Mittag - Gradjevinske Konstrukcije

Martin Mittag
-In
n
-IJ
Prtrucnl« za graditelja
0
18. potpuno preradeno izdanje
konstruktivnim sistemima, gradevinskim elementima i necintme gradnje

Sa nemeckim normama i tehnickim gradevinskim odredbama
IZDAVAC: GRADEVINSKA KNJIGA AD Trg Nikole Pasica 81Il 11000 BEOGRAD ZA IZDA VACA: Perica Obradovic, vd direktora Dubravka Jurela Kovacevic, odgovomi urednik Redaktor-prevodilac: prof. arh. Ranko Trbojevic Prevodioci: Verka Jovanovic arh. Jovan Jovanovic Milojka Stanisic Graficka obrada: Interklima-grafika, Stampa: Interklima-grafika, Tirai: 1000
CIP - KaTaJIOrH3a~Hja y I1y6J1HKa~HjH Haponna 6H6JlHOTeKa Cponje, Beorpan 624.011.04(035) 69(035) 721(035) MHTAr, MaPTHH Gradevinske konstrukcije: prirucnik za graditelja 0 konstruktivnim sistemima, gradevinskim elementima i nacinima gradnje : sa nemackim nonnama i tehnickim gradevinskim odredbama: 580 stranica sa 9065 crteza i 840 tabela / Martin Mittag; [redaktor-prevodilac prof. arh. Ranko Trbojevic; prevodioci Verka Jovanovic, arh. Jovan Jovanovic, Milojka Stanisic]. - 18. potpuno preradeno izd. Beograd: Gradevinska knjiga, 2003. (Vrnjacka Banja: Interklima-grafika). 586 str. : ilustr. ; 28 em NasI. izvornika: Baukonstruktionslehre Martin Mittag. - Tiraz 1 000.Bibliografija: str. 573-574. - Registar. ISBN 86-395-0376-1 a) Tpahesaucxe KOHCTpYK~Hje Ilpapynaana 6) 3rpail.e - Ilpojexrosaise - Ilpapy-raana COBISS.SR-ID 106741516 /
Vmjacka Banja Vrnjacka Banja
I. Izdanje - 14. Izdanje Edicija. K. Bertelsman, Giterslo 15. Izdanje - 17. Izdanje Instituta za gradevinsko planiranje, Detmold 18. potpuno preradeno izdanje 2000. Sva prava zadrzana © Friedr. Fiveg & Sin Izdavacko preduzece sa ogranicenim jemstvom, Braunsvajg/Vicsbaden, 2000.
vleweg
Izdavac Fivegje
preduzece strucne izdavacke grope Bertelsman Springer Autorsko delo ukljucujuci sve njegove delove je zasticeno autorskim pravorn. Svaka prodaja van strogih granica autorskog prava je nedozvoljeno i kaznjivo bez odobrenja izdavaca. Ovo narocito vazi za umnozavanje, prevode, snimanje rnikrofilrnova i rnernorisanje i obradu u elektronskim sistemima.
http://www.vieweg.de
PREDGOVOR
uz prvo
izdanje
(izvod)
Ovaj udzbenik i prirucnik ima za svrhu da graditelju pruzi pregled obimne oblasti grazevinskih konstrukcija. Ovaj pregled se ne ogranicava na nekritican skup konstrukcija koje se ne nalaze u praksi. Suprostavljanjem primera tipa POGRESNO - MOGUCE - ISPRA VNO prikazano je kako se gradi solidno i ispravno primenjuje materijal. Vanredno velika raznolikost grubih gradevinskih i zanatskoh radova prisiljava na strogu podelu knjige uz odustajanje od opsirnog teksta. Zato je vise korisceno prikazivanje crtezima i sazimanje u tabele, koje je tehnicaru razumljivo bez mnogo reci. Izbor primeraje uraden nakon opsimog uvida u novija domaca i inostrana izdanja. Opsiran popis literature se nalazi na stranama 573 do 576 ove knige. Delomje navodenje izvora vrseno i u tekstovima uz crteze .. Prilikom obrade knjige imao sam ljubaznu podrsku velikog .broja kolega, strucnog udruzenja i tinnie kod stamparsko-tehnicke obrade i korekture mi je pomogla moja supruga, Brigita Mitag. Svima njima upucujem moju najvecu zahvalnost. Martin Mittag
Predgovor uz 18. potpuno preradeno izdanje

Od izlazenja prvog izdanja je proslo blizu 50 godina. Nauka 0 gradevinskim konstrukcijama se od tada razvila u standardno delo sa ukupnim tirazom koji prelazi 200.000. primeraka i dodatnim izdanjima na vise stranih jezika. Razvoj gradevinskih konstrukcija i tehnickih gradevinskih propisa su zahtevali znatno prosirenje obima poglavlja gradevinskih konstrukcija i zastite gradevina za ca 300 stranica i prebacivanje poglavlja tehnickih uredaja u drugi tom .. Oblast gradevinskih.materijala i gradevinskih proizvoda je rasclanjena i preuzeta u aktuelni dopunski tom sa CD-ROM-om. Nauka 0 gradevinskim konstrukcijama sa standardnim detaljima kao i dopunski tom sa CDROM-om su medusobno umrezeni. Ovim prosirenjem sa ca. 6.000 opsirnih infonnacija 0 proizvodima ca. 500 finni nastala je mreza koja omogucava usku povezanost nauke i prakse. Sastav sadrzaja je usledio u saglasnosti sa troskovnim grupama prema DIN 276. Obrada 18. izdanja je uradena uz sadelovanje Instituta za dokumentaciju i infonnaciju u planiranju, tehnici i ekonomiji gradevine na Tehnickom Univerzitetu Prag, Fakultet za gradevinarstvo, sa timom autora pod vodstvom prof. Dr J. Vicanija. Standardne detalje su obradili gospoda dipl. ing. Vilhar i dipl. ing. Rihar. DIP-odeljak je obradila gospoda Helga Gerersdorfer. Svim saradnicima se duboko zahvaljujem. Lektorsku obradu i korekturu je opet preuzela moja supruga, Brigita Mitag, posebno prebacivanje na nova pravila 2000 nemackog pravopisa. Na njenom neumomom doprinosu se posebno zahvaljujem.
Marija Rajn, februar 2000.
Martin Mittag
Sadrzaj prema trcskovnlm grupama DIN 216

300 Gradevlna - konstrukcija zgrade
320 Fundiranja 320.01 Pregled fundiranja Raspodela prltiska u Ilu pod lemeijima Vrste lemelja Razdelnice i dilatacione spojnice Gradevinsko tlo prema DIN 1054 Vrste gradevinskog tla - opterecenla Plitka fundiranja prema DIN 1054 Duboka fundiranja prema DIN 1054 Fundiranja sipovima - uousent sipovi prema DIN 4014 laptivanja zgrada prema DIN 18195 Materijali za gradevinska zaptivanja - oblasti primene laptivanja laptivanje laplivanja laplivanje prirodnim asfaltom (asfaltmiks) protiv podzemnih i vode pod pritiskom zgrada protiv podzemne vlage prema DIN 18195, dec 4 zgrada protiv procedne vode prema DIN 18195, dec 5 ponaiianje gradevinskog tla Strana Strana Strana Strana 11 11 11 11
321.01 322.01 323.01 326.01 326.02 326.03 326.04 326.05 326.06 326.07 326.08 326.09 330
Strana 12 Strana 12 Strana 13 Strana 17 Strana 18 Strana 20 Sirana20 Strana 22 Strana22 Strana 23 Strana 25 Strana27 Strana 29 Sirana 30 Strana 31 Strana 32 Strana33
laptivanje zgrada protiv pritiska vode spolja prema DIN 18195, dec 6 Izvodenje zaptivanja proliv pritiska vode iznutra prema DIN 18195, deo 7 Gradevinska zaptivanja iznad razdelnica prema DIN 18195, dec 8 Gradevinska zaptivanja, prodiranja, zavrseci prema DIN 18195, dec 9 Gradevinska zaptivanja, zastimi slojevi i mere zastlte prema DIN 18195, dec 10 Gradevinska zaptivanja, standardni detalji
SpolJni zidoYi, ekologija 330.01 330.10 330.20 330.21 330.22 330.23 330.30 331 331.01.01 331.02.02 331.01.03 331.01.04 331.01.06 331.01.07 331.01.07 331.01.08 331.01.09 331.01.12 331.01.13 331.01.14 331,01.15 331.01.16 331.02 331.03 331.04 331.05 331.06 331.07 331.10 331.11.01 331.11.02 331.11.03 331.11.05 331.11.06 331.11.07 331.20.01 331.20.03 331.20.04 331.20.07 331.20.08 331.21 331.22 331.30 331.30.01 331.30.02 331.30.03 331.30.04 331.31.01 331.31.02 331.32 Nacini gradnje zidova prema ekolosklm aspeklima Toplotni mostovi prema DIN 4108, prilog 2 Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, deo 4 (zaslila od pozara), od betona, zidani zidovi Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, dec 4 (zastita od pozara), od drvenih gradevinskih delova Klasifikovani nosael i stupci prema DIN 4102 (zastlta od pozara), celicni gradevinski delovi Klasifikovani posebni gradevinski delovi (prozori, vrata) prema DIN 4102, dec 4 (zastita od pozara) lvucna izolacija prema DIN 4109, podlistak 1 Noseei spoljni zidovi lidani zidovi prema DIN 1053, stabilnost Proracun Pravila slaganja opeka, mere zasnte Ukrucenje i dufina izvijanja zidova Dimenzionisanje prema uproscenorn poslupku Prevezi za sipove posebnog oblika Slojni zidovi lidovi, precizniji postupak obracunavanja Zidovi, gradevinski delovi i konstrukcioni detalji lidovi, izvodenje Jednoslojni zid od fasadnih opeka - standardni detalji Dvoslojni zid od fasadnih opeka sa vazdusnlm slojem - slandardni detalji Konstruklivno oblikovanje dvoslojnog zida sa vazdusnirn slojem - standardni detalji Olvori prozora kod fasadnog zida od vidljive opeke - standardni detalji lid od prirodnog kamena prema DIN 1053 Meiloviti zidovi Oblaganje obradenim kamenom Kameni okviri Armirani zid prema DIN 1053, deo 3 lid od poroznog betona - standardni detalji lidovi od livenog betona prema DIN 1045 lidovi od lakog betona prema DIN 4232 Nosaci od gotovih betonskih delova Konstrukcija vezaea Krovni nosae vezae Ploee za krovne tavanice Podvlaka lavanice 19rade - stubovi Celicna Celicna Celicna Celicna Celicna gradnja, gradnja, gradnja, gradnja, gradnja, gradevinski sislemi hale zidne konstrukcije standardni detalji standardni detalji fasadnih konstrukcija za celicne zgrade Sirana42 Strana 44 Strana 50 Strana 57 Strana 65 Strana 71 Strana 72 Strana 75 Strana 75 Strana 76 Strana 77 Strana 78 Strana 80 Sirana 81 Strana 81 Strana82 Strana 83 Sirana 86 Strana 87 Sirana 88 Sirana 89 Strana 90 Strana 92 Sirana 94 Strana 96 Strana 98 Strana 100 Sirana 102 Strana 108 Strana 108 Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana 109 109 111 112 114 115 116 118 119 122 123
Ispuna celicnih nosaea zidnim ploeama od poroznog betona Celicna konstrukcija, obloga sa plocarna od poroznog betona, standardni detalji Drvene zgrade Brvnara od oblovine Brvnare od cetvrtasle gradnje Gradenje kontinualnim slubovima od rezane grade Gradenje u skeletu (bondruku) rezanom gradom Drvene zgrade, standardni delalji, spoljni zidovi Drvene zgrade, standardni detalji, krovovi Drvene zgrade, nisko energetske, standardni detalji
Sirana 124 Strana 126 Strana Strana Strana Strana Strana 129 129 130 131 132
Strana 133 Strana 134 Sirana 136
Sadrzaj prema troskovnlm grupama DIN 276

300 Gradevina - gradevinska konstrukcqa
332 332.01.01 332.01.02 332.01.03 332.D1.04 332.01.05 332.D1.05 332.01.06 332.01.09 332.01.11 332.01.12 332.01.16 332.02 332.03 334 334.01 334.02 334.03 334.04 334.05 334.05 334.06 334.07 334.08 334.09 335 335.01.01 335.01.03 335.02 338 338.01 338.02 338.03 338.04 338.05 339 339.01 Nenoseci spoljni zidovi Nenoseci spoljni zidovi, nacini gradnje, stafiekl zahtevi Nenoseci spoljni zidovi, toplotna zastita Nenoseci spoljni zidovi, zvutna zastita Nenoseci spoljni zidovi, osvetljenje dnevnom svenoscu Nenoseei spoljni zidovi, protivpozarna zastita Noseci sistemi od pretki Ispune za konstrukeiju od pretki Ceone veze Kotvijenje Osnovne vrste nenosecih spoljnih zidova, zidovi zavese Zastakljeni spoljni zidovi Aluminijumske Aluminijumske fasadne konstrukeije, fasadne konstrukeije, fasada od stakla nacin gradnje stupei - precage Strana 140 Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana Strana 140 141 141 143 144 144 145 148 150 151 155
Strana 156 Strana 158 Strana 163
Prozorl, spoljna vrata Prozori i zidovi od staklenih opeka, zvutna Drveni profill za prozore i prozorska Protiv-provalni zastita prema DIN 4109
Strana 164 Strana 165 Strana 169 Strana 170 Strana 176 Strana 176
vrata prema DIN 68121, dec 1
prozori prema DIN 18054 detalji
Drveni prozori, standardni
Metalni prozori prema DIN 18360 Prozori-zidovi prema DIN 18056 Aluminijumske Aluminijumske Protivpozarna Zastakljenja konstrukeije konstrukeije, za prozore i vrata, standardni provalozaprecne detalji
Strana 177 Strana 186 Strana 187 Strana 191 Strana 194 Strana 194 Strana 196 Strana 197 Strana 198
prema DIN V 18103 profila
vrata i protlvpozarnl
zidovi od aluminijumskih
prozora prema DIN 18545
Obloge spoljnih zidova Obloge spoljnih zidova prema DIN 18515, 18516 Zaptivanje spojnica spoljnih zidova prema DIN 18540 Zidne obloge od vlaknasto-eementnih Zastlta od sunea Rolo-zatvaranje, Drvene roletne Saloni Zaluzije Markize, makazaste Spoljna vrata Zatvaranja velikih prostora i rolo resafke uredaji za zastitu od sunca i zatamnjivanje prema DIN 18073 talasastih ploea
Strana 198 Strana 200 Strana201 Strana 202 Strana205 Strana206 Strana 206
340
Unutrasnji ziclovi
340.01 340.30 340.30.01 340.30.02 340.30.03 340.30.06 340.30.08 342.02 342.03 342.04 342.05 342.06 Natini gradenja zidova sa ekoloskoq gledista Strana 208 Strana210 Strana 210 Strana 211 Strana 212 Strana 215 Strana 217 Strana 226 ploca prema DIN 18183 Strana 227 Strana229 Strana 231 Strana 232 detalji Strana237 Strana243 Strana243 Strana 245 Strana 246 Strana247 Strana 248 Strana 250 Strana 251 Strana252 Strana253 Strana 254 Strana 255 Strana 256 zidove Strana 257 Strana257 Strana 260 Unutraso] zidovi, zvutna zastita prema DIN 4109 Jednoslojni zidovi kruti na savijanje Tavanice kao podeoni gradevinski delovi Uticaj bocnih gradevinskih delova Prigusenje zvuka prema DIN 4109 Prigusivanje vazdusnoq zvuka Nenosscl unutrasnii zidovi DIN 4103 od gips-kartona
Montai:ni zidovi u plotama Nenosscl unutrasn] Nenosecl unutrasnii
zidovi, standardni
detalji za drvenu gradnju u drvetu zgrade
zidovi, standardni unutrasn]
detalji za niskoenergetske
zidovi, sistemi zidova sa stubovima zidovi, pregradni zidovi, standardni
342.D7
344 344.01 344.02 344.03 344.04 344.05 344.06 344.07 344.08 344.09 344.10 344.11 344.12 345 345.01 345.02
Nenoseei unutrasnil unutrasnia vrata
Vrata i kapije, naclni izrade, velicine Unutrasnia Unutrasnia vrata od drveta prema DIN 18100 vrata od drveta, sperovana krila
Provalozapretna Drvena unutrasnia Celitni
vrata prema DIN V 18103 vrata, standardni detalji
okviri, zaptivka vrata
Okovi vrata Brave na vratima, kvaka Klizna vrata, primeri izvodenja Drvena obrtna vrata, primeri i izvodenja Klizna potpuno staklena vrata, primeri i izvodenja Celitna vrata i kapije
Obloge za unutrasnie Sistemi malterisanja Malterski zidovi
Sadrzaj prema troskovnhn grupama DIN 276

300 Gradevina - konstrukcija zgrade
350 Tavanice 350.01 350.20 350.21 350.22 350.23 351 351.01 351.02 351.03 351.04 351.05 351.06 352 352.01.01 352.01.02 352.01.03 352.01.04 352.01.05 352.02.01 352.02.02 353 353.01 353.02 353.03 355 355.01.01 355.01.03 355.02.01 355.02.04 355.02.05 355.02.07 355.02.08 355.03.01 355.03.02 355.03.03 355.04.01 355.04.02 355.04.03 355.05 358 358.01 358.02 360 Krovovi 360.01 360.10 360.20 360.21 361 361.01.01 361.01.02 361.01.03 361.01.04 361.01.05 361.01.07 361.02.01 361.03 361.03.02 361.03.06 361.04.01 361.04.05 361.04.08 361.05 361.06.01 361.06.04 361.06.05 361.06.07 361.07 361.08.D1 361.08.03 361.08.04
~.
Naeini izgradnje tavanica sa ekoloskoq Klasifikovane Klasifikovane Klasifikovane Klasifikovane Konstrukcije armirno-betonske armirno-betonske
gledista
Strana 263 Strana 265 Strana 274 prema prema DIN 4102 (pozama zastita) Strana 278 Strana 281 Strana 284
tavanice prema DIN 4102 (pozarna zastita) grede prema DIN 4102 (pozarna zastita) betona sa podlogama
tavanice od eelienih nosaca iii armiranog
drvene tavanice prema DIN 4102 (pozarna zastita) tavanica tavaniee, armirano-betonske tavanice, sa supljim blokovima balkonske ploce
Masivne tavaniee,betonske Masivne tavaniee, standardni Lukovi i svodovi Tavanice
detalji konzole tavanica, ploee podesta, ploce stepeniea,
sa eelienim nosacirna
i telima za ispunu
Strana 295 Strana 296 Strana 297 Strana 298 Strana Strana Strana Strana Strana 298 299 300 301 302
Drvene tavaniee Drvene tavaniee za punu toplotnu zastltu Podloge, namazi Podloga poda, kosuliica Namazi preko razdeonog sloja Visokonapregnuti namazi prema DIN 18560 Izrada poda Knauf - teeni namazi Standardni detalji podne podloge Parket, poplocavanie Drvena kaldrma Lake plafonske Vesalice Tavaniee sa malterom Standardni Stepeniee, preko rabie mreze pod loge obloge drvetom, rendisane daske
Strana 304 Strana 305 Strana 306 Strana 306 Strana 307 Strana 308 Strana 310 Strana 310 Strana 312 Strana Strana Strana Strana Strana kamena iii betona 313 316 317 319 320
detalji, tavanlcne podesti
Vrste stepenista, mere stepenista Rektifikacija stepena Masivne stepenice, unutrasnje stepeniee, spoljne stepeniee Stepenice od gotovih armirano-betonskih del ova Masivne stepeniee, primeri izvodenia Oblici stepenica, profili stepenica, obloge stepena Standardni detalji, stepenisni podesti Stepenice od eelienih nosaca sa stepenima od obradenop Geliene stepenice . Spiralne eeliene stepenice, primeri i izvodenja Drvene stepenice, nacin graaenja Spiralne drvene stepenice, primeri i izvodenja Drvene stepenice, obrazine, rukohvati Ograde stepenica, Balkoni, terase Terase i balkoni, konstrukciona Standardni detalji, balkonski uputstva rukohvati
Strana 321 Strana 322 Strana 323 Strana 324 Strana 325 Strana 326 Strana 328 Strana 329 Strana 329 Strana 330
prikljueak
Nacin gradnje krovova sa ekoloskoq
gledista
Strana 334 Strana 337 Strana 339 Strana 341 Strana 343 Strana Strana Strana Strana Strana Strana 343 344 345 346 347 349 (pozarna zastita)
Slojevi toplotne izolacije za rayne krovove Klasifikovani drveni krovovi prema 01N 4102 (pozarna zastita)
Prodori kroz krovove prema DIN V 18234-3 Krovne konstrukcije
Klasicnl sistemi kosih krovova Konstrukcioni principi odqovaralucih tesarskih konstrukcija Krovovi, spreg protiv vetra Krovovi sa rogovima, krovovi sa rozniacama, primeri Krov sa roznjacarna, cetvorovodnt krov, mansardni krov Kucni krovovi od drveta, graaevinski provereno lzvodenie Drveni krovovi za potpunu toplotnu zasntu Sistemi krovnih vezaea, konstrukcioni Linijski sistemi graaenja Sistemi oslonaea Savremene krovne konstrukcije od drveta, puni vezael, resetkaste Drveni resetkasti vszaci, standardni detalji Siobodno noseci krovni vezaci, primeri Punozidni Gelieni Gelieni Gelieni Celieni resetkasti sistemi, cvorne taeke konstrukcije, okvirni vezael principi
Strana 353 Strana 355 Strana 356 Strana 360 Strana 361 Strana 365 Strana 368 Strana 370 Strana Strana Strana Strana 381 384 385 387
krovni vezaci krovovi, standardni detalji vezaci, pregled sistema i primeri eelienih sed krovova vezaci primeri za ramovske i lucne vezace vezaci, cvorista
Gelieni resetkasti
Strana 388 Strana 390 Strana 392 Strana 393 Strana 396
Betonski krovni vezacl Armirano-betonske hale, osnovni oblici, standardne hale Tipske hale od armirano-betonskih prefabrikovanih delova KrovovT od okvirnih vezaca
361.09
Sadrzaj prerna troskovnlrn grl.lpama DIN 276

300 Gradevina - gradevinska konstrukclja
361.10 361.11.01 361.11.02 361.11.04 361.11.05 361.11.07 361.11.08 361.12.01 361.12.02 361.13 361.14.01 361.14.02 361.14.06 361.14.07 361.15 36116.01 361.16.03 361.17 361.18.01 361.18.02 361.18.03 362 362.01 363 363.01 363.02 363.03 363.04 363.04.14 363.04.16 363.05 363.06 363.07 363.08 363.09 363.10 363.11 361.12.01 363.12.03 368 368.Q1 368.02 380 Dimnjaci, 381 381.01.01 381.01.06 381.02 382 382.01.01 382.02.01 Sistern lucnih krovova Sistemi stapnih konstrukclla Oblici ravnih resetki nosaca Strukturisani svodovi Strukturisane kupole Geometrijski oblici pritisnutih Prostorne resetke Strana 398 Strana Strana Strana Strana Strana Strana 402 403 405 406 408 409
lukova i kupola
Stapovi, cvorista, lezista strukturisanih konstrukcija Stapovi i prikljucci za drvene konstrukcije Kablovske konstrukcije i obesene krovne konstrukcije
Strana 410 Strana 411 Strana 414 Strana Strana Strana Strana 417 418 422 423
Povrsinske nosece konstrukcije Ljuske Nabrane konstrukeije Kupole Membranske nosece konstrukcije
Strana 425 Strana 428 Strana 430 Strana 435 Strana 439 Strana 440 Strana 441 Strana 443
Zategnute konstrukeije bez prednaprezanja Prednapregnute konstrukcije opterecene na zatezanje Kotvljenje zatezanja u gradevinskom tlu
Masivne podkrovne tavanice prema DIN 18530 Odvodenje padavina sa ravnih krovova Dilatacione razdelnice u masivnim krovovima Krovni otvori Ugradnja kupola-svetlarnika, standardni detalji
Strana 443 Strana 448
Krovni pokrivaci Pokrivanje krovova strukturisanih sistema
Strana 448 Strana 449 Strana 457 Strana 467 Strana 480 Strana 482 Strana 483 Strana 486 Strana 488 Strana 493 Strana 496 talasaste ploce Strana 499 Strana 500 Strana 502 Strana 504 Strana 507
Krovni pokrlvaci za rayne krovove, krovne izolacije prema DIN 18531 Standardni detalji krovnih pokrivaea za ravne krovove
Pokrivanje erepom, betonski erep Krovne badze Krovni prozori u krovnom pokrivacu Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Pokrivanje Ppokrivanje
od crepa
skriljcorn (prirodni skrillac) vlaknasto-cementnim sa vlaknasto-eementnim metalom drvenom sind rom bitumenskom sindrorn, bitumenske krovnim plocarna talasastim plocarna
slamom i trskom
Ozelenjavanje krovova Standardni detalji uz ozelenjavanje Odvodnjavaje krova kisne cevi detalji Krovni oluei i odvodne Odvodnjavanje sahtovl, kana Ii
krova, standardni
Kucni dimnjaci Zahtevi koji se postavljaju pred kucne dimnjake Pravila za prevez dimjnaka Glava dimnjaka, Ventilacioni standardni detalji prema DIN 18150, dec 1 Strana 512 Strana 517 Strana 518
sahtovi i kanali Strana 519 Strana 520
Sabirna okna i kanali, zvucna zastita prema DIN 4109, prilozenl list Okna za provetravanje odqovarajuce DIN 18017, dec 1
Prilog A 001 A 002 A 003 A 004 A 005 Podaci
Zastita
gradevina, zastita od vlage od pozara od buke svetlost, spisak
gradevinska
fizika
Strana 521 Strana 523 Strana 558 Strana 561 Strana 563
Toplotna Zalltita Zastita Zalltita Dnevna

0
osuneanost literature
lzvorlma,
NormallYni Popis firm! Registar
list - normi standardnih detalja
pojmoya
10
Fundiranja
Pregled
Fundiranja,opllte: Zdravica, koja se pri 1.5 do 3 kg/em' Raspoclela opterecenja ne sleze za vise od 3-4 mm, ozpriliska u tlu ispod lemelja (prema liter. 64)
320.01.01
nacava se kao srednje do dobro gra<1evinsko zernljiste. Pritisak na gradevinsko tlo S9 pri sve veco] dubini rasporeduje
na vece povrsine --+
1 do 3. Uticaj susednih temelja mote u dubljrn slojevima da se prekolopi (zakosenie opterecene povrsinel) Kod stambenih zgrada s 2 puna sprata kod srednjeg qradevinskoq tla dovoljni su jednostavni trakasf ternelil spratnih stambenih zgrada (posebno sa tankim zidovirna) (tzv. banketi). vodlti racuna
0
Kod visedovoljnoj
siriru i dubini temelja! Pretpostavke za pribhzan proracun -'> tabela 1 Fundiranje mora da se vrsl u uslovima bez mraza (0,8 do 1,5 m dubine). da pomeranja gradevinskog zemljista zbog smrzavanja i ponovnog otapanja ne bi prouzrokavala naprsline (kod tistog sljunkovitog zernljista ne postoji opasnost od zarnrzavanjal}, Kod veorna tesklh ostecerua I nepovoljnog tla uobicajeni su rostil]! -'> 12. obrnuti svodovi
-'> 13, bunari --lo 14. temeljne ploce --+ 9 iii fundiranje
na slpovirna
--+
10.
Temelji ne mogu da sprees sleganje zgrade. oni treba da obezbede ravnomerno sleganje i da sprece stvaranje naprslina. Jednako sleganje razlicitih velicina jedne gradevine jedinici postlze povrsina se samo ako vece povrsine od onih manjih. Kod tamelja teskih dobiju manje opterecen]e delova zgrada po razlicito rasporediti
1 Raspodela pritiska na tlo, 2, 3 Siroki temelji kod jednakog vecirn dodatnim naponima nego uski temelji. Vrsta lemelja (prema liter. 64)
pritiska
stops rezultiraju
r a z d v 0 j n ice --+ 16 do 24. U temelju postavljene spojnice moraju da prolaze kroz celu gradevinu dodatne razdelnice smeju da se rasporede sarno na vislrn spratovima.
Pokretljivost ne sme da se smanji na pojedlnacnlrn
spratovima.
'rebera 1. Potrebne sirine i duiine temelja za vissspratne slambene gradevine ked prosecnog gradevinskog lIa (dopusten pritisak lIa 2 kg/em'), orijentacione vrednosti
1)
Broj punih spratova Nosed s p o l j n i z i d: Dna osnovnog tela zgrade, sirina Osnovno telo, visina Nosed s red n i i z i d: Dno osnovnog tela zgrade, sirina Osnovno tela, vis ina Odstupanja prema specifitnoj mm mm mm mm
2
400 400 500 500
3
500 500 625 625
4 600 600 750 750
5 700 700 875 875
6 600 800 1000 1000
tezini zida! Potreban statitki dokaz.
a-:::nepmpusUjivi c,;;podloga !I ,...
b=pesak. 20 em c=boton, 10 em
slnj
ud karrmna
e~!iazduj;ni sloj,1 0 em f =izolacmna plol:a
r:t"~~~'"
s:
~ ~=~~~a~~on1
pctcetosntc
prorez
15 Osnov stuba, nearmirani nabijeni beton
16 Osnov stuba, ploca od armiranog betona
17 Fundiranje mbenih prostora
bez mraza
sta-
bez podruma
9
Temelji na razdvojnim
i isteznim
razdelnicama
(prema
liter. 62, 64)
4 Fundiranje, na temeljnoj ploci, 5,6 Fundiranje rostiljern sa sipovima, 7 Pojedinacni ternelji za zgrade bez podruma, 8 Trakasti temelji (najcesei nacln fundiranja), 9 PloCasti temelj, 10 Rostilj sa slpovirna, 11 Tonuci bunar
Osnove
21 Temelji odvojeni poqresno
22 Temelji spojeni
23 lzvoden]e pri podeljenoj ploti stope
24 T emelji pored postojece zgrade
12 Fundiranje od pragova
na rostilju
13 Fundiranje tim sucovirna
na obrnu- 14 Fundiranje na tonucim bunarima
18 Razdvojene
razdelnice
kod razlicitlh delova zgrade
11
Fundiranje
Gradevinsko zemljiste
Gradevlnsko tto prema DIN 1054 U teoretskom, qranlcnorn slucaju nepopustljvost donjeg tla temelj se naginje bez prethodnog menjanja oblika i lama tla oko svoje ivice, eim je rezultiraiuca sila prekoraci (n ak re t a nj e). Kod prejakog nagiba rezultirejuce prema vertikalnoj sili, usled prevladavanja otpora izmedu stope i tta, dolazi do k liz ani a 2.3.1 Sieganja Kao posledica opterecerua nastaju pri dovoljnoj sigurnosti od lama zemliista, sleganja pretezno stiskanjem sloieva zernlllsta. I vodoravna opteretenja mogu da prouzrokuju sleganja. Ravnomerna sleganja uglavnom ne ublaiavaju stabilnost i koriscenje gradevine i takode ne dovode do steta ad sleganja. Ali one mogu da nastanu prilikom neravnomernih sleganja delova qradevina. kOje se mogu ocekivali pri preopteretenju napona kod neravnomernog sastava tla, razlicite gustine i neravnomernag stvaranja slojeva kao i kod neredovnih oblika temelja, razlicitih dubina fundiranja, razlicitoq i neuravnoteienog opterecenja. 2.3.1.1 pasusu Sleganja 2111 kod n e v e z a nih tl a prema Objasnenja uz pasus 2.3.3
321.01.01
2.1 Vrste gradevlnskog
Iia
Gradevinsko 110 se po razlicitorn ponasanju kod opterecenia gradevina u svrhe ovog normiranja deli na zdravicu (trosna stena), na stene (cvrsto stenje)"1 na nasuta tie.
2.1.1 Zdravica
Tlo se smatra zdravicorn ako je nastato zavrsenlm, geo-islorijskim procesom. Razlikujemo sledece glavne grupe: 2.1.1.1 Nevezana tla su pesak, sljunak, kamenje i njihove mesavme, kada teiinski udeo sastavnih delova sa granulacijom ispod 0,06 mm ne prelazi 15%._ Ovome odgovaraju grubo zrnasta Iia (GE. GW. GI. SE. SW. SI) kao i rnesanozrnasta tla (GU. GT. SUI prema DIN IBl96.labela 1 2.1.1.2 Vezana tla su gline, glinasta prasmasta ilovaca i prasmasta ilovaca kao i njihove rnesavine sa nevezanim tlorn (mesanozrnasta tla sa vecirn udelom finoce), kada je vecinski udeo vezanih sastavnih delova sa granulacijama ispod 0,06 mm veei ad 15% (npr. peskovita glina, peskovlta prasmasta ilovaca, ilovaca, laporac} 2.1_1.3 Organska tla su treset iii istruleli mulj i anoqranska Iia (grupa navedenih u pasusirna 2.1.1.1 i 2.1.1.2) sa organskim primesama iivolinjskog iii biljnog porekla, kada njihov teiinski udeo ked nevezanih tla iznosl vise ad 3%, kod vezanih vise ad 5% (npr. humusnl pesak, istruleli rnul]. iii pesak koji sadrf Ireset, organska prasinasta llovaca iii glina, ilovaea), 2.1.2 Slene U okviru ovog normativa se sve cvrste stene oznacavaju zbirnim pojmom "stene" 2.1.3 Nasulo zemljiste Zemljisle se smatra nasutlm. kada je nastalo nasipanjem iii ispiranjem. Pri tome razlikujemo: 2.1.3.1 Rastresiti nasipi bilo kakvog sastava 2_1.3_2 Zbijeni nasipi ad nevezanih iii vezanih vrsta tla iii ad anorganskih nasutih materijala (npr. gradevinski sut, sljaka, ostact ruda) kaca su nasipi dovoljno sabijeni (vidi pasus 4.2.3).
Dokaz sigurnosti ad prevrtanja preko odnosa momenta od ekscemrlcnth vertiklanln opteretenja nije jasan. Sem toga kod fundiranja dolazi do zakazivanja - drugacije nego kod krutih tela - zbog progresivne plastifikacije tla ispod najvi~e opterecenoq dela povrslna stope. Kao jednostavno pravilo za praksu u fundiranju se ad 1940. pokazao dokaz 0 "fugi koja zjapi" u sprezi sa oqranicaniern napona stope u delu povrslns stope koji je najvise opterecen. Na ovoj vrsti dokaza se u principu i dalje ostaie. Ternejji sa rasclarqenorn povrstnorn stope (slika 1 a, b, c): kod ovih povrsina stope tezlste pnnsne povrslns se nalazi dalje ad ose simetrije neg a sto je to slucaj kod zatvorenog cetvorouqla. Kada se npr odnos b -oznacava kao ,.sigurnost na prevrtanje 11k " 2e ne moze se navesti nikakav odnos nezavlstan od geometrijskog oblika povrsine stope izmedu zjapljenja fuge i 1"'- (eekscentrtcnosn rezultanti)
Zrnasta struktura se, vec prema postojetoj gustini taloienja. sabija zbog preraspodele del ita tla. Zato dolazi do skoro polpunog sleganja prilikom opteretivanja, t/. za vreme qradnje. vccmom su manja nego ked vezanlh tla, Zbog dinami6kih uticaja iii podizanja poctzemnih voda moze znatno da se umanji unutrasnjim trenjem uslovljen otpor tla prema premestaoiu zmaca. Objasnjenja uz pasus 2.3.1.1
Poseban slui:aj sleganja moza da nastupi kod peska koji se nasipa u stanju vlaznosli zemlje. Ono se stvara usled privtdne kohezije gruboporozne zrnaste strukture, kola se prilikom potapanja vodom urusava, Besprekorno i prema jasnim pravilirna zemljanih radova sabijen nasip kod preplavljivanja sleganje nete vise biti vredno pomena. Kod prirodnih slabo vezanih vrsta tla pravi les irna u tom srnislu labilnu zrnastu strukturu. Posebno osetljiva na dinarnlcke sile su rastresito taloiena nevezana tla. I kod slabo vezanih Iia kao sto su praslnaste ilovacs sa brojem plasticnostl Ip < 10 , dinamlcke sile mogu da izazovu sleganja. Kod jednokratnih, kratkovremenih opterecenja na udar moze se samo u labavo lagerovanom nevezanom t1u da ocekuie preraspodela zrna. Siabe vezana tla - izuzev lesa - pri lome uglavnom ne pokazuiu nikakvu reakciju sleganja. 2.3.1.2 Sleganje 2 I 1.2 kod vezanih Iia prema pasusu
Slika E 1: Zone pritisaka kod rasclanjenih oblika osnove plocastihtemelja 2. Poiedinacnl lemelji lakih gradevina tornieva (slika E 2): Stabilnost temelja nije jednaka stabilnosti gradevine, koja ne spada u predmet ovog normatlva. Blok - temelji gradevina sa isturenim masama iii gradevina koje su oselljive na promene horizontalnih sila (slika E 3 a. b)
3.
2.2 Opterecenje Gradevinsko 110je opteredeno stalnim cpterecenjima kao i pokretnim opterecenitrna. U stalna opterecerua se ubrajaju izmedu ostalog i sopstveno opterecene gradevine, stalno delujuci pritisci zemlje, opteretenie zemlje j pritisci vade (npr i pritisak podzemnih vodotokova). U pokretna opterecenia se ubrajaju izmedu ostalog opterecenla prema DIN 1055 dec 3 i DIN 1072. promenljivi prilisei zemlje i vade kao i pritisci leda. Opterecenia, kOja nastaju promenama okoline gradevine, npr zbog gradevinskih mera, zbog izmena u optereeeniirna iii zbog opadanja podzemnih voda, ubrajaju se vec prema njihovom trajanju u stalna opterecenja iii u pokretna opterecenja. pri cemu su merodavni verovatnoea njihovog pojavljivanja u punoj racunskoj velicini kao i trajanje i ucestalost njihovog uzroka: Sem toga; u izn;mnim slul:ajevima Slucaj opterecenja 1 Stalna opteretenja i pokretna opterecenja, kOja redovno nastupaju (i vetar). Slu¢aj opleretenja 2. Sem opteretenja slucaja 1 i istovremeno, ali ne redovno nastupajuca opteretenja; opterecenja kOja nastaju samo za vreme gradnje. Slui:aj opterecenja 3 Sem optereeenja slucaja 2 istovremeno su moguca neplanska opteretenja (npr. zbog kvara pogonskih i sigurnosnih uredaja iii zbog opteretenja usled nesrete).
Razmera sleganja zavisi od sposobnosti menjanja oblika zrnaste strukture. Tok sleganja se odlaze vee prema vremenu koje je potrebno za istiskanje vade u porama (konsolidacija) i maze vee prema propusnosti lIa da traje cuze od samog vremena gradnje. Pri tome nastaje prekomerni pritisak vade u porama, eije je nestajanje istovremeno odavanje vade u porarna mera za konsolidaciju tla. Dinarnieka sile uzrokuju u vezanim tlima utoliko manja sleganja. ukoliko su vece brojke konzistencije i brojka plasticnosti, kao i brzina opteretenja. Njihov uticaj na sleganje zbog toga uplavnom ne mora da se uzme u razmatranje, ali ne i uticaj elasticnosti gradevinskog tla na njihanja dimnjaka i tornjeva. 2.3.2
Slika E 2: Gradevina osetIjiva na prevrtanje na plilkom lundamentu otpornom na iskretanje
Slika E 3: Primer; za plitko fundiranje osetljivo na lzvrtanie
Stabilnost temelja zavisi ext pouzdanog odredivanja delujutih slla i svrsishodno se vrednuje sracunavanjern dodatnih sila ,jV. ,jH. koje mogu da dovedu do prevrlanja. 2.3.4 Ktizanje Gradevina kliz; kada je vodoravna komponenta rezultirajuce sile koja dejstvuje u povrsini preseka stope iii u povrsini preseka koji se nalazi ispod nje, veta ad protivdelujuce sile smicanja. Opasnost ad klizanja se umanjuje krajnjim otporom ispred gradevine. Objasnjenja uz pasus 2.3.4 Definicija ne ogranicava pojam klizanja na slutaj kada se prekoraei sila smicanja u granicnom sloju B - C na stopi temelja (slika E 4 a). 1slucaj pradslavljen na sliei E 4 b. kod koga te se kritiena spojnica ispod B - C u sloju E - D zaustaviti zbog male sile smicanja, moze takode da se uvrsti u ovo. Ovaj slucai zaista predstavlja prelaz na poseban oblik lama zemljista sa povrsinom lama C - E - D - A. Posta uobicajeni proracun lama zemljista prema DIN 4017 deo 2 ne maze da se prim en; na ovaj poseban slucaj, i za ovaj nacin zakazivanja mora da se ispita opasnost klizanja, pri cemu, otpor zemlje dobija utoliko veci relativan znacaj kao sila reakcije, ukoliko D - E leii dublje ispod
lom zemljisla
Opasnost ad lorna zemljista raste sa smanenjem sirine i dubine optereeenja temelja, sa smanjenom cvrstoCom na smicanje tla kao i sa rastutom ekscentricnoscu i nagibom opterecenja. Ona raste sa povetanim nivoom podzemnih voda i smanjenom specificnom tezinom tla. Opasnost ad lama zemljista se kod vezanih tla sa visokim stepenom zasicenosti vodom povecava i zbog toga sto cvrstota na smicanje kod brzog opterecenjatemelja usled viska pritiska vode iz pora ima rast koji nije u skladu sa rastom sila pritisaka. Kod gradevina na uzdignulom lerenu odn. u iii na kosini, 10m zemljista maze da se polavi kao t ere n ski, odn. 10m kosine
2.3.3 Prevrlanje Iskretanje temelja se izbegava utvrdivanjima ekscentrienosti opteretenja prema pasusu 4.1.3.1 i zahtevanom sigurnoscu ad lama zemljista, aka se svi uticaji odgovarajute uzmu u obzir. Pod tim prelpostavkama, npr. kod temelja sa zatvorenom povr~inom stopa koji imaju dvostruko simetricni poprecni presek, nije potreban nikakav dodatni dokaz. Sigurnost od prevrtanja celokupne gradevine iii gradevinskih delova koji se nalaze lznad temelja se time ne ugrozava. Kod tela gradevine, kod kojih relativno mala izmena opteretenia maze znatno da uveta eksentricnost rezultirajuce sile. potrebna su posebna ispitivanja. Kod tela gradev;ne velike vilkosti iii sa gradevinskim delovima koji se prote.tu daleko van povrsine stope, prvobitno postojeta sigurnost ad prevrtanja maze da bude smanjena pomeranjem tezista gradevina usled neravnomernog slegan;a.
8-C.
Cist proces klizanja je mogut samo u retkim slucajevima - pri malo; dubin; uvez;vanja u gradevinsko tlo i glatkom dnu temelja. Otpor u spojnici A - 8 extn. A -D moie da se stavi u racun kao otpor zemlje uz postovanje ogranieenja prema'pasusu 4.1.2.
2.3 Ponas..nje
gradevinskog
Iia
Gradevinsko tlo menja oblik usled sila izazvanih opteretenjem gradevine odgovarajuCe Syojoj stisljivosti i cvrstoti na smicanje. Vertikalna opteretenja temelja prouzrokuju pre svega vertikalna pomeranja (sleganja). Sa poraslom opterecenja, tlo se poliskuje boeno. dok temelj konacno ne utone u tlo dostizanjem opterecenja kod sloma, pri eemu mo.te i da se izmakne boeno (10m z e m I j i sl a). Ukoliko tacka u kojoj rezultanta spoljnih sila pogodi stopu lemelia izvan jezgra (vidi sliku 1), onda nastaje "razdelnica koja zjapi" i brzo narastajuci napon stope u oblasti pritiska. koji maze da dovede do lama zemljista.
~~
a
Slika E4:
.....
C
Primeri uz definiciju klizanja Spojnica B - C moze da bude ; zakosena
12
Fundiranja
Plitka fundiranja
4 Povrsinska
fundiranja (Izvod iz DIN 1054) 4.1.2 Pretpostavke
322.01.01
opterecenja
pritiska na tlo usled 2.2 pretpostaviti na Ugao trenja zida
Plitkim lundiranjima se oznacavaju lundiranja koja u povrsln: stope prenose vertikalne, kose, centratne i ekscentricne sile. i to kako kod plitkih tako i kod dubokih tunoiranja. Dozvoljeno opteretenje gradevinskog tla plitkim fundiranjem je kod vertikalnog opteretenja ograniteno sleganjima koja su podnosliiva za gradevinu, odn. razlikama sleganja kao i sigurnosti na 10m zernljista uz postovania ekscentncnosti i nagiba rezultante kao i brzine opterecivanja. Kod kosog opterecenia mora sem toga da postoji dovoljna sigurnost od klizanja. U normal nom slucaju dozvoljeno optsrecen]e gradevinskog tla plitkim fundiranjem maze da se tzracuna uz pomoe vrednosti rz tabele prema pasusu 4.2., pri temu otpada proracun loma tla. Proracun sleganja postaje samo onda potreba, kada treba uzeti u obzir uticaj susednih temeIja. Ako nisu date pretpostavke prema pasusu 4.2. iii treba da se prekoracs vrednosti za oozvoliena pritiskanja tla prema pasusu 4.2., potreban je tacan dokaz prema pasusu 4.3. Na sadasnjern nivou tehnike lundiranja nema jasne gran 1ce izmedu plitkog i lundiranja sipovirna, Zato se u plitka fundiranja racuna] svi elementi lundiranja koji svojom stopom sem normal nih sila uvode i momente u gradevinsko tlo. Posto ekscentricnost normalne sile usled otpora zemIje i njegovog dejstva naprezanja opada sa dubinom, bunar npr. moze da deluje statieki kao plitko fundiranje (bunar se u gradevinskom tlu okrece kao kruto telo) II kao sip (bunari napregnutl kao elasticna tela u gradevinskom tlu). Ukoliko vucne sile treba preneti lundiranjem, one se moraju preuzeti iii putem sopstvenog opteretenja, dodatnog opterecenia (plitko fundiranje) iii putem sila smicanja, koje se mobilisu u gradevinskom tlu (fundiranja sipovirna i zate-
Kod projekta temelja treba raspodelu opteretenja navedenih pod pasusom sledeti nacin: a)
(op "-
0)
bi se promenio
samo pri
obr-
b) c)
prilikom dokazivanja dozvoljenog pritiska na tlo prema pasusu 4.2 kao i kod dokazivanja lorna tla, kao ravnomerno raspodeljene; prilikom proracunavanja sila u preseku kao i prilikom dokazivanja sleganja, kao pravolinijski raspodeljene; prilikom dimenzionisanja savitljivih temeljnih ploca i greda fundiranja prema DIN 4018
tanju 3 podnozja zida i pri pretezno statickorn opteretenju: dinamicke smetnje naponskog stanja mogu da umanje smicucl
napon na zidu.
Prilikom sracunavanja otpora zemlje pre pojedinacnih temelja ne treba privremeno primeniti nikakvu sadejstvujutu
smnu, [er za to ima veoma malo sigurnih iskustava.

Kada se otpor zemlje uvede u razmatranje ravnotete, tlo ispred temelja mora da se sabije pre svega ako je nasuto. Posto aktivne sile koje spadaju u otpor tla ne deluju statno, moguCe su naknadne graC!evinske intervencije (npr. postavljanje vodova, poduhvatanje) unutar tla koje zahteva otpor zemlje i uz odqovarajuci dokaz. Kod duboko vezuiucih plitkih tundlranja otpor zemlje raste linearno sarno u gornjoj zoni istiskivan]a, a u dubljlm zonama u skladu sa teorijama elastltnog ukljestenia. (Slika 7).
Broj udara I koeficijenti oscilacija treba da se uracunaju u saobracajna opteretenja samo kod sracunavania sile u preseku neposredno saobracaiu izlozenih temelja. Kod odredivanja rezultirajute se uzme u obzir i vertikalna zemlje. site u stopi temelja rnoze da komponenta aktivnog pritiska
Otpor zemlje sme da se uzme u obzir kao reakciona sila vodoravnih sila iii obrtnog momenta samo onda kada temelj rnoze bez opasnosti da pretrpi pomeranje koje je dovoljno da pobudi potreban otpor zemlje. Humusno zernfjs te koje je angaiovano za mobilizaciju otpora zemlje mora da ima barem srednju gustinu slojeva iii krutu konzistenciju. Za nasuta tla u tom smislu vaie zahtevi za pasus 4.2.3. Tlo ne sme ni privremeno ni trajno da se otkloni sve dok dejstvuju uzroene sile.
¢
b
Obj a s nj e nj e uz 4.1.2
Pojednostavljenje u stvarnosti neravnomerne raspodele pritiska stope jednom pravom, je prema iskustvu dopusteno kod krutih tela temelja. Stvarna raspodela je u prvom redu zavisna od sigurnosti tla na 10m: kod vel ike sigurnosti, dakle malog opteretenja temelja, u blizini ivica temelja dolazi do maksimuma napona. Sa rastutim opteretenjem puni se naponska kriva stope i asimptotski se priblizava raspodeli sa maksimalnom vrednoscu u sredini temelja (slika5). Pravolinijska raspodela pritiska stope leti u pogledu di-
c
SJika
7:
Ukljestenjs u gradevinskom krutosti tela fundiranja
tlu pri smanjenoj
4.1.3 Stablinosl 4.1.3.1

Sila koja rezultira iz konstantnih ten j a mora da sece povrsinu stope u jezgru. dode do .razdelnice koja zjapi", opteretaka da ne
gel·
Normalni slucajevi su opisani putem pretpostavki nabrojanim u pasusu 4.2. Pri tome opasnost loma tla iii kosine u datom slucaju treba unapred da se ispita i iskljuci. Zbog naizmenitnog uticaja sleganja zabranjeno je, primera radi, da se lundiranje visoke zgrade neposredno pored zgrada nize gradevinske visine iii plitko lundiranje gradevine koja je osetijiva na sleganje pored fundiranja sipovirna smatra pravilom.
za nosivost gradevinskog
menzionisanja temelja na malam nesigurnim osnovama, a tla je bez prakticnoq znacaia.
<Iy"
<11',)-
'
1,<,<.<,
?
Sila koja rezultira iz ukupnog opteretenja rnoze u ogranitenom obimu da prouzrokuje zjapljenje fuge, i to najvise do teziste povrsine stope. Kod temelja Cija osnova ima pravougaoni iii kruzni puni presek, mora da sece stopu unutar jedne oblasti koja je ogranitena sledetim: a) za pravougaoni puni presek (vidi sliku)
(2)\ (~)'0_1__
b,
b)
fe
4.1
Oplite
by
4.1.1 Polozaji
I oblikovanje
stope
temelia smrzavanja, ali najSlika
dIVgJ----5:
za kruzni puni presek
Dno stope mora da bude van zone manje 0,8 m ispod nivoa tla. U a)
-00.59
Sematski prikaz razvoja pritiska u tlu pri rastucern opteretenju jednog plitkog temelja
sladecirn slucajevima od ovoga sme da se odstupi:

kod gradevina sa podredenim zunacajern (npr. pojadinacne qaraze, jednospratne supe, gradevine u prlvremene svrhe i sl.) i malog povrsinskoq opteretenja kod fundiranja na cvrsto, steni u ravnomernom slojevitom prevezu. od ispiranja vode. gradnje iii
b)
Kod temelja iii temeljnih ploca sa velikim prepustima (slika 6 a) iii se razapinje preko vise oslonaca (slika 6 b), napon stope se prernesta na oslonce. Ova tendencija se jos po[acava u datom slucaju skupljanjem betona plitkih temelja.
e, i ey ekscentricitet sile u pravcu osa temelja x i y sa krajnje dopustenlrn vrednostima xe i Yeo b~ i b sirine
Ovde su temelja koje idu uz to,
r je
radijus kod kruznih temel{a.
Gradevinsko tlo mora da bude zasnceno smanjenja gustine slojeva ad strane tekute Vezivo tlo mora da bude zasticano
za vreme
ad
orneksavanja iii smrzavanja. Oblas

nj e nj a uz 4.1
Minimalni zahtev u pogledu dubine lundiranja bez smrzavanja (razmak do povrslne izlozene smrzavanju) mora u datom slucaju da se prekoraci prema lokalnom iskustvu. Kod vrednosti koje su ispod ovog nivoa mora za gradevinsko tlo koje je izlozeno smrzavanju da se racuna sa lomovirna usled sleganja i uzdizanja i odredenim vitoperenjima, ali koji i ne moraju da ugroze koriscerue gradevine. Izuzete gradevina podredenog znacaja iz inace obaveznag zahteva, ne znaci da takve gradevine ne bi bile na isti nacm ugroiene od smrzavanja. Ali ne postoji ni jedan razlog da S9 investitoru zabrani preuzimanje ovog rizika. Fundiranja u privredne svrhe (skele, demontazni objekti) koje ne prezimljuju, mogu takode da se postave plitko na povrsinu. Zahtev za sigurnostu vezivog tla se ogranitava na vreme gradnje, tj. vreme do predavanja gradevina investitoru, jer time zavrsava javno-pravna odgovornos1. Moguce je da i drugi nestatitki aspekti odrede polozaj st~· pe temelja: na primer sklonost ka skupljanju tla do vetih dubina pored gradevine u duzim susnim periodima iii du· boko korenje dlVeta koje maze da da povod za jednostrano odvodenje vode ispod stope temelja i time za neravnomerno sleganle. Tekute podzemne vode ugrozavaju nosivost gradevinskog tla samo onda kada pritisak toka ugrozava stabilnost neke kosine na kojoj se fundira, iii kada rastute podzemne vode pored nekog temelja smanjuju sigurnost od hidraulicnog lorna tla.
Slika 6:
Primeri za raspodelu pritiska vih povrsinskih temelja
u tlu ispod savitlji· Osnova pravougaonog skog oivicenja temelja; oznake kod dvoosovin-
Odustajanje od uracunavania dinamickth koeficijenata po pravilu polazi od razmisfjanja, da se amplitude dinarnickih udela spoljnih sila na putu od mesta kazivaca do temelja jako prigusuju. Izuzetke predstavljaju plitko lund irani, neposredno izlozeni saobracaju, banketi iii ploce (fabricke hale, saobracajni objekti) iii rnasinski temelji. Ukoliko se kod potpornih zidova racuna sa aktivnim pritiskom zemlje, onda se smanjuje momenat pritiska zemlje koji se odnosi na spojnicu temeljne stope uz uzimanje u obzir ugla trenja zida. Smicuci naponi izmedu zida i tla se iskljucuju malim nagibom. Obrtni ugao koji je potreban za aktivan pritisak zemlje je veoma mali i trebalo bi da se krece u, prema do sada poznatim merenjima za pesak, vet prema gustini slojeva zadnjeg nasipa velicinama od 10' do 10". Pri tome pritisak zemlje pada sa pritiskom mirova· nja vet samim elasticnim smanjenjem napona tla na aktivni pritisak zemlje. Pomeranja koja su potrebna za mobilizaciju punog otpora zemlje leze - npr. kod peska vet, prema gustini slojeva - u podrucju od santimetra do decimetra. Delovanje polovine otpora zemlje. kako je utvrdeno u pasusu 4.1.3.3, ukazuje da se pomeranje dri:i na niskom nivou i ne predstavlja nikakav dodatni zahtev sigurnosti.
o bj
as nje nj e uz 4.1.3.1
Zahtev u prvom pasusu treba da osigura da stabilnost potpornih zidova (pritisak zemlje kao konstantno opterecenje) ne bude ugrozena pucanjem gradevinskog tla; nezavisno od dokaza loma tla i sleganja postoji opasnost da grade· Yinsko tlo izmite u stranu pod stalno visokim opterete-
njem iviea temelja. Zahtev
S9
ogranicava na konstantna
opteretenja slutaja opteretenja 1 i uglavnom se moze konstruktivno lako ispuniti. Pri tome treba voditi racuna 0 tome da jedan dec sirine temelja ostane staticki posteden. Navedena formula a) za dozvoljenu ekscentricnost ukup· nog opteretenja je priblizna, a maksimalno 6% je pouzdana. (Formula b) je tacna. Za kruzne popretne preseke glasi odgovarajuti uslov:
1_,'3
gde je r'o
r,_ odnos unutrasnjeg prema spoljasnjem

f,
radijusu.
13
Fundiranja
Plitka fundiranja
Preporutuje se da se ne blraju neslrnetricni oblici povrsina stopa (trougao, trapez iii slicno), posto za to nema priznatih iskustava. U datom slucaju za neslrnetricnu povrsinu stope treba izvesti na taj nacin da se odrede odqovaraluca tezlsta i glavne ose lenjivosti, a potom povrsma konvertuje u cotvorougao istih povrsina sa istim polozajern tetista i istim glav-
322.01.02
4,1,3,3 Sigurnost na klizanje ", temelja je odnos rezultante hrizontalnih sila reakeije (otpora stope temelja H, i u datom slucaju jedan dec E" otpora zemlje E,) rezultanti H horizontal nih sila akcije:
Ob
j a s nj e nj e uz4.2
"g =
_!!s_+_~~
H
Od prineipijelnog zahteva da se dozvoljeno opterecenje povrsmsklh fundiranja do kate u svakorn pojedinacnorn slucaju proraeunavanjern sigurnosti od loma tla kao i vrednosti pretpostavljenih sleganja i razlika u sleganju, rnoze se odustati ako se s jedne strane, radi 0 trakastim i pojedi-
nacnirn temeljima sa oqranleenlm i cesto prisutnim premeu dva

ravanjima l, s druge strane, 0 cesto prisutnim tipicnirn vrstama tla. Ovi takozvani normalni slucajevi su plitka fundiranja koja raspotazu premeravanjima nave denim u tabelama 1 do 6 i koji se izvode na tlplcnirn vrstama tla navedenim u tim tabelama. Za ove normalne slucaleve su dozvoljeni pritisei na tlo stavljeni u tabele 1 do 6. Oni mogu da se primene uglavnom neposredno. kada su ispunjeni uslovi u pasusu 4.2. pod a) doc). Kod pritisaka na tlo koji su navedeni u tabelama nije posebno uzet u obzir eventualni utieaj opterecenih susednih temelja, vee su pritisei na tlo tako odabrani da kod uobicajeno zastupljenih razmaka izmedu temelja i opteretenja temelja ne treba zazirati od primetnog utieaja sleganja. Zato je samo kod neuobicajeno malog razmaka izmedu temelja i veCih pritisaka na tlo potrebno - ukoliko uopste treba pridavati znacaja velicini sleganja - poseban proracun sleganja radi obuhvatanja uzajamnih utieaja. Pretpostavka za ovo je doduse to, da u oblasn utieaja gradevine nema vezanih tla jako sklonih sleganjima, jer u njima veoma mali dodatni naponi mogu da prouzrokuju sleganja i time pitanje uzajamnog utieaja ponasarua sleganja pojedinih temelja (preterano naslojavanje napona) rnozs dobiti na znacaju. Minimalna dubina t = 2b sa ravnomernim uslovima gradevinskog zernljista navedena pod a) uzima u obzir cinjenieu, da klizna povrsina koja izaziva 10m tla rnoze da dopre do te dubine i da su dodatni naponi koji se sa temelja prenose na gradevinsko tlo dovoljno oslabili (na otprilike 10% kod pOjedinaenih temelja, vidi sliku 10, i 30% kod trakastih temelja). Pod b) navedena dinarnicka naprezanja su pre svega od znacaia kod ne gusto lagerovanih nevezanih tla. Povrslnska fundiranja sa preteznim iii redovnim dlnamickirn naprezanjima treba medutim i u svim ostalim vrstama tla planirati prema drugacijim aspektima nego sto su normalni slucajevi obradeni u pasusu 4 sa pretezno statickim naprezanjem. Uz pojam dubine ukopavanja uz pasus 4.1.3.2 i sliku E 8. ukazuje se na objasnjanja
nim pravcima. 4.1.3_2

Sigurnost mora da bude: Pad op:recenja na 10m tla ryp jednog temelja
Ukoliko horizontalno smieanje H deluje istovremeno pravca x i y onda se uzima da je
H=~
Za
kao vsliclna
sile.
I
1,5 1,3 prstena merodavna za
H, treba uzeti sledece:

kad u tlu, na kome dolazi do klizanja, ne deluju pritisci vode u porama (tlo konsolidovano; nema pritiska vode dna),
a)
Kod prstenastih temelja je sirina odredivanje sigurnosti na 10m tla.
H"
-"=
V· tang 8s1
Kod osnove temelja sa perforiranom povrsinorn stope merodavne su spoljne dimenzije dokle god zbir usteda ne iznosi vise od 20% ukupne povrsine stope u okviru date konture (orijentaeiona vrednost). Kod vrste gradevina opisane u odeljku 2.3.3, pasus 3, iii sa pretetno vodoravnim naprezanjem tela temelja treba dokazati da kod kosog polozaja
pri cemu je 0,1 ugao trenja stope temelja u granienom slucaju, za koga se kod temelja od betona livenog na lieu mesta 0,1 =~' (~' prema DIN 18137 Deo I), kod povrsina prefabrikovanih betonskih temelja sme koristiti
2
°Sl = ~'
3 c;
pri tome ne sme da se uzme u obzir kohezlja
W
gradevine sa tang a = -za slutaj
opterecenia 1 postoj jos

2 pos-
b)
kada u tlu u kome dolazi do klizanja deluju pritisei vode u porarna (tlo nekonsolidovano; pritisak vode tla),
jedna sigurnost od "p toji jOs sigurnost od
'I,
h, A = 1,5, a za sluca] opterecanja = 1,3. Pri ovome su:
Hs ::;;: tang VI
pri cernu V' iii u povrsini dobija se iz zultante sile pod a); iii H, =A
b~1
W
A
h,
Otporni Sadrtaj Visina
momenat povrsine stope temelja tezista gradevine iznad spojniee uz 4.1.3.2 loma tla je naveden
normalna sila koja deluje u stopi temelja kriticnog preseka (v8d8 pasus 2,3.4) a spoljne normalne sile nakon odbitka reiz viska pritiska vode u porarna: kao
"~f
stope
c,
Ob j as nje nja Postupak dec 2. Dopunski dokaza
u DIN 4017 dec 1 i
pri cernu je A povrsina koja treba da prenosi oplerecenie, a u datom slutaju uzirnajucl u obzir redukeije prema pesusu 4.2.1 i c, parametar smicanja nedreniranog tla pri punom DIN 18137 dec 1 nadpritisku vode iz pora prema
se ukazuju
na
sledeca posebna pitanja.

na sliei E 8 pod a) do slrlnu, a I kao mero-
Na poprecnirn preseeima prikazanim d) treba upotrebiti b kao merodavnu davnu dubinu ukopavanja.
Ob j as nj e nje uz 4.1.3.3 Kada se ukljuci potisak zemlje za prijem horizontalne sile, koja nije bocno paralelna, on mora da se odnosi na isti pravae sile. Kada rezultirajuca horizontalna sila napada ekscentricno, onda se rnoze uprosceno postupiti, na primer analogno dokazu loma zemljista kod ekscenfricnoq opterecenja (vidi DIN 4017 dec 2), rnoze se kod izracunavanja sile smieanja stope temelja u racun staviti samo onu dellmlcnu povrsmu stope temelja kroz eije teziste prolazi dejstvo sile H. Odqovarajucl tome onda za V treba primeniti istovremeno moguee najmanje vertikalne sile koje deluju na ovaj dec povrslne. Ugao trenja stope se odnosi na parametar smicanja (unutrasnji ugao trenja) ~. Orijentaeione vrednosti za to magu da se uzmu iz DIN t 055 dec 2. I za nekonsolidovano stanje se tu naaze podaei za vrednost c, cvrstoce na smieanje. U konsolidovanom stanju kod dokaza sigurnosti na klizanje nije dozvoljenja primena efektivne kohezije posto se ona zbog neizbeznih porerneceja dna gradevinske jame, pre ugradivanja betona za temelje cesto gubi. Ukollko se potisak tla i trenje stope zajedno obracunavaju, mora da se vodi racena 0 tome da obe sile svoju najvecu vrednost dostizu pri pomeranjima razlicitih velieina.
Uz rastueu dubinu ukopavanja znatno se povecava dozvoljeni prltisak na tlo zbog vece boone protivteze tla (vidi tabele 1 do 6). Ako ne :;elimo u potpunosti da iskoristimo uvecanu nosivost koja se time dobija prema pasusu 4.3, kod dubina ukopavanja iznad 2m, rnoquce je samo relativno nisko povecan]e dozvoljenog tiskanja tla za Llps £11 u kN/m' (Llt dubina ukopavanja u metrima koja prelazi preko 2 mi.
=,
4.2,1 Dozyoljenl prltisak 9raCievinskog zemljisla

Podaei vale pri a) za nevezana
na tlo
kod nevezanog
koja je prisutna
tla pri nosivosti
Potreban
je dokaz za obe kombinaeije b
b1 i 11 kao i b2 i 12,
c.
gustini lagerovanja D ~ 0,3 usko stepenovanim grubozrnastim tlom (grupa tla SE i GE prema DIN 18(96) sa stepenom neravnomernosti U s 3 kao i rnesanozrnastorn tlu sa malim udelom finog zrna, tj. sa do 15 tszinsko procentnim zrnima s 0,06 mm (grupa tta SU, GU, GT prema DIN 18(96), sa stepenom neravnomernosti zrna
u~
3'
b) gustini lagerovanja grubozrnastim tlom (grupa tla SE, SW. SI. GE, GW, GI prema DIN 18(96) sa U> 3 kao i rnesanozrnastorn tlu sa niskim udelom finih zrna, ti. sa do 15 tez.-% zrnlma ~ 0,06 mm (grupa tla SU, GU, GT prema DIN 18(96), sa stepe-
4,1,3,4 Sigurnost '1. elementa mora da bude minimalna:

Merodavna dubina ukopavanja: I za sve razudenosti povrsine stope unutar stabilnog klina tla ABC i pripadajuce merodavne sirine b (q! unutar ugla trenja dreniranog tla).
temeljenja
na u z
90 n
D;, 0.45 u usko-, slroko- i sredenjestepenovanim
Pad op~:e¢enja
3
1,1 1,1 1,05
Pri tome se polazi od toga da se ova sigurnost bazira samo na dejstvu sopstvenih opterecenja iznad stope temelja (vidi DIN 1055 DEO 1), i da je utvrden merodavni nivo podzemnih voda. Uz uzimanje u obzir bocne reakeije tla u podovima opterecenja 1 i 2 mora da se dokaze povecana sigurnost za 0,3, a kod pada opterecenja 3 za 0,15. Slika
nom neravnomernosti zrna U> 3.

Dokaz za ovo prema lokalnom iskustvu treba napraviti putem sondiranja iii uzimanja proba i laboratorijskim testovi-
rna,
Vrednosti tabele 1 i 2 vaze nadalje samo za temelje opterecene vertiklanim opterecanlern. Kod ekscentncnoq opterecenia povrsinu temelja treba smanjiti na deiimicnu povrsinu A', eiie ie teliste tacka u kojoj deluje opterecenje, Kod pravougaonih temelja su duzine bocnih stranica ove delirnlcne pcvrsine paralelne stranama temelja i nasuprot duzmarna bocnlh strana ternelja umanjene za duplu velieinu laste x eentrieiteta. Dozvoljeno optsrecenle dna temelja treba tada da se odnosi na manju od redueiranih cuzina straniea b' Dozvoljeno 4.3, kada: e) optereeenje tla treba odrediti prema pasusu
E 8: Merodavne
duzine za dokaz dnakih oblika temelja
loma tla kod neje-
4,2 IJIV,divanje clozvoljenog prilisk;vanja t1a za 110'· maine slucajeve uz pomo': 'ebelarnih vrednostl
Ukoliko osobine tla mogu pouzdano da se proeene na osnovu informaeija 0 gradevinskom zernljistu prema pasusu 3, onda mogu da se odrede dozvoljem pritisci tla prema pasusima 4.2.1. i 4.2.2, kada a) su uslovi gradevinskog zernliista prlbnzno ravnomerni sve do dubine ispod dna fundiranja kOja odgovara dvostrukoj sirini temelja, a povrsina izgradenog terena i graniea sloja teku priblizno vodoravno; temelj nije pretezno iii po pravilu dinamicki angalovan.
Kod osnova pokazanih na sliei E 9 merodavne su spoljne dimenzije, dokle god zbir isecanih povrsina ne cini vise od oko 20% ukupne povrsine kontura stope (orijentaeiona vrednost).
b)
Slika E 9: Merodavne
sirine za dokaz loma tla kod perlo-
riranih osnova temelja
Ukoliko je dubina ukopavanja svih delova temelja veta od 2m, onda pritisak na tlo sme da se poveea za napon koji rezultira iz optereeenja u skladu sa veeom dubinom. U tom smislu vazi pasus 4.1.2, poslednja receniea. Ukoliko nisu dati preduslovi a) I b), treba postupati prema pasusu 4.3, ukoiiko se ne radi 0 stenlu.
je kod temelja kod koiih sem vertiklanih optere6enja V deluju i vodoravna opterecenja (HN tang 0s), dubina ukopavanja t < 1,4 b tang (b sirina temelja),
<is
d)
merodavni nivo podzemnih melia a najmanja dubina odn. t< b
voda lezi vise od dna teukopavanja je I < 0,8 m
14
Fundiranja
Plitka fundiranja
o
oj a s nie n ie uz 4.2.1 Nosivosl kod nevezanih tla veoma zavisi od gustine naslage, ali; oc sklopa zrna. Kod manje gustine naslage nos;: vast nevezanog tla rnoze npr da padne na 1/6 nosivosn gustih naslaga (vidi sliku 11). Kod jedne gustine laqerovania D uskostepsnovana.f]. jednakozrnasta tla pokazuju veeu nosivost nego slrokostepsnovana neravnomerno sastavljena tla (vidi sliku 12). Zato kod sirokoslepenovanih tla moraju da se postave visi zahtevi gusl;ni naslage radi pnrnene tabela. Slicno kao kod nevezanih tla, nosivost moze da se proeeni i kod mesanozrnastih tla sa malim udelom finih zrna. Do zv olj
en
322.01.03
op
ter
ec
en je
",
L...--"'Sirina
lemeij'~"b--
Sllka 13: Sematski
prikaz statickih zahteva a) prema dovoljnoj sigurnosti od loma temeljnog tla i b) pri pridrzavanlu dozvoljenog sleganja.
Dobro meri!o za nosivost daje otpor na vrhu pritisnute sonde. Minimal"a nosivost tla koja je potrebna za primenu vrednosti tabela je prisutna kada se pritisnutom sondom prema DIN 4094 dec 1, na dubini od 2 m ispod povrsine izgradenog lerena izmeri pritisak na vrhu ~ 7,5 MN/m2. Sondiranja pobijanjem mogu da se izvrse samo kod tla sa najvecirn zrnom do ca. 4 rnrn. Dokaz zahtevane minimalne
nosivosti putem pobijenih sondi, zbog zavisnosti otpora na pobijanje od raspodele velicins zrna i oblika zrna, pretpostavlja mesna iskustva. Sondiranjima se mogu dokazivati dovoljne nosivosti po pravilu bez poteskoca sve do dubine zahtevane u pasusu 4.2 a) i pasusu 4.2.1.3 b), a jednake dvostrukoj sirini temelja. Dokaz nosivosti putem odredivanja gustine tla nasuprot tome po pravilu mora da se oqranlcl na dno fundiranja, osim ako se iskopaju soncazne jame koje idu u dubinu van neposrdne oblasti temelja. Suva gustina tla do koje se doslo prema DIN 18125 dec 2, odnosi se iii na graniee gustine lagerovanja prema DIN 18126, pri csmu vee prema raspodeli velicine zrna, moraju da utvrde gustine naslaga D od 0,30 odn 0,45 naveden u normativnom tekstu, iii na gustinu Proktora !'p, prema DIN 18127 Kod tla sa vise od 5% finog zrna ispod 0,06 mm, velieine zrna no und nd, a time i gustina naslage D mozs se tehnickim ispitivanjem sve teze iii se ne rnoze vise uopste utvrditi. Navedeni postupak daje pri tom iii suvise povoljne rezultate iii se ne rnoze vise primeniti. U tom slucaju je dakle kod proveravanja odnosa naslage svrsishodno da se urnesto naslage D postavi stepen zgusnjavanja Dp, dobijen iz Proktor testa. Pri tome rnoze da se pode od, iz tabele A navedenog pridodavanja izmedu gustine naslage D i stepena zqusnjavanja Dp,. Dokaz nosivosti preko odredivanja stepena gustine u vezi sa analizama veucma zrna i granieama gustine nasi age odn. Proktor gustine zahteva zbog osetljivosti na greske postupaka uvek paralelna merenja i zato je shodno tome komplikovan.
Brojke neravnomemosti kod 1ipitnih nevezanih ua

nasutom lIu je primenjivo odredivanje speclficne tezine sa izotopskom sondom, ako rezultati mogu proverom nasumice da se kontrolisu na lieu mesta. Minimalna nosivost koja je zahtevana za primenu tabela 1 i 2 normativa, koja rnoze da se dokaza razlicltirn postupcima, data je pri ca. srednje gustoj naslagi. Prema iskustvu naslage peskovte iii sljunkovne zdravice zbog prirodnog procesa sedimentacije poseduju uglavnom ovu gustinu naslaga. Preporucujs se oprez kada se oCekuje rastresita naslaga peska usled njegovog porekla nastajanja (pesak dina, talozenja iz klizista iii sl.) iii ukoliko dno fundiranja lezi unutar ranije oblasti delovanja coveka (stare otpadne jame, zatrpani stariji lokaliteti, jarkovi iii gradevinske jame, krateri od bombi i sl). Nevezana tla, u koja bez napora moze da se utisne u dubinu od 0,5 m celi~na sipka precnika • 20 mm, su sa sigurnoscu rastresite naslage. Za guste do veoma gustih naslaga nevezana tla, koja su veoma retko prisutno u prirodi, pasus 4.2.1.3 dozvoljava povecanie vrednosti iz tabele.
U homogenom
Kod istovremene pojave razlicitih sirina temelja ispod gradevina ostaju dakle razlike u sleganjima koja se pojavljuju u rasporedu veiicina od 0,5 do 1 em. sto prema svim iskustvima i za gradevine koje su osetljive na sleganja, stambene i poslovne zgrade, sa razudenim gabaritima i uobicajenim razmacima zidova iii stubova od najmanje 4 do 5 m, ne predstavlja opasnost i ne dovodi do steta od sleganja.
4.2.1,2 Dozvoljeno
vine n e o se tljive na
naprezanje sleganja
tla 9 za grade(vidi tabelu 2)
4,2.1.1
gradevine
Dozvoljena osetljive
reakcija temeljnog tla za na sleganje (vidi tabelu 1)
Vrednosti prema tabeli 2 smeju da se koriste za trakaste temelje, Cije je sleganje neskodljivo za konstrukciju gradevine. Meduvrednosti smeju da se ukljuce pravolinijski. Kada je kod skscentricnoq opterecenia manja redueirana bocna duzina b' < 0,5 rn, onda vrednosti iz tabele smeju da se ekstrapoliraju pravolnijski. Vrednosti za sinnu temelja 2 m smeju da se primene i kod vecih sirina, Navedene rakeije temeljnog tla mogu kod sirina temelja od 1,5 m da dovedu do sleganja od ca. 2 em, kod sirih temelja do znatno vecih sleganja. Vrednosti do kojih se doslo prema pasusu 4.2.1.2 vaze kao vrednosti iz tabele za uvecanja prema pasusu 4.2.1.3 iii smanjenja prema pasusu 4.2.1.4. Tabela 2: Nevezano neoselljlve
Kod gradevina eiji temelji ne mogu da se slegnu nezavisno jedan od drugog, vee koje u svom conasanlu sleganja trpe naizrnenlcan utieaj nadogradnjom (statickl neocredeno postavljene konstrukcije, npr. stambene i poslovne zgrade). iii kod kojih su neravnomerna sleganja sterna iii ugrozavaju koriscenje. za trakaste temelje treba koristiti dozvoljene reakeije temeljnog tla prema tabeli 1 Meduvrednosti smeju da se ukljuce pravolinijski u tabelu. Ako je kod ekscentrienoq opterecenia manja reducirana boena duzlna b' < 0.5 m, onda vrednosti iz tabele mogu za ovaj slucaj da se ekstrapoliraju pravolnijski. Navedene reakeije temeljnog tla mogu da dovedu do sleganja koja kod sirina temelja od 1,5 m ne prelaze meru od ca. 1 em, kod sirih temelja meru od ca. 2 em. Kod znatnog uzajamnog utlcaja susednih temelja sleganja mogu da se povecaiu.
na
gradevlnsko slegenje
110
i greaey;ne
Najmanja dubina ukopavaola lemelja m 0,5 1 1.5 2 kOOgradevina sa dubinama fundiranja t ad 0,3 m i sa sirinama temeija bad 0,3 m 1 kN/n7
Dozvofjena reakcija temeljnog tla u kN/m I) ked traksatih temelja sa sirinama boon. b'od 0,5m 1m 1,5m 2m 200 270 340 400 300 370 440 500 150 400 470 540 600 500 570 640 700
flI
0,010 kplcn7
Obj a s nj e nj a uz 4.2.1.2 U tabeli 2 navedene reakeije temeljnog tla odgovaraju liniji a na slid 13. Pod razlicitlm sirinama iii razllcito duboko fundiranim temeljima su ove reakeije temelja tla povezane sa delom veoma velikim razlikama sleganja, koje nisu dozvoljene bez posebnog dokazivanja neskodliivosti za odredenu konstrukciju.
Tabela
A:
Pretpostavke za primenu dozvoljene temeljnog tla prema pasusu 4.2.1 Brojka Gustina Stepen zqusnjavanja Dp,
reakeije
Za sirine temelja izmedu 3 m i 5 m, vrednosti iz poslednje kolone tabele 1 moraju da se umanje za 10% po metnu dod atne siline temelja, ukoliko se takvi temelji dodatno mere uz pornoc vrednosti iz tabele. Ovako dobijene vrednosti za poveeanja i umanjenja vaze kao vrednosti iz tabele. Kod vetih susu 4.3. Tabela slrina temelja od 5 m treba postupati zemljisle prema pa-
Grupa tla
prema
DIN 18196
neravnomernosti
U
naslage D
Otpor na vrhu pritisnute sonde
4.2,1.3 Pove canje

a)
.s:
.e;
SE, GE SU,GU GT SE,SW SI,GE
53
> 0,3
~95'%
7,5
1 Nevezano oselljiya
na
gradevinsko sleganje
i graaeYina
1)
>3
> 0,45
>98
~ 7,5
Najmanja dubina ukopavanja temelja m 0,5 1 1,5 2
Dozvoijena reakcija temeljnog tla u kN/m2 kod trakastih temelja sa sirinama bodn. b'od 0,5m 200 270 340 400 1m 300 370 440 500 1,5m 330 360 390 420 2m 280 310 340 360 2,5m 250 270 290 310 3m
220 240 260 280
kod gracevna sadubinama

fundiranja t od 0,3 m i sa slrinama temelja b cd 0,3m
1)
150
Slika 10: Pad reakcije temeljnog tla ispod pojedinacnog temelja
vrednosti tabela 1i2 Kod pravougaonih temelja sa bocnlrn odnosom pod 2 i kod kruznih temelja vrednosti tabela 1 i 2 smeju da se povecavaiu za 20%. Vrednosti tabele 2 i vrednosti u prve dve kolone tabele 1 smeju da se povecavaju samo onda, kada dubina ukopavanja iznosi najmanje 0,6 - struke sirine temelja b odn. b'. b) U tabelama 1 i 2 navedene vrednosti smeju da se uvecavaju do 50% kada je ispitivanjima do dubine koja odgovara dvostrukoj duzini manje strane ternsIja, ali ne manje od 2 m ispod dna fundiranja, pouzdano i u primerenom obimu dokazana nosivost tla, kada je gustina naslage D> 0,5 za tla prema pasusu 4.2.1, a) odn. kod gustine naslaga D > 0,65 za tla prema pasusu 4.2.1, b). Primedba: Odluka 0 ovome usledice putem sondiranja iii dokazivanjem na posebnim probama. Povecarua vrednosti tabela su dozvoljena samo za sirine temelja b > 0,5 m iii dubine ukopavanja t z 0,5 m. One se uvek odnose samo na vrednosti u tabelama 1 i 2, odn. na vrednosti iz tabela koje su za to izvedene za veee sirine temelja, i u datom slutaju ih treba sabrati. Objasnjenja uz4.2.1.3 Prama a) dozvoljeno uvecanje srednje reakcije temeljnog lIa kod zdepastih temelja samaea uzima u obzir prostorni efekat nosivosti takvih temelja nasuprot odnosa "i ujednacenog pada" koji postoji kod trakastog temelja iii kod izduienih pojedinacnih temelja. Kod dubine ukopavanja od t> 0,8 m kod "prostornog pada" je nosivost nasuprot "ujedna-
Za velieine sUa se prema DIN 1301 koristi jedinica kN (KIIoNjutn)1 kN • 10'N (1 kN· 100019,80665kp, 1 kN ~ 100 kp odn. 1 kN/m2 :: 0,01 0 kplcm~ uz 4.2.1.1
Objasnjenja
Dva principejelna zahteva za dovoljnom sigurnoscu na 10m zemljista i pridrzavanje dozvoljenog sleganja su sematski prikazana na slici 13. Prema ovome, temelji gradevina kod kojih sleganje koje nastupa - i u nevezanom tlu takode uvek ogranieeno - moze bez razmisljanja da se prihvati, mogu da se planiraju samo prema teoriji loma zemljista (linija a na slici 13), tj. sa velikim dozvoljenim reakcijama temeljnog tla pod sirokim temeljima. Nasuprot ovome su opterecenja temelja gradevina osetljivih na sleganja ogranicena linijom b na sliei 13. Ovom saznanju odgovara odvojeno utvdivanje dozvOljene reakcije temeljnog tla za oba ova slucaja u pasusima 4.2.1.1 i 4.2.1 .2 odnosno u tabelama 1 i 2.
cenom padu" prema novijim istrazvanjima uvek veca, i to

utoliko vise sto je temelj odnos strana. zdepastiji, tj. sto je manji njegov
Sllka!!:
Zavisnost moguceg optereeenja temelja od gustine nasi age nevezanog gradevinskog zemljista
U tabeli 1 odgovaraju dozvoljene reakcije temeljnog tla koje su navedene u 2. i 3. koloni, liniji a, na slici 13, dok vrednosti navedene u 4. do 7. koloni i propisi u poslednjoj recenici ovog pasusa odgovaraju liniji b, tj. osiguravaju pojavljivanje samo malih razlika sleganja.
Prema b) moguce uvecanje dozvoljene reakcije temeljnog tla prema tabelama 1 i 2 do maksimalno 50% vodi racuna o znatno boljoj nosivosti gusto lagerovanih nevezanih tia, kao sto je obradeno u objasnjenjima uz pasus 4.2.1 i kao sto se vidi na slid 11 Ali ovo relativno veliko uvecanje pretpostavlja da ispitivanja koja su izvffiena kao dokaz guste nasi age daju besprekoran rezultat koji moze da bude ugrozen kontroverznim vrednostima testova. Posto su odnosi nevezanih naslaga lIa usled proeesa sedimentaeije retko jedinstveni, dokaz za guste naslage treba dati i "u primerenom obimu", tj. dokaz na samo jednom mestu nije ni u kom slucaju dovoljan, vee su potrebna stalna ispitiva-
nja na razlicitim mestima u osnovi gra<1evine.
15
Fundtranja
Plitka funciiranja
Tabela B: Prelpostavke eije temeljnog Cifra neravnomernosti za povecanle dozvoljene 118 prema 4.2.1.3 b) Gustina naslage D
?
322.01.04
reak-
Grupa tla prema DIN 18196 SE, GE SUo GU GT SE,SW 51, GE GW,GT SUo GU
Slepen zgusnjavanja Dp,

?
Otporna vrhu prltisnute sonde M~Jm' ~15
<3
0,5
98%
>3
> 0,65
100%
15
U pogledu zahtevanih razlicitih vrednosti D odnosno, Dp, za gustinu naslaga kod ravnomernih odn. neravnomernih tla, vidi objasnjenja uz pasus 4.2.1, takode u pegledu rnoqucnostl ispitivanja. Za guste naslage vaze vrednosti tabele B. Ukoliko oba povecanja prema pasusu 4.2.1.3 da se koriste, onda ih treba sabirati. a) i b) treba
4.2.1.4 Smanjenje vrednosti tabele 2 a) Ako je razmak d izmedu merodavnog nivoa podzemnih voda i dna fundiranja manji od merodavne sirine temelja b odn. b', onda treba umanjili vrednosti tabeIe 2, i to za 40%, ako nivo podzemnih voda dotice temelj (d ~ 0). Meduvradnosti (d/b izmedu 0 i 1) treba ukljuciti pravolinijski. Uoliko nivo podzemnih voda le~i iznad dna fundiranja, vaze vrednosti za d ~ 0, dokle god je dubina lundiranja t veta od 0,8 i sem loga veta od pirine temelja b b) Ukoliko na lemelj sem vertikalnih sila V utieu i vodorayne sile H, onda vrednosli iz labele, treba pomnoziti sa taktororn umanjenja
Kod podloge krute konzistencije upolreba vrednosti iz tabele pretpostavlja samo postepeni rast opterecenia temeIja. Ukoliko se lemelj u veoma kratkorn roku u potpunosti optereti iii je konzistencija tla manja od krute, onda cozvoIjenu reakciju temeljnog 1Ia treba odrediti prema pasusu 4.3 i uz uzimanje u obzir pojave viska pritiska vode iz pora. Za kasasta i meka veziva tla ne mogu ovde da se navedu opste obavezuiuce vrednosti. Vrednosti u tabelama 3 do 6 se nadalje ne mogu primeniti na vrste 1Ia kod kojih treba zazirati od iznenadnog sloma skeleta zrnaste strukture. Vrednosti tabela 3 do 6 vaze samo za temelje sa centralnim opteretenjem. Kod ekscentricnoq opteretenja treba smanjiti povrsinu temelja kao u pasusu 4.2.1 i na delirnicnu povrsinu A', eije je teziste tacka delovanja opterecenia, Dozvoljeno opterecenje treba onda primeniti na manju od reduciranih bocnih duzlna, U tabelama 3 do 6 navedene reakeije temeljnog tla kod centralno opterecernh temelja mogu da dovedu do sleganja reda vellcina od 2 do 4. Kod ekscsntricno opterecenih temelia dolazi do olvlcenja, eiji iznos po potrebi mora da se dokaze. Kod znatnog obostranog uticaja susednih temelja rnoze da dode do vecih vrednosti sleganja. Za sirine temelja izmedu 2 iSm vrednosti tabela 3 do 6 moraju da se umanje za ca. 10% po metru dodatne sirina temelja, ukoliko se ovakvi temelji dodatno mere prema vrednsotima ovih tabela. Kod veclh sirina temelja treba postupati prema pasusu 4.3. Kod eetvorougaonih temelja sa odnosom strana ispod 2 i kod kruznih temelja vrednosti tabela 3 do 6, odn. vrednosti iz tabela koje su dobijene za vece sirine temelja, smeju da
4_2_4 Dozvoljene fundiranja
reakcije na steni
lemeljnog
118 kod pliikog
Ukoliko se gracievinsko zernfjste sastoji od jednoobraznog postojaneg stenja dovoljne masivnosti, onda reakcije temeIjnog Iia kod povrsinskih temelja smeju da dostignu vrednosti navedene u tabeli 7, ukoliko stenje pokazuje prikazane karakteristike, ukoliko je obezbedeno besprekorno odvodenje opterecenia u dublje slojeve i ukoliko je iskliuceno poqorsao]e karakteristika stenja usled gradevinskih mera. Smeju da se ukljuce nlrn iskustvirna. meduvrednosti odqovarajuce utvrditi tokalu sag-
Dozvoljene reakeije temeljnog tla treba lasnosti sa strucnlrn institutom kada: a) b) c) d) e) I)
je nejasno da Ii se gradevinsko zemljiste rnoze ucvrstiti u stene; su geoloski odnosi nejasni; je stenje u raspadanju; na stranama nagiba brdskih slojeva i raselina odstupa samo malo od terena; je povrsma stenja nagnuta vise od 30"; treba da se bazira na vecirn reakeijama temeljnog tla od onih navedenih u tabeli 7 kada ne npr kod
strucan institut se takode mora uvek konsultovali rnoze da se iskljuci opasnost od 10ma zernfjlsta, lundiranja na ivicama stenja. Tabela 3: Clsla les
I)
se uvecaju za 20%.
(1 _!!",,)2
V
treba multiplicirati lemelja,
Ukoliko H deluje' paralelno sa duzorn staranorn onda rnozs da se mnozl sa taktororn umanjenja. ( 1_
Vrednosti koje su uzavisnosti od dubine ukopavanja navedene u tabelama 3 do 6 megu na drugim dubinama ukopavanja da se dopune pravolinijski ukljutenim meduvrednostima. Kao dopuna uz tabele 3 do 6 za manje gradevine (vidi pasus 4.1.1) Irakasti temelji sa slrinama b : 0,2 m i dubinama ukopavanja t> 0,5 m rnoze da sa racuna sa dozvoljenom srednjom reakeijom temeljnog 1Ia od 80 kN/m'
I)
Najmanja dubina ukopavanja temelja m 0,5 1 1,5 2 2) Tabela
Dozvoljena reakcija temelino~ tla u kN/m' 2) kod trakastih temelia sa slrlnama b odn. b' od 0,5 do 2 m j krute do polucvrsta konzistencije 130 180 220 250
_!!_ )
V
ukoliko je odnos strana veei od 2. horizonlalnih sila bez uzimanja u
Ovde je H zbir delujuCih obzir potiska zemlje.
Vrednosti prema tabeli 1 mogu da se korlste neizmenjene, dokle god nisu vece od umanjenih vrednosti tabele 2. U protivnom su ovi poslednji merodavni. Obj a s n j e nj e uz4.2.1.4 Pod a) propisano smanjenje dozvoljene reakcije lemeljnog Iia pri visokom vodostaiu podzemnih voda uzima priblizno u obzir utica] uzgona na sigurnosl od 10ma zernljista. Kod vodostaja podzemnih voda izmedu dna lundiranja i razmaka d ~ b ispod dna lundiranja, dozvoljene reakcije temeljnog tla koje su dobijene iz zahteva za dovoljnom sigurnoseu od loma zernliista iz tabele 2 treba urnanlif za 40% (pri d I b ~ 0) iii odgovarajuee odnosu d I b, ali takode i vrednosti navedene u kolonama 2 iii 3 labele I, koje takode poclvaju na potrebnoj sigurnosti od 10ma tla (vidi objasnlen]a uz pasus 4.2.1.1). Kod vodostaja podzemnih voda iznad dna lundiranja pri malo] dubini ukopavanja ternetla ugrozava se sigurnost od 10ma zernljista, Zato se za ove slucajevs tra~i dokaz prema pasusu 4.3. Ukoliko je nivo podzemnih voda na razmaku ispod dna fundiranja, koje je isto iii vace od sirine temelja, onda smanjenje oplerecenja 1Ia usled uzgona u dubljim slojevima moze da se zanemari i da se racuna sa nesmanjenim dozvoljenim reakcijama lemeljnog tla kao vla~na zemlja. Umanjenja prema b) uzimaju u obzir kako leorelsku tako i opilima dokazanu cinjenicu da naginjanje opleretenja umanjuje optrecenje loma Ila. Medutim, oplili su pokazali, da barem u u oblasli upolrebnih opterecenja, leoretski laklori prema DIN 4017 dec 2 izazivaju suvise velika reduciranja. Kod jako nagnutih opterecanja Irebalo bi sem ovega da se slalno vodi raeuna 0 dovoljnoj dubini ukopavanja. Kod malih dubina ukopavanja, prema pasusu 4.2.1 c), polreban je proratun 10ma Ila. 4.2.2 Dozvoljene reakcije lemeljnog gradev,nskog zemllisla Iia kod vezivog
Vrednosli iz tabela 3 do 6 vaze za Irakaste temelje ne vezivom tlu krutog (0,75 < Ie < 1,0), poluevrslog (Ie > 1) iii tvrstog stanja, kOje ne sme da se ugrozi gradevinskim meramao Pri lome odnos H Vne sme da bude veci od 1 4. Primedba: Sianja vezivog Iia mogu na terenu da se pojave u sledecem obliku. a) b) c) d) K a s a s t 0 je one tlo. kOje kod stiskanja u saci izlazi izmedu prsitju. Me k 0 je one 110koje se da lako mesili. K r u 10 je one 110kOje se da lesko mesiti, ali moze u ruci da se izvafja u 3 mm debele rolnice, bez da se kida iii mrvi. Pol u e v r s I 0 je one tlo koje se kod pokusaja da se izvalja u 3 mm debele rolnice dod use mrvi i kida, ali je jos uvek dovoljno vlazno da bi moglo ponovo da se oblikuje u grudvu. C v r s I 0 (tvrdo) je on~ 110koje se sasusilo i lada najeesee izgleda svetlije. Ne da se vise mesiti, vet se samo lomi. Ponovno valjanje pojedinacnih delova vise nije moguee.
Obj as nj e n] e uz 4.2.2 U tabelama 3 do 6 navode se kao redovni slutajevi dozvoljenog opterecenja vezivog gradevinskog zernliista. Kod dobijanja ovih vrednosti iz tabela za vezivo gradevinsko zernliiste je skoro iskliucivo bio merodavan proces sleganja; izuzetak je einila samo tabela 3 za prasinastu ilovaeu, kod koje pri malim sirinama temelja proees loma tla vodi do manjih reakcija lemeljnog tla. Posto se plitka fundiranja na mekanoj podlozi ne izvode cesto, a ne mogu da se smatraju redovnim slucajevima, sastavljanje tabela je oqraniceno na konzisleneije .kruto", .polucvrsto" i "cvrsto" Vrednosti tabela koje su navedene za "cvrsto" gradevinsko zernljiste smeju same onda da se korista, kada je tvrsta konzisteneija dokazana veclrn brojem proba, eije stanje odgovara uslovima u gradevinskom zemljistu. Pomenute vrste vezivog 1Ia se obeleiavaju prema DIN 4022 dec 1 Ako nazivi iii dobijena konzisteneija leze izmedu podataka iz tabela 3 do 6, onda iz njih treba uzeti uvek nepovotjniju vrednost. Take za npr. jako glinastu prasinastu llovacu sa krulom do polutvroorn konzistencijom vazi vrednost za krutu glinu koja je navedena u tabeli 6. Odustalo se od navodenja dozvoljene reakcije temeljnog tla za veziva tla mekse konzisteneije, jer ti slucalevi ne poIpadaju pod uopsteno, jednostavno proeenjivanje (nisu redovni slutajevi). Ukoliko vee koriscene rekeije temeljnog tla, prema jednoglasnom lokalnom iskustvu nisu dovele ni do kakvih iii podnosliivih steta sleganja, utoliko se sa ovom praksom ne kose odredbe u DIN 1054. Vrednosti navedene u tabelama 3 do 6 vaie neumanjeno i za kosa opterecenja, posto srednja sleganja lemelja dokle god je obezbedena sigurnosl od klizanja prema pasusu 4.2.3.3 - jedva da trpe uticaj horizontalne sile. Za ekscentricna opterecenja va~i sve reeeno uz pasus 4.2.1 Jos jed nom se ukazuje na postovanje pretpostavki navedenih u pasusu 4.1 .3.1 Nadalje treba voditi raeuna 0 tome da u vezanim tlima same krute konzisteneije, kod brzeg opterecenja moze da dode do viska pritiska vode iz pora. Vrednosti tabela nisu primenjive za ona vremena gradenja kod kojih se za manje od 15 dana dostigne maksimalno opterecenje (nije "redovan slueaj"). Za dimenziniranje temelja na lesu mogu da se koriste vrednosti tabele 3. Ukoliko se radi 0 pravom (primarno natalozenom) lesu, ispitivanjima iii lokalnim iskustvima mora da se doka~e da ne moze da dode do iznenadnog sloma skeleta zrnaste strukture zbog vode koja prodire iii opterecenja temelja. Kod izracunavanja sleganja za reakcije temeljnog tla navedena u tabelama 3 do 6 pretpostavljen je ne suvise uzak razmak pojedinacnih temelja, a koji ne sme da bude ispod 3,0 m iii 3,5-struke sirine temelja. Vrednosti tabela 3 do 6 su primenjive kod sirina temelja izmedu D,S i 2,0 m. Ukoliko treba da se dimenzionisu siri temelji koji se poklapaju sa tabelama, onda vrednosti moraju da se umanje za ca.l 0% po metru dodatne sirine temeIja, da bi se sleganja odr~ala u navedenim granicama. Uvecanja dozvoljene reakcije temelja tla za zdepaste temelje odgovara einjeniei da ovi temelji pri jednakom naponu dna i jednakoj manjoj sirini imaju manje sleganje. Dozvoljene reakclje lemeljnog tis kod nasulog zemlJlsta Ako nasipi ispunjavaju pretpostavke navedene u pasusima 4.2.1 odn. 4.2.2 i ako za veziva tla postoji Proktorska gustina od 100% prema DIN 18127, onda smeju da se upotrebe vrednosti prema tabelama 1 do 6 prilikom premeravanja temelja koji treba da se grade na takvom tlu. 4.2.3
Odgovara grupi UL prema DIN 18196 1 kN/m' ~ 0,010 kp/cm' 4: Mesanozrnasto 110, koje sadr!1 vel;"ine zrna od gllne sve do velleine peska, sljunka iii kamena (npr. nanosi peska, iii gline, llovaea)" Dezvoljena reakcija temeljno~ tta U kNlm kod trakastih temelja sa irinama b odn. b' od 0,5 do 2 m i sledece konzistencije kruta polucvrsta cvrsta 150 180 220 250 220 280 330 370 330 380 440 500
2
Najmanja dubina ukopavanja lemelja m 0,5 1 1,5 2

I)
2)
Odgovara grupama tla SU, ST, ST, GU, GT prema DIN 18196 1 kN/m2 ~ 0,010 kp/em2 5: Gllnasls prasmasto uovasta tla ) '
2)
Tabela
ukopavanja temelia m 0,5 1 1,5 2

I) 2)
Naimania cuotna
Dozvoljena reakcija temeljn~ na u kN/m2 2) kod trakastih temelia sa irinama b odn. b' od 0,5 do 2 m i sleoeca konzistencije kruta 120 140 160 180 polucvrsta 170 210 250 280 evrsla 280 320 360 400
Odgovaragrupama tla UM, TL i TM prema DIN 18196 1 kN/m' ~ 0,010 kp/em' 6: Masna glina
I) 2
Tabela
Najmanja dubina ukopavanja temelja m 0.5 1 1,5 2

