Sie sind auf Seite 1von 75

INSTITUTE OF HISTORY

Monographs
Volume 58

TATJANA KATIĆ

DETAILED REGISTER
OF THE PRIZREN SANCAK
FROM 1571

Editor-in-chief

Tibor Živković
Director of the Institute of History

Belgrade
2010
ISTORIJSKI INSTITUT

По с е бн а и зда њ а
kwiga 58

ТАТЈАНА КАТИЋ

ОПШИРНИ ПОПИС
ПРИЗРЕНСКОГ САНЏАКА
ИЗ 1571. ГОДИНЕ

urednik

Tibor @ivkovi}
Direktor Istorijskog instituta

Beograd
2010
СА Д РЖ А Ј

Предговор ......................................................................... 7

Извори и литература ....................................................... 17

Списак илустрација ........................................................ 21

Закон за санџак Призрен и околину ....................................... 23

Попис Призренског санџака .................................................... 27

Нахија Призрен .......................................................................... 29

Нахија Хоча ................................................................................ 161

Нахија Жежна ............................................................................. 251

Нахија Трговиште ..................................................................... 269

Нахија Бихор .............................................................................. 423

Вакуфи Призрена ....................................................................... 551

Табеле насеља по нахијама ............................................ 557

Имена хришћана Призренског санџака ........................ 583

Речник термина ............................................................... 593

Индекс истакнутих личности ........................................ 617

Индекс места ................................................................... 619

Conclusion ....................................................................... 641


ПРЕДГОВОР

Од четрдесетих година XX века, када се почело с


објављивањем катастарских пописних дефтера Османског
царства, па до данас, научној и широј јавности представљен је
знатан број ових драгоцених извора.1 За територије, већински или
мањински насељене српским становништвом, урађено је више
критичких издања катастарских дефтера, незаобилазних у свим
потоњим османистичким, али и медиевистичким истраживањима.2
1
Од пионирских радова треба издвојити: Fekete L., Az esztergomi szandzsak 1570,
evi adoösszeirasa, Budapest 1943; Djikia C. C., Defter-i mufassal-i vilayet-i Gürcistan,
Tbilsi 1947; Inalcik H., Hicri 835 tarihli suret-i defter-i sancak-i Arvanid, Ankara 1954.
Међу најобимнијим издањима пописа за европски део Царства су: Káldy-Nagy G.,
A Gyulai szandzsák 1567. és 1579. évi összeírása, Békéscsaba 1982; Исти, A Budai
szandzsák 1546-1590. évi összeírásai, Budapest 1985; Стојановски А., Опширен
пописен дефтер за Солунскиот санџак од 1568/69 година, 1-2, Турски документи
за историјата на македонскиот народ, Скопје 2002; Kolodziejckyk D., The Ottoman
Survey Register of Podolia (ca. 1681). Defter-i Mufassal-i Eyalet,i Kamanice,
Cambridge 2003, и други о којима ће бити података у наредним напоменама.
2
Šabanović H., Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katastarski popis iz 1455. godine,
Sarajevo 1964; Hadžibegić H., Handžić A., Kovačević E., Oblast Brankovića. Opširni
katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1972; Бојанић Д., Фрагменти једног
збирног и једног опширног пописа видинског санџака из друге половине XV века,
посебан отисак из Miscellanea 2, Београд 1973; Иста, Видин и Видинският
санджак през 15-16 век, София 1975; Тричковић Р., Два турска пописа Крајине и
Кључа из 1741. године, посебан отисак из Miscellanea 2, Београд 1973; Đurđev B.,
Hadžiosmanović L., Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega Crnojević, 2,
Sarajevo 1973; Соколоски М., Стојановски А., Опширни пописни дефтери од XV
век, Турски документи за историјата на македонски народ (скраћ. ТДИМ), том I-IV,
Скопје 1971-1976; Исти, Опширни пописни дефтери од XVI век за кустендилскиот
санџак од 1570. година, ТДИМ, том V, 1-4, Скопје 1980-1985; Исти, Опширен
пописен дефтер за скопскиот санџак од 1568-69. година, ТДИМ, том VI, 1-2,
Скопје 1984, 1988; Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485,
Tiranë 1974; McGowan B. W., Sirem Sancağı Mufassal Tahrir Defteri, Ankara 1983;
Aličić A., Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo 1985; Handžić A.,
Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka iz 1519. i 1533. godine, Sarajevo 1986;
Stojaković M., Braničevski tefter. Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine,
Beograd 1987; Đorđević J., Dračevica i Riđani sredinom XVI vijeka, Beograd 1997;
Њихов број, међутим, још ни издалека није задовољавајући.
Чињеница да не постоје критичка издања ни једног катастарског
пописа централне и дела западне Србије, односно Смедеревског
санџака, изузев неколико мањих извода3 говори томе у прилог.
Иста је ситуација и са пописима Призренског,4 Крушевачког5 и
неких других санџака.
Катастарски пописни дефтер Призренског санџака из 1571.
године један је од три сачувана опширна (mufassal), поименична
6

пописа. Од преостала два, један је сачињен у време султана


Сулејмана Законодавца, средином XVI века, а други 1591. године

Handžić A., Buzov S., Kupusović A., Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604.
godine, 1-3, Sarajevo 2000; Hafizović F., Popis sandžaka Požega 1579. godine, Osijek
2001; Spaho F., Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine, Sarajevo 2007; Aličić
A., Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar 2008.
3
Шабановић Х., Турски извори за историју Београда, Београд 1964; Аличић A.,
Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, 1-3, Чачак 1984;
Васић М., Зиројевић О., Стојановски А., „Попис Нишког кадилука из 1498“,
Споменик CXXXI (1992), 97-148; Зиројевић. О, „Попис манастира Смедеревског
санџака из 1516“, Саопштења XXVI (1994), 157-160. Недостатак критичког
издања барем једног дефтера Смедеревског санџака осећа се и поред студије
Миљковић-Бојанић Е., Смедеревски санџак 1476-1560. Земља–насеља-
становништво, Београд 2004.
4
Резиме збирног пописа Призренског санџака из 1530. године, кога је сачинио
сам писар, објавила је Zirojević O., „Vučitrnski i Prizrenski sandžak u svetlosti
turskog popisa 1530/31. godine“, Gjurmime Albanologjike 2, (1968), 103-120; иста је
наведени резиме, скупа са резимеом пописа, с краја прве пол. XVI века, објавила
у „Вучитрнски и Призренски санџак у време владавине Сулејмана Величанственог“,
Историјски часопис XIX (1972), 263-275. Фрагменте опширног пописа из 1591.
године издао је Pulaha S., Popullsia shquiptare e Kosovës gjatë shek. XV – XVI,
Tiranë 1984 (критички осврт на његов рад дао је Пешикан М., „Стара имена из
Доњег Подримља“, Ономатолошки прилози VII (1986), 1-119). Фрагменти
сумарног пописа из 1530. године и опширног, насталог средином XVI века,
објављени су код Катић Т., „Трговиште у османским пописима Призренског
санџака из 1530, c.1550 i 1571. године“, Мешовита грађа XXVII (2006), 163-174.
Објављивани су и поједини делови детаљног пописа из 1571. године, али о томе
ће више бити речи у тексту који следи.
5
Зиројевић О., Ерен И., „Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице у време
прве владавине Мехмеда II (1444-1446)“, Врањски гласник IV (1968), 377-416;
Зиројевић О., „Крушевачки санџак у светлости турског пописа 1530/31.
године“, Лесковачки зборник, VIII, 1968, 221-228; Иста, „Лесковац и његова
нахија од 1455. до 1683. године“, Лесковачки зборник XXIII, 1983, 211-268;
Vasić M., „Sumarni defter sandžaka Aladža Hisar (Kruševac)“, POF XXVIII-XXIX
(Sarajevo 1980), 331-356.
за владе Мурата III.7 Поред ових постоји и неколико сажетих
(icmâl),8 као и пописа џизје, који такође садрже податке о
насељима и становништву.9
Дефтер из 1571. године није непознат научној јавности.
Закон за санџак Призрен и околину, убележен на првим
страницама овог пописа, објављен је у два наврата. Прво у издању
Хасана Калешија10, а потом и у издању Османских закона.11 Турско
издање урађено је само са једном грешком, док их се код Калешија
поткрало неколико крупнијих и ситнијих.12
Интересовање за катастарски дефтер Призренског санџака
из 1571, нагло је порасло 80-их година XX века, када је Момчило
Стојаковић, рано преминули сарадник Историјског института,
током студијског боравка у Истанбулу, снимио првих 185, од
укупно 433 пагиниране стране дефтера. Фотокопирани материјал
обухватио је села нахија Призрен и Хоча и прва три села нахије
Жежна.
Податке о насељима у околини Призрена и Хоче саопштио
је касније, у веома обимној и темељито урађеној студији, Митар
Пешикан, Стара имена из Доњег Подримља.13 Уз помоћ података
из повеља и на основу данашње микротопонимије, успешно је
дешифровао и убицирао већину места, уз незнатан број грешака.14

6
Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri, no. 495 (TD 495), Istanbul, Başbakanlık Devlet
Arşivleri, Osmanlı Arşivi. У даљем тексту ће сви катастарски пописни дефтери из
Османског архива Председништва Владе у Истанбулу, бити навођени под
скраћеницом TD.
7
Опширни попис, завршен око 1550. године, чува се такође у Истанбулу, у претходно
наведеном архиву, под сигнатуром TD 368, док се попис из 1591. чува у Анкари, T.
C. Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü, Kuyûd-ı Kadîme Arşivi no 55 (KКА 55).
8
За године: 1530. (TD 92 и TD 167. Овај последњи објављен је у виду факсимила,
с именским регистрима. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530),
II, Ankara 2004.), 1568/69. (TD 738), 1579. (TD 1029) и 1599/1600. годину (TD 664).
9
Опш. вид. предговор 167 Numaralı Muhâsebe-i vilâyet-i Rûm-ili defteri (937/1530), 13.
10
Kaleši H., „Jedna prizrenska i dve vučitrnske kanunname“, Glasnik Muzeja Kosova
i Metohije II (1957), 289-300.
11
Akgünduz А., Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukukî Tahlilleri, VII, Istanbul 1994,
707-708.
12
О томе више у оквиру мог превода Призренске кануннаме.
13
Ономатолошки прилози VII (1986), 1-119.
14
М. Пешикан је, уз то, исправио и бројна погрешна читања и убикацију С.
Пуљахе, Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë 1974;
Popullsia shquiptare e Kosovës gjatë shek. XV – XVI, Tiranë 1984, који се такође
бавио истраживањем овог подручја.
Годину дана после Пешикановог, из штампе је изашао рад
Гордане Томовић, у коме су убицирана села нахије Жежна.15
Ауторка је, трагајући за забелом Чрмањ манастира Сопоћани, који
се налазио негде на Рогозни, прихватила сугестију М. Пешикана,
да подробније испита деветнаест села нахије Жежна, која је
обухватала управо тај простор. Уз помоћ Момчила Стојаковића,
који јој је прочитао турске називе из дефтера, и Душанке Бојанић,
која је допунила постојеће податке, успешно је идентификовала
већину нахијских села.
Снимљени материјал призренског дефтера прегледала је и
Олга Зиројевић и извукла податке о црквама и манастирима, које
је потом, током архивског истраживања у Истанбулу, допунила и
подацима из преосталих нахија, Трговишта и Бихора, као и са
онима садржаним у ранијем опширном попису, састављеном око
1550. године.16 Том приликом снимила је странице дефтера из
1571, на којима се налази списак села Трговишке и Бихорске
нахије. У наредним годинама Зиројевић је објавила попис самог
града Призрена (стр. 37-46) и листу села поменуте две нахије (стр.
200-202 и 320-322).17 Већина насеља Трговишта и Бихора опстала
је од турског времена до данас и антропогеографски је обрађена у
радовима Милисава Лутовца.18 Ослањајући се на поменутог
аутора, као и на истраживања Петра Ж. Петровића19, Зиројевић је
обавила, углавном, успешну убикацију. Тамо где јој то није пошло
за руком, унела сам одговарајуће исправке или допуне, што је
истакнуто напоменама.20

15
Г. Томовић, „Сопотски забел Чрмањ“, Историјски часопис XXXIV (1987), 37-
59. И поред тога што нахија Жежна није комплетно снимљена, убикација је била
могућа на основу списка села, који је сам писар сачинио испред пописа сваке нахије.
16
„Цркве и манастири у Призренском санџаку“, Косовско-метохијски зборник 1
(1990), 133-141.
17
„Призрен у дефтеру из 1571. године“, Историјски часопис XXXVIII (1991),
243-263; „Кроз Бихорску нахију 1571. године“, Симпозијум Сеоски дани Сретена
Вукосављевића XIV (1992), 173-190; „Насеља нахије Трговиште 1571. године“,
Новопазарски зборник 18, (1994), 31-53.
18
„Ибарски Колашин“, Насеља и порекло становништва, књ.34 (1954), 57-188;
„Рожаје и Штавица“, Насеља и порекло становништва, књ.37 (1960), 319-419;
„Бихор и Корита, антропогеографска испитивања“, Насеља и порекло
становништва књ. 40, Београд 1967.
19
Рашка, антропогеографска проучавања, I, Београд 1984.
20
С обзиром да је огроман број села на територији Призренског санџака познат,
што из повеља, што из радова етнолога, нисам наводила изворе за убикацију
***

Подаци о настанку дефтера налазе се у самом рукопису, у


његовом уводном делу, као и међу одлукама царског Дивана.
Пописивање територије Призренског санџака наредио је још
султан Сулејман I (1520-1566).21 То се догодило, највероватније,
одмах после пада Ђуле, 30. августа 1566, када је, због освајања
нових територија у јужној Угарској и успостављања Ђула санџака,
требало изнова пописати цео Темишварски беглербеглук, односно
извршити нову административну поделу Баната.22 Како је султан
Сулејман одмах потом умро,23 посао је обављен у време његовог
сина Селима II (1566-1574).
Истовремено са санџацима Темишварског беглербеглука на
простору Баната, пописани су и неки други санџаци у његовом
саставу, који су се налазили знатно јужније – Вучитрнски24 и
Крушевачки,25 као и неки санџаци Румелијског беглербеглука:
Призренски, Дукађински и Скадарски. На основу царске заповести
упућене Дукађинском санџакбегу Касиму у јесен 1568, сазнајемо
да је он, у својству дефтер-емина, био задужен да спроведе попис
ова три румелијска санџака.26 Пошто је обавестио Порту да је
пописивање наведених територија завршено, наређено му је да
најпре издвоји све кориснике царских хасова и да обави расподелу
хасова санџакбеговима. Потом да, у складу с евиденцијом
провинцијских коњичких снага коју води румелијски беглербег,
изврши расподелу прихода заслужним заимима и тимарницима,
пазећи притом да што мање буде заједничких, ортачких тимара
како раја не би била изложена евентуалном насиљу.27

насеља, изузев у случајевима када је утврђивање положаја насеља резултат


истраживачког рада наведених аутора: М. Пешикана, Г. Томовић и О. Зиројевић.
21
Вид. уводни део овог пописа.
22
Катић С., „Кнежевачко Потисје под турском влашћу“ у: Историја Новог
Кнежевца и околине, Нови Кнежевац 2003, 138.
23
Султан Сулејман I Величанствени (Законодавац) умро је током опсаде Сигета,
6. септембра 1566., недељу дана после освајања Ђуле.
24
7. Mühimme Defteri, III, 184, h. 2342.
25
7. Mühimme Defteri, I, 59, h. 114. За попис Крушевачког санџака био је задужен
Мевлана Лутфи, кадија Модаве, у Банату. (7. Mühimme Defteri, III, 143, h. 2260).
26
7. Mühimme Defteri, III, 175, h.2322.
27
Исто. Очигледно је да су становници села, чије су приходе делила два или
више тимарника, у пракси често били жртве злоупотреба истих, који су, сваки
понаособ, тражили за себе пун износ пореза.
Расподела поседа трајала је дуго, јер је требало упоредити
податке из старог пописа са новим, затим доделити приходе у
складу с препорукама румелијског беглербега и издати берате
свим тимарницима, као и лицима с посебним статусом (кнезовима,
примићурима, соколарима, ешкинџијама и другим). Најзад, када је
после скоро две године цео посао завршен, писар, извесни Али б.
Мустафа, написао је коначну, редиговану и допуњену верзију
дефтера, која је предата султану Селиму II у првој недељи 1571.
године.28
Разлога за пописивање наведених санџака јужно од Дунава
има више. У борбама у Угарској и Ердељу учествовале су спахије
тимарници из читаве Румелије. Многи од њих страдали су у
борбама па су њихови тимари остали упражњени; неки се нису
одазвали позиву свог алајбега, одн. санџакбега те су стога
изгубили право на посед, а неки су се нарочити истакли и
заслужили повећање прихода.
Поред тога, могуће да је дошло и до знатнијег смањења
броја становника, услед сеобе, епидемија и др., а тиме и нивоа
привредне производње односно износа прикупљаних пореза.
Сеоба српског становништва у Банат почела је од оснивања
Темишварског ејалета 1552. године, да би после освајања Ђуле
попримила масовне размере. Разлог су биле знатне пореске
олакшице (плаћање џизје и спенџе по кући, а не по глави пореског
обвезника) и напуштена плодна земља коју су колонисти
запоседали.29

***

Структура дефтера Призренског санџака из 1571. године по


странама изгледа овако: 4-10 увод и кануннама, 13 - списак нахија,
14-109 нахија Призрен, 118-178 нахија Хоча, 183-194 нахија
Жежна, 200-310 нахија Трговиште, 320-409 нахија Бихор и 414-
418 призренски вакуфи. Остале стране су празне.

