. Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü, Kuyûd-ı Kadîme Arşivi no 55 (KКА 55).

8 За године: 1530. (TD 92 и TD 167. Овај последњи објављен је у виду факсимила, с именским регистрима. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530), II, Ankara 2004.), 1568/69. (TD 738), 1579. (TD 1029) и 1599/1600. годину (TD 664).

9 Опш. вид. предговор 167 Numaralı Muhâsebe-i vilâyet-i Rûm-ili defteri (937/1530), 13.

10 Kaleši H., „Jedna prizrenska i dve vučitrnske kanunname“, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije II (1957), 289-300.

11 Akgünduz А., Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukukî Tahlilleri, VII, Istanbul 1994,

707-708.

12 О томе више у оквиру мог превода Призренске кануннаме.

13 Ономатолошки прилози VII (1986), 1-119.

14 М. Пешикан је, уз то, исправио и бројна погрешна читања и убикацију С. Пуљахе, Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë 1974; Popullsia shquiptare e Kosovës gjatë shek. XV – XVI, Tiranë 1984, који се такође бавио истраживањем овог подручја.

Годину дана после Пешикановог, из штампе је изашао рад Гордане Томовић, у коме су убицирана села нахије Жежна. 15 Ауторка је, трагајући за забелом Чрмањ манастира Сопоћани, који се налазио негде на Рогозни, прихватила сугестију М. Пешикана, да подробније испита деветнаест села нахије Жежна, која је обухватала управо тај простор. Уз помоћ Момчила Стојаковића, који јој је прочитао турске називе из дефтера, и Душанке Бојанић, која је допунила постојеће податке, успешно је идентификовала већину нахијских села. Снимљени материјал призренског дефтера прегледала је и Олга Зиројевић и извукла податке о црквама и манастирима, које је потом, током архивског истраживања у Истанбулу, допунила и подацима из преосталих нахија, Трговишта и Бихора, као и са онима садржаним у ранијем опширном попису, састављеном око 1550. године. 16 Том приликом снимила је странице дефтера из 1571, на којима се налази списак села Трговишке и Бихорске нахије. У наредним годинама Зиројевић је објавила попис самог града Призрена (стр. 37-46) и листу села поменуте две нахије (стр. 200-202 и 320-322). 17 Већина насеља Трговишта и Бихора опстала је од турског времена до данас и антропогеографски је обрађена у радовима Милисава Лутовца. 18 Ослањајући се на поменутог аутора, као и на истраживања Петра Ж. Петровића 19 , Зиројевић је обавила, углавном, успешну убикацију. Тамо где јој то није пошло за руком, унела сам одговарајуће исправке или допуне, што је истакнуто напоменама. 20

15 Г. Томовић, „Сопотски забел Чрмањ“ , Историјски часопис XXXIV (1987), 37- 59. И поред тога што нахија Жежна није комплетно снимљена, убикација је била могућа на основу списка села, који је сам писар сачинио испред пописа сваке нахије.

16 „Цркве и манастири у Призренском санџаку“, Косовско-метохијски зборник 1 (1990), 133-141.

17 „Призрен у дефтеру из 1571. године“, Историјски часопис XXXVIII (1991), 243-263; „Кроз Бихорску нахију 1571. године“, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића XIV (1992), 173-190; „Насеља нахије Трговиште 1571. године“, Новопазарски зборник 18, (1994), 31-53.

18 „Ибарски Колашин“, Насеља и порекло становништва, књ.34 (1954), 57-188; „Рожаје и Штавица“, Насеља и порекло становништва, књ.37 (1960), 319-419; „Бихор и Корита, антропогеографска испитивања“, Насеља и порекло становништва књ. 40, Београд 1967.

19 Рашка, антропогеографска проучавања, I, Београд 1984.

20 С обзиром да је огроман број села на територији Призренског санџака познат, што из повеља, што из радова етнолога, нисам наводила изворе за убикацију

* * *

Подаци о настанку дефтера налазе се у самом рукопису, у његовом уводном делу, као и међу одлукама царског Дивана. Пописивање територије Призренског санџака наредио је још султан Сулејман I (1520-1566). 21 То се догодило, највероватније, одмах после пада Ђуле, 30. августа 1566, када је, због освајања нових територија у јужној Угарској и успостављања Ђула санџака, требало изнова пописати цео Темишварски беглербеглук, односно извршити нову административну поделу Баната. 22 Како је султан Сулејман одмах потом умро, 23 посао је обављен у време његовог сина Селима II (1566-1574). Истовремено са санџацима Темишварског беглербеглука на простору Баната, пописани су и неки други санџаци у његовом саставу, који су се налазили знатно јужније – Вучитрнски 24 и Крушевачки, 25 као и неки санџаци Румелијског беглербеглука:

Призренски, Дукађински и Скадарски. На основу царске заповести упућене Дукађинском санџакбегу Касиму у јесен 1568, сазнајемо да је он, у својству дефтер-емина, био задужен да спроведе попис ова три румелијска санџака. 26 Пошто је обавестио Порту да је пописивање наведених територија завршено, наређено му је да најпре издвоји све кориснике царских хасова и да обави расподелу хасова санџакбеговима. Потом да, у складу с евиденцијом провинцијских коњичких снага коју води румелијски беглербег, изврши расподелу прихода заслужним заимима и тимарницима, пазећи притом да што мање буде заједничких, ортачких тимара како раја не би била изложена евентуалном насиљу. 27

насеља, изузев у случајевима када је утврђивање положаја насеља резултат истраживачког рада наведених аутора: М. Пешикана, Г. Томовић и О. Зиројевић.

21 Вид. уводни део овог пописа. 22 Катић С., „Кнежевачко Потисје под турском влашћу“ у: Историја Новог Кнежевца и околине, Нови Кнежевац 2003, 138.

23 Султан Сулејман I Величанствени (Законодавац) умро је током опсаде Сигета, 6. септембра 1566., недељу дана после освајања Ђуле.

24 7. Mühimme Defteri, III, 184, h. 2342.

25 7. Mühimme Defteri, I, 59, h. 114. За попис Крушевачког санџака био је задужен Мевлана Лутфи, кадија Модаве, у Банату. (7. Mühimme Defteri, III, 143, h. 2260).

26 7. Mühimme Defteri, III, 175, h.2322.

27 Исто. Очигледно је да су становници села, чије су приходе делила два или више тимарника, у пракси често били жртве злоупотреба истих, који су, сваки понаособ, тражили за себе пун износ пореза.

Расподела поседа трајала је дуго, јер је требало упоредити податке из старог пописа са новим, затим доделити приходе у складу с препорукама румелијског беглербега и издати берате свим тимарницима, као и лицима с посебним статусом (кнезовима, примићурима, соколарима, ешкинџијама и другим). Најзад, када је после скоро две године цео посао завршен, писар, извесни Али б. Мустафа, написао је коначну, редиговану и допуњену верзију дефтера, која је предата султану Селиму II у првој недељи 1571. године. 28 Разлога за пописивање наведених санџака јужно од Дунава има више. У борбама у Угарској и Ердељу учествовале су спахије тимарници из читаве Румелије. Многи од њих страдали су у борбама па су њихови тимари остали упражњени; неки се нису одазвали позиву свог алајбега, одн. санџакбега те су стога изгубили право на посед, а неки су се нарочити истакли и заслужили повећање прихода. Поред тога, могуће да је дошло и до знатнијег смањења броја становника, услед сеобе, епидемија и др., а тиме и нивоа привредне производње односно износа прикупљаних пореза. Сеоба српског становништва у Банат почела је од оснивања Темишварског ејалета 1552. године, да би после освајања Ђуле попримила масовне размере. Разлог су биле знатне пореске олакшице (плаћање џизје и спенџе по кући, а не по глави пореског обвезника) и напуштена плодна земља коју су колонисти запоседали. 29

* * *

Структура дефтера Призренског санџака из 1571. године по странама изгледа овако: 4-10 увод и кануннама, 13 - списак нахија, 14-109 нахија Призрен, 118-178 нахија Хоча, 183-194 нахија Жежна, 200-310 нахија Трговиште, 320-409 нахија Бихор и 414- 418 призренски вакуфи. Остале стране су празне.

28 Вид. уводни текст пописа.

29 Београдски кадија је 1567. године известио да су сеобом највише захваћени санџаци Смедерево, Крушевац, Зворник и Видин, због чега су, средином новембра исте године, уведене даноноћне страже на дунавским скелама и дуж обале које су спречавале прелазак у Банат. Катић С., „Кнежевачко Потисје под турском влашћу“ у: Историја Новог Кнежевца и околине, Нови Кнежевац 2003, 150.

Пописом је обухваћено укупно 541 село са свим пореским обвезницима и њиховим натуралним и новчаним давањима. Сви порези, па и натурални, израчунати на основу трогодишњег просека, изражени су у новцу, односно у акчама (аспрама), мада то изреком није наведено пошто се подразумева. Укупан збир прихода није увек тачно утврђен, а најчешће се ради о заокруживању своте или случајним омашкама насталим приликом обрачунавања или преписивања података. 30 Још једна непрецизност је приметна код регистровања неожењених пунолетних мушкараца. Писар није доследно означавао неожењене (словом м, одн . , тур. mücerred) пошто је на крају сваког села дао њихов укупан збир. С обзиром на то да није сматрао да је важно да и у поименичном списку истакне ту чињеницу, ни у овом издању није указивано на места где има одступања у укупном броју неожењених и броју ознака њиховог статуса испод појединачних имена; са становишта плаћања личног пореза – спенџе, није било разлике; и ожењени и неожењени давали су по 25 акчи. Сва лица у овом дефтеру пописана су тако што је уз лично име додат још један идентификациони податак, најчешће очево име, а ређе ознаке попут доселац, преселац. 31 Занимања су истакнута само код соколара, муслимана Призрена и попова, али и ту има изузетака. Удовице су уписане само именом, наравно уз назнаку да су удовице. Очево име је просто додато личном имену, без уметања одреднице „син“, и то у номинативу У мањем броју случајева уписано је у присвојном генитиву (Николин, Јовин, Ђурин, Радоњин), као присвојни придев са суфиксом –ов, ев (Данетов, Ђорђев, Милатов), или са наставком –ић (Милошевић, Ненадић, Николић, Обрадовић), који је у ово време ознака очинства а не родовско име или презиме. 32 Код муслимана, између личног и очевог имена стоји одредница „син“, одн. „бин“, која је у преводу дата у скраћеном облику „б.“

30 Сви збирови у попису су проверени и тачне вредности унете у напомене. 31 Ознака сиромах, која се појављује на неколико места, није у функцији показатеља имовинског стања јер већина таквих лица има у поседу баштине, већ надимка и стога сам је писала великим словом. За стварно сиромашне писар је користио арапску реч fakru’l-hal.

32 М. Пешикан, Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба, Београд 1984, 56.

Да би што верније пренела изворни текст, задржала сам номинатив патронима (Петар Вукадин, Коста Никола), намерно избегавајући мењање по падежима, које би створило недоумицу око стварног облика имена. 33 Да би избегла мењање по падежима такође сам и израз der yed, „у руци“, ознаку припадања, власништва, преводила као „држи је“, нпр. баштина Лукач држи је Димитар Дојчин, а не баштина Лукача у руци Димитра Дојчина или Лукачева баштина у руци Димитра Дојчиновог. Приликом ишчитавања личних имена срела сам се с уобичајеним проблемима за ову врсту османске грађе. Арапска ортографија, посебно уколико је без дијакритичких тачака, што је најчешћи случај, ствара дилеме око облика имена. Неразликовање слова доводи до тога да се исти запис може читати на више начина: б, и, ј, н, п, т (Петко-Нико-Ненко-Бенко, Даба-Дане-Даја, Станко-Стајко, Ранко-Рајко), о и у (Воја-Вуја), финалног ч, тј. –ич, -ица (Радич-Радица, Јович-Јовица), р, з, ж (Бора-Божа) итд. У свим наведеним случајевима опредељивала сам се према вероватноћи, односно према потврдама имена у ћирилским и латиничним споменицима и према резултатима досадашњих ономастичких истраживања. Сходно томе одлучила сам се за варијанте Радич и Јовица, а не Радица и Јович; чешће сам користила старије облике Рајко и Стајко, него Ранко и Станко; због врло фреквентвеног имена Дабижив, била сам склонија облику Даба, као његовој изведеници, него Дане (Дана), јер се име Данило не среће у овом попису. Кад је реч о имену Петко-Нико-Ненко-Бенко, примат има словенско, народно, име Петко. Међутим, како је име Нико, скраћени облик од Никола, врло често у Црној Гори 34 , у нахији Бихор сам на више места употребила име Нико. Такође сам се увек опредељивала за варијанту Нико када је уз њега друго име албанско (Нико Ђин, Дода Нико). Код насеља с влашким становништвом често сам користила и варијанту Ненко, као старо влашко име, засведочено средњовековним повељама, односно Бенко, заступљено у југозападним областима Призренског санџака које гравитирају ка Скадру. 35 У сваком случају, нисам желела да се определим само за

33 Нпр. у преводу баштина Радивоја, није јасно да ли се власник зове Радивој или Радивоје, што је у ономастичким истраживањима битно.

34 Đurđev B., Hadžiosmanović L., Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega Crnojević, 2, Sarajevo 1973.

