--_.--.

--

-.-~-

..-

.---.

~--~-------.----.-

.. --

..--.~.,.--

-_ _._-- ..
....

_--.' ... "-

:-l !I

......

Ci.:_·· ,.'

I'

,-J (--~ 1

Stevan Stevanovic

FUHDIRAH E I

~lf4

• BEOGRAD

SAD
PRE DG0V0R

J
str.
7

UV0D

9.

GLAVA I POREKLO,SASTAV,FIZICKE,MEHANICKE 2. KLASIFIKACIJA

*--:~"--:-----_>
I REOLOSKE OSOBINE TLAi
13. : 13. : 18. ;

1~ POREKLO TLp. . . . . TLA 3. STRUKTURA TlA ... 4. FIZlcKE OSOBINE TLA 5. MEHANlcKE OSOBINE TLA 5.1. Vodopropustljivost tla .... Koeficijent vodopropustljivosti . Hidrodinamicki pritisak 5.2. Otpornost tla .. ' . Granicno stanje u t lu . . . .. . ... Granicni odnosi izmedju glavnih napona u tlu Pritisci tla na potporne konstrukcije . Bocni pritisci tla pri sprecenim bocnim deformacijama . . . . . . . . . . . .. 5.3. Deformabilnost tla . Deformabilnost tla u uslovima sprecenih bocnih deformac ij a . Deformabilnost tla u uslovima triaksijalnog stanja deformacija 6. KONSOLIDACIJA TLA . 7. REOlOSKE OSOBINE TlA . 7.1. Reoloske osobine tla . 7.2. Osnovni reoloski modeli . 7.3. Kombinovani reoloski modeli .• 7.4. Oblast primene reoloskih modela .....
_____ _7~~~_

20. 24. 24. 24. 25. 27.

30. ; 33. ' 35.

38. 39. 43.

67.

54. 56. 72.

73.

77. ; 84.
'C-"'",~ ,-

' -; \~-_'"

GLAVA

II
85. 85. 86. 86. 88. 89. 90.
1. OSNOVNr:~-p-O-STAVKE

OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE TEMELJA

1.1. Geodetske podloge . 1.2. Geoloske podloge .. 1.3. peizmoloske podloge . 1.4. Midrogeoloske podloge ',1.4.!Geomehanicke podloge
"

str.
90. 2. IZBOR DUBINE FUNDIRANJA . 90. 2.1. Uticaj mraza . 92. 2.2. Sastav i osobine tla 94. 2.3. Hidrogeoloski uslovi 94. 2.4. Osetljivost tla na promenu zapremine 96. 2.5. Dubina fundiranja susednih objekata . 97. 2.6. Postojece podzemne komunikacije i razne prepreke. 2.7. Vel icina i pri roda opterecen.i a . . . . 98. 99. 2.8. Namena objekata . 100. 2.9. Dubina erozije . 103. 3. OSNOVNI TIPOVI TEMELJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE . 104. 3. 1. Plitki teme 1ji . 105. 3.2. Duboki temelji . 105. 3.3. Temelji na sipovima . 106. 3:4. Temelji na betonskim dijafragmama 106. 3.5. Temelji na bunarima . 106. 3.6. Temelji na kesonima 116 4. PRITISCI TEMELJA NA TLO ... 117. 4.1. Granicni pritisci na tlo 129. 4.2. Dozvoljeni pritisci na tlo 136. 5. DEFORMACIJE TLA ISPOD TEMELJA .... 139. 5. 1" Proracun sleganja temelja . 140. Sleganje temelja na nekoherentnom tlu ..... 143. Sleganje temelja na koherentnom tlu . 147. 5.2. Proracun sleganja temelja po teoriji elasticnosti 153. Uticajne funkcije sleganja tla. 168. 6. SPECIFltNI USLOVI 168. 6.1. Temelji hladnjaca 170. 6.2. Temelji kotlova i peei 170. 6.3. Temelji na lesu . 171. 6.4. Temelji na steni

GLAVA
PLITKI

III

TEMELJI

.....•....

177. 178. 179. 182. 184. 187. 189. 191. 194. 194. 198. 200. 212.
178.

1. MASIVNI TEMELJI . . . . . . . . 2. TRAKAST I TEf1ELJI 'ISPOD Z mOVA . ..• 2.1. Odredjivanje dimenzija Dsnove temelja . . . . 2.2. Dimenzionisanje temelja od nearmiranog betona 2.3. Dimenzionisanje temelja od armiranog betona . 2.4. Kontrola pritisaka na tlo . . . . 2.5. Kontrola stabilnosti temelja . . . . . . . . . 2.6. Temelji ispod kalkanskih zidova . . . . 3. TEMELJI BETONSKIH STUBOVA . . . . . . . . . . . 3.1. Odredjivanje dimenzija osnave temelja . . . . 3.2. Dimenzionisanje temelja ad neanmiranog betona 3.3. Dimenzionisanje t~elja ad armiranog betona . 3.4. Kontrola pr i t i salea na tlo ..... '. . . . . .

4. TEMELJI MONTAzNIH ARt~IRANO BETONSKIH STUBOVA 4.1. Dimenzionisanje casice . . . . . . 5. TEMELJI tELIcNIH STUBOVA . . . . . . . . . . 5.1. Odredjivanje duzine ankerovanja 5.2. Proracun anker-nosaca ... .. 6. ZAJEDNltKI TEMELJI ZA VIsE STUBOVA U NIZU 6.1. Odredjivanje dimenzija kontaktne povrsine teme 1j a . . . . . . . . . . . . _ 6.2. D'imenzton i sanj e temeljnih nosaca . . • . . . 7. TEMELJNI ROsTILJI _ 7.1. Odredjivanje dimenzija kantaktne povrsine 7.2. Dimenzionisanje nosaca temeljnog rostilja 8. TEMELJNE PLOtE 8.1. Pecurkaste temeljne place 8.2. Place ojacane rebrima GLAVA IV PRORAtUN TEMELJA

217. 218. 222. 223. 225. 227. 228 231. 235. 237. 238. 240 241. 241.

"

NA DEFORMABILNOJ

PODLOZI

242. 242. 246. 247. 247. 250. 254. 254. 259. 262.

1. POSTAVJ<A PROBLE~1A. . . . . . . . . . . . 2. TEMELJNI N05Ati NA ELASTICNOJ PODLOZI 2.1. Ravansko stanje deformacija. . 2.2. Prostorna stanje napona i deformacija ... 2.3. Definicija problema metodom konacnih razlika 2.4. Uticajne funkcije . . . . . . . . . . Ravansko stanje deformacija ..... Prostorna stanje napona i deformacija 2.5. Resenje problema .... _ _. Ravansko stanj e deformac·ija . Prostorna stanje napana i deformacija 2.6. Ilustracija primene metode konacrrih razlika na konkretnim primerima . . . . . . . . 3. TEMELJNI NOSAtI NA ELASTIeNOJ PODLOZI PROMENLJIVIH DEFORMACIJSKIH KARAKTERISTlKA .... 3.1. S1eganj e podeoni h t.acaka . . . . . . . Ravansko stanje deformacija .. . . . Prostorno stanje napona i deformacija 3.2. Re~enje problema . . . . . . . . . . . Ravansko stanje deformacija . . . . . Pros torno stanje napona i deformacija 4. KRUZNE TEMELJNE PLOtE NA ELASTle~OJ PODLOZI OPTERECENE ROTACIONO SXMETRlcNIM OPTERECENJEM 4.1. O€~finicija problema metodom konacnih razlika 4.2. 51 eganje tacaka kontaktne povrsi. ., . _ 4.3. Rf~senje probl ema

263. 263.

265.
272.

273. 274. 274. 275. 275. 276. 276. 278. 281. 283.

6
GLAVA V DUBOK I H TEMELJA ..••.••••• .••

str. 310. 311. 313. 318. 324. 327.

PRORACUN

1. PRORAcUN DUBOKIH TEMELJA PREMA STANJU GRANlcNE RAVNOTE2E U TLU _..

1.1. Metoda Prof.Prokofjeva . 1.2. Metoda deformacija . 1.3. Odredjivanje koeficijenata krutosti tla . 2. PRORAcUN DUBOKIH TEMELJA PREMA STANJU GRANlcNE

RAVNOTEZE

t TLU

GLAVA

VI JAME ........•......

TEMELJNE

334. 334. 335. 337. 338. 343. 344. 346. 249. 352. 353.

1. OBELEzAVANJE
2.

3.
4.

5. 6.

TEMELJA I TEMELJNIH JAMA . IZRADA TEMELJN IH JAMA . . . . . . . . . TEMELJNE JAME U TLU MALE VLAzNOSTI . OBEZBEDJENJE TEMELJNIH JAMA HORIZONTALNH1 TALPAMA .. OBEZBEDJENJE TEMELJNIH JAMA RUDARSKOM PODGRADOM ... ZAsTITA TEMELJNIH JAMA PRIBOJEM ..
6.1. Priboj ad drvenih talapa .. 6.2. Priboj ad celicnih talapa .. 6.3. Priboj od betonskih talapa

...

LIT

ERA

TURA

PRE

DG0V0R

Projektovanje i gradjenje temelja i podzemnih delova objekata spada u veoma slozene probleme gradjevinarstva. Od uspesnog resenja ovih problema u velikoj meri zavisi kostanje objekta i vreme potrebno za njegovo gradjenje. Za pravilan izbor stab;lnog, trajnog i ekonomitong temelja potrebna je svestrana i detaljna analiza veoma slozenih pojava i medjusobnih uticaja temelja i tla. Tlo se, kao podloga za oslanjanje objekata~ koristi od davnih vremena. Jos pre nego sto je plodotvornost naucnog pri1aza resavanju problema u vezl sa projektovanjem ; gradjenjem temelja dobila opste priznanje, gradjene su monumentalne gradjevine: mostovi. brane, razna zdanja i drug; objekti, koji su odgovarali svojoj namen; u toku mnogih proteklih vekova. Tehnika gradjenja tih objekata i njihovih temelja razvijala se kao vestina~ zasnovana na tradiciji i prethodno ste:enom prakticnom iskustvu. Poslednjih godina postignuti su veliki uspes; u pogledu upoznavanja osobina tla i njegovog ponasanja ispod objekata. Kao posledica ovih saznanja i teorijske anal;ze nastale su sustinske promene kako u projektovanju tako i u gradjenju temelja i podzemnih del ova objekata. Iskustvo i dalje ostaje kao jedan od veoma vaznih uslova za postizanje uspeha. Medjutim~ metode zasnovane na poznavanju osobina tla i teorijskim analizama njegovog ponasanja pod objektom prakticno su zamenile metode zasnovane na intuiciji. Pri priprem; i obradi materije za ovu knjigu stalno je bila prisutna teznja da se ukaze na potrebu svestranog razmatranja savremenog stanja teorije i tehnike gradjenja temelja. Zata je posebna paznja U ovoj knjizt i posvefena problemima proratuna i projektovanju temelja. Naglasena su preimucstva teorijske analize kOja pomaze shvatanje ; razumevanje problema pri izboru ekonomicnih i pouzdanih resenja. Medjutim, treba naglasiti da~ pri resavanju problema u vezi sa projektovanjem ; gradjenjem temelja i podzemnih de10va objekta, treba uvek imati u vidu da je tlo ispod objekta heterogeno, sastavljeno testo iz vise slojeva razlicitih fizicko-mehanickih osobina sa veoma 510ienim odnosima izmedju napona, deformacija i vremena. Teorijska analiza razno.vrsnih problema se ne moze svesti na odredjene recepte. Izbor reoloskih osnova, metode analize i uvodjenje uproscenih pretpostavki treba prilagoditi prirod; tla, karakteru i vaznosti posmatranog problema, mogucnosti i opravdanosti izvodjenja slozenih eksperimenata i egzaktnijih proracuna. Pri pisanju ovog udzbenika nastojalo se da 5e odabere materija i prilagodi najnovijim saznanjirna u ovoj oblasti. Medjutim, treba ima-

" '\"> .
1

,.;.

...;_:......

~.

•• _J
-\

\ Fundiranje je naucna disciplina koja se bay; proucavanjem problema vezani~ za projektovanje i gradjenje onog dela konstrukcije preko koga se objekat L oslanja na povrsinske naslage zemljine kore. Povrsinske naslage zemljine kore mogu biti u cvrstom ili rastresitom stanju. Povrsinske naslage zemljine kore koje se nalaze u cvrstom stanju zoverno stene, a povrs inske naslage zemljine kore u rastres itom stanju zoverna z en,:1 j i $ t e i 1 i t 1 o. Pod pOjrnom stena podrazumeva se priradan sklop jednorodnih ili raznorodnih mineral nih cestica medjusobno povezanih cvrstim ; postojanim silama kohezije. Pod pojmom tlo podrazumeva se prirodan skup mineralnih cestica (sa primesama ili bez primesa organskih materija)koji se lako moze razdvojiti mehanickim putem. U prirodi nema ostre razlike ;zmedju stena i tla. Stene mogu biti zahvacene procesom raspadanja ; oslabljene taka da, u izvesnim slucajevima, i one mogu bit; isto taka veoma stisljive i male otpornosti kao i tlo. Zona u povrs;nskim naslagama zemljine kore u kojoj se javljaju naponi od objekta i koja se, prema tome, nalazi u dopunskom naponskom stanju naziva se aktivna zona. Aktivna zona predstavlja podlogu na koju se oslanja objekat. Povrsinski slajevi zemljine kore izlozeni su atmosferskim uticajima i znatnim temperaturnim promenama. Oni su podloini intenzivnim fiz;ckim 1 hemijskim promenama. Teznja da se za objekat abezbedi stabilna i sigurna podloga uslovljava da za oslanjanje temelja treba odabrati one slojeve koji nisu neposredno izlozeni atmosferskim uticajima i temperaturnim promenama. Prema tome, za oslanjanje temelja treba odabrati one slojeve koji su hemijski stabilni i
~..........:u...~_ .•. ,.

~,._.,a.-

_·_

......
T

-.~

•••

__.........--

••

-.---.....

.::......

••

'--A_

•••••••

--

•••••••

-_--'.._

.............

... .......__......~_

10 nisu podloini fizickim promenama. Takvi slojevi se najeesce nalaze na izve...__ ---....:---"'-_I .__ ~ __ ._. -~~-~ -~--.~.

snoj dub in i ispod pov rs i zeml ji..e kore. Zato je deo konstrukcije, ga treba preneti opterecenJe

preko ko-

od objekta na tlo, neophodno spustiti kroz tlo

do dubine na kojoj se nalaze slojevi u kojima navedene promene nisu intenzivne. Medjutim, treba naglasiti da i u tom slueaju tlo ispod objekta ima mnogo manju otpornost nego sto je otpornost materijala same konstrukeije objekta (opeka, beton, telik, drvo itd.). Iz ovoga proizilazi da direktno 05lanjanje konstrukeije objekta u najvise slucajeva nije moguce i da je neophodno uvesti neki prelazni element u konstrukciji kojim ce se transformisati visoka otpornost materijala konstrukcije do relativno niske otpornosti tla na koga se oslanja objekat. Oeo konstrukeije tija je namena da prenese i rasporedi opterecenje ad objekta natlo zove se temelj objekta. Povrs preko koje se temelj oslanja na tlo zove se kontaktna povrs temelja. Rastojanje ad najniieg nivoa povrs; tla, za sve vrem'f~~k~-pl~~'ta~i-j-e-~b-j~'kt-a, do kontaktne povrs ! temelja zove se dubina fundiranja. Ako se radovi na pripremanju podloge za izvodjenje temelja svode sarno na iskop jame za temelj, a temelj se izvodi na povrs; tako iskopane jame. takva podloga se zove prirodna _podloga. ~Aka se podloga, posle iskopa jame za temelj, vestacki poboljsava na bilo koji nacin, pa se tek posle toga temelj izvodi na vestacki poboljsanoj podlozi, onda se takva podloga love ~es~e~nd19~. Usled veoma slozenih geoloskih i hidrogealoskih uslova povrsinski slojevi zemljine kore su testa sastavljeni od veoma razlicitih materijala. Sve materijale koji tine podlogu treba ispitati 1 upoznati njihove osobine radi ocene njihovog panasanja pod objektom. Pri projektovanju temelja potrebno je da se pravilno oeene osobine tla i da se, polazeci od tih osobina, usvoji optimalna dubina fundiranja temelja. Pri tome treba imati u vidu da mora biti obezbedjena stabilnost tla ispod temelja i da sleganja temelja ne treba da budu veca od dozvoljenih za odgovarajucu vrstu objekta. Proeena sleganja temelja moguca je na osnovu odgovarajucih geomehanickih proracuna. izvedenih na bazi pravilno ocenjenih deformacijskih karakteristika tla cele aktivne zone. Radi obezbedjenja stabilnosti tla ispod temelja treba odrediti maksimalno moguce opterecenje tog tla. Ocenjivanje osobina tla se do nedavno vrSllo na veoma primitivan na.... _ ... .....:-."+-~----~~--.:-

tin. Nairne. polazilo se od toga da neporemeceni slojev; tla, koji se nalaze na izvesnoj dubini ispod povrs; zemljine kore, mogu da budu dovoljno pouz-

11

dani kao podloga za oslanjanje temelja objekta. Pri tome se pretpostavljalo da se smanjenjem pritiska na tlo, prosirenjem temelja, mote obezbediti potrebna otpornast tla ispod temelja. Mogucim sleganjima se veoma malo poklanjalo painje. Smatrala se da je izgradnjom temelja na takvom tlu iskljucena bilo kakva potreba za uz;manjem u obzir sleganja, posebno neravnomern;h. U novije vreme se izricito zahteva izmena tradicionalnog nacina misljenja pri resavanju problema vezanih za tlo ispad objekta. Na avu promenu misljenja narocito ~u utical; sledeci faktori: 1. Opterecenja temelja su se znatno povecala. 2. Primena novih konstrukcijskih nomerna sleganja. sistema veoma osetljivih na nerav-

3. Poostreni eksploataciani uslovi. Novi zahtevi postavili su i nove probleme i time stvor;li potrebu detaljne analize pojava i promena u celoj zan; u tlu~ koja utite na ponasanje objekta. Veliki eksperimenti izvrseni potetkom ovog veka i teorijska istrazinove za ranji-

vanja prirode tla i njegovih osobina omogucili su razvoj Mehanike tla. nautne discipline. Prvi i veorna plodni radovi u ovoj oblasti vezani su ime prof.Tercagija (Karl Terzaghi. Erdbaumechanik, Bet 1925.god.). Ovi davi su pomogli da se tla razvrstaju prema osobinama~ tj. da se izvrsi hova klasifikacija i da se postave teorijske osnove za odredjivanje

napre-

zanja u optercenom tlu. Pored toga. ovim radovima je omogucen i uvid u zakonitost veoma slozenog procesa sleganja opterecenog tla. Zadatak fundiranja je da na bazi savremenih dostignuca nauke i tehnike omoguci sistematsko upoznavanje osnova za projektovanje temelja, kao i da ukaze na natin izvodjenja radova vezanih za izvrsenje temelja u razlic;tim uslovima gradjenja. U kompleksu tehnitkih predmeta fundiranje treba. shvatiti kao vezu izmedju gradjevinskih disciplina ve proucavanjem osobina i ponasanja tla.
i disciplina

koje se ba-

Pri projektovanju konstrukcijskih sistema zgrada i drugih objekata konstruktor ima mogucnosti da izabere onaj materijal koji. u datom slucaju. najbolje odgovara. Sasvim drugacije stoji stvar sa projektovanjem temelja. U ovom slucaju projektant skora da nema izbora sto se tice materijala podloge. Kada je mestc za gradjenje novog objekta odredjeno, onda je time odredjeno i tlo na kame treba izvest; objekat. Sve sto se u tom slucaju moze uciniti to je da se vestatkim putem. u slucaju potrebe~ poboljsaju osobine tla, sto je testa skopcano ljivo. sa velikim finansijskim izdacima ili je neizvod-

12

Velika raznolikost osobina tla, stvaranog u veoma razlicitim uslovima, vremenu i prostoru, znatno otezava utvrdjivanje karakteristika tla i klasifikaciju prirodnih podloga. Iskustvo u gradjenju objekata u ovakvim uslovima pokazuje da se, usled nepoklanjanja dovoljno paznje znacaju projektovanja temelja, izboru dubine fundiranja, proceni prirodnih tokova geoloskih procesa~ uticaju izvedenih objekata na promenu tih procesa, ;zvrsenju temelja i pripremi tla ispad temelja. cesta javljaju nedozvoljene deformacije objekata, sto ponekad moze dovesti i do rusenja objekata. Pri projektovanju temelja treba voditi racuna i 0 eventualnim promenama u samom temelju. Usled promene vlaznosti, uticaja mraza i agresivnog dejstva podzemne vode mogu nastupiti promene U osabinama materijala ad koga je temelj napravljen pa, prema tome, moze doci i do smanjivanja njegove otpornosti. U izvesnim slucajevima podzemna voda sadrii hemijske sastojke veoma stetne za materijal temelja koji, narocito aka se podzemna voda krece, izazivaju rastvaranja i ispiranja vezizivih sredstava iz materijala od koga je temelj izveden. To moze dovesti do smanjenja, pa cak i do potpunog gubitka otpornosti temelja. Radi toga treba veoma pazljivo prici izboru materijala za temelj~ kao i predvidjanju mera u borbi protiv ovih pojava. Pravilan. izbor stabilnog, trajnog i ekonomicnog temelja moguce je tzvrs itr-;~;~-'~o-~l-~~~-stran-eanal ize 'pojava i uti caja ,--kakou' pagledu te~ melja tako i u pogledu tla ispod temelja. Za pravilno projektovanje temelja patrebno je poznavanje svih geoloskih procesa, hidrogeoloskih uslova i mehanifkih karakteristika tla na celom podrufju predvidjenom za gradjenje novih objekata. Projektovanju temelja moraju prethoditi istrazni radovi koji treba da obuhvate: geo loska , hidroqeo iO~Ki;-s-eTzm61 oska--ig~o~eh;~{~ka' ;spi t ivanja. Istrazni radovi su sastavni dec studija vezanih za projektovanje. Dve studije se obavljaju radi pravilnog izbora mesta za objekte, materijala koji ce se upotrebiti za gradjenje i pravilnog rasporeda objekata na izabranom mestu. Obim i vrsta istrainih radova se predvidjaju odgovarajucim propisima. Korekcije se mogu vr~iti u zavisnosti od stepena poznavanja mesta na kame ce se graditi, vrste i namene objekata. Izvodjenjem geoloskih. hidrogeoloskih i seizmoloskih istraznih radova i geomehanickih ispitivanja bave se: Inzenjerska geologija, Hidrogeologija. Seizmologija i Mehanika tla, i mi se na tome necemo zadrzavati.

POREKLO, SASTAV, FIZICKE, MEHANItKE I REOLOsKE OSOBINE TLA

I.
POREKLO TLA

Rastresite naslage zemljine kore nastale su kao produkt fizickog i hemijskog raspadanja kristalnih stenskih masa. Zavisno od karaktera pomeranja produkata raspadanja mOzemo ih podeliti u sledece grupe: eluvijalne, deluvijalne, aluvija1ne. glacijalne, eolske i marinske. Eluvijalno tlo je nastalo taloienjem na mestu svog prvobitnog postanka. iz kaga su isprane sitnije cestice erozionim dejstvom vade. Deluvijalno tlo je nastal0 taloienjem materijala na blagim padinama, transportovanog planinskim potocicima. S obzirom na prirodu transporta materijal je veoma heterogen; u istom sloju se mogu nafi frakcije razlifitih dimenzija. Sloj deluvijuma moze biti debljine i nekoliko desetina metara. Aluvija1no tl0 nastaje taloienjem materijala u dolinama. transportovanog rekama na velika rastojanja od mesta prvobitnog postanka. Glacijalno tl0 nastaje taloienjem materija1a dobijenog rusenjem stenskih naslaga pri kretanju lednika. Eolsko tlo nastaje taloienjem sitnih cestica stenske rnase, transportovanih vetrom na velika rastojanja (pescane dine i lesne zaravni). Marinsko t10 nastaje taloienjem u moru cestica donesenih vodenim tokovima (rekama).
,~ __ ~-~--.-.-• .__ ................... ~~~----------~-~-~_~ ~~ . .• __ 0·· .~._"_

2.

KLASIFIKACIJA

TLA

T10 se sastoji od zrna i Eestica razlicitih ve1iEina. Zrna i cestice formiraju granularni skelet tla. Od dimenzija,oblika~ stanja povrsi i petro-

14

grafskag sastava zrna i cestica granularnag skeleta zavise fizicke i mehanieke osabine tla. Radi proucavanja asobina tla potrebno je da se ana razvrstaju u grupe. Sve vrste tla maiema svrstati u dYe asnovne grupe: ~~oherentna i koherentna. ~----------------_..-~ Prema -krupnoci sastavni h frakcij a osnovne grupe se mogu podel iti u :'\ podgrupe prema sledecoj tabeli:
..

,.
/

Ta be 1a I. 1 .
-~

Osnovne grupe tla Nekoherentna tla

_,_.-

--_.