28
Вид. уводни текст пописа.
29
Београдски кадија је 1567. године известио да су сеобом највише захваћени
санџаци Смедерево, Крушевац, Зворник и Видин, због чега су, средином новембра
исте године, уведене даноноћне страже на дунавским скелама и дуж обале које су
спречавале прелазак у Банат. Катић С., „Кнежевачко Потисје под турском влашћу“
у: Историја Новог Кнежевца и околине, Нови Кнежевац 2003, 150.
Пописом је обухваћено укупно 541 село са свим пореским
обвезницима и њиховим натуралним и новчаним давањима. Сви
порези, па и натурални, израчунати на основу трогодишњег
просека, изражени су у новцу, односно у акчама (аспрама), мада то
изреком није наведено пошто се подразумева. Укупан збир
прихода није увек тачно утврђен, а најчешће се ради о
заокруживању своте или случајним омашкама насталим приликом
обрачунавања или преписивања података.30
Још једна непрецизност је приметна код регистровања
неожењених пунолетних мушкараца. Писар није доследно
означавао неожењене (словом м, одн .Š , тур. mücerred) пошто је на
крају сваког села дао њихов укупан збир. С обзиром на то да није
сматрао да је важно да и у поименичном списку истакне ту
чињеницу, ни у овом издању није указивано на места где има
одступања у укупном броју неожењених и броју ознака њиховог
статуса испод појединачних имена; са становишта плаћања личног
пореза – спенџе, није било разлике; и ожењени и неожењени
давали су по 25 акчи.
Сва лица у овом дефтеру пописана су тако што је уз лично
име додат још један идентификациони податак, најчешће очево
име, а ређе ознаке попут доселац, преселац.31 Занимања су
истакнута само код соколара, муслимана Призрена и попова, али и
ту има изузетака. Удовице су уписане само именом, наравно уз
назнаку да су удовице.
Очево име је просто додато личном имену, без уметања
одреднице „син“, и то у номинативу У мањем броју случајева
уписано је у присвојном генитиву (Николин, Јовин, Ђурин,
Радоњин), као присвојни придев са суфиксом –ов, ев (Данетов,
Ђорђев, Милатов), или са наставком –ић (Милошевић, Ненадић,
Николић, Обрадовић), који је у ово време ознака очинства а не
родовско име или презиме.32 Код муслимана, између личног и
очевог имена стоји одредница „син“, одн. „бин“, која је у преводу
дата у скраћеном облику „б.“

30
Сви збирови у попису су проверени и тачне вредности унете у напомене.
31
Ознака сиромах, која се појављује на неколико места, није у функцији
показатеља имовинског стања јер већина таквих лица има у поседу баштине,
већ надимка и стога сам је писала великим словом. За стварно сиромашне писар
је користио арапску реч fakru’l-hal.
32
М. Пешикан, Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба, Београд 1984, 56.
Да би што верније пренела изворни текст, задржала сам
номинатив патронима (Петар Вукадин, Коста Никола), намерно
избегавајући мењање по падежима, које би створило недоумицу
око стварног облика имена.33 Да би избегла мењање по падежима
такође сам и израз der yed, „у руци“, ознаку припадања,
власништва, преводила као „држи је“, нпр. баштина Лукач држи
је Димитар Дојчин, а не баштина Лукача у руци Димитра Дојчина
или Лукачева баштина у руци Димитра Дојчиновог.
Приликом ишчитавања личних имена срела сам се с
уобичајеним проблемима за ову врсту османске грађе. Арапска
ортографија, посебно уколико је без дијакритичких тачака, што је
најчешћи случај, ствара дилеме око облика имена. Неразликовање
слова доводи до тога да се исти запис може читати на више
начина: б, и, ј, н, п, т (Петко-Нико-Ненко-Бенко, Даба-Дане-Даја,
Станко-Стајко, Ранко-Рајко), о и у (Воја-Вуја), финалног ч, тј. –ич,
-ица (Радич-Радица, Јович-Јовица), р, з, ж (Бора-Божа) итд.
У свим наведеним случајевима опредељивала сам се према
вероватноћи, односно према потврдама имена у ћирилским и
латиничним споменицима и према резултатима досадашњих
ономастичких истраживања. Сходно томе одлучила сам се за
варијанте Радич и Јовица, а не Радица и Јович; чешће сам користила
старије облике Рајко и Стајко, него Ранко и Станко; због врло
фреквентвеног имена Дабижив, била сам склонија облику Даба, као
његовој изведеници, него Дане (Дана), јер се име Данило не среће у
овом попису. Кад је реч о имену Петко-Нико-Ненко-Бенко, примат
има словенско, народно, име Петко. Међутим, како је име Нико,
скраћени облик од Никола, врло често у Црној Гори34, у нахији Бихор
сам на више места употребила име Нико. Такође сам се увек
опредељивала за варијанту Нико када је уз њега друго име албанско
(Нико Ђин, Дода Нико). Код насеља с влашким становништвом
често сам користила и варијанту Ненко, као старо влашко име,
засведочено средњовековним повељама, односно Бенко, заступљено
у југозападним областима Призренског санџака које гравитирају ка
Скадру.35 У сваком случају, нисам желела да се определим само за

33
Нпр. у преводу баштина Радивоја, није јасно да ли се власник зове Радивој
или Радивоје, што је у ономастичким истраживањима битно.
34
Đurđev B., Hadžiosmanović L., Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega
Crnojević, 2, Sarajevo 1973.
35
Ljubić Š., „Skadarski zemljišnik od 1416“, Starine JAZU, XIV (1882), 30-57.
једну варијанту имена, макар уз ограду да су могућа и другачија
читања, него сам користила и друге облике, како би представила
разноврсност именослова, која је у овим крајевима била присутна.
У највећем броју случајева, ипак, није било дилеме.
Османски писар био је добар познавалац локалних језика и врло
прецизно је правио разлику између сличних хомонима. На пример,
име Власко пише са садом (‹), а Влашко са шином (‫ ;)ش‬име
Радан са елифом (‫ )ا‬а Раден без; на исти начин прави разлику
између Вукаљ и Вукља; такође Вукља пише са кафом (‫)ق‬, а млађи
облик овог имена Вукеља са кефом (’). Некада комбинацијом
слова н и ј, одн. л и ј, исписује наше њ и љ (Domanik стога треба
читати Домањек а не Доманић), али најчешће користи само једно
слово за неколико наших гласова “ - н, њ; ‫ ل‬- л, љ; ’ - к, ћ, ђ; • - х,
џ, ч, ц. Наведена слова читала сам у складу с нашим изговором;
Радосаљ а не Радосал36, Пружња а не Пружна, Црноча а не Чрноча.
Исто сам поступила и у услучају типизираних записа попут Оливир,
Димитри, Петри, Павел, Јако, Мате, Симон. У овом дефтеру то су
Оливер, Димитар, Петар, Павле, Јаков, Матеј, Симеун.
За ретка имена консултовала сам радове Т. Маретића37 и М.
Грковић.38 Многа стара, превасходно влашка имена, имају своју
потврду у средњевековним изворима и билa су предмет ономасти-
чких анализа па их зато нисам посебно објашњавала. У напо-
менама сам дала објашњења само за она најређа имена, односно
она која нисам моглa да нађем код наведених, већ других аутора
или која су резултат мог домишљања.
Албанска имена транскрибовала сам уз помоћ издања најста-
ријег пописа Албаније39, затим пописа Скадарског санџака из 1485.
године40, као и интернет сајтова посвећених албанском именослову.
Неопходна објашњења везана за одређену врсту пореза,
земљишних поседа, статуса појединаца и слично, дала сам на
крају књиге у оквиру Речника термина.

36
О приимку –саљ вид. М. Пешикан, Д. Бојанић, „Попис Заорјенског племена
Риђана с краја XV века“, Зборник за оријенталне студије 1, Београд 1992, 65.
37
„О народним именима и презименима у Хрвата и Срба“, Рад ЈАЗУ, LXXXI -
LXXXII (1886).
38
Имена у Дечанским хрисовуљама, Нови Сад 1983; Речник имена Бањског,
Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку, Београд 1986.
39
Inalcik H., Hicri 835 tarihli suret-i defter-i sancak-i Arvanid, Ankara 1954.
40
Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë, 1974.
На крају желим да се захвалим свима који су ми својом
подршком и саветима помогли у раду. Нарочиту захвалност
дугујем господину Сакипу Бајхану из Истанбула, искреном
пријатељу, на кога сам увек могла да се ослоним током архивских
истраживања у Турској. Он ми је помогао да комплетирам стра-
нице дефтера, поставши због мене araştırmacı. Teşekkürler !

Татјана Катић
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

167. Muhâsebe Defteri


167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530), II, T.C.
Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü Osmanlı Arşivi Daire
Başkanlığı Yayın Nu: 69, Defter-i Hâkâni Dizisi: IX, Ankara 2004.
7. Mühimme Defteri
7 Numaralı Mühimme Defteri (975-976 / 1567-1569), I- IV, Ankara 1999.
Bojanić, Zakoni
Bojanić D., Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za
smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd 1974.
Букумирић, „Ономастика”
Букумирић М. „Из ономастике јужне Метохије”, Ономатолошки
прилози V, 413-603.
Грковић, Речник имена
Грковић М., Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског
властелинства у XIV веку, Београд 1986.
Задужбине Косова
Задужбине Косова, споменици и знамења српског народа, Призрен-
Београд 1987.
Зарковић, Метохија
Зарковић Б., Хотачка метохија, Приштина-Лепосавић - Косовска
Митровица, 2002.
Зиројевић, „Кроз Бихорску нахију”
Зиројевић О., „Кроз Бихорску нахију 1571. године”, Симпозијум
Сеоски дани Сретена Вукосављевића, XIV (1992), 173-190.
Зиројевић, „Нахија Трговиште”
Зиројевић О, „Насеља нахије Трговиште 1571. године”,
Новопазарски зборник 18, (1994), 31-53.
Зиројевић, „Призрен 1571.године”
Зиројевић О., „Призрен у дефтеру из 1571. године”, Историјски
часопис XXXVIII (1991), 243-263.
Зиројевић, „Цркве и манастири”
Зиројевић О., „Цркве и манастири у Призренском санџаку“, Косовско-
метохијски зборник 1, Београд 1990, 137.
Ивановић, „Властелинство манастира Арханђела”
Ивановић Р., „Властелинство манастира св. Арханђела код Призрена”,
Историјски часопис, VIII (1959), 209-253, 345-360.
Kaleši, „Kanunname”
Kaleši H., „Jedna prizrenska i dve vučitrnske kanunname”, Glasnik
Muzeja Kosova i Metohije, II (1957), 289-300.
Kaleši, Redžep, „Prizrenac Kukli-beg”
Kaleši H., Redžep I., „Prizrenac Kukli-beg i njegove zadužbine”,
Prilozi za orijentalnu filologiju, VIII-IX (1960), 143-168.
Лутовац, „Ибарски Колашин”
Лутовац М., „Ибарски Колашин”, Насеља и становништво, 34
(1954), 57-188.
Лутовац, „Рожаје и Штавица”
Лутовац М., „Рожаје и Штавица”, Насеља и становништво, 37
(1960), 323-420.
Лутовац, Бихор и Корита
Лутовац М., Бихор и Корита, антропогеографска испитивања,
Београд 1967.
Maretić, „O narodnim imenima”
Маретић Т, „О народним именима и презименима у Хрвата и
Срба”, Рад ЈАЗУ, LXXXI - LXXXII (1886).
Медојевић, Бјелопољски крај
Ј. Медојевић, Становништво и насеља Бјелопољског краја, Бијело
Поље 2005.
Насеља и становништво Области Бранковића
Група аутора (уредник М. Мацура), Насеља и становништво
Области Бранковића 1455. године, Београд 2001.
Oblast Brankovića
Hadžibegić H., Handžić A., Kovačević E., Oblast Brankovića, opširni
katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo 1972.
Osmanlı Kanunnâmeleri
Akgünduz А., Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukukî Tahlilleri, VII,
Istanbul 1994, 707-708.
Пешикан, „Имена Доњег Подримља”
Пешикан М., „Стара имена из Доњег Подримља”, Ономатолошки
прилози, VII (1986), 1-119.
Pulaha, Defteri
Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485,
Tiranë 1974.
Светоарханђеловска хрисовуља
С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља,
Београд 2003.
TD 5m
Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri (TD), nu. 5m, Başbakanlık Devlet
Arşivleri, Osmanlı Arşivi, Istanbul (Сумарни попис Призренског
санџака из 1477/78. године – необјављен)
TD 368
Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri (TD), nu. 368, Başbakanlık Devlet
Arşivleri, Osmanlı Arşivi, Istanbul (Опширни попис Призренског
санџака око 1550. године – необјављен)
Томовић, „Чрмањ“
Томовић Г., „Сопотски забел Чрмањ”, Историјски часопис XXXIV
(1987), 37-59.
Hadžibegić, „Podaci o stočnom fondu”
Hadžibegić H., „Zvanični podaci o stočnom fondu na području Novog
Pazara, Trgovišta i Bihora iz 1585. godine”, Istorijski Zapisi, god. XXII,
knj. XXVI, vol. 4 (1969), 586-616.
Šabanović, Krajište
Šabanović H., Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbirni katastarski popis iz
1455. godine, Sarajevo 1964.
Шкриванић, „Властелинство св. Стефана у Бањској”
Шкриванић Г., „Властелинство Св. Стефана у Бањској”, Историјски
часопис VI (1956), 177-199.
СПИСАК ИЛУСТРАЦИЈА

Карте:

1) Насеља нахије Призрен 32, 33


2) Насеља нахије Хоча 163
3) Насеља нахије Жежна 252
4) Хас и нахија Жежна,
с рудницима на Рогозни и у Подбуковику 268
5) Насеља нахије Трговиште 272, 273
6) Насеља нахије Бихор 426, 427
7) Верско-етничка структура
Призренског санџака (по нахијама) 608-615

Фотографије:

1) Селим II (1566-1574) 22
2) Призренска тврђава 158, 159
3) TD 495, 124-125 164
4) Остаци старог Трговишта 274
5) Mанастир Сопоћани, црква Св. Тројице 421
6) Спахије у ратној опреми 422
7) TD 495, 324-325 428
8) Мехмед-пашин хамам у Призрену 550
Сва похвала припада Алаху, који је створио часну оловку пре него
што је створио висока небеса, и написао имена својих створења у свеску
Књига судбине1, и диктирао и записао, без мањкавости, укупни иметак
својих робова сходно дужине њихових живота, и украсио Своју чврсту
власт потписом. Реци: „Алаху мој, који сву власт имаш. Ти власт ономе
коме хоћеш дајеш“2, па је Њему сва похвала на многобројним благодатима
и Њему је сва похвала и на овом и на оном свету.3 И нека је спас ономе који
је у свему као у име Бога, Свемилосног и Самилосног, тј. Мухамед Одабрани,
нека је њему Алахов спас и мир, и његовој родбини, друговима и миљеницима
који су на небу, да упуте на прави пут као звезде водиље.4
И надаље, са владарских двери, од падишаха, Алахове сенке и
царског прага, шаха над шаховима, Уточишта среће, покојног и од греха
опроштеног султана Сулејмана – њему милост и опроштај, нека му се чува
красота до Судњег дана, стигла је објављена и обелодањена заповест коју
треба послушати, да се детаљно попише санџак Призрен. У складу с дивним
ферманом кога слуша цео свет попис реченог санџака обављен је у време
султана два мора и владара два копна, Уточишта света и .... оштећено, онога
који влада земљама уздуж и попреко, и који управља спровођењем закона
сунета5 и фарза6, султана сина султана, султана Селим-хана сина Сулејман-
хана сина Селима-хана - нека му вечни Бог учини владавину трајном,
обасјану сунцем и месецом и бескрајном мудрошћу сазвежђа Малог Медведа.
Према ономе што је захтевала садржина његовог красног и срећног фермана,
дужност емина обавио је најубогијима слични санџакбег Касим, а дужност
писара слуга најпонизнији Али б. Мустафа. Послато и предато Високој
Порти и Дивану, захваљујући Божијим благословима и милосрђу, у првој
декади месеца Шабана године 978. (29. XII 1570 – 7. I 1571).
Завршено уз Божију помоћ.