35 Ljubić Š., „Skadarski zemljišnik od 1416“, Starine JAZU, XIV (1882), 30-57.

једну варијанту имена, макар уз ограду да су могућа и другачија читања, него сам користила и друге облике, како би представила разноврсност именослова, која је у овим крајевима била присутна. У највећем броју случајева, ипак, није било дилеме. Османски писар био је добар познавалац локалних језика и врло прецизно је правио разлику између сличних хомонима. На пример, име Власко пише са садом ( ), а Влашко са шином (ش); име Радан са елифом (ا) а Раден без; на исти начин прави разлику између Вукаљ и Вукља; такође Вукља пише са кафом (ق), а млађи облик овог имена Вукеља са кефом ( ). Некада комбинацијом слова н и ј, одн. л и ј, исписује наше њ и љ (Domanik стога треба читати Домањек а не Доманић), али најчешће користи само једно слово за неколико наших гласова - н, њ; ل - л, љ; - к, ћ, ђ; - х, џ, ч, ц. Наведена слова читала сам у складу с нашим изговором; Радосаљ а не Радосал 36 , Пружња а не Пружна, Црноча а не Чрноча. Исто сам поступила и у услучају типизираних записа попут Оливир, Димитри, Петри, Павел, Јако, Мате, Симон. У овом дефтеру то су Оливер, Димитар, Петар, Павле, Јаков, Матеј, Симеун. За ретка имена консултовала сам радове Т. Маретића 37 и М. Грковић. 38 Многа стара, превасходно влашка имена, имају своју потврду у средњевековним изворима и билa су предмет ономасти- чких анализа па их зато нисам посебно објашњавала. У напо- менама сам дала објашњења само за она најређа имена, односно она која нисам моглa да нађем код наведених, већ других аутора или која су резултат мог домишљања. Албанска имена транскрибовала сам уз помоћ издања најста- ријег пописа Албаније 39 , затим пописа Скадарског санџака из 1485. године 40 , као и интернет сајтова посвећених албанском именослову. Неопходна објашњења везана за одређену врсту пореза, земљишних поседа, статуса појединаца и слично, дала сам на крају књиге у оквиру Речника термина.

36 О приимку –саљ вид. М. Пешикан, Д. Бојанић, „Попис Заорјенског племена Риђана с краја XV века“, Зборник за оријенталне студије 1, Београд 1992, 65.

37 „О народним именима и презименима у Хрвата и Срба“, Рад ЈАЗУ, LXXXI - LXXXII (1886).

38 Имена у Дечанским хрисовуљама, Нови Сад 1983; Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку, Београд 1986.

39 Inalcik H., Hicri 835 tarihli suret-i defter-i sancak-i Arvanid, Ankara 1954.

40 Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë, 1974.

На крају желим да се захвалим свима који су ми својом подршком и саветима помогли у раду. Нарочиту захвалност дугујем господину Сакипу Бајхану из Истанбула, искреном пријатељу, на кога сам увек могла да се ослоним током архивских истраживања у Турској. Он ми је помогао да комплетирам стра- нице дефтера, поставши због мене araştırmacı. Teşekkürler !

Татјана Катић

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

167. Muhâsebe Defteri 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530), II, T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü Osmanlı Arşivi Daire Başkanlığı Yayın Nu: 69, Defter-i Hâkâni Dizisi: IX, Ankara 2004. 7. Mühimme Defteri 7 Numaralı Mühimme Defteri (975-976 / 1567-1569), I- IV, Ankara 1999. Bojanić, Zakoni Bojanić D., Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd 1974. Букумирић, „Ономастика” Букумирић М. „Из ономастике јужне Метохије”, Ономатолошки прилози V, 413-603. Грковић, Речник имена Грковић М., Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку, Београд 1986. Задужбине Косова Задужбине Косова, споменици и знамења српског народа, Призрен- Београд 1987. Зарковић, Метохија Зарковић Б., Хотачка метохија, Приштина-Лепосавић - Косовска Митровица, 2002. Зиројевић, „Кроз Бихорску нахију” Зиројевић О., „Кроз Бихорску нахију 1571. године”, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића, XIV (1992), 173-190. Зиројевић, „Нахија Трговиште” Зиројевић О, „Насеља нахије Трговиште 1571. године”, Новопазарски зборник 18, (1994), 31-53. Зиројевић, „Призрен 1571.године” Зиројевић О., „Призрен у дефтеру из 1571. године”, Историјски часопис XXXVIII (1991), 243-263. Зиројевић, „Цркве и манастири” Зиројевић О., „Цркве и манастири у Призренском санџаку“, Косовско- метохијски зборник 1, Београд 1990, 137. Ивановић, „Властелинство манастира Арханђела” Ивановић Р., „Властелинство манастира св. Арханђела код Призрена”, Историјски часопис, VIII (1959), 209-253, 345-360.

Kaleši, „Kanunname” Kaleši H., „Jedna prizrenska i dve vučitrnske kanunname”, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, II (1957), 289-300. Kaleši, Redžep, „Prizrenac Kukli-beg” Kaleši H., Redžep I., „Prizrenac Kukli-beg i njegove zadužbine”, Prilozi za orijentalnu filologiju, VIII-IX (1960), 143-168. Лутовац, „Ибарски Колашин” Лутовац М., „Ибарски Колашин”, Насеља и становништво, 34 (1954), 57-188. Лутовац, „Рожаје и Штавица” Лутовац М., „Рожаје и Штавица”, Насеља и становништво, 37 (1960), 323-420. Лутовац, Бихор и Корита Лутовац М., Бихор и Корита, антропогеографска испитивања, Београд 1967. Maretić, „O narodnim imenima” Маретић Т, „О народним именима и презименима у Хрвата и Срба”, Рад ЈАЗУ, LXXXI - LXXXII (1886). Медојевић, Бјелопољски крај Ј. Медојевић, Становништво и насеља Бјелопољског краја, Бијело Поље 2005. Насеља и становништво Области Бранковића Група аутора (уредник М. Мацура), Насеља и становништво Области Бранковића 1455. године, Београд 2001. Oblast Brankovića Hadžibegić H., Handžić A., Kovačević E., Oblast Brankovića, opširni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1972. Osmanlı Kanunnâmeleri Akgünduz А., Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukukî Tahlilleri, VII, Istanbul 1994, 707-708. Пешикан, „Имена Доњег Подримља” Пешикан М., „Стара имена из Доњег Подримља”, Ономатолошки прилози, VII (1986), 1-119. Pulaha, Defteri Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë 1974. Светоарханђеловска хрисовуља С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Београд 2003.

TD 5m

Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri (TD), nu. 5m, Başbakanlık Devlet Arşivleri, Osmanlı Arşivi, Istanbul (Сумарни попис Призренског санџака из 1477/78. године – необјављен)

TD 368

Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri (TD), nu. 368, Başbakanlık Devlet Arşivleri, Osmanlı Arşivi, Istanbul (Опширни попис Призренског санџака око 1550. године – необјављен)

Томовић, „Чрмањ“ Томовић Г., „Сопотски забел Чрмањ”, Историјски часопис XXXIV (1987), 37-59. Hadžibegić, „Podaci o stočnom fondu” Hadžibegić H., „Zvanični podaci o stočnom fondu na području Novog Pazara, Trgovišta i Bihora iz 1585. godine”, Istorijski Zapisi, god. XXII, knj. XXVI, vol. 4 (1969), 586-616. Šabanović, Krajište Šabanović H., Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1964. Шкриванић, „Властелинство св. Стефана у Бањској” Шкриванић Г., „Властелинство Св. Стефана у Бањској”, Историјски часопис VI (1956), 177-199.

СПИСАК ИЛУСТРАЦИЈА

Карте:

1) Насеља нахије Призрен

32, 33

2) Насеља нахије Хоча

163

3) Насеља нахије Жежна

252

4) Хас и нахија Жежна, с рудницима на Рогозни и у Подбуковику

268

5) Насеља нахије Трговиште

272, 273

6) Насеља нахије Бихор

426, 427

7) Верско-етничка структура Призренског санџака (по нахијама)

608-615

Фотографије:

1) Селим II (1566-1574)

22

2) Призренска тврђава

158, 159

3) TD 495, 124-125

164

4) Остаци старог Трговишта

274

5) Mанастир Сопоћани, црква Св. Тројице

421

6) Спахије у ратној опреми

422

7) TD 495, 324-325

428

8) Мехмед-пашин хамам у Призрену

550

Сва похвала припада Алаху, који је створио часну оловку пре него

што је створио висока небеса, и написао имена својих створења у свеску

Књига судбине 1 , и диктирао и записао, без мањкавости, укупни иметак

својих робова сходно дужине њихових живота, и украсио Своју чврсту

власт потписом. Реци: „Алаху мој, који сву власт имаш. Ти власт ономе

коме хоћеш дајеш“ 2 , па је Њему сва похвала на многобројним благодатима

и Њему је сва похвала и на овом и на оном свету. 3 И нека је спас ономе који

је у свему као у име Бога, Свемилосног и Самилосног, тј. Мухамед Одабрани,

нека је њему Алахов спас и мир, и његовој родбини, друговима и миљеницима

који су на небу, да упуте на прави пут као звезде водиље. 4 И надаље, са владарских двери, од падишаха, Алахове сенке и царског прага, шаха над шаховима, Уточишта среће, покојног и од греха опроштеног султана Сулејмана – њему милост и опроштај, нека му се чува красота до Судњег дана, стигла је објављена и обелодањена заповест коју

треба послушати, да се детаљно попише санџак Призрен. У складу с дивним ферманом кога слуша цео свет попис реченог санџака обављен је у време

султана два мора и владара два копна, Уточишта света и

који влада земљама уздуж и попреко, и који управља спровођењем закона сунета 5 и фарза 6 , султана сина султана, султана Селим-хана сина Сулејман- хана сина Селима-хана - нека му вечни Бог учини владавину трајном, обасјану сунцем и месецом и бескрајном мудрошћу сазвежђа Малог Медведа. Према ономе што је захтевала садржина његовог красног и срећног фермана, дужност емина обавио је најубогијима слични санџакбег Касим, а дужност писара слуга најпонизнији Али б. Мустафа. Послато и предато Високој Порти и Дивану, захваљујући Божијим благословима и милосрђу, у првој декади месеца Шабана године 978. (29. XII 1570 – 7. I 1571).

оштећено, онога

Завршено уз Божију помоћ.

1 Дословно Помно Чувана плоча, Kur’an, поглавље Al-Burûĝ 85, ајет 22.

2 Kur’an, поглавље Ali ‘Imrân 3, ајет 26.

3 Kur’an, поглавље Al-Qaşaş 28, ајет 70

4 За превод уводног пасуса у кануннаму, на арапском језику, захваљујем се господину Заки Шалтафу, директору предузећа за преводилачке, макролингви- стичке и семиотичке услуге Логополис из Београда.

5 Усмена традиција, предање о свему ономе што је пророк Мухамед говорио, чинио или одобрио да се чини.

6 Обавезе које налаже исламска вера свим својим верницима.

Kanunnama prizrenskog sanxaka

25

Закон за санџак Призрен и околину

[8]

[1] Од ожењеног и неожењеног неверничког рајетина узима се по

25 акчи спенџе.

[2] Од пшенице, јечма и других житарица које се мере мерицом узимају се ушур и седмина или осмина саларије.

[3] Товар наведеног санџака износи шест истанбулских мерица. 7

[4] Товар пшенице, наута, сочива, грахорице и боба рачуна се по

40 акчи, а товар јечма, зоби и крупника по 21 акчу, како је и уписано у

старом дефтеру. У самом Призрену и његовој нахији, као и у осталим

нахијама реченог санџака, већи товар у важећој употреби износи десет истанбулских мерица а мањи осам истанбулских мерица. Овако се ради још од давних дана.

[5] Пошто је то тако, одлучено је да се товар пшенице, наута, сочива, ораха и боба рачуна по 50 акчи, товар јечма по 24 акче, товар грахорице и проса 8 по 40 акчи, ражи 36 акчи а зоби и крупника 9 по 20 акчи.

[6] Утврђено је да чабар шире износи 32 акче. 10

[9]

[7] За винограде у самом Призрену, за које се од вајкада даје [ресум] на дунум, опет је уписано да се, према старом обичају, дају по четири акче за сваки дунум.

7 Други део овог члана закона, као и први део следећег, је код Калешија испу- штен, па гласи: „товар поменутог санџака према истанбулској кили (мерици) одређен је по 40 акчи, а товар јечма, овса, каплуџа (крупника) по 21 акчу“. „Kanunname”, 290.

8 Код Калешија, пиринач, Исто, 291.

9 Код Калешија, кукољ (отровна коровска биљка). Исто.

10 У турском издању погрешно стоји 36 акчи. Osmanlı Kanunnâmeleri, 708.

26

Kanunnama prizrenskog sanxaka

[8] За нахијске винограде који су изван града и за винограде у нахији Хоча, од давнина се даје [ресум] на дунум пошто су плодоносни; уписано је по шест акчи за дунум. 11

[9] Стари је закон да се за ширу држи монопол од два месеца и десет дана. Ако спахија жели може да држи два месеца одједном, а ако жели месец дана у једној сезони а месец дана у другој.

[10] Свака рајинска кућа која има виноград даје господару земље по пет акчи ресума на корито. Стари је закон и да сваки ожењен даје по пет акчи траварине, по две акче ресума на повртњак и по две акче ресума на дрва.

[11] У старом дефтеру уписана је на свако село извесна сума на име пољачине. Према реченом начину исто је поново утврђено за нахије Призрен и Хоча, али је за нахије Трговиште, Жежна 12 и Бихор, приликом новог пописа, одлучено да се од сваке куће ожењеног, на име пољачине, узима по две акче ресума за чување шума, како је то од давнина чињено. Зато је уписано да они, према старом начину, како су од вајкада давали, и даље дају по две акче ресума за чување шума.

[10]

[12] Од млинова који мељу брашно током целе године узима се 30 акчи, од оних који раде пола године 15 акчи и од ваљавица 15 акчи.

[13] Од свиња које лутају изван села (yabanda) узима се ресум од једне акче на сваке две свиње, а од сваке свиње коју раја тови и закоље ради јела и продаје узима се по једна акча.

11 У Калешијевом издању испуштен износ од шест акчи за дунум. „Kanunname”, 292.

12 Код Калешија, Серсерне (!). Исто, 293.