,
• I)

Podgrupe

Krupnoca

u mm
.: "

.., ,' .~.".' .~-

drobi na , obluci

s l iunak
pesak

Koherentna tla

glina koloidi

-. pras ina

60 60 - 2 2 - 0,06 0,06 - 0,002 0,002 -0,0002 .::: 0,0002

r-,
• ~¥

v-

': .......

:.

~~:

Nekoherentna tla se, prema zastupljenosti pojedinih frakcija, mogu podeliti na dobra granulirana, ako su u grupi podjednako zastupljene frakcije svih velicina. slabo granulirana, aka nedostaje neka frakcija. i jednolitna, aka je odnos izmedju precnika najkrupnije i najsitnije frakcije mali .

Granulometrijski sastav najbolje odraiava osobine nekoherentnog tla. Zata se ona i klasificiraju prema granulometrijskom sastavu. Za procenu osobina i ponasanja koherentnog tla merodavna je njegova plasticnost. Prema plasticnosti tla se de1e na gline ; prasine, ito: ma1e, srednje 1 visoke plasticnosti. Svaka ad navedenih grupa tla ima svoje specificnasti koje uticu na fizicke i mehanicke osobine tla. Stepen avog uticaja zavisi od procentualne zastupljenosti zrna odredjene velicine i oblika u posmatranom tlu. Treba napomenuti da su za tla, razvrstana prema krupnoc;, veoma vazne s 1 edece -osobine-:-·------. 1.\j)robina, obluci i-~junak imaju miner-a losk i sastav mat icne stene. Nj i hava za~t-~plJenost --Li- t iusneniure .kohez -----~-~i e 1a~ttc_nos_ttig~ ~~eeiv:~-~-ij u __ .. _-. ._ .. - --unutraSnje trenje, pove~ava stabilnost na 5ufQziju (ispjranje i odn~s~nje
.~
..,'

,-~. ~-.

~;-stcar:--~~_=--..-_._._i ... ,.-.--..

. .

-----.-----rna pes kases toje se u91avnom od jednog istog minerala, najcesce -t\~Z --- _.
Zastupljenost peska u tlu smanjuje takodje koheziju, stiiljivost i
'