1
Дословно Помно Чувана плоча, Kur’an, поглавље Al-Burûĝ 85, ајет 22.
2
Kur’an, поглавље Ali ‘Imrân 3, ајет 26.
3
Kur’an, поглавље Al-Qaşaş 28, ајет 70
4
За превод уводног пасуса у кануннаму, на арапском језику, захваљујем се
господину Заки Шалтафу, директору предузећа за преводилачке, макролингви-
стичке и семиотичке услуге Логополис из Београда.
5
Усмена традиција, предање о свему ономе што је пророк Мухамед говорио,
чинио или одобрио да се чини.
6
Обавезе које налаже исламска вера свим својим верницима.
Kanunnama prizrenskog sanxaka 25

Закон за санџак Призрен и околину

[8]

[1] Од ожењеног и неожењеног неверничког рајетина узима се по


25 акчи спенџе.

[2] Од пшенице, јечма и других житарица које се мере мерицом


узимају се ушур и седмина или осмина саларије.

[3] Товар наведеног санџака износи шест истанбулских мерица.7

[4] Товар пшенице, наута, сочива, грахорице и боба рачуна се по


40 акчи, а товар јечма, зоби и крупника по 21 акчу, како је и уписано у
старом дефтеру. У самом Призрену и његовој нахији, као и у осталим
нахијама реченог санџака, већи товар у важећој употреби износи
десет истанбулских мерица а мањи осам истанбулских мерица. Овако
се ради још од давних дана.

[5] Пошто је то тако, одлучено је да се товар пшенице, наута, сочива,


ораха и боба рачуна по 50 акчи, товар јечма по 24 акче, товар грахорице и
проса8 по 40 акчи, ражи 36 акчи а зоби и крупника9 по 20 акчи.

[6] Утврђено је да чабар шире износи 32 акче.10

[9]
[7] За винограде у самом Призрену, за које се од вајкада даје
[ресум] на дунум, опет је уписано да се, према старом обичају, дају по
четири акче за сваки дунум.

7
Други део овог члана закона, као и први део следећег, је код Калешија испу-
штен, па гласи: „товар поменутог санџака према истанбулској кили (мерици)
одређен је по 40 акчи, а товар јечма, овса, каплуџа (крупника) по 21 акчу“.
„Kanunname”, 290.
8
Код Калешија, пиринач, Исто, 291.
9
Код Калешија, кукољ (отровна коровска биљка). Исто.
10
У турском издању погрешно стоји 36 акчи. Osmanlı Kanunnâmeleri, 708.
26 Kanunnama prizrenskog sanxaka

[8] За нахијске винограде који су изван града и за винограде у


нахији Хоча, од давнина се даје [ресум] на дунум пошто су плодоносни;
уписано је по шест акчи за дунум.11

[9] Стари је закон да се за ширу држи монопол од два месеца и


десет дана. Ако спахија жели може да држи два месеца одједном, а ако
жели месец дана у једној сезони а месец дана у другој.

[10] Свака рајинска кућа која има виноград даје господару земље
по пет акчи ресума на корито. Стари је закон и да сваки ожењен даје по
пет акчи траварине, по две акче ресума на повртњак и по две акче ресума
на дрва.

[11] У старом дефтеру уписана је на свако село извесна сума на


име пољачине. Према реченом начину исто је поново утврђено за нахије
Призрен и Хоча, али је за нахије Трговиште, Жежна12 и Бихор, приликом
новог пописа, одлучено да се од сваке куће ожењеног, на име пољачине,
узима по две акче ресума за чување шума, како је то од давнина чињено.
Зато је уписано да они, према старом начину, како су од вајкада давали,
и даље дају по две акче ресума за чување шума.

[10]

[12] Од млинова који мељу брашно током целе године узима се


30 акчи, од оних који раде пола године 15 акчи и од ваљавица 15 акчи.

[13] Од свиња које лутају изван села (yabanda) узима се ресум од


једне акче на сваке две свиње, а од сваке свиње коју раја тови и закоље
ради јела и продаје узима се по једна акча.

11
У Калешијевом издању испуштен износ од шест акчи за дунум. „Kanunname”, 292.
12
Код Калешија, Серсерне (!). Исто, 293.
[14]

Списак села нахије Призрен

1. Хасови падишаха, владара света 33. село Заплужан 5000


у самом Призрену 34. село Средња Улишница 1500
2. село Коруша 15000 35. село Краштани 2000
3. село Плањани 8000 36. село Заградечка Хоча 16000
4. село Горњи Вранић 9500 37. село Горња Саврова 4500
5. село Дворан 8500 38. село Доња Саврова 1000
6. село Чревоглажда 7000 39. село Малчитова 1800
7. село Свети Петар 5000 40. село Мухољани 1200
8. село Скоробижде 2500 41. село Гељанце 2600
9. село Бусина 2500 42. село Јешкова 3494
10. село Грековце 2700 43. село Љутоглав 2500
11. село Стратиновце 3500 44. село Букош 6500
12. село Ђиновце 2300 45. село Локвица 7000
13. село Селце 11000 46. село Стрецка 9000
14. сами Призрен 41000 47. село Мучникова 9150
15. село Љубижда 23910 48. село Љешта 350
16. село Мала Љубижда 500 49. село Лесковац 7200
17. село Мушутиште 24000 50. село Јаховац 1800
18. село Пећани 13800 51. село Братјанова 1245
19. село Мали Пећани 200 52. село Чајдрак 719
20. село Доња Сопина 7000 53. село Драјчина 2000
21. село Вележа 1700 54. село Јавор 1000
22. село Велики Речани 7088 55. село Мала Драјчина 1000
23. село Суха Река 3354 56. село Доња Улишница 1000
24. село Мала Суха Река 57. село Неброгоште 6600
25. село Љубиње 6050 58. мезра Ђурко поред наведеног
26. село Влашња 5000 села, 400
27. село Доњи Оштрозуб 2000 59. село Градичевица 2800
28. село Поповљане 4500 60. мезра Корабник 200
29. село Горњи Гунцат 4500 61. село Љубојна 6000
30. село Доњи Гунцат 1600 62. село Горич 1000
31. село Трње 1500 63. село Мали Речани 5200
32. село Лишани 2700 64. село Попас 1200
30 Nahija Prizren

[15]

65. село Прозрак дербенд 2500 95. село Живјане 3000


66. село Горња Сопина 6100 96. село Нистра 2580
67. мезра Гражданик 250 97. село Новак 1200
68. село Нашиц 500 98. село Цапарце 1300
69. село Доња Радиловица 6000 99. село Црнча 700
70. село Војинц 3000 100. село Јабланица 3500
71. село Смаћ 2500 101. село Остружна 1000
72. село Јажинце 3300 102. село Љубижна 2500
73. село Маришева 2699 103. мезра Горња Радиловица 700
74. село Доња Србица 5000 104. село Горња Улишница 1000
75. село Манастирица 2700 105. село Требатница 2500
76. село Врбичани 2000 106. мезра Поуска 500
77. село Љубојевце 1600 107. мезра Покравник 1300
78. село Будакова 1700 108. село Дојнице 1000
79. село Захум 1000 109. село Лика 2500
80. село Стојча, друго име 110. село Тупце 1500
Лутовица, 3500 111. мезра Руденце 250
81. село Горњи Оштрозуб 2500 112. село Лопужник 3000
82. село Шпинадија 3500 113. мезра Крчма 1000
83. село Мађирце 1500 114. село Домањек 2000
84. село Себечани, друго име 115. мезра Потерка 500
Грнчар, 1500 116. село Влашки Дреновац са
85. село Пониква 500 мезром Кореница 2500
86. село Горња Србица 3000 117. село Орлад 6000
87. село Липочева 2300 118. село Рибар 7700
88. село Новасел 1000 119. мезра села Рибар, земљиште
89. село Нешаница 200 које држе у близини Халаша, 300
90. село Сеник 1999 120. село Медведце 670
91. село Пагаруша 1500 121. село Вршевце 1000
92. село Трпеза 3000 122. село Црепоље 2000
93. село Врчевица 1600 123. село Лалетић 1000
94. село Крушчица 1400 124. мезра Винора 500
34 Nahija Prizren

[24] Нови детаљни попис санџака Призрен

1. Хасови падишаха, Уточишта света

Сами Призрен

Приход од ресума на вагу за мерење свиле у самом Призрену 150000


Приход од јавног складишта1 меда и масла у самом Призрену 5000
2
Приход од воскаре призренског кадилука 1500
Приход од непотраживане заоставштине, одлутале стоке,
одбеглих робова, робе без власника и несталих ствари 4000
Укупно 160500

2. Село Коруша3, припада Призрену

Марко Пејо; Цветко Никола; Дабижив Богавац; Лукач Богавац; Вељан


Дабижив; Димитар Никола; Павле Михаило; Бојо Димјо; Раја Црепан;
Симеун Раја; Бучин Марко; Јован Стојан; Бошко Новак; Јован Ђурин;
Јова Марко; Воја Марко; Марко Војин; Комлен Војин; Рајко Војин;
Петар Димитар; Павле Димитар; баштина Боја Марко држи је Петар
Димитар; Никола Јован; Станко Никола; Филип Дабижив; Аврам
Дабижив; Ђура Никола; Димитар поп; Лукач Димитар; Никола Којчин;
Тома Никола; Лукач Никола; Марко Ненко; баштина Влах држе је
житељи овог села.
Кућа 27 Неожењених без броја

1
Тур. kapan; јавно складиште робе за трговину навелико, где се роба сабирала а
потом постепено продавала трговцима на мало и занатлијама. У дворишту или
испред складишта стајала је јавна вага за мерење, капан, по коме се и само
складиште звало капан-хан или само капан. D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski
propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd, 1974, 148.
2
„Кућу за израду воска“ направили су још Которани, вероватно почетком XIV
века. Новаковић Ст., Законски споменици српских држава средњега века,
Београд 1912, 640.
3
Кориша, 6 km североисточно од Призрена.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 35

[25] Махала Прештица4

Ђура Никола; Јова Михаило; Груба Михаило; Никола Ђурин; Јован


Никола; Раја Никола; Јован Костадин; Никола Јован; Јован Марко;
Богдан Радич; Васиљ Којчин; Димитар Васиљ; Стојан Васиљ; Вучић
Костадин; Манојло Вучић; Никола Костадин; Станисав Никола; Лукач
Дапчин; Димитар Дојчин; Михаило Димитар; Симеун Димитар; Марко
Војин; Стамат Стојко; Воја Стојко; Матеј Ђуричин; Илија Димитар;
Ђурко Илија; Ђуро калуђер; Нестор Ђура; Михаило Петар; Вуја Петар;
Тодор Димитар; Јаков Степа; Дамјан Јаков; Стојко Филип; Петар Ђурин;
Путник Кривић; баштина Лукач држи је Димитар Дојчин; баштина
Марко држи је Вучић Костадин; удовица Јела.
Кућа 32 Неожењених 7 Удовица 1

Махала Белогунци5

Пејо Јован; Воја Јован; Димитар Јован; Цветко Јован; Јова Никола;
Димитар Јован; Богдан Ђурин; Михаило Богдан; Јова Ђурин; Ђура Јова;
Димитар Ђура; други Димитар Ђурин; поп Вучић; Раја поп; Стојко
Војин; Петар Војин; Степа Раја; Марко Раја; Пејчин Ђурин; Младен
Пејчин; Јова Младен; Нико Пејчин; Аврам Пејчин; Петар Јовин; Вујица
Петар; Којча Петар; Никола Јован; Манојло Никола; Мило Ђурин; Петко
Брајко; Радоје доселац; Михаило Петко; Јаков Пејо; Доброје Јаков;
Пејчин Божидар; Степа Пејчин; Воја Ковач; Димитар Дабижив из села
Селце6; Тоша Дабижив; Филип Ђурин; баштина Димитар држи је Пејчин
Божидар; баштина Радован држао је Пејчин а сада Димитар поп;
баштина Марко држао је Димитар а сада Вучић Костадин; баштина Јова
Ковач држи је Воја Ковач; баштина Протић држи је Цветко; баштина
Влатковић у рукама житеља махале Пакостинци.7
Кућа 35 Неожењених 11

4
Могуће да име везе са планином Брешта, источно од Корише. Код Пешикана,
„Имена Доњег Подримља“, Прешница, неидентификовано.
5
Од влашког имена Белгун. Неубицирано.
6
Вид. 13. село Призренске нахије.
7
Средњовековно Пакостино, заселак Корише, као и Бусино (вид. 9. село
Призренске нахије). Данас не постоји; вероватно се временом спојило с
Коришом. Ивановић, „Властелинство манастира Арханђела“, 350.
36 Nahija Prizren

Баштине муслимана

Баштина Пртошевић у рукама џиндије Диване Хасана, чифт; баштина


Поповић држи је џиндија Абди, чифт; баштина обрисано [држи је]
џиндија, чифт; баштина Павле држи је Ибрахим обрисано, чифт;
баштина у рукама халифе Ахмеда, чифт;
[26] баштина Туган држао је јаничар а сада без имена, чифт; баштина
Радисав држи је Мустафа б. Искендер, чифт; баштина Угрин држи је
Рамазан б. Ејнебеги, чифт; баштина Иван држи је Оруч б. Абдулах, чифт.
Муслиманских баштина 9 Кућа и баштина 94
Неожењених 25 Удовица 1

Приход
спенџа
ресум на чифт 198
рајински ресум са удовицом 2981
пшеница товара 60 3000
јечам товара 15 360
раж товара 18 668
зоб товара 5 100
просо товара 8 260
грахорица товара 2 80
шира чаброва 150 4800
ресум на корито 420
траварина 470
ресум на повртњак 188
ресум на дрва 188
свињарина 100
ушур од лана 80
ушур од купуса 80
ушур од кошница 100
ушур од воћа 80
ресум на свилене чауре 38
надокнада за сено 100
млин, жрвања 11 ресум 330

8
Зиројевић, „Цркве и манастири“, 134, претпоставља да је посвећена
Богородици. У Кориши су постојале две цркве Свете Богородице, од којих је
црква Покрова Пресвете Богородице срушена до темеља 1999. године, од стране
непознатих лица албанске националности.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 37

црква Благовештење8 припада поменутом [селу] 40


манастир Свети Марко9 у рукама монаха овог манастира
2 винограда у селу Љубижда10; 2 винограда у селу
Кориша на месту Мердин; 4 њиве у близини овог
манастира годишњи приход 100
У старом дефтеру је уписано 50 акчи, али пошто је
додато увећање, уписано је 100 акчи.
нијабет, младарина, пољачина и друго 240
Укупно 1500011

3. Село Плањани12, припада Призрену

Али б. Мехмед син Ахмеда, чифт; Ахмед б. Али неожењен; Стојан


Богдан; Продан Богдан; Марко Стојан; Никола Радисав; баштина
Радомир држи је Продан Богдан са кадијиним хуџетом; Димитар Рајко;
Јова Димитар; Петко Димитар; Никола Јован; Милош Никола; Стојко
Петко; Димитар Никола; Михаило Димитар; Јован Петко; Димитар
Јован; Боја Јован; Лазар Степан; Степан Лазар; Михаил Драја; Тодор
Петко; Петко Михаило; Димитар Тодор; Бојо Ђуро; Рајо Јовица; Никола
Јован; Димитар Раја; Васиљ Никола; Томаш Дабижив; Дабо Томаш;
Димитар Томаш; Станисав Димитар; Никола Станисав; Јаков Бенко;
баштина Божидар Степан држи је удовица Мара; Јован Милош;
Михаило Јован; Петко Јован; Никола Богдан; Стојко Никола; Лука
Божидар; Димитар Лука; Јова Лука; Стојко Јован; Дојчин Јован; Јаков
Стојко; Никола Богдан; Јован Никола; Бојо Никола; Рајо Бојо; Димитар
Божидар; Бојо Степан; Јован Бојо; Стојан Јован;
[27] Петар Даба; Стојко Петко; Михаило Петко; Владисав Бојан; Ђуро
Владисав; Стојан Ђуро; Дојчин Владисав; Станко Божидар; Димитар
Божидар; Станисав Божидар; Стојко Јован; Јова Стојко; Богдан Стојан;
Брајко Бојо; Павле Брајко; Вујо Божидар; Богосав Божидар; баштина
Јован Димитар; баштина Богосав у рукама становника села; баштина
Богдан држе је становници села; баштина Ђура држе је становници села;