1)
Dozvoljena reakcija temeljnoQ tla U kNlm kod trakastih lemelja sa sirinama b odn. b'od 0,5 do 2 m i sredece konzistencije kruta 90 110 130 150 poluc:vrsta 140 180 210 230 cvrsta 200 240 270 300
2\
21
Odgovara grupi tla TA prema DIN 18196 1 kNlm' = 0,010 kp/cm' 7: Stenje
Tabela
Stanje kamene mase
D~~~~i~kg9rr~~~i~~~~i~I~~i~~ stena ne lomi se nlje Iii lomi se iii sa jasnim sameje malo vrem~~~~?~i;;~mena ostecena 4000 1500
~t~i~
Stenje u ravnomemo cvrstoj povezanosti
e)
~~~~,7~ ~~~~tinama
I)
StenJe u naiz-
2000
1000
1 kN/m' - 0,010 kp/cm'
16
Fundiranja
Duboka fundiranja
Fundlranje 5.1 5.1.1 Pojmovi Vrste lundiranja sipovima sipovima prema DIN 1054 5.2.4 Fundiranje lebdecirn ~ipovima treba prema rnoqucnosti izbegavatl; cesto je svrsishodno zameniti ih plitkim tundiranjrna. Mogu da se primene ako popustljivi slojevi na vecirn dubinama polako postaju cvrsei , tj. ako su manje podlozni pritisku, lako da mogu da se ocekuju manja sleganja nego kod plilkog fundiranja. 5.2.5 Sipove za fundiranje Ireba napragnuli pretezno u pro avcu njihove osovine. Treba dokazati prenos sila sa gra· devine na SipOV8. 5.2.6 Dabljina sipova za fundiranje zavisi od njihove duzine i od zeljene nosivosli, nacina gradnje sipa i postupka uqradivanja. Pritianuti sipovi uobicajenoq nacina gradnje treba da budu najmanje 20 cm debeli. 5.2.7 Sipovi Ireba da stoje dovoljno duboko u nosivom zernliistu, npr. u sljunkovitom i peskovitom zemliistu uglavnom ca. 3 m, ukoliko iz drugih razloga nije potrebna veta dubina ukopavanja iii ukoliko je u veoma nosivom lIu dovoljna iii preporucljiva manja dubina ukopavan]a. Treba tezlti po rnoqucstvu ravnomernoj dubini fundiranja. Ukoliko ne rnoze da se izbegne razlika u dubinama susednih sipova, onda dublji sipovi treba da se ubace pre plicih sipova. 5.2.8Sipovi istog smera moraju da imaju toliki razmak osovina. da kod uvodenja ne rnoze da nastupi ststno povratno dejstvo na susedne sipove, Ovo pravilo vazi shodno tome i za koso razuprte sipove, 5,2,9 Unutar jednog fundiranja sipovirna za isti staticki zadatak (npr. prenosenje sila pritisaka iii zatezanja) treba koristiti slpova koji na osnovu svog nacina proizvodnje, duzlne i materijala imaju pribllzno isle karakteristike pri deformacijama i sleganju. Ovo vazi narocito kod statlcki neodredenih sistema sipova. 5.2.10 Kod sipova koji slobodno stoje treba ispitati si5.3.3 Utlcaj boeno povrillnskog
323.01.01
opterecenla
Fundiranja s t oje c im slp ovi rn a su fundiranja 5ipovima, kod kojih se opterecenie gradevine slpovirna prenose na nosive slojeve tla koji leze dublje. Fundiranja lebdetim (p uv aj uc im ) s i p o vi rn a su fundiranja sipovirna kod kojih se opteretenje gradevine ne prenosi neposredno na nosivo gradevinsko zemljiste koje lezi dublje vee na slojeve koji mogu jako da se sabiju. 5.1.2 Vrste
Ukoliko se pored fundiranja sipovlrna na mekom sloju tla iznad nosivog gradevinskog zernljista postavlja izduzeno povrsinsko optere6enje (otprilike u obliku naslpa), mogu da se izazovu horizontalna krelanja mekog tla. Sipovi se pri lome dodatno naprezu na savijanje 5.3.4 Utica; dinamickih naprezanja srnan]e-
Znatne oscilacije iii potresanja mogu da izazovu nje nosivosli sipova ocn. povetanje sleqanja.
Obj a s n j e nj a uz 5,3.4
Uvodenjem dlnarnlckln sila kao sto su udari IIi oscilacije kod nevezanih iii slabo vezanih tla mogu da se izazovu
slpova
Prema vrsti ugradnje i postupka proizvodnje
5.1.2.1 zlikujemo:
ra-
G otove si pove. Oni se u celoj svojoj duzini iii delimic· nim duzinama proizvode odn. isporucuju i pobijaju u dubio nu tla, ispiraju, vibriraju, presuju, uvrcu iii se postavljaju u unapred pnpremljene, busene rupe. (Pobijeni sipovi vidi DIN 4026.) Sipovi izvedeni na lieu mesta. Oni S8 na lieu mesta ugraduju u supljini pripremlieno] na tlu. Izvode se busenjern (vidi DIN 4014 deo 1 i DIN 4014 deo 2), nabija· njem betona livenog na licu mesta, utiskivanjem cevastih sipova i vibriranjem. Me s ovi I i Sl povi. Oni se sklapaju na licu mesta proizvedenih delova. od prefabrikovanih sipova i
unutrasnji naponi. Time izazvana prernestanja zrna vade do sabijanja tla, koja mogu da daju povoda za dodatno sleganje sipova. Posebna ispilivanja su polrebna, kada
ovakve sile putem samih sipova budu uvedene u podlogu, kao otprilike kod fundiranja rnasina. Nasuprot tome. ako takve sile na drugi nacin dospeju u tlo, onda zbog velike sposobnosti amortizovanja gradevinskog zern'jista dolazi do neznalnih potresanja u slojevima koji nose sipove (izuzev zemljotresa i slienih udarnih talasa). Potresanja prili· kom korlscenja gradevinskih uredaj su lokalno oqranicena i mogu iskustveno da se zanemare kod fundiranja sipovi-
rna.
U vezanom tlu su opterecanja oscilacijam i potresom sipova uglavnom bez znacaia, jer ovde dolazi do znalnog povecanja modula knutosti odn. modula zastora. Ukoliko se nasuprot tome sipovi u vezanom lIu podvrgnu statickim naizmenicnirn opterecenjirna, onda izrnedu ostalog mora da se racuna sa znalnim poqorsaniern konzistencije oko sipova kao i reakcijom zastora. 5.3,5 Sigurnosl od uzgona
5.1.2.2 Prema nacinu na koji se optarecenja uvoda u gradevinsko zernljiste, razlikujemo:
P r iIi s nut i ~ i P 0 v i Oni prenose opteretenja sipa uqlavnom pritiskom vrha sipa na gradevinsko zemljiste, dok Irenje ornotaca ne igra neku bilnu ulogu. F r i k c ion i ~ i P 0 vi. Oni prenose optrecenjs pretezno
putern Iranja ornotaca sipa na nosive slojeve.

5.1,2.3 Prema vrsti materijala sipa razlikujemo: belonske, armirano-betonske, od prednapregnutog betona, ceh~na i drvene sipove. 5.1.2.4 rnenicnirn Prema oblikovanju formiranjem trupa
gurnost na izvijanje, prj eemu treba voditi racuna 0 tome da se pravilno procene duzine izvljanja i uslovi opterecivanja. Cak i kasasti slojevi lIa sprecavaju izvijanje.
i stope.
razlikujemo
slpove
sa naiz-
Sila uzgona jednog gradevinskog tela koja se preuzima zategnutim sipovlrna iii drugim zateqnutirn elemenlima, mora da se dokaze prema, u pasusu 4,1.3.4, uvetanim vrednostlma ", 1 ,4 u slucajevirna opteretenja 1 i 2 kao i
5.1.2.5 Prema vrsti naprezanja razlikujemo: aksijalne, na savijanje iii na oba nacina opterecene sipove. 5.1.2.6 Prema dejstvu na okolno 110 razlikujemo slpove kod kojih tlo radnim postupkorn moze biti iii sabijeno, istisnuto iii rastreseno. Primedba: Sipovi za sabijanje koji treba da zbiju rastresito gradevinsko zamljisla koja moze da se zbije, ne spadaju u fundiranja sipovirna koja ovde obradujerno,
Obj a s nje nj a uz 5,2

Kod sila koje deluju kratkorocno cak i ploca glave sipa ce rnoci da prenese neposredno na gradevinsko zemhiste jedan deo opteretenja koje se na nju prenosi sa gradevine. Pouzdan dokaz, 0 kom udelu se pri tome u pojedinacnorn slucaju radi, prema trenutnom stanju tehnickoq saznanja nije rnoquc. Ali odredivanje ne iskljucuje da se razdelnicama razdvojeni delovi gradevine fundiraju plitko (npr. oslonci hale tundirane na sipovima, naslagana opterecenia postavljena neposredno na gradevinsko zemljists). Horizontlne sile Ireba prihvalati iii kosim sipovima, kotvama i osloncima iii potiskom zernlje. Pri tome Ireba vodili racuna da kosi sipovi pri strrnorn polozalu, pod odredenim okolnostima dodeljenu spoljnu silu prenose pre savijanjem nego pulem normalnih sila. Pomeranja kao i obrtanja onda mogu da budu veta nego sto rezultiraju iz proracuna kosog sipa otpornog na savijanja i zatezao]a. Ukoliko horizontalna sila koja dejstvuje na vertikalni sip iii ro~tilj na sipovima, koji celom duzinorn sto]i u tlu, ne lznosi vise od 3% u slucaju optrecenja 1 i 5% veretiklane sile u slucaiu opleretenja 2, rnoze uglavnom da se odustane od posebnog dokazivanja. 5.3 Merodavni utlcaji na
'" =
1 ,2 u slucaju opteretenja
3,
5.4
Dozvoijeno optrecenje slpova iz probnog cenja (dobijanje granicnog optereeenja)
optere-
Probna optsrecen]a pritisnutih uporedni rezultali optere6enja, da:
sipova, ukoliko ne postoje treba uvek onda izvoditi ka-
a)
Obj a s nj e nje
uz5.1
Prilikom fundiranja sipovima, opterecenia gradavina se uvode u sipove i od njih se pradaju nosivim slojavima gradevinskog zernliista. Odnos duzlne prama precniku je kod sipa uglavnom toliko valiki, da sa sip staticki rnoze smatrati zglobnim staporn. To na iskljucuje da Irup sipa u ograniceno] meri (vidi objasnjenja uz pas use 5,2.1 i 5.2.5) prauzima momenle savijanja i da pradaje tlu poprecne sila, Kod velikih precnika sipova kao npr. "Jumbo" sipova iii kod
b)
c)
sipovi treba vise da se oplerete nego sto 10 dozvoljavaju odredbe 0 dozvoljenom opleretenju pobijenih sipova (prema DIN 4026) iii ubusenih sipova (prema DIN 4014 deo 1 i DIN 4014 deo 2); nosivo gradevinsko zernljlste nema dovoljnu jacinu: se prilikom uvodenja sipova na predvidenu dubinu fundiranja pojave dileme u vezi rnopucnosti opteretenja slpova odn. nosivosti gradevinskog zernljista.
Nosivosl zategnulih sipova i kotvenih sipova - izuzev slucajeva neznalnog optsrecenja - treba uvek dokazati pro-
bnim opterecenjima. Obj a s n j e nj a uz5.4

Pod a) navedeni kriterijumi za cvrtsocu nosivog sloja odgovaraju zahtevima DIN 4026 i DIN 4014 deo 1, Prema ovome je nevezano gradevinsko zernljlsts dovoljne nosivosti kada je, sa oznakama u pasusu 4.1 ovog normaliva, gustini naslage
sipova sa velikim prosirenlern slope, u povrsini dna slope sipa se pod odredenim okotnstirna prenose i momenti.
Ovakva dubinska fundiranja predstavljaju prelaz ka fundiranju na bunarima i fundiranju na stupovima, na koje onda mogu svrsishodno da sa primene odredbe pasusa 4 kao i Dna pasusa 5. .Fundiranje stojecim sipovima" ja kod primena sipova reo dovan slucaj. Uz "Iundiranje lebdetim sipovima" vidi objasnjenja uz pasus 5,2.4.
noslvost sipova
5.2
Opsle
uz projekat
5.2.1 Fundiranja ~ipovima treba uopsteno lako dimenzionisati, da S8 5ile iz gradevine sarno sipovima prenose na gradevinsko zamlji~le. lnatni udeli horizonlalnih sila mogu, sam putam kosog polozaja sipova (kosi sipovi, Sipovi kozliei), da se preuzmu i plitko lezetim konslrukcijama za ankarovanja, npr. kotveni sipovi, kotvane ploce iii kOlveni zidovi, kao i formiranjem krutih sipova, Pri lome treba uzeti u obzir moguca horizonlalna pomeranja. 5.2.2 Kod izracunavanja sila koje deluju na pojadine si· pove jednog staticki neodredenog rostilja na sipovima tre· ba voditi racuna 0 ulicaju promena oblika sipova i gradevinskog zemljista. U jednostavnim slucajevima mogu da se primene i pogodna priblizne metode. 5.2.3Kod grupa sipova zbir sila pritiska ne sma da napregne gradevinsko zamljiste u sredini vise nego SID bi bi10 dozvoljeno prema pasusu 4,3 za plitka fundiranja u dubini koje je merodavno za prijem sila pritiska, Pri lome tre· ba vodili racuna da se slaganje konslrukcije koja se podupire sipovima sasloji od sleganja plitkog fundiranja i sleganja pojedinacnog sipa. Povrsina na kojoj Ireba da se bazira uporedenje, treba ogranicili linijom koja ide oko lroslrukog precnika trupa sipa van osovina ivicnih sipova. Kosi sipovi se u ovo ukljucuju samo uloliko, ukoliko njihovi vrhovi nisu vise udaljeni na spolja od vrhova vertikalnih ivicnih sipova, a sto odgovara srednjem raslojanju vertiklanih sipova.
Nosivost sipa zavisi od vrsla tla i njihovih karakteristika, odnosa podzemnih voda, duzine ukopavanja u nosive slojeve i njihove jacine, oblika sipa i povrsine poprecnog preseka, materijala sipa, sastava povrsine omolaca i izgradnje stope sipa, polozaja sipa i razmaka izmedu sipova kao i nacina ukopavanja u 110, I jacina i cvrslina povrsinskih slojeva su od znaeaja, U dalom slueaju lakode treba voditi racuna i 0 ulicajima vremena, negativnom trenju omotaca, bocnom optereeenju povrsina i dinamickom naprezanju. 5.3.1 Utica; vremena Nosivosl pobijenih sipova, kod kojih Irenje omolaca ima odlucujuci udeo u kapacitetu nosivosli, posebno u fino-peskovitim, prasinaslo ilovicastim i glinenim tlima moze da rasle jos duze vreme nakon pobijanja. 5.3.2 Negallvno trenje omotaca
D~
0,4 za II. sa U c 3 0,55 za lIa sa U2:. 3
lahtev za priblizno poluevrslom konzislencijom vezanog gradevinskog zemllista odgovara onom iz pasusa 4.2.2 kod plilkih fundiranja Kod nevezanih noseeih slojeva gustina fundiranja sipovima mora da bude veta no povrsinsko fundiranje, 5.4.1 Krllerijumi oplerecenja za ulvrdivanje naslaga u slutaju nego za uobieaje-
dozvoljenog probu pa-
Kod izracunavanja dozvoljenog opteretenja putem nog opleretenja Ireba uzeti u obzir uslove navedene susima 5.4.1,1 do 5.4,1.4.
Sip moze dodatno jos da se optereti negativnim Irenjem omotaca, kada se slezu gornji slojevi tla, Dejstvo negativnog Irenja omotaca na gradevinu moze da se smanji od· govarajutim postavljanjem ~ipova i izborom vetih razma· ka izmedu sipova, Objasnjenja tora, kod nasipa uz 5,3.2 peska moze da se raeuna sa 20 kN/m2
5.4.1.1 Sigurnosl jednog sipa odnosi se na granieno opteretenje Dg. Granicno optrecenje je ono opleretenje pod kojim pritisnuli sip primelno uranja, odn. zalegnuti Sip izranja prilikom probnog optera6enja. linija opleretenja od sleganja odn. uzdizanja obelezava granicno oplereeenje, ono meslo na kome plilka kriva nakon prelazne oblasti sa znalno raslutim sleganjima odn. uzdizanjima prelazi u slrmu silaznu pravu (vidi sliku 2), Samo ako 10k linije oplere6enja-sleganja ne daje jasan rezuital 0 slanju granicne vrednosti Q9' kao granicna vrednosl kod ubusenih sipova prema DIN 4014 deo 1 moze da se odredi opteretenje pri ukupnom sleganju S od oko 2 cm (vidi DIN 4014 deo 1) , kod nabijenlh sipova oplerecenje pri konslantnom sleganju SOl od 0,025 precnika sipa d (prema DIN 4026). Kod velikih ubusenih sipova prema DIN 4014 deo 2 sme da se poslupa prema pasusu 5.4.3.
Kao smernica, prema iskustvima severno nemackog prosza odnosnu razvijenu povrsinu omotaca sipa.
Kod prvi pUI opleretenih vezanih tla u nekonsolidovanom stanju mora da se priimeni kohezija Cu, a u konsolidovanom slanju onaj napon smicanja koji se dobija iz vertikal· nog napona u tlu, kada se pomnozi sa koeficijentom staticnog priliska KO i langensom paramelra smicanja (unulrasnjeg ugla trenja) tang 1" odvodnjenog tla.
17
Fundiranja
Dubinska fundiranja
Ob j a s nj e nj a uz5.4.1.3 Ovim odredbama treba da se ukaze na to da probno opterecenie ne treba da se proceni samo prema granicnom opterecersu vee i prema sleganju sipa pod upotrebnim opterecenjem. 5.5 Dozvoljena aplerei:enje
323.01.02
pntisnutih
"ipava
iz
iskustvenih vrednosti
Kod jednostavnih odnosa tla i cesto koriscenin vrsta sipova vaze opterecenja sacinjena u DIN 4014 dec 1 za ubusene sipove. u DIN 4014 deo 2 za velike ubusens slpove i u DIN 4026 za pobijene sipove. Kod fundiranja sipavima na stenju, ukoliko u prethodno navedenim normativima nije drugacije navedeno, racunski potisei na povrsinama sipova smeju do 100% da prekorace vrednosti tabele 7 u pasusu 4.2.4. 5,6 Dozvoljeno tupelrna oplerei:nje
5.4.1,4 Prema pasusu 5.4.1.2 sraeunato dozvoljeno
opte-
recenie ne sme da dovede do prekomernog naprezanaJ materijala sipa, sto ima znacaia pre svega kod sipcva sa velikom slobodnom duiinom izvijanja. Kod sipova gracievina koji su predvideni za probna opterecanja treba voditi raeuna 0 tome da se sipovi dimenzioniSU dovohno za preuzimanje ocoklvanoq iii dokaznog granicnog opterecenja, koje treba dckazati. 5.4.2 Sigurnosl Slika 2: Dijagram recenje Qmax Ukoliko prilikom opita ne moze da se dostigne granicno optere6enje, onda primenieno naivece opterecenie Om", vazi kao granicna vrednost. Ukoliko se probno opterecenje pasle nekog vremena ponovi i pri tom rezultira visorn granicnom vrednoscu, onda vaii to opterecenie.
sipova proracunsklm posne sme da se iz-
'1
Og i dostignuto
opterecenja-slsqanja: granicno optsnajvecs optereeenje
5.4.2.1 U pasusu 5.4.1.2 zahtevana sigurnost "jednog sipa od popustania na pritisak iii zatezanje mora da poseduje barem vrednosti navedene u tabeli 8. Kod primene sigurnosti umanjene za vise od jednog probnog opterecenja, prelpostavka je da se probna opterecenia vrse na istim sipovima i pod istim uslovima gradevinskog zernljista (sled slojeva, cvrstoca), Kao granieno optere6enje srne da se uzme srednja vrednost iz probnih opterecen]a, ukoliko najmanja i najveca vrednost ne odstupaju vise od 30% od srednje vrednosti. U protivnom treba primeniti 1,2-struku najmanju vrednost.
Dozvoljeno
opterecenje iii
sipova uglavnom
raeunava empirijskim
stattcklm proracunlrna tla.
Empirijski postupei se smeju dozvoliti samo onda, kada su na osnovu lokalnih iskustava iii po tacno utvrdenim pretpostavkama priznati iii na osnovu probnih opterecenja dokazani kao pouzdani. 5.7 Siabilnosl gralievina sedu zemljista lundlranlh sipovima na
ra-
Obj a s n j e nj e uz5A.l.l
Definicilorn i grafikonom granicnog opterecenja jasno je da je ukliucena prelazna oblast linije sleganja opterecerua prilikom odredivanja grani6nog opterecenja, kriterijumi predstavljaju jednostavne granicnog opterecenia, bez da se pri tome zahteva vee broj nepoznatih. Njihova jedinstvena primena medutim olaksava uporedno vrednovanje rezuttata probnih opterecenia. ani ne zavise od broja opterecenja i rastsrecenja ispod granicnog opterecenia. Navedeni pornocni
moqucnosti za odredivanje
5,4.2.2 Sigurnost »prerna tabeli 8 za zategnute sipovs va· zi samo za samostojece sipove. Kod zategnutih sipova, koji stoje u grupama jedan blizu drugog. treba voditi racuna 0 preklapanju mase zemlje na koju utice zatezanje sipa i shod no tome treba smanjiti dozvoljeno opterecenje. 5.4.2.3 U slucaJevima navedenim u pasusu 5.3.4 treba obazrivije prirnenif vrednosl koelieijenta sigurnosti iii ga utvrditi u saradnji sa priznatim strucnjacirna iii gradevinskim institutima. 5.4.3 Dozvoljeno sleganja
Kod gradevina koje se grade na rasedu zernljista iii kosini, fundiranjem sipovima treba dokazati stabilnost od loma zernliista odn. lorna kosine (vidi DIN 4084 deo 1 ideo 2) i cele gradevine, uklju6ujuCi rostilj sipova.
Tabela
8. Sigu,nosl
~ Broj probnih opterecenla lzvrsenlh pod istim uslovima Sigurnost u slucaiu opterecenia
Kod lebdecih precnik sipa trupa.
sipova
se preporucuie
d uzme srednja vrednost
da se za merodavni iz precnika stope i
optereeenle
sipova
Vrsta sipa
prema
procesu
Sa odredbom da granicno opterecenie treba da rezultira iz ponovljenog probnog opterecenia dozvoljava se da dokazani rast nosivosti sipa sme komercijalno da se iskorlsti,
5,4.1.2 Dozvoljeno opterecen]e sipa dobija se kada se qranicno opterecenje 00 podeli sa koefieijentom sigurnosti "(prema pasusu 5.4.2).
Kod slpova vecih precnika kod kojih je prema iskustvu (vidi pasus 5.4.1.3) merodavno sleganje za oqranicenie dozvoljene sile sipa, probno opterecenje cesto ne mote da se poveca do onog opterecenja koje rnozs da se smatra granicnim opterecenjern u smislu pasusa 5.4.1.1 U lakvim slu6ajevima probno opterecenie treba izvesti samo do onog sleganja glave sipa, koje odgovara cetvorostrukom sleganju u upotrebnom stanju.
Pritisnuti ~jpovi Zalegnti sipovi pod nagibom do 2 1 1) Zateqnuti sipovi RQd nagibom od 1 1 1) SipOVi sa veclm naizmenlcnlm opterecenjem (zatezanje i pritisak)
1)
1 >2 1 >2 >2
2 1,75 2 2 1,75
1,75 1,5 2 1,75 1,75
1,5 1.3 1,75 1,5 1,5
obj a s nje nj a
uz 5.4.3
5.4.1,3 Prema pasusu 5A.l.2 sracunato dozvoljeno opterecenje ne sme dadovede do sleganja (odn. uzdizanja) iii do razlika u sleganju, koja ugrozavaju konstrukeiju iii koriscen]e gradevine.
Odredivanje se posebo odnosi na velike ubusene sipove za koje je merodavan DIN 4014 dec 2. Dozvoljeno optreeenje ovih sipova se dokazuje samo retko nepos red no pomotu probnih opterecenja: oblcno se izracunava vrednovanjem rezultata drugih probnih opterecenja putem uporeoivanja.
>2
1,75
Kod zategnutih slpova sa nagibima izmedu 2 1 i 1 1 sigurnost treba interpolirati pravolinijski izmedu vrednosti redaka 4 i 5, u zavisnosti od ugla nagiba.
Ubuseni
sipovi
prerna DIN 4014 (Izvod)

spoljneg lIu.
T abela 1
7 Izracunavanje zanom i vezivom 7.1 Aksijalni 7.1.1 opste
ponasarqa nosivosti
u neve-
Otpor vrha slpa Us U MNlm2 u zavlsnostl od sleganja glave slpa siD odn. S/DF koje se odnosi na precnik slpa (stope) i srednjeg 01· pora vrha sondiranja u nevezanom tlu Olpor vrha sip.
otpor prttlsnutih slpova

odnosno sleganje glave stoa siD odn. slOF
os MNlm2 .)
Pretpostavka za primenu otpora vrha sipa navedenog u tabeli 2 je pokretna granica Wt. < 80 % (vidi DIN 18122 deo 1). Kao ulazna vrednost prema tabeli 2 se koristi kohezija u nedreniranom stanju Cu vezivnog tla, cije izracunavanje po pravilu zahteva laboratorijske probe.
Linija otpora na sleganje za pritisnute sipove treba da se sracuna na osnovu probnih opterecenia (vidi DIN 1054). ana rnoze takode da se utvrdi i na bazi iskustava sa drugim, pod uporednim okolnostima, izvrsenirn probnim opterecenjima. Ukoliko takva iskustva ne postoje i ne vrse se probna opterecenja, onda linija otpora na sleganje pojedinaenog sipa uz postojanje jednostavnih odnosa tla sme da se sraeuna sa vrednostima prema tabelama 1, 2, 4 i 5 prema pasusu 7.1 .4. Kao jednostavni odnosi tla prema DIN 1054 se ovde delinisu oni za koje rnoze dovoljno tacna da S8 utvrdi cvrstoca u nevezanom tlu putem otpora vrha sondiranja qs. a u vezanom tlu putem kohezije u nedreniranom stanju Cu. Pretpostavlja se da jacina nosivog sloja ispod dna sipa lznosi tri precnika stope sipa, ali najmanje 1,5m. Ako se ode ispod navedenih vrednosti treba uraditi dokaz protiv probijanja. Sem toga treba dokazati da tlo koje lezi ispod toga ne uqrozava proces sleganja. 7.1.2 otpor vrha pojedinacnog sipa u zavisnos!i od sleganja prema labelama 1 i2 Podaci vaze za normativno proizvedene ubusene sipave, koji se ukopavaju najmanje 2,5m u nosiv sloj. Kod nevezanih tla prema DIN 1054, pasus 2.1.1.1, treba dokazati ovaj uslov pomoeu sondiranja. Najbolje je za to koristiti sondu vrsnog pritiska prema DIN 4094, sa kojom treba da se dokaze otpor vrha sondiranja q, ~ 10 MN/m' u onoj dubinskoj oblasti, koja je navedena u pasusu 7.1.1 za potrebnu jacinu nosivog sloja ispod ubusenog sipa.
pri srednjem 10 0,02 0.03 0,10 =_"g_ 0.7 0,9 2,0
otporu vrha sondiranja 'lsMNlm2 15
1
I
Ukoliko na rezultate sondiranja teske, pobijene sonde moze da utlce trenje sipki, preporucu]e se koriscenie standardne sonde SPT prema DIN 4094. Za preracunavanje rezultirajucih vrednosti vidi tabelu 3.
1 20 1
1,05 1,35 3,0
25
1.4 1.8 3,5
11,75 2,25 4.0
Tabela
"*) Meduvrednosti smeju da se interpoliraju lineamo. Kod ubusenlh slpova sa proslreniern stope treba smanjiti vrednosti na 75%.
3: Faklorl preracunavanja sondiranja lis u MN/m2 broja udara /11:30(udara dlranja) kod slandardnog Vrsta tla
izrnedu otpora vrha
pritisnule sonde I na po 30 em prolesta penetraeije.
Fini do srednji pesak iii lako prasjnastoilovitasti pesak Tabela 2: Olpor vrha sipa OS glave sipa siD odn. precnik sipa (stope) Odnos sleganja glave sipa slDodn. s/OF
0.3 do 0.5 0,5 do 0,6 0,5 do 1.0 0,8do 1,0
u zavisnosti od sleganja s/DF koje se odnosi na u vezanim tlima stpa os MNlm2 .)
Pesak iii pesak sa nesto sljunka Sircko gradirani pesak Peskoviti sljunak iii sljunak
Otpor vrha
pri kohezji u nedreniranom Cu MN/m2 0,1 0,02 0,03 0,10=sg 0,35 0,45 0,8
stanju 0.2 0,9 1,1 1,5 Ked ubuvrednosti
7:1.3 Trenje omotaca noslima 4 i 5
pojedinacnog
sipa
prema
vred·
-) Meduvrednosti smeju da se interpoliraju linearno. senih sipova sa prosirenjem stope treba smanjiti na 75%.
Vrednost loma trenja omota6a za pojedniacni Sip Ireba pretpostaviti prema tabelama 4 i 5. Do vrednosti loma trenja omotaca koja je dostignuta prilikom sleganja s'o prema jednacini (7) treba raeunati sa linearnim lokom otpora omotaea sipa (vidi sliku 3). Za dobijanje Cu u tabeli 5 vaii pasus 7.1.2. Vrednosti tabela ne vate za oblasti trupa sipa koje su zasticene caurama i preko vi sine stope sipa.
18
(.
Fundtranja
Dubinska fundiranja
Tabela
323.01.03
4:
Vrednost 10m. Tmt trenja omotaca u nevezanom tlu

Vrednost lorna l"mf trenja ornotaca
MN/m2 ")
Tabela
6: Faktor umanlenj. v za otpor vrha sip. 0;; kod nekruznlh ubusenlh slpova (zljebljeni zic!ni elernentij
zaIIL?4: IlL,; 2: vrednosti 4 > IIL>2 smeju da se interpoliraju
(18) (19) linearno.
cvrstoca nevezanog tla pri srednjem atporu vrha sonde
os MN/m2
0 5 10 ~ 15
0 0,04 0,08 0,12 7.2
Jednacine (11) do (19) vale za sipove zglobno prikljucene na plocu glave sipa i za sipove delirnicno iii eele uvezane u jednu plocu glave sipa.
*)
Meduvrednosti smeju da se interpoliraju hneamc 5:
Dobijanje linlje otpora na izdizanje za vucne slpove
Tabela
Vrednost 10ma 'inl trenja omotaca u vezanom tlu

Vrednost lorna fmf trenja ornotaca
MN/m2')
Cvrstoca veznog tla prt koheziji u nedreniranom stanju cu

MN/m2
Linija otpora na izdizanje za zategnute sipove sme - ako odstupajuci od DIN 1054 nema probnih opterecenia - da se racuna sa vrednostima koje su za pritisnute sipove riavedene u tabelama. 4 i 5 za vrednost loma trenja omotaca prema pasusu 7.1. Vrednost 10ma trenja omotaca sme da se pretpostavi pri 5" prema jednacinl (9). (9) pri cemu 5" treba izracunatl prema jednacinl (7). Opste odredbe prema pasusu 7.1. t vaie ovde smisleno tome.
U sluca'u uvezanih glava sipova ne mora da se imitira rezanje kod probnih opterecenja.
up-
Posto kod merenja savijanja poduine krutosti ubusenih iiipova (otpor sipa/sleganje glave slpa) mogu da imaju znatan utica], preporucuje se da se izracunavanje sile u preseku vrsl i pornocu gornjih i donjih granicnih vrednosti.
0,025 0,1 ~ 0,2

*)
0,025 0,04 0,06
",
Meduvrednosti smeju da se interpoliraju linearno
7.1.4 Dobijanje linije vrednostima lz tabela
otpora
na slaganja
prema
7.3 Dejstvo grupe kod dejstva u aksijalnom pravcu Naizrnenicno dejstvo izme6u pojedinacnih slpova u grupama sipova kod dejstva u aksijalnom praveu treba uzeti u obzir prema DIN 1054.
7.4
Na temelju podataka iz tabele prema pasusima 7.1.2 i 7.1.3 prema sliei 3 treba izracunati liniju otpora na sleganje 0(5). Pri tome se umesto vrednosti lorna ~ und 0, koriste njihove rezervne vrednosti 50 i S'g odn. Og, 0" i O,g od kojih daIje linije otpora na sleganje idu vertikalno, vidi sliku 3. Za otpor vrha sipa Sg
Horizontalna dejstva
no
vertikalne sipove
Slik. 4:Faktor umanjenja UL za odnos odstojanja ose sipa aL u smeru sile prema precniku trupa sipa D: pri uLID < 2 treba staviti "L O.
7,4,10pste Odredbe koje su sadriane za dejstva poprecna na kosih sipova. 7.4.2 Pojediancn; Sipovl u pasusima 7.4.2 i 7.4.3 vaie i ubuseni sip od do 4:1 nagnutih
vazi sledece:
Sg
= 0,1
Dodn.
= 0,1 DF
(6)
sa D Precnik trupa sipa sa DF Precnik sipa
Za trenje ornotaca vaii sledecs:

5"
= 0,5
O,g (u MN) + 0.5 ~ 3 em

+ O,(s)
(7)
Otpor sipa na horizontalna pomeranja treba da se utvrdi na osnovu horizontal nih probnih opterecsnja. On moie i da se utvrdi na osnovu iskustava sa drugim, pod istim uporedivim okolnostima izvrserurn probnirn opterecsnllrna.
1.0 i----~:-::::"""'" O,9}---"""f'"--:' 0,75f----t'
O(s)
= Os(s)
AF o,(s) + l: A.m' 'mi(S)
(8)
7.4.3 Grupe slpova

U grupama sipova kod kojih svi ubusenl sipovi pokazuju priblizno ista horizontalna pomeranja, pojedini ubuseni si· povi ucestvuju u razlicito] meri u prijemu horizontalnog ds]stva HG koje utice na grupu sipova, Kod dvostruko sirnetricnih grupa od jednakih ubusenih sipova rasodela dejstva
Ovde 0,(5) 0,(5)
znaci:
Otpor stope sipa u zavisnosti od sleqanja glave sipa 5 Otpor ornotaca sipa u zavisnosti od sleganja glave sipa 5 L A,ml
1 'm!)
o
Slika
,~--~-----~3-~~IO
na igrupu sipova se lzracunava sa:

(11)
5:Faktori umanjenja "QA i UQZ za odnos odstojanja ose sipa aQ poprecno na smer sile prema preseku trupa sipa D: pri aaiD -c 2 vaze uslovi [ednoq kontinualnog zida (vidi npr. DIN 4085)
Qrg(S) ==
AF
u,!s)
Povrslna stope sipa Otpor vrha sipa u zavisnosti sipa s glave sipa Trenje omotaca u zavisnosti sipa 5 Broj zernlllsnoq sloja
pri od sleganja glave
cernu je "<
at.
ao
(t2)
Ami
Povrsina ornotaca sipa u zavisnasti ad sleganja

od sleganja glave
Faktori <1L I "<l zavise od rastojanja sipova <1L u smeru sile i "<l poprecno na smer sile kao i polozaja ubusenoq sipa u grupi (vidi sliku 6). Faktoru umanjenja "< za jedan ubuseni sip u grupi odpovaraju sledeca umanjenja modula zastora: a) Kod modula zastora koji se povecava linearno sa dubinom z (priblizno primenjivo kod ubusenih slpova u normalno konsolidovanim i nevezanim vrstama tla).
tmi(S)
Kod ovog izracunavanja no opterecen]e slpova,
rnoze se da se zanemari
sopstve-
ks (z) = flhE . zlD

sa
(13)
elasticnorn duiinom
L pojedinacnog
sipa vali
Slika (14) 6:Faktori
senoq sioa unutar grupe.
umanjenja
"i
u zavisnosti
od
polozaja ubu-
(15)
Kod grupa iiipova varajutu
sa neravnomerno
rasporedenim
ubuse-
(16)
nim sipovima ai-vrednosti smeju da se izra6unaju UZodqoprimenu slika 4 i 5.

Kod grupa ;;ipova sa razlicitim otporom na saviianjs uousenih sipova raspodela I{, na poledinacne slpovs sme da se izracuna priblizno sa u-vrednostima prema slikama 4 i 5 sa: Hi Ci (20)
Vrednosti
4 > IlL > 2 magu da se interpoliraju lineamo. znace
Ovde oznake nhE nhi Slika 3: Konstrukeija linije otpora cenje tabela 1. 2, 4 i 5. na sleqania uz korisb)
E I Otpor na savijanje ubusenih sipova

Modul zastora pojedinacnog sipa nadubini Z= D modul zastora pojedinacnog slpa u grupi na cubini z= D duiina ubusenoq sipa
7.1.5 Faktorl umanjenja za ubusene slpcve nekruznog obilka (zljebljeni zidni elementi)
Za trenje ornotaca su merodavne vrednosti prema tabelama 4 i 5. Kod otpora vrha sipa treba umanjiti vrednosti tabelama 1 i 2 sa faktorima umanjenja v prema tabeli 6 koji
Kod modula zastora konstantnog celom dubinom (kao gornja granica za slpove u prekomerno konsolidovanirn veznim vrstarna tla)
Pri tome sracunati Cj
= Holyo
(21)
ks (z)
kg
eonst slpa i rnodu-
gde je He horizontal no dejstvo na glavu sipa (proizvo'jno)
su zavisni ad odnosa strana.

Kod vertikalno optere6enih zidova uousenih slpova trsba postupatl prornisfjeno, pri cernu kao osnovnu povrSinu treba uvesti zbir povrslna stopa sipova. a kao povrsinu ornotaca obavijajucu povrsinu.
sa elasticnom duzinom L poiedinacnoq 10m zastora pojedinacnog sipa ksE vazi
Yo
Pomeranje
glave sipa
(17)
Uzimajuci u obzir uslove vitoperenja na glavi sipa sa modulom zastora prema [ednaclnarna (15) i (16) odn. (18) i (19).
19
Zaptivanja zgrada
Pojmovi i materijali
Materijali za gradev;nska zaptlvarua Bitumensko sredstvo predpremaza
1
326.01.01
prema DIN 18195 dec 2 i 3

4 Vreme susenja do 5 Udeo mase na evrstom
telu
2 Vreme tecenja)
5 curenja (stepen
3 Tacka sagorevanja
6 Ta{:ka orneksavama ·C
7 Udeo mase pepela U odnosu na evrstu rnaterliu % s5 $5 DIN 52005
Zaptivanja stite gradevinu ad vlage. Nasuprot izolacijama koje stite gradevinu ad gubitka toplote. toplotnag zracenja iii buke. Zaptivne gradevinske delove nazivamo n eprapustljivim slojevima, a iiolaciane gradevinske delave izolacionim s l oj e v irn a
p;~;~~~stf
·C
h
% S3 S5 3D do 50 > 3D DIN 53215
m;;~ij:2)
>45
Rastvor
bitumena
> 15 >15 DIN ISO 2431

materna
>21
54do 727>
2 3
1
Emulzija
bitumena Ispitivanje prema se cvrsta
DIN 53213 Deo 1

prema
DIN 53150
DIN 52011 "
Stepen suvoce 1 na staktu sa 250 g/m2

lztacunata DIN
21 Ispituje
53215.
.. leplJlve
3) sa tntumenskcm emulzfjom prema DIN 52041.
mase I sredstva za flnalnl premaz, obrade na vruee.

2
Udeo mase rastvo-
1
·C 54do BO >60 BOdo 125 >90 DIN 52011
Zaptivanja kise
krova protiv
Zaptivanje zida protiv ki:§.e3 sa vet rom
1"11111+'
Zaptivanje podrurna protiv vlage iz zemlje
rivoq vezivnog
sredstva %
~~~:~j~ni~ V!:ie~~~:~!~~a, I ~~;~t~

"C 54 do BO 54 do BO BOdo125 BOdo 125 DIN 52011
nepunjen
punjen
> 99 >50 z 99 >50 DIN 1996 dec 6
nepunjen punjen Ispitivanje prema

2)
Kod punjenih masa racunato na ekstrahovanom vezivnom sredstvu. Norma a duvanom bitumenu Ie u pnpremi. 3) Vrsta minerainih punionica: kamena brasna koja ne bubre i/ili mineralni vlaknasti materijali
Sredstva Iinainog premazivanja, obradiva na hladno

1 2 Vreme
lsticanja
Zaptivanj~ podruma prouv podzemmh i vade podpritiska 7 Tacka orneksanja cvrste matene ·C 54 do 72 >60 >60 DIN §fOl1
It
t I'
3 Tacka gorenja
4 Vreme susenia do prasinaslE21 suvoce

h
UnutraSnja zaptivna obloga protiv unutrasnjeg prttiska
Zaptiyanje protiv vocene pare
(stepen
teenostlj 5
·C
> >
Udeo mase Udeo mase ras- materijala tvorljivog punioca u vezivnoq nerastvor. materijala orq.. % % ~ 55 30 do 50 ~30 DIN 1996 dec 6
II!!
skuplje
jj
7
3 4
Bilumenski rastvcr emulzija
nepunjen punjen
> > >
70 70 70
21 21
~3 <3 ~5 DIN 53150
25 do 40 s20 DIN 1996 dec 6
od0
1)
bitumena
DIN 53213 dec 1
Ispilivanje prema
DIN ISO 2431
7
Mana:
Vodoodvodni pokrivac.
krovni
8
Mana:
Zaptiven pokrlvac
krovni
Prednost:
1l
2\ 3,
Udeo mase punrcca ne sme da prekoracl udeo vezivnog Stepen euvoce 1 sa 300 g/m~ Za bitumensku emulziju i dalje prema DIN 52041
sredstva.
odvodenje vodene pare ~ 13 rnoquce. Potreban kosi krovni prostor koji bi medutim mogao da se iskorisli za nus prostorije.
Prednost:
Aslalln; mastlks, obradlv na vruee

2 Udec mase rastvorljivog vezivnog sredstva% Udeo mase punioca Udeo mase
peska ~, savanja
Stedi se na krovnorn prostoru. Nus prostorija mora ca se ev. napravl na posebnom spratu. Odvod vodene pare ~ 13 nije rnogue. Besprekorne konsfrukciie krovnog pokrlvaca su tesko izvodljive.
raeaa omekveziv-
Tacka
crneksavanja
nog sredstva " cvrste materije "C "C
odnosi se na 100% mineralne materije

% %
Asfaltni masliks 1 ("spahlel~-masa 13(16) Asfaltni mastiks 2 (,Jipahtel"-masa lB122)
1\
13do 16
1)
>25
<75
45 do 80
B5 do 120
9
Mana:
Obloga zida kaja advodi vodu, spaljna mallerisanje, obloga Odvodenje vodene pare ~ ta mocuee, Kod dugolrajne kise postepeno vlaienje zidova. Poqorsanje 10plaine zastite. Ugra<.1eniCellcni delo\li su ugrozeni ad rde.
10
Prednost: Mana:
Zaptivajuca obloga zida, ugradena lila od prodiranja kise pod vet rom
zas-
Prednast: lBdo22 >25 S 75 45 bls 80 ~90 DIN 1996 deo 15
DIN 1996 DIN 1996 DIN 1996 DIN 52011 dec 14 dec 6 ceo 14 Vrsta bitumena: destilacioni bitumen prema DIN 1995. 2J Stepenovan pc zmlma, velicina zrna 0,09 do 2 mm ukljutujuci vlaknasti materijal 3) Hacunato na ekstrahovanom vezivnom sredstvu
11
3 Ispitivanje prema
Apsolutno zaptivanje zida. potrebno za gradnju u celicnom skeletu. Odyodenje vodene pare --+ 13 nije moquce. Izgradnja teska i skupa,
"Spahtel"-mase, obradive na hladno

1 2 Tal:ka gorenja "C > 21 3 Udeo mase rastvorljlvog vezivnag materijala
% 4
Rastvor bilumena Emulzija bitumena
25 do 70 >35 DIN 1996 deo 6
Udeo mase materijala punioca u nerastvoru. org. % <65 <40 DIN 1996 deo 6
5 Tacka cmeksavania cvrste materlje 'C >90 ~ 90 DIN 5201111
W'YM"Y"I
11
Prednost: Odvodenie orenaze podzemne vlaqe putern
~i»M!i
DIN 53213 dec 1 3 lspitivanje prema . Za biturnensku emulziju prema DIN 52041
12
Prednost: Mana:
Zaptivanje protiv podzemne vlage, podzemnih i voda pod pritiskorn Jednostavan nacln zaptivanja moze da se pri!agodi svim potrebama. Prilikom potresa, sleganja itd, osetljivo na naprsline.
! ~! i j 1
3.8 Kalolama lzolueene melalne trake '1

Opsti zahtevi: bez pora i pukctlna, ravno i pravo zvuceno. Nacin isporuke: 600 mm slroke roloe, kod bakame Irake
do max. 100 mm 5 Debljina neprafilisane trake 21 mm
sirine.
3 MaterijaJ
7 Zatezna cvrstcca neprcnnsane trake N/mm'
Gradevina je dobro osigurana, posebno kod opasnosti od naprslina, agresivnih voda. Pretpostavka: Odvodnjavanie treba ornoqucltl olicanje. Mana: Spojevi podloge ad sljunka i tucanika mogu vremenom da utanu u blato.
Traka 1 Bakarna 2 3 Aluminijumska traka

traka
Skracena oznaka SI-Cu AI 99.5

X
Broj rnaterfjala 2.0090 3.0255 1.4401
DINBroj DIN 170B DIN 1712 deo 3 DIN 17440 0.1 0,2 0.2 0.05 do 0.065
Visina ka!ote I,Odo2.5 1,Odo2,5 1.0 do 1.3 200 do 260 60 do 90 500 do 600
,.
\t!
'"
, U posebnim
2)
4 Traka cd plemenitog metala
5CrNiMo
iero
slutajevima i nepsrofilisano Kad proflrisanlh llmova debllinu neprolilsane trake Ireba odredlti preko mase povrslne. Nju treba uzeti za bakarnu traku jz DIN 1791, za aluminijumsku traku iz DIN 1784 i za traku od plemenitog metala iz DIN 17440. min. t mm debljine. abradive na vrucs i hladno,
lIRaterijal za zasl;lne slojeve

Sin a od PVC-a postojana, a) b) c}
Malerijal za popunjavanje luga u zastitnlm slojevlma

mase za ispunu od bitumena, Trake ad vestaekih materijala. Trake i profilisane sipke.
Odvodenje vodene pare putem poroznih qradevinskih materiiala i provetravanje Prednost: Jednostavno odvodenle vodene pare, zid postaje regulator kisne vlage. Mana: Kod visokog procenta vlage i kisnog vrernena moie da bude prekoracena sposobnost zida da upija vodu i da se pooorsa toptotna zastita.
13
"" ~
...
--
"' ...
~ ,.,
Nepropustljivost vodene pare gradeyinskim materijalima sa velikom paronepropustliivoccu. Prednost: Klima prostorije moie tacno da se podesava. Pretpostavka: Drugacije regucisana ventiJacija iii regulacija klime prostorije. Mana: Ukoliko su pretpostavke poqresene rnoze da dode do teskih ostecenja zbog vlage.
14
20
----.;:;;::_-----------------
Zaptivanja zgrada
Oblasti primene, lrake
I Traka I Gala bitumenska Bltumenska Krovna Zaptivna Zaptivna Zaptlvna Zaplivna Zaptivna Krovna Krovna traka traka traka traka traka traka zaplivna zaptivna traka traka traka traka traka R 500 N
326.01.02
malerijall 6 Aslaltnl mastlks, obradiv na vruee Asfaltni mastiks, koji se obraduie na vruce, vati mistrijom, lopaticom iii ravnalicorn. 7 Bilumenske lrake 8_3 Labavo treba obradi8,3,1 njem Labavo postavljanje postavljanje sa
Bilumenske
2
prema DIN 52129 DIN 52128 DIN 52143 DIN 18190 dec 2 DIN 18190deo3 DIN 18190deo4 DIN 1S190deo DIN 18190deo DIN 52130 DIN 52130 DIN 52131 DIN 52131 DIN 52131 DIN 52131 DIN 52131 4 5
menanteklm prii:vrsciva-
i metalne
trake
2
3 4 5 6
krovna
traka R 500 V 13 J 3000 G220D Cu 0,1 D AI 0.2 0 PETPO.03D

J300DD
7 8 9
1O
7,1 Opsle Bitumenske trake treba prema jed nom od postupaka navedenih u pasusima 7.2 do 7.6 zalepiti jedne za druge celom povrsinorn. Postupak lepljenja plamenom prema pasusu 7.5 ne sme da se primeni kod golih bitumenskih traka, Postupak varenja prema pasusu 7.6 sme da se primeni sarno za varene trake. Metalne trake treba u principu obradivati po postupku livenja i valjanja prema pasusu 7.4. Bitumenske i metalne trake treba ugraditi smaknuto jednu naspram druge i po pravilu u istom smeru.
cocuse
Plastlcno-zaptivne trake iii iz njih zanatski prefabrikovane trake treba postaviti labavo na podlogu i msstlrnlcno povezati sa podlogom mehanleklrn ucvrscivacirna, Vrstu, polozaj i bro] ucvrscivaca treba podesiti prema vrsti pod loge i vrsti plasticno zaptivnih traka kao i prema ocekivanim opterecenjirna. One ne smeju vremenom ni hemijski ni mehanieki da ostete plastitno-zaptivne trake. Kao pornoc u mcntaz: prilikom obrade smeju da se korlste i hladni lepkovi koji podnose plastiku.
Primedba: Kao ucvrsCivaci za plastleno-zaptivne trake pogodne su npr. rayne trake iii tanjiri drzaei od metala, metala prevucenih plastikom iii od plastike. koji se za podlogu ucvrscuju nitnama, vijcima iii klinovima. kao i profili za ubetoniranje od plastike iii metala prevueenog plastikom. 8,3.2 Labavo poslavljanje sa oplerei:enjem Plastlcno-zaptlvne trake iii iz njih zanatsko prefabrikovane table treba postaviti labavo na podlogu i opremiti trajnim opterecenjern. Izmedu plasticno-zaptivnih traka i opterecenja treba rasporediti zastitne trake. 6.4 Savn; i sueeonl spojevl 6.4.10psle Za propevodnlu savnih I suceonih spojeva na gradevini, u zavisnosti od materijala plasticno-zaptivnih traka, smeju da se korlste postupci prema tabeli 2. Za pravljenje tabli i fazonskih delova od mekog PVC-a u radioniei sme pored toga da se koristl I vlsokofrekventno varenje (HF-varenje). Sirina vara mora tada da iznosi najmanje 5 mm. Za pravljenje spojeva spojne povrsine moraju da budu suve I bez nscistoca. Ukoliko kasiranja iii druge vrste slojeva sprecavaju izradu spojeva, treba ih uklonlti. Kod plasticnozaptivnih traka debljine iznad 1,5 mm u oblasti T -suceljavanja treba rnehanlckl iii termicki zakositi ivice donjih plasticno-zaptivnih traka. Tabela 2: Postupak Ekspanzivno Materijal plasucno-zapflvntn PIB PVC mekani traka'' ECB
7_2 Postupak 7.2_1
mazanja
cetkom iii slabo nagnutim gradevinskim po-
G 20000
Na vodoravnim
tt
12 13 14 15
Bltumenska Bitumenska Bitumenska Bitumenska Bitumenska Bitumenska
varena varena varena varena varena varena
J J
300 S 4 300 S 5
vrstnarna
Bitumenske staze treba medusobno zalepiti namazom lepljive mase celom povrsinorn. Pri tome pred namotanu bitumensku traku treba naneti lepljivu masu u dovoljnoj kolicini. Bitumensku traku potom treba pre polaganja neposredno uvaljati u lepljivu masu, tako da se po rnoqucstvu zalepi bez supljina. Ivice nalepljenih bitumenskih traka treba upeglati.
treka G 200 S 4 traka G 200 S 5 traka V 60 S 4 traka sa 0,1 mm bakarne trake sa
16
debe lim u'oskom csoncern na
ad
DlfIIS~'3'
ptasttene
zaptivne trake 2
Traka prema DIN 16935
POliuzobutilen-(PIB-) PVC mekani 2 (polivinilhlond olporna
traka
7.2.2 Na vertikalnim iii jako nagnutim gradevinskim povrsinarna Bitumenske trake treba zalepiti za podlogu i medusobno sa dva premaza lepljivom masom celom povrsmorn. Pri tome na donju stranu bitumenske trake koja se lepi treba naneti jedan premaz. Ali, lepljivom masom sme da se premaZe samo toliko povrsine, da su prlikom nalepljivanja bitumenske trake oba premaza dovoljno tecna da bi se obezbedilo besprekorno lepljenje. Nalepljene bitumenske trake treba upeglati od sredine trake prema ivicama. 7_3 Postupak livenja Kod postupka livenja bitumenske trake se uvaljaju u izlivenu lepljivu masu. Za ovo treba koristiti nepunjene lepIjive mase. Na vodoravnim i slabo nagnutim gradevinskim povrsinarna lepljivu masu treba izlivati iz izlivnog suda na podlogu pred umotanu bitumensku traku tako, da ona prilikom odmotavanja potpuno ulegne u lepljivu masu. Na vertikalnim i jako nagnutim gradevinskim povrslnarna, lepljivu masu treba uliti u klinasti prostor izrnedu podloge i pritisnute trube bitumenske trake. Pri odmotavanju trake celom njenom sirlnorn, treba da prethodi valjkasta lepljiva masa, a visak treba da bude istisnut na bocnirn stranama bitumenske trake. Istisnutu lepljivu masu treba odmah razvue: po povrsini. 7.4 Postupak livenja i uvaijanja Kod postupka livenja i uvaljanja bitumenske trake se uvaIjaju u izlivenu lepljivu masu. Za ovo sme da se koristi samo punjena lepljiva masa. Postupak ugradnje treba izvrSiti smisleno kao u pasusu 7.3, medutim bitumenske trake koje treba da se lepe treba namotati zategnuto na osovinu i prilikom odmotavanja tvrsto uvaljati u lepljivu masu. Na vertukalnim i jako nagutim gradevinsklm povrsinarna treba koristiti samo bitumenske trake sirine do 0,7 m, osim u slueaju da rnasinski postupak obrade dozvoljava veeu
mekanfj-traka.
DIN 16937
na bitumen
PVC mekani 3
(polivinilhlorld
neotpoma
mekani)-traka,
DIN 16938
na bitumen DIN 16729
Etilakopclimerlzat-tiltumen
varenje
(ECB)-traka
Toplotno-plinsko varenje Varenje grejnim elementima Lepljenje bitumenom " skracenca 8,4,2
X X X
X X X
Malerijali za razdvajanje slojeva Naziv, povrsinska masa i ostali zahtevi: a) Uljani papir, min. 50 g/m'; b) Staklena vlakna od sirovog stakla prema DIN 52141. 60 do 100 g/m'; c) Staklena vlakna od hemijskih vlakana, min. 150 glm'; d) Polietilenska-{PE-)folija. 140 do 180 glm2; e) Bitumenizirana traka od staklenih vlakana jednostrano grubo peskarena. min. 150 g/m2; Broj perforacija: 120 do 140 kom.!m2; Precnika supljina: 16 do 20 mm; Raspored perforacija: postavljene su po duznom pravcu trake razmak izrnedu perforacija: u poduznorn pravcu trake 90 do 120 rnrn, medusobno 70 do 100 mm. Obrada malerijala prema DIN 18195 deo 3
X
varenje
prema DIN 7728 deo 1.
Ekspanzivno
Kod ekspanzivnog varenja ciste spojne povrsine treba blago rastvoriti nekim podesnim sredstvom za rastvaranje (sredstvo ekspanzivnog varenja) iii rnesavinorn rastvaraca i nepos red no nakon toga spojiti pritiskom. Za sirinu vara vazi tabela 3. 8.4.3 Toplotno-pllnsko varenje Kod toplotno-plinskog varenja eiste spojne povrsoe treba plastificirati dejstvom toplog plina (vruc vazduh) i neposredno nakon toga spojiti pritiskom. Za sirinu vara vazi tabela 3. 8.4.4 Varenje grejnim elementima Kod varenja grejnim elementima ciste spojne povrsine treba plastificlrati grejnim klinom i neposredno nakon toga spojiti pritiskom. Za sirinu vara vaZi tabela 3. Tabela 3: Materijal1t Postupak Jednostavan
sirinu.
7.5 Postupak paljenja Kod postupka paljenja se lepljlva masa koja se na podlozi nalazi u dovoljnoj kolisini rastapa dovodom toplote, pa se cvrsto namotana bitumenska staza u tome razmotava. Za sirinu staze kod vertlkalnih Iii jako nagnutih gradevinskih povrsina vazi pasus 7.4. Kod obrade bitumenskih-zaptivnih traka u postupku paljenja u oblasti prekrivanja traka treba naneti dodatnu lepljivu masu. 7_6 Poslupak va,enja Kod postupka varenja treba stranu koja je okrenuta ka podlozi cvrsto namotane trake kao i samu podlogu dovoljno zagrejatl u cilju besprekornog povezlvanja. Bitumenska masa trake mora pri tome da bude toliko rastopljena da prilikom odmotavanja bitumenske trake ide celom sirinom ispred trube bitumena i da bitumenska masa izlazi na ivicama odmotane trake. Istisnutu bitumensku masu treba odrnah raspodeliti po povrsini. Za "irinu traka kod vertikatnih iii jako nagnutih povrsina vazi pasus 7.4. 8 Plasticne-zaplivne trake
3 Bitumensko sredstvo predpremaza i flnalno sredstvo prernazivanja, obradivo na hladno Bitumensko sredstvo predpremaza i finalna sredstva premazivanja koja se obracuju na hladno treba nanositi npr. mazanjem, nanoseniern valjkom iii prskanjem. Pre nego sto se na njega nanesu drugi iii sledeci slojevl. moraju dovoljno da se prosuse, odn. provetre.
sav
mm
Dupli sav po pojedinaenom Savu mm
Ekspanzivno varenje
PIB PVCmekano
30 30 20 30 20 30
15 20 15 15
4 "Spahtel"-mase obradive na hladno Hladno obradive spahtel-mase treba nanositi mistrijom, 10paticom, ravnalicom premazivanjem iii prskanjem. Pre nego sto se na njih nanesu sledeci iii drugi slojevi, moraju dovoljno da se prosuse odn. provetre. Prilikom svakog radnog postupka treba naneti konzistentan slo],
Tolotno-plinsko varenje
PVCmekano ECB
Varenje grejnim elementima
PVCmekano ECB
5 Lepljive mase ; finalna sredstva premazivanja, obradive na vruee Vruce obradive lepljive mase i finalna sredstva prernazivanja treba zagrejati toliko da njihov viskozitet odgovara stepenu obrde. Primedba: Vrednosti temperature koje su za to potrebne u zavisnosti od upotrebljene vrste bitumena nalaze se u tabeli t Tabela 1: B 25 " 150 do 160 85/252) 180 100/25" 190 do 200 105/152) preko 200 do 210
" Skracenica prema DIN 7728 deo 1. 8.4.5 Lepljenje bitumenorn
8_1 Opsle Plastlcne zaptivne trake treba obraditl po postupku urvrdenom prema pasusu B.2 i pasusu B.3, ali zanatski prefabrikovane trake od plastienih zaptivnih traka sarno prema pasusu 8. 3.Savne i suceone spojeve treba napraviti prema pasusu B.4. 8_2 Postavljanje sa vruce obradlvom lepljivom masom Za postavljanje sa vrucorn plasticnorn masom smeju da se koriste samo piastlcno-zaptvne trake koje podnose bitumen. Plasticno-zaptivne trake treba lepiti premazivanjem cetkom prema pasusu 7.2 iii u postupku paljenja prema pasusu 7.5. Ukoliko se savni i suceonl spojevi ne lepe sa bitumenom treba obezbediti da delovi plasticno-zaptivnih traka koje preticu budu slobodni od lepljive mase. Primedba: Ukoliko se plastitno-zaptivne trake lepe celom povrslnorn sa bltumenom, treba eventualno odgovarajuCim Ispltivanjem proverlti medusobnu podnoslilYost upotrebljenih materijala.
Kod lepljenja bitumenom ciste spojne povrsine treba celom povrsinorn spojiti sa vruca obradivom bitumenskom lepljivom masom. Prekrivanje sava pri tome treba da iznosi najmanje 100 mm. 8.4.6 Ispitivanje Savne i suceone spojeve koji su uradeni na gradevini prerna pasusu 8.4.2 do pasusa 8.4.4 treba ispitati na njihovu nepropusnost. Za ovo po pravili treba primeniti kombinaclju nize navedenlh postupaka ispitivanja. 8_4_7 Naknadna obrada Spojeve savova koji su uradeni prema pasusima 8.4.2 i 8.4.4 treba naknadno obraditi kako sledi: Zaptivanja T-sucellavarua sa PI&-- iii PVC mekanim -zaptivnim trakama treba naknadno obraditi injektiranjem PI&-odn. PVC-rastvora. Nadalje bi savove PVG-mekanih zaptivnih traka nakon ekspanzivno ill toplotno plinskog varenja trebalo obraditi premazivanjem spojenih ivica savova sa PVC rastvorom.
Upotrebljena vrsta bitumena temperatura obrade u·C

n
Prema DIN 1995 Prema tabelama analiza bitumenske industrije
"
kod pripreme treba izbegavati temperature preko 240 ·C. Lepljive mase treba nanositi zajedno sa bitumenskim trakama koje treba lepiti prema jednom od postupaka utvrdenim u pasusu 7.2 do pasusa 7.4 Finalna sredstva premazivanja treba po pravilu nanositi mazanjem.
21
zapttvenla zgrada
Zaptival1ja protlv vlage, podzemne vode i vode pod pnnskom
Zaplivanja prirodnim astaltom (astaltmastlks) Malerijali
Aslaltni brasna) mastiks je rnesavina mlevenog asfaltnog kamena (del.rnicno i cistog kamenog i 22 tel % (rede 12%, 16%) bitumen a (B 45 DIN 1995); del. se dodaje i trini-
326.02.01
dadski cist asfalt. Oblast
prirnene
Zaptivanja od prirodnog asfalta su naroclto pogodna za qradevme koje stoje u podzernno] vodi, a sem toga i za unutrasrua zaptivanja rezervoara za vodu itd. Vazno je za ekonomlcnost ave vrste zaptivanja da su povrsme koje treba izolovati velike, kako bl S8 isplatila upotreba kazana za kuvanje. To je najcesce sluca] kod vecih zaptivanja od podzemne i vode pod pritiskorn (~ 15, 16) tada je rnoquce i jednostavnija zaptivanja na gradevlni izvesti od asfaltnog mastiksa (~ 5, 8) Ako podzemna voda sadrzi klseline ne treba upotrebitl nernacki prirodnl asfal! prema AlB.
1, 2
Postavljanje
zaprecnih
slojeva
l.ezisna spojnica izvodi se sa asfaltnim

malterom. Oval nacin nije dozvoljen
od asfaltnog mastiksa kod zgrada bez podruma. mastiksom debljine 10 do 12 mm umesto kod drvenih podova.
vrste zaptlvanla, izvadenje

Zaptivanja od pnrodnog asfalta, oronv vlage nanose se u [ednorn iii eva sloja ukupne debljine io-rsmm. a protiv podzemne i vode pod pritiskom u dva Iii tri sloja, ukupne debljine 15-20 em. Hladan, tecan prethonl premaz utice na bolje prlljubljivanje asfaltnog sloja na zidove, all se ne zahteva prema AlB. Tarno gde postoji opasnost od pueanja (npr u oblastlma gde zernljiste klizi) treba na suve zldove i tlo postaviti jedan sloj natopIjene hartue be. 333. Ako Ie opasnost od pukotlna veca treba zastiti slo] (vidi dole) ojacati jednom metalnom mrei.om sa tackasto varenom zicom (deb. i.iee 0,5 mrn, sirina okea 12,4 mm) Viskokovredno zaptivanje koje izdrzava pritisak vode rnoze se izvesti ako se ozlda zastitni zid od tvrdo petene opeke iii klinkera (otpornih na kiseline) debljlne 1/2 opeke. na rastojanju 2 em od zida koji se zaptlva, pa se istovremeno sa zidanjem zaliva vrelim prirodnlm asfaltom. Tom prilikom asfalt prodlre i u spojniee zastitnoq zida I zacepljule ih (~ 10, 11). Ako zaptivni sloj podleze rnehanlckirn naprezanjima, potrebni su zastitnl slojevi. Za inzinjerske radove trazi se prema AlB ledan zastitnl sloj debljine 25 mm I to do 2 tel. dela prlrodnog asfaltnog mastiksa + 1 tel'. deo minerala (1/3 peska + 1/310mljenog kamena 1 do 3 mm + 1/3 lomljenog kamena 3 do 5 mm). Uglove i prelaze treba ojacati (~ 12 do 14). Prirodni aslait mora da se zaqreje do 180aC I da se kuva (vreme kuvanja za kazan od 300/4 do 5 cas). Prl nanoseniu na povrsinu koja se zaptiva izbegavati jastuke od pare).
asfaltnl mastiks
3,4 Kod zidanja duplih zidova, zaprecnl slo] je prekinut vazcusnim slojevrn. Ako donja povrsina betonske pod loge leli na zemlji, korisno je odvojiti vertikalni zid od betonske pod loge pornocu vertikalnog sloja asfaltnog rnastiksa.e- 4. 20 ) 20 do 50 do
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ES~~~/~
50
Postavljanje
zaprecnih
slojeva od asfal!nog
mastiksa
na zgradama
sa podrumom
Pobaljsana zasliia od penjuce podzemna vlage Zaptivanja protiv podzemne

j
vade pod prlttskorn
6,7 Ako se kontinualno provuce jedan horizontalnl 10 do 15 mm debljine zaprecni slo] asfalt rnastiksa, dobija se pobol[sana zastita od vlage. Primenjuje se ako se lzvodi drveni pod u zgradama bez podruma. a "" astattni rnasttks
b= armirano bet. plata c= lvrdi liven I asfall
15 Potpuno zaprecavanje vode pod pritiskom.
vertikalnih
I horizontalnih
delova
podruma
od podzemne
Potpuno zaprecavanje vlage iz zernhista.
horizontalnih
i vertlkalnih
delova
podruma
od penjuce
i bocne
--,
Place ad nabijenog astalta 25 mm debljine Podloga maltera debjjme ad cementnog mm
Zaplivanja protiv podzemne i vode pod prlliskom
15-20
Izvodenje zaprecnih slojeva, ako se prvo izvede zast.tnl zld pa tek onda prikljuci noseci zid
Uljana hartfja Zaprecnl sloj
Na vee izvedeni ncseci zid postavlja se zaprecni sloj zajedno sa zasnt, zidom.
Primer jedne unutrasn]e izolacije sa zastitnrrn zidom zalivenim za zid i pod.
ocI
mastiksa
deb. 15 mm
16 Izometrijski prikaz jednog zaptivanja protiv vode pod prltiskorn.
od astaltnoq
mastiksa
u korltastom
izvodenju '
22
Zaptivanja zgrada
Zaptivanja protlv podzemne vlage
Izvodenje Vodoravna zaptivanja zaplivanja protlv podzemne vlage prema DIN 18336 (VOB/C) Izolaciju treba izvesti [ecnoslojno, varenim bitumenskim .Bhumenske zavarene trake - pojmovi, oznake" Izolacija podnlh povrslna
326.03.01
u zldovlrna
trakama V 60 84 prema DIN 52131
Zaptivanje treba izvesti jednoslojno sa labavo postavljenim bitu menskim krovnim zaptiv nim trakama G 200 DD prema DIN 52130 .Bitumensks krovne zaptivne trake - pojrnovi , oznake, zahtevi" Zaptivanje Na podlogu redivac. laptivanja spoljnih zaptivanja
zldnlh povrsma
treba naneti predpremaz od bitumenske podloge koja sadrii raz-
Izolaciju treba fzvestt jednoslojno. Treba je izvesti varenim bitumenskim prema DIN 52131. Preklapanje traka treba zavarif rnedusobno.
trakama
60 84
Za sve sotalo vazt DIN 18195-4 .jzolacija zgrada - izolacija od podzemne vlage, dlrnenzionisanje i izvod'enje"
zqrada
protiv
podzemne
vi age prerna
DIN 18195, deo 4
1 Oblast
primene
i svrna 5.1 laplivanje zgrada
gradevina i gradevinskih delova sa bitumenskim materijalima i plast.cnirn zaptivnim trakama protiv vode koja se nalazi u tlu. kapilarno vezana. koja se kapilarnim silama dalje razvodi i protiv sile teze (podzemna vlaga. sifonska voda, adhezivna veda, kapilarna voda). 1.2 Ona vazi nadalje protiv vode koja potlce od padavina i nezajaiene vode (filtraciona voda) kod vertikalnih i nizih zidnih gradevinskih delova ..
1.1 Ova norma vaii za zaptivanje
bez podrurna
zidove treba zastiti od vodoravnim zaptivanjem protiv podizanja vlage. Kod spoljnih zidova zaptivanje treba da se postavi sa ca. 30 em iznad zerntjista,
5.1.1 Kod zgrada bez podruma spoljnje i unutrasn]e
1.3 Sa ovim opterecenjern vlage sme da se racuna samo kada se gradevinsko zernlpste do dovoljne dubine ispod stope temelja. kao i materijal ispune radnih prostorija sastoje od nevezanih tla, npr. pesak, sliunak. 2 Pojmovi 3 Materijali
vidi 326.01.01 vidi 326.01.01
5.1.2 Nadalje treba sve spoljne povrsine spoljnih zidova koji doticu tlo zastiti od prodiranja vlage. Zaptivanje na dole mora da dosete do prosirenia temelja, a na gore do vodoravnog zaptivanja prema pasusu 5.1.1 (vidi slike 1 do 4). Iznad zemljista mote i da izostane ukoliko zidovi u dovoljnoj meri odvode vodu, u protivnom treba zaptivanje podici iznad obloge podnozja.
5.1.5 Zgrade kod kojih se ne stedi mnogo na prostoru zaptivan,e sme da se izvrsi i prema sliei 3 iii slici 4. U tom slucaju pod treba zastiti grubozrnastim nsasipom koji preseea kapilare sa najmanje 15 em debljine protiv prodiranja vlage. Nasip treba po rnoqucstvu postaviti u visini vodoravnog zidnog zaptivanja. Ukoliko ova izvedba nije moguca jer pod treba postavitl u visini povrsins zernliista (vidi sliku 4), onda se prihvata odredeno vlazenje zidova ispod vodoravnog zaptivanja kao i samog patosa. Kod ovog natina izvodenja unutrasn]s povrsins zidova moraju da ostanu nemalterisane od patosa sve do vodoravnog zaptivanja. Da se ne bi ugrozilo treba ga npr prekriti beton poda. dejstvo presecanja kapilara nasipa, folijom pre nego sto se nanese na
'I lahtevi Zaptivanja od podzemne vlage moraju da stite gradevine i gradevinske delove od spolia deluiuce podzemne vlage, a podzemne gradevinske de love prema pasusu 1.1 i od nsustavljene procedne vode. Ona moraju da budu neosetIjiva na prirodne vode iii vode ko]e su nastale rastvaranjima iz betona iii maltera. protiv podzemne vlage na zgradama je prikazan u slede6im pasusima, ali to vaii u istom smislu i za druge gradevine.
5.1.3 Ukoliko se pod izvodi sa provetrenim meduprostorom iznad zemlje (vidi sliku 1), onda nije potrebno posebno zaptivanje poda. U tom slucaju donja povrsina konstrukeije poda mora da bude postavljena najmanje 5 em iznad vodoravnog zidnog zaptivanja, da bi ovo zaptivanje bilo zasticeno od ostecenia kod izrade konstrukeije poda.
5.1.4 okolne prema pasusu zidnog poda. Ukoliko je prdviden dublje postavljeni pod, u visini povsine zernljista, onda zaptivanje treba lzvrsiti sliei 2. Pri tome pod treba zastiti zaptivanjem pema 6.4 koje mora da doseze do dodatnog vodoravnog zaptivanja, otprilike postavljenog u visini zaptivanja
5.2 laplivanje 5.2.1 Zgrade

Ijima
zgrada
sa podrumom od opeke
sa zidovima
na trakastim
teme-
5 Poslavljanje Princip struenoq zaptivanja
5.2,1,1 Kod zgrada sa zidanim podrumskim zidovima u spoljnim zidovima treba predvideti najrnanjs dva vodoravna zaplivanja. Donje zaptivanjs treba da se postavi ca. 10 em iznad povrsins poda podruma a gornje ca. 30 cm iznad okolnog zernliista. Kod unutrasnjih ztdova rnoze da se izostavi gornje zaptivanje. 5.2.1.2 Sve spoljne povrsine spoljnjeg treba zastiti od bocne vlage prema slike 5 i 6). zida koje dodiruju pasusu 5.1.2 (vidi
no
Noseci pod vtdr casus: 5.11
vldj paws: s:5

S 11.
S 1£,
vldl pasus
~,
~ .
'" ~ 2 StS
Silk. 1
Silk. 2
Silk. 3
Sli~.4
~; GP L.mliitla ~~~~·""77' vldl pasus: 5111
() GP
Ptoca temefja GP poda
't
~~.
zom'j'iSta'~',
,
GP zemljiSta "\ .".Y __ -,.-~,;.-
poorurna
Silk. 7
vidi pasus.
:: ;: ~ 1
.:r ."_
')lU
:I,mr r
/'1
''.:-2'1 'i?q
vidr pasus:
u •
Ploea :emelja
GP poca podruma
~'/1._'J.' ._
r-';~'''--'
Silk. 8 Slika 5 Sli •• 5
Silk. 9
23
Zaptivanja zqrada
Zaptival'lja protlv podzernne vlage
5.2.1.3 Tavaniee podruma treba postaviti sa njihovom donjom povrsinom najmanje 5 em iznad gorn,eg vodoravnog zaptivanja spoljnih zidova. Ukoliko tavanlca podruma treba da lezi nize, onda treba predvideti trees vodoravno zaptivanje spoljnjih zidova najmanje 5 em ispod donje povrsine tavamce podruma (vidi sllku 6). 6.3 ZaptivanJa spoljnih zidnil!
326.03.02
povrslna
6,4 Zaplivanja
podnlh
povrslna
6.3.1
Opsle
6.4.1 Opste
Za zaptivanje podnih povrsina srneju da se koriste bitumenske trake, plasticne zaptivne trake iii astaltrnastiks. Kao podloga za zaptivan]a je potreban sloj betona iii jednakovredna stabilna podloga. Bridove i zlebove treba, ukoliko je to potrebno, zaobliti, Gotova zaptivanja treba zastiti od mehanickih ostecenja, npr zastitnirn slojevima prema DIN 18195 dec 10.
5.2.1.4 Podove podruma treba zasnti prema sliei 5, protiv vlage koja se podize zaptivanjem prema pasusu 6.4, i mora da dopire do donjeg vodoravnog zaptivania zidova.
Za zaptivarue spoljnjih zidnih povrsina mogu da se koriste svi zaptivni materijali navedeni u DIN 18195 dec 2 uz uvazavan]e gradevinskih i zaptvno-tehn.ckih potreba. Zaptivanja moraju celom svojom duiinom da se spoje sa vodoravnim zaptivanjima prema pasusu 6.2, tako da ne mogu da nastanu vlaini mostovi (malterski mostovi). Prema nacinu popune radnog prostora iskopa i izabranog zaptivanja, za zaptivene zidne povrsine treba predvideti zastitne mere iii zastitne slojeve. Kod popune treba paziti na to, da se zaptivanje ne osteti. Stoga, neposredno na zaptivene zidne povrSine ne smeju da se nasipaju gra~ devinski sut, kamena sitnez iii drobina.
5.2.1.5 Zgrade kod kojih se malo koriste podrumske prostorije zastita pod a podruma sme da se izvede i postavlianjem grubozrnastog nasipa kao u pasusu 5.1.5 (vidi sliku 6).
5.2.2 Zgrade
eama
sa zldovima
od opeka
na temeljnim
plo-
6.4.2 Zaplivanja sa bitumenskim Ira kama Za zaptivanje bitumens kim trakama smeju da se koriste sve bitumenske trake navedene u DIN 18195 dec 2. Zaptivanja treba izvesti najmanje u jed nom slo]u. Trake treba labavo iii tackasto iii celom povrslnorn zalepiti na podlogu. Gole bitumenske trake prema DIN 52129 moraju sa svoje donje strane da imaju po eeloj povrslni vruc sloj lepljive mase i da se zastite pokrivnim premazom. Trake moraju da se preklapaju za 10 cm na savcvirna, sui prikljutcima, a preklapanja moraju da budu potpuno zalepljena, odn. kod zavarenih traka potpuno zavarena.
5.2.2.1 Kod zgrada na temeljnim plocarna pod podruma treba zastitl zaptivanjem prema pasusu 6.4 po eelokupnoj temeljnoj ploci,
6.3.2
Zaptivanja
sa zaptivnim
premazlma
Zaptivanje zidova podruma treba predvideti prema pasusu 5.2.1 pri cernu donje vodoravno zaptivanje maze da otpadne, posto se nadoknaduje zaptivanjem temeljne place (vidi sliku 7). Kod ovog naoma izvodenja treba pogodnim merama sprecitl bocno pomeranje zida cigli zbog dejstva horizontalnih sila, npr. pritiska zemlje. 5,2.2.3 Zgrade kod kojih se malo koriste podrumske prostorije pod podrurna sme da se zastiti i grubozrnastim nasipom, koji preseea kapilare sa najmanje 15 em debljine, protiv prodiranja vi age. U tom slucaju mora doduse da se izvede donje vodoravno zaptivanje spoljnih zidova (vidi sliku 8). Da se ne bi ugrozilo dejstvo presecanja kapllara, treba pokriti npr folijom, pre nego sto se nanese poda. nasip beton
5.2.2.2
Radi upijanja zaptivnih premaza povrsine zidanih zidova treba ispuniti spojniee potpuno i ravno: betonske povrsine moraju da imaju ravnu i glatku povrsinu. Ukoliko je potrebno npr. kod poroznih gradevinskih materijala, povrsins treba poravnati i istrljati malterom grupe II iii III prema DIN 1053 dec 1 Pre nanosenja premaza, malter iii beton moraju dovoljno da se stvrdnu. Podloga mora da bude suva, ukoliko se ne koriste premazna sredstva pogodna za vlaznu podlogu. Treba otkloniti zaprljane povrsine koje treba da se prernazu, od npr. peska, praslna iii slienih slobodnih cestica. Premaze koji se nanose treba spraviti od jednog hladnotecnoq predpremaza i najmanje dva vruca iii tri hladno tecna finalna premaza. Kod vruca=tecnih premaza sledeci premaz treba spraviti odmah nakon hladenja prethodnog; kod hladno-tecnih premaza sledeCi sme da se nanese tek nakon susenja prethodnog Premazi moraju da stvore konzistentni i pokrivajuci sloj, koji se cvrsto drzi na podlozi; treba se prldrzavati minimalnih kolielna koje se nanose prema pasusu 7
ocenim spojevima
6,4.3 Zaptlvanja PIB·a iii ECB-8
sa plasticnim
zaplivnim
trakama
od
Zaptivanja treba izvesti ad najmanje jednog sloja. Trake eba postaviti slobodno iii nalepiti na podlogu.
tr-
Trake moraju da se preklapaju za 5 em na savovima, suocenirn spojevima I prilkljuccirna, preklapanja kod PIB·a treba zavariti ekspanzivnim varilackirn sredstvom, a kod ECB ---a toplim gasom iii grejnim elementom. Savovi, suoceni spojevi i prikljucci smeju da se zalepe i bitumenom, ako su preklopi siroki 10 em. Zaptivanja PIB~stazama treba prekriti razdvojnim slojem ad odqovarajuclh materijala prema DIN 18195 dec 2.
5.2.3
Zgrade
sa zldovima
od betona
Zaptivanje povrslna spoljnjih zidova treba predvideti prema pasusu 5.1.2. Pod treba zastiti u zavisnosti od zahteva koriscanja podnumskih prostorija prema pasusu 5.2.1.4 iii pasusu 5.2.1.5. Posta zbog monolitnog sastava betona, postavlianje vodoravnih zaptivanja u tim zidovima, po pravilu nije moouce, radi zastite od podizanja vlage su u pojedinacnom slucaju potrebne posebne mere (vidi sliku 9).
6.3.3
Zaplivanja
hladnim
"spahlel-
masama"
6.4.4 Zaptivanja sa plastienm zaplivnim Ira kama od mekanog PVC-a Zaptivanja treba izvesti od najmanje jednog sloja iii zanatski prefabrikovanih tabli. Trake iii table treba postaviti slobodno, kod koriscenja mekanog PVC-a otpornog na bitumen sme da se zalepi na podlogu. Na gradevini izvedeni savovi, suoceni spojevi i prikljucci moraju da se preklapaju za 5 em kada se yare ekspanzionim varilacklrn sredstvom; za 3 em moraju da se preklapaju kada se Yare toplim gasom. KOd mekanih PVC traka koje pod nose bitumen, a koje se lepe lepljivom masorn, preklapanja moraju da budu sirine 10 em.
Da bi prihvatile hladnu spahtelmasu zidne povrsine treba pripremiti kao u pasusu 6.3.2 i pripremiti ih sa hladno -
tecnim predprernazorn.
"Spahtel - mase" treba po pravilu naneti cernu moraju da se ispostuiu minimalne pasusu 7 u dva slo]a. pri kolicine prema
6 Izvodenje 6.1 Opste 6.3.4 Zaptivanja bltumenskim trakama 6.4.5 Zaptivanja sa aslalmasliksom Zaptivanja od asfaltmastiksa treba izvesti u minimalnoj bljini od 0,7 em na podlozi prema pasusu 6.4.1 de~
Kod izvodenja zaptivanja protiv podzemne vlage vaie: DIN 18195 dec 3 za obradu materijala, DIN 18195 dec 8 za izvodenje zaptivanja preko spoinica, DIN 18195 dec 9 za izvodenje proboja, prelaza i prikljucaka, DIN 18195 dec 10 za zastitne slojeve i zastitne me-
Za zaptivanje bitumenskim trakama smeju da se koriste sve bitumenske trake navedene u DIN 18195 deo 2. Za taj slucaj zidne povrsme treba pripremiti kao u pasusu 6,3.2, i, naneti hladno-tetni predpremaz. Trake treba zalepiti u jednom sloju lepljivom masom. Kod upotrebe golih bitumenskih traka prema DIN 52129 takode treba predvideti finalni premaz. Bitumenske varene trake prema DIN 52131 smeju da se nanose i postupkom varenja. Trake moraju da se preklapaju cenlrn spojevima i prlklluccirna. 10 em na savovima, suo7 Minimalne kolclne za ugradnju odn. upotrebu zaptlvnih materijala kojt mog" da se premazuju odn. nanose lopaticom Potrebne minimalne kolicine za zaptivne materijale koji mogu da se premazuju i nanose lopatieom su navedene u sladeco] tabeli, Kolieine treba naneti prema broju radnih procesa koji su navedeni u koloni 5. Kolicine evrstih tela vaze za srednje radne temperature i za srednju debljinu sloja od 0,1 em kod masa koje se rade na vruce, i 0,7 cm kod asfalmastiksa.
reo
6,2
Vodoravna
zaptlvanja zaptivanja
u zidovima u zidovima treba iskoristiti
Za vodoravna
Bitumenske Zaptivne
krovne trake prema DIN 52128,
6.3,5
Zaplivanja
sa plasticnim
- zaptivnim
trakama
Zaptivni materijal
trake prema DIN 18190 dec 2 do dec 5, trake prema DIN 52130, prema DIN 16936, DIN
krovne zaptivne
Plasticne zaptivne trake 16937 iii DIN 16729.
Za zaptivanja sa plasticnim - zaptivnim trakama zidne povrsine treba pripremiti kao u pasusu 6.3.2, i, ukoliko treba da se nalepe trake koje podnose bitumen, treba naneti hladno - tecni predpremaz. Kod zaptivanja sa PIB trakama prema DIN 16935 na zidne povrsine treba naneti premaz lepljive mase i trake zalepiti postupkorn paljenja. PVC mekane trake koje ne podnose bitumen prema DIN 16938 treba labavo ugraditi rnehanickim ucvrscivanjsm: ne smeju da dodu u dodir sa bitumenom. Nacin mehanickog ucvrscivanja se izvodi prema gradevinskim uslovima .. ECB trake prema DIN 16729 i PVC mekane trake koje po· dnose bitumen prema DIN 16937 smeju da se lepe, kako lepljivom masom, tako i labavim mehanickim ucvrscivanjem. Trake moraju na ~avovima, sueeonim eima da se preklapaju za 5 em. spojevima i prikljuc-
cvrstoq
Gustina tria kg/dm
Kolicina
potrosn~e
kg/dm
Kclicina tvrstog t¥la kg/dm
Radni
procesi.
broj
Sredstvo
predprsmaza rastvor
1 Bttumenski
1,0
0,2 do 0,3
Plasticne zaptivne trake prema DIN 16938 smeju da se koriste kada se ostale zaptivke ne sastoje od bitumenskih materijala. Zaptivanja moraju da se sastoje od najmanje jednog sloja. Povrsine postavljanja traka treba poravnati sa malterom grupe maltera II iii III prema DIN 1053 dec 1 u takvoj deb~ Ijini, da se stvori vodoravna povrsina bez neravnina, koje bi mogle da probiju trake. Trake ne smeju da se nalepljuju. Na mestima sueeljavanja moraju da se prekrivaju za najmanje 20 em. Mesta suee· Ijavanja smeju da se prelepe. Kada je iz konstruktivnih ra~ zloga to potrebno, zaptivanja u zidovima treba izvesti ste~ penasto, da bi mogle da se prenose vodoravne sile. Zap~ a~ja Pit tome :16 smeju da S9 piekidaju.
2 Brturnenska emulzija
Pokrivni 3 4 premaz,
1.0do 1,1
obradiv
0.2 do 0,3
na htedno 1.6 11,0 do 1.6
Bitumenski Bitumenska emulzija
rastvor
I 1,0 do
1.1 do 1,3
1,1 do 1,3
Pokrivni
premaz,
obradiv
na vruce
2,5
..Spahtei~maS3" obradlva na hladno
do
4.0
6 Bitumenski raslvor iii emulzija As1altmastiks 7 Asfaltmastiks
1.3 do 2,0
1,3
do
2,0
t:....
11,3
do 1,8
do
13
24
Zaptivanja zgrada
Zaptivanja protlv procedne vode
Izvodenje ,aplivanja protiv procedne vade premo DIN 18336 (VOBIC) Visoki zahtevi Bitumenske od bitumenskog predpremaznog trake koji
326.04.01
Umereno opteretenje Bitumenske trake
Na podlogu treba naneti predpremaz drii razrsdivac.
sredstva koje saG 200 S
Na
zaptivnu podlogu treba naneti predpremaz
saorz: rastvarac.
Zaptivanja treba izvesti jednoslojno sa bitumenskim DIN 52131 zalepljene celom povrsinom. Plastitne zaptivne trake
varenim
trakama
4 prema
zaptivnih traka, sa jednim slojem G 200 DD, prema DIN 52130 i jednim slojem PV 200 DD prema DIN 52t 30, i to sa strane okrenute vodi. Treba sve zastiti jednim pokrivnim slojem.
Zaptivku treba izvesti sa zaptivnim trakama od sintetiGkih materijala PVC·P·NB prema DIN 16938, najmanje debljine 1,5 mm, izmedu zastitnih siojeva najmanje debljine 2 mm i min. tezlne 300 glm2 teskih traka od sintetickih vlakana. Za astalo vaii izvodenjs." DIN 18195·5 .Gradevinska zaptivanja protiv vode bez pritiska; proracun i
Zaptivku treba potpuno zalepiti sa eva sloja bitumenskih
Zaptivanje treba izvesti jednaslojna sa plasticnirn zaptivnim trakama PVC·P·NB prema DIN 16938 .Ptasticne zaptivne trake sa polivinilhloridom koji sadzi omekslvac (PVC·Pj, ne pod nose bitumen - zahtevi su: najmanje t ,2 mm debljine i sa zastitnim slojem traka najmanje 2 mm debljine i najmanje 300 glm' tezne ad sintetickih vlakana.
Zaplivanje zgrada protiv procedne 1 Oblast primene i svrha
vade prema DiN 18195 dec 5 4.2 Zaptivanje
1.1 Ova norma vazi za zaptivanje gradevina i gradevinskih del ova sa bitumenskim materijalima, metalnim trakama i plasttcntm zaptivnim trakama protiv neizdanskih voda, tj. protiv veda u obliku kapljanja i curenja npr. voda padavina, liltraeiona voda iii industrijska vada, koja na zaptivanje ne vrsi nikakav iii sarno prolazno minimalan hldrostatski pritisak. ploee kolovoznih traka mostova, koji pripadaju javnim ulicama. uputstvo: Ova norma vazi za zaptivanje koriscenlh krovnih povrsina. Za zaptivanje nekoriscenlh krovnih povrsina vaii DIN 18531.
mora da abuhvata iii pokriva gradevinu iii gradevinski dec koj mora da stiti u ugroienoj oblasti i da spree: prodiranje vode ..
drzati u dozvoljenim nim merama
granieama
odqovarajucirn
konstruktiv-
4.3 Zaptivanje
ne sme da izgubi svoje zastitno dejstvo pri pokretima gradevinskih delova koji se ocekuiu, npr. zbog oscilaeija, promena temperature iii sleganja. Podaei koji su za ovo potrebni moraju da budu zastephenl kod projektovanja zaptivanja gradevine.
5.2 Nastajanje naprslina u gradevini koje ne mogu da se premoste zaptivanjem (vidi pasus 4.4) treba spreciti konstruktivnim merama, npr. rasporedom armature, dovoljnom toplotnom izolacijom iii razde!nicama. 5.3 Slojevi, na koje nepasredno treba da sa postave zaptivanja, moraju da budu podesru za odgovarajute koriscenie. Ne smeju da vrse negativan uticaj na zaplivanje i moraju da budu podesni kao podloga za zaptivanje i njegovo pastavljanje. Ukoliko je patrebno, ispod ovih slojeva treba ugraditi parnu branu i u datom slucaiu i slojeve izravnanja. 5.4 Gradevinsko - tehnitkim merama, npr. odredivanjem nagiba, treba se pobrinuti za trajno deluiuee odvodenje voda koje uticu na zaptivanje. Kod zaptivanja gradevina iii gradevinskih delova u zemlji treba, ukoliko je to potrebno, preduzeti mere prema DIN 4095.
1.2 Ova norma ne vaii za zaptivanje
2 Pojmovi 3 Malerijali 4 Zahlev; 4.1
vidi 326.01.01 vidi 326.0t .01
mora da bude u rnoqucnosti da premosti naprsline u gradevini koja se zaptiva, a koje nastaju npr. zbog skupljanja. Konstruktivnim merama treba ipak obezbediti da ovakve naprsline u momentu nastajanja ne budu sire od 0,5 mm i da zbog eventual nih daljih pokretanja sinna naprslina ostane oqranicena na najvise 2 mm, a pomeranje ivica naprslina na razini zaptivanja na naivise 1 mm.
4.4 Zaptivanje
5 Gradev;nski
zahtevl
Zaptivanja prema ovo] normi moraju da stite qradevine iii gradevinske delove od procednih voda i moraju da budu neoseUjiva na prirodne vode iii vode koje su nastale rastvorom iz betona iii maltera. R.spored zaplivki koje zadriavaju vodu (prema Iii. 61)
5,1 Kod planiranja gradevine koja se zaptiva iii delova gradevina koj se zaptivaju moraju da se stvore pretpostavke za strucno polaganje i izvodenje zaptivania. Pri tome treba uzeti u obzir nalzrnenicno dejstvo izmedu zaptivanja i gradevine i u datom slucaiu naprezanje zaptivanja
5,5 Povrsine gradevine tivanje, moraju da budu nih naprslina i grebena bovi i bridovi moraju da IjenL
Ispravno
na koje treba da se nanese zapcvrste, ravne bez gnezda, otvorei ne smeju da budu mokre. Zljebudu u pravcu toka vode i zaob-
Pogresno
Ispravno
Premaz Nall/iti "'va podzomnih veda Dljagram opterecenja nlje u razmer;
~~~-----'II>---
iepe" ka
-+
priHsak vcde
~ 1~dnos!avl1a zastile oc vlage-t oo voda pod pritiskom
2 pobo!iSana zaztita od vlage
-t
3 zastita
12 do 14 izoogallllti utiskillll!1je stcce, skok napona u stopt -+ 12 izjednaci\i ob!lkovanjem !emeline plote -; 13, 14. Kort vellkog plitiska stoba izvestl korltasto udubl)en)e -t 14. Armiran i protiv uzgon!l {zbog aKumulirane vode) gor· nj;J snaru temeijne pleCel
krutirn
cue
-;
.o
@
-t
t :::
I
Q.~
eeo
!.OO
r_+-;-'!-_.........,:tt ~;ft1
tB$!(j·j(Wjee [) pH rmtlirr~r\C
...!::':f."'-t:::.::r=::3It"" 600 n.OfI.

$.$J ).... '9~ _ datoj v~!O:mio
" = zaplivena gradev1na· b = sirma is!<'opa, cdn. minimalno raslOjanj9 lzrrecu oiJjekala koji zadr~avajll pritisak zemlJe; r, = vleina izmadu stope 1gradevillSk og zernljista t.J = ne manjo oo 0,70
4 Osnovni oOJICi zaplivnog
korira -t
15 do 11 minimaln' pritisak OObijon nasipan}em zem!,te , potreban radi dOvrnjnog pritiska na zld ( -+ osncvro praviJo 4)-
e~~~~~~=~~~~=~~~~
I~
4t.,. ..
; --4
.litpbrka. b '" re_sti1r.-?ltd {stopa) c "" t~.IDt:.3 w:penke {j -rnatte~. 10 (jo:20 rrm f.!" .o:lsmni $:101 f I1m aOCi zld (tern.ljno plcta)
,J
-; 5 do 7 txbegavaH uglove u zaotlvnorn Koritu! a = mrsavi beton, b = zid, 24 em debljir-.e, c ~ zaptivka, d = zaiititini zid i stops.
11 Gomji za.vtsetak zidne zaptivke, kod vOCIopropusne ispuna ispod OP gradevln'lkog lemljiSt"l-; S do 10 ,kod vodonepropusne ispune !mad GP gladevinskog lern~iS(a.
-t
a do
-+
18, 19 2a~i!ni zld ('SIOpu) ilVesti tsxo, da zaptivka mo:!:e ca sledi ave ookrete gradev;ne, bel da se prlUskivanje Zerrilje smanjllll uklne us!ed prttiska zamlia. Raspodelaza~!I!nogzlcia na polja.S· 10mdutlna, Nastavk" ilV9s!l2.Ij&born .... 18 D, 19 Iii u!oSc'ma.
25
Gradevinska zaptlvanla
Zaptivanja od nelzdanske vode
5.6 Kod dokazlvanja stabitnostl gradevlne III gradevlnskog dela ko]i treba da se zastitl. zaptlvanju ne sme da se poverl preriosen]e planiranih sila paralelnlh sa njenom povrsinorn. Ukoliko posebnim slucajevima to ne moie da se Izbegne. rasporedlvanjem ostonaca, kotvi I armature iii drugim konstruktivnim merama mora da se obezbedl da gradevlnskl delovl ne kllze I da se ne savijaju na zaptlvanju. 5.7 Sllvnlcl, ko] prolaze kroz zaptivanje, moraju trajno da odvodnjavaju kako povrsinu gradevlna III gradevlnskog deia, tako I ravan zaptlvanja. 7.2.2 Zaptivanja sa bitumenskim - zaptivnim trakama, krovne zaptivke iii zavarene trake ZaptlvanJe treba izvesti sa najmanje jednim slojem traka sa uloscirna od tkanlne Iii metala. Bltumenske - zaptlvne trake I krovne zaptlvne trake treba naneti premazivanjem eetkom, nalivanjem ill paljenjem. Bltumenske zavarene trake treba ugradltl zavarlvanjme bez koriscenia dodatne lepljene mase ill nalivanjem. Bltumenske - zaptlvne trake i krovne zaptlvne trake treba opremiti zavrsnlrn premazom. Za koliclne masa I prekrlvanje traka
326.04.02
7.3.3 Zaptivanje komblnacijom bltumensko nih traka, -lIrovnih zaptlvki iii varenih traka rna ojacsnih staklenom vunom bitumenskim nim trakama iii cisto bitumenskim stazama
- zaptlvsa traka- krov-
Zaptlvanje treba lzvesti od najmanje eva sloja, pri eernu najmanje jedan sloj mora da se sasto] od uloska od tkanine Iii od metalnih traka koje treba postaviti na stranl vode, ukoliko se za drugl sloj koriste cisto bitumenske staze U svemu ostalom vaze u skladu sa upotrebljenlm pasusi 7.3.1 i 7.3.2. trakama
vaz: pasus 7.2. t
6 Vrste cpterecenja 6.1 Vee prema veliclnl opterecenja koje deluje na zaptivanje usled saobracaja, temperature I vode razllkujemo
umereno I jako opterecena zaptlvanja. Posebno treba obratiti paznju na opterecenie zaptlvanja na lzolacionirn slojevlma zbog saobracajnog opterecerua: radi Izbegavanja ostecenia zbog deformaelja treba birati izolaclone materljale kojl zadovaoljavaju staticka I dinarnicka opterecenia.
7.2.3 Zaptivanje plastlenfm zaptivnim trakama od PIB· a III ECB-a Zaptivanje treba izvesti najmanje od jednog sloja minimalno 1,5 mm debellh plasticnih - zaptivnih traka, koje treba lepljivom masom naneti postupkom premazlvanja cetkom III paljenja. Preko zaptlvke treba predvidetl razdvojni sloj koji u dovoljnoj meri prekriva sav I sucsono spajanje, npr. slobodno postavljene polietilenske folije III razdvojno - zastitni sloj od cisto bltumenskih staza sa lepljeno zavrsnim premazom. Plasticno - zaptivne staze moraju na savovirna, suceonirn spojevima i prikljuccirna da se prikrivaju sa 5 em, a moraju da se vare sa PIB ekspanzionlm varilackim sredstvom i kod ECB·a toplirn gasom Iii grejnlm elementom. Mogu da se lepe sa bitumenom, ako se prekrivaju za po 10 em. U tom sluca'u moze da se promenl I postupak nalivanja. 7.2.4 Zaptivanje plastic no - zaptivnim trakama od mekanog PVC-a Zaptlvanje treba izvssti od najmanje jednog sloja rnlnlmalno 1,2 mm debelih plasticno - zaptivnih traka, koje treba postaviti slobodno Iii naneti pogodnlm lepkom - a kod plasticnih - zaptivnih traka koje pod nose bitumen i leplji· vom masom. Preko zaptivke treba postaviti zastitnl sloj od odqovaraiucih traka npr najmanje 1 mm debele PVC mekane trake, trajne, ill najmanje 2 mm debele i najmanje 300 glm2 teske trake od sintetlckoq vlakna. Kod PVC mekanih - staza koje podnose bitumen zastimi sloj sme da se sasto] od cisto bitumensklh traka sa dovoljnim prekrlvanjem sava I suceonoq spoja I lepljlvim I flnalnlm premazom. U posebnim slu6ajevima zaptivka sme da se sastoji od najmanje 0,85 mm debelih plasticno - zaptivnih traka, ako se poloz! dodatni gore opisani, zastitnl sloj i ispod zaptivanja.
7.3.4 Zaptivanje sa plasticnim - zaplivnim trakama od PIB-a iii EC8·a Zaptlvanje treba lzvesti od jednog sloja piasticnih - zaptivnih staza -lIod PIB·a najmanje 1.5 mm kod ECB-a 2,0 mm debljlne. koje treba lepljivom masom Izmedu dva sloja cisto bltumensklh staza zaleplti celom povrsinom, Zaptivku treba premazatl zavrsnirn premazom. Kod vodoravnlh i slabo nagnutlh povrsina gornjl sloj cisto bitumensklh staza sme da se zameni pogodnim zastitnirn slojem sa razdvojnom funkeljom, kada se neposredno na· kon izvedenog zaptivanja nanosi zastitni sloj. Plasticne - zaptivne trake treba ugradltl premazom cetkom III paljenjem. Za ugradlvanje cisto bitumensklh traka vail pas us 7.3.1 Minirnalne ugradne kolicine za lepljene slojeve I zavrsni premaz treba ispostovati shodno tabelL Plasticne - zaptivne trake moraju na savovirna, suceonirn spojevima I prikljucnleama da se prekrlvaju za 5 em. kod PIB-a ih treba zavaritl ekspanzionirn sredstvom za varenje I kod ECB-a toplim gasom III grejnim elementom. Smeju takode da se zalepe bitumenom kad se prekrivaju za to em. U tom slucaju sme da se promeni postupak Ilvenja.
6.2 Zaptlvanja
su umereno opterscena kada Saobracajna opterecenja prstezno mlruju prema DIN 1055 dec 3 I kada zaptlvanja ne leze ispod saobracajnih povrsina. Variranje temperature na zaptlvanju ne zrosi viSe od 40 K. Je opterecenje vodom malo I nlje stalno
6.3 Zaptlvanja su jako opterscena kada jedno III vise opteracenja prekoracuju gran Ice koje su navedene u pasusu 6.2. Ovde se ubrajaju u principu sve vodoravne I kose povrslne spolja I u zemljL 7 Izvodenje 7.1 Opste 7.1.1 Kod Izvodenja zaptlvanja od vode bez pritiska DIN 18195 deo 3 za obradu materljala, DIN 18195 dec 8 za formlranje zaptlvanja iznad pokretnlh fuga. DIN 18195 deo 9 za resavanie prodlranja, prelaza I zavrsetka, kao i DIN 18195 dec 10 za zasntne slojeve i zastltne mere.
7.3.5 Zaptivanje sa ptastlcno - zaptlvnim mekanog PVC-a koje pod nose bitumen
trakama
od
7.1.2 Zaptlvanja smeju da se formiraju samo u rneteoroloskim povoljnim uslovima, osim ukoliko stetna dejstva mogu sa sigurnoMu da se sprees posebnim preventivnim merama. 7.1.3 Na podlozi od pojedinacnih elemenata, npr. gotovih
Zaptivanje treba lzvesti od jednog sloja najmanje 1.5 mm debellh plasticnih - zaptlvnih traka koje treba celom povrslnorn zalepiti lepjlvom masom Izmedu dva sloja clsto bitumensklh traka. Zaptlvanje treba premazatl zavrsnirn premazom.
ploca, pre postavljanja zaptivania, ukollko je potrebno, treba preduzeti podesne mere prernoscivanja spojniea ploca,
7.1.4 Zaptivanja, vee prema podlozi i nacinu zaptivanja prvog sloja treba potpuno zalepiti, tackasto zaleplti iii slobodno postaviti, 7.1.5 Ocekivana temperatura opterecenja zaptivanja, npr zbog delova grejnih uredaja, treba uzeti u obzir prilikom planiranja. Temperatura na zaptlvanju mora da ostane najmanje za 300C ispod tacks orneksavanja prema metodi prstena i kugli (vidi DIN 52011) za lepljive mase i finalna premazna sredstva od bitumena. 7.1.6 Zaptivanja vodoravnlh ill malo nagnutih povrsina treba podici uz prikljucne vertikalne povrsina po pravilu za t 5 em. Iznad povrslns zastltnog iii nasutog sloja (vidi DIN 18195 deo 9). Na kraju zaptivke tavaniee zasutlh gradevlna, zaptivku treba podvu6i najmanje 20 em pod spojnieu izmedu zastora i zidova i eventualno povezati sa zaptivkom zida. 7.1.7 Zaptivanje zidnih povrsina em iznad mesta dopiranja vode. treba podl61 najamnje 20
Plasticne - zaptivne trake treba ugradltl nanoseniern premaza cetkorn Iii paljenjem za obradu cisto bitumensklh staza vazi pasus 7.3.1 Treba se pridrzavatl minirnalnih ugradnih kollcina za lepljene slojeve i zavrsni premaz shoo dno tabelL Plasticne - zaptivne staze moraju na savovirna, suceorurn spojevlma I prikliucclrna kod ekspanzionog varenja da se prekrivaju za 5 em, kod zavarivanja sa toplirn gasom Iii grejnlm elementom za 3 em.
Plastlcns - zaptlvne trake moraju da se prekrivaju na savovima, suceonirn spojevlma I prikljucelma od ekspanzivnog varenja za 5 em, a kod varenja sa toplim gasom iii grejnim elementom za 3 em. Kod koriscenja plasticnih - zaptivnih traka ispod 1,2 mm debljlne sme da se korisf sa· mo ekspanzlono varenje.
7.2.5 Zaptivanje sa asfaltamastiksom Zaptivanje treba izvesti od sloja asfaltmastlksa (spahtel masa 13/16) sa nepos red nom na to polozenim zastimirn slojem od livenog asfalta Iii dva sloja asfaltmastiksa. Ovo zaptlvanje sme da se korlsti samo na vodoravnlm Iii slabo nagnutlm povrsinarna, Izmedu zaptivanja i podloge treba predvideti razdvojni slo], npr. od sirove staklene vune. Jednoslojnl asfalmastlks mora u proseku da bude debljlne 10 mm ali ni na jed nom mestu ne sme da bude ispod 7 mm iii preko t 5 mm. Dvoslojni asfaltmastlks mora da bude u proseku ukupne debljlne 15 mm, ali nl na jed nom mestu ne sme da bude Ispod 12 mm iii preko 20 mm. Zastltni sloj od Ilvenog asfalta kod jednoslojnog tiksa mora da bude najmanje 20 mm debljine. 7.3 Zaptivanja zs v'soka opterecenja asfalmas-
7.1.8 Zaptivanja po pravllu treba obezbediti sa zastltnim slojevlma prema DIN 18195 deo 10. Ovakve zastltne slojeve, kojl se nanose na gotovu zaptivku. treba izvesti po moguestvu nepos red no posle zavrsetka zaptivanja. U pro· tivnom treba preduzeti zastltne mere protiv ostecivanja prema DIN 18195 deo 10. 7.1.9 Za dozvoljeno optereeenje na pritisak pojedinih vrsta zaptivanja vaZe odgovarajuee vrednosti DIN 18195 deo 6. 7.2 Zaptivanja kod umerenih optereeenia
7.3.6 Zaptlvanle plasticnim - zaptivnim trakama od mekanog PVC·a koje ne podnose bitumen Zaptlvanje treba izvestl od najmanje jednog sloja min. 1,5 mm debelih plasticnlh - zaptivrnh traka, kOje treba postaviti slobodno III sa pogodnlm lepkom. Zaptlvku treba uqraditl izmedu zastltnlh slojeva od podesnlh staza. najmanje t mm debellm mekanlm PVC trakama, polutvrdlm III najmanje 2 mm debellm i najmanje 300 g/m2 tesklm trakama od slntetlckog vlakna. Ako se gornjl zastitnl sloj od meka· nih PVC traka polutvrdih traka, onda njlhove savove I suo ceone spojeve treba zavariti. Za prekrlvanje savova, sueeonlh spojeva I prlkljucaka zap· tlvnlh slojeva vail pasus 7.3.5. Savove treba Ispltati prema DIN 18195 dec 3.
7.2.1 Zaptlvanje sa cisto bitumensklm trakama i/ill trakama cd staklene vuna - bltumena Zaptivanje treba izvesti sa najmanje dva sloja, koja treba medusobno povezati lepljivom masom I flnalnim premazom. Kod koriseenja cisto bltumenskih traka zaptivanje mora da se utisne, ali povrsinski prltisak ne sme da bude manjl nego sto je naveden u pasusu 7.3.1 Ukoliko je potrebno, podlogu treba opremiti prednama· zom. Ukoliko se za prvi sloj koriste bitumenske staze, onda ih i na donjim stranama treba celom povrslnom prema· zatl lepljlvom masom. Lepljlve mase treba nanoslti postupelma premazivanja cetkom, nalivanjem iii postupkom nalivanja - utiskivanja valjkom. Prl tome se treba driatl mlnlmalnlh koliclna za lepljene slojeve i flnalni premaz prema tabelL Staze moraju da se prekrivaju za 10 em na savovlma, naleganjima i nastavcima. Tabela.
Vrsta lepljive i mase za zavr!ni premaz
7.3.1 Zaptivanje sa cistim bitumenskim stazama Zaptivanje treba formiratl od najmanje trl sloja, koje treba medusobno povezatl lepljivom masom i premazati zavrsnlm premazom. Ono sme samo tamo da se prlmenl gde je obezbedeno utisklvanje zaptlvke povrsinsklm prltiskom od najmanje 0,Q1 MN/m2 Donje strane bltumensklh traka prvog sloja treba premazati celom povrslnom lepljivom masom. Ukoliko je potrebno na podlogu treba nanetl predpremaz. Lepljlve mase treba naneti premazivanjem cetkom, nalivanjem Iii postupkom nalivanja - valjanja. Prl tome se treba prldriavati mi· nlmalnih ugradnih kollclna za lepljene slojeve i sloj zavrs· nog premaza prema tabelL Bltumenske trake moraju na Savovlma, vima i prlkljucelma da se prekrlvaju za t
7.3.7 Zaptivanje aslaltom
metalnim
trakama
u sprezl
sa Ilvenlm
Zaptlvanje treba Izvestl od najmanje jednog sloja kalotama Izolucenlh metalnlh traka od bakra iii plemenltog celika I od jednog zastltnog sloja od bltumensklh traka ojacanih staklenom vunom Iii clstih bltumensklh traka. U svemu ostalom vail smisleno za preradu metal nih traka pasus 7.3.7 i za preradu bitumenskih traka pasus 7.3. t_ Ukollko je potrebno, podlogu treba premazati prednamazom a ispod metalnih traka treba ugradlti razdvojni - i sloj za Izjednacenje prltlska pare.
a em.
suceonim
spoje-
7.3.8 Zaptivanje nlm aslaltom
sa aslaltmastiksom
u sprezl
sa live-
Postu~k mazanJ~.
Lepljeni
~~~It
Minimalne Bitumen, Bitumen, napunjen punjer. ('I . 1,5)
tUJX!.k v~~!~ 1.3
Pos-
I nalivanja i Izavr~ni Postupak premaz

valjanja
slojevi
kotitine
za ugraaivanje
1,5
u kg/m
1,5
7.3.2 Zaptlvanle bitumensklm - zaptivnim trakama, Krovnim zaptlvnlm - i/ili -Varenim trakama Zaptlvanje treba Izvesti od najmanje dva sloja traka sa tkanlm - Iii uloskom od metalnlh traka. Ukoliko je pot rebno. na podlogu treba naneti premaz. Bltumenske - zaptlv· ne trake i -lIrovne zaptivne trake treba ulepitl lepljivom masom nanosenjem lepka cetkom -, livenjem - Iii palje· njem, bltumenske varene staze treba ugradlti postupkom varenja bez kori5eenja dodatne lepljlve mase Iii postupkom livenja. Gornje slojeve bizumensklh - zaptivnlh traka iii -lIrovnih zaptlvnih traka treba premazatl zavrsnim pre· mazom. Za kollclne mase
I prekrivanle
Zaptlvanje treba formlratl od jednog sloja asfalmastlksa (;,spahtel" - masa 13/16) sa neposredno na to stavljenlm zastltnlm slojem i u svemu ostalom prema pasusu 7.2.5. Ovo zaptivanje sme da se primeni samo onda kod velikih opterecenja. kad su prodiranja, prelazl I zavrseel izvedenl od drugih bitumensklh materijala ill materljala kojl pod nose bitumene odgovaraju6e pasusima 7.3.2 do 7.3.8. Treba posebno obratiti paZnju na odredbe u DIN 18195 deo 10 pasus 3.2.2 i pasus 3.3.S.
2,5
traka VaZl pasus 7.3.1.
26
Zaptivanje protiv 'lode pod prltlskem
Izvodenje Zaptlvanje zaptivanja protlv protlv vode pod pritiskom spolia prema DIN 18336 (VOB/C) U svemu ostalom vazl DIN 18195 - 6 .Gradevinska zaptivanja nih vo~a pod pritiskam - dimenzianisanje i izvodenjs. Z8plivanje protiv prltlska vode
326.05.01
vode pod pritiskom
- zaptivanja
protiv spolj-
Zaptivanje treba izvesti viseslojno od najmanje 3 sloja sa cisto bitumenskim trakama R 500 N prema DIN 52129 "Cisto bitumenske trake -Pojam, oznacavanje, zantevr izvesti livenjem i premazati ga zavrsnirn premazom. Na vertikalnirn predpremaznog
j
lznutra
zaptivnim trakama PVC P - NB
vise ad 1:1 nagnutim povrslnarna sredstva koje sadrii razredivac.
treba naneti premaz ad bitumenskog
Zaptivanje tzreba izvesti jednoslojno sa plasticnim prema DIN 16938, najmanje 1,5 mm debljine. U svernu ostalom vazi DIN 18195 - 7 "Gradevinska ka vade iznutra, dimenzianisanje i izvoden]e."
zaptivanja
- zaptivanja
protiv pritis-
Kod zaplivanja ad cisto bitumenskih traka R 500 N prema DIN 52129 sa bakarnim lucenlrn trakarna, te trake treba ugraditi livenjem i valjanjem. Zaptivanje zqrada protiv priliska vode spolja prerna DIN 18195, deo 6
izo-
1 Oblast primene i svrha Ova norma vaz! za zaptivanje gradevina sa bitumenskim materijalirna, metalnirn trakama i plasticnirn zaptivnim trakama protiv pritiska vode spolja tj. prativ vode koja na zaptivku vrsl hidrostatski pritisak sa spoljne strane. 2 Pojmovi, 3 Materljali, 4 Zahlevi vidi 326.01.01 vidi 326.01.01
Najvisi niva padzemnih vada treba proeeniti po magutstvu dugagadisnjim pasmatranjima. Kad gradevina u ablastima visokih voda je merodavan najvisi nivo visokih voda.
apteretenja zaptivke drzati odgovarajutim merama u dozvoljenim granicama. titi, zaptivei se sme poveriti prenosenje
konstruktivnim
5.2 Kod dokazivanja stabilnosti za gra<1evinu koju treba zassila paralelnih njenaj
4.3 Zaptivanje ne sme da izgubi svaje zasntno dejstva kad ocekivamh pakreta gradevinskih delova usled skuplianja, temperaturnih promena i sleganja. Podaei koji su za ova potrebni maraju da budu prisutni prilikom gradevin· skog zaptivanja. mora da bude u mogutnosti da premosti naprsline koje nastaju npr. skupljanjern. DaduSe, konstruktivnim merama se mora obezbediti da ovakve naprsline u momentu nastajanja nisu sire ad 0,5 mm i da usled eventualnih daljih pokreta sirina naprsline ostane ograniilena na naivise 5 rnrn, a premestanie iviea naprsline u ravni zaptivanja naivise 2 mm.
povrsini, Ukoliko ovo u posebnim sluGajevima ne moze da se

izbegne, mora rasporedivanjme upornjaka, kotvi, armatura iii konstruktivnim merama da se obezbedi da gradevinski delovi ne klize i da se ne izvijaju na zaptivei. 5.3 Gradevinske povrsine, na koje treba da se postavi zaptivka, moraju da budu evrste, rayne i slobodne od gnez· da, otvorenih naprslina iii grebena, i ne smeju da budu mokre. Zljebovi i iviee moraju da budu u pravoj liniji i zaobIjen sa poluprecnlkorn od 40 mm.
4.1 Zaptivanja
kaja su otporna na pritisak moraju da stite gradevine ad pritiska vade spolja koja hidrostatski deluje na spaljne strane i mora da bude otparna na prirodne vode iii one koje nastaju rastvaranlern betona iii maltera. 4.2 Zaptivku po pravilu treba postaviti na stranl gradevine koja je akrenuta vodi; ona mora da bude u abliku zatvorene kade iii mora da obuhvata gradevinu sa svih strana. Zaptivanje treba kod nevezivog tla voditi najmanje 300 mm iznad najviseg nivoa podzemnih vada, sem toga gra· devinu treba zastiti od valznosti zemlje prema DIN 18195 dec 4 iii od vode koja ne vrsi prilisak prema DIN 18195 dec 5. Kad vezivog tla zaptivanja treba voditi najmanje 300 mm iznad planirane povrSine gradevinskag zemljista. Sastav zaptlvanja otpornih na vodu (prema lit.
61)
4.4 Zaptivanje
5.4 U pasusu 6 navedeni su dazvaljeni

tikalno na ravan zaptivanja za pojedine
prilisni naponi vernacine zaptivanja. treba
5 Gradevinski
zahtevi
5.1 Kod planiranja gradevine kaja treba da se zaptiva ireba stvoriti pretpostavke za strucno rasporedivanje i izvodenje zaptivanja. Pri tome treba uzeti u obzir medusobno dejstvo izmedu zaptivke i gradevine i u dodatnom slucaju
5,5 Ispade i ulegnuta povrsina koje treba zaptivati ograniciti na neophodno potreban broj.
5.6 Kod promene velicina sila kaje deluju na zaptivku treba izbe6i stvaranje naprslina uslovljenih opterecenjern gradevinske konstrukeije.
Izvodenje
S!epSn1K9 zai<oslti
vododrzivih oer p~itf$ka
zaptivanja
eocc
30:~C.a od 1 co
4ScC
'2 rn visine
de ,
m visine
P:ocedna veda. Vezana kapiia.ma veda
WH
kartzy~
il
soot
xseton
333·!
karton
'eY
Visinske razlike u stopi fundiranja: razlicitu debljnu stope ne premostiti vertikalna, vee kosinama ispod 30° -+ 20. dugacki nagibi stopa mogu da skliznu, zato primeniti stepe· novanje sa kontra padovlma-s 21, 22.
pOfj:t8"Vl:ani~ kartcnaalh UaKa '(od 2'slolnog zapttVanja.
voda kern. veda, voce. veda