15

~~~

elastitnost tla, pove~ava unutra§nje trenje, smanjuje stabilnost u odno~u na sufoz iju..'·---<" .. - ... ----~-_:_7 3. -estice prema mineraloskom sastavu cine uglavnom sekundarni miner ali koji se formi ro:i~L_b_~_!11j skim procg~i_mfLllrLraspadan.iu sten ?_'s.1__. ,rni;1,?fl, -, j_ h Sekundarni mineral;, pa prema tome i cestice gline, veoma se medjusobno razlikuju u odnosu na uticaj vode. Glinovite cestice imaju kristalnu st~~~tu~~L __ veoma male dimenzije i ljuspast, ljuskast i iglicast oblik. Takva raznolikost oblika daje veliku specifitl_:!~_,__QQ_:i.!'5inu povr-s i nu ces t i ca sadr(vlg,umu .~ zanih u jedinici zapremine tla). Zastupljenost glinovitih cestica u tlu obe.----~--------~.'~. zbedjuje mu koheziju, povecava sti§ljivost, elasticnost i kapilarnost, sma·~---~h __ .~ _ ~._.._.~ . _. .. .. ~ njuje vodopropustljivost, daje tlu osobinu plasticnosti i cini ga ~posobnim bub-renJe-p-ri_.-:p_~~~Zg~ju"-vlal~o·~ti ~-.-._.. ,'".. .
..""':~-~·--.I ........._.,._~~ ~~_~,_~~ ..... .._, _ ....... ~ .~ .. _.~~~~ ..... _ .. _0._.' _ , _ .. __ , ,~

..-.,_--~~'

~.

.....--,.~~_.

~,. __ .~~~~

~ ~~.-

....

..

_. ~ ..--,.-. ···_.v

--

"

.. .....
"

"

.. :~ ..

~~,

... ~,..__......

~-----...........

.. ----."-~..___

-.~.~~

__ ._~ r_'··

.. _ ..~,- ~ -.

". _ , ..... _,~ _

.~~_. ~..y ~ ~~.

za

----··"-_.-4-~-:rert-i ce pra~ po svom .ses tavu i osobi nama s~__ :t_Cll r aZE?_~,z~e?~upes-,,_. ka i gline. Prema mineraloskom sastavu krupnije testice su slicne sa zrnirnapeska, a sitnije sa cesticama gline. S obzirom na raznolikost u mineraloskom sastavu cestice pra§ine razlitito utitu na osobine tla. Pre svega, njihova zastupljenost u tlu smanjuje koheziju, ubrzava sufoziju, povecava mcqucnos t ispiranja ; poveca~a pOkretl'j-i~-~st uti~a3em-sp-oljnih-sila. pod _. 5'- ~sffce kolo{dajPoveca·vaju spec i f icnu povrs i nu . koloid i formiraju ~----...........~_,~,--_.-.oko cestica prasine i gline elastitne opne koje apsorbuju i zadriavaju vodu, povecavaju sposobnost bubrenja, koheziju i plasticnost tla. U prirodi se najceste srece tlo u kome su zastupljene frakcije vise vrsta. T10, prema zastupljenosti frakcija pojedinih vrsta, dobija naziv one frakcije koja je najvise zastupljena. Za obelezavanje vrste tla koriste se simboli. Za drobinu i oblutke nema simbola. Za ostale vrste koriste se slede~i simboli: GW - §ljunak dobro granuliran GP - sljunak slabo granuliran GU - jednolican sljunak GC - sljunak sa dosta glinenih cestica SW - pesak dobro granuliran SP _ pesak slabo granuliran SU .:jednolitan pesak SC _ pesak sa dosta glinenih cestica SF - pra§inast pesak ML - prasina male plasticnosti CL - glina male plastitnosti

---------

._-_.-

16

M1 - praSlna srednje plasticnosti C1 - glina srednje plasticnosti MH - prasina visoke plasticnosti CH - glina visoke plasticnosti Mesavina frakcija vise vrsta naziva se imenom vrste koja je u mesavini najvise zastupljena. Frakcije na granicama dYe vrste oznacavaju se simbolima tih vrsta. naprimer CL-CI. Kao sto smo vee napomenuli. usled razlicitih geoloskih uslova formiranja. u prirodi se najcesce sreeu tla u kojima su zastupljene frakcije vise vrsta. Medjusobni polozaj ovih vrsta moze biti veoma raznolik i zato je opsta klasifikacija prirodnih podloga skora nemoguea. Moguce je napraviti sarno sneme geoloskih profila prirodnih podloga. T10 je na celoj dub i rri koja ut ice na slega, nje temelja. homogeno i po svom sa5tavu i po svajoj 5tisljivosti (51.1.1).
Homo q en e p o dl.o qe . W/§'4§"A§)f§7'...d§'4§'.&/E":?'d§rs..&~ad5":~
&~"'~ ..... ~: ... ~.~ .~~
....

.~\.~.~
,~~

...

~
...

.~~.......
~~_~\'.4.," r ..... •
\

..

~
..... ot ~.

4·..
.. r·~'
•• t'

~+: ... :·' ...~.: ·'4~~:·':': ~.'~L.~.·:· :'>:.... :: ..< ~

~

..

.'.

&,
+

~.:
+~~

~ ....
1 ~. " •I

.~ ~ ...
•

~. ~
'".

•..
"
','.~

~
"

~.

~
•

.. ~
' ..

+'+'

..
'0.

~t+

t' ~,

••••••••

~~.".

~'.

':.....

~'1"'.
..,.~

~~
-.'.

, .' ~ ... ~ ... t:: ~.. ...

+..
•

~
•• ~ r~ ~~ .'... .'.

. .'

. . : , : ,~'.
~

:t'.'~~',~',:.
.' ~ ",
". : '.

...

~ _. ~

1.. . . . . '.

~.....

no pruzaju ; imaju priblizno horizontalan polozaj. Slojev; se medjusobno mogu veoma mnogo raz1ikovati, kako u pogledu sastava tako i u pogledu 5tisljivosti i ostalih karakteristika (51. 1.2).

S1. 1. 1.
Sloj evi te
p odl.oqe

T10 se sastoj i ad s l ojeva koji se pravil-

Tlo je sastavljeno od slojeva promenljive d~ne koji se isklinjavaju ili se javljaju u vidu 50civastih interkalacija (51. 1.3). 51ojev; se medjusobno mogu znatno razlikovati u pogledu sastava, stisljivosti, otpornosti i drugih mehanickih osobina i mogu predstavljati vrlo heterogena tla, veoma nepovoljna kao pod1oge za oslanjanje
He i e ro q ene p o dl oqe ,

W//)//?////l/)////R/w//)}/J//?//?/////////&////////7)//R///'//7/////J$/%f,

51. 1.2.

17

temelja. U ovakvim slucajevima je veoma tesko proceniti velicinu sleganja i eventualne razlike u sl~n.iim~ ---------Porednabrojanih postoje i druge vrste podloga, sa sloienijim oblicima i poloiajima slojeva, formiranih procesima unutarnje i spoljne dinamike zemljine kore (nabori, raseline, klizanja itd.). Dve pojave, odnosno slojevi na koje ce se osloniti 51. 1.3. temelji, pr; izboru dubine fundiranja 1 izbofU konstrukcijskih sistema objekata, zahtevaju specificna resenja.

~-

........,..,....-...........-----....~~~- _,. -_ ............. ..---~-. -.,.~-.,~

---- .--~

~y.,~,,~.-~--~~--~-

.. --.-

..

Najotpornije i najbolje podloge su homogene, malo stisljive i slojevite, ciji S2 slojevi u pogledu stisljivQsti medjusobno malo razlikuju. Pri izboru mesta lokacije za gradjenje novih objekata takvim podlogama treba datip rednost. __Q~~~_n~
d 1 0il,~ !_~__P__~J!_-~~t

ihove_2ip.Q_rno? i i s t_i51j_iyQ_s_tj_~_?J:L t

~1__g__g_~_o_~__~_~i~El~-Q_,_.~iLtj_m.j-U_-~!l-~9-Vi-t-o---p~~_k~~j_~~.p~_dl od pes ka , ?g_~_). __podl ~g.e -

Podloge ad prasinastih i glinovitih materijala su nepovoljnije. Izuzetak ci-- - ---- "-------- .. ---~---.... ". --_. - - -. "------- ------~- --ne podloge sastavljene od prasinasto-glinovitih frakcija,ako su takve podlo____________ . -.--.-~~-~-.. ~_.~~~r--~.-~~......-_~, __ _~. ~ ._._.' ... ~_.~ ~... __ __ -._,~~~~ ge prethodno bile izlozene velikim pritiscima koji su kasnije nestali. To su takozvane prekonsolidavane prasine i gline koje poseduju, zavisno od veli------cine prethodnog opterecenja , vel iku otpornost -i---veoma --maIu--sflsrjTvo-st.--=r';"k: v~--p~d1~g~-mogu pos·"uziti za osTan}anJe -n-aTteiihinajo-setlj"i-viji-h objekata.
~--------"-"-"
"."

--

__

.-.-

,,-

-"

,,-

_<_""I_____"--'"

--

----~---~-.

__ .......---.._._.~._...u.&... ........ _

.......

_. - -~ .-.-

............. ~

... ~-~~~.~-~,.--~

'-

... -~.-.

-, ... _-

.• ~.....

--'~ ....

- '~'.-.'

... ~,.

... ~,

~--.-

'_

Naj nepovo 1jn j_j e.__supodl og e ad s1oj eva s3._ ').,rgan ma t.ej_j am9".lp_gc1~ ( sk tm r
~-·-~---·I· _.
r'-··~-· . -.-~.-.--.-.--.__ ~_._~y_.--~' ... ~~.-. --.-.... ---_ ..

__

'''''''''''''''''''''''''_'_'_'__'_'''''''''''''_'''''''''''''_'''_

"'1

•••

__

~,~,~~,~~""~.~

__

"",,,,,,,,~,~,_,,,~,,,,,,,,,,'_

................

_~".'T.,~.~.·~._"'M

,r

............ ........ .... _,.~ _. _ ..._ .

.. __.-_

~--.

~ -.- -:.. .•

-----

rna tome od luc!_!_~~_~_ na vrst~_p2_~lQg_~~~~Q]~~.J_~-.t_~kav izbor moguc. __ _ i

loge ad treseta. organskag mulja i slicnih materijala)~ narocito aka se ova~~~ --_-_._- ~ --'~-~ -- ~ - ~--~-~-.~-.~~-.-.-~---~~.-~-...... -~---_.. .kvi -slojevi ._-nalaze ispod nivoa podzemne ~~~-.~~.~---.-. Prisustvo organskih materija vode. _ __ _.-- ~ .. ~ ukazuje na veliku poroznost takvih slojeva i mogucnost intenzivnih hemijskih i fizickih promena. Ove promene mogu dovesti do znatnih naknadnih sleganja, a time i do ugrozavanja stabilnosti objekta. Medjutim. ako podloga treba da bude i vodonepropustljiva stvar stoji "'-~---~---~r~. Uko1iko je podloga sastavljena ad sitnijih frakcija utoliko je vodonepropustljivija i pogodnija (brane i drug; hidrotehnicki objekti). U svakom konkretnom slucaju treba ---- --,----" .- vidu vrstu i namenu-_ ..objekta ---i preimati u _--------_-.--_._----.------------,.-_-_. -- -"-._-_.,_ - ~- -_._---.-~-.. ... .. ~.
'

•... ~....-".-.~

~-,.~--.~

._ ..

..

._-,

_.

..

--"

18

3.

STRUKTURA

TLA

T10 kao slozeno disperzna tela se sastaji ad zrna 1 cestica razlicitih vel;cina i para. Pare mogu bit; potpuno ispunjene vodom ili gasom (vazduh,vodena para i s1 .). U tom s1ucaju t10 je ~.Y.5?f9?Jl_OU veeini s1ucaj eva pore u tlu su delimicna ispunjene vodom a delimicno vazduham. Takva tla su trafazna. Na fizicko-mehanicke osobine tla utice i struktura t1a. Ona je odredjena uzajamnim polozajem zrna ili cestiea, velicinom para, zastupljenoscu pojedinih frakcija, oblikom zrna, ces t ica i pora. Struktura t la , zavisno ad krupnoee zrna i restiea i us10va formiranja, maze biti: zrnasta, sundjerasta i pahuljicasta. U prirodi se testa srecu i kombinacije ovih tipova. Zrnasta struktura je najjednostaviji tip strukture. Ovaj tip 5trukture srece se kod nekoherentnih vrsta tla. Formira se talozenjem zrna pod dej5tvom gravitacije. Pri talozenju zrna 5e slazu jedno pored drugog, zauzimajuei slobodan prostor izmedju vee natalozenih zrna. Poroznost tla sa zrna5tom 5trukturom zavisi ad medjusobnog polozaja i oblika zrna i zastup1jenosti frakcija razlicite krupnoce. Nekoherentna tla mogu bit; rastresita (51. I.4) ili dobra slozena (51. I.5). Poroznost nekoherentnog tla je relativno mala i utoliko manja ukoliko

Sl. I.4.

51.1.5.

51. 1.6.

u tlu

rma

v i se frakeija razl tc i te krupnoce (sl. 1.6).

Sundjerasta struktura je svojstvena sitnczrnom koherentnom tlu, sas~ tavljenom od raznih vrsta prasinastih frakeija. Granularni skelet ovakvog tla formiran je od cestiea prasine. Medjusobni polozaj ovih cestica uslovljen je velicinom molekularnih si1a na medjusobnim kontaktima. Napominjemo da su moleku1arne sile veoma male 51. I. 7 , i da su proporeionalne odnosu izmedju ve1icine molekula i ve1icine testica. To znati da ukoliko su cestice krupnije privlacne

19

sile izmedju cestiea ee uto1iko bit; manje. Na primer, zrna peska su toliko velika da su molekularsne sile na kantaktima izmedju zrna zanemar1jiva male. Sundjerasta struktura je shematski prikazana na sl. 1.7. _.........--...- - .-~.~~-~ Mo1ekularne si1e--............ .-~.....

r:~__lo n t~k !_i 11!i!__i.zJnedj_u_~_s t ~ l!_grQnJ.Llar,n_Qm~ _s,k~J~tu_JJ.J?_P~~~.~~J~jy £_~__ ~ ~? _h_e~_i ~

jU
......

Pahuljicasta struktura srece se sarno kod sitnozrnog glinovitog tla. Ovakva tla nastaju talozenjem u mirnim vodama (jezerima, morima i sl.). Brzina talofenja ovakvih test'lea je veoma mala i proporeionalna je kvadratu precnika cestiea. Brzina talofenja koloidnih cestiea precnika manjeg od 0,5 x 10-4cm pod uticajem gravitacije je jednaka nuli. Pri talozenju glinovitih i koloidnih cestica, usled molekularnih sila, dolazi do njihovog spajanja (koagulacije) i formiranja pahuljica. cestice ne tanu vee lebde medjusobna slep1jene i stvaraju lantano-mrezastu

0 v ~_!(YQ[I1__tJ.h.I_!..., -~~---

_l_
51. 1.8.

strukturu (51. 1.8). T1 a sa ovakvom strukturom su veOrna porozna. Razaranje pahuljicastog skeleta u glinovitom tlu, i pored velike atpornosti pre razaranja, maze davesti do znatnog opadanja njegove otpornos-

ti i povecanja stis1jivosti. Poznato je da razaranje strukture u glinovitom tlu moze, ponekad, dovesti do velikih komplikacija usled smanjenja otpornosti tla i povecanja njegove stisljivosti. Neke vrste glina su veoma oset1jive na razaranje strukture, dok SU druge manje oset1jive. Veoma se retko srecu gline koje su na ovu pojavu neosetljive. Zato se, ako je u pitanju t10 od glinovitog materija1a, preporucuje posebna obazrivost u donosenju zakljucaka 0 njegovom ponasanju. Na primer na ponasanje sipova zabijenih u glinovito tlo, ili ponasanje dna dubokih teme1jnih jama u glinovitom tlu pri iskopu, aka nije iskljutena moguenost bubrenja. Postoji vise raz1icitih misljenja 0 uzrocima razlicitog ponasanja raznih vrsta glina. Kasagrande je 1932.godine postavio hipotezu radi objasnjenja zasto neke gline u neparemecenom stanju imaju znatno vecu otparnost nego u poremeeenom. Na sliei 1.9. prikazana je nenarusena pahuljicasta struktura gline, marinskog porek1a. Sa A su obe1ezeni elementi glinovitih frakcija. koji se sastoje od glinovitih cestica (1), nekonsolidovanih koloidnih cestica (2) i dobra konsolidovanih koloidnih cestica (3), a sa B cestice prasine. Granularni skelet ovih glina fonniraju pahuljice od koloidnih cestica i cestica prasine. Pahuljice koje se na1aze izmedju cestica prasine su znatno vece

20

gustine od pahuljica koje se nalaze izvan kontaktnih zona. Veca gustina pa-

t--

.--1
A
2
@--3

51. 1.9.

huljica u kontaktnim zonama posledica je opterecenja tla masom koja se ~alazi ili se nalazila iznad sloja marinske gline. Pri narusavanju strukture skelet se razara i utiskuje u rastresitu zonu usled cega stisljivost nagl0 raste, a otpornost opada.

4.

FIZICKE OSOBINE TLA

Odnos sastavnih delova tla u prirodnom stanju se maze kretati u sirokim granicama. pa se tlo mOle nalaziti u razlicitim stanjima. koja mogu varirat; od stanja koje se priblizava tecnom do stanja koje se po svojim osobinarna priblizava cvrstom. Za ocenu stanja u kame se nalazi tlo postoji vise fizitkih karakteristika. One se dele na osnovne i izvedene. Osnovne karakteristike se odredjuju ispitivanjima u laboratoriji ili na terenu, a izvedene se odredjuju racunskim putem iz osnovnih. Posmatrajmo zemljanu prizmu na 51. 1.10. i uvedimo s\edece oznake:

v-

ukupna zapremina uzorka Vs - zapremina testica granularnog skeleta Vp - zapremina pora Vw - zapremina yode u porama

21

Gs
Gw

tezina cestica granularnog skeleta - tez;na vade kaja se nalazi u parama uzorka - ukupna tezina uzorka.
1. Jed;nicna tez;na ~ranula-

skeleta y~. To ~e tezina jedinice zaprem;ne granularnog skeSl. 1.10. Te'tat1abez para. Jed i nicne-te: Zlne granularnog skeleta se krecu u relativna uzanim granicama; od 26,0 do 27,5 kN/m3, a mogu se odrediti iz sledeceg odnosa:
~g
--.~,...... ...... -.,-·I .~~, . • ,.: .--.~.-.,.y- .... .,.~.-

Y.;.

== ~-~-

Vs

(I. 1 )

2. Jedinicna tez;na tla u prirodnom stanju y. To je tezina jedinice zapremine tla u koju su ukljucene i pare; voda u porama..Moze se odrediti iz sledeceg odnasa:
y

(I. 2)

Velic;na jedinicne tezine zavisi ad odnosa sastavnih delova (granularnog skeleta i vade u porama) i krece se u dosta sirokim granicama: ad
12 do 22 kN/m3.

3. Vlaznost tla w. To je odnos tezine vade koja se nalazi u porama tla i t ezine tla u potpuno suvam stanju. Izrazava se u delovima od jedinice ili u procentima. a maze se adrediti iz odnosa:
W == ----

Gw

Gs

(1. 3)

Osnovne karakteristike ne daju potpunu sliku stanja u kame se tlo nalazi. Prema tome, potrebno je odrediti i izvedene ili dopunske fizicke karakteristike. To su:
1. Poroznost

n. To je odnos zapremine pora prema ukuQ.no,i zapremini.

n __ I? ___
Vp+Vs

== -

y sG-yG s
--~- ---

(I.4 )

ysG

2. Koeficijent poroznosti remini granularnog skeleta

e. To j§_Q9JJQS.2.a.Pcemjoe Qora_-pnma zap-__

22 e :::Vp

:::---. ~. .~

nV

Vs

v-

:::-_._
-n

(1. 5)

nV

Prema velieini koeficijenata poroznosti moguca je orijentaciona procena osobina tla. Ako je e < 0,6 tlo u prirodnom stanju maze posl uz it t kao dobra podloga. Aka je e > 0,8 za peskavito tlo i e > 1,0 za glinovito tlo potrebno je da se izvrsi poboljsanje tla da bi one moglo posluziti kao podlogao

3. Stepen vlaznosti Sr. Stepen vlaznosti je odnos kolicine vade u prirodnom stanju prema kolieini vade u apsolutno zasicenom stanju Sr
=-

Wz

(1.6 )

Jedinicna tezina tla u prirodnom stanju nije konstantna velicina vee zavisi ad kol;cine vade u pora• Prema tome imamo sledece morna. qucnos t i (v.s1. 1.11):

c:

a. Jedinicna tezina tla u apsolutno suvom stanju Yd' Maze se odrediti pomocu sledeceg izraza:

to
51. 1.11.

(1. 7)

b. Jedinicna tezina tla u prirodnom stanju y. Moze se od-

rediti pomocu sledeceg izraza:

ys (1-n) + w y d = y s (1-n){1+w)
U

(1.8 )

gde je w - vlaznost izrazena suvom stanju. nasa:

odnasu na zapreminsku tezinu tla u apsolutno

c. Jedinicna tezina tla pod vodom y~ Maze se odrediti iz sledeceg od(I. 9)

d. Jedinicna tez;na potpuno zasicenog tla yz. Moie se izraziti sledec~m relacijom:
Yz = y s (1-n) + n y w (1.10)

..

23

Veoma vazna karakteristika nekoherentnog tla je njegova gustina. odnosno zbijenost. Gustina se definise stepenom gustine ili relativnom zbijenoscu Or. kOja se moze odrediti iz odnosa:
Dt" :::: -e

emax - e
max

-----e-:m~n

(1.11)

gde su: emax koeficijent poroznosti tla u stanju najmanje zbijenosti em~n - koeficijent poroznosti tla u stanju maksimalne zbijenosti . e - koeficijent poroznosti tla u prirodnom stanju. U zavisnosti od relativne zbijenosti imamo: rastresito stanje Dr < 0,35 0,35 ~ Dr < 0,65 srednje zbijeno stanje 0,65 .:s D r < 0,85 zbijeno stanje 0,85 < D r < 1 ,DO vrl0 zbijeno stanje
<
<,

Granicne vrednosti s i £. se odredjuju prema standardima, kojimax m~n rna se propisuje nacin ugradjivanja uzoraka za odredjivanje ovih velicina. Za odredjivanje Emax i E. nekoherentnog tla primenjuje se postupak po kome mlD se stanje maksimalne zbijenosti postize vibriranjem posude u kOjoj se nalaz; uzorak. a stanje najmanje zbijenosti se ostvaruje laganim sipanjem materija 1a u posudu. Relativnom zbijenoscu odredjujemo sarnogustinu nekoherentnog tla, a gustinu koherentnog tla ocenjujemo na osnovu velitine njegove zapreminske tezine. Osobine i ponasanje koherentnog tla mogu se procenjivati i na osnovu stanja konzistencije, koje zavisi od kolicine vade u njegovim parama. Relativnu gustinu nekoherentnog tla mozema priblizno odrediti prema broju udaraca N standardnog penetracionog opita iz sledeceg odnosa:
Dr = 19

V 1-,8-~-O~01~

2N

(1.12)

gde je q = yt - tezina tla na dubin; na kojoj je izveden opit dinamicke penetracije. Ako raspolazemo rezultatima statickepenetracije, tada relativnu gustinu nekoherentnog tla odrediti iz odnosa (I.12) ako iskoristimo relaciju:
N --Ckd

400

gde je

ckd - otpor konusa u kN/m2.

24

5.

MEHANICKE

OSOBINE

TLA

Mehanika tla se bav; proucavanjem osobina rastresitih povrsinskih naslaga zemljine kore. Njihova specificnost je u tome sto mineralne cestice ne ispunjavaju potpuno zapreminu. vee sarnojedan njen deo. Ostali dec zapremine cine pore. Medjusobna veza izmedju mineral nih cestica je slaba ili ne pastaji. Pod uticajem spaljnjeg opterecenja u ovakvom tlu moze doci do uzajamnog klizanja i pomeranja izmedju cestica. Ove pojave podlezu posebnim zakonitostima. kaje se detaljna praucavaju u Mehanici tla, a to su: vadopropustljivost~ otparnost i deformabilnost.
5.1. VODOPROPUSTLJIVOST TLA

Tlo je porozna sredina koja ima osobinu da propusta vodu. Ova osobina tla naziva se vodopropustljivost. Dna zavisi od: granulometrijskog sastava, strukture, sadrzaja glinovitih i koloidnih cestica. organskih materija i soli. Ukolika su cestice tla sitnije utoliko su pore u tlu manje pa, prema tome, i njegova vodopropustljivost. Poroznost omogucava kretanje vode kroz tlo i od velikog je znacaja za ocenu njegovih osobina. Veda. pretituci kroz pore tla, utice i na njegove osobine. Od brzine kretanja vade zavisi brzina konsdlidacije tla pod opterecenjem, a isto taka i mogucnost sufazionih pracesa. Od vadaprapustljivosti zavisi i dotok vade u temeljnu jamu, a isto taka i stepen agresivnasti padz~mne vode na temelje i podzemne delove objekta. Kretanje vade kroz tlo zove se filtracija a nastaje kao pasledica razlike pritisaka u tat kama A i B (sl. L 1.12). Ukoliko je ova razlika veta, pri jednakim ostalim uslovima, utoliko ce S1. 1.12. i brzina filtracije biti veta. Koeficijent vodapropustljivosti Kao kvantitativni pakazatelj vodopropustljivosti slut; koeficijent vodopropustl jivosti k. Koefi cijent vodopropus t1j ivast i j e jednak brz in i kretanja vode kroz tlo - brzini filtracije,- kada je hidraulicki gradijent jednak jedi nici . Brzina filtracije v u peskavitom i glinovitom tlu podleze Darcy-

25 jevom zakonu i moze se izraziti na s1edeci nacin (51. I.12): v

=

k ~.~ = k i
L

gde je: k- koeficijent vodopropustljivosti i- hidraul icki gradijent IIh- visinska razlika nivoa vode u tackama A i B. L- rastoj anje izmedju tacaka A Hidrodinamicki pritisak

(s1. I.12)

Voda. proticuci kroz pore tla, obilazi cestice granularnog skeleta, pritiskuje ih i tezi da ih povuce sa sobom. Pritisak vode pri kretanju na ce5tice granularnog skeleta tla zove se hidro~inamicki priti5ak. Radi odredjivanja intenziteta si1a, usled filtracije, u nekoj tack; zemljane sredine uocimo elementarnu cilindricnu prizmu u -pravcu proizvoljne linije toka (s1. 1.13) i posmatrajrno sile koje deluju na vodu, pri njenom kretanju kroz zemljanu sredinu ispunjavajuci uocenu elementarnu cilindricnu prizmu. Prema oznakama na s1. 1.13. ove sile se svode na sledece:

U1 CJ

~~

+
N N

51.1.13.

wp u preseku m-m, gde je p pritisak na jedinicu povr sine, a w - povrsina poprecnag preseka uocenog cilindra. 2. Pritisak vade (p + ap ds) u preseku n-n uocenog cilindra, gde as ~.P ds predstav1ja prirastaj pritiska u tecnosti na duzini ds. as

1. Prit-isak vade

"_

26

3. Hidrodinamicki pritisak wFds~ gde F predstav1ja silu na jedinicu zapremine tla, a wds - zapreminu uocenog cilindra. Pretpostavljamo da sila F deluje u smeru ose s. Hidrodinamicki pritisak jednak je otporu granularnog skeleta kaji se javlja us1ed kretanja vade. Prema tome, imamo:

F = -T
gde je T - atpor granularnog skeleta mina para u jedinici zapremine tla, a
4. Tez f na vode koja ispunjava pore tla

~1.13)

kaji se javlja pri kretanju vade.

T~e ywwds,

gde je 1:1:;-- zapre-

Yw- jedinicna

teiina

vode.

5. Sile suprotne uzgonu, koji deluje na cestice granularnog skeleta tla u vodi. Rezultanta ovih sila na granularni skelet tla u uocenom ci1indru , pr; punom uzgonu ~ j ednaka j e Y w wds, gde '1 predstav 1j a zapreminu granularnog skeleta u jedinici zapremine tla. Uticaj ovih sila se mora uzeti iz sledecih razloga. Aka voda potiskuje cestice granularnog skeleta i njen uticaj se odrazava delovanjem adozda na gore tada i obrnuta, granularni skelet tla deluje na vadu silama jednakim po intenzitetu ali usmerenih na dole. Aka, usled malih brzina filtracije zanemarimo sile inercije i nadjerna projekcije svih navedenih sila na osu s, koristeci uslave ravnoteze, imacemo:

T}e

~e

pw -(p+

ap as

ds)w + Fw ds -

e l+e

Yw w

ds sino. - 1+e Yw wds sin a = 0

odakle je:

- ~£ + as
ili

F-y

sina =

iE
as

+y

sin
,'

(1.14)

1majuci u vidu da je: sina izraz (1.14) mazemo napisati

F
U

=(z

as ~~~
ds

ap

E
as

obliku:
Y

_?_E +

as

w as

az_ = y

_1_(_~_ + z )

as Y~

(1.15)

S obzirom da pri filtraciji u sitnozrnom tlu brzinsku visinu, usled malih brzina filtracije, moterna zanemariti, funkciju pijezometarskog pritiska materna predstaviti kao zbir geometrijske i p'iezometer-ske visine j

27
H=yw+Z

(1.16)

Aka izraz (1.14) unesemo u (I.15). hidrodinamicki

F
=Yw·-as=

pritisak bice:
(1.17)

aH

Yw

gde je i = ;~ - hidrauliEki gradijent u posmatranoj tacki zemljane sredine. Smer hidrodinamickog pritiska se poklapa sa smerom kretanja vode i proporcionalan je hidraulickom gradijentu. Hidradinam;cki pritisak utice na efekat delovanja sopstvene teiine tla. Na primer, ako se voda krece odazgo na dole, tj. sa pavrs; u dubinu~ pritisak od sopstvene tezine povecava se za velicinu hidrodinamickog pritiska. Aka se voda krece odozdo na gore imamo suprotan efekat: hidradinamicki pritisak smanjuje pritisak od sopstvene tezine tla. U ovom slucaju se moze desiti da velicina hidrodinamickog pritiska bude jednaka jedinicnoj tezini tla. Hidraulicki gradijent koji odgovara ovom hidradinamickom pritisku se naziva kriticni hidraulicki gradijent. Pri kriticnom hidraulickom gradijentu tlo prividno postaje bez tezine (lebdi). postaje nestabilno i moze doci do njegovog pokretanja. Do pokretanja sitnijih cestica iz tla - sufozije - moze doci i aka je brzina filtracije veca od kriticne brzine za odgovaraju~u krupnotu cestiea. Ispiranjem najsitnijih cestica povetavaju se dimenzije pora u tlu a time se povecava i brzina filtracije, nastaje ispiranje i krupnijih cestica. proces se progresivno razvija ; maze doci do tzv. hidraulickog sloma u tlu.
5.2. OTPORNOST TLA
---.~--

Na rusavanje.. -~~-. stab; 1 nasti ..•.... u _ -tL~._!1?s.t~.j_~_.kaQp.os1.~,<:Ii.~.~ .. ..?I!1..tc2_~ja_!.? - ........ -.-<.-_ ....mani.-~.-_-",_ -~-, ... _--......

se kl izanjem jednog del a tla u odnosu .na druq i ; cestice grallular_nf,lg 5---~-~~~~ __~_~~_n_~_i ke 1eta pod_ut ~~~.j.~I!1 ! j gJJljh_.DaRO!19, __t~JiJ!?_!:>.!:Jj.~~dna.~!!_Q.c:I.DQSJL_., n_a drugu. - Aka-~ su u nekoj tack; zemlj ane mase . taJlgeD~jj_aJni.Jl.apo,n.L.Y.e_CL_Q_d"_ .::-::.- .. ............... otpornosti na smicanje doc i ce do klizanja --,,, .. _-_ '" -- ..tca. -.--.- -~ ~ -izmedju cest Pojavom kljza-.........:._-.--~~-._.__ ._.... ..........• _" •..... nja nastaje tecenje materijala; deformacije se povecavaju bez promene nap_qnskog stanja ...._Ova_J?ojiiva -.~se zove plas t icno tecenje, a uslovi potrebni za nje: .,..----....~=------.......,.....,.......... ~~. nu realizaciju nazivaju se ..uslovi '_plasticno st i , usIov i granic.ne _r.av.I'JQt,_e.~~e_. ~~~~.. ~. tl i. grani.cnog naponskofl.~tCloja '..
festuje
.'....:..... ....:-

.- ......

..-----

..

_ ..

.....

'_.-

.,'

...

,'

'

..

'

~...

.'

"

" •....

.'

".

••

'~

_"~.,'

•••

__

......

'.

__

••

__

••

'",

n •••

'.

_.

••

, __

••••

~.

••

',-

."'-"-~.',<

•• ~

••••

••

•••••

...

"r __ •.,~ ,'.

-_ ....~,-

"_ ,"

.•. y._ ~'.-~ ._._.,.... .

_. ~. "--

,_..

,_- ....

,',

.~

__

'"

. ." .. ,."

-.~~

.~

'-.

_.

U_IJ_~ erent ncra.t.lu.ntno ,~Q.h

r _D.Cl Jlrl£a nj ~ j_~..P_o_~.!_ ~_if_<:i_.. ~.rg~.j,~ .. S e _}.~l!1_eu c.g_dj

_st!~.a_.~:!:~!!\!.1.Qrnog skel.~J2: Otpor trenja zavisi od ve lic i ne , ob lika , gustine tla i naponskog stanja u granularnom skeletu. Za razliku od trenja izmedju cvrstih tela, trenje izmedju cestica granularnog skeleta zovemo unutrasnje

28

(I~\ : \p
-~--

trenje, a koeficijent trenja nazivamo koef !cijen_t\~~Il_j_eg trenja. U koherentnom tlu otpor na smicanje je posledica trenja i kohezije

ncsti parametara koji karakterisu otpornost na smicanje tla. Zato je neophodno da se posveti posebna paznja odredjivanju ovih parametara. Odgovarajucim 1 aboratorij skim' fSp,'fivanjrma-- mo'g~-s~,-p~-;:;~~tr'i --k~j-i- k~rakteri su otpornost tla na smicanje. odrediti kako za stanje total nih tako i za stanje efektivnih napona u tlu. Velicina otpornosti na smicanje,izrazena preko totalnih napona, definise se poznatim Coulomb-ovim zakonom , ;i- ,----...., --.~~-----lo A'i.04gde su; an - normalni napon koji deluje u ravni napona Tn C - specificna kohezija, koju treba shvatiti kao otpor smicanju usled postojanja veza izmedju cestica granularnog skeleta tla. tg~ - je konstanta proporcionalnosti, koja izrazava linearnu zavisnost izrnedju smicuceg napona Tn i nonmalnog napona an'

tr_en a-~ci~::~~:~~:~e~;n;::~i~~a:t~:~;~::~~z:: i~:~~t :~~:.

izmedj u cestica 9r~nu~~rn~51 ~_~_~_l~_~~. P_~e~~__ t_om~_, ?ef_1_c_1j __ ~ ent._~
j

~ _----.

--~---.-- - .-~-~~~ --

....

---~~~~-

-~~:-~..-..:-.

s;~c-

r";:::-:- On-~g-;"~

\-('jf\0\,'7JS

(1.18)

Zakonitost (I .18) ukazuje na 1 inearnu zavisnost izmedju tangencijalnih i normalnih napona u trenutku kada je postignuto stanje granicne ravnoteie u tlu. Ranije se pretpostavljal0 da clanovi koji ulaze u gornju jednacinu izrazavaju razlicite~ po fizickoj prirodi. komponente otpora tla pri smicanju. Jedan od njih se uzimao kao otpor usled unutrasnjeg trenja koji zavisi ad normalnog pritiska. Drugi clan tretiran je kaa otpor koji patite usled veze izmedju cestica i ne zavisi od normalnog pritiska. U novije vreme se smatra da je priroda otpora na smicanje znatno slofenija i zato je njihova jednostavna podela na trenje i kaheziju uslovna. Mnogobrojnim opitima je utvrdjeno da se napred navedena zakonitost maze primenjivati sa konstantnim vrednostima c i r:p samo u uzanom intervalu promene normalnog napona on' a da je opsta zavisnost otpornasti na smicanje i nonnalnih napona nelinearna funkcija glavnih napona, tj. F(01'02,o3)= = O. Eksperirnentalno odredjivanje otpornosti na smicanje, pri nezavisnoj promeni svakog napona, je veorna komplikovano i zahteva posebnu i komplikovanu opremu. Zato se i ne prirnenjuje u uobicajenoj praksi geomehanickih laboratorij a. Jednacinu (1.18) rnoguce je koristiti sarno kao matematicku zavisnost

29

izmedju tangencijalnih i normalnih napona pri odredjivanju otpornosti tla na smicanje. Pri odredjivanju otpornosti na smicanje, izrazene preko efektivnih napona , moze se koristiti
i1i
1n=

C~rnb~e~z~::~~j:V~
Tn

V~~~)s\t\~G

_-'~

y ~ t:...W:,:\;.'r3 ..
(1.19) (1. 20)

C, +

't an 9

<p

'

" )

\
. - •... -~-"

gde su: 0n-u cuceg napona

on -

a;-

~~.~r._-~.'

..--

c' + (an -u)tg Cf"

~~..'>1.'".-r:r-.

\\

\
...
1

efektivan normalni. napan u ravni delovanja granicnog smi-

totaln; normaln; napon u - porni pritisak

Velicine c~i o/'se zovu parametri otpornosti na smicanje za stanje efektivnih napona. Parametri c i ~, odnosno c'i ~'treba shvatiti kaoempirijske velicine, koje zavise,pre svega. od uslova pripreme i ispitivanja uzoraka tla. Ovi parametri odrazavaju zbirni rezultat veoma slozenog procesa transformacije energije utrosene na deformaciju ispitivanog uzorka i njeno rasipanje. Zato se pri resavanju prakticnih problema primenjuju ona ispitivanja i oni uslovi ispitivanja koji najpribliznije odrazavaju stanje napona i stanje deformacija u tlu njihove promene. pocev od pocetnog pa sve do konacnog stanja. Porni pritisak se javlja kao posledica tendencije da se promeni zapremina pora i medjusobni polozaj zrna i cestica u tlu. Zavisnast izmedju pornog pritiska ; naponskog stanja u tlu odredjena je sledecim izrazom:
(1.21 )

gde su a i B konstante kOje zavise od vrste tla. njegove poroznosti i velicine deformacije. Za prakticnu prirnenu se koristi nesto jednostavniji izraz koji. prerna Skempton-u za ~o2= ~a3' glasi:
~u = B

[~cr3 + A (~a 1- flo3 )]

( I .22)

gde su sa ~o i Au obelezeni respektivno prirastaji napona i pornog pritiska u odnosu na neko pocetno stanje u tlu. Parametri pornog pritiska A i B se odredjuju eksperimentalno. pr; cemu se moze uzeti da je:

3D

B
8

= l~O = 0,0

za tlo zaslceno y~ za tlo cija je vlainost manja od vlainosti

i B, i

koja odgovara gra-

niei plasticnosti. Velicine parametara A si od brzine deformacije tla

odnosno velicina pornog pritiska Au zavinjegove naponske pros los t i , .

Granicno naponsko stanje u tlu / Stabilnost tla zavisi od naponskog stanja i otpornosti tla. Pod gra.------=ni cnim naponskim sta'-~~.----~-....~-,~-njem ili; uopste, pod "/"h77/?7/'//'j~~?7}7;J;~~%~~~~mmij%~mw'/ sla"fl,fem 9 'ra vn-o'tf~zu - t 1 u pod"ra_zue- ' meva se takvo napo1-~.-.....__........~--~~~.~ -~.----:~ 5 ko stanje pri _k_q~ese ni najmanje povecanje s poU nj i h ~-tiaj a ne c - --- ~---~.-..:.~-.-~--- ........ moze kompenzirati- ot~ .- .. porom t la ; jet_s~ naru~ava ravnoteia. tj. tlo pdstaje nest~bilno {sl.I.14). Haru§avanje -~-~ ravnoteze u tfu'se--ma· -~ ,.~_._- ._51. 1.14. nifestuje deformacijarna kl izanja il ,-_._- -~- - ...~ -i takozvanim -- pl as t lcntmdeformacijema . --_--- ... ~--.J.~-'---"":'_.~__'__"""'''--:'''''~~~~ ..'''':'':':'''-'''''''__'''''''''_'''-.--

.......... -.~,-

ra-n'it-~'e
-:~"~ ,_

..

.-

............

-~

-.

_. -~

..

•...--.,-~~

-,.

.. ~.-~.-

~.

..

... ~-

.~.- ..~.-

_.-

..

"

,~,~

...

Ako se narusavanje ravnotetnog stanja u tlu definise pojavom klizanja, tada ce mogucnost ove pojave u nekoj tacki u tlu odredjivati granicno naponsko stanje u toj tacki. Skup tacaka u kejima postoji granicno naponsko stanje cine oblast u kojoj su ispunjeni uslovi granicne "ravnoteie, tj. plasticnu zonu. Matematicki uslov za pojavu plasticnih deformacija moze se izraziti jednacinom koja karakterise otpornost tla na smicanje. U tom slucaju uslovi granicne ravnoteie se mogu napisati u sledecem obliku: za nekoherentno tIc
(1. 23)

za koherentno tIc
(1.24 )

gde su: ~ - ugao unutrasnjeg trenja tla

31

komponenta totalnog napona an - normalna komponenta totalnog napona * an - vrednost uporednog normalnog napona

Tn - tangencijalna

* a r>

;::

an + a c;

ac = c co tg 'f

C-

kohezija tla

_..............

-~-------"

Prema tome~ granicno naponsko stanje u tlu odredjeno je takvim rasporedom napona pr; kame je odnos tangencijalne prema normalnoj komponenti~a~9-= ~r.~___ , -na jednak tangensu ugla unutra~njeg trenja.~l~. Najnepovo1jnije ravni u pog---.~.-~"'-'''"'~'- - ,-,-,ledu granicnog naponskog stanja bite one kod kojih ugao izmedju totalnog napona ; normale na ravan ima najvecu vrednost. Odnosi izmedju tangencijalne i normalne komponente totalnog napona se mogu ;zraziti i pomocu ugla izmedju totalnog napona i normale na posmatranu ravan (51. 1.14)
............. ....__ ~r .~~ .......... -~~. ..............._~ __

tg

8=

an

( 1. 25)

Uporedj ivanjem ug1 a unutrasnjeq trenja <p i ugl a o vidi se da se ugao e moze menjati u odredjenim granicama i da njegova vredno st ne moze biti veta od ugla unutrasnjeg trenja. Us1qv za gran;cno naponsko stanje bite i5punjen kada ugao a bude jednak uglu unutra~njeg trenja
(1. 26)

Promena ugla

u bilo kojoj t ack i , u zavisnosti od nagiba tsp it'ivane .raYni, maze se prikazati MohrOyim krugom napona. Mohr-oy krug napona za nekoherentno tl0 prikazan je na 51. 1.15. P05matrajmo ravan cija norma1a zaklapa ugao ~ sa 6 91 avnim naponom G1 • Sa promenom ug1a ~ menja se i ugao 8. Najveca vredno5t ugla e bice u onom 51ucaju kada praya povucena iz koordinatnog pocetka bude tangenta na Mohrov krug napona. Iz sk;ce na 51. 1.15. jasno je da je:

Sl. 1. 15.

32 ;macemo: Pri neznatnom povecanju ugla sin e

8,

max

= ---

IT1

(I.27)
<J2

u odnosu na velicinu odredjenu

jednacinom

(1.27), dolazi do plasticnog tecenja u tlu. Za granicno naponsko stanje jednacina tangente na Mohr-ov krug napona je ista kao i jednacina kojom je data veza izmedju tangencijalnih i normalnih napona pri smicanju
T

tg

'f

(1. 28)

Sve tacke u tlu, za koje je odnos izmedju tangencijalne i normalne komponente jednak tangensu ugla unutrasnjeg trenja~ leze na tangenti MohrQvq,9 kruga napona povucenoj i z koordi natnog pocetka i na 1 aze se u uslovima granicne ravnoteze. Ovu tangentu nazivamo gran;cnom pravom ili obvojnicom granicnih Mohr~ovih krugovaJacke koje leze ispod obvojnice nalaze se u oblasti mogucih napona (na 51. I.15. ova oblast je srafirana). Naponska stanja koja bi odgovarala tackama iznad granicne prave u tlu nisu moguca. Za koherentno tl0, ako uticaj kohezije zamenimo uporednim normalnim ... naponom 0C' uslov granicne ravnoteze se moze napisati u istom obliku kao i za nekoherentno tlo:
sin
Omax

sin -e ;:; _°-=--1

* __ - °:::...2*

gde su

01

* * i O2 upore d rn. glavni naponi , jednaki:

+
C

01

* + 02 *

(I. 29)

* 01 = a 1 * 01 =

cotg

'P
(f

* °2 + e cotg

}
sin
tf'

(1.30)

Ako umesto uporednih glavnih napona u izraz (I.29) unesemo njihove vrednosti, date izrazima (1.30), uslov granicne ravnoteze za koherentno tlo moiemo napisati u obliku:

= ---------

01 - O2

(L 31)

Pri konstruisanju Mohr-ovogkruga napona u ovom slucaju, glavnim naponima treba dodati vredn05ti 0c' sto je ekvivalentno pomeranju koordinatI nog pocetka iz tacke 0 u tacku 0 (51. 1.16). Na krugu napona odsecci OA i DB bice respektivno jednaki minimal nom i maksimalnom glavnom naponu, a od5ecci 0' A i 0'8 uporednim glavnim naponima.

33 Za koherentno tlo tangenta na krug napona (obvojnica Mohr-ovih krugova) ne povlaci se iz koordinatnog pccetka , vee i z tacke 0'. Jednacina ove tangente je ;5ta kao i jednacina kojom se ¢:::::::._____jL+____}_~~.c:_--~_--I-t~ __ 6- ; Z raiava otporno 5 t koherentnog 0' tla na smicanje:
T

o tg 0/ +

(1. 32)

S1. 1.16.

tne ravnoteze se moie. posle elementarnih cern obliku:

~~---~~~ ..-~-.

Odsecak tangente na osi T jednak je velicini kohezije. Prema tome, uslov granitransformacija, napisati U slede+ 2

°1

°2

1 ----cos <f

- ---

°1

..... ~--.

°2

tg

SO = c

( 1. 33)

U prakticnim proracunima, u vecini slucajeva, koriste se formule

kojima su naponi u nekoj tacki u tlu izrazeni preko komponentalnih napona, koji deluju na vertikalnim i horizontalnim ravnima. Uslov granicne ravnoteze u nekoj tack; moze se izraziti i preko vertikalne i horizontalne komponente napona U obliku:
(Oz + cry + 2c cotg cp)2sin2~(az

- Oy)2+

4T~z

(1.34) posle zamene

Ova jednacina se dobija elementarnim transformacijama glavnih napana u jednacini (I.34) njihovim vrednostima:

(1. 35)

Granitni odnosi izmedju glavnih napona u tlu Uotimo u tlu neki element ogranicen ravn;Ma (sl. 1.17) na kojima deluju glavn; napani 01 i ~2' Pretpostavimo da je jedan od glavnih napona, na primer 02' poznat. Proanalizirajmo u kojim se granicama maze menjati glavni napon 01' a da se ne pojavi stanje granicne ravnoteze. Pretpostavimo prvo da je'
01 >0]'

Tada se moquc i odnosi izmedju gla-

34

vnih napona 01 i 02' 5 obzirom na uslov granlcne ravnoteze dat izrazom (1.31)~ mogu izraziti U sledecem obliku: ~ sin -e
U

(1.36) sle-

Relacija (1.36) moze se napisati decem obliku:

o 1+ a c 1 +5 in <P ---~---=
O

S1.1.17.

2+

0c

1-sin4'

tg 2 (JI_
4

+ --)

cp

(1.37)

Pretpostavimo sada da je 01 < °2, U ovom slutaju moguci odnosi izmedju glavnih napona, s obzirom na uslov granicne ravnoteze dat izrazom (1.31), se mogu izraziti u sledecem obliku (znak minus nas ne interesuje):

cr

+ 20e 2

-s sin <f'

(1. 38)

odakle, ana10gno izrazu (I.37),

dobijamo:
< '"" ----

1 + sin'f 1 - s in e

i1i • (1. 39)

Aka objedinimo izraze (I.37) i (I.39), dobijamo:

2 (p) tg ('IT- - - ~ 4 2 '
0

n -~ tg 2 (- + cp) -

0+0

odakle je:
(1.40)

----=

20 _ sinCp
c

---

1+sin Cf 2c coso/ 1+sin<p

2sin 0/ --c.ctgcp 1+si n<p

4 lP) 2 (I.41)

= 2c.tg(!! -

35 i, analogna
a [ tg
c
2
'If (-

+ -)-

cp

l 2sin cp 'If 1 = _ .._-_.-.. c ctg.:p 2c·tg(= J 1-sinC{' 4

U

+ -)

([J

izraz (1.39)
a

mazema napisati

obliku:

.:
'. oj

, .i ~

242

IT IT Cf) tg 2 t- - ({J -)-2c tg(-- - -

4212

<0

<0

11" tg 2 l·- + c.p) + 2 c·tg(--IT -

42

42

+~-C{J)

(1.42)

Nejednacina na levoj strani relacije (1.42) odgovara uslovu al<a2~ a na desnoj uslovu 01>02 • Aka u relacijama (1.42) na desnoj ili levoj strani stoji znak nejednakasti tada nisu ispunjeni uslov; granicne ravnoteze. Aka je pak, bilo na levoj ili na desnoj strani relacije (1.42) znak jednakosti~ tada je u posmatranoj tack; tla ispunjen uslov za granicno stanje ravnoteze. Prema tome, re1acija (1.42) odredjuje granice u kojima se mogu kretati napani a pri od1 redienom naponu 02" Aka postoji stanje granlcne ravnoteze kame odgovara znak jednakosti na levoj strani relacije (I.42). tada se takvo granicno naponsko stanje zove aktivno. Aka je, pak, ispunjen uslov za stanje granicne ravnoteze kame odgovara znak jednakosti na desnoj strani relacije (1.42), takvo granicno naponska stanje se zove pasivno. Pritisci tla na potparne konstrukcije Pritisci tla na potporne se mogu odrediti aka se pretpostavi da se tla iza zida na1azi u stanju granitne ravnoteze. Pasmatrajmo~ na primer, potporni zid sa apsolutno glatkam vertikalnom povrsi (sl. 1.18) radi odredjivanja pritisaka tla koje se nalazi iza zida. Neka jedinicna tezina tla bude y i pretpostavirno da na njegovoj povrsi dep. U ovom slucaju, za naponska sta-

luje ravnomerno podeljeno opterecenje

36

nja u bila kajoj tacki koja se nalazi na zadnjoj povrs; zida, treba uzeti da se glavne ravni u tim taEkama poklapaju sa zBdnjom Dovrsi zida ili su na nju normalne. Izdvojimo glavnim ravnima beskonacno mali element u okalini neke tacke kaja se nalazi na zadnjoj strani zida i glavne napone obeleiimo sa 01 i
0"
"-

(51. 1.18).

Pretpostavili smo da je zadnja strana zida apsolutno glatka. To znac; da izmedju zida i tla nema trenja~ prema tome nema ni drugih napona izuzev narmalnih. Normaln; napani U Qvom slucaju 5U i glavni naponi. Glavni napan 02U nekoj tacki~ kaja se nalazi na dubini z ispod povrSi tla bite:
0"2

=P+

yZ

Za odredjivanje minimalnog pritiska tla na potporn; zid~ koji odgovara aktivnam stanju, uzmimo znak jednakosti na levoj strani relacije (1.42), pretpostavljajuci pri tom da je 02>01 ' dobijamo:
(1.43 )

Aka uvedemo oznaku

izraz (I.43) mazemo napisati u obliku:

p :::: (p + yz) k
a a

- 2c

Ik a

Gornjim izrazom odredjena je velicina horizontalnog napona u proizvoljnoj tacki na zadnjoj strani zida. Ovaj napon predstavlja pritisak zida na tlo i obrnuto. Prema tome, pritisak tla na zid u nekoj tack;, na dubin; z ispod pavrsi terena, dat je sledecim izrazom:
(1. 44)

Potpuno analognim putem mazemo dobiti izraze za otpor tla. Granicno naponsko stanje u ovom slucaju odgovara pasivnom stanju, tj. granicnom otporu koji se moze suprotstaviti prinudnom pomeranju potpornog zida prema tlu. U ovom slucaju je 01>02 i mi, za otpor tla, dobijamo: p
p

= (p

+ YZ)tg2(~ + ~) + 2c tg(~ + ~)

(1.45 )

37

Aka uvedemo oznaku

k
p

::: t 9 2 (~- + ~)
4 2

izraz (I.41) mozerna r.apisati u obliku:

pp ::: + yz)kp + 2c (p

Ik;

(1.46 )

Koeficijenti ka i kp U izrazima (I.49) i (1.46) su koef-icijenti bocnih pritisaka za aktivno i pas;vno stanje granicne ravnoteie. Oni zavise od ugla unutrasnjeg trenja tla. Njihove numericke vrednosti date su u tabeli
1.1.

Izrazi za pritiske i otpore tla imaju siroku prakticnu primenu pri proracunu potpornih konstrukcija. Treba naglasiti da su gornj; izrazi izveden; pod pretpostavkom da se tlo iza zida nalazi u stanju granicne ravnoteIe. Radi ispunjavanja uslova za stanje garnicne ravnoteie u tlu mora postojati i mogucnost za pomeranje potpornog zida. Aka takvih mogucnasti nema~ nece biti ni uslova za stanje granicne ravnoteie. Prema tome, pritisci na potpornu konstrukciju. aka nema mogucnosti za njeno pomeranje, mogu se odrediti kao bOGn; pritisci za uslove kada su sprecene bocne deformacije. U slucaju sprecenih bocnih deformacija ne pastoje neophodni kinematski uslovi za stanje granicne ravnoteie.
)

epo
r--

AKTIVNO
ka

STANJE PASIVNO

Ika
0,825 0,810

11 12 '3 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23

0,680 0,656
I

I
I

kr 1,472 1 ,580 1 ,638 1 ,698 1 ,761 1 ,826 1 ,894 1 > 965 2,040 2, 1 98 2.283

t/\,
STANJE 1,213

Tabela 1.2. cpo

24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 AKTIVNO

STANJE PASIVNO
(ka kp

ka

.-

0,422 0,406 0,390 0,376 0.361 0,347 0,333 0,320 0,295 0,283 0,271 0,260
I

0,650 0,637 0,625

i
I

STANJ E --1.540 1 ,570 1 .600 1,632 1 ,664 1 ,698 1 ,733 1,768

~

2,371 2,464 2,561

1,525.1,235

0,633 I 0,796 0,610 0,781 0,589 0,568 0,548 0,528 0,509 0,490 0,472 0,455 0,438 0,767 0,754 0.740 0,727 1 ,713 0,700 0,687 0,675 0,662

l'
I

I
I
I

,257 1 ,280

1 ,303 1 .317 1,352 1.376 1 ,402 1 ,429

I

I I
I

0,613 I 2,663 , 0,601 i 2,770 I 2,882 0,589

0,307 I 0,554

I
I

0,577 0,566 0.543 0,532 0,521 0,510

I
I

3,000 3,124 3,392 3,537 3,690 3,852

j

3.2551,,804

! 1,842
1,881 1 ,921 1,963

2,117 i 1,455
I

1,483 1 ,511

38

Boeni pritisci tla pri sprecenim bocnim deformacijama Uzorak tla, koji se ispituje u edometru pod vertikalnim apterecenjem, defanmise se samo u vertikalnom pravcu. Deformacije u ravnima upravnim na vertikalnu osu jednake su nuli, jer zidovi aparata usled vel ike krutosti potpuna sprecavaju bocne defonmacije. Aka su ax' cry i crz normalni naponi (sl. 1.19) u granularnom skeletu tla, i ako pretpostavimo linearnu zavisnost pritisaka i deformacija, za prostarno stanje napona, materna primeniti generalisani Hooke-ov zakon koji glasi: x

Y~

EX=

-t- [oxo

vo(Oy

az)] J
(1..17 )

Ey = E ~ [0 y 51.
EZ:;:O

va ( a z + ox)

-fo

[oz-

\lo(ox

+ cry}]

gde je vo- Poisson-ov koeficijent tla E o - moduo elasticnosti tla Kako su

EX ::;: Ey

0
U

prve dYe jednacine

sistema (1.47) mozerno napisati

0x= vo(cry
Oy;;:'

obliku:
} (1.48)

+ o~) + oz}
Ox

vo(ox

Resenjem sistema jednacina

(1.48) po

,adnosno

cry' dobijamo:

1
0y

~ (1.49)

Oz

Aka uvedemo oznaku:

39

gornje relacije rnozernonapisati u sledeeern obliku:

(1. 50)

Ova veza je dobijena pod pretpostavkorn da su dilatacije E:x i E:y jednake nuli, tj. da u horizontalnirn ravnirna nerna porneranja. Na kontaktu zida i uzorka koji se ispituje, naponi Ox i 0y odgovaraju horizontalnim pritiscirna uzorka na zid aparata. Prerna tome, odnosi (1.50) se, u izvesnirn slutajevirna, rnogu koristiti i za odredjivanje pritisaka tla na potporne konstrukcije. Za razlitite vrste tla orijentacione vrednosti Poisson-ovog koeficijenta Va i odgovarajuee vrednosti koeficijenta bocnog pritiska ko pri sprecenim bocnim deformacijama su: sljunak pesak prasina glina
va 0,25 0,30 0,35 0,40

k· a
0,33 0,43 0,54 0,67

Pritisak tla, odredjen izrazorn (1.50), odgovara pritisku tla za stanje rnirovanja. Velic;nu ovog pritiska je veoma tesko odrediti laboratorijskim ispitivanjima. Prirnenom bila kag postupka rnerenja vise ili manje poremetimo mirno stanje i time omogutirno dilatacije ispit;vanog uzorka. ,Jaky je, za nekoherentno tlo, predlaz;o sledecu relaciju za aproksirna i vno ad redj ivanj e koef i cijenta ~__.;,:...~~~:::-.:....-:.=~''''''' t bccnoq pritis ka t 1a za starJie..mir.Qy'g.Ilj_a
.. y.___.._._~ .. _~_.~_,. _.• ~ .• ~__~~~~_.~,_~_~ __ •..-~~.~~_,~_""""",_",,-.,,"~V_-'I'.......... ,......-.-. ..

_1_:~_2.~~in~3 (1.51)' gde je ~ - ugaa unutrasnjeg trenja tla. Za nekoherentno tlo je ko < 0,5, a za koherentno tlo ko > 0,5. Kao posledica geoloske proslosti tla ili recentnih tektosnkih pritisaka, ko prekQnsolidovanih koherentnih materijala moze biti veei i od jedinice. 5.3. DEFORMABILNOST TLA DefQrmabilnost tla uslovljena je sledecim fizicko-mehanickim osobinarna: e 1 astic no s cu krista 1 nih re 5 eta kA_~~.$.tj-c;~Lgr~Dl!l_~_!,i1_Q.9_ 1 et~_1_l aJ..__Q_tQJJle_s k~ .._------._-----~ nom ..._u ._~_ika, - ..promenomyoroznosti i promenom fiZ;_t~k_Qg.-£tanjala__ t (promena.xla-. ~ obl .... ~_~. - .~-,.~~.~_.~__ _ zncs t i i sl.). Za pritiske tla ispod temelja, koji se obicno dozvoljavaju, deforma-

---_.

..

-~

•••

_~

__

0"-· ---

-----

- _ .. ~,.

__ . ~.-

_ ...•

, "_._-_.

---

40

cije kristalnih resetaka cestica granularnog skeleta tla su zanemarljivo male i moze se smatrati da njihova zapremina ostaje nepromenjena. Zato se, pri proracunu deformacija tla, Dve deformacije zanemaruju. Deformacije tla se obavljaju, uglavnom, na racun promene obli.. ~~_,_j,c promene poroznosti tla. ' .. ----~~-. One zavise ad vrste.. tla ; ...od prirode--- opterecenja. .... --._-,---~-"'----" ._--, ..~ ..--,_-,-_ .... ----.--,,_ .... -,---,. -~~~·Mno~o~pterecenje izaziva znatna sleganja temelja na nekoherentnom tlu, a relativno mala na koherentnom. Dugot-ra1rfa"opterecenja, obrnuto, izazivaju -..--...._-... .. --.. _. _.. .. .. - -velika sleganja temelja na koherentnom tlu, a mala na nekoherentnom. ,-,--,~_'~'-·"[fef~-~~a~ije16~en'tnog prat i niz f iz ick i h ; mehan ick ih pojava: tla promena strukture sa razaranjem ili bez razaranja strukturnih veza, istiskivanje vode iz pora t1a, plasticno tecenje granularnog skeleta i vezane vade. Ova pojava bite detaljnije analizirana u tacki: Reoloske osobine tla. Posmatrajrno ponasanje dva uzorka tla pod opterecenjem: jedan iz koga je potpuno istisnuta voda i drugi potpuno zasicen vodom. Uzorak iz koga je potpuno uklonjena voda deformise se pod pritiskom na racun medjusobnog priblizavanja cestica. Energija od spoljnjeg opterecenja troii se na savladjivanje trenja i kahezije izmedju cestica. Ovaj slucaj se moze uporediti sa ponasanjem opruge pod opterecenjem. Sa porastom opterefenjadeformacija opruge se pove~ava. Zapremina opruge ostaje nepromenjena. Svakoj velieini opterecenja odgovara odredjena deformacija opruge. Posle relativno kratkog vremena po nanosenju opterecenja u stanju opruge nastupa stabilizacija. ~ Posmatrajmo sada proces defromacije uzorka zaslcenog vodom. Ukupan pritisak od opterecenja, u trenutku nanosenja opterecenja na uzorak tla, preuzima voda kao sredina manje stisljiva od poroznog tla. Pri tome se voda nalazi pod pritiskom koji odgovara pritisku od nanesenog opterecenja. Pod uticajem ovog pritiska voda 5e istiskuje iz para t1a uz istovremeno smanjenje zapremine para i medjusobno priblizavanje cestica granularnog skeleta. Ukoliko su pore u tlu manje, utaliko je veei hidrodinamicki otpor istiski~ vanju vode iz tih para. Za to vreme spa ljni pr itisak se predaje del imtcno vodi a delimicno skeletu tla; pritisak na granularni skelet se postepeno poyecava, a pritisak koji se predaje vodi se postepeno smanjuje~ pri cemu njihoy zbir ostaje konstantan i jednak spoljnjem pritisku. • Posle izvesnog vremena otpor granularnog skeleta tla poraste toliko da s~ uraynotez; sa spoljnim pritiskom i tada prestaje isticanje vode. Ceo ovaj praces, kaji se obavlja pri deformaciji tla~ nazivamo konsolidacija.
---------.___._ •__ •• _ ••• ~y& •• ~~~~_.~:,..__._.'~ __

._L~,

............... ~. __ .~,

.. _ .~_.

.'

...

~'r.

_.-"

'."

~.--,~,.-

--

---'-"-'''-

"~

,,--'"-

'--''--"'"'.---

__

'

"'",

__

_ ...

~""':":":"'~(-""-~~'---':"""_~._"""._""''':'''_''''''''''''''''''''''''

_ _'''_''''''''''_''''''"",.:...L~--

.• , ..••

'

".'

._

...

"

__

"

"

.-

--."

-.-

-..

.-

_.--

".

'.

--

-"

.'

','

......

'

41

Proces konsolidacije najbolje se maze i1ustrovati na mode1u. Pasmatrajma ci1indricni sud napunjen vadom u kome se nalazi opruga (51. 1.20). Voda u sudu se nalazi pod uticajem hidrostatickog pritiska, a opruga pod uticajem sopstvene tezine umanjene za velicinu uzgona. Ako sada nanesemo k1ip sa slavinom i opteretimo ga, opterecenje ce se preneti na vodu kao nestisljivu materiju. Voda ce se nalaziti pod pritiskom. Aka otvorimo slavinu i na taj nacin omogucimo isticanje vode, nivo u ci1indric51. 1.20. cnom sudu ~e se spustati, a to povlaci za soborn deformaciju opruge. Opruga preuzima deo pritiska koji ce se povecavati sa povecavanjem kolicine istek1e vod~, uto1iko brze uko1iko brze istice voda. Brzina isticanja vade zavisi ad precnika slavine i ve1icine pritiska koji se, u tom trenutku~ prenosi na vodu. Sa povecanjem pritiska koga preuzima opruga, pritisak koji se predaje vodi opada, sto usporava brzinu snizavanja n;voa vade, a time i brzinu deformaeije opruge. Ovaj proees ce -trajati sve dotle dok opruga ne preuzme ukupan pritisak. Iz posmatranja mehanickog modela proizilazi da~ pri sleganju tla zasicenog vodom, postoje dYe vrste pritisaka: pritisak na granularni skelet tla koga cernazvati efektivni pritisak (] i pritisak u vod; koga cema zvati neutralni pritisak u . Napamenimo da se isticanje vade obavlja pod utieajem neutralnag pritiska. U tlu zasicenom vodom u svakom trenutku vazi relaeija:
a':::
G

(1.52)

gde je (]::: ukupan pritisak jednak zbiru efektivnag i neutral nag pritiska. ~ Oa bi 5ma uoeil; pr;rodu ovih pritisaka posmatrajrno kako se panasa sloj tla koji 5e nalaz; U 5udu (51. 1.21). Aka na povrs ovog sloja naneserno ravnomerno podeljeno opterecenje normaln; napon; u horizanta1nirn preseeima ce se povecati za neku velicinu a. Promenom napanskog stanja u tlu do1azi do promene i karakteristika tla. Sleganje slaja tla se obavlja na raGun srnanjenja njegove poroznosti, a promenom poroznost; menja se i otpornost tla.

4i:

Aka umesta avog opterecenja u sud nalijemo vodu do visine h = ~ , normalni naYw poni u horizontalnim presecima ce se, kaa i ranije, povecati za o. Povecanje normalh nih napona odrazice se sarno na pov€canje pritisaka u vodi. Prema tome, do promene poroznosti nece doci. ZatD se ovaj pritisak ; naziva neutralni pritisak. Opisani modeli objasnjavaju sarno S1. 1.21. kvalitativnu stranu procesa sleganja. Proracun deformacija tla, i odredjivanje pomeranja na osnovu toga, maze se izvrsiti ako se prethodno odrede one osobine tla od kojih, pri nastaloj promen; naponskog stanja,zavise deformacije tla. Veza izmedju ndpona ; deformacija za zemljane materijale je veoma slotena (nelinearne vete zavisne od vremena, vlaznosti itd.). Zata se proracuni za prakticne potrebe vrse na Qsnovu uproscenih teorija 0 ponasanju tla pri prornenama naponskih stanja u njemu~ sa parametrirna koji se odredjuju, uglavnom, stancardnim laboratorijskim ispitivanjima: u uslovima jednodirnenzionalne deformacije (tzv. edometaraki opit sti~ljivosti), u uslovima monoaksijalnog stanja napona i u uslovirna triaksijalnog stanja napana. Deformacije tla izazvane promenom naponskog stanja u njemu mogu se odrediti relativno tacno sarno za ona naponska stanja pri kojima se javljaju male vrednosti distQrzijskih napona, tj. naponi smicanja i male velicine napona zCltezanja. U takvim slucajevima se mogu odrediti sledece deformacije: --.- ............ -~---~

\,~. el as t icne ; tj. povratne deformacije ko.ie , posle uklanjanja napon-

skih prome~if.i...---::R~~~J u; b. neelasticl1€, tj. nepovratne deformacije pri kojima se javlja trajna promenaob ltka 1 ve licf na para. Dve deformacije astaju i posle uklanjanja naponskih promena u tlu; U zavisnost: ad vremena deformacije mogu biti: a ..trenutne deformacije, koje nastaju prakticna istovremena sa promenom napollsk-ib stanja; b. vremenSke defonTIacije~ kJje se odvijaju u zavisnosti od vremena _--...,........-' koje je proteklo od momenta kada su nastale naponske promene u tlu.
....

.. --------_______

-_.~.;

Deformacije nekoherentnog - tla i koherentnog tla male vlafnosti nema..--~.-~~------------ ~-- - ju izrazeno vremensko trajanje. One nastajurelativno brzo~ prakticno odmah
~.. .~.. .~..
,

,..

"-

43

pos 1 e na S ta 1 e_ p romen e na QQ_11s!illfL s t!ln.i3. .

i ineOvih-d;i~~~-~-z~~i~~'ij~od'-b~z'i-~~-- i ~ki~~-~j;'---~~d~--i~-p~-;~-'-t'l-~~'----'"~" 'i-~t

.~~. ,_,.'"I_··_ -~... --""' --- -~ .. -_.-_,--L._~ •• -. • -., .....~.~u ............ ~,~~~.-:~-. _.~,.,.,. •