[14]

Списак села нахије Призрен

1. Хасови падишаха, владара света у самом Призрену

2. село Коруша 15000

3. село Плањани 8000

4. село Горњи Вранић 9500

5. село Дворан 8500

6. село Чревоглажда 7000

7. село Свети Петар 5000

8. село Скоробижде 2500

9. село Бусина 2500

10. село Грековце 2700

11. село Стратиновце 3500

12. село Ђиновце 2300

13. село Селце 11000

14. сами Призрен 41000

15. село Љубижда 23910

16. село Мала Љубижда 500

17. село Мушутиште 24000

18. село Пећани 13800

19. село Мали Пећани 200

20. село Доња Сопина 7000

21. село Вележа 1700

22. село Велики Речани 7088

23. село Суха Река 3354

24. село Мала Суха Река

25. село Љубиње 6050

26. село Влашња 5000

27. село Доњи Оштрозуб 2000

28. село Поповљане 4500

29. село Горњи Гунцат 4500

30. село Доњи Гунцат 1600

31. село Трње 1500

32. село Лишани 2700

33. село Заплужан 5000

34. село Средња Улишница 1500

35. село Краштани 2000

36. село Заградечка Хоча 16000

37. село Горња Саврова 4500

38. село Доња Саврова 1000

39. село Малчитова 1800

40. село Мухољани 1200

41. село Гељанце 2600

42. село Јешкова 3494

43. село Љутоглав 2500

44. село Букош 6500

45. село Локвица 7000

46. село Стрецка 9000

47. село Мучникова 9150

48. село Љешта 350

49. село Лесковац 7200

50. село Јаховац 1800

51. село Братјанова 1245

52. село Чајдрак 719

53. село Драјчина 2000

54. село Јавор 1000

55. село Мала Драјчина 1000

56. село Доња Улишница 1000

57. село Неброгоште 6600

58. мезра Ђурко поред наведеног села, 400

59. село Градичевица 2800

60. мезра Корабник 200

61. село Љубојна 6000

62. село Горич 1000

63. село Мали Речани 5200

64. село Попас 1200

30

Nahija Prizren

[15]

65. село Прозрак дербенд 2500

66. село Горња Сопина 6100

67. мезра Гражданик 250

68. село Нашиц 500

69. село Доња Радиловица 6000

70. село Војинц 3000

71. село Смаћ 2500

72. село Јажинце 3300

73. село Маришева 2699

74. село Доња Србица 5000

75. село Манастирица 2700

76. село Врбичани 2000

77. село Љубојевце 1600

78. село Будакова 1700

79. село Захум 1000

80. село Стојча, друго име Лутовица, 3500

81. село Горњи Оштрозуб 2500

82. село Шпинадија 3500

83. село Мађирце 1500

84. село Себечани, друго име Грнчар, 1500

85. село Пониква 500

86. село Горња Србица 3000

87. село Липочева 2300

88. село Новасел 1000

89. село Нешаница 200

90. село Сеник 1999

91. село Пагаруша 1500

92. село Трпеза 3000

93. село Врчевица 1600

94. село Крушчица 1400

95. село Живјане 3000

96. село Нистра 2580

97. село Новак 1200

98. село Цапарце 1300

99. село Црнча 700

100. село Јабланица 3500

101. село Остружна 1000

102. село Љубижна 2500

103. мезра Горња Радиловица 700

104. село Горња Улишница 1000

105. село Требатница 2500

106. мезра Поуска 500

107. мезра Покравник 1300

108. село Дојнице 1000

109. село Лика 2500

110. село Тупце 1500

111. мезра Руденце 250

112. село Лопужник 3000

113. мезра Крчма 1000

114. село Домањек 2000

115. мезра Потерка 500

116. село Влашки Дреновац са мезром Кореница 2500

117. село Орлад 6000

118. село Рибар 7700

119. мезра села Рибар, земљиште

које држе у близини Халаша, 300

120. село Медведце 670

121. село Вршевце 1000

122. село Црепоље 2000

123. село Лалетић 1000

124. мезра Винора 500

34

Nahija Prizren

[24]

Нови детаљни попис санџака Призрен

1.

Хасови падишаха, Уточишта света

Сами Призрен

Приход од ресума на вагу за мерење свиле у самом Призрену Приход од јавног складишта 1 меда и масла у самом Призрену Приход од воскаре 2 призренског кадилука Приход од непотраживане заоставштине, одлутале стоке, одбеглих робова, робе без власника и несталих ствари

150000

5000

1500

4000

2. Село Коруша 3 , припада Призрену

Укупно 160500

Марко Пејо; Цветко Никола; Дабижив Богавац; Лукач Богавац; Вељан Дабижив; Димитар Никола; Павле Михаило; Бојо Димјо; Раја Црепан; Симеун Раја; Бучин Марко; Јован Стојан; Бошко Новак; Јован Ђурин; Јова Марко; Воја Марко; Марко Војин; Комлен Војин; Рајко Војин; Петар Димитар; Павле Димитар; баштина Боја Марко држи је Петар Димитар; Никола Јован; Станко Никола; Филип Дабижив; Аврам Дабижив; Ђура Никола; Димитар поп; Лукач Димитар; Никола Којчин; Тома Никола; Лукач Никола; Марко Ненко; баштина Влах држе је житељи овог села.

Кућа 27

Неожењених

без броја

1 Тур. kapan; јавно складиште робе за трговину навелико, где се роба сабирала а потом постепено продавала трговцима на мало и занатлијама. У дворишту или испред складишта стајала је јавна вага за мерење, капан, по коме се и само складиште звало капан-хан или само капан. D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd, 1974, 148.

2 „Кућу за израду воска“ направили су још Которани, вероватно почетком XIV века. Новаковић Ст., Законски споменици српских држава средњега века, Београд 1912, 640.

3 Кориша, 6 km североисточно од Призрена.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

35

[25]

Махала Прештица 4

Ђура Никола; Јова Михаило; Груба Михаило; Никола Ђурин; Јован Никола; Раја Никола; Јован Костадин; Никола Јован; Јован Марко; Богдан Радич; Васиљ Којчин; Димитар Васиљ; Стојан Васиљ; Вучић Костадин; Манојло Вучић; Никола Костадин; Станисав Никола; Лукач Дапчин; Димитар Дојчин; Михаило Димитар; Симеун Димитар; Марко Војин; Стамат Стојко; Воја Стојко; Матеј Ђуричин; Илија Димитар;

Ђурко Илија; Ђуро калуђер; Нестор Ђура; Михаило Петар; Вуја Петар; Тодор Димитар; Јаков Степа; Дамјан Јаков; Стојко Филип; Петар Ђурин; Путник Кривић; баштина Лукач држи је Димитар Дојчин; баштина Марко држи је Вучић Костадин; удовица Јела.

Кућа 32

Неожењених 7

Махала Белогунци 5

Удовица 1

Пејо Јован; Воја Јован; Димитар Јован; Цветко Јован; Јова Никола;

Димитар Јован; Богдан Ђурин; Михаило Богдан; Јова Ђурин; Ђура Јова; Димитар Ђура; други Димитар Ђурин; поп Вучић; Раја поп; Стојко Војин; Петар Војин; Степа Раја; Марко Раја; Пејчин Ђурин; Младен Пејчин; Јова Младен; Нико Пејчин; Аврам Пејчин; Петар Јовин; Вујица Петар; Којча Петар; Никола Јован; Манојло Никола; Мило Ђурин; Петко Брајко; Радоје доселац; Михаило Петко; Јаков Пејо; Доброје Јаков; Пејчин Божидар; Степа Пејчин; Воја Ковач; Димитар Дабижив из села Селце 6 ; Тоша Дабижив; Филип Ђурин; баштина Димитар држи је Пејчин Божидар; баштина Радован држао је Пејчин а сада Димитар поп; баштина Марко држао је Димитар а сада Вучић Костадин; баштина Јова Ковач држи је Воја Ковач; баштина Протић држи је Цветко; баштина Влатковић у рукама житеља махале Пакостинци. 7

Кућа 35

Неожењених 11

4 Могуће да име везе са планином Брешта, источно од Корише. Код Пешикана, „Имена Доњег Подримља“, Прешница, неидентификовано.

5 Од влашког имена Белгун. Неубицирано.

6 Вид. 13. село Призренске нахије. 7 Средњовековно Пакостино, заселак Корише, као и Бусино (вид. 9. село Призренске нахије). Данас не постоји; вероватно се временом спојило с Коришом. Ивановић, „Властелинство манастира Арханђела“, 350.

36

Nahija Prizren

Баштине муслимана

Баштина Пртошевић у рукама џиндије Диване Хасана, чифт; баштина Поповић држи је џиндија Абди, чифт; баштина обрисано [држи је] џиндија, чифт; баштина Павле држи је Ибрахим обрисано, чифт; баштина у рукама халифе Ахмеда, чифт; [26] баштина Туган држао је јаничар а сада без имена, чифт; баштина Радисав држи је Мустафа б. Искендер, чифт; баштина Угрин држи је

Рамазан б. Ејнебеги, чифт; баштина Иван држи је Оруч б. Абдулах, чифт.

Муслиманских баштина 9 Неожењених 25

Приход

Кућа и баштина 94 Удовица 1

спенџа ресум на чифт

198

рајински ресум са удовицом

2981

пшеница товара 60

3000

јечам товара 15

360

раж товара 18

668

зоб товара 5

100

просо товара 8

260

грахорица товара 2

80

шира чаброва 150

4800

ресум на корито

420

траварина

470

ресум на повртњак

188

ресум на дрва

188

свињарина

100

ушур од лана

80

ушур од купуса

80

ушур од кошница

100

ушур од воћа

80

ресум на свилене чауре

38

надокнада за сено

100

млин, жрвања 11

ресум

330

8 Зиројевић, „Цркве и манастири“, 134, претпоставља да је посвећена Богородици. У Кориши су постојале две цркве Свете Богородице, од којих је црква Покрова Пресвете Богородице срушена до темеља 1999. године, од стране непознатих лица албанске националности.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

37

црква Благовештење 8 припада поменутом [селу] манастир Свети Марко 9 у рукама монаха овог манастира 2 винограда у селу Љубижда 10 ; 2 винограда у селу Кориша на месту Мердин; 4 њиве у близини овог

40

манастира

годишњи приход

100

У старом дефтеру је уписано 50 акчи, али пошто је

 

додато увећање, уписано је 100 акчи. нијабет, младарина, пољачина и друго

 

240

Укупно

15000 11

3. Село Плањани 12 , припада Призрену

Али б. Мехмед син Ахмеда, чифт; Ахмед б. Али неожењен; Стојан Богдан; Продан Богдан; Марко Стојан; Никола Радисав; баштина Радомир држи је Продан Богдан са кадијиним хуџетом; Димитар Рајко; Јова Димитар; Петко Димитар; Никола Јован; Милош Никола; Стојко Петко; Димитар Никола; Михаило Димитар; Јован Петко; Димитар Јован; Боја Јован; Лазар Степан; Степан Лазар; Михаил Драја; Тодор Петко; Петко Михаило; Димитар Тодор; Бојо Ђуро; Рајо Јовица; Никола Јован; Димитар Раја; Васиљ Никола; Томаш Дабижив; Дабо Томаш; Димитар Томаш; Станисав Димитар; Никола Станисав; Јаков Бенко; баштина Божидар Степан држи је удовица Мара; Јован Милош; Михаило Јован; Петко Јован; Никола Богдан; Стојко Никола; Лука Божидар; Димитар Лука; Јова Лука; Стојко Јован; Дојчин Јован; Јаков Стојко; Никола Богдан; Јован Никола; Бојо Никола; Рајо Бојо; Димитар Божидар; Бојо Степан; Јован Бојо; Стојан Јован; [27] Петар Даба; Стојко Петко; Михаило Петко; Владисав Бојан; Ђуро Владисав; Стојан Ђуро; Дојчин Владисав; Станко Божидар; Димитар Божидар; Станисав Божидар; Стојко Јован; Јова Стојко; Богдан Стојан; Брајко Бојо; Павле Брајко; Вујо Божидар; Богосав Божидар; баштина Јован Димитар; баштина Богосав у рукама становника села; баштина Богдан држе је становници села; баштина Ђура држе је становници села;

9 Манастир св. Марка Коришког на стени изнад Коришке реке, недалеко од села, из XV века, сравњен са земљом 1999. године, када и црква Богородице, од стране истих починиоца

10 Уписана под ред. бр. 15.

11 Тачно 1501 акча.

12 Плањане, југоисточно од Призрена, у Средачкој жупи

38

Nahija Prizren

баштина Драговић у рукама становника села; баштина Ђура држи је Миле; црква Богородица 13 ; удовица Тодорa; удовица Оља.

Чифт 1

Кућа и баштина 58

Неожењених 19

Удовица 2

Црква 1

Приход

спенџа ресум на чифт и неожењене рајински ресум пшеница товара 31 јечам товара 15 раж товара 8 крупник и зоб товара 40 грахорица товара 2 шира чаброва 40 ресум на корито траварина ресум на повртњак ресум на дрва свињарина и Божић ушур од ораха товара 1 ушур од лана ушур од купуса ушур од кошница ушур од боба и белог лука млин, 2 жрвња млин, оштећен, 1 хаса земин надокнада за сено нијабет, младарина, тапија на земин и пољачина

 

28

1962

1550

360

288

800

80

1280

100

295

118

118

41

50

80

100

160

40

60

180

150

120

 

Укупно

8000 14

13 Сматра се да је подигнута у другој половини XVI века, али с обзиром да је уписана у овом, као и у попису насталом око 1550. године, време изградње треба померити даље у прошлост. Зиројевић, „Цркве и манастири“, 134. Данас у Плањанима постоји само црква Вазнесења Господњег.

14 Тачан збир је 7960 акчи.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

39

Муселеми овог села Пејо Богдан; Марко Радисав 15 ; Никола Младен Радисав; Јаков Петар; Ђуро Димитар Наведени муселеми су браћа и братанци Ибрахим-аге, бившег капу-аге 16 . Они су изјавили да у рукама имају царске заповести, на основу којих су ослобођени плаћања харача, спенџе, овчарине и свих изванредних намета и обичајних терета, што је и уписано у стари дефтер. Сада су речене зимије, с обзиром да су муселемски синови и синови њихових синова, изнова замолиле часну заповест да буду ослобођени горенаведеног као и пре. Стога су и у нови дефтер уписани да су муселеми, на стари начин [са старим повластицама – прим. аут.].