Years)
pod prit .. -
codesmaa zajezene na.k;,Jpljena (><cd rezer-
'e.:J
Pos1avlfa_njs ksrtDl"lSxih traka Kod 3--sI0jnOQ zaPliVonJ8,
@
Kod vertiklanih stepenika zaplivku izdasno pritisnuti. Iza zida ispuna prema -+ 23, dec AB, kod sleqanja ispune se rastereeuje; prema -+ 24 se rasterecanje doduse izbegava, all nakan vezivanja betona se pritisak na vertikalno zaptivanje potpuno ukida. Ispravno je -+ 25, 26.
Broj Sio]6vQ "Zavi.rmli 00 pritiska vade
,.8
~ :;;
laP!!v,,"
"ON.
-po,oOj
Tamo gde je rnoquce izvadenje prema 15 do 17, 20 do 26 zastitn] zid mora usidrenjem da se _pnteg~e uz noseci lid. Ovo je npr. potrebno, kada priboj zadrzava pritisak zemlje na zasntm lid -+ 28 ili ako zbog eevovoda itd. nisu rnoquca resenja kao -+ 25, 26 -+ 29.
I_L
.J...J.
f] @
suceone spajeve i prikljucke izvesti uzajamnim p~ekrivanjem zidnih i temeljnih traka -+ 37, 38 .. U oblasti k?slna prlrnenttl povratru suceonl spaj -+ 39, Kad prelaza zid - tavaniea uoblcajen je suceoru SPO] prema -+ 40. Kod zaptivanja gradevine iznutra prekrivanje prema -+ 41.
Raspored zaptivanja
i armature
a w zaptlvM;Q b = znstltru lid C ". iloseti zid
d =- laf;.titl"'la GIDna, 10 em e '"" cerneotna KO.su1jlca,S em f - pb¢a stope. po patrebl armirana
o.o
priTlsak
..
.,/
I)8llovo ~
/ e Kli2ni mOjo
prltiSaiI:
C.,eno
_.
na deane
Prltfskivania zaptivanja kod grejnih kanala itd.: 30 Usidrenje zastitnoq sloja kod dogradi. varua na postojecl lid; 31 Od ukotvljenja rnozs da se odustane ako se zaptivanje stope konst: kao klizni ~IOj.; 32. Kod ugradnje izmedu dva postojeca zida leva usidrenje je pot. rebno, desno pritisklvanje nastajs ad sopstvene tezine kanala usled koriS6enja zaptivke stope kod kliznog sloja.
Ugradivanje zaptivke zida iznutra -+ 42, spolja kod ugradnje zaptivke iznutra -+ 44.
-+ 43. Minimalno
rastojanje
armature
27
Gradevinska zapttvanja
ZapUvanje protiv vade pod prltiskcm
5.7 Konstruktivnim merama treba iskljuciti nenamerno advajanje zaptivke od njene podloge. konstrukeija treba 5.8 Kod staticki neodrsdenih nosel:ih uzeti u obzir utieaj sabijanja zaptivke. 6.3.2 Ako se u zaptivanju sa cistim bitumenskim trakama prema pasusu 6.2 polazu dva sloja od 0.1 mm debelih bakarnih traka iii od 0,05 mm debelih traka od plemenitog 6elika, zaptivanje sme da se optereti do 1,5 MNfm2. Posto slojeve metalnih traka treba u prineipu ugraditi izmedu slojeva od bitumenskih traka, u tom slucaiu je ipak potrebno ugraditi najmanje 4 sloja. Potreban ukupan bro] se ravna prema tabeli 4. 6.3.3 Bitumenske trake pojedinih slojeva moraju da se
326.05.02
6.7.5 PVC mekane trake moraju na savovima, suceonirn spojevima i prlkljuccirna da se preklapaju za najmanje 5
em, ukoliko se ekspanziono vare sa tetrahidrofuranom

(THF). Moraju da se prekriju sa najmanje 3 em ako se vare na toplo sa top lim gasom. Cisto bitumenske trake rnoraju na savovima. suceonirn spojevima i pritiseima da se preklapaju najmanje 10 em. 6.8 Zaplivanje Irakama sa ECB - Ira kama
5.9 Prilikom planiranja treba uzeti u obzir temperatumo optereCenje zaptivke koje treba ocekivati. Temperatura na zaptivei treba da ostane najmanje 30·C ispod tacke omeksavanja lepljivih masa i zavrsnih premaza (vidi DIN 520tt). Prema metodi prstena i kugle. 5.10 Za delove gradevine na padinama treba preduzeti konstruktivne mere protiv klizanja. npr tormiranjem ispupcenja, I kod vodoravnog polozaia stope gradevine moraju da se preduzmu mere koje iskliucuju pomeranje gradevine zbog sila koje bi mogle da se aktiviraju nastavkom gradnje. 5.11 Kod delovanja pritiska vazduha, zaptivku treba podesiti merama osigurati od odvajanja od podloge. Kod zaptivanja koja se sastoje iskljucivo od bitumenskih rnateriiala, treba sem toga ulepiti metalne trake. 5.12 Zid uz zaptivku mora da se zida iii betonira Ijina. Posebno su nedozvoljena gnezda u betonu bez supna strani
i cislo
bilumenskim
prekrivaju na savovirna, sucson.m spojevima i prikljuccirna za 10 em, a metalne trake na savovima sa to em, na suCeonim spojevima 6.4 Zaptivanje i prikljuceima sa 20 em. - varenim Ira kama bilumenskim
6.4.1 Zaptivanje treba izvesti sa najmanje onoliko slojeva koliko je navedeno u tabeli 5. Bitumenske - varene trake treba naneti varenjem i spojiti rnedusobno. Ukoliko je potrebno, na podlogu trsba naneti jedan predpremaz. Primedba: Zaptivanja sa bitumens kim - varenim stazama se pretazno primenjuju kod radova na dubinama iznad g!ave i sa podsecenirn povrsinarna. 6.4.2 Pritisak zaptivke nije potreban. no opterel:enje vazi tabela 5. Za dozvoljeno pritis-
6.8.1 Zaptivanje treba izvesti od sloja najmanje 2. mm debelih ECB - traka, koje treba izmedu dva sloja cistih bitumenskih staza zalepiti bitumemenskom masom. Zaptivanje treba premazati zavrSnim premazom, ukoliko je potrebno, na podlogu treba naneti predpremaz. 6.8.2 Pritisak na zaptivku nije potreban. Dozvoljeno no opterecenje iznosi najvise t ,0 MNlm2. pritis-
6.8.3 Smeju da se koriste ECB -trake slrine do 1m. Treba ih ugraditi nanosenjarn cetkom iii paljenjem, a bitumenske trake postupkom nanosenia cetkorn iii livenjem. 6.8.4 Kolicine masa, koje lepljeni slojevi i zavrsru premaz moraju najmanje da sadrze, su vee prema postupku ugradnje navedene u tabelama 2 i 7 koje se ne yare na toplo sa toplim gasuceonirn spojevima i prikljuceima da se preklapaju za najmanje 5 em. 6.8.5 ECB-trake
zaptivke nasuprot vodi, Ovo vazi neoqramcsno

te zaptivanja 6 jzvodenje 6.1 Opste 6.1.1 Kod izvodenia DIN 18195 dec DIN 18t95 dec spojniea, DIN 18195 dec vrsetaka, kao i DIN 18t95 dec zaptivanja koja su otporna koje se obraduju u ovom normativu.
za sve vrs-
6.4.3 Nad podsecenim povrsinarna kao i u gornjoj i b06noj strani svoda zaptivanja uvek treba izvesti prema redovima 4 iii 5 tabele 5. 6.4.4 Trake pojedinih slojeva moraju na savovirna. suceonim spojevima i prikliuccirna da se preklapaju za 10 em. 6.5 Zaptivanje sa bilumenskim-zaplivnim trakama
sam, moraju na savovima,
na pritisak
vade vaze:
3 za preradu 8 ponasan]e 9 za izvodenje materijala, zaptivki iznad pokretnih prodora, prelaza i za-
ECB-trake kljuceima
koje se lepe bitumenom, da se preklapaju za najmanje
kao i cisto bitumen10 em.
ske trake moraju na savovlrna, suceonirn spojevima i pri-
10 za zastitne slojeve i zastitne mere.
6.1.2 Zaptivanja smeju da se izvode samo u rneteoroloskim uslovima koja ne deluju nepovoljno na njih, osim ukoliko stetna dejstva mogu sa siqurnoscu da se sprece posebnim merama opreza. 6.1.3 Zaptivke treba opremiti i zastitnirn slojevima prema DIN 18t95 dec 10. Ovakve zastitne slojeve, koje se nanose na gotove zaptivke, treba izvesti po rnoqucstvu neposredno nakon zavrsetka zaptivanja. U suprotnom treba preduzeti zastitne mere protiv ostecenja prema DIN 18195 dec 10. 6.2 Zaplivanja sa cislo bilumenskim stazarna R 500 N
6.5.1 Zaptivanje treba izvesti najmanje sa slojevima navedenim u tabeli 6. koje treba rnedusobno spojiti bitumenskom lepljivom masom. Zaptivanjs treba premazati zavrsnim premazom, ukoliko je potrebno, na podlogu treba naneti jedan predpremaz. 6.5.2 Nije potrebno pritisnuti zaptivku. tisno opterel:enje vazi tabela 6. 6.5.3 Trake treba ugraditi kom livenja - valjanja. livenjem, Za dozvoljeno pri-
Tabela 1: Brol slojeva kod zaptivanJa prema
pasusu 2
6.2
Postupak
dozvofjeno optere-
Postupak
livenja i
ceue
nanosenja cetkom ili llveniem
vatjanja
paljenjem
iii postupDubina
uranjanja
6.5.4 Kolicine mase lepljivih treba da odgovaraju tabeli 7
slojeva
i zavrSnog
premaza 2 do 4 preko 4 do 9 preko 9
MNlm~
max.
bitumenom li0.6
Bra; slojeva, najmanje
6.5.5 Ukoliko se zaptivanje lzvodi punjenim venjem i valjanjem, vazi pasus 6.2.5.
6.2.1 Zaptivanje treba izvesti sa slojevima navedenim u tabeli 1, koje treba rnedusobno povezati bitumenskom lepIjivom masom. Zaptivku treba premazati zastltnlrn premazom. a ukoliko je potrebno, na podlogu treba naneti predpremaz. Prvi sloj mora na donjoj strani celom povrsinorn da se prernaze lepljivom masom. 6.2.2 Zaptivka mora u prineipu da bude pritisnuta, pri cemu povrsinski pritisak ko]i na njega deluje mora da iznosi najmanje O.Ot MNfm2 Ukoliko kod zaptivanja na vertikalnim povrsinarna u blizini povrsine graaevinskog zernliista ova vrednost ne rnoze da se postigne, zaptivka mora da se polofi najmanje celom povrsinorn. Kod proracuna pritiska ne sme da se uzme u obzir hidrostatski pritisak vode koja deluje. Zaptivanja Kojima nije pctrebno da budu pritisnuta obraduju pasusi 6.3 do 6.8. 6.2.3 Slojeve lepljive mase za zaptivanje treba naneti cotkom, nalivanjem iii postupkom nalivanja-valjanjem. 6.2.4 Kolieini mase lepljivih slojeva treba da odgovaraju tabeli 2. i zavrsnoq premaza
6.5.6 Trake pojedinih slojeva moraju na savovirna, suceonim spojevima i prikljuceima da se prekrivaju za 10 em.
Tabela 2: Ugra(!ene kolicine kod zaptivanja prema pasusu 6.2 i pasusu 6.3 6.6
stazarna
Zaplivanje
sa PIB-stazama
i cislo
bllumenskim 2 Vrsta mase za lepljenje j

prernazlvanje Postupkcm
3 Lepljeni slojevi
6.6.1 Zaptivanje treba izvesti od jednog sloja PIB-traka u minimalnoj debljini navedenoj u tabeli 8, koje treba bitumenskom lepljivom masom ulepiti izrnedu dva sloja cisto bitumenskih traka. Zaptivanje treba premazati zavrsnirn premazom, ukoliko je potrebno. na podlogu naneti predpremaz. 6.6.2 Pritisak na zaptivku nije potreban. pritisno optereceoje vazi tabela 8. Za dozvoljeno
nanosenra
cetkorn
Postupkom hvanja
Postupkcm
Zavrsnorn
livenja i valjanja
premazu
Minimalne 2 Bitum~n, napunjen Bitumen, 3 punjen (,. 1.5) 1.5 1.3
uqradene
kg/m~
kcliclne
u 1.5
6.6.3 PIB-trake treba ugraditi nanoseniern cetkorn iii paIjenjem a cisto bitumenske staze nanossnjem cetkorn iii Ii·
venjem.
6.6.4 Kolicine masa koje moraju minimal no da sadrze lepljeni slojevi i zavrsni premaz navedeni su vee prema pcstupku ugradnje u tabelama 2 i 7 PIB-trake, koje moraju ekspanziono da se Yare, moraju na savovirna, suceonirn spojevima i prikljuccima da se prekrivaju za najmanje 5 em, a treba ih zavariti ekspanzivnim varilackirn sredstvom prema DIN 16935. PIB-trake koje se lepe bitumenom, kao i clsto bitumenske trake moraju na savovlrna, suceorurn spojevima j priklju~eima da se prekrivaju za 10 em. 6.7 Zaptlvanje sa PVC mekanim menskim Ira kama 6.7.1 Zaptivanje treba izvesti nih staza prema DIN 16937 u noj u tabeli 9. koje treba ulepiti menskih traka sa bitumenskom nje treba premazati zavrsnim rebno. na podlogu treba naneti trakama 6.6.5
2,5
6.2.5 Ukoliko se koriste punjene mase sa drugom brute gustinom od one navedene u tabeli 2, onda tezina lepljive mase koja treba da se ugradi po m2 mora da se sracuna odgovarajuce odnosu bruto gustina. 6.2.6 Trake pojedinih slojeva moraju da se prekrivaju na savovima, suceonirn savovirna i prikljuccirna sa 10 em preklopa. 6.2.7_ Zaptivanja od cisto bitum~nskih traka !j!lleju prema taoen 1 da se opterete sa najvise 0,6 MNfm Kod vecih opterecenja zaptivanja treba izvesti iii prema pasusu 6.3 iii treba dokazati dejstvo opterecenia na zaptivku. 6.3 Zaplivanje sa etsto i melalnim Ira kama bilumensklm stazama R 500 N
Tabela 3: Bro; slojeva kod .aplivanja prema 1 Dubina uranjanja 2
pasusu
6.3.1 3
Pcstupak 4 Pcstupak
Dozvoljeno
cpterecenje
nancsenja cetkom iii livenjem

najmanie
livenja i vallanja
MN/m! max. 3 1,0 3 4
Broj slojeva.
i cislo
bllu-
2
0
do 4
preko
4 do 9
6.3.1 Ukoliko se kod zaptivanja sa cisto bitumenskim stazama prema pasusu 6.2 pclaie jedan sloj od 0, t mm debe Ie bakarne trake iii od 0,05 mm debele trake od pie menitog celika, nije potreban minimalan pritisak traien u pasusu 6.2.2. Metalnu traku treba ugraditi kao drugi sloj, gledajuei sa strane vode. Potreban ukupan broj slojeva i dozvoljeno pritisno opterecenje za ovako zaptivenu zgradu ravna se prema tabeli 3. Metalnu traku treba nalepiti punjenim bitumenom pcstupkom livenja i valjanja, i ako su bitumenske trake ugra<1ene postupkom nano.enja cetkom iii livenjem. Ugradene kolicine se ravnaju prema tabeli 1 i pasusu 6.2.5.
od jednog sloja PVC mekaminimalnoj debljini navedeizrnedu dva sloja cisto bitulepljivom masom. Zaptivapremazom, ukoliko je potpredpremaz. Za dozvoljeno
preko 9
I I I
3 3 3
Tabela 4: Broj slojeva kod zaplivanja prema 2 Dubina uranjanja
pasusu
6.3.2 3 Postupak na~ no~enjatetkom iii livenjem Postupak livenja i valjanje
6.7.2 Pritiskivanje zaptivke nije pctrebno. pritisno optereeenje vaii tabela 9.
Dozvoljeno optereeenje
6.7.3 PVC mekane trake treba izvesti nanosenjem kom iii paljenjem, a cisto bitumenske staze pcstupkom nosenja cetkom iii livenjem.
cetnado4 preko 4 do9 preko 9
MNfm max. 1.5
Bra; slojeva, najmanje
I I
6.7.4 Kolicine masa, koje lepljeni slojevi i zavrsni premaz moraju minimalno da sadrze, su prema postupku ugradnje navedene u tabelama 2 i 7
28
Zaptivanja protlv veda pod prlttskorn
Tabela 5: Broj slojeva kod zapllvanja prema
326.05.03
pasusu 6.4
2 Dozvotleno
i vrsta
ulozaka
Tabela 6: Broi slojeva kod zaptivanja prema
i vrsta ulo~aka pasusu 6.5 2
Tabela 8: Tabela PIB-traka kod zaptlvanja prema pasusu 6.6 2
Dubina uranjanja
ootereceo]e MN/m2 max,
Broj slojeva. min i vrsta uloska bttumensk'h varenih traka
Dubina uranjanja
Dazvoljena opterecenle MN/m2 max.
Bro; sloieva min. i vrsta uloska bitumenskih zaptivnih traka
Dubina
uranjanja
dazvoljeno pritisno opteracenje MN/m2 max
PIS - trake Najmanja debljina mm
do 4
Kod ulozaka ad jutene tkanine:
2 - Uloiak lkanine
3 - Ulozak Ikanine
2 - Ulozak do 4 2
trake Ked utofaka staklene ad 2 _ ulcfak iii ulozak iii PETP -
od tkanine ad bakarne trake
do4
preko
1.5
do
ulofak
0.6
2.0 2.0
f--
1.0
peke 4 do 9 1 - Uloiak + 1 -utozak Staklena Ikanina: 2 - Ulozak 1 -lJloi:ak tkanine ad bakarne tkanine
preko
3
trake
preko 9
0.8 od bakarne
0.8
tkanine:
ad tkanine
Kod svih dn,lgih
1-
PETP-uloi:ak
Tabela 9: Debl;ina PVC - mekanih kod zap!ivanja prerna pasusu 6.7
traka
Tabela 7: Kolicine za ugradivanje kod zaptivki prema pasusu 6.5
utozaka: 1.0 2
3 - ulozak 00 tkanine 1 - ulozak 00 tkanine dozvofjeno Dubina uranjanja
3
PVC-mekane trake Najmanja debljina
I
slojevi
5 zavrsnr
premaz
f-5
Vrsta mase za 1
lepljenja i premazivanja
Pcstup korn
Lepljeni
POSI~p~om
,',
L__ preko 4 4_ ,.do9
pnteno
opterecenje MN/m2 max.
m
1 - ulaiak od bakarne ad tkanine od bakarne trake trake
Postupkom llvenja i
livenja
pafjenja
valjanja
_ preko9
2-
uiofak
do4
oreko 4 do 9 preka 9
1.5 1.0 1.5 2.0
Minimalne ugradene kchcine u kg/m2 2 3

Bitumen, nepunjen Bitumen, punjen (y = 1.5)
1 - ulozak
2 - PETP-ulozak
1.3
1.5
1.5
1 - ulozak od bakarne trake
2.5
Izvodenje
zaptivanja
protiv
pritiska
vode
Iznutra
prema
DIN
18195, dec 7 6.3 Siobodno 6.3.1

postavljene
1 Oblast primene Ovaj normativ vazi za zaptivanje gradevina sa bitumenskim materijalima. metalnim trakama i plasticnirn zaptivnm trakama protiv pritiska vade iznutra tj. protiv voda koje iznutra vrse hidrostatski pritisak na zaptivku. npr. kod rezervoara pijace vode, bazena za akumulaeiju vode. bazena za pllvanje. rezervoara za skupljanje kisnice, u daljem tekstu nazvani rezervoari.
Ovaj normaliv ne vazi za zaptivanjezemljanih skih radova i za zaptivanja u hemijskoj zastiti. gradevin-
5.3 Prilikom projektovanja treba uzeti u obzir ocekivan temperaturna opterecenja zaptivke. Kod lepljenih zaptivki temperatura mora da ostane za najmanje 30 K ispod tacke orneksavanja po metodi prstena i kugle prema DIN 52011 upotrebljenih bitumenski materijala.
zaptivke
izvesti od po
5.4 Prilikom projektovanja ne sme da se optereti zaptivka silama paralelnim sa ravni zaptivanja. Eventualno mora rasporedom upornjaka. sldara, armatura iii drugim konstruktivnim merama da se obezbedi da delovi zgrade ne klize iii se savijaju po zaptivei. 5.5 Povrslne gradevina na koje treba da se nanese zaptivka moraju da su bez gnezda, neravnina, otvorenih naprslina iii grebena. Nadalje ne smeju da sadrze stetne materije koje bi mogle da ugroze funkciju zaptivanja. Kod lepljenih zaplivki previjanja moraju da budu zaobljena sa poiuprecrukorn od najmanje 40 mm a iviee moraju da budu obuhvaeene najmanje 30 mm x 30 rnrn.
5.6 Ukoliko se uz zaptivku izvede bez supljina. zida iii betonira. to mora da se
Siobodno postavljenu zaptivku treba jednog sloja: a) ECB-trake prema DIN 16729, b) PVC-P-trake prema DIN 16730. c) PVC-P-trake prema DIN 16734. d) PVC-P-trake prema DIN 16937 iii e) PVC-P-traka prema DIN 16938
2 Pojmovi 3 Materijali,
4 Zahtevi
vidi 326.01.01 vidi 326.01.01
Trake moraju za dubinu vode da budu debele najmanje 1.5
(dubina uranjanja) do 9 m rnrn, a preko toga najmanje
2 rnrn.
Ako mora da se racuna sa stetnirn uticajern iz podloge pod zaptivkom; onda zaptivku treba izvesti na razdvojnom iii zastitnorn sloju, npr. na fileu od hemijskih vlakana.
4.1 Zaptivke protiv pritiska vode iznutra (zaptivke rezevoara) moraju da sprece nenamerno isticanje vode iz rezervoara i da stite gradevinu od vode. Prema vodi koju primaju treba da se odnose neutralno i da budu otporne. treba postaviti na strani gradevine koja je okrenuta vodi. Ona mora da bude u obliku zatvorene kade i po pravilu mora da se izdigne najmanje 300 mm iznad najviseg nivoa vode i da se osigura od podlivanja. ukoliko se podlivanje zaptivke ne spreci na drugi nacin, npr. kod bazena za plivanje. ne sme da izgubi svoja zastitno dejstvo zbog ocekivanih pomeranja gradevinskih delova, npr. punjenjem iii prazojenjem, skupljanjem. temperaturnim promenama. sleganjima. Prilikom planiranja gradevinskog zaptivanja moraju da budu prisutni podaei 0 velieini i vrsti pokreta koji treba da se apsorbuju. 4.4 Zaptivanje mora da premosti naprsline u gradevini koje nastaju npr. sakupljanjem. Konstruktivnim merama treba ipak obezbediti da ovakve naprsline u rnornentu nastajanja ne budu sire od 0.5 mm ida eventualnim daljim pokretima slrina naprslina ostane oqranicena najvise na 5 mm a prernestanje iviea naprslina sa najvise 2 mm. 5 Gradevinski zahtevi
4.2 Zaptivanje
6.3.2 Zaptivanje treba na prevojima. ivieama i rubovima ojacati odqovaraiucirn priborom iii podloscirna od materijala za trake koje treba zavariti sa zaptivnirn slojem.
6 Izvo4enje
6.1 Opste 6.3.3 Zaptivanje treba na gornjoj iviei i po pravilu na prevojima ivieama i rubovima pricvrstiti rnehanicki za podlogu. Kod vertikalnih iii jako nagnutih povrsina visina preko 4 m Ireba takode predvideti meduucvrscsnja. Za uevrscivanje treba koristiti limove kasirane plastikom. metalne profile, kasirane plastikom iii plasticne profile koji se postavljaju na podlogu zaptivke i na koju se navaruju plasticne trake. Ukoliko se za ucvrsclvanje zaptivki koriste sredstva za uevrscivanje koja prodiru kroz zaptivku. onda moraju da se prekriju sa materijalom za trake koji treba zavarili sa zaptivkom kao spoj sava Irake. Sredstva za ucvrscivan]e moraju da budu otporna na koroziju. da se dobro pod nose sa materijalom zaplivanja i da budu tako izvedena da je iskljuceno ostecenje zaplivanja.
6.1.1
4.3 Zaptivanje
Kod izvodenja zaptivanja protiv unulrasnjih voda pod pritiskom za preradu materijala vaii DIN 18195 deo 3.
6.1.2 Zaptivanja smeju da se izvode samo u vremenskim uslovima koji ne bi stetrnno delovalli na njih sem ukoliko bi sterna dejstva posebnim merama mogla sa siqurnoseu da se sprees. 6.2 lepljena zaptivanja Lepljena zaptivanja treba izvoditi na jedan od sledecih naetna: Clsto bitumenskim trakama DIN 52129 - R 500 N i a) metalnim trakarna, b) Bitumenskim zaptivnim trakama prema DIN 18190 dec 2 do dec 5 iii bitumenskim krovnim zaptivnim trakarna prema DIN 52130, Cisto bilumenskim trakama DIN 52129 - R 500 N i c) trakama prema nabrojanom u tacki b). d) Bitumenskim varenim trakama prema DIN 52131. e) PIB - trakarna prema DIN 16935 i golim bitumenskim trakama DIN 52129 - R 500 N. f) PVC-P-trakama prema DIN 16937 i clsto bitumenskim trakama DIN 52129 - R 500 N. iii ECB-trakam prema DIN 16729 i cisto bitumenskim g) trakama DIN 52129 - R 500 N. Za izvodenje zaptivki 18195 dec 6. poiedinacno vaze pravila prema DIN
5.1 Kod planiranja gradevine koja se zaptiva treba obezbediti pretpostavke za strueno postavljanje i izvodenje zaptivanja. Pri tome treba uzeti u obzir uzajamno delovanje izmedu zaptivke i gradevine i eventualno opterscen]e zaptivke drzati u dozvoljenim granieama odqovarajuci konstruktivnim merama. Treba planski uzeti u obzir eventualno stvaranje kondenzaeije na strani koja je otklonjena od vode. 5.2 Ukoliko na rezervoar deluje sem vode iznutra, i voda spolia, treba i spolja zaptivati prema DIN 18195 dec 4. dec 5 iii dec 6.
zaptivke Ireba tako izvesli da kod pustanja u pogon zaptivene gradevine (punjenog rezervoara) vazduh koji je zatvoren izrnedu zaptivke i njene podloge rnoze da izade,
6.3.4 Gornje ucvrscenje
6.3.5 Kada na zaptivku treba da se postav! zastitni sloj onda predvideti cvrst zastitnl sloj prema DIN 18195 dec 10. Ukoliko je potrebno, treba postaviti razdvajajuci iii zastitni sloj izmedu zastitnoq sloja i zaptivke (vidi pasus 6.3.1, poslednji slav).
29
Gradevinska zaptlvanle
Zaptillanjeprotlv vode pod prltlskcm
izvoaenje zaptivanja iznad razdelniea
326.06.01
pre rna DIN 18336 (VOB/C)

od max. 10 mm vaii:
3.5.3.2
Za zaptivanja
iznad spojniea
sa pomeranjem
3.5.1 Vlaga tla . Povrsinsko zaptivanje prema pasusu 3.2 treba izvesti iznad razdelnlca: obe strane zaptivke treba ojacatl sa po jednim slojem polimer - biturnenskih zavarenih traka PYE-PV 200 55 prema DIN 52133 ,.Polimer - bitumenske zavarene trake - pojrnovr, oznake, zahtevi", sirine najmanje 30 em, rasporedeno aksijalno iznad spojruce. 3.5.2 Nepritiskuju6a voda
Unutrasnie vode pod pritiskom prema pasusu 3.2 treba nice treba prekriti sa jedne strane pncvrscenim, ne najmanje 20 em, oblozen plastikom.
Povrslnsko zaptivanje
izvesti iznad razdelnica; pre toga raz~ellirnorn, deblJlne nairnarue 0,5 mm I sm-
3,5,4
U svemu ostalom
vazl DIN 18195 - 8 "Gradevinska
zaptivanja
- zaptivanja
iznad
razdelniea"
Zap!ivanje
razdelniea
(prema lit. 61, 62)
3.5.2.1 Bitumenske trake . .. . Povrsinsko zaptivanje prema pasusima 3.3.1.1 iii 3.3.2.1 treba izvesti lznad razdelnica, obe strane zaptivanja treba ojacati sa po jednim slojem polirner - biturnenskih zavar~· nih traka PYE-PV 200 55 prema DIN 52133, slrine najmanje 30 em, rasporedeno aksijalno iznad razdelnice. 3,5.2.2 Plasticne zaptivne trake. .. .. . .. Povrsinsko zaptivanje prema pasusima 3.3.1.2 III 3.3.2.2 treba tzvesti znac razdelnica; pre toga razdelniee treba prekriti sa jedne strane ucvrscenim, plastikorn prevucenim 11mom, debljine najmanje 0,5 mm i sirine najmanje 20 em. 3.5.3 3.5.3.1 Vode pod pritiskom 5poljne vode pod pritiskom . 51 do 54 Razliclite vrste zaptivanja sa dodatnim mm (b); Alcuta-Izoluceni lim 0,2 mm, (c); bakarni kartonskim uloscirna (a); olovni lim. 3 lim, 1 mm (d).
Povrsinsko zaptivanje prema pasusu 3.4.1 treba izvesti iznad razdelnica; obe strane zaptivanja treba ojacati bakarnim izolutenim trakama, debljine 0,2 mm, sirine najmanje 30
em. rasporedeno aksijalno iznad razdelniee. • .. . Bakarne izolucene trake na njihovim spljnim stranama treba zastiti dodacima bitumenskih traka R 500 N prema DIN 52129, sirina najmanje 50 em. •. od clsto 55,56 Podupiranje razdelniee armiranom
podloznorn plocorn
Gradevinska
zaptlvanja lznad razdelnlea
prema
DIN 18195, deo 8

Kod povrsinskih zaptivki od slobodno postavljejnih plastic' nih zaptivnih traka zaptivku treba prevuci preko razdelnice, pri cernu trake u podrucju razdelniea treba podupreti. Ovo podupiranje treba preduzeti uz pornoc ca. 0.5 mm debelih i ca. 0,2 mm sirokih plastikom prevucenih limova, koje u slucaju potrebe smeju na donjoj strani razdelniee da se pritvrste na podlozi zaptivke, iii uz pornoc spolja postavljenih prolilisanih traka koje treba ubstonirati. Izvodenja prema pasusu 6.3.2 smeju takode da se koriste. 6.3.2 Fiazdelnlee lips II Uzimanjem u obzir velicine i ucestalosti pomeranja razdelniea kao i nacina opterecenia vodom treba utvrditi nacin zaptivanja u svakom pojedinacnorn slucaju, npr prekidanjem povrsinskoq zaptivanja i rasporedom u obliku petlji pogodnih zaptivnih materijala iii uz pornoc slobodnih i evrstih konstrukeija prirubniea. 6.4 Kod zaptivanja
1 Oblast primene i svrha Ova norma vaii u vezi sa zaptivanjima protiv Vlage tla prerna DIN 18195 dec 4, Voda bez pritiska prema DIN 18195 dec 5 i 5poljnih veda pod pritiskom prema DIN 18195 dec 6 za zaptivanje iznad dilataeionih razdelniea gradevlna (u daljem tekstu kratko razdelniea).
40 mm kod pomeranja iskljucivo vertikalno na ravan zaptivanja, 30 mm kod pomeranja iskljucivo paralelno na ravan zaptivanja 25 mm kod kombinaeije obe vrste pomeranja, ne sme da se preskoci. 6.1.2 Treba razlikovati razdelniee tipa I i
2 Pojmovi
vidi 326.01.01
II
3 Mate'ijali
vidi 326.01.01
Razdelnlce tips I su razdelniee za spora i jednokratna iii retko ponovljena pomeranja, npr pomeranja sleganja iii duiinskih promena zbog qodlsnjlh temepraturnih promena. Ove razdelniee se po pravilu nalaze iznad povrsine gradevinskog zernliista. Fiazdelniee tipa II su razdelniee za brza iii cesto ponovtena pomeranja, npr. pomeranja zbog naizrnenicnih opterecenja saobracaia iii duzinske promene zbog dnevnih ternperaturnih promena. Ove razdelniee se po pravilu iznad povrsins gradevinskog zemljista. 6.1.3 nalaze
4 Zahlevi
4.1 Zaptivanja iznad razdelniea rnoraju da sprece prodiranje vlage tla odn. vode kroz razdelniee u gradevinu. 4,2 Zaptivanja moraju da budu otporna na prirodne vode i vode nastale rastvorima iz betona iii maltera. odn. vode koje vode poreklo iz koriscenja gradevine. Nadalje moraju bez ostecenia da prime optere6enja nastala pomeranjem razdelniea, temperaturnih promena i eventualno pritiska vode
protlv pritlska vode spolja
5 G,adevinski
zahtevi
Zaptivanja iznad razdelnica cija pomeranja ne prekoracuju mere prema pasusu 6.1.1 po pravilu treba tormirati uz pornoc slobodnih i cvrstih konstrukcija prirubniea prema DIN 18195 dec 9, u slucaju potrebe u dvostrukoj izvedbi. Pri tome na obe strane razdelniee treba rasporedti slobodnu i cvrstu konstrukeiju prirubniee, na koje treba vodonepropusno prikliuciti kako povrsinsko zaptivanje tako i povezujuci zaptivni profil. 6.2 Kod zaplivanja protiv vlage tla
5.1 Potrebni podaei 0 ocekivanirn optere6enjima zaptivke iznad razdelnice moraju da budu prisutni kod projektovanja gradevinskih zaptivanja. 5,2 Izvodenje razdelniea u gradevinskoj konstrukeiji mora da bude podeseno sa sistemom zaptivanja kao. i sa vrstom, pravcem i veliclnorn pokreta koje treba da prim I. 5.3 Razdelniee moraju po mogu6stvu da idu prvolinijski i bez ispada, Ugao preseeanja razdelnice medusobno i sa ugla. 5.4 Zaptivanje zgrade treba sa obe strane razdelniee da leii u istoj ravni. Razmak razdelniea od paralelnih prevoia i ivica kao i prodiranja mora da iznosl najmanje pola sirine traka ojacana (vidi tabelu) uz dodavanje slrine prikljuciva· nja potrebne za zaptivanja povrsine. Ukoliko ovo u pojedinom slucaju kod zaptivanja protiv vode bez pritiska ne rnoze da se ispostuie, potrebne su posebne konstrukeije, npr potporni limovL 5,5 Razdelniee moraju i u gradevinskim delovima sa kojirna se granice, npr. zastitnim slojevima, d~ se formiraju na istom mestu kao i u gradevinskom delu koji se zaptiva. Od ovog pravila sme da se odstupi samo kod dilataeionih razdelniea, tj. razdelniea koje moraju da prime iskljucivo pomeranja paralelno na ravan zaptivanja, ispod povrslne tla. 5.6 Delormacija zaptivanja koja proizilazi iz njegovog mehanitkog optere6enja mora da se uzme u obzir kod formiranja zaptivnih i susednih gradevinskih delova, npr. oblikovanjem prostora razdelniee. 5.7 Materijali za ispunu razdelnice moraju da se podnose sa predvidenim materijalima zaptivanja.
6.2.1 Fiazdelniee Ilpa I sa pomeranjima do 5 mm Kod povrsinskih zaptivanja od bitumenskih materijala razdel nice treba zaptivati sa najmanje 1 slojem bitumenskih zaptivnih iii varenih traka sirine 500 mm, sa uloscirna od tkanine iii metalnih traka. Kod povrsinskih zaptivanja sa plastitnim zaptivnim trakama zaptivanja treba prevu6i preko razdelniee bez daljih olacarua. 6.2,2 Fiazdelniee tlpa I sa pomeranjima preko 5 mm ; razdetnlce tlpa II Zaptivanja iznad razdelniea treba izvesti prema pasusu 6.3. 6.3 Kod zaptivanja protiv voda be. pritiska
prevojima i ivicama ne sme bitno da odstupa ad pravog
6.4.1 Flazdelniee tipa i Povrsinsko zaptivanje treba prevuci preko razdelniee i ojacati sa najmanje 2, najmanje 300 mm siroke trake koje mogu da se sastoje od Bakarne trake, najmanje od 0,2 mm debljine, Trake od nerdajuceg celika, najmanje 0,05 mm debIjine, Plasticnih zaptlvnih traka, naimarue 1,5 mm debljine. Za broj, velitine i raspored ojacanja kao i komore razdelni· ea vazi pasus 6.3.1 Ukoliko se ugraduju samo 2 trake za oiacanie onda rnoraju uvek da se sastoje od metalnih traka, moraju da budu rasporedene na Spoljnoj strani zaptivke i moraju da budu zasttcene dodatkom od bitumenskih traka. Dalje trake za ojatanje smeju da se sastoje od plasticnih zaptivnih traka. Njihova debljina mora da odgovara plastlcnirn trakam koje se koriste za povrsinsko zaptivanje u zavisnosti od dubine uranjanja prema DIN 18195 dec 6. 6.4.2 Razdelnice tipa II Zaptivanje iznad razdelnica treba u prineipu izvesti posebnim konstrukeijama, npr slobodnim i pricvrscenlrn konstrukeijama prirubniea prema DIN 18195 dec 9, po potrebi u dvostrukoj izvedbi.
6,3,1 Fiazdelnice tipa I Kod povrsinsklh zaptivanja od bitumenskih materijala zaptivanja preko razdelniea treba provuci ravno i ojacati sa najmanje eva, i najmanje 300 mm siroke trake, koje mogu da se sastoje od Bakarne trake, debljine najmanje 0,2 mm, Trake od nerdajueag ealika, debljine najmanje 0,05 mm, Elastomer trake, debljine najmanje 1,0 mm, Plasticnih zaptivnih traka, debljine najmanje 1,5 mm iii Bitumenskih traka sa uloskorn od poliestervlakana, debljine najmanje 3,0 rnrn. Za ravna ojacanja je u tabeli naveden potreban broj traka za ojacavan]e j njihova sirina U zavisncsti ad pomeranja razdelniee kao i velicine potrebnog prostora za razdelniee. Trake ojacavanja treba tako rasporediti da su uvek medusobno odvojene zaptivnim slojem iii dodatnim slojem (dodatkom). Ukoliko se metalne trake rasporede na spoljnim stranama zaptivke onda ih uvek treba zastiti jos jednim dodatkom.
Tabela,
Trake za ojacanje tips I

Kombinova no pomeranje ravni
i prostor za razdelnlee
Trake Z8 Prostor za spojnicu
I
Pcmeranje prema zaptlvanja lskuuclvo verti kalno para-
ojacanje
u vodoravnirn stabc nagnutim povrstnarna
8roj
Slrlna
mm
Sirina1)
Dubina
lelno
10 20 30 10 15 20 25 sirina uklju¢ujuci
mm
10 20 30 40
1)
mm
~ 300
> 500 > 500 > 500

sirinu razdetnice. 100 50 do 80
6 Izvodenje
6.1 Opste 6.1.1 U slede6em tekstu dati su podaei za izvodenje ptivanja iznad razdelniea, kod kojih mera od: za-
Ukupna
30
Gradevinska zaptivanla
Zaptivanja protlv vode pod prltlskom
Izvodenje zaptlvanja u oblasti prodiranja, prelaza, zavrsetaka prema 0111118336 Zaplivanje eevl (prema lit. 61) (VOB/C) 3.6 Prodiranje,
326.07.01
prelazl, zavrsecl
i pre laze treba izvestl sa lepljenjem prlrubnicama.
3.6.1 Vlaga tla Prlkljutke na prodiranjima 3.6.2 Vode 3.6.2.1 Prlkljutke Prlkljucke bez prliiska trake na prodlranlma na vertlkalne
Bitumenske
, , ,
I
I prelaze treba Izvestl lepljenjem
prlrubnlcama.
delove zgrade treba Izvestl prlteznlm
smarna.
prirubnicarna. prevucerurn pla45 do 47 slobodnlh I cvrstlh priruna zaspre-
3.6.2.2 Plasticne zaptlvne trake Prikljucke na prodiranjima i prelaze treba izvesti navarenim Prlkljucke stikom. na gradevlnske
delove kojl Idu u vlslnu treba Izvestl Ilmovlma
oozno
zaptivanje cevi
3.6.3 Vade pod pritiskom Prlkljucke na prodlranjlma I prelaze treba Izvestl konstrukcljama bnica: zaptivanje treba ravnomerno utegnuti.
Zavrsetke kod unutrasnie ugradnje zaptivkl treba izvesti prernestenjern titnl slo] zida, kod spoliasnie ugradnje zaptivanja sa prlteznlm sinama. 3.6.4 U svemu ostalom lazi, zavrseci". Gradev!nska zaptivanja, vazi DIN
zaptivke
18195 - 9 ..Gradevlnska
zavrsecl prema
zaptlvanja
- prodlranja,
prodiranja,
DIN 18195 dec
i svrha Ova norma vall u kontekstu sa zaptivanjirna protiv vlage tla prema DIN 18195 dec 4, voda bez pritiska prema DIN 18195 deo 5 I spoljnjlh veda pod prltlskom prema DIN 18195 deo 6 za prodlranja, prelaze I zavrsetke. Ova norma ne vazi kod krovnlh zaptlvanja I kod zaptivania kojl prlpadaju javnlm putevlma (vldl I DIN 18195 dec 1).
1 Oblast primene
(~:4t,~
kolovoznlh ptoca mostova 48, 49 Ked vecih precnika cevi i ocekivanih pomeranja cevi prikljutak sa ovojnom cevi i caurorn _ zatvaracern: a ::::ovojna cev, b ;: cvrsta prirubnica, c ::::stobodna prtrubnlca, d ~ eaura zatvarae, e zaptivna masa, f "" savovi vara. 50 Zaplivanje ulaza kablova: a = kabl, b = ojacani kabl, c = abujmlca za ukjestenja kabla, d = ovojna cev, e "" cvrsta prirubnica, f ::::slabodna prirubnica, 9 = prsten sa navojem. h = zaptivna masa, i = zaptivna kapa od vezova i uvojnica, k :: vodootporm savovi vara.
>
2 Pojmav! 3 Zahtevi
vldl
326.01.01
5.2
Lepljena
prlrubnica, navarena
prirubnlca,
manzet-
Prodlranja, prelazl I zavrsec moraju po potrebl I uz pornoc ugradnlh delova tako da da se fomnlraju, da odgovaraju upotrebIjenlm zaptlvnlm materijallma I odredenom optereeenju vode. I kod ocekivanih pomeranja gradevlnsklh delova ne smeju da Izgube svoju funkclju. Ukollko je potrebno za to treba preouzetl posebne mere. npr. rasporedlvanje konstnukcija ovojnih
cevi sa caurama-zatvaracrna za sprovodenje cevi i kablova. Prodiranja. prelazi i zavrseci moraju tako da se rasporede da
gradevlnsko zaptivanje
mote
strucno da se prikljuci.
ad vlage tla Prlkljucke na prodiranja premazima i namaznlm masama bitumena treba izvesti ad materljala koji mogu da se nanose lopatlcom Iii koristiti rnanzetne. Zaptlvne trake treba po pravllu prlkljuclti sa lepljenOm prirub· nicom, navarenorn prirubnicom iii manzetnom i obujrnicom. Zavrsetke zaptivanja sa materijalima u obliku traka treba izvesti sa zastitorn ivica traka npr. uvlaceniern u iljeb ili rasporedivanjem priteznih sina. Ukoliko se na prlkljucnoj povsini zavrsava vise slojeva, onda njih treba prikljuCiti stepenasto. Kod kortscenja navarenih prirubnica u kontekstu sa zaptivanjlma od visokopolimernlh traka treba se pridrzavati sirlne savova vara prema DIN 18195 deo 3. Zaptivanja moraju da zavrsavaju na prikfjucnirn povsinama lepljenih prirubnlca, navarenlh prinubnica i rnanzetni I ne smeju da se povijaju Ivice.
4 Izvodenje 4.1 Kod zaptivanja
protiv vada bez pritiska Prlkljutke na prodlranja treba Izvestl lepljenom prirubnicom, navarenom prirubnicom, rnanzetnama sa obujmicom iii konstrukcijama slobodnlh I cvrstih prlrubnica .. Prelaze treba tormirati, lepljenom prirubnicom, navarenom prirubrucorn, prlteznim sinarna Iii konstrukcljama slobodnih i cvrstih prirubnica. Prelazi izmedu zaptivnih sistema od materljala koji se podnose mogu da se Izvedu I bez ugradnih delova. Zavrsetke na vertikalnim delovima zgrade treba osigurati tako sto se Ivlca uvlaci u Zljeb iii se stavljaju pritezne sine iii se konstruktivno pokriju. Zaptivanje po pr· avilu treba voditi u vis najmanje 150 mm iznad povrslne obloge koja leli preko zaptlvanja.
prot;v voda pod pr;tlskom Prlkljucke na prodlranja treba Izvestl sa konstrukcijama slobodnih I cvrstih prirubnlca. Prelaze treba fornmlratl sa konstrukcljama cvrstih I slobodnih prlrubnica koje kod povezivanja razlicltih sistema zaptl· vanja treba izvestl kao dvostruku prirubnicu sa razdelnom trakom (vidl sllku 3). Zavrsetke treba Izvesti kao u pasusu 4.2
4.2 Kod zaptlvanja
4.3 Kod zaptivanja
ne Lepljena prlrubnica, navarena prinubnica i mantetne moraju vee prema vrsti zaptivanja da se sastoje od pogodnih metala, plastike ill plastikom prevucenih metala. Moraju da budu cisti, u svorn poloZaju dovoljno oslgurani I, ukollko je potrebno, da Imaju predpremaz. ani saml kao i njlhov prikljutak na prodirucs gradevinske delove moraju da budu vodootpomi. Lepljena prirubnlca. navarena prirubnica I rnanzetna treba da budu tako rasporadeni da su njihove Ivice udaljne najmanje 150 mm od gradevlnskih Ivica I prevoja kao I najmanje 500 mm od gradevinskih razdelnlca. Kod zaptlvanja sa bitumenskim trakama III sa nalepljenim visokopolimemim trakama prikljucne povrsine moraju da budu naimanje 100 mm siroke. Zaptivanja treba na prikljuecima po potrebi ojatati. Svi savovi vara kojl treba da prekinu put vode moraju da budu vodootpoml i po moguestvu izvedeni u dva sloja. Ceone spojeve cvrste prinubnice treba zavariti celom povrsinom I na povrSinl zaptivanja ravno Ispollrati. Siobodna prinubnl· ca ne sme da bude izvedena kruce od Cvrste prinubnice. Njena dutina ne sme da prade vise od 1,5 m i mora da bude izabrana taka da rnoze da se ugradl bez ostecerqa zavrtnja. Madu· prostor izmedu dve slobodne prlnubnice ne sme po pravilu da lznosi vise od 4 mm. Iznad mesta naleganja cvrste-prinubnice treba da nalegnu i slobodne prlnubnce. Za zavrtnje treba koristfti navarene zavrtnje sa navojem iIi provucene i navarene zavrtnje sa sestougaonom glavom. Kod navarenih zavnrqeva sa navojem treba u slutaju potrebe statlCkI proveriti say vara. Dullnu zavrtnja pre pritezaria trebe tako pomerlti da nakon stavIjanja matice zavrtnja zaptivke, ostanu slobodna najmanje dva hoda navoja na kraju zavrtnja. Ukoliko se naglbi ravnl zaptlvanja u odnosu na duznl pravac konstrukcija slobodnih i cvrstih priruonica promene za vise od 45', onda ih na tim mestlma treba Izvestl sa radijusom od najmanje 200 mm, prl cernu u simetrall ugla treba rasporeditl jedan zavrtanj. Siobodne prirubnice moraju da budu napravljene kao napasovani komadl sa dugackim rupama. Zbog ovalnlh rupa pri pritezanju treba korlstiti ploce - podtoske (vidi sllku 4). Konstnukcije slobodnlh I cvstlh prinubnlca treba tako rasporedlti da su njlhove spoljne Ivlce udaljene najmanje 300 mm od gradevinsklh ivica I prevoja kao I najmanje 500 mm od gradevinskih razdelnica. T reba Ih usdritl u gradevinu, a cvrste prinubnlce tako ugraditi da njihove povrsine budu u istoj ravni sa povrsinom kOja se zaptiva. Povrslne prirubnlca kOje su okrenute zaptlvanju treba neposredno pre ugradnje ocistiti i po potrebl nanetl predpremaz. Radl ugradnje zaptlvkl u konstnukcijl slobodnlh i evrstih prlnubnica. u pojedinlm zaptlvnim slojevlma moraju probojcem da se utlsnu nupe za provlaeenje zavrtnjeva. Potrebne sueeone spojeve i Savove zaptlvnih slojeva u oblastlma prinubnica treba sueelitl i rasporedlti u smaknutom poretku.
Sl0b0dna
Slika 2: Prirubntca ad ravnih i ugaonih gvoida u slobodno] i cvrsto] konstrukciji
5: Tanjirasto sioro za bitumenska zaptivanja, minimalne mere Slika 4: Prirubnica kod promene
pravca ravni zaptivanja, u slobodnoj i cvrsto] konstrukci[i, poduzni presek
snka
Tabela. Uobicajene mere za pritezne slobodnlh i cvrslih prlrubnlca

Prilezne sine Vrsta mere (vidi sliku 1 do 4) vode bez pritiska
sine
i konstrukcije
Konslrukcije slobodnih cvrstih prirubnica zaptlvanja protlv
Za gradevinska
vade bez pritiska
spoljnlh voda pod priuskom
2
Prilezna sina odn. slobodna prirubnica 1 slrina 81 2 debljina tl 3 obuhvatanje ivica f cvrsta prirubnica
~50 5da 7 ·1
~6
.2 ~ 70
~6, ~tl
~60
~ 150
> 10 .2
4 sirina B2 5 debljina t2 6 Zavrtanj precnik
~ 160
:! 10, ~ tl
ch
~8
>12
~ 20
vara kod zavrtnja sa navojem 7 sirina 51 8 visina 52 rupe srafova odn. zavrtnja 9 precnik dl prosirenje kod zavrtnja 10 sa navajem precnik d~
Say
.2,0 .3,2
.2,5 .5,0
a::n
5 Izvodenje
I rasporedivanje
ugradnih
delova
prirubn~
~l
pnrubnica ~~____,j
~10
~ 14
d, +2
~22 s, d, + 2 s,
75 do 150
5.1 Ops!e Ugradni delovl moraju da budu neosetljivi na prirodne iflli vode kOja se procedi iz betona odn. maltera kao I da se podnose sa zaptivnlm materljalima koji treba da se prlkljuce. U principu kod Izbora materijala za ugradne delove treba voditi racuna 0 opasnostl od korozije, npr. usled elek· trolltskih procesa. U slucaju potrebe treba koristitl nerdaju6e materljale iii primeniti pogodne mere zastite od korozi· je. Ivlce ugradnlh delova koje su okrenute zaptivcl ne smeju da budu nabrane. Ispusti kao ugradni delovl kod zaptlvanja protlv voda bez pritlska moraju da odgovaraju DIN 19599. Kod Ispusta sa slobodnom i cvrstom prirubnicom, slobodna prirubnlca mora da bude sa navojem radl prlkljucenja zaptlvke.
~~~C'ffi"
'-~_M"~~J~
11
razmak zavrtnja od drugog
jedan 150 do 200 75 do 150
Slika 1: Prlrubnlca ad pljosleg gvolda u slobadnoj i evrsloj konstrukciji

Siobodna
razmak zavrtnja od kraja priteznih sina 12 odn. razmak ad kraja slobodne pnrubnice
')
~ 75
~ 75
~ 75
prirubnica
Cvrsla pnrubnlca
Prilezne sine za zaptivanja protiv voda bez pritiska u oblasti umerenog opterecenja i za zaptivanja protiv umerene vlage tla moraju da poka~u takav olpar na savijanje da je obezbeeJena besprekorna zastita zaptivanj8.
rz;z:z~~~~ZZ2ZE£l
31
Silks 3: Dvostruka prirubnica za preiaze u slobodnoj i tvrstaj kanstrukciji
Zastitni slojevl
Ovo vazi i za dodatna zaptivanja kod plasticnih zaptivki. Zavrtnji moraju do postavljanja rnatica da se zastite od pro Ijanja i ostecenia, Matiee treba zavrnuti nekoliko puta, eve· ntualno poslednji put pre ubetoniranja iii uzidivanja konstrukeije. Pritisak rnatica treba podesiti prema konstrukeiji 5.4 Pritezne sine Mere priteznih slna i sestougaonih zavrtnja koji su potrebni za njihovo ucvrscvarue rnoraju da odqovaralu vrsdnostima tabele, odeljak 2. Pojedinacne duzine priteznih sina ne smeju da prekorace 2,50 m. Pritezne sine treba sestouqaonim sratovirna ucvrstiti za rnozdanike na dovoljno ravnim gradevinskim po-
326.08.01
5.6 Tanjirasta
kotva
prirubnice i vrsti zaptivanja. Kod bitumenskih zaptivki treba na slobodnom kraju oqraniciti curenje bitumenske mase. Za ovo je potrebno postaviti celicnu traku (vidi sliku 1). Kod prelaza zaptivke sa nepodudarnim materijalima treba predvideti razdelne trake (vidi sliku 3). 5.3 Obujmice
Obujmiee po pravilu mora da su od metala i da mogu vise puta da se pntazu. Ukoliko je to potrebno za ugradnju, mogu da budu i visedelne, Njihove povrsine pritezanja moraju da imaju slrinu od najmanje 25 mm. Pritezanje treba u zavisnosti od upotrebljenih zaptivnih materijala tako dimenzionisati da se ne razdvoji zaptivka.
vrslnarna, pri cernu se zaptivne iviee vodootporno uglave

izmedu priteznih sina i gradevinske povrslne. Na gradevin· skim ivieama i prevojima pritezne sine treba tako prekinuti da one jedna drugu, pri istezanjima uslovljenim promena-
Tanjiraste kotve koje se koriste kod bitumenskih zaptivki moraju po pravilu po obliku i minimalnim merama da od govaraju slici 5. Oblik kotve za slobodne i utvrdene plote treba izvesti odqovaraiuce pojadinacntrn konstruktivnim potrebama, npr. kao ploce umesto kuka. Ukoliko se koriste tanjiraste kotve sa odstupajuclrn oblieima i merama, ipak rnoraju da odgovaraju sledecirn zahtevima. Siobodne i utvrdene ploce tanjirastih kotvi treba uglavnom izvesti U okruglom obliku sa istim precnlkom. Ukoliko se koriste tvrste ploCe kvadratnog oblika, onda dul:ine njihovih iviea moraju da budu najmanje 10 mm vece od precnika slobodnih ploca. Za savove vara tanjirastih kotvi vazl pasus 5.5. Cauru navoja cvrstoq sidra treba zastlti od prljanja i oznatiti polozaj za ugradnju slobodnog usidrenja. Kod ugradnje slobodnog usidrenja njegov navoj mora najmanje za velitinu precnika zavrtnja da se usraf u cauru navoja. Za koriscenje ked plastitnih zaptivanja treba upotrebiti tao njiraste kotve u posebnoj izvedbi sa uglavnom manjim me-
rna temperature, uzajamno ne ometaju.

5.5 Konstrukclje slobodnlh i cvrstlh prlrubnica Konstrukeije slobodnih i cvrstih prirubniea moraju po pravilu da budu od celika koji rnoze da se vari i njihove mere moraju da odgovaraju vrednostima tabele, odeljak 3. odn. odeljak 4. Njihovi oblici moraju u zavisnosti od svog rasporeda da odgovaraju slikama od t do 4.
rama nego na slici 5.

Gradevinska 1 Oblast zaptlvanja, I svrha last;tn; slojevi ; mere zastite DIN 18195, dec 10 se ojacaju najvise 12,5 em debelim i 24 em sirokirn podlozernljista i samo tamo gde su iskljutena naknadna ostecenja, npr. zbog kopanja zernljista. Treba ih izvesti od zaptivnih traka za graClevinska zaptivanja prema DIN 18190 dec 4, koja se izvode nanosenjern tetkom, livenjem iii livenjem i valjanjem.
Ova norma vazi za zastitne slojeve na gradevinskim zaptivanjima protiv vlage tla prema DIN 18195 dec 4, voda bez pritiska prema DIN 18195 dec spoljnjih voda pod pritiskom prema DIN kao i za zastitne mere koje treba predvideti devinska zaptivanja zastitila od osetcenja 5i 18195 dec 6 da bi se grado zavrsetka
prlmene
skarna. 3.3.2.3 Povrsinu zida koja je okrenuta zaptivei treba omalterisati glatko obradenim pe II prema DIN 18550. ea. 1 em debelim malterom qruSve uglove i iviee treba zaobliti, pasusu 3.3.2.1
ivieu na dnu zida treba zaobliti sa ca. 4 em velikim precnikom. Ulosci vertikalnih razdelniea prema moraju da obuhvate i zaobljeni deo.
3.3.7.2
Trake moraju na poduznirn i popretnim da se preklapaju za najmanje 5 em.
stranama
gradevine.
2 Pajmovi 3 Zaslitni vidi 326.01.01 slojevl
3.3.7.3 Posle izvodenja
Kod vertikalnih zastitnih slojeva koji se izvode nakon izrade zaptivke treba predvideti po pravilu 4 em siroku razdelnieu izmeClu zaptivke i zida, koju treba popuniti malterom bez supljina prema pasusu 3.3.2.1
3.3.2.4
3.1 Materijali Materijali za zastitne slojeve moraju da budu kompatibilni sa gradevinskim zaptivkama i da budu otporni na opteretenja mehanieke. termiCke i hemijske vrste koje na njih deluju. 3.2 Zahtevi 3.2.1 Zastitni slojevi moraju trajno da stlte gradevinske zaptivke od stetnih utieaja staticke, dinarnicke i tsrrnleke vrste. U pojedinaenim slutajevima mogu da predstavljaju korisne slojeve gradevine.
Pomeranja i deformaeije zastitnih slojeva ne smeju da ostete zaptivke. Zastitns slojeve za gradevinske zaptivke prema DIN 18195 dec 5 u slucaju potrebe treba odvojti od zaptivki i razdvojiti uz pomoc razdelniea. Nadalje, u tom slucaju na ivicama i prodorima kroz zaptivku u zastitnorn sloju moraju da se obezbede dovoljno stroke razdelniee. U cvrstlrn zasntnim slojevima treba nadalje rasporediti razdelnice u oblasti promena nagiba, npr. kod prelaza sa malo na jako nagnute povrsine, ukoliko su nagibi duzi ad 2 m.
3.3.3 Zast;tnl 3.3.3.1
zastitnoq sloja od bitumenskih zaptivnih traka mora da se popuni gradevinska jama iii radni prostor u slojevima tija debljina zavisi od vrste ispune, ali debljine koja ne sme da iznosi vise od 30 em. Materijal ispune bi trebalo na razmaku 50 em od zastltnoq sloja da se sastoji od peska sa velicinorn zrna do 0/4 mm. slojevl od ostalih materijala Ukoliko trebaju da se izvedu zastitni slojevi od drugih materijala nego onih iz pasusa 3.3.2 do pasusa 3.3.7, npr od plasticnih iii penastih plasticnih materijala, ti materijali rnoraju da odgovaraju zahtevirna pasusa 3.1, a zastitni slojevi zahtevima pasusa 3.2, a sem toga rnoraju da budu podesni za posebna opterecenja svakog pojedinacnoq slucaja.
slojev;
od betona
Zastitni slojevi od betona moraju da se vode ria]manje u kvalitetu betona B 10, kod rasporedivanja arrnature najmanje u B 15 prema DIN 1045. Armatura mora da pokrije beton prema ovoj normi. Kao agregat sme da se koristi samo sljunak sa velitinom zrna do 8 mm.
3.3.8 lasti1ni
3.3.3.2 Zastitnl slojevi treba da budu najmanje 5 em de· beli; ukoliko se rasporeduju na povrsinarna sa vecirn uq10m nagiba od 18" (ca. 33 %), treba ih po pravilu arm irati.
Vertikalne zastitne slojeve treba od vodoravnih iii nagnutih odvojiti razdelnieama sa uloscirna. Treba ih podeliti vertikalnim razdelnieama u razrnaku od najvise 7 m i odvojiti od ugaonih podrucja. 3.3.4 Zastitnl slojev; od maltera Zastitni slojevi od maltera smeju da se torrniraju samo na povrsinarna po kojima se hoda iii ne vozi, a po rnoqucstvu vertikalnim, iii na povrslnarna koje su nagnute vise od 18" (ca. 33 %). Moraju da budu debljine najmanje 2 em ida se sastoje od grupe maltera II ill III prema DIN 1053 dec 1 Ukoliko se armiraju litanom mrezorn treba koristiti grupu maltera III. Zasntne slojeve od maltera treba u slucaju potrebe osigurati od savijanja.
3.2.2
3.3.3.3
4 lastitne
mere
4.1 Zasntne mere, nasuprot zastitnlrn slojevima, sluzs privremenoj zastiti zaptivanja za vreme gradevinskih radova. Moraju da budu podesene prema trajanju merodavnog stanja gradnje, npr. prekidu radova. 4.2 Na nezasticenirn zaptivkama ne smeju da se skladiste nikakvi tereti, npr graClevinski materijali iii aparati. Nadalje, na njih sme da se stupa samo kada je to nuzno neophodno i samo u podesnoj obuci. 4.3 Zaptivne prikljucke treba za vreme gradnje zastititi podesnim merama od ostecenja i stetnoq upijanja vode. Ova zastita i za to eventualno potrebna ojatanja smeju da se uklone tek neposredno pre nastavka zaptivnih radova. 4.4 Zaptivke treba do zavrsetka gradevine zastititi od rnoquclh stetruh opterecenja zbog podzemnih, akumuliranih iii povrsinskih veda. Pri tome posebno treba voditi racuna 0 tome da je u svakom momentu gradnje prisutno dovoljno oSiguranje od uzgona. Povrsinska voda ne sme da odie pi zaptivanje od njegove pod loge. 4.5 Zaptivke treba nadalje za vreme utieaja stetnih materija. npr sredstava goriva, rastvarate iii ulja opiate. gradnje zastititi od za podmazivanje i
3.2.3 Kod gradevinskih razdelniea jevima treba rasporediti razdelniee jedinosti vali DIN 18195 dec 8.
u tvrstim zastitntm slona istom mestu: za po-
3,2.4 Razdelniee u vodoravnim iii malo nagnutim zastitnim slojevima moraju da budu zatvorene, za razdelniee iznad gradevinskih razdelniea zato treba predvideti uloske i/ili naliv.
3.3.5 Zast;tn;
slojevi
od ploca
3.3 Izvodenje
3.3.1 Opste
Vrstu zastitnog sloja treba odabrati u zavisnosti ad oCekivanih opterecenja i lokalnih uslova. Zastitne slojeve koji se nanose na gotove zaptivke po moguestvu treba izvesti od· mah nakon zavrsetka zaptivanja. U protivnom treba preduze· ti zastitne mere protiv ostetenja prema pasusu 4.
3.3.1.1
3.3.5.1 Zastitrii slojevi od bet 0 n ski h P lot a, gotovih betonskih delova velikog formata, koji se izvode pre izrade zaptivke i koji sluze kao oslonae zaptivei, moraju nepomerljivo da se izvedu za vreme gradnje. Razdelniee treba izvesti ravno povrslnom betona malterom grupe III prema DIN 1053 dec 1, tako da povrsine zastitnih slojeva okrenute zaptivei tine neprekinut ravan oslonae zaptivanja.
3.3.5.2
3.3.1.2
Kod formiranja zastitnih slojeva ostete zaptivke: necistocu na zaptivkama brizljivo odstraniti.
ne smeju da se treba prethodno
ZaStitni slojevi od betonskih ploca na vodoravnim iii slabo nagnutim zaptivanjima moraju da se izvode uz ko· riscenje maltera grupe II iii III prema DIN 1053 dec 1 Plo· ce treba celom povrsinom pololiti u posteljieu od maltera. Ukupna debljina zastitnog sloja mora da iznosi najmanje 5 em. posteljiea od maltera najmanje 2 em. Razdelniee u sluoaju potrebe treba ispuniti nalivnom masom. Kod zastit-
3,3.1.3 Zastitne slojeve na nagnutim zaptivkama treba, ukoliko se ne sastoje od bitumenskih zaptivnih traka. iz· vesti od najnil:e tacke prema gore i u takvim pojedinatnim razmaeima da ne mogu da se klizaju.
3.3.1.4 Vertikalni zastitni slojevi, koji se izvode pre izvode· nja zaptivke i koji sluze kao oslonae zaptivei. moraju u svakom momentu gradnje da budu stabilni. Vertikalni zas·
nih slojeva sa za zaptivanje terasa i slicnih povrsina sa nagibem od 2" stepena (ca. 3%) smeju da se poloze beton· ske ploCe i u najmanje 3 em nevezanu posteljieu od sljunka velitine zrna 4/8 mm.
4.6 Ukoliko se ispred vertikalnih iii jako nagnutih zaptiva· nja. kojima ne trebaju nikakvi zastitni slojevi, postave ar· maturni ulosei ukljucuju¢i montatno i podelno gvo"'e, on· da njihovo tisto odstojanje od zaptivke mora da iznosi naj· manje 5 em. Neizbezni drzati odstojanja ne smeju Stetno
da se utisnu u zaptivku.
Zaptivke od bitumenskih materijala treba pre ugradnje ar· matura premazati slojem eementnog mleka da bi mogla da se prepoznaju mehanicka ostecenja zaptivki pri ugrad·
3.3.5.3 Zastitini slojevi od keram
titni slojevi koji se naknadno izvode moraju u razmaeima

da se popunjavaju ispunama iii da se podupiru.
itkih - iii ploca od k a men a moraju da budu pogodni za odredena posebna opteretenja, npr otpronost na hemi)ska dejstva iii haba· nje. Prema ovim optretenjima se biraju i vrste plota koje treba koristiti, malterske posteljiee i ispuna razdelniea. 3.3.6 Zast;tni sloievi od livenog asfal1a
njl armature.
4.7 Ukoliko se na strani vertikalne zaptivke koja je okre· nuta suprotno od vode postavi konstruktivni zid, onda iz· medu zaptivke i zida treba ostaviti meduprostor sirine 4 em, koji prilikom zidanja sa malterom grupe III prema DIN 1053 dec 1 treba popuniti i brizljivo nabiti nabijatima. 4.8 Kod izgradnje oivitavanja gradevinskih jama, treba podesnim merama oSigurati da se zastitni sloj zaptivanja ne pomera iii ostecuje. 4.9 Vertikalne i jako nagnute zaptivke treba zastiti od to· plotnog dejstva, npr suncevih zraka, npr premazom ee· mentnog mleka, katenjem eirada iii polivanjem vode. da bi se izbegla opasnost od klizanja.
3.3.1.5 Na vodoravne iii slabo nagnute zastitne slojeve smeju da se nanose tereti iii rastresite mase sarno onda,
kada ti zastitni slojevi mogu da se opterete slajevi i ako su za dati
slutaj osigurani. 3.3.2 Zidani zastitn; 3.3.2.1 Zidane zastitne slojeve treba izvesti u debljini 11 ,5
em uz koriscenje maltera grupe I iii II prema DIN 1053 dec 1 Pri tome vertikalne zastitne slojeve treba odvojiti od vo·
3.3.6.1 Zastitne slojeve od livenog asfalta treba izvoditi u debljini od najmanje 2 em. Sastav livenog asfalta mora da odgovara opteretenju zastitnog sloja.
3.3.6.2
doravnih iii nagnutih povrsina razdelnieama iii uloseima.

Vertikalne delnieama lasti. zastitne slojeve treba podeliti vertikalnim raz· u razmaku najvise 7 m i odvojiti od ivitnih ob·
Ukoliko se zaslitni sloj od livenog asfalta izvodi preko zaptivke od bitumenskih materijala, onda izmeClu njih treba rasporediti pogodan razdelni sloj od materijala prema DIN 18195 dec 2. Ukoliko se zastitni sloj postavlja na cistim metalnim trakama iii na zaptivkama od asfaltmastiksa, onda nije potreban razdelni sloj.
3.3.2.2 Siobodni zastitni slojevi, koji se izvode pre izvode· nja zap!ivke i koji s!uze kao oslonae zaptivkama, smeju da
3.3.7 Zastitni slojev; od bitumenskih zaptivnlh traka 3.3.1.1 Zastitni slojevi od bitumenskih zaptivnih traka smeju da se rasporede samo na vertikalnim povrSinama
na dubinama preko 3 m ispod povrsine gradevinskog
32
Gradevinska zaptlvania
Gradevinska zaptivanja, standardni detalji
Spoljni zid podruma - stopa
326.09.01
Jednoslojni spoljni zid podruma od opeka Zaptivanje povrslne spoljnjeg zida podruma protiv vlage tla sa 2-l<.omponentnompolimerbitumenskom zaptivnom masom Odvodnjavanje orsnaznlrn slojem spojenih elemenata i fleksibilne drenaze cevi od PVC-U-a Element toplotne izolacije kao toplotno-izolaciono povezivanje izmedu spoljnjeg zida podruma i prizemlja 12345Nasip .Ijunka, posteljica krupnog .Ijunka 20 cm Gelicno-betonska podna pioca, 15 cm Zaptivanje podnih povrsina-Dajterman - Superflex-2000 W,2-komponentna.pol;merb;tumenska zapt;vna masa Razdelni slo] - Cowaplast - koSulj;ca - folija coweoi B 11, 0,3 mm Horizontalna brana protiv penjute vlage - Cowaplast - z;darska folija Cowed! BM 20, 1,2 mm, s;r;ne 60 cm Razdelni sloj- Cowaplast-zidarska fol;ja Cowedi BM 20, 1,2 mm. sirine 30 em Sistem malterisanja unutrasnjeq zida - Epple - krecno-cementni masinski malterMK Noseei spoljni podrumski zid - BTS - teska opeka, HLz A, debljina zida 30 cm Zaptivka povrstne spoljnjeg zida - Dajterman - superflex-2000 W,2komponentna-polimerbitumenska zeptivne masa Drenaini sloj od spregnutog elementa - Darken - DEL TA - GED - DRAIN Drenaina cev - Drossbach - AGRDFLEX-F, fleks;bilna PVC-drenaina cev, ad PVC-V-a, ON 125 Filter-sloj od sljunkovitog peska Betonski blok travnjaka - OOzaltin - tiefboard, 6x20 cm Nasip grubog .Ijunka Podnoini malter kao sistem malterisanja spoljnjeg zida - Epple- kreiJno-cementno -mai!inski malter MK Sistem malterisanja unutrasnjh tavanica - Epp/e- kreiJno-cementno -masinski malterMK Konstrukcija ploce tavanice Element toplotne izolacije - Schock - ISDMVR tip 8-24 Toplotno izolacioni - sprezni sistem - Heidelberger Oiimmsysteme -mehanicki sistem Frigolit FM, debljine 120 mm
19--
18---
"3 " 1
---H
678910 11 -·----10
--8
-----------
16 6
-,
12 13 14 15
16 -------6 --- 5
~:
lil(
12
17 18 19 -
Prolzvodnl podaci
Basaltin GmbH BTS Baukeramik GmbH & Co. Holding KG Cowaplast Coswig GmbH Deitermann Chemiewerk GmbH + Co. KG Max Drossbach GmbH & Co. KG Ewald Darken AG KARL EPPLE Trockenmortel GmbH & Co. KG Heidelberger Damrnsysterne GmbH Schock Bauteile GmbH
Kodllrme
BASALTIN BTS COWAPLAS DEITERM DROSSBAC DOERKEN EPPLE HEIDELD SCHOECK
Toplotnolzolacionl
spoljni zid podruma - stopa
Jednoslojni spoljni zid podruma od toplotno-izolacionih opeka sa perimetarskom i drenainom ptoeorn od ekstrudiranog polistirola Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida podruma protiv vlage tla sa 2-komponentnomplastienorn bitumenskom masom Odvodnjavanje sa drenaznorn plocorn od ekstrudiranog polistirola, filterskim slojem od geotekstila i fleksibilne drenaine cevi od PVC-U-a Toplotno-izolacioni element kao toplotno-izolaciono povezivanje izmedu spoljnjeg zida podruma i prizemlja 12345Nasip sljunka, posteljica grubog sliunka 20 cm Armirano-betonska podna ploea, 15 cm Zaptivanje podnih povrsina - Hydrolan - Hydrolan-SOM, 2-komponentnaplasticna-bitumenska-zaptivna masa Razdelni sloj - Cowaplast - kosuljica-folija Cowadi B II, 0,3 mm Horizontalna brana protiv penjuCe vlage - Cowaplast - zidarska folija Cowadi BM 20, 1,2 mm, sirine 80 cm Razdelni sloj - Cowap/ast - zidarska folija Cowadi BM 20, 1,2 mm, i!irine 50 cm Noseti spoljni zid podruma - BTS - un;por-opeka HLz W, debljina zida 49 cm Sistem malterisanja unutrasnjeq zida - Koch MARMDRIT - PC 190 fini malter PICD Drenaina cev - B6hm - fleksibilne PVC-drenaine cevi, ad PVC-V-a, ON 125 Filter-sloj od sljunkastog peska Zaptivanje povrsina spoljnjeg zida - Hydrolan - Hydrolan-SMO, 2-komponentna-plasticna-bitumenska masa Perimetarska brana - Dow - Perimate 01 branske i drenaine place, WS-B2, 60 mm Filter-sloj, vertikalni - Huesker - HaTe®-Gewebe Betonski ivicnjak Nasip grubog .Ijunka Podnoini malter kao sistem malterisanja spoljnjeg zida - Koch MARMDRIT - PC 190 fini malter PICD sistem malterisanja unutrasnjih tavanicaKoch MARMDRIT - PC 190 fini maiterPICD Noseta konstrukcija ploce tavanlce Element toplotne izolacije - SchOck - ISDMUR tip 8-24 Sloj toplotne izolacije - Heidelberger Diimmsysteme - izolac;ona placa jezgra, PS-15-B I, debljine 100 mm Zidana obloga sa vazdusnirn slojem - Dennert - biokov! krei';njackog pescereKSL,II,5xll,5cm
19----
678910 11 12 13 14 15 16 -
---,
17 18 19 20 21 -
,-
1----'
1,--1
,,9
-,
--.
---
-,
Proizvodni podecl
Bohm Kunststoffe GmbH BTS Baukeramik GmbH & Co. Holding KG Cowaplast Coswig GmbH Veit Dennert KG Dow Deutschland Inc. Heidelberger Darnmsysteme GmbH HUESKER Synthetic GmbH & Co. Koch MARMORIT GmbH Schock Bauteile GmbH
Kodlirme
BOEHM BTS COWAPLAS DENNERT DOW_DEU HEIDELD HUESKER KOCH SCHOECK
33
Gradevinsi<a zaptlvanla, standardnl detalji
Topiotno izolac;on; spoljnl zid podrurna
326.09.02
Jednoslojni spoljni zid podruma od lakag betona (agregat od ekspandirane gline, toplotno-lzolovan izolacionom i drenaznom plocorn ad polistirol-zrnaste pene Zaptivanje povrsina spaljnih zidova podruma protiv nepritiskajucih vada sa specijalnim sistemom zaptivanja na bazi cementa i alkalid-silikatnom raslvaru Odvadnjavanje drenai:nom plocorn od polistirala, lilter-slojem od geotekstila i lIeksibilnam drenainam cevi od PVC-U-a t - Nasip .Ijunka, posteljica grubog sljunka 20 cm Armirano betanska podna ploca, 10 cm 3 - Zaptivanje pod nih povrsina - Deutsche Heyai - debelo nasipanje 2K, dvo2komponentna-bitumenska-emulzija
4 - Horizontalna brana protiv penjute vlage - Deutsche Hey'di - Kiesey, vodenasti rastvor organosilikata i alklid silikata 5 - Zaptivanje razdelnica.- Deutsche Hey'di' SK-Coating, nalivna masa razdelnica
od termoplasticnog rastvor organosilikata kaucuka Heydi ' Kiesey vodenasti i alklid silikata
6 - Horizontalna brana prativ penjuCe vlage - Deutsche
7 - Sistem malterisanja unutrasnjeq zida - Epple - gips-kret-fini malter FP 200 8 - Spoljni nosecl zid podruma - Dennert - supy'i blok-od lakog betona, HBL 2, 20
DF, debljina specijalni 10 11 zida 30 cm Hey'di (zaptivni mulj- puder-ex - isolir-tecen) plote, 65 mm PVC-drenatna cev, od
9 - Zaptivanje povrSina spaljnjeg zida protiv voda bez pritiska - Deutsche

sistem zaptivanja
Vertikalni drenaini sloj - IsoBouw - DRAIN-perkoacione Filter-sloj, vertiklani, od geotekstila 12 - Drenai:na cev - Drossbach - AGROFLEX-F, fleksibilna
PVC-U-a, DN 125
Filter-sloj od .Ijunkastog peska Ivicnjak ad betona - 5chwenk - visokiiviCni kamen, 15x25xl00 cm Nasip grubog sljunka Padnoina traka ad obradenag kamena Sistem rnalterisanja spoljnjeg zida - Epple - kret-cement-masinski cement MK 18 - Toplotno-izalacioni sloj - IsoBouw - fasadne izolacione plote W- VW5, WD-2013 14 15 16 17 Bl,100mm
sistem malterisaja unutrasnjih 20 - Konstrukcija ploCe tavanice

19 -
tavanica - Epple - gips-kret-fini Kod firme DROSSBAC DENNERT EPPLE HEYDI ISOBOUW SCHWENKB
malter FP 200
Proizvodni podaci Max Drassbach GmbH & Co. KG Veit Dennert KG KARL EPPLE Trockenm6rtel GmbH & Co. KG Deutsche Heydi GmbH, Chemische Baustoffe IsoBauw Diimmtechnik GmbH E. Schwenk Betantechnik GmbH & Co. KG
Toplolno-;zolacioni
spoljni zid podruma - stopa
Jednoslojni zid podruma od opeke, toplotna-izolacioni sa obimnom izolacijom ad ekstrudiranog polistirola Zaptivanje povrsine spoljnih zidava podruma protiv vlage tla sa bitumenskimvarenim stazama Odvadnjavanje sa drenaznom plocorn ad ekstrudiranog palistirola, filter-slajem od geotekstila i drenainom cevi od PVC-U-a
1 2 3 4
Nasip sljunka, pasteljica grubog sljunka 20 em Armirano betonska podna plata, 10 cm Zaptivanje odnih povrsina - Kiewa - KLEWABIT G 20054, 4,0 mm Horizontalna brana protiv penjute vlage- Kiewa - KLEWA-zidna zaptivna traka,
sirine 70cm
5 - sistem rnalterisanja unutrasnjeq zida 6 - Noseei spoljasnji zid podruma - Girnghuber

debljina zida 30 cm
- visoka rupicasta
opeka HLz W,
7 - Zaptivanje povrslna spaljnjeg zida protiv vlage tlaKiewa - KLEWABIT G 200 54, 4,0 mm 8 - Obimna izalacija - Dow - Perimate IN5 izolacione plote, WD-Bl, 50 mm 9 - Drenazni sloj, vertikalni - Dow - Perimate DI drenaine plote, WS-B2, 50 mm 10 - Filter-sloj, vertikalni - Huesker - HaTe®-vlakna ispregnuti materijali 11 - Drenazna cev, ON 125 12 - Filter-sloj od sljunkovitog peska 13 - Zastitnl sloj-Dow - Perimate IN5izolacioneplote, WD-Bl, 20 mm 14 - Zljeb za odvodnjavanje od prefabrikovanih betanskih elemenata - Franz Carl
NOdling - koritasti blok
15 - Ivicnjak ad betona- Franz Carl NOdiing - VIABORD udubljen iviCni kamen 16 - Nasip grubog sljunka 17 - Malter podnozja kao sistem malterisanja spoljnjeg zida 18 - Sistem malterisanja unutrasnjih tavanica 19 - Naseta konstrukcija tavanice 20 - Toplotnoizolacioni - spregnuti sistem - Heidelberger izolacioni sistemitankos/ojni sistem Frigolit MP, debljine 120 mm
Proizvodni podaci Dow Deutschland Inc, FRANZ CARL NODLING Girnghuber GmbH & Co. KG Heidelberger Diimmsysteme GmbH HUESKER Synthetic GmbH & Co. KLEWA DachbaustoHe
Kod lirme DOW_DEU FCN GIMA HEIDELD HUESKER KLEWA
34
Gradevinska zaptivanja
Gradevinska zaptivallja, standardnl detalji
Toplo1no-izolacioni spoljni zid podruma - stopa
326.09.03
Jednoslojni spoljnji zio podruma od lakog betona (agregat od ekspandirane gline beton), toplotno-izolovan sa izolacionom ploeorn od ekstrudiranog polistirola Proboj u spoljnjem zidu podruma ad PVC-U-a, za odvodenie vode DN 125 Zaptivanje povrstne spoljnjeg zida podruma protiv vode bez pritiska sa 2komonentnom bitumenskom zaptivnom masom Odvodnjavanje sa drenaznom plocorn od ekstrudiranog polistirola, filter-sloj od geotekstila 12i fleksibilnom drenainom eevi od PVC-U-a
34567-
Nasip sljunka, posteljiea grubog illjunka 20 em Armirano betonska podna ploca, 16 em Zaptivanje pod nih povrsina+ Quandt-kvalitet PV 200 DO, 4,0 mm Horizontalna brana protiv peniuce vlage - Quandt - kvalitet R 500 Sistem malterisanja unutrasnjeg zida Noseci spoljnji zid podruma - Dennett - suplji blok od lakog betona, HBL 2, 20 OF, debljina zida 30 em Zaptivanje protiv voda bez pritiska - Deitermann - plastikol-UDM 2 S, 2komponentna-bitumenska zaptivna masa Obimna izolaeija- Dow - Perimate INS izolaeione ploee, WO-BI, 60 mm Drenazni sloj, vertikalni - Dow - Perimate OS drenaine ptoce, B2, 20 mm Filter-sloj, vertikalni, od geotekstila Drenaina cev, od PVC-U, DN 125 Filter sloj od sljunkovitog peska Ivicni blok od betona - Sehwenk-BINAB-iviCnjak, visoki profil Bi I, 15xl2xl6
89 10 11 12 -
13 -
em
14 15 16 -
17 18 -
19 20 -
Nasip grubog sljunka Podnozna traka od prirodnog klesanog kamena - Boizenburg Gaillnaxkombi-kolor-kamene pioCe, glazirane KERASYSTEM, 240xl15xl0 mm Sistem malterisanja unutrasnjih tavaniea Konstrukeija tavanice Sistem malterisanja spoljnjeg zida, grebani malter Toplotno-izolacioni sloj - IsoBouw - fasadne izolaeione plaCe W- VWS, WD-20BI,IOOmm Odvodenje vode sa nasadnim mufom - Wavin - WAVIN KG, od PVC-U-a, ON 125mm
Preizvodnl podaci
Boizenburg Gail Inax AG Deitermann Chemiewerk GmbH + Co. KG Veit Dennert KG Dow Deutschland Inc. IsoBouw Diimmteehnik GmbH W. Quandt Daehbahnen - Fabrik E. Schwenk Betonteehnik GmbH & Co. KG WavinGmbH
Ked firme
BGI DEITERM DENNERT DOW_DEU ISOBOUW QUANDT SCHWENKB WAVIN
Toplolno-izolacioni
spoljni zid podrurna - stopa
od armiranog betona, toptotno-izolacioni sa poHstirola Oblozni zid od pregradnog betona Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida podruma i povrsme obloznog zida ad vlage tla sa samolepljivom plasticnom-bitumenskom zaptivnorn trakom Odvodnjavanje obodnom izolacijom od ekstrudiranog polistirola, filter-sloj od sljunkastog peska i nasipa od grubog .Ijunka i fleksibilnom drenaznorn cevi od PVC-U-a
Jednoslojni
spoljnji zid podruma
lzotaclonorn ptocorn ad ekstrudiranog
1 - Nasip .Ijunka, posteljiea grubog sljunka 20 em

2-
3 - Poplocavanje 4 5 6 7 -
8910 11 12 -
13 14 15 16 -
17 18 19 20 21 -
Nosecl sloj od .Ijunka, 12 em klinkerom - Gimghuber - klinker, pravougaoni formati 240xl15x71 mm Razdelni slo] - Quandt - kvalitet R 500 Armirano-betonsko ucvrscenie, 40x12 cm Spregnuta eementna ko.uljiea Vodoravno zaptivanjs protiv vlage tla - Koster - KSK-BIKUPLAN SY 15, samolepljiva plasticnalbitumenska zeptivne traka, 1,5 mm Obimna izolaeija-Isofoam - FINA-X 31, WO+WS-BI, 20 mm Zaptivanje povrsina spoljnih zidova ad vlage tla - Koster - KSK-BIKUPLAN SY 15, samolepljiva plastiCnaibitumenska zapffvna traka, 1,5 mm armirano-betonski zid kao pregradni beton, 20 em Toplctno-lzolacton! sloj-Isofoam - FINA-X R, WD-30-bl, 100 mm Armirano-betonski lid, 24 em Drenazna eev - Orossbach - AGROSIL 1000, PVC-eev u obliku tunela od PVCU-a, ON 100 Filter sloj ad sljunkastog peska Podnozje oo klinker ploca, 240x115x25 mm Nasip grubog .Ijunka Ivicni blok od betona - zaobljeni ivicnjak, 15x22xl00 em Fasadni oblozni zid, na postojeCim zicanim kotvama sa vazdusnim slojem Gimghuber - klinker obloina opeka, KMz, 2 OF (240x115x113 em) Sistem malterisana] unutrasnjep zlda Sistem malterisanja unutrasnlih tavaniea Noseca konstrukeija tavaniee, 18 em
Prolzvodnl pedaci
Max Drossbaeh GmbH & Co. KG Girnghuber GmbH & Co. KG Isofoam S.A Koster Bauchemie GmbH W. Quandt Daehbahnen - Fabrik E. Schwenk Betonteehnik GmbH & Co. KG
Kod firme
DROSSBAC GIMA ISOFOAM KOESTER QUANDT SCHWENKB
35
Gradevinska zapttvanja
Gradevinska zaptivanja, standardnl cietalji
'roptotno-fzotectcnt spoljn; zid podruma sa svetiarnikom - stope
326.09.04
Jednoslojni toplomo-izotacioni spoljni zid podruma od izolaeionih opeka sa obodnom izolaeijom od polistirola Zaptivanje povrsina spoljnih zidova protiv voda bez pritiska sa polimer-
bitumenskim-varenim trakama Odvodnjavanje sa orenaznom piocom od polistirola,
filter-sloj od geotekstila fleksibilnom drenaznorn cevi od PVC-U-a Podrumski preklopni prozor od PVC-U-a sa podrumskim svetlarnikom kao betonski polufabrikal od lakog betona sa resetkorn 123-
4-
----"
5-
6-
III
II
7-
89 10 11 12 13 14 15 -
---"
16 17 18 19 20 21 -
Nasip sljunka, posteljiea grubog sljunka 20 em Armirano betonska podna ploca, 12 em Zaptivanje podnih povrsina - Kebulin - original kebu poliflex, PYP PV 200 S 4, 4,Omm Horizontalna brana protiv psnjuce vlage - Kebulin - original kebu poliflex. PYP PV 200 S 4, 4,0 mm, sirine 70 em sistem maiterisanja unutrasnleq zida - ALLIGA TOR - unutrasnji plemeniti malter Spoljni noseci zid podruma - Meindl - termopor R, debljina zida 30 em Zaptivanje protiv voda bel pritlska - Kebulin - original kebu poliflex, PYP PV 200 S 4, 4,0 mm Obimna izolaeija-AlgoStat - AlgoTile, WS+WO-BI, 50 mm Drenazni slo], vertikalni - AlgoStat - AlgoOrain bit, 50 mm Filter-sloj, vertikalni Drenaina cev - UNICOR - EUROFLEX, flexibilna PVC-drenaina eev, ON 125 Filter sloj od sljunkastog peska Zastitni sloj - Dow - Perimate INS izolaeione ploce, WD-Bl, 20 mm Nasip grubog sljunka Podrumski prozor - MEA Meisinger - MEA OUR - obrtno-preklopni prozor u drvenoj oplati, od poliuretana 990x790 mm Razdelni sloj - OOrken - DELTA - PVC-zapreeni sloj u zidu, 1,2 mm, sirine 30 em Sistem malterisanja unutrasnjin tavaniea - ALLIGA TOR - plemeniti unutrasnji malter Konstrukeija tavaniee Zieana resstka sa kvadratnim petijamaMEA Meisinger - presovana iiCana resetka petlje 30x10 mm, 1200x500 mm toplotna izolaeija za oplatu spoljnjeg zida - Pfleiderer-URSA-fasadna kasetirana izolaeiona plota FKP, debljine 100 mm Sistem malterisanja spoljnjeg zida - ALLIGATOR - strugani malter R
Proizvodni podaci
AlgoStat GmbH & Co.KG ALLIGATOR Farbwerke Ewald Dorken AG Kebulin Gesellsehaft Kettler & Co.KG MEA Meisinger Josef Meindl GmbH - Mauerziegel Pfleiderer Damrnstofttechnik GmbH & Co. UNICOR Rohrsysteme GmbH
Kod firme ALGOSTAT ALLIGATO DOERKEN KEBULIN MEA_MEl MEINDL_M PFLEIDER UNICOR
Toplotno-lzoleclonl
spoljnj; zid podruma sa svettarntkom - stopa
Jednoslojni spoljnji zid podruma od izolaeionih opeka sa obodnom izolacijom polistirola zaptivanje povrslna spoljnjih zidova protiv voda bez pritiska sa bitumenskim-
od
varenim trakama
odvodnjavanje sa drenainom plocorn od polistirola, filter-sloj od geotekstila i fleksibilnom drenaznorn eevi od PVC-U-a Podrumski preklopni prozor od poliuretana sa podrumskim svetlarnikom od betona sa resetkom Nasip ;;Ijunka, posteljiea grubog ;;Ijunka 20 em Armirano betonska podna ploca, 12 em Zaptivanje podnln povrslna - Glaser - bitumenska varena staza Bitufix G 200 S 4,4,Omm 4 - Horizontalna brana protiv peniuce vlage - Glaser - bitumenska varena staza Bitufix G 200 S 4, 4,0 mm, sinne 80 em 5 - sistem malterisanja unutrasnjeq zida-ALLIGATOR-unutrasnji Karara malter RK 6 - Zid noseceq spoljnjeg zida podruma - Meindl- Thermopor R N+F, debljina zida 36,5 em 7 - Zaptivanje protiv voda bez pritiska - Glaser - bitumenska varena staza Bitufix G200S4,4,Omm 8 - Obimna izolaeija - AlgoStat - AlgoTile, WS+WO-BI, 50 mm 9 - Drenaini sloj, vertikalni - AlgoStat - AlgoOrain tho 50 mm 10 - Filter-sioi, vertikalni - Huesker - HaTe®-vlakna i spregnuti materijali 11 - Malter podnozja kao sistem malterisanja spoljnjeg zida - ALLIGA TOR - Artoflex kaleit maffer K 12 - Drenazna cev - UNICOR - EUROFLEX, flexibilna PVC-drenaina eev, ON 125 13 - Filter-sloj od sljunkovitog peska 14 - Podrumski svetlarnik od na lieu mesta livenog betona, 1200x500 mm, dubine 1200 mm 15 - Nasip grubog sljunka 16 - Podrumski prczor - MEA Meisinger - MEAOUR - preklopni prozor, ad poliuretana, 990x790 mm 17 - Sistem malterisanja unutrasnjih tavaniea- ALLIGATOR-unutrasnji karara malterRK 18 - Konstrukeija tavaniee t 9 - Zicana resetka sa kvadratnim petljama - MEA Meisinger - presovana resetka. petlje 30x30 mm, 1200x500 mm 20 - Toplotna izolaeija za oplatu spoljnjeg zida - Pfleiderer - URSA-fasadna izolaciona plota FOP IN. debljine 100 mm 21 - Sistem malterisanja spoljnjeg zida - ALLIGATOR - artoflex kaleit malter K 123-
Proizvodni podac;
AlgoStat GmbH & Co.KG ALLIGATOR Farbwerke Jakob Glaser GmbH & Co. KG, HUESKER Synthetic GmbH & Co. MEA Meisinger Josef Meindl GmbH - Mauerziegel Pfleiderer Dammstofftechnik GmbH & Co. UNICOR Rohrsysteme GmbH
Kodllrme
ALGOSTAT ALLIGATO GLASER HUESKER MEA_MEl MEINDl_M PFLEIDER UNICOR
36
Gradevinska zaptivanla, standardnl detalji
Toplolno-izplacioni spoijnjl zid podruma sa svetlarnikom - stopa
326.09.05
Jednoslojni spoljni zid podruma od opeke, toptotno-izplacionl sa obimnom izolaeijom od polistirola Zaptivanje povrslna spoljnih zlcova protiv voda bez pritiska sa bitumenskimvarenim trakama Odvodnjavanje sa obimnom izolaeionom plocorn od polistrola, filter-sloja od geotekstila i drenaznom eevi od PVC-a Podrumski obrtno-preklopni prozor od plastike, sa podrumskim svetiarnikom od betona livenog na lieu mesta sa resetkorn od GFK-a i odvodom od PUR-a sa stepenastom gradnjom 1 2 3 4 Nasip ;;Ijunka, posteljiea grubog ;;Ijunka 20 em Razdelni sloj - Quandt - Qualitekt R 500 Armirano podna ploca, 15 em Zaptivanja protiv voda bez pritiska - Quandt - Jumbo koia slona V 60 S4, 4,0
''(:~. ~'r ,
I~.
'llt_~
5 - Horizontalna brana protiv penjuce vlage - Quandt - Jumbo koia slona V 60 S4,
4,0
mm
0.
mm,
sirine 70
em
6 - Sistem malterisanja unutrasnjeq zida - quick-mix - kree-cement-masinski

mafterMK4
7 - Spoljni zid, noseci zid podruma - opeke Gleinstatten - POROTON 30 K, debljine zida 30 cm 8 - Zaptivanje protiv neizdanskih voda - Quandt - Jumbo koia slona V 60 S5, 5,0
mm
9 - Obimna izolacija, WS-BI, 60 mm 10 - Malter podnoija kao sistem malterisanja spoljnjeg zida - quick-mix - kreecement-masinski malter MK 4 cev, ON 100
11 12 13 14
Drenaina cev - UNICOR - EUROFLEX, f/exibifna PVC-drenaina Nasip grubog sljunka Filter-sloj, vertikalni od geotekstila Podrumski svetlarnik od betona livenog na licu mesta, 1200x500 1500 mm 15 - Zieana resetka sa kvadratnim petljama- Fibrolux - GFK resetka, petlje 30x30 mm, 1200x600 mm 16 - Toplotno-izolacioni spregnuti sistem za spoljnje zidove - Heraklith
fasadni izolacioni sistem, debljine 100
mm, dubine
presovana, - Tektalan-
mm
17 -
Dvorisni slivnik od plastike - Grumbach - pritezna prirubnica-Gul/y, od PUR-a, ON 100, za ugradnju u tersse 18 - Podrumski prozor - Stockel - TWINSTEP jednokrilni obrtno-preklopni prozor sa smaknutim oovrsireme. od plastike, 1000xBOO mm 19 - Sistem malterisanja unutrasnje tavanice - quick-mix - kree-cement-masinski
maiterMK4
20 - Konstrukcija tavanice Prolzvodni podacl Fibrolux GmbH Karl Grumbach GmbH & Co.KG Deutsche Heraklith AG quick - mix Gruppe GmbH & Co. KG W. Quandt Dachbahnen - Fabrik G. Stockel GmbH UNICOR Rohrsysteme GmbH Ziegelwerke Gleinstiitten GesmbH.& Co. KG Toplolno-izolacioni spoljnl zid podruma sa svellarnikom - stopa Kodflrme FIBROLUX GRUMBACH HERAKLIT QUICK_M QUANDT STOECKEL UNICOR ZGW_GLE
Jednoslojni spoljnji zid podruma od toplotno-izolacionih opeka, toplotno-izolacioni sa obimnom izolacijom od polistirola Zaptivanje povrsina spoljnjih zidova protiv voda bez pritiska sa 2-komponentnom bitumenskom masom Odvodnjavanje drenaznorn piocorn od polistirola, filter-sloj od geotekstila i fleksibilnom drenainom cevi od PVC-U-a Podrumski obrtno-preklopni prozor od plastike, sa podrumskim svetlarnikom od poliestera sa resetkorn 1 - Nasip sljunka, posteljica grubog sljunka 20 cm 2 - Armirano betonska podna ploca, 12 cm 3 - Zaptivanje podnih povrsina - Deitermann - Plastikol-UDM
bitumenska zaptivna masa
2 S, 2-komponentna-
4-
Horizontalna brana protiv peniuce vlage, bitumen-varena traka V 60 S 4, 4,0 mm, slrine 70 cm 5 - Hazdelnl sloj - D6rken - DEL TA - PVC -zapreeni sloj u zidu, 1,2 mm, sirine 30 cm 6 - Sistem malterisanja unutrasrueq zida - Miirker- kree-gips-masinski metterMP-F
7 - Nosecl spoljni zid podruma - Gimghuber - klimaton@ST, laka opeka sa vertiklanim supljinama HLz, na pero i iljeb, debljina zida 30 cm 8 - Zaptivanja protiv voda bez pritiska - Deitermann - Plastikol-UDM 2 S, 2Drenazni slo], vertikalni - Unidek - Unidek EPS-DR drenaina piece, 65 mm Filter-sloj, vertikalni-HueskerHaTe@-vlaknaispreinimaterijali Drenazna cev - Bohm - delimiCno upijajuea cev, od PVC-U-a, ON 150 Filter-sloj od sljunkastog peska Podrumski prozor -SCHOCK - INSET-podrumski prozor, obrtno-preklopni, od plastike, I OOx 100 em 14 - Podrumski svetlarnik - SCHOCK - Maksi-svetfamik, od pofiestera, 1500x1500 mm 15 - Sistem malterisanja unutrasnje tavanice - Marker - krec-gips-masinski malter 9 10 11 12 13 MP-F komponentna-bitumenka zaptivna masa
16 - Konstrukcija tavanice 17 - Malter podnozja kao sistem malterisanja spoljnjeg zida - Marker - cementni metter ZP 2 malter podnoija 18 - Toplotna izolacija za oplatu spoljnjeg zida - Unidek - EPS-GI fasadna izolaclja,
debljine plus 100 mm malter SP 2
19 - Sistem malterisanja spoljnjeg zida - MtJrker - struktumilosnovni Proizvodnl podacl Bohm Kunststoffe GmbH Deitermann Chemiewerk GmbH + Co. KG Ewald Dorken AG Girnghuber GmbH & Co. KG HUESKER Synthetic GmbH & Co. Marker Zementwerk GmbH Schock Bauteile GmbH Unidek Vertriebsgeselischaft mbH Kod firma BOEHM DEITERM DOERKEN GIMA HUESKER MAERKER SCHOECK UNIDEK
37
Gradevinska zaptlvania
Gradevinska zaptlvania, standardnl detalji
Toplotno-izolacloni spoljnl zid podrum a sa polpornim zidom - stops
326.09.06
Jednoslojni spoljni zid podruma od kre~njackog peseara, toplotno-izolaeioni sa izolacionorn pioeom od polistirola Oblozni zid od pregradnog betona Poptporni zid od betona I;venog na licu mesta u kontaktu sa spoljnim zidom podruma Zaptivanje povrslna spoljnih zidova protiv voda bez prttiska sa bitumenskim-
varenim trakama
Fasadni oblotni vazduha 1 2 3 4 zid od krecnjackog pescara na postojei:im kotvama sa slojem
L --15
l__ IS -
5-
678910 11 12 13 14 -
15 16 -
Nasip ;;Ijunka, posteljiea grubog sljunka 20 cm Razdelni sloj - A. W. Andernaeh - awa GKV 100 Armirano betonska podna ploca. 16 em Zaptivanje protivvoda bez pritiska-A.W. Andernaeh· ELASTITEKTGKV 10(1 S4,4,Omm Horizontalna brana protiv perjuce vlage - A. W. Andernaeh ELASTITEKT GKV 100 S 4, 4,0 mm, sirine 80 em Sistem malterisanja unutrasnjsq zida - quick-mix - kret·eement-masinski maiterMK4 Nosed spoljni zid podruma - Dennert - laki ERGO-blokovi kre(;njackog pescara, deblj'lf,a zida 36,5 em T oplotna izolacija za oplatu spoljnjeg zida - Rygol - fasadne izolaeione plote (sistem ooeeene fasade), WD-20·Bl, debijine 80 mm Armirano-betonski-pregradni zid, 14 em Zaptivanje protiv voda bez pritiska - A. W. Andernach - ELASTITEKT GKV 100 S4,4,Omm Razdelni sloj -A. W. Andernach - ELASTITEKT GKV 100 S 4,4,0 mm Drenatna eev, od PVC-a, DN 150 Potporni zid od betona livenog na lieu mesta Fasadni oblozni zid, na postojecirn kotvama sa slojem vazduhaDennertkretnjaeki pescanik - KS, 2 DF (240x115x113 em) Sistem malterisanja unutrasnje tavanice - quick-mL" - kre(;-cement·masinski ma/lerMK4 Konstrukeija tavaniee
Proizvodni podacl
A.W. ANDERNACH DachbaustoHe Veit Denner! KG, Baustoffbetriebe quick - mix Gruppe GmbH & Co. KG RYGOL-Di!mmstoffwerk W. Rygol KG
Kod firma
AWA DENNERT QUICK_M RYGOL
Toplolno-izolacioni
spolin; zid podruma sa vazdusnom drenazom - stopa
Jednoslojni spoljni zid podruma od opeke, toplotno-izolaeioni sa izolacionom plocorn od polistirola Zaptivanje podrumskog poda od vlage tla sa polimer-bitumenskim-varenim trakama vazcusna drenaia od armirano-betonskog zida (beton liven na lieu mesta) sa probojima za vodu, zastlcena sa 2-komponentnom-polimer-bitumenskom zaptivnom masom, odvodnjavanje unutra sa iljebom od betonskog prefabrikata, pokrivena sa plocarna za pokrivanje terasa od betona 1 2 3 4 5 Nasip sljunka, posteljica grubog ;;Ijunka 20 em Razdelni slo] od cisto bitumenskih traka R 500 N Armirano padna ploca, 15 em Zaptivanje podnih povrsma - Kebulin - original kebu polimer GW4. 4,0 mm Horizontalna brana protiv penjuce vlage - Kebulin . original kebu polimer GW4, 4,0 mm, sirine 70 em Sistem malterisanja unutra;;njeg zida - Raab - UEP - univerzalni plemeniti metter Noseci spolnji zid podruma - eiglana Gleinstiitten - OPEKA SA VERTIKALNIM 5UPLJINAMA 30, debijine zida 30 em Pod od klinker ploca, 240x115x25 mm Zljeb za odvodnjavanje. od betonskih prefabrikata - Schwenk - koritasti blok, 40x12x50em Nasip grubog sljunka Drenaina cev - B6hm - delimicno upijajuca cev, od PVC-U·a, oblik F, sa oblikovanim mufom, DN 150 Zaptivanje povrsina spoljnih zidova protiv vlage tla - Deilermann - superfleks2000 W, 2·komponentna-polimer-bitumenska zaptivna masa Armirano betonski zid, 20 cm Sistem malterisanja unutrasnje tavanice - Raab - UEP - univerzalni plemeniti malter Konstrukcija tavanice Poplocavanje plocarna - Schwenk - plote za terase, serija Europa, 50x50 em Razdelni slo] - DOrken - DELTA-PVC-ZAPRECNI SLOJ U ZIDU, od PVC-a, 1,2
6-
78-
910 11 12 13 14 15 16 17 18 19 -
mm, sirine 50 em
Toplotno-izolacioni spretni sistem - Correc1a - Poresta®-fasada, fasadne izolaeione plote sa malterom, debijine 85 mm Zidani noseci spoljni zid - eiglana Gleinstatten - OPEKA SA VERTlKLANIM 5UPLJINAMA 25, debljine zida 25 em
Proizvodni podaci
B6hm Kunststolfe GmbH Correcta GmbH Deitermann Chemiewerk GmbH + Co. KG Ewald Dorken AG Kebulin Gesellschaf! Kettler & Co.KG Joseph Raab GmbH & Cie. KG E. Schwenk Betontechnik GmbH & Co. KG Ziegelwerke GleinstiiUen GesmbH.& Co. KG
Kod firrme
BOEHM CORRECTA DEITERM DOERKEN KEBULIN RAAB SCHWNKB ZGW_GLE
38
toplolno.lzolacloni spoljnl zid podruma sa ulaznlm v,alima
Jednoslojni spoljni zid podrurna od opeke, toplotno-izolaeioni
326.09.07
sa obimnom
izolaeijom od polistirola Zaptivanje podrumskog poda od vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Ulaz u podrum preko armiranbo betonskih stepenlca, a ulazna vrata su od drveta Odvodnjavanje je ispred ulaska u podrum sa iljebom za odvodnjavanje od betonskog prefabrikata pokriven rebrastom resetkom 1 2 3 4 Nasip sljunka, posteljiea grubog sljunka 20 em Razdelni sloj - Dieo izolacioni materijalbitumenska Armirano betonska ploca, 14 em Zaptivanje podnih povrsina - DieD izolacioni materijal60S4 Horizontlana brana protiv penjuce
traka R 500 bitumenska varena traka V bitumenska
567B9 10 11 12 13 14 15 -
vlage - Dieo izolacioni
materijal-
16 17 1B 19 20 21 22 23 -
varena traka V 60 S 4 Spoljna vrata - Morall - Morall puna iverica V57, 57158 mm, od drveta Podne klinker piece (olporne na mraz) - D6rentrup - klinker elementi (240x115x25 mm) Zljebnjak za odvodnjavanje klase A - Hauraton - FASERFIX standardni iljebnjaei od betona sa staklenim vlaknima, sa, rebrastom resetkom Nasip grubog sljunka Orenazna eev - 86hm - delimicna upijaju(;a cev, od PVC-U-a. DN 125 Drenaini sloj, vertikalni - Darken - DEL TA-GEO-DRAIN sistem Zid stepenista ad betona live nag na licu mesta, debljine 20 cm Ograda sa ispunimaMussig - WMS 140101 spoljna ograda odcelika Zid nenosece ispune armirano-betonskog skeleta od krecnja6kog pescara Obimna izolacija - Iso8ouw - obimni sistem izolacije W-PER, WS+WD-30-81, 50mm Malter podnoija kao sistem malterisanja spoljnjeg ztda Razdelni sloj- Darken - DELTA-PVC-ZAPRECNI SLOJ U ZIDU, PVC-P-a, 1,2mm,sirine50em Topotno-izolaeioni sto] -lso8ouwfasadne izolacione ploee W-VWS, WD-2081, deb/jine 100 mm Sistem malterisanja spoljnjeg zida Prekrivanje otvora-kreeniacki pescar - KS-vidljivi zidni nadvratnik Noseci spoljni zid - Girnghuber - visoka rupiCasta cigla HLz, 5 DF. debljina zida 30cm Malter unutrasnje tavanice Konstrukcija tavanice
oa
Proizvodni podacl
Biihm Kunststolfe GmbH dieo isolierstoff industrie GmbH Ewald Dorken AG Dorentrup Klinkerplatten GmbH Girnghuber GmbH & Co. KG HAURATON GmbH & Co. KG IsoBouw Diimmteehnik GmbH Kalksandstein Bauberatung Dresden GmbH MORALT Fertigelemente GmbH & Co. Wilhelm MOssig GmbH
Kodfirme
BOEHM DICO_I DOERKEN DOEREN GIMA HAURATON ISOBOUW KALKSAND MORALT MUESSIG
Toplotno-jzolaeionl
spolin; z;d podruma - stopa - vrh zida
--------20
r----'
1 2 3 4 5
Jednoslojni spoljni zid podruma od cigala, toplotno-izolaeioni sa obirnnom izolacijorn od ekstrudiranog polistirola Zaptivanje povrSine spoljnih zidova od voda bez pritiska sa 2-komponentnim bitumenskim debe lim slojem Odvodnjavanje sa drenainom ploCom ad ekstrudiranog polistirola, filter-sloj od nasipa sljunka i fleksibilnom drenaiom eevi od PVC-U-a Zavrsetak spoljnjeg zida podrurna vrh zida sa pokretnim prozoromlvratima od plastike i resetkom od poeinkovanog eelika. Nasip ;;Ijunka, posteljiea grubog sljunka 20 cm Razdelni sloj od cisto bitumenskih traka R 500 N Armirano betonska podna ploea, 14 em Zaptivanje podnih povrsina - Schomburg - AOUAFIN-2K fleksibilni zaptivni mulj Horizontalna brana protiv peniuce vlage - Schomburg - AOUAFIN-2K, fleksibilni zaptivni mulj Sistem malterisanja unutrasnjih zidova - Epple - gips-kree-fini malter FP 200 Noseci spoljni zid podruma - Meindl - Marktheidenfelder opeka sa vertikalnim :lupljinama, 10 DF, deb/jina zida 30 cm Zaptivanje protiv vode bez prltiska-« Schomburg - Combiflex-C2, 2komponentno bitumensko debelo oslojavanje Drenaini sloj, vertikalni - Dow - Perimate DI drenaine ploee, WS-82, 50 mm Drenaina eev- 86hm-fleksibilna PVC-drenaina cev, PVC-U-a, DN 125 Nasip grubog sljunka Beton liven na licu mesta, sloj za izravnjavanje 10 em Filter-sloj ad sljunkastog peska Podna obloga od kamenih ptoca (na terasama preko postojecep betona)JUMA - portir-podne ploee 30x30x3 cm Blok-stepenik od prirodnog tesanika, kao leiiste resetke Resetka sa kvadratnim petljama - Kunstler - TOP STAR Karo-re:letka. od celika pocinkovana, petlje 30x30 mm, 1000x500 mm Zaptivanje povrsina spoljnjih zidova ad vlage tla - Schomburg - Combiflex-C2, 2-komponentno bitumensko debelo oslojavanje Sistem malterisanja unutrasnjh tavanica - Epple - gips-kree-fini malter FP 200 Konstrukeija tavaniee Vrata-prozor-Gebr. Kommerling - klizna vrata Eurodut® SF2, od tvrdog PVC-a
67B9 10 11 12 13 14 -
oa
~~~====-~f=1
--~~~~-===i
_-_ ----9
B ----------
15 16 17 1B 19 20 -
--~~~--;
----2 r -,
P,oizvodnl podaci
Bohrn Kunststoffe GmbH Dow Deutschland Inc. KARL EPPLE Troekenm6rtel GmbH & Co. KG JUMA Natursteinwerke Gebr. Kemmerling Kunststoffwerke GmbH Eisenwerk Kunstler GmbH Josef Meindl GmbH - Mauerziegel Schomburg Systembaustoffe GmbH
Kod firme
BOEHM DOW_DEU EPPLE JUMA KOEMMERL KUENSTLE MEINDL_M SCHOMBUR
39
Toplotno-izolac;oni spoljni zid podruma - ulaz u garazu
326.09.08
I~
I,;;
-T=--C--:--:C~=:=-_::=C=_C---:I
"'.q::=~
1 2 3 4
Jednoslojni spoljni zld podruma ad opeke, toplotno-izolaeioni sa obimnom izolaeijom Zaptivanje podrumskog poda od vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Garazna vrata kao pomicna preklopna vrata od celika, toplotno-izolaciona Asfaltna rampa na nosecern sloju sa bituminoznim vezivima i odvodniavaniem ispred ulaza u garazu sa Zljebom za odvodnjavanje ad betonskih pretabrjkata. pokriveno sa livenom resetkorn Nasip ~Ijunka, posteljiea grubog sljunka 20 em Razdelni sloj - Dico izolacioni materijalbitumenska traka R 500 Armirano betonska podna ploca, 20 em Zaptivanje podnih povrsina - Dieo izolacioni materijalbitumenska varena V 60 S
4 traka
U:t JL_JJ: --1