9
Манастир св. Марка Коришког на стени изнад Коришке реке, недалеко од села,
из XV века, сравњен са земљом 1999. године, када и црква Богородице, од
стране истих починиоца..
10
Уписана под ред. бр. 15.
11
Тачно 1501 акча.
12
Плањане, југоисточно од Призрена, у Средачкој жупи..
38 Nahija Prizren

баштина Драговић у рукама становника села; баштина Ђура држи је


Миле; црква Богородица13; удовица Тодорa; удовица Оља.
Чифт 1 Кућа и баштина 58 Неожењених 19
Удовица 2 Црква 1

Приход
спенџа
ресум на чифт и неожењене 28
рајински ресум 1962
пшеница товара 31 1550
јечам товара 15 360
раж товара 8 288
крупник и зоб товара 40 800
грахорица товара 2 80
шира чаброва 40 1280
ресум на корито 100
траварина 295
ресум на повртњак 118
ресум на дрва 118
свињарина и Божић 41
ушур од ораха товара 1 50
ушур од лана 80
ушур од купуса 100
ушур од кошница 160
ушур од боба и белог лука 40
млин, 2 жрвња 60
млин, оштећен, 1
хаса земин 180
надокнада за сено 150
нијабет, младарина, тапија на земин и пољачина 120
Укупно 800014

13
Сматра се да је подигнута у другој половини XVI века, али с обзиром да је
уписана у овом, као и у попису насталом око 1550. године, време изградње
треба померити даље у прошлост. Зиројевић, „Цркве и манастири“, 134. Данас
у Плањанима постоји само црква Вазнесења Господњег.
14
Тачан збир је 7960 акчи.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 39

Муселеми овог села


Пејо Богдан; Марко Радисав15; Никола Младен Радисав; Јаков Петар;
Ђуро Димитар
Наведени муселеми су браћа и братанци Ибрахим-аге, бившег
капу-аге16. Они су изјавили да у рукама имају царске заповести, на
основу којих су ослобођени плаћања харача, спенџе, овчарине и свих
изванредних намета и обичајних терета, што је и уписано у стари
дефтер. Сада су речене зимије, с обзиром да су муселемски синови и
синови њихових синова, изнова замолиле часну заповест да буду
ослобођени горенаведеног као и пре. Стога су и у нови дефтер уписани
да су муселеми, на стари начин [са старим повластицама – прим. аут.].

[28]
4. Село Горњи Вранић17, припада Призрену

Матеј Ђурко; Степан Матеј; Раја Матеј; Стојко Јаков; Тома Стојко; Пејо
Ђурко; Живко Пејо; Димитар Ђурко; Костадин Димитар; Петар
Димитар; Цветко Стојан; Јова Стојан; Петар Јован; Степан Рајин;
Никола Степан; Јоца Степан; Стојко Пејо; Младен Стојко; Дабижив
Никола; Никола Дабижив; Лазар Цветко; Цветко Лазар; Јова Лазар,
Никола Степа; Вучић Никола; Ђура Цветко; Раја Ђура, Димитар Ненада;
Боја Димитар; Дабижив Рајин; Јован Дабижив; Степан Дабижив; Петар
Дабижив; Јован Вучић; Ђура Јован; Јован Дане; Михаило Јован; Никола
Михаило; Петар Јован; Пејо Марко; Никола Марко; Ђура Пејо; Јаков
Никола; Којча Јован; Боја Којчин; Станко Вучић; Никола Станко; Никола
Петар; Младен Никола; Вучић Никола; Станко Петко; Степан Рајин;
Цветко Пејо; Матеј Пејо; Петар Дабижив; Стане Петар; Миха Војин;
Јаков Миха; Boja Јован; Станко Boja; Божидар Бранко; Стане Божидар;
Јован Стојко; Јован Петко; Степа Јован; поп Јован; Петар Јова; Дамјан
Јовин; Степан Вукац; Димитар Степан; Вукац Степан; Миленко Петко;
Станко Миленко; Стојан Дабижив Васиљ; Никола Богдан; Димитар
Никола; баштина Владисав држе је становници села; баштина Караџа
држе је Сулејман и Худаверди, синови Мусе Караџе и Дабижив, син
Рељина; баштина Ружа држао је Дабижив а сада Петар Дабижив;
баштина Боја ..асаљ (?) држао је поп Јован а сада Јован Дане.
Кућа 64 Неожењених 16
15
Држи једну хаса ливаду у селу Горачева, у Хочанској нахији (вид. под ред. бр. 50).
16
Дворјанин високог ранга, врховни бели евнух двора. Бели евнуси чували су
унутрашња, трећа врата султановог сараја и бринули се о чистоћи дворских одаја.
17
Средњовековно село Вранић, данас Вранићи, југоисточно од Суве Реке, код
изворишта Вранићке реке.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 51

млин, 7 жрвања 210


баџ на вино 300
хаса земин 100
надокнада за сено 100
нијабет, младарина, пољачина и друго 650
Укупно 11000

[37]
Хасови призренског санџакбега

14. Сами Призрен

Махала Стара џамија35

Хаџи Хасан трговац; Хаџи Хасан бакалин; Хаџи Хусејин сукнар;


Хусејин чизмеџија; Музафер свилар; Хасан свилар; Ахмед имам;
Мехмед б. Муса масер; Хасан б. Хусејин кројач; Али бакалин; Хасан
касапин; Ризван Хасан дрндар36; Хаџи Дервиш трговац; Хасан Абдулах
бакалин; Мехмед б. Хасан; Синан Абдулах сиромашан; Мехмед б.
Махмуд имам; Мустафа поткивач; Али телал; Ферхат берберин;
Мустафа кројач; Меми сукнар; Осман кројач; Махмуд б. Касим
сиромашан; Мустафа б. Хаџи сиромашан; Хасан баждар37; Кејван
трговац; Ахмед б. Мехмед трговац; Јусуф берберин; Ахмед б. Махмуд
баждар; Мехмед б. Мустафа кројач; Мустафа Сефер; Хаџи Месих
трговац; Ајас поткивач; Џафер самарџија; Мехмед чизмеџија; Мехмед б.
Сефер ученик медресе; Хаџи Ибрахим мујезин; Мустафа папучија;
Мустафа бакалин; Хасан хлебар; Илијас масер; Али поткивач; Мустафа
сукнар; Мустафа самарџија; Осман б. Мурат сиромашан; Махмуд б.

35
Стара џамија, некадашња катедрална црква Призрена посвећена Успењу
Богородице, познатија као црква Богородице Љевишке. У турско доба звали су
је.и Џума џамија; под овим именом помиње се у вакуф-нами Кукли-бега из
1537/8. године. Kaleši H., Redžep I., „Prizrenac Kukli-beg i njegove zadužbine“,
Prilozi za orijentalnu filologiju, VIII-IX (1960), 159-160. У опширном попису
Призренског санџака, састављеном око 1550. године, заведена је као Џамија
султана Мехмеда-хана. (TD 368, 43). Погрешна је претпоставка да је до
конверзије цркве у џамију дошло тек у XVIII веку. Задужбине Косова, 71.
36
Пуцар, занатлија који се бави пуцањем, одн. дрндањем памука и вуне и
прављењем јоргана и дебелих антерија.
37
Службеник који наплаћује баждарину, баџ, врсту унутрашње царине.
52 Nahija Prizren

Мехмед; Али грнчар; Мустафа поткивач; Илијас самарџија; Насух масер;


Дауд Али кројач; Мустафа чобанин сиромашан; Јусуф берберин; Али
Исмаил сиромашан; Мустафа рабаџија; Илијас рабаџија; Мустафа Абдулах
сиромашан; Кејван Абдулах рабаџија; Хусејин рабаџија; Хасан кројач;
Махмуд кројач; Хусејин самарџија; Ибрахим хамамџија38; Бехрам дрводеља.
Кућа 65

Махала Љевиша39, припада махали Стара џамија

Рамазан касапин; Мехмед телал; Татарин Хизир касапин; Хасан


самарџија; Хаџи Али суфија40 сиромашан; Будак Хоџа сиромашан; Хасан
б. Шуџа кројач; Мустафа б. Али произвођач ланеног уља41; Дервиш
Аџем42 просјак; Хасан лукар43; Мурат мујезин месџида Љевиша44; Ахмед
б. Мурат кројач; Хусејин капар45; Али Хусејин сиромашан; Махмуд б.
Сулејман; Реџеп казаз; Хаџи Тајиб свећар; Мустафа свилар; Иса кројач;
Пири берберин; Хаџи Синан трговац;
[38] Хаџи Касим поткивач; Ибрахим берберин; Махмуд берберин;
Мустафа самарџија; Махмуд сарач; Али халваџија; Мустафа кувар;
Мурат бравар; Ахмед мујезин месџида Терџуман46; Билал травар;
Арапин поткивач; Коџа мујезин сиромашан; Меми б. Касим трговац;
Хасан б. Абдулах мутевелија; Осман Турак капар; Хусејин Абдулах.
Кућа 37

Махала Ајас-бег

Хасан имам; Хусејин имам; Јолџи Абдулах сиромашан; Меми Абдулах


кројач; Хасан б. Искендер кројач; Мустафа б. Али свилар; Мехмед сарач;

38
Управник хамама, јавног купатила.
39
Добила је име по цркви Богородице Љевишке, односно Старој џамији, из чије
махале се, ширењем града, и издвојила као посебна урбана целина.
40
Исламски мистик.
41
Тур. bezirger.
42
Персијанац, или било који не-Персијанац рођен у Ирану.
43
Мајстор који израђује лукове.
44
Погрешна је претпоставка Зиројевић, „Цркве и манастири“, 246, да је ово
некадашња црква Богородице Љевишке.
45
Тур. takkeci, од тога наш турцизам таћаџија, занатлија који израђује лаке
подкапе које се носе испод главне капе (сарука, чалме, кавука, феса).
46
Тур. tercüman, преводилац.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 53

Иса касапин; Јусуф табак; Хусејин свилар; Хизир касапин; Махмуд б.


Абдулах; Ахмед б. Абдулах берберин; Курд Абдулах сиромашан; Хасан
Абдулах рабаџија; Меми Мустафа свилар; Уруџ Мустафа свилар; Хасан
Хусејин рабаџија; Хусејин Илијас кројач; Јусуф Абдулах сиромашан; Курд
б. Абдулах човек Мустафа-бега; Мехмед б. Хамза сиромашан; Али масер;
Јусуф бравар; Бешир чизмеџија; Кара Хусејин кројач; Хизир кројач; Муса
сукнар; Мустафа табак; други Мустафа табак; Али чизмеџија; Хасан
табак; други Хасан пашмакчија; Кејван берберин; Хизир сарач; Али
касапин; Хусејин Абдулах сиромашан; Ахмед б. Хаџи сиромашан;
Мустафа касапин; Хасан пашмакчија; Хасан чизмеџија; Меми кројач.
Кућа 42

Махала Хаџи Касим, припада махали Ајас-бег

Хусам халифа имам; Искендер сапунџија; Мустафа сукнар; Мурат


папучија; Мустафа касапин; Пири Абдулах; Хусејин трговац; Ахмед
кројач; Мустафа кројач; Али сукнар; Муса Абдулах; други Муса кројач;
Ибрахим сукнар; Синан кувар; Мурат б. Хаџи Касим; Мустафа трговац;
Али сукнар; Сулејман сукнар; Хасан кројач; Мустафа грнчар; Ахмед
дунђер; Илијас табак; Мустафа сукнар; Хасан сукнар; Хусејин табак;
Бехрам сукнар; Омер поткивач; Муса сукнар; Али сукнар; Дервиш
кројач; Хасан трговац; Мустафа трговац; Јусуф сабљар; Хусејин табак;
Али сукнар; Мустафа обућар; Али рабаџија; ........ (5 имена нечитко,
избрисано мастило);
[39] Бехрам рабаџија; Џанфеда касапин; Ибрахим сукнар; Мустафа
кувар; Омер сукнар; Јусуф Абдулах сиромашан; Ибрахим хлебар; Фируз
кувар; Хусејин будаласт сиромашан; Хасан Абдулах сиромашан.
Кућа 52

Махала јазиџи Синан, другим именом емин Мехмед47

Хасан б. Абдулах пашмакчија; Хасан сарач; Хусејин сарач; Али Нух


свилар; Хусејин Абдулах мухтесиб; Мустафа Хасан папуџија; Мустафа
касапин; Хусејин касапин; Синан Мурат; Касим табак; Хасан б. Бали
сабљар; Хасан б. Али кириџија; Меми б. пашмакчија; Јусуф Али; Меми
б. Абдулах сукнар; Ахмед Абдулах сиромашан; Ибрахим Абдулах
47
Емин Мехмед је, 30-тих година XVI века, био управник тада још увек активног
рудника Кориша. Istanbul Başbakanlık Arşivi, Maliyeden Müdevver Defteri no 656, 314.
54 Nahija Prizren

рабаџија; Ахмед Абдулах рабаџија; Хусејин Абдулах рабаџија; Мустафа


Хусрев; Ибрахим Хусрев сиромашан; Мустафа Абдулах рабаџија; Али
Абдулах рабаџија; други Али Абдулах рабаџија; Хусејин сукнар; Хасан
сукнар; Хасан Абдулах сиромашан; Махмуд б. Ахмед сукнар; Мустафа
табак; Уруџ сабљар; Мустафа Абдулах табак; Меми рабаџија; Али
рабаџија; Хусејин надничар; Хусејин Абдулах бакалин; Хасан б. Касим;
Мустафа Абдулах сиромашан; Хусејин кројач; Хусејин касапин; Хусејин
Абдулах сиромашан; Осман рабаџија; Ибрахим грнчар; Али Абдулах
сиромашан; Али рабаџија; Ахмед Абдулах сиромашан; Искендер
Абдулах кириџија; Џафер Абдулах кириџија; Мустафа Абдулах
рабаџија; Хасан рабаџија; Шабан Абдулах; Али Хасан; Хусејин свилар;
Лутфи рабаџија; Мустафа капар; Меми Абдулах; Сулејман Абдулах;
Јусуф сапунџија; Хасан б. Абдулах свилар; Меми б. Хасан сиромашан;
Хусејин свилар; Али Абдулах сиромашан; Јусуф Абдулах сиромашан;
Сулејман Али кројач; Али казаз; Хасан Абдулах сиромашан; Мустафа
Ферхат бакалин; Али кројач; Хасан шустер48; Мехмед Абдулах
сиромашан; Хусејин шустер; Мехмед кројач; Али рабаџија; Хасан
берберин; Мустафа Абдулах сиромашан; Хусејин кириџија; Мустафа
Абдулах надничар; Хајдар свилар; Ахмед Јусуф; Јусуф Али.
Кућа 79

Махала Чаршија, другим именом Јакуб-бег

............... (првих пет имена уништено од влаге); Мулаибати имам


месџида Хаџи Рамазана; Дауд мујезин месџида чаршије;
[40] Јусуф мујезин месџида чаршије; Хајрудин Илијас; Хаџи Мехмед
мухтесиб; Хусрев мухтесиб; Данијал мухтесиб; Хусејин мухтесиб;
Ферхат трговац; Џафер сапунџија; Хајдар сарач; Иса касапин; Увејс
халваџија; Хасан трговац; Еврен кројач; Мехмед б. Абдулах ослобођени
роб; Ибрахим Абдулах ослобођени роб; Синан кројач; Али кројач; Хамза
б. Хаџи; Кадри трговац; Хасан-баша трговац; Меми б. Мурат трговац;
Иса свећар; Меми свилар; Сулејман кројач.
Кућа 31

Махала Курила49 изван старог дефтера

Ахмед мујезин месџида терзија; Хасан кројач; Рустем пашмакчија;