[28]

4. Село Горњи Вранић 17 , припада Призрену

Матеј Ђурко; Степан Матеј; Раја Матеј; Стојко Јаков; Тома Стојко; Пејо Ђурко; Живко Пејо; Димитар Ђурко; Костадин Димитар; Петар Димитар; Цветко Стојан; Јова Стојан; Петар Јован; Степан Рајин; Никола Степан; Јоца Степан; Стојко Пејо; Младен Стојко; Дабижив Никола; Никола Дабижив; Лазар Цветко; Цветко Лазар; Јова Лазар, Никола Степа; Вучић Никола; Ђура Цветко; Раја Ђура, Димитар Ненада; Боја Димитар; Дабижив Рајин; Јован Дабижив; Степан Дабижив; Петар Дабижив; Јован Вучић; Ђура Јован; Јован Дане; Михаило Јован; Никола Михаило; Петар Јован; Пејо Марко; Никола Марко; Ђура Пејо; Јаков Никола; Којча Јован; Боја Којчин; Станко Вучић; Никола Станко; Никола Петар; Младен Никола; Вучић Никола; Станко Петко; Степан Рајин; Цветко Пејо; Матеј Пејо; Петар Дабижив; Стане Петар; Миха Војин; Јаков Миха; Boja Јован; Станко Boja; Божидар Бранко; Стане Божидар; Јован Стојко; Јован Петко; Степа Јован; поп Јован; Петар Јова; Дамјан Јовин; Степан Вукац; Димитар Степан; Вукац Степан; Миленко Петко; Станко Миленко; Стојан Дабижив Васиљ; Никола Богдан; Димитар Никола; баштина Владисав држе је становници села; баштина Караџа држе је Сулејман и Худаверди, синови Мусе Караџе и Дабижив, син Рељина; баштина Ружа држао је Дабижив а сада Петар Дабижив;

баштина Боја

асаљ

(?) држао је поп Јован а сада Јован Дане. Неожењених 16

Кућа 64

15 Држи једну хаса ливаду у селу Горачева, у Хочанској нахији (вид. под ред. бр. 50).

16 Дворјанин високог ранга, врховни бели евнух двора. Бели евнуси чували су унутрашња, трећа врата султановог сараја и бринули се о чистоћи дворских одаја.

17 Средњовековно село Вранић, данас Вранићи, југоисточно од Суве Реке, код изворишта Вранићке реке.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

51

млин, 7 жрвања баџ на вино хаса земин надокнада за сено нијабет, младарина, пољачина и друго

 

210

300

100

100

650

 

Укупно

11000

[37]

Хасови призренског санџакбега

14. Сами Призрен

Махала Стара џамија 35

Хаџи Хасан трговац; Хаџи Хасан бакалин; Хаџи Хусејин сукнар; Хусејин чизмеџија; Музафер свилар; Хасан свилар; Ахмед имам; Мехмед б. Муса масер; Хасан б. Хусејин кројач; Али бакалин; Хасан касапин; Ризван Хасан дрндар 36 ; Хаџи Дервиш трговац; Хасан Абдулах бакалин; Мехмед б. Хасан; Синан Абдулах сиромашан; Мехмед б. Махмуд имам; Мустафа поткивач; Али телал; Ферхат берберин; Мустафа кројач; Меми сукнар; Осман кројач; Махмуд б. Касим сиромашан; Мустафа б. Хаџи сиромашан; Хасан баждар 37 ; Кејван трговац; Ахмед б. Мехмед трговац; Јусуф берберин; Ахмед б. Махмуд баждар; Мехмед б. Мустафа кројач; Мустафа Сефер; Хаџи Месих трговац; Ајас поткивач; Џафер самарџија; Мехмед чизмеџија; Мехмед б. Сефер ученик медресе; Хаџи Ибрахим мујезин; Мустафа папучија; Мустафа бакалин; Хасан хлебар; Илијас масер; Али поткивач; Мустафа сукнар; Мустафа самарџија; Осман б. Мурат сиромашан; Махмуд б.

35 Стара џамија, некадашња катедрална црква Призрена посвећена Успењу Богородице, познатија као црква Богородице Љевишке. У турско доба звали су је.и Џума џамија; под овим именом помиње се у вакуф-нами Кукли-бега из 1537/8. године. Kaleši H., Redžep I., „Prizrenac Kukli-beg i njegove zadužbine“, Prilozi za orijentalnu filologiju, VIII-IX (1960), 159-160. У опширном попису Призренског санџака, састављеном око 1550. године, заведена је као Џамија султана Мехмеда-хана. (TD 368, 43). Погрешна је претпоставка да је до конверзије цркве у џамију дошло тек у XVIII веку. Задужбине Косова, 71.

36 Пуцар, занатлија који се бави пуцањем, одн. дрндањем памука и вуне и прављењем јоргана и дебелих антерија. 37 Службеник који наплаћује баждарину, баџ, врсту унутрашње царине.

52

Nahija Prizren

Мехмед; Али грнчар; Мустафа поткивач; Илијас самарџија; Насух масер; Дауд Али кројач; Мустафа чобанин сиромашан; Јусуф берберин; Али Исмаил сиромашан; Мустафа рабаџија; Илијас рабаџија; Мустафа Абдулах сиромашан; Кејван Абдулах рабаџија; Хусејин рабаџија; Хасан кројач; Махмуд кројач; Хусејин самарџија; Ибрахим хамамџија 38 ; Бехрам дрводеља. Кућа 65

Махала Љевиша 39 , припада махали Стара џамија

Рамазан касапин; Мехмед телал; Татарин Хизир касапин; Хасан самарџија; Хаџи Али суфија 40 сиромашан; Будак Хоџа сиромашан; Хасан б. Шуџа кројач; Мустафа б. Али произвођач ланеног уља 41 ; Дервиш Аџем 42 просјак; Хасан лукар 43 ; Мурат мујезин месџида Љевиша 44 ; Ахмед б. Мурат кројач; Хусејин капар 45 ; Али Хусејин сиромашан; Махмуд б. Сулејман; Реџеп казаз; Хаџи Тајиб свећар; Мустафа свилар; Иса кројач; Пири берберин; Хаџи Синан трговац; [38] Хаџи Касим поткивач; Ибрахим берберин; Махмуд берберин; Мустафа самарџија; Махмуд сарач; Али халваџија; Мустафа кувар; Мурат бравар; Ахмед мујезин месџида Терџуман 46 ; Билал травар; Арапин поткивач; Коџа мујезин сиромашан; Меми б. Касим трговац; Хасан б. Абдулах мутевелија; Осман Турак капар; Хусејин Абдулах. Кућа 37

Махала Ајас-бег

Хасан имам; Хусејин имам; Јолџи Абдулах сиромашан; Меми Абдулах кројач; Хасан б. Искендер кројач; Мустафа б. Али свилар; Мехмед сарач;

38 Управник хамама, јавног купатила.

39 Добила је име по цркви Богородице Љевишке, односно Старој џамији, из чије махале се, ширењем града, и издвојила као посебна урбана целина.

40 Исламски мистик.

41 Тур. bezirger.

42 Персијанац, или било који не-Персијанац рођен у Ирану.

43 Мајстор који израђује лукове.

44 Погрешна је претпоставка Зиројевић, „Цркве и манастири“, 246, да је ово некадашња црква Богородице Љевишке. 45 Тур. takkeci, од тога наш турцизам таћаџија, занатлија који израђује лаке подкапе које се носе испод главне капе (сарука, чалме, кавука, феса).

46 Тур. tercüman, преводилац.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

53

Иса касапин; Јусуф табак; Хусејин свилар; Хизир касапин; Махмуд б. Абдулах; Ахмед б. Абдулах берберин; Курд Абдулах сиромашан; Хасан Абдулах рабаџија; Меми Мустафа свилар; Уруџ Мустафа свилар; Хасан Хусејин рабаџија; Хусејин Илијас кројач; Јусуф Абдулах сиромашан; Курд б. Абдулах човек Мустафа-бега; Мехмед б. Хамза сиромашан; Али масер; Јусуф бравар; Бешир чизмеџија; Кара Хусејин кројач; Хизир кројач; Муса сукнар; Мустафа табак; други Мустафа табак; Али чизмеџија; Хасан табак; други Хасан пашмакчија; Кејван берберин; Хизир сарач; Али касапин; Хусејин Абдулах сиромашан; Ахмед б. Хаџи сиромашан; Мустафа касапин; Хасан пашмакчија; Хасан чизмеџија; Меми кројач. Кућа 42

Махала Хаџи Касим, припада махали Ајас-бег

Хусам халифа имам; Искендер сапунџија; Мустафа сукнар; Мурат папучија; Мустафа касапин; Пири Абдулах; Хусејин трговац; Ахмед кројач; Мустафа кројач; Али сукнар; Муса Абдулах; други Муса кројач; Ибрахим сукнар; Синан кувар; Мурат б. Хаџи Касим; Мустафа трговац; Али сукнар; Сулејман сукнар; Хасан кројач; Мустафа грнчар; Ахмед дунђер; Илијас табак; Мустафа сукнар; Хасан сукнар; Хусејин табак; Бехрам сукнар; Омер поткивач; Муса сукнар; Али сукнар; Дервиш кројач; Хасан трговац; Мустафа трговац; Јусуф сабљар; Хусејин табак;

Али сукнар; Мустафа обућар; Али рабаџија;

избрисано мастило); [39] Бехрам рабаџија; Џанфеда касапин; Ибрахим сукнар; Мустафа кувар; Омер сукнар; Јусуф Абдулах сиромашан; Ибрахим хлебар; Фируз кувар; Хусејин будаласт сиромашан; Хасан Абдулах сиромашан. Кућа 52

(5 имена нечитко,

Махала јазиџи Синан, другим именом емин Мехмед 47

Хасан б. Абдулах пашмакчија; Хасан сарач; Хусејин сарач; Али Нух свилар; Хусејин Абдулах мухтесиб; Мустафа Хасан папуџија; Мустафа касапин; Хусејин касапин; Синан Мурат; Касим табак; Хасан б. Бали сабљар; Хасан б. Али кириџија; Меми б. пашмакчија; Јусуф Али; Меми б. Абдулах сукнар; Ахмед Абдулах сиромашан; Ибрахим Абдулах

47 Емин Мехмед је, 30-тих година XVI века, био управник тада још увек активног рудника Кориша. Istanbul Başbakanlık Arşivi, Maliyeden Müdevver Defteri no 656, 314.

54

Nahija Prizren

рабаџија; Ахмед Абдулах рабаџија; Хусејин Абдулах рабаџија; Мустафа Хусрев; Ибрахим Хусрев сиромашан; Мустафа Абдулах рабаџија; Али Абдулах рабаџија; други Али Абдулах рабаџија; Хусејин сукнар; Хасан сукнар; Хасан Абдулах сиромашан; Махмуд б. Ахмед сукнар; Мустафа табак; Уруџ сабљар; Мустафа Абдулах табак; Меми рабаџија; Али рабаџија; Хусејин надничар; Хусејин Абдулах бакалин; Хасан б. Касим; Мустафа Абдулах сиромашан; Хусејин кројач; Хусејин касапин; Хусејин Абдулах сиромашан; Осман рабаџија; Ибрахим грнчар; Али Абдулах сиромашан; Али рабаџија; Ахмед Абдулах сиромашан; Искендер Абдулах кириџија; Џафер Абдулах кириџија; Мустафа Абдулах рабаџија; Хасан рабаџија; Шабан Абдулах; Али Хасан; Хусејин свилар; Лутфи рабаџија; Мустафа капар; Меми Абдулах; Сулејман Абдулах; Јусуф сапунџија; Хасан б. Абдулах свилар; Меми б. Хасан сиромашан; Хусејин свилар; Али Абдулах сиромашан; Јусуф Абдулах сиромашан; Сулејман Али кројач; Али казаз; Хасан Абдулах сиромашан; Мустафа Ферхат бакалин; Али кројач; Хасан шустер 48 ; Мехмед Абдулах сиромашан; Хусејин шустер; Мехмед кројач; Али рабаџија; Хасан берберин; Мустафа Абдулах сиромашан; Хусејин кириџија; Мустафа Абдулах надничар; Хајдар свилар; Ахмед Јусуф; Јусуф Али. Кућа 79

Махала Чаршија, другим именом Јакуб-бег

(првих пет имена уништено од влаге); Мулаибати имам месџида Хаџи Рамазана; Дауд мујезин месџида чаршије; [40] Јусуф мујезин месџида чаршије; Хајрудин Илијас; Хаџи Мехмед мухтесиб; Хусрев мухтесиб; Данијал мухтесиб; Хусејин мухтесиб; Ферхат трговац; Џафер сапунџија; Хајдар сарач; Иса касапин; Увејс халваџија; Хасан трговац; Еврен кројач; Мехмед б. Абдулах ослобођени роб; Ибрахим Абдулах ослобођени роб; Синан кројач; Али кројач; Хамза б. Хаџи; Кадри трговац; Хасан-баша трговац; Меми б. Мурат трговац; Иса свећар; Меми свилар; Сулејман кројач. Кућа 31

Махала Курила 49 изван старог дефтера

Ахмед мујезин месџида терзија; Хасан кројач; Рустем пашмакчија; Ејнебег касапин; Халил кројач; Хусејин рабаџија; Меми кувар; Хизир

48 Овако и у оригиналу, şuşter, обућар.