111!i
Ij
I I il!
-------=-~1
5 - Razdelni sloj - Dico izolacioni materijalbitumenska traka R 500 6 - Cementna kosuljiea 7 - Okvirna vrata za jednostruko zastakljivanje - DMW Schwarze - Monotherm-50FST pomiCna preklopna vrata, visina 200 em, toplotno-izolaciona
~-=-=--
8 - Drena1na cev - BOhm - delimiCno obimna cev, od PVC-U-a, ON 150 9 - Nasip grubog .Ijunka 10 - Zljeb za odvodnjavanje klase A - Hauraton - FASERFIX standardni iljeb,
betona od staklenih vlakana,
---:=.Ji...__
,,-iF
sa livenom
resetkom
11 - Horizontlana brana protiv penjuce vlage Dico-izolaeioni materijalbitumenska varena traka V 60 S 4 12 - Noseci sloj sa bituminoznim sredstvima vezivanja, debljine 20 em, pod 1:3 13 - Pokriveni sloj ad live nag astalta TV bit 6175, 3 em 14 - Ograda sa ispunima - MOssig - balkonska ograda BG 90 "MODULAR" - tip
Exakt 15 16 17 18 -
Sistem malterisanja unutrasnje tavaniee - MarkerMP-F
kree-gips-masinski
malter
Konstrukcija tavaniee Razdelni sloj, zidana brana, ad PVC-P-a, 1,2 mm, sirine 25 em Nossci spoljni zid, opeka sa vertikalnim supljinama HLz. debljine zida 24 em 19 - Toplotno-izolaeioni sloj - Endele - Endal-saeasta izolaciona ploea. WD-B2, debljine
zida 100mm
20 - Sistem malterisanja spoljnjeg zida - Marker - strukturnilosnovni Prol.vodnl podaci Bohrn Kunststoffe GmbH dieo isolierstoff industrie GmbH Endele Kunststoff GmbH HAURATON GmbH & Co.KG Wilhelm Mussig GmbH Marker Zementwerk GmbH DMW Schwarze GmbH & Co. Kod firme BOEHM DICO_I ENDELE HAURATON MUESSIG MAERKER SCHWARZE
malter
SP 2
Toplotno-lzelaclonl
spoljnl zid podruma - ulaz u garazu
Jednoslojni spoljni zid podruma ad opeke. toplotno-izolaeioni sa obimnom izolacijom Zaptivanje padrumskog poda ad vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Zaptivanje poda podruma od vlage tla sa biturnensklrn varenim trakama Garazna rolo-vrata od aluminiiurna, sa elektro-pogonom-rampa na nosecern sloju bez bitumenskih sredstava sa navoznim slojem teraea od prirodnog kamena u lei;stu ad peska Odvodnjavanje isprad ulaza u qarazu sa orenazom od grubog ~Ijunka i resetkorn 1 2 3 4 5 6 Filter-slo], horizontal an od filter-vlakana Nasjp sljunka. posteljiea grubog .Ijunka 20 em Razdeni sloj - Kiewa - KLEWA-STD vlakno od rupiCastog stakla Hromirano betonska podna ptoca, 16 em Zaptivanje podnih povrsma - Kiewa - KLEWABIT PV 200 S5, 5,0 mm Kosuljica ad livenog asfalta 7 - Rolo-vrata DIN 18073 - Hit Industrie Torbau - rolo-vrata, profIJ R 110, Alu-dupli
zid,
sa
elektro-pogonom - AGROFLEX-F, fleksibilna PVC-drenaina cev, od ON 125
8 - Drena1na eev- Drossbach

PVC-U-a,
9 - Nasip grubog sljunka 10 - Blok-stepenik od prirodnoq tesanika. kao leziste resetke 11 - Resetka sa kvadratnim petijama - MEA Meisinger - presovana resetka. petlja 30x10 mm, 1200x500 mm 12 - Horizontalna brana protiv peniuce vlage - Kiewa - KLEWA-brana u zidu. sirine
100cm Noseci sloj bez sredstava vezivanja (ostar pesak-droblna-soder-mesavlna), debljina 20 em. pad 1:4 14 - Noseci sloj bez vezivnih sredstava (pescana posteljiea) 15 - Krupno poplocavan]e - Rinn - Color PIlaster La Casa. 14x25 em. debijine 6 em 16 - Ograda od celicnih preckl - MOssig - MOSSIG G 140 spoljna, horizontalni puni 13 stspov! 17 18 -
Podna obloga ad betonskih blokova na terasama preko postoieceq betonaRinn - Eurotux-pkxe fino brusene. 40x40 em, debljine 4,8 em Malter podnozia kao sistem malterisanja spoljnjeg zida - Poriir - Portlr 703
Minhenski grubi malter PV 200
19 - Obimna izolacija. debljine 50 mm 20 - Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida od vlage tla - Kiewa - KLEWABIT
S5,5,Omm 21 -
Sistem malterisanja unutrasn]e tavanice - Poriir - Poriir 700 grebani malter 22 - Konstrukcija tavaniee 23 - Toplotno-izolacioni sloj za spoljnje zidove- Heraklith - Heratekta-FP, PS-20-Bl, debljine 75 mm 24 - Sistem malterisanja spoljnjeg zida - Poriir - Poriir 703 Minhenski grubi malter Kodlirme DROSSBAC HERAKLIT HIT MUESSIG KLEWA MEA_MEl PORPHYR RINN
Proizvodni podaci Max Drossbaeh GmbH & Co. KG Deutsche Heraklith AG Hit Industrie Torbau GmbH Wilhelm Mussig GmbH KLEWA Daehbaustoffe MEA Meisinger Porphyr - Werke GmbH RINN Beton- u. Naturstein GmbH & Co. KG
40
Gradevinska
zaptlvarua
32EW9.09
Gradelfinska zaptlvanla, standardnl detalji

Toplotno-izolacioni spoljni zid podruma - ulaz u garszu Jednoslojni spoljni zid podruma od supljih betonskih blokova toplotno-izolacioni sa oblmnom izolaeijom Zaptivanje povrsina spoljnjeg zida protiv vlage tla sa bitumenskim-varenim trakama Zaptivanje podrumskog poda od vlage lIa sa bitumenskim-varenim trakama Garazna visedelna vrata od celika, vertiklano klizna, toplotno-izolaeiona sa elektro-pogonom Rampa na nosecern sloju bez vezivnih sredstava sa pokrivacern navozne staze od betonskih blokova u lezistu od peska 123Nasip sljunka, posteljiea grubog sljunka 20 em Razdelni slo] - od cisto bitumenskih traka R 500 N Armirano betonska podna ploca, 15 em Zaptivanje podnih povrSina - Kebulln - original kebu GV 4, V 60 S 4,4,0 mm Cementna kosufjica Visedelna vrata - Hit industrifska gradnja vrata - visedelna vrata HIT. oa celiCnog panela, ispunjena poliuretanskom penom, visina 200 mm, sa elektro-pogonom Drenaina eev - UNICOR - EUROFLEX, fleksibilna PVC-drenaina cev, DN 100 Nasip grubog sljunka Krupni teraeo - Bazaltin - Urieo@-teraco, 24x16 em, debljine 8 em Horizontalna brana protiv penjuce vlage - Kebulin - original kebu GV 4, V 60 S 4, 4,0 mm, tHrine 80 em Zljeb odvodnjavanja klase C - MEA Meisinger - MEARIN - iljeb za odvodnjavanje 100, resetka sa petljems 30x10 poeinkovana, protivpoiarna Noseci slo] bez vezivnih sredstava (seder), debljina 20 em, pad 1:4 NoseCi sloj bez vezivnih sredstava (Ieziste oo peska) Ograda sa ispunima - MOssig -balkonska ograda BG 90 .MODULAR" - tip Faceffe Podna obloga od betonskih blokova za pokrivanje terasa, na postojscern betonu 30x30 em, debljine 2 em Malter podnozja (kao sistem malterisanja spoljnjeg zida) - Marker - eementni malter ZP 2 mailer podnoija Obimna izolacijaIsoBouw-obimnisislem izolaeije W-PER, WS+WD-30-B1, 60mm Sistem rnaltensanja unutrasn]e tavanieeMarker-kree-gips-masinski mlaler MP-F Konstrukeija tavaniee Zaptivanje povrslna spoljnih zidova protiv vlage tla - Kebulin - original kebu GV 4, V60S4, 4,Omm Nosecl spoljni zid, opeka sa vertikalnim supljinama HLz, debljina zida 24 em T oplotno-izolaeioni sloj - IsoBouw - fasadne izolaeione ploee W- VWS, WD-20B1,80mm Sistem rnaltensania spoljnjeg zida- Marker-slruklurnolosnovni maffer SP 2 plus
--------22
r---1g
,-
-" --'"
18
45-
678910 11 12 -
13 14 15 16 -
17 18 -
19 20 21 22 23 -
Proizvodni podacl Basaltin GmbH Hit Industrie Torbau GmbH IsoBouw Darnrntechnik GmbH Kebulin Gesellsehaft Kettler & Co.KG MEA Meisinger Wilhelm MOssig GmbH Marker Zementwerk GmbH UNICOR Rohrsysteme GmbH
Kodfirme
BASALTIN HIT ISOBOUW KEBULIN MEA MEl MUESSIG MAERKER UNICOR od supljih betonskih blokova, toplotno-izolacioni
Toplotno-lzolaclonl spoljnl
zid podruma ~Iaz u garazu
Jednoslojni
spoljni zid podrurna
sa obimnom izolacijom
Zaptivanje povrsine spoljnjeg zida protiv vlage tla sa bitumenskim finalnim premazom Zaptivanje podnumskog poda od vlage tta sa bitumenskim izolaeionim premazom Visedelna qarazna vrata, horizontalno-klizna vrata od telika, sa elektro-pogonom Rampa na nosacem sloju bez vezivnih sredstava sa pokrivanjem navozne staze teraeom od prirodnog kamena u lezistu od peska sa vezivnim sredstvom Odvod vode ispred ulaza u garazu sa drenainim nasipom od grubog sljunka i resetkorn
1 - Nasip sljunka, posteljiea grubog sljunka 20 em

2Razdelni sloj - od clstih bitumenskih traka R 500 N
3 - Armirano betonska podna ploca, 18 em 4 - Zaptivanje podnih povrsina - sandroplasl

5-
678910 11 -
12 -
I
---· 1
13 14 -
1----·
---4
---3
2 1
15 16 -
17 18 -
19 20 21 22 23 -
SANDROCK - SANDROPLAST bitumenski-izolaeioni premaz Kosuljiea od livenog asfalta DIN 18560 Visedelna vrata - NORMSTAHL - boeno-klizna, visedelna vrete, od aluminijumskih supijih proma, sa eleklro-pogonom, visina 200 mm Drenaina eev - B6hm - delimicna drenaina eev, od PVC-U-a, DN 150 Nasip grubog sljunka Ivitnjaei od betona - Schwenk - BINAB-iviCnjak, visokoiviCni profil Bi t 15x12x16em Resetke od kvadratnih pettji - MEA Meisinger - MEA - garaina resetke, pellje, 30x30 mm, 2000x200 mm Horizontalna brana protiv penjuce vlage - sandroplasl SANDROCK SANDROPLAST bilUmenski-izolaeioni premaz Noseci sloj bez vezivnih sredstava (ostar pesak-droblna-mesavina). debljine 20 em, pad 1:4 Hidraulicno vezani nosscl sloj Krupni teraeo - Schwenk - CARTAGO-eetvorougaoni pokrivac, lip kamena, 1, 14x21 em, debijine 7 cm Ograda sa ispunima - K6mmerling - sistem balkona Komaborcl plus, ispuna stakla Podni oblog od betonskog bloka za terase, na postojecern betonu - Schwenkploee lerasa, serija Europa, 40x40 em, debijine 5 cm Malter podnoija kao sistem malterisanja spoljnjeg zlda Obimna izolacija - Heidelberger sislemi izolaeije - obimna izolaciona ploea, debijine 50 mm Zaptivanje povrsina spoljnih zidova protiv vlage lIa - sandroplasl SANDROCK SANDROPLAST 2000 zidni zastitni premaz Sistem malterisanja unutrasnje tavaniee Konstrukeija tavaniee Nosecl spolin! zid, FRANZ CARL NUDLING - Liapor zidni suplji blok (Hbl) od lakog belona, debijina zida 24 em Toplotno-izolaeioni sistem povezivanja - Heidelberger sistemi izolaeijemineralni debeloslojni sistem, lip 07, debijina 80 mm
Prolzvodnl podaci Behm Kunststoffe GmbH FRANZ CARL NODLING Heidelberger Oarnrnsysterne GmbH Gebr. Kemmerling Kunststoffwerke GmbH MEA Meisinger NORMSTAHL-Werk E. Doring GmbH sandroplast SANDROCK GmbH E. Schwenk Betonteehnik GmbH & Co. KG
Kodfi,me
BOEHM FCN HEIDELD KOEMMERL MEA_MEl NORMSTAHL SANDROPL SCHWENKB
41
Spoljni ztdov], ekologija

Nacini gradnje ztdova prerna ekoloskim aspektlma (prema lit, 029)
Spoljnjl zidoY; ispod terena (u odnosu na zemljiste)
330.01.01
9 664 23 741 71 1537
0,Q7 4,13 0,19 2,43 0,27 7,34
71 26 1929
0,22 0,23 8,53
Zid od opeke sa spoljnjom izolacijorn od kamene sindra od vlaknasto eementnih ploea a c vlaknasto-eementni daske Iletve alu-lim kamena produini vuna C02n b e d '
/
r
.
"
Tehnickl podaci
vune, skriljae debljina [em) masa [kg/m2) 16,0 3,2 0,7 12,0 15,0 7,2 137,0 48,6 1,5 22,5 235 izolaciiom C02n debljina [em) 2,7 12,0 15,0 0,5 vreme koriseenja [a] 40 40 40 40 80 80 40 elekat staklene baste [g CO,lm2 a) 466 22 207 188 386 101 102 okiseljavanje [g SOjm2 a) 1,71 0,12 1,66 0,76 1,39 0,31 0,34 6,29 okiseljavanje [9 SO,lm2 a) 0,79 0,21 1,19 0,65 0,33 0,12 3,28 okiseljavanje [9 SO,lm2 a) 0,53 0,54 0,02 0,38 0,65 0,39 0,39 k-vrednost Mera zvuene [Wlm2K)
izolaclie R~ [dB)
0,28 > 55
JI
A~ 0,035 WlmK II
lid od opeke malter MG
"
.'
9 konvencionalni unutraSnji matter

ukupno
Veliki stekat staklene baste. Veliko okiseljavanje. Kod dobrog tehniekoq oblikovanja dug iivotni vek spoljnih povrsma. Mali poteneijal ostecenja kod nebrifljivog detaljnog planiranja. Mali poteneijal stete kod nebriiljive lzveobe. Mali troskovi odrzavanja,
Ekoloska opsta procena
1471 vreme koriStenja [a) 30 35 35 80 80 40 elekat sta)~~ne baste [g CO m2 a) 141 37 155 194 109 47 683 vreme koriseenja [a) 80 80 80 80 80 80 40 elekat st~~ne baste [g CO m2 a) 159 148 4 94 194 127 116
Tehn;ck; podaei
k-vrednost Mera zvucne
oc
Zid od krecnog peseara sa spoljnjom staklene vune, drvena oplata a b e d e I
,I
"1~4 ",
[kg/m2) 15,4 4,7 3,4 203,0 52,2 7,0 286
masa
tzolacile R~ [dB)
[Wlm2K)
0,28 > 52
daske Ileive staklena produini

Mali elekat staklene baste. Malo okiseljavanje. I kod dobrog tehnickog oblikovanja kratak iivotni vek spoljnih povrsina. Srednji poteneijal ostecenja kod nebrizljivog detaljnog planiranja. Mali poteneijal stete kod nebriiljive izvedbs. Mali troskovi odriavanja.
daske I letve C02n vuna A.~0,036 WlmK pescara malter MG zid od krecnoq krecni malter
II
ukupno debljina [em) psscara 12,0 malter MG
Tehnilki podacf
k-vrednost Mera zvucne izolacile IWlm'KI
Neomalterisani lid od krecnoq pescara, dvoljuskasti sa kamenom vunom
masa [kg/m2) 167,0 57,0 0,1
R~ IdB)
0,25 > 60
~IS
~ ~ ".
42
ed
a b c
lid od krecnog cementni staklena

Mali elekat staklene baste. Malo okiseljavanje. Kod dobrog tehnickog oblikovanja dug zivotnl vek spoljnih povrsma. Veliki poteneijal ostecenia kod nebrizljivog detaljnog planiranja. Veliki poteneijal stete kod nebriiljive lzveobe. Mali troskovl odriavanja.
III
12,0 15,0 1,5
eelik niskolegirani vuna A.= 0,35WlmK pescara lid od krecnoq
. -, .
01
d e
7,2 202,8 61,0 25,5 521
I prodozni malter MG II
9 konveneionalni unutrasnji malter

ukupno
841
2,89
Spoljni ztdovl, ekologija

Nacini gradnje zldova prema ekolosklm aspsktlma (prema lit. 029)
Spoljn; zldovi Iznad lerena (iznad zemljisla) vunom unutra debljina [em] 15,0
330.01.02
omalterisan
Zid od opeke dvoslojni
sa kamenom a b c d e I 9
rnasa
[kglm') 148,0 59,0 0,5
vreme koriscsnja [a) 80 80 80 80 80 80 40 123 18 94 375 131 26 1184 vreme ristenja 25 25 25 25 25 80 80 40 0,09 0,38 1,34 0,40 0,23 4,32 okise~i~anje [g SO m' a] 0,39 0,27 0,16 2,11 0,17 1,59 0;37 0,23 5,28 okise~i~anje [gSO m'a) 0,43 2,16 0,11 0,48 3,18 okiseljavanje [g SO!m'a] 0,77 0,21 1,32 0,05 0,70 0,05
zid od opeke produlni kamena produzrn jednoslojni malter MG II vuna A= 0,035 WlmK malter MG II gipsani malter eelik niskolegirani
Tehnlckl podaci k-vrednost Mera zvucne izolacije
R~ [dB)
[Wlm'K)
0,24 > 59
12,0 15,0
7,2 133,0 62,7 10,0 420
zid od opeke
I,D
Ekoloska ukupna procena Srednji elekat staklene baste. Malo okiseljavanje. Kod dobrog tehnlckoq oblikovanja dug zivotni vek spoljnih povrsma, Veliki poteneijal ostecerua kod nebriZljivog detaljnog planiranja. Veliki poteneijal stete kod nebriiljive izvedbe. Mali troskovl odrtavanja.
Zid od opeke sa spoljnom
omalterisan
izolaeijom a b e d e I h
od kamene
vune malter
debljina [em] 0,2
masa
[kglm'] 15,5 0,3 0,3
ko[a]
elekat st)~~ne baste [g CO m' a] 113 41 35 521 47 443 121 26 1348
i;
~!/,
//
konvencionalan file od vestackoq celik niskolegirani kamena lepak zid od opeke jednoslojni
spoljni vlakna
Tehnicki podacl k-vrednost Mera zvucne izolaeije
[Wlm'K]
R~ [dB]
0,27 > 52
vuna A = 0,04 WlmK
12,0 0,3 17,5
12,5 4,0 157,0 58,0 10,0 258
9 produzn! malter MG II
gipsani malter
"
I,D
Ekoioska opSta procena Veliki elekat staklene baste. Srednje okiseljavanje. Kod dobrog tehnickoq oblikovanja srednji zivotni vek spoljnih povrsina. Veliki poteneijal ostecerua kod nebriZljivog detaljnog planiranja. Veliki potencijal stete kod nebriiljive izvedbe. Srednji troskovi odriavanja.
ukupno
I
S1:
Zid od bloka od poroznog omalterisan a b c d konveneionalni porozni beton tanak malter, posteljica jednoslojni gipsani
batona
debljina [em] 2,5 32,5
masa
[kglm'] 24,0 130,0 7,5 21,0 183
vreme koriscenia [a] 35 80 80 40
elekat staklene baste [g CO,lm' a] 125 723 38 56
Tehnickl podaci k-vrednost Mera zvucne izolacije
R'w
[W Im2KJ [dB]
0,30 > 50
spoljni malter
~'
malter
1,5
ukupno Drveni okvir sa spoljnom izolacijom od staklene vune, drvena oplata a daske-Ietve C02n C02n 12,0 2,5 b daske-Ietve PEFolija C02n debljina [cm] 2,7
940
vreme koriscenja [a] 30 35 35 80 80 80 elekat stakiene baste [g CO!m' a] 137 37 174 7 211 9 574 vremekoriscenja [a] 40 40 80 80 80 35 35 elekat stakiene baste [g CO/m' a] 363 11 52 86 10 16 182 719 vreme koriscenja [a] 25 25 80 80 40 114 5 40 106 435 vreme kori~tenja [a] 30 30 35 80 80 80 40 657 41 214 40 240 23
Ekoloska opsta procena Srednji elekat staklene baste. Malo okiseljavanje. Kod dobrog tehnickog oblikovanja srednji iivetni vek spoljnih povrsina . Mali potencijal ostecenja kod nebriiljivog detaljnog planiranja.Srednji potencijal stete kod nebriiljive izvedbe. Mali troskovi odriavanja. Tehnicki podaci k-vrednost Mera zvucne izolaeije [Wlm'K] [dB] 0,27 > 35
.,
~1I~1 iii;
e
. ce
masa
[kglm'] 15,0 4,7 3,8 0,2 18,3 2,5
R'w
staklena
vuna A= 0,036 WlmK
d e
tvrda ploca vlaknatila (MDF) C02n
Ekoloska opsta procena Mali elekat staklene baste, Malo okiseljavanje. Kod dobrog tehnickoq oblikovanja srednji iivotni vek spoljnih povrsina. Srednji potencijal ostecenja kod nebrizljivog detaljnog planiranja . Mali poteneijal stete kod nebrilljive izvedbe. Mali troskovi odrzavanja.
kant-drvo
ukupno Drveni okvir sa izolaeijom od celuloznog vlakna, ploCe od vlaknastog cementa velikolormatne a b c ploce od vlaknastog daskelletve C02n 2,2 cementa debljina [cm]
45 masa
[kglm'] 19,0 1,6 6,8 24,5 16,0 6,9 0,2 ploee C02n 2,0 18,0 77 debljina [em] 2,0 C02n 5,0 30,0 2,0
3,10
okise~,!~je [gSO m'a] 1,52 0,06 0,18 0,46 0,12 0,12 1,00 3,46 Tehnicki podacl k-vrednost Mera zvucne izolacije [Wlm'K] 0,27 > 35
R~ [dB]
I,D
mekano vlakno vezano bitumenom. C02n rezano drvo C02n celulozne WlmK pahulje A = 0,04
"
1
toe
d e
de III
I PE - Folija 9 gipsano-kartonske
ukupno
Ekoloska opste procena Mali elekat staklene baste. Malo okiseljavanje. Prisutni ekolosko I tokslkolosko relevantni elementi. Kod dobrog tehnickog oblikovanja dug iivotni vek spoljnih povrslna, Mali potencijal ostecenja kod nebriiljivog detaljnog planiranja. Visok poteneijal stete kod nebriiljive izvedbe. Mali troskovi odrzavanja.
Drveni okvir sa ispunom od lake llovace i plocorn od trske a b e d e malter od ilovace C02n ~loCe od trscanih cevi 0,06 Wlm' K
masa
[kglm'] 34,0 9,5 190,0 11,3 34,0 279
,=
0,69 0,06 0,21 0,36
ispuna od meke ilovace rezano drvo C02n malter od ilovacs C02n
ukupno Drveni okvlr sa ispunom od cerplca, spoljna izolacija od kamene vune debljina
1,89
[ern]
masa
[kglm'] 10,8 4,5 7,2 11,3 95,2 14,5 10,3 154
a daskelletve
b c d e daskelletve
C02n C02n
2,7 4,7 WlmK 12,0 12,0 0,8
0,23 0,87 0,21 1,00 0,08 0,01 2,96 TeMick; podaci izolaeije k-vrednost Mera zvucne
kamena vuna
terpic C02n
= 0,035
rezano drvo C02n
I malter od iiovace C02n
oel
9 zavrsnt malter od ilovace

ukupno
1""5;;.;;;;S:tai:;:k,;a;;;;j;;t;;;;;-Odiakeiiov;ite'------I~~;;_j!i;as~rvi9riief~r~~~~~~[oi~ijiiV~~ I'
~~-=~-=~~----,---------~--~--~----~~~~~~--~----~~+-~~~~~~~~~~~~
R~
[Wlm'K] [dB)
0,4 > 57
Ekoloskaopslaprocena Srednji elekat staklene baste. Srednje okiseljavanje. Kod dobrog tehnickoq oblikovanja dug iivotni vek spoljnih povrsina. Mali poteneijal ostecenia kod nebrizljivog detaljnog planiranja. Srednji potencijal stete kod nebriiljive izvedbe. Mali troskovi odrtavanja.
43
Spoljni zldovl, toplotna zastlta

Toplotnl mostovl prema DIN 4108, prilog 2
Tabela A.1: pregled 1
330.10.01
je odrzavati po rnoqucstvu rapovrsma. Pri tome SU toplotni mostovi slabe taeke posto na njima nastajo najnize temperature povrSina unutrasnjeg prostora.
Iz razloga
komfora
pozeljno
vnomerne temperature unutrasnjih
Slika 8.1 i slika B.2
Sitka 8.3 slika 8.4
Slika 8.5 i
slika B.6
Slika 8.7 i slika B.9
Slika
slika
B.l0 i B.l1
Slika 8.12
slika 8.14
S!ika 8.15
stika B.17
Kondenzacija nastaje uvek tame gde je lokalna temperatura povrsine niza od kondenzacione temperature odredsnog pritiska vodene pare. Stete od kondenzacije zato nastaju najpre u oblasti toplotnih mostova. Stvaranje plesni rnoze da usledi vet kod vllage vazduha koja jos nema za posledicu kondenzaciju. Vet prema povrsinskorn materijalu kod reiativnih vlaznosn vazduha iznad ca.80 %, a povezano sa pripadajutom temperaturom spoljne povrsine, tokom kapilarne kondenzacije rnoze da se primi vlaga i uz odgovarajute trajanje to rnoze da dovede do stvaranja plesni.
1 Oblast primene
Slika B.18 Silk. B.19 Silk. B.20
StikaB.21
Silk. B.22
Silk. B.23
Slika 8.24
Slika 8.25
Ova] prilog uz DIN 4108 sadrf primere planiranja i izvodenja radi smanjenja dejstva toplotnih rnostova, Pod listak prikazuje detalje toplotnih mostova visoke gradnje, ali ne i konstrukcione prlrnera za zgrade sa unutrasojorn temperaturom ispod 19°C. Vrednosti merenja koeficijenata gubitka toplotnih mostova i vrednosti minimalnih temperatura spoljnih povrsina mogu da se ocitaju iz kataloga toplotnih mostova iii da se obracunaju prema E DIN EN ISO 10211.
Slika 8.26
Slika B.27
Silk. 8.28
Sllka B.29
2 Primeri planiranja
Silk. B.30 Slika 8.31 Silk. B.32 Opiiti primeri pianiranja za smanjenje toplotnih mostova su: Izbegavanje izrazito razudenih qradevinskih tela; Toplotno-tehnlcko razdvajanje gradevinskih isturenih delova (balkonske ploce, atike, nosete konzole, itd) od susednog gradevinskog tela; Kontinualna ravan izolacionog materijala, npr. vezivni sistem toplotne izolacije na spoljnjem zidu, podrumskom spoljnjem zidu sa izolacijom tog zida.
Sllka B.33 I Slika 8.34
Slika B.35 i Slika B.36
Slika 8.37
3 Primer; Izvo(Jenja 3,1 Sklop ; tehnika prlkazivanja U ovom prilogu navedeni primeri odnose se na vrste izvodenja formiranja prikljucaka. Formiranja prikljucaka su prikazana kao pregledne matrice na slikama tabela A.1 do A.3 kao piktogrami. Radi olaksanoq pronalazenja pojedinacnin detalja uneti su brojevi slika prikljucaka. Prikljucni detalji koji nisu navedeni u ovorn prilogu, a cije je izvodenje u principu slicno, obetezeni su u ovoj matrici.
Slika B.38 Silk. B.39
Silk. B.40
Slika 8.41
Slika 8.42
10
Silk. B.43
Slika 8.44
3.2 Spoljni gradevinskl delovi

Posmatrani spoljni gradevinski delovi predstavljaju trenutno uobicajene konstrukcije. Posto upotrebljeni materijali pokazuju razlicite toplotne provodljivosti i posto su moguca mala odstupanja debljina slojeva, ne daju se nikakvi podaci uz koeficijente prolaza toplote. Prikazane mere su pribli~ni podaci koji u pojedinacnim slucajevirna mogu da variraju. Na slikama 8.1 do 8.6 navedena debljina sloja izolacije u oblasti podne ploca sa d = 60 mm vaze samo za oblast ivica (rastojanje od ivice ~ 5 m). Kod veeih rastojanja od ivice koeficijent prolaza toplote podne ploee se obracunava shodno odgovarajutoj norrni prema prenosu toplote iznad nivoa tla, a iz toga se dobija potrebna debljina izolacionog sloja,
11
Slika 8.45
Slika B.46
Tabela A.2: p'egled 2
I~I ~I
Slika 8.47
II
Silk. 8.48
III III III
3,3 Uputstva za prlkljucke gradevinskih delovs

Dodatak 8 daje primere za nacine izvodsnja Ijucaka gra(Jevinskih delova. razlicitih prik-
8alkonske piece se u ovom prilogu obraduju samo kao toplotno-tehnickl razdvojene konstnukcije. Druga izvodenja idu u mnogim slucajevima lspod minimalnih zahteva prema DIN 4108-2. Kod detalja prikljucka prozora zaptivanja, dlaganja za nagaznu cvrstocu u oblasti itd, nisu detaljno prikazana. ucvrscivanja, pobalkonskih vrata
I~I ~I
14 Slika B.49 Slika 8.50
II II
Slika 8.52
3.4 Odslupajuca izvodenja

Kod pridriavanja prikazanih konstruktivnih principa i koeficijenata prolaza toplote spoljnih gradevinskih delova vale i druga jednako vredna izvodenja. Dalji gradevinski zahtevi koji se postavljaju pred konstruk-
erje nlsu navedeni u prikazanim primerima. Tabela 2: Objallnjenja kljuca za oblikovanje prikljucaka
I~I ~I
Slika 8.51 17
Jue¢j Kratka
broj oznaka Gradevmskl delovl
Prikljucna veza
~-::--::-::--:-r--:--::-:-:---::--:--::--1
Prikljutni gradevinski dec Podna plata Podna Podna
ploca pioca
Ai
A2
lzolovani zid Spolia rzclovani nd Monolitni zid Monolilni zid

Spolja lzclovan lzolcvan armirani arnuranl beton beton
M1 M2 S1 82
Podna ploca Podna ploca Podna plata
Spolja
44
Spoljni zleovl, toplotna zastlta

Toplotni mcstovl prema DIN 4108, priiog 2
Tabela Prikljul:ak - alika
2: Objal:njenje kljuea za cbtlkcvanje
330.10.02
priklfueaka
A1
Tavanica podruma Tavanlca podruma

Tavanica
18
•
~
Broi elementa slike
I~I ~I
Sllka 6.53
Slika 8.54
~~I II
Stika 8.55
Spclla izolovani zid Spolja izclovani zid Orvena gradnja Orvena gradnja Drvena gradnja U jezgru izotovani ozid U jezgru
izojovani
II!
-
A2 HI H2 H3 K1 K2 K3 Ml M2 M3 A H K M 4 A H K M A H K M A M A1
podruma
Tavanlca podruma Tavanica podruma Tavanica podruma Tavamca podruma Tavanlca podruma Tavanlca podruma Tavanica podruma Tavanlca podruma Prozorski parapet Prozorski parapet
Prczorski
ozid
U jezgru izolovanl ozid Monolitni zid Monolitni zid Monolitni zid Spolja tzolovan zid Drvena gradnja U jezqru lzolovaru zid Monolitni zid spolia izofcvani lid Drvena gradnja U jezgru izolovani ozid Monolitni lid Spolia lzolovani lid Drvena qradnja U jezgru lzolovani zid Monolitni lid Spolja lzolovani lid U jezgru lzolovani zid MonoHtni zid Spolia Izolovanl zici Spolja izolovanl lid Monolitni zid MonoHtni zid
parapet
Prozorski parapet Uloiina prozora UJoiina prozora

Ulofjna
20
Slika
prozora
Ulozina prozora Natprozornik Natprozornik Natprozornik Natprozornik Kutija

roletne
Crtani prikaz
Materijal
Kutija roletne Toplotna izolacija

<
Kutija roletne Terasa Terasa Terasa Terasa Balkonska

p'oca
0,21
A2 Ml M2 A H K Ml M2 10 10 K M K M K M K M K M M A K DZ DZ IW
Zid ad opeka
0,21 -c }-R -c 1,0
Spolia izolovani ztd Drvena gradnja U jezgru izolovani zid Monolitni zid Monolitni lid U [ezqru lzclovani zid Monolilni zid U jezgru lzolovanl zfd Monolitn; lid U jezgru izclovani zid Monolilni zld
Meduspratna tavanica Meduspralna tavanica Met1uspratna tavanlca Meduspratna tavenca Krov na roznjate Krov na rofnjace Krov na rasplnjace Krov na raspinjace Zavr~elak zaosta Zavrsetak zabata
> 1,0
Ko~uliica
11
"
lverica
12 12 14 14 Drvo 16 16 18 Malter 18 18 19 Tlo 20 21 Prllog C (izvod)

Literature: 1 Brunner, C.U. i Nanni, J.: warmebrackenkata'oq. Neubaudetails, SIA-Dokumentation 99, ZOrich 1985; Mainka, G.W. i Paschen, H.: WarmebrOckenkatalog, TeubnerVerlag. Stuttgart (1986); Brunner, C.U. i Nanni, J.: WarmebrOckenkalalog 2, Verbesserte Neubaudetalls. SIA-Dokumentalion 0 078, ZOrich; Brunner, C.U. i Nanni, J.: WarmebnJckenkatalog 3, Altbaudetails, SIA-Dokumentation 00107, ZOrich 1993;
Krov na roinjate, sa U jezgru izolovanl zid izgradenlm potkrovJjem Krov na ro1:njate. sa izqradenlrn polkrovljem Krov na raspmace. sa izgradenim potkrovljem Krov na raspiniace, sa izgradenim potkrovljem Ravan krov Ravan
krov
MonoHtn; lid U jezgru izolovani zid Monolitn; zid MonoHtni zid Spolja izolovam zid U jezgru izolovani zid
Ravan krov Krovni prozor Prikljueak mansardnog prozora Krov
Unutra~nji zid
Hauser, G. i Sliegel, H.: W~rmebrOckenatlas fOr den Mauerwerk· sbau. Bauverlag Wiesbaden 1990. 3. durchgesehene AufJage 1997; Hauser. G. i Stteqel, H.: warmeeracken-Auas fOr den HoJzbau, Bauverlag Wiesbaden 1992; Hauser, G.; Schulze. H.: Stiegel, H.: Anschlussdetails von Niedrigenergieha.usem, Fraunhofer IRB Verlag 1996.
PrtiogB
Prlmeri
za
nselne
izvodenja
pr!kljuenih
detalja
sa toplotnom provooipcostl na kojoj se ba~~aju prikazani su u tabell 8.1.
Slika B.l: eoca poda - monotltnl zid (11M1)
Slika B.2: Plata poda - monolitni zid(1/M2J
snka 8.3: Plota poda-spolja
izolcvanl zid(1/A1)
45
Spoljni zldovt, toptotna zastita

Toplotnl mostovi prema DIN 4108, prilog 2
330.10.03
60
Slika 8.4: Podna plata - spolja izclovani zid(1/A2)
Slika 8.5: Podna plata - spolja lzclovani armirani baton (1/51)
Slika B.6: Podna ploca - spolja izolovam armirani teton (1/52)
HH
HH
\....I 60
Slika B.13: Tavanica podruma - u jezgru izolovani zid (2IK2) Slika 8.14 Tavanica podruma - u [ezqru izclovani zid (2JK3) Slika 8.15: Tavanica podruma -drvena grada (2/Hl)
1 f.60
_j
365
Slika B.17: Tavanlca podrumadrvena gracJa(2JH3)
HH
40
100
::I-
e " + ::Ie -
1--1 60
Slika 8.16 Tavanica podrumadrvena grat1a(21H2) Sllka B.7: Tavamca podruma - monolilni zid (2JM1) Slika B.8: Tavanica podruma - monclltni zid (21M2)
100 100
W 60
Slika B.9: Tavanica podruma - moncutni zid (2JM3)
Slika 8.10: Tavaruca
W
60
podruma-spolja
izclovartl
zld
(2IA1)
Sllka B.11: Tavanlca podruma - spolia lzolovanl zid (2JA2)
46
Spoljni zldov', toptotna zastlta

Toplotni mostovl prema DIN 4108, prilog 2
100
330.10.04
-"I
Silka
B.12 Tavanica
podruma
-u
iezqru
izolovani
zid (2/K1)
Slib
B.18:
Prozorski
parapet
- monolitnl
zid
(31M)
SUU
B.19:
Prozorski
parapet
- spolja
izolovani
zid (3/A)
~100
Varijanta1
Slika 8.20: Prozorski parapet - u jezgru lzolovanl
Hf.-.I
'" Slika B.21: 100 parapet Slika 8.22: Prozorski
Varijanta2 zid
(3/K)
Uloztna
prozcra
- monolitnt
zid (4/M)
drvena grada (3tH)
30
Stika
8.23:
uonoe
prozora-spolja
tzclovanl
zid (4/A)
Stika
8.24:
Ulafina
prozora
- U Jszgru izolovanl
zid
(4/K)
Sitka
8.25:
Uloiina
prazora
- drvena
grada(4/H)
Sliu 8.28: Natprozornik - u jezgru lzolovanl zid (5/Kl

365
::r. ::r~
0 W II
l'
36. Slika 8.26: Natprozornik - monount zid (5/M) Slika 8.33:
rereee-morcamt
zid
(71M1)
36. Slika B.34: Terasa - monolitni zid
(71M2)
47
Spoljnji zldovl
330.10.05
i-j
80
i--------I
100
Siika B.35: Terasa - spolia izclovanl zid{7/A 1)
Slika B.36: Terasa - spolia izolovani zid (7/A2)

365
Slika B.37: Balkonska plata - spolja izolovani zid (S/A)

100
HH
40
100
:ilI
SlUm 8.29: Natprozomik - drvena gradnja (5/H)
Sliks 8.30: Kulija roletne - mcnolitni zid (S/M)
Silks
8.31:
Kulija
roletne -spolja
izolovani
zid (S/A)
i-------l---I 90 60
Sllka 8.32: Kutija roletne - u [ezqru 100 izolovani zid
1-1
60
(elK)
S!ika 8.38: Meduspratna tavanica - monolitni zid (9/M1)
SlUm B.39: Meduspralna tavanlca - monolitni zid
(91M2)
HH
40
lao
Silks B.4O: Meduspratna tavamca - spolja lzclovani zid
(S/A)
SUits 8.41: Meauspratna tavanica - u jezgru izclovani zid
(9/K)
Slika
B.42:
Meduspratna
tavanca
- drvena
gradnja
(9/H)
48
Spoljni zldovl, toplotna zasttta

330.10.06
teo SUka 8.44: Krov oa rozniate - u jezgru Izolovani zid (1 O/K)

365
1---.1
100
Silks 8.46: Krov na rasplniace - u jezgru Izolovani zid

(111M)
(11/K)
Slika B.45: Krov na rasplnlace -. rnonofitni zid
365 Sllka 8.43: Krov na roznjace - monolitni
zid
(1 DIM)
!.----..j
100 Slika 8.52: Krov na respnlace - u jezgru izolovani zid (l6/K)
Silks 8.51: Krov na rasoinlaee -monolitni
zid (161M)
Slika
8.53:
Ravan
krav-monolitni
zid (181M)
I~
Silks B.56: Krovni prozor (19/DZ)
!.----..j
100 Slika B.55: Ravan krovu jezgru izolovani zid (lB/K)
r------i
120
1-----1 100
Slika 8.54: Ravan krov - spolja izolovan zid (la/A)
1 Slitta B.S8: Prlkljutak unutrasnjeq zida u krovu (21I1W)
Silica 8.57: Prikljueak mansardnog prozora (2010Z)
49
Zidovi, zastita ad pozara

Klasifikovsni zidovi prema DIN 4102, deo 4 (zastita od poiara) od betona, zidan! zidov!
UpulslYO: Prema DIN 4102, deo 4, klasifieirane stepenlee --> 351.02.01. Klaslflelranl krovovl .... 361.03.01 4.1 4.1.1 Osnove Vrste za premeravanje zldova zidova tavanlee i
330.20.01
zldova, funkcije
4.1.1.1 Sa stanovista zastite od pozara razllkujemo neno· ssce i nosece zldove, kao I zldove kojl zatvaraju I koji ne zatvaraju prostor, uporedl DIN 1053 deo 1. 4.1.1.2 Nenoseci zidoy; su plocastl gradevlnskl delovi koji su I u slucaju pozara ootarecenl pretelno samo svojom sopstvenom tezinorn i koji ne sluze ukrucenju na savijanje noseclh zidova; ali moraju da prenesu opterecenia vetra koja deluju na njihovu povrslnu na nosece gradevin· ske delove, npr. ploce zidova iii tavaniea. Klasifikaeije pripadaju 4.1.1.3 koje su nize navedene vale samo onda, kada
zidoyl Podael prema tabeli 45 za dvoslojne pozarne zldove se ne odnose na otpornost na vatru jednog pojedinaenog zldnog sloja, vee na otpornost na vatru ukupnog dvoslojnog zlda Oslonel, preeke, prevezi itd., kojl se rasporeduju izmecu slojeva dvoslojnlh zldova treba dlmenzionisatl same za se· be. i?llNillzolacloni 4.1.6 Ugradnje
4.1.5 Dvoslojni
sloj prarna pasusu 4.5.2.6

nenosecih maslvnlh zi-
i Inslalaeije
4.1.6.1 Sem izuzetaka prema pasuslma 4.6.1.2 do 4.1.6.4 klase otpornosti na vatru sledecih klasilikovanih zidova se uvek odnose na zldove bez ugradenih elemenata. 4.1.6.2 Utiene kutlje, kutije prekldata, razdelne kutlje ltd. kod zldova k o j i zatvaraju prostoriju ne smeju da se ugrade neosredno jedna preko puta druge; ovo og· ranltenje ne vall za zidove ad betona III zldane zldove sa ukupnom debljlnom mlnimalna debljina + debljlna opiate ;;, 140 mm. U svemu ostalom ovakve kutlje mogu da se rasporede na bilo kom mestu; kod zldova od betona, zldanih zidova ill zldanlh gradevinsklh ploca sa ukupnom deblji· nom < 60 mm smeju da se korlste samo nazldne kutije. Kod rnontaznlh zldova III gradenja prefabrlkovanlm plocama potrebni pozarno-zastltno tehnltki Izolaeionl slojevl mogu oko takvih kutlja da se stlsnu na 30 mm.
Sllka 17: Prlkljucci zld - tavanlca dova, rnoqucnosti Izvodenja 1 I 2 P,lkljueenje ma~erlsanjem (samo u obi8911 ugradnje I prema DIN 4103 1)
ceo
Prlkljueenje sa kotvama Kotva oct nerdaju~
nenoseci zidovi ukrucuju delove gradevine, tada treba da cdqovaraiuco] klasi vatrootpornosti.
Nose':i
cog rav"'ll "ai"s:

vl$insko odsto1en_i.e prema static~ kt'TI petrebama
zldovi su pretezno na pritisak napregnuti delovi za preuzimanje vertikalnih opterecenja, npr opterecenja tavaniee, kao i horizontalnih opterecenia, npr. opterecenja vetra.
plocastl gradevinski
lid 0 viz auk rue e n j e su plocasti gradevinski delovi za ukrucivanjs zgrade iii ojacavanje na savijanje napreqnutih zidova; u pogledu zastlte od pozara treba ih posrnatrati kao i nosece zidove. 4.1.1.4 Zidov; koji zatvaralu proster su npr. zidovi u izlazima za sluca] nuzde, zidovi stepenista, stambeni pedeoni zidovi i pozarnl zidovi. Oni slute za sprecavarue prenosenja pozara iz jedne prostorije u drugu. Njih pozar opterecu]e samo sa jedne strane. Kao zidovi koji zatvaraju prostor nadalje vaze s pol j nih z i d 0 va> 1,0 m. lidovl kojl zatvaraju mogu da budu noseci i nenoseci zidovi. pi 0 ce prostor
P,ikljo.Jtenje
!Ijebom
A-A
4.1.6.3 Kroz u pasusu 4 klaslflkovane zldove kojl zatvaraju prostorije smeju pojedinacno da se provedu elektnenl vodovl, ako se preostall popreeni presek otvora u potpunostl zatvorl malterom prema DIN 18550 deo 2 III betonom prema DIN 1045. Primedba: Za sprovodenje snopa elektrlcnlh vodova potrebne su pregrade elju klasu otpornosti na vatru treba dokazati Ispltlvanjima prema DIN 4102 deo 9; potrebni su I drugl dokazi podesnostl, npr. u okvlru davanja opste gra· devlnsko-nadzorne dozvole. 4.1.6.4 Kada u zldove kojl zatvaraju prostorlje sa odredsnom klasom otpornostl na vatru treba da se ugrade zastakljlvanja III odredeni vatrozastitnl delovl sa odredenom klasom otpornostl na vatru, onda podesnost tih ugradnjl treba dokazatl u vezl sa zldom prema DIN 4102 deo 5 odn. deo 13; potrebnl su I drugl dokazi podesnosti - npr u okvlru davanja opste graaevlnsko·nadzorne dozvole. Izuzete iz ovoga su u pasuslma 8.2 do 8.4 spregnute konstrukelje za tlju ugradnju treba ispostovati jednoobrazne odredbe norml i dozvola.
fli'im Izoiscioni
slo] prerna pasusu 4.5.2.6
4.1.1.5 Noseel zldovl kojl ne zatvaraiu prostor su nosecl zidovi koje pozar opterecujs sa dve strane - a u slucaju delimltno iii potpuno slobodno stojeceq zida - rnoze biti opterecen sa tri iii cetlrl strane. Kao stupcl iii kratki zldanl zldovl smatraju se poprecni preseei koji se sastoje od manje od dva nepod~ljena bloka iii eija je povrslna popresnoq preseka < 0,10 m Kao zldanl deloyl kojl ne zalVaraju profior smatraju se poprecni preseei tija je povrsina z 0,10 m i sirina S 1,0 m. 4.1.1.6 2·slojni spoljni zidovi sa iii bez izolaeionog sloja iii vazdusnog sloja su oni zidovi koji su povezani kotvama iii eiji je unutrasn] sloj noseci, a spoljnji sloj nenoseci. 4.1.1.7 2·slojnl kllenl podeonl zidoy; odn. zavrsm zldo· vi zgrade sa iii bez izolaclonog sloja odn. vazdusnoq sloja su zidovi koji nisu povezani rnedusobno pa nemaju kotve. Kod nosecih zldova svakl sloj za sebe je od slueaja do slueaja oslonae tavaniee odn. krova. 4.1.1.8 Natprozornicl, grede, podvlake itd. iznad zidnlh otvora treba dimenzionisati za ;;, trostrano opterecen]a po-
Slika lB: Prikljueci zld (stu pac I potpora) - zld nenosecl maslvnl zldovi (primer zldana opeka, rnoqucnosti lzvodenja 1 do 3)
Kotva od nerdajuCeg pljOOteg telika

4.2 Klase otpornosll na vatru betonskih beionsklh zldova od normalnog betona
iii armlrano-
Slika 19: Suceljavanje zldana opeka
zld -
zid nosecih
zldova,
primer
4.2.1
Oblast
primene
iarom.
4.1.2 Debljine zldova, vlslne zidova
4.2.1.1 Podaei pasusa 4.2 vaze za betonske I armiranobetonske zldove od normalnog betona prema DIN 1045. 4.2.1.2 Kod nos eel h zldova podacl doduse ne vaze za zidove sa s irln orn b< 0,40 m odn. < 5 d, prl eernu je d zastitno-pozarno tehnlckl potrebna debljlna prema tabell 35. Ovakve zldove treba dlmenzlonlsatl kao potpore prema pasusu 3.13 odn. razudene zldove od armlranog betona prema pasusu 4.3. 4.2.1.3ZadlmenzionisanjepoZamlhzldovavidipasUS4.8. ~~~~f'e;~~:'pomerljiva
4.1.2.1 Nlze navedene minimalne debljlne d odnose se, ukollko nlje drugatije navedeno, uvek na neoblozenu debIjlnu zlda III na neoblozenl sloj. 4.1.2.2 Makslmalne vislne zldova rezultlraju Iz norm I DIN 1045, DIN 1052 deo 1 Ideo 2, DIN 1053 delovi 1 do 4, DIN 4103 delovl 1 do 4 I DIN 18183. 4.1.3 Obloge, perne brane Kod zidova klasllikovanlh u pasusu 4 je dozvoljeno postavljanje dodatnlh obloga - sem obloge od eellcnog lima npr maltera III obloge; eventualno kod koriscanja grade· vlnsklh materljala klase B treba abratiti pazniu na zahteve gradevlnskog nadzora. Parne brane ne uticu na nazive klasa otpornostl - koje su navedene u pasusu 4. 4.1.4 Pr;kljllccl, razdelnice na
zldan< zid
Belonili
4.2.2
Sporedn'
uslov;
koiva
razdelnice
4.2.2.1 Betonski I armirano-betonskl zidovl od normalnog betona moraju uz postovanje uslova Iz pasusa 4.2.2 da Is· pune us love navedene u tabelama 35 i 36. U pogledu taktora Iskoriseenja a, , smlsleno vazl pasus 3.13.2.2. 4.2.2.2 Razdelniee izrnedu gotovih delova moraju prema sllci 21, Izvedba 1, da budu tako Ispunjeni rnalterorn prema DIN 1053 deo 1 Iii betonom prema DIN 1045, da dubio na maltera III betona odgovara minlmalnoj debljlnl zlda prema tabell 35, red 1.2.2.1. Zarubljene Ivlee mogu da se ne uzmu u obzlr ako zarubljivanja ostane s 3 em. Kod zarubljivanja > 3 em za minim ainu debljlnu zlda treba odrnerlti od krajnjlh tacaka zarubljivanja. Kod razdelnlea na pero I tljeb prema slici 21, Izvedba 2, dovoljno je malterlsatl razdelnleu u spoljnlm tre6lnama zl· da. Razdelniee sa izolaelonim slojem od mlneralnlh vis kana moraju da odgovaraju podaelma sa sllke 21, Izvedba 3 a) ill 3 b). Zakosavanje I zavrteel izolaelonlh slojeva od mlneralnlh vlakana mogu da se zatvore zaptlvnlm materijallma za ra· zdelnlee prema DIN EN 26927
!z.olacioni sial prema pasusu 4.5.2.6 -
pozar
Slika 20: Kllze6e sucellavanje zida (potprore) zldova, rnoqucnosti Izvodenja 1 I 2.
nosecih
4.1.4.1 Navodl iz pas usa 4 vaze za zldove kojl se razapinju od neobradene tavanlee do neobradene tavamce. Primedba: Ukoliko se zldovl kojl zatvaraju prostoriju pricvrscuju na npr. podtavaniee iii se postavljaju na duple po· dove, anda Ispltlvanjlma treba dokazatl klasu otpornosti
na vatru.
4.1.4.2 Prikljucke n e nos eel h masivnlh zidova prema DIN 1045, DIN 1053 dao 1 und DIN 4103 deo 1 (npr. kao zld u prevezu III na suteljavanje sa malternom razdelnl· com bez kotve) Iii prema podaclma sa slike 17 odn. sllke 18. 4.1.4.3 Prikljueke nos eel h maslvnlh zldova treba Izve· stl prema DIN 1045 Iii DIN 1053 deo 1 (npr. kao zld u pre· vezu) Iii prema podaelma sa sllke 19 odn. sllke 20.
Izoiacioni
slOj ad mineral nih vlakana prema pasusu 4,52.6

1 do 3 b)
Slika 21: lldne razdelnlee (~ema - sklea za Izvodenje
50
Zidovi, zasnta od
POi81'S
330.20.02
Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, dec 4 (zastita od pozara) od betona, zidani zidovi
Tabala 35: l\Iose611 nenoseet, betonskl l armlrano-betonskl zldovl od
normalnog betona
koji zatvaraju
pros!Orije
4,3 4.3.1
Rasclanjeni arrnlrano-betonskl zldovi Oblast primene
(l-strano ugrozeni vatrom)

Konstrukeione Red karakteristike Oznaka klase vatrootpornosti
~ ~~~
Poprecna
~
armatura
," Poprecna
I
//'
4,3,1,1 Podaei iz pasusa 4.3 vale za nosece zidove od armiranog betona prema DIN 1045 sa otvorima za vrata i prozore.
armatura
F 3Q-A
I F 60-A I F 9Q-A I F 120-A I F180-A

prema DIN 1045 90 '1 90 110" 130 10 10 10 10
II
1 1.1
Nemalterisani zidovi Dozvoljena vltkost-vlsina Minimalna nenosscih debljina
4,3,1,2 Zidovi vaze kao noseCi zidovi koji ne zatvaraju prostor koje treba najpre dimenzionisati prema labeli 36; samo delove zidova izmedu otvora treba dimenzronisati prema tabeli 37 4.3.1,3 Podaei vatrootpornosti iz pasusa 4.3 vaze samo F 90 (oznaka F 90-A). za zidove klase
sprataldebljina
zida
= hs Id
80 '1
1.2
1.2.1 1.2.2 1.2.2.1 1.2.2.2 1.3 1.3.1 1.3.2 1.3.2.1 1.3.2.2 1.3.2.3 1.4 1.4.1 1.4.2
zida d u mm kod 100 '1 100'1 120 140 10 10 20 25 120 120 150 160 10 10 25 35 150 150 180 210 35 35 45 55
zidova
noseCih zldova Faktor tskoriscenostl
4,3.2
Sporedni uslovl
Faktor lskorlscenostt 1.2.2.3 Faktor iskortscenosti Minimalni osovinski nenosscih zidova
= 0,1 a = 0,5 a. = 1,0

a, razmaci
U
80'1 100'1 120 mm
4.3.2,1 Zidove treba prikljucivali uvek celom povrsinorn na spratne tavaniee, tako da nije rnogucs slobodno pomeranje u oblasti zavrsetaka zidova. 4.3,2,2 Pripadajuce sistemske ka treba videti iz slike 22. 4.3,2,3 Najmanje jedna duiine L i dimenzije prese-
poduzne armature kod

10
nose6ih zidova pri opterecenju Faktora Faktora lskoriscenosti iskoriscenosf a; a;
= 0.1 a, = 0,5
=
prema DIN 1045 10 10 10

U
otvora mora da poseduje

caju ~ 50 em.
strana iznad iii ispod odredenog visinu od ~ 3 d, u svakom slu-
Faktora iskoriscenosti
1,0
Minimatni osovinski razmaci u u mm otvora sa svetlom rnerorn s 2,0 m

svellom merom> 2,0 m slojem maltera Zidovi sa obostranim do 3.1.6.5 Dozvoljena vitkost
=
obtastima zldova iznad

10 10 15 25 25 35 prema DIN 1045 35 45 55 65 U tabeli 37 se izvodenje zidova bazira na betonu 8 treba slicno stupcima voditi iznad ukupne visine zidova sa 7,0 em'!m po strani 8S1420 S odn. 6,5 em'!m po stranl 8St 500 S iii M i razmaka osovina nosece poduzne armature od 25 mm prema sliei 23. 4,3,2,4
45. Armaturu
2
2.1 2.2
prema pasusima zida

=
3.1.6.1
vlslna sprataldebljina
hs !d
u"
Debljina zida prema br. 1.2;smanjenja
prema tabeli 2 su 4,3.3 60 80 4,3,3,1 U zavlsnosf od sistemske duiine i dimenzija preseka mogu da se preuzmu centralne sile pritiska navedene u tabeli 37
rnoquca;
ali minimalna debljina nenosecih zidova nosech zidova Osovinski podaeima zida du mm kod
DozvolJeno opterecenje
2.2.1 2.2.2 2.3

1}
razmaei U poduzne armature kao i razmaci osovina U i Us u oblastima zidova iznad otvora prema br. 1.3 i 1.4; smanjenja prema labeli 2 nisu rnoguca: ali u i Us nisu manji od 10 mm gustom
Kod sadrzala vlage u betonu, navedenog kao uceo mase, >4% (vidi pasus 3.1.7) kao i zidova sa veoma armaturom (razmaei sipki < 100 mm) debljina zida mora da tznos: najmanje 120 mrn,
Tabela 36:
Noseci betonski i armirano-betonski

ugroienost vatrom) Konstrukeione
zidovi od normalnog
betona
koji ne
zatvaraju prostore (v i s e sir a n a

klase vatrootpornosti
4.3,3,2 Mecluvrednosti smeju Ekstrapolaeija niie dozvoljena.
da se interpoliraju
linearno.
karakteristike
Oznaka
Red
't::I
~~~
Poprecna I armatura
..
4.3.3.3 Ukoliko se u zidne elemente uvode normalne vrednosti sa planskom krajnjom ekscentncnoseu, onda ekscentricno opterscenje koje moie da se primi treba da se izracuna prema jednacini (8): zul
"
/ /' armatura F3Q-A F 60-A F 90-A F 12Q-A F18Q-A Ovde
zul Ne Ne, t = -~~
zul Nco I
(8)
Poprecna
zul Nc,o
znaei slsdece:
dozvoljeno centricno optere6enje prema DIN 1045 dozvoljeno ekscentricno opterecenie prema DIN 1045 centncno optereeenje koje maze da se primi nakon 90 min-nag dejstva pozara prema tab.1i 37 ekscentricnc optere6enje koje rnoze da se primi nakon 90 min-nog dejstva pozara
1 1.1 1.1.1 1.1.2 1.2.3 1.2 1.2.1 1.2.2 1.2.3 1.3 1.3.1 1.3.2 2 2.1
Nemallerisani Minimalna Faktor Faktor faktora
zidovi 120 120 120

u
debljina zida d u mm lskorlscenostl 'I = 0,1 a,
Faklor iskoriStenosti Minimalni osovinski
lskorlscenostl a, = 1,0
razmaci u mm
= 0,5
120 120 140 10 10 10
120 140 170 10 10 25
140 160 220 10 25 35
170 200 300 35 45 55
doz. Nc,o doz. Ne,o doz. Nclt zul Ne.t
iskorlscenostl a, = 0,1 a, = 0,5 Faktor lskorlscenostl a, = 1,0

Faktor iskoriseenosli
u
poduzns armature koc

10 10 10
Minimalni razmaei osovina iznad otvora sa svetlom svetlom merom S 2,0 m merom> 2,0 m
Us
u mm u oblaslima
zidova 10 10 15 25 25 35 35 45 55 65
4.4
Klass vatrootpcrnostl zidova od lakog betona sa kompaktnim sklopom prema DIN 4219 dec 1 Ideo 2 samo pod sporednim uslovima
Zidovi sa obostranim do 3.1.6.5
malterisanjem
prema pasusima
3.1.6.1 80
4.4.1 Pasusi 4.1 i 4.2 vale pasusa 4.4.2 i 4.4.6. 4,4,2 Sporedni uslovi
ali minimalna 2.2 Osovinski daeima
rnoquca:
Debljina zida
d prema br 1.1; smanjenja

debljina
u
prema tabeli 2 nisu
prema
pasusu
4.4
vaze samo za
d u mm
podulne armature kao i razmaci osovina ali
u u
neoblozene zidove.
4.4,3 U daljem tekstu klasifikovani zidovi smeju da se ugrade samo onda kada odgovaraju uslovi okoline DIN 1045, pasus 13, tabela 10, redovi 1 iii 2.
razmaei
i i
Us Us
u oblastima
zidova iznad otvora prema po-
br. 1.2 i 1.3; smanjenja
prema tabeli 2 su moquca;
ne manji od 10 mm.
Tabeta 37:
Centralno optereesnje koje mo:!e ds se primi dozy,Ne, t delova zida koji su sa svih strana izloienl vatrl prams 90 mln_ ugroZenosti poZerom prama DiN 4102 deo 2
Sistemska duzina 2,50 m - 299 - 863 -1446 -2021 -2601 kN kN kN kN kN I" 12 iii I. 3,50 m - 162 - 412 - 680 - 980 -1257 kN kN kN kN kN
4.4,4 Kod nosecln i nenosecih zidova prema podaeima tabela 35 i 36 odredene navedene minimalne debljine zidova smeju da smanje na sledeCi nacin:
klasa bruto gustine 2,0 za 5 %, klasa bruto gusline 1,0 za 20 %; pravolinijska interpolaeija je dozvoljena. Ovde doduse ne sme da se ide ispod minimalne zida od 150 rnrn. debljine
bid em 20/20 40/20 60120 80/20 100/20 20/18 40/18 55/18 70/18 90/18 20/16 40/16 60/16 80/16 20/14 45/14 70/14 20/12 40112 60/12 1,50m
- 526 kN -1389 kN -2243 kN -3086kN -3928 kN - 408 -1097 -1613 - 2128 -2760 kN kN kN kN kN
Slika 22:
- 216 kN - 587 kN - 888 kN -1179kN -1534 kN
117kN 291 kN 450 kN 581 kN 731 kN 83kN 203 kN 330 kN 450 kN 52kN 162kN 255 kN 27kN 62kN 98 kN Slika 23:
Sematski prikaz dimenzija debljina, sirina, sistemska cuzina
zida:
4.4.5 Minimalni razrnak osovina armature prema ma 35 i 36 sma da se smanji na sledeCi nacin: klasa brute gusline 2,0 za 5 %, klasa brute gusline 1,0 za 20 %; pravolinijska interpolaeija je dozvoljena. Kod ovog smanjenja dnosti: F 3D-A: min uvidi ~ F 60-A: min u 4.4.6 smeju
tabela-
- 294 kN - 790 kN -1281 kN -1773kN 195 kN 595 kN 986 kN 123 kN 292kN 460 kN
- 386 kN
608 kN 854 kN 97kN 292kN 475 kN 58kN 127 kN 200 kN
152 kN
ne sme da se ide ispod slede6ih
vre-
Minimalni osovinski razmaei nosece pocuzne armature elemenata zida sa svih strana ugroienih pozarorn radi svrstavanja u klasu vatrootpornosti F 90 prema DIN 4102 deo 2
= 30
DIN 4219 dec 2 mm
na
Kod noseelh zidova koji ne zatvaraju proslore ne da se smanjuju ni debljina zidova ni razmak osoviarmature prema postojeclrn pravilima.
51
Zidovi, zastlta od pozara

Klasifikovani zldovl prema DIN 4102, deo 4 (zastita ad pozare) ad betona, zidan! zidovi
Tabela 38: Mlnimalna debljina d neneseetn zldanlh zldeva od iii zidnih gradevinsklh ploca koji zatvaraju proslor (t-strana ugrozenosl poiarom)
Vrednosti ( ) vaze za zidove sa obostranim Konstrukeione Red malterom prema pasusu 4 5 2 10 karakteristike Minimalna debljina d u mm za oznaku klase vatrootpornosti
330.20.04
4.5 Klase valroolpornosli .;dova od opeka i zidnlh gradevinskih ploea uldjllclljll"i stupce I nadvoje 4.5.1 Obtast primene 4_5.1.1 Sledeei podaci vaze za zidove i stupee od opeke i
gradevinskih zidnih ploca prema siedeclrn normama: DIN 1053 dec 1 zidani zid; prema receptu DIN 1053 deo 2 zidani zid: prema ispitivanju kvaliteta; obracun i izvodenje, pasusi 6 do 8 DIN 1053 dec 3 zidani zid: armirani zid: obra eun i izvodenje, pasusi 1, 2b, 2d, 2e do 8, prilozi DIN 1053 dec 4 zidani zid: ad prefabrikovanih elemenata od opeke DIN 4103 dec 1 nenosaci unutrasn] podeoni zidovi; zahtevi, dokazi DIN 4103 dec 2 nenoseel unutrasnj podeoni zidovi, podeoni zidovi ad gipsanih zidnih gradevinskih ploca Ukoliko se dirnenzlonlse na osnovu ispitivanju kvaliteta prema DIN 1053 dec 2, onda se u pojedinacnom slucaju proeenjuje prema DIN 4102. Oblast .arrnlranoq zida" prema DIN 1053 dec 3, pasus 2a i 2e, treba u pojedinacnorn slucaju dokazati procenom prema DIN 4102 dec 2, ali vidi izuzetak u pasusu 4.5.4.3.
supljinama supljlnama
W.~I
."
1)2)3)
."
Zidovi sa malterom
F3O-A 1 2 Biokovi ad poroznog betona i ravni bk>kovi od poroznog betona prema DIN 4165 Poroan beton..gradevinske ploCe i porozni beton ravne graCJevinske pIo¢e prema DIN 4166
Suplje zidne plate od lakog
F 6O-A 75 (75)
F9O-A 10051 (75)
F 12GA 115 (75)
F18GA 150 (115)
754) (50)
betona
prema
DIN 18148
Suplji blokovi Punt blokovi Zidna opeka
ad lakog betona
prema
DIN 18151 prema DIN 18152
i puni
blokovi
od lakog betcna DIN 18153
od betona plate
prema
50 (50)
70 (50)
95 (70)
115 (95)
140 (115)
Zidne qradevinske
od lakog betona
prema
DIN 18162
3 3.1
Zidna opeka
prema
DIN 105 dea 1 puna
i vlscka
visoke
opeka, supljinama. viscke evrstoce,
115 (70)
i klinker
115 (70)
115 (100)
140 (115)
175 (140)
DIN 105 dec 21aka opaka DIN 105 deo 3 cpeka
sa vertikalnim evrstoce
DIN 105 deo 4 keramitki
klinker
3.2
Zidna opeka
prema taka opeka sa horizontalnim
DIN 105 deo 5
115 (70) 70
suplji blokovi
115 (70) 11561 (70)
140 (115) 115 (100)
175 (140) 115 (115)
190 (175) 175 (140)
lake opekarske
ploce sa harizontalnim
4.5.1.2 Podaei iz pasusa 4.5 sadrZe sem toga odredbe za

dimenzionisanje ma smernicama dvoja. nadvoja, izmedu ostalog za nadvoje preza dimenzionisanje j izvodenje ravnih na-
Krecno-pescene DIN DIN DIN
opeke
prama
106deo 1 106 deo 1 A1 106deo2 4
puni-, "Giter't-blckovi (trenutno u nacrtu) i ravne ploce tasadni blokovi
i suplji
blokovl
puni-, "Giter"-blokovi, obloge
(50)
4.5.1.3 Za dimenzionisanje
4.5.2
pozarnlh zidova vidi pasus 4.8.
i fasadne
Sporedn! uslovi
lid prema DIN 1053 deo
115
Gradnja prefabrikavanim elementima od opeke ;;e.O.6 kg/dmJ mm
115 (115) 80
115 (115) 80
165 (140) 80 d ~ 75 d~ 70
165 (140) 100

mm mm
(115) 60
lidne
gradevinske
ploee od gipsa prema
DIN 18163 za brute gustine tanka posteljice:
4.5.2.1 Zidovi i stupei od opeke i gradevinskih zidnih ploca moraju da imaju mininalne debljine navedene u tabelama 38 do 41 uz uvazavanjs sledecih pasusa. 4.5.2.2
Faktor lskoriscenja zanja prema dozvoljenom dec 1 (postoj.crl dozv.a) a" je odnos naprezanju postojeceq napreprema DIN 1053
1) Normalni matter 2) Malter tanke pcsteglca
3) Lagani malter 4) Kod upotraba maltera
d ~ 50
5) kod upotrebe 6) Kod upotrebe
maltera tanka posteljice: maltera tanka posteljice:
Tabel.39:
Minimaln. debljina d nosetih zldan,h .,dow ko!; zatvaralu prostor ( ) vaze za zidove sa obos1ranim maltarom prerna pasusu 4.5.2.10
Konstrukclone karakteristlke
(t-strsna
Minimalna
ugroZenosl
pomrom).
Vrednosli
Red
~
Blokovi ad poroznog DIN 4165 betona
wa~1
." ."
Zidov;
debljina d u mm za oznaku klase vatrootpornasti
Za dimenzionisanje prema DIN 1053 dec 2 kod planski ekscentrlcno pritisnutih stubaca odn.delova zidova koji ne zatvaraju prostor treba za adredivanje peel ad konstantne ekscentrlcnostl iznad visine zida prema DIN 1053 deo
a,
1.
F3G-A F6O-A F9O-A F 12t}-A F18O-A 4.5.2.3 Za odredivanje 1053 dec 1 odn.deo 2. naprezanja na pritisak
a vazi DIN
i ravnl blokovi
ad poroznog
betona
prema
4,5.2.4
1) 2)
Klasa bruto gustine:!!:: 0,5 uz kortscenje
prema 115 (115) 115 (1151 115 (115)

DIN 18152 ~ 0,6
1.1 1.2 1.3 2
Faktor Faktor Faktor
iskoriscenja Iskoriscenja lskcriscenia
'=
0,2 0,6
115 (115) 115 (115) 150 (115)
115 (115) 150 (115) 175 (150)
115 (115) 175 (150) 200 (175)
o;
U2
0::
= 1,0
I ~uplji
150 (115) 200 (175) 240 (200)
cnostl dl6 < konstruktivno. 4,5.2.5 4.5.2.6
Podaei tabela 38 do 41 pokrivaju ekscentricnosti DIN 1053 dec 1 ideo 2 do e ~ dl6. Kod ekseentri-
e s d/3
uvodenje opterecenja treba eentrirati

zidnih ploea ne
Supljine blokova iii gradevinskih smeju da idu okomito na ravan zida.
~~~~~~~~j~prema 0l~ ~)etona

2.1 2.2 2.3 3 3.1 3.1.1 3.1.2 3.1.3 3.2
Faktor Faktcr Faktor iskoriscenia iskoriStenja iskoriscenja ~ = 0,2
blokcvl od lakog betona prema DIN 18151 Puni blokovi i puni blokovi od lakoq betona prema DIN 18153,
klasa bruto gustine
oe= 0,6
e, =
1,0
115 (115) 140 (115) 175 (140)

sa
115 (115) 140 (115) 175 (140)
115 (115) 175 (115) 175 (140)
140 (115) 175 (140) 190 (175)
140 (115) 190 (175) 240 (190)
lzolaclonl slojevi u prikljucnim spojnieama koji se rasporeduju iz zvucno-tehnickih iii drugih razlega, moraju da se sastoje od mineralnih vlakana prema DIN 18165 dec 2, pasus 2.2, da pripadaju klasi materijala A, da poseo duju tacku topljenja ,,1000 C prema DIN 4102 deo 17, i da imaju brute gustinu ad ,,30 kg/m3; eventualno postojeee supljine moraju dobro da se zapuse, zaptivni materijali spojniea u smislu DIN-a EN 26927 na spoljnjoj strani izolaeionih slojeva ne uticu na klasu vatrootpornosti i oznaku. lepljivi malu oblasti lena klasu vat-
Zldna opeka
prema
DIN 105 dec 1 puna i opeka HlzA,HlzB uz koriscanje 1) Faktor Faktor Faktor lskoriscenla iskoriscenia iskonscenja ~ '" 0,2 ~ '" 0,6
vertikalrurn
supljinama;
supljine:
Mz.
115 (115) 115 (1151 115 (115)
115 (115) 115 (115) 115 (1151
115 (115) 140 (115) 175 (115)
115 (115) 175 (115) 240 (140)
o; '"
175 (1401 240 (140) 240 (175)
4.5.2,7 Malteri od vestacke smole (disperzioni ter) koji se koriste za spajanje gotovih delova zisnih spojniea u debljini od ,,3 mm, ne utieu rootpornosti i oznaku.
4.5.2.8
1,0 4)
Nepropusni slojevi protiv vlage uticu na klasu vatrootpornosti i oznaku.
kola se penje ne
4.5.2.9
Oiacavajuce
Zidna opeka supliinama Supljine Faktor Faktor Faktor
prema
DIN 105 dec 2 Laka suplja opeka sa vertikalnim ;?:O,8uz kariMenje I) 3)
Klasa bruto gustine
3.2.1 3.2.1.1 3.2.1.2 3.2.1.3 3.2.2 3.2.2.1 3.2.2.2 3.2.2.3 4
AiB
najmanje istoj klasi klasu vatrootpornosti iii 7 (115) (115) (115) (115) (115) (115) 1115) (140) (175) (1151 (115) (115) 1140) (175) (2401 (115) (115) (140) (175) (300) (300) (140) (140) (175) (2401 (300) (365)
precke i stupei moraju da pripadaju vatrootpornosti kao i zidovi: njihovu treba dokazatl prema pasusima 3, 6
iskortscema lskcrtscema
iskoriscenja
o, = 0,2
o, '" 0,6
~ = 1,0 supunama W
4.5.2.10 Kao malteri za poboljsanje trajanja mogu da se koriste malteri grupe P IV prema DIN 18550 dec 2 iii laki malteri prema DIN 18550 dec 4. Pretpostavka za pofamo-zastrtno-tehntcko dovoljno prianjanje za maltersku podlogu. dujs kada malterska podloga ispunjava DIN 18550 dec 2. delotvornost je Ona se obezbezahteve prema
Laka opeka Faktor Faktor Faktor
sa vertikalnim
iskoriscenja iskori~cenja lskoriseenia
~ '" 0,2 ~ = 0,6 ~

c:;;
1,0
(115) (115) (115)
Kretno-pestana DIN DIN DIN
opeka prema Puni-, "Giter"-blokavi i suplji blokovi (trenutno u nacrtu) purn-, "Giter"-blokovi, blokovi i ravne plate fasadni
1)2)
106 dec 1 106 deo 1 A1 106deo 2
suplji
btckcvl
i fasadne
obloge
uz kori~cenJe
4.1 4.2 4.3 5 '1 21
Faktcr Faktor Faktor Zidani
iskoriscenla iskortscenja iskori~cenia
a; '" 0.2
a,.
= 0,6
115 (115) 115 (115) 115 (115)

Gradnja prefabrikovanim elementima ad opeka
~ '" 1 ,04) DIN 1053 dec 4
115 (115) 115 (115) 115 (115) 165 (115)
115 (115) 115 (115) 115 (115) 165 (165)
115 (115) 140 (115) 200 (140) 190 (165)
175 (140) 200 (140) 240 (175) 240 (190)

same za zid
zid
prema
115 (115) 41
Malter rnoze da sa nadomesti dodatnim slojem zida iii fasadnom oblogom od opeka. Kod 2-slojnih podeonih zidova potreban je malter uvek samo na spoljnjim stranama sloja - ne izmedu slojeva. Kada sa na spoljnjim zidovima postavlja toplotna izolaeija, onda kod koriscenja - izolacionog sloja od materijala klase B on ne sma da se tretira kao malter, - izolacionog sloja ad materijala klase A (n.pr.ploce od mlneralnih vlakana iii panasteg stakla) on sme da se tretira kao malter. 4.5.2.11 Vradnosti tabela 38 do 41 i 45 vazs za sva izvocenja suceonih spojnica prama DIN 1053 dec 1.
Normalni malter Maller tanke posteljice
31
Laki malter
Kod 3,0 Nlmm2 ..: uz D'~ 4,5 N/mm2 vefe vrednasti od punog-.bloka-,i ravnog bloka.
52
-'''"'.'
------------Zidovi, zasiita od pozara

Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, deo 4 (zastila IOdpozara) od betona, zidani zidlOlli
Tabela 40: Minimalna debljina d noseelh zldanih z;dova kojl ne zatvaraju prostore (vlAestrana pozarom) Vrednosti ( ) vaze za zidove sa obostranim malterom prema pasusu 4,5,2 10 Konstrukcione
Red
330.20.04
~
Bloknvi ad poroznoq betona
DIN 4165 i ravnl
Zidovi
1
-~
karakteristike
ugro!enosl
Minimalna debljina d u mm za oznaku klase vatrootpcmosn
4.6.2.5 Nadvoje treba izvesti prema odqovaralueim podacima iz pasusa 4,5,3, Kod nadvoja od lakog fabrickog betona sa gustim poroznim sastavom u pogledu rastojanja osovina u i Us armature nadvoja vaie u tabeli 6 ponovo date minimalne vrednosti za armiranobetonske grede, 4.7 4.7.1 Klase vatroolpornosti poroznog betona Oblast .!dova od armiranog
."
primene 4J vaie za zidove od armiranog
F3O-A
F6O-A
F9O-A
F 12O-A
F18O-A
blokovi ad poroznog betona prema

1) 2)
4.7.1.1 Podaci iz pasusa poroznog betona,
Klase bruto gustine ~ 0,5 uz koriS¢enje