Ејнебег касапин; Халил кројач; Хусејин рабаџија; Меми кувар; Хизир

48
Овако и у оригиналу, şuşter, обућар.
49
Влашко име Курил; данас је Курило крајња источна махала Призрена.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 55

Бали касапин; Мустафа свилар; Хајдар свилар; Ахмед казаз; Али


Абдулах касапин; Али бравар; Перихан произвођач ланеног уља;
Перване рабаџија; Хасан самарџија; Рамазан касапин; Ахмед
пашмакчија; Мехмед масер; Синан трговац; Хаџи Махмуд бојаџија; Али
касапин; Хусејин Хоџа сиромашан; Хусејин мутевелија; Хусејин ткач
сиромашан; Џафер рабаџија; Перване рабаџија; Хусејин Абдулах
сиромашан; Сефер табак; Мустафа масер; Ахмед рабаџија; Хусејин
бозаџија50; Осман касапин; Хусејин Коч рабаџија; Махмуд сукнар; Хасан
сарач; Хусејин дунђер; Али свилар; Илијас рабаџија; Сејди казаз;
Махмуд телал; Мустафа свилар; Хасан капар; Исхак Илијас сиромашан;
Али свилар; Мустафа свилар; Хусејин свилар; Хајдар касапин; Рамазан
халифа мујезин месџида Хасан-челебије; Хасан берберин; Хусејин
кројач; Омер халифа сиромашан; Илијас хлебар; Хизир рабаџија; Хасан
капар; Хусејин пашмакчија.
Кућа 56

Махала Табаци, изван старог дефтера

Илијас чизмеџија; Мустафа кириџија; Мустафа кројач; Хусејин сукнар;


Кара Хасан рабаџија; Хусејин кројач; Јусуф продавац овчијих глава;
Хусрев табак; Ахмед табак; Ибрахим табак; Пири табак; Ахмед
кириџија; Јусуф табак; Хусејин кириџија; Мустафа табак; Мехмед
бакалин; Уруџ чизмеџија; Нусрет телал ...... (два имена оштећена
влагом); Искендер табак;
[41] Ахмед кројач; Кара Мурат табак; Мустафа табак; Хасан табак;
Мемидуш табак; Рамазан табак; Меми сукнар; Хусејин сукнар; Ибрахим
табак; Меми б. Исмаил кројач; Меми табак; Меми кројач; Хасан Ширмерд;
Мустафа табак; Хусејин табак; Арслан сукнар; Илијас табак; Муса табак;
Ахмед бакалин; Али табак; Мустафа пашмакчија; Мустафа мујезин; Ахмед
кројач; Хусејин кечеџија51; Хајрудин сукнар; Хусрев табак; Билал сарач;
Меми табак; Осман кројач; Хајдар мујезин; Уруџ кројач; Јусуф табак; Курд
бакалин; Атаилах мујезин; Хусејин кројач; Меми кројач; Хусам имам;
Мустафа бојаџија; Омер табак; Мустафа хатиб; Меми кечеџија; Ахмед
кечеџија; Мустафа касапин; Јусуф кечеџија; Ибрахим табак.
Кућа 66

50
Онај који производи и продаје бозу, киселкасто освежавајуће пиће од кукуру-
зног брашна.
51
Занатлија који од остругане длаке с говеђих кожа или од вуне, прави кечета,
врсту капе.
56 Nahija Prizren

Приход од ушура муслимана у самом Призрену


пшеница товара 45 2250
јечам товара 22 528
раж товара 17 612
мешаница товара 28 560
ресум на дунуме муслиманских винограда, за
сваки дунум по 4 акче 500
приход од ливада муслимана 420
ушур од кошница 180
Млинови муслимана и вакуфски млинови у махали
Старе џамије, 9 жрвања; у махали Чаршије 4 жрвња;
у махали табака 4 жрвња.
Укупно 17 жрвања ресум 510
Ливада која припада вакуфу покојног Мехмед-бега б.
Хизир Куке, од плодова дрвећа које је на њој годишња
надокнада за ушур 100
Ливада Мустафе-бега б. Мехмед-бега, од плодова
дрвећа које је на њој годишња надокнада за ушур 60
Укупно 5720

Хришћани у самом Призрену

Махала Стари пазар, припада наведеном

Михаило Јован; Димитар Михаило; Андрија Михаило неожењен;


Симеун Ђорђе; Јован Симеун неожењен; Васиљ Костадин; Михаило
Васиљ неожењен; Михаило Боја; Јован Михаило; Петри Јано; Никола
Јано; Гаврил Нико неожењен; Никола Којин; Степан Никола неожењен;
Ђура Тодор; .........(четири имена уништена влагом); Степан соколар;
баштина Иван држи је он;
[42] баштина Јанко држи је Новак; баштина Боја држи је Ђон; баштина
Калица држи је Јано Грк; баштина Димитар држи је Јован; баштина
Марко држе је Пејо и Деја; удовица Вида.52
Кућа 12 Баштина 6 Неожењен 7 Соколар 1

52
Није уврштена у укупан збир.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 57

Махала Мамзић53 другим именом Хасан-челебија

Недељко калуђер; Михаило Недељко неожењен; поп Павле из села


Рамање54; Никола поп неожењен; Стојко самарџија; Петар самарџија
неожењен; Јован соколар; Симеун његов син, неожењен; Никола
Михаило; Јован Димитар; Раја преселац; Тома Раја неожењен; Јован
Ишван; Јован Љешовић; Станисав Сиромах; Степа Ђорђе; Симеун поп;
Пејо Милосав; Ђуро Калина55; Исаило Ђуро неожењен; Вујо Божидар из
села Плањани56; Јован Вујо неожењен; Петар Костадин; Степа Јеличић;
Цветко Вукашин; Димитар Цветко неожењен; Јаков Томица; Цветко
Јаков; Рајко преселац; Иван Јован; Степа Јован; Тана Ликац; Димитар
Пихома; Јован Лука; Миран Јован неожењен; Бојо Никола; Дамјан
Милован; Јован Милован неожењен; Стојан Мамзић; Миле Стојан;
Цветко Миле неожењен; Симеун поп; Димитар Симеун; Степа Димитар;
Јован Костић; Петар Јован; Тодор Јован неожењен; Бежан Јован
неожењен; Богдан преселац; Грујо Стојан; Дапча Давид; баштина Марко
држи је Нина према старом дефтеру; удовица Јелка; удовица Стоја;
удовица Стаја; удовица Вељка.
Кућа 38 Неожењен 13 Удовица 4 Соколар 1

Махала Васиљ, припада поменутом

Никола Бојо из села Равна Дубрава57; Којо Никола неожењен; Јован


Ђура; Јован Никола; Илија Никола; Стамат Јован неожењен; Ђура Јован;
Којо Ђурко; Симеун Јован; Бојо Мојша; Никита Бојо неожењен; Ђуро
Бојо неожењен; Гаврил Јован; Миладин преселац; Боја терзија; Петар
Јован; Јован Петар неожењен; Стојко Грубо; Јован Стојко неожењен;
Петраш Никола; Никола Петраш неожењен; Јован Петраш неожењен;
Никола Горанац; Петар Никола неожењен; Јован Иван; Иван Јован
неожењен; Димитар преселац; Пејо Ђурко;
[43] Димитар Воја; Радоња рабаџија; Петар Лука; Никола Лука
неожењен; Крагуј преселац; Михаило поп; Милош преселац; баштина

53
У једном ћирилском споменику из 1592. уписана као Мамзи махала. Заду-
жбине Косова, 507.
54
Сада Ромаја или Рамаја, северозападно од Призрена, на десној страни Б.
Дрима, источно од Дамјана.
55
Данас постоји потес Калина у атару села Велика Хоча.
56
Треће по реду село Призренске нахије.
57
Друго по реду уписано село Хочанске нахије.
58 Nahija Prizren

Никола у рукама Јована; баштина Кола држи је Груба; баштина Никола


држи је Радисав; црква Богдан58 држи је поп Мојша; удовица Рада;
удовица Димитра; удовица Јела; удовица Милица.
Кућа 23 Баштина 4 Неожењених 12 Удовица 4

Махала Кука другим именом Курила

Андрија Нина; Јова Андра неожењен; Ђин Нина; Доч Нина; Нина Гика
неожењен; Ђин Кола; Тола Биц доселац; Тола Биц неожењен; Кола Гика;
Јован Никола; Кола Никола неожењен; Кола Нико; Нико Кола неожењен;
Тола Биц; Степа Биц неожењен; Богосав преселац из Плањана; Љум
Пренд; Ђон Пренд; Пренд Пута; поп Богица; Јован поп; Стојан Петар;
Стамат Петар неожењен; Кола Нико; удовица Чубра; удовица Милка.
Кућа 16 Неожењених 8 Удовица 2

Махала Чаршија другим именом Петар Никола

поп Никола; Исаило поп; Степан Исаило неожењен; Михаило Вук; Јован
Михаило неожењен; Давид Павле; Ђура ћурчија; Јован Вук; Јован Јован
неожењен; Јован Димитар; Стамат Којчин; Нестор Којчин неожењен;
Цветко Ђорђе; Пејо Цветко неожењен; Воја Ђуро; Ломо Воја неожењен;
Радисав Воја неожењен; Михаило Јован; Стамат Михаило неожењен;
Гаврил Михаило неожењен; Петар кујунџија; Стамат казанџија; Остоја
Строја; удовица Каја; удовица Станка; удовица Стана.
Кућа 14 Неожењених 9 Удовица 3

Махала Богој рибар, припада поменутом

Вукашин Васиљ; Јован Вукашин неожењен; Миха Грк; Јован Лазар; Пејо
Ђура; Воја преселац, Никола Воја неожењен; Јова Пејо; Биц Кука;
Никола Биц неожењен; Атанас Биц неожењен; Никола Биц неожењен;
поп Воја доселац из села Сушић59; Атанас поп неожењен; поп Латин;
58
Неидентификована црква у којој је, вероватно, раније служио неки поп Богдан
или је задужбина неког богатог Призренца Богдана (у другој половини XIV века
најбогатији призренски трговац и протовестијар краља Вукашина био је чувени
Богдан Киризмић). У махали Богоја рибара уписане су такође цркве по личним
именима, без или са одредницом поп.
59
Непознато.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 59

Степан Никола; Никола Степан неожењен; Вуча терзија; Никола Вуча


неожењен; Цветко преселац; Стамат Цветко неожењен;
[44] Вука Ђурић; Артемије Вука неожењен; Ђурић Михаило; Тома
Влајко соколар; Петар Степан соколар; Новак Степан; Гаврил Новак
неожењен; Дејан Ђон; Пејо Ђон неожењен; црква Влатко; црква попа
Латина; црква попа Степана; црква Никола; удовица Петруша.
Кућа 20 Неожењених 12 Соколара 2 Удовица 1

Махала Радомир, припада поменутом

Нико Цуце; Никола Цуце; Филип Нико неожењен; Јован Нико; Јован
Петруша; Димитар Стојко; Стојан преселац; Пејо ћурчија; Павле Пејо
неожењен; Стојан Пејо неожењен; Јован ћурчија; Манојло Јован; Богдан
Ђин; Никола Богдан неожењен; Тодор преселац; Димитар преселац;
Миладин Димитар неожењен; Никола преселац; Мило Богица; Петар
Богица неожењен; Симеун Богица неожењен; Прибак калуђер; Кузма
Прибак неожењен; Стојан Јеремија; Лало преселац; Аврам Лало
неожењен; Ивко преселац; Тома Раде; Исајло Раде неожењен; поп Филип;
Михаило поп неожењен; Јован поп неожењен; Петар преселац; Петар
Батрич; Никола Петар неожењен; Богдан Петар; Иван Петар; Мило Грк;
Петраш Мило неожењен; Марко Ђуро; Крека Ђуро неожењен; Војо Јаков;
Тома Војо неожењен; Вука Драг; Ђуро Вука; Петраш Дикља60; Рајко Брајко;
Никола преселац на Богдановој баштини; Цветко Петко; Стамат Цветко
неожењен; Тома казанџија; Ђуро Димитар; Цветко Ђуро неожењен; Јован
Цветан; Ђуро Лазар; Јован Лазар; Лука Лазар; Михаило Цветко; Јован
Цветко неожењен; Марко Милача; Стојан Пометко61; Никола Пометко
неожењен; Пејо поп; Младен Никола; Цветко Јован; Димитар преселац на
Степановој баштини; баштина Богдан у рукама Николе преселца; баштина
Никола држи је Ђурко; баштина Дида држи је Петро; баштина Пејо држи
је Јова; баштина Димитар држи је Пејо соколар на основу старог дефтера;
Никола Матеј; Павле Првојан; удовица Комлена; удовица Цвета; удовица
Јела; удовица Јовица; удовица Дамјанa, удовица Петруша; удовица Јелка.
Кућа 53 Неожењених 20 Соколарска баштина 1 Удовица 7

[45] Махала јазиџи Синан, другим именом емин Мехмед

Вука Марин; Дата Вака; Марк Ник; Нина Бард; Нана Нина; Кола Нина;
Пал Деда; Кола Јанка; Божић Кола неожењен; Кола Брик; Петар Кола
60
Изведено од Дика, попут Дикан, Дикић, Дикосав.
61
Име забележено у хрисовуљама.
60 Nahija Prizren

неожењен; Гика Нина; Нина Гика неожењен; Биц Дода; Ђин Бушат;
Марк терзија; Кука Дода; Приц Кука неожењен; Доч Јупа; Кола Доч
неожењен; Кола Биба из села Шаља; Биба Кола неожењен; Дода хлебар;
Доч Бард; Нина Доч неожењен; Пејо Ђон; Марко Пејо неожењен; Петар
Раде; Никола Раде; Дода Задрима62; Богица Марко; Марко Богица
неожењен; Андра Пренд; Илија Лика; Биба хлебар; Степа Доч; удовица
Прендa; удовица Петра; удовица Јана.
Кућа 26 Неожењених 10 Удовица 3

Махала Пантелијa63, изван старог дефтера

Јован Кола; Нина Кола; Баца Кола; Нина Нина неожењен; Кола Нина
неожењен; Андра Гика; Петар Михаило; Димитар Михаило; Михаило
Петар неожењен; Гика Пипа; Пипа Гика неожењен; Кола Пипа; Степа
Кола неожењен; Пал Нина; Степа Доч; Кола Доч; Нана Ђурко; Ђура
Нина; Тита Гика Дом из села Домовиште64; Цветко Грк; Атанасије
Цветко; Јова Кола; Марин Чонтић; Деса преселац из села Домовиште;
Манојло Стојо; удовица Стоја; удовица Мара.
Кућа 22 Неожењених 7 Удовица 2

Махала Придворица, изван дефтера

Путник Ђакон; Ђорђе преселац; Боја Ђорђе неожењен; Ђурић Бојко;


Мијаљ Ђурић неожењен; Атанас Ђурић неожењен; Мијаљ сарач;
Димитар Милован неожењен; Лула Мијаљ неожењен; Тома Стамат;
Јован килиндирџија65; Петар преселац из Приштине; Никола Тодор;
Симеун Никола неожењен; Нана Нина; Манојло Никола; Аранид Пејчин;
соколар Гаврил; Димитар Бољета; Петар Стојко; митрополитска црква66.
Кућа 14 Неожењених 6 Соколар 1

62
Уместо имена оца, као ближа ознака наведена област порекла.
63
И данас у Призрену постоји истоимена махала.
64
Југозападно од Паштрика, у Албанији.
65
Занатлија који израђује килиндире, кондире, тј. металне врчеве за воду, вино
и др.
66
Није нам познато која је од призренских цркава, у овом периоду била седиште
митрополије.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 61

[46] Махала Ајас Лука, другим именом Изкућан

Пал Груба; Марко Груба; Младен Пал неожењен; Дода Гика Љеш; Вељан
Лика; Петар Лика; Пејо преселац из села Опез67; Пал Доч; Јован Доч
неожењен; Јован Пејо; Петар Дида; Петар Кола; Никола Петар
неожењен; Гаврил Петар неожењен; Петар Гика; Кола терзија из села
Куштендин68; Ђура Кола; удовица Петруша.
Кућа 13 Неожењених 4 Удовица 1
Хајмани у махали Пантелија
Доч Бајра; Деда Доч; Пал Деда неожењен; Божић Јован кнез; Марко
Божић неожењен; Павле Божић неожењен; Степа Доч; Богдан Доч; Дејан
Доч неожењен; Воја Доч неожењен.