49 Влашко име Курил; данас је Курило крајња источна махала Призрена.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

55

Бали касапин; Мустафа свилар; Хајдар свилар; Ахмед казаз; Али Абдулах касапин; Али бравар; Перихан произвођач ланеног уља; Перване рабаџија; Хасан самарџија; Рамазан касапин; Ахмед пашмакчија; Мехмед масер; Синан трговац; Хаџи Махмуд бојаџија; Али касапин; Хусејин Хоџа сиромашан; Хусејин мутевелија; Хусејин ткач сиромашан; Џафер рабаџија; Перване рабаџија; Хусејин Абдулах сиромашан; Сефер табак; Мустафа масер; Ахмед рабаџија; Хусејин бозаџија 50 ; Осман касапин; Хусејин Коч рабаџија; Махмуд сукнар; Хасан сарач; Хусејин дунђер; Али свилар; Илијас рабаџија; Сејди казаз; Махмуд телал; Мустафа свилар; Хасан капар; Исхак Илијас сиромашан; Али свилар; Мустафа свилар; Хусејин свилар; Хајдар касапин; Рамазан халифа мујезин месџида Хасан-челебије; Хасан берберин; Хусејин кројач; Омер халифа сиромашан; Илијас хлебар; Хизир рабаџија; Хасан капар; Хусејин пашмакчија. Кућа 56

Махала Табаци, изван старог дефтера

Илијас чизмеџија; Мустафа кириџија; Мустафа кројач; Хусејин сукнар; Кара Хасан рабаџија; Хусејин кројач; Јусуф продавац овчијих глава; Хусрев табак; Ахмед табак; Ибрахим табак; Пири табак; Ахмед кириџија; Јусуф табак; Хусејин кириџија; Мустафа табак; Мехмед

бакалин; Уруџ чизмеџија; Нусрет телал

влагом); Искендер табак; [41] Ахмед кројач; Кара Мурат табак; Мустафа табак; Хасан табак; Мемидуш табак; Рамазан табак; Меми сукнар; Хусејин сукнар; Ибрахим табак; Меми б. Исмаил кројач; Меми табак; Меми кројач; Хасан Ширмерд; Мустафа табак; Хусејин табак; Арслан сукнар; Илијас табак; Муса табак; Ахмед бакалин; Али табак; Мустафа пашмакчија; Мустафа мујезин; Ахмед кројач; Хусејин кечеџија 51 ; Хајрудин сукнар; Хусрев табак; Билал сарач; Меми табак; Осман кројач; Хајдар мујезин; Уруџ кројач; Јусуф табак; Курд бакалин; Атаилах мујезин; Хусејин кројач; Меми кројач; Хусам имам; Мустафа бојаџија; Омер табак; Мустафа хатиб; Меми кечеџија; Ахмед кечеџија; Мустафа касапин; Јусуф кечеџија; Ибрахим табак. Кућа 66

(два имена оштећена

50 Онај који производи и продаје бозу, киселкасто освежавајуће пиће од кукуру- зног брашна.

51 Занатлија који од остругане длаке с говеђих кожа или од вуне, прави кечета, врсту капе.

56

Nahija Prizren

Приход од ушура муслимана у самом Призрену пшеница товара 45 јечам товара 22 раж товара 17 мешаница товара 28 ресум на дунуме муслиманских винограда, за сваки дунум по 4 акче приход од ливада муслимана ушур од кошница Млинови муслимана и вакуфски млинови у махали

Старе џамије, 9 жрвања; у махали Чаршије 4 жрвња; у махали табака 4 жрвња.

 

2250

528

612

560

500

420

180

 

Укупно 17 жрвања

ресум

510

Ливада која припада вакуфу покојног Мехмед-бега б. Хизир Куке, од плодова дрвећа које је на њој годишња надокнада за ушур Ливада Мустафе-бега б. Мехмед-бега, од плодова дрвећа које је на њој годишња надокнада за ушур

 

100

60

 

Укупно

5720

Хришћани у самом Призрену

Махала Стари пазар, припада наведеном

Михаило Јован; Димитар Михаило; Андрија Михаило неожењен; Симеун Ђорђе; Јован Симеун неожењен; Васиљ Костадин; Михаило Васиљ неожењен; Михаило Боја; Јован Михаило; Петри Јано; Никола Јано; Гаврил Нико неожењен; Никола Којин; Степан Никола неожењен;

имена уништена влагом); Степан соколар;

Ђура Тодор;

баштина Иван држи је он; [42] баштина Јанко држи је Новак; баштина Боја држи је Ђон; баштина

Калица држи је Јано Грк; баштина Димитар држи је Јован; баштина Марко држе је Пејо и Деја; удовица Вида. 52

(четири

Кућа 12

Баштина 6

Неожењен 7

Соколар 1

52 Није уврштена у укупан збир.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

57

Махала Мамзић 53 другим именом Хасан-челебија

Недељко калуђер; Михаило Недељко неожењен; поп Павле из села Рамање 54 ; Никола поп неожењен; Стојко самарџија; Петар самарџија неожењен; Јован соколар; Симеун његов син, неожењен; Никола Михаило; Јован Димитар; Раја преселац; Тома Раја неожењен; Јован Ишван; Јован Љешовић; Станисав Сиромах; Степа Ђорђе; Симеун поп; Пејо Милосав; Ђуро Калина 55 ; Исаило Ђуро неожењен; Вујо Божидар из села Плањани 56 ; Јован Вујо неожењен; Петар Костадин; Степа Јеличић; Цветко Вукашин; Димитар Цветко неожењен; Јаков Томица; Цветко Јаков; Рајко преселац; Иван Јован; Степа Јован; Тана Ликац; Димитар Пихома; Јован Лука; Миран Јован неожењен; Бојо Никола; Дамјан Милован; Јован Милован неожењен; Стојан Мамзић; Миле Стојан; Цветко Миле неожењен; Симеун поп; Димитар Симеун; Степа Димитар; Јован Костић; Петар Јован; Тодор Јован неожењен; Бежан Јован неожењен; Богдан преселац; Грујо Стојан; Дапча Давид; баштина Марко држи је Нина према старом дефтеру; удовица Јелка; удовица Стоја; удовица Стаја; удовица Вељка. Кућа 38 Неожењен 13 Удовица 4 Соколар 1

Махала Васиљ, припада поменутом

Никола Бојо из села Равна Дубрава 57 ; Којо Никола неожењен; Јован Ђура; Јован Никола; Илија Никола; Стамат Јован неожењен; Ђура Јован; Којо Ђурко; Симеун Јован; Бојо Мојша; Никита Бојо неожењен; Ђуро Бојо неожењен; Гаврил Јован; Миладин преселац; Боја терзија; Петар Јован; Јован Петар неожењен; Стојко Грубо; Јован Стојко неожењен; Петраш Никола; Никола Петраш неожењен; Јован Петраш неожењен; Никола Горанац; Петар Никола неожењен; Јован Иван; Иван Јован неожењен; Димитар преселац; Пејо Ђурко; [43] Димитар Воја; Радоња рабаџија; Петар Лука; Никола Лука неожењен; Крагуј преселац; Михаило поп; Милош преселац; баштина

53 У једном ћирилском споменику из 1592. уписана као Мамзи махала. Заду- жбине Косова, 507.

54 Сада Ромаја или Рамаја, северозападно од Призрена, на десној страни Б. Дрима, источно од Дамјана.

55 Данас постоји потес Калина у атару села Велика Хоча.

56 Треће по реду село Призренске нахије.

57 Друго по реду уписано село Хочанске нахије.

58

Nahija Prizren

Никола у рукама Јована; баштина Кола држи је Груба; баштина Никола држи је Радисав; црква Богдан 58 држи је поп Мојша; удовица Рада; удовица Димитра; удовица Јела; удовица Милица.

Кућа 23

Баштина 4

Неожењених 12

Удовица 4

Махала Кука другим именом Курила

Андрија Нина; Јова Андра неожењен; Ђин Нина; Доч Нина; Нина Гика

неожењен; Ђин Кола; Тола Биц доселац; Тола Биц неожењен; Кола Гика; Јован Никола; Кола Никола неожењен; Кола Нико; Нико Кола неожењен; Тола Биц; Степа Биц неожењен; Богосав преселац из Плањана; Љум Пренд; Ђон Пренд; Пренд Пута; поп Богица; Јован поп; Стојан Петар; Стамат Петар неожењен; Кола Нико; удовица Чубра; удовица Милка.

Кућа 16

Неожењених 8

Удовица 2

Махала Чаршија другим именом Петар Никола

поп Никола; Исаило поп; Степан Исаило неожењен; Михаило Вук; Јован

Михаило неожењен; Давид Павле; Ђура ћурчија; Јован Вук; Јован Јован неожењен; Јован Димитар; Стамат Којчин; Нестор Којчин неожењен; Цветко Ђорђе; Пејо Цветко неожењен; Воја Ђуро; Ломо Воја неожењен; Радисав Воја неожењен; Михаило Јован; Стамат Михаило неожењен; Гаврил Михаило неожењен; Петар кујунџија; Стамат казанџија; Остоја Строја; удовица Каја; удовица Станка; удовица Стана.

Кућа 14

Неожењених 9

Удовица 3

Махала Богој рибар, припада поменутом

Вукашин Васиљ; Јован Вукашин неожењен; Миха Грк; Јован Лазар; Пејо Ђура; Воја преселац, Никола Воја неожењен; Јова Пејо; Биц Кука; Никола Биц неожењен; Атанас Биц неожењен; Никола Биц неожењен; поп Воја доселац из села Сушић 59 ; Атанас поп неожењен; поп Латин;

58 Неидентификована црква у којој је, вероватно, раније служио неки поп Богдан или је задужбина неког богатог Призренца Богдана (у другој половини XIV века најбогатији призренски трговац и протовестијар краља Вукашина био је чувени Богдан Киризмић). У махали Богоја рибара уписане су такође цркве по личним именима, без или са одредницом поп.

59 Непознато.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

59

Степан Никола; Никола Степан неожењен; Вуча терзија; Никола Вуча неожењен; Цветко преселац; Стамат Цветко неожењен;

[44] Вука Ђурић; Артемије Вука неожењен; Ђурић Михаило; Тома Влајко соколар; Петар Степан соколар; Новак Степан; Гаврил Новак неожењен; Дејан Ђон; Пејо Ђон неожењен; црква Влатко; црква попа Латина; црква попа Степана; црква Никола; удовица Петруша.

Кућа 20

Неожењених 12

Соколара 2

Удовица 1

Махала Радомир, припада поменутом

Нико Цуце; Никола Цуце; Филип Нико неожењен; Јован Нико; Јован Петруша; Димитар Стојко; Стојан преселац; Пејо ћурчија; Павле Пејо неожењен; Стојан Пејо неожењен; Јован ћурчија; Манојло Јован; Богдан Ђин; Никола Богдан неожењен; Тодор преселац; Димитар преселац; Миладин Димитар неожењен; Никола преселац; Мило Богица; Петар Богица неожењен; Симеун Богица неожењен; Прибак калуђер; Кузма Прибак неожењен; Стојан Јеремија; Лало преселац; Аврам Лало неожењен; Ивко преселац; Тома Раде; Исајло Раде неожењен; поп Филип; Михаило поп неожењен; Јован поп неожењен; Петар преселац; Петар Батрич; Никола Петар неожењен; Богдан Петар; Иван Петар; Мило Грк; Петраш Мило неожењен; Марко Ђуро; Крека Ђуро неожењен; Војо Јаков; Тома Војо неожењен; Вука Драг; Ђуро Вука; Петраш Дикља 60 ; Рајко Брајко; Никола преселац на Богдановој баштини; Цветко Петко; Стамат Цветко неожењен; Тома казанџија; Ђуро Димитар; Цветко Ђуро неожењен; Јован Цветан; Ђуро Лазар; Јован Лазар; Лука Лазар; Михаило Цветко; Јован Цветко неожењен; Марко Милача; Стојан Пометко 61 ; Никола Пометко неожењен; Пејо поп; Младен Никола; Цветко Јован; Димитар преселац на Степановој баштини; баштина Богдан у рукама Николе преселца; баштина Никола држи је Ђурко; баштина Дида држи је Петро; баштина Пејо држи је Јова; баштина Димитар држи је Пејо соколар на основу старог дефтера; Никола Матеј; Павле Првојан; удовица Комлена; удовица Цвета; удовица Јела; удовица Јовица; удовица Дамјанa, удовица Петруша; удовица Јелка. Кућа 53 Неожењених 20 Соколарска баштина 1 Удовица 7

[45]

Махала јазиџи Синан, другим именом емин Мехмед

Вука Марин; Дата Вака; Марк Ник; Нина Бард; Нана Нина; Кола Нина; Пал Деда; Кола Јанка; Божић Кола неожењен; Кола Брик; Петар Кола

60 Изведено од Дика, попут Дикан, Дикић, Дикосав.

61 Име забележено у хрисовуљама.

60

Nahija Prizren

неожењен; Гика Нина; Нина Гика неожењен; Биц Дода; Ђин Бушат; Марк терзија; Кука Дода; Приц Кука неожењен; Доч Јупа; Кола Доч неожењен; Кола Биба из села Шаља; Биба Кола неожењен; Дода хлебар; Доч Бард; Нина Доч неожењен; Пејо Ђон; Марко Пејо неожењен; Петар

Раде; Никола Раде; Дода Задрима 62 ; Богица Марко; Марко Богица неожењен; Андра Пренд; Илија Лика; Биба хлебар; Степа Доч; удовица Прендa; удовица Петра; удовица Јана.

Кућа 26

Неожењених 10

Удовица 3

Махала Пантелијa 63 , изван старог дефтера

Јован Кола; Нина Кола; Баца Кола; Нина Нина неожењен; Кола Нина неожењен; Андра Гика; Петар Михаило; Димитар Михаило; Михаило Петар неожењен; Гика Пипа; Пипа Гика неожењен; Кола Пипа; Степа Кола неожењен; Пал Нина; Степа Доч; Кола Доч; Нана Ђурко; Ђура

Нина; Тита Гика Дом из села Домовиште 64 ; Цветко Грк; Атанасије Цветко; Јова Кола; Марин Чонтић; Деса преселац из села Домовиште; Манојло Стојо; удовица Стоја; удовица Мара.

Кућа 22

Неожењених 7

Удовица 2

Махала Придворица, изван дефтера

Путник Ђакон; Ђорђе преселац; Боја Ђорђе неожењен; Ђурић Бојко; Мијаљ Ђурић неожењен; Атанас Ђурић неожењен; Мијаљ сарач; Димитар Милован неожењен; Лула Мијаљ неожењен; Тома Стамат; Јован килиндирџија 65 ; Петар преселац из Приштине; Никола Тодор; Симеун Никола неожењен; Нана Нина; Манојло Никола; Аранид Пејчин; соколар Гаврил; Димитар Бољета; Петар Стојко; митрополитска црква 66 .

Кућа 14

Неожењених 6

Соколар 1

62 Уместо имена оца, као ближа ознака наведена област порекла.

63 И данас у Призрену постоји истоимена махала.

64 Југозападно од Паштрика, у Албанији.

65 Занатлија који израђује килиндире, кондире, тј. металне врчеве за воду, вино и др.

66 Није нам познато која је од призренских цркава, у овом периоду била седиште митрополије.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

61

[46]

Махала Ајас Лука, другим именом Изкућан

Пал Груба; Марко Груба; Младен Пал неожењен; Дода Гика Љеш; Вељан

Лика; Петар Лика; Пејо преселац из села Опез 67 ; Пал Доч; Јован Доч неожењен; Јован Пејо; Петар Дида; Петар Кола; Никола Петар неожењен; Гаврил Петар неожењен; Петар Гика; Кола терзија из села Куштендин 68 ; Ђура Кола; удовица Петруша.