U
Faktcr lskortscenja a Faktor iskoriscenla ~
2 "'-
0,2 0,6
115 (1151 150 (1151 175 (150)
150 (1151 175 (1501 175 (150)
150 (1151 175 (1501 240 (175)
150 (1151 175 (1501 300 (240)
175 (1151 240 (175) 300 (240)
Prlmedba: Zidovi od porozno-betonskih zidnih ploca podleiu trenutno opsto] gra<1evinsko-nadzornoj dozvoli; treba voditi racuna 0 tame navedenim uslovlrna. 4.7.1.2 4,8, U vezi dimenzionisanja
pozarruh zidova vidi pasus
L2
L3 2
Faktor lskcriscenla u2 = 1.0 I~uplii blokOvi. od lakog betona prams DIN 18151 Punl blokovt I punt blckovi ad lakog betona prerna DIN 18152 ~~d~~~~,!~j~ 01~ ~)etona prema DIN 18153, klasa bruto gustine ~ 0,6
4.7.2 Sporedn!
uslovl
4.7.2.1 Zidovi od armiranog poroznog betona moraju uz postovanjs pasusa 4,7,2 da ispune uslove navedene u tabeli 44, 4.7.2.2 Za dimenzionisanje zidova vaze uslovi opstih gra<1evinsko-nadzornih odobrenja, ~,!.f~l,edu faktora lskoriscenja ILl vaii smisleno pasus 4.7.2.3 Kao malter za poboljsanjs trajnosti vatrootpornosti mogu da se upotrebe malteri iz grupe maltera P IV prema DIN 18550 dec 2 iii laki malteri prema DIN 18550 dec 4, Pretpostavka za tehnicku delotvornost zastite od pozara je dovoljno prianjanje na maltersku podloqu, Ono je obezbedeno ako malterska podloga ispunjava zahteve prema DIN 18550 dec 2, 4.7.2.4 Oblasti zidova iznad otvora odn.nadvoja moraju da poseduju isto debljinu kao i zidovi. U pogledu betonskog pokrova c armature nadvoja vaze sporedni uslovi tabele 42, Za dimenzionisanje armirano-betonskih vaie odredbe pasusa 4,5,3. i celicnih nadvoja (dis-
2,1 22 2,3 3 3,1 3,U 3,L2 3,L3
Faktor iskorlscerua Faktor iskcriscenia Faktcr ekorlscenla
c,
= =
0,2 0,6
115 (115) 140 (115) 175 (140)
140 (115) 175 (140) 175 (175)
140 (115) 190 (175) 240 (1751
140 (115) 240 (190) 300 (240)
175 (115) 240 (240) 300 (2401
o;
a, = 1,0
Zidna cpeka prema DIN 105 deo 1 puna i cpeka sa vertikalnirn supljinama: supljine: Mz, HllA,HlzS uz kcrlscenie 1) Faktor lskcrisceola c, Faklor lskortsceoia ~ Faktcr lskortscenla c,
= =
0,2 0,6
115 (115) 115 (115) 115 (1151 115 (115) 115 (115) 115 (115) 175 (115) 175 (115) 240 (1151 240 (115) 240 (115) 365 (175) 240 (175) 300 (2001 490 (240)
= 1,04)
32
3,2,1 3,2,U 3,2,L2 3,2,1,3 3,2,2 3,2,2.1 32,2,2
~dna ooeka prema DIN 105 deo 2 Laka suplja opeka sa vertlkalnlm supljinama Klasa brute gustine ~0,8 uz koristenje 1) 3) Supfjine A i B Faktor lskoriscenja ~:::: 0,2 Faktor iskcrlscenja
G1'"
4.7.2.5 Kod koriscenja maltera od vestacke smole perzivni lepljivi malter) smisleno vaii pasus 4,5,2,7 4.8
(1151 (115) (1151 (115) (1151 (115) (115) (115) (115) (115) (115) (175) (175) (200) (2401
Pozarnl zldov; prlmene
0,6
4.8.1 Oblast
Faktor lskcrlscenja G~ = 1,0 Lake opeka sa vertlkalnlm ~upljinama W Faktor iskoriseenja ~:::: 0,2 Faktor iskcnscenla Faktor iskoriscenja
o; '" 0,6
~:::: 1,0
n,2,3
(175) (175) (240)
(175) (175) (240)
(175) (240) (240)
(175) (2401 (3001
(240) (300) (365)
Kretno-pesectna opeka ptema Puni-, "Giter"-blokovi i suplji blokovi DIN 106deD 1 DIN 106 deo 1 A1 (trenutno u nacrtu) puni-, "Giter"·blokovi, suplji blckovi i ravne ptoce fasadni blckovi i 1asadne obloge DIN 106 oeo 2 1)2) Uz koriscenle Faktar iskcrlscenia Faktor iskoriscenja Faktor lskortscenja
zld prema DIN 1053 ceo 4
G2'"
Podaei iz pasusa 4,8 vaze za zidove od a) normalnog betona prema DIN 1045, b) lakog fabrickog betona sa gustim poroznim sastavom prema DIN 4232, b) armiranog poroznog betona i c) blokova prema DIN 1053 deo 1, kao ideo 2, pasusi 6 do 8, ideo 4, koji ispunjavaju zahteve postavljene pred poiarne zidove prema DIN 4102 dec 3, Prlmedba:, Zidovi od porozno-betonskih zidnih ptoca trenutno podleiu opstern gradevinsko-nadzornom odobrenju; treba voditi racuna 0 tamo navedenim uslovima. 4.8.2 Sporednlllslov;
4,1 4.2
0,2 0,6
115 (115) 115 (1151 115 (1151
115 (115) 115 (115) 115 (115)
115 (115) 140 (115) 140 (1151
140 (1151 175 (115) 200 (175)
175 (140) 200 (175) 240 (1901
G2'"
0
5
ll:! '" 1,0 4) Gradnja pretabrikovantm elementima od opeka
4.0.2.1 Ojacanja pozarnih zidova - n.pr.ojacavajuci poprecni zidovi, tavaniee, bondruk, stupei iii okviri - moraju da odgovaraju najmanje klasi vatroolpornosti F90; stupci i bondruei od celika, koji su postavljeni neposredno ispred poiarnog zida, moraju sem toga da ispunjavaju sporedne uslove navedene na slikama 27 do 29, 4.0.2.2 Oblasti zidova odn.nadvoja iznad otvora, ukoliko su dozvoljeni prema gradevinsko-nadzornim odredbama, moraju tako<1e da odgovaraju najmanje klasi vatrootpornosti F90 - vidi pasuse L3,1 kao i 4,1 ,6A i 4,2 do 4,7 4.0.2.3 Poiarni zidovi moraju da zadovoljavaju, u daljem tekstu nenavedene opste zahteve; njih treba videti u gra<1evinsko-nadzornim odredbama pojedinih zemalia, 4.8.3 Dozvoljena vltkost, mlnimalnl razmak osovina
Zidani
115 (115)
165 (1151
165 (165)
190 (1651
240 (190)
I) 2)
Normalni malter Malter tanke posteljice
Laki maltsr Kod 3,0 Nlmm2 < uz crS 4,5 Nlmm2 vaza vrednosti same za zid ad punog-,bloka-,i ravnog bloka ..
4.5.3 Nadvoji 4.5.3.1 Nadvoji u zidanim zidovima su iii prefabrikovani nadvoji, n.pr.arrniranl normalni iii lakobetonski nadvoji, celieni nadvoji koja se razapinju kao nosaci, iii nadvoji od betona livenog na lieu mesta u oblasti serklaia iii podvlaka, npr.armiranonobetonski nadvoji sa i bez U-oplate. 4.5.3.2 Sirina nadvoja od armiranog betona iii armiranog poroznog betona mora da odgovara zahtevanoj minimalnoj debljini zida; umesto jednog nadvoja smeju da se upotrebe i nadvoji postavljeni jedan pored drugog. Primedba:
4.5.4.3 Debljina anmiranih zidanih zidova prema DIN 1053 deo 3, pasusi 2a i 2c, moraju najmanje da odgovaraju vrednostima iz tabela 39 i 40; prekrivanje malterom mora da iznosi uvek najmanje >50 rnm, Ovi podaci vaie samo do k1ase vatrootpomosti F90, u svemu ostalom vidi pasus 4,5,1,1 Kod raspore<livanja armature prema pasusu 2a debljina sloja maltera moie da se racuna u pokrivanje malterom. 4.6 Klase vatrootpornosf! zldova od betona sa gllsllm pcroznlm saslavom 4.6.1 Oblast primene prelakog labrickog
mlnlmalna debljlna
podutne armature
zldova
4.0.3.1 Poiarni zidovi moraju u pogledu vitkosti, debljine zidova i razmaka osovina poduine armature da ispunjavaju uslove navedene u tabeli 45, 4.0.3.2 Obloge malnih debljina gradnja zidova ga gra<1evinske nosti za zidove 4.0.4 dove ne smeju da dovedu do smanjenja minizidova navedenih u tabeli 45, Ukoliko se u praksi ne izvodi bez maltera, npr.iz razlofizike, u tabeli su navedene takode vredsa rnalterorn.
opstern raeuna
nadvoji od armiranog betona podleiu trenutno gra<1evinsko-nadzornom odobrenju; treba voditi 0 tamo navedenim uslovima.
4.6.1.1 Podaci iz pasusa 4.6 vaie za zidove i stupce od

lakog fabriCkog betona sa gustim poroznim sastavom ma DIN 4232 sa klasama bruto gustine ~ 0,8. 4.6.1.2
sa susednlm
Spo] na gradillslu IIvenih betonsklh masivnlm grallevinskim
I zidanih
delovlma
zi-
4.5.3.3 Razmaei osovina U i Us armature nadvoja moraju kod armiranobetonskih nadvoja da odgovaraju najmanje podaeima iz tabele 35. red 1.4, 4.5.3.4 Celicne nadvoje treba obloiiti ma podacima iz pasusa 6,2. i dimenzionisati pre-
Za dimenzionisanje
uslovi
po~mih
zidova vidi pasus 4,8,
4.6.2 Sporedn!
4.5.3.5 Ravni nadvoj prema smernicama za dimenzionisanje i izvo<1enje ravnih nadvoja (slabo armiranih). nadvoj od betonirane U-oplate i nadvoj od poroznog betona treba dimenzionirati prema podacima iz tabele 42, 4.5.4 Armiranl zld
betona sa gustim poroznim sastavom moraju prema tabeli 43 kod nenosecih zidova da poseduju najmanje u redu 1 i kod nosecm zidova najmanje u redu 2 do 2,3 navedene minimalne debljine zidova. 4.6.2.2 U pogledu pasus 3,13,2,2, faktora iskonscanja
4.6.2.1 Zidovi od lakog fabrickog
spojevi (spojevi koji treba da prihvate suprema DIN 4102 dec 3) na susedne masivne gradevinske delove moraju kod zidova od armiranog betona iii zidanog zida da se izvedu sa punim spojnicam a malterom prema DIN 1053 dec 1 iii betonom prema DIN 1045 odnDIN 4232 iii prema podacima sa slika 19, 20 i 24,
ceono naprezanje
StatiCki potrebni
Statiekl potrebni spojevi mogu da se izvode prema podacima sa slika 17 i 1R 4.0.5 Spoj",v, mi,ano-beionsklm
a2 vaii smisleno
nenosecih zidnih
gl8<ievinskim
ploca sa susadnlm
delovlma
ar-
4.5.4.1 Debljina armiranih zidanih zidova prema DIN 1053 dec 3, pasusi 2b, 2d i 2e, moraju da odgovaraju vrednostima prema tabelama 39 do 41, 4.5.4.2 Betonski zastltni sloj armature, u odnosu na presek betona, mora da odgovara najmanje podacima smerniea za dimenzionisanje i izvo<1enje ravnih nadvoja (vidi slucaj 2b), odn.tabsll 31 (vidi sluca] 2d, 2e),
4.6.2.3 Kod obostrano nanetog maltera prema DIN 18550 dec 2 vaie vrednosti ( ) navedene u istom redu kao i sporedni uslovi iz pasusa 4,5.2.10. 4.6.2.4 Stupei odn.zidne ploce od lakog fabrickog sa gustim poroznim sastavom moraju da poseduju nje u tabeli 43, redovi 3 do 3,2 navedene debljine malnu sirinu stubaca b. betona najmad i mini-
4.8.5.1 Spojevi nenosecm zidnih ploca od armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog poroznog betona na susedne-arrnlrano-betonske oslonce iii zidne ploCe mogu da se izvode npr.prerna podaeima sa slike 25, Mogucnosti izvo<1enja 1, 3, 4 i 5; zidne ptoee od armiranog poroznog betona mogu da se prikljuce i prema datim mogucnostima izvodenja 2, Za prikljucke na ugaone stupce vaie podaci sa slike 26,
53
Zidov!, zastlta od pozara

Klasiflkolfani zidolfi prerna DIN 4102, deo 4 (zastita od pozara) od betona, zlda'li zidolfi
Tabela 41:
Mininalna debljina d i mlnlmalna sirina b noseelh stupaca odn.zidanih prosloriju (v;sastrana ugrozenost pozarorn) Vrednosti ( ) vaze za stu pee malterisane sa svih strana prema pasusu 4.5.2.10 Malter rnoze sa j , III sa vise strana da bude zamenjen fasadnom oblogom. z;tiova koji
330.20.05
ne zalvaraju
Red
Konstrukcione
karakteristike
~~~
I
i
Minimalna debljina d
Minimalna stnna
b u mm za vatrootpomosti
oznaku ktase
4.8.5.2 Kod kori~cenja zidnih ploca od armiranog betona spoj rnoze da se izvede i zavarivanjem celicnih vezica ~5x20. Celicne veziee treba ukotviti unutar preseka zidnih ploca duzinorn I ~400 mm u oblasti izmedu obostrano postavljenje zidne armature.Betonska pokrivka 6elicnih veziea mora u ugradenom stanju da bude sa svlh strana ~50 mm. 4.8.5.3 Armirano betonski stupei moraju da poseduju minimalnu debljinu 00 d = 240 mm; zidne ploce (sirina zidne ploee b > 5 d prema DIN 1045) treba da su minimalne debljine d 170 mm. Stupei odn.zidne ploce treba u svemu ostalom dimenzionisati prema pasusima 3.13 OOn.4,2 za <: F9D.
mm
1
F 31}-A
F61l--A
F 91}-A
F 121}-A
F181l--A
Blckovi ad poroznog betona prema DIN 4165

Klasa brute gustine C!: 0,5 ~ '" 0,6 Faktor iskoriMenja
porozno-betonski ravni blokovi
1.1 1.1.1 11.2 1.1.3 1.1.4
U.S
12 1.2.1 1.2.2 1.2.3 1.2.4 1.2.5 2
175 200 240 300 365
365 240 240 240 240 490 365 300 240 240
365 365 240 240 240 490 490 490 300 240
490 365 300 240 240 -') -') 615 490 365
490 490 365 300 240
615 615 615 490 365 _8) -') 730 615 615
4.8.6
Spojev; nenoseejh, lezeell! susedne celiene i spojne stu pee
zidnll!
ploca
za
Faktor isknriscenla
rL.! "" 1,0

175 200 240 300 365
_81
730 490 490
-')
4.8.6.1 Spojevi sa nenose6im, lezeclrn zidnim piocarna 00 armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog poroznog betona na susedne eelicne iii vezivne oslo nee mogu da se konstrulsu n.pr.prema podacima sa slike 27, mogu6nosti lzvocenja 1 do 4; kod spojeva na ugaone oslonee vaze podaei sa slike 28. 4.8.6.2 Kod koriscenja zidnih ploca od armiranog spoj sme da usledi i u skladu sa podaeima pasusa celicne veziee treba zavariti za celicne stupee. betona 4.8.5.2;
Suplji blokovl od lakog betona prema DIN 18151, Pun! blokovi

Zidni blokovi uz i
puni blokovl ad lakog baton a prema DIN 18152

betona 1) 3) prema DIN 18153, klasa bruto qustlne z 0,6
od
korlscenle
2.1 2.1.1 2.1.2 2.1.3 2.2 2.2.1 2.2.2 2.2.3 3 3.1
Faktor
iskorlscerqa
u2
= 0,6 175 240 300 175 240 300 240 175 190 365 240 240 365 240 240 490 300 240 490 300 240 -') 365 300 -')
-')
490 365 -') -') 490
Faktor
iskcrlscenla
a. = 1,0
-"
365 300
-')
365
Zidna opeka DIN 105 dec
prema
1
.,)
Opeka Supljlne:
sa
vertikalnirn
§upljinama
Mz, HLz A, HLz B
4.8.6.3 Celicne stupee treba oblozit: prema podaeima pasusa 6.3.3 iii 6.3.4 trostrano - kod ugaonih stupaea dvostrano z za F90. Povrh toga povrsine sa strane prostorije treba ozidati iii izbetonirati izmedu prirubniea. Obloge treba osigurati uzengijama, precnika ~ 5 mm u razmaeima a ,,250 mm prema podacima sa suka 27, mogu6nosti izvodenja 1 i 2, kao i 28, rnoqucnostl izvodenja 1 , pri tome krajeve uzengija treba navariti na prirubnieu oslonca na strani zida iii ukotviti savijanjem izmedu prirubnica. Celieni stupei sa oblogom od gipsano·kartonskih ploca prema pasusu 6.3.5 moraju da imaju debljinu obloge za <: F 90, i povrh toga da ispunajvaju sporedne uslove sa slike 29, mogu6nosti izvodenja 1. 2 iii 3. 4.8.7 Spojev;
uz kori~cenje 3.1.1 3.1.1.1 3.1.1.2 3.1.1.3 3.1.1.4 3.1.2 3.1.2.1 3.1.2.2 3.1.2.3 3.1.2.4 3.2 Faktor
lskorlscenia
a. = 0,6
115 175 240 300
6155) 490 200 200 9905) 615 365 300
7305) 615 240 200 9905) 730 490 365
9905) 7305) 300 240
9905) 365 365
-')
-') 490 490 -') -') _81
- .)
Faktor
lskonscenja
Ul
= 1,04) 115 175 240 300
-')
99051 615 490
_81
-')
-')
-')
susednim
gradevlne
nenoseclh, slojeeill zldnlh ploea sa armiranobelonskim i eelienim delovlma
-')
Zldna
opeka
prema taka ~uplia opeka Supljine A i B '2 0,8 1) 3) sa vertikalnim ~upljinama
DIN 105 deo 2 Klasa brute gustine u uz kori~cenje 3.2.1 3.2.1.1 3.2.1.2 3.2.1.3 3.2.1.4 3.2.2 3.2.2.1 3.2.2.2 3.2.2.3 3.2.2.4 Faktor
4.8.7.1 Spojevi nenose6ih, stoje6ih zidnih ploca od armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog poroznog betona sa susednim armiranobetonskim preekama i plocarna tavaniea odn.delovima podnoija i temelja mogu da se izvedu n.pr.prema podaeima sa slike 30. Spojevi odpovarajrcih zidnih ploca sa susednim celicnim pre6kama iii tavanicama treba izvesti smisleno tome; kotvene veziee pri tome treba privariti na celicnim gradevinskim delovima. 4.8.7.2 Kod kori~eenja zidnih ptoca od armiranog betona spoj sme da se izvede i odgovaraju6e podacirna pasusa 4.8.5.20dn.4.8.6.2. 4.8.7.3 Armiranobetonske precke moraju da poseduju minimalnu sirinu od b = 240 mm. Razmake osovina armature precki treba dimenzionisati prema podaeima lz tabele 6 za ~ F90. 4.8.7.4 Celicne prstke treba obloziti prema podaeima lz pasusa 6.2 trostrano za " F90. Povrh toga na sliei 29, izvodenja 5 do 7, oznacene povrsine treba ozidati iii lzbetonirati izmedu prirubniea; alternativno sme u smislu toga umesto zida odn.betoniranja da se upotrebi i limen a obtoga prema sliei 29, izvodenje 3. 4.8.7.5 Armiranobetonske stupee i zidne ploee treba izvesti prema podaeima iz pasusa 4.8.5.3, a celicne stupee prema podaeima iz pasusa 4.8.6.3. 4.8.8 Formiranje spojnica izmedu zldnil! ploee
iskoriscenia
a. = 0.6
115 175 240 300 (365) (240) (175) (175) (490) (240) (175) (175) (490) (240) (175) (175) (615) (240) (175) (175) (615) (240) (175) (175) (730) (365) (240) (200) (730) (300) (240) (175) -') (365) (240) (240)
-')
(300) (240)
-"
-')
Faktor
lskcrlscenla
~:::z
1,0 115 175 240 300
(365) (300)
-"
Zidna 3.3
opeka
prema laka opeka 2: 0,8 sa vertikalnim ~upljinama
DIN 105 dec 2 Klasa bruto gustine uz kori§tenje

1) 3)
3.3.1 3.3.1.1 3.3.1.2 3.3.1.3 3.3.2 3.3.2.1 3.3.2.2 3.3.2.3 4
Faktor
iskori~tenja
a"
= 0,6 = 1,0
prema §uplji-, u 240 300 365 240 300 365 (240) (175) (175) (240) (240) (240) (240) (175) (175) (240) (240) (240) (240) (175) (175) (3001 (240) (240) (240) (240) (240) -') (240) (240)
_81
(240) (240)
Faktor
lskortscenla
a"
-"
-')
(240)
Kre~no-pe~~ani DIN 106 dec 1
blokovi
Puni-,
blokovl- i §uplji
blokovi
DIN 106 dec 1 Al
(trenutno
nacrtu) Pum-,
§uplji-,
blokovi-,
§uplji
i ravni
Blok 4.1 4.1.1 4.1.2 4.1.3 4.2 4.2.1 4.2.2 4.2.3 I) 2)
3)
blokovi
DIN 106 deo 2 uz kortscenje 1) 2) Faktor iskori§cenja
fasadni
blokovi
j fasadne
opeke 115 175 240 365 240 175 (365) 240 175 490 240 175 (490) 240 175 (615) 240 175 (990) 240 175
a" '" 0,6
-')
365 300 -') 490 365
Faktor
lskorlscenja
a~
= 1,0
4)
115 175 240 6) 7) samo za ')
3~36?~) 240
3007) 240
-')
4.8.8.1 Horizontalne spojniee izmedu lete6ih zidnih plata od armiranog betona moraju da se izvode prema podaclma sa slike 31, izvodenje 1 (pero i zljeb) iii izvodenje 2 (ravna spojnica sa poveznim eepom). Horizontalne spojniee izmedu lete6ih zidnih ptoca od armiranog poroznog betona treba ivzesti prema podaeima sa slike 31, izvodenje 1 4.8.8.2 Vertikalne spojn;ee izmedu stoje6ih zidnih ploca od armiranog betona moraju da se izvedu prema podaeima sa slike 31, izvodenje 1, iii slike 30. Vertikalne spojnice izrnedu stojeclh zidnih ploca od armiranog poroznog betona mogu da se izvedu prema podaeima sa slike 30 (izometrij· ski prlkaz). 4.8.8.3 KOO horizontalnih ; vertikalnih spojniea rnoze urnesto maltera da se upotrebi i malter od vestacke smole (di· sparzivni lepljivi malter) za spajanje u oblasti spojniea u debljini od " 3 mm. 4.8.8.4 Spoievi ploca mogu da sa slika 25 do 28 i 30.
Norrnalni
41 51
malter Malter tanke posteljice Lak malter Pri 3,0 N/mm2<post.~4,5 N/mm2 vaze. vrednosti zid ad punih blokova, blckova i ravnih blokova Samo kod kori§cenja punih opeka.
BI
~~lio~iic~~j~m:a:r~U!~~ =p~:~euic~:, htld~ 15 i post as 3,0 N/mm2, sme da bude b.:: 240 mm. minimalna §irina le b>1.0m; dimenzionisanje spoljnjih zidova j~ zat~ kao za zid koji zatvara. prostor prema tabeli 39-ina~ kao za zjd koji ne zatvara prostor prema tabeli 40. Vrednosti ( ) prema redu 3.2 vats i za red 3.1
(1) Zid·Zid
® Zld·lavanlCa
©
r»
Zld·zld
sa izvedu prema podaeima
SUka
24: ~i~t~~~~r~rdn~;f~iie~~~~
ranog betona sa susednim armirano - betonskim delovima
m:m
54
zgrade (primerl)
4.8.8.4 Zakosene ivice sa kosinom " 3 em ne uticu na klasifikaciju. Zakosenja mogu da se zatvore zaptivnim rnasama za spojniee prema DIN EN 26927 4.8.9 Armlranje zitinih ploce 011 poroznog batona Armiranje zidnih ploca od poroznog betona mora odgovara podacima sa slike 32. da
IzoIoc)onlsloJ p'omo pa""su
4.5.2.6
Zidavi, zesnta ad pozara

Klasiflkovanl zidovi prams DIN 4102, deo 4 (zastita cd pezare) od betona, zldani zldovi
Tabela 42: Minimalna 41rln8 b I minima Ina v;sina h prelabrlkovanih porozno-belonskih nadvoja prema pasusu 4.5.3.5
D Vrednosti od maltera
330.20.06
ravnih nadvoja, od betonske u-eptate I Ugaonik e 60 x 5 celom duzinom Kod prikJjutenja zidnih ploca
Maze da se adustane
od
( ) vaze za nadvaje sa 3-stranim malterisanjem prema pasusu 4.5.2.10. na donjoj strani nadvoja kod ugradivanja ~elicnih iii drvenih dovratnika. Minimalna
~~~:~~~di~~~~i~: ~o02WOm ~~~ :~~~ s~~~a~ £~O ~p~~n~cix ~ Uev~civan;e zavrtnjima 0 ~ 12 (coprecnt presek na mestu povesa 8'::;;300 mm u moManicima iii zivanja z 3xl0) sa ~ 6 ugaonih
Minimalna sirina b u mm za oznaku klase vatrootpornosf Visina h mm
Red
Konstrukcione
karakterislike
betonska
prekrivka
mm Zidani zid
ill
F-30 A
F...j)OA
MOA
1'-120 A
F-180 A
beton
]~T"~
fciBcfoJ
zalivanl'e malterom grupe I .ua iii III DIN 1053deo 1 ~ Kontmualna armatura 0> 6 BSt 420S -,
~~~a:~~k~
s: nk~S~O~
a~ao ~~U;tv~~:~r~~a ~e2~~~~c~i~li'
1 1.1
~
Prefabrikovan Zidna opeka ravan nadvoj prema DIN
Mineralna vlakna prema DIN 18165 dec 1. Izdanje 07.91 pasus 2.2. Klas<)gradeO ~~~~~o~lj!~~a~ kglm~
t 05
deo 1 do deo 5
71 113
(115) 115 115 115 115 115 175 175 115 115
(115) 115 115 115 115 115 175 175 115 115
(115) 175 (115) 175 115 175 115 175 175 175 175
(175) (175)
-,
Kotvenaomta 0> 6 BS1420S U svakoj spcjnlcl
1.2 1.3 2 2.1 2.2 2.3 2.4
Krecno-peStana opeka prema

Laki beton
DIN
106 cleo 1 i cleo 2
71 113 71 113
lzbamnirane U-oplate ad poroznog betona Laki beton Opeka krecno-pescaotn opeka
240 240 240 240
cD
m
,
~~
Minimalni
."
broj armiranih betona
~ipki n == 3
3 3.1 3.2 3.3

'I
Nadvoj
ad poroznog
10 20 30
240 240 240
175 (175) 175 (175) 175 (175)
240 (200) 240 (200) 175 (175)
300 1 (240) 200 (175)
Sllka 25: Mogucnosti izvodenja 1 do 5 spojeva cih, lezecih zidnih ploca na armiranabetanske
odn. -zidne ptoce: delovi izvodenja zidnim plocarna od poroznog betona,
nenoseoslonce 1 do 4 prikazani su sa
Minimalni
broj sipki n= 4
Tabela 43:
Minlmalna debljina i mlnimalne iiir;ne noseclh'l i nenoseelh zldova kao i nosecih stupaca od lakog betona poroznog sastava Vrednosti ( ) vale za zidove sa obostrano mallerisanjem prema pasusu 4 ... 10 52
Konstrukcione karakterislike
Red
f!1~~
Minimalna lakier Faktor debljina d u mm nosecih ~ '" 0,2 tskcrfscenia lskonscenla
-e
F3O-A (60)21 11521 (115)21 150 (115)21 175 (150)
7521
Malter grupe 1,lIa iii III. Prema D!N 1053 dec 1 Cep sa navojem 0~10 ajmanje po jednoj spojnici iii po sredini ploes Pritisna ploea
... 8~ )0 125x125xl0
Oznaka klase vatrootpornosti

sventualno izvodenje
F6O-A 75<1 (75)21 150 (115)21 175 (150) 200 (175)
F9O-A 100 (100) 150 (115)21 200 (175) 240 (175)
F 12O-A 125 (100) 150 (115)21 240 (200) 300 (200)
F18O-A 150 (125) 175 (125)21 240 (200) 300 (240)
1 2 2.1 2.2 2.3 3 3.1 3.2 'I 21 31
Minimalna debljina d u mm nenosecln zidova 3)

zroova 1) uz
ekserima
spaj prema slic! 25 2 sa ~ 3 uqaonlm
Slika 26: Mogu6nosti
izvodenja prikljucka nenosecih, lezecih zidnih ploca na armiranobetonske ugaone stupce (prikaz sa zidnim plocarna od poroznog betona).
a. = 0,5
a
3'"
Faktor lskcriscenja
1,0
Minimalne dimenzije preseka nosecih stupaca adn.

Faktor Faktor iskoristenja iskoriseenja
d/b u mm/mm
240/24021 240/24021 24021/300 300/365 24021/365 365/365 300/365 365/365 3651365 365/365
a. = 1,0
masi prema DIN 4232.
e, '" 0,5
Podaci veze kako za nosaee zidove ko]! zatvaraju prostor taka i za nosece koji ne zatvaraju prostor.
Treba voditi recuna 0 minimalnoj
Podaci vaie i za zidove od stojecih zidnih plcea armiranobetonskih
supljih hodnika
od
lakog betona poroznog sastava prema DIN 4028.
Tabela 44: Nosecl'l i nenoseel zidovi od anmiranog poroznog betona Vrednosti () vaze za zidove obostrana malterisane prema pasusu 4.7.2.3
Red
Poprecna armatura
~1:X: : ~
Konstrukcione karakteristike
11 zidnih
Oznaka ktase vatrootpornosti
Z.ptivoi
500jnica
mavijal
Malter grUPe 1I. na iii lit pro"", DIN 1053 deo 1
Popreena armatura F3().-A
FSO-A
F9().-A
I F120-A I Fl8O--A
125 (100) 150 (125)
1 1.1 1.2
Zidovi od nenosacih zidnih ploca Dozvoljena vilkost : visina sprala1debljina Minimalna debljina zida d u mm Zidovi od nosecih Dozvoljena tabli
2)
zida : hid 75 (75) zida : hid 150 (125) 175 (150) 175 (150) 200 (175) 75 (75)
prema odobrenju 100 (100) prema odobrenju
2.1
vitkos1 : visina sprataldebljina
2.2 2.2.1 2.2.2 2.3 2.3.1 2.3.2

1)
Minimalna debljina zida d u mm uz Faktor iskoriscenja a.: 0,5 Faktor iskori~cenja a

4;
200 (175) 225 (200)
225 (200) 250 (225)
240 (225) 300 (250)
Oblaganje prema pasusu 6.3.3 odn.S.3A. Del?vi prema prostoriji izme5u nozlce SlJcell zazidani iii izbetonirani
1,0
Slika 27:
cih, leze6ih
Minimalni razmak osovina u poduine Faktor iskoriMenja a. 0,5 Faktor iskori§oenja a,: 1,0
armature u mm uz 10 10 10 20 20 30 30 40 50 60
Magucnosli izvodenja 1 do 4 spojeva nenosezidnih ploca sa celicnim i vezivnim stupcima. Moguonosti izvodenia 1 i 2 spojeva nenosecih, leze6ih zidnih ploca sa celicnim i vezivnim ugaonirn slupcima; dec izvodenja 1 je prikazan sa zidnim plocarna od poraznog betona.
Slika 28:
21
Podaci vai:e kako za noseee zidove kaji zatvaraju prostor taka i za nose6e koji ne zatvaraju prostor. Minimalne debljine zidova vafe i za nearmirane zidne table.
55
Zidovi, zastlta cd pozara

Klasifikovani zidovi prema DiN 4102, deo 4 (zastita od pozara) od bstona, zidsnog zlds
Tabela 45.
330.20.07
\:::l
c=-=~~
..
Sematska skica za armirane zidove
,
nih ztdeva 45210
Dozvoliena v;IkoSI, minimalna tlebljina zida i mlnimaln; razmak osovlna jedn<>-i dvoslojnih "ozari -strana ugroZenosl pozarom) Vrednosti ( ) vaze za zidove sa malterom prema pasusu
Sematska skica za zidane zidove necmalterisane malterlsane
~
"
W%~ "I
Dizvoljena vitkost h Jd Minimalna
B3
10)
Poprecna armatura
Pcpreena armature
deblj,na d u mm
Red 1 1.1 1.2 1.2.1 1.2.2 2 lidovi od normalnog betona prema DIN 1045 Nearmirani Nenoseci Noseci Zidovi ad lakog betona sa poroznirn skloporn prema DIN 4232 klase bruto gustine beton Armirani beton
dvosloinoq jednoslojnog Izvodenja 200 120 140 2 x 180 2 x 100 2 x 120 ')
Minimalni razmak osovine
_IJ'~
uumm
prema DIN 1045 prema DIN 1045 25
~' .:.,,;_] //
". Oplata prema .... pas~Ja2 /" .:_ .. ,Ubaton (izvodenje 4 do 7) 1 do
Dimenzionisanje prema DIN 1045 Dimenzionisanje prema DIN 1045 25
L~J
~"-~id.n;lld
Slika 29: Oplata (serna) celicnih stupaca

3) i celicnih precki (izvodenje
Dimenzionisanje 2.1 22 3 3.1 Zidovi ad armiranog Nenosece poroznog betona 4.4, 175 prema 2 zidne ploca klase cvrstoce
~
Klasa bruto gustine ~ 0,7
prema DIN 4232
250 300
2 x 200 2 x 200
otpada
Spoj prema slici 25, Mogucnost izvodenja
~0,8
x 175
20 ~100 9rupe
3.2 3.3
Nenosece zidne ploCe, klase Klasa bruto gustine ~ 0,6
cvrstoce 3.3,
odobreniu200 200" 2 x 200 2x200" 30 20 ')

o
Nosece, stolsce zidne table

Klase cvrstoce 4.4, Klasa bruto gustine ~ 0,7
b
-c
pero
4 4.1
Zidovi ad prefabrikovanih prema DIN 1053 deo 4
ploca ad pecene gllne
"C
iii zljeb Zalivanje malterom odn.lepfjenja Zalivanje malterom II, lIaili III DIN 1053 dea 1 Mineralna vlakna prema DIN 18165 deo 1, Izdanje 07.91 pasus 2.2, Klasa gradevinskog rnaterfjala A.p ;?; 30 kg/m' Tacka lopljenja ;?; 1000 C
Table sa vertikalnim supljinama i ope kama za ispunu dodirnih spojnica malterorn prema DIN 1053deo4 Vezne table sa dva sloja opeke lidani zldovl uz koriscenje lila
81
25 25
165 240
2 x 165 2 x 165
prema DIN 1053 Deo4
4.2 5
prema DIN 1053 deo 1 ideo 2 maltera grupe II, Iia iii
normalnog
m,
Dimenzionisanje prema DIN 1053 ~ ~
N
Ugaonik ~ 60x5 celom cuzfnorn iii u komadima sa (?_ 300 mm i razmakam uciova s 200 mm. 0 ?__ 12 sa e ~ ..; 300 iii sa vijcima sa cekcestom glavom precnlka ?__ 10 sa e-s 300 mm u kotvenu traku z 28115 iii zalivanje malterom grupe II, ua iii III pre ma DIN 1053 deat
Utvr~civanje zavrtnjima mm sa mofdanicirna
5.1
Blokovi prema DIN 105 deo 1 klase bruto gustine
~ ~1,0
~0,8
Deo 13), Deo 231
240 300 (240) 3656) (300) 6)
2 x 175 2 x 200 (2 x 175) 2x 240 (2 x 175) otpada
Spoj sa kontinuiranam trakorn 100x6 iii kod armirano-betonskih plata sa klinovima prema suer 31. ~Jternatjva: uklje~tenje u sanducasf temelj, dublna ukllestenja ,......:. 500 mm ~ Podnoije iii temelj iii pricvrscenje ptvaiuccm Kontinualna armatura
DIN 105 deo 2 klase bruto gustine 5.2
Blokovi prema DIN 106 deo 1 ideo 1 A 1 4) (trenutno u nacrtu) kao ideo 2 klase bruto gustine
~ ~ 0,9 ~ - 0,8 =
'"
24051 240 300 (300) Dimenzionisanje prema DIN 1053 deo 131, deo 23)
71
;?;
kosufjicom 0 6 BSt 2201340
2x1759) 2x 175 2 x 200 (2x 175) 2x 240 (2x 175) 2 x 240 2x 175 2 x 240 2 x 175 (2 x 175) 2x 240 (2x 175) otpada otpada
.
8- B
Kontinualna armatura ~ 0 6 SSt 220/340
300
5.3 5.3.1 5.3.2 5.3.3 5.4 5.4.1 5.4.2

1) z)
Blokovi prema DIN 4165 klase bruto gustine
~ 0,6 ~ ~
300 240 300 240 (175) 300 (240) vece vrednosti vete vrednosti
Blokovi prema DIN 18151, DIN 18152, DIN 18153 klase bnuto gustine ~ 0,8
- 0,6 ~
Ukoliko usled visokog faktora iskoriseenia Ukoliko usled visokog faktora iskoriscenja Ekscentricnost e s &3. i sa malterom tanke posteljice. Kod koriscenja maltera tanke posteljice prema tab eli 35 niau zahtevane prema tabef 44 nisu zahtevane
otpada
31
4,
5) 61
7) 8) 9)
i ravnih blokova
d = 175 rnrn.
leiisnih spojnica.
Silks 30: Mogucnosti
Kod koriseenla maltera tanke posteljice: Faktor lskorlscenia '" S 0.6. Kod kori$eenja rnaltera tanke posteljice i ravnih blokova sa malterisanjem
spoja prikljueaka nenosecih, stojel:ih zidnih ptoca sa armirano-betonskom preeagom; delovi su prikazani sa zidnirn ptocarna od poroznog betona
101
"1
Dalii podaci vidi npr. [5]. Kod koriscenja maltera tanke posteljice i ravnih blokova: d 150 mm. U pogledu razmaka oba sloja ne postoje nikakvi zahtevi Kod koriseenja maltera tanke posteljice i ravnih blokova sa perom i 2fjebom sarno
Popracni
Q)
presek
Popretni presek
Duzni presek
spojnica na pera i 11jeb
IZI glatka spojnica sa cepovima 12! 20, as 1500
~'Eii
Betonskc-celicna mreze sa uzengijama, S·kukama oen.
ked malterisanja sueeonih i oslonac':kihspojnica.
Rasponi plata 1010 2010 3010 4010 5010 8010 do do do do do do 2000 3000 4000 5000 6000 7500
Fe-
r,
1)
malter debljine ~1mm
tBj;.
~40'8jem ~508jem ~608jem ~70 8je m ~808jem ~908jem
'1
Umesto pracnika 8 mm smeju da se koriste i sipke sa precnlkcm 7,5 mm, kada pressk celika po m i
strani ostane istL
Izvodenje Izvodenje
1: armiranobetonske 2: armiranobetonske
iii poraznobetonske zidne ploce zidne ploCe AusfOhrung
Slika 32: Armatura
zidnih ploca ad poroznog betona za pozarne zidove
Slika 31: Dutne spojnice izrnedu zidnih ploca
56
Zidovi, zasttta ad pozara

Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, deo 4 (za~tita od pozara), od drvenlh gradevinskih detova
4.11 Klase vateootpcmosf njenim bondrukom 4.11.1 Oblast primene bondrucnlh z;dovs sa
330.21.01
lspu-
4.11.1.1 Podaci pasusa 4.11 vale za nosece i nenosece zidove odgovarajuce DIN 1052 dec 1 i DIN 4103 dec 1 od povezanih stubova, precaqa, stupaca ild.od drveta, jedne ispune iii bondrucnih polja i najmanje jedne jednoslrane obloge. 4.11.1.2 Sladeci podaei vale samo za zidove klase vatroolpornosti F30 (oznaka F30-B). 4.11.1.3 sadrzani Podaei 0 zidovima su u pasusu 4.12. gradenim drvenim tablama
4.11.2 Bondruk Siubovi, precke, stupci i ostall drveni delovi Ie vrste moraju da imaju dimenzije preseka od najmanje 100 mm x 100 mm kod t-strane ugroienosli pozarom odn.od najmanje 120 mm x 120 mm kod 2-slrane uqrozenosf vatrom; u svemu ostalom za dimenzionisanje vaii DIN 1052 dec 1 Kod zidova koji ne zatvaraju prema pasusu 4.11.4 .. prostor nije potrebna oplata
4.11.4
Oplala
4.11.3 Ispuna bondruka Boncrucna polja moraju potpuno da budu ispunjena zamesenorn ilovacorn, lakim gradevinskim plocarna od drvene vune prema DIN 1101 iii zidom prema DIN 1053 deo 1
4_11.4.1 Najmanje jednu stranu zida treba pokriti zatvorenom oplatom, iii a) sa ~ 12,5 mm debelim pozarno-zastltnlm gipskarton plocarna (GKF) DIN 18180 iii b) sa ~ 18 mm debellm glps-karton gra<ievlnsklm plocarna (GKB) DIN 18180 iii e) sa ~ 15 mm debelim malterom prema DIN 18550 deo z iii d) sa ~ 25 mm debelim lakim gra<ievlnskim piocama od drvene vune prema DIN 1101 sa malterom prema DIN 18550 dec 2 iii e) sa ~ 16 mm debelim plocarna od drvenlh preradevina sa bruto gustinom ad ~ 600 kg/m' iii f) oplatom od dasaka (uiljebljena iii sa perom i lljebom prema sliei 39 sa dw ~ 22 mm). 4.11.4.2 Za ucvrScivanje obloge vale norme kao sto su DIN 18181, DIN 18550de02, DIN 1102iDIN 1052deol 4.12 Klase vatroolpornostl venim plocama 4,12.1 Oblast prlmene zldova u vrs!; gradnje dr-
Tabela
5D: Nose':l
'J
.idovl
ko;i
ne zatvaraju
proster
u gradnjl
drvenlm
!ablama
Drvena rebra Red minimalne mere Konstrukcione karakteristike prema pasusu 4.12.2 prema pasusu 4.12.3 dozy. "" N/mm2 2,5 1,25 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 dozvoljeno naprezanje
Opla6ivanje(a) loblaganje(a) minimalne debljine od Pl06a od drvenog materijala

p
Plota od glps kartona (GKF) 4.12.4
= 600
Oznaka materijala (mlnlmalna) klase otpornosti
kg/m')
prema pasusu d, mm 25 iii 2x 16 165)
b1 x d1
mmxmm 1 2 3 4 5 6 7 8
//., ;/,
mm
d"
d, mm
4.12.1.1 Podaci iz pas usa 4.12 vaze za jednoslojne nosece i nenossce zidove u vrstl gradnje drvenim plocarna. Opiate i oblaganja rebara se sastoje od ploea ad drvenog materijala, dasaka, gips-karton gradevinskih ploca iii drugih gradevinskih ploea - vidi pasus 4.11.4; Izmedu oplata odn. oblaganja stavljen je kod zidova koji zatvaraju prostor izolacioni sloj - vidi pasus 4.12,5. 4.12.1.2 Podaei 0 nenoseern zidovlma sa drvenim rebrima i oplatama od gips-karton-gradevlnskih ploca su sadrzant i u pasusu 4.10.
/./
;/"
/.-{;
50 x80 100 x 100 40 x80 50 x 80 100xl00 40 x80 40 x 80 40 x80 40 x 80 50 x 80
~
//
-e
'1::1
:>i'»-'0;> ~.
,>,
.''l:~ .
18 15 ') 12,5 ') 8 13 12,5 22 15 12,5') 9,54) 9,5') 18 ') 12,53) F3O-B
4.12.1.3 Podaci iz pas usa 4.12 vaze i za 2-slojne zidne konstrukcije prema tabeli 49, ukoliko su ispostovanl preseei stupaea iii rebara, podaci za lzolacionl sloj prema tabeli 49 odn. tabell 51 i debljine oplata prema tabeli 51 4.12.2 Drvena rebra gra<ie
9 10
I) ') 3)
... ...
-s-
4.12.2.1 Rebra moraju da budu od rezane drvene prema DIN 1052 dec 3, odn.DIN 4074 dec 1 F6O-B
;1
U vezi nosecih ill nenosecih zldova kojl zatvaraju prostor vldl tabele 51 do 54 (vidi i .vrste zidova, funkelje zidova") u pasusu 4.1.1). Umesto 15 mm debellh GKF-ploca smeju da se korlste I GKB-plo~e sa d> 18 mm. Umesto 12,5 mm debelih GKF-ploca smeju da se koriste I GKB-ploce sa a» 15 mm iii d> 2x9,5 mm. Umesto GKF-plo~a smeju da se koriste i GKB-plo~e. ;;,:trano zamenljivo oplatom od dasaka prema pasusu 4.12.4.1, nabrajanja f) do I), sa debljinom prema slici 39 od ~ 22 em.
Kod nenosecih zidova rebra smeju da budu i od ploca iveriee prema DIN 68763 sa bruto gustinom ~ 600 kg/m', kada su opiate takode ad ploca iveriee i kada su ulepljene sa rebrima prema DIN 1052 deo 1, pasus 11.1.3. 4.12.2.2 Minimalne tabela 50 do 54. mere
b, x d, treba uzeti iz podataka

cetinarskog
Primedba: U zidovirna gradenim drvenim tablama prema podacima iz tabele 50 pozamo-zastitnc-tehntcki nije potreban izolacioni slo]. Zata u pogledu vrste, debljine, utvrscivanja itd.izolacionog sloja ne postoje nikakvi uslovi, Klasifikovani zidovi smeju oa se izvoce sa i bez izolacionog sloia. Ukoliko se postavlja izolacioni slo], onda on mora da pripada najmanje klasi gradevinskih matenjalaB2. Tabsla 51: Zidovi koll zalvaraju Red Konstrukcione karakteristike
Skracenice:
4.12.2.3 Kod koriscenja listopadnog umesto drveta u tom smislu vali pasus 5.5.1.4. 4.12.3 Dozvoljenl naponi u drvenim rebrima
prostcr
1) gr.denim Drvena
rebra
drvenim
tablarna Izolacioni sloj Minimalnadeblj. bruto gust. debtj Oznaka
Optaclvanieta) daskama oglaganje{a) Minimalna debljina Pjoea oo drvenih preradevine (min. Oznaka pai:arno zastltruh plata ~r~~o~u~~i/~~ (GKF)
Kod nossclh zidova naponi Ob navedeni u tabelama 50 do 54 ne smeju da se prekorace: Ob je postojece naprezanje na pritisak u drvenlm rebrima, pri cernu udeo pritiska iz optere6enja savijanja ne mora da se uzme u obzir. U svemu ostalom vale odredbe DIN-a 1052 deo 1 ideo 3. 4.12.4 Oplate/oblaganja 4,12.4.1 Sledece sme da se upotrebljava: 1 Oplate/oblaganja a) lepljeniea prema DIN 68705 deo 3 il; dec 5, b) iverica prema DIN 68763, e) ploCe od drvenih vtakana prema DIN 68754, dec " d) gips-karton gra<ievinske ploce GKB i GKF prema DIN 18180, 2. Oblaganja e) place vlakanasto eementne, f) daske sa zakoSenom ivleom od cetinarskog drve ta prema DIN 68122, g) daske za oplatu sa zakosenorn ivieom ad cetinar skog drveta prema DIN 68123, h) profilisane daske sa Zljebom koji baea senku pre ma DIN 68126 deo 1, i) daske sa perom i lljebom od Cetlnarskog drveta prema DIN 4072 i k) lake gradevinske ploee od drvene vune prema DIN 1101 4.12.4.2 Spojeve ploca i dasaka treba cvrsto sabiti preko drvenog skeleta - npr na stubovima (stupcima) i preckama. Izuzetak od ovoga cine uvek gusto nastavljene poduzne ivice uzljebljenih ill dasaka sa iljebom kao i poduzne iviee lakih gradevinsklh ploca od drvene vune sa malterom, kada su nastavei pokriveni Rabie rnrezom iii slicnirn. Kod viseslojnih oplata ill oblaganja nastavke treba izmestati. Primeri za Izvodenje nastavaka su prikazani na sllel38 .
minimalna
dozvoljena
MF=
ploee
iii asura
Masa prema pasusu 4.12.2
Napon prema pasusu 4.12.3 Prema pasusu 4.12.4
Plcee ad mineral, nih vlakana iii asure
Oznaka klase
vatrootocr-
nasti Prema pasusu 4.12.5 D mm 80 40 60

p
HWl :: lake gradevinske oloce ad drvene vune
b1
x a,
mmx mm 1 2 3 4 5
N/mm2 2,5 2,5 1,25 2,5 1,25
""
d, mm 133) 13 ') 8 ') 133) 8" 2 x 164) 2 x 164) 195) 195) 2 x 196) 2 x 196) 0 0 13 8 13 8 2 x 164) 19 19
d, mm
D mm
kg/m' 30 50 100
H;~101\"i!1 ,
~(, t
F3O-B 25 50
~
7 8 9 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
1l
2J
W;.,
~
-e
~
,
40x80')
2,5 2,5 1,25 1,25 0,5 0,5 2,5 2,5 1,25
80 60 80 100
30 50 100 50 100 75 F9O-B F3O-B F6O-B
W H'..t
. " -e '/%0 /It, fWrYYvY "1 -e 1

.
12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5
7) 7)
40
30 25
~~
-:;r"ii•
).!Jl
7)
7)
60 80
50 100 50 50
F6O-B
"'
-,
40 x 80
2)
0,5 1,25 0,5 0,5 0,5 0,5
"
-e,
7)
7)
15 e) 15 15
B) BJ
60 100
50 100 75
F9O-B
E2ZI Oplata 'Eii!iI OplalaI obIaganj8 =>I Drugs i prekri... e ~ retve oc drvetam drvenih materilala
bl
""-
3)
4) 5)
Bi
71
8)
U vezi nosecih zidova koji ne zatvaraju prostar vidl tabelu 50 (vidi takode .Vrste ztdova, funkcije zidova" u pasusu 4.1.1). Kod nenoseclh zldova bb x d1 mora da bude 2: 40 mm x 40 mm. Jednostrano zamenjivo KF-plocama sa d ~ 12,5 mm iii GKB-plocama sa d z 18 mm iii d ~ 2 x 9,5 mm iii oplatom od dasaka prema pasusu 4.12.4.1, navoderua f) do I), sa debljinom prema slici 39 od ~ ~ 22 mm. Sloj koji je prema prostoriji moie da se zameni gips-karton grac.'ievinskim ploeama 0 govarajuCe fusnoti 3, Jednostrano zamenjivo GKF-plocama sa d ~ 18 rnrn. Sloj koji je prema prostoriji sme da se zameni vairo-zastltnrn gips-karton plocama (GKF) sa d ::! 18 mrn. Umesto 12,5 mm debelih GKF-plo~a smeju da se upotrebe I GKB-plo~e sa d > 18 mm ill d ~ 2 x 9,5 mm. Umesto 15 mm debellh GKF·ploca smeju da se upotrebe 112,5 mm debele GKF-plo~e povezane sa > 9,5 mrn debelim GKB- locama.
Slika 38: skiea)
Primeri
nastavaka
oplata
I oblaganja
(serna-
4.12.4.3 Gips-karton gradevinske place treba pricvrstiti prema DIN 18181 sa zavrtnjlma za brzu ugradnju, eksenrna iii stegama, uporedi pasus 4.10.2.3.
57
Zidovi, zastita od pozara

Klasifikovani zidovi prema DIN 4102, dec 4 (zattita od pozara). od drvenih gradevinskih detova
Tabela 52: " Spoljnji zidovi koji zatYaraju
Drvena I karakterislike
330.21.02
rebra
prema
odeljku 4.12.2 ;4,12.3
Izolacioni sloj prema pasusu 4.12.5 ad

Plote od
oplata prema
pasusu
iii 4.12.4
4.12,4.4 Mlnimalne iz podataka tabela merodavna debljlna
od
ili proce ad drvenih
."";h prera~ellina Najmanjs zapremin

skegusline
Gipskartonske vatrozastitne ploee (GKF)
Plol:e ad
mineralnih vlakana ill asure
Lake gra~e\linske ploee

od drvene vune
Oaske
preradevina sa p·600
kg/m3
Vlak· nastocementne
pjoce
Matter
prako laklh
drvenih plata ad
drvene
p·600
kg/m3)
vune
Najmanja
'" lake
ploce
qradevlnska od drvene
vune
d2:25 mm
Slika
III
39: Merodavna debljlna
debljlne oplata I oblaganja treba videti 50 do 54. Kod profllisanih dasaka je dw prema sllei 39.
rJ., kod
profilisanih
dasaka
4.12.5Izolaclonl d, mm 13 13 12.5" 12,5 " 12,5 'I 80 40 80 15 ') 15 ') 13 13 13 12,5') 12,5') 12,5') 10 10 10 12,5 12,5 12,5 9,5 9,5 9,5 9,55) 9,55) 9,55) 9,5 13 12,5 9,5 9,55) 9,55) 30 8 8 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 9,55) 9,55) 9,55) 40 80 40 50 25 30 50 80 80 100 50 100 50 80 30 50 25 80 30 50 25 132) 132) 13 ' 6 6 6 6 15 153) 153) 153) 153) 153) 2 80 40 30 50 25 80 40 30 50 25 80 30 50 25 100 50 100 50 15 153) 153) 153) 153) 153) 6 6 25
slol
4.12.5.1 Kod svih zidova koji zatvaraju prostor potrebni su izolaeioni slojevi radi postizanja vatrootpornosti. Moraju da se sastoje od izolaeionih materijala od mineralnih vlakana prema DIN 18165 dec 1, pasus 2.2, da pripadaju klasi gradevinskog materijala A I da imaju tatku lopljenja ~ 1000"C prema DIN 4102 deo 17. Umesto ovakvih izolaeionih slojeva ad mlneralnih vlakana mogu da se upotrebe i lake graaevinske ploce ad drvene vune prema DIN 1101 4.12.5.2 Izolaeione slojeve ad mineralnih vlakana u obliku ploea treba osigurati od ispadanja tesnim uCepljivanjem nabijanjem do ca. 1 em - izmedu rebara; cisl razmak izrnedu rebara mora da bude ~ 625 rnrn. Izolaeionl slojevi od mineralnih vlakana u obliku asura smeju da se koriste kada su prisivene na iieanu mreiu, koju ekserima (razmak eksera ~ 100 mm) treba pricvrstitl na drvena rebra. Izolaeione slojeve od lakih gradevinskih ploca ad drvene vune treba na svim ivieama rebara prievrstiti drvenim letvama ~ 25 mm x 25 mm -vidi sliku 40. 4,12.5.3 Spojnice tupo nastavljenih izolaeionih slojeva rnoraju da budu tesno zbijene. Zastitno-pozarno-tehnicki su najpovoljniji nenastavljeni iii dvoslojni ugradeni izolaeioni slojevi sa izmestenlm nastaveima. Izolaeioni slojevl u obliku asura moraju da imaju preklopljene spojniee ~ 10 em. 4.12.5.4 Minimalnu debljinu (nominalnu debljinu) malnu bruto gustinu (nominalnu meru) izolaeionih treba uzeti iz podataka tabela 50 do 54. 4.12.6 Spojevi 4.12.6.1 Spojeve sa susednim masivnim delovima gradevine treba izvssti tesno zbijene prema podacima sa slike 41. 4.12.6.2 Spojeve sa susednim drvenim tablama treba izvesti tesno spojene prema podacima sa slike 42. Ukoliko zidovi u nacinu gradnje drvenih ploca, koji prema grade· vinskim nadzornim propisima moraju da zatvaraju prostor, treba da se spoje sa kontinualnim tavanicama gradene drvenim plocarna, radi izbegavanja progorevanja iznad gar· njeg rebra (okvira), treba rasporediti tesno prikliucene poprecne grede - vidi sliku 42 izvedbe 3 i 4. 4.12.7 Parne 4.12.7.1 navedene brane i mini· slojeva
~6~':ri~
80mmS)
16 16
rw~~~
40
40
~6~':ri~
80mmS) co; ,,2,5 Nlmm
2
i provelrene
fasade na klase vatrootpornosti
Parne brane ne uticu u pasusu 4.12.
Tabela
Red
53' Spoljnji zldovi

Kcnstruktivne
koji zatvaraju
Drvena reora pe.na pasoeu
prostor
gr.""ni
prema
drvenim
pasusu
tablama
60-8
sloj
4.12.7.2 Provetrene lasade (ispred postavijenog sloja) vee prema vrsti, debljini i izvedbi poboljSavaju vatrootpornost klasilikovanih zidova.
karakteristike
Unutrasnje oblaganje (A) 4.12.4 ad ,.".cd_ Gips-kartonske

(najmanja zapreminska gustina) vatrozu1itne ~ote
Izolacioni
prema pasusu 4.12.5 od Plole ill asureod minera!nih Ylakana
Skracenlce:
MF = Plafe ad mineral nih via kana Ii asure

HWL = Lake ploce od drvene
4.12.2 i 4.12.3
nlh~na
I'' ' .
od
Spoljnja cplata iii oplata prema pasusu 4.12.4
ovene vune
p~ee
Oaskei!i
cvene
prera(Jevine
vune
p·600 kg/ml Minimalna debljina debljina
najrnanja zapr. gustina

P
p ·600
kg/m3
V"'""'~ """"""" ""'"

d, mm
od
Malterna lakim pccerne
Posta de se me u vanja
je pobolisan]e uglavnom neznatno, provetrene rasadoduse ne uzimaju u obzir. Ukoliko treba da se uzobzir pobohsanje vatrootpornosti potrebna su ispitiprema DIN 4102 dec 2. zidovl zgrada (F 30-8) + (F 90-B)
od
drvane
vune mm
4.12.8 Zav.sn;
d ~ 25
debljina
Minimalna debljina d, mm 132) 132) 13" 132, 6 6 6 6 153) 153) d. mm
b, X dl
dozy. 1 2 3
U.
lTD
mm 22 22
d"
d2 mm
d3 mm 12,5 12,5
0
mm 80 80 80
0
mm 50
4,12.8.1 Zavrsne zidove zgrada, koji prema gradevinsko· nadzornim zahtevima moraju da pokaiu vatrootpornost od (F 30·8) + (F 90·8), treba konstruisati prema podaeima sa slike 43 i tabelama 54. 4.12.8,2 Drvena rebra moraju da imaju presek od b x d ~ 40 mm x 80 mm. Postojeci napon u drvenim rebrima mora da bude 0;, :s; 2,5 Nlmm2 . 4.12.8.3 Izolaeioni sloj mora da se sastoji od mineralnih vlakana i da ima debljinu od 0 ~ 80 mm; bruto gustina rno3 ra da iznosi p ~ 30 kglm • Izolaeioni sloj mora u svemu ostalom da odgovara podaeima iz pasusa 4.12.5. Tabela 55: Minimalne debljine nosecih zidova od bryana koji zatvaraju i zidova kojl ne zatvaraju prcstor oznake klase Yalroolpornosli F 30-S prema slikama 44 i 45 Opterecenjedozv.q d, u mm kod razmaka oja· eanih gradevinskih delova od ,,3,Om kNim i yisini zida ,,2,6 m 1 2 44 10 20 30 35 45 15 70 ) ' 90 120 140 ,,3,Om 80 " 100 140 180 50
kg/m3 100 100
12,5 12,5
unutra
12.5 12,5 12,5 12,5
~5
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
,J
50 100 50 100 50 80 40 80 40 80 80 30 50 25 30 50 25 100 50 100 50
/'//,
//,
CiJ ~MM <>i"

spoija
" ,. "
80mm5) o;,=~ 1,25, Nlmm
22 22 12,5 12,5 22 22 22 12,5 12,5 12,5 19 19 15 15
~bX:rJ,;
12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 9,5') 9,5')
80
II
iF
..;;;
unUl_ra ,/,
153) 153' 153) 153) 153) 153) 153) 153) izmedu eva otvora - sa Red
" ,.
Zidna konsrukcija premaslici
s6,Om
IfiI\. IIIIiIiIII::§ ... -e

spolja.
J;
ti."
U pogledu nosecih SPOljn/ih zidova koji ne zatvaraju prostor (spoljnji zldovi - takode i delovi
3 I---4 5
')
"
'J 'J
"
58
~gl~~g,:,>kbr?~~nr~:s\~~:~~O~ida prema DIN 1053 deo 1 sa d> 115 mm mogu da se koriste i p)oce od drvenog materijala sa d. ~ 4 mm Kod oblaganja daskama vidi sliku 39. d4 = minimalna debljina maltera; maher mora da odgovara DIN 18550 dec 2. ~u da sa koriste i GKB·ploce. K nenosetih zidova b, x mora da bude ~ 40 mm x 40 mm.
o,
Kod oplate sa d, rJ., ~ 13 mm (vidi sliku 39) sme da se izabere d, '"' ~ 65 mm.
Zasfita ad pozera
Klasifikovani zidovi, grede i stupcl prema DIN 4102, dec 4 (zastita od pozara) ad drvenlh gradevinskih delova
Tabela 54: lavrsn; zldovi zgrada koji z8tvaraju proslor (F 3O-B)
330.21.03
+ (F 90-B)
Unutrasnje opiate iii oblaganja prema pasusu 4.12.4 od

Red
Spoljnle opiate iii oblaganja prema pasusu 4.12.4 od Ploca od drv.prer. minimal,bruto gustine p ~ 600 kg/m3 d,mm 13 ) ' Gips karton ptoea pozarno-zastitne (GKF) ct,mmldmm 18 Lake gradevinske ploce od drvene vune prema DIN 1101 d,mm 18 35 15 Malter grupe malterall prema DIN 18550 d do d mm
lzolaci()r1i s~ 00 mlnsrelnin vlake.nG prema pesueu 4.12.5.1 od pIoI;a, nabij<>no
AsU(e na titaoo} mret!. zekucaee
Ploea od drv.prer. minimal-bruta gustine p ~ 600 kg/m3 d mm
Gips karton ploca pozamo-zastltne (GKF) d mm
1 2
1)
13 ) ' 16 +9,5 Zamenjivo sa "12,5 mm debelim pozarno-zastltnlm
I I
'~7
ONene
IeT'IIic.e-
lake gradevins'<e plate .. pre-rna DiN 1101
gips.karton plocama
(GKF) prema DIN 18180. Slika 40: Ucvrseenja izolaeionog sloja (sama-skica)
5.5 Klase valroOlpornosli drvenlh greds 5.5.1 Oblasl primene, ugrol:enosl pol:arom
5.5.1.1 Podaci pasusa 5.5 vaze za staMki odrecJeno iii neodredena osionjene, slobodno leieee drvene grade opterecene savfjanjem iii savijanjem sa poouznorn silom sa pravougaonim presekom prema DIN 1052 deo 1, najmanja sortlrne klase S 10 odn. MS 10 prerna DIN 4074 deo 1 Razllkujemo maksimalno 3-stranu i 4-stranu ugroienost poi:arom. 5,5.1.2 Postoji maksimalno s-sirana ugroi:enost poi:arom kada [e gornja strana greda pokrivena a) betonsklm gradevinsklm delovima prerna pasusima 3.4 iii 3.5, b) oplalama odn.oblogama od drveta iii drvenih preradevina prema pasusima 5.2.3.2 odn.5.4.4 Iii c] lavanicama od drvenih tabli prema labeli 56 uvek najrnanje trai:ene klase vatroolpornosti. Tabeia 4·strana ugroi:enost vatrom postoji kada je gornja strana greda otkrivena iii drugacije pokrivena, n.pr.telikom, dlVelom, drvenim preradevinama iii plastikom ponekad manjih debljina od datih
Spoj na tavanicu &lavttc;lma
5.5.1.3 Podaci vaze sem toga samo za grede bez supijina; otvor! za cepove i zavrtnje ne vaie za supljine. U pogledu supljina (otvora) vidi pasus 5.5.2.5 5.5.1,4 Podaci vale za eetinarska drveca pram a DiN 1052 deo
1, tabela 1, red 1, kao I za bukvu; kod lislopadnog drveca (sem bukve) sa bruto gustinom p > 600 kg/m3 prema redu 3 Isle tabele, sve vrednosti tabela 74 do 83 mogu da se rnnoze sa 0,8. sa odnosom stranica
Spolsa
vijaka
lidom sa ill bez
"
:
Zidaf'Jizid iii tieton
Sllka 41: Spojevi sa masivnlm ma-skiea)
graaevinskim
delovima
(se-
1,0 i 2,0 i 3·strane
74:
Minimalna slrlna ug,ozenosli
b neoblozenlh
pozarom StatlCka naprezanja
stupaca i greda ad punog drveta celinara za F 3O-B
hlb
Minimalna sir;na b u mm kod odnosa stranica hlb 1,0
Red
Poi:arna opterscenost
Prttisak
Savijanje _<L
~
dozv 1 1,0
0;
dozy
1)
u""a
2,0 163 144 155 127 148 110 139 91 128 80 114 3,0 181 159 171 136 160 117 148 93 133 80 114 4,0 194 168 182 143 168 117 153 93 135 80 114
ad. duiinom
5,0 203 171 188 143 171 117 153 93 135 80 114
i razmakom stupaca s savijanja .. u m 6,0 206 171 188 143 171 117 153 93 135 83 114 2,0 151 135 144 120 135 104 125 87 113 80 96 3,0 169 149 159 130 147 110 134 88 118 80 103 4,0 182 157 168 132 154 110 137 88 5,0 190 157 173 132 154 110 137 88 125 80 114 6,0 185 157 173 132 154 110 139 88 128 83 120
2,0
SpojsalidOl11 Spoj sa taV!inlcom
7"
~ ~
s-strero
0,8 0,6 0,4 0,2
a a
0,2
Posebna mera: Poprecne grede iii pregrada vlakana (Izolacioni sloj prema pasusu 4.12.5.1) Slika 42: Spoj sa drvenim skiea) PQ!l.cbno.
5fmOlricno
od mineralnih
graaevinskim
delovima
(serna-
'5
a
0,4
oblagan;.~
\ dNena table
a~
1)
'7
~J
Poiarna optereeenost
a
0,6
a
0,8 0,2 1,0
10 11
dozy u"s -1,1 kR dozvu~sa
122
80 109
1,1 k. S 1,0. celinar. sa odnosom stranlca
Tabela 75: Minimalna sir;na b neoblozenih stupaca i greda od punog drvela 1,0 i 2,0 I 4·slranoj ugrolienosli poiarom za F 30-8
Statleka naprezanja
Rod
hlb =
Minimalna sirina b u mm kod odnosa stranica hlb 1,0 i razmakom stupaca s ad. duzinom savijanja ~ u m 2,0 187 164 182 143 177 123 172 102 166 86 160 3,0 204 179 197 155 189 131 180 105 171 86 160 4,0 219 189 209 161 198 133 186 105 174 86 160 5,0 229 196 217 161 204 133 190 105 175 86 160 6,0 237 196 222 161 205 133 190 105 175 87 160 2,0 161 143 154 126 146 110 138 91 127 80 113 3,0 179 158 170 137 159 116 147 92 132 80 113 4,0 193 167 180 142 167 116 152 92 134 80 118 5,0 202 170 187 142 169 116 152 92 135 82 123 6,0 202 170 187 142 169 116 152 92 138 84 128
Prifisak
Savijanje _<L
~
dozy
0;
2,0
Slika 43: Zavrsnl zidovi zgrade (Primer sa oznakama) 4,13 Zidovi
It
A
90-8
r(1£:a.
(F 30·8)
+ (F 90-8) drvela
dozv"'.
I)
F 30-8 od brvana
od punog
~ ~3
1,0 4·strano 0,8 0,6 0,4 0,2
a
0 0,2
4.13,1 Oblast prlmene
"4
'5
a
0,4
Sledaci podaei vaze za l-slojne (vidi sllku 44) i 2-slojne (vidl sliku 45) nosece i nenosece zidove od brvana od punog orveta,
4,13.2 Brvna od punog drveta Brvna od punog drveta sa jedno- ill dvostrukim uzljebljenjem (primeri vidi slike 44 i 45) treba da Imaju mlnlmalne debljine date u tabeli 55.
s-
'7 '"a ~ ~ r--;o

'11
1)
o
0,6
a
0,8 0,2 1,0
a
ke dczv ~ sa 1,1
dozy
IT""
-1,1
k" s
1 ,0. od slojevitih dasaka od celinars sa odnosom
Tabela 76: Minlmalna sirlna b neoblo!enih stupaca i greda ca h/b = 1,0 i 2,0 i 3-strane "grozen0511 pol!arom za F 30·8 StaMka naprezanja
Red
stranl-
Minimalna slrma b u mm ked odnosa stranica hlb 1,0 i razmakom stupaca s ad. dluiinom savijanja Sk U m 2,0 148 132 141 116 134 100 125 80 115 80 100 3,0 168 146 157 119 146 100 131 80 116 80 100 4,0 169 146 157 119 146 100 131 80 116 80 100 5,0 169 146 157 119 146 100 131 80 116 80 100 6,0 169 146 157 119 146 100 131 83 116 83 100 2,0 139 124 132 110 124 95 114 80 102 80 84 3,0 158 134 147 110 131 95 116 80 102 80 90 4,0 158 134 147 110 131 95 116 80 104 80 95 5,0 158 134 147 110 131 95 116 80 108 80 100 6,0 158 134 147 110 131 95 116 83 111 83 105
I.zo:acioni
l(~W1t.i,
Poiarna opterecrnost
Prltlsak _5__ dozv

0;
Savijanje _<L cozv

I) a*B
2,0
Slika 44: Noseci zid od brvana ad punog drveta koji zatvara prostor (primer sa jednostavnim ilje· bom, presekom ivice I podui:nim presekom iljeba grade)
'2'~
1,0
rr:
rr rs i-T' rs rg7
~
JJ
3·strano
B
0,8 0,6 0,4 0,2
a a
0,2
a
0,4 0 0,6
poze-rc-zusutro-
sIDi 00 rn'rletalnlh
tehniek' Nje polreba.'"! (v~d: pt4necjbu Ui \abelO50}
a
0,8 0,2 1,0
a
kR dozv ~sa
Slika 45: Noseci zid koje zatvara odn. ne zatvara prostor ad brvana ad punog drveta (primer sa dvostrukim Zljebom)
1l dozy u" -1,1
1,1 kR s 1,0.
59
Zastita od pozara
Klasifikovani zidovi, grede i stupel prema DIN 4102, deo 4 (zastita od pozara) od drvenih gradevinskih delova
Tabela n: Minimalna skina /) neoblozenih stupaca i greda od slojevitlh dasaka cellnara sa odnosom slranica hlb = 4.0 i 6,0 i 3-strane ugrozenosti pozarom ZlI F 30-8 naprezanja
Red S1alicka Minimalna sirfna b u mm kod odnasa stranlca hlb 4,0 5.5.2
330.21.04
Neoblozene grede
Pozarna opterecsnost
Pritisak
Savijanje
~
dozv 1 1,0 3'slrano 0.8 0.6 0,4 0,2 0 1,1
0;
---'L
dozy 0"·6 11 0 0 0,2 0 0,4 0 0,6 0 0,8 0,2 1,0 2,0 135 121 127 107 119 92 111 80 102 80 92 3,0 153 128 142 107 128 92 117 80 109 80 102 4,0 153 128 142 107 128 92 121
i razmakom stupaca s ad. duzinom savijanja .. u m 5,0 153 128 142 107 130 92 126 80 123 80 120 6,0 153 128 142 107 134 92 132 2.0 134 120 127 106 121 91 114 80 107 80 101 3,0 151 126 143 106 132 91 124 80 119 80 115 4,0 151 126 143 106 135 91 132 80 130 80 128 5,0 151 126 143 106 139 91 139 80 138 80 138 6,0 151 126 143 106 142 91 143
6,0
5.5.2.1 Za neoblozene grede F 30,B mogu u zavisnosti ad iskoriscenja napona kod koriscanja punog orveta cetlnara da sa u labelama 74 i 75 vide navedene dimenzije mini, mal nag preseka, a kod koriscenja slajevilih dasaka celina, ra one navedene u labelama 76 do 79. Za nsoblozane gr' ede F 60,B od slojevilih dasaka odqovarajuce vrednasli mogu da se uzmu iz labela 80 do 83. 5.5.2.2 Ukrucenje od iskrelanja greda mora da se izvede odqovarajuce trazeno] klasi vatrootpornosn, u suprotnorn odnos strana hIb mora da bude ,,3 u vezi dlrnenzlonlsanja ukrucenja iskrelanja vidi tabela 74 do 83. 5.5,2.3 Dubina naleganja gneda na beton iii na zid mora kod klase vatrootpornostl F 30 da bude " 40 rnrn, a kod klase vatrootpornosti F 60" 80 mm. Minimalne dubine naleganja na drvene gradevinske delove kao i minimalne zahleve spajanja Ireba uzeti iz podataka prema pasusu 5.8. 5.5.2.4 Kod greda kad kojih je prema DIN 1052 dea 1, kod dimenzionisanja napana guranja odn.smicanja merodavan nasuprol dokaza na savijanje iii savijanje sa poduznorn si10m, mora da se ispostule [ednacina uslovljavanja (9):
~ ~ '"'4
rr t-s r-;o
1)
'7
r-s rg-
'11
dozy
IJ
O"·B""
80
116 80 111
83
130 83 129
83
145 83 146
1,1
k.· dozv ",sa
k. ~ 1,0.
Tabela 78: Mlnlmalna sirina /) neoblozenih stupaca i greda od slojevllih dasaka celinara sa odnosom slranica hi/) = 1,0 i 2,0 i 4-slrane ugrozenosli pozarom za F 30-8 naprezanja
Red
--"---1,5 pri cernu

SU
b·h
s 1,0
(9)
Stalicka
Minimalna sirina b u mm kod adnasa stranica hlb
b(~) h(~)
Poi:arna
Prilisak
Savijanje
I,D
opterecenost
~
dazv 1 1,0
0;
---'L dozy 17*11

1J 0 0 0,2 0 0,4 0 0,6 0 0,8 0,2 1,0 2,0 169 148 164 130 158 112 153 90 147 80 140 3,0 188 164 180 139 171 112 162 90 151 80 140 4,0 202 164 190 139 173 112 162 90 151 80 140
i razmakom stupaca s ad. du!inom savljanja .. u m 5,0 202 164 190 139 173 112 162 90 151 80 140 6.0 202 164 190 139 173 112 162 90 151 83 140 2,0 147 131 140 116 133 100 125 80 114 80 3,0 167 145 157 118 145 100 130 80 115 80 99 4.0 168 145 157 118 145 100 130 80 115 80 103 5,0 168 145 157 118 145 100 130 80 116 80 108 6.0 168 145 157 118 145 100 130
2,0
stepen smicanja
iskoriscenja prema
napana
guranja
odn.
DIN 1052 dec 1 i
b(~).IJ(~)
sirina odn. visina preoslalog preseka u zavisnosti od brzine sagorevanja ("'0111)0" = 0.8 mmfmin. 'jjSH = 0,7 mmfmin) i trajania vatrootpornosti ~
2"
3""
"""4 "'5
"'il
"7 f-a rg~

1)
r-;o
dozy
IJ
4,Slrana
17*9
0,8 0,6 0,4 0,2 0
b(~) i h(~) su kod 4,slrane b(~)=b-2u.~ h(~)=h-2u.~
ugrazenosti
od
pozara:
(101 (11)
Kod 3,slrane uqrozenosti od pozara b(~) vidi jednaclnu (10) h(~) = ti-: U· ~
vazt:
(12)
83
119 83 112
99
-1,1
k•. dazv",sa
1,1
k. ~ 1,0.
Tabela 79: Minimalna sir;na /) neoblozenih stupaca i greda od slojevilih dasaka celina,a sa odnosom stranlca hi/) = 4,0 i 6,0 i 4-strane ugrozenosli poiarom ZlI F 30-B
Staticka naprezanja
Red
5.5.2.5 Sparedni uslovi tabela 76 i 83 vaze i za grede do narmalnog udela sile od 20% sa otvorima (probojima), kada se Ispostuju sporedni uslovi prema sliei 48. Ojacanja treba postaviti od gradevinske lepljenice od bukavag drveta prema DIN 68705 dec 5 BFU,BU 100 sa pogodnim uredajima za presovanje iii lepljenje, ukucavanjem eksera sa presavanjem. Ukupna debljina ajacanja t u mm (po stranl U2) mora u zavlsnosti ad napana guranja koji je zaslupljen u sredini probaja u MN/m2 i sirini nosaca b u mm da iznosi '0 u MNfm' t~ (0,15 + 0,4· 'a)' b (13)
Minimalna sirina b u mm kod odnosa sirarnca hlb 4,0 i razmakom stupaca s od. du21nom savijanja .. u m 2.0 139 124 131 110 123 95 114 80 105 80 95 3,0 157 134 146 110 133 95 121 80 112 4,0 157 134 146 110 133 95 125 80 119 80 114 5,0 157 134 146 110 134 95 129 80 126 80 123 6.0 157 134 146 110 137 95 135 83 133 83 131 2,0 136 122 130 108 123 93 116 80 109 80 103 3,0 154 130 145 108 135 93 127 80 121 80 117 4.0 154 130 145 108 137 93 134 80 132 80 130 5,0 154 130 145 108 142 6,0 154 130 145 108 145 93 146 83 147 83 148
Poi:arna
opterecenost
Prijisak
Savijanje
~
dozy 1 1,0 4·strano 0,8 0,6 0,4 0,2 0
0;
6,0
---'L
dozv 1J 0 0 0,2 0 0,4 0 0,6 0 0,8 0,2 1,0 1,1 k. s 1,0.
O"""a
ali najmanje
40 mm.
rr
~ ~
"'5 6
""9 10
1)
""'i1
IJ
= 1,1
Pozarna opterecenost
3-strano
93
141
80
140 80 140
80
105
dozy a"'s
k. dozv ~sa
Tabela 80: Min;malna sir;na /) neoblozenih slupaca ; greda od slojevilih dasaka cetlnara sa odnosom stranica hlb = 1 0 i 2 0 ; 3-strane ugrofenosti pozareen za F 60-B
Statlcka naprezanja
Red
Minimalna sirina b u mm kod odnosa stranica h/b 1,0
Pritisak
Savijanje
~
dozy
0;
__.,;,_
dozv e", 11 0 0 0,2 0 0,4 0 0,6 0 0.8 0,2 1,0 2.0 230 207 224 187 217 167 210 145 201 120 189 3,0 259 233 249 209 239 184 226 155 211 120 189 4,0 284 255 272 226 258 195 241 156 220 120 189
i razmakom stupaca 5 od. du21nom savijanja .. u m 5,0 307 272 291 236 272 195 251 156 223 120 189 6,0 324 282 305 236 281 195 251 156 223 121 189 2,0 214 194 206 177 198 159 188 139 176 120 156 3,0 243 220 232 199 221 176 206 149 188 120 158 4,0 269 242 255 214 239 184 220 149 196 121 164 5,0 290 257 273 219 252 184 226 149 196 124 170 6.0 306 258 284 219 252 184 226 149 197 127 176
2,0
B, ~
0,25
a i ~ h1; hro i hru ~O,3 h;
hd s 0,4 h; h, ~ 0,25 hd i ~ 0,1 n; s 220 mm Slika 48: Dimenzije atvora sa ojacanjirna

5.5.2.6 Za ukupan poprecni presek cetvorougaonih greda od punog drveta sa usecsmrn mozdamcima vaze podaci labela 74 do 75; u pagledu povezivanja rnozdanika ne Ire' ba uzirnati u obzir nikakve sparedne uslove, uparedi pasus 5.8.4.5. 5.5.2.7 Za grede sa gerberovim zglabovima vaze podaci labela 74 do 79; u pogledu gerberovog zgloba Ireba uzef u abzir sporedne uslove iz pas usa 5.8.10.2. 5.5.3
"2
~
f-;i-
1,0 0,8 0.6 0,4 0,2 0 kR• dozy

C7B
r-s
f-t" ~
6 ""9 10
1}
)J
Obloiene grede
""'i1
dozy e", - 1,1
sa 1,1
k." 1.0.
5.5.3.1 Oblozene grede maraju nezavisno ad iskoriscenja napona i vrste drveta da poseduju u tabeli 84, red 1.1 navedene debljine ablaganja.
60
Zastita od pozera
Klasifikovani zidovi, grede i stupcl prema DiN 4102, dec 4 (zastita od pozara) od drvenih gratievinskih delova
Tabel.
330.21.05
hlb = 4,0 ; 6,0 i 3-strane
81: Minlmalna
Airlna b neobloZenlh stupaca i greda ugroZenosti pozarom za F 60-9 Staticka naprezanja
od slojeyltlh
dasaka
cetinara
sa odnosom
stranlca
Minimalna sirina b u mm kOOodnosa stranica /JIb 4,0 i razmakom stupaca s 00. duzinom sa.li_nia "" u m 2,0 207 189 199 173 190 156 180 137 170 120 158 3,0 236 215 225 194 213 172 201 146 186 125 170 4,0 262 236 248 209 233 179 216 146 199 130 181 5,0 282 250 265 212 247 179 225 146 206 135 191 6,0 298 250 273 212 247 179 228 146 213 139 201 2,0 205 187 198 171 190 155 183 136 176 125 168 3,0 234 213 225 193 215 171 205 145 195 132 184 4,0 259 234 248 208 236 177 223 145 211 138 200 5,0 280 248 266 209 251 177 237 145 224 143 214 6,0 295 248 275 209 257 177 244 145 235 146 228
Red
Poi.arna
opterecenost
Pritisak ___52,_ dozy ~
Savijanje
__<>;_
dozy
I) 0'''6
6,0
5.5,3.2 Grede treba patpuno, sa izuzetkom povrsina nalegan)a, obloziti sa gips-karton pozarno-zastitrnrn plocarna (GKF) prema DIN 18180 prema padacima crteia za izvodenje u labeli 84. Kod dvoslojnog oblaganja trsba izmestitl nastavke. U svemu ostatom za ucvrStivanje kao I za glalko ispunjavanje spajnica vaii DIN 18181. Kod cstvoroetranag oblaganja gornju stranu lreba obloiiti odgovarajui:e donjoj strani. 5.5,3,3 Umeslo oblaganja gips,karton pozarno zastttnlm
_2_
3
1.0 3-strano 0,8 0.6 0,4 0,2
2""4 "5 6 "7 8
a a
0,2 0 0.4
ploearna (vidi tabelu 84, red 1.1.1) mogu odqovarajuce da

se upolrebe i ploce od drvenog materijala iii uiljebljene daske (vidi tabelu 84, redovi 1.1.2 do 1.1.5). Ova oblaganja treba uevrstitt vijeima iii ekserima; dubina ukopavanja sredstava za ucyrseivanje mora da odgovara najmanje 6 dn. PloCe od drvenog rnateniala mogu i da se nalepe. 5.5.3.4 Pasusi 5.5.2.2 do 5.5.2_6 vaie drvenlh ugroZenost smisleno ovome.
T -;'0 -;-;1)
!J
0' .. "
a
0,6
a
0,8 0,2 1,0 kB~ 1,0.
5.6 Klase
vatrootpornosti primene,
stupaea poiarom
5.6.1 Oblest
a
..,sa 1,1
5.6,1.1 Podaei pasusa 5.6 vazs za drvene stupes prema DIN 1052 dec 1 najmanje sortirne klase S 10 odn.MS 10 prema DIN 4074 dec 1. Razlikujemo slsdece 4-strano ugroieni stupei a) neobloieni stupci od slojevitih drvenih dasaka F 30-B i F 60-B (vidi pasus 5.6.2), b) neobloieni slupei od punog drveta F 30-B (vidi pasus 5_6.2) i c) oblozenl stupei (vidi pasus 5.6.3), s-strano ugrozeni stupci, cija je eetvrta strana take pakrivena - n.pr.zldorn " da su stupei sarno 3,strano uqrozenl pozarorn (oblaganje zato mora da ima takvu lrajnost vatrootpornostl kOja odqovara najmanje klasi vatrootpornostl stupaea). kao i 2-strano ugroleni, u drvene zidove ugradeni stupei ad slojevitih drvenih dasaka. 5.6.1,2 Podaei vaie za stupee bez supljlna, iseeanja, naslayljanja ild., u pogledu dimenzionisanja detalja ovakve vrste, vidi minimalne zahleve koji se postavliaiu pred spojeve u pasusu 5.8. 5.6.1.3 U pogledu koriscenja eennara odn.listopadnog vela vazl u istom smislu pasus 5.5.1.4 5,6.2 Neobloteni stupe; dr-
oozv
= 1,1
kB -dozv
Tabela
hlb =
82: Minimalna Air;na b neoblozenlh stupaca i greda 1,0 i 2,0 i 4-strane ugrozenosti poz.rom za F 60-9 Staticka naprezanja
od slojeyitih
dasaka
cetlnara
sa odnosom
stranlca
Minimalna strina b u mm kOOodnosa stranica /JIb 1,0 i razmakom stupaca s od. du:tlnom saviJanja "" u m 2,0 269 238 268 211 268 186 268 159 267 146 267 3,0 296 262 291 232 285 204 280 172 274 146 267 4,0 320 284 311 250 302 217 292 176 281 146 267 5,0 342 302 330 264 318 221 303 176 287 146 267 6,0 362 317 347 267 330 221 312 176 291 146 267 2,0 228 206 222 186 216 166 208 144 199 120 188 3,0 257 232 248 208 237 184 225 155 210 120 188 4,0 283 254 271 225 257 195 240 156 219 124 188 5,0 305 271 289 235 271 195 250 156 222 128 188 6.0 323 280 303 235 279 195 250 156 222 131 192
Red
Poiarna optereeenost
Pritisak ___52,_ dozy ~
Savijanje
__<>;_
dozy cr·"
I)
2,0
rr
1 4
1,0 4·strano 0,8 0,6 0,4 0,2
7 If-s
a a
0,2
a
0,4 0 0,6
7
'"T
7
1)
f-g f-;o
a
0,8 0,2 1,0 kR~ 1,0.
~
O'''a =
f-;;dozy 1,1 k.·dozv..,sal.l Tabela
5.6.2.1 za neoblozene stupce mogu u zavisnosli od iskoriseenja napona kod koriscenja slojevitih drvenih dasaka od celinara da se uzmu dimenzije minimalnog preseka navedene u tabelama 76 do 83, a kod koriscanja punog drveta od cetinara one navedene u tabelama 74 i 75. 5,6.2.2 Kod stupaea od kojih je prema DIN 1052 dec 1 kod dimenzionisanja napon guranja odn.smieanja rnsrodavan nasuprot dokaza na pritisak sa savijanjem, mora da se ispostuie uslovna jednacina prema pasusu 5.5.2.4. 5.6.2,3 Neoblozene stupee od slojevitih drvenih dasaka sa krstastim iii l-prssekorn, moze da zameni celvorougaoni presek iste povrsine koju lreba odrediti prema sliei 49. za cetyorougaoni presek mogu u zavisnosli od tskoriscenja napona da se izracunaju minimalne sirine navedene u tabelama 76 do 83. Krajevi stupaca moraju svojom celom povrsinorn preseka da se prikljuce u praveu sile. Preseci mogu da se oblikuju i lepljenjem pod pntiskom-ukucavanjem ekssra. 5.6.3 Oblozen; stupe; Obloieni stupcl moraju nezavisno ad iskoriscenja napona i vrste drveta da se izvedu prema padaeima pasusa 5.5.3; minimalnu debljinu oblaganja lreba uzeti iz labele 84. Cetvorougaoni
zamenjen presek iste powsma
hlb = 4,0 i 6,0 I 4-strane
83: Minimalna
strlna b neoblotenlh
ugrozenostl potarom Staticka naprezanja
stupaca i greda za F 60-9
od slojeyitlh
dasaka
cetlnara
sa odnosom
stranlea
Minimalna sirina b u mm kod odnosa stranica hlb 4,0 i razmakom stupaca s od. duZinom savllanja "" u m 2,0 213 194 206 176 197 159 187 139 176 121 164 3,0 242 220 232 198 220 176 207 149 192 127 175 4,0 268 241 255 214 239 184 223 149 205 132 186 5,0 290 257 272 219 254 164 234 149 213 137 196 6,0 306 258 285 219 257 184 236 149 219 141 206 2,0 209 190 202 174 194 157 187 137 179 126 171 3,0 238 216 229 195 219 173 209 147 199 133 188 4,0 264 237 252 211 240 181 227 147 215 140 202 5,0 285 252 270 214 256 178 242 147 228 145 217 6,0 300 252 283 214 263 178 248 147 238 148 230
Red
Pozarna
opterscenost
Pritisak
Savijanje
~
dozv ~ 1 1,0
__<>;_ dozva.t-s
I)
6,0
"3
""""2
r-;f-s
~ ~
7
f-;T
1)
I-g
r-;o
13
4-strano 84: Oblozene grede,
0,8 0,6 0,4 0,2
a a
0,2
a
0,4 0 0,6
a
0,8 0,2 1,0
a
stupe;
dozv a"l1= 1,1 kB ·dozv..,sa
1,1 kB_~1,0. i zategnut; deloy; od punog drveta ; slojeyitlh drvenlh dasaka
Tabela
Konstrukcione karakteristike ked Greda, stupaca i zateqnutih delova (izvodenje kOO3-s1ranog oblaganja) Red
CD
"t>
t-sojno oblaoanie
glps karton
nom oovrsoom (red 1 1 1) Pla~e ad drvenlh preradevina III daske (redov! 1.12 do 1.1.5)
~~~b) t.re~~;~) Q
'-'" Oznaka klase vatrootpornosti F3O-B F6O-B
mo zastitne place
poza-
Slika 49: Celvorougaoni

Slupaca (izvadenje kOO4,s1<anog oblaganja) l-slojno oblaganje kod BSH,stupaea 5,7 Klase
zamenjeni presek sa krstastim iii I-presekom. drvenih zategnutih poz.rom
islih
povrsina
2·slojno oblaganje
vatrootpornosti
deloya
5.7,1 Oblsst
prlmene, ugrozenost
5,7.1.1 Podaei pasusa 5.7 vaie za 3, iii cetvorostrano uqrozene drvene zalegnule delove prema DIN 1052 dec 1 sa zategnutim delovima najmanje sortirne klase S 10, odn. MS 10 prema DIN 4074 dec 1 5.7.1.2 Podaci vaze za zategnute delove bez supljina, iseeanja, naslavljanja. spojeva itd., za dimenzionisanje ovakvih izvodenja vldi minimalne zahteve koji se pastavljaju kod pavezivanja, u pasusu 5_8. 5,7.2 Neoblozeni zategnuli deloyi 5.7,2,1 Neoblozeni zalegnuti delovi moraju u zavisnosti od iskorisCenja napona da imaju u tabeli 85 dale minimalne sirine. 5,7.2.2 U pogledu koriili:enja cetinara odn.listopadnog veta vaii u istom smislu pasus 5.5.1.4. dr-
1.1 1.1.1 1.1.2 1.1.3 1.1A 1.1.5 1.2
Minimalna debljlna b oblaganja kad Greda, siupaca i zategnutih delova (sernatske skiee izvodenja 1 i 2) kod koristenja Gips-karton pozarno-zastltne place (GKF) prema DIN 18180 Lepljenica prema DIN 68705 deo 3 I) Lepljenica prema DIN 68705 deo 5 Iverica prema DIN 68763 I) Uiljebljenlh
I)
mm mm mm mm mm
dasaka ad celinara prema DIN 4072
12,5 19 15 19 24 50 sme da se smanji za 10%.
2 x 12,5
Stupel (sematska skica izvodenja 3) ked koristenja zidnih gracjevinskih ploca 00 gipsa sa bruto gustlnom 00 ~ 0,6 kg/dm3 materijala klase gradevinskog materijala B 1 minimalna
mm debljina
50
1)
Ked ploCa ad drvenog
5.7.3 Oblotenl zateqnutl deloy! Obloieni zategnuti delovi moraju nezavisno od iskoriscenja napana i vrsle drveta da se formiraju prema podacima pasusa 5.5.3; minimalnu debljinu oblaganja lreba uzeli iz labele 84.
61
Zidavi, zastita ad pozara

Klasifikovan! zldevl, grede i stupcl prema DIN 4102, dec 4 (zastita od,pozara), ad drvenih gradevinsklh delava
Tabela 85: Minimalna Sialicka naprezanja lilrina
330.21.06
b neoblozenih
zategnutih puno drvo F3O-B
delova Cetinari
~
Red Zalezanje
I@]
Minimalna Ugroi:enost
slojevite drvene daske F3O-B slnna b u mm pozarom F6O-B Slika 50: Simetrlcno povezivanje okomito na pravae sile, prikazivanje dugih drvenih cepova bez nadvisenia
Savijanje
___!1_
dozy
0',
dozv
u"'s
11
1,0 0,8 0,6 0,4 0,2
~3 ~
4 6
a a
0,2
3-strano 4-strano Odnos straniea hlb 1,0 1,0 2,0 2,0 89 81 96 80 102 80 106 80 110 80 114 80 80 97 80 105 80 111 80 116 81 120 kRs 1,0, gerberovih karakteristike 110 99 123 89 133 80 143 80 151 87 160 88 80 103 80 112 80 118 80 124 84 128
Serrano 4·strano Odnos stranica hlb 2,0 1,0 1,0 2,0 80 80 84 80 89 80 93 80 96 80 100 80 80 85 80 92 80 97 80 101 80 105 96 87 107 80 117 80 125 80 132 80 140 80 80 90 80 98 80 103 80 108 80 112
3-strana 4~strano Odnos stranica hlb 1,0 2,0 1,0 2,0 149 135 158 123 167 120 175 120 182 121 189 134 123 151 120 159 120 166 120 171 127 176 188 168 208 149 225 134 240 120 254 146 267 149 134 163 122 173 120 180 120 186 131 192
a
0,4
'"7
~9 ~
1\
a
0,6
a
0,8 0,2 1,0 1.1
10 dozv
a
O'·'l:;;;
k ,dozvO'~sal,1 uslovi
Tabela
86: Sporedn;
neoblozenlh Konstrukciane
zglobova
F 30-B min a ked eksera
Slika 51: Razmak od ivice (e) i debljine bocnoq drvela (a) prema pasusu 5,8,2,1 (primeri za izvoden]e 1 i 2), prikazivanje drvenih cepova bez nadvisenja
Red Minimalni zahtevi u kariMenju
.1
b)
~I
=
-
)
,
I \ •
6"n
(~
Slojevilih drvenih dasaka Dimenzije minimalnih preseka u mm i minimalan broj eksera Minimalna sirina grede b, ukoliko ne treba zadrzati vece sirine prema padacima tabela 74 do 79, Minimalna sirina naleganja b1 Minimalna debljina podveze d Minimalni razrnael eksera e1 i e2 Minimalan broj eksera podveze n po strani podveze Dozvoijeni naponi u N/mm2 Maksimalni napon smicarqa 't u drvetu Maksimalno naprezanje na pritisak (gnjecenje
Punog drveta
a) b) e)
lepljene drvene ploce lepljeni cepovl prethodno prikueana pokrivna (prekrivanje) 52: Zastita sredstava
podveza
1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 2,1 2,2 2,3 2.4
120 55 30 35
140 65 30 35
Sllka
za povezivanje
,
\
,-;-t,
I I
okomito
(jab
na vtakno)»,
1,0 dazv , DIN 1052 dea 1 2,0 1,0 dozv o-DIN 18800dea 1 0,25 dozy o-DIN 18800 dea 1 Razmak iviea vezivnih 5,8,2,1 sredstava koja sluze za ucmora da iznosi najmanje Ct
,-+-+- \
Maksimalni napon savijanja u celicnoj prirubnici Maksimalno naprezanje na zatezanje u ceuencm varenja 0""" vatroolpornosti primene spojeva prema DIN
rebru i savovima
5.8 Klase de02 5,8,1 Oblast
1052
5,8,2,2
vrscivan]e poknvnih podveza,

prema pasusu
5.8.1,1 Podaei iz pasusa 5,8 vale za mehanicka spajanja izmedu drvenih gradevinskih delava prema DIN 1052 dec 2, Podaei vaze sama za oblast spajanja, prlkljucivanja iii nastavljanja, Gradevinske delove koji Ireba da se prikljuce treba dimenzionisati prema pasusima 5,2 do 5.7 5,8,1,2 Podaei vaze za spojeve I<oji su optereteni na pritisak, zatezanje iii srnicanjs. Podaei ne vale za spojeve kod kojih su srsdstva povezivanja opteretena u aksijalnom pravcu. vaze samo za spojeve kod kojih se sile prenose slrnetricno (n.pr.ne za t-secna povezivanja) -vidi sliku 50. 5,8,2 Opsta 5,8,2,1 pravila, dimenzlje drveta Ukoliko u pasusu 5,8,2 nisu dati nikakvi dodatni podaci, za nosece spojeve i spojeve za osiguranje poloiaja, treba se drzati sledeCih dimenzija drveta - vidi sliku 51 Razmaei iviea sredslava neopterecene iviee: min Ovde povezivanja od opteretene odn. (14)
5.8.2.3 Ukolika se sredstva povezivanja zasticuju lepljenim drvenim plocarna, cepovima iii pokrivnim podvezama prema sliei 52, onda debljina ploca, cepova odn.pocveza mora da iznosi najmanje Ct prema pasusu 5,8,2,1 5,8.2.4 Ukoliko se unutar spoja spojni prlbor od celika i od celicnog lima prekriva drvetam debljine Ct prema pasusu 5,8,2,1, smalraju se zastitno-pozarno-tehnlckl dovoljno oblozenlrn (vidi i pasus 5,8,7), 5,8,2,5 Dubina zabijanja eksera za pricvrMivanje pokrivnih podveza mora da iznosi najmanje 6 Na svakih 150 em' pokrivnih podveza mora da se predvidi sredstvo za ucvrstivanje, Za razmake ivica veznih sredslava koje treba zastiti vaz: pasus 5,8,2,1; minimalne debljine bocnoq drveta mogu da se sracunaju uz uzimanje u obzir debljine ploce odn. podveze.
Slika 53: Spoj kljesta (primer sa drvenom postavorn), kazivanje drvenih cepova bez nadvisenia (ekseri:glatki seri)
priek-
5.8.3.2 Zljebovi sa nezasticenlrn zavrtnjima odn. sestougaonim zavrtnjima iii sestougaonim drvenim zavrtnjima kod spojeva klase vatrootpornosti F 30: a) Sa dooatnlm posebnim ekserima Nije potrebno smanjenje opterecsnla ukoliko se drzi uslova iz pasusa 5,8,3,1 i se najmanje polovina eksera koji bi bili potrebru za spajanje prema pasusu 5.8,3,1 (bez obzira na upotrebljeni cep), dodatno rasporedi; kod jednog cepa su doduse potrebna najmanje 4 eksera i kod dva cepa najmanje 6 eksera. Bez dodatnih posebnih eksera Za opterecenje N po iljebu treba dokazati da je Ns 0,25· dozy N· as I min "s,' (16) sa,s, dozy N pri
a;
b)
e. razmak ivica (I! iii .L na pravac sile) prema DIN 1052 dec 2 c, = 10 mm za F 30 c, = 30 mm za F 60 Za cspove i zavrtnje sa precnikorn ~ 20 mm davoljan je za F 30 razmak iviea prema DIN 1052 dec 2 i za F 60 povecan je za 20 m m,
Za ivice kaje su zasticene od delavanja mac, prema DIN 1052 dec 2, Debljina bocnoq drveta: min as.r;;: 50 mm za F 30 min as.' = 100 mm za F 60 Za spojeve za koje je prema DIN 1052 dec 1 data minimaIna debljina drveta (min a), za bocno drvo treba se dodatno jas pridrzavati slececeq: min a,. , = min a + c, mm (15) pozara vaze raz-
er, f = er, + znace:
C,
mm
5,8.2.6 Kod povezivanja radi asiguranja polozaja, n.pr.kod naleganja i kantaktnog sueeljavanja klase vatrootpornosti F 30 i F 60, treba sam a sracunaf dirnenzqe drveta prema pasusu 5,8,2,1 5,8,2,7 Ukolika kad kljegla kaja su uqrozena savijanjem ne maze ca se izbegne iskretanje iii savijanje kljesta konstruktivnim merama (n.pr.ukucanirn lalpama iii rasporedivanjem priteznih zavrtnjeva), anda radi zastite spaja treba postaviti drvenu postavu prema sllci 53, Paslavljena drva nije potrebna kod opterecenia manje ad 0,5 dazv,N prema DIN 190532 dea 1 i kod povezivanja sa zavrtnjima i posebnim ekserima. 5,8,3 Uzljebljen; spojevl sa zljebovlma posebne izrade
cernu ie
min ~. dozy N
f
(min as + c rninirnalna debljina beenag drveta prema pasusu 5,8,2,1 i prema DIN 1052 dea 2, labele 4, 6 i 7 dozvoljena opterecsnie po cepu.
j)
Kod rasporedivanje priteznih zavrtnjeva prema DIN 1052 dec 2, pasus 4.1.3 u prineipu sme da se postavi N = 0,5 ' dozv,N, 5,8.3.3 Zljebovi sa zavrtnjima odn.sestaugaonim zavrtnuma iii sestougaonim drvenim zavrtnjima sa zastitorn zavrtnjeva prema pasusu 5,8,2,3 kad spoja klase vatrootpornasti F 30 iii F 60: Ne mora se dr~ali uslova pasusa 5.8,3,2, F 30 i pasusu
5.B.3.1 Zljebovi ciji je polozaj asiguran nezastlcenlm posebnim ekserima, kad spajeva klase vatrootpornosti F 30: Nije potrebna smanjenje optsrecenla kada posebni ekseri imaju cubinu ukucavanja u srednje drvo ad najmanje 8 do
5.8.3.4 Kod uiljebljenih greda klasa vatrootpornasli 60 treba se samo drzati dimenzija drveta prema 5,8,2,1
62
Zidavi, zasttta ad pozara

Klasifikovani spojevi drvenil1 gradevinskih delova prema DIN 4102, dec 4 (zastita ad pozera)
5.8.4 Veze drvenim eepovlma ; kllnovlma za pcdesavanje prema DIN 1052 deo 2, pasus 5 5.8.4.1 Neza~tieeni drveni cepovi, kod spojeva klase vatrootpornosti F 30 - sa ugrallenim eelienim limovlma:
Za celicne llrnove vaii pasus 5.8.7 Za opterecenje N po drvenom cepu treba dokazati NS1,25·dozV"l(a,-30 Ovde znaci v) d" 1,25 " da je ) (17)
330.21.07
5.8_5_2 Prema pasusu 5.8.2.3 zasticeni klinovi kod spoja klase vatrootpomosti F 30 i F 60:
Ne moraju da budu ispostovani 5_8.6 Spajanje 6;7 ekserima prama uslovi pasusa 5.8.5.1 DIN 1052 dec 2, pasusl
5.8.8 Povez;vanja
Ijen; spolja
sa celicnim
delovima
ko;; su postav-
(1 __
5.5.2.4
5.8.S.1 Nezasticeni ekseri kod spoja klase vatrootpornosti F 30 - sa ugradenim Celienim limovima:
Treba
5.8.8.1 Ukoliko celieni delovi postavljeni spolja sluze sarno za osiguranje poloiaja, dovoljno je da se za klase vatrootpornosti F 30 i F 60 ispostuj, dimenzije drveta prema pasusu 5,8,2,1 5.8.8.2 Letista od celicnih paouea debljine lima ~ 10 mm mogu da se uvrste u klasu vatrootpornosti F 3D, ako su prema podaeima sa sflke 56 prikljucena na armirano-betonski oslonae iii zid.
360
sledece:
prema pasusu 1,0
ispostovatl sledece uslove: duzina eksera In ~ 90 mm za limove vidi pasus 5.8,7

klase vatrootporno-
brzina sagorevanja (d,,1 a,) "=-'-"~"---~ min (d" I a,) Za
5.8.6.2 Nezasticeni ekseri kod spojeva sti F 30 -- bez calicnih limova: (18) Treba
druge oznake u formulama vidi DIN 1052 dec 2, pasus 5.8.
ispostovat' sledece uslove: dubina ukueavanja ~ 8 do dnI as 2: min (dn I as)'
I'rlmedba: kod spojeva sa ugradenim celicnim llmovirna dozvoljena optereeenla smeju da se povecaju za 10% prerna DIN 1052 dec 2, pasus 5.10. Dalji faktor od 1,25 uzirna u obzir razliciti nivo sigurnosti kod pozarno-zastitno-tehnickog dimenzionisanja nasuprot dimenzionisanju prema DIN 1052 dec 1 Nije potrebno (dalje) smanjenje opterecenja, ukoliko se postulu sledeti uslovi: je = je =
pri cemuje min(dolas)=O,05( 1
+[--])
10
110
(23) po ekseru
Za do I a, < min (do I aj dozvoljeno optereeenie treba umanjiti u odnosu (do I a,) I min (do I a,),
i
Armiranobetonski oslonae iii zid
Za posebne eksere je dovoljno sarno da se ispoStuje uslov dubina ukueavanja ~ 8 do 5.8.6.3 Prema pasusu 5,8,2.3 zastlceni ekseri klase vatrootpomosti F 30 i F 60: Ne moraju da se ispostuju odn.5,8.6,2. kod spoja
tepovi radi osiguranja poloiaja Calicna papuca debljine lima;?; 10 mm
duzlna drvenog eepa 2· as + am > 120 mm
(drveni cep bez nadvisenja) 2· as + am + 2 0> 200 mm (drveni eep sa nadvirenjem) cepa ne vaii
wdP~~~~~~
~
.:520 mm Zakosen]e od max.5 mm na kraju drvenog

kao nadvisenje,
uslovi prema pasusima
5,8,6,1 Slika 56: l.ezlste mm (primer)
dS! I as
pri cernu je
i!:
min (ds,, as)
min (d"I a,) = 0,08 ( 1 + sa
[-j )
110
'~I
(19)
5.8.6.4 Za povezivanja ekserima radi osiguranja polozaja, npr, kod naleganja i suceonlh kontakata klase vatrootpornosti F 30 i F 60, dopunski uz pasus 5,8,2.6 treba se drzati dubine ukueavanja od 8 do, 5_8.7 Uslovi za celiene limove kod povezivanja sa ugradenlm celien;m limovima (::2 mm) kod spois klasa vatrootpornostl F 30 i F 60 5.8_7.1 Kod limova sa nezastlcenim ivicama ne sme da se ide ispod sledece mere lima prema sliei 54:
sa celicnom
stopom
debljine
lirna z 10
Primedba: Upotrebljivost grednih papuca (celiene papuce debljine lima < 10 mm) ne moie da se proceni sarno prerna DIN 4102 dec 2; treba dati i druge dokaze pogodnosti - npr u okviru davanja opsteg gradevinsko-nadzornog
ugao izmedu napada sile i pravea vlakna srednjeg iii bocnog drveta i (as 90 0C) i = I., (drveni cep bez nadviiienja) odn.O,6 I" (drveni cep sa nadvisenjem)
odobrenja.
T reba dokazati F~
a,'
da je (24)
dozy F 0,8
F 30: 0 = 200 mm 5.B.4.2 Neza~tieeni drveni cepovl kod spoja otpornosti F 30 - bez celicnih limova:
Za klase
vatro-
F60: 0=440
mm
optereeenje N po drvenom cepu treba dokazati da je

Ns 1,25· dozy 0;(a,-30 v)
5.8.7.2 Ukoliko je nszastleena je leie jedna nasuprot druge, sarno sledaea mera lima:
samo jedna ivica iii dve koonda mora da se ispostuje
pri cemu je dozy, treba da se prikljuci DIN 1052 dec 1 i
F dozvoljena
sila kosnika iii slieno koji kod dimenzionisanja ueepljenja prema
(znak formule vidi pasus 5.8.4.1).