Приход
спенџа
особа 366, удовица 27, хајмана 10 укупно 9373
пшеница товара 25 1250
јечам товара 20 480
мешаница товара 25 500
просо товара 6 240
грахорица товара 4 160
шира чаброва 151 4832
ресум на корито 500
траварина 1305
ресум на повртњак 522
ресум на дрва 522
ушур од кошница 306
приход од монопола 3500
приход од ресума на бачве, баџ на вино износи за
сваку бачву по 15 акчи 2500
приход од ледаре 300
приход од кланице, на четири грла69 узима се
по једна акча 1250
рајински млинови у махали Богој рибар, 4 жрвња;
у махали Придворица 6; укупно 10 жрвања 300

67
Непознато.
68
Куштендил јужно од Призрена.
69
Овде се мисли само на овце и козе (тур. davar).
110 Nahija Prizren

ушур од лана 18
надокнада за сено 40
укупно нијабет, младарина, пољачина и друго 36
Укупно 1300142

65. Село Прозрак143, припада Призрену део већ наведеног тимара

У реченом дербендском селу уписано је осамнаест дербенџија; сваки од


њих даје за баштину по десет акчи спенџе, по једну балу144 пшенице и по
једну балу јечма, баџ на вино, бадухаву145 и казне и глобе. Пошто је тако
заведено у стари дефтер, ових осамнаест рајетина дербенџија је
заведено на описани начин.
Дабижив Брајко; Младен Дабижив неожењен; Радисав Брајко; Стојан
Радисав; Петар Миличин; Димитар Петар; Ђура Доброје; Радисав
Стојко; Јован Тодор; Пејо Добровић; Стојан Димитар; Која Стојан;
Димитар Јован; Ђура Димитар; Јаков Степан; Петко Ђурица; Петар
Петко; Димитар Петко неожењен.
Кућа 16 Неожењених 2

[80] Приход
спенџа по 10 180
пшеница товара 8 400
јечам товара 8 192
баџ на вино 194
укупно нијабет, младарина, тапијска такса и друго 200
Укупно 1166

142
У списку села Призренске нахије грешком је уписано 1200 акчи прихода.
143
Налазило се западно од Урошевца, у близини села Језерце. Гора Прозрак
помиње се у српским средњовековним изворима (Архиепископ Данило II,
Животи краљева и епископа српских, изд. Ђ. Даничић, Загреб 1866, 213) и у
путопису Јастребова, руског конзула у Призрену. Према његовим наводима, на
Прозраку је, својевремено, била караула. Туда је ишао пут од Призрена до
Неродимља у трајању од 6 ½ сати. У народу су Прозрак и Неродимка чешће
називане Језерским планинама. И. С. Ястребов, „Стара Сербія и Албанія“,
Споменик СКА, XLI (1904), 52, 102, 106.
144
Тур. denk, пола коњског товара.
145
Бадухава, назив за групу дажбина, која је, у зависности од области, обухва-
тала крвнину (новчану казну за крвне деликте) и порезе као што су: младарина,
пољачина, ресум на тапију, казне и глобе и друго.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 111

Раја реченог села Прозрак


Заведени су у овом селу:
Павле доселац; Димитар Тодор; Матеј Нико; Тома Димитар; Јаков
Николин; Раја Угрин; Радисав Јован; Никола Петко; Димитар Богдан;
Пејо Јован; Стојанча Пејо неожењен; Никола Јован неожењен.
Кућа 10 Неожењених 2

Приход
спенџа 300
пшеница товара 6 300
јечам товара 10 240
мешаница товара 13 260
траварина 50
ресум на повртњак 20
ресум на дрва 20
ушур од кошница 25
свињарина и Божић 10
ушур од купуса 22
надокнада за сено 28
укупно нијабет, младарина, пољачина и друго 45
Укупно 1334146

Тимар Хусејина

66. Село Горња Сопина147, припада Призрену

Стана Ђурко; Цветко Војин; Даба Петар; баштина Димитар држао је


Михаил а сада Даба Петар; Марко Ђурко; Јова Марко; баштина Јагаш
држи је Марко Ђурко; Ђура Димитар; Пејо Димитар; Димјо Тодор;
Стамат Никола; Јовица Војин; Никола Војин; Јовица Никола; Тоша
Дабижив; баштина Никола држи је Тоша Дабижив; Никола Јован;
Цветко Јован; Раја Иван; Јовица Раја; Нина преселац; Бојица Нина;
Стане Дабижив; Павле Стане; Павле Јован; Раде Јован; Младен Богдан
на очевој баштини; Димјо Михаило; Јовица Петко на баштини Радисава;
баштина Пејчин држи је Стојко; баштина Дамјан држи је Стане
Дабижив; баштина Стојко у рукама становника села; баштина Лазар

146
Тачан збир је 1320 акчи.
147
Могуће да се налазило на месту данашњег села Дубрава, 1,5 km од Сопине.
Зарковић, Метохија, 134.
112 Nahija Prizren

држи је преселац; Која Димитар на очевој баштини; баштина Вучко Стојко;


баштина Божић; удовица Мара; удовица Цвета; удовица Недељка.
Кућа и баштина 36 Неожењених празно Удовица 3

[81] Приход села Горња Сопина


спенџа са удовицама 918
пшеница товара 28 1400
јечам товара 24,5 588
раж товара 12 432
зоб товара 25 500
просо товара 2 80
грахорица товара 1 40
шира чаброва 30 960
ресум на корито 80
траварина 150
ресум на повртњак 60
ресум на дрва 60
свињарина 20
ушур од лана 35
ушур од купуса 40
ушур од воћа 20
ушур од кошница 50
надокнада за сено 60
рајински млин, 2 жрвња 30
млин ћехаје Мустафе, 3 жрвња 45
хаса ливада 1, држи је ћехаја Мустафа, приход 60
[хаса] земина 2 приход 200
виноград ћехаје Мустафе, 6 дунума 36
нијабет, младарина, пољачина и друго 116
чифтлик заима ћехаје Мустафе, годишњи приход 120
Укупно 6100

67. Мезра Гражданик148, припада Призрену део истог тимара

Речену мезру притежавао је покојни мевлана Сузи149. Неколико хајмана


дошло је и настанило се на овој мезри, а господару земље плаћају из
године у годину 250 акчи, у надокнаду за ушур од житарица и осталих

148
Данас село Гражданик, западно од Призрена. У средњем веку Ограђеник.
149
Сузи Челебија, чувени османски песник, био је дервиш накшибендијског реда.
Он је у Призрену успоставио свој вакуф, који се састојао од месџида с основном
[118]

Списак села нахије Хоча

1. Сама Пазар Хоча 35000 34. Мезра Космај поред наведеног


2. Село Равна Дубрава 9500 села 2150
3. Село Доња Хоча 4500 35. Село Брадотин Дол 7500
4. Село Плочица 832 36. Село Пустосел 4500
5. Село Сламодража 18000 37. Мезра Белопоље 1499
6. Село Велики Раховац 10000 38. Село Добродољан 5200
7. Село Мали Раховац 600 39. Село Драгачина 1300
8. Село Рибник 1400 40. Село Семетиште 4200
9. Село Студенчани 14000 41. Село Кострец 2300
10. Село Оптеруша 15000 42. Мезра Браишинце поред нав.
11. Село Целина 7000 села, изван дефтера 200
12. Село Жалчиште 9500 43. Село Горња Тумичина 1500
13. Село Ратковац 4000 44. Село Доња Тумичина 800
14. Село Момуша 4722 45. Село Горње Понорце 2550
15. Село Турјак 2228 46. Мезра Крушчица у близини
16. Село Влчитрн 8674 претходног села 450
17. Село Диничина 3326 47. Село Ношпаљ 3000
18. Село Брестовац 3000 48. Село Подлужје 1553
19. Мезра Петрошица у близини 49. Село Доње Понорце 1433
села Доња Хоча 230 50. Село Горачева 1050
20. Село Горња Блатица 51. Село Лабићева 2300
21. Село Доња Блатица 2000 52. Село Јанчиште 3600
22. Село Радостева 5000 53. Село Милановић, без раје 900
23. Село Медведце 2300 54. Село Зојић 4000
24. Село Доње Ретимље 200 55. Село Серош 8500
25. Село Мируша 4862 56. Село Дањани 3500
26. Село Црни Луг 2938 57. Село Врањак 2000
27. Село Хамовац 2200 58. Село Поповац 1300
28. Село Горње Поточане 5500 59. Село Лесковац 700
29. Село Доње Поточане 5500 60. Село Давидол 500
30. Село Зирзева 4000 61. Село Дреновац 8000
31. Село Самопис 3000 62. Село Бања 1200
32. Село Пуски Дол 5500 63. Село Мала Бања 200
33. Село Поповић 4500 64. Село Горње Ретимље 5500
162 Nahija Ho~a

[119]

65. Село Штавица 3000 83. Село Избиште 3000


66. Село Горња Круша 3500 84. Село Горњи Рибник 2500
67. Село Доња Круша 8000 85. Село Доња Брњача 3500
68. Село Дубљан 3600 86. Мезра Горња Брњача у близини
69. Село Ногавица 1500 наведеног села 200
70. Село Кобиља Глава 1500 87. Село Мачина 3000
71. Село Крамовик 4500 88. Село Гостулин 1000
72. Село Славинац 1499 89. Село Голишева 500
73. Село Духље 2199 90. Село Брато(в)чаница, без раје 500
74. Мезра Дивјак у близини 91. Село Брестовац 1500
реченог села 350 92. Село Сињане 10600
75. Село Нукшор 1800 93. Село Уљар 1300
76. Село Непробиште 6600 94. Село Пиране 3000
77. Село Мрасор 1500 95. Мезра Петковац крај села Радостева,
78. Село Сопнић 5000 изван старог дефтера 500
79. Село Гелаћева 1300 96. Нијабет нахија Призрен и Хоча
80. Село Белоцрква 7000 8000
81. Село Владиловић 5000
82. Мезра Рупљане поред реченог
села 500
TD 495, 124-125
[183]

Списак села нахије Жежна

1. село Рогозна 1200 11. село Угракиник 4500


2. село Бирово 3500 12. село Јошаница 4000
3. село Бањска дербенд 800 13. село Горње Гњеждане 1200
4. село Придворица 1550 14. село Доње Гњеждане 1500
5. село Црнац 2500 15. село Грубовица 900
6. село Мијачиновић 1030 16. село Чрљан 1500
7. село Дубокова 3500 17. село Поповце 1000
8. село Вучје 4000 18. село Шмрека 300
9. село Гребно 1400 19. село Извор 900
10. село Захова 1300
NOVI
PAZAR Podbjeq NASEQA NAHIJE @E@NA

[u}enovci
Osojani

a
(Oslovica)
Pedeq
Trnava
n
Cvetwe Leposavi}
Zahova
Ujni~e G.- Popovce
z

Beberu{a Tolci Crnac


Zlati Kamen
-Gwe`dane
Le~ Dubokova D.- Jo{anica
o

Cepeq Mija~inovi}
Grebno Pridvorica
g
Cerovik 1231 Rogozna Ugrakinik
o Birovo
^rqan
1118
R Vu~je
Izvor
Grubovica
Gri`ani
[ipova
r
ba
LEGENDA
preko 100 ku}a pusta sela i mezre Junak I
Mihali}
od 81 - 100 ku}a tvr|ava
od 26 - 80 ku}a Bu|eva naseqe u drugoj nahiji
od 10 -25 ku}a Luka nesigurna ubikacija
od 1 - 9 ku}a
Bawska
Visinska skala Razmera 1: 200 000
Babudavica
0 1 2 3 4 5 10 Jo{evik 15 km
0 500 1000 1500 2000 m
[200]

Списак села нахије Tрговиште

1. само Трговиште 10000 34. село Годова 4000


2. село Себечева 13300 35. село Вучја 2000
3. село Велика Корита 15000 36. село Сутје 4000
4. село Мала Корита 2500 37. село Храсна 4673
5. село Набој 8000 38. село Међугорје 2127
6. село Суходол 8000 39. село Режевић 1200
7. село Засмрча 7000 40. село Слатина 5500
8. село Доња Лукавица 7000 41. село Црноча 2200
9. село Грахова 6000 42. село Добриње 2700
10. село Закамен 3400 43. село Цветановић 4000
11. село Велика Тузина 6500 44. село Бела Црква 4250
12. село Мала Тузина 500 45. село Девреч 1749
13. село Долова 7000 46. село Горњи Нељуди 5000
14. село Бишани 3000 47. село Дубова 1000
15. село Ђерекар 4042 48. село Буђева 10000
16. село Радетина 3070 49. село Марина Дубрава 11000.
17. село Ломница 2426 50. село Велика Речица 5400
18. село Злоглав 1631 51. мезра Дижева 600
19. село Леч 3095 52. село Белица 4300
20. село Црепуља 2691 53. село Тврдишева 12000
21. село Доња Биханица 1729 54. село Братјаковић 4000
22. село друга Биханица 1722 55. село Хранотић 5000
23. село Злати Камен 853 56. село Медељ 3800
24. мезра Градчац у близини овог 57. село Рудница 2000
села 200 58. мезра Рабреница друго име
25. село Цепељ 541 Букојева, изван старог дефтера 200
26. село Драга 11000 59. село Црнча 6250
27. село Црпско 4000 60. манастир Трумина Свети Никола
28. село Горња Ликоцрева 5000 у близини села Осојане 250
29. село Доња Ликоцрева 4000 61. село Шућеновци 2700
30. село Доња Башча 6000 62. село Доњи Нељуди 3300
31. село Букојевица 13100 63. село Горња Башча 5700
32. село Жабрени 9000 64. село Рожај 4500
33. село Пештера 9500
270 Nahija Trgovi{te

[201] 98. село Дуљеби 2000


99. село Јаребице 1400
65. село Горња Лукавица 5000 100. село Боројевик 3500
66. село Дмитрова црква 5500 101. село Шароња Лукавица 2600
67. село друга Дмитрова Црква 102. село Крње Јеле 3567
1500 103. село Врбасић 1500
68. село Лескова Глава 3100 104. село Подбјељ 1000
69. село Мојстир, друго име 105. село Горњи Грачани 5500
Петрад 3000 106. мезра Чаровина, изван
70. село Драгиње 2700 дефтера 50
71. село Жупа 1300 107. село Доњи Грачани 3740
72. село Липица 4500 108. село Ходојевић 1100
73. село Веље Поље 3000 109. село Гњила 1800
74. село Симирађ 1500 110. село Пружња 1200
75. село Осојани, друго име 111. село Лука 4000
Ословица 3000 112. село Бабудавица 1999
76. село Јездревић 2000 113. село Михалић 1000
77. село Попић 1000 114. село Војнова 2000
78. село Бороштица 3500 115. село Јошевик 3000
79. село Шпиљан 7000 116. село Горанџа 1224
80. село Расовац 7000 117. село Шавци 4200
81. село Саш 3000 118. село Јунак 1200
82. село Мојстир 12000 119. село Шипова са махалом
83. село Црна Крпа 6000 Доброшевина 600
84. село Детан 2000 120. село Вилиште 800
85. село Мала Точилова 4300 121. село Каменица друго име
86. село Кочарник 3500 Рибарић 200
87. мезра Сипче у близини села 122. село Варева 2000
Суходол, изван дефтера 300 123. манастир Варева у близини
88. село Церовик 2122 поменутог села 500
89. село Радуша 2183 124. село Беберуша 1500
90. село друга Радуша 700 125. село Островица 1500
91. село Камичица 4300 126. село Каловић 1600
92. село Велика Точилова 7000 127. село Доња Бикова 900
93. село Баљенова 3000 128. село Долац 1600
94. село Горњи Рамош 3650 129. село Доњи Попић 1400
95. село Доњи Рамош 850 130. село Трнава 2300
96. село Славковић 2000 131. село Трапоња 1000
97. село Врујак 2000 132. село Дољани 3800
Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 271

[202]

133. село Божанић 2000


134. село Црниш 1500
135. село Црниш 1700
136. село Златаревина 900
137. село Цветње 1700
138. село Грижани, без раје 600
139. село Свибовница 300
140. село Прибојевци, без раје 500
141. село Курјак, без раје 200
142. село Ујниче 1000
143. село Забрђани 1500
144. село Толци у близини села Ујниче
без раје 500
145. село Горња Бикова 500
146. село Блажевје 250
147. село Рушци, без раје 250
148. село Педељ 2800
149. село Мала Речица 200
150. мезра Црвена Локва 500
151. манастир Света Тројица 1000
152. село Окошан 300
153. нијабет нахије Трговиште, изузев
слободних [тимара] 4500
154. село Превелика, застарели износ
SJENICA