~~~_ma c ij e kohe re_~tnP£L_~_.~_~_~~~_l_~__~_~_z.!l_~_s.!~ r:_Q~j_tJLak.Qie_J&~yQ__ __ ~ ~~ ~_.--!!-a. tlo 7~sicena vodom, nastaju postepena menjajuci oblik i zapreminu para. Br-

_--------------

Deformabilnost tla u uslovima sprecenih bocnih deformacija Ispitivanje deformabilnosti tla se, najcesce~ vrsi u edometrima. Opit se izvodi taka sto se, posle ugradjivanja cilindricnog uzorka u odgovarajuci metalni cilindar, registruje njegova visina. a zatim potopi vodom i saceka da se abavi deformacija uzorka usled bubrenja, ako ga ima. Posle toga se pristupa postepenom nanosenju opterecenja do ieljene velicine. Za svaki stepen nanetog opterecenja, u odredjenim vremenskim intervalima sve dok se ne zavrsi proces konsolidacije, registruju se deformacije uzorka. Uzorak se pri ispitivanju nalazi izmedju dva filtarska kamena koji omogucavaju njegovo dreniranje, tako da se za svaki stepen nanetog opterecenja proces konsolidacije moze obaviti na racun istisnute vode iz pora uzorka koji se ispituje. Prema tome, za svaki stepen opterecenja izmedju dva uzastopna pritiska 0a i Os mazemo nacrtati grafik koji prikazuje vremenski tok procesa konsolidacije, tj. zavisnost izmedju koeficijenata poroznosti e i vremena t. Na slici 1.22. prikazana je promena koeficijenta poroznosti u zavisnosti od vremena u koordinatnom sistemu sa semilogaritamskom podelom za prirastaj pritiska ~o = oR - Ga"
I

t· J
-3 -2 -1 0

10t1
2

fg_t_

to

Sl. 1.22.

44
Kada porni pritisci, za odredjen stepen nanetog opterecenja I1Oi, POS"""' tanu neizmerljivo male velicine smatramo da je zavrsen proces primarne faze konsolidacije. Konsolidaciona kriva e = e(lg t~ ), za tlo sa izrazenim viskoznim osobinama, posle zavrsene primarne faze konsolidacije obicno prelazi u pravu: t ei = eSi - uSi 19 ~ (1.53) gde su: ti - vreme potrebno za obavljanje primarne konsolidacije ispitivanag uzorka; e6i- koeficijent poroznosti na kraju primarne faze konsolidacije; ei - koeficijent poroznosti posle zavrsene primarne faze konsolidacije, tj. t > ti. Pri ispitivanju deformabilnosti tla u edometru deformacija uzorka se obavlja u uslovima sprecenih bocnih deformacija. U takvim uslovima nema mogucnosti za formiranje kliznih povrsi; defonnacija se obavlja sarno na ratun smanjenja poroznosti pa se za kriterijum deformabilnosti, u ovom slucaju, maze uzeti velitina promene koeficijenta poroznosti u zavisnosti od promene pritiska. Ova zavisnost se prikazuje dijagramom a - e i predstavlja krivu liniju koja se zove kom~

&6
S1. t. 23.

45 dilataciju ~Ei. Posta su bocne dilatacije jednake nuli, dilatacija istovremeno i zapreminska dilatacija 6£V~" Prema tome, imacemo:
I:!E,
:;::

~£i

je

b£

vi

= ----=

6ei

e o:i - eSi
1 + e a.i

:;::

e ai - eSi + O:Si 19 ti
1 + e o:i

(1. 54)

1 + eai

Pocetni koeficijent poroznosti treba odrediti prema stvarnom stanju vlainosti tla i odgavarajucem naponskom stanju u njemu u trenutku neposredno pred nanosenje opterecenja, usled koga dolazi do promene napona ~ai za koju zelimo da odredimo velicinu sleganja. Aka tlo koje se ispituje ne poseduje viskozne osobine, tada se konsolidaciona kriva e = e(lg tt ), pos1e zavrsene primarne faze kansolidaci.0je, asimptotski pribliiava pravoj paralelnoj osi t (51.1.24). U tom slucaju dilatacije 6£i i ~£vi mozemo odrediti iz odno5a:
e a.i - e Si- ----1+e .
a~

(1. 55)

S1. 1.24.