Nije potrebno
d" n- (1-3:0
(20)
F 30: 0 = 120 mm F 60: 0= 280 mm

5.8.7_3 Ukoliko se mere limova prema pasusu 5,8,7,1 ne ispostuju, moraju da se zaStite iviee limova. Iviee limova se smatraju zasticenirn ukoliko se kod iirnova do 3 mm debljine, koji prema sliei 55 b) ne izlaze na ivieu drveta, tada je drvo prepusteno sa strane: F 30: ;iS~ 20 mm F60: <IS~60 mm kod limova uopste, kod kojih je drvo prepusteno iii ulepljenim drvenim letvicama prema sliei 55 c) odn, prikueanim pokrivnlrn podvezama prema sliei 55 d), treba se driati sledeceg prekrivanja drvetom. F 30: <IS~ 10 mm F60: <IS~30 mm 5_8.7.4 Spojevi sa slobodno leiecim, nezasticenlm nama limova nisu pokriveni ovim pravllima.
(~- v~) (b-2 v~) I t b) za nezasncena ucepijenja prema sllci 57 a), pri cernu je ~ statlekl potrebna dubina ucepljenja,
postoju
(dalje) smanjenje sledeci uslovi:
opterecenja ukoliko se is-
za ueepljenje sa pokrivnim podvezom prema slid

57b), 1,0 za uc:epljenje sa pokrivnim stranama prema sliei 57 c. podvezama na svirn
(b-2v~)lb
(25)
duiina drvenog cepa I = 2· a, + "m ~ 120 mm (drveni eep bez nadvisenja) ~ = 2· a, + "m + 2· ~200 mm (drveni cap sa nadvisenjarn) s20 mm
Zakosenje od max.5 kao nadvisenje. pri cemu je
mm na kraju drvenog
cepa ne vazi
Poloiaj ucepljenja mora da bude osiguran sredstva uevrscivanja. U pogledu znakova nacini (25) vidi pasus 5,5.2.4.
sa najmanje 3 formule u jed-
d,,1 a, ~min (d,,1 a,)
min (d,la,) =0,16-1 amla, sa
(1 +
[-j ) (1--)
I~,
110
a (21) 360
5.8.9 Spojevi
drvo-drvo Klasa vatrootpornosti F 30 i
F 60 (vidi sliku 57)
air"
kao u pasusu
5.8.4.1
5_8,4.3 Za d ,I a, < min (d" I a,) za nezastlceni drveni cap dozvoljeno ;pterecenje po drvenom cepu treba srnanjtl u odnosu (d"I a,)lmin (d" I a,) prema pasusu 5,8.4,1
povrsl-
<~
5.8.4,4 Prema pasusu 5,8,2,3 zasticeni drveni cepovi spoja klase vatrootpornosti F 30 i F 60:
a) b)
kod a)
uslovi prema pasusima 5,8.4,1 odn.5,8.4.3 ne moraju da S9 ispostuju, iii spojevi za koje je prema pasusu 5,8,2,7 potrebna postava, mogu da se izvode bez postave, ukoliko se postuju uslovi prema pasusima 5,8.4,1 odn,5,8.4.2,
Nezasticeno caono uCepljenje
~}
POkrivne~~veze
~ / Q.
..
5.8.4_5 Kod uiljebljenih greda klase vatrootpornosti F 30 i F 60 treba lspostovatl same dimenzije drveta prema pasusu 5,8,2,1. 5.8.4.6 Za spajanje klinovima za podesavanje sme da se primeni same maksimalno 25% odgovarajuceg dozvoljenog opterecenja prema jednaclnama (17) i (20), 5.8_5 Povezivanja sus 5 5.8_5_1 Nezasticsnl nosti F 30: klinovlma klinovi prems DIN 1052 deo Slika
<?
cenlrn ivieama
54: Mera lima
0 kod koriscenja
limova
sa nszastib) teono ueepljenje sa pokrivnom podvezom
2, paPokrivne podveze
kod spojeva
klase vatrootpor-
a) Sa dodatnim posebnim ekserima Nije potrebno smanjenje opterecenia ukoliko se ispostuje uslov iz pasusa 5.8,3,1 i se upotrebi najmanje polovina eksera koja bi bila potrebna kod spajanja sarno sa posebnim ekserima; kod jednog cepa su doduse potrebna najmanje 4 eksera, a kod eva cepa najmanje 6 eksera b) Bez dodatnih posebnih eksera Za optereceoje N po cepu treba dokazati da je. sa dozy,
~f1~~
Objasnjenja: a) b) e) d) Silks 55: Rasporedivanje celicnih
.1
bl
cl
dl
...?~')..-
\~/
•
:\'
Q.
.,tf,
sa pokrivnim podvezama radi na svirn ucvrsi:ivanja Ceonih ueepljenja za klasu
u jednoj ravni, sto znaci nezasticeno povuceno sa ivice i time zasneeno sa lepljenim drvenim letvicama i time zasticeno sa prikueanim pokrivnim podvezama i time zastlceno limova povueenm sa ivi-
c)
teono ueepljenje stranama
(Uvek najmanje 3 sredstva osiguranja polozaja) Silks 57: Minimalne dimenzije vatrootpornosti F 30 i F 60,
N s 0,25 ' dozy N N prema DIN 1052 dec 2, pasus 5,8.
(22)
ee
63
Zidovi, zastita od pozara

Klasifikovani spojevl drvenih gradevinskih delova prema DIN 4102, cleo 4 (zastita od pozara)
5.8.10. Manje uobicajeni spojevi F60
330.21.08
5.8.10.1 Zglabavi u slemenu magu da se klasifikuju u klase vatrootpornosti F 30 i F 60, kada su izvedeni prema podacima sa slike 58. 5.8.10.2 Gerberavi zglabovi magu da se klasifikuju u klasu vatraatparnasti F 30, aka se izvode prema padacima iz tao bele 86.
, " \ ~ n.pr.ulepljena drvena drvena ploea iii pfropfen letvica prema slid SSe) letvlca prema suer 52 Slika
It;
l,lW il1
d
npr.pokrivanje drvetom prema sfici 55 b)
F30
A 2:
1 as cf In
'\ am ~50mm ~mina+cf ~2mm
=10mm
~90 mm
"~I
~100mm 2mm 30mm 60mm
61: Minimalne dimenzije za pavezivanja drvenim cepovirna sa ugradenim eelicnim limovima za spojeve klase
vatrootpomosti F30
fN:SdOZVN
F 60 prema pasusu 5.8.4.4 (primer)
Slika 64: Minimalne dimenzije za povezivanja ekserima sa ugradenim eelicnim limovima kod spojeva klase vatrootpomosn F 30 prema pasusu 5.8.6.1 (primer) F60
Slika 58: Minimalne klasa vatraatparnosti bez nadviserua 5.8.11 Primeri
dimenzije kad zglabova u slemenu F 30 i F 60, prikaz drvenih cepova
5.8.11.1 Prema kriterijumima pasusa 5.8.1 do 5.8.9 dobijaju se dimenzije date u pasusu 5.8.11. Kod drugih povezivanja minimalne dimenzije treba lzraeunati prema pasusima 5.8.1 do 5.8.9. 5.8.11.2 Za povezivanja cepovima posebne gradnje dobijaju se prema pasusu 5.8.3.2 b), dimenzije prema slici 59.
as
C, I" d"
5.8.11.3 Za povezivanja cepovlrna dobijaju se prema susu 5.8.4, dimenzije prema slikama 60 do 63. 5.8.11.4 Za povezivanja
susu 5.8.6 dimenzije F30 ekserima dobijaju se prema prema slikama 64 do 67.
papa-
~ 50mm ~ 10mm ~ 120 mm u zavisnosf
ad
a" i am prema
ni!e
dato] labeli am
Prikucana pokrivna podveza prema suet 55d) 180 200 mm _ debljna veziee } kod zastite ~ min a eksera ~ 2 mm pornocu c, • 30 mm drvenih petlji Slika 65: Minimalene dimenzije za povezivanja ekserima sa ugradenim celienim limovima kod spojeva klase vatrootpornosf '" 60 prema pasusu 5.8.6.3 (primer)
dabljina bocnog drvala a" mm 60 80 100 120 140 160 180 200 40 10 10 60 12 12 16 16
debljina srednjeg drvela mm 80 100 120 140
ii
dJj
N:S02SdozvN _'_':so:S.rjOZYN 1fIUl4+Cr
160
a"
~ 100
16 16 16 20 20 20 20 20 24 24 24 20 20 24 24 24 28 20 24 24 28 28 28 24 28 28 28 32 24 28 28 32 32 28 28 32 32 36
am
F30 iN~drJl'iN
Potrebni precnici drvenog cepa dSI (preferencijalne mere) u zavisnosti ad debljina drveta ~ i am za IX = 0 kad kojih nije potrebno smanjenje maksimalno dozvoljenog opterecer[a dozy. N.
0,
c,=10mm ed .I.' e b i min a kao i dozy N prema D N 1052 deo 2, tabela 4. 6 i 7 Slika 59: Minimalne dimenzije i dozvoljeno opterecenje za povezivanja sa cepovima posebne gradnje kod spojeva klase vatrootpornosti F 30 prema pasusu 5.8.3.2 b) (primer)
debljina bocnog drveta as mm 60 80 100 40 8 8 60 10 10 10 12
debljina srednjeg drvela mm 80 100 120 140
am
160
180
200
>mina+(f
"
12 12 12 16 16
12 16 16 16 16 20 20 16 16 16 20 20 20 16 16 20 20 20 24 16 20 20 20 24 24 20 20 20 24 24 24 20 20 24 24 24 28
as as C, dn
FlO
120
~50mm ~mina+c, = 10mm prema niie datoj tabeli Dubina ukucavanja: 8 dn aSmm 60 80 100 120 160
, , ,
I
, ,I
I
140
minimalna velicina eksera dn x I

46 x 130 55 x 140 60 x 180 70 x 210
160
'l
180 200
I
C,
Potrebni precnici drvenog cepa dSI preferencijalne mere) u zavisnosti od debljina drveta as i am za IX =< 90 kod kojih nije potrebno smanjen]e maksimalno dozvoljenog opterecenla dozy. N.
0,
88 x 260
~ lrina lima za spoj greda u ravrn prema ~ 50mm d!: 2mm ~ lOmm ~ 120 mm prema sledecoj labeli Debljina boCnog drveta mm 60 i 80 100 t20i 140 160i 180 200 i 220 pretnik
~Q_~ti
~d$lll't
t~:i~doZV
suer 55a)
Slika 62: Minimalne dimenzije za povezivanja drvenim povima bez celicnih limova kod spojeva klase vatrooipornosti F 30 prema pasusu 5.8.4.2 (primer), prikaz drvenih eepova bez nadvlsenia
ce-
Oebljine bocnoo drveta a" i pripadajul:e minimalne velieine eksera uz uzimanje u obzir prioritetnih mera za N ~ dovz N Slika 66: Minimalne dimenzije bez eelicnih limava kod spojeva prema pasusu 5.8.6.2 (primer) za povezivanja ekserom klase vatrootpornosti F 30
r so
t
drvenog 8 10 12 16 20 tepa mm
dozvN NS~ .., ..
drvena plata iii ptrooten prema slici 52
= ec
A-A
~
i
~!
a"
C, ~100mm 30 mm
De~jne bocn~ drveta as i odgovarajuci precnik drvenog eepa ! uzimajuci u obzir preferencijalne mere za N s: dozy N Slika 60: Minimalne dimenzije za povezivanja drvenim ceo povima sa ugraclenim eelicnim limovima kod spojeva klase vatrootpomosti F 30 prema pasusu 5.8.4.1 (primer), prikaz drvenag cepa bez nadvlsenja.
Slika 63: Minimalne dimenzije za povezivanja drvenim ceo povima bez eelicnih limova kod spojeva klase vatrootpornosti F 60 prema pasusu 5.8.4.4 (primer)
kod zastlte podveza eksera drvenim } ~min a podvezama C, 30 mm Slika 67: Minimalne dimenzije za povezivanja ekserima bez eelicnih limova kod spojeva klase vatrootpomosf F 60 prema pasusu 5.8.6.3 (primer)
Ol:
as
100
mm - debljina
64

Klasifikovani nosaci i stupel prema DIN 4102, deo 4 (2a5ma cd pozera), celicni gradevinski delov!
6 Klasifikovani celieni graClevinski delov; celienih cril gracievlnski!1 (UIA)mod ,-1 200 (30)
330.22.01
6.1 osnove za dimenzlonisanje

delav"
Slika 68: Opadanje Fabela 89: Primerl

Red
POV.§UB
odnosne graniee rasprostiranja vinskih calika u zavisnosti ad temperature.
grade-
6.1.1 Kriliena
temperatura
celika
T, vrsta cellka
t je debljina dela profila a kame se radi u em.

Za sracunavanie minimalne debljine oblaganja treba koristiti ve6u UIA-vrednost koja rezultira iz jednacma (29) i (30).
za
A
UtA-obracunavanja Ugrozenost a-snano V/A m-'
erit T eelika je ana temperatura na kojoj graniea istezanja eelika padne na napon celika koji postoji u gradevinskom delu. Kritiena temperatura kod gradevinskih delova koji su klasifikovani u daljem tekstu ad St 37 i St 52 prema DU EN 10025 kod dimenzionisanja prema DU 18800 deo 1 do deo 4 zavisi ad razlicitih para-
6.1.1.1 Kritiena temperatura
Konstrukcionekarakteristike b, hit u em
6.1.2.4 Kod trostrane izloienosti obliku kutlje je

2 ti+ b UIA'--~ A
plamenu
i oblaganja
Pliost; telik
2 (31)
Noiica
metara.
6.1.1.2 Ukoliko se ked dimenzionisanja

deo 1 do deo 4 izaberu dozvoljenih, onda erit T ris6enja eelika
prema DU 18800 manja iskoris6enja ad maksimalno sme u zavisnosti ad stepena isko-
6.1.2.5 Kod jednoslrane
izlozenosti plamenu - ova je prakticno slueaj kod uzidanih iii ubetoniranih l-nosaca, kod kojih se zagrevaju samo spoljnje povrSine nonca - je
100 UtA'-1 (32) debljina dela profila a kame se radi (nozice)
Nofica
.1.., (1)
z.
Beton
iIi I
u ern'
--
200
1 200 t
4-5lrano
.1strano
100 t
/Y.k
U jednacini
(26) ~ prema krlvini na sliei 68.
Ugaonik
4-strano
---1 2b+ 2h to' A
200
(20·C).
da se odredi pojednostavljeno (26)
aka je
znace:
ad temperature zavisna graniea istezanja celika prema momentu otkazivanja graniea istezanja celika na 20'C sobne temperature faktor oblika prema tabeli 87 faktor oblika vazi samo za profile sa opteprema teoriji elastieiteta. U svim drugim
u em.
t i ovde
Ugaonik
4-strano
----
1"
(1)
6.1.2.6 Primeri za UlA-sracunavanje

tabeli 89.
mogu
da se vide u
/Y. k (20 .C)
receniern na savijanje dimenzionisanja slucaievirna je ~ , 1
U tabeli 89 su sem toga sernatskl prikazani obrisl oblaganja. Za lzvodenje (vrsta i raspored prlcvrscivanja kao i minimalna debljina maltera) vaze podaei prema pasusu 6.2,2 za oblaganja nosaca i pasusu 6.3.4 za oblaganja stupaea. 6.1.3 Ogranlcanje vrednosli odnosa UIA celicnih gradevinsa s 300 rrr"
Dvostruki ugaonik
4-strano
--A
2b+ 2h to'
~
7 $upljiprotili
Kod izracunavanja kritiene temperature prema jednaeini (26) minimalna debljina oblaganja kod maltera sme a) kod nosaca kojl su optereceni na savijanje prema podaeima pasusa 6.2.2 za klase vatrootpornosti F 30 do F 180 i kod stupaea koji su optere6eni na pritisak prema podacima pasusa 6.3.4 za klase vatrootpornosti F 30 i F 60 za navedeni iznos Ad uvek navedenim u ta-
Stupe,
4-strano
-t
tOO
Kod svih niie navedenih klasifikovanih skih del ova UlA-vrednost je ogranicena
b)
Ukoliko calicne gradevuske delove treba proceniti sa U/Avrednostima >300 rrr", onda su za klasifikaeiju protrebna ispitivanja prema DU 4102 deo 2.
,SUplj; protili 8
Stupe;
4-strano
4b to' A
da se umanji beli 88.
6.1.4 Konslrukcioni
prucipl 9
Nosaci
6.1.1.3 Kriticnu temperaturu gradevinskih celika koji nisu obuhva6eni slikom 68, treba odrediti opitima toplotnog istezanja u zavisnosti ad stepena iskoriscenja.
6.1.1.4 Da bi se postiglo da se celieni gradevinski
kod ugrozenosti vatrom zagreju samo do temperature celika ad < erit T uopste, potrebno je oblaganje. Njegovo dimenzionisanje se ravna prema vrednosti odnosa UtA u m-', t.j.prema odnosu obima plamena prema povrsini preseka koji se greje, vidi pasus 6.1.2. vrednosli odnosa UtA
delovi
6.1.4.1 Ukoliko se na nose6e iii ojacavajuce celicne gradevinske delove sa odredenom klasom vatrootpornosti Celicnim gradevinskim delovima koji ne moraju da pripadaju nijednoj klasi vatrootpornosti, and a prikljucke i susedne celione delove treba obloliti po jednoj duzini, racunato ad iviee celicnog gradevinskog dela koji treba da se zastiti, za klase vatrootpornosti a) b)
iii Stupe;
4-strano
--
2b+ 2h 10' A
10
Ncsaciiii Stupei
4-strano
2b+ 2h -~to' A
F 30 do F 90 ad najmanje 30 em i F 120 do F 180 ad najmanje 60 em

celicnih gradevinskih del ova 11
6.1.2 Ob,acunavanje
m-1 i oblaga-
u zavisnosti ad UlA-vrednosti koji treba da se prikljuCe.
pcvrsina Nosaei
Razvijena A iliStupci
6.1.2.1 Kod celvorostrane izloienosti nja cele konture proflla je razvijena UIAA kada je A povrslna preseka profila. izlolenosti povrslna
plamenu
RSlV.
--A
ccvrsme
to'
4-strano
mil
(27)
6.1.4.2 Sredstva povezivanja kao sto su zakivei, zavrtnji i HV -zavrtnji moraju da se obloie u istoj debljui kao prikljueeni profili. 6.1.4.3 Iviee ispusta - n.pr.u rebrima l-nosaca - moraju da se zastite u istoj debljini kao i ostali delovi profila. 12 Nosac Hi stupac
--
200 t
6.1.2.2 Kod eetvorostrene nja u obliku kulije je 2h+2b UIA'--A kada h i b predstavljaju fila.
6.1.4.4 Ukoliko se vodovi - n.pr.eevi, kablovi iii trase kabplamenu i oblagalava - vade kroz supljue iii kroz polja resetkastih nosaca, onda kroz trajnost njihove vatrootpornosti treba obezbediti da ti vodovi ne ostets obloge ked ugrozenosti vatrom. Vodove zato treba u oblasti supllua odn.na mestima provodenja kroz polja reSetke taka uevrstiti poljima resetki polaganjem vesanjsrn ilili konstrukeionim delovima klase gradevinskih materijala A, da ne pretrpe nepogode, deformaeije iii da potpuno zakaiu. malterom opisana u pasusima 6,2 i 6.3 kao i 6.5 se drZe na graaevinskom delu pornocu nosaca maltera kao sto su rebrasti razvuceni metal, iicano tkanje i sl. Oblaganja malterom bez ovakvih nosaca maltera nisu dozvoljena bez posebnog dokazivanja upotrebljivosti. oblaganja malterom koja su popotrebna i koja nisu nosena nosacima maltera na gradevinskom delu (rebrasti razvuceru metal, iieano tkanje i sl.), treba posebno dokazati, na primer pornocu opste gradevinsko nadzorne dozvole. Primedba: Upotrebljivost 13
Nosac ill
iF
~~
a-strano
2b+ 2h A
10'
4-strano
2b+ 2h
stupac
to'
(28)
visinu
i sirinu preseka, pia menu
n.pr.l-pro-
Ncsac
6.1.2.3 Kod troslrane izloienosti cele konture profila rezultira

razvijena povrsina - b
i oblaganja
6.1.4.5 Oblaganja
14
UlA·
(29)
A
vee objasnjene
Atm,-
b 10' to'
s-seano
-A
iIi
112'
Pri cemu b i A predstavljaju ne vrednostl.
karakterfstlc-
-I, 15 Nosac
3-strano
200
U principu se noiiea koja je okrenuta vatri odn. deo profila koji je okrenut vatri najbrie zagreva. Kolaps ukupnog profila uglavnom usleduje na osnovu usijanja jednog takvog dela profila. Za deo profila koji se najbrie zagreva treba sracunatl modifikovanu UlA-vrednost: Tabela
zamo-zastitno-tehnlckt
--A
2h+ b 10'
87: Faktor obllka za razlicile
profile
Profil
I
1,14 Klasa vatrootpornosti
[]1:1
1.18
"j
012
1.26
kod opterecenja
na savljanje
0
1,27
~
1.50
@
1,70 prsma podaclma pasusa 6.1.1.2
16
Nosac
s-srrero
2h+ b ---A
10
Tabela 88: lznos umanjenia za crit LlT= 100 K
dna debljuu
oblaganja
d kod oblag311ja malterom
17
Nceac
3-strano
.dd u mm kod oblaganja prema pasusu 6.2.2Ii kod koriscenja Red UtA prema pasusu m :' maltera prema DU 18550 deo 2 grupe maltera P II iii P IVc 0 0 0 5 P IVa iii P IVb vermikulit iii perlit malter prema pasusu 3,1,6.5 5 5 5 5
2h + b A
10'
6.1.2
Merodavna je veca vrednosl.
U
Kod visina nosaca >600 mm bude merodavno i
200
t
~ ~
'I
F 30 do F 90 'I 2 F120doF180 4
< 90 90 do 300 < 90 90 do 300
0
5 5 5
moie oa -~
A
, -~-
Ad-vrednosli prema redovima 1 i 2 smeju da se primene i kod oblaganja malterom stupaca prema pasusu 6.3.4. kod klasa vatrootpornosti F 30 i F 60.
65
'----------------
A"'¥l

Klasifikovani I'losaci i stupcl prema DIN 4102, deo 4 (zastita od pozara), celicl'li gradevil'lski delovl
Tabela 90: Minimalne clebljine maltera obloienlh celienih noeaea bez zlda
Plate Hi suplje talpa prema pasusfma 3.4 do 3.6 Utvrscenje stegom 2.30 U~vrsc;enjez~vrtnjem: \\ min. 3 zavrtnje/m 6,2
330.22.02
Klase vatrootpornosli
oblozenih celicnih nosada
6.2.1 Oblast primene, ugrozenost vatrom

6.2.1.1 Padaci pasusa 6.2 Vale za staticki odredeno iii neodredeno oslonjene, na savijanje napregnute, oblozene eeli~ne nosace prema DIN 18800 dec 1 sa maks. ugrozenoscu vatrom sa tn strane. Ona postoji kada je gornja strana nosaca potpuno prekrivena plocama iii supljim talpama prema podaeima pasusa 3.4 do 3.6 uvek najmanje trazene klase vatrootpornosti - vidi sernatske skiee u tabelama 90 do 92. 6.2.1.2 Podaei pasusa 6.2 vaze uz uvazavanja UlA-vrednosli i za odqovarajuce nosaee sa eetvorostranom ugro~enoscu vatrom, kada su nosacl oblozent ~etvorostrano u skladu sa opisanom vrstom oblaganja. Cetvorstrana ugroienost vatrom posto] kada gornje strana nosaca dobije druga prekrivanja - npr. ad celika, drveta iii plastike - iii lezi slobodna. 6.2.1.3 Podaei pasusa 6.2 vaze i za resetkaste nosace kada su pojedini stapovl, evornt limovi itd.uz uvazavan]a UIAvrednosti obtozenl u skladu sa opisanom vrstom oblaganja. da su i protiv preturanja i ostala staticki potrebna uevrscenja obloiena uz uvaiavanje UIA-vrednosti odgovarajute opisanoj vrsti oblaganja. Izuzeti iz ovoga su spojevi koji su potrebni samo za vreme rnontaze. 6.2.1.5 Kod klasifikovanih nosaca je dozvoljeno postavljanje dodatnih oblaganja - izuzev oblaganja eeli~nim limom; u datom slu~aju kod koriscenja gradevinskih materijala klase S treba lpak ispostovaf gradevinsko-nadzorne zahteve. 6.2.2 6.2.1.4 spojevi
pasusu
6,1.2
UlA prema
Minimalna debljina rnattera 2) d u mm preko drzaca maltera (rebrasti razvuceni metal iii iicano tkanje) prema susednoj serni-skici - ukupna debljina maltera 0 ~ d + 10 mm - kod konscanja mallera II ad
tt
m?
« 90 9Odol19 120 do 179 180 do 300 II
2)
Grupa maltera P II iii P IVe prama DU 18550 deo 2 F 30 5 5 5 5 F 60 15 15 15 15 F 90 F 120 F 180 5 5 5 5
Grupa mat1era P IVa iii P IVb prema DU 18550 deo 2 F 30 F 60 5 5 15 15 F90 15 15 15 25 F 120 15 25 25 F 180 25 F 30 5 5 5 5
vermikuht iii perUt ma'ter prema pasusu 3.1.6.5 F 60 5 5 5 5 F 90 15 15 15 25 F 120 15 25 25 25 F 180 25
Oznake uvek glase F 3(}-A, F 6(}-A, F 9(}-A, F 12(}-A i F 18(}-A. Ukoliko nije
moquce pozarno-zastitnc-tetmeko
dimenzionisanje,
odnosni slucajevi su
oznacenl sa" -~.
Za sve oblozene nos ace se pretpostavlja
Tabela 91: Minimalna debljina d., u mm zidane Ispune celicnih nosaea, sa oblaganjem malterom donjih notica 11
Oblaganja manerom
Red
Minimalna debljina d 2) 3) zida za oznacavanie klase v~rootPOrnQsti
6.2.2.1 Oblaganja malterom nosaca bez ispune zidom prostora izmedu nozlca moraju da poseduju minimalne debljine maltera navedene u tabeli 90. Nesagorivi nosacl maltera ad rebrastog razvucenoq metala, razvueenoq metala iii zicanog tkanja moraju da poseduju drzaee rastojanja navedene u sematskim skieama tabele 90, da bi malter mogao da prodre kroz drzac maltera ~1 0 rnrn. Umesto uzengija koje drze odstojanje smeju da se upotrebe i odqovarajuce delotvorne skobe nosaca, limeni profiti, obujmiee i sl.
2do3
lid prema DU 1053 deo 1 iii oblaganje ploeama prema DU 4103 deo 2 ad
F 3(}-A
porozno-betonskih blokova ill gradevinskih ploca prema DIN 4166 iii supljih blokova iii punih opeka adn.zidnih gradevinskih ploca ad lakog betona prema DU 18151, DU 18152, DU 18153 i DU 18162 2 lidne opeke prema DIN 105 deo 1 iii krecnJackopescane opel<e prema DIN 106 deo 1 lidn.
11
F 6(}-A
50
F 9(}-A
50
F 12(}-A
50
F 18(}-A
75
50
50 60
50 60
50 60
70 60
115 60
gradevinske place ad gipsa prema DIN 18163
Nosace maltera treba izdasno ukotviti n.pr.sa stegama iii zavrtnjima iii kod cetvorostranoq oblaganja obaviti ih aka donjeg poiasa na isti naein kao aka gornjeg.
6.2.2,2 Za oblaganja malterom nosaca sa zidanom ispunom izmedu noiiea vaze smisleno podaci pasusa 6.2.2.1, doouse minimalne debljine maltera prema tabeli 90 moraju da se ispostuju samo u oblasti donjeg pojasa. Minimalna debljina zida rezultira iz podataka tabele 91. 6.2.3
21 31
Za minimalne debljine maltera diD za donje notiee lreba videti padatake prema tabeli 90. Kod visokih nosaca mogu iz razloga stabUnosti da budu potrebne eventualna vece debljine. Otvori na opekama ne smeju da se pruzaju okomito na rebro nosaca.
Oblaganja gips-karlonskim
pioeama
Tabela 92: Minlmalna debljina d u mm oblaganls celienlh nosaca sa UIA,s;300 mm-I sa oblogom od gips-kartonskih pozarno-zastitnlh ploca (GKF) prema DIN 18180 sa zatvorenom povrslnom
Oblaganja gips-kartonskim plocarna moraju u pogledu rasporeda ploca i rninimalne debljine da ispune uslove navedene u tabeli 92. Sirina raspona ploea - tj. razmaei stupaea ad celicnih profila - mora da bude " 400 mm. Spojniee jednoslojnih obloga treba postaviti gips-kartonskim trakama. Spojniee viseslojnih obloga treba izrnestati za ~ 400 mm. Svaki sloj obloge treba pojedina~no ucvrstitl za donju konstruki:iju i premazati. U svemu ostalom za ucvrscivanje i spahtlovanie spojniea vaii DIN 18181 6,3 Klase vatrootpornostl ukljucujuci kon.ole 6.3.1
oblozenlh celicnih stupaca
Oznaka
Oblsst primene, ugrozenost vatrern
6.3.1,1 Podaei pas usa 6.3 vaze za obloiene celi~ne stupee prema DIN 18800 deo 1 ideo 2 sa ,; cetvorostranom ugroienoscu vatrom. 6.3.1.2 Podaei vaie i za celicne stupee sa konzolama, ukoliko su konzole odqovaraluce oblozene uz uvaiavanje UIA-vrednosti. 6,3.1.3 Pritisnute stapove u resetkastlrn nosaCima dimenzionisati prema podaeima pasusa 6.2 6.3.2 treba
Sporedn; uslov;
Tabella 93:
Minlmalna debljina oblaganja d u mm celicnih stupaca sa UIA 300 mnr zida ill ploca ..
( )-vrednosti vaze za stupee ad supljih profila, koji su potpuno izbetontrani, kao profilima, kod kojih su povrSine izmedu nozica potpuno izbetonirane, zamaltensane Obklgeod
sa oblogom od betona, . .
I
z~ stu pee sa otvoremm III zidane,
Red 1 2 2.1
F 3(}-A
armiranog betona prema DIN 1045 iii armiranog betona prema DIN 4223 poroznog 50 (30)
Oznaka klase vatrootpornosti F 6(}-A F 9(}-A F 12(}-A 50 (30) 50 (40) 60 (50)
F 18(}-A
75 (60)
6.3.2,1 Sva obloge moraju ad gornje iviee poda - a kod podova koji se delimicno iii potpuno sastoje ad gra"evinskih materijala klase S, ad gornje ivice neobradene tavanice - da se postave eelom duzlnorn stupea do donje iviee neobradene tavaniee. Ovaj zahtev treba ispuniti i onda kada se postavlja plafon sa odredenim trajanjem vatrootpornosli - tj.stupee treba i u tavaniei obloiiti odqovarajuce zahtevanoj klasi vatrootpornosti. 6.3.2.2 Celicni stupei zalvorenog preseka sa betonskom IIi malterskom ispunom moraju u razmaku ad najvise 5 m kako u gornjem taka i u donjem delu stupea da imaju uvek najmanje po dva otvora, koji ne smeju oba da budu na isto] strani preseka. Presek otvora mora po paru otvora da iznosi ~ 6 em2 otvori zacepljeni betonom iii malterom moraju pre oblaganja stupaca da se pan avo potpuno olvore. Obloga stupaea
zidanog zida iii gradevinskih zidnih ploea prema DIN 1053 deo 1 adn.DIN 4103 deo 1 uz upotrebu porozno-betonskih blokova iii gradevinskih ploca prema DIN 4165 i DIN 4166 iii supljih blokova iii punih opeka adn. zidnih gradevinskih ploea ad lakog betona prema DIN 18151, I;>IN 18152, DIN 18153 i DIN 18162 zidnih opeka prema DIN 105 dec 1 iii krecnjacko-peManih blokova prema DIN 106 deo 1 ideo 2 zidnih gradevinskih poea ad gipsa prema DIN 18163 50 (50) 50 (50) 50 (50) 50 (50) 70 (50)
2.2 2.3
50 (50) 60 (60)
50 (50) 60 160)
70 (50) 80 (60)
70 (70) 100 (80)
115 (70) 120 (100)
mora na svim mestima da ima otvore istlh velicina.
66
Zidovi, zastlta ad pozara

Klasifikovani nossei i stupe! prams DIN 4102, dec 4 (zastita od petars), eelien! gradevinski delov!
Tabela 94: Minim.lne debl;ine maltera oblozen;h celicnih stupaca
330.22.03
UlA prerrra pasusu 6.1.2
Minimalna debljina rnanera d u mm preko nosaca maltera (rebrasti rezvucenl metal, razvuceni metal iii lieana tkanje) prema navedenoj ~ematskoj skid kod kcnseenja ma'tera" ad
6.3.2.3 Celienl stupel sa otvorenlm presekom kod kojih su povrsine izrnedu nozica potpuno ispunjeni malterom, betonom iii zldom, smeju dodatno obilno da se obloze radi pozamo-zastltno-tehnlekl potrebnog oblaganja. Celieni stupei sa otvorenim presekom, kod kojih povrsms izmedu nozica nisu potpuno ispunjene malterom. betonom iii zidom, ne smeju da se obloze sa dodatnlm limenim oblaganjem. 6.3.3 Oblaganja
razwcem metal .iicanotkanje
iii
belonom,
zldom
iii ploeama
F30 < 90 90do119 120do179 180 do 300

2}
Grupe maltera P II iii P IVe prema DU 18550 dec 2 F60 F90 F120 F180 25 25 25 25 45 45 45 55 45 55 55 55 65 65 65 65
F30 10 10 10 10
Grupe maltera P IVa iii P IVb prema DU 18550 dec 2 F60 F90 F120 F180 10 20 20 20 35 35 45 45 35 45 45 60 45 60 60 60
vermikuliHIi-perlit ma'tsr prema pasusu 3.1.6.5 ') F30 10 10 10 10 F60 10 20 20 20 F90 35 35 35 45 F120 35 45 45 45 F180 45 55 55 55
6.3.3.1 Obloge od betona moraju da budu konstruktlvno armirane i moraju da poseduju mlnimalne debljine navedene u tabeli 93. Betonsko oblaganje sme da naleze neposredno na celik. Ukoliko se koriste prelabrikovanl delovi za oblaganja. podesnost spojniea, spojeva i sredstava za povezivanja, mora da se dokazs Ispitivanjima prema DIN 4102 dec 2. 6.3.3.2 Oblaganja ozidom iii plocama moraju da se izvedu spregnuto I moraju da poseduju minimalne debljine navedene u tabeli 93. Supljine u blokovima ne smeju da idu okomito na poduznu osovinu stu pea. Oblaganje sme da naleie neposredno na celik. Oblaganja treba armirati eelicnim uzengijama sa preenikom " 5 mm najmanjeg razmaka od 250 rnrn, u sredin. obloge. Ova armatura nije potrebna ukoliko se stupci ugrade u celo] visini zidova prema pasusirna 4.5 do 4.9 i ako su delovi zida koji se vode pored stupaea minimalne debljine navedene u tabeli 93 spregnuti sa susednlm delovima zida; armatura sem toga nije potrebna kod upotrebe zidnih graaevinsklh ploca od gipsa prema DIN 18163. 6.3.4 Oblaganja mallerom moraju da poseduju u tabeli 94.
15 15 15 15
1) Oznake glase uvek F 3O--A.F 6O--A.F 9O--A.F 12O--Ai F 18O--A. U pasusu 3.1.6.5 zahtevani 5 mm debeli yermikulit odn.perlit gornji malter srne da se zameni malterom prema DIN 18550 deo 2. III Minimalna debliina obl.ganj. d u mm celicnih stupsca sa UIA ~OO mm - 1 sa oblogom pozamlh za!\titnih ploea (GKF) prams DIN 18180 sa zatvorenom povrstnom od gips-karton
Tabela 95:
Konstrukcione karakteristike Oznake klase vatrootpornosti F 3D--A

1)
12,5 ) 12,5 + 9,5 3 x 15 ' Zarnerjjvo sa >18 mm gips-karton gradevlnskim plocarna (GKBI prema DIN 18180.
I
I
F6Q-A
I
I
F 9D--A
I
I
F 12D--A 4x 15
I
I
F 18D--A 5x 15
Tabe!a 103:
Tabsla 103: Mlnimalne dimen.lie poprecnog preseka i potrebni odnosi dodatne armature uz povrstnu donjag pojasa za spregnuti nosal:: sa izbetonlranim komorama prema "smernicama zs spregnute celicne nc, saee", kvalitel celike: St 52-3, beton ~B25, betonski eellk BSt 500 S Ked kori~cenja ceiicnih pro1ila kvaliteta telika St 37 potrebna armatura sme da se reducira na 70% navedenih vrednosti. Cls: vidi pasus 7.2.2.3. b je slnna profila iii betona komore; merodavna je manja vrednost. Uslovi bls~18;
debljina tlss:2 plata
6.3.4.1 Oblaganja malterom stupaea minimalne debljine maltera navedene
d~
15 em
Red
odnos armature betona komore s: 0.05 kvalitet betona ~ B 25 u, Us prema
Oznaka klase vatrootpornosti
1)
slici
69
6.3.4.2 Postavljanje i ucvrseivanje nosaca maltera od rnaterijala klase graaevinskih materljala A. zastitnih ugaonika i zicanog tkanja koje leii blizu gornje povrsine obloge rnoraju da odgovaraju podaelma sernatskih skiea tabele 94. Nosace maltera i iieano tkanje treba brliljivo ucvrstiti uvezivanjem; poduzna i poprecna suceljavanja treba uplesti i smaknuto rasporediti. 6.3.5 Oblaganla 6.3.5.1 Oblaganja seduju minimalne gips-kartonskim plocama
F 3O--A F 6O--A
Minimalne dimenzije preseka za izabrani faktor lskorlscenia u odnosu
F 9O--A F 12O--A
F 18O--A
as ~ 0,4
prema
1.1 1.2 1.3
Minimalna sirina min b u mm/potrebna armatura visinl noiiee (As I AFL) za prcadajuce visine profila h ~ 0,9 . mu b za pripadajuCe za pripadajuce Minimalne visine profila vlslne profila preseka
gips-kartonskim plocarna moraju da podebljine navedene u tabell 95.
h::!
1,5 mub h~ 2,0 mub kod izabranog taktora iskori~Cenja prama
7010.0 60/0,0 6010.0
12010.0 10010.0 10010.0
180/0.0 15010.0 15010.0
22010.0 200/0.0 18010.0
38010,3 280/0.2 26010.0
dimenzije
«; = 0,7
8010.0 8010.0 7010.0 6010.0 20010,2 20010.0 150/0,0 120/0.0 25010.7 200/0,6 20010.4 190/0.2 30010.7 30010.' 300/0,3 27010.3 30011,0 30010.8 30010,6
Minimalna ~irina min b u mm/potrebne vlslnl nonce (As / AFL)
armature
U odnosu
2.1 2.2 2.3

2.4
za pnpadajuce za pnpadajuce za prjpadajuce za prlpadajuee Minimalne
vrsine profila visine proflla vislne profila visine protila preseka
h ~ 0,9 . mu b h ::! 1 ,5 rnu b h ~ 2,0 . mub h ~ 3,0 ·mub

kod izabranog faktora iskori~~enja prema ~ - 1,0 armature . u odnosu
6.3.5.2 Gips-kartonske graaevinske ploce treba prievrstltl na pod-konstrukeiju od celienih limenih sina sa razmakom od < 400 mm. Sve spojniee treba smaknuti. Svaki sloj obloge treba odvojeno ucvrstin na pod-konstrukciji I spojniee izravnati gipsom. U svemu ostalom u vezi ucvrsclvanja i gipsiranja spojnlca vaii DIN 18181 6.3.5,3 Alternativno za pricvrMivanje prema pasusu 6.3.5.2 smeju gips-kartonske graaevinske ploce da se postave i neposredno na stupce. U takvim slucajevima svaki sloj obloge treba celienim trakama iii upredenom zlcom driati na razmaku od $400 mm. Kod viseslojnih obloga ovo ucvrs6enje na sloju okrenutom ka prostoriji sme da se zameni ucvrsclvanisrn prema DIN 18181. Sve spojnice treba smicati i izravnati gipsom. Celicne trake i upredene iice treba takode prekriti. 6.3.5.4 Za zastitu uglova treba uvek postaviti one zasthne sine. 6.4 Klase vatrcctpcrnosn celie nih za tega i prekritl uga-
dimenzije
Minimalna ~irina min b u mm/potrebne visini noiice I AFL)
(A,
3.1 3.2 3.3 3.4

I)
za pripadajuce za prlpadajuce za pripadajuCe za pripadaluce Ukoliko
visine protna vlslne profila visine profila visine profila
h ~ 0,9 h ~ 1,5 h ~ 2,0 h ~ 3,0
mu b mub mu b
dimenzionisanje. odnosni slucajevl
·mub .
80/0.0 8010.0 7010.0 70/0.0

su obeleieni
30010.7 300/0.' 30010.3 240/0.2

sa ~_
M.
30010.7 30010.6 30010.'
30010.8 30010.6
350/1,0 35010,8
nije mocuce
pozamo-zastitno-tehnkko
Tabe!a 104:
Mlnimalne dimenzije preseka I polrebni odnos! dodatne armature uz pom;nu donjeg pOiasa za spregnute nosaee sa izbeloniranim komorama prerna .smemiearna za spregnute celicne ncsaee", kval;let cellka: St 52-3, beton > B25, belonski celik BSt 500 uz uvazavanie konstruktivnih mera prems pasusu 7.2.2.1
s,
6.4.1 Klase vatrootpornosti eelicnih zatega ukljueujucl njlhove prikljueke treba izraeunati na osnovu ispitivanja prerna DIN 4102 dec 2. 6.4.2 Za dobijanje odredene klase vatrootpornosti 6elicne zatege moraju da imaju oblog i u datom slucaju odredene dimenzije poprecnih preseka. Klasilikaeija se bazlra uglavnom na stanju lorna (T .....erit Tsa s > 10 %,). Ukoliko istezanje treba da se oqranicl, dobijene minimalne vrednosti moraju da se uvecaiu. 6.4.3 Klase vatrootpornosti celicnih zatega u resetkasnm nosaclrna treba odredit: prema podacirna pasusa 6.2. 6.5 Klase belonsklh V81,00lpornosti cell~nlh tavanica sa plalonima primene, ugrozenost nosaea I armlrano-
Kod koriscerjja eelienih prolila kvaliteta eelika St 37 potrebna armatura sme da se reducira na 70% navedenih vrecnostr. pasus 7.2.2.3. b je sirina profila iii betona komore: merodavna je manja vrednost.
Uslov:
"s :vidi
bIS:i!::18;
debljina
tlss:2 ploca
d':!
12 em
Red
odnos armature berona kcmcre s: 0,05 kvaiitete betona ~ B 25
Oznaka
klase
vatrootoornosf
1)
u,
Minimalne Minimalna Visini noiiee dimenzije sirina min preseka
Us prema
slici
69
F 3O--A F 6O--A F 9O--A F 12O--A

ked izabranog taktcra lskonscenla prema 7010.0 60/0,0 6010,0 fakiora iskori~cenja prema 80/0,0 80/0,0 7010,0 60/0,0 faktora iskoris~enja prema 170/0,0 150/0,0 120/0,0 10010,0 25010,4 200/0.2 180/0,2 17010,2 270/0.5 24010,3 220/0,3 200/0,3 Itt; = 0,7 10010,0 100/0,0 100/0,0 17010,0 150/0,0 15010,0
F 18O--A
as -
0.4
bu
mm/potrebna
armatura
u odnosu
(As / AFL.) visine profila visine profila visine profila preseka
1.1 1.2 1.3
za pripadajuce za pripadajuce za pripadajuce Minimalne
h ~ 0,9 ·mu b h ~ 1 ,5 mub h::! 2,0 mub

kod izabranog armatura u odnosu
200/0.0
18010,0 18010,0
26010.0
240/0,0 24010,0
6.5.1 Oblest
valrom
dimenzije
Minimalna ~irina min b u mm/potrebna Vismi nooiee (As 1 AFL)
2.1 2.2 2.3 2.4 3
za pripadajute za pripadajuCe za pripadajuCe za pripadajuce Minimalne
visine profila visine profila visine profila visine profila preseka
h ~ 0,9 h ~ 1,5· h~ 2,0· h ~ 3,0 .
mu b mub mub mub
6.5.1.1 Podaei pasusa 6.5 vaie sa niie opisanim karakteristikama za odozdo (donja strana plalona) ill za odozgo (gornja strana nosece tavaniee) optereeene celiene nosace lavan;ca sa plafonima kao i za krovove koji se neposredno postavljaju. Celienl nosse; prema DIN 18800 dec 1 leze u prostoru izmedu plalona i prekrivke; one sa prekrivkom cioe noseeu tavanieu i smeju da se sastoje od nosaca punih zidova, resetkastih nosaea iii i od mrezastih nosaes, ukoliko nosaei i mreze iii resetke prema pasusu 6.1.3 poseduju u/Avrednost od ,; 300 m·'. Plalon prema DIN 18168 dec 1 stiti celiene nosace od ugrozenosti vatrom sa strane prostorije, odozdo - tj.od ugroienosti vatrom sa strane plalona. Sam plaion moze tako da bude izveden, da on kod ugroienosti vatrom odozdo i sam pripada klasi vatrootpornostl -vidi pas us 6.5.7.
300/0.5 28010,3 25010,3
dimenzije
kod izabranog
«; -
1,0
Minimalna sirina min b u mm/potrebna Visini noiiee (As / AFL)
armatura
u odnosu
1)
3.1 3.2 3.3 3.4
za pripadajuce za pripadajuCe za pripadaju~e za pripadajuCe Ukoliko
visine profila visine profila visine profila visine profila
h~ h::! h~
0,9 . 1,5 . 2,0
h:i!:: 3,0 .
mub mub mub mub

dimenzionisanje, odnosni slutajevi
8010.0
80/0,0 70/0,0 70/0,0 su obeieieni
270/0.4 24010,3 190/0,3 170/0,2 sa ".".
300/0,6 270/0.4 21010,4 190/0.4 30010.6 270/0,5 24010,5 320/1,0 30010,8
nije moguce
pOZarno-za~titno-tehnieko
67
---·-----------Zidovi, zastlte od pozara

Klasifikovani nosacl i stupei prerna DIN 4102, deo 4 (zastlta od pozars), celicni gradevinski delovl
Tabela 105: Dlmenzije minimalnih preseka za spregnule stepce od betonom punjenih supl;ih proflta prema DIN 18806 deo 1 (dlsodn.Dls~2S) vrsta celika supijeg profila SI 37, beton ~ 825m armatura od BSI-il500S Kod koriscenja St 52 dozvoljeno optereeenie sme da se izraeuna samo sa = 240 N/mm' .. : vidi pasus 7 3.2 2
................. _ _ 330.22.04
...... _";8
I!s
Red
f____._j •
Prlpadajuci
fIlJ
•
Konstrukcione karakteristike
Prekriv.nje prema DIN 1045. DIN 4028 iii DIN 4223 je najmanje 5 cm debelo i ~titi celicni nosac od ugrOlenosti vatrom odozgo. Prekrivanje utlce na ponasan]e plalona 10kom pozara. Razlikujemo: a) b) Pokrivka Pokrivka od I.kog betcna (vrsta gradnje I) i od norm.lnog betons (vrsta gradnje II).
~,
Oznaka ktase vatrootpcmosn 1) .(;.s i___L__l

F 3O--A F 6<>-A F 9<>-A F 12(}--A F 18O-A
Dimenzije mlnlmalnlh preseka pn izabranom faktoru iskoriscenja ~ _ 0,4 1.1 1.2 1.3 2.1 2.2 2.3 3.1 3.2 3.3 2) Tabela Minimalne debljine d i b cdn-preenjk Du mm mlnimalni
mimmalni odnos armature ~ / (As'" '\) u
160 % 0 2)
200 1,5 30 260 3.0 40 450 6,0 30
220 3,0 40 400 6,0 40 550 6,0 40
260 6.0 50 450 6,0 50
400 6.0 60 500 6,0 60
Odgovarajuce postupku ispitivanja prema DIN 4102 deo 2 vale klase vatrootpornosn tavanica sa celicnim gredama i plalonima sa prekrivanjem lakim betonom i za armiranobetonske i tavanice odn.krovove od prednapregnutog betona, sa delovima me(!ugradnje od lakog betona iii opeke prema DU 4028 i DU 4223, 278 uvek sa plalonom DU 4159, vrste. DU 4158 i DU 4160 i DU
PripadaJuci
razmak osovina u podutne armature u mm
Dimenzije minimal nih preseka pri izabranom taktoru iskoriscenja Minimalne debljine d i b odn-precntk D u mm Pripadajuci mlruma'nl ocnos armature -\ I (As + At» u % Pripadajucj mlnimaml razmak osovlna u poduine armature u mm
"a '" 0,4

260 0 2)
opisane
Dimenzije minimalnih presaka prj izabranom laktoru iskaris¢enja ~ - 0,4 Minimalne debljine d i b odn.-preemk D u mm Pripadajuci minimalni odnos armature As I (As Ukoliko nije rnoquce
"t-
260 Ab) u % 3.0 25
Pripadajuci mfnimalni razmak osovlna u podu!ne armature u mm Betonsko prekrlvanje vidl DIN 18808 dea 1.
pczamc-zastmo tehnieko dtmennonisanle. odnosni slucajevl su obeleteni sa /
106: Dimenzije
minimalnih preseka DIN 18806 deo 1, beton ~ B25m Konstrukcione
za
spregnute stupee ad potpuno armatura od BSt-a 500 S
Odgovarajuce postupku ispitivanja vale klase vatrootpornosti tavanice sa celicnim gredama i plalonima sa prekrivanjem normalnlm betonom i za armirano-betonske i tavanice odn. krovove od prednapregnutog betona I normalnog betona sa i bez delova medugradnje od normalnog betona (vrsta gradnje III) uvek sa tavanicom opisane Yr. ste. Zbog povoljnijeg ponasanla u slucaju vatre armiranobetonskih tavanica naspram tavanica sa celicnim gredama, dimenzionisanje plalona mote u odredenim slucajevima da usledi sa manjim dimenzijama - vidi pasuse 6.5.2 do 6.5.6.
ubetoniranih
celifnlh
prolila
prema
Za dimenzionisanje
pasusi 3.4 do 3.11.
prekrivanja plalona
odn.nosecih
tavanica
vaze
karakteristike
Za dimenzionisanje
Oznaka klase
vale
pasusi 6.5.2 do 6.5.7 za ugrozenost zato ne vaze i za vatrom odozgo.
Red
~ ~,
Dimenzije minimalnih debljine preseka
"
vatrootpornosti
6.5,1.2 Podaci pas usa 6.5 ne rom medulavanicnog prostora; kovanje plalona kod uqrozenosti
vaze
vatklasifi-
F 3(}-A
150 40 20
F 6(}-A
180 50 30 200 40
F 9(}-A
220 50 30 250 40 20
F 12(}-A
300 75 40 350 50 30
F 18(}-A
350 75 50 400 60 40 delovima
1.1 1.2 1.3 2.1 2.2 2.3
Minimalne Pripadajuci Minimalne Pripadajuci
d i b u mm
betonsko prekrivanje c eelitnog prolila u mm razmak osovina
Podaci zato pretpostavljaju da se u rnedutavantcnom prostoru izmedu neobradene tavanice i plalona ne nalaze sagorivi sastavni delovi, sa izuzetkom delova koji pripadaju konstrukciji plalona. Sem toga kada su u pitanju izolacije kablova iii gradevin· ski materijali, ukoliko je time nastala ugroienost vatrorn, po mogutstvu ravnomerno raspodeljena i iznosi :5 7kW
Pripadajuee rninirnalno minimalni debljine lf alternativno:
u poduine
armature
u mm
d i b u mm
razmak osovina
him'
Ukoliko su zastupljeni snopovi kablova, izolacije cevi, vodovi, izolacioni slojevi itd.ciji su sastavni delovi klase gradevinskih materijala B sa ugrolenosti vatrom > 7 kW him' iii ukojko platen kod ugrolenosti vatrom odozgo treba da pripada nekoj klasi vatrootpornosti, treba dokazati pogodnost platona ispitivanjem prema DIN 4102 dec 2, vidi pasuse 4.1,6.2.2.5 i 7.2.1. 6,5,1.3 Podaci iz pas usa 6.5 vale samo za neopteretene plafone • t.j.sem sopstvene tezine nize opisani plaloni ne smeju ni u slucaju poiara da se opterete.
PripadajuCe minimalno betonsko prekrivanje c celi~nog profila u mm minimalni
u poduine
armature
u mm
1.1 do 1.3
20
Tabala 107:
Dlmen,lie minimalnih preseka za spregnute stupce od celitnlh profile sa izbetoniranim bocnim prams DIN 18806 dao 1 (I odn.s ~ min (dl10,4O mmj), beton ~ 825m; armatura ad 8St-. 500 S .. : vidi pasuse 7.3.2.2 i 7.3.5.1 b je betonska sirina profila iii komore: manja vrednost je merodavna. Konstrukcione karakterlstike
Oznaka klase vatrootpornosti Red F3D-A 1 1.1 1.2 1.3 2 2.1 2.2 2.3 3 3.1 3.2 3.3 Dimenzije minimalnih preseka pri izabranom faktoru iskori~¢enja ~ '" 0,4 Minimalne debljine
dib
1)
F 6D-A 260 40 0,5 300 40 0,6 300 40 0,7
F9D-A 300 50 0,5 300 50 0,7
F 12D-A 300 60 0,7
F 18{}-A 400 60 0,7
u mm
sit
160 40 0,6 200 35 0,6 250 30 0,6
U tavanicnorn msduprostoru postavljeni vodovi - npr. kablovl i cevi -, ostale instalacije itd.moraju da se dakle lako ucvrste na nossco] tavanici (neobradenoj tavanici) gradevinskim materijalima klase A, da se opisani plaloni ne opterete u vremenskom periodu predvidenom klasilikacijom. 6.5.1.4 Podaci iz pasusa 6.5 vale samo za plalone bez ugradnji. Ugradnje kao npr ugradne svetiljke, klima-tennicki ure(!aji iii drugi gra(!evinski delovi, koji su uqradeni u platon I dele ga iii ponlstavaju pozarno-zastitno tehnicko dejstvo plalona. 6.5.1.5 Kroz klasilikovane tavanice smeju da se provode pojedini elektricni vOdov;, ukoliko se preostali presek otvora potpuno zatvori gispom i.sl.ili u slucaju neobradene tavanice betonom prema DIN 1045. Prlmedba: Za provodenje snopova elektricnih vodova potrebna su oblaganja Ciju klasu vatrootpornosti treba dokazati ispitivanjima prema DIN 4102 dec 9; potrebni su i dalji dokazi podesnosti, n.pr.u okvlru dodeljivanja op~teg gradevinsko·nadzornog odobrenja. 6.5.1.6 Klasilikacija neobradenih tavanica sa plalonima (vrsta gradnje I do III) se ne gubi ako se kroz plalone provode vesalice - npr, za svetiljke - i presek za provodenje vesalice na plalonu nije znatno veci od preseka vesalice. Dozvoljeno je i provodenje cevi za prskalice. Kod plalona koji ugrozeni vatrom samo odozdo pripadaju nekoj klasi vatrootpornosti (vid; pas us 6.5.7), postavljanje vesalica je doZVOljeno samo ako su preduzele dovoljne mere protiv prekoracenja maksimalno dozvoljenog povecanja temperature na strani okrenutoj ka vatri. Klasu vat· rootpornosti u tim slucajevima treba dokazati ispitivanjima prema DIN 4102 dec 2. 6.5.1,7 Podaci iz pasusa 6.5 vale samo za zatvorene plafone koJI se gran sa masivnim zidovima, ciji su spojevi dobro zaptiveni.
Pripadajuci minimami razmak osovna u poduine armature u mm Pripadajuci mmimalnl odnos debljine rebralnoiice Minimalne debljine d i b u mm Pripadajuci minimalni razmak osovma u podofne armature u mm Pripadajuci minirnelnl ocnos debljine rebra/nofice sit Dimenzije minimal nih preseka prl izabranom faktoru lskorlscerna Minimalne debljine d i b u mm Pripadajuei mintmalnl razmak osovina u podutne armature u mm Pripadaluct minimalni odnos debljine reera/oonce sit Ukolika nije moguce pozamo-zastltno Dimenzije mimmalnlh preseka pri izabrancm laktoru iskoriseenja ~ '" 0,7
as =- 1,0
"
tehnleko rflmenzlcnisanie, odnasni slucajevi su cbelezeni sa ~."
Tabel.l08:
Tabela 108: Dimen.ije minimal nih preseka za spregnute stupce od cellcnih proflla sa izbetoniranim bocnim delo.lma prerna DIN 18806 dec 1 (Iodn.s ,;min (dI10,40 mm)), pri odnosu minlmalne arrnatere od As I Ab) = 3,0 % i maksimalne duzine stupes od 7,50 m za q; = 0,4 belon ~B25m; armatum od eSt-. 500 S DU 18806 deo 1 q;: vidi pasuse7.3.2.2 i 7.3.5.1 b je betonska sirina profila iii komore: manja vrednost je merodavna. Konstrukcione karakteristike
(A. ..
Red
~J
.
Oimenzije minimalnih minimalni Minimalne Pripadajuti Minimalni Minimalne Pripadajuci debljine d i b u mm
i4
cJ
faktoru iskori~Cenja armature u mm
Gi; -
Oznaka
F 3O--A 0,4 140 40 0,7 150
F 6O--A 180
F9O-A
220 50 0,7 240 50 0,6 280 50 0,5
preseka pri izabranom
1.1 1.2 1.3 2.1 2.2 2.3 3.1 3.2 3.3
razmak osovina u poduzne rebrainoiice
40
0,7 200 40 0,6 240 40 0,5
odnos sit debljine
IIi alternativno: debljine d i b u mm minimalni razmak. osovina u poduzne armature u mm rebralnoi:ice 40 0,6 160 u mm 40 0,5
lee
Minimaln; odnos sit debljine IIi alternalivno: Minimalne Pripadajuci Minimalni
debljine d i b u mm minimalni razmak osovina u poduzne armature rebralnoiice odnos sIt debljine
Ukoliko se plaloni gran ice sa lakim podeonim zidovima iii ukoliko treba laki podeoni zidovi da se prikljuce odozdo iii odozgo - tj. sa strane prostorije iii iz medutavanicnog prostora, treba dokazati podesnost plalona i spojeva ispitivanjima prema DIN 4102, pasusi 4.1, 6.2.2.3, 7.1 i 7.2.
68
zastita ad
POiCIIl'8
330.22.05
KlasiflkoVCll1il'Iosaci i stupcl prema DIN 4102, deo 4 (zastita od pozara], celieni gradevinski delovi
6.5.1.8 Klasifikacije vaze sarno za plafone koji nisu dodatno oblozen!. Dadatnim oblaganjem plafona - posebno oblaganje limom - rnoze da se izostavi pozamo-zastnno tehnieko dejstvo ni~e opisanih plafona.
ver
UzengiJa06 e-zs cm sa ugaonim §pkama 08 iii mrezauzengije 0>4 a)
a.. :eO,3d,
1,,"il:.4d,
6.5_1.9 Klasifikacije se ne uqrozavsju uoblcajenim premazim a iii oblogama kao ; parnlm branama do ca. 0,5
z cm
b)
c c v Scm c) NavanvanJe cep-zavrtnja sa 91avom na rebro pronla
mm debljine.
Kod debljih
slojeva
rnoze da se izostavi
po-
a) Nevanvanje uzengija na rebro profila prema DIN 4099
b) Usadne kuke provuti krczc) otvcre u c) rebru profila i pritvrsti\i na uzengiji
zamo-zasntno tehnieki plafon.

Oblaganja eelienih nosaca prema pasusu 6.2 i polaganje podnih obloga iii krovova na gornjoj strani nosecih tavanica odn. krovova su kod sledeclh klasifikovanih tavanica odn. krovova dozvoljena bez daljih dokazivanja; u datom slue.ju kad upotrebe gradevinskih materijala klase B trsba ipak ispostovatl gradevinsko-nadzorne zahteve.
Silks
70: Konstruktivne
mere radi osiguranja
betona
ispune u visini profila 400 mm izmedu
nozica pasus 7.3.3.3
6.5.1.10
Izolac;onl slojev; izmedu tavanice ; plaiona mogu da uticu na trajnost vatrootpornosti sledecm klasifikovanih tavanica; zato razlikujemo a) b) tavanice tavanica b e z izolacionog sloja i sa izolacionim slojem.
6_5_2 Tavanice
Smna
profita
mm
170
Mlnima/ni razmak oscvina
Klasa vatroofpcrnostt
mm u u u u u u u
F 60 100 45 60 40 60 35 40 25
F90 120 60 100 55 75 50 50 45
F 120
F 180
120 60 90 60 70 60
120 60 90 60
Slika 69: Minimalni razmaci osovina za dodatnu armaturu spregnutih nosaca kod koriscenja tabsls 103 odn. tabele 104
200
",sle gradnje I do iii sa visecim zlean;m malterlsanim iavanicama prema DIN 4121 Gelieno-noseee tavanice i eelicno-betonske odn. tavanice od prednapregnutog betona vrste gradnje I do III prema podacima pasusa 6.5.1 uvek sa visecirn l:ieanim malterisanim tavanicama prema DIN 4121 moraju da ispunjavaju uslove navedene u tabeli 96. Razdelne trake - n.pr.papirne bljine ,; 0,5 mm. 7 Klaslilkovani spregnull trake - moraju da budu de-
250
300
u.
Slika 71 :Razmaci sredstava za kotvljenje radi osiguranja betona ispune kod profilnih visina izmedu prirubnica >400mm (usadna kukica iii zavrtanj sa glavom) prema pasusu 7.3.3.3
gradevinsk;
deloy; grallevin-
7.1 Osnove za dimenzionisanje skih dalova
spregnulih
Uputstva za izvodenje pasusa 7 prihvataju upotrebu trgovaeko uobieajenih valjanih profila od vrsti eelika tabrickih brojeva 1.0037, 1.0116 i 1.0570 prema DIN EN 10025 i varenih profila, ukoliko se ispostuju sporedni uslovi navedeni u tabelama 103 do 108 (npr minimalne dimenzije preseka). Beton mora da ispunjava najmanje zahteve za normalni beton klase evrstoce B 25 prema DIN 1045. 7.2 Klase valroolpornosti nom od betona spregnutih
nosaee sa lspu-
A ,_
·A-A
Zalivni otvor
!-
A-A
7_2.1 Oblest
primene,
ugrozenost
vatrom
B-B
B-B
7_2.1.1 Sledeei podaci vaze za spregnute nosaca sa ispunom od betona bez pradnaprezanja prema ,,smernicama za dimenzionisanje i izvodenjs celienih spregnutih nosaca" kod 3-strane uqrozsnostl pozarorn nezavisno ad stepena spregnutosti u spoju. Postoji 3-strana ugrozenost vatrom kada je gornja strana eelienih nosaea prekrivena arm irano-betonskim ploeama od normalnog betona bez supljina prema pasusu 3.4 iii spregnutim tavanicama prema opttim gradevinsko-nadzornim adobrenjima, uvek sa minimalno zahtevanom klasom vatrootpornosti. Kod koriteenja spregnutih tavanica nosac mora da bude zasticen odozgo ad direktnog napada vatre. Ovo je obezbedeno kada je 90% povrslna gornjeg pojasa efektno zastieeno pozarno.zastltno tehnieki.
a) evor sa skriven;m ukotvljenjem pomocu zavrtnja sa glavom

Slika 72: Primeri za podesne prikljueke kad stupaca
b)
provucena limena petlja

punjenih tupljih profila
od betonom
7.2.1.2 StatiCki odredeno oslonjene spregnute ba dimenzionisati prema pasusu 7.2.2.
nosaes tre-
7.2.1.3 Staticki neodredeno oslonjene spregnute nosace treba u oblasti pozitivnih momenata takode dimenzionisati prema pasusu 7.2.2. Za oblast negativnih momenata treba sprovesti dokaz ispitivanjima prema normama reda DIN 4102. 7.2.2 Sporedni usio,,1
A-A
A-A
7.2.2.1 Spregnuti nosaci moraju uz uvazavanje podataka iz pasusa 7.2 da poseduju u tabeli 103 odn .tabeli 104 navedene minimalne sirine i potrebnu anmaturu betonske ispune u odnosu na povrsinu prirubnice u zavisnosti od faktora iskonscenja cr. Kod primene tabele 104 treba za dimenzionisanje armature za ploce napregnute na smicanje dodatno ispostovati stedeea pravila prema smernici za eeliene spregnute no-
sace:
1.
B-8 8-B
2.
3. Slika 73: Primeri za podesne ubetonirani valjani profil prikljueke na potpuno Slika 74: Primeri za podesne celienog profila sa betonskom prikljueke na spragnuti stupac ad ispunom boenih delova
Odstupajuee ad DIN-a 4227 dec 1, pasus 12.4 smicanje ploe. treba uvek potpuno prekriti armaturom u preseku ploca I-I prema slici 69. Pri tome nagib pritisnih kosnika treba pretpostaviti prema DIN 4227 dec 1, odeIjak 12.4.2, pasus 3, odn.adeljak 12.4.2, pasus 5. Kod istovremene pojave smicanja pioca i poprecnoq savijanja u ploei tavanice, armaturu potrebnu za preuzimanje poprecnog savijanja treba zaraeunan na 40% armature smicanja. Za minimalnu armaturu ploea pojasa vazi DIN 4227 dec 1, pasus 6.7.3. Kod spregnutih tavanica bez armature savijanja treba gore rasporediti potrebnu armaturu skupljanja.
69
------------------------------------'-----"-----'---Zidovi, zastlta ad pozara

Klasifikovani nosae! i stupcl prema DIN 4102, deo 4 (zaslita cd pozara), celicni gradevinski delovi
4, Potrebnu armaturu smieanja treba voditi sve do iviee oblasti sadejstvujuce ~irine ploca koje su izabrane pozarno-zastimo tehruckorn proverorn. U pogledu potrebnih minimalnih razmaka osovina armature ploca vaze podaei u pasusu 3,4, tabela 12,
330.22.06
7.3 Klase vatroctpornosn spregnutih stupaca 1.3.1 Oblasl prlmene, ug,ozenos! vatrom Sledeci podaci vaze za spregnute stupee prema 18806 dec 1 sa 4-stranom uqrozanoscu vatrom. 1.3.2 Sporednl uslovi 7.3.2.1 Spregnuti stupei moraju uz uvazavanie pasusa 7,3
da poseduju u labelama 105 do 108 navedene dimenzije minimalnih preseka (minimalna debljina, minimalni razrnaci osovina, minimalno betonsko pokrivanje, minimalni odnos debljine rebralnotiee) u zavisnosti od faktora iskori~cenjaa" DIN
7.3.5 Konstrukelonl prlne;pi za spregnule stupes od celicnih prollis sa belonsklm ispunom (komorama) 1.3.5.1 Tabela 107 daje debljine minimalnih presska kao i pripadaju6e minimalne razmake osovina poduine armature i prlpadajuca minimalne odnose debljine rebrolnoliea spregnutih stupaea od celicnih profila sa betonskim ispunirna.
Kod povueenoq betona komore ne smeju da se uzmu u obzir delovi notice koji nisu obtozen! i kod odredivanja faktora iskorlscenja a,; za b treba primeniti reduciranu sirinu nozics.
tabele su lzracunate za celicne profile kvaliteta celika St 52, Kod kori~eenja celicnih profila kvaliteta celika St 37 potrebna armatura sme da se redueira na 70% navedenih vrednosti. Profili moraju da budu tako oblikovani za primenu tabela, da debljina rebra ne bude veta od 1118 ~irine nosaca, a debljina donjeg pojasa nosaca ne veca od dvostruke debljine rebra. Debljina ploee mora da iznosi najmanje 15 em ocn.tz cm kod primene tabele 104, Kod odredivanja dozvoljenog opterecenia odabrana sadejstvuju6a sirina spregnute tavanlcne ploce sme da iznosi najvise 5 m pri sobnoj temperaturi. Odnos armature A. I (A, + A.l betonske ispune ne sme da prekoraci 5%,
7.2.2.2 Vrednosti
7.3.2.2 Za odredivanje faktora iskorlscenja '" za stupce treba postaviti u odnos 1,0-struko opterecerue u proracunu
sa dozvoljenim opterecenjem (1Iy-struko racunsko optere-
7.2.2.3 Za odrec1ivanje faktora
iskoriscenja a, spregnutih nosaca treba postojece sracunato opterecenje staviti u odnos (a.;=postojeci MI(p/ MIy)sa dozvoljenim opterecenjem (1Iy,struki racunski noseci teret) prema .smsrncama za eelicne spregnute nosace", slucaj tereta II (y=1 ,7), 7.2.2.4 Potrebna dodatna armatura betonske ispune prema tabeli 103 odn, tabeli 104 je pozarno-zastitna mera i ne sme da se zaracuna kod odrec1ivanja faktora iskoriscenja
a.;, Kod povutenog betona ispune ne smeju da se uzmu u obzir delovi nozice koji nisu pokriveni za odredivanje faktora lskortscenja a.; za b treba primeniti reduciranu ~irinu nozlce.
cenie prema DIN 18806 dec 1, sluca] tereta HZ (y= 1,5), uz pretpostavku obostranog zglobnog lelista (Euler-sluca] 2), sa centricnlm iii ekscentrtcnirn opterecenjem). 1.3.2.3 Tabele 105 do 108 su primenjive kod krutih zgrada, ukoliko su krajevi stupaea, kao sto je uobicajeno u praksi, oslonjeni tako da je sprecena rotaeija (vidi slike 72 do 74), Ukoliko jedan stu pac ide kroz vise spratova, onda je u slucaju pozara na njegovom krajnjem preseku uspg;;no spracena rotaclia. 7.3.2.4 Ouzina izvijanja stupaea za odredivanje dozvoljenog opterscenja prema pasusu 7,3,2,2 odgovara dUlini lzvijanja na sobnoj temperaturi, ali je ona najmanje tolika kao duzina stupaea izmedu dye tacke naleganja (visina sprata),
Ukoliko se krajevi stupaea konstruktivno formiraju kao zglob (n.pr.naleqanje na trake za eentriranja), smeju da se prlrnene.tabele 105 do 108 samo onda, ako se ouzlna izvijanja na sobnoj temperaturi udvostruci radi zaraeunavanja faktora iskoriscenja "', kod drugih uslova naleganja treba postupati u istom srnlslu.
7.3.5.2 Za preseke stupaca kod dUllne stupaea s 7,50 m sa armaturom od najmanje As I(A, + A,,) = 3 % Vale potrebne debljine minimalnih preseka, pripadajucl minimalni razmaei osovina duine armature i pripadaju6e vrednosti minimal nih odnosa debljine rebrolnoiiea prema tabeli 108.
protiv ispadanja, mora da bude povezan sa rebrom profila, Za ovo treba zavariti uzengiju za rebro profila iii kroz izbusane rupe provuci ih kroz rebro iii provesti usadne kukiee busenjern u rebru i povezati sa armaturom iii navariti glavu zavrtnja za rebro. Mogu da se upotrebe i alternativna sredstva kotvljsnja. Ne sme da se razmeste na vece rastojanje dul: osovine stupea od 500 mm. Uevrs6enje uzengija koje je potrebno prema DIN 18806 dec 1 za optere6enje na sobnoj temperaturi (navarivanje
7.3.5.3 Da bi se beton komora osigurao
odn. provoc1enje kroz rebro profila) sme da se zaracuna za

kotvljenje betona komore potrebno u slucaiu pozara. Beton komore treba ukotviti i onda kada se prema DIN 18806 dec 1, pasus 7,2 odustaje od uzimanja u obzir proracuna poduzns armature, Iz razloga zastite od pozara potrebna je povrsinska armatura koja u tom slucaju mora da se postavi prema DIN 18806 dec 1
7.2.2.5 Kod faktora lskorlscenja koji odstupaju
od vrednosti tabela sme linearno da se interpolira prema povrsin! donjeg pojasa izmedu minimalnih sirina i odnosa potrebne armature, Pri tome .uz odrec1eni faktor iskcriscsnia treba da se izracuna pripadajuca minimalna sirina i pnpadajuci
odnos
A, I A"L:
7.3.2.5 Poduina
tonskog
7 .2.3 Konstrukeioni prine;pi za spregnuts nosaee sa betonsklm tspunama 7.2.3.1 Tabela

potrebne 103 daje dimenzije odnose dodatne armature minimalnih preseka i pema povrslnl nozice.
armatura mora da odgovara eelika BSt 500 S (1,0438).
kvalitetu
be-
7.3.5.4
7.3.2.6 Kod faktora iskoris6enja
Tabela 104 dale dimenzije minimalnih preseka i potrebne odnose dodatne armature pema povrsini nozice, kada se ispostuju u pasusu 7,2,2,1 navedene konstruktivne mere za armaturu ploce tavanice.
opteretenja koji odstupaju od vrednosti tabela, sme linearno da se interpolira izmedu debljina minimalnih preseka i odnosa minimalnih armiranja, Pri tome treba uz odredeni faktor lskoriscenja da se lzracunaju pripadaju6e debljine minimalnih preseka i pripadajuci odnos minimalne armature, Razmaei osovina poouzne armature su propisani kao mini maine vrednosti i ne smeju se smanjiti.
U podrucju evorova razmake sredstava za kotvljenje treba umanjiti sa duzine od 500 mm na ca. 100 mrn.
7.3.5.5 Kod profila sa cistim razmakom
unutrasnjih ivica nozice vecs od 400 mm sredstva za kotvljenje treba rasporediti 2- iii vlseredno, vidi smisleno slike 70 i 71
7.2.3.2 Beton ispune treba vezati prema sliei 70 odn.slici 71 za rebro nosaca, Za to treba
zavariti uzengiju za rebro profila iii buseniern provesti kroz rebro iii usadne kukiee provesti busenjern kroz rebro i povezati sa armaturom ili zavariti glavu zavrtnja na rebro,
7.3.3 Konstrukeioni prine;p; za spregnute stupce od betonom IspunJenih supljih prolils 1.3.3.1 Tabela 105 daje debljinu preseka kao i odnos rninimalne armature i minimalne razmake osovina poduine
armature spregnutih stupaea od betonom ispunjenih supIjih proflla, Povrslnu preseka armature koja treba da se odredi iz navedenog odnosa minimalnih armatura treba raspodeliti na najmanje cetiri slpke podulne armature,
7.2.3.3 Mogu da se upotrebe alternativno i sredstva za kotvljenje, Njihovo rastojanje ne sme da bude vece duz osovine nosaca od 40 em, Kod profila sa cistlrn razmakom unutrasnjh iviea nozlce vecirn od 40 em, sredstva kotvljenja treba rasporediti 2- iii vi~eredno, vidi slike 70 i 71 Beton ispune treba osigurati, cak i kada se ne stavi dodatna cuzna armatura, pornocu zastitna armature blizu povrsine sa precnikorn sipke d, ;0-4,0 mm i velicinom okca izmec1u 150 mm x 150 mm i 500 mm x 500 mm, kao i dodatnim lvicnlm sipkama d, ;,8 mm, vidi slike 70 i 71, Alternativno mogu da se upotrebe i korpe uzengija od zavarenih rnreza betonskog celika (bez dodatnih ivicnih sipki). 7.2.3.4 Potrebnu
poduznu armaturu u betonskim ispunama treba voditi celom cuzmorn nosaca do najmanje 5 em ispred kraja nosaca. kada nema drugog proracuna. ispusti u spregnutim nosaeima sa betonskim ispunama, kada odgovaraju podaeima pasusa 3,2,2,5 (min,b vidi tabelu 103, redovi 1.1, 1.2 iii 1.3), nosate treba na pogodan natin vezati za stupce iii prikljucne nosace, n,pr,prema podacima slika 72 do 74,
1.3.3.2 Zidove supljih profila treba opremiti rupama prema

pasusu 6,3,2,2,
7.3.3.3 Armirana betonska jezgra treba tako povezati uzengijama da sipke za vreme postupka betoniranja budu fiksirane u svom pololaju,Uzengije u slucaju pozara nemaju
staticku funkeiju,
7.3.3.4 Vrednosti
iz tabela vaze za spregnute stu pee od betonom ispunjenih supljih profila prema DIN 18806 dec 1 sa vrednostima odnosa dis odn,Dls ;0-25, vrsta telika supIjeg profila St 37, kvalitet betona ;0-B 25 i armatura BSt 500 S, (Kod upotrebe St 52 dozvoljeno optere6enje sme da se tzracuna samo sa Bs = 240 Nlmm'
7.3.4 Konslruke;oni prine;p; ZSI sp,egnu!e stu pee od potpuno ubetonlranih celicnlh prolila
preseka kao i pripadajuca minimalna betonska prekrivanja celienih profila i pripadajuce minimalne razmake osovina poduine armature spregnutih stupaea od potpuno ubetoniranih telicnih profila bez umanjenja dozvoljenog optereeenja,
7.2.3.5 Mogu da se zanemare
7.3.4.1 Tabela 106 daje debljine minimalnih
7.2.3.6 Spregnute
7.3.4.2
Treba uVaZavati konstruktivne zahteve 18806 dec 1 Ne postavljaju se zahtevi koji idu preko ovoga,
DIN-a
70
Zidovi, zasttta od pozara

Klasifikollani posebni gradellinski delovl (prozort, vrata) prema DIN 4102, dec 4 (zastita ad pozara)
330.23.01
a Klas;likovani
posebnl
gradev;nski
delcvl zldova
8.4 Klase
vatrootpornosn G·zaslaklJivanja
primene
G)
8.1 Klase valroolpomosli
nenoseelh spoljnjih
8.4.1 Oblast
8.1.1 spoijnjl zidovi koJI zatvarsju prostor NenoseCi spoljnji zidovi koji zatvaraju prostor a koje prema DIN 4102 dec 3 treba klasifikovati u klase vatrootpornosti W 30 do W 180 (oznake W ... ·A, W ... ·AB i W ... ·B), treba nezavisne od njihove ~irine uvrstiti u "dove koji zatvaraju prostor odn, nenoseCe zidove klase vatrootpornosti F 30 do F 180 (oznake F ... ·A, F ... ·AS u F ... ·B) prema pasusu 4. 8.1.2 Parapet; i kecelje
8.4. t.t Sledeci podaci vaze za zastakljivanja staklenirn prizmama prema DIN 18175 mera Ix b x h 190 mm x 190 mm x 80 mm, betonskih stakala prema DIN 4243 I za zastakljivanja iieanim staklom (Iiveno staklo iii staklo za ogledala). 8.4.1.2 Podaci ne vaze za zastakljivanja sa drugim rnerarna iii drugim staklenim prizmama odn.staklima kao ni za nagnutu iii vodoravnu ugradnju sa izuzetkom zastakliivanja navedenih u pasusu 8.4.2.
8.1.2.1 Parapete koji potpuno leze na celieno·betonskoj konstrukciji i koji treba da se klasifikuju prema DIN 4102 dec 3 u klase vatrootpornosti W 30 do W 180 (oznake W ... ·A, W ... ·AB i W ... ·B), treba nezavisno od njihove vlslne dimenzionisati kao zidove koji zatvaraju prostor odn. nenosete zidove klase vatrootpornosti F 30 do F 180 (oznake F .. ·A, F ... ·AB u F ... ·B) prema pasusu 4. 8.1.2.2 Parapete koji ne odgovaraju pasusu 8.1.2.1 - npr delimieno su iii potpuno istureni parapeti - kao i kecelje i parapets u kombinaciji sa keceljama treba ispitati radi cokaza klase vatrootpornosti prema DIN 4102 dec 3.
8.4.1.3 G·zastakljivanja prema podacima iz pasusa 8.4 sprecavaju prolaz plamena i gasova sagorevanja, ali ne isijavanja toplote. Pr;medba: Prema gradevinsko·nadzornim propisima G· zastakljivanja smeju da se ugraduju sarno na onim mesti· rna na kojima u pogledu zastite od pozara nema nedoumi· ca (npr za svetlosne otvore u zidovlma hodnlka kada je donja ivica G·zastakljivanja postavljena najmanje 1,8 m iznad povrsine gotovog patosa (OFF)). 8.4.2 Sporedni uslovi za zastakljivanje redanlm staklenlm blokov;ma 8.4.2.1 Kao staklene blokove stakla prema DIN 4243. 8.4.2.2 treba vodoravno upotrebiti pe-
®
Slika 75: lastakljivanje
Stakleni blokovi, 190 mrn x 190 mm x 80 mm, prema DIN 18175 Dilataciona spajnica, ca.15 mm, place od mineralnih vlakana (klasa DIN 4102·A) Ivicne trake ad cementnog maltera, ca.60 mm visoke, grupa maltera Ill, armatura 2, precnik 6 mm, BSt 420/500 RU Spojnice od cementnag maltera, ca.12 mm, grupa maltera III Armatura spojnica 1, precnik 6 mm. BSt 420/500 RU Zidani zid iii beton blokova
od staklenih
betonska
Za dimenzionisanje zastakljivanja ad vodoravno poredanih staklenih blokova (betonskih stakala) va.zi DIN
1045, pasus 20.3
8.2 Klase vatroolpomosli
brana za zaslilu
od
pozera
8.4.3 Sporedn; danim slaklenim
uslovl za zastakljivanje
blokovima
okomlto
pore-
Kao brane za zastitu od pozara sa odre<1enom klasom va· trootpornosti prema DIN 4102 dec 5 vaze celiena vrata prema DIN 18082 dec 1 (vrsta gradnje A) i DIN 18082 dec 2 (vrsta gradnje B) Primedba: upotrebljivost nenormiranih vrsta gradnje brana za zastitu od poiara ne rnoze da se proceni sarno rezultatima ispitivanja prema DIN 4102 dec 5 ideo 18; treba ispostaviti dalje dokaze podesnosti - npr. u okviru dodeljivanja opsteq gra<1evinsko·nadzornog odobrenja. '2)
8.4,3.1 Dozvoljena velicina zastakljivanja iznosi maksirnalno 3,5 m', po izboru poredano u poduinom formatu iii vi· sini formata. 8.4,3.2 lidanje staklenih blokova mora da se obavl cernentnim malterom koji se sastoji ad o~trog peska (granulacl· ja: 0 mm do 3 mm) I Portland cementa (Pl 35 F) u odnosu mesavine 1:4 (shod no prostornim delovima), (vidi sliku 75). 8.4.3.3 U svlm horizontalnim i vertikalnim spojnicama treba nalzrnenicno rasporediti po 1 slpku armature, precnlka 6 mm, od betonskog okruglog eelika (vidi sliku 75). 8.4.3.4 U svim horizontalnim i vertikalnim ivicnim trakama treba rasporediti po 2 sipke armature, precnika 6 mm (vidi sllku 75). 8.4.3.5 Dilataciona spojnica izmedu ivienih traka i sused· nag zida iii susednog betonskog zida mora da se sastoji ad ca.15 mm debelih ploca ad mineralnih vlakana klase gradevinskih materijala A. 8.4.3.6 Iznad zastakljivanja mora da se dlrnenzionlse staticki i pozarno-zasntno tehnieki taka, da zastakljlvanje sem sopstvene tezine nema dodatno vertikalno opterecenje. 8.4.3.7 Susedni zid mora da se sastoji od najmanje 240 mm debe log zida prema DIN 1053 deo 1 sa blokovima najmanje klase cvrstoco 12 i malterom najmanje grupe mattera II iii od najmanje 240 mm debelog betona odn. arrniranog betona prema DIN 1045 sa betonom najmanje ktase cvrstoce B 10 odn.B 15. 8.4,3.8 lidani stubovi iii stupei ad betona izmedu zastaklji· vanja, moraju da imaju velicinu preseka ad najmanje 240 mm x240 mm. 8.4.3.9 lvicna traka zastakljivanja mora da bude 40 mm duboko prekrlvena zidanim iii betonskim zljebom (vidi sliku 75). 8.4.4 Klase opeka valroolpornosti zaslakljlvanJa od staklenih
Z1cano staklo (Iiveno staklo iii staklo za ogledala), 7 mm debljine (nominalna debljina): slrlna okca po sredini postavljenog i.icanog umetka ""12,5 mrn: preenik fice 0,5 mm iii 0,6 mm. tazkasto vareno Zaptlvejuce trake od keramitkih vlakana, klasa gradevinskog materijala A, nalepljene lepilom klase gradevinskog materijala A Noseci podmetati od kalcijurn-silikata 25 x 7 x 5, klasa gradevinskog materijala A: 2 komada na conjoj ivici, Nose6i okvir, celicni prom 45 x 45 x 5 Pokrivni okvir, celicni prolil40x40x4 Zatvaranja para zaptivnim materijabm na bazi silikona Celieni zavrtanj M 8 x 80 i metalni moroanik koji se siri, razmaci ",,350 mm Gelicni zavrtanj M 8 x 20, razrnaci ",350 mm Ploca od mineralnih vlakana, klasa gradevinskog materijala A 10 Mineralna vuna, klasa grac1evinskog materijala A Slika
76: lastakljivanje
zieanim staklom zicanim staklom klase va-
8.4.6 Okomito trootpornosll
zastakljivanje G 30
8.3 Klase valrootpornosti brana u zidovima Sahtova za liflove ktase valroolpornosti F 90 Kao brane u zidovima sahtova za liltove klase vatrootpornosti F 90 prema DIN 4102 dec 5 vaie: vrata sa krilima i preklopna vrata prema DIN 18090, horizontalna i vertikalna klizna vrata prema DIN 18091 i vertikalna klizna vrata prema DIN 18092. Primedba: upotrebljivost nenormiranih vrsta gradnje brana u zidovima sahtova za liltove klase vatrootpornosti F 90 ne rnoze da se proceni sarno rezultatima ispitlvanja prema DIN 4102 dec 5, treba ispostaviti dalje dokaze podesnosti - npr. u okviru dodeljivanja opsteq gra<1evinsko·nadzornog odobrenja.'2)
8.4.6.1 lastakljivanje mora da se sastoji od jednog stakla prema pasusu 8.4.6.3 i od jednog okvira sastavljenog od eelienih profila prema pasusu 8.4.6.4. 8.4.6.2 Dozvoljene mere zastakljivanja iznose 80 em x 200 cm (spoljnje mere okvira). lastakljivanje sme po izba· ru da se izvede u vertikalnom iii horizotnalnom obliku. za zastakljivanje moraju da se sastoje od zl(liveno staklo iii staklo za ogledala), eija deb· iznosi 7 mm (nominalna debljina prema DIN Veliclna okca tackasto zavarene i centricno polozene rnreze mora da iznosi ca.12,5 mm x 12,5 mm, a precnici pojedinaenih iica moraju ca iznose 0,5 mm iii 0,6 mm. 8.4.6.3 Stakla eanog stakla Ijina mora da 1249 deo 4). 8.4.6,4 Okvir zastakljivanja mora da se sastoji ad jed nag
noseceq i jednog pokrivnog okvira, koji moraju da budu medusobno povezani uz porno': eelicnih sratova M 8 x 20 u razmacima ad ca.350 mm. NoseCi okvir mora da se sastoji od celicnih profila L 45 mm x 45 mm x 5 rnrn, a pokrivni okvir ad eelicnih protila L 40 mm x 40 mm x 4 mm, koji moraju na uglovima okvlra da budu me<1usobno sucsono zavareni (vidi sliku 76). Oba okvira moraju da budu ugradeni jedan u drugi, tako da stvaraju 12 mm ~iroki zljeb koji ide celom duzlnorn za prihvatanje stakla i sa abe strane nalepljene, 35 mm slroke i 3 mm debele zaptivne trake. 8.4.6.5 Staklo treba postaviti na dva 5 mm visoka I 25 mm duqacka noseca podrnetaca od kalcilum-sillkata klase gra· devinskog materijala A. Ulaz stakla u okvir mora dut svih ivica da iznosi najmanje 35 mm (vidi sliku 76). 8.4.6.6 3 mm debele zaptivne trake moraju da se sastoje od mineralnih vlakana klase gradevinskog materijala A i da budu povezane sa staklom uz pornoc lepila klase gra· devinskog materijala A. 8.4.6.7 Pokrivni okvir treba zasrafiti za nosed okvir, tako da bude pritisnut uz staklo koje je stavljeno u zaptivnu naku. Zaptivanje zastakljivanja mora da se izvede zaptivnim materijalom na bazi silikona. 8.4.6.8 Okvir treba na svim stranama povezati sa zidom celienim zavrtnjima M 8 x 80 i opste gradevinsko·nadzor· no dozvoljenim metalnim rascepnim klinovima, na razrnacima od ca.350 mm (vidi sliku 76). 8.4.6.9 Spojnice izmedu okvira i susednog zida treba popuniti mineral nom vunom klase gradevinskog materijala A sa taekorn topljenja ;,1000 C prema DN·u 4102 dec 17 Okvir treba omalterisati sa abe strane iii ga prekrlti drugim gradevinskim materijallma klase A..
0
8.4.4.1 Vodoravno pruiena zastakljivanja 8.4.2 pripadaju klasi vatrootpornosti G 30.
prema
pasusu
8.4.4.2 t-slojna okomita zastakljivanja prema 8.4.3 pripadaju klasi vatrootpornosti G 60.
pasusu
8.4.4,3 2·sl0jna okomita zastakljivanja prema pasusu 8.4.3 pripadaju uz uzimanje u obzir sledece tacke klase vatrootpornosti G 120: a) ctst razmak izmedu pojedinih slojeva mora da iznosi ;, 30 mm. b) me<1uprostor izme<1u ivicnih traka treba po celom obimu ispuniti sa z 30 mm debelim plocama od mineralnih vlaka klase gradevinskih materijala A, taka da su ivicne trake uvek prekrivene. c) zbag dvoslojnosti debljina zida iii betona mora da iznosi najmanje 365 mm. 8.4.5 Sporedn; staklom
12)
uslovl
za okomlta
zaslakljenja
zicanim
Normirane iii opste gradevinsko-nadzomo odobrene vrste gradnje brana za zasttn, od pozara. brana u zidovima S8· htova za liltove klase F 90 i zastakljivanja klasa vatrootpornosti FiG smeju da ugraduju samo u zidove odredenih vrsta gradnje sa odredenim rnlnlmalnim debljinama i cvrstocama kao i uz uvaiavanje odredenih konstruktivnih detalja, vidi i [2J i [3J. Brane u zldovima sahtova za liftove smeju da se ugrade sarno uz uvaiavanje zahteva postavljenih kabinama liftova i samo u provetravanim sahtovtma, Pojedinasti videti lz normi i adabrenja.
8,4,5,1 lidovi koji se gran ice sa zastakljenjem moraju da se sastoje od najmanje 115 mm debe log zida prema DIN 1053 dec 1 sa blokovima najmanje klase cvrstoce 12 i malterom najmanje grupe II iii od 100 mm debelog betona odn. armiranog betona prema DIN 1045 betonom najrnanje klase cvrstoce B 10 odn.B 15. 8.4.5,2 lidani stubovi iii stupei od betona izmedu Ijenja moraju da budu najmanje 240 mm sirokl, zastak-
8.4.5.3 la nadvoje iznad zastakljenja
vaii pasus 8.4.3.6.
71
r ~
!
P
'~-------------------"""-----------_IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII_'~l!l
Spoljnl zidovl, zastita od buke
Zvucna izolacjja prema DIN 4109, podlistak 1
III Spoljnji gradevinski delovi 10.1 Dokaz bez gra(levinsko-akusllcnih 10.1 Spoljnji zidov;, tavanice ; krovovi
Tabela merenja Kolona
Red
330.30.01
38:
(raeunske vrednosti)
1
Prlmeri
izvodenja
p,ovetranlh iii neprovetrenlh (mere u mm)

2
ravnih 3
drvenih
krovova
4
R'w,R
Za gradevinsko-akusti~ne jednaslojne spaljnje zidove, tavaniee i kravove utvrdena mera R'w,Azvucne izolacije rnoze u zavisnosti ad masa koje se odnose na povrsinu da se vide iz pasusa 2.2. Kad izracunavanja mase kaja se odnosi na povrsinu jed nag krova moza da se uzme u obzir i tezina nasipa sljunka. Kad dvoslajnag zida sa vazdusnlm slajem prema DIN 1053 dea 1 utvrdena mera zvucns izolacije rnoze da se izracuna iz zbira masa koje se odnose na povrsinu slaja - kao kad jednoslajnih zidava krutih na savijanje - prema pasusu 2.2.
Farmiranje krava
Vezivna sredstvc
Potrebno
naslpanjesK mm
dB
R~.A
oba
,
-2
Pri tame sme pracenjena mera A zvucns izalacije da se poveca za 5 dB. Aka masa kaja se ad nasi na pavrsinu podeonih zidava kaji nalezu na ununasn] slaj spaljnjeg zida iznosi vise ad 50% mase kaja se ad nasi na pcvrsinu unutrasnjsq sloja spaljnjeg zida, onda mera R:',A zvucna izalacije sme da se poveca za 8 dB. Tabela
R:'
1 2/2~
!~
6 5
1
z400 .,.,600
., i
po zelji
35
~Y:
m~
iiI
j
,30
40
37: vrednostf)
Kalona Red
Primer;
izvodenja
za
spoljnje
zldove gradene
drvelom
(racunske
(mereumm) 1 Formiranje 3a~ 9 1

iii
2 krava R~.AdB
11
10
do
19
~;~ ~
2a~ 5
I'
;\fii1 nl
~~oa
1 1
35 4
!~
6
. "' •
(11
r~
~
I :;
rnehanicko
.30
45
2I2a
,,,,:,,,
li
6 5 2b
mehanieko
.30
50
3.~
2
~2.~
B1V
\
~lyVl)~i .!±
20400 2000
i~ 1
35
4-
(YYVI 3
00600
11 ~
~f
2/2.
63
Lw
2 4 12 4/
l'lN~~ ~
:..:600 20~40
no
~f
so
42
13 do 19
Oblasnlenla uz tabelu 38. 1 Vlaknasti izolaciani materijal prema DIN 18165 dec 1, atpor na strujanje koji se odnosi na duzinu :=: z 5 kN . s/rn" Iveriee prema DIN 68763. gradevinska lepljeniea prema DIN 68705 deo 3 ideo 5, gipskartanske place prema DIN 18180 oplata daskama na pera i iljeb 2 a Kao 2, ali sa medulelvama 2 b iverice, gradevinska lepljenica, oplata daskama na perc i zlieb 3 Iverice, gips-kartan place, oplata daskama sa m'~ 8 kg/m2 4 Suplji prastar pravetren/nepravelren 5 Kravna zapttvanie 6 Nasipanje sljunkom 7 Parna brana Tabela 39:
Koiona Red
5
4
~jy flAAjJ~
!~ :l!:60Q
", •
42
'I)
Primeri izvodenJa za provetrene i neprovetrene, (raeunska vrednosli) (mere u mm)

1 Formiranje krova
kose drvene krovove 2

Prekrlvaree krova premacifri
3
R'wR
dB
?q
19
~!
2~1t°Si!1 1
!~ Wy0l~~
10 2 4 _e_~
't +r
!~
5 2.
Sa
~agOvi
35
45
00 19
..,"
I----rogovi
~
~I 8 40
~-~-~
"
z.600
~~
71:<l
13
1 5 2 3
13
12
,
48
!~
8.
.....
I---rogovi
mi
~1 8. 45
ra8
!::;
~~ 2
4
~ ~vl~l
3 do ~600
1 6----
19
~!
I~
5
4
\A _]_'
14 ___
~1
il~
2/
"'00
-"r '
1~
2 4
3~
"
52 5
~
0
8.
45
2b
tlNlJ~
a:600
1.
" Ii
;!
37
~~i
rogavi
~1
Objasnierja uz tabelu 37. 1 V!aknasti izolacioni materijal prema DIN 18165 dec 1, otpor na strujanje koji se odnosi na duzinu :=: ~ 5 kN . s/m4 Iverice prema DIN 68763, gradevinske lepljenice prema DIN 68705 deo 3 idea 5, gipskartanske place prema DIN 18180 sa m' > 8 kg/m' 2 a Kao 2, iii 18 mm oplata daskama na pera i zljeb 3 Iveriee, gra6evinske lepljenice sa m'» 8 kg/m 3a Kao 3. iii 18 mm oplata daskama na pera i zljeb 4 Obloge, m' > 8 kg/m' 5 Spoljni sloj, m', 10 kg/m' 6 Plcce ad tvrde pene sa tankim i debelim malterom 7 Parna brana, ked dvosloinog oblaganja okrenutog ka prostoriji pama brana maze da se pastavi i izmedu obloga 8 Suplji prostor, nepravetren 9 Folija koja propusta vodenu paru, potrebna samo ked oplacivania daskama 10 Meduletve 11 Vlaknaste cementne ploce. d't! 4 mm 12 Lake gradevinske plate ad drvene vune prema DIN 1101 13 Mineralni spoljnji maher prema DIN 18550 deo 1 ideo 2 14 Spoljni postavljeni zldnl slo]
1
L__6QO_
_J
Objasnjenja uz tabelu 39: 1 Vlaknasti izolacioni materijal prema DIN 18165 dea 1, otpor na strujanje- koji se adnosi na cuzinu :=: ~ 5 kN sfm4 1 a Plooo od tvrde pene prema DIN 18164 dea 1, tip primene WD iii WS i W D 2 Iverice iii gips-kartanske place 2 a Iverice iii gips-kartonske place bez/sa meduletvama 2 b Oblaganje neobradenim daskama sa perom i zljebom, 24 mm 3 Dodatno oblaganje drvetom, ivericom iii qlps-kartonsklm plocarna sa m' 2! 6 kg/m2 4 Meduletve 5 Pama bran a, kod dvaslajnog ablaganja akrenutog ka prostariji parna brana rnoze da se postavi i izmedu ablaganja 6 Suplji prostor provetren/neprovetren 7 Traka iverice iii slieno, n.pr.tvrde place ad drvenih vlakana prema DIN 68754 deo 1, sa d ~3mm 8 Krovna pokrivanje na drvenim letvama i u slucaju potrebe kantra-Ietvama 8 a Kao 8, ali sa zahtevima za zaptivanje (n.pr.vlaknaste cementne place na grubim daskama 2: 20 mm, iljebni crep prema DIN 456 adn. betonski crep prema DIN 1115, ravan crep adn. crep u Jezistu od mallera).
72
Spoljnji zidovi, zastlta ad buke

ZVl.lcna izolacija prema DIN 4109, podltstak 1
Kod sendvie-elemenata od betona sa izolacionim slojem od tvrdo-penastih materijala prema DIN 18164 dec 1 utvrdena mera R'w.R zvuene izolacije rezultira prema pasusu 2.2 iz masa koje se odnose na povrslnu oba sloja uz odbijanje 2 dB. Kod spoljnjih zidova sa oblaganjem spoljnjih zidova prema DIN 18516 dec 1 iii fasadnog oblaganja prema DIN 18515 uzlrna se U obzir samo masa koja se odnosi na povrsinu unutrasnjeg zida. Isto vaii i za uporedive provetrene kroSpoljnji gradevinski delovi od savitljivih slojeva vaze kao podesni bez posebnog dokazivanja potrebe za vazdusnom zvucnorn izolacijom prema pasusu 2.5., ako njihova izvodenje odgovara primerima izvodenja navedenim u tabelama 37 do 39. Prlmedba: Zvucno-zastitni spoljnji zidovi sa tabelom 331.05.1 Tabela 3 vidi KG 331.05.1, strana 1 10_1.2 Prozorll zldovl od slsklenih
330.30.02
blokova
Prozori do 3 m' staklene povrsine (naiveee pojedinacno staklo) vaie kao podesne bez posebnog dokazivanja u smislu potrebne izolacije ad vazdusnoq zvuka prema DIN 4109, tabela 8, ako njihova izvodenja odgovaraju tabeli 40. Zidovi ad staklenih blokova prema DIN 4242 sa debljinom zida ~ 80 mm od staklenih blokova prema DIN 18175 vaze kao podesne bez posebnog dokazivanja da ispune zahteve potr. 35
37
vidi
KG
vove.
R'w ,;
Kod prozora sa staklenim povrsmama :> 3 m' (najvece pojedinacno staklo) smeju tabele takode da se primene, ali treba smanjiti za 2 dB utvrdenu meru R zvucne izolacije prema tabeli 40.
R'w
Tabela 40:
Primer; vrdenlm
Izvodenja
obrtnlh, okretnih i obrtno-okretnlh prozora (vrata) i zaslakljivanja merama Rw,R zvuene izolacije od 25 dB do 45 dB (racunske vrednosti) 2 3 lahtevi Jednostruki
prozora
sa
ut-
Kalona
4 konstrukcije
Red
izvodenja prozori
1)
razliCitih vrsta prozora krilima