NASEQA NAHIJE TRGOVI[TE [tavaq

Vap
a
Duga Poqana
Bele Vode
Trijebine

Slavkovi}

Kami~ica
1416
V. Re~ica @abreni
Jelenak Me|ugorje
1617 r
a
G m
Cvetanovi} Hranoti}
i o 1461
Homar TVRDI[EVA
q

H
e 1499
Hrasna Pru`wa
Bu|eva
v
a
Go{eva
P

Crvena V. Tuzina V.- ^arovina


Lokva M. Tuzina Krwe Jele M.- Baqenova
Crpsko -To~ilova
E
D. Ramo{
Belica Bratjakovi}
[
G. Ramo{
Re`evi}
T Devre~
E R
Boro{tica Leskova Glava
Vrh [arowa
Sredwa Brda Lukavica
PE[TERA
1616
Sip~e
Suhodol Jarebica m
Naboj u
Negobradina
[itovac H 1403
Hum Ostrovica
Dragulin 1469 Rudnica
V. KORITA \erekar Dubova
Sipawe
M. Korita
Lipica
-Lukavica D.-
Kradenik
Radu{a G.-
Dmitrova Crkva-
Crhaq Veqe Poqe - druga
DOLOVA
Krsta~a Detan Ko~arnik
Dobrodol
1755
Savina Borja Duqebi
Crni{ Hezan Bor BUKOJEVICA Sa{
Godova Gwila
Orahova Daj{ica Reka
Vr{eva
Ponor D. Bihanica
Qe{nica Brod
Tucawe Vu~ja
[piqan
Godo~ani Crna Krpa Crn~a
Paquh Lagator
D. Ba{~a Bi{ani
MARINA
G. Ba{~a DUBRAVA
Radetina r
Lomnica ba
I
Bela Crkva
Grahova
Zloglav
Zasmr~a
Ro`aj
Pogled
2154
Zakamen
2017
Pan~i}ev

A
G. Bikova

a
vrh

{k
Ra
D. Bikova
LEGENDA
Rudnica

K
preko 100 ku}a pusta sela i mezre
od 81 - 100 ku}a tvr|ava
Bu|eva naseqe u drugoj nahiji

[
od 26 - 80 ku}a
Sutje od 10 -25 ku}a Luka nesigurna ubikacija
Di`eva A od 1 - 9 ku}a

Bla`evje Visinska skala


R

D. Popi} 0 500 1000 1500 2000 2500 m


Qu Borojevik Le{ak
dsk
a r. Vojnova NOVI

I
PAZAR

ba
Podbjeq

r
-Gra~ani
Zabr|ani
D.- [avci Vareva
Hodojevi} Zlatarevina
G.- Oko{an [u}enovci

a
Trgovi{te G.- Osojani
Doqani
ka

-Likocreva
D.- (Oslovica)
{
Ra

n
SEBE^EVA Cvetwe Pedeq Leposavi}
Trnava
Crno~a Slatina Zahova

z
Ujni~e G.-
Vrbasi} Tolci Crnac Popovce
Beberu{a Zlati Kamen -Gwe`dane
Le~ Dubokova D.- Jo{anica
o
Dolac
Goranxa Cepeq Mija~inovi}
Grebno Pridvorica
g

Cerovik
1231 Rogozna Ugrakinik
o
1118 Birovo
^rqan
R Vu~je
Izvor
Grubovica
Gri`ani
[ipova

Dmitrova Crkva Mihali} Junak

Crni{
@upa Jezdrevi}
I Popi}
Bawska
B Babudavica Luka
Vrujak Kamenica
A (Ribari}) Jo{evik
Dobriwe Vili{te
R
Simira| S
Mojstir K
(Petrad) I

K Iba
Mojstir O
Zubin
Potok r Zve~an

DRAGA L
A
[
1750 I
S N
u
a v
a Crepuqa
r
o
p

g Ru{ci
l.

a
r
k
o Razmera 1: 200 000
M 0 1 2 3 4 5 10 15 km
Остаци старог Трговишта
на локалитету Пазариште код Н. Пазара
Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 275

[204] Нахија Трговиште

1. Само Трговиште1

Махала поп Димитар

Јован Стојан; Марко Јован неожењен; Јован Радисав; Живан Јован


неожењен; Јован Радоња; Димитар Јован неожењен; Вук Вукља; Лука
Вук неожењен; Младен Радоња; Радисав Младен неожењен; Марко
Радоња; Стојан поп доселац; Симеун Живко неожењен; Лука доселац;
Вид Ђорђе; Вука Степан соколар са царским бератом; Матеј Степан
соколар са царским бератом; удовица Петруша; удовица Вучица.
Кућа 9 Неожењених 6 Удовица 2

Махала поп Тодор

Матеј Никола; Радоња Матеј неожењен; Ђорђе Лука; баштина Оливер


држи је Ђорђе; Лука Живко; Матеј Лука; Марко Лука; удовица Дафна
Кућа 6 Неожењен 1 Удовица 1

Махала поп Божидар

Вукоје Петко; Милија Вукоје; Матеј Јован; Живан Јован неожењен;


Цветко доселац; Петрашин Цветко неожењен.
Кућа 6

Махала поп Јован

Марко Петар; Цветко Петар; Никола доселац; Марко доселац; Михаил


Марко; Грубан доселац; Петар доселац; Нина доселац; Радисав доселац;
удовица Дафна; удовица Јована; удовица Стоја.
Кућа 9 Удовица 3

[205] Махала поп Радоња

Матеј Никола; Степан Никола Бежан; Јака преселац; Симеун Цветко;


Јован Вука; баштина Радивој коју држи Димитар
Кућа 6

1
Данас археолошки локалитет Пазариште, код Новог Пазара, на ушћу
Себечевске реке у Рашку.
Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 295

Зеамет на име Махмуда

15. Село Ђерекар29, припада Трговишту

Радоје Димитар; Никола Димитар; Вучихна Радоје; Рус Радоје


неожењен; Степан Владисав; Радоје Степан неожењен; Павле Степан
неожењен; Рајић Степан; Вукоман Груја; Дојан Груја неожењен; Бела
Груја неожењен; Иван Ранко; Милован Ранко неожењен; Пејо Ранко
неожењен; Вук Вукосав; Војин Вукосав; Вучић Вукосав неожењен; Радо
Вук; Миленко Радо неожењен; Ђура Димитар; Јован Ђура; Вечерин
Ђуро неожењен; Вукља Вукица; Вучић Вукић; Вук Вукић неожењен;
Стојан Вукас; Иван Димитар; Никола Радешин; Радисав Вук; Живко Вук
неожењен; Бојо Вук неожењен; Јован Вукмир; Ђуро Вукмир неожењен;
поп Божић; Павун Божић неожењен; Милош Вукица; Павле Радул;
Вукоман Михаило неожењен; Вукадин Радоња; Вукић Радоња; Јоко
Добрица; Милко Димитраш;
[221] Путник Димитар; Јован Вукмир; Радоња Стојан неожењен; Петар
Раденко; Војо Вукас; Димитар Радисав неожењен; Вукас Вуксан;
Радивој Вукас неожењен; Милатко Јован; Радота Радо; Војин Вукица;
Рајо Јован неожењен; Цвето Јован неожењен; Петак Добрета; Стојан
Марко; Вујица Марко; Павун Вуксан кнез; баштина Хамза држи је Петар
Раденко; баштина Радоња држи је Радоња.
Кућа 39 Неожењених 21
Приход
спенџа 1500
пшеница товара 12 600
јечам товара 10 240
раж товара 4 144
мешаница товара 22 440
траварина 195
ресум на повртњак 78
ресум на дрва 78
ресум на чување шума 78
свињарина 30
ушур од лана 70
ушур од кошница 200
млин, 10 жрвања 300
нијабет, младарина, тапија на земин и друго 89
Укупно 4042

29
Данас Горње и Доње Ђерекаре на Пештери.
[320]

Списак села нахије Бихор

1. село Никоља Црква Пазар 33. село Ласичић 800


2. село Затон 6811 34. село Пећарска 1100
3. мезра Дајшица Река поред села 35. село Долац 3491
Затон 245 36. село Слатина 3009
4. село Горњи Светиван 1441 37. село Залужна 1880
5. село Доњи Светиван 1025 38. село Средња Брда 2120
6. село Годојева 5216 39. село Завиноград 1992
7. село Дрвени 798 40. село Козник 1808
8. село Понор 1896 41. село Растока 2422
9. село Вршева 3797 42. село Рујиште 1837
10. село Журин 1525 43. село Стубла 1741
11. село Болхан 1946 44. село Његиње 1000
12. село Ресник 1014 45. село Недакус 3800
13. село Мојстир 3167 46. село Метан Поток 2700
14. село Калина 980 47. село Припчић 2300
15. село Црхаљ 1234 48. село Турава 700
16. село Бешан 1000 49. село Љетине 2731
17. село Поточак 1049 50. село Мрчковина 2600
18. село Качмор 887 51. село Тутић, власи, 1500
19. село Срђан 1329 52. село Шиповац 1300
20. село Веље Поље 1317 53. село Степаница 1100
21. село Степан Дол 723 54. село Копривна 1000
22. село Радоњић 1201 55. село Горњи Зминац 2000
23. село Барошић 1125 56. село Доњи Зминац 1500
24. село Ковач 537 57. село Костеница 4000
25. село Врбница 9000 58. село Расова 1500
26. село Добриње, власи, 3000 59. мезра Избица у близини села
27. село Равна, власи, 1200 Расова 200
28. село Блато, власи, 1300 60. село Пожегиња 1200
29. село Доња Лозна 4000 61. село Јабланова 1800
30. село Горња Лозна 2200 62. село Доброње 1200
31. мезра Сипање поред реченог 63. село Брчве 2200
села, изван дефтера, 700 64. село Ивање 7000
32. село Хезан 2900
424 Nahija Bihor

[321] 100. село Трпез 3800


101. село Калица 1000
65. село Ланиште 2000 102. село Другошевина, власи, 1600
66. село Брдарева 4000 103. село Точилова, власи, 1100
67. село Рудна Брда 3000 104. село Пећница 5699
68. село Бихорић 1450 105. мезра Вишњева у близини
69. село Брод 2500 села Пећнице 500
70. село Бела Бијоча 1000 106. мезра Савина Борја 300
71. село Врх 2500 107. село Бор 2000
72. село Горња Дубова 4000 108. село Добродол 2200
73. село Доња Дубова 5000 109. село Белица 800
74. село Чапоровина 2500 110. село Туцање 3600
75. село Орах 1500 111. село Горња Трубина 3322
76. манастир Давидак поред села 112. село Хвалина 650
Брајина Лука 200 113. село Бестох 1285
77. село Захумска 2500 114. село Драгулин 742
78. село Заград 2600 115. село Врбница, власи, 2100
79. село Зафчан 2000 116. село Госпођин Поток 900
80. село Гошева 3500 117. село Плана, власи, 500
81. село Вишњева 3000 118. село Подкрајци 1500
82. село Жихљак 2100 119. село Слепач Поток 1500
83. село Заком 2900 120. село Распор 800
84. село Прелог, власи, 1100 121. село Јасен 2200
85. село Црешњева 3100 122. село Бедић 1800
86. село Холуј 1500 123. село Калудраг 1300
87. село Радова Глава 1200 124. село Савина Поље, изван
88. село Горње Страњане 1800 старог дефтера 500
89. село Вртовска 1500 125. село Височка, власи, 1200
90. село Ново Село, изван старог 126. село Црниш 4000
дефтера 922 127. село Губавач 500
91. село Паљух 2578 128. село Подбреже празно без
92. село Љешница 2200 раје 1000
93. село Краденик 1520 129. село Серће Поље 500
94. село Негобрадина 2500 130. село Лагатор 4000
95. село Доње Страњане 3500 131. село Бујсилић 1000
96. село Међупотоци 3000 132. село Гркај друго име
97. село Седлар 1000 Муховица 3000
98. село Прушкова1700
99. село Крокочева 800
Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 425

[322]

133. село Мучевица 1000


134. село Добракова, власи, 1300
135. село Брајина Лука 1200
136. село Лукавица друго име
Кобац 2200
137. село Брзава 1560
138. село Сенић 1000
139. село Мокри Луг 1000
140. село Крушева 400
141. село Рашка Гора 500
142. мезра Грнчар у близини
наведеног села 243
143. село Годочани 4500
144. село Под 1500
145. село Баре 1500
146. село Доње Гучане 1500
147. село Орахова 1800
148. село Доња Трубина 500
149. мезра Долобри у близини
села Гошева 250
150. село Подграђе, изван старог
дефтера 854
151. нијабет села у реченој нахији
осим слободних 5500
TD 495, 324-325
Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 429

[324]
Нахија Бихор

Хасови падишаха, Уточишта Света

1. Село Никоља Црква Пазар1, припада Бихору

Поп Војо; Живко Војо; Живко Бежан; Јоко Живко неожењен; Цветко
Дејан; Степан Цветко неожењен; Јован Никола; Рајо Јован неожењен;
Јерковац Степан; Живко Вукашин; Живко Стојан; Мојша2 Живко
неожењен; Вук Гвозден; Радоје Вукча; Радивој Радоје; Павле Радоје
неожењен; Петар Радоје; Јова Петар неожењен; Милосав Вук; Вук
Радисав; Пејчин Радисав; Јован Раден; Живко Раден неожењен; Рајчета
Страхиња; Павле Рајчета неожењен; Радоња Вукдраг; Радун Вукдраг
неожењен; Вукмир Радисав; Вучета Вукмир; Јован Радисав; Петар Јован
неожењен; Марин Вукча; Павле Вукча; Радисав поп; Живко Радисав;
Владисав Влад; Јован Владисав неожењен; Степан Маринко; Петар
Радич; Тадија Радич; Павле Иван; баштина Вукић држи је Живко Бежан;
баштина Ђорђе држи је Јерковац; баштина Вук држи је поп Живко;
баштина Радоја златара у рукама становника села; баштина Вукман у
рукама становника села; Радоња преселац; Браноје преселац; Петар
Радоња; Вук Иван; Вукашин Иван; Радисав доселац; баштина Јунус
држи је Али б. Мустафа; баштина Иван држи је Цветко; баштина Радивој
држи је Вукдраг; баштина Вукмир држи је Рајчета.
Кућа и баштина 45 Неожењених 11

[325]
Хајмани наведеног села
Петар Жива у селу Прушка3; Лазар Никола у селу Љешница4; Нико
Радоња у селу Љетине5; Нико поп у селу Орах6; Јаков Ђуриша у селу
1
У средњем веку познато и као Никољ Пазар и Никољ Трг, једна од станица на
путу дубровачких каравана. Данас Никољац, код Бијелог Поља, с друге стране
Лима. Лутовац, Бихор и Корита, 62-63. Ст. Новаковић, „Никољ Пазар и Бихор
град“, Годишњица Николе Чупића IV (1882), 323-347.
2
Влашко име, забележено у повељама.
3
Село датира још из средњег века, данас је део Бијелог Поља.
4
Истоимено село северно од Бијелог Поља, између река Љешница и Липница,
није Љешница источно од Биоче која је уписана као 92. село Бихорске нахије.
5
Истоимено село код Бијелог Поља, јужно од Лима.
6
Истоимено село прекопута Бродарева.
430 Nahija Bihor

Љетине; Рајко Радисав у селу Дрвени7; Живко Радич у селу Прушка;


Михајло Никола у селу Љешница; Петар Владко у селу Његиње8; Цвијан
Радоња у селу Љетине; Петар Радич у селу Прушка; Степан Вук у селу
Прушка; Павле Нина у селу Прушка; Никола Иван у селу Прушка; Никола
Радич у селу Љешница; Вук Никола у селу Љешница; Тома Вукашин у селу
Љешница; Павле Јован у селу Љешница; Рајко Петар у селу Љетине; Петар
соколар у селу Љетине; Свилан Пејо у селу Растока9; Живко Јован у селу
Расова10; Јован Тодор у селу Расова; Вук Вуксан у селу Љетине.
Кућа 24 по 12
Поменути хајмани дошли су споља и уз сваког је назначено село из кога
потиче. Онај, који поседује баштину, даје тамо [у свом селу] ушуре и
остале ресуме. У овом месту [Никољ Пазару] сваки од њих је подигао по
кућу да би се бавио трговином и због тога еминима који држе речене
[падишахове] хасове дају надокнаду за становање у износу од 12 акчи на
име ресума на дим11.