Неожењених 4

Хајмани у махали Пантелија Доч Бајра; Деда Доч; Пал Деда неожењен; Божић Јован кнез; Марко Божић неожењен; Павле Божић неожењен; Степа Доч; Богдан Доч; Дејан Доч неожењен; Воја Доч неожењен.

Кућа 13

Удовица 1

Приход

спенџа особа 366, удовица 27, хајмана 10

укупно

9373

пшеница товара 25

1250

јечам товара 20

480

мешаница товара 25

500

просо товара 6

240

грахорица товара 4

160

шира чаброва 151

4832

ресум на корито

500

траварина

1305

ресум на повртњак

522

ресум на дрва

522

ушур од кошница

306

приход од монопола

3500

приход од ресума на бачве, баџ на вино износи за сваку бачву по 15 акчи

2500

приход од ледаре

300

приход од кланице, на четири грла 69 узима се по једна акча рајински млинови у махали Богој рибар, 4 жрвња;

1250

у махали Придворица 6;

укупно 10 жрвања

300

67 Непознато.

68 Куштендил јужно од Призрена.

69 Овде се мисли само на овце и козе (тур. davar).

110

Nahija Prizren

ушур од лана надокнада за сено укупно нијабет, младарина, пољачина и друго

18

40

36

Укупно

1300 142

65. Село Прозрак 143 , припада Призрену

део већ наведеног тимара

У реченом дербендском селу уписано је осамнаест дербенџија; сваки од њих даје за баштину по десет акчи спенџе, по једну балу 144 пшенице и по једну балу јечма, баџ на вино, бадухаву 145 и казне и глобе. Пошто је тако заведено у стари дефтер, ових осамнаест рајетина дербенџија је заведено на описани начин. Дабижив Брајко; Младен Дабижив неожењен; Радисав Брајко; Стојан Радисав; Петар Миличин; Димитар Петар; Ђура Доброје; Радисав Стојко; Јован Тодор; Пејо Добровић; Стојан Димитар; Која Стојан; Димитар Јован; Ђура Димитар; Јаков Степан; Петко Ђурица; Петар Петко; Димитар Петко неожењен.

Кућа 16

Неожењених 2

[80] Приход спенџа по 10 пшеница товара 8 јечам товара 8 баџ на вино укупно нијабет, младарина, тапијска такса и друго

180

400

192

194

200

Укупно

1166

142 У списку села Призренске нахије грешком је уписано 1200 акчи прихода.

143 Налазило се западно од Урошевца, у близини села Језерце. Гора Прозрак помиње се у српским средњовековним изворима (Архиепископ Данило II, Животи краљева и епископа српских, изд. Ђ. Даничић, Загреб 1866, 213) и у путопису Јастребова, руског конзула у Призрену. Према његовим наводима, на Прозраку је, својевремено, била караула. Туда је ишао пут од Призрена до Неродимља у трајању од 6 ½ сати. У народу су Прозрак и Неродимка чешће називане Језерским планинама. И. С. Ястребов, „Стара Сербія и Албанія“, Споменик СКА, XLI (1904), 52, 102, 106.

144 Тур. denk, пола коњског товара.

145 Бадухава, назив за групу дажбина, која је, у зависности од области, обухва- тала крвнину (новчану казну за крвне деликте) и порезе као што су: младарина, пољачина, ресум на тапију, казне и глобе и друго.

Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

111

Раја реченог села Прозрак Заведени су у овом селу:

Павле доселац; Димитар Тодор; Матеј Нико; Тома Димитар; Јаков Николин; Раја Угрин; Радисав Јован; Никола Петко; Димитар Богдан; Пејо Јован; Стојанча Пејо неожењен; Никола Јован неожењен.

Кућа 10

Неожењених 2

Приход

спенџа пшеница товара 6 јечам товара 10 мешаница товара 13 траварина ресум на повртњак ресум на дрва ушур од кошница свињарина и Божић ушур од купуса надокнада за сено укупно нијабет, младарина, пољачина и друго

 

300

300

240

260

50

20

20

25

10

22

28

45

 

Укупно

1334 146

Тимар Хусејина

66. Село Горња Сопина 147 , припада Призрену

Стана Ђурко; Цветко Војин; Даба Петар; баштина Димитар држао је Михаил а сада Даба Петар; Марко Ђурко; Јова Марко; баштина Јагаш држи је Марко Ђурко; Ђура Димитар; Пејо Димитар; Димјо Тодор; Стамат Никола; Јовица Војин; Никола Војин; Јовица Никола; Тоша Дабижив; баштина Никола држи је Тоша Дабижив; Никола Јован; Цветко Јован; Раја Иван; Јовица Раја; Нина преселац; Бојица Нина; Стане Дабижив; Павле Стане; Павле Јован; Раде Јован; Младен Богдан на очевој баштини; Димјо Михаило; Јовица Петко на баштини Радисава; баштина Пејчин држи је Стојко; баштина Дамјан држи је Стане Дабижив; баштина Стојко у рукама становника села; баштина Лазар

146 Тачан збир је 1320 акчи.

147 Могуће да се налазило на месту данашњег села Дубрава, 1,5 km од Сопине. Зарковић, Метохија, 134.

112

Nahija Prizren

држи је преселац; Која Димитар на очевој баштини; баштина Вучко Стојко; баштина Божић; удовица Мара; удовица Цвета; удовица Недељка.

 

Кућа и баштина 36

Неожењених празно

Удовица 3

[81]

Приход села Горња Сопина

спенџа са удовицама пшеница товара 28 јечам товара 24,5 раж товара 12 зоб товара 25 просо товара 2 грахорица товара 1 шира чаброва 30 ресум на корито траварина ресум на повртњак ресум на дрва свињарина ушур од лана ушур од купуса ушур од воћа ушур од кошница надокнада за сено рајински млин, 2 жрвња млин ћехаје Мустафе, 3 жрвња ливада 1, држи је ћехаја Мустафа,

хаса

 

918

1400

588

432

500

80

40

960

80

150

60

60

20

35

40

20

50

60

30

45

приход

60

[хаса] земина 2 виноград ћехаје Мустафе, 6 дунума нијабет, младарина, пољачина и друго чифтлик заима ћехаје Мустафе, годишњи приход

приход

200

36

116

120

 

Укупно

6100

67. Мезра Гражданик 148 , припада Призрену

део истог тимара

Речену мезру притежавао је покојни мевлана Сузи 149 . Неколико хајмана дошло је и настанило се на овој мезри, а господару земље плаћају из године у годину 250 акчи, у надокнаду за ушур од житарица и осталих

148 Данас село Гражданик, западно од Призрена. У средњем веку Ограђеник.

149 Сузи Челебија, чувени османски песник, био је дервиш накшибендијског реда. Он је у Призрену успоставио свој вакуф, који се састојао од месџида с основном

[118]

Списак села нахије Хоча

1. Сама Пазар Хоча 35000

2. Село Равна Дубрава 9500

3. Село Доња Хоча 4500

4. Село Плочица 832

5. Село Сламодража 18000

6. Село Велики Раховац 10000

7. Село Мали Раховац 600

8. Село Рибник 1400

9. Село Студенчани 14000

10. Село Оптеруша 15000

11. Село Целина 7000

12. Село Жалчиште 9500

13. Село Ратковац 4000

14. Село Момуша 4722

15. Село Турјак 2228

16. Село Влчитрн 8674

17. Село Диничина 3326

18. Село Брестовац 3000

19. Мезра Петрошица у близини села Доња Хоча 230

20. Село Горња Блатица

21. Село Доња Блатица 2000

22. Село Радостева 5000

23. Село Медведце 2300

24. Село Доње Ретимље 200

25. Село Мируша 4862

26. Село Црни Луг 2938

27. Село Хамовац 2200

28. Село Горње Поточане 5500

29. Село Доње Поточане 5500

30. Село Зирзева 4000

31. Село Самопис 3000

32. Село Пуски Дол 5500

33. Село Поповић 4500

34. Мезра Космај поред наведеног села 2150

35. Село Брадотин Дол 7500

36. Село Пустосел 4500

37. Мезра Белопоље 1499

38. Село Добродољан 5200

39. Село Драгачина 1300

40. Село Семетиште 4200

41. Село Кострец 2300

42. Мезра Браишинце поред нав. села, изван дефтера 200

43. Село Горња Тумичина 1500

44. Село Доња Тумичина 800

45. Село Горње Понорце 2550

46. Мезра Крушчица у близини претходног села 450

47. Село Ношпаљ 3000

48. Село Подлужје 1553

49. Село Доње Понорце 1433

50. Село Горачева 1050

51. Село Лабићева 2300

52. Село Јанчиште 3600

53. Село Милановић, без раје 900

54. Село Зојић 4000

55. Село Серош 8500

56. Село Дањани 3500

57. Село Врањак 2000

58. Село Поповац 1300

59. Село Лесковац 700

60. Село Давидол 500

61. Село Дреновац 8000

62. Село Бања 1200

63. Село Мала Бања 200

64. Село Горње Ретимље 5500

162

Nahija Ho~a

[119]

65. Село Штавица 3000

66. Село Горња Круша 3500

67. Село Доња Круша 8000

68. Село Дубљан 3600

69. Село Ногавица 1500

70. Село Кобиља Глава 1500

71. Село Крамовик 4500

72. Село Славинац 1499

73. Село Духље 2199

74. Мезра Дивјак у близини реченог села 350

75. Село Нукшор 1800

76. Село Непробиште 6600

77. Село Мрасор 1500

78. Село Сопнић 5000

79. Село Гелаћева 1300

80. Село Белоцрква 7000

81. Село Владиловић 5000

82. Мезра Рупљане поред реченог села 500

83. Село Избиште 3000

84. Село Горњи Рибник 2500

85. Село Доња Брњача 3500

86. Мезра Горња Брњача у близини наведеног села 200

87. Село Мачина 3000

88. Село Гостулин 1000

89. Село Голишева 500

90. Село Брато(в)чаница, без раје 500

91. Село Брестовац 1500

92. Село Сињане 10600

93. Село Уљар 1300

94. Село Пиране 3000

95. Мезра Петковац крај села Радостева, изван старог дефтера 500

96. Нијабет нахија Призрен и Хоча

8000

TD 495 , 124-125

TD 495, 124-125

[183]

Списак села нахије Жежна

1. село Рогозна 1200

2. село Бирово 3500

3. село Бањска дербенд 800

4. село Придворица 1550

5. село Црнац 2500

6. село Мијачиновић 1030

7. село Дубокова 3500

8. село Вучје 4000

9. село Гребно 1400

10. село Захова 1300

11. село Угракиник 4500

12. село Јошаница 4000

13. село Горње Гњеждане 1200

14. село Доње Гњеждане 1500

15. село Грубовица 900

16. село Чрљан 1500

17. село Поповце 1000

18. село Шмрека 300

19. село Извор 900

NOVI PAZAR NASEQA NAHIJE @E@NA Podbjeq [u}enovci Osojani (Oslovica) Pedeq Trnava Cvetwe Leposavi} Zahova
NOVI
PAZAR
NASEQA NAHIJE @E@NA
Podbjeq
[u}enovci
Osojani
(Oslovica)
Pedeq
Trnava
Cvetwe
Leposavi}
Zahova
Ujni~e
Beberu{a
Crnac
G.- Popovce
Tolci
-Gwe`dane
Zlati Kamen
D.- Jo{anica
Le~
Dubokova
Cepeq
Mija~inovi}
Grebno
Pridvorica
Cerovik
1231 Rogozna
Ugrakinik
Birovo
^rqan
1118
Vu~je
Izvor
Grubovica
Gri`ani
[ipova
LEGENDA
Junak
preko 100 ku}a
pusta sela i mezre
Mihali}
od 81 - 100 ku}a
tvr|ava
od 26 - 80 ku}a
Bu|eva
naseqe u drugoj nahiji
od 10 -25 ku}a
Luka
nesigurna ubikacija
od 1 - 9 ku}a
Bawska
Visinska skala
Razmera 1: 200 000
0
10
Jo{evik
15 km
1234 5
0 500
1000
1500
2000 m
R
o
g
o
z
n
a
Ibar

[200]

Списак села нахије Tрговиште

1. само Трговиште 10000

2. село Себечева 13300

3. село Велика Корита 15000

4. село Мала Корита 2500

5. село Набој

6. село Суходол 8000

7. село Засмрча 7000

8. село Доња Лукавица 7000

9. село Грахова 6000

10. село Закамен 3400

11. село Велика Тузина 6500

12. село Мала Тузина 500

13. село Долова 7000

14. село Бишани 3000

15. село Ђерекар 4042

16. село Радетина 3070

17. село Ломница 2426

18. село Злоглав 1631

19. село Леч 3095

8000

20. село Црепуља 2691

21. село Доња Биханица 1729

22. село друга Биханица 1722

23. село Злати Камен 853

24. мезра Градчац у близини овог села 200

25. село Цепељ 541

26. село Драга 11000

27. село Црпско 4000

28. село Горња Ликоцрева 5000

29. село Доња Ликоцрева 4000

30. село Доња Башча 6000

31. село Букојевица 13100

32. село Жабрени 9000

33. село Пештера 9500

34. село Годова 4000

35. село Вучја 2000

36. село Сутје 4000

37. село Храсна 4673

38. село Међугорје 2127

39. село Режевић 1200

40. село Слатина 5500

41. село Црноча 2200

42. село Добриње 2700

43. село Цветановић 4000

44. село Бела Црква 4250

45. село Девреч 1749

46. село Горњи Нељуди 5000

47. село Дубова 1000

48. село Буђева 10000

49. село Марина Дубрава 11000.