1)
Tabela 40 vaii sam a za jednokrilne prozore iii visekrilne prozore I) sa cvrstim srednjim delom. U tabeli 40 odredene utvrdene mere Rw.R zvucne izolacije za pojedine vrste gradnje prozora se zadrzavaju samo onda kada prozori celom duzlnorn evrsto zaptivaju. Prozori zato rnoraju da imaju zaptivke (vidi tabelu 40, tusnota 1, sa izuzetkom prozora prema redu 1) ida poseduju dovoljnu krutost. Kod drvenih prozora se ukazuje na DIN 68121 deo 1 ideo 2. Da bi se obezbedio po rnoqucstvu ravnomeran i visok pritisak u spoju krila i doprozornika mora da postoji dovoljan broj mesta zabravljivanja (zbog zahteva koji se postavljaju prozoru vidi i DIN 18055). Izmedu okvira prozora i spoljnjeg zida postoisce spojnice moraju da budu zaptivene prema tehniekirn rnoqocnosnma.
Prozori sa spojenim
Prozori sa kutijom 1) 3) sa 2 obicna odn. 1 obicnim izolacionim staklom i1
sa izolacomm zastakljivanjem
2)
sa 2 obicna stakla
sa 1 obicnirn j 1 izolacionim staklom
Red
':rl
25
Konslrukctone karakteristtke
~
~6mm ~8mm ~27 dB nije potrebno
~
~6mm nema nije potrebno
~~
nema nema nije potrebno
~
nije potrebno
11 S.ednja mera R·w.R. res zvuene izolacije gradevinskog dela kojl se sastojl od elemenata sa razlicilom zvuenom izolacijom, n.pr.zld sa vratima iii prozorom
Za srednju meru R:",R,res zvucne 1 izolacije
~i
Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla MedlJprostor stakala m zastakljivanje Zaptivanje:
vazi:
R" R
R;'.R .r,,=-10Ig(-SgsS
LS,
i ..
1
10
)dB
(15)
30
Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduprostor stakala m Rw R zaslakljivanje Zaptivanje: Zaslakljivanje: Ukupne debljine stekla Meduprostor stakala m Rw R zastakljivanje Zaptivanje:: Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduprostor stakala m zastakljivanje Zaptivanje:
Ovde 2 6mm 212mm 230 dB 1 potrebno 2 6mm 230 mm 1 potrebno nema ,30 mm 1 potrebno
znace:
povrslna ukupnog gradevinskog dela
nije potrebno
S,
Fl..R.'
32
pcvrsina utvrdena vrednosl)
i-tog elementa gradevinskog

mera
Hog
zvucne elementa
dela izolacije (racunska gradevinskog deja
212mm 232 dB 1 petrebno
> 8mm
2 8mm 230 mm 1 potrebno
,4 mm + 4/1214 230mm
1 potrebno
1 potrebno
Primedba: prema postojecern rezultatu merenja za pojedini element moie da se upotrebi iii R;'.R (n.pr.za zidovel iii (n.pr.za prozore, vrata).
R".R
35
R" R
~ 10 mm 216mm 235dB 1 potrebno
2 8mm 240 mm
26 mm + 4/1214 240 mm
1 potrebno
1 potrebno
1 potrebno
Ukoliko je za oznacavanje zvucne izolacije jednog elementa gradevinskog del a data utvrciena normirana razlika zvucnog pritiska, n.pr.za zvucno izolovani otvor za provetravanje (vidi DIN 52210 deo 3), onda za ovaj element treba najpre izracunati utvrdenu meru zvucne izolacije prerna jednaclm (14).
R".R
37
Zaslakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduproslor stakala m zastakljivanje Zaptivanje:
,37dB 1 potrebno
210mm
26 mm + 6/1214
R" R
~40 mm 1 potrabno
~40 mm
1 potrebno
~8 mm bzw. ~ 4 mm + 4/1214 2100 mm
1 potrebno
40
Zaslakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduproslor stakala m zastakljivanje Zaptivanje:
R" R
242 dB 1+ 2 4J potrebno
214mm ~50 mm 1+2
28 mm + 6/12144) 250 mm 1+2
4)
polrebno
~8 mm bzw. 26 mm + 4/1214 2100 mm
Po pravilu vrednovanje maze da se izvrsi prema jednatini (15) sa utvrdenom merom zvucne izolacije odn. normiranim razlikama zvuenog pritiska Do w p U pojedinacnim slutajevima, n.pr.ukoliko treba uzeti u 'obzlr izrazana prodiranja rezonance u zvueno] izolaciji, moie da bude potrebno da se kod vrednovanja prema jednacinl (15) umesto utvrcienih mera Rw zvucne izolacije upotrebe mere R zvucne izolacije odn.normirane razlike Do zvucnoq prltiska po terci.
Fl..R
4)
potrebno
1+2
4}
potrebno
Ukoliko se gracievinski deo sastoji ad sam a dva elementa, za srednju meru R~.R,res zvucne izolaclje vaii pojednostavIjeni odnos:
s,
R:"RteS
42
Zaslakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduprostor stakala m zastakljivanje Zaplivanje:
R" R
1+ 2
245 dB 4) potrebno
~16mm 250 mm 1+2
28 mm + 8/1214 250mm
210 mm bzw, ,8 mm + 4/12/4 2100 mm 1+2
..
= ~R
..
1 -101g
[1 .._--
Soas
(iD
(16)
rs
4)
polrebno
1+2
4)
potrebno
trz
4)
potrebno
45
Zastakljivanje: Ukupne debljine stakla Meduproslor stakala m zastakljivanje Zaplivanje:
218mm 260 mm 1+2
28 mm + 8/1214 ,60 1+2

4)
R" R
4)
potrebno
rnm
~ 12 mm bzw. ~ 8 mm + 6/12/4 2100 mm
)~~
~.f-7'
polrebno
1+2
4)
potrebno
J .r"C ,
°1
9
'I
248
Opste vazect podaci nisu moquci: dokaz samo preko ispilivanja prema DIN 52210
podesnosti
Sva krila moraju kod drvenih prozora da imaju duple sastavne i:ljebove za spoj sa doprozornikom, kod metalnih i plasticnih prozora najmanje dva naslona. Potrebna zaplivanja moraju da budu postavljena celom duzlnorn, bez prekidanja; moraju da budu meko gipka, tralno elasticna, otporna na starenje i lako zamenljiva. Izolacioni staklo mora da irna trajnu oznaku koja je prepoznatljiva u ugradenom stanju, iz koje moi:e da se vidi utvrdena mera ~ R zvuene izolacije i fabrika proizvodaca. Uz svaku isporuku mora da bude prilozeno fabricko svedocanstvo prema DIN 50049, na kame se bazlra certifikat ispitivanja prema DIN 52210 dec 3. a koji ne sme da bude stariji ad 5 godina. Uloiina livke. Vrednosli koja upija zvuk ima smisla posto moze delimlcno da izravna neravnine spojnica koje nastaju usled slarenja zap-
')
Sliks 20: Uticaj povrsina male zvucne izolaciju ad vazdusnop zvuka jednog (npr. vrata iii prozor u jed nom zidu)
-~
:) 45
~10121520
~4Cl50
1XI
lzotaclle na srednju gradevinskog dela
31
1)
4)
vaze sarno ako nisu poduzete
nikakve dodalne
mere za provetravanje
meduprostora
stakala,
Do dcnosenja sigurnih rezultata ispitivanja treba utvrdenu meru R ... zvuene izolacije prema tabef 40 za visekrllne prozore bez c:vrstog srednjeg dela umanjiti za 2 dB.
73
-------------------------------------------Spoljnji zldovl, zastita od buka

lvucna izolacija prema DIN 4109, podlistak 1
10.1.3 Kullja za rolelne Za kutije roletni vaze utvrdene mere Rw.R zvucne izolacije u tabeli 41. Za kutije roletni sa Rw R ~ 45 dB ne mogu da se navedu opste vaieci primeri izvodenja. Ukoliko se za kutije roletni kao karakterlsticna velicina zvucns izolacije navede utvrdena normirana razlika Dn,wop zvucnoq pritiska, onda se racunska vrednost izraeunava kako sledi: Ovde Primer 1: lid sa vratima zid 8, • 20 m' vrata 8, = 2 m' R' w,R,res 1 R' w.g.res =-1019[-(20 22 1 = - 10 Ig [ (0,0002 + 0,00063) ] 22 =-10 Ig 0,000038 10~+2
~ 330.30.03
..
R...R
znace: racunska vrednost utvrdene mere zvucne izolaeije u dB

utvrdena normirana razlika zvucnog pritiska prema DIN 52210 dec 4 u dB, mereno u stanju ispitivanja odnosna-apsorpciona povrsina 10m' cista povrsma, koja je potrebna predmetu ispitivanja u zidu koji se ispituje da bi se obavilo ispitivanje u skladu sa odredbama
Daloje: Trazeno je:
R~ R , = 50 dB
R..'R·2·
"
35 dB
R..,R
to''')]
R..R
.
Tabela
= Dnwp-l0
"
Ig---2dB
A"
Sp",
(14)
41:
Primer;
Izvodenia
~ 40 dB (ra¢unske
za kulije roleln; vrednosll)
sa utvrdenim
merama
Rw.R zvucne
;zolacije
~ 25 dB do
'~ . e
~
F 0 'F
A-
Q
~
3
R~.R"..
• 44 dB.
50-35
.~
~r~
R~R.'"
,
= 50-10
Ig [1 +-(
22
-10 "
-1)]
=50-10
1 Ig [1 +-(10 11 Ig (1 + 2,78) Ig 3,78
-"-1)]
= 50-10 = 50-10 = 50-5,8
Vanja"la slstema I Varijanla sistema II Pojedinost E Poklopac kutije roletne Poklopae kutije roletne " unutra spolja A spoljnja kecelja" D donji vadoravni zavrsetak iii poklopac kutije roletne " B gornjl dec kutlje" E prorez za prolaz roletne 2) C unutrasnla kecelja, obloga iii montai:ni F prikljuena sponica poklopac (Potrebna toplotna izolaci'a ni'e sacrzana u ovim primerima lzvodenlai. Materijall za kolone 3 do 5: Unulrasnja 1 2 3 4 kecelja (C) ill poklopac kulije role!ne (D) Sinteticke-dvostruke rebraste ploce iii ploce ad drvenih preradevina, debljine >10 mm Kao 1, ali sa limenom oblogom sa m'~ 8 kglm' Ploce od drvenih preradevina, n.pr.iverice prema DIN 68763, debljine ~ 10 mm, sa poveeanom unutrasniorn izolacijom Nosai:i maltera (n.pr.lake gradevinske place od drvene vune prema DIN 1101), debljine > 50 mm, malter , 5 mm Ploce ad betona, gas,betona, opeke iii ad plovui:ca, debljine ,50 mm III m' ~ 30 kglm2
R~,R"",
• 44
ca.
Iz dijagrama ocitano: Iz toga proizlazi:
RWR 1- R'wres = 6 dB, R~,R:res = R~,R 1- 6 dB R:"",R,res =. 44 dB
5 Zaplivanje _poia sa .idom (F): Zljeb adn.pero celom duzinorn 6 7 8
Ovde znaee:
~es=Sl+S2
Uklopne ili unene veze sa naleganjem na delu glave Dodatne zaptivanje svih prikljucnih spojnica sa zaptivajucim zaptivajucim materijalima 1 2 Varijanta sistema 3) 1111 1111 I II I II Red 1
8,
profilima, zaplivajuCim Irakama 4 Donji vodoravni zavrsetak iii poklopac kutije roletne (D) 1,2 Iii 3 1,2i1i3 ill ked utvrscenih delova sa 5 Prikljucna spojniea (F) 6 iii 7 6 7 iii 6 sa 8 8
Kolona
R...R" R..R.'
Sges
R..,RdB
25 30 35 40 ')
Unutrasnja kecelja oblaganje iii rnontazni poklopac (C) 1,2 ill 3 4 illS 1, 211i3 4 illS 4 Iii 5 2.3,4 ill 5
Povrsina zida sa vratima iii prozorom Povrsma zida Povrsina vrata iii prozora (kod vrata clsta povr~ina prolaza, ked prozora povrsina prozora ukljucujuCl okvir) Odredena mera zvucne izolacije (racunska vrednost) samog zida Odredena mera zvucne izolacije (racunska vrednost) vrata iii prozora Odnos ukupne povrsine zida S ea = 51 +52 ukljucujuci pnvrginu vrafa iii prozora, prema povr~ini Sz prozora iii vrata ~ Razlika tzrnecu ocreeene mere zvucne ciie zida Rw R 1 i odreciene mere zvucne ciie vrata iii prozora ~,R.2 izotaizola-
2
3 4
R...R" - R..,R.2
3 iii 4
vidi iusnotu " 2 ill 3 vidi iusnotu
'I
611i7sa8 6i117sa8
2,3, 4il1 5
~,A.1 - R'w,R.res Razlika izmedu odredene mere zvucne lzolacije samog zida ~ Ali srednje mere zvutne izolacije R:,....R.reszida 'sa vratima i prozorom
Pred A,B I D (samo kad varijante sistema II) kutlje ne postavljaju se nlkakvi posebnl zahtevi. ::>irinaproreza za prolaz roletne (E) sa smanjenjem debljlne okova mora da bude , 10 mm.
')
3) ')
12 Primer
za
primenu
DIN-a
4109, labela 8
Kod kutija roletni sa utvrdenom merom zvucne izolacije G" 40 dB Ireba na jednoj iii vise unutra~niih postavi zvucno-apsorbuluci malerijal (npr, ploce ad mlneralnih vlakana, debljine G" 20 mm). Zahteve toplotne izolaclje treba posebno Ispunitl (vldi DIN 4108 deo 2). Povecanjem razmaka izmedu roletne i staklene povrsine doprinosi kod spustenih
povrsina da se
Boravisna prostorija jednog stana: Poloza] u oblasti zvucnog pritiska IV;

izolaciji prozora. Merodavan pritisak spoljnje buke 66 db(A) do 70 db(A) Visina prostorije od ca. 1 ,5 m, Dubina prostorije od ca.4,5 m Korekturna vrednost prema DIN 4109, Tabela9 -2dB 50 32 lahtev izolaeije od prema DIN 4109, Tabele 8 i 9
roletni vaeo] zvutnoj
Tabela Kalona Red 1 2
42.
• "Glter" opeka Supljl biokovi od lakog betona R' R' (zld) in dB (prozor) u dB 22 38,2 ~38 48 32 23 38,0 24 37,9
<
vazdusnoq zvuka
40 dB -2 dB = 38 dB
povr~ina prozora u % 4
22 38,3
23
38,1 ~38
24 38,0
Rw.R.r~ in dB
38 povrsine
Kod .Giter' opeka i ~upljih blokova od lakog betona udeo prozarske betonskih blokova udeo prozorske povrsine sme da iznosi max.24%. DIN 4109 labela 8: Zahlevl Kolona Red Oblast zvucnoq pritiska izolaclje 2 ~Merodavan pritisak spoljne buke" dB(A) 1 do 55 55 do 60 III IV V VI VII. 61 do 65 66 do 70 71 do 75 76 do 80 >80 35 35 40 45 50 Bolasnieke bolnicama jumima.
sme da iznosi
max.23%;
kod gas-
Konstrukcija zida: 30 cm debeo~ sa abe strane malter PII, bruto gustina blokova 700 kglm (materiial blokova, po izboru laki "Giter" blokovi prema DIN 105 dec 2, suplji blokovi ad lakog betona prema DIN 18151, gas-belon blokovi prema DIN 4165) Bruto gustina zida prema tabeli 3 Masa koja se odnosi na povrslnu, uklj.malter Mera R'w R zvucne izolacije Prema tabeli 1 za opeku i blokove od plovueca za gas-beton 730 kglm2, 269 kglm2,
od vazduSi10g zwka spoljnjih

3
gradevinskih
delova (ne vail za avionsku 5
buku)
Vrste prosterija sobe u Boravisne prostorije u slanovima, i sanatori- prostonie u prenoclsnma, sklonistirna, prostonie uciontca i slitno potr. R' spoljnjeg grad.dela u dB 30 30 35 40 45 50 30 30 35 40 45 50 '\'t.A,res=-101Q[-[(100-X)'10 '00 Iz ovoga rezultiraju vrednostl u tabeli 42. Kancelarijske prostorije 1) i slitno
48 dB, 50'dB
2
3 4 5
Srednja mera zvucne zastite se obracunava prema jednacini (15). Ako je ukupna povrslna 8",,=100% a udeo prozorske povrsine x %, onda jednacina za obe delimicne povr~ine zidiprozar glasi kako sledi:
1 -R~,R(Zid)
-R'w Rlprozor)
10
Ne poslavljaju se nikakvi zahtevi spoljnjlm grad.delovima prostorija kad kojih pradiruCa spoljnja buka zbog delatnosti koji se advijaju u prostoniarna daju samo podrecieni deprinos zvucnorn pritisku unulr~njeg prostora.
')
Zahleve
treba utvrdili na osnovu lokalnih ustova.
74
Zidovi
Zidovi prema DiN 1053, komentar u slikama
Stabilnosl zidova Komentar u slikama
331.01.01
V/.i'
19A
c- ...
1
~
193
ISPRAVNO
!OORESNO
6~r61 '~·123
n-,22
imh'!
Kotve rasporediti samo ispod punog zida -> 19. Podvezama kotvljene i iznad srednjeg zida suceliene grede evrsto na zatezanje povezati medusobno ->20. ROlnjaee krovova kotviti sa kalkanom samo onda, kada nedostaje ukrucenle zida -> 21 do 23.
1 Zidar.i optareceni spoljnji zld, 2 Ispuna resetkaste konstrukeije, \12 eigle debelo sa slojem toptotne izolacije, 3 Zid sa vazdusnim slojem celom duzinorn. 4 Spoljnji zid sa oblaganjem koje zbog vodoravnog povezivanja pripada nosecern poprecnom preseku, 5 Spoljnji zid cije slaganje ne pripada nosecern poprecnorn preseku.
24 do 27 rasporedivanje prstenastih kotvi: ukoliko se izvode vise ad 2 puna sprata sa 24 em debljine spoljnjih zidova -> 24, 25 i gradevine od cigl ad lakog betona (DIN 18151,18152,4(65) sa vise ad 2 puna sprata -> 26 iii> 18 m dUline -> 27, treba ugraditi prstenaste kotve.
Kod samo 11,5 em debelih opterecenih unutrasnjih zidova nisu dovoljni opsezi stepenista i razdelni zidovi stanova kao ukru<':enje srednjeg zida -> 6. I kod tipova poprecnih zidova su potrebna ukru<':enja 5 4,5 m razmaka -> 7
if..
.q
e-
28
I~ 11'
b, + bd' b. + b. .Ii > 0.61 1
it f] ----- if
29
-1
D"
30 31 32
b.+ 1>,+1>,,+ b.
>0.41
Kod svakog sprata potreban
serxtaz
Serklazi su potrebni i kod posebno sirokih -> 28 i posebno visokih prozara -> 29. serklazi mogu da se rasporede ujedinjeni sa slapistern -> 30 ispod tavaniee -> 31 iii da se izvedu kao ivicne grede masivnin tavanica -> 32.
Maksimalni razmaci ukrucujucih poprecnih zidova -> B. Aka su i optere<':eni zidovi ;,,24 em debeli, dalji zidovi unutar stana ne podlezu vise nikakvim oqraniceniirna mera i mogu da se izvode kao laki razdvojni zidovi -> 9,
Serklaii od teskog betona su hladni rnostovi i zahtevaju 33,34. Serklazi ad armiranog zida -> 35, 36 ne zahtevaju
dodatnu toplotnu izolaciju dodatnu toplotnu izolaciju.
->
Vrata u ukrucuiucirn poprecnirn zidovima moraju da imaju min.razmak 50 cm ad zida koji treba da se uknuti -> 10. Posto je ovaj propis nastao zbog opterecenia vetrom, kod opterecenih unutrasnjih zidova maze da se odustane ad toga (vrata stanova pored srednjeg zida!). Kod obostranog ukrucenia zida sme da se izvede ozubljenje bez kotvaovanja -> 11, kod jednostranog ozubljenja nikako iii samo sa kotvljenjem -> 12.
37 Prekrivno sucehavan]e za armaturu ad okruglog cenka da se provedu kroz steperuste. Aka kotva celicnog betona de, ugraditi poteznu kotvu -> 38 B,C.
0 12 -e 38. SerklaZi moraju i

-e 38 A ne rnoze da se izve-
Posebno
treba voditi racuna a kolvljenju
zidova i tavanica
-> 13 do 18.
Slieevi nisu dozvoljeni u ;;17,5 cm debelim zidovima -> 39. U 24 cm debelim zidovima smeju da se rasporede samo ;; 3 em duboki okomiti slicevi -> 40, 42. Kosi, vodoravni i >3 cm duboki okomiti slicevi su dozvoljeni samo u debljinama zidova > 24 em -> 41, 43.
75
Zido"i
Zidovi prema DIN 1053
prema ovoj normi sme da se sracunava iii prema upro(pretpostavke vidi 6.1) iii prema precizpostupku (vidi pasus 7). Unutar gradevine koja se obracunava prema uproscenorn postupku, pojedini gradevinski delovi smeju da se premeravaju prema preciznom postupku. Kod izbora gradevinskih delova treba Ispostovan i funkcije zidova u pogledu zastite od toplote, buke, pozara i vlage. U pogledu ozidivanja sa iii bez malterisanja dodirnih spojnica vidi 9.2.1 i 9.2.2 lid
331.01.02
nom
scenorn postupku
4 Olpornost na pritisak zilla

Otpornost na pritisak se koo sracunavania karakterlse prema uproscenorn postupku prema 6.9 osnovnim vrednostima 0; dozvoljenih pritisaka. One su u tabeli 4a i 4b utvrdene u zavisnosti od klasa evrstoce blokova, vrstama maltera i grupama maltera, a u tabeli 4c u zavisnosti od nominalne cvrstoce zida prema DIN 1053-2. Ako se sracunava prema preciznijem postupku prema paSUSu 7, onda racunske vrednosti a" otpornosti na pritisak zida treba sracunati prema jednacinl (10). la zid od prirodnog kamena osnovne vrsdnosti 0;, dozvoIjenog pritiska rezultiraju u zavisnosti od klase kvaliteta zida, evrstoce kamena i grupe maltera iz tabele 14.
Kod uproscenoq postupka ne treba da se dokazuju odredena naprezanja, n.pr.momenti savijanja kod zategnutih tavanica,uticaj vetra na spoljnje zidove itd., jer se nalaze u zoni dozvoljenih opterecenja iii su uzeta u obzir konstruktivnim pravilima i oqrantcenjma. Ukoliko je visina zgrade veta od 20 m, iii ukoliko pretpostavke koje su navedene u ovom pasusu ne odgovaraju, iii ako treba da se dokaze stabilnost gradevine iii pojedinih gradevinskih delova. onda dokaz stabilnosti treba voditi prema pasusu 7
Pojmovi
2_1 Zid prema reeeptu (RM)

lid prema receptu je zid cije se osnovne vrednosti dozvoIjenih pritisaka 0; utvrduju u zavisnosti od klasa cvrstoce blokova, vrsta maltera i grupa maltera prema tabelama 4a i 4b. 2.2 Zid prema ispilivanju podesnosli (EM) lid prema ispitivanju podesnosti je zid cije se osnovne vrednosti dozvoljenog pritiska 0; odreduju na osnovu ispitivanja podesnosti prema DIN 1053-2 i prema tabeli 4c.
6.2 Izracunavanje velleins preseka reeenja
odnosu na opte-
5 Grac!evinski malerijali
5.10peke Smeju da se koriste sarno one opeke koje odgovaraju DIN 105-1 do DIN 105-5, DIN 106-1 i DIN 106-2, DIN 398, DIN 1057-t, DIN 4165, DIN 18151, DIN t8152 i DIN 18153.
6_2_1 Sile naleganja iz tavanlca Velieine preseka treba sracunan za merodavne slucajeve opterecerua koji nastaju za vreme montiranja i tokom koriseenja. Kod sracunavanja preseka oslonaekih sila koje se pre nose sa jednoosovinski razapetih ploca i rebrastih tavanica kao i sa greda i ploca ojacanih greda na zid, dejstvo kontinuiteta treba kod prvog unutrasnjeg oslonca stalno uzimati u obzir, a kod ostalih unutrasnjlh oslonaca onda kada je odnos susednih razmaka oslonaca manji od 0,7 Sve ostale sile oslonca smeju da se obracunaju bez uzimanja u obzir dejstva kontinuiteta uz pretpostavku da su nosece konstrukcije suceljene preko svih unutrasnjih oslonaca i postavljene bez ukljestanja. Nosece zidove ispod jednoosovinski razapetih tavanica, koje idu paralelno sa pravcem razapinjanja tavaniea, treba opteretiti trakom tavaniee prime rene sirine, tako da je uzeto u obzir moguce odvodenje tereta u poprecnom pravcu. lzracunavanje oslonackih sila iz dvoosovinski tavanica razapetih u dva pravca sme da se vrsi prema DIN 1045.
5_2 Z;da,skl malleri

5_2.3_2 Normalni malteri (NM) a) Grupa maltera I: - nije dozvoljen za svodove i podrumske zidove, sa izuzetkom popravke starih zidova koji su zidani malterom grupe I. - nije dozvoljen za vise od dva puna sprata i za debljine zidova manje od 240 mm; pri tome je kao debljina zida kod dvoslojnih spoljnjih zidova merodavna debljina unutrasnjep sloja. - nije dozvoljen za zazidivanje spoljnjeg sloja prema 8.4.3. - nije dozvoljen za zid EM b) Grupe maltera II ilia: - nema ogranieenja. c) Gnupe maltera III i lila: - nije dozvoljen za zazidivanje spoljnjeg zida prema 8.4.3. Odstupajuce od ovoga MG III sme da se konsti za naknadno fugovanje i za one oblasti spoljnjih slojeva koji se izvode kao armirani zid prema DIN t 053-3.
2.3 Nosee; zidovl Noseci zidovi su uglavnom na pritisak optereceni gradevinski delovi u obliku ploca za preuzimanje vertikalnih opterecema, npr. opterecenjs krova, kao i horizontalnih opterecenia, npr. opterecenja vetra. Kao .kratki zidovi" vaze zidovi iii stubovi cije su povrsine preseka manje od 1 000 cm' lidani preseci manji od 400 cm' nisu dozvoljeni kao
noseci.
2_4 Zidov; za ukrueenje lidovi za ukrucen]e su gradevinski delovi u obliku ploca za ukrucenjs zgrade iii za ukrucenje na izvijanje nosecih zidova. Cesto su to i nosecl zidovi. 2_5
6.2.2 Oslonacki momenli U zidovima koji sluze kao meduoslonci
delovi u obliku ploca koji su pretezno optsreceni samo svojom sopstvenom tezinorn i ne koriste se za ukrucenje zgrade iii ukrucenje na izvijanje nosecih zidova.
Nenosee; zidov; Nenoseci zidovi su gradevinski
2_6 Serklazi
Ssrklazl su horizontalni gradevinski delovi koji leze u ravni zida za preuzimanje zatezanja koje mogu da nastanu u zldovima usled spoljnjih opterecenia iii usled deformacija.
5.2_3.3 Laki malteri (LM)

- nisu dozvoljeni za svodove zidove izlozene vremenskim di i 8.4.2.2 i 8.4.3). i nemalterisane neprilikama (vi-
tavanica ne moraju da se dokazuju momenti savijanja usled ugla okretanja naleganja tavanica pod uslovima uproscenoq postupka. Kao meduoslonci u tom smislu vaze: a) unutrasn]i oslonac kontinualnih tavanica b) obostrani krajnji oslonci tavanica c) unutrasnii oslonci masivnih tavanica sa gornjom konstruktivnom armaturom u oblasti naleganja, i ako je racunskl razapeta paralelno ka zidu na jednoj iii obe strane zida, U zidovima koji sluze kao jednostrani krajnji oslonac tavanica ne moraju da se dokazuju momenti savijanja usled ugla okretanja naleganja pod uslovima uproscenoq postupka, posto je taj uticaj ispostovan u faktoru k3 prema 6.9.1 na ravan zida sme po pravilu da se zanemari kod dokaza naprezanja pod uslovlma pojednostavljenog postupka, ako su dovoljno horizontalno prlcvrscenl. Kao takvi vale npr. tavanice ploce iii staticki serklazns grede na razmaku dozvoljenih spratnih visina prema tabeli 1. Nezavisno od toga treba obezbediti prostornu krutost zgrade.
2_7 Serklazne grede Serklazne grede su horizontalni
gradevinski deloyi koji leze u ravni zida koji sem zatezanja moraju da preuzmu i momente izvijanja usled optsrecenja koja deluju upravno na ravan zida.
5.2.3.4 Malteri tankih lezista (DM)
- nisu dozvoljeni za svodove i za opeke sa odstupanjima mera visine za vise od 1,0 mm (zahtevi ravnih opeka).
6.3 Vetar Uticaj opterecenla vetra upravnog
la procenjivanje ko] dokumentaciji

0: a) b) c) d) e) f) g) h)
i izvodenje zida je u gradevinsko-tehnicpotrebno najmanje dati sledece podatke
6 Uproseen; poslupak sracunavanja 6_10ps!e

Dokaz stabilnosti sme da se izvodi uproscenlrn postupkom za razliku od pasusa 7 kada su ispunjene sledece i u tabelil sacrzane pretpostavke: visina zgrade iznad zemlji~ta ne vise od 20 m. Kao vis ina zgrade kod kosih krovova rnoze da vazi sredina visine slemena i strehe. sirina oslonea nalegajutih tavanica I s 6,0 m ukoliko se momenti izvijanja ugla zakretanja tavaniee ograniee konstruktivnim merama, n.pr.centrlrajucirn lajsnama; kod dvoosovinski zategnutih tavanica za I treba primeniti kracu od dve sirine oslonca ..
izradi i vrsti zida (RM iii EM) brute gustini i otpornosti na pritisak blokova koji treba da se upotrebe, vrsti maltera, grupi maltera, ukrucujuclrn gradevinskim delovima, serktazirna i serklaznirn gredama, prorezima i supljinama, kotvljenju zidova, armiranju zida, pomerljivim lezistima
6_4Prostorna krutost Sve horizontalne sile n.pr.cpterecenje vetrom, opterecenje zbog iskosenoq polozala zgrade, moraju sigurno da se advode dalje u gradevinsko zernlpste. Od racunskoq dokazivanja prostorne krutosti sme da se odustane ako su spratne tavanice formirane kao krute ploce odn.ako postoje statlckl dokazane, dovoljno krute serklazne grede i ako u cuzinskorn i poprecnorn pravcu zgrade postoji ocigledno dovoljan broj dovoljno dugih krutih zidova koji su bez veeih slabih mesta i bez pukotina voc!eni sve do temelja. Ako kod jedne gradevine nisu od pocetka prepoznatljivo osigurani krutost i stabilnost, potreban je racunski dokaz stabilnosti vodoravnih i uspravnih gradevinskih delova. Pri tome treba uzeti u obzir i okomita odstupanja sistema zbog dejstva horizontalnih sila koje rezultiraju racunskirn kosim polozaiern zgrade za ugao meren u tucno] merL 1 (1)
Tabela 1: Pretposlavke za primenu uproseenog postupka

Uslovr
Gradevinskr dec
Oebljina zida
Ceta visina zida
mm
unutrasnii zidovl :i!:: 115 -c 240
h, :s2.7Sm
Pokretno opterecenje p kN/m2
100" jednaCina. Za ivice temelja.
flo
treba uzeti visinu zgrade u m iznad gornje
flo
'240
[ednostcml spaljni zidovr
s2,75m
<12· d
1751) <240
:?::
<5
,240
noseci sloj dvoslojn ih spoljnjih i dvoslojn ih podelni zidovi zgrade :?::
<.
11521 17521 175 240
:s2,75m
s 3~)
<5
:?:: <
Kod gradevina koje na osnovu svog statickoq sistema dozvoljavaju prebacivanje sila, sme do t 5% izracunatog horizontalnog udela sile jednog zida da se rasporedi na druge zidove. Kod velike savitljivosti gradevinskih delova za ukrucenjs moraju sem toga da se uzmu u obztr izmene oblika kod izraeunavanja velieine preseka. Ovaj dokaz rnoze da izostane ako okomiti kruti gradevinski delovi za ukrucen]e u posmatranom smeru ispunjavaju uslove sledece jednaeine:
,240 1)
2)
S 12
'judi, dozvoljeno
flo
:s;;
Kod jednospratnih nekog otvora
garala
i slitnih
gradevina
koje nisu predvidene
za stalni bcravak
je i d ~115 mm.
Bro; spratova je maksimalno dva puna sprata uz izgradeno potkrovlje: uxrucujuci poorecnl zidovi na razmaku :s"4.S0m cdn.ivicni razmak
:s" 2,0 m.
YE:a,6
EI +
za
n,
(2)
0,2
0,1
n za s n < 4
3)
Ukljueuju¢i
dodatak
Z8 nenoseCe
unutr~:::n~Je.:.raz::::de:::)::ne:.:z:::id::o:::ve::..
---'
76
Zidovi
Zidovi prema DIN 1053, slikovni
331.01.03
Raspodela naprezanja na zidu naleganja sme da se primi pod 60·~ 44, 45, 46. Ukoliko nije dovoljan dozv.napon zida na naleganju, rnoquc je prelaz na zid vece cvrstoce ~
I1IIL
60·
kornentar
Pravila
za slaganje
opeka dopusta se malo preklapanje za koji vaze sledeca pravila: spojniea. Prema tome rnoze
Pored sloga sa tricetvrtkarna se izvesti slog sa cetvrtkama
45
46
Pravita 0 dadirnim spojnicama
Pravila za sJaganje opeka sa tricetvrtkama

Dodirna spojnica unutrasnie ivies od kraja zfda.
U
Pravila za slaganje opeka sa tricetvrtkarna

Dodima spojnica U sloju duinjaka ad unutrasnie lvice i udaljena je opeku od kraja zida. pocinje za celu
sloju
i udaljena
vezaca pocinje ad je za celu opeku
44.
Dodima spojnica u sloju duinjaka udaljena Ie 1/4 odn. 3/4 opeke od unutrasnje ivice i ad kraja zida.
Dnduna spojnica u sloju vezaca udaljena [e 1/4 odn. 3/4 opeke od unutrasnje ivlce i od kraja zida.
Pravila zidova
zavrsavaniu 5101vezaca
zavrsava se sa
jednim
parom
Sloj i
~:(;t~i~:~~~~~;:(;(~t
kao do sada sa
2 pa-
vezaea zavrsava se sa cetim veracem cetvrtkcm vezaca koji leii lza njega.
Osnovna pravila 0 slaganju opeka vaze i dalje nepromenjena. Sarno pravilo ,Nikada spojniea spojnice" se zamenjuje sledeclm pravilom 0 preklapanju spojniea (dozvoljeno preklapanje dodirnih spojniea):
47 Izracunavanje
Pravilo
0 preklapanju
spojnlca
stepena vitkosti. 48 do 50 Ukoliko se ne uzima u obzir ukrucenje zida, onda odqovarajuce delove zida treba tretirati kao stubove i to dozvoljeni sarno u vitkostima do 5 20 uz smanjenje dozvoljenog pritiska.
1--«1
I.sf
1~1r r
.
r I- S [+
.s:
Dodirne spojniee mogu se preklapati u unutrasnjosf zida mereno u jed nom pravcu, najvise za duzlnu jedne opeke (vidi prilozene slike).
Mera ctvora
Zidni ispust
100-- n 12:5+1 ----I

Mere otvcra,
--
unutrasrne
Mera stupca
n12S-mere gradnje
--
mere prostora
Orijentacione grube
Mera stupca
-" .12511/4opeke
Izraeunavanje stepena vitkosti kod pravougaonih stupova ~ 51, kod stupova sa slobodnim krajevima ~ 52. Cista visina stupova prozora sme se sarno onda primeniti kada se parapet i obrub izvode u punoj debljini zidova ~ 53, 54.
1/2 bloka
Duflna zidnog ispusta Skok mere 1/4 bloka 1/2opeke Skok mere
tacno 13,5 26 38,5 51 63.5 Sirine stupova su kod gradevinskih materijala sa > 50 kg/em' cvrstocs blokova vezane sarno za statlcke zahteve ~ 57 Kod evrstoce blokova s 50 kg/em' minimalna razmaka 50 em kod blokova celom duzinorn ~ 56. 75 em kod stupova zidanih u vezi ~ 55. 76 88.5 101 113.5
itd.
rae. 13.5 26 38,5 51 63.5 76 88.5 101 113,5 itd.
tacnc 7,25 13,5 19,75 26 32.25 38,5 44,75 51 57,25 63.5 69.75 76 82,25 88,5 94,75 101 107.25 ltd.
rae.
7,5 13.5 20 26 32,5 38.5 45 51 57,5 63,5 70 76 82.5 88,5 95 101 107.25
ltd.
tacno 61/4 121/2 183/4 25 31 1/4

371/2
rae. 11,5 24 36.5 49 61.5 74 86,5 99 111,5 itd.
taenc 5.25 11,5 17,75 24 30,25 36,5 42,75 49 55.25 61.5 67.65 74 80.25 86,5 92.75 99 105,25 ltd.
rae. 5 11,5 17,5 24 30 36,5 42.5 49 55 61,5 67.5 74 80 86.5 92,5 99 105 ltd.
11,5 24 36,5 49 61.5 74 86.5 99 111.5

itd.
433/4 50 56114 621/2

683/4
75
81 1/4 871/2 933/4 1061/4 itd.
(100) kg/cm2
,·~·I:::I·~"' ~~,
.
100
blokova predzida, iii ma'ter;s~nosa

cementnm
65 Mere zida prema DIN 4172 "Mera u visokogradnji"
-~~~.~~1:~~:~a evrsroca .r-------, - - - - - -~
maltercm
'!ii~~:!i'i1!lii'i'i1i!i!l.!
kg/cm2
: I
---+-,zolacioni sloj I na malteru
r--- ---, '.J
59, 60 Zid podruma sme da se formira sarno sa blokovima cvrstoce " 50 kg/em' (blokovi od lakog betona) odn. ,,100 kg/em' (druge vrste blokova). Blokovi manjih cvrsnna su dozvoljeni sarno od > 50 em iznad visine terena.
1 do 3 Polaganje blokova u malter. U prineipu treba zidati punim spojnieama stati spojniee sarno tamo gde je predvideno oblikom bloka ~ 2, 3.
~ 1, upu-
~"
<!?<t><-l:> ~
III
RESNO
61
Oczacl, nise itd.ne smeju da oslabe pozarne zidove na vise od 24 em ~ 60, 61, Celieni gradevinski delovi moraju da budu vatrostalno oblozenl kada ulaze u pozarne zidove ~ 62,63.
66 Medusobno
uklapanje
novih formata
blokova
za zidanje.
•• d
77
Zido,,!
Ovde znace: hG Visina zgrade iznad gornje ivice temelja Zbir svih okomitih naprezanja zgrade Zbir cvrstoce na izvijanje svih okomitih ukrucuiucih gr1u1evinskih delova u stanju prema teoriji elasticnosti u posmatranom smeru (za E vidi 6.6) 8roj spratova
331.01.04
6.7.2 Duzine izvijanja Duzlnu h, zidova treba u zavisnosti

h, izracunatl kako sledi: h, a) dvostrano drzaru zidovi: Uglavnom vazt
od
ciste visine sprata
Zid
ko] treba ukrutiti
N Ef
-,
6.5 Naprezanja
Iz krutog za slaganje opeka gradevinskih materijala razlieitog pcnasanja pri deformisanju mogu da nastanu znatna naprezanja usled skupljanja, tecenja i temperaturnih promena, koji mogu da izazovu prernestarqa napona i stete u zidu. To isto vali kod razllcitih sleganja. Konstruktivnirn merama (n.pr.dovoljna toplotna izolacija, pogodan izbor graaevinskog materijala, prikliucci oslobodeni naprezanja, razdelnice itd.) uz uvalavanje 6.6 treba obezbediti da gore navedena delovanja ne ugroze nedozvoljeno stabilnost i upotrebljivost graclevinskog terena.
Kod ploca i drugih ravno postavljenih masivnih tavanica ukllesten]e zida i tavanice sme da se uzme u obzir srnanjenjem duzine izvijanja na
t
>lh'
I
","a·h,
Ukoliko ne sledi tacan dokaz za nostavljeno:
a prema
7.7.2, va~i pojed-
~5
I
-
.c:,"
..t::j
a = 0,75 za debljinu zida d ~ 175 mm a = 0.90 za debljinu zida 175 mm < d s 250 mm a = 1,00 za debljinu zida d > 250 mm.
Kao ravno postavljene masivne tavanice U ovom smislu vale i tavanice od telieno-betonskih greda i rebraste tavanice prema DIN 1045 sa medu-gradevinskim delovima kod kojih oslonac usleduje pornocu ivienih greda. Ovako pojednostavljeno dobijeno smanjenje duzine izvijanja je samo onda dozvoljeno, kada ne deluju horizontalna opterecenja upravno na zidove od veeih planiranih opterecenja vetra i kada su date sledece minimalne dubine naleganja a na zidovima debljine d: d ~240 mm d c 240 mm Slika 1: Minimalna
1
duzina zida koji treba ukrutiti Zidovi za ukrucenje
i
,
\
6.6 Osnove
za ;zracunavanje
izmene
oblika
Kao racunske vrednosti za deformacione osobine zidova od vestackih blokova smeju da se prihvate vrednosti navedene u tabeli 2. Deformaeione osobine zidova mogu da budu jako difuzne. Oblast difuznosti je data u tabeli 2 kao oblast vrednosti. Ona u iznimnim slucajevirna rnoze da bude i veca. Ukoliko se u normama za blokove trali dokaz drugih granicnih vrednosti oblasti vrednosti. vazs one. Ukoliko rnoraju da se uzmu U obzir deformacije, onda treba navesti vrstu i klasu cvrstocs blokova, vrstu maltera i grupu maltera na Kojima se bazira obracun. Za obracunavanie ivicnog izduienja prema slici 3 kao i oslonackoq momenta 7.2.2, a za dokaz sigurnosti na izvijanje prema 7.9.2 mogu pojednostavljeno da se uzmu vrednosti deformacija koje su tu navedene.
/
-_/'
\ ,--
a~ 175 mm a=d
6.7 lIkrucenje
1duzlna izvijanja
zldova
6.7.1 Opsle pretpostavke
za ukrucenje
zldova
Vee prema broju zidova koji su upravni na ravan zida razlikujemo dvo-, tro- i cetvorosnano orzane kao i slobodno stojecs zidove. Kao nepornicno driane smeju da se smatraju horizontalno noSene place tavanica i ukrucujuci poprecni zidovi iii drugi dovoljno kruti gradevinski delovi. Nezavisno od toga treba gradevinu ukrutiti kao celinu prema 6.4. Kod jednostrano rasporedenih poprecnih zidova moze da se pretpostavi nepornicno drlanje zida koji treba da se ukruti same onda kada se zid i poprecni zid od gradevinskih materijala skoro istog delormacionog ponasania zidaju istovremeno u prevezu i kada se ne ocekuie rusenie zidova usled jako razlicitih deformacija, iii kada je veza na zatezanje i pritisak osigurana drugim merama. Obostrano rasporedene poprecne zidove eije su srednje ravni jedna prema drugoj pomerene za vise od trostruke debljine zida ko] treba ukrutiti, treba tretirati kao jednostrano rasporedene poprecne zidove. Zidovi za ukru6enje moraju da imaju najmanje jednu deloIvornu duiinu od 1/5 eiste visine sprata h, i debljinu od 1/3 debljine zida koji treba da se ukruti, ali najmanje 115 rnrn. Ukoliko je zid za ukrucenle prekinut otvonrna, onda duiina zida izmedu otvora mora da bude najmanje velika kao na slid 1. Kod prozora vail cista visina prozora kao hi odn, h2• Kod obostrano rasporedenih, ne smaknutih poprecnih zidova rnoze da se odustane od istovremenog zidanja oba zida u vezu, aka svaki ad oba poprscna zida zadovoljava gore navedene uslove za ukru6enje zidova. U ovom slueaju treba posebno voditi raeuna 0 konsekvencama zbog razliCitih delormacija i gradevinsko-fizickih zahteva.
b) tro-i cetvorostrano drzani zidovi: Za duzine izvijanja vazi '" = a· h,. Kod zidova debljine d sa cistern visinom sprata h, ~ 3,50 m sme da se pretpostavi prema tabeli 3 u zavisnosti od bib' ukoliko ne sledi tacan dokaz za prerna 7.7.2. Ne mora da se primeni taktor koji je nepovoljniji od onoga ked dvostrano drzanoq zida. Velieina b znacl kod eetvorostranog drianja srednji razmak zidova za ukrucenje, b' kod trostranog drianja razmak izmedu sredine zida za ukrucenje i slobodne iviee (vidi sliku 2). Ako je b > 30 d kod eetvorostranog drzanja odn. b' > 15 d kod trostranog drianja, onda zidove treba tretirati kao dvostrano nosene. Ukoliko je zid u vislni srednje trecine oslabljen vertikalnim prorezima iii nlsarna, onda za d treba primeniti debljinu preostalog zida iii treba pretpostaviti slobodnu ivicu. Nezavisno od polozaja vertikalnog proreza iii nlse na njenom mestu treba pretpostaviti otvor, kada je debljina preostalog zida manja od polovine debljine zida iii manja od 115 rnrn.
I I
......~
! ~
f.ob:")_ _ bib'
_jJ_
Silks
2: Prikaz veilcina
Tabela
3: faktor 13 za odredivanje duzlne ;zvijanja h,. = 13 • h, Iro- I cetvorostrano drianih zidova u zavisnosti od rastojanja b zidova za ukrueenje, odn. ivicnog razmaka b'; debljine d zida kojt Ireba da se ukruti,
cervorostranc dri:ani zld
Trostrano drzani zid debljina zida 240 175 115
b'
m 0,65 0,75 0.85 0.95 1,05 1,15 1.25
a
0,35 0.40 0.45 0.50 0.55 0.60 0.65
b
m 2,00 2.25 2.50 2,80 3.10 3.40 b~ 3.45 3.80 m 115
debljina zida 175 240 300
6.7.3 Otvorl u zldovima

Aka zidovi imaju otvore cija je cista visina veca ad 1/4 visine sprata iii cija je cista razmaka veta ad 1/4 sirine zida iii eija je ukupna povrslna veca od 1/10 povrsine zida, onda delove zida izmeclu otvora zida i zida za ukrucenje treba smatrati trostrano orzanlm, a delove zida izmeclu otvora zida kao dvostrano nosene. slrina sastavljenlh popreentn preseka Kao sastavljeni vazs samo oni preseci eiji se delovi sastoje od blokova slicne vrste. visine i cvrstoce, koji se istovremeno zidaju u prevezu sa istirn malterom i kod kojih se ne ocekuie kidanje na mestu preseka usled jako razlicitop deIormlsanja. Treba uzeli u obzir slabljenja preseka usled proreza. Zidovi parapeta i nadprozornika ne smeju da se uracunaju u sadejstvujucu sirfnu, Sadejslvujuea sirina sme da se izracuna prema teoriji etasncnostl. Ukoliko se ne racuna sadejstvujuta slrlna sme obostrano da se pretpostavi sa po % visine iznad posmatranog sastavljenog presekat ali ne vise ad postojece sirine preseka. Nosivost na smicanje sastavljenog preseka treba dokazati prema 7.9.5.
6.8 SadejstvuJuca
r--
1.40 b's '--1,75 m
0.70 0,75 0.80
4.30 4,80 5.60
1.60 1.85
o s s.as m
2,20 b· ~2.60m b' ~3.60m
0.85 0.90
6.60 8.40
bs 7,20 m
2.80
bs9.00 m
Tabela
2: Specilicne
vrednosl;
delormac;ja
za puzanje,
skupljanje,
lemperalurne
promene
kao i module
elasticnosti Koeficijent prolaza Modul elasticnosti toplate
Vrsta zidarske opeke
Krajnja vrednost prolaza vlage (skupljanje, hemijsko bubrenje) I)
Krajnja brojka puzanja
Bloo 2)
0-00 2)
ar
Rarunska vrednost Oblast vrednosti 7 5do 7do
Bdo
E3)
Ratunska vreclnost 1 Zidna opeka Krecno-pescane opeke

4)
Oblast .... rednosti

mm/m
Rarnnska vredoost 4 1.0 1.5 2.0 1.0 1,5
Oblast vrednosti
Ratunska vrednost 8
I
MN/m2
Oblast vrednosti 9
10---8/K 3 +O.3do-O,2 -0.1 do-0.3 -0.2 do-0.5 -0.1 do-0.3

+ 0,1 do-O,3
2 0 -0.2 -0.4 -0.2 -0.2
5 O,5dol,5 1.0do2.0 1.5 do 2,5
6 6 8 10 851 10 8
7 9
12
3500· 3000 5000 7500 2500
Blokovi od lakog betona Betonski blokovi Opeke od poroznog betona

1) 2)
1.0do 2.5
8do 12 7do 9
"" "" ""

"" ""
3000 do 4000
4000 do 5500
"" "" "" 6500 do 8500 2000 do 3000 . ""

2500 do 4000
Skratenje ~o
:=
(skupljanje): predznak minus; Produzenje (hemijsko bubrenje): predznak plus
""
tkoo!ScI; EkoD Istezanje krajnjeg tetenja; Eel ==
3)
4) 5)
E Modul elasticnosti iz ukupnog istezanja kod Vazi i za blokove od zgure

78 18ki bAtnn .<:;~ pretA7nO Ak<;p8nrlir::lnnm
ul E ca. 1/3 cvrstoce zida na pritisak; ao osnovna vrednost prema tabelama 4a, 4b i 4c.
k80 rlnna1knm
glinnm
78
Zidovi
Zidovi prsma DIN 1053, Komentar I"
It
331.01.05
1.1
~LJ'
Pogled odozgo 67=21 Duinjatki sloj
slikama
1'111111111
II,I
<JZ?$l
111111111111
[[]J]]Il]
69=23 Nasaticni sloj
I!
am
t I! lit! 71=25 Tvrdavski sloj 5=89 Debljine zidova prema modularnim debljine zidova starih formata)
68=22 Vezacki slo]
70=24 Rampasti slo]
=
6=72 Centricni duinjacki prevez za supije bokove 7=73 Naslonjeni duinjacki prevez za suplje blokove 8=74 Duznjacki prevez ad 175+ 115 mm sirokih cigala
merama
zidarskih
blakova
(mere u zagradama
9=75 Vezackl prevez (resetkasta cigla 24011751113 mm)
10=76 Krstasti prevez
11 =77 Blok-prevez
Ugaoni prevezl za zldove od punlh b!okova I vlsokih rupteasnh blokova
12=78 Holandski prevez
13=79 Gotski prevez
14=80 Medasti prevez
111111
~ II1I
~iOj
16=82 Fasadni zid sa Qzubljenjem 17=83 Fasadni zid sa zieanom kotvom
28=90 Prevezi sa tricetvrtkama lome iz celih blokova)
(neekonornlcno,
posto trlcetvrtinske
opeke moraju da se
15=81 .Tannenberg"-spomenicasti prevez
75 76 77 78 82 75
(glava)-prevez 128 79 Gotski prevez 80 Medasti prevez Krstasti slog 96 Obican slog 96 81 ..Tannenoerq-spomenicasti prevez Holandski slog 108 72 Duznjacki prevez Broj polrebnih obloznlh komada 1m' kod formata opeka 2401115152 mm, za slog do 81
84
78 76 64 prema 72.
29=91 Prevezi sa cetvrtkarna (ekonomicnije se lome iz transportnog loma).
nego 90, posto cetvrtinski
blokovi
mogu da
83
84
85
Ivice zidanja
f:@~1§#g~(DmJtCm (Dtz0:: ~ ~I 93 LIb[ I lID !2:IT I Tl4 ~ gJ;f9i"F,i®t?U h~,!

94
I
18=86 Prevez-suplji zid Nacin gradnje Delta 19=87 Prevez-suplji zid Nacin gradnje Wahl 20=88 lid od duqacke suplje cigle, nacin gradnje Ludowici 91 do 94 prevez (desno) zidanja (sredina, prava ivica zidanja (Ievo), odbojnici
Jllll~~
l
vrata i prozora
79
Zidovi
S.9 Dimenzionisanje prerna uproscenom postupku ; ekscentricnog napona prltlsci (3) Pod pojeoinacnirn opterecenpma, npr. gredama, podvlakama, osloncirna itd., sme da se pretpostavi ravnomerno rasporedeni oslonacki prinsak od 1 ,3 0; prema tabelama 4a, 4b iii 4c, ako se dodatno dokaze da napon zida na pola visine zida ne prelazl vrednost dozy. a. prema jednacini (3). Pritiskanja delirnicnih povrsina upravno na ravan zida ne smeju da prekorace vrednost 1,3 0; prema tabelama 4a, 4b iii 4e. Kod pojedinacnih opterecenja F ~ 3 kN treba dodatno dokazati napon smicanja u lezisnirn spojnicama opterscenih opeka prema 6.9.5, jednacina (6). Kod "giter" i supljih blokova treba n.pr.podlolnim plocarna obezbediti, da se sila prltiska prenese na najmanje dva podrnetaca. na zate.anje i izvijanie sa lalezanjem Naponi na zatezanje i izvijanje sa zatezanjem upravno na lelisnu spojnicu ne smeju da se stave u racun u nosec.m zidovima.
331.01.06
6.9.1
Dokaz
napona
kod cenlricnog
prltiska
Za primenu treba na osnovu linearne raspodele uz iskljutenie zatezanja dokazati, da se dozvoljeni formula
aD '"
k· ~
nisu prekoraceni, Ovde znace
"0
k
k,
Osnovne vrednosti prema tabelama 4a, 4b iii 4e. Faktor umanjenja: zidovi kao meduoslonci: k = k, k, zidovi kao jednostrani krajnjl oslonae: k = k, k, iii k = k, k" mania vrednost je merodavna. Faktor za uzimanje u obzlr razlicitih uzgrednih koe· fieijenata sigurnosti kod zidova i .kratkih zidova" k,;;;;;: 1,0 za zidove k,
=
uri
Duzina ploce-spreqa
lvienipritisak
prot Iv vetra ivlce u merodavnom slucaju kod
..,
6,9,4 Naponi
opterecenja
racunsko
spustanje
Silks 3: Dozvoljeno
racunsko Ivicno izduzenje
ploca
t ,0 za .kratke zidove" prema 2.3, koji se sastoje od jedne ill vise nerazdvojenih blokova iii razdvojenih blokova sa udelom otvora manjlh od 35% i kojl nlsu oslabljenl prorezima iii supljinama.
oc
Naponl na zatezanje i izvijanje sa zatezanjem 0; paralelno sa lezlsnom spojnicom u smeru zida smeju da se uzrnu u obzir do sledecih maksimalnih vrednosti:
(4)
Tabela
4a:
Osnovne vrednosll 0; dozvoljenih napona na prltlsak za lid sa normaln!m malterom

Osnovne vrednosti 00 za normalni Grupa maltera matter
Ovde znace: dozy.

0,
Klasa cvrstoce bloka
k,
0,8 za sve ostale .kratke zidove" lidanl poprecni preseei tije su povrsine rnanje od 400 em', nlsu dozvoljeni kao noseci delovi. Pri tome treba uzeti u obzir proreze i supljlne. Faktor za uzimanje u obzlr smanjenja noseceq opterecenla kod opasnosti od izvijanja prema 6.9.2. k,= t.O za h,/d<tO
k, =
"0
a""s
max
tTz
dozvoljeni napan na zatezanje sa izvijanjem paralelno na lszisnu spojnieu prlpadajuti pritisak upravan na lezisnu spojnicu dozvoljenu smanjenu adheziono srnicucu tvrstocu prema tabeli 5 maksimalnu vrednost dozvoljenog napona na zatezanje sa izvljanjem prema tabeli 6.
12 20 28 36 48 60
1)
I
MN/m2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,8 1,0
II
MN/m2 0,5 0,7 0,9 1.0 1,2 1,6 1,8
Iia
MN/m2 0,5
1 '
III
MN/m2
ilia
MN/m2
0,8 1.0 1,2 1,6 1,9 2,3
0,9 1,2 1.4 1.8 2,4 3,0 3,5 4,0 4,5 1,9 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0
2:
25-h,/d k'=--1-5-
zal0<
h,/d<25
6.9,5 Doka. smicanja

Ukoliko nlje potreban dokaz prostorne krutosti prema 6.4, mozs po pravllu da otpadne i dokaz smlcanja za ukrueujuce zidove. Ukoliko je potreban dokaz smicanja, sme za pravougaone preseke (nesastavljeni preseci) da se primeni sledeCi uproscenl postupak:
k,
sa h. kao duzinu izvijanja prema 6.7.2. Vitkosti h,/d .> 25 nisu dozvoliene. Faktor za uzimanje U obzir smanjenja opterecenja us led obrtnog ugla tavaniea kod krajnjeg naleganja na unutraSnjim ill spoljnjim zidovima. Kod meduspratnlh tavaniea:
cuo::: 0,6
avo
k,=lza 1<4,20m k; = 1,7-1/6 za4.20 m < 1<6,00 m sa 1 kao slrinorn oslanjanja tavaniee u m prema 6.1
Kod tavaniea iznad najvlseg sprata, posebno kod krovnih tavanica: k, = 0,5 m za sve vrednosti od I. Pri tome su ovde racunsk: pretpostavljene otvorene lelisne spojniee. Ukoliko se smanjenje optsrecenja usled obrtnog ugla tavanice izbegne konstruktivnim merama, npr trakarna za podesavan]e, onda nezavisno od sirine oslonca tavanice vazi k3 = 1 Ukoliko treba vrsiti dokazivanje za ekscentricno opterecenje, onda se spojnice smeju otvoriti raeunski najviSe do telista preseka kako kod centricnostl u praveu ravni zida (opterecenie tanke ploce) tako i upravno (opterecen]e plotel. Ukoliko treba zidove racunski dokazati kao ploce protiv vetra, onda kod preseka sa otvorenom spojnicom usled naprezanja ploce treba dodatno dokazatl da je racunsko ivicno izduzenje od opterecenia ploce na strani gde je otvorena ne prelazl vrednost BR = 1(}-4. Modul elasticnosti za zid ovde sme da se pretpostavi na E 3000 "0 Kod dvostrano vitkostima -drtanih zidova sa d -c 175 mm i sa zidova
<
,=--:;;zUlt
c·
MNlm2 kod spoljnjih povetanje ne vail za dokaz
zroova
sa debljinama
oslonackoq pritlska
300 mm. prema 6.9.3 ..
Q (5)
A
Smicanje dozv. Smicanje sajbni:
t '" O"dlS
Tabela + 0,2
a[Jm:S:
4b:
max r
(Sa)
Klasa cvrstoce btoka
Osnovne vrednostl 0; dOlvoljenog priliska za zid sa lak!m mallerom i maltsrom tanke lezisne spojnice
Osncvne vrednosti
ploca:
(ToilS
c;
dozy ... '" Ovde znace:

Q
0,3
<T1Jm
(6b)
maxe
0;;
d treba dokazatl uticaj neielJenog, horizontalnog pojedinacnog naprezanja H = 0,5 kN, koje deluje na polovini visine sprata i koje sme ravnomerno da se rasporedi preko sirine zida. la ovaj sluca] naprezanja dozvoljeni naponi smeju da se povetaju za faktor 1,33. Ovaj dokaz rnoze da izostane kada se uzima u obzir jednaCina (12). na izvijanje Faktor k, prema 6.9.1 uzima u obzir u uproscenorn postupku nezeljenu ekscsntrlcnost I deformaciju prema teoriji II. Reda. Prl tome je pretpostavljeno da na pclovini visine sprata nastupaju samo rnomenti izvijanja iz cvornih momenta prema 6.2.2 i iz opterecsnla usled vetra. Ukoliko deluju veca horizontalna optsrecenja iii ukoliko se uvode vertikalna opterecenia sa vecorn planiranom ekscentricnoscu, onda treba dokazati sigurnosti na izvljanje prema 7.9.2. Prarnestanje osovina zlda usled promene debljine zida ne vazi kao veca ekscentricnost, kada presek debljeg noseceq zlda opasuje presek tanjeg nose6eg zida. S.9.3 Osionacki prltlsak Ukoliko zidove optereeuju pojedinacna , mora da se obezbedi priJem slrenja sila. Ovo mOle da se pretpostavi kao dato kod brilljivo izvedenog sloga zida_Sirenje pritiska pod pojedinacnim optereeenjima sme onda unutar zida da se usvoji ispod 60 Vise optereeena oblast zida sme da se izvede vete cvrstoee zida. Treba voditi raeuna 0 6.5.
0
""
>
12 i razmakama
2,0 m
poprecna sila previse pritisnuta povrslna preseka faktor za uzlmanje u obzir raspodele t preko preseka. Za visoke zidove sa HIL ~ 2 vall c = 1,5; za zidove sa HlL s 1,0 vail c = 1,0; izmedu sme da se interpollra linearno. H znaci ukupnu visinu, L duzinu zida. Kod smlcanja ploca vazi c= 1,5. vldi tabelu 5 srednji prlpadajuCi pritisak upravan na lei is· nu spojnicu u nerascepljenom preseku A 0,010 B,,, za suplje blokove 0,012 B,,, za suplje blokove I blokova sa otvorima iii rupama za hvatanje 0,014 8", za pune blokove bez otvora III rupa za hvatanje nominalna vrednost cvrstoce blokova na pritisak (klasa evrstoce bloka)
Malter tanke le;~~r~~~~iLM 21 MN/m2 0,6 1,1 1,5 2,0 12 20 28 1) 2.2 3,2 3,7 0,5 ~ 0,7" 0.7 0,8 0,9 0,9 0,9
Laki mailer
LM36 MN/m2 0.5" 0,8 ,. 0.9 1,0 1,1 1.1 1.1 a
Primena same kod porozno-betonskih ravnih blokova prema DIN 4165 i kod krecno-pescanlh ravnih blokova. Vrednosti vaze za pune blokove. Za krecno-pescsne suplJe blokove i krecno-pescane suplje btokove prerna DIN 106 dao 1 vaze odgovarajuce vrednosti tabele 4a kod grupe maltera III do klase cvrstcce blokova 20. Za zid sa opekama 0,4 MN/m2.
2)
prema
DIN 105 dec
1 do dec 4
vaii
O"a '"
Tabela
5: Dozvoljena smanjena evrstoea smicanje a..HS i.II MN/m~

NMlIa LM21 LM 36 0,09
na adheziono
3)
6.9.2 Doka. sigurnosti
Vrsta maltera Grupa rnaltera

NMI NMII
O"~ '" 0,6 MN/m2 kod spoljnjih zidova sa debljinama ? 300 mm. avo pcvecanle ne vaii za slueaj fusncte 2) i ne za ookaz oslonackoq prltlska prema 6.9.3.
NMIII
DM
NMWa
<I)
0,01
0.04
0,11
0,13
5)
Za krscno-pescane blokove prema DIN 106 dec 1 klase brute qustine z 0,9 i za opeke prema DIN 105 dec 1 do deo 4 vaf O"~ =0.5 MNlm'. Za zid
')
Za zid sa dodirnim spojnicama neispunjenih ma1terom treba vrednosn O"o"s prepcovltl. Kao ispunjena malterom u ovom smistu vazi dodirna spojnca kola je za pola debljine zida iii vise zamalterisana.
ad
opeka
navedenih
u fusnoti
4)
vaz!
O"c. '"
0,7 MNim'
Tabela
4c:
csnovne vrednostl za zid prema ispilu

1,0 do 9,0
0;
dozvoljenog kvaliteta (EM)

11,0 i 13.0 116,0
prltiska
Nominalna cvrstoca 8M 1) u N/mm2
Tabela
6: Maksimalne vrednosti max napona na savijanja i latezan]. 12
0;
dozvoljenog
1) 2}
0; u MNlm'
~ 0"0
') DIN 1053-2
0.35
I J. /Jw, I
do 25,0
0.32
/Jw,
0,30 BM
prema
Klasa tvrstote bloka max

0",;:
20
~28
treba zaokruziti
na 0,01 MNlm2
0,01
0,02
0,04
0,05
0,10
0,15
0,20
80
Zidovi
Zidovj prema DIN 1()53, Komentar u sllkama
Prednje poslavljanje, zadnje poslavljanje Prevez; za slpova posebnog oblika
331.01.07
[J]II IddJi
t ®
95 Zadnje postavnanje zida, 112 blokova 96 Prednje poslavljanje zida, 114 blokova 97 Prednje poslavljanje zida, 1/2 blokova
122 do 124 Prevez odre6'uju prevez sa trocetvrtkarna
upotrebijene
formirane
biokove;
po pravilu se upotrebljava
Mee, ukrStanja
r ~
I
98 pravougaona iviea zida 99 ostrouqaona iviea zida 100 tupougaona ivica zida
125 do 129 Prevezi mnogougaonih
i okruglih
sipova
Slojn; zidovi
101 Prikljueak
upravno
zida,
102 Prikljueak koso
zida,
103 Ukrstan]e upravno
zida,
104 Ukrstanje koso
zida,
~l1i"~7e'i:I1;-t
10>-
I:)oo--t
[~_[]l
r---------....,
~9=====
Prevez! slpova za zld od punih blokova I vlsokih rupicastih blokova
1 Poloiaj vazdusnoq sloja i kotve. 2 Jednospratna gradnja sa osloneem tavaniee na unutrasn]i sloj. 3 Dvospratna gradnja sa osloneem tavanice na poprecnirn zidovima (Skotska vrsta gradnje). 4 Dvospratna gradnja sa osloncem tavanice na unutrasn]l i spolja"nji sloj. Vazdusni sloj m 0 r a u ovom slueaju da se provetrava iznad svakog patosa sprata i ispod s v a k e tavaniee da se odvodi vazduh .
105 do 109 Prevezi sa trocetvrtinskirn
blokovima.
Prebacivanje
preveza
-+ 109.
•5
~
6
_~1.~
A ~~./.-:"_ '.0"""'
S
""~c
Duiina kotve-, 20 em Pocinl<ovana liea 0 3 mm
5 do B Uobicajene vrste izvedbi ,ieanih i kotvi od ravnog eelika za slojevite zidove. 9 Uobieajeni razmaei kotvi. Ne bi smele da postoje nikakve sumnje u to, da se okomiti razmaei kotvi kod velikoformatinih blokova poveca na 37,5 em; vodoravni razmak kotvi se onda smanjuje na ea.65 em. 110 do 114 Prevezi sa eetvrtinskim blokovima. Prebacivanje preveza
-+ 114.
115 do 121 Ovi prevezi za nosecl zid!
nisu dovoljni
za pravilo 0 preklapanju
spojniea
i nisu dozvoljeni
10 Raspored i velieina otvora za provetravanje i odvodenje vazduha za vascusnl sloj. Raspored i velicina otvora za provetravanje i odvodenje vazduha u zidu u strehi .... 11 i kalkanskom zidu --+ 12. Na mestima dodirivanja unutrasnie i spoljnje Ijuske treba ugraditi izolacione slojeve prema spolja --+ 13, 14.
81
Zidovi
7 Preciznlji poslupak obracunavanja Kod ravno oslonjenih tavaniea, npr masivnih tavaniea, sme da se smanji duzlna izvijanja zbog ukljestenja zidova u tavanicama prema tabeli 7, kada su lspostovaru uslovi te tabele. Pri tome vrednost f3 sme da se pretpostavi prema [ednaeinl (Bb), ukoliko se ne odreduje okvirnim racunorn prema Teoriji II.Reda:
331.01.08
7.1 Opste Preeizniji postupak obracunavanja sme da se primeni na pojedinaene gradevinske delove, pojedinaene spratove iii eitave gradevine. 7,2.1 Sile na osloncima 7.2.1 Sile na osloncima Vazi 6.2.1 od lavanica od tavanica
Tabela 7: Reduciranje duzine Izvljanja dvoslrano drianih zidova sa ravno oslonjenim mas;vn;m lavan;cama. Potrebna dufina naleganja a tavanice na zidu
<
240
B= 1-0,15
__§,_It,__
E... I...
h,
(__2_+__2_)
"~
~0.75
(8b)
~240 s300
:>
7.2.2 Momenli u evoru Treba uzeti u obzir utieaj ugla obrtanja u leiistu tavaniea na centricnost opterecenia zldova, Ovo rnozs da usledi i proraeunorn evora zid-tavaniea, koji rnoze pojednostavljeno da se bazira na eelovitim preseeima i elastienorn ponasanju materijala. Ovako dobijeni momenti u evoru smeju da se smanje na 2/3 njihove vrednosti. Prooraeun evora zid-tavaniea rnoze da se uradi na rezervnom sistemu uz proeenjivanje nultih tacaka momenata u zidovima, po pravilu na pola spratne visine. Pri tome sme da se primeni polovina pokretnog opterecenja kao stalno opterecenje i da se pretpostavi modul elastlcnosti za zid na E= 3000..,.
Ovde znace: ~O~~dUI zida prema 6.6 odn.betona prema DIN taPlanirana na pcioviot
300
2 ~-d 3 1) opterecema Reducirana (za sve debljine
vanice
momenat
ravni 2.stepena
zida odn.betonske kod spoljnjih
centrteocsr e vlslne sprata zidova)
htc. 2)
dufina
rzvijanja
-=0.
susedne sirine oslonea tavaniee; zidova vazi 1
1,00 hs
proracun momenta u cvoru Proraeun evora zid-tavanica sme da se zameni sledeeim orijentaeionim raeunom, kada pokretno optereeenie nije vece od 5 kN/m': Obrtni ugao u leiistu tavanice utlce na to da osionaeka slla tavaniee A deluje sa centricnoscu e, pri cemu e rnoze
7.2.3 Uprosceni da se primeni do 5% razlike susednih raspona tavaniee, kod spoljnjih zidova do 5% raspona susedne tavaniee. Kod krovnih tavanica momenat MD AD treba ceo predati vrhu zida, kod meduspratnih tavaniea treba po polovinu momenta Mz : Az predati vrhu i stopi susednog zlda, Poduzne sile No od opterecenja iz gornjih spratova mogu da se primene centricno (vidi i sliku 4).
od debljina zida ~ 175 mm sme bez dokaza da se stavi B 0,75. Ukoliko je racunski ekscentricltet u evoru prema 7.2.4 veca od 1/3 debljine zida, onda treba uvek postaviti B=1 e) trostrano drzani kalnom ivieom): 1 zidovi (sa jednom slobodnom verti-
1) Ovo znac! cemricnost bez uzimanja U obzir 11 eventual no i usled vetra. 2) Smeju pravolinijski da 7.9 Olmenzionlsanje
se
i /2
prema 7.9.2, ali
ukljute
meduvredncsti.
preclznijim
postupkom
eo
1><:----B h, 1+ ( --) 3b d) za h, ~
(9a)
ez
7.9.1 Nos;yost kod centricnog i ekscenlricnog opterecania priliskom Na osnovu linearnog rasporeda napona i istih preseka treba dokazatl, da r struko optereeenje rnoze bez sadejstva zida na zatezanje da se prihvati u stanju loma. Pri tome je B" raeunska vrednost evrstoce na pritisak zida sa teoretskom vnkoscu nula. B" rezultira iz Ovde
cetvorostrano drzani zidovi:
Kod tavanica razapetih u dva pravea sa odnosom raspona do 1 2 smeju kao raspon za dobijanje ekseentriciteta da se primene 2/3 krace strane. 7.2.4 Ogranicenje ~v()fn;h momenata Ukoliko je racunski ekscentricitet opterscenla iz tavanica i gornjih spratova usled momenta u evoru na glavi. odn. stopi zida veca od 1/3 debljine zida d, onda sme da se pretpostavi na 1/3. U tom slucaju treba preduprediti ostecerua usled pukotina u zidu i malteru konstruktivnim merama, npr. formiranjem razdelniea, trakama za eentriranje, ivienim iljebom itd.sa odqovarajucorn izradom spoljnje obloge. 7.2.5 Zldnl moment; Tok momenta visinom zid usled vertikalnih naprezanja rezultira iz odgovarajueeg dela zidnih momenata koji su dobijeni proracunorn evora (vidi sliku 4). Momenti usled horizontalnih opterecenia, n.pr.vetra iii pritiska zemlje, smeju da se premeste uz pridrzanje ravnoteie izmedu granienih slucajeva ukljestenog i zglobnog oslonea; pri tome treba uzeti u obzir ogranieenje spojnice prema 7.9.1 7.3 Vetar Momenti od opterecenia vetrom upravno na ravan zida smeju po pravilu da se zanemare do visine od 20 m iznad zemljista, kada su debljine zidova d> 240 mm, a eiste visine spratova h, s 3,0 m. Medutim, kada je u ravni zida treba uzeti u obzir opterecerua vetrom (vidi 7.4). 7.4 Prostoma Vaii 6.4. 7.5 Naprezanja Vazi 6.5. 7.6 Osnove za proracun promena oblika Vaii 6.6. la proraeun evornih momenata sme pojednostavljeno da se pretpostavi E-modul E 3000 .., Kod dokazivanja sigurnosti na izvijanja vazi idealni modul sekante I E, 1100 a;. krulost
s: b: I>< : ----1+ 1
B,,:2,67 znael:
"'.
..,
vrednost dozvoljenog 4a, 4b iii 4e. pritiska
(10) prema
er;
osnovna tabelama
(9b)
B. hs " ( --)
b
zahs>b:
(ge)
Ovde b B
znace:
Razmak slobodne iviee od sredine nje, odn. razmak sredine zidova za Kao kod dvostrano drzanih zidova zida za
ukruee-
ukrucen]e
Ako je b> 30 d kod eetvorostrano drianih zldova, odn. b > 15 d kod trostrano drlanih zldova, onda njih treba tretirati kao dvostrano nosene. Ovde je d debljina drianog zida, Ako je zid u oblasti srednje trecine oslabljen vertikalnim prorezima iii nisama, onda za d treba primeniti preostalu debljinu zlda iii treba prihvatiti slobodnu ivicu, Nezavisno ad polozaja vertikalnog proreza iii nlse treba na njegovom mestu prihvatiti slobodnu ivicu, ukoliko je preostala debljina zida manja od polovine debljine zida iii manja od 115 mm. 7.7.3 OlVor; Vaii 6.7.3. u zldoYima
Sigurnosni koelieijent je Yw: 2.0 za zidove i za .kratke zidove" (slpovs) prema 2.3, koji se sastoje od jedne iii viSe nerazdvojenih blokova iii iz razdvojenih blokova sa udelom otvora za manje od 35% i koji nemaju Supljine iii proreze. Za sve ostale .kratke zidove" vazl Tp : 2,5. Zidani preseci sa povrsinarna manjim ad 400 em' su nedozvoljeni kao noseci delovi. Pod optereeenjem smeju da nastanu otvorene spojniee usled planirane ekscentnenosti e (bez /, i /, prerna 7.9.2) racunskt najvise do teli"ta ukupnog preseka. Kod preseka koji odstupaju od pravougaonika. treba sem toga dokazati najmanje 1,5-struku sigurnost na iskretanje. Kod preseka optsrecenlh plocarna i za otvorene spojnice treba dodatno dokazati da racunsko ivieno izduzenia od naprezanja ploca na strani gde je otvorena za dato opterecenje ne prekoracuie vrednost SR : 1()-4 (vidi sliku 3). Kod ekscentricnog opterecania ne sme u stanju loma ivieni pritisak da prekoraci vrednost 1.33 B". a srednji napon vrednost B". 7.9.2 Ookaz sigurnosli na Izvijanje Kod dobijanja napona treba sem planske ekscentrknosti e uzeti u obzir i neieljenu centricnost ;; i i skretanje stapa 12 prema Teoriji II.Reda. Neieljena ekscentricnost sme kod dvostrano drzanih zidova da se pretpostavi u obliku sinusa visine sprata sa maksimalnom vrednoscu
;;=
sastavljenih poprecnlll preseka
I><
300
(hK duzina izvijanja prema 7.7.2).

7.8 Samoseea sirina Vaii 6_B_
7.7 Ukrueenje 7.7.1 Opsle Vaii 6.7.1
; duzine prelpostavke
izvijanja
zidova zldov ..
za ukrueenje
7.7.2 Ouzine izvlJanJa Duzina izvijanja "" zidova treba u zavisnosti ne sprata II, da se proraeuna kako sledi: a) slobodno stojeCi zidovi:
od eiste visi-
1><:2.h,--rOvde znaee: 3
(7)
_llb_,O,05/,
~k~·~~~~~~~-~J~z
I
pretpostavke la sraeunavanje momenta evora i zida
No
No poduina
sila na vrhu zida, pod Ulna sila na stopi zida.
b) dvostrano dri:ani zidovi: Uglavnom vaii
41(8a) Slika 4: Pojednostavljene
1><:11,
82
Zidovi
Zidovi prema 1053
Odnos naprezanja i izduienja treba obuhvatiti idealnim modulom sekante E,. Odstupajuci od tabele 2 ovo vaii za sve vrste zidova Ei 1100 Umeslo preciznog racuna sigurnosl na izvijanje sme da se dokaze dimenzionisanjem zida na pola visine sprata, pri cemu sem planske ekscentricnostl e na ovom mestu Ireba primenili siedecu dodatnu ekscentncnost /> /, + ;". 1+ m I>" (11) 1800 U dozy.
0:, 5: -
331.01.09
"0'
(B
r
dozy.
IT, :S: --:;
HHS
11"
D)-
('4) h
1"
e;
0,3 MN/m2
(15)
2,
Merodavna je manja vrednost. Ovde znace dozy. 0; dozvoljeno naprezanja na savijanje nie paralelno na leiisnu spojnlcu a: pritisak upravan na lezisnu spoinlcu
/,"i
'------'------------'---l,,-T
i zateza-
Stika 6: Oblast nosivosti
kod smicanja
tankih ploca
Ovde l
znace:
I>,. d vitkost zida zida na pola visine
FlO1S
racunska vrednost smanjene sigurnosti prija-
=-
B~
p
I>,. duzlnu izvijanja
m = --
6e
d
h odnosnu plansku ekscentricnost sprata
cvrstoce na smicanje prema 7.9.5 vrednost cvrstocs na zatazarue bloka prema pasusu 7.9.5 koeficijent Irenja 0,6 mera prevezivanja prema 9_3 visina bloka koelicijent sigurnosti prema pasusu 7.9.1
raeunska
njaiute
U jednacini (11) je u pribliinom obliku obuhvacen utica] puzanja. Momente zida prema 7.2.5 treba sa njihovim vrednostima na pol a visine sprata uzeti u obzir kao planske ekscentricnosti. Vitkosti
a > 25
nisu dozvoljene.
7.9.5 Proracun smlcanja Napone smicanja treba raeunan prema teoriji izvijanja odn. prema teoriji tankih ploCa za homogeni materijal, pri temu ne smeju da se racunaju oblasli preseka u kojima su spojnice po proracunu olvorene. Naponi smicanja , koji postoje pod korisnim optereceniern i pripadajuti normalni napon e-u leiisnoj spoinici moraju da ispune sieoece uslove: Smicanje tankih ploca:
Slika 7: Prijem naprezanja

Tabela
za podrumske
zidove
8:
Min No za podrumske zldove bez raeunskog dokaza

min No u kNJm pri vlslnl nasipanja he od 1,Om
1,5m
r
Kod dvostrano drzanih zidova prema 6.4 sa vitkostima l > 12 i i razmakama zidova < 2,0 m treba dodatno dokazati da pod uticajem nezeljenog, horizontalnog poledinacnoq naprezanja H = 0,5 kN sigurnosl r iznosi najmanje 1,5. Horizontalnu silu H treba primeniti na pola visine zida i Smicanje
B""",,+
p-' aB,~
oJ
(16a) 1 + 018"'1 (1Gb)
Oebljina zida d
sO,45 ploca:
mm
240 300 365
2,0 45 30 25 '5
2,5 m 75 50 40 30
20 '5 '0 pravolinijski
:S
~HS+
p.
(T
(IGc)
sme ravnomerno da se rasporedi na postojetoj sirini zioa b. Ovaj dokaz rnoze da izostane, kada je H
ls20-1000 (12)
Ovde znate: B,~ Hacunska
A flr,
Ovde znacl: presek zida b A 7.9.3
I'
smanjene prianjajute cvrstoce na smicanje. Vai:i 8<1}1s '" 2 aoHS sa O"oIlS Posebno se ukazuje na potrebnu obradu blokova i radnih spojnica odqovarajuee 9.1 Raeunska vrednost koelicijenta trenja. Za sve vrste rnaltera sme da se pretpostavi ~ = 0,6.
vrednosl
490 Meduvrednosti
treba interpcliratl.
·d.
II
Pojedinacns naprezanja, prostiranie opterecenja I delimlcnl prilisci pov,s;na B" B"
Hacunska vrednost srnanienoq koelicijenta trenja. Sa smanjenjem se uzirna u obzir raspodela napona u lszlsno] spojnici dui bloka. la sve grupe maltera sme da se stavi p = 0,4.
Racunska vrednost cvrstoce bloke. na zatezanje. Vazi '0.025 !J,;S1 za suplie blokove '0,033 !J,;S1 za "gite~' blokove i blokove sa otvorom za hvatanje iii rupama za hvatanje i ,0,040 8,;,;, za pune blokove bez otvora za hvatanje iii rupa za hvatanje Nominalna vrednost cvrsloce bloka na pritisak (klasa evrstoce bloka na pritisak) koeficijenl sigurnosti prema pasusu 7.9.1
Minimalne mere noseclh sipova iznose 115 mm x 365 mm odn. 175 mm x 240 mm. Nosete zidove treba postaviti neposredno na lemelje. Ukoliko to u posebnim slueajevirna nije mogute, onda treba voditi raeuna 0 dovoljnoj krutosti konstrukcije koja to prihvata.
Ukoliko zidove opterecuju pojecmacna opterecenla, onda treba konstruklivno obezbediti prijem zatezanja. Sile zatezanja je rnoquce primiti evrstocorn preveza zida na zatezanje, armiranjem iii betonskim konstrukcijama. Ukoliko je prijem sila zatezanja konstruktivno obezbeden, sme da se primeni raspodela pritiska od koncentrisanih opterecenia unutar zida ispod 60° Vise opteretena oblast zida sme da se izvodi u vaco] cvrstoci zida. Treba vodili raeuna 0 7.5. Ukoliko se samo jedan dec povrSine A, (povrsina prenosenja) preseka zida optereti pritiskom centncno iii ekscentricno, onda A, sme da se optereti sledetim pritiskom dela povrsine e; ' ukoliko je dec povrsine A, s 2 (j'., a ekscentricnost tezista dela povrslne d
B.l.2.2 lidovi
za ukrutenje Treba ispostovati 8.1.2_1, drugi i poslednji
pasus.
zidovi Kod podrumskih zidova rnoze se izostaviti proracun tisak zemlje. kada su ispunjeni sledeci uslovi:
8.1_2.3 Podrumski
na pri-
a)
b) c)
!J,;S1
Kod pravougaonih preseka dovoljno ie sracunati napon za mesto maksimalnog napona smicanja. Kod sastavlienih preseka sem toga treba izvestl dokaz na zaseku dela preseka.
e<--
bude:
8 Gradevinskl delovl i konslrukclonl delalji
d)
Cista visina podrumskog zida hs S 2,60 m, Debljina zida d:?! 240 mm. Tavanica podruma deluje kao ploca i moie da primi sile koje nastaju od pritiska zemlje. U oblasti ulicaja pritiska zemlje na zidove podruma pokretno opterecenje na povrsini gra"evinskog zemIjista ne iznosi vise 00 5 kNlm2, povrsina grad. zemljista se ne uspinje, a visina nasipanja h, nije veea od visine zida 11,. Poduina sila zida N, od stalnog naprezanja na pola visine nasipanja lezi unutar sledecih granica: d· flr,
--?!N1;c:
u,=~(
t
Ovde
8,
1 +0,1
~)
I,
B.1 Vrsle
zidova,
debljine zidova
s 1,5
minNsa
minN
('3)
(17)
8.1.10pste
Treba dokazati staticki potrebnu debljinu zida. Od ovoga sme da se odustane kada je izabrana debljina zida ocigledno dovolma. Treba se pridriavati minimal nih debljina zidova koje su ulvrdene u sledecim pasusima. unutar jednog sprata Ireba radi pojednoslavljenja izvodenja i nadziranja po rnoqucstvu oqraniciti smenjivanje vrsta blokova i grupa maltera (vidi i 5.2.3). Blokovi koji ostaju nepos red no izloieni vremenskim uslovima moraju da budu otporni na mraz. Ukoliko normaliv za malerijal u pogledu otpornostl na mraz predvida razlicite klase, onda kod glava dimnjaka, zidova ulaza u podrum, polpornih zidova i bastensklh zidova, jako struktunranorn zidu i slienim oblastima primene koristiti blokove sa naivetom otpornoscu na mraz. Neposredno vremenskim prilikama izlozena, horizontalne i lako nagnute vidljive povrsins fasadnog zida, kao npr. krune zidova, glave dimnjaka, parapeli, Ireba ih podesnim merama (n.pr.prekrivanjem) tako tormiratt, da voda ne rnoze da prodre u zid.
3T Ovde i na slici 7 sledecs znaci: h, cista visina podrumskog he visina nasipanja d deb»ina zida p, brJlo guslina nasipanja 8", T prema 7.9.1 zida
20d
znace:
razmak dela
povrsine od sledece ivice zida u poduzsmeru
nom smeru
I, d duzinu dela povrslne u poduznorn debljinu zida koelicijenl sigurnosti prema 7.9.1
t;!+--!3
a, __
I,
Sllka 5: Pritisci dela povrsine
Pritisci dela povrsine upravno na ravan zida ne smeju da prekoracs vrednost 0,5 Kod pojedinacnih opterecenja F ~ 3 kN treba dodalno dokazatl napon smicanja u leiisnim spojnicama opterecemh pojedinacnih blokova prema pasusu 7.9.5. Kod "giter" i supljih blokova treba npr. podloznim plocarna obezbedili da se pritisna sila prenosi na najmanje 2 rebra.
Umesto jednacine (17) sme da se dokaze da stalno dodatno opterecenje No podrumskog zida ispod lavanice podruma leli unutar sledeclh granica: ('8) sa max No' 0,45 d· U. min No prema taoeu 8 U. vidi tabeli 4a, 4b iii 4c Ukoliko je podrumski zid koji je izlozen pritisku zemlje ukrucen u razmaku b poprecnirn zidovima iii statidcl dokazanim gra"evinskim delovima, tako da rnoze da dode do dvoosovinskog prenosenja naprezanja u zidu, onda donje granicne vrednosti No i N, mogu da se umanje kako sledi: 1
e,
8.1.2 Nosec; zldovl 8.1.2.1 Opste

lidovi koji moraju da nose vise od sopstvene lei:ine iz jednog sprata moraju se uvek srnatrati nosecirn zidovima. lidovi koji sluze preuzimanju horizonlalnih sila upravno na ravan zida mogu bili formirani i kao nenoseci zidovi prema8.1.3. Nosece unutrasn]s i spoljasnje zidove Ireba izvodili su debljini od najmanje 115 mm, ukoliko iz razloga poiame sigurnosti, gradevinske fizike iii poiarne zaslile nisu potrebne veee debljine.
7.9.4 Naprezanja no zatezanle I sallijanie Naprezanja na zatezanje i savijanje upravno na lelisnu spojnicu ne smeju da se uzimaju u racun kod nosecih zidova. Naprezanja na zalezanje i savijanje <T, paralelno na leiisnu spojnicu u smeru zida smeju do sledecih maksimalnih vrednosti u upolrebnom stanju da se racunaju:
bshs: N, ~-minN; No.:t-minNo 2 2

b:?::
(19) (20)
2hs: N, ;c: minN:
No :?:: minNo
inlerpolirati.
Me"uvrednosli
trsba pravolinijski
83
Zidovi
Zic!ovi prema DIN 1053
Jednacine (17) do (20) pretpostavljaju racunski olvorene spojnice. Kod svih zidova koji su izloteni prittsku zemlje mora da postoji izolacioni sloj od posebnog peskarenog kartona iii od materijala sa odqovrajucirn ponasanjem trenja protiv vlage koja se penje. 8.1.3 Nenosee; zidovl Serklaie treba postaviti u svakom sloju tavanice iii neposredno ispod toga. Mogu da budu formirani od armiranog betona, armiranog zida, csllka iii drveta i pod upotrebnim opterecenjem treba da prihvate zateznu silu od 30 kN. U zgradama u kojima serklaz ne moie celom duzinorn da se izvede, treba dejstvo serklaia obezbediti na drugi na8.4.2 Jednoslojni spoljn;1 zldov;
331.01.10
8.4.2.1 Omalterisani jednoslojni spoljnji zidovi Kod spoljnjih zidova od blokova otpornih na mraz treba naneti spoljnji malter koji ispunjava zahteve prema DIN 18550-1 iii treba predvideti zaStitu od vremenskih nepogoda.
cin.
Serklaz od anmiranog betona treba ojacatl sa najmanje dve sipke celom duiinom (n.pr.dve ~ipke sa precnikom od najmanje 10 mm). Suceljavanja treba izvesti prema DIN 1045 i po mogutnosti smaknuti ih medusobno. Za ove se· rklaze rnozs da se dodatno uracuna armatura u punom preseku, ukoliko leii u tavanici iii nadprozorniku, udaljena od sredine zida odn.tavanice naivise 0,5 m. 8.2,2 Serklazne grede Ukoliko se koriste tavanice bez sadejstva ploee iii ukoliko su zbog izmene oblika krovne tavanice predvidena klizna lezista, onda treba obezbediti horizontalno ukrucsn]e zidova pornocu serklaza iii stati6ki istovrednim merama. Serklaie i njihove spojeve sa zidovima za ukrutenje treba di· menzionisatii za horizontalno opteretenje od 111 00 vernkalnog opteretenja zidova i eventual no od vetra. Kod di· menzionisanja serklaia ispod kliznih leiista treba osim toga uzeti u obzir zatezne sile koje odgovaraju preostalim silama trenja. 8,3 Prorezl i otvori Prorezi i otvori kod kojih se postuju granicne vrednosti prema tabeli 10, mogu da se izzidaju bez uzimanja u obzir kod dimenzionisanja zida. Vertikalni prorezi i otvori su i onda dozvoljeni bez dokaza, kada slabljenje preseka u odnosu na duiinu zida od 1 m ne iznosi vise od 6% i kada se zid racuna kao tro- iii eetvorostrano ukrucen, Pri tome mora da se isuzirna u obzir debljina preostalog zida prema tabeli 10, kolona S, i minimalni razmak prema koloni 9. Sve ostale proreze i otvore treba uzeti u obzir kod premeravanja zida.
8.1.3.1 Opste Nenoseci zidovi moraju da prenesu naprezanja koja deluju na njihovu povrsinu na nosece graaevinske delove. npr. tanke ploce zidova iii tavanica. 8.1.3.2 Nenosecl spoljnji zidovi Kod zidova ispuna resetkastih, skeletnih i pregradnih slstema sme da se odustane od statickoq dokaza kada: a) su zidovi cstvorosfrano drzani (npr. zupcastirn ve· zom, smicanjem iii kotvom), b) su ispunjeni uslovi prema tabeli 9 i c) se koriste normalni malter, najmanje grupe maltera Iia iii malter tanke malterske posteljice iii laki malter LM 36. U tabeli 9, • je odnos vece prema manjoj strani povrsine ispuna. Kod koriscenja blokova klase cvrstocs 2 20 i istovremeno kod odnosa stranica E = h/I2 2,0 smeju da se udvostrucs vrednosti tabele 9, kolona 3, 5 i 7 (h, I visina odn. duzina povrsine ispuna).
8.4.2.2 Neomalterisani jednoslojni spoljnji zidovi (jednoslojni obloini zid) Ukoliko kod jednoslojnih spoljnjih zidova zid na spoljnjoj strani ostaje vidljiv, onda svaki sloj zida mora da pokaie najmanje dva reda blokova iste visina. izmedu kojih ide poduina spojnica celom duzinom, po slojevima smaknuta, zamalterisana bez supljina, 20 mm debela (vidi sliku 8). Minimalna debljina zida iznosi 310 mm. Sve spojnice rnoraju da budu potpuno ispunjene malterom. Kod jednoslojnog opekom obloienog zida, obloga spada u nosecl presek. Za dozvoljeno opterecen]e je merodavna u preseku upotrebljena najniia klasa cvrstlns bloka. Ukoliko se zid ne rnalterise, onda spojnice vidljivih povrsi· na moraju da budu najmanje 15 mm duboko, cisto lzqrsbane i naknadno zanatski ispunjene i izvu6ene.
8.1.3.3 Nenoseci unutrasn] podeoni zidovi Za nenosece unutrasrqe podeone zidove koji nisu optereceni vetrom koji deluje na njihovu povrslnu, vidi DIN 4103·1.
8.1.4 Prikljucak kciju zidova na tavaruce i krovnu konstru-
Sllka
8: Presek kroz 375 mm debeli jednoslojni zid (principijelna skica) spoljnji zidovi
lasadni
8.1.4.1 Opste Obimni zidovi moraju da budu povezani zateznom kotvom iii trenjem. 8.1.4.2 Veza zateznom
8.4.3 Dvoslojni
sa tavanicom
iii 8.4 Spoll";1 zlclovl i opsts odredbe za izvodenje Prema sklopu zida razlikujemo izmedu dvoslojnih spoljnjih zidova zidove sa slojem vazduha, sa slojem vazduha i toplotnom izolacijom, sa izolacijom jezgra, sa slojem maltera.
8.4.3.1 Nacin konstruisanja
kotvorn 8.4.10pSte
Spoljnji zidovi treba da budu tako konstituisani da izdrie opterecenja olujnih kisa, DIN 4108-3 uputslva. da mogu daje za to
Zatezne kotve (kod tavanica sa drvenim gredama kotva sa civijama) treba rasporediti u optere6enim oblastirna zldova, ne u oblastima parapeta. Kod nedostajuceg dodatnog opterscenja treba u slucaju potrebe predvideti prstenaste kotve. Razmak zateznih kotvi treba uglavnom da bude 2 m, ali u iznimnim siucajevlma ne sme da prede 4 m. Kod zidova koji idu paralelno na pravac napona tavarnce zidne kotve moraju da obuhvate najmanje jednu 1 m siroku traku tavanice i najmanje dva rebra tavanice iii dve grede, kod tavanica sa drvenim gredama tri grede, iii da zahvataju u popretna rebra. Ukoliko se sa obimnim zidovima suceljavaju ukotvljene gr· ede iznad unutrasnjeq zida, onda ih tu treba rnedusobno cvrsto povezati na zatezanje. Kalkanske zidove treba izdasno ojacaf poprecnirn zidovi· ma iii postavljanjem stubaca, ukoliko se ne povezuju po bitnim silama sa krovnom konstrukcijom. 8.1.4.3 Prikljucak prianjanjem i trenjem Kod masivnih tavanica nisu potrebni posebne zatezne ve, kada dubina naleganja tavanice iznosi najmanje mm. 8.2 Serklazl
8.2.1 Serklazi
Tabela
9:
nenoseelh spoljni;h
bez racunskog
NaJve6e dozvoljene
vrednosti zldova dokaza
pav,sine
ispuna
I
Debljina Naivete
I
dozvoljene vrednosti 1l povr~ine ispuna i znad zemljista u m" pr!
I
visini
ad
zlda d adoBm e
= 1,0
Bdo20m 82:2,0
8
20dol00m 8~2,O
8
kot100
mm
1152) 175 240 ~300
1) Kod odnosa Kod strana 2)
= 1,0
= 1,0
82:2,0
12 20 36 50
1,0 -c 8 -c 2.0 smeju
14 25 33
naivece dozvoljene
13 23 35
vrednosti pcwslne ispuna povecequ
I serklazne
grede
16 23
da se interpoliraju
16 25
pravolinliski. 1/3.
12 17
U sve spoljnje zidove i poprecne -zidove koji kao vertikalne

ploce sluie za odvodenje horizontalnih opterecenja
(npr.
'-
kori~cenja blokovaevrstoceklase ;?; -''-
12 vrednosti ovog reda smeju da S8

...::.__ --' __
..:..._.;.:......;;._;_
za
......I
vetar), treba postaviti serklaie, kada najmanje jedan od sledeclh kriterijuma odgovara: a) kod gradevina koji imaju vise od dva puna sprata iii su duie od 18 m. b) kod zidova sa mnogim i posebno velikim otvorima, posebno onda, kada zbir razmaka otvora prelazi 60% duiine zida iii kod razmaka prozora sa vise od 2/3 visine sprata 40% duzine zida. c) kada to zahtevaju uslovi gradevinskog zernliista.
Tabela
10: Bez proracuna
dozvoljeni
prorezi i supljine
u noseclrn zidovima 10
Oebljina zida
Horizontalno naknadno
i kosi
prorazl
11
Vertikalnj
prorezt
i supljlne
Vertikalni
prorezi
i ~upljine
napravljeni Dutnna 2) proreza proreza

4)
naknadno
napravljeni
u zidnom prevezu Razmak i ~upljine

Minimalni Razmaka ororeza
6)
nunna proreza
neoqranlceno S 1,25 m dugat;ko dubina
Sirina
pojedinatnog otvara
5)
razmak
prorezal
supliina
proreza
Oebljina
preostaloq zida <t 115 2: 115
ad otvora
rnedusobnc
dubina proreza 3) ~ 115 ~ 175 ~240 ~300 >365 1j

2) 3) 4) 5) Horlzontalni Minimalni Dubina Prorezi Ukupna mm dubne. kojr dopiru razmaka makslmalno proreza prema sme razmak
ad ctvcra
s 15 < 20
s 25
< 25 < 30 < 30
su dozvoiient pravcu samo ctvcre u oblasti
<
20
< 10 s 30 s 30 s 30 s 30
s 490 mm. od stececeq
< 100 < 100 < 150 <200 <200

tavanice, proreza
~ 115
<260 <385 <385 <385 stranl zida.

takvog Nisu
:2 !iirina
struka adn. 2: 240
i kosi prorezi
~ 0.4 m iznad iii ispad grube horizontalnog precizno sa kojim mofe
kao
i uvek na jednoj
dozvolleni iu
ked
~ 175 ~240 ~upljih blokova.
proreza
2:~irina
prcraza
u podufnom
dvostruke
du.!ine proreza. Ked koriscenja atata smeju zldovlma :2 240 mm da S8 izvedu prorezi iedan nasuprot drugog sa po lC
da
S8 poveea
za 10 mm, ako se korlsf
alat
da se adredi dublna, zida z 240 mm
1 m iznad poda. smeju koloni 5 i koloni
da se izvcde
kod debljina zida
do
80 mm dubine
i 120 mm !iirine. zidova ad 2 m treba vradnosti u kolon; 7 sman'iti proporcionalno prema dulini zida.
7 ne sme na DO 2 m duiine
dB. Dr8kora~i
mere kalona
7. Kod man-ih dutlna
84
Zidovi
Kad se postavi nenoseci spoljnji sloj (oblo~ni sloj iii mallerisani sloj obloge) ispred noseceq unutrasrueq sloja (Slralnji sloj zida) treba voditi racuna 0 stedecern: a) Kod sracunavania treba kao debljinu zida pretpostaviti samo debljinu noseceq unutrasnjeg sloja vidi 8.1.2.1. Kod primene uproscenoo postupka treba voditi raeuna 0 6.1 b) Minimalna debljina spoljnjeg sloja iznosi 90 mm. Tanje spoljnje obloge su obloge eije je izvodenje regulisano u DIN 18515. Minimalna duzina zidanih stubaca u Spoljnem sloju koji moraju da nose samo opterscenja iz spoljnjeg sloja, iznosi 240 mm. Spoljnji sloj treba da bude oslonjen svojom celom duzinorn i punom povrsinorn. Kod prekinutog naleganja (n.pr.na konzolama) moraju u ravni prihvatanja svi blokovi da nalezu sa obe strane. e) Spoljnji slojevi debljine 115 mm treba da budu prihvaceni u visinskim razmaeima od ea.12 m. Smeju da vire do 25 mm preko naleganja. Ako 115 mm debeli spoljni sloj nije visi od dva sprata iii ako se prihvata na svaka dva sprata, onda sme da viri do jedne trecine svoje debljine preko naleganja. Taj visak treba uzeti u obzir kod dokazivanja pritiska naleganja. Za izvodenje spojnica vidnih povrsina fasadnih sloejva vidi 8.4.2.2. d) Spoljnji slojevi sa debljinom manjom od 115 mm ne smeju da se zidaju vise od 20 m iznad zernliista i moraju da budu prlhvaceni u visinskim razmaeima od ca.6 m. Kod zgrada do visine dva puna sprata sme da se izvede kalkanski trougao do 4 m vi sine bez dodatnog prihvatanja. Ovi spoljnji slojevi smeju da vire maksimalno 15 mm preko svog naleganja. Spojniee vidnih povrsina ovih fasadnih slojeva treba da S8 izvedu u ravni zida. e) Slojeve zida treba povezati zieanim kotvama od nerdajuceg celika pod brojem materijala 1.4401 iii 1.4571 prema DIN 17440 (vidi tabelu 11). Zieane kotve moraju po obliku i merama da odgovaraju sliei 9. Vertikalni razmak iicanih kotvi treba da iznosi najvise 500 mm, horizontalni razmak najvise 750 mm. Na svim slobodnim ivieama (otvara, na ivicama zgrada, dui razdelniea i na gornjim ivieama spoljnjih slojeva) treba dodatno prema tabeli 11 rasporediti tri iicane kotve po metru ivicne duzinebatraqen. Ako se iicane kotve rasporede u posteljieu od lakog maltera prema sliei 9, onda je za to potreban LM 36. Zieane kotve u lakom malteru LM 21 zahtevaju drugi naein kotvljenja. Druge vrste kotvljenja iicanih kotvi su dozvoljene kada se ispitnim rezultatima dokaie da ovaj nacln kotvljenja rnoze da primi zatezanje i pritisak od najmanje 1 kN pri 1,0 mm klizanja po iieanoj kotvi. Ukoliko se ne postigne jedna od ovih vrednosti, onda treba odgovarajui:e pove6ati broj iicanih kotvi. Zieane kotve treba obzirom na njihovu staticku delotvarnost tako izvesti, da ne mogu da vode vlagu od spoljnjeg ka unutrasniern sloju (npr navlatenje plastienog kotura, vidi sliku 9). Dozvoljeni su drugi obliei kotvi (npr kotva od ravnog i:elika) i moidanika u zidu, kada je dokazana njihova upotrebljivost prema gradevinsko nadzornim propisima, n.pr.putem opsteg gradevinsko nadzornog odobrenja. Ako povrslna spoljnjeg sloja ,nije ravnomerno ukotvljena, npr. u samo linearno iii sarno u visinu tavaniee, treba dokazati njenu stabilnost. Kod zakrivljenih slojeva zida treba utvrditi vrstu, raspored i broj kotvi uzimajuci u obzir deformaeije. f) 8.4.3.2 Dvoslojni spoljnji zidovi sa vazousnlm slojem Kod dvoslojnih spoljnjih zidova sa vazdusrum slojem treba voditi raeuna 0 sledecern: a) Vazdusru slo] treba da bude najmanje 60 mm a i kod upotrebe zieanih kotvi prema tabeli 11 sme da bude najvise 150 mm debeo. Debljina vazdusnoq sloja sme da se smanji sve do 40 mm, ako se malter spo]nice sastruza najmanje na jednoj strani supljine. Vazdusnl sloj ne sme da se prekida malterskim rnostovima. Kod zidanja treba ga zastiti od maltera koji pada prekrivanjem iii drugim podesnim merama. b) Spoljnje slojeve treba dole i gore opremiti otvorirna za provetravanje (npr. otvorene dodirne spojniee), pri cemu donji otvori sluze i za odvodnjavanje. Ovo vaii i za oblasti parapeta spoljnjeg sloja. Otvori za provetravanje treba uvek na 20 m' zidne povrsine (raeunato i vrata i prozore) da imaju povrsinu od ea.7500 mm' e) vazdusnt sloj sme da poeinje tek 100 mm iznad ravni zemlje i mora odatle odn.od gornje iviee prihvatne konstrukeije (vidi 8.4.3.1, nabrajanje e)) do krova odn. do donje ivice prihvatne konstrukeije da se vodi u vis bez prekidanja. 8,4.3,3 Dvoslojni spoljnji zidovi sa vazdusntrn slojem i toplotnom izolacijom Kod rasporedivanja dodatnog toplotnog izolaeionog sloja u obliku zastora iii ploee na spoljnoj strani unutrasnieq sloja treba dodatno uz 8.4.3.2 voditi racuna i 0 sledei:em: a) Kod koriscenja zieanih kotvi prema tabeli 11 eisti razmak Ijuski zida ne sme da prede 150 mm. Kod veceg rastojanja treba odabrati kotvljenje drugim vrstama kotvi prema 8.4.3.1, nabrajanje e), 4.pasus. b) Debljina vazcusnoq sloja od najmanje 40 mm ne sme da se suzi neravninama sloja toplotne izolaeije. Ukoliko debljina vazdusnoq sloja bude manja od toga, vazi 8.4.3.4. c) U pogledu karakteristika i izvodenja sloja toplotne izolaeije treba u tom smislu voditi raeuna 0 8.4.3.4, nabrajanje a). 8.4,3,4 Dvoslojni spoljnji zidovi sa izolaeijom jezgra Dodatno uz 8.4.3.2 vazi i sledece: Cist razrnak slojeva zida ne sme da prekoraci 150 mm. Supljina izmedu slojeva zida sme da se ispuni bez preostalog vazdusnoq sloja, ako se koriste materijali za toplotnu izolaeiju koji su normirani za ovu oblast koriscenja iii eija je upotrebljivost dokazana prema gradevinsko nadzornim propisima, npr opstirn gradevinsko nadzornim odobrenjem. U spoljnjim slojevima smeju da se koriste gledosani blokevi iii blokovi sa slojem povrslnske obrade samo onda kada je njihova otpornost na mraz ispitana uz povscano opterePlaSlicni kotur
331.01.11
Sllka 9: Zieana kotva za dvoslojni zid za spoljnje zidove
donie
maltensanje
Slika 10: Izvodenje
donjeg dela kod dvoslojnog zida (prineipijelna skica)
fasadnog
Tab ..la 1 j:
Minimalan bro] i precnlk m2 zlclne pavrs;ne
zicanlh
kotvl po
Lleana kotva
Minimalan
bro]
Preenik
Najmanje, ukoliko nisu merodavni redovl 2 i 3 Oblast zida veta ad 12 m iznad zernliista iii razmak slcjeva zida iznad 70 do 120 mm Razmak slojeva zida iznad 120do 150 mm
iliS
cenje.1}
Treba posebno obratiti painju na zidanje punim spojnieama lasadnog sloja i odqovarajuce izvlacenje spojnica vidIjivih povrsina. Otvori za odvodnjavanje na donjem delu spoljnjeg sloja treba na 20 m' zidne povrsme (uracunati prozori i vrata) da imaju povrsinu od najmanje 5000 mm' Kao gradevinski materijal za toplotnu izolaeiju smeju da se koriste npr. ploce, zastori, granulati i nasipi od izolaeionih materijala koji su trajno vodootporni, kao i na lieu mesta livene pene. Kod izvoden ja vazi narocno: a) Izolaeione materijale od mineralnih vlakana u obliku ploca i zastora kao i ploi:e od plastienih pena i staklene pene kao izolaeiju jezgra treba pricvrstif na unutrasojo] Ijusei tako da je obezbedena ravnomerna debljina sloja. Izolaeione rnateriiale od mineralnih vlakana u obliku ptoca i zastora treba tako cvsto sucehtl, ploCe od ptasticnih pena tako oblikovati i postaviti (stepenasti taIe, Zljeb i opruga iii prernasteni slojevi), da se trajno spreci prodor vode na rnestlrna suceljavanja, Mesta gde se izbija materijal kod ploea od tvrde pene (npr kod probijanja iieanih kotvi) treba zatvorili
8.4,3.5 Dvoslojni spoljnji zidovi sa slojem maltera Na spoljnjoj strani unutrasnjeg sloja treba naneli neprekinuti sloj maltera. Ispred njega Ireba izvesli spoljni sloj (obloznl sloj) sa punim spojnieama i toliko blizu (prst proreza) koliko to dozvoljava zidanje. Ukoliko se umesto lasadnog sloja rasporedi malterisani spoljni sloj, moie da se odustane od sloja rnaltera na spoIjnjoj slrani unutrasnjsq sloja. Za iieane kotve prema 8.4.3.1, nabrajanje e), dovoljna je debljina od 3 mm. U pogledu otvora za odvodnjavanja vaii smisleno 8.4.3.2, nabrajanje b). Sme da se odustane od gornjih otvora za provelravanje. Sto se tiee dilataeionih spojniea vazl 8.4.3.1, nabrajanje h).
g)
h)
unutrasrue slojeve i spratne tavanice treba zastiti od vlage na dnu meduprostora zidnih slojeva (vidi sliku 10). laptivanje treba izvesti u rneduprostoru sa padom ka spolja, a ispod spoljnjeg sloja horizontalno. Ovo vaii za nadprozornike i nadvratnike kao i za podprozornike. Povrsina pod loge mora da bude tako izvedena da spoljnji sloj ne klize po njoj. Prvi red kotvi treba rasporediti sto je rnoquce dublje. laptivna traka za donji izolaeioni sloj mora da odgovara DIN 18195-4. Nju treba postaviti sve do prednje ivice spoljnjeg sloja, voditi je uvis do unutrasnjeq sloja i uevrstltl je. Konstrukeije za prihvatanja, koje nakon ugradnje nije vise moguce kontrolisati, moraju da budu trajno zasticene od korozije. U spoljnjem sloju treba rasporediti vertikalne dilataeione spojniee. Njihovi razmaei se ravnaju prema klimatskim zahtevima (temperatura, vlaga itd.), vrsti gra(fevinskih materijala i boji spoljnje zidne povrsine. Sem toga mora da se obezbedi i slobodna pokretljiYost spoljnjeg sloja i u vertikalnom smeru. Treba naroeito voditi raeuna 0 razliCitim delormaeijama spoljnjeg i unutrasnjeg sloja kod zgrada sa spoljnjim slojem koji ide preko nekoliko spratova, i to kod izvodenja vrata i prozora. Slojeve zida treba na njihovim mestima spajanja (n.pr.prikljueci prozora i vrata) razdvojiti vodonepropusnim izolacionim slojem. Dilatacione spojniee treba trajno i potpuno zatvoriti sa podesnim materijalom.
8.5 Svodovl, lukovi
dejstvo svodeva
sa zaptivnom masom bez rastvaraca.