Приход
спенџа
особа 56 1400
ресум на хајмане 288
пшеница товара 13 650
јечам товара 10 240
раж товара 8 288
мешаница товара 13 260
траварина 225
ресум на повртњак 90
ресум на дрва 90
ресум на чување шума 90
ушур од лана 28
ушур од кошница 200
свињарина 50
хаса ливада 113
надокнада за сено 86
7
Непознато.
8
Данас Његњево северно од Бијелог Поља, на десној страни Лима.
9
Истоимено село поред Бијелог Поља, на десној страни Лима.
10
Истоимено село на десној обали Лима, између Бијелог Поља и Његњева.
11
Новчана дажбина коју је господар земље узимао од сваког одраслог мушкарца
који би дошао на његов тимар и ту боравио извесно време, а притом није спадао
у његову рају нити се бавио земљорадњом.
12
Данас потес у селу Затон у подножју брда Оброва.
РЕЧНИК ТЕРМИНА1

Акинџија – припадник лаке коњице која је у граничним европским


областима Царства вршила упаде на непријатељску територију,
пљачкала је и харала и тако припремала наступање главнине
османских снага. Акинџијски поседи уживали су одређене
пореске олакшице.
акча – ситан турски сребрни новац, у европском делу Османског царства
познат и као аспра. Од 1566. до 1580. године званични курс
износио је 60 акчи за један османски златник, док је тржишни курс
варирао између 65 и 70 акчи за златник.

Бала – пола коњског товара (тур. denk) , који је најчешће тежио око 65
килограма, а могао је имати и до 90 килограма.
баџ – такса за промет робе на велико, која је износила, у просеку, 2,5 %
од вредности робе.Узимана је од продавца, а некада и од продавца
и од купца, на тргу на коме се одвијала купопродаја (пијачни, тј.
пазарни баџ). Баџу је подлегала само она роба која је стизала на
пазар у великим количинама, у коњским или колским товарима, а
не и она која је служила за продају на мало, која је доношена у
нарамцима, свежњевима, у торбама на леђима, судовима ношеним
на глави и слично. У попису Призренског санџака регистровани су
баџ на вино, тј. такса за промет вина на велико, на медовину (домаће
алкохолно пиће од меда) и на ћумур.
баштина – посед, имање (њиве и ливаде) на државној земљи с тачно
утврђеним обавезама, кога је власник имао право да прода,
поклони или завешта било коме, с тим што је нови поседник с
баштином преузимао и њене обавезе. Са земљорадничких
баштина скупљани су сви порези (спенџа (в.), ушури (в.) од
житарица, ресум на дрва (в.), траварина (в.) итд.) као и са поседа,
који су уз тапију, давани у наследно плодоуживање једном
рајинском домаћинству, кући (в.). Баштина је могла бити већа од
просечног хришћанског или муслиманског рајинског поседа и у
том случају је порез с ње узиман одсеком. Уколико је дуже била у

1
Дата су објашњења у контексту дефтера Призренског санџака из 1571. године,
а не сва значења речи.
594 Re~nik termina

поседу муслимана стицала је статус чифта (в.) тј. плаћала је ресум


на чифт (в.) од 22 акче уместо дотадашње спенџе (в.) од 25 акчи.
бег – титула високих војних заповедника, виших чиновника, земљопо-
седника, и синова најугледнијих државних функционера.
беглербег – управник највеће војно-административне јединице Османског
царства – беглербеглука (ејалета).
бенак – ожењени рајетин (в.), муслиман, који је поседовао земљу мању
од половине чифта (в.) или који уопште није поседовао земљу.
Онај који је обрађивао опствени мали посед плаћао је ресум (в.) на
бенак од 12 акчи, а онај који је радио на туђој земљи плаћао је исти
порез у износу од 9 акчи.
берат – владарски указ, диплома, којом се одређено лице поставља на
дужност. Садржи прецизна упутства о обављању службе као и
права и повластице које из тога проистичу.
Божић – такса на клање свиња у зимском периоду.
брана – устава на реци подигнута ради наводњавања пиринчаних поља.

Вакуф – муслиманска верска задужбина; покретна и непокретна имо-


вина завештана у добротворне сврхе или намењена издржавању
задужбине.
ваљавица – врста млина за ваљање сукна; имала је углавном једну
ступу, а порез на њу износио је 15 аспри годишње.
вилајет – земља, крај, предео, област под управом субаше (в.) или
санџакбега (в.)
власи – посебна друштвена категорија ослобођена свих дажбина
везаних за земљорадњу и рајински статус; категорија сточара,
полуномада, претежно хришћана, али и муслимана, која не
припада раји (в.), а поданички однос према османском владару
изражава плаћањем филурије (в.). Били су организовани у групе
које су се састојале од више влашких породица (заједница у којој
скупа живе одрасли ожењењени синови и браћа старешине
породице), на чијем челу се налазио изборни старешина, први
међу једнакима – примићур. Више таквих група признавало је
власт врховног старешине – кнеза (в.). Коришћени су за колони-
зовање опустелих села, стражарење на граници, чување саобра-
ћајница и рудника, за транспортну и гласоношку службу и слично.
влашки ресум – в. филурија.
војвода – извршни орган санџакбега у кадилуку или нахији задужен за
прикупљање пореза; управник хаса.
Re~nik termina 595

војнуци – искварен турски назив за војнике, припаднике ситног


феудалног племства или влахе (в.), који су, по потреби, обављали
војничку службу. Ситни племићи-војници уживали су баштине
(в.), које су стекли по основу пружања војне помоћи владару. У
мирнодопско време бавили су се земљорадњом.

Газија – титула борца за веру, учесника у светом рату за ширење ислама;


јунак, ратни ветеран.
господар земље – (тур. sâhib-i ‘arz) непосредни господар тимара (в.),
зеамета (в.), хаса (в.), коме је султан, као врховни господар
уступио нека права. Био је у исто време и непосредни господар
раје (в.) која је живела на повереној му земљи. Бринуо је да раја
редовно извршава своје обавезе, да не напушта земљу, да је
редовно обрађује, предузимао је мере уколико би земља остала
пуста и неискоришћена, водио је рачуна да поседи прелази у руке
законитих наследника и сл. Њему је припадао ушур (в.) од
производа са земље, спенџа (в.) као и неке друге дажбине.
грахорица – врста махунарке (тур. burçak, lat. Lathyrus) налик сочиву, која
је у прошлости служила за исхрану људи, а данас као сточна храна.
гулам – паж, припадник личне пратње санџакбега, беглербега или
султана, регрутован међу ратним заробљеницима или другим
лицима нетурског порекла.

Дербенд – кланац, клисура, теснац.


дербенџија – стражар, чувар кланца, клисуре, опасног и несигурног
места на јавном путу. На положај је постављан бератом (в.), а за
своју службу уживао је значајне пореске олакшице због којих је
спадао у повлашћену рају (в.).
дефтер – попис, званична пописна књига, регистар.
дивански намети – (тур. ‘avârız-i dîvâniyye) скуп дажбина убираних у
новцу, натури и у виду кулука, за ванредне, најчешће ратне
потребе државе. Временом се ова врста пореза усталила и убирана
је редовно, како би се покрио дефицит у буџету и низ војничких
расхода.
диздар – заповедник тврђаве и тврђавске посаде.
дунђер – занатлија обучен за дрводељске, тесарске и зидарске послове.
дунум – мера за површину која је износила отприлике 1/10 хектара, одн.
10 ари; нешто мање од 1000 m2.
596 Re~nik termina

Емин – повереник, извршни орган султанове власти, управник прихода


хаса (в.).
ешкинџија – припадник војничког слоја који је учествовао у походу на
коњу, без нарочите опреме. Ешкинџије су кориштене у борби али
и за обављање позадинских служби, рашчишћавање путева, сечење
дрвета, поправку мостова, тврђава, израду камене муниције и сл.
У поход су ишли на смену, а за своју службу, уживали су
земљишне поседе који су били ослобођени свих дажбина. Назив је
кориштен за спахије најнижег ранга.

Заим – уживалац, поседник зеамета (в.), спахија (в.) у рангу бега, коме
су додељени приходи између 20.000 и 99.999 акчи.
зеамет – војничко лено, тимар (в.), чији су укупни приходи износили од
20.000 до 99.999 акчи. Села која су припадала зеамету могла су се
налазити у оквиру једне или више нахија (в.). Јавни ред и мир на њи-
ховом подручју одржавао је искључиво заим – притежавалац зеамета,
што значи да је област уживала својеврсни територијални имунитет.
земин – земљиште; општи назив за обрадиво земљиште, познатих међа.
Један земин се могао састојати од само једне њиве, а могао је
обухватати и преко двадесет њива. Спадао је у категорију државне
земље и даван је под закуп. Након плаћања таксе на тапију (в.),
чија је висина зависила од величине земина, корисник га је
обрађивао под условима наведеним у тапији и од добијених
приноса давао ушур (в.) или одсеком утврђени годишњи порез.
зимија – штићеник, немуслимански поданик Османског царства.

Изванредни намети и обичајни терети – (тур. avarız-ı divaniyye ve


tekâlif-i örfiyye) скуп државних пореза, у новцу, натури и кулуку,
намењених за покривање ванредних, у првом реду ратних,
трошкова државе и владара. Подлегало му је сво невојничко
становништво (осим трговаца), на селу и у граду, без обзира на
вероисповест. Изузетак су биле одређене категорије становни-
штва, које су биле ослобођене ове обавезе, због обављања помоћне
војне или друге службе у корист државе (чувари дербенда (в.),
рудари, узгајивачи пиринча и др.).
имам – особа која предводи вернике при групној молитви у исламским
богомољама (свакодневно пет пута дневно), води верске матичне књиге,
опрема умрле и обавља друге верске послове за једну заједницу;
верски старешина муслимана који живе на подручју једне богомоље.
Re~nik termina 597

Јаничар – припадник стајаће султанове пешадије.


јазиџи, јазиџија - писар специјализован за израду катастарског односно
тимарског пописа.

Кадија – муслимански судија.


кадилук – подручје у надлежности једног судије.
казаз – мајстор који израђује дугмад, свилене и памучне гајтане, ширите,
кићанке и остале украсе за старинска одела и коњску опрему.
казне и глобе – (тур. cürm ü cinâyet) порез плаћан на име одржавања
реда и мира на тимару (в.), за хватање преступника, наплату
обештећења, судских трошкова и извршавање казни; обрачунаван
је одсеком, често скупа с нијабетом (в.).
канун, кануннама – закон, законски пропис, султанов закон, заснован
на световним, рационалним а не религијским принципима.
капиџија – вратар; наоружани стражар, обезбеђење на дворовима
османских званичника.
кириџија – онај који с коњима, или с коњима и колима, обавља
транспортну службу за новац.
кнез – титула старешине влаха (в.), али и сваког његовог директног
наследника или, по потреби, сваког припадника његове уже поро-
дице; назив за старешину раје једног или више села, који је био
одговоран за скупљање рајинских пореза и одржавање реда међу
сељанима. Службу је обављао на основу берата (в.) који је
одређивао кнежевске обавезе и права која су из њих проистицала
(био је ослобођен спенџе (в.) и осталих пореза).
крупник – (тур. kapluca лат. Triticum sativum spelta), врста пшенице с
танким оскудним класом, без осја, издуженог зрна које при
вршењу не испада из љуске. Постоји више врста крупника, а код
нас су били најраспрострањенији: пир или озимац, шиљ и емер.
кућа – (тур. hâne) порески термин под којим се подразумевало једно
хришћанско рајинско домаћинство са земљишним поседом на
државној земљи, који је притежавало на основу права наследног
плодоуживања; еквивалент муслиманског чифта (в.). „Кућа“ је
најчешће подразумевала једну породицу (отац, мајка, деца и,
евентуално, баба и деда). Пред османским властима представљао
ју је домаћин, отац породице, који је био носилац свих пореских
обавеза и чије је име уношено у попис. У попис су, као порески
обвезници и домаћини будућих „кућа“, „домова“ увођени и његови
одрасли, а још увек неожењени синови, који су живели скупа с
Индекс истакнутих личности

Абдурахман, заим – 84, 176 Дауд, диздар призренске тврђаве –


Ајас-бег (паша), беглербег Румелије 142, 247
1522-1523, велики везир 1536-1539 Дервиш Мехмед-бег б. Синан-бег,
– 52, 53, 82, 186, 552, 556 санџакбег Панкоте – 417, 419
Али б. Малкоч-бег, заим – 81, 170
Али, кнез, из Копривне – 474
Али, сераскер (черибаша) – 80, 81, Живко Вукас, кнез, из Велике
88, 119, 236, 238 Речице – 332
Али-бег, миралај левог крила Паша Живко Скоровић, кнез, из Пештере
санџака – 75, 145, 182 – 314
Ахмед-бег б. Дукађин (Дукађинзаде)
– 192, 556
Ахмед-бег б. Евренос-бег (Еврено- Захарије, калуђер манастира
соглу) – 551 Давидовица – 494
Али-бег б. Мехмед-бег б. Хизир
Кука – 183, 240, 243
Али-бег б. Џафер Кука – 77 Ибрахим, заим – 82, 180
Ивко Радман, кнез, из Доње
Лукавице – 287
Бешарет, емин, пописивач Босанског
санџака – 411
Божић Јован, кнез, из Призрена – 61 Јакуб-бег, рикабдар султана
Мехмеда II – 54, 551
Јоасаф, калуђер из Дворана – 41
Васа, калуђер манастира Св. Јусуф, ћехаја призренске тврђаве –
Тројица – 418 143

Гази, сераскер (черибаша) – 146, Кајахан, заим – 185


167, 168 Калџи, имам призренске тврђаве –
Герасим, калуђер, из Чревоглажде – 42 143, 249
Гика Ђура, кнез, из Велике Тузине – 291 Касим-бег, дукађински санџакбег –
11, 23
Глигорије, калуђер манастира Касим-бег – 416, 417, 508, 552
Давидовица – 494 Клисура поп, кнез, из Суходола – 284
Гњиланац Хоџа, имам – 82, 170, Курд, сераскер (черибаша) – 453,
172, 176 454, 463, 521, 546
618 Indeks

Мардарије, калуђер манастира Радивој, кнез, из Костенице – 476


Давидовица – 494 Радош Радич, кнез, из Бирова – 254
Махмуд, заим – 286, 295 Рашко Раденко, кнез, из Доњих
Мехмед, заим – 115, 190 Гучана – 545
Мехмед, емин рудника Кориша –
53, 59, 553
Мехмед б. Курд, емин – 416 Сава поп, калуђер манастира Св.
Мехмед б. Саид, емин – 405 Тројица – 418
Мехмед-бег (паша) б. Ахмед-бег Селим II, султан (1566-1574) – 11,
Дукађин, скадарски санџакбег – 12, 22, 23, 31
69, 72, 74, 192, 550, 553 Мехмед- Силвестер, калуђер манастира
бег б. Хизир Кука – 56, 551, 552 Варева, рашки митрополит – 399
Младен Јован, кнез, из Доње Симеун поп, калуђер манастира
Лукавице – 287 Св. Тројица (Сопоћани) – 418
Мустафа-бег, заим, ћехаја – 69, 78, Симеун, калуђер манастира Св.
112, 175 Петар код Рожаја – 347
Мустафа-бег б. Мехмед-бег б. Синан, јазиџи (писар) – 53, 59, 555
Хизир Кука – 53, 56, 183, 184 Синан-бег, царски гулам – 469,
Мустафа-бег, миралај санџака 489, 541
Дукађин – 99, 181 Спиридон, калуђер манастира Св.
Мустафа-паша, Кизил Ахмедли – Врачеви у Зочишту – 181
187, 431 Сузи челебија, мевлана, песник –
112, 113, 556
Сулејман Законодавац, султан
Никола Живко, кнез, из Припчића (1520-1566) – 8, 11, 23
– 469

Осман-бег б. Мехмед-бег – 82, 181 Ферхад-ага, заим, из Новог Пазара


– 350, 381, 405

Павко, кнез, из Ивања – 483


Павун Вуксан, кнез, из Ђерекара – 295 Хаџи Бали, царски гулам – 179, 200
Пејчин Вукдраг, кнез, из Засмрче – 285 Хизир и Хасан, синови Мустафе б.
Петар Рајо, кнез, из Великих Јунуса – 317, 318, 333, 334, 402, 403
Корита – 280 Хизир, сераскер (черибаша) – 327,
Петар Раја Угљеша, кнез, из 343, 345, 352, 361, 466
Малих Корита – 281 Хурија, супруга Мехмед-бега б.
Петроје, калуђер манастира Св. Хизир Куке – 552
Тројица – 418 Хусрев, емин рудника Жежна –
Пир Мехмед, заим – 151, 188, 257 256, 259