Odno5 raz1ike koeficijenata poroznosti i raz1ike odgovarajucih pritisaka (51. 1.23) zaverno koeficijent stisljivosti
.-

:;::

eS aS - aCI. e 0:

:;::

bei tso L.

(I. 56)

Krivolinijska zavisnost izmedju promene koeficijenta poroznosti_i promene pritiska pokazuje da ~e koeficijent stisljiv05ti menja. Koeficijent stisljivosti tgS na odsecku kompresione krive AB (51.I.23) je ocigledno yeti

46

od koeficijenta sti~ljivosti tgy na odsecku CD za isti interval promene pritiska. Radi realnog odredjivanja velicine koeficijenta stisljivosti potrebno je da se na kompresionoj krivoj odredi polozaj intervala koji odgovara stvarnoj pramen; pritiska u tlu. Zavisnost data izrazom (1.56) se najcesce korist; u prakticnim proracunima sleganja temelja. Ona se maze formulisati na sledeci nac;n: za relativno malu promenu pritiska promena koeficijenta poroznosti proporcionalna je promeni pritiska. To znaei da se U odredjenom intervalu krivolinijska zavisnost e=e{cr) moze zameniti linearnom, a to omagucava primenu resenja linearne teorije elasticnosti i na tlo. Aka je poznata zavisnost ;zmedju promene koeficijenta poroznosti i promene pritiska, sleganje nekog sloja tla mozema odrediti na sledeci nacin. Posmatrajmo deformaciju uzorka podvrgnutog pritisku 60. Aka su ea i eS koeficijenti poroznosti pre i posle deformacije, visine uzorka pre i posle deformacije bice jednake respektivno ha i hS. Ukupno sleganje na racun deformacije uzorka bite jednaka razlici visina uzorka pre i posle deformacije
(I. 57)

Velicinu leta tla ostaje leta tla se moze napisati sledecu

hS mozemo odrediti iz uslava da zapremina granularnog skei pasle deformacije nepromenjena. Zapremina granularnog skeodrediti pomoGu koeficijenta poroznosti. Prema tome mazemo jednacinu
1 F h(l = --_.1 F he.

1 odakle je;
1 + et3
C(

eS

hS = T + e

ho;

Aka ovu vrednost za hS unesemo u izraz (I.57) dobicemo

5

ha -

1 + eS

1 + ea.

ha. =

eO. - eS
1 + eO.

ha

(1. 58)

Iz odnosa (1.56) mazemo dabit;:

47

Aka ovu vrednost za f1e unesemo u izraz (I.58) za ukupno sleganje posmatranog sloja,pri konstantnoj veliein; dodatnog vertikalnog napona po celoj visini sloja, dobicemo sledeci izraz: av Ao s :::: 1+ ea gde je:
M v ::::
h
l::.o
::::

h(l

Mv

(1. 59)

1 + ea av

(1. 60)

~~d~O stisljivosti. Reciprocna vrednost modula stisljivosti je koeficijent

zapreminske promene:
(1.61)

Ako su veze izmedju napona i deformacija linearne u intervalu promene napona tada mazemo, koristeci generisani Hooke-ovzakondilatacije izrazi.. ti na sledeci nacin:
£1

1 --

Eo
E

[ 01

-vo (o 2+(3)]

£2

- -1 - -1
E

O2

-"0 (03 +0

1)]
)

(1.62 )

£3

i....

I0

3 -"0 (01+0

2)J

Ako su sva tri glavna napona jednaka: Os = 01 = 02 :::: tada takvo 03' naponsko stanje zaverno hidrastatiekim stanjem napana. U avom slutaju su i dilatacije u sva tri upravna pravca jednake i,s obzirom na relacije (1.62), mozemo iz izraziti na sledeci nacin:
Cs::::--

1-2v o

Eo

(1.63 )

gde su: Eo - moduo elastienosti '\)0 Poisson-ov koeficijent. Promena zapremine se definise sledecim odnosom Vo - V
E: V :------,-.,---

(1.64 )

48 gde su: Vo i V Kako je zapremine pre i posle deformacije.

(1-£1 )(1-

)(1-

)V0

(1. 65)

za male velicine dilatacija izraz ti u sledecem obliku:

za zapreminsku dilataciju mozemo napisa(1. 66)

Zapreminsku dilataciju mazema izraziti pomocu sferne komponente tenzora napona na sledeci nacin
£

=----0=-

as
S

Eo Eo

(1. 67)

gde je

K =-.-~-3 (1 - 2vo)

( 1.68)

moduo zapreminske dilatacije ili moduo kompresije.

tla u edometru, mere i velifine prira§taja bocnih pritisaka na zidove cilindra u kame se nalazi uzorak koji se ispituje, na primer pomocu mernih traka, tada moiemo odrediti i prirastaj srednjeg napona iz odnosa~
Aka se, pri ispitivanju defonnabilnosti

Zapr~minska dilatacija bice jednaka:

ovoms lucafuvs
£v

obzirom da je

I1f2

I:!.E3 :=

0,

£1

(I. 70)

Moduo zapreminske dilatacije, u tom slucaju, mazemo izraziti sledecim odnosom

K

6.cr1

26.02 1

(1.71)
~cr1

3l!.£

gde je

promena dilatacije koja odgovara promeni napona Moduo deformacija mazemo odrediti iz odnosa
~£1

602 =1103'

Aa 1 -

2"V 0 6.02

(1.72)

a moduo kl;zanja

E G =---2(1 + vo)

(I. 73)

49

1z odnosa (1.68) i (1.73) elementarnim transformacijama mozemo izraziti moduo deformacija i Poisson-ov koeficijent pomocu modula zapreminske dilatacije i modula klizanja

Eo =
vo=

9KG 3K + G 3K - 2G

(1. 74)

2(3K + G)

(1.75)

Moduo stisljivosti

odredjen je odnasom:
(I. 76)
11E.

Kako je~ pri sprecenim bocnim deformacijama

11E.2

fi£3~

a
(1.77)

moduo stisljivosti odnosom:

mazemo. imajuci u vidu odno5e (1.62), izraziti sledecim

(1. 78)

odnosno, deformacijski moduo Eo se moze odrediti, aka je poznat moduo stisljivosti, iz sledeceg odnosa:
(1 - 2\.10)(1 + vo) -~----Mv 1 - vo (1.79)

Promena koeficijenta porozno5ti u zavisnosti od promene pritiska se moze prikazati i u koordinatnom sistemu sa semilogaritamskom razmerOffi,pri e cemu se velic;na narmalnog napona a nanos i na apscisnu osu u logaritamskoj razmeri, a odgovarajute velicine koeficijenta poroznosti e u aritmetickoj 'rezmert (51. 1.
25).
0.01
0.1 1

100

51. 1.2&.

U semilogaritamskarn sistemu kompresiona

50

kriva prelazi u pravu. Velicina pritiska a, pri kame zakrivljeni den prelazi u pravu, zavisi od vise faktora i nije ista za sve vrste zemljanih materijala. Deo kompresione krive, na kome ona prelazi u pravu, maze se izraziti, prema Terzaghi-ju, sledecim odnosom: 00; + f..a e ;;;;ea - Cc 19 --(I. 80)

°u

odnosno
C

c - -----------

0a

19{aa +f..a} - 19

~--~------

6.e

(1.81)

gde su: ao; - pritisak pre nanosenja opterecenja bo - prirastaj pritiska usled nanetog opterecenja ea;- koeficijent poroznosti pre nanosenja opterecenja f..e promena koeficijenta poroznosti usled nanetog opterecenja 19 - logaritam sa dekadnom osnovom Cc - koeficijent bez dimenzija i zove se indeks stisljivosti. On ustvari predstavlja nagib pravog dela kompresione krive prema osi 19 o. Rezultati mnogobrojnih edometarskih opita pokazuju da je u velikom broju slucajeva indeks stisljivosti konstantan, ali i da ima zemljanih materija1a za koje ovaj zakljucak ne vazi. Prema preporukama Terzaghi-ja i Peck-a (1948), indeks stisljivosti, za neporemeceno koherentno tlo, se moze izraziti sledecim odnasom

Cc = O,009(WL
gde je wL
-

10%)

(1.82)

granica tecenja Na sl. 1.26. prikazana je promena koeficijenta poroznosti pri opterecenju, rasterecenju i ponovnom opteretenju ;spitivanog uzorka. Iz grafickog prikaza ovih promena vidimo da dolazi do pojave bubrenja uzorka posle njegovog rasterecenja, ali uzorak pri tome ne postize svoju prvobitnu visinu h~. Najveci deo rada, izvrlenog pri opteretiva-

ho

s:

hB

~------>l.-.c.

II

<l

60

S1. 1.26.

51

nju uzorka,utrosi se na promenu poloiaja cestica granularnog skeleta,na razaranje strukturnih veza, naplasticne deformacije i na istiskivanje vode iz pora uzorka. Sarnomali dec tog rada se akumullra detormaciJom granularnog skeleta kao potencijalna e'l st tcna energija. Taj dec defonnacije se vraca posto a se uzorak rastereti. Na 51. e 1.27. prikazani su rezultati ispitivanja deforma~ bilnosti jednog uzorka tla. Iz prikazanog dijagrama kompresione krive se vidi da se promena koeflcijenta poroznosti menja po jednom zakonu kada se pritisak a menja od 0 do neke velicine a c , a po drugorn 6 [LgJ zakonu kada je a > 0c' Mno6j+1 s, 6i+1 6j gobrojna ispitivanja, izvrS1. 1.27. sena u raznim laboratorijarna u svetu i u nasoj zem1ji, pokazuju da je 1inija koja prikazuje povecanje koeficijenta poroznosti, pri rasterecenju uzorka od 0c do 0, pribliino paralelna sa linijorn koja prikazuje promenu koeficijenta poroznosti pri opterecenju uzorka od 0 do ac' Iz ovog se rnofe zakljuciti da je takav materijal vee ranije bio izlofen pritisku ac, Zato pritisak 0c zoverno pritisak prethodnag opterecenja ili pritisak prekcnsolidacije. Ako istom materijalu poremetima strukturu i pripremimo ga sa velikom kolicinom vode tada fe se, pri tsp+ttvanju defonnabil nost t takvog materija 1a u edometru, dobiti kompresiona 1inija prakticno konstantnog na9iba. Na sl. 1.27. ova kompresiona kriva prikazana je isprekidanom linijom. Prikazana zavisnost izmedju koeficijenta poroznosti i pritiska karakteristicna je za ponasanje zemljanog materijala koji prethodno nije bio izlozen opterecenju. Medjutim, veeina uzoraka koji se ispituju bili su ranije tz lozeni pritiscima jednakim i1i vec im od pr i t i saka koji odgovaraju sopstvenoj teiini slojeva tla iznad izvadjenog uzorka. Isprekidana linija kompresije na 51. 1.27. karakteristicna je za pona~anje neporemecenih uzoraka koherentnog tla. Ako je vertikalni napon na nekoj dubini t ispod povrsi terena jednak pritisku od sopstvene teiine tla, tj.

52 tada je tlo na toj dubini normalno konsolidovano. Medjutim, kao sto je vee naglaseno~ vertikalni napon na dubini t mogao je biti i veei od pritiska tla na toj dubini ako je tl0 ranije bilo optereceno slojevima odnetim tokom vremena ili naslagama leda. U takvim slucajevima konsolidacija tla je izvrsena pri pritiscima tla veeim od piitisaka koji odgovaraju optereeenju od sopstvene teiine tla. Za odredjivanje velicine sleganja temelja od posebnog znacaja je odredjivanje pritiska pri kome je tl0 bilo prethodno konsolidovano. Casagrande (1932), je predlofio empirijsku metodu za odredjivanje pritiska prekonsolidacije. Iz karakteristicnog oblika grafika kompresione krive moie s~, prema Casagrande-u, pritisak prekonsolidacije odrediti na slede~i nacin. Iz tacke C kompresione kriye, u kojoj je krivina najveca, e povuce se tangenta T i prava paralelna osi o . ....."OC:::"',..---~----.r--~---,..-----H Pre 5 ek bisektrise ugl a i produzetka pravog dela grafika komresione krive daju tacku D, cija apscisa predstavlja pritisak prekonso1idacije 0c
(l

Ako je tako dchij en prf t tsak jednak pritisku od sopstvene teiine tla, tada je tlo normalno konsolidovano, a ako je veei ad tog pritiska tada je tlo prekonsolidova-

I5c S1. I.28.

IS

Ilg1

(s1. 1. 28) •

no ,
Pri proracunu sleganja temelja treba voditi racuna 0 intervalu u kome ce se, od nanesenog opterecenja, menjati pritisak, jer od toga zavi5i i velicina za koju ce se promeniti koeficijent poroznosti. Promenu koeficijenta poroznosti mozemo odrediti na sledeci nacin (51.
1.27):
(qi+l

Promena koeficijenta poroznosti, ako se pritisak menja u intervalu - ai) se moze odrediti iz sledeceg odnosa:
e.
~+1

= e.~ -

C 19-S

(J

i+l 0i

(1.83 )

53

ako je pritisak 0i+l < ae· Aka se pritisak menja u interva1u (a. 1 -0.), J+ ] sledeceg odnosa: poroznosti se moze cdrediti iz e. 1 J+

promena koeficijenta

= e. ]

C 19
c

6;+1 a.
]

(1. 84)

ako je pritisak cr.] > cr c • U adnosima (1.83) i (1.84) su:

C5 C
c
~ ~+ =-----~-

e. - e.

(1. 85)

19 ai+1

19 0i
_
J

e, - e, 1 = _-"];.........._______,J::,_+ 19o'1-190.
]+

(1. 86)

Konstante Cs i Cc zavemo respektivno indeks bubrenja i indeks stisljiVQsti. Dve konstante predstav1jaju karakteristike mat~rijala i ne zavise od vel ictne pritisaka u tntervalu nf ihove promene. Velicine di1atacija se mogu odrediti iz sledecih izraza: - promena pritiska u intervalu (0.~+1 - cr.) za ~
F:.i,i+l

= -,-+-e.
~

Cs

9 _a,

°i+1 ~

(1.87)

- promena pritisaka u interva'iu

E ..

~,J+1

Co,
c

o . ,- a, J+~ ~

za
1

1 + e,
]

19___L!:_
a
j

(I. 88)
a,+{ a.J..' < °j+1 J a,
J+1

- promena pritisaka u intervalu

£ ..

0'1-

]+

a. za
~

~,J+l

1 + e, L

19

a
_E_
Q.

19

1 + ec

( 1.89)

ac

Prednost postupka za odredjivanje ve1icine sleganja pomotu izraza (1.87), (1.88) i (1.89) je u tome, sto se na jednostavan nacin uzima u obzir stvarna zavisnost izmedju prvobitnog napona, promene napona i promene koeficijenta poroznosti. Pri uzimanju uzoraka i njihovom ugradjivanju u edometre neporemeceni uzorci pretrpe odredjene prornene, usled cega dolazi do povecanja zapremine uzorka koji se ispituje. Promene su narocito izrazene kod uzoraka ad prekonsolidovane gline. Poroznost ov ih uzoraka je , pri pritiscima manjim ad

54

pritiska prekonsolidacije a vecim od pritiska koji odgovara sopstvenoj teiini tla u prirodi, veca od poroznosti uzorka pre njegovog uzimanja, a to je veoma vazno pri odredjivanju deformacija. Oeformabi1nost uzoraka od prekonsolidovane gline se moie pouzdanije odrediti postupkom koji je pred1oiio Tschebotarioff 1952. godine. e Prema ovom postupku, prvo se ispita jedan neporemecen uzorak u edometru sa nonma1nim prirastajima pritiska e do pritiska veceg od pretpostav1jenog pritiska prekon--C5 solidacije cr.c Posle toga se Casagrande-ovim postupkom odredi pritisak prekonsolidacije o. Zatim se druc 6c 6 (Lg] gi neporemeceni uzorak opte6 ='Yt reti do pritiska prekons61iS1. 1.29. dactje, rastereti do pritiska koji odgovara pritisku od sopstvene te~ine tla u prirodi i ponovo optereti do ie1jenog dodatnog pritiska (51. 1.29). Za proracun sleganja temelja merodavni su: moduo stisljivosti Mv ili indeks bubrenja Cs' koji se odredjuje iz kompresione linije ponovnog opterefenja za interval promene pritiska od ao= y t do pritiska prekonsolidacije

ac .

Deformabi1nost t1a u us10vima triaksija1nog stanja deformacija Ako je pritisak temelja na tlo znatno manji od pritiska pri kome u t1u nastaje stanje granicne ravnoteie, tada mozerno sa prihvat1jivom tacnoscu tretirati slojeve tla kao linearno deformabilne sredine. Potrebne parametre koji karakterisu defonmabilnost svakog sloja 51. I.30. ~ozemo, u tom sluca-

55

ju, odrediti ispitivanjem uzoraka iz tih slojeva u triaksijalnim aparatima. Pri odredjivanju ovih parametara treba posebnu paznju posvetiti prelazu iz postojeceg u novo naponsko stanje. Na 51. I.30. prikazan je Mohr-ovim krugovirna prelaz od stanja A u stanje B total nih napona. Pretpostavimo da je uzorak koji se ispituje zasicen vodom. Ispitivanje uzorka se izvodi pri zatvorenim drenovima sve dok dilatacije ~ ne predju u ravnomernu zakonitost, na primer, u logaritamsku e, tv pravu (51. 1.31)
£::;£

u
10

+0:

i.

t 19to

(I. 90)

Nedrenir~nD

Zatim, po isteku nekog vremena t , otvorimo drenove i posmatramo osne (£1) i zapreminske (~v) deformac;je sve

dok se ne zavrsi faza primarne konsolidacije i ne nasstup; faza sekundarne kon... solidacije. U vremenu to, kaict, da porni pritisci postanu veoma mali, neizmer1jivih 51. I.31. velicina, registrujemo osne Qeformacije £10; zapremin5ke deformacije £ Vo Devijatorske komponente deformacije u glavnom pravcu (1) su:

E ____YQ_

(1.91)

Slicna re1acija vazi za bilo koje vreme t. Aka se za vreme t = 10 to zapremin5ke deformacije povecaju za av' a dilatacija u pravcu (1) za ad (51. I.31), tada mOlemo da odredimo prosecne 1 vrednasti modula kompresije K i modula klizanja G, u posmatranom interva1u prornene napona u bila korn vremenu t,iz sledecih odnosa;
K

= =

6.°s

(e: vo + av 19 t) 0 Aod 2{
d E.1O

(1.92)

1 a
d

19 -)

t to

(1. 93)

56

gde su
flo 5

= ----

Aka su viskozni efektizanemarljlvo za a 'V

mali, jednacine
oblik:
fla

(1.92)

(1.93)

0 i av= O~ dobijaju

jednostavniji K=G "'--

(1.94 )

EVO

!lad 1
d £10

(I. 95)

6.

KONSOLIDAC I JA TLA

Tlo set kaQ sto je poznato, sastoji iz tri- faze: cvrste, tecne i 9asovite, cije su ~arakteristike defonmabilnosti K i G razlicite. Prema tome,
pri proaent obrnuto cvrstih
napona svaka od ovih faza prsuzece

odredjeni

dec napona koji je Za razliku (1.67) od mane moie se

propo~cionalan

promeni zapremine tangencijalnih izraz

flos

odgovarajuce

faze.

tel a , uticaj

napona na promenu zapremine za zapreminsku

!J.Ts

zanemariti.

Imajuci ova u vidu,

deformaciju

iema na P~I sa ti u modi fi kovanom ob1iku

£

=-+-v K 0
s

( 1.96)

gd-e je K.s moduo kompresije eksperimenta adnosom: 1no. zapremine Promenu

tla,

a 0 moduo defonnacija

koji

treba

odrediti sledecim
(1.97)

vode, pri prom.eni n~pona, moiemo izraziti

gde je Kv kampresijski: Proanalizirajmo spreceno njeno istic.anj'e

moduo mode, a hu promena pritiska kako se menja zaprenrina tla iz para t la , pri odredjenoj

vode u porama tla.

zas tcenoq vodam, aka je

promeni napana. Prome-

na zapremine para Jednaka je promeni zapremtne vode u njima, tj.

n£=£
hi'

v
£hI'

( 1.98)
v

AkQ u Jednac tnu (I. 98) unesemo vrednost i za

i £s, date izrazima

v

(1.96)

i (1.97),

dobicemo sledeci

odnos:

57

-gde je
8cr~

n'~u

K.,

= -+ K.s

80s

Als

= ---+Ks

bOs-8U

8Ts

(1. 99)

80s - AU

Iz jednacine rnog pritiska

efektivni napen. (1.99), aka je resimo po ~u~ mazemo odrediti promenu poAU

= ----

K~

(Aos

+-

Ks

8'[

( 1.100)

Porni pritisak~ kao sto je vee receno, se javlja usled tendencije da se promeni zapremina pora i medjusobni polozaj zrna i cestica u granularnom skeletu tla. Ako tlo n;je zasiceno vodom kompresijski moduo vode Kv je veoma mali U odnosu na kornpresijski moduo tla Ks' Za tlo u suvom stanju odnos Ks : ~ teii beskonacnosti, sto znac; da, prema izrazu (1.100), promena pornog pritiska tez; nuli. U potpuno zasicenom tlu kompresijski moduo vade Kv je veorna veliki u odno5u na kompresijski moduo tla Ks' Prema tome, u ovom slucaju odnos Ks: Kv tei; potpuno odredjenoj konacnoj velicini~ jednakoj:
AU

6,0

+-

Ks

tn

(I. 101)

Odnos Ks: D je karakteristika materijala i mora 5e eksperimentalno odrediti za odredjeni interval promene napona. Za prornenu napona koja Odg07 vara hidrostatickom naponskom stanju, promena tangencijalnih napona jednaka je nuli, tj. lI.Ts = O. Iz toga proizilazi da je U ovom slucaju:

Za triaksijalno stanje napona: 6cr1 i bo2= 6cr3, Skempton (1954) je, za promenu pornag pritiska predlozio sledeci izraz:
(1. 102)

gde su A i B parametri koji se mogu odrediti merenjem pornih pritisaka u nedreniranim uzorcima u triaksijalnim aparatima za razlicite promene tenzora napona. Qktaedarski napan; su za triaksijalno stanje napona"jednaki
(1. 103)

58

6loct

/f = --3

(~o

- ~a3)

(1.104)

Aka Dve izraze unesemo u jednacinu promenu pornog pritiska:

bU

(1.100) dobicemo sledeei izraz za

K
nKs

+ Kv

[ - ( lw 1

+ 260'3) + ~

K
D

/3
2

I
I

--( so
1

- 603)]

i
i

odnosno, posle elementarnih

6u

transformacija: (I.105)

i
!