Spoljnji sloj treba da bude tako cvrsto napravljen ispred izolaeionog sloja koliko je to kod zidanja moguCe (prst razmaka). b) Kod rastresitih nasutih materijala toplotne izolaeije (npr. granulat mineralnih vlakana, delici polistirol-penastih materijala, ekspanzioni perl it) Ireba voditi raeuna 0 lome da izolaeioni materijal poipu no ispunjava supljinu izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg sloja. Otvori za odvodnjavanje na dnu zida moraju da ostanu u lunkeiji. Treba na pogodan nacin spreeiti osipanje izolacionog materijala (npr nerdaju60m rupieaslom resetkom). Na lieu mesta livena pena kao izolaeija jezgra mora kod punjenja penom potpuno da ispuni supljinu izmedu spoljnjeg i unulrasnjeg sloja. Pena mora 10kom vramena da zadr.1i svoja svojstva. Za odvodnjavanje vaii nabrajanje kao pod b). lidarska opeka prema blokovi prema DIN 106-2 DIN 52252-1, krecno-pescani
8.5,1 Svodovl ; lukovl Svodovi i lukovi treba da se oblikuju prema oslonackoj liniji za stalna opterecenia. Smieanje svoda treba primiti podesnim merama. Svodovi i lukovi vece slrine oslonca i jako promenljivog optereeenja treba racunati prema teoriji elaslicnosli. Svodovi i lukovi sa povoljnim odnosom strele, punim obzidivanjem iii lzdasnorn visinom nasipanja i sa preteino stalnim optereceniern smeju da se ispilaju prema postupku oslonaekih linija, takode i drugi svodovi i lukovi sa manjim razmakama oslonea.
e)
1)
8.5.2 zasyodene kape Izmedu nosaea Kod pretezno mirujuceg pokretnog opterecenja prema DIN 1055-3 za kape eija je debljina iskustveno dovoljna (razmak nosaea do ea.2,50 m), nije polreban slatieki dokaz. Minimalna debljina kapa iznosi 115 mm. Mora da se zida u prevezu (baevasti svod iii lastin rep). Visina strele mora da bude najmanje 1/10 sirine oslonea kape.
85
Zido'll
Krajnja polja susednih svodova kapa moraju da sadrze za-
331.01.12
tezne kotve ciji su razmaci najvise isf razmaku nosaca krajnjeg polja. Njih treba rasporediti najmanje u trecinskirn tackarna i na krajevima nosaca, Krajnje polje sme samo
onda da se smatra dovoljnim osloncem (kruta ploca) za prlrnanje horizontalnog smicanja srednjih polja, kada je njena razmaka najmanje jedna treclna njene duiine. Kod vitkijih krajnjih polja treba kotve voditi najmanje preko dva polja. Krajnja polja kao celina moraju da imaju bocna leiista koja su u moqucnosti da prime horizontalno smicanje srednjih polja i onda kada su krajnja polja neoptereeena. Naleganja smeju da budu osigurana obzidivanjem. trajnim dodatnim optereceniern, kotvljenjem iii drugim podesnim
9_2_3 Spojnice
Kod svodova 20mm.
rnoquce. Na ledima svodova ne smeju da budu deblje ad
u svodovima spojnice treba drzati tanka
koliko god je to
9_3 Prevez Mora da se zida u prevezu, t.]., dodirne i poduine spojnice slojeva koji leie jedan iznad drugog moraju da budu smaknute. Mera prevezivanja Ii (vidi sliku 13) mora da bude ~ 0,4 h odn. ~ 45 mm, pri cemu je h visina opeke (nominalna mara). Merodavna je veca vrednos!. Opeke jednog sloja treba da imaju istu visinu. Na krajevima zidova i ispod nadvoja dozvoljena je dodatna lezisna spojniea u svakom drugom sloju radi izjednacenja duiine i visine prema sliei 13c), ukoliko je povrsina kojom blok leii najmanje 115 mm duqacka, a blokovi i malter imaju najmanje istu cvrstocu kao i kod ostalog zida. U slojevima sa poduznirn spojnieama visina sa kojom blok leii ne sme da bude veca od sirine blokova. Odstupajuce od ovoga sirina blokova visine 175 i 240 mm mora da iznosi najmanje 115 mm. Za meru prevezivanja vaii pasus 2. Pasusi 1 i 3 vaze smisleno i za stu pee i za kratke zidove.
merama.
Iznad podruma zgrada sa preteino miruiueim saobracajnim opterecenjem od maksimalno 2 kNfm sme bez statickog dokaza da se pode od toga, da horizontalno smicanje kapa do 1 ,3 m sirine oslonca preuzimaju najmanje 2 m duqacki, 240 mm debeli i najvise 6 m jedan od drugog udaljeni poprecni zidovi, koje pri tome istovremeno treba zidati u prevezu sa zidovima naleganja krajnjih polja (po pravilu spoljnji zidovi) iii, ukoliko se primenjuje sa rupama, odn. vertikalno nazubljenje, povezati ih staticki jednako
Slika 11 a: Opterecenje tavaniee zidnih otvora kod utieaja svoda
iznad
vrednim merama. 8_5_3 Dejstvo svoda iznad zldnlh olvora Preoesiov za primenu ovog pas usa je da se pored i iznad nosaca i povrsme opterecenja rnoze form irati dejstvo svoda, dakle da tu ne postoje otvori koji smetaju i da rnoze da
se primi smicanje svoda. Kod nadvoja iii podvlaka ispod zidova treba kao opterecenie da se primeni samo sopstveno optereeenje onog dela zida koji je obuhvacen ravnokrakim trouglom iznad nosaca. Ravnomerno rasporedena opterecanja tavanica iznad trougla opterecenia ostaju zanemarana kod proracuna nosaca. Opterecenia tavanica koja u okviru trougla optereeenja deluju kao ravnomerno rasporedeno opterecenjs na zid (npr kod ploca i tavanica sa gredama sa razmacima greda ~ 1,25 rn), uzima se u proracun samo onaj dec koji lezi unutar trougla (vidi sliku 11 a). Za pojedinacna opterecenja, n.pr.podvlake koje leze unutar iii u blizini trougla opterecenja, sme da se prihvati raspodela opterecenja ad 60 Ukoliko pojedinacna opterecenja leze izvan trougla opterscenla, onda mogu da se uzmu u obzir samo onda kada deluju jos unutar slrine raspona i ispod horizontale, koja leii 250 mm iznad vrha trougla. Ovakvim pojedinacnim opterecenpma treba dadati sopstveno opterecenjs na slici 11b horizontalno srafiranoq zida.
0
9_4 Zidanje na mrazu Na mrazu sme zid da se radi sam a uz posebne zastitne mere. Nisu dozvoljena sredstva za zastitu ad mraza; ne smeju da se koriste zamrznuti gradevinski materijali.
Svei zid treba blagovremeno zastiti ad mraza, npr. prekrivanjem. Ne sme da se zida dalje na zamrznutom zidu. Nije dozvoljena upotreba soli za otapanje. Delove zida, koji su ostacenl mrazom iii drugim stetnirn uticajima, treba ukloniti pre dalje gradnje.
Sirtna raspona
Slika 11 b: Pojedinacno opterecenie zidnih otvora kod utieaja svoda iznad
10 Ispitivanja
pogodn0511 Ispitivanja pogodnosti su potrebna samo onda za malter, kada je to trazeno prema prilogu A, A.5. 11 Kontroie
i ispitivanja
kvaliteta
na
gradevini
11_1 Zid prema
receptu (RM)
11_1.1 Zidarski blokovi Gradevinski preduzimac treba da kontrotise da Ii se podaci na otpremnici iii belesci a pakovanju slazu sa gradevinsko tehnickorn dokumentacijom. U svemu ostalom vaii DIN 18200 u vezi sa odqovarajucirn normama za blokove. 11_1_2 Zidarski Kod koriscenia malter maltera spravljenog na gradilistu treba za
Slika 12a: Zidanje blokavima sa malterskim kod neposrednog spajanja (prlncipijelna skiea)
"
dzepovlrna
9lzvo<1enje 9_10pSle Kod jako upijaju¢ih blokova ifili nepovoljnih uslova okoline treba oqranicitl prevremeno i preveliko upijanje vade iz maltera prethodnim kvaseniern blokova iii drugim podes-
vreme izvodenja gradevinskih radova redovno proveravati da Ii je ispostovan odnos mesavine prema prilogu A, tabela A.l , iii prema ispitivanju podesnosti. Kod fabrickog maltera treba prekontrolisati otpremnieu iii starnpanl listie pakovanja u pogledu toga da Ii se podaci 0 vrsti i grupi maltera slazu sa gradevinsko tehnickom dokumentacijom, kao i da Ii se aznaka vrste i fabrika lsporucilac slazu sa porudibinom, i da je na to data saglasnost. Kod svih maltera grupe Ilia treba uvek na po tri prizme iz tri razlicite rnesavine po spratu, ali najmanje na po 10m3 maltera, dokazati cvrstocu na pritisak maltera prema DIN 18555-3; ona pri tome mora da ispunjava zahteve evrstoee na pritisak prema prilogu A, tabeli A.2, kalona 3. Kod zgrada sa vise ad sest zidanih punih sprat ova treba izvesti 3 spratno ispitivanje, a najmanje na po 20 m maltera, i kod normalnih maltera grupa II, Iia i III kao i kod lakih i maltera tankag lezlsta, pri cerno ad ovoga moze da se odustane kod najgornja tri sprata.
Cfj
; ;;f"
~
Silks 12b:
nanosenjem
na skiea)
Zidanje blokovlma sa malterskim maltera na boene strane blokova
diepovima (principijel-
nim merama, kao npr.

a) b) korisceniern naknadnom maltera obradom sa pobolisanom zida. spojnice rncqucnoscu
zadrzavanja vade,
9_2 Letlsne-, dodirne i poduzne
9_2_1 Zidanje
sa Ispunom dodtrnlh spojnica Kod zidanja treba na leiisne spojnice naneti malter punom povrsinorn, a poduine spojnice treba bogato ispuniti odn. kod tankih lezisnih spojnica malter naneti punom povrslnorn. Dodirne spojnice treba u zavisnosti od oblika btoka i formata bloka taka popuniti odn.kod tankih leiisnih spojnica naneti malter punom povrsinom, da mogu da se ispune zahtevi koji se postavljaju pred zid u pogledu zastite od grada, toplotne zastite, zastits ad buke kao i pozarne zastite. Primeri za vrste zidanja i formiranje spojnica navedeni su u slikama 12a do t 2c_ Debljinu spojnica treba izabrati tako da visina bloka i spojnice odgovara gradevinskoj odn. koordinacionoj meri. Po pravilu dodirne spojnice treba da su 10 mm debele, a lezisne 12 mm. Kod zidanja blokovima malterom sa tankim lezisnim spojnicama debljina i lezisnih spojniea mora da iznosi 1 do 3 mm. Kada se gradi blokovima sa malterskim diepovima treba blokove postavljati usuvo, a diepovi ispune malterom (vidi sliku 12a) iii malter nanosi na bocne strane blokova (vidi sliku 12b). Blokovi su usuvo postavljeni kada se gradi bez maltera i polazu tik jedan uz drugi, onoliko blisko koliko neravnine blokova u dodirnim spojnicama, uslovljene proizvodnjom, to dozvoljavaju. Razmak izmedu blokova ne treba uglavnom da bude vecl od 5 mm. Kod sirina dodirnih spojnica > 5 mm spojnice kad zidanja rnoraju da budu sa abe strane zatvorene malterom na gornjoj povrsini zida. 9_2_2 Zidanje bez malterisanla dodirnih spojnica Ukoliko kod koriscenia normalnog, lakog iii maltera sa tankim le~istem treba da se odustane ad malterisanja dadirnih spojniea, onda opeke moraju u pogledu svag oblika i mera da budu podesne za ova. Spoj blokova moze biti zarubljen, bez iljeba, sa perom i zleborn, bez maltera u spojnicama adn. medusobno ucepljeni (vidi sliku 12c). Ako su sirine dodirne spojnice >5 mm spojnice moraju kod zidanja da budu zatvorene malterom obastrano na gornjoj povrsln' zida. Kod ove vrste zidanja treba posebno voditi racuna 0 potrebnim merama za ispunjenje zahteva koji se postavljaju pred gradevinske delove u pogledu zastite ad grada, toplotne zastlte, zastt-
11_2 Zid prema ispitivanju
pogodnostl
(EM)
Slika 12c: Zidanje blokovima spojniea (principijelna skica)
11_2_1 List 0 gradaciji, dokaz 0 pogodnosl; mallera Pre pocatka svake faze rada, gradillstu mora da stoji na raspolaganju list a gradaciji i eventualno dokaz 0 pogodnosti maltera (vidi DIN 1053-2,6.4, poslednji pasus). 11_2_2 Zida,ski blokov; Uz svaku isporuku opeka treba prllaiiti listie 0 pakovanju iz koga su, pored oznake norme opeka ukljucujuci EM-oznaku, vidljivi cvrstoca na pritisak opeka prema listu gradaeije, vrsta maltera i grupa, klasa cvrstoce zida, br lista gradaeije i ispitno mesto izdavanja lista. Preduzece koje izvodi gradevinske radove treba da kontrollse da Ii se podaci sa otpremniee i listica pakovanja poklapaju sa gradevinsko tehnickorn dokumentaeijom i da odgovaraju podaeima na listu gradaeije. U svemu ostalom vazi DIN 18200 u vezi sa odqovarajucirn narmama za blokove.
p=O
-e
bez malterisanja
dodirnih
~,,~,
E: I~
ii"O,4M:45
Dodat na le-~'""
a) Dodirne spojnice (Izgled zieia)
b) Poduzre spojnice lpopreeni presek zida)
11_2_3 Malte,
Kod koriseenja maltera spravljenog na gradilistu treba za
""115
vreme izvodenja radova redovno proveravatl da Ii se uzima u obzir odnos rnesavme prema listu gradaeije. Kod tabrickoq maltera treba otpremnicu prekontrolisati u pogledu toga da Ii podaei 0 vrsti i grupi maltera, praizvodnoj fabrici i oznaei vrste odgovaraju podaeima u listu gradaeije. Kod koriseenia zamenjenog maltera treba postupati odgovarajuce prema DIN 1053-2,6.4, poslednji pasus. Kod svih maltera treba uvek na po 3 prizme iz 3 razlicite rnesavine dokazati prltisnu cvrstocu maltera prema DIN 18555-3. Ona pri tome treba da ispunjava zahteve cvrstoce na pritisak prema tabelama A.2, A.3 i A.4 prilikom ispitivanja kvaliteta. Ove kontrole treba preduzimati uvek na po 10m3 obradenog maltera, a najmanje po spratu.
':[]ID~
c=lc=J
c) Izravnanje Slika visina na krajevlma 13: Mera prevezivanja
OD;:1,:>=--,zidova i nadvojima poduzne spojnice i dodatne
!a cc buke kao i pczarnc zastite.
86
Zidovi
Zid od vidljive opeke
331.01.13
Primer 1 Podnozje zida sa fasadnom opekom Deo zgrade bez podruma - zaptivanje zida prema DIN 4117
Primer 2 Primer 3 Podnoije zida sa fasadnom opekom Leii~te tavaniee obzidano fasadnom opekom Dec zgrade sa okomitim zaptivanjemi drenaiom ispod tere- Izvodenje pri nominalno 30 em debljine zida - zaptivanje u na - lel:i~tetavaniee zasticeno zaptivanjem protiv delovanja oblasti oslabljenog preseka zida vlage
11
,-3~ _
11-
3_
-r
I
~-- - rFoi
Primer 4 Detalj zida sa fasadnom opekom i ugradnjom roletne Kutija roletne - prefabrikovan deo kao izgubljena oplata parapet prozora celom debljinom zloa
Primer 5 Detalj zida sa fasadnom opekom, nlsorn za grejno tela i kutijom za roletnu lid parapeta u duinjatkom prevezu, povucen sa fasade zgrade
PrimerS Detalj zida sa fasadnom opekom.sa parapetom i nisorn za grejno tela Prefabrikovani element u vidljivom betonu kao lel:iste za parapeta u sloqu duinjaka - pokrivanje nise za grejno telo sa pljostimiee postavljenim opekama
3
3__
e.
Primer 7 Oslonac tavanice kod zida ad fasadne opeke sa vidljivim betonom lid u fasadnoj opeci prekinut prefabrikovanim elementom - zbog razlititog toplotnog istezanja betona i zida treba razdelniee u traei fasadnog betona zatvoriti etasttcnim gitom Legenda uz primere 1 Potpuna zamalterisana unutrasnja spojnica 2 Vodoravno zaptivanje 3 Izolaeioni sloj 4 Prefabrikovan deo 5 Elasticna spojnica S Beton 7 Metal otporan na koroziju 8 Okornlto zaptivanje 9 Drenaini nasip 10 Drenazna cev 11 Nepropustljivi malter Preklapanja na zaptivnim trakama treba zalepiti.
PrimerS Naleganje tavaniee, zid u fasadnoj opeci Fasadni zid neprekinut - zaptivne trake za sprecavanie prolaska vlage u oslabljenoj oblasti zida
Primer 9 Parapet i ntsa grejnog tela u zidu od fasadne opeke Horizontalni presek uz primer 5
Primer 10 Parapet i nisa grejnog tela u zidu ad fasadne opeke Parapet u dutnjatkom prevezu - horizontalni presek uz primerS
87
.---....
-----------------------------------.-------~-----~.-----.-------------------------
Zidovi
Zid ad viclljille opeke
331.01.14
ID
Primer 1 Prikljucak ravnog krova na zid sa fasadnom copekom Staviti kap-Iajsnu kod zidanja i zalepili vodoravnim zaplivanjem Primer 2 Podnozie zida sa fasadnom opekom Deo zgrade nepolpokan podrumom P,ime,3 Podnozje zida sa fasadnom opekom Tavanica podruma ispod lerena
2
3_
11 _.
12 ----jr----tftV 13 ---l~!I"""':~:-:-=-
Primer 4 Podnozje zida sa fasadnom opekom Tavanica podruma u visini terena Legenda uz primere 1 Fasada 2 Spojnica izmedu slojeva 3 Zid od opeke 4 Vodoravno zaplivanje 5 Malter za izjednacavanje 6 Okomito zaptivanje 7 Otvorena spojnica izmedu slojeva 8 Izolacioni sloj 9 Beton 10 Otvorene dodirne spojnice 11 Razdeljni nadvoj od opeka iii bstonskl nadvoj 12 Melal otporan na koroziju 13 Elaslicna spojnica 14 Nosao mallera 15 Ugaoni profil otporan na koroziju 16 Drenazna cev 17 Grubi sljunak 18 Fini sljunak 19 Nepropustljivi malter
Primer 5 Podnozje zida sa fasadnom opekom Tavanica podruma iznad lerena
PrimerS Otvor u zidu sa fasadnom opekom Prikljucak prozora - noseci nadvoj u fasadi Obloga, izolacionl sloj Iroslrano kasiran
14
I~
-_;;;~;l;rl!~~;;'!;;;~
....._Hq
8. 19
; --t-='-=t-t'lI
Primer 7 oivor u zidu sa fasadnom opekom Prikljucak prozora - iznad otvora poduhvacena celom duzinorn zidna oblogaprimer za oblikovanje jedne nise
Primer e Otvor u zidu sa fasadnom opekom Prikljucak prozora sa ugradnjom ralelneoblozen noseci nadvoj Izolacioni sloj ispred betona tavaruce dvostrano kaslran
88
Zidovi
Zid od vidljive opeke
Konslruklivno obllkOllsnje dvoslojnog zida sa vazdusnlm slojem - standardnl delalji Savetovalisteza
gradenje opekarske 4 opekom industrije Saveznog (prema Lit.31) udruzenja Nernacke
331.01.15
//
5 7
.>
Primer'!
Medunaleganje fasadnog sloja na prefabrikovane betonske trakaste konzole Prefabrikovani dec cbiozen tankim opekama, i sa prorezima za vazdusni sloj
10
6
4
Primeri
lzvodenje podnozja Zadnji lid sa dodatnim izolacionim slojem
5 12
4
3_
9
4 1_ 6
Primer 11
Zavrsetak strehe sa prekrivenim olukom Traka neobradenog betona izvucena ispred fasadnog platna
8 6_
11
10 3
4_ PrimerS
Medunaleganje fasadnog sloja na prefabrikovani element od neobradenog betona Ostavljen vazcusni sloj u oblasti prefabrikovanog
dela -
Primer 2
Prihvatanje fasadnog sloja konzolarna ad plemenitog metala Zadnji zid sa dodatnim izolacionim slojem
naleganje
fasadnog
sloja po spratovima
7 5_
13 10 __ 9 __
1L 6 8 9 Primer 12
Streha okapnice sa prepustom krova Ulivanje vazdusnoq sloja u meduprostor rogova
Primer 6
Izrada prozora sa keceljom roletne Oblaganje kecelje roletne sa tankim opekamaev.prefabrikovanje kecelje 11
10 5 B
5_
Primer 7 Primer 3
Izrada prozora sa prefabrikovanim fasadnog nadvojem kao kecelja od
:]11 _ :nl ~._ ==r= ,-==r=

12
10
3 4
PrimerS
Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge
Izvodenje sa izolacionim
slojem
za roletne
Spratno naleganje ugaonog profila sloja na konzolu
Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Izvodenje bez izolacionog sloja
Primer 13
Prikljucak fasadnog sloja na ravan krov Provetravanje preko otvorenih spojnica
Legenda uz prlmere
1
2 3
4
5 6 7 8 9
10 11
:-~ :-!rr
Primer 9
Doprozornik sa zubom iza fasadne obloge Horizontalni presek uz primer 6
Primer 10 Doprozornik sa zubom iza

fasadne obloge Izvodenje bez izolacionog sloja
1 3
12
13
Primer 14
Formiranje zavrsetka zabata uz primer 9
89
-------------------
..................
18
Zidovi
Zid od vidljille opeke
Olvorl prozora kod lasadnog zlds
331.01.16
ad vldljlve
opeke
- standardnl
detalj;
Savetovalists
za graaenje
opekom
Saveznog
udruzenia
Nernacke
opekarske
industrije
(prema
Lit.31)
Jednoslojnl
zid bez zube,
mall raspon
Jednoslojni
zid od vidljlve
opeke
bez zuea, velikog
raspona
rn[E ..~.._ "

Fi b:S
c"::jJL
.1
Otvori za vrata i prozore do raspona od max.250 cm mogu da se prekriju armiranim nadvojem od plitkih opeka. Kod fasadnog zida opeke U-oblika za nadvoj mogu da se dobiju u istoj boji i strukturi kao i upotrebljene opeke obloge iii kao klinker
Jednoslojni
zid sa zubem,
velikog
raspona
Kod Otvori vrata i prozora u zidu se presvoduju starom zanatskom tehnikom ravnim lucima. Ako se ne koriste opeke u obliku klina, onda treba spojnicu zidanim formirati iii u
veCih
raspona
zidna
obloga
mora
eelicnim
uzengijama
da
se
poveze
sa
samonoseclm
nadvojem
od armiranog
betona.
obliku klina. Pri tome spojnica ne sme da bude manja od 5 mm i ne veca od 20 mm. Iz opticklh razloga bidonja ivica ravnog luka trebalo da buds podignuta za 1/50 sirine raspona.
Na svim slobodnim ivicama gornjim krajevima spoljnjih
(otvora, slojeva)
na uglovima zgrada, duz dilatacionih spojnica i na treba dodatno rasporediti tri iiCane kotve po m
duinom ivice.
Zicane kotve treba vodeci raeuna 0 njihovom statlckom delovanju, tako izvesti da ne mogu da provode vlagu od spoljnje ka unutrasnlo] strani (npr navlaceniem plasticnog kotura). Kod neravnog dokazati kotvljenja spoljnjeg sloia, npr. po pravcu iii samo u visini tavanica, treba
""JOr:-':'J:_::[ ..JODDCil
njihovu stabilnost.
r... rn ~.. rrfr'rIff"1'lllC.~ -.. tjl.

JI.. __ .JL __ _j1 __ Il_._jl~
---''--'
'iDOL:
.:__D-
]118·~
.
i;:===!
_jl ..,.
Oblozeni fasadni zid od vidljive opeke rnoze da se koristi kao oplata za armiranobetonski navoj iii rnoze na njemu naknadno da se dozida. Celiene uzengije koje su kotvljene u armirani beton ulaze u vertikalne spojnice zidanog nadvoja, i treba ih brizljivo ispuniti malterom MG III.
FWI---i
Primer 1 Dvoslojni zid sa vazdusnirn Primer 2 Dvoslojni zid bez vazdusnoq slojem, sa nadvojem od eelicnog ugaonika sloja sa nadvojem od neobradenoq betona
90
Zidovi
Zid ad vidljivih opeka
Prozorski otvon u zidovima od vldljive apeke - standardnl del.lji Savetovaliste za gradenje opekom Saveznog
'::::::"-_;":i'('::':::'::'::':';:~"
331.01.17
udruienja
Nernacke opekarske
industrije
(prema
Lit.31)
__--'i__
,u11,
-"lr--'1 ...... ~
... JL_~,~_.~ .
--li-
-Celiene uzengije u dodimim spojnicama
Primer 3
Dvoslojni zid bez vazousnoq sloja i sa betoniranim nadprozornikom
Primer 4
Dvoslojni
_JL
zid sa vazdusnirn
slojem i sa betoniranim
nadprozornikom
N~~;~~~;i~~11" p;efabrlkovano~ atmiranoq
-__j_,
--
Otvorena dodirna spojnica za provetravanje
~:t~~;'i~~ ~~ ~~~no
j;
it~
----i (-=
_j:=::-l~:-,,·.... j r Pretabrlkovani 11
{
"
--.
pa~:e.~.I::::::-:::-·---:'_---=1L
____ ._ .._..._~.......
----lr--··-----------.. 1f""-'~~ _. ." ..~. ._.H. __....._. zid sa vazdusnim
.... l_
!: EI~ti~no-plasticna
.. -_
~~h._.~._~h,:: .. ~P.QLnlca
1I .-_
PrimerS
Dvoslojni zid bez vazdusnoq sloja, prefabrikovana betonska kutija za roletne
Primer 6
Dvoslojni slojem, sa nadprozornikom od neobradenog betona
_._~_, Primer 7
Dvoslojni zid sa vazdusnlm slojem, sa nadprozornikom od celicnog ugaonika
,.L
PrimerS
Dvoslojni zid sa vazousnrn slojem, sa prefabrikovanim nadprozornikom od tankih opeka
91
Zldovl
Zid ad prirodnag kamena prema DIN 1053
12 Zid od prlrodnog
kamena Debljina sloja sme da se smenjuje ad najvise unutar jednog sloja i u na
331.02.01
12.10pSle Prirodni kamen za zidanje mora da je zdravog sastava. lid koji je nezastlcen lzlozen vremenskim promenama
mora da bude izdasno menskih promena. Kamen Leii"ne otporan na takva dejstva vre-
razlicitim slojevima. ali zid treba po njegovoj celoj debljini u smer sile.
razmacima 1,50 m da se poravna upravno
treba slagati u zidu onako kako je u prirodi lezao. spojnice treba da leie upravno na dejstvo sile. a ne smeju da idu ispod visine kamena.
Duzlne kamena ne smeju da prekorace eetiri- do petostruko visine kamena, 12.2 Slog 12.2.1 Opsle Kod zida od cistog prirodnog kamena mora u celom preseku da bude zanatski ispravan. to znacl a) na prednjoj i zadnjoj povrsini ne smeju nigde da se suceliavaju vise od tri spojnice, b) nijedna dodirna spojnica ne sme da prolazi kroz vise od dva sloja, c) na dva du~njaka ide najmanje jedan vezac iii se slojevi duznjaka i vezaca smenjuju, d) debljina (dubina) vezaca iznosi ca. 1 V, struko vi sine sloja, ali najmanje 300 mm, e) debljina (dubina) duznjaka je ca.ista visini sloja, f) preklapanje dodirnih spojnica kod slojevitog zida lznosi najmanje 100 mm, a kod zida ad tesanika najmanje 150 mm i g) na uglovima se ugraduje najvece kamenje (eventualno u visini dva sloja) prema sliei 17 i slici 18. Ukoliko ne mogu da se izbegnu supliine u unutrasniosti zida. onda ih treba ispuniti komadem kamenja i dobro obaviti malterom, tako da se ne pojave malterska gnezda. Na slican nacin treba obraditi siroke spojnice na prednjo] i zadnjoj strani kiklopskih zidova ad lomljenog i doteranog kamena.Ukoliko se spojnice ne ispune ravno sa povrsinom zida, treba vidljivu povrsinu obraditi naknadno izvlacenjem spojnica (fugovanjem). Ukoliko su povrsine iztozene vremenskim neprilikama, onda fugovanje mora da bude besprekorno i da ima dubinu najmanje jednaku debljini spojnica. Vrsta obrade kamena na vidljivoj povrsini nije merodavna za dozvoljeno opterecenie na pritisak i zato nije ovde obradena. 12.2.2 Zidanje usuvo (vidi sliku 14) Lomljeni kamen treba bez upotrebe maltera uz minimalnu obradu tako slagati zajedno u pravilnom slogu, tako da ostanu po rnoqucstvu uske spojnice i male supljine. Supljine izmedu kamena moraju da budu popunjene manjim kamenjem tako da nastane napon izmedu kamenova. Suvi zid sme da se koristi sarno za zidove velike teiine (potporni zidovi). Za obracunsku tezinu ovakvog zida treba pretpostaviti polovinu brute gustine upotrebljenog kamena. 12.2.3 Kiklopskl zld (vidi sliku 15) i zid od lomljenog kamena (vidi sliku 16) U celom zidu treba slaze se malo obraden lomljeni kamen u prevezu i u malter lid od lomljenog kamena treba u njegovoj celoj debljini i u razmacima od najvise 1 ,50 m izravnati upravno na smer sile. 12.2.4 Slojeviti zid od doteranog kamena (vidi sliku 17) Kamen s lica zida ima do najmanje 120 mm dubine obradene leiisne i dodirne spojnice, koje stoje otprilike upravno jedna naspram druge.
12.2.5 Zid od nepravilnih slojeva (vidi sliku 18) Kamenje s lica zida dobija na najmanje 150 mm dubine obradene leli.ne i dodirne spojnice koje stoje upravno jedna naspram druge i prema povrsinl. Spojnice na licu zida ne smeju da budu deblje od 30 mm. Visina sloja sme da se menja u umerenim granicama unutar jednog sloja i u razlicitirn slojevima, ali zid treba po njegovoj cslo] debljini u razmacima od najvise 1,50 m da se poravna upravno na smer sile. slojevit zid (vidi sliku 19) pravila prema pasusu 12.2.5. Sem toga unutar jednog sloja ne sme da se menja visina kamenja; svaki sloj treba poravnati upravno na smer sile. Kod svodova, kupola i slicno moraju dodirne spojnice da pro laze celom debljinom svoda. Kamenje slojeva lreba zato obraditi po njihovoj celoj dubini leii.nih spojnica, dok je kod dodirnih spojnica dovoljna obrada do 150 mm dubine. 12.2.6 Pravilan
Iskustvene vrednosti za minimalnu cvrstocu na pritisak nekih vrsta kamenja su navedene u tabeli 12. Kao malter sme da se upotrebi samo normalni malter lid od prirodnog kamena prema svorn izvodenju (narocito prema obliku kamena, slogu i izvodenju spojnica) treba klasifikovati u klase kvaliteta Nl do N4. Fabela 13 i slika 21 daju polaznu tacku za gradaciju. Tu navedene polazne vrednosti visina spojnica/duZina kamena, nagib leZisne spojnice i faktor prenosa treba smatrati srednjim vreonostima. Faktor prenosa je odnos povrsina preklapanja blokova prema popreenom preseku zida u tlocrtu. Osnovna gradacija prema tabeli 13 zasniva se na ucbicaierum izvodenjima. Minimalna debljina noseteg zida od prirodnoq kamena iznosi 240 mm, minimalni pcpreeni presek 0,1 m 12.3.2 Ook ople,etenia Osnovne rodnog
Vaie utvrdena
az napona
na prillsak
"0
kod
centr;cnog
i ekscentricnog zida od pri-
vrednosti kamena
dozvoljenih
napona
rezultiraju
u zavisnosti
od klase kvaliteta,
cvrstoce kamena i grupe maltera prema tabeli 14.

U tabeli 14 8s1 karakteristicnu cvrstotu na pritisak prirodnog kamena (5% kvantila pri 90% iskazne verovatnoce), ispitanu prema DIN 52105. lidovi vitkosti
(vidi sliku 20) Blokova treba obraditi prema navedenim merama. Lezisne i dodirne spojnice moraju da budu obradene po celoj dublnl. 12.2.8
12.2.7 Zid od tesanika
hK I d > 10 su dozvoljeni
samo u klasi kvanapone
liteta N43 i N4. Vitkosti hK I d > 20 su nedozvoljene. Kod vitkosti hK I d ~ 10 treba kao dozvoljene primeniti
Oblozni zid (mesovltl zid) Mesoviti zid sme uz sledece uslove da se racuna u nosecl
osnovne vrednosti " prema tabeli 14. Kod vitkosti hK I d > 10 treba umanjiti osnovne vrednosti a prema tabeli 14 sa faktoromr
presek: a) rnesoviti zid mora ca se zida istovremeno sa zadnjim zidom u prevezu, b) mora sa zadnjim zidom da bude zupcasto sa min.30% kamena vezaca, c) kamen vezac mora da bude min.240 mm visok (dubine) i da zadire min. 100 mm u zadnji zid, d) debljina ploca mora da bude ista iii veca od 1/3 svoje visine i da bude min.115 mm, e) kod zadnjeg zida od vestackih blokova (rnasoviti zid) sme sem toga svaki treei slo] prirodnog kamena da se sastoji samo od vezaca, Ukoliko se zadnji dec zida sastoji od betona, onda smisleno vaie gornji uslovi. Kod stubaca oblaganja plocarna ne sme da se racuna u noseci presek. Za izracunavanje dovzoljenog naprezanja gradevinskog dela merodavan je materijal (zid, beton) sa najniiim dozvoljenim optere6enjem. Oblozni zid koji ne ispunjava uslove nabrojane od a) do e) ne sme da se racuna u noseci presek. Slogovi kamena srneju onda da se zidaju nezavisnim leZisnim spojnicama kada paralelno slojevima poseduju minimalnu evrstocu na pritisak od 20 MN/m' Nenoseti oblozni zid treba kotviti prema pasusu 8.4.3.1 nabrajanje e) i treba ga prihvatiti prema nabrajanju d) istog pasusa. 12.3 Oozvoljeno
25- hKI d
15 12.3.3 Naponl na zatezanje Naponi na zatezanje nisu po pravilu dozvoljeni u zidu prirodnim kamenom klase kvaliteta Nl N2 i N3. Kod klase kvaliteta 1'j,4vazi pasus 7.2.4 smisleno sa max o"z 0,20 MN/m
12.3.4 Napon; smicanja Za dokaz napona s!"icanja vazi 6.9.5 sa najvecorn vred· noscu T = 0,3 MN/m Tabela 12: Minimalne cvrsloee na pritlsak vrsta kamenj_
Vrste kamenja
Mimmalna
cvrstoca na pritisak
MN/m2
Krecnjak, travertin. vulkanski

Meki pescanici (sa glinastim sredstvom) i slicno
tuf vezivnim (uklj.
20 30 50 80 120
Gusti (cvrstl) krecnjaci i dolomiti mermer), bazaltna lava i slicno
Kvarcni pescanici (sa sliunkastirn vezivnim sredstvom), grauvaka i slicno Granit, sijenit, diorit, kvarcporfir, diabaz i slicno Tabela 13: Pocelne vrednosti liteta zlda od p,;rodnog kamen. Klasa kvaliteta melafir,
optereeenje
kamenja koje se koristi za nosete
12.3.1 Opste cvrstoea na pritisak

gradevinske Odstupajute od kamenja MN/m' tabeli treclne.
za
gradaciju
klasa
kva-
delove mora da iznosi najmanje 20 MN/m' od ovoga dozvoljen je zid klase kvaliteta N4 sa minimalnom evrstocorn na pritisak od 5 osnovne vrednosti
2 0"0
Osnovna gradacija
kada su angazovane 14 za cvrstocu kamena
prema Nl N2 N3 N4 Zid
ad
8s1 = 20 MN/m'
sarno do pre po-
Visina spojnlce/ duiina kamena hli ,; 0.25 S 0.20 SO.13 SO,07
Nagib lezisne spojnice tan a ,; 0.30 S 0.15 SO.10 SO.05
Faktor prenosa
"
;00.5 ;00.65 ;00,75 >0.85 LA, a· b
Kod cvrstoce kamena od 10 MN/m loviti osnovne vrednosti ao.
lamljenog kamena
treba
Slojevil zid ad pritesanog lomljenog kamena Slojevit zid Zid ad tesanika
"=
a) Izgled
b)
Osnova
preseka
zida
Tabela 14: Osnovne vrednostl na pritisak za zid od pr;rodnog malterom Slika 14: lidanje usuvo Silks 15: Kiklopski zid Slika 16: lid od lomljenog kamena cvrstoca kamena
keit
'" dozvoljenog napona kamena sa normalnim
Klasa
kvalaeta
Osnovne I MN/m
vrednosti
11'01)
Grupa maltera
II
fl~ MNlm ;, 20 ;, 50 ;, 20 ;, 50 ;, 20
MN/m 0.5 0.6 0.9 1.1 1.5 2.0 2.5 2.0 3.5 4.5
lIa MN/m< 0,8 0.9 1.4 1.6 2.0 2.5 3,0 2.5 4.0 5.5
MN/m~ 1.2 1.4 1.8 2,0 2.5 3.5 4.0 3.0 5.0 7.0
III
Nl
0.2 0,3 0,4 0,6 D,S 0,7 1,0 1.2 2.0 3.0
N2
N3
;, 50 ;, 100
;,
20 50
N4 Slika 17: Slojev~ zid ad pritesanog kamena Slika 18: lid sa nepravilnim slojevima kamena Slika 19: lid slojevima sa pravilnim
1l
;,
;, 100
Kod debljina spoimca preko 40 mm treba umenlnt osnovne vrednostl aD za 20 %.
92
Zidovi
Zid od prirodnog kamena DIN 1053, Komentar u slikama
Yrsle kamena Ob,ada v;dljivih poy,sins
331.02.02
Kamen duznjak a=ed05e b - c s; 2e
Kamen vezac
a-e
s 2e
a -b
Plotasti
kamen
b - 1 ,5e " 30 em
a -e
b"
Kiklopski 1,5e
"
kamen
namene
on"ini,"",mo ....
29.
gij
zida. Zakosene uglove
Kamenje treba slagati u zidu gradevine onako kako je u prirodi lezao.Lszlsne spojnlce treba da leze upravno na dejstvo sile. Duiine kamena ne treba da prekorace cetvorodo petostruku visinu kamena, i da ne idu ispod visine kamena .... 1 do 4. Velieine kamena i.M. 45
22
18 em; debljine
zidova 45,50,60,70,80
em.
30 bubnjasta obrada
31 brazdasto ozrnjavanje
32 okljueavanje
33 zaravnjivanje
Potreban gradevinski
materijal 45 1,20 0,35 50 1,15 0,35 60 1,10 0,30 70 1,05 0,30 80 1,00 0,30
cna
m3
37 brusenje
IT]
.
Slog
Obrada vidljivih povrslna prema konstruktivnim gledistima .... 26 do 29 i formalnim gledistima .... 30 do 37_ Jakim rnehanickim opterecenlima izloieni kamen bosira se (obija) prema vrsti i svrsi zida. Oblaganja fasada zahtevaju mala bosiranja .... 26. na zidovima osloneima i ispune bosiranja mogu ca budu i nesto veta .... 27_ lid za ogradivanje potoka, sipove mostova itd.treba po rnoqucstvu da ima grubu povrsinu i da bude grubo bosiran .... 28_ Olvor;, n"dyoj ; vrala,
i polprozornik:
pravilna
izvodenja
38 do 51
51SPRAVNO
5,6 Tloert
81SPRAVNO 91SPRAVNO
7 do 11 Presek
P,ozo,;
n a dyoj ; potprozornlk
I kod debelih zidova treba zadrzati kontinualan prevez kamena celom duiinom .... 5! Poqresno je postaviti iv;cno kamenje i ispuniti bez preveza .... 6, Izbegavati pritisnute spojniee i spojniee koje klize ka spolja .... 7. Po rnoqucstvu uzidati paralelno kamenje u prevezu .... 8 iii ako je kamen nepravilnog oblika uzidati ga sa kosinama upravljenim ka unutra i dobra iscivijati -+ 9.
10 Dodirne spajniee dovoljno prekriti, izbegavati ukrSetne spojrucel Najmanje svaki 3.kamen mora da bude vezacl Bolji su slojevi vezaca duznjaka koji se smenjuju! i
38 Prozorski otvor u zidu ad neobradenog kamena samea
39 Prozorski kamena
otvor u zidu ad poligonalnog
Menjati slojeve sa dcdlrrurn spojnicama koje se provlace celom duzlnorn voljena i izgleda lose, Obrtanje visina slojeva pornocu prelaznog kamena bolje nego bez prelaznog kamena .... 15. Dobro izgleda i izmena slojeva ubacenirn kamenom .... 16, Y,ste z'danja
13 nije doz14 izgleda sa prelaznim
17 17 do 20 lid
18
sa dva liea, 21 lid
19
sa jednim lieem.
20
21
~:w~m;~~
42 Uokvirivanje vrata i prozora u zidu ad nepravilnih slojeva kamena sa ranim lukom
Razlikuju se zid sa jednim i sa dva liea. Kod zida sa jednim lieem povrslna okrenuta zemlji je zupcasta .... 17 do 20. Ukoliko zid treba da se ornalterise, postaviti sto je manje mocuce glatkog kamenja na liee zida. Vete cviklovane malterske spojniee poboljsavaju prianjanje maltera .... 21. Pozadinu treba popuniti otpaeima kamena I sljunka, bez maltera, da bi se odbila voda od zida. Podnozje
Horizontalni luk za rasterecenia iznad drvenog okvira .... 44. Dobro oslonjena ploca nadvoja kod malog raspona .... 45. Drveni okviri moraju da stoje slobodno i moraju da budu zapliveni prema zidu katranom i gilom .... 46, 47_
Podnozje: Treba voditi racuna 0 tome da se ispravnom podelom slojeva izbegnu previsoke 22 iii pritisnute malterske spojniee. I spojnica ispod praga ne sme da bude predebela 23. Ni u kom shicaju ne sme ugao izmedu najgornjeg sloja kamena i praga da se prernaze malterom! Radom drveta ova iviea maltera puea iii postaje propustljiva i prolazi voda (opasnost od truljenja!) .... 24. Kod pravilnog izvodenja je spojniea ispod praga uklj.nepropusni sloj debela 10 do 20 mm .... 25,
Cislo izradena iviea potprozornlka sa jakim padom .... 48_ Isturen pctprozornik okapnieom i bocno uzdiqnutlrn stranarna (najbolja izvedba!) .... 49_ Kod prozora okvirima voditl racuna 0 tome, da ne prodre voda unutra ..... 50, 51_
sa sa
93
Zidovi
Mesolliti zidovl
Vrsle zldova,
331.03.01
slog
Mesoviti zidovi, Delinlcija

Razlikuju
izvoZenje ; proracun
se meso viti zidovi sa licem od obradenog,
a zalede od neobradenog
kamena
-+ 1, rnesoviti zid sa licem od prirodnog kamena i zaledem od vestackih blokova (npr. opeke, blokove od kreta i peska) -+ 2 i zidovi od vestackih blokova jednovremeno zidani sa oblogom tesanicima (kamen plocasto obraden z 115 mm debljine) -+ 3. Kod
sve tri vrste zida obloga i zalede su povezani Ako se ploce postave i sve se racuna kao nosecl presek. zida iii konstrukcije radi se
0
bez veze ispod nossceq
oblaqanju
plocarna -+ 4. (upor. str. 92, 93). Presek plota ne uracunava se tada u nosaci presek. Noseci presek zida treba da je u stanju da primi i tezinu ploea.
Me§oviti zid od prirodnog
kamena
2 lid od prirodnog
zaledem
kamena od opeke
sa
Materijali
Kamen §kriljastih poledinu Cementni cement. rnozdanici kamenom, bakar premazi treba da je otporan prskotina, na vremenske gnezda prilike i da upijenu iii ovlaiene gline, vodu opet ispusti. utisnutog uglja, Treba listanja, bi na
da je bez
preloma,
lucenja i sl, Za tanje ploce ne treba da se upotrebljavaju ploce naneti jedan vodonepropustljiv
malteri Hazlicite mogu se upotrebiti krecnjake sloj.
one vrste kamena trebalo
koje imaju velike otvore, rupe i iile. Ako se ipak primenjuju
(npr. travertin),
samo za one vrste kamena stene Preporutuje (opasnost mleka se izolacija Po
koje nisu osetljive krscnjaka) strane. zadnje
na
i pescarske cement!
(npr. ploce od jurskog oblaganja i oplacivanja
mogu Kotve i
da dobiju mrlje ako se upotrebi koji se primenjuju Ako samo bitumena olovom.
za spotiacnia gvoide
sa higroskopnim pocinkovati i pijavice od tvrdeg i po
ne treba da su od gvoida selaka, zaliti iii cementnog Solidno
od rdanja!). sprecavaju
rnoqucstvu upotrebiti
Kotve
i bronzu.
stoji na raspoloienju su se pokazali
mora se dobra rzanje. moidanici
mogudstvu
drveta u vidu laslinog
repa, a kod manjih radova i
oo
impregnirani koske. hartije.
3 lid od opeke sa karnenorn oblogom
4 Oblaganje
betona
zida
p'ocarna od
R~plcasia opeka Obloga Obloga Rtlpicasia opeka
Podloine
ploce treba da su od cinka, olova iii terisane
t1S, mm 2.0 mm lS mOl rnm
Povrsinska
obrada u grubom krunarom, prelomu,okljucavaju zaravnjavaju, se, ozrnjuju, brazdaju, glacaju iii poliraju. iljebe,
Tvrde stene se ostavljaju Meke stene se obraduju
cepaju,
razbijaju,
zupcaju i sitno ozrnjuju.

KO(1 ligacnir
-to
I(omada
' u duii!'HJ i eve-rt. lscac
podnozJ8
5, poloza] podloznih plocica -+ 6, dimenzije kamena i spojnice u izgledu i
NF -= norrnatni fo!'mm visok 71 frtf'! 2 LZ LZ mpib,\sta opcka, iii 113 mrn vtsine 3 NF 2 NF 1 LZ 1
::0
4 LZ iii 6 NF
Mere
Oblaganje modularnom 2,5-3 tesanicima:
vlsma kamena
za debljinu
115, 156, 240, 323, 365, 490 mm (u skladu lezisnih spojnica od 10 mm); duzina
sa
c!r--.lb~_' @- ~s ....@....s >

:::: II.U~ ~"".i 6 do 13 Odredivanje visine kamena prema zidu u zaledu
"
_....J..,., ~
'r _1Zl~
koordinacijom
kamena
struka visina kamena;
dubina vezivanja: 115 135 178 198 240 260 365 385 zahtevima 428mm 448mm zgrade. odatle
Kada je malter isturen Podnoije je istureno za 2 em lidne
KoMle"ie
$-7
fIoi (; .,
i_zoo
-@lW@
.0-1 ...
l))~
,m
ptoce (oblaganje
maksimalne
plocarna) debljine
siroki velicine
20, 25, 30 mm prema 1 m, visoki
(Blokovi
_J
koji se seku su po pravilu
1 m, 1,5 do 2,5 m duzlne:
proizilaze
ploca 1 x 1,5 do 2,5 mi. Pokrivne ploce debljine 50 do
730
100 mm, duzina ploca prema potrebi: Debljina zida §irina 240 300 365 365 425 490 490mm 550mm 615mm (predvideti se kventovi
ptoce bez zidnog malterisanja

sa zidnim malterisanjem i kventovi: unutrasn]i spoljni potprozornici
pip:lVica tH poclr-kovano .::a:jvnna otovom cernemnim matterom)
sirina plote Podprozornici okapnicu!);
3D, 40, 60, 100 mm debeli preporucuju
podprozornik
20, 25, 30 mm debljine;
~~)
VlIluskas!a kctva
135 x 135 rnm.
v~r~
~_j @
Ugradlvanje
Kamenje dodirne Ireba pri ugradivanju sa ostrim krecnjaka, ivicama, granita, spojnice da po mogudstvu paralelnim dobije svoj prirodni i pod pravim krupnozrnih malterom ivice, poloiaj. uglom. Treba da Leii§ne i
Pijavice za odredivanje susednih kamenova -+ 14; rnozdanik za povezivanje kamenova po visini -+ 15; Viljuskasta kotva kojom se kotvi obloga za zalede -+ 16, 17; lzvodacld primer-s 18.
je obradeno skoljkastog a odatie popravljati investitora
stranama
treba da su jednake, bazalta, spojnice
kod IInog pescara, porfira i drugih ispunjavanja ivice kamena manjih
da nisu deblje od 5 mm, a kod stena da nisu deblje uske, plocice
od 10 mm. Dodirne treba stavljati
treba da su do dubine od 50 mm od lica ravnomerno radi lak§eg Kod
se malo prosiruju umetanjem
-+ 5. Podloine
kamenje
min. 10 mm iza spoljnje komada.
-+ 6. Okrnjeno
ne sme se
ostecenja
moie
se uz saglasnast
pazljivo izvrsitl kitovanje.
Slog
Zalede od opeka sa vertikalnim rupama Unutra~nje metterteaUnutraSnje malterisa· nje na rnref od raznje na izolacionoj ploci vueenoq lima a :: obloga od kamena, b = opeka sa vertikalnim rupama, C = opeka sa horizontalnim ruparna, d "" nabijeni beton, e = zalede od prirodnog kamena, f 24 mm vazduh, 9 = mrei:a od razvutenog lima na pocinkovanim drzacima. h = lake place od drvene vune na letvama 24/48 mm, i grub; malter, k unuuasnle malterisanje Zalede od opeka sa horizontalnim rupama Noseca obloga prema sa najmanje plocarna treci slo] prirodnog
-+ 1 treba da je zipcasto povezana

Ako je zalede od ve§tatkih da bude sastavljen od vezaca.
sa zadnjim prema
zidom iii betonom
30% vezaca, kamena
blokova
-+ 2 mora svaki
sa nosedim
Kod oblaganja
-+ 3 ove treba da su iste debljine iii vece ad 1/3 njihove visine iii min. 115 mm.
i da ulaze bar 100 mm u zadnji zid.
Vezaci treba da su min. 240 mm debeli (duboki)
94
Zidovi
Mesoviti zidovi
331.03.02
Debljinu obloge i zida treba medusobno tako podesiti da su deljlvi sa sirinom opeke. Visina komada obloge i zidanog zaleda treba da je tako podesena, da zajednicke lezisne spojniee preseeaju celu debljinu zida u istoj ravni. Visina komada obloge prolzllazi prema tome iz vislne komada od kojih je zidano zalede (upor. "mere") -+ 7 do
13.
23 do 26 izolovanje hladnih mostova, a = abradeni prema toplmno-tehnickirn zahtevtrna, d =- mailer. Podnotje
kamen, b "" zld,
C ::: izolacione
ploce debljine Kolvljenje Mesoviti zid, osim maltera nije drugacije kotvljen. Pijavicama, rnozdanicima iii kotvama treba osigurati samo one kamenje, koje je narocito iztozeno pomeranju (npr ugaono kamenje, kventovi, venci, podnozno kamenje). Oblici kotvi koje se upotrebljavaju -+ 14 do 17. Postavljanje kotvi -+ lB.
-ACN-
DopuStena 27 do
naprezaeja
30 Prikljucak podnozja na malter fasade

Obloga se rnoze uracunati prema -+ 1 do 3 u noseci presek samo ako je jednovremeno zidana sa zaledem u pravilnom slogu. Za dopustenl napon vazi najmanja pripadajuca vrednost upotrebljenog kamena (noseceq zida iii obloqe).
Ugiovi venca
)..------,
lL __ ®.__
~irs:;::==
II
11
II
Toplotna zaslila
Prirodni kamen pruza relativno slabu toplotnu zastitu. Kod malih debljina zidova (" 45 em) potrebna je posebna toplotna zastlta, Ona se rnoze postici dozidivanjem zida od lakih (ali cvrstih) blokova (npr opeka sa vertikalnim rupama -+ 19 iii opeka sa horizontalnim rupama -+ 20, pornocu nosaca za malter ispred vazdusnoq sloja -+ 21 iii stavljanjem izolacionih ploca (npr. lake ploce od drvene vune) na unutrasnlu stranu zida -+ 22 Obradeno kamenje u tan kim zidovima su hladni mostovi i zahtevaju narocite izolacione mere -+ 23 do 26.
It
Ispad ugla ..... 31; upad ugl8 ..... 32; ubijanje ..... 33; spustanie profila ..... 34.
Specijaln;
delovi
gradev;na da je uradeno od sto je moguce vrsta jedrijih, vodonepropustljivih potreban i tvrdih sloj
Podnozje.treba
vrsta kamena (npr. granit). od penjuce vlage.
Kod higroskopskih
kamena
je zaprecni
904)$-
43,45 ; poqresno izvedena ..... 44, 46. Ukrasne lrake
~ ~
Astragali ..... 47, 48; klima ..... 49; jajasti stap ..... 50.
Najpovoljnije je uvuceno podnoz]e -+ 27, koje omogucuje kapljanje kise sto se sliva niz fasadu. Ako iz oblikovanih razloga ne dolazi u obzir podvuceno podnoz]e, rnoze se izvesti ravno -+ 28 iii istureno -+ 29, 30 Ispad ne treba da je veci od 50 mm. Ako se iznad podnozja predvizalu materijali koji upijaju vodu (npr malter, mekani pescar, zid od opeke) treba tvrdi kamen podnozja podici nekoliko em iznad ispada -+ 3D, kako zaostala kisnica i voda nan eta prskanjem ne bi dosla do upiiajuclh materijala. Podeone trake i venci treba da sprece slivanje vode niz celu fasadu (sluze kao okapnici) a i opticki da podele zid. Razlikuje se venae podnozja, pojasni venae (u visini tavanice), potprozorni venci i glavni venci. Nazivi uglova venca -+ 31 do 34. Profili se sastavljaju iz osnovnih oblika prema -+ 35 do 42. Jednostavni pravi profili imaju dan as prednost u oblikovanju gradevina. vazno je da venci imaju dovoljno veliku i pravilno oblikovanu Ukrasne trake okapnicu
<
Zupci ..... 51, 52; konzolni venae ..... 53.
-+ 43 do 46.
Istorijski oblici su astragali (ponegde)
ozivljavaju
vence.
jajasti stap
-+ 50 Tzv. zupci se jos i danas primenjuju
-+ 47, 48, kim a -+ 49 i -+ 51 do 53.
54 do 57 Jednostavni
@~
glavni venei (iyvedeni primeri)
Glavni venci su zavrsetci krovnog pokrivaca (krovne ploce) na strehi iii zabatu, treba da zastite spoljnje zidove od kvasenja odozqo. Svojim ispadom stlte spoljnje zidove u izvesnoj meri od pljuska a prozore od suncevih (podnevnih zrakova). Danas se daje prednost jednostavnim vencima od obradenog kamena -+ 54 do 57, Moguce je oziveti ih malo pornocu zubaca -+ 51, 52 iii konzola -+ 53, 58 Dok se danas voda sa krova odvodi pornocu oluka i odvednih cevi, ranije (narocito u juinim zemljama) oluk se cesto izradivao u glavnom vencu-s 59 do 61 na ko]i su se prikljutivale lule -+ 61. Kod jako isturenih venaca, teziste venaca leii izvan zida ..... 62. Zbog toga treba predvideti dovoljan kontrateret i kotve
-+ 63, 64.
Po k lop n e pi 0 Ce stite parapete i slobodno stojece zidove od vlaienja odozgo. Izvode se na jednu -+ 65, 66 iii eve vode -+ 67,68 Ked visokih zidova dovoljno ih isturiti i izgraditi okapnicu -+ 66 do 68. Kod niskih zidova dovoljna je okapna ivica -+ 65, eesto se izvodi i bez ispada -+ 67 (npr za nazidke ravnih krovova). Ispod poklopne piece staviti zaprecni sloj!
_.II~.
Radionicki 64 Kotvljenje glavnog venca Pokr;vanje a ::: abradeni kamen, b '" zid, c ::: zapeceni sloj, d "" pokrov ad cinkanog lima
plan (crtez rezanja) kamena) u koji je
Klesaru je potreban za njegov rad naroclti radionicki srtez (rezanje ucrtan svaki pojedinacnl kamen i obeleien broiem-s 60,
95
--
Zidovi
Oblagal1je obradenlm kamenom
Radlonickl plan (crtez rezanja)
331.04.01
Presek EF
Podorozornik
80 lzvodacki primeri radionickog izostavljene zbog preglednosti. 69 do 75 Istorisjki izvodackl primeri za glavne venee i perapete izvedenim gradevinama (prema literaturi 32, 33) 76 do 79 Zaptivanje spojniea na pokrivci. oblaganje Kotvljenje kamenim ploca plocama (prirodni kamen, vestackl ad tesanog kamena na plana mesovlto zidanog zida (prema
~~J
1om90W
lit. 34). Mere su
Objasnjenje uz 69 do 75: Konzolne vence po mogudstvu tako duboko vezati da leziste ostane u zidu ..... 69, 70, 72; inace su potrebne jake, duboko u zid ugradene kotve ..... 71,73 (proracunatii). Nikako ne koristiti krovnu stolicu da bi se venac drzao u ravnotef ..... 73, 74. Parapete zasfiti od vlage ..... 75.
kamen, vel ike gipsane
place) Oellnicija, malerijall, povrsinska obrada: Ucvrsivanje obloge od ploca: Ploce se vezuju za nosedi zid sa kotvama. Pornocu kotvi i vodlca treba tezinu ploce preneti na zid. Rastojanje lzmedu zida i place 15 do 30 mm.
·W... ?/ b •...... " ...•........ •. . " a :.

1 do 4 nacinl kotvljenja. a ploca, b malterl), d Kotva, e vodiea kotve,
:22
r
=
malterska spojniea, noseci zid. e
=
f
= malterski
odbojnik
(krecni
Kod zidnih povrsina < 5 m2 mogu se place zaliti produznirn malterom ..... 1, 2 (Paznjal Cement napada neke vrste stena!) Kod vedih povrsina maze se upotrebiti kao drzac razrnaka odbojnik ad krecnoq maltera ..... 3, ipak je bolje imati nezaliven, provetren meduprostor ..... 4. Kao kotve i drzaci razmaka upotrebljavaju se savijene kuke ..... 5, 6. Tezina place prenosi se na metalne ugaonike ..... 7, 8, 10. Pogodni su celicni profili, ubetonirani u zid sa ubacenorn sponom ..... 9 (ubieajene u SAD). Ploce kod kojih su dodime i lezisne spojniee kontinualne, treba smaknuti. Debljina spojniea 2 do 4 mm, donje povrslne tavanica, venaea itd. plaCe se vesaju, Kotve se pornocu izuvijane zice ..... 11, 12, 15, zavrtnja ..... 13, 14 iii metalnih ugaonika sa viljuskom za kotvljenje ..... 16. Vidljivi zavrtnji ..... 14 treba da su dobra zaptivenil Na strehi ..... 17 i podnozju ..... 18 do 20 potreban je kontinualan prorez za vetrenje. Donji zavrsetak pomocu plostlh kotvi ..... 18, bolje pornocu ugaonika ..... 19, 20. Kod resenia prema 19 moguee je normal no vetrenje kroz nupe na oslo nom ugaoniku. Spoj na u91u 21 do 26; prikljucak prozora i vrata ..... 27 do 32.
ObJaganje
slubova
..... 33 do 51; vencl ..... 52 do 64.
Spoj na uglu rnoze se izvesti kosim zaseeanjem smaknuto ..... 24 iii sa umetkom ..... 26.
lido
16 Veretikalno
vezivanje
ploca (obesene
piece)
Prikljueak postave izvodi se najceace suceijavanjern svrhe ako se srnice ..... 29 iii stavlja umetak ..... 31,32.
D••• _111
..... 21, 22, ravnim spojem ..... 27 do 32_ Izrada profila ..... 33 iii suceljavanjem
..... 23, 25,
ima
i
17 Prikljucak strehe; 18 do 20 prikljueak i leziate podnozja
I.
i_J
Oblaganje stubova maze se izvesti kosim zasecanjem 37. Profiliranje pomocu smieanja ..... 36, 37.
..... 34 do
96
Zidovi
Oblaganje obradenlm kamenom
Obiaganje betonskih stubaea u spoljnjem zidu Oblaganje celicnih stubova
331.04.02
u spoljnjem
zidu
Istureni stub (upor. i str. 81). Oblaganje posebnim komadima -+ 38, suceljavanjem -+ 38 do 42, sa iljebom
39 iii sa jed nom poklopnom plocom -+ 40 do 45 -+ 48 iii ubetonirano -+ 44, 45.
Oblaganje velikih profila pojedinacnim komadima -+ 46 do 4S, jed nom poklopnom plocorn -+ 49 sa ravnim spojern iii iljebljeno. Oblaganje plocama, Izvodacki primer
50, 51; kod malih profila
"II
iI
II
a = obloga ad pl06e 30 mm debljine

b"'20mm c "" korve ad bronze pocinkovanog pljOOlog gvoMa
i'
izolaClona place 0 25 mm lakog oetona e "" cementni mailer b f = !lOOOCl zid 9 ~-arrmrenobetonski d
=
II
Bakama
kUka
neoprozorns
Padprolornik laedenim lJjebOm
sa
K ad obIagatlja ploCama IlIije

po!rebno .mlcati dad'rne spojnlee
SlUIJae
Glavni venei
-+ 52, 53;
opsivanje
prozora
-+ 54
do
57
Venae na nastresnicarna
npr. kod kucnih ulaza
-+
58, 59
Venae na podnoiju Oblaganje plocama,
--+ 60
do
63; pojasni venac-s 64.

primer
izvodacki
L II
r
Ziatno eickslrars praf;1 oc lakog metala
___ 66 Ravna fasada od obradenog kamena jedne banke u Njujorku (prema lit. 33) 67 Fasada od obradenog (prema lit. 36). kamena
Ziaino elok.irane
trake I lime", ad Iakog metata DOsseldor1
jedne trqovaeke
kuce (Hanemann-Haus),
'itx,'t'J!i'_...
97
Zidovi
Kameni okviri
Kameni okv;r; kod zidanja vidllom opekom Kamen; prozerskl okviri u malterlsanlm zgradama
331.05.01
i sa kamenom
oblogom
_ .... _ _..---~~[----------J[l
-
1 Kameni okvir sa
kamenim prozorskim je krstom, nadprozornik rasterecsn lukorn Kamen; okvlr;
2 Kameni okvir sa vezacima. nadprozornik je

lucan sa kamenom
3 Snazno prof iii ran kameni

okvir, nadprozornik Je rastereeen lukom od opeka 4 Jednostavan kameni okvir Nadprozornik je rasterecen lukorn od opeke 5 Fazonski kerarnicki delovi sastavljeni u okvir. Rasterecenost pomocu betonskog nadprozornika 6 Prozorski okvir od kamenih ploca
zavrscern,
I mailerlsanom
za vrata u zic!u od vic!ne opeke
~. ~p
-.... =-:j---------l.:~
zic!u
Naroella Prozorski
uputstva okviri
za izvodenje i postave zahtevaju dobro kotvljenje i zaptivanje sa zidom. Ako se
upotrebe vezaci (-.. " 2, 27, 28) nisu potrebne nikakve narocite kotve. Kod debelih preseka kamena i lakih zidova, mora se iznutra izjednacltl koeficijent toplotne provodljivosti pornocu izolacionih ploca -.. 24 do 26, Podprozornike, kod visokih prozora i nadprozora snabdeti okapnicom. Dovoljnim isturanjem se obezbediti ad curenja okapne vode niz zid. Leiiste vertikalnog okvira dovoljno prepustiti preko podprozornika da ne bi voda usia u spojnicu.-.. 51, 52, 57. Klinker obllkovan za podprozornike (modeli SchOtte - AG)
=-_._qt ~t--j
--..
7 Snaino nadvratnom profilisani plocorn B Okvir sa lucnlm nadvratnikom od pojedinih komada vezanih vezaclrna za zid podprozornika
kameni okvir sa ravnom
9 Jednostavni okvir za vrata od kamenih ploca, rasterecen]e pornocu betonskih nadvratnika
.. -_ ..
ot
!~~
-(2.00)240
~O;!"
POjedinosti,
prikljucak
10 Ploea od klinkera sa
11 Klinker za podprozornik
12 Ugaoni klinker za podprozornik
okapnicorn
Izvlacenje spojnice kod ablezenlh zidova
13 do 17 Pokrivanje Plocice se polaiu prionjivost ploclca
podprozornika u cementni
keramickim malter
plocicarna. na donjoj strani, (b) povecava]u
(a): iljebovi
Ked poroznlh blokova (obloina opeka) treba izvucl spojnice sa poroznim malterom (kretni rnalter, malterska grupa I). Dodavanjem boje iii stavljanjem neupotrebljivog peska dobija se malter slabog kvaliteta koga ubrzo ispere kisa. Treba voditi raeuna kada se upotrebljava slnterovano kamenje (klinker, gradevinska keramika): 1) Oblogu i zid zidatl malterom grupe II 2) 3) 4) 5) Zid zastititl od vlage: zidne ispade, pokrivke itd. izvesti tako da odbijaju kisu (okapnice!). Spojnice izgrebati do dubine 2-3 mm, iscetka!;' Spojnice izvuci cementnim malterom 1:3 (po rnoqucstvu dodati neko ispitano zaptivno sredstvo). Maiter utisnuti u dva sloja, dubina svakog sloja 10-15 mm, smaknuti krajeve spojeva. Iznutra prvo izvuci dodirne spojnice pa leiisnea dodirne. Malter za spojnice utisnuti ravno u sve neravnine klinkera. spolia prvo lezi~ne pa
18 do 20 Podprozorici od vestackoq kamena (prema Rettig) Okviri sa okaprucorn su povoljniji nego okviri koji ostaju u ravni -.. 19,20. a =spoljnji podprozornik, b = unutrasn]i podprozornik, c = lzolaclona ploca, d = zapnvac
-..,8
$)
21 do 23 Podprozornik od prirodnog kamena (prema uglednim listovima za obradu kamena).a = podprozornik od obradenog kamena (mere -.. tekat) , b = unutrasn] podprozornik, c = cementn malter, d = zaptivni kit Pojedlnosli, prikljucak bocnog naslona uglednim listovima za obradu kamena)
24 do 26 Podprozornik od obradenog prirodnog kamena sa nisorn za grejno teio ispod prozorske daske (prema uglednim listovima za obradu kamena prema lit. 37) a = podprozornik; b = izolaciona ploca: c = zaptivni kit.
i nadvoja
(-..
tekst)
(za
sada
prema
27 do 3D Duboki okviri za prozore

upotrebe vszaa, nije potrebno
i vrata sa sirokim celom od punih profila. Ako se kotvljenje. Kod neprekinutog okvira vpotrebne su kotve.
31 do 34 Duboki okviri za prozore i vrata sa uzanim celom od profilisasnih Kotvljenje za zid je potrebno i to pomoCu cementnog maltera i pijavica.
ploca.
35 do 38 Plitki okviri za vrata i prozore sa slroktrn Celom od kamenih ploca -.. 35, klinker ploca -.. 38 i keramitkih profila -.. 36, 37, Potrebno je kotvljenje pornocu pijavica,
39 do 42 Plitki okviri za vrata i prozore sa uskim kamenih ptoca, spolja i iznutra. Ploce treba ukolViti.
celom
izvedeni
kao postava
od
98
Zido'll!
Kameni okviri
I""odacki primer; za prozorske okvlre od Qradevlnske keramike
""9
331.05.02
I
I
77~
--, --.,
a ~ obloga obra<lenim kamenom b zuf pozarf C ".. gradevinska keramfke
a -lid
b = cementni maher (malter grupa 111) » postava d - podprazomi kamen
43 Prozorski okvir od gradevinske keramike

(prema lit. 38)
44 Prozorski okvir ad gradevinske keramike

(prema lit. 39)
d I<olvljsnje e ~ zaprecrn sloJ (prolly v!age) f "'" nepokretoo zaslakljivanje 9 ~ okapnica h = lui< za rastere6vanje u zidu
a zid b .:::; cernentru maher

>
e f"'"
= podprozornik • nadprozorrske
ugaoni kamen ugaoni Kamen
(mailer ",up. c = postava d ~ podprozomi k.amen
110
9 ~ prozorskl okvlr h = izolacija
45 Prozorski okvir od gradevinske keramike

(prema lit. 39)
46 Prozorski okvir od gradevinske

keramike (prema lit. 40)
4B do 50 Poloza] kapaka u odnosu na okvir lopnim zljebom -i> 50 a = haka

b
la
Po pravilu
se izvodi sa tupim spojem
-i>
48, zljabljeno-i>
49 iii sa prek-
51 Povezivanje
kamenog
podprozornika
sa okvirom
= okapnics
vrauma
naslon OS traka
c = met.lna
d = ;wlacija
52 do 56 Donji prikljutak 53 do 55 sa zaptivanjem
Il!
,\ ~
~b
Kotvaod pljoStlh \!Volda
V:!!:;:I
!;;
. SUpl;a spojnica 52, sda izolacijom na donjem naslonu-e-
vrata jednostavan-e u podu -i> 56
57 Siobodne stepenice od obradenog
kamena
(isturene
stepen!ce)
sa prikljutkom
vrata
99
Zidovi
Armirani zid prema DIN 1053, deo 3
1 Oblasl primene Ova norma vaii za nosece gradevinske delave ad armiranog zida, kod koga se armatura staticki izracunava, Treba ispostovan zahteve u pogledu toplotne zastite, zastite od buke, pozara i vi age. Primedba: Smernice za Dimenztonlsan]e i izvodenje ravnih nadvoja smeju i dalje da se primenjuju unutar njihove oblasti primene. armature Razlikujemo sledece vrste postavljanja armature u zidu, koje mogu i da se kombinuju: a) horizontalna armatura u leiisnim-spojnicama (vidi sliku 1) b) horizontalna armatura u za to oblikovanim blokovima (vidi sliku 2 i 3) c) vertikalna anmatura u blokovima sa malim supljinama (vidi sliku 4) d) vertikalna armatura u blokovima sa velikim supljinama (vidi sliku 5) e) armatura u obzidanim supljinama (vidi slike 6 i 7) 4.3.3 Racunske vreenostl tvrsloce zlda
331.06.01
4.4.3 Smicanje
plota
Kao racunsku vrednost lJ" treba za pune i suplie blokove kod pritiska u pravcu rupe primeniti lJ" prema DIN 1053 deo 1 odn.deo 2.Kod pritiska poprecno na pravac rupe treba lJ" smanjiti na polovinu kod .Giter" i kod supljih blokova. Ukoliko koo preseka sa ispunjenim supljinama racunska vrednost cvrstoce betona iii maltera leii ispod racunske vrednosti cvrstoco zida, onda je za ukupan presek merodavna racunska vrednost cvrstoce materijala ispune. Ukoliko se ispuna vrsi sa malterom onda kao racunsku vrednost za malter grupe III treba primenrti 4,5 MN/m2, a za maher grupe Ilia 10,5 MN/m2 Za raeunske vrednosti betona vazi DIN 1045. 4.3.4 Dokaz olpornosli na izvijanje
Dimenzionisanje iz izvijanja ploca u odnosu na poprecnu silu treba vrsiti prema DIN 1045. Ali odstupcajuce od toga za granice osnovnih vrednosti napona smicanja vazi 'tOll = 0,015 lJ" sa lJ" prema DIN 1053 dec 1 odn.deo 2. Ova granicna vrednost vazl i kod .Glter' i §upljih blokova nezavisno od pravca opterecen]a. Navedene granicne vrednosti 'tOll vaza za armaturu koja ne prihvata savijanja i oblast smicanja 1 bez armature smicanja. Naslagana armatura savijanje-zatezanje nije dozvoljena. Dejstvo anmature smicanja ne sme da se upo-
2 Postavljanje
trebi.
4.5 Sadejslvo
zida
i betona
Kod pritisnutih clan aka sa umerenom vitkoscu (.I ~ 20) sme da se pribliZno obuhvatl uticaj neieljene skscentrlcnostl i skretanja usled sabijanja prema Teoriji II.Reda Dimenzionisanjem u srednjoj treeini duZine izvijanja uz uvaiavanje dodatne ekscentrlcnosti f prema [ednacini (1). "" f=--46 d 8 (I)
Sadejstvo zida i betona sme da se pretpostavi samo ako se ne ocekuju ekstremna naprezanja zbog razucttih ponasanja deformacija. Mora da se betonira uz neomalterisani zld. Ukupan presek sme onda da se dimenzionira je sastavljen od materijala manje cvrstoce, tako, kao da
Ako se na spoju ocekuju veci naponi smicanja od 'O" prema pasusu 4.4.3, onda sile smicanja treba potpuno pokriti armaturom. Ako prevagne dimenzionira 1045, betonski presek onda i on sam sme da se kao presek eelienog betona prema DIN
3 Graclevinski 3.1 Zidarski
malerijali blokovi
Ovde znace: "" duzina izvijanja d debljina poprecnoq
preseka
u pravcu izvijanja
Smeju da se koriste samo blokovi prema DIN 105 dec 1 do dec 5, DIN 106 dec 1 ideo 2. DIN 398. DIN 4165, DIN 18151, DIN 18152, DIN 18153 i namenski oblikovani (formirani) blokovi. Dodatno vaze zahtevi prema prilogu A. pasus A.l Udeo otvora i cvrstoca na pritisak formiranih blokova treba izraeunatl prema prilogu A, pasus A.2.2. Kod formiranih blokova za vertikalnu armaturu razlikujemo izmedu .rnalih" i "velikih" supljina. Male supljine (vidi sliku 4) moraju u svakorn pravcu da prikazu minimalnu meru od 60 mm, veliki ispusti (vidi sliku 5) u svakom pravcu minimalnu meru od 135 mm. Kod formiranih blokova za horizontalnu armaturu sme visina supljina da se umanji na 45 mm (vidi slike 2 i 3) zbog dodatnog maltera. Kod serklaza prema DIN 1053 dec 1 sme da se odustane od zahteva postavljenih blokovima prema prilogu A, pasus A.l 3.2 Maller za zldanJe
vitkost
= hx/d.
5 Pravila 5,10psle Na armiranje gradevinskih delova iii delova zida treba smisleno primeniti pravila za celicni beton prema DIN 1045. Armaturu polja treba doduse voditl u jed nom redu preko pune sirine oslonca. 5,2 M;nimalna armalura armlranja
Kod pritisnutih elanaka sa velikom vitkoscu (l > 20) treba uraditi tacan proracun prema DIN 1045, Vitkosti
l> 25 nisu dozvoljene. za popreenu silu
4.4 Dlmenzlonisanje
4.4.1 Opsle
Kod dimenzionisanja za poprecnu silu treba razlikovati naprezanje zida na smicanje od opterecenia paralelno sa ravni zida (smicanje tankih ploca) i upravno na ravan zida (smicanje ploca),
4.4,2 Smicanje
lankih
ploca
Sme da se koristi samo malter za zidanje prema DIN 1053 dec 1 sa izuzetkom normalnog maltera grupe maltera I. Armatura sme da se postavi samo u normalnom maltenu grupa maltera III i lila prema DIN 1053 dec 1 Dodatak mora da ima gust sastav i da odgovara DIN 4226 dec 1 3.3 Belon za popunjavanje supljina sa
Dokaz smicanja sme da se izvrsi na razmaku 0,5 h (h korisna visina nosaca) od ivice naleganja. Kod previss pritisnutih preseka pravougaonika je dovoljno da se ispita mesto maksimalnog napona smicanja. Kod razudenih preseka dokaz sme da se vi'Si u visini nulte linije u stanju II. Na ovom mestu primenjiv raeunski normalni napon CT u ravni lel'isne spojnice sme pOjednostavljeno da se proceni iz siIe u lazistu FA, i to na
Radi izbegavanja sirokih pukotina moraju da se tspostuju minimalne vrednosti stepena armiranja. Minimalne vrednosti za clsto opteretenje teretom date su u tabeli 1 Ako naprezanja nezavisno od opteretenja pokazu rnoqucnost veoma sirokih pukotina, preporueuje se sadrza] armature od min.0,2 % ukupnog preseka u samom iii priblizno u pravcu naprezanja. Ako prevagne betonski presek, za minimalnu armaturu betonskog preseka vazl DIN 1045. Vrednosti tabele vaze za SSt 420 S i SSt 500 S. 5.3 Razmaci sipki skim delovima u piocaslo napregnulim gracev;n·
2 FA
(2) b .( Ovde znace: b sirina preseka nosaea ( sirina raspona nosaca kod konzolnih nosaca,
nezastieenom
armaturom
Za popunjavanje treba upotrebiti beton najmanje klase cvrstoce S 15 prema DIN 1045, ukoliko za zastitu od korozije armature nije potrebna veta klasa cvrstoce. Najvete zrno ne sme da prede 8 mm. 3.4 Belonski koristiti celik rebrasti betonski eelik prema DIN 488 dec
odn.dvostnuka
duzina
konzole
cece:
Treba dokazati da naponi smicanja sadrzs vrednosti koje se mogu prihvatiti prema DIN 1053 deo 2, pasus 7.5. Dopunski uz to za racunske vrednosti kohezije lJ". vazi sleMalter grupe II: Laki rnalter: Malter tankog leiista:
Za minimalni razmak izmedu sipki armature vaii DIN 1045, Maksimalna vrednost razmaka sipki sme kod glavne armature da iznosi 250 mm, a kod popreene armature 375 mm. Ako se armatura rasporedi prema slici 5, onda je treba opremiti uzengijama prema DIN-i 1045. U tom slucaju centralni osovinski armaturnih korpi ne sme da prede 750 mm. 5.4 Kolvljenje sipki armature
Treba
&.. ~ 0,08 MN/m2 &.. = 0,18 MN/m2 &.. = 0,22 MN/m2
Kotvljenje sipki armature treba sracunatl prema DIN 1045. Za armaturu u malteru treba, odstupejucl od ovoga, dozvoljene osnovne vrednosti naprezanja na spoju uzeti iz tabele2.
Tabala 4 Ilimenzionisanje 4.1 Opsle DIN
3: Zahtevi i oqranicenja
kod izvodenja Vertikalna armatura u specijalnom bloku sa malom supljinom premaslici 15 4 u specijalnom bloku sa velikom supljinom iii u obzidanim supljinama prema slikama
Horizontalna armatura u lezisnoj spojnici premaslici 1 Materijal ispune Ispunjavanje vertikalnih supljina maksimalni precnik sipke mailer grupe III iii lila u posebno oblikovanom (specijalnom bloku) prema slikama 2 iii 3 malter grupe III iii III.
Beton ~ B
Dimenzionisanje armiranih preseka treba vrsiti prema 1045 uz uvazavan]e sledeclh odstupanja. 4_2 Uvoclenje cptereeerqa
5, 6 iii 7
Beton ~ 815
Leiisne sile armiranog zida treba da se uvedu direktnim lagerovanjem na pritisak. Ukoliko to nije mogute moraju sile u leiistu da se preuzmu dovoljno ukotvljenom armaturom. Kod greda i nosaca slienih zidovima koji sem sopstvenog opteretenja moraju da nose i druga opterecenja. moraju ta opteretenja da se unesu u zonu pritiska na savijanje iii iznad toga, ako nije prisutna dovoljna armatura vesanja za prenosenje tih optereeenja do visine zone pritiska na savijanja. 4.3 Dimenzlonisanje na savijanje, nom sUom i samu duznu silu 4.3.1 Ogranicavanje v;lkosli savijanje sa podul'
malter grupe III iii malter grupe III lila iii Ilia u svakom sloju blokova
najmanje na svaki metar visine zida '4 prema DIN
14
sa svih strana najmanje 2·struko precnika sipke. prema pov~ini zida> 30 zahteva
1045 deo 1
prema DIN 1045
Prekrivanje
prema povrsini zida> 30 kod trajno suve klime u prostoriji u svim drugim slucajevima
prema DIN 1045
sa svih strana 2·struko pretnik. sipke, prema povr~ini zida ~ 30
izvijanja Zastita ad korozije
Vitkost na savijanje lid gradevinskih delova koji su optereceni savijanjem ne sme da bude veca od 20. Kod nosaea slienih zidovima staticka korisna visina da se primeni samo do polovine sirine raspona (,
bez posebnih
bez posebnih
zahteva
h sme
pocinkovanje plamenom iii druge trajne mere 1)
prama DIN 1045
pocinkovanje plamenom iii druge trajne mere 1)
premo 1045
DIN
4.3.2 Dimenzionisani presek Dimenzionisani presek je noseci zid. ~upljine koje su popunjene sa malterom iii betonom ubrajaju se u dimenzioni· sani presek.
Minimalna debljina armiranag zida

1)
'15
treba dokazati n.pr.opstim gradevinsko-nadzornim odobrenjem
Upotrebljivost
100
lido,,!
Armirani zld prema DIN 1053, deo 3
od korozlJe 7.3 Spojnice
331.06.02
6. zastlta armature
6.1 lIIezasticena
u zidnom rnalteru Nezasticena armatura sma da se polozl u zidni malter samo kod onih gradevinskih delova koji su izloieni trajno suvoj klimi prostorije (uslovi zivotne okoline prema DIN 1045. tabela 10, red 1), npr.u unutrasniirn zidovima.
armatura
l.ezisne spojniee treba uvek zidati punom spojnicorn. Dodime spojniee treba kod horizontalnog smera napona i vodenja armature takode izvoditi punom fugom. Kod vertikalnog smera napona i vodenja armature dozvoljeni su suvo sucelieni blokovi sa nezamalterisanom dodirnom fugom. Spojniee sa arrnaturorn prema sliei 1 smeju da budu debeIe do 20 mm; kao smerniea za debljinu spojniee vazi evestruki precnik sipke,
Tabela 2: Dozvoljene osnovne vrednostl napona preveza dozv .• 1 za rebrastl betonski celik prema DIN 488 dec 1 Osnovne Grupa mallera U lei.isnoj spojnici
MN/m2
vrednosti
dOZV.!1
6_2 lIIezaslicena
Ijinama
armatura
u betonom
ispunjenim
supu betozahtevi
u specijalnim blokovima 1) i supljinama MN/m2 1,0

I,'
Nezastice·na armatura sme da se upotrebi samo nom ispunjenim supliinarna kada su lspostovani prema pasusima 7.4 i 7.5. 6.3 Zastii:ena armatura
7.4 A,malura
Armaturu treba poloiiti u malter tako da je on obavije sa svih strana. U supljinama sa nezasticenom armaturom prema slikama 2. 3, 5, 6 iii 7 mora crzacrna rastoiania iii drugim merama da se obezbedi da armatura leii plan ski i da je sa svih strana obi ozena betonom. U spojniee prema sliei 1 smeju da se poloze najvise 8 mm debele sipke iii elementi armature, ali u supljinama same do precnika stapa ad 14 mm. Stapovi sa precnikom veeirn od 14 mm su dozvoljeni same u betonom ispunjenim supljinama. Kod izvodenja prema sliei 7 treba slojeve zida u svakom slucaju povezati kotvom, n.pr.zicanirn kotvama prema DIN 1053 dec 1 Tabela 1: Minimalna armature Minimalna armatura u odnosu na ukupan popracnl presek Poprecna armatura min}.lQ
11
III
0,35 0.70 vidi pasus 7.5
Ilia U vezl prekrivanja
Ako nisu zastupljeni slutajevi kao u pasusima 6.1 i 6.2 onda treba armaturu zastititi posebnim merama protiv korozije [npr. poeinkovanje plamenom iii oblaganje plastikom), tija je upotrebljivost dokazana n.pr.opstlrn gradevinskonadzornim odobrenjem. 6.4 Dejslvo korozlvnih sredstava
7.5 Prekrivanje
Kod nezastlcene armature u betonom ispunjenim supljinama prema slikama 2. 3, 5. 6 iii 7 treba lspostovatt minimalne vrednosti prekrivanja prema DIN 1045. Ne uracunavaju se zidarski blokovi. Razmak izmedu manje 30 mm.
povrslne cellka i zida mora da iznosi najsa si-
Kod upotrebe plamenom poeinkovane armature treba u malteru i zidarskim blokovima ograniMi sadrza] na eink agresivno ceiujucih elemenata, posebno sulfata i hlorida. Pesak mora da odgovara zahtevima prema DIN 4226 dec 1. Za dodatne materijale i dodatna sredstva u malteru vazi DIN 1053 dec 1, prilog A, pasusi A.2.3 odA2.4. Za dodatne materijale i dodatna sredstva u betonu ispune vazi DIN 1045, pasus 6.3. Za hidraulicnlm malterom vezani zid i blokove treba ograniciti sadriaj sulfata i hlorida prema DIN 4226 dec 1 ideo 2. Kod spoljasnjeg delovanja agresivnih sredstava kao sto su sulfati i hloridi nije dozvoljena plamenom poeinkovana arrnatura. Armaturu treba zastititi drugim merama. 71zvodenje 7.1 Opste Za izvodenje vaz! DIN 1053 dec 1, ukoliko u sledecem drugatije utvrdeno. Tabela 3 daje pregled postovati. 7.2 Minimalna Armirani debljina 115 mm debeo. zahteva i oqranlcenja nije
Prekrivanje malterom u speeijalnim blokovima mora svih strana da odgovara najmanje dvostrukom precniku pke. 7.6 Ispunjavanje
Potoza] glavne armature
supljina
Glavna armatura min ~H Horizontalno u lei:i~- najmanje cetiri nim spojnicama iii slpke sa precrnsupljinama slpke pre- kom od6 mm po m ma slikama 1 do 3
ukoliko J.lH < 0,5 %:
Specijalni blokovi sa malom supljinom prema sliei 4 smeju da se ispune samo malterom grupe III iii Ilia u svakom sloju blokova. Velike supliine za preuzimanje vertikalne armature moraju najmanje nakon svakog metra visine zida da se ispune i nabiju.
8 Kontrole l provere
kvaliteta
na gradevini
Vertikalno u supljinarna ill posebnirn slogovirna prema slikama 4 do 6 0,1 %
""" °
koje treba is-
MeO'uvrednosti ravcllniiski interpol irati ukoliko ~lH >0,6 % ,"", 0,2 "H 0,2 J.lH
Svakoj isporuei zidarskih blokova treba prilozitl otpremnieu iii listie 0 pakovanju, iz kOjih se pored oznake norme zidarskog bloka i dodatne oznake 8M vidi da zidarski blokovi ispunjavaju zahteve za armirani zid (8M). lzvodac gradevinskih radova mora da prekontrolise da Ii se podaei na otpremniei iii listi6u pakovanja podudaraju sa gradevinskotehnickorn dokumentaeijom. U svemu ostalom vazi DIN 18200 u vezi sa odqovarajuclm normama za zidarske blokove.
zid mora da bude najmanje
U celom cuzinorn obzidanim supliinarna prema slid 7
0.1 %
Postavljanje
armature
prema
2 a do 2 e
Armirani
zid
Slika 1: Horizontalna arrnatura u leiisnoj spojnici (principijelna skica)
Slika 2: Horizontalna armatura u specijalnim blokovima(principijelna skica)
Slika 3: Horizontalna
armatura u specijalnim blokovima u obfiku levka (principijelna skiea)
1 do 4 Oblasti primene
armiranog
zida
Visina blOkov8 mm 71
5 do 7 Polo~aj i raspored
armature
u spojnieama
Slika 4: Vertikalna armatura u specijalnim blokovima sa matorn §;upljinom (principijeIna skiea)
Slika 5: Venikalna armatura u specijalnim blokovima sa velikim supljinama (principljelna skica)
8 do 10 Polotaj
..Giter" blokova za armaturu.
Slika 6: Armatura u zidanim §;upljinama (prtncipfjelna skica)
Slika 7: Armatura u zidanim supljinama lom duzinom (prineipijelna skica)
ce13 do 16 Nadvoji vrata i prozora od armiranog zida
101
• .,;,'1::i}lI> . _
Noseci spoljnl zidovl

Zid od poreznoq betona
Standardn; detalj; (prema Ut.69) Flavn! blekov] omalterlsanl Konstrukcioni sklop (od unutra ka spolja) Glatani malter Ravni blokovi Spoljnji malter WA.struktura Zid ad ravnih blokova sa lasadnom oblogom ; spoIjnjim malterom Konstrukcioni sklop (od unutra ka spolia) Glacani malter Ravni blokovi Spoljnji mailer WA.fini Vazdusnl slaj (razmak prsta) KSVm 2,0 iii VMz 1,4
331.07.01
Zid od ravnlh blokova sa fasadnom oblogom I vazdusnim slojem Konstrukcioni sklop (od unutra ka spolja) Glaeani malter Ravni blokovi Vazdusn: sloj (ca.6 em) KSVm 2,0 iii VMz 1.4
Jednoslajni ; dvos,lojnl spolj"j; zidovi
11 1 26
2522 27 23
'5
7 9
18
,.
8
-·~·-·-F1-1
2. -
16 --
10
,.
I.
'0
,"
Zapllvanja protiv vlage, Podrumskl zid od zidnih ploca iii elemenata.
Zapllvanja protiv vlage, podnozje maiterlsano Podrumski zid od ravnih blokova odn.blokova
11·
Prozorskl saht, zaptivanja protiv vlage. Formlranje nadprozornika Podrumski zid od ravnih blokova 11
13 14 15 19
Prozcrskl saM, zaptivanja protlv viage. Padnozje omalterisano. Podrumski zid od ravnih blokova. SpoljnimaherWA.struktura
Glacani matter Ugaona zastltna sina Zavrsna srna podnozta
Podnozje obloieno,zapllvanja protlv vlage. Podrumski zid ad ravnlh blokova.
1a 2 3
Aavni blokovi odn.blokovi Zidne place, armirane iii eternenrl Place tavamca Nadprozornik (nose6i)
16 20 21 22
23
Malterpodnoija
25 26 27
29 56
24
Vazcusntsloj 4 - 6 em Zidnakotva
Izravnanje maltera
Otvorena dodirna spojnica
Serklai
lOa Maller premaDIN 18550 (samokod zidaod blokova)
8 9 10
Dodatna izolacija Suzeni blok ispred tavanice Zaptivanje protiv "Iage
Kosuljica Podnaobloga Obloini sloj
Izolacija ad strukturnog zvuka
56a Betonskapoenaploca
Fasadni nadprozornik Armirano-betonska tavanica Drenaza ukoliko je potrebna Podrumski prozorski saht
Spoljn;1 zldovi od ravnth blokava od poroznoq betons, blokova od poroznog betona i zldn;h tabllrelemenata od paroznog betona
80 81
Blok za provetravanje
(piasticnlodn.betonskiprefabrikovan deo)
102

Mittag - Gradjevinske Konstrukcije

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Mittag - Gradjevinske Konstrukcije

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Martin Mittag

18. potpuno preradeno izdanje

konstruktivnim sistemima, gradevinskim elementima i necintme gradnje

Vmjacka Banja Vrnjacka Banja

Predgovor uz 18. potpuno preradeno izdanje

Marija Rajn, februar 2000.

Sadrzaj prema trcskovnlm grupama DIN 216

Strana 133 Strana 134 Sirana 136

Sadrzaj prema troskovnlm grupama DIN 276

Strana 156 Strana 158 Strana 163

vrata prema DIN 68121, dec 1

prozori prema DIN 18054 detalji

Drveni prozori, standardni

prema DIN V 18103 profila

prozora prema DIN 18545

Montai:ni zidovi u plotama Nenosscl unutrasn] Nenosecl unutrasnii

detalji za drvenu gradnju u drvetu zgrade

zidovi, standardni unutrasn]

zidovi, sistemi zidova sa stubovima zidovi, pregradni zidovi, standardni

Nenoseei unutrasnil unutrasnia vrata

Provalozapretna Drvena unutrasnia Celitni

vrata prema DIN V 18103 vrata, standardni detalji

okviri, zaptivka vrata

Obloge za unutrasnie Sistemi malterisanja Malterski zidovi

Sadrzaj prema troskovnhn grupama DIN 276

tavanice od eelienih nosaca iii armiranog

Masivne tavaniee,betonske Masivne tavaniee, standardni Lukovi i svodovi Tavanice

Strana 284 Strana 286 Strana 293

detalji konzole tavanica, ploee podesta, ploce stepeniea,

detalji, tavanlcne podesti

Nacin gradnje krovova sa ekoloskoq

Prodori kroz krovove prema DIN V 18234-3 Krovne konstrukcije

Sadrzaj prerna troskovnlrn grl.lpama DIN 276

Strana 443 Strana 448

Krovni pokrivaci Pokrivanje krovova strukturisanih sistema

Strana 507 Strana 510

sahtovi i kanali Strana 519 Strana 520

Prilog A 001 A 002 A 003 A 004 A 005 Podaci

gradevina, zastita od vlage od pozara od buke svetlost, spisak

Toplotna Zalltita Zastita Zalltita Dnevna

Strana 571 Strana 573 Strana 576

NormallYni Popis firm! Registar

list - normi standardnih detalja

Strana 577 Strana 579

na vece povrsine --+

Pokretljivost ne sme da se smanji na pojedlnacnlrn

4 600 600 750 750

5 700 700 875 875

6 600 800 1000 1000

tezini zida! Potreban statitki dokaz.

a-:::nepmpusUjivi c,;;podloga !I ,...

e~!iazduj;ni sloj,1 0 em f =izolacmna plol:a

15 Osnov stuba, nearmirani nabijeni beton

16 Osnov stuba, ploca od armiranog betona

17 Fundiranje mbenih prostora

liter. 62, 64)

21 Temelji odvojeni poqresno

23 lzvoden]e pri podeljenoj ploti stope

24 T emelji pored postojece zgrade

13 Fundiranje tim sucovirna

na obrnu- 14 Fundiranje na tonucim bunarima

kod razlicitlh delova zgrade

2.1 Vrste gradevlnskog