50. село Велика Речица 5400

51. мезра Дижева 600

52. село Белица 4300

53. село Тврдишева 12000

54. село Братјаковић 4000

55. село Хранотић 5000

56. село Медељ 3800

57. село Рудница 2000

58. мезра Рабреница друго име Букојева, изван старог дефтера 200

59. село Црнча 6250

60. манастир Трумина Свети Никола у близини села Осојане 250

61. село Шућеновци 2700

62. село Доњи Нељуди 3300

63. село Горња Башча 5700

64. село Рожај 4500

270

Nahija Trgovi{te

[201]

98. село Дуљеби 2000

65. село Горња Лукавица 5000

66. село Дмитрова црква 5500

67. село друга Дмитрова Црква

1500

68. село Лескова Глава 3100

69. село Мојстир, друго име Петрад 3000

70. село Драгиње 2700

71. село Жупа 1300

72. село Липица 4500

73. село Веље Поље 3000

74. село Симирађ 1500

75. село Осојани, друго име Ословица 3000

76. село Јездревић 2000

77. село Попић 1000

78. село Бороштица 3500

79. село Шпиљан 7000

80. село Расовац 7000

81. село Саш 3000

82. село Мојстир 12000

83. село Црна Крпа 6000

84. село Детан 2000

85. село Мала Точилова 4300

86. село Кочарник 3500

87. мезра Сипче у близини села Суходол, изван дефтера 300

88. село Церовик 2122

89. село Радуша 2183

90. село друга Радуша 700

91. село Камичица 4300

92. село Велика Точилова 7000

93. село Баљенова 3000

94. село Горњи Рамош 3650

95. село Доњи Рамош 850

96. село Славковић 2000

97. село Врујак 2000

99. село Јаребице 1400

100. село Боројевик 3500

101. село Шароња Лукавица 2600

102. село Крње Јеле 3567

103. село Врбасић 1500

104. село Подбјељ 1000

105. село Горњи Грачани 5500

106. мезра Чаровина, изван дефтера 50

107. село Доњи Грачани 3740

108. село Ходојевић 1100

109. село Гњила 1800

110. село Пружња 1200

111. село Лука 4000

112. село Бабудавица 1999

113. село Михалић 1000

114. село Војнова 2000

115. село Јошевик 3000

116. село Горанџа 1224

117. село Шавци 4200

118. село Јунак 1200

119. село Шипова са махалом Доброшевина 600

120. село Вилиште 800

121. село Каменица друго име Рибарић 200

122. село Варева 2000

123. манастир Варева у близини поменутог села 500

124. село Беберуша 1500

125. село Островица 1500

126. село Каловић 1600

127. село Доња Бикова 900

128. село Долац 1600

129. село Доњи Попић 1400

130. село Трнава 2300

131. село Трапоња 1000

132. село Дољани 3800

Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

271

[202]

133. село Божанић 2000

134. село Црниш 1500

135. село Црниш 1700

136. село Златаревина 900

137. село Цветње 1700

138. село Грижани, без раје 600

139. село Свибовница 300

140. село Прибојевци, без раје 500

141. село Курјак, без раје 200

142. село Ујниче 1000

143. село Забрђани 1500

144. село Толци у близини села Ујниче без раје 500

145. село Горња Бикова 500

146. село Блажевје 250

147. село Рушци, без раје 250

148. село Педељ 2800

149. село Мала Речица 200

150. мезра Црвена Локва 500

151. манастир Света Тројица 1000

152. село Окошан 300

153. нијабет нахије Трговиште, изузев слободних [тимара] 4500

154. село Превелика, застарели износ

SJENICA NASEQA NAHIJE TRGOVI[TE [tavaq Duga Poqana Bele Vode Trijebine Slavkovi} Kami~ica V. Re~ica 1416
SJENICA
NASEQA NAHIJE TRGOVI[TE
[tavaq
Duga Poqana
Bele Vode
Trijebine
Slavkovi}
Kami~ica
V. Re~ica
1416 @abreni
Jelenak
Me|ugorje
1617
Hranoti}
Cvetanovi}
a
1461
v
TVRDI[EVA
Homar
e
q
Hrasna
Pru`wa
1499 Bu|eva
i
Vapa
G
Go{eva
V. Tuzina
V.- ^arovina
[
Crvena
Lokva
M. Tuzina
Krwe Jele
M.- Baqenova
T
-To~ilova
Crpsko
E
D. Ramo{
Belica
Bratjakovi}
G. Ramo{
E
Re`evi}
Devre~
P
Leskova Glava
Boro{tica
[arowa
Vrh
Lukavica
Sredwa Brda
PE[TERA
1616
r
Sip~e
Suhodol
Jarebica
Naboj
Negobradina
1403
[itovac
R
Ostrovica
Hum
1469 Rudnica
Dragulin
\erekar
Dubova
V. KORITA
Lipica
D.-
Sipawe
-Lukavica
M. Korita
Kradenik
G.-
Radu{a
Dmitrova Crkva-
Crhaq
Veqe Poqe
- druga
m
DOLOVA
Ko~arnik
Detan
Krsta~a
Dobrodol
a
1755
Duqebi
Savina Borja
Crni{
Hezan
Bor
Sa{
BUKOJEVICA
Godova
Gwila
Orahova
Daj{ica Reka
Vr{eva
Ponor
D. Bihanica
Qe{nica
Brod
Vu~ja
u
Tucawe
[piqan
Godo~ani
Crna Krpa
Crn~a
Paquh
Lagator
D. Ba{~a
Bi{ani
MARINA
G. Ba{~a
DUBRAVA
m
Radetina
Lomnica
Bela Crkva
Grahova
H
Zloglav
Zasmr~a
Ro`aj
Pogled
2154
Zakamen
o
H
Ibar
2017 Ibar G. Bikova Pan~i}ev vrh D. Bikova LEGENDA preko 100 ku}a pusta sela i
2017
Ibar
G. Bikova
Pan~i}ev
vrh
D. Bikova
LEGENDA
preko 100 ku}a
pusta sela i mezre
od 81 - 100 ku}a
tvr|ava
od 26 - 80 ku}a
Bu|eva
naseqe u drugoj nahiji
Sutje
od 10 -25 ku}a
Luka
nesigurna ubikacija
Di`eva
od 1 - 9 ku}a
Bla`evje
Visinska skala
Qudska r.
D. Popi}
0 500
1000
1500
2000
2500 m
Borojevik
Le{ak
Vojnova
NOVI
PAZAR
Podbjeq
-Gra~ani
Zabr|ani
D.-
[avci
Vareva
Hodojevi}
G.-
Zlatarevina
Oko{an
[u}enovci
Trgovi{te
G.-
Osojani
Doqani
D.- -Likocreva
(Oslovica)
SEBE^EVA
Cvetwe
Pedeq
Leposavi}
Trnava
Crno~a
Slatina
Zahova
Ujni~e
Vrbasi}
Tolci
Crnac
G.- Popovce
Beberu{a
-Gwe`dane
Zlati Kamen
D.- Jo{anica
Le~
Dubokova
Dolac
Cepeq
Mija~inovi}
Goranxa
Grebno
Pridvorica
Cerovik
1231 Rogozna
Ugrakinik
Birovo
1118
^rqan
Vu~je
Izvor
Grubovica
l.
Gri`ani
p
Ibar
[ipova
a
Dmitrova Crkva
Mihali}
Junak
I
B
A
R
S
v
K
I
Crni{
K
u
S
O
@upa
Jezdrevi}
L
Popi}
A
Bawska
[
Luka
Kamenica
Babudavica
I
Vrujak
(Ribari})
N
Jo{evik
Vili{te
Dobriwe
Simira|
Mojstir
(Petrad)
Zubin
Mojstir
Zve~an
Potok
DRAGA
1750
Crepuqa
R
Ra{ka
Ru{ci
Razmera 1: 200 000
A
5 10
15 km
0 1234
g
R
a
[
r
o
o
k
r
K
o
g
M
Ra{ka
o
a
A
z
n
a
Остаци старог Трговишта на локалитету Пазариште код Н. Пазара
Остаци старог Трговишта на локалитету Пазариште код Н. Пазара

Остаци старог Трговишта на локалитету Пазариште код Н. Пазара

Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

275

[204]

1. Само Трговиште 1

Махала поп Димитар

Нахија Трговиште

Јован Стојан; Марко Јован неожењен; Јован Радисав; Живан Јован неожењен; Јован Радоња; Димитар Јован неожењен; Вук Вукља; Лука Вук неожењен; Младен Радоња; Радисав Младен неожењен; Марко

Радоња; Стојан поп доселац; Симеун Живко неожењен; Лука доселац; Вид Ђорђе; Вука Степан соколар са царским бератом; Матеј Степан соколар са царским бератом; удовица Петруша; удовица Вучица.

Кућа 9

Махала поп Тодор

Неожењених 6

Удовица 2

Матеј Никола; Радоња Матеј неожењен; Ђорђе Лука; баштина Оливер

држи је Ђорђе; Лука Живко; Матеј Лука; Марко Лука; удовица Дафна

Кућа 6

Неожењен 1

Махала поп Божидар

Удовица 1

Вукоје Петко; Милија Вукоје; Матеј Јован; Живан Јован неожењен; Цветко доселац; Петрашин Цветко неожењен. Кућа 6

Махала поп Јован

Марко Петар; Цветко Петар; Никола доселац; Марко доселац; Михаил

Марко; Грубан доселац; Петар доселац; Нина доселац; Радисав доселац; удовица Дафна; удовица Јована; удовица Стоја.

Кућа 9

Удовица 3

[205] Махала поп Радоња

Матеј Никола; Степан Никола Бежан; Јака преселац; Симеун Цветко; Јован Вука; баштина Радивој коју држи Димитар Кућа 6

1 Данас археолошки локалитет Пазариште, код Новог Пазара, на ушћу Себечевске реке у Рашку.

Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

295

Зеамет на име Махмуда

15. Село Ђерекар 29 , припада Трговишту

Димитар; Вучихна Радоје; Рус Радоје

неожењен; Степан Владисав; Радоје Степан неожењен; Павле Степан неожењен; Рајић Степан; Вукоман Груја; Дојан Груја неожењен; Бела Груја неожењен; Иван Ранко; Милован Ранко неожењен; Пејо Ранко неожењен; Вук Вукосав; Војин Вукосав; Вучић Вукосав неожењен; Радо Вук; Миленко Радо неожењен; Ђура Димитар; Јован Ђура; Вечерин Ђуро неожењен; Вукља Вукица; Вучић Вукић; Вук Вукић неожењен; Стојан Вукас; Иван Димитар; Никола Радешин; Радисав Вук; Живко Вук неожењен; Бојо Вук неожењен; Јован Вукмир; Ђуро Вукмир неожењен; поп Божић; Павун Божић неожењен; Милош Вукица; Павле Радул; Вукоман Михаило неожењен; Вукадин Радоња; Вукић Радоња; Јоко Добрица; Милко Димитраш; [221] Путник Димитар; Јован Вукмир; Радоња Стојан неожењен; Петар Раденко; Војо Вукас; Димитар Радисав неожењен; Вукас Вуксан; Радивој Вукас неожењен; Милатко Јован; Радота Радо; Војин Вукица; Рајо Јован неожењен; Цвето Јован неожењен; Петак Добрета; Стојан

Радоје

Димитар;

Никола

Марко; Вујица Марко; Павун Вуксан кнез; баштина Хамза држи је Петар Раденко; баштина Радоња држи је Радоња.

Кућа 39

Неожењених 21

Приход

спенџа пшеница товара 12 јечам товара 10 раж товара 4 мешаница товара 22 траварина ресум на повртњак ресум на дрва ресум на чување шума свињарина ушур од лана ушур од кошница млин, 10 жрвања нијабет, младарина, тапија на земин и друго

 

1500

600

240

144

440

195

78

78

78

30

70

200

300

89

 

Укупно

4042

29 Данас Горње и Доње Ђерекаре на Пештери.

 

[320]

Списак села нахије Бихор

1. село Никоља Црква Пазар

2. село Затон 6811

3. мезра Дајшица Река поред села Затон 245

4. село Горњи Светиван 1441

5. село Доњи Светиван 1025

6. село Годојева 5216

7. село Дрвени 798

8. село Понор 1896

9. село Вршева 3797

10. село Журин 1525

11. село Болхан 1946

12. село Ресник 1014

13. село Мојстир 3167

14. село Калина 980

15. село Црхаљ 1234

16. село Бешан 1000

17. село Поточак 1049

18. село Качмор 887

19. село Срђан 1329

20. село Веље Поље 1317

21. село Степан Дол 723

22. село Радоњић 1201

23. село Барошић 1125

24. село Ковач 537

25. село Врбница 9000

26. село Добриње, власи, 3000

27. село Равна, власи, 1200

28. село Блато, власи, 1300

29. село Доња Лозна 4000

30. село Горња Лозна 2200

31. мезра Сипање поред реченог села, изван дефтера, 700

32. село Хезан 2900

33. село Ласичић 800

34. село Пећарска 1100

35. село Долац 3491

36. село Слатина 3009

37. село Залужна 1880

38. село Средња Брда 2120

39. село Завиноград 1992

40. село Козник 1808

41. село Растока 2422

42. село Рујиште 1837

43. село Стубла 1741

44. село Његиње 1000

45. село Недакус 3800

46. село Метан Поток 2700

47. село Припчић 2300

48. село Турава 700

49. село Љетине 2731

50. село Мрчковина 2600

51. село Тутић, власи, 1500

52. село Шиповац 1300

53. село Степаница 1100

54. село Копривна 1000

55. село Горњи Зминац 2000

56. село Доњи Зминац 1500

57. село Костеница 4000

58. село Расова 1500

59. мезра Избица у близини села Расова 200

60. село Пожегиња 1200

61. село Јабланова 1800

62. село Доброње 1200

63. село Брчве 2200

64. село Ивање 7000

424

Nahija Bihor

[321]