Uporedjivanjem izraza (I.l02) i (1.105) zakljucujemo da parametri pornog pritiska A i B zavise od kampresijskih modula tla i vode i da se mogu odrediti prema sledecim izrazima:
B

= =

Kv
nKs +

Ky
+D

(I.106)

/2 Ks
0

( 1. 107)

Parametar B zavisi ad poroznosti tla i od odnosa Ks: Kv' Iz toga se mOle zakljuciti da je u delimicno zasicenom tlu B>O, a da u potpuno zasicenom tlu teli jedinici." Parametar A zavisi od odnosa kompresijskog i deformacijskog modula tla, koji je negativan ako tlo, pri rasterecenju, bubr;. Prerna tome, parametar A mOle biti veei ili manji od nule~ zavisno od stepena prekonsolidacije i vrste tla. Vrednosti parametra A za karakteristitne vrste tla date su prema Skempton-u (1954) u tabeli 1.3.
Tabela 1.3 Vrsta tla Veoma osetljiva gl ina Normalno konsol idovana glina Gl ina malo pr-ekonsolidovana Zbijen 91 inovit sljunak Gl ina veoma prekonsol idovana
A

0,75

do 1 ;50

0,50 do 1 ,00 0.0 do 0,50 -0,25 do + 0,25 -0.50 do 0,0

Dobro zbijena peskovita 91 ina 0,25 do 0,75

59 Aka se tlo optereti u njemu ce doci do promene napona. Promena napona pri tome u raznim tackama u tlu bice razlicita, pa prema tome javice se i razliciti porn; pritisci. Usled nastale razlike pornih pritisaka javljaju se hidraulicki gradijenti, nastaje kretanje vade iz pora u kajima su porni pritisci veei prema porama sa manjim pornim pritiscima i na racun istisnute vode iz pera menja se zapremina tla. Zapremina tla ce se menjati sve dok se porn; pritisci u svim tackama u tlu, u kojima je nastala promen~ napona, ne ;zjednace sa pornim pritiscima koji su postojali u tim tackama pre nastale promene napona usled nanetog opterecenja. Kao posledica promene zapremine javljaju se sleganja zone u tlu u kojaj je nastala promena napona. Povecanje pornog pritiska u nekoj tacki u tlu proporcionalno je povecanju napona, aka se zanemare viskozne osobine tla. Kao sto smo vee napomenul;~ povecanje napona u tlu, usled nanetog opterecenja, nije u svirn tackarna jednako. Najmanje povecanje napona bite na konturi zone u kojoj je nastala promena napona. Usled razlicitih povecanja napona nastaju gradijenti pornog pritiska i, kao posledica toga, dolazi do migracije vode iz para tla sa vecim pornim pritisc;ma prema porama u kojirna su pritisci rnanji i prema konturama na kentaktima sa slojevima vece vodopropustljivosti. Isticanje vode iz para tla omogucava promenu njegove zapremine, a time i deformaciju granularnog skeleta. Posta je stisljivost vade znatno manja od stisljivosti granularnog skeleta tla moiemo zanemariti njene defonmacije. Defonnacija skeleta uporedo se odvija sa isticanjem vode u zonu u kojoj nije doslo do povecanja napona usled nanetog opterecenja i prema konturama na kontaktima sa slojevima vece vodopropustljivosti. Praces isticanja vode iz para tla, izazvan promenam napona, nazivamo konsalidacija tla. Za obavljanje ovog procesa bite potrebno viSe vremena ukoliko je vodopropustljivost nekog sloja tla manja i ukoliko je njegova mocnost veca. Deforrnacija glinovitih slojeva male vodopropustljivosti moze trajati godinama. Konsolidacija peskovitih i sljunkovitih naslaga obavlja se relativno brzo. Ona se praktifno obavi jo~ u toku nano!enja opterecenja, odnosno gradjenja objekta. Promenu zapremine tla~ odnosno njeno smanjenje koje nastaje usled postepenog povecanja efektivnih napona u toku konsolidacije, zaverno primarna konsolidacija. Medjutim, deformacija glinovitog tla male vodopropustljivosti se ne zavrlava sa prestankom promene efektivnih napona. Dna se odvija veoma sporo i moze trajati veoma dugo. Pojava sporih deformacija, posle prestanka promene_efektivnih napona, je posledica sekundarnih efekata. Ovu pojavu naz ivamo sekundarna konsolidacija. Dna nastaje usled postepene plastifne deformacije zrna ; cestica granularnog skeleta i viskoznih efekata na

60

,
I

njihovim medjusobnim kontaktima. Promena pornih pritisaka u tlu, deformabilnog granularnog skeleta i malih pora kroz koje 5e krece voda malom brzinom, se moze opisati sledecom diferencijalnom jednacinom Rendulic-a:
---=-=

au at

ao at

au at

(1.108)

gde su: u - velicina pornog pritiska t - vreme x,y~z- Desqartes-ove prostorne koordinate cx ,cy ,cz - koeficijenti konsolidacije u pravcima odgovarajucih koordinatnih osa. Ovi koeficijenti se mogu separatno odredjivati. Jednacina (1.108) se moze relativno,lako resiti primenom bilo koje numericke metode ako je nanosenje opterecenja veoma brzo i ako opterecenje pos 1e nanosenj a ostaj e,konstantno do potpuno obavl jene konso 1idacijet 1a. Resenje navedene jednacine se znatno komplikuje ako se opterecenje menja u toku procesa konsolidacije, s obzirom da se na levoj 5trani javlja clan (~~ - ~~). Jos komplikovaniji izrazi se dobijaju aka se uzme U obzir i promena poroznosti u toku procesa konsolidacije jer se, u tom slucaju, mora voditi racuna i 0 koeficijentima konsolidacije koji zavise i od interva1a u kojima se menjaju naponi. Parametri od kojih zavisi proces konsolidacije se mogu odrediti iz dijagrama, konstruisanih na osnovu podataka izmerenih defonnacija uzorka pod stalnim opterecenjem u toku ispitivanja. Ako se deformabilnost uzorka ispituje u triaksijalnim aparatima tada se mere zapreminske deformacije uzorka i dilatacije u pravcu ose veceg glavnog napona, a ako se deformabilnost uzorka ispituje u edometrima tada se meri re1ativno sleganje uzorka. Za graficki prikaz zavisnosti izmedju izmerenih defonnacija ispitivanog uzorka i vremena koristi se koordinatni sistem sa semilogaritamskom podelom; na ordinatnu osu se nanose izmerene deformacije u aritmetickoj razmeri~ a na apscisnu O$U vreme u logaritamskoj razmeri ili u razmeri koja odgovara kvadratnom korenu vremena. Iz ovih dijagrama se odredjuje: - inicijalna deformacija - deformacija primarne konso1idacije i odgovarajuce vreme za 50% i tOO% izvrsene konsolidacije - deformacija sekundarne konsolidacije.

61

Na 51. 1.32. prikazani 5U rezultati i5pitivanja deformabi1nosti tla u edornetru. Razdvajanje prirnarne i sekundarne kon501idacije izvrseno je, prerna Casagrande-u, na sledeci nacin: Logaritam5ka prava sekundarne konsol;dacije se produii do preseka sa e tangentom na konsolidacionu krivu e primarne konso1idacije u prevojnoj tacki. Prava paralelna osi t, koja I prolaz; kroz pre",",,~~~h i secnu tacku tangeI nte i logaritamske I prave, predstav1ja [g (to= 1 sec l asimptotu krive primarne konsoli51.1.32. dacije, a apscisa Dve tatke vreme trajanja primarne konsolidacije (sl. 1.32). Ako je pri ispitivanju deformabilnosti uzorak zasicen vodom, pri povecanju glavnih napona za b03 i 601 povecace se i porni pritisak za velicinu:

,:6=6: -~

_~-I~et

U :::

B.[llu3+ A(llOl

- 6(

)J

(1. 109)

gde su A i B koeficijenti pornog pritiska. Posta je uzorak koji se ispituje zasicen vodom, koeficijent B jednak je jedinici. Prema tome povecanje pornih pritisaka, u ovom slucaju, odredjeno je sledecim izrazom:
(1.110)

Aka zanemarimo viskozne efekte i pretpostavimo da su veze izmedjunapona i defarmacija linearne u posmatranom intervalu promene napona tada je A = = 1/3~ a porn; pritisak jednak je prirastaju oktaedarskih normalnih napona
(1.111)

Posto su pri ispitivanju deformabilnosti uzorka u edometru bocne deformacije sprecene, za linearnu vezu izmedju napona i deformacija va!i sledeci odnos:
!J.O 1

(1.112)

1-

Va

62

Kako pocetni porni pritisci odgovaraju nepromenjenoj zapremini uzorka Poisson-ov koeficijent jednak je 0,5. Prema tome imamo, u tom trenutku vremena:
(1.113)

Aka ovaj odnos unesemo u jednacinu (1.111), tisaka dobicemo sledecu velicinu:

za prirastaj pornih pri(1.114)

Pri ispitivanju deformabilnosti zasicenog normalno konsolidovanog tla bez izralenih viskoznih osobina u uslovima sprecenih bocnih deformacija, molemo pretpostaviti da su, za trenutno naneseno opterecenje, prirastaji pocetnih pornih pritisaka jednaki prirastajima totalnih vertikalnih pritisaka. Pri odredjivanju sleganja prema dijagramu dodatnih vertikalnih prit;saka mOlemo, ~majuci u vidu navedena uproscenja, pretpostaviti da su po~etni porni pritisci jednaki prirastajima vertikalnih napona, tj. da je:
u
U
==

110 z

navedenim uproscenjima pretpostavili smo da su veze izmedju napona i deformacija linearne. Ako pretpostavimo da se voda iz para tla drenira sarno u vertikalnom pravcu i da za kretanje vode pri dreniranju vaii Darcy-jev zakon, a da u toku procesa konsolidacije koeficijent vodopropustljivosti 05taje konstantan, diferencijalnu jednacinu konsolidaclje maiemo, prema Terzaghi-ju napisati u veoma jednastavnam abliku:

aU
at gde su:
c
UYw

(1.116)

koeficijent konsolidacije

porni pritisak t - vreme z - ordinata u pravcu filtracije k - koeficijent vodopropustljivosti Mv- moduo stisljivosti y - jedinicna teiina vode
w

Posto je, prema uvedenim pretpostavkama, prosecni porni pritisak jednak prirastaju totalnog vertikalnog pritiska, dijagram dodatnih total nih

63

istovremeno i nu1tu izohronu, tj. dijagram pornih pritisaka u p vremenu t=O pos1e trenutno nanetog optereZa Z cenja , Na 51. 1.33. prikazana je nulta A6 =Uo izohrona ut~a ; izohrona Uc u nekom vremenu t posle trenutno nanetog opterecenja. Step~n konso1idacije 51. 1.33. u tom vremenu jednak je kolicniku sraf;rane povrs;ne i povrsine diJagrama nulte ;zohrone. srafirani deo predstavlja razliku povrsina izmedju nulte izohrone i izohrone u vremenu t. Prema tome, stepen konsal idacij~, u nekom vremenu t odredjen je sledecim odnosam

pritisaka

(sl. 1.33) predstav1ja

(t)

_0

2h

(1.117)

~oz 'dz

gde 5U: 2h - debljina posmatranog sloja tla 60z- prira§taj totalnog vertikalnog pritiska 6a'(t)- prirastaj efektivnog vertikalnog napona u vremenu t U(t)- stepen konsolidacije. Stepen konsolidacije ciji faktora vremena T: gde je:
(1.119)

U(t) u nekom vremenu t se moze izraziti u funku(t)

U(T)

(1.118)

puta . Za uzorke, a isto taka i za 510jeve tla koji se dreniraju na abe 5trane, dufina filtracionog puta jednaka je po'lovini visine'uzorka, odnosno polov;ni deb1jine posmatranog sloja (sl.I33). Integral; u izrazu (1.117) se mogu odrediti ako je poznat zakon pro· mene pocetnih pornih pritisaka, odnosno prirastaja totalnog vertikalnog napona u trenutku t=O posle trenutno nanetog opterecenja. Na 51.1.34. su pr;-

H - duzina filtracionog

64

kazani dijagrami pocetnih pornih pritisaka za ~etiri slucaja koj; se najces~e srecu u praksi, ito: a) pocetni porn; pritisak je ~onstantan po celoj visini posmatranog sloja, sloju se menja po zakonu sinusoide i predstavlja polovinu njenoB polutalasa, c) pocet~i porn; pr;tisak u posmatranom sloju se menja po zakonu sinusoide ; predstavlja jednu polovinu nje"og punog ~alasa, d) pocetn; porni pritisak u posmatranom sloju se menja po zakonu tro~ ug1a, simetricnog u odnosu na sredinu sloja.
a
b

b) pocetni porn; pritisak u posmatranom

1
51. 1.34.

116z

L 1

11

I. 116z

I.

Za oblike dijagrama pocetriih pornih pritisaka a,b,c i d, prikazane na sl .1.34, i mogutnosti dreniranja posmatranog sloja u slojeve koji se nalaze iznad i ispod ov~g sloja, date su U tabeli 1.4. proSecne vrednosti stepena konso1idacijel1(t) za raz1icite faktore vremena T, a u tabeli 1.5. su date vel icine faktora vreme,na T ze raz.l icite prosecne vrednosti stepena konso1idacije U(t). Dijagram pocetnih pornih pritisaka u uzorku, pri ispitivanju njegove deformabilnosti, je isti kao i dijagram pocetnih pornih pritisaka prikazan na sl.1.34.a. Posto su i uslovi dreniranja uzorka isti kao i posmatranog sloja prikazanog na sl. 1.34 mozamo, koristeci podatke 0 velieini stepena konsolidacije date u tabeli 1.5 i rezultata edometarskog ispitivanja uzorka, odrediti stepen konsolidacije. Prema podacima datim u tabeli 1.5 za konstantnu velicinu pornog pritiska na celoj visini posmatranog sloja i dreniranje na obe strane, stepenu konsolidacije U = 50% odgovara faktor vremena Tso= 0,197. Ako iz konsolidacione krive ispitivanog uzorka (sl. 1.32) odredimo vreme lso' koje odgovara

65 Tabe 13 1. 4.
T
,

Tabe1a

1.5.
T

U%
b

c
t

u% 5 10 15 20 2S 30 35 40 45 50 55 60
65 0
0

b 0 0.0030 0

0,98 1 95 2·92 15.96 I 4.81 18.88 16.38 I 6.67 21 .40 18.76 ' 8.50 24.72 21'.96 11. 17 27.64 24.81 13.76 30.28 24.73 16.28 32.51 29.67 18.52 0.100 35.68 32.88 21 .87 0.125 39.89 36.54 26.54 0.150 43.70 41 . 12 30·93 0.175 47.18 44.73 35.07 0.200 50.41 48.09 38.95 0.250 56.22 54.17 I 46.03 0.300 61.32 59.50 52.30 0.350 65,82 64,21 57,83 0.400 69.79 68.36 62,73 0.500 76.40 76.28 70.88 0.600 81.56 80.69 77.25 0.700 85.59 84.91 82.22 0.800 88.74 88.21 86. 11 0.900 91.20 90.79 89.15 1 .000 93.13 92.80 91.52 1.500 98.00 97.90 97.53 2.000 99.42 99.39 99.28
I

0.004 0.008 0.012 0.020 0.028 0.036 0.048 0.060 0.072 0.083

7, 14 10,09 12.36

6,49 8,62 10.49 13.67

1 ,60

0,80

4.00 5.60

2.40

14.36 16.51
28.86

11 .99

7.20 9.60

19.77 24.42

33.06 j37.04 44.32

50.78 56.49 61 t54

70
85

75 80 90 95 100

69.95 76.52 81.65 85.66 88.80 91 .25 97.45 99.26

0.0020 0.0078 0.0177 0.0314 .. .0491 0 0.0707 0.0962 0.126 0.159 0.197 0.239 0.286 0~342 0.403 0.477 0.567 0.684 0.848 1.129
00

O. 143

0.0111 0.0238 0.0405 0.0608 0.0847 O. 112 ! O. 11~

0.0208 0.0427 0.0659 0.0904 O. 117 0.145

0 0.0250 0.0500 0.0753

0.10l-

o. 177 I 0.242
0.281 0.324 0.371 0.425 0.488 0.562 0.652 0.769 0.933 1 .214
co

! 0.20i

0.128 0.157 0.187 0.220 Q.255

0.215 0.257 0.305 0.359 0.422 0.495 0.586 0.702 0.867

1 • 148
00

0.294

0.336
0.384

0.438 0.501 0·575 0.665 0.782 0.946 1.227

00

stepenu

nj egave

konso 1 i dacij e u

j znosu

ad 50~;, tmacemo ,

c=
v

T50 hL

Posto je;

tso

= 0.197 h2
t50

{1. 120)

Cv
mOizemo odrediti

=--

k Mv
Yw

i koeficijent

vodopropust1jivosti (I.121)

gde su: Yw

Mv

teiina vode - moduo stisljivosti tla

• jedinicna

66

Posta je diferencija1na jednacina kansolidacije (1.116) linearna mogu se resenja jednacine, za pojedinacne oblike izohrona, superponirati. Ako postoji mogucnost da se nulta izohrona kombinuje iz pozitivnih i negativnih dijagrama oblika a,b,c i d na sl. 1.34, tada mazerno izracunati stepen konsolidacije iz sledece relacije

u=
gde su:

( 1.122)

Ai - povrsine dijagrama komponentalnih izohrona, Ui - odgovarajuci stepeni konsolidacije komponentnih izohrana prema dijagramima na 51.1.34. i tabeli 1.4, A = E Ai - povrsina kombinovane izohrone. Povrsine komponentalnih izahrona su definisane sledecim integra1ima:
h

Ai odnosno:

!:J.0zi

dz

(1. 123)

o
2h

Ai =

f
o

/'J.ozi

dz

(I. 124)

Primenu ovog postupka ilustrovacemo na primeru trapeznog oblika nulte izohrone, za drenazne us10ve prikazane na sl.1.35.
up

=»

....

..

..

..,

"

-.)

"

.. .. ~

.. _

-a

CII

:>
10 •

DdI.I.AOb.,

CIo

~_il_~

..,. ..

0.

Go

h
J
L
F////

J I

II I\

_II

"

'" ..

.....

I
I

_l
.

Un

_l

VotlonepropusttJIV

"' ,

\
'//
'1' "

":-;rr'r'/

l.

s t o] '1
It

'/r."r/"'i~·rrF/r/r

'rrr///_

Up

1Up-Un1

si.

1.

35.

5tep~n konsolidacije U(t) maierno odrediti na osnovu vrednosti za U1 i U4 prerna podacima iz tabe1e 1.4, aka trapeznu izohronu rastavimo na pozitivnu pra~ougaonu i negativnu trougaonu komponentu kao sto je to pokazano na sl.1.35, na sledeti nacin;

67

(U p -u n) (1 -m)

1+m

(1.125)

Na kraju da napomenemo da se krivolinijski dijagram dodatnih vertikalnih pritisaka 60z ' odnosno krivolinijska nulta izohrona na 51. 1.33, maze, za aproksimativne prakticne proracune, pretvoriti u trapezni dijagram slicnog oblika ali iste povrs;ne ili se maze pretvoriti u dijagram koji se sastoji iz pravolinijskih i sinusoidalnih elemenata.

7.

REOLOSKE OSOBINE TLA

Reologija tla je odeljak mehanike tla koji se bavi proucavanjem zakonitosti promena naponsko-deformacijskog stanja tla u toku vremena. Mehanika tla se bay;, kao sto je poznato, proucavanjem i prognozom ponasanja tla pod dejstvom spoljnih i zapreminskih sila. Za resavanje problema, u vezi sa ponasanjem opterecenog tla, ispituju se fizicko-mehanicke osobine tla ; koristi matematicki aparat mehanike neprekidnih sredina. Medjutim, za razliku od mehanike neprekidnih sredina koja tela tretira kaa neprekidnu sredinu mehanika tla posmatra tlo kao poroznu disperznu sredinu sposobnu da nepovratno promeni svoju zapreminu i zasniva se na sledecim pretpos tavkama : 1. Zavisnost izmedju pritisaka i promene zapremine tla~ a ista tako i izmedju smicucih napona i promene oblika, je linearna. 2. Promena zapremine tla, tj. njegove gustine, u toku vremena obavlja se na racun istiskivanja vode iz para t1a. 3. T10 je disperzna sredina koja, pored kohezije izmedju cestica granularnog skeleta, poseduje i unutra~nje trenje. Otpornast tla je posledicb postojanja kohezije i trenja izmedju cestica granularnog skeleta tla. Navedene pretpastavke su odigra1e veoma vainu ulogu u razvoju mehanike tla, omogucivsi da se razradi teorija linearne deformabilnosti, teorija konsol;dacije i teorija granicne ravnoteze. Na osnovu bogatog matematickog aparata ovih teorija resen je veliki broj prakticnih inzenjerskih problema. Medjutim, ovim pretpostavkama se shematizuju o50bine tla. Stvarno ponasanje tla pod opterecenjem je znatno slozenije. Taka, na primer, U opterecenom gltnovitom tlu su uocljivi vremenski efekti: la9ano tecenje, relaksacija i smanjenje otpornosti pri dugotrajnom opterecenju , To znaci da opteJ

68 receno glinovita tlo moze da promeni 5voje naponsko-deformacijsko stanje u toku vremena. Druga specificnost tla je nelinearna zav;snost ;zmedju napona ; deformacija, narocito deformacijp koje se razvijaju u toku vremena. Pored toga, treba naglasiti da i trenje izmedju cestica granularnog skeleta, koje se javlja ne sarno u stanju granicne ravnoteze u tlu vee se aktivira i pre postizanja stanja granicne ravnoteze, utice na karakter razvoja deformacija. Prema tome stvarno ponasanje opterecenog tla sustinski se razlikuje ad shematizovanih predstava. Medjutim, moramo napomenuti da u mnogo slucajeva takva shematizacija daje za praksu prihvatljive proracune, ali da ima i primera koj i pokazuju da se,ako se ne vodi racuna 0 navedenim specifi cnostima, javljaju vel ike razlike izmedju predvidjenog i ~varnog stanja u tlu. Kao primeri mogu se navest i deformacij e objekata koj e su pos 1 edi ca dugotrajnog procesa razvoj a deformacije tla, klizanja zemljanih masa na kosinama i padinama ; preturanj e potporrrl h zidova zata sto se racuna 10 sa trenutnom a ne sa trajnom otpornoscu tla. Razlike izmedju sracunatih i ostvarenih slganja su, najcesce~ posledica zanemarivanja nelinearnih zavisnosti Izmedju napona i_ defonnacija u tlu, naroc ito deformacija u taku vremena. Iz izlo~enQg se maze zakljuciti da se U opterecenom tlu u toku vremena desavaju odredjeni procesi, usled kojih dolazi od promena naponsko... deformacijskog stanja u njemu. Ovi procesi su posledica reo losk ih osobina tla koje se manifestuju u vidu relaksacije, puzanja i smanjenja otpornosti prf dugotrajnom delovanju opterefenja. Pod pojmom relaksacije se podrazumeva postepeno smanjenje napona pri konstantnoj defcrmac ij t , praceno postepenim porastom pl ast tcne deformacije na racun elasticne. Pod pajmom puzanja tla podrazumevacemo praces deformisanja tla u toku vremena pod konstantnim opterecenjem. Ova osobina svojstvena je mnogirn materijalima; od koloidnih sistema i polimera do metala i od razlicitih suspenzija do stenskih naslaga zemljine kore. U principu sva realna tela poseduju osobinu puzanja. Medjutim, u kom stepenu i da 1i ce se ova osobina manifestovati zavi_si od: duiine intervala vremena u kame se posmatra proces deformi.sanja, velicine nanetog opterefenja, naponske proslosti i temperature. Tecenje tecnost t maiemo prat iti u veoma kratkom vremenskom intervalu kao st.o su sekunde i:minuti; defurmi senje leda u toku nekoliko casova ili dana de+ormtsanj e t la i metal a pr i visoktm temperaturama u toku neko 1 iko dana ili. meseci; defonnisanje stakla u toku vekova. Medjutim, osobine tece-

69

nja povrsinskih naslaga zemljine kore se manifestuju u toku geoloskih periada vremena. Ocigledan primer deformisanja cvrstih tela u toku vremena je promena kontura zidova starih hramova u Meksiku. Konture zidova ovih hramova prate talasast reljef terena. Za vreme gradjenja hramova teren je bio ravan. U toku poslednjih vekova reljef terena se menjao, zidovi hrama su se savijali prateci promene reljefa, ali do rusenja nije dosla. Reoloske pojave u tlu i povrsinskim naslagama zemljine kore prisutne su~ gotovo~ svuda. Kretanje zemljanih masa proluvijalnim tokovima, klizanje tla, kretanje lednika itd. predstavljaju reoloske procese koji se obavljaju u vremenskim intervalima od nekoliko casova ili dana do nekoliko vekova. Reoloskim procesima se mogu objasniti i razliciti tektonski poremecaji: formiranje nabora, savijanje slojeva povrsinskih naslaga zemljine kore itd. Takvi poremecaji su, veoma cesto, izazvani sporim" tecenjem povrsinskih naslaga zemljine kore pod uticajem delovanja dugotrajnog gravitacionog opterecenja (hiljade i desetine hiljada godina). Medjutim, najcesce se reoloski procesi desavaju u tlu ispod objekata kao posledica sadejstva tla i objekta, manifestujuci se u relativno kratkim vremenskim intervalima~ koji se mogu meriti vekom trajanja objekta. Ovi procesi su za nas od posebnog interesa. Poznati su mnogobrojni ,slucajevi dugotrajnih procesa i naginjanja objekata, pomeranja potpornih zidova~ klizanja zemljanih masa na padinama itd.~ usled reoloskih procesa u tlu. Pri dugotrajnom delovanju smicucih napona otpornost tla u toku vremena se menja i, pri tome~ najcesce smanjuje. Najveca otpornost tla na smicanje ~o je u trenutku nanosenja opterecenja t=O, ; ova otpornost tla se mote uslovno nazvati trenutnom otporno~cu. Otpornost tla fe' odredjena obicnim kratkotrajnim laboratorijskim ispitivanjima, mozema zvati standardnom otpornoscu. Treba naglasiti da ne postoji opste usvojena metodologija odredjivanja standardne otpornosti tla, usled cega se rezultati laboratorijskih ispitivanja cesto ne mogu uporedjivati. Pod pojmom trajna otpornost tla podrazumevacemo atpornost tla pri dugotrajnom delovanju opterecenja na tlo. Ispitivanja, izvrsena u razni~ zemljama s,veta, pokazuju da se otpornost tla u toku vremena smanjuje (sl.I.36) ida je intenzitet tog smanjenja razliEit za razlifite vrste tla. Za ilustraciju pojava, koje odredjuju razlicite stadijume smanjivanja otpornosti tla prema duiini vremenskog delovanja nanetog opterecenja, posma-

70

tracemo prirodukontakata izmedju cestica granularnog skeleta tla. Prema Goldstejnu granularni skelet tla pose'C [da n Icm2] duje dYe osnovne kategorije- kontaka12,0 tao U prvu kategoriju spadaju kontakti cije razaranje ima krt karak8,0 ter~ a u drugu kategoriju spadaju -~~---~--4,0 kontakti cije razaranje je viskozne t prirode. Sa povecanjem relativnog 200 400 600 800 1000 cas pomeranja jednog dela tla U odnosu 51. 1.36. na drugi, krti kontakti se razaraju postepeno~ a za realizaciju novih potrebno je dosta vremena. Istovremeno sa razaranjem krtih kontakata razaraju se i viskozni. Medjutim, sa povecanjem relativnih pomeranja, istovremeno sa razaranjem viskoznih kontakata, formiraju se novi. Aka se prihvati ovakva postavka, tada se dolazi do zakljucka da je najveca otpornost tla u trenutku kada se nanese opterecenje, jer tada postoje svi krti i svi viskozni kontakti i za "razaranje" tla treba istovremeno savladati otpornost svih kontakata. Sa povecanjem odgovarajucih napona, ili duzine vremenskog.intervala delovanja nanetog opterecenja, pomeranja se postepeno povecavaju, usled cega se krti kontakti postepeno razaraju, a razaranje viskoznih se, u nekoj meri, nadoknadjuje formiranjem novih. Ako ovaj proces nije praten istovremenim povecanjem gustine tla~ a to je slucaj pri ispitivanju triaksijalne kompresije u uslovima zatvorenog sistema za dreniranje, tada se kolicina krtih kontakata i ukupni naponi koji se preko njih prenose, postepeno smanjuju, a time se smanjuje i otpornast tla. Aka se pri ovom procesu istovremeno povecava gustina tla, na primer pri triaksijalnim ispitivanjima u uslovima otvorenog sistema za dreniranje, tada ce se kolicina viskoznih kontakata sa vremenom povecavati. Ovo povecanje moze bit; toliko veliko da se ukupan efekat kontakata, a time i otpornost tla, nete smanjivati vee te se povecavati. Ovo potvrdjuju i rezultati eksperimentalnih ispitivanja A. Casagrande-a~ S.Wilson-a (1951.) i dr. Pored pretpostavke 0 ulozi krtih i viskoznih kontakata mineralnih cestica granularnog skeleta tla na p~omenu njegove otpornosti postoje i druge pretpostavke kojima se moze objasniti ovaj fenomen. Moiemo pretpostaviti da sa povecanjem relativnog pomeranja jednog dela tla u odnosu na drugi pod uticajem nanetog opterecenja, dolazi do promene poloiaja i orijentacija ljuspastih glinovitih cestica u zonama u kojima dolazi do ;scrpljivanja otpornos t i_t1a. Ljuspaste cest ice pr i pomeranj u teze da se rasporede i zauzmu poJ

..

71

lozaj u kome ce biti paralelne sa pravcima pomeranja. Usled toga dolazi do smanjivanja otpornosti na smicanje u tim pravcima, a time i do smanjenja trajne otpornosti tla. Ako se prihvati ova pretpostavka, tada nije tesko doci do zakljutka da je smanjenje trajne otpornosti tla odredjeno velitinom relativnog pomeranja jednog dela tla u odnosu na drugi. Ako se naneto opterecenje ne uklanja tada ce se relativno pomeranje postepeno povecavati u toku vremena. Velitina ovog pomeranja orlredjuJe stenen promene qrijentisanja ljuspastih cestica U opterecenom tlu. Ukoliko je vece relativno pomeranje utoliko (e biti veca promena u orijentisanju ljuspastin cestica u zoni u kojoJ dolazi do iscrpljivanja otpornosti tla u pravcima pomeranja. Neposredno posle nanosenja opterecenja na tlo odstupanje orijentacija ljuspastih cestica od njihovog konacnog polozaja je najvece, pa je i proces preorijentacije ovih cestica najintenzivniji. Tome potpuno odgovara postepeno smanjivanje brzine promene trajne otpornosti tla. konstatovano pri izvodjenju eksperimenata. Prirodno je da se intenzitet procesa preorijentacije ljuspastih cestica smanjuje kada se povecava gustina tla. Time se moze objasniti zasto dolazi do smanjenja trajne otpornosti tla ako se njegova gustina ne Dovecava. Prerna tome, rnozemo zakljuc.iti da se osnovni problem; mehanike tla ne mogu, u velikorn broju sluc.ajeva, uspesno resiti ako se ne vodi rac.una i o reoloskim osobinama tla. Iz toga proizilazi da je osnovni zadatak reologije tla proucavanje zakonitosti naponsko-deformacijskog stanja u tlu i njegovih promena u toku vremena. Napomenimo da se u literaturi testa sretu termini reologija i teorija puzanja. Postavlja se pitanje u cemu je slicnost , a u cemu je razl ika izmedju ovih termina. Teorijom puzanja se naziva oblast rnehanike koja proucava skup svih pojava koje se desavaju pri promenama naponsko-deformacijskog stanja tela u toku vremena. Tako definisani problemi su potpuno identicni sa problemirna reologije. Primena termina teorija puzanja uobicajena je u mehanici cv rst ih tela, a termin reologija se tesce upotrebljava u oblasti mehanike tla koja se bavi proucavanjem viskoznih sredi na. U novije vreme pojam IIreologija dobio je sire znacenje i poceo se primenjivati pri proucavanju ponasanja svih tela. U tom smislu cerno i mi koristitt ovaj termin, a pod pojrnom "puzanje" podrazumevacemo proces razvoja deformacija u toku vremena, smatrajuti ovaj proces kao jednu ad manifestacija reoloskih osobina posmatrane sredine. Ostale manifestacije reoloskih
Li

72

osobina tela su: relaksacija i smanjenje otpornosti opterecenog tla u toku vremena. Termin "tecerue", u primeni za cvrsta tela, pozajmljen je iz oblasti mehanike koja se bavi proucavanjem viskoznih tecnosti, u kojoj se pod ovim pojmom podrazumeva neprekidna i neogranicena promena oblika. Prema tome, tecenje je deformacija klizanja koja se obavlja u toku vremena i razvoja konstantnom brzinom. Kao tipican primer ove vrste deformacije moze da posluii tecenje idealne viskozne tecnosti. Kasnije je prosireno znacenje ovog pojma i on se poceo primenjivati i na procese sporog razvoja deformacija cvrstih tela u toku vremena. Termin "tecenje" se naroc+to cesto kor i st i za dugotrajne defonnacione procese masiva povrsinskih naslaga zemljine kore; kretanje lednika itd. Ovaj tennin se cesto upotrebljava i u mehanici tla kao sinonim termina IIpU_ zanj e Ali ako pod pojmom puzanj e podrazumevamo, kao 5 to smo vee us 1ov il i , sve vidove deformacija u toku vremena, u tom slucaju, precizno receno, tecenje je specijalan slucaj puzanja i odnosi se na onu etapu u kojoj je brzi~a deformacija konstantna. Postoji, takodje i termin "pl as t icno tecenje". U teoriji p last icnosti ovaj termin oznacava neograniceno poveeanje plasticne deformacije kada opterecenje dostigne neku odredjenu granicu, odnosno granicu plasticnosti. U teoriji puzanja pod plasticnim.tecenjem se podrazumeva viskozno tecenje, koje se javlja posto optereeenje prekorati neku odredjenu granicu i zato se ovaj oblik tetenja testa zove viskoplastitnim. Za proucavanje ponasanja nekog tela moraju se poznavati njegove 05novne osobine, a to su osobine cija se priroda ne moze objasniti nekim drugim jos elementarnijim osobinama. Osnovne reoloske osobine su: elasticnost, plasticnost i viskoznost. Sve druge mehanicke osobine se odredjuju kombinovanjem Dve tri osnovne Dsobine.
It. II II

7.1. REOLOsKI MODELl Za opisivanje napred opisanih pojava i promena u optertenom tlu koriste se razli~iti reoloski modeli, zavisno od toga koju osobinu tla telimo da opisemo. Medjutim, treba imati u vidu da su reoloski modeli u znatnoj meri sarno ilustracije navedenih pojava i, promena u tlu, a ne i opisivanje stvarnth promena naponsko-deformacijskog stanja u njemu, koje su veoma cesto znatno sloienije. Promene u toku vremena naponsko-deformacijskog stanja neke sredine mogu se prou~avati zamenom stvarne sredine uslovnim modelima kojima se api-

73

suju zavisnosti izmedju napona, deformacija i njihovih izvoda pO vremenu. Jednaci ne koje odqovara.iII ov im model irnazovu se reo1oske jeanaci ne stanja. Rad; ispisivanja reoloskih jednacina stanja uvescemo sledecp oznake: ni napon pri aksijalnom naponskom stanju e - deformacija za aksijalno stanje napona do - brzina promene napona dt de.: - brzina deformacije dt Prs - tenzor napona za prostorno stanje napona e.:rs tenzor deformacija 0oct- oktaedarski normalni napon ~oct- oktaedarski smicuci napon 0i - intenzitet napona Yocti ~oct - deformacije u oktaedarskim ravnima
o - normal

Prs ~rs

=
=

tenzor deformacija p~s - sferni tenzor napona P~d - devijator napona £~s - sferni tenzor deformacija e.:~s devijator deformacija £v - zapreminska deformacija
~~s + Ed
rS

Prs + Prs - tenzor napona

-

lzvode po vremenu nekevelicine obeleiavacemo sa tatkom iznad simbola te velicine, na primer • dPrs. d p = -- 1zvo tenzora napona po vremenu rs dt Ne zadriavajuci se na dokazima navescemo sledeci stay: Ako je pOlnata bilo kakva veza izmedju tenzora napona i tenzora deformacija ili brzina deformacija, tada i izmedju odgovarajucih komponenata tih tenzora postoji ista zavisnost. 7.2. OSNOVNl REOLOsKT MODELl Apsolutno kruto telo predstavlja us lovno telo koje u prirodi ne postoji. Ovakvo telo se ne deformise pri nanosenju opterecenja. Tenzor deformacija Ers = 0, tj. £x= ~y=£z=Yxy= Yxz=Yz~=O. Odakle sledi da je Yrs= a (51. I.37a). Odgovarajuce jednacine stanja 5e mogu napisati u obliku:
a) Apsol-utno kl'uto tel-a.

74

a)

b)

(1.126)
T

Prva jednacina pokazuje da je zapreminska deformacija jednaka nuli~ a druga da je i deformacija promene oblika jednaka nuli. Model takvog tela moze se prikazati u obli~ 51. 1.37. ku krutog nedeformabi1nog elementa i oznacava se simbolom T (sl.1 37.b).
bJ Elastiano
te

l:o , Elast icno telo podleze Hooke-ovom zakonu i od-

govara, kao sto je poznato, linearnoj zavisnosti izmedju napona i deformaa) b) P cija (sl. I.38.a). Za slucaj aksijalnog sta6 nja napona moze se opisati jednacinom
H
0'

= EE.

(1.127)

Pretpostavlja se da se deformacije javljaju neposredno posle nanosenja opterecenja, ussi. 1.38. led cega se u posmatranom slucaju moduo E moze uslovno nazvati modulom trenutne defonmacije. Model elasticnog tela se moze shematski prikazati·u obliku opruge i oznaciti simbolom H (sl.I.38.b). U slucaju prostornog problema, uzimajuci linearnu zavisnost izmedju deformacija i napona, mozemo napisati da su sferni tenzori i devijator napona respektivno proporcionalni sfernom tenzoru i devijatoru deformacija:
=

3K

o rs

= 2G cd rs

} (1.128)

gde su: K - moduo zapreminske deformacije G _ moduo k1izanja. i1i r su proporcionalni brzini deformacije € ili y. Prema tome,'jednacine stanja za takvu sredinu, koju ponekad zoverne i Newton-ova tecnost, mazemo napisati za jednodimenzionalan problem u sledecem obliku
c ) Lde al.n a o i eko ena
t eiino
0'

e t. U takvoj sredini napani

a=

ne:

i 1;

ny

(I.129)

n -,koeficijent proporcionalnosti, odnosno koeficijent viskoznosti. Napomenimo da za a = canst imamo E. = at + b, gde su a i b konstante, a t - vreme (sl. I.39.a). Mehanicki model idealne viskozne tecnosti moiemo ebeleiiti simbolom N i shematski prikazati u vidu ci1indra sa klipom kroz

gde je

75

cije otvore postepeno istice tecnost koj~ se nalazi u cilindru (sl.39.b,c). U slucaju prostornog problema jednacine stanja idealne viskozne teca) nosti rnozemo napisati U obliku:

Po = 3K rs

gO

rs

d d. Prs - 2n £. rs -

} (1.130)

t b)

c)

Prva jednacina pokazuje da se zaprerninska deformacija povecava proporcionalno velieini srednjeg napona, a druga jednacina odrazava viskozne osobine tecnosti, uspostavljajuci vezu izmedju napona i brzina deformacija. U razvijenom obliku ona moze biti prikazana u obliku sledecih zavisnosti:
Ox -

°sr
•

2n(~ x ...

E sr' ). T xy
oil •

n - xy

Uopsten Newton-ov zakon za tecenje idealne tecnosti daje sledecu vezu izmedju devijatora tenzora napona i devijatora tenzora deformacija:
E

Sl.

1.39.

rs

(1.131) te Lo • Kao sto je pozna-

d)

Plasticno

Tresaa-Sain

Venant-ovo

to iz teorije plasticnosti, najveci glavni tangencijalni napan jednak je:

Tmax

= 2 (°1

- O2)

(1.132)

Tresca je uveo pretpostavku, zasnovanu na opitima za tecenje meta1a kroz otvore, da stanje tecnosti, tj. neogranicen parast deformacija nastaje u anim tackama posmatrane sredine u kojima najveci glavni tangencija1ni napan dostize neku vrenost ~,tj.
s -o

(1. 133)

Kao sto je paznato u slucaju aksijalnog pritiska ili zatezanja glavni norma1ni i tangencijalni naponi vezani su zavisnoscu Tmax = ! °max . U ovom 2 .s lucaju uslav plast icnost i (1.133) za 0max =0, mozemo nap i sat i u obl i ku:
(1. 134)

Zavisnast izmedju napona i deformacija, u ovom slucaju, prikazana je graficki na sl. I.40.a.

76
Za dvodimenzionalne
1

a)

trodimenzionalne probleme uslov plasticnosti, prema predlogu Saint Venant-a, anal09no uslovu (1.134), mozemo napisati u abliku:

I'Tmaxl = 21°1 - °31 ="2

1
Os

StV

b)

i1 i
1

a1 -

031

Os

(I.135)

S1. 1.40.

U slucajevima kada je 02= 03' pored jednacine (1.135), maze se napisati i sledeci uslov: (1.136)

Treba napomenuti da se slucaj 01= 02 = 03 iskljucuje, posta ovaj slucaj odgovara hidrostatickom naponskom stanju i nema tangencijalnih napona. Model idealno plasticnog Saint Venant-ovog tela mozemo obeleziti simbolima Sty u prikazati otporom trenja, koji ne zavisi od normalne sile
(s 1. 1.40 . b ) •

novije vreme postoji niz razlicitih jednacina stanja za plasticno tela ili tzv. jednacina plasticnosti. Sa njima se moiemo upoznati u specijalnaj literaturi iz tearije plasticnosti. Na uslovima plasticnosti TrescaSaint Venant-a smo se zadriali zato sto se ovi uslovi primenjuju ponekad i na zemlj anu s redi nu (u tzv. s 1ucaju idea 1no koherentnog tla"). Pored toga avo je i specijalan slucaj jednacina stanja Coulomb-Prandtl-a, koji se testo primenjuje u mehanici tla. e) Px-and t l=Oou l omb=ovo p l ae t i eno tela. Plasticno Prandtl-Coulomb-ova tela odgavara zemljanoj sredini koja se nalazi u stanju granicne ravnoteie. Jednacina stanja u ovom slucaju maze se napisati u obliku:
U
II

;;

(J

tg f.f

(1.137) (1.138)

ili ekvivalentnom obliku (stanje Prandtl-a):

ili.

(Oxgde je
0c=

oz)2 +

4T;Z = (ax

+ oz+ 2oc)2 sin2~

(1.139)

c cotg

<f.

Za slucaj ravnog problema dYe jednacine ravnoteze ; jedna jednacina

77 stanja, uz odgovarajuce konturne us1ove, potpuno odredjuju nepoznate napone 0x~ Oz i Txz' a isto taka i linije klizanja. Odgovarajute metode resavanja ovog problema izlazu se u radovima posvecenim teoriji granicne ravnoteze. Model Prandtl-Coulomb-ovog plasticnog tela moze se obeleziti simbolirna PC i prikazati u obliku ravni sa promenljivim otporom trenja koji prema PC 0 Coulomb-u zavisi od velicine nonmalnih napona (sl.

_:__j I--

1.41).

Ako je ugao unutrasnjeg

trenja

jednak nul;

jednacina stanja (1.137)

T

dobija oblik
(1.140)

te>
51. 1.41.

max

koji se poklapa sa jednacinom Venant-a, ako uzmemo da je

C :: ~

stanja Tresca-Saint

7.3. KOMBINOVANI

REOLOsK1 MODELI

Za sastavljanje slozenijih reoloskih modela, kojima se realnije opisuju osobine i ponasanje materijala, moiemo koristiti razlicite kambinacije osnovnih reolaskih modela. Navescemo nekoliko kombinovanih madela. t e l:o . Aka postupno spojimo krut element T i plasticni StV ili PC dobicemo model kruto plasticnog tela (s1 .1.42). Ako ovaj model obelezimo sa TP mozemo napisati uslovnu jednakost TP ::T - P, gde znak jednako5ti uslovno oznacava postupno spajanje elemenata TiP. Shema pokazana na 51. 1.42.b, u slucaju jednodimenzionalnog problema, odgovara uslovima: a) 1) za a <as nema deformacija materijala, tj. tela ostaje kruto; 2) za a > as defonmaciju materijala ne09b) ~ PC iLi Sty 6 raniceno raste, tj. javlja se plasticno tecenje materijala. E Za prostorni problem kada je
a. Kruto
p l ae t i.iino
L..

'r

---------------Os"
v

°1> °2 > °3

imamo:
ili
0103 «OJ + 03+

S1. 1.42.
(01

1) za
+20 c)

101- 031<os

rastu.

sin <.f nema defonnac ije , + 03+ 4rc)sinCf deformacije neoqrarriceno i gradjenja inzenjerskih ob-

Napomenimo da sa gledista,projektovanja

78

Ako spoj imo postupna elastican i plastican e1emenat (H u StV ili PC) dabicemo model elasta-plasticnog tela HP (sl. 1.43.a). Za ovaj model mazema napisati uslovnu jednacinu HP = H - StY. Iz grafikona, pokazanog na 51. 1.43.b. vidimo da je:b.
Pr-an

dt: l=ovo

e lasto-p

l.ae tiano

te La.

6 a)

b) 6'

~;
iLi

Sty

E =tg E
1

st , 1. 43.
o

1) za 0 < as ~ te1·j se javljaju elasticne deformacije. 2) za 0 > a nastupa stanje plastics nag tecenja materijala, tj. deformacije neograniceno rastu. Za prastorni problem imamo: 1) kada je 101 - 031< cr s tela se nalazi u stanju elasticne ravnoteze, koje se moze prikazati sledecim jed-

nacinama:

Prs =

Prs
d

=
03'

}(I.141)

2) ako je 101- U31= cr , za a21 03 ili 02 = pri cemu deformacije neagraniceno rastu.
c. Maxwell-ova

nastaje tecenje materijala

Aka povezemo postupno elasti(~n i viskozan element dobicemo model elasto-viskoznag tela sa relaksacijom (51. 1.44). Ako ovaj modal -obelez tmo sa M mozema napisati uslovnu jednakost M = H - N. H Za isp;s;vanje jednacina stanja elasto-viskoznog Maxwe11-ovog tela mozemo koristiti sledece uslove: 1. Uslov da su napani 0H u elasticnom elementu i naponi aN U viskoznom elementu jednaki
etasto-viskozno telo sa reZaksaaijom.

51.1.44. deformacija
£H ;
£ N

(JH

ON

o
€

2. Uslov da je ukupna deformacija elasticnog i viskoznog elementa

(1.142) jednaka zbiru

(1.143)

1majuci u vidu zavisnost bijamo, aka stavimo odgovarajuce ment~ sledece odnose:

(1.142), iz jednacina (1.127) i (1.129) doindekse H i N za elastican i viskozan ele£

=-

(J

E a
11

(1. 144)

(I.145)

79

Diferencirajuci-po t jednacinu (1.143) i jednacinu (1.144) dobijamo:

E

t-H

EN

(I.146) (1.147)

Aka izraze (1.145)

(I.147) unesemo u jednacinu (1.146) dobicemo:

E

-- + E

• a

(I. 148)

odnosno
a+

no

:::

n£

(1.149)

gde je:

n=- n

i oznacava konstantu koja ima dimenziju vremena. lz jednacine (I.148) se vidi da je u slucaju konstantnog napona u toku vremena izvod cr ::: O~ odakle je:
£

a = - ::: onst c n

To znaci da je brzina defonmacije konstantna velitina i da ce tecenje Maxwell-ovog tela biti ana10gno tecenju viskozne tecnosti sve do razaranja materijala. Ako se opterecenje rnenja u toku vremena tako da se napan povecava konstantnom brzinom tada cerno imati:
IT

Aka ovu zavisnost unesema u Jednactnu (1.148) i tzvrs imo integraci-ju, za pocetne uslove E ::: za t ~ 0, imatemo: £0
£

+ - t + -- t E 2n

Aka opterecenje naneserno trenutno i pretpostavirno da je u trenutku vremena t = 0 napan ° =00' neposredno posle nanosenja opteretenja, viskozna deformacija te biti jednaka nuli, a deformacija tela te biti jednaka sarno elasticnoj deformaciji

Aka posle toga obezbedimo nepromen1jivost ove deformacije u toku vremena (na primer fiksiramo krajeve trenutno zategnutog stapa) imacemo da

80

je

£ = £0=

const

O. U tom slucaju jednacina (1.148) ce glasiti:

-+-=0
o

Tl

ili

odakle, pasle integracije~ dobijamo

cr

=
0

E --t

ce

TJ.

Iz pocetnih uslova t=O i

00

dobijamo
n
t

(1.150)

Iz izraza (1.150) vidimo da se napan; u toku vremena pastepeno smanJuJU ;, za t ~<» t teze , pri konstantnoj deformaciji, nuli. Ovaj proces se zove relaksacija napona. Kaeficijent n u pokazatelju eksponencijalne funkcije karakterise brzinu taka procesa relaksacije i naziva se vremenom relaksacije. Grafik relaksacije napona, pri konstantnoj deformaciji, prikazan je na 51. 1.45. Za prostorni problem jednacine stanja Maxwell-ovog tela mcgu se 6 formirati ako se podje od postavke da su naponska stanja u elasticnom i viskoznom elementu jednaka. U tom slucaju za elastican element, saglasno sa drugom jednacinom ~~ --=:::::::==::.........,.:...£ 5 i sterna (1. 128), imamo :
o S1. 1.45.

odakle je

d Prs

= 2G

€:

rs

a za viskozni element, saglasno sa drugom jednacinom sistema (1.130), imamo:

£

d
IS

pd

=-

rs

211
d

Ukupan devijator brzina deformacija bice:

•d
E

rs =

Prs Prs 2G + 211

'd

(1. 151 )

Pored toga, za e1astican element, saglasno sa prvom jednacinom sis-

81 tema (1.128), imamo:

o o

Prs E rs - 3K H

a za viskozan element, saglasno sa prvom jednacinom sistema (1.130):

E

rs

1zraz za ukupnu zapreminsku deformaciju odredjen je zbirom

-.
£0

rs

Prs + Prs 3K 3K
H

= (__1 + __
3K
H

__ )po l__
3K
N

lv'

rs

(1. 152)

1ndeksi H i ,N uz module zapreminske deformacije stavljeni su zato da bi oznac;li odgovarajuce vrednosti za elastican, odnosno viskozan elemen~, a zavisnosti (1.151) ; (1.152) predstav1jaju jednacine stanja Maxwell-ovog tela _za slucaj prostornog problema. d. Elasto-viskozno Kerwin-ova tela bez relaksaoije. Ako poveiemo paralelno elastican i viskozan element dobicemo model elasto-viskoznog Foigt-ovog ili Kelwin-ovog tela bez relaksacije (sl. 1.46). Obe1eiavajuci ga simbolom K, uslovnu jednacinu mozemo napisat; u obliku K = H!I N, gde znak I I oznacava paralelno povezivanje elemenata . Jednacine stanja, prema shemi na sl. 1.4b, mozemo napisati u obliku:

0 a)
6H
Ett

(1.153)
N

(1.154)

ON
EN

Imajuc; u vidu zavisnosti (1.154), (1.127) i (1.129) imamo:

0H ON =

b)
E

Ec
c

Ako Dve izraze unesemo u jednacinu (1.153) dobicemo: (1.155)

L

=~

Jednacina (1.155) opisuje tecenje posmatranog tela kOje postepeno iscezava. Aka je napon 0 konstantan u toku vremena, resenje jednacine (1.155) se moie napisati u sledecem obliku:
51. 1.46.
"1

e:

= ~(1 - e 11- )
E

E --t

(1.156)

82

Analizirajuci zavisnost (I.156) zakljucujemo da je za t=O i deformaC1Ja E jednaka nuli. Sa povecanjem t deformacija raste (s1. I.46) i asimptotski se priblizava granicnoj vrednosti koja karakterise brzinu gasenja defarmacija i moze se nazvati koeficijentam gasenja. Aka se napon IT menja u toku vremena i aka porast deformacija pocinje u trenutku vremena t=O ne od nule, vee od neke ranije ostvarene deformacije £o~ tada jednacinu (I.155) maiemo prikazati u obliku:

I'

(1.157)

Ako se napon 0 poveeava linearno u toku vremena, resenje jednacine (1.155) se moie dobiti ako se u jednacini (I.157) stavi da je pocetna deformacija 80= 0 i da je 0= vt. Tada posle integracije dobijamo
£

vt -""
E

--

nV

E2

(1 -

--t

'1

(1.158)

Jednacina (1.155) se ne maze koristiti za oplslvanje relaksacije, posto je, za c = const, £: = 0 pa je prema tome 0 = const. Iz toga zakl j ucujemo da se napani ne smanJuJu i zato se Kelwin-ovo tela naziva visko-elasticna telo bez relaksacije. Aka apterecenje, naneto u trenutku vremena t=O, uklonimo u trenutku vremena t=to' tada za t > to treba uzeti da je 0=0. U tom s1ucaj u jednac i nu (1.155) mazemo naposati u sledecem obliku:
(L 159)

Resenje jednacine, za pocetne uslove t=to i u sledecem obliku:

E =£0'

se moie napisati
(1. 160)

Iz analize zavisnosti (I.160) mazemo zakljuciti da uklanjanjem optereeenja deformacija ne iscezava trenutno, vee se postepeno smanjuje i asimptotski se priblizava nuli kao sto je to pokazano isprekidanom 1inijom na sl. 1.46. Postepeno povecanje deformacija pri konstantnom naponu i1i njeno postepeno smanjivanje posle uklanjanja opterecenja naziva se, kao sto je poznato, produzena elasticnost. Jednacine stanja za Kelwin-ovo telo u uslovima prostornog stanja napona i deformacija se mogu fonnirati ako se uzme U obzir da su defonnacije elasticnog i viskoznog elementa u ovom slucaju jednake, i da je ukupno

83

naponsko stanje odredjeno zbirom naponskog stanja ovih elemenata. Prema tome, imamo:
d
PIS
0

= (P~S)H
=

+ (PrS)N + (P~S)N
d

Prs £ E
d
0

(P;S)H

rs
rs

= (E~S)H + (ErS)N = (£~S)H + (£~S)

N

lrnajuci u vidu zavisno5ti (1.128) i (1.130) ·d pd = 2G £d + 2n E rs rs rs

+ 3K
e. Kombinacija
N
£

maierna napisati:

rs

3(K

+ KHErs )0
i Kelwin-ovog tela.