100. село Трпез 3800

65. село Ланиште 2000

66. село Брдарева 4000

67. село Рудна Брда 3000

68. село Бихорић 1450

69. село Брод 2500

70. село Бела Бијоча 1000

71. село Врх 2500

72. село Горња Дубова 4000

73. село Доња Дубова 5000

74. село Чапоровина 2500

75. село Орах 1500

76. манастир Давидак поред села Брајина Лука 200

77. село Захумска 2500

78. село Заград 2600

79. село Зафчан 2000

80. село Гошева 3500

81. село Вишњева 3000

82. село Жихљак 2100

83. село Заком 2900

84. село Прелог, власи, 1100

85. село Црешњева 3100

86. село Холуј 1500

87. село Радова Глава 1200

88. село Горње Страњане 1800

89. село Вртовска 1500

90. село Ново Село, изван старог дефтера 922

91. село Паљух 2578

92. село Љешница 2200

93. село Краденик 1520

94. село Негобрадина 2500

95. село Доње Страњане 3500

96. село Међупотоци 3000

97. село Седлар 1000

98. село Прушкова1700

99. село Крокочева 800

101. село Калица 1000

102. село Другошевина, власи, 1600

103. село Точилова, власи, 1100

104. село Пећница 5699

105. мезра Вишњева у близини села Пећнице 500

106. мезра Савина Борја 300

107. село Бор 2000

108. село Добродол 2200

109. село Белица 800

110. село Туцање 3600

111. село Горња Трубина 3322

112. село Хвалина 650

113. село Бестох 1285

114. село Драгулин 742

115. село Врбница, власи, 2100

116. село Госпођин Поток 900

117. село Плана, власи, 500

118. село Подкрајци 1500

119. село Слепач Поток 1500

120. село Распор 800

121. село Јасен 2200

122. село Бедић 1800

123. село Калудраг 1300

124. село Савина Поље, изван старог дефтера 500

125. село Височка, власи, 1200

126. село Црниш 4000

127. село Губавач 500

128. село Подбреже празно без раје 1000

129. село Серће Поље 500

130. село Лагатор 4000

131. село Бујсилић 1000

132. село Гркај друго име Муховица 3000

Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

425

[322]

133. село Мучевица 1000

134. село Добракова, власи, 1300

135. село Брајина Лука 1200

136. село Лукавица друго име Кобац 2200

137. село Брзава 1560

138. село Сенић 1000

139. село Мокри Луг 1000

140. село Крушева 400

141. село Рашка Гора 500

142. мезра Грнчар у близини наведеног села 243

143. село Годочани 4500

144. село Под 1500

145. село Баре 1500

146. село Доње Гучане 1500

147. село Орахова 1800

148. село Доња Трубина 500

149. мезра Долобри у близини села Гошева 250

150. село Подграђе, изван старог дефтера 854

151. нијабет села у реченој нахији осим слободних 5500

TD 495, 324-325

TD 495, 324-325

Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine

429

[324]

Нахија Бихор

Хасови падишаха, Уточишта Света

1. Село Никоља Црква Пазар 1 , припада Бихору

Поп Војо; Живко Војо; Живко Бежан; Јоко Живко неожењен; Цветко Дејан; Степан Цветко неожењен; Јован Никола; Рајо Јован неожењен; Јерковац Степан; Живко Вукашин; Живко Стојан; Мојша 2 Живко неожењен; Вук Гвозден; Радоје Вукча; Радивој Радоје; Павле Радоје неожењен; Петар Радоје; Јова Петар неожењен; Милосав Вук; Вук Радисав; Пејчин Радисав; Јован Раден; Живко Раден неожењен; Рајчета Страхиња; Павле Рајчета неожењен; Радоња Вукдраг; Радун Вукдраг неожењен; Вукмир Радисав; Вучета Вукмир; Јован Радисав; Петар Јован неожењен; Марин Вукча; Павле Вукча; Радисав поп; Живко Радисав; Владисав Влад; Јован Владисав неожењен; Степан Маринко; Петар Радич; Тадија Радич; Павле Иван; баштина Вукић држи је Живко Бежан; баштина Ђорђе држи је Јерковац; баштина Вук држи је поп Живко; баштина Радоја златара у рукама становника села; баштина Вукман у рукама становника села; Радоња преселац; Браноје преселац; Петар Радоња; Вук Иван; Вукашин Иван; Радисав доселац; баштина Јунус

држи је Али б. Мустафа; баштина Иван држи је Цветко; баштина Радивој држи је Вукдраг; баштина Вукмир држи је Рајчета.

Кућа и баштина 45

Неожењених 11

[325]

Хајмани наведеног села Петар Жива у селу Прушка 3 ; Лазар Никола у селу Љешница 4 ; Нико Радоња у селу Љетине 5 ; Нико поп у селу Орах 6 ; Јаков Ђуриша у селу

1 У средњем веку познато и као Никољ Пазар и Никољ Трг, једна од станица на путу дубровачких каравана. Данас Никољац, код Бијелог Поља, с друге стране Лима. Лутовац, Бихор и Корита, 62-63. Ст. Новаковић, „Никољ Пазар и Бихор град“, Годишњица Николе Чупића IV (1882), 323-347.

2 Влашко име, забележено у повељама.

3 Село датира још из средњег века, данас је део Бијелог Поља.

4 Истоимено село северно од Бијелог Поља, између река Љешница и Липница, није Љешница источно од Биоче која је уписана као 92. село Бихорске нахије.

5 Истоимено село код Бијелог Поља, јужно од Лима.

6 Истоимено село прекопута Бродарева.

430

Nahija Bihor

Љетине; Рајко Радисав у селу Дрвени 7 ; Живко Радич у селу Прушка; Михајло Никола у селу Љешница; Петар Владко у селу Његиње 8 ; Цвијан Радоња у селу Љетине; Петар Радич у селу Прушка; Степан Вук у селу Прушка; Павле Нина у селу Прушка; Никола Иван у селу Прушка; Никола Радич у селу Љешница; Вук Никола у селу Љешница; Тома Вукашин у селу Љешница; Павле Јован у селу Љешница; Рајко Петар у селу Љетине; Петар соколар у селу Љетине; Свилан Пејо у селу Растока 9 ; Живко Јован у селу Расова 10 ; Јован Тодор у селу Расова; Вук Вуксан у селу Љетине. Кућа 24 по 12 Поменути хајмани дошли су споља и уз сваког је назначено село из кога потиче. Онај, који поседује баштину, даје тамо [у свом селу] ушуре и остале ресуме. У овом месту [Никољ Пазару] сваки од њих је подигао по кућу да би се бавио трговином и због тога еминима који држе речене [падишахове] хасове дају надокнаду за становање у износу од 12 акчи на име ресума на дим 11 .

Приход спенџа особа 56 ресум на хајмане пшеница товара 13 јечам товара 10 раж товара 8 мешаница товара 13 траварина ресум на повртњак ресум на дрва ресум на чување шума ушур од лана ушур од кошница свињарина хаса ливада надокнада за сено

1400

288

650

240

288

260

225

90

90

90

28

200

50

113

86

7 Непознато.

8 Данас Његњево северно од Бијелог Поља, на десној страни Лима.

9 Истоимено село поред Бијелог Поља, на десној страни Лима.

10 Истоимено село на десној обали Лима, између Бијелог Поља и Његњева.

11 Новчана дажбина коју је господар земље узимао од сваког одраслог мушкарца који би дошао на његов тимар и ту боравио извесно време, а притом није спадао у његову рају нити се бавио земљорадњом.

12 Данас потес у селу Затон у подножју брда Оброва.

РЕЧНИК ТЕРМИНА 1

Акинџија – припадник лаке коњице која је у граничним европским областима Царства вршила упаде на непријатељску територију, пљачкала је и харала и тако припремала наступање главнине османских снага. Акинџијски поседи уживали су одређене пореске олакшице. акча – ситан турски сребрни новац, у европском делу Османског царства познат и као аспра. Од 1566. до 1580. године званични курс износио је 60 акчи за један османски златник, док је тржишни курс варирао између 65 и 70 акчи за златник.

Бала – пола коњског товара (тур. denk) , који је најчешће тежио око 65 килограма, а могао је имати и до 90 килограма. баџ – такса за промет робе на велико, која је износила, у просеку, 2,5 % од вредности робе.Узимана је од продавца, а некада и од продавца и од купца, на тргу на коме се одвијала купопродаја (пијачни, тј. пазарни баџ). Баџу је подлегала само она роба која је стизала на пазар у великим количинама, у коњским или колским товарима, а не и она која је служила за продају на мало, која је доношена у нарамцима, свежњевима, у торбама на леђима, судовима ношеним на глави и слично. У попису Призренског санџака регистровани су баџ на вино, тј. такса за промет вина на велико, на медовину (домаће алкохолно пиће од меда) и на ћумур. баштина – посед, имање (њиве и ливаде) на државној земљи с тачно утврђеним обавезама, кога је власник имао право да прода, поклони или завешта било коме, с тим што је нови поседник с баштином преузимао и њене обавезе. Са земљорадничких баштина скупљани су сви порези (спенџа (в.), ушури (в.) од житарица, ресум на дрва (в.), траварина (в.) итд.) као и са поседа, који су уз тапију, давани у наследно плодоуживање једном рајинском домаћинству, кући (в.). Баштина је могла бити већа од просечног хришћанског или муслиманског рајинског поседа и у том случају је порез с ње узиман одсеком. Уколико је дуже била у

1 Дата су објашњења у контексту дефтера Призренског санџака из 1571. године, а не сва значења речи.

594

Re~nik termina

поседу муслимана стицала је статус чифта (в.) тј. плаћала је ресум на чифт (в.) од 22 акче уместо дотадашње спенџе (в.) од 25 акчи. бег – титула високих војних заповедника, виших чиновника, земљопо- седника, и синова најугледнијих државних функционера. беглербег – управник највеће војно-административне јединице Османског царства – беглербеглука (ејалета). бенак – ожењени рајетин (в.), муслиман, који је поседовао земљу мању од половине чифта (в.) или који уопште није поседовао земљу. Онај који је обрађивао опствени мали посед плаћао је ресум (в.) на бенак од 12 акчи, а онај који је радио на туђој земљи плаћао је исти порез у износу од 9 акчи. берат – владарски указ, диплома, којом се одређено лице поставља на дужност. Садржи прецизна упутства о обављању службе као и права и повластице које из тога проистичу. Божић – такса на клање свиња у зимском периоду. брана – устава на реци подигнута ради наводњавања пиринчаних поља.

Вакуф – муслиманска верска задужбина; покретна и непокретна имо- вина завештана у добротворне сврхе или намењена издржавању задужбине. ваљавица – врста млина за ваљање сукна; имала је углавном једну ступу, а порез на њу износио је 15 аспри годишње. вилајет – земља, крај, предео, област под управом субаше (в.) или санџакбега (в.) власи – посебна друштвена категорија ослобођена свих дажбина везаних за земљорадњу и рајински статус; категорија сточара, полуномада, претежно хришћана, али и муслимана, која не припада раји (в.), а поданички однос према османском владару изражава плаћањем филурије (в.). Били су организовани у групе које су се састојале од више влашких породица (заједница у којој скупа живе одрасли ожењењени синови и браћа старешине породице), на чијем челу се налазио изборни старешина, први међу једнакима – примићур. Више таквих група признавало је власт врховног старешине – кнеза (в.). Коришћени су за колони- зовање опустелих села, стражарење на граници, чување саобра- ћајница и рудника, за транспортну и гласоношку службу и слично. влашки ресум – в. филурија. војвода – извршни орган санџакбега у кадилуку или нахији задужен за прикупљање пореза; управник хаса.

Re~nik termina

595

војнуци – искварен турски назив за војнике, припаднике ситног феудалног племства или влахе (в.), који су, по потреби, обављали војничку службу. Ситни племићи-војници уживали су баштине (в.), које су стекли по основу пружања војне помоћи владару. У мирнодопско време бавили су се земљорадњом.

Газија – титула борца за веру, учесника у светом рату за ширење ислама; јунак, ратни ветеран. господар земље – (тур. sâhib-i ‘arz) непосредни господар тимара (в.), зеамета (в.), хаса (в.), коме је султан, као врховни господар уступио нека права. Био је у исто време и непосредни господар раје (в.) која је живела на повереној му земљи. Бринуо је да раја редовно извршава своје обавезе, да не напушта земљу, да је редовно обрађује, предузимао је мере уколико би земља остала пуста и неискоришћена, водио је рачуна да поседи прелази у руке законитих наследника и сл. Њему је припадао ушур (в.) од производа са земље, спенџа (в.) као и неке друге дажбине. грахорица – врста махунарке (тур. burçak, lat. Lathyrus) налик сочиву, која је у прошлости служила за исхрану људи, а данас као сточна храна. гулам – паж, припадник личне пратње санџакбега, беглербега или султана, регрутован међу ратним заробљеницима или другим лицима нетурског порекла.

Дербенд – кланац, клисура, теснац. дербенџија – стражар, чувар кланца, клисуре, опасног и несигурног места на јавном путу. На положај је постављан бератом (в.), а за своју службу уживао је значајне пореске олакшице због којих је спадао у повлашћену рају (в.). дефтер – попис, званична пописна књига, регистар. дивански намети – (тур. ‘avârız-i dîvâniyye) скуп дажбина убираних у новцу, натури и у виду кулука, за ванредне, најчешће ратне потребе државе. Временом се ова врста пореза усталила и убирана је редовно, како би се покрио дефицит у буџету и низ војничких расхода. диздар – заповедник тврђаве и тврђавске посаде. дунђер – занатлија обучен за дрводељске, тесарске и зидарске послове. дунум – мера за површину која је износила отприлике 1/10 хектара, одн. 10 ари; нешто мање од 1000 m 2 .

596

Re~nik termina

Емин – повереник, извршни орган султанове власти, управник прихода хаса (в.). ешкинџија – припадник војничког слоја који је учествовао у походу на коњу, без нарочите опреме. Ешкинџије су кориштене у борби али и за обављање позадинских служби, рашчишћавање путева, сечење дрвета, поправку мостова, тврђава, израду камене муниције и сл. У поход су ишли на смену, а за своју службу, уживали су земљишне поседе који су били ослобођени свих дажбина. Назив је кориштен за спахије најнижег ранга.

Заим – уживалац, поседник зеамета (в.), спахија (в.) у рангу бега, коме су додељени приходи између 20.000 и 99.999 акчи. зеамет – војничко лено, тимар (в.), чији су укупни приходи износили од 20.000 до 99.999 акчи. Села која су припадала зеамету могла су се налазити у оквиру једне или више нахија (в.). Јавни ред и мир на њи- ховом подручју одржавао је искључиво заим – притежавалац зеамета, што значи да је област уживала својеврсни територијални имунитет. земин – земљиште; општи назив за обрадиво земљиште, познатих међа. Један земин се могао састојати од само једне њиве, а могао је обухватати и преко двадесет њива. Спадао је у категорију државне земље и даван је под закуп. Након плаћања таксе на тапију (в.), чија је висина зависила од величине земина, корисник га је о