Ako poveiemo pa5tupno model elasto-viskoznog Kelwin-ovog tela sa elasticnim elementima (51. 1.47) dob icemo model koj i odgovara uslovnom odnosu:
model a elasticnog
(}U = K -

H = (H

II N)

-H

Iz ave uslavne jednacine maierna napi5ati sistem jednacina:

(I.160)

51. I.47.
ON

u kome se napani i defarmacije osnovnih elemenata magu adrediti iz sledecih odnosa:

= n EN; 0N!= E1 EN! ; 0N2= E2
f:N2

Ako iz sistema jednacina (1.160) osnovnih elemenata dobicemo zavisnost:

E
E

eliminisemo napone i deformacije

+ n H ~ = o + no

.
n

(1.161)

gde su:
H = E2 ;

E1 E2 E1 + E2

. ,

n=

E1

+ E2

84

Povecavanjem broja elasticnih i viskoznih elemenata dobijaju se sve sloieniji modeli a time i sve sloienije zakonitosti deformisanja. To sa so- _ born povlaci i sve komplikovanije jednacine stanja pa prema tome, komplikuje se i njihovo resavanje.

7.4. OBLAST PRIMENE REOLOsKIH MODELA

Na kraju treba naglasiti da primeni razlicitih reoloskih modela i ispitivanju odgovarajucih jednacina stanja treba pristupiti veoma obazrivo. Reoloskim modelima je veoma tesko obuhvatiti sustinu neke pojave i procesa i zato, pri neobazrivom koriseenju reoloskih prikaza, su moguee greske. Posebno treba naglasiti da realno tlo ima osobine koje pripadaju raz1icitim reoloskim modelima. Re1aksacija tla ima slicnosti sa Maxwell-ovim telom, mada jednacine stanja ovog tela ne opisuju potpuno uspesno pojavu relaksacije u tlu. Produiena e1asticnost, svojstvena tlu, cini ga slicrrim sa Kelwin-ovim telom. Postojanje granicne otpornosti na smicanje pokazuje neku korespodenciju sa Bingham--ovim telom, itd. Ne zedrzevajuci se na daljem uporedjivanju reoloskih modela sa realnim tlom, moiemo smatrati da nije sporno da mnogi_ od ovi h model a, mada ; odrai:avaju neku od osobi na rea1nog t1a, ne mogu cak ni kvalitativno da opisu sve moguee raznovrsnosti u osobinama realnog tla. Pokusaj da se obuhvate sve osobine tla skupno dovod; do veoma slofenih i, usled toga, neprihvatljivih reoloskih modela. Zato pr imena reo loskth rnodela na realno t lo moze da pos luz i pre za ilustraciju njegovih odredjenih osobina, nego za dobij~nje racunskih shema, na osnovu kojih bi se mogla izgraditi odgovarajuea teorija. Na kraju treba naglasiti da smo u ovim razmatranjima preeutno pretpostavtlt da se reo1oski koeficijenti posmatranih sistema: moduo elasticnosti, koeficijent viskoznosti, vreme relaksacije itd. ne menjaju u procesu def'ormi anja posma tranog tela. Medj ut tm, ureal nim rna S terijalirna, u procesu njihovoq deformisanja, menja se struktura, menja se njihova gustina, narusavaj U se U i_vesnoj mer-i unut rasnje veze i kao pos 1ed ica ovi h promen a, menj az ju se reolosk i koeficijenti koji zavise i od apsolutne ve llcine deformacija i od brzina njihovog razvoja. Takva vrsta sistema naziva se fizicki nelinearn i s i stemt , Reoloske jednacine stanja fizicki nelinearnih sistema su jednacine sa promenljivim koeficijentima. GrafiRoni koji pokazuju zavisnost izmedju napona i deformacija ovakvih sistema nisu pravolinijski, vee krivolinijski. Elasticna fizlcki nelinearna tela ZOvu se uopstena Hooke-ova tela, a fizicki nelinearne tecnosti uopstene tecnosti.

II

osr~OVE ZA PROJEKTOVANJE TEMELJA

Temelj je jedan od najvaznijih elemenata u konstrukciji objekta preko koga se opterecenjeod objekta prenosi na tl0. ...-Osnovni problem koga treba __resiti pri projektovanju temelja sastoji se u izboru: tipa temelja, dubine _
_._ ~ ~ ------.. ._. .. _. __ ._....._._.....__~~..,._._~,~ ... ~ _ _,...-...........-.~_.~~ ........ ~ ........................... -< .......... ~ ................. r _ _....._...._.-

__

I, OSNOVNE POSTAVKE
Projektovanje temelja predstavlja kompleksan problem koji se moze uspesno resiti sarnoako se, pri projektovanju, vodi racuna 0 uzajamnoj saradnji tla, temelja i konstrukcije iznad temelja. Prema tome, temelje treba projektovati i dimenzionisati prema granicnim stanjima konstrukcije i tla ispod objekta. pri tome treba nastojati da konstruktivno resenje temelja bude ekonomicno u pogledu utroska materijala, obima radova i njihovog kostanja. Projektovanje temelja se sastoji iz vise operaclJa. 5 obzirom na kompleksnost koja se javlja pri projektovanju temelja preporucuje se sledeti red tih operacija: 1. prikupljanje potrebnih podloga; rocena nosivosti tla ispod objekta; zbor dubine fundiranja; 'zbor tipa temelja; 5. odredjivanje dozvo ljenth pritisaka na tlo; 6. odredjivanje napona u kontaktnoj povrsi temelja; 7. kontrola stabilnosti temelja; 8 proracun sleganja temelja;

86

9. izbor nacina izvrsenja temelja. Radi izvrsenja nabrojanih operacija treba, pre pocetka projektovanja temelja, prikupiti odgovarajuce podloge i podatke, koji moraju biti sastavni dec tehnicke dokumentacije neophodne za ispravno projektovanje temelja. Tehnicka dokumentacija treba da sadrzi: - geodetske podloge; - geoloske podloge~ - seizomoloske podloge; hidrogeoloske podloge i - geotehnicke podloge. Pored navedenih podloga, pre pocetka projektovanja temelja, treba prikupiti planove objekta, podatke 0 opterecenjima, staticko-konstrukcijskim karakteristikama objekta, njegovoj osetljivosti na neravnomerna sleganja i rotaciju temelja ; podatke materijalu za gradjenje.

1.1. GEODETSKE PODLOGE Za projektovanje temelja i podzemnih delova objekta obicno se koriste situacioni planovi podrucja, na kome se nalazi lokacija objekata predvidjenih za gradjenje, U razmeri 1:500 i 1:1000. Sarno u specijalnim slucajevirna koriste se situacioni planovi drugih razmera. Ako se predvidjena lokacija nalazi u gradu ili naseljenom mestu u situacioni plan treba uneti postojece podzemne objekte: podzemne prolaze ; druge podzemne komunikacije (vodovodnu i kanalizacionu mrezu, gasovode, toplovade, kablove i dr.) sa naznacenim dubinama na kojima se nalaze, precnicima cevi, poprecnim precnicima itd. 1.2.-GEOLOsKE PODLOGE Povrsinske naslage zemlj~ne kore su, kao sto je poznato iz Infenjerske geologije, produkt slozenih geoloskih procesa. Njihove osobine su veoma razlicite i zavise, izrnedjuostalog i od lokalnih uslova. Pored toga~ osobine tla se mogu menjati, kako za vreme gradjenja tako isto i po zavrsetku gradjenja. Veoma je rasprostranjena misljenje da objekti uticu sarnornehanicki na tlo. Ovakvo misljenje u izvesnim slucajevima moze biti i opravdano. Medjutim, rad_ovi na pripremi i uredjenjuf la , iskopu temeljnih jama, tzvrsenju temelja i eksploatacija objekta mogu uticati na promenu toka geoloskih pro-

87

cesa. Promene tih procesa. nastale gradjenjem objekata mogu dovest; do nedozvoljenih deformacija. narusavanja stabilnosti tla ili do otezane eksp1oatacije objekta. Promena vlaznosti usled: sprecavanja isparavanja vlage iz t1a ispod objekta. infi1trac;ja industrijske i atmosferske vode u tlo. uspara padzemne vade na5ta10g gradjenjem objekta. promene toplotnog rezima, i td., uticu na promenu osobina. a time ina promenu otpornosti i deformabi1nosti t1a. Infiltracija indu5trijske i atmosferske vade u t10 od lesa dovodi do povetanja ~j~~ove vlalnosti, a time i do slabljenja strukturnih veza~ §to dovodi do znatnih sleganja:Padizanje nivaa podzemne vade usporom moze dovest; do potapanja podzemnih prostorija i komunikacija i taka atezati ili. eak, onemogutiti eksploataciju objekta. Negativne temperature u komorama h1adnjaea mogu dovesti do smrzvanja i stvaranja soEiva od leda u tlu ispod teme1ja, usled cega dolaz; do ;zdizanja tla ispod objekta. Suprotan efekat se jav1ja ako se slifne prostorije zagrevaju. U tom slutaju, u izvesnim vrstama t la , dolazi_ do skupljanja s to se na objekat cdrazava povecan im sleganjem, najcesce neravnomernim. Neravnomerna promena vlaznosti glinovitog tla usled apsorpcije raznim korenjem ili isparavanja u su~nim periodima, dovod; do 5kupljanja ila i neravnomernog sleganja plitkih temelja. Obrnuto, neravnomerno povecanje vlaznosti i bubrenje visoko plasticnih 91ina, za vreme kgn;:1 per ioda , dovodi do nejednakog izdizanja tla. U gradjev;nskoj praksi ima dosta primera koji pokazuju da na izvesrrim objektima ima nedozvoljenih deformacija 'i l i , pak, da nije obezbedjena _ statrilnost objekta us leo lose procene prirodnih tokova qeoloskth procesa i li uticaja izvedenih objekata na promenu tih procesa. Uzajamni uticaji geoloskih procesa i izvedenih objekata mogu se ispolji,ti u veoma razl ifitim obl icima i manifestovati u raznim pojavama. Radi _toga je neophodno svestrano upoznavanje uzajamnih uticaja objekata i geo1o§kih procesa u konkretnim uslovima, nastojeci da se u svakom posebnom slucaju predv id i dalj i razvoj geo1oskih procesa. Pri tome treba imati u vidu da isti qeo los kt us lov i i procesi raz l ic rto deluju na raz llc i te objekte. Is to tako izvesni objekti mogu uticati na promenu tih procesa. Geoloski sastav terena sa svojim posebnim karakteristikama (klizi§ta, karsrri procesi ~ makroporozni s lojev i itd.), re1jef sa svojim posebnim geomorfo losktm elementi_ma (recn im dolinama, terasama, s taracama , vododelnicama i.td., neposredno uticu na izbor mesta za gradjenjei raspored objekata na izabranom mestu, na izbor konstrukcijskih sistema i obezbedjenje stabilnosti objekta. cesto, ako su geoloski uslovi nepovoljni, treba promeniti lokaciju objekta.

88

, Geoloske podloge treba da pruze dovoljno podataka na osnovu kojih se moze izvrsiti procena svih, napred navedenih~ procesa ; pojava na podrucju predvidjenom za gradjenje novog objekta.

1.3. SEIZMOLOsKE PODLOGE

Mnoge oblasti zemljine lopte tz lozene su zemljotresima. ,Kada ce se , na kornmestu i koje jafine javiti zemljotres, nafalost, nije mogute pouzda'no utvrditi. Ova okolnost, cesto, daje nadu da do zemljotresa nece doci i da su izlisni izdaci u vez; sa preduzimanjem mera obezbedjenja od zemljotresa. Kakve mogu biti posledice pokazuju nam zemljotresi koji su se, ne tako davno, desil; i u nasoj zemlji. Problem; koj; se javljaju pri projektovanju i gradjenju objekata u zemljotresnim podrucjima su veoma komplikovani, jer je i sarna pojava zemljotresa veoma slozena. Mnogo vremena, rada ; napora je utroseno da bi se proucila sustina uticaja zemljotresa na ohjekte i da bi se pronasli racionalni nacini borbe protiv razornog delovanja stihije ove vrste. I pored toga sto SU jos mnoga p+tanja u vezi sa gradjenjem objekata otpornih prema zemljotreSU ostala nereiena. ipak osnovne postavke projektovanja i gradjenja takvih objekata postaju sve odredjenije, taka da se uticajizemljotresa na objekte mogu obuhvatiti proracunima i, na osnovu toga, odabrati pravilna konstruktivna res, nja . e Energija, kaja se oslobadja pri zemljotresu u njegovom ognjistu, sir; se po celoj zemljinoj lopt; U obliku elasticnih talasa. Ove talase zovemo seiznrickt te las i. Do povrs i zeml j ine lopte dopiru raznovrsni talasi, koji se medjusobno raz likufu po karakteristikama svoga :-oasprostiranja kroz raznorodne sred+ne od Kojih je sastavljena zemljina lopta. Postoje, trj osnovne vrste se izmtckth talasa:l'poduzni__ i_li longitudinalni talasi - P~--:poprecniili transverzal nt talasi_ ~ Sj povrs tnski t l i Rayleigh-evi tal as t , Seizmologija proucava rasprostiranje se;zmickih talasa radi upoznavanja strukture zemljine lopte i njene kore. Ova proucavanja obuhvataju: odredjivanje dubine ognjista zemljotresa, brzine prostiranja seizm;ckih talasa kroz razlicite sredine zemljine lopte i njene kore, prirodu seizmickih talasa neposredno pre zemljotresa i posle zemljotresa, tzv. "foreshock " i "af'tershock" i mnoge druge probleme. Mnogi od ovih problema, koji se istraiuju u seizmologiji ntsu od neposrednog interesa za konstruktore, al i rezultat,_ t ih istrazivanja mogu se posredno koristiti. Za konstruktora objekta su najyainiji oni seizmometricki podaci iz kojih se mo~e zakljucit; moguti inA" :-•. _ ... --.
. .,' I -

87 cesa. Promene tih procesa~ nastale gradjenjem objekata mogu dovesti do nedozvoljenih deformacija~ narusavanja stabilnosti tla ili do oteiane eksploatacije objekta. Promena vlaznosti usled: sprecavanja isparavanja vlage iz tla ispod objekta~ infiltracija industrijske i atmosferske vade u tlo~ uspora podzemne vade nastalog gradjenjem objekta, promene toplotnog rei;ma, i td .• uticu na promenu osobina, a time; na promenu atparnosti i deformabilnosti tla. Infiltracija industrijske i atmosferske vode u tlo od lesa dovodi do povecanja njegove vlainosti~ a time i do slabljenja strukturnih veza, sto dovod; do znatnih sleganja. Podizanje nivoa podzemne vade usporom maze dovesti do potapanja podzemnih prostorija i komunikacija i taka otezati ili, cak, onemogufiti eksploataciju objekta. Negativne temperature u komorama hladnjaca mogu dovest; do smrzvanja i stvaranja sociva od leda u tlu ispod temelja; usled cega dolazi do izdizanja tla ispod objekta. Suprotan efekat se javlja aka se slitne prostorije zagrevaju. U tom slutaju~ u izvesnim vrstama tla, dolazi do skupljanja §ta se na objekat odrafava povetanim sleganjem, najcesce neravnomernim. Neravnomerna promena vlainosti glinovitog tla usled apsorpcije raznim korenjem ili isparavanja u susnim periodima. doyodi do--skupljanja tl~ i neravnomernag sleganja plitkih temelja. Obrnuto. neravnomerno povecanje vla2nosti i bubrenje visoko plasticnih 91ina, za vreme kisn i': perioda, dovodi do nejednakog izdizanja tla. U gradjevinskoj praksi ima dasta primera koji pokazuju da na izvesnim objektima ima nedozvoljenih defurrnaci.ja ili ~ pak , da nije obezbedjena _sta~jlnost objekta usled lo~eprocene prirodnih takova geolo§kih procesa ili uticaja izvedenih objekata na promenu tih procesa. Uzajamni uticaji geoloskih procesa i izvedenih objekata mogu se ispoljiti u veorna raz1ititim oblicima i manifestovati u raznim pojavama. Rad; toga je neophodno svestrano upoznavanje uzajamnih uticaja objekata i geo10sk1h procesa u konkretnim uslovima, nastojefi da se U svakom posebnom slucaju predv1di dalji razvoj geolo§kih procesa. Pri tome treba imat; u vidu da isti qeo loskt uslovi ; procesi raz ltct to deluju na raz l tc tte objekte. Isto taka izvesni objekti mogu uticati na promenu tih procesa. Geoloski sastav terena sa svojim posebnim karakteristikama (klizista, karsrri procesi, makroporozni slojevi itd.), reljef sa svojim posebnim geornor-fo losk'im elementi_ma (recnim dolinama, terasama. staraceme , vododelnicama itd., neposredno utiEu na izbor mesta za gradjenjei raspored objekatana izabranom mestu, na izbor konstrukcijskih sistema i obezbedjenje stabilnosti objekta. cesto, ako su geoloski uslovi nepovoljni, treba promeniti lokaciju objekta.

88

Geoloske podloge treba da pruze dovoljno podataka na osnovu kojih se maze izvrsiti procena svih, napred navedenih, procesa i pojava na podrucju predvidjenom za gradjenje novog objekta. 1.3. SEIZMOLOsKE PODLOGE Mnoge oblasti zemljine lapte iz lozene su zemljotresima. ,_Kadace se, na kam mestu i koje ja~fne_javiti zemljotres, nazalost, nije mogute pauzda.no utvrditi. Ova oko lnost , cesto , daje nadu da do zemljotresa nece dati i da su izlisni izdaci u vezi sa preduzimanjem mera obezbedjenja ad zemljotresa. Kakve mogu biti posledice pokazuju nam zemljotresi koji su se, ne taka davno, desi1; i u nasoj zemlji. Problemi koji se javljaju pri projektovanju i gradjenju objekata u zemljotresnim podrucjima su veoma komplikovani, jer je i sarna pojava zemljatresa veoma slazena. Mnogo vremena, rada i napora je utroseno da bi se prouci1a susttna uticaja zemljotresa na abjekte ; da bi se pronasli raciona1ni nacf_ni borbe protiv razornog delavanja stihfje ove vrste. I pored toga sto su jog mnoga pitanja u vezi sa gradjenjem objekata otpornih prema zemljotresu astala neresena, tpak asnovne postavke prajektovanja i gradjenja takvih objekata postaju sve odredjenije, taka da se uticaji -2emljotresa na objekte mogu obuhvatitt proracuntma i, na asnovu toga, odabrati pravi1na konstruktivna reSenja. Energija, koja se oslobadja pri zemljotresu u njegovom ognjistu, siri se po celoj zemlj;noj lopti u obliku elasticnih talasa. Dve talase zovemo se;zmicki talasi. Do povrsi zemljine lopte dopiru raznovrsni talasi, koji se medjusobno razltkuju po karakteristikama svoga ~asprostiranja kroz raznorodne sredine ad kojih je sastavljena zemljina lopta. Postoje,triosnovne vrste setzmtekth talasa~;podu2nt_ i1; longitudinalni talasi -_P:poprefni ili transverzalni talast - S _1 povrs inskt ili Rayleigh-evi talasi. Seizmo10gija proucava rasprostiranje seizmickih talasa rad; upoznavanja strukture zemljine lopte i njene kore. Ova proucavanja obuhvataju: odredjivanje dubine ognjiSta zemljotresa, brzine prostiranja setzmtck ih talasa kroz razlicite sredine zemljine lopte i njene kore, prirodu seizmickih talasa neposredno pre zem1jotresa i pos le zemljotresa~ tzv. "foreshock" i lIaftershockl1 i mnoge druge probleme. Mnog; od ovih problema, koji se istrazuju u seizmologiji nisu od neposrednog interesa za konstruktore, al i rezultati tih istrai.ivanja mogu se posredno koristiti. Za konstruktora objekta su najvainiji oni se izmometr+ckt podaci iz kojih se moze zakljuciti moguc; inA' -_', -, '

89 tenzitet 'buduceg zemljotresa, priroda dejstva seizmickih talasa i uticaj pomeranja tla na objekte. a to sve zavisi od osnovnih karakteristika kretanja tla i objekata za vreme razornih zemljotresa. PrE!rn_atQme~,SeizmoJoskepodloge treba da sadrz e potrebne podatke 0 osnovnim karakteri stikama kret_~~A;,a. tl_a, usled zemljotresa na podrucju predvidjenom za gradjenje novih objekata:__ s_e-_ izmicnost pqdrucja i karakteristike seizmifkih talasa.
1 .4. HIDROGEOLOSKE PODLOGE

Radi projektovanja temelja i podzemnih delova objekata, a isto tako i radi izbora metoda za izvrSenje radova treba poznavati hidrogeoloske uslove na podrucju na kame se nalazi predvidjena -lokacija. Radi toga treba izvr§iti hidrogealo§ka ispitivanja. Tim ispitivanjima treba ustanaviti: a. ,nivo podzemne vade; b. brzinu i pravac toka podzemne vade; c. oseilacije nivoa podzemne vade; apsolutne kate maksimalnag i minimalnog nivaa podzemne vade i uticaj infiltracije atmosferske i industrijske vade na promenu nivoa podzemne vode; d. prirodu veze podzemne vode sa vodastajima u rekama u jezerima i uticaj njihovih vodostaja na niva podzemne vode na predvidjenoj lokaciji; e. filtracione osobine vodonosnih slojeva radi resavanja prakticnih problema u vezi sa izvrsenjem radova_; vestacko sniienje nivoa podzemne vode dreniranjem, depresionim bunarima, iglofiltrima i td.; f. sufozione procese na predvidjenoj lokaciji radi predvidjanja mera za zastitu od tih procesa; gy,hemij~ki _sastav podzemne vode radi oeene njenog uticaja na materijal temelja i podzemnih delova objekata. Prirodno je da, pri tome, najvecu paznju treba posvetiti upoznavanju zone najviSeg nivoa podzemne vode, tj. one zone ,koja je najbl tza temeljima ili podzemnim delovima objekta. Radi dobijanja odgovora na sva pitanja u vezi sa hidrogeoloskim uslovirnana predvidjenoj lokaciji. cesto treba prouciti i arhivski materijal i literaturu koja se odnosi na hidrogeoloske uslove sireg podrucja. Aka se predvidjena lokacija nalaz; u blizini reke, posebnu paznJu -_ ~ treba obrati ti na rnogucnost gradj enja hidrotehn i ckihili drugi h objekata. koj i mogu promeniti nivo vode u reci_, i prema tome, uticati na promenu nivoa podzemne vode ~a predvidjenoj lokaciji. Ako se na podrucju, na kome se nalazi predvidjena lokacija, predvidja nasipanje ilt zasecanje terena, ;zvodjenje drenaza, vodovodne i kanali........ _.-....

__

..

..-

-~

-,

_._

...

90

zacione mreze treba voditi racuna 0 njihovom utieaju na evenutlanu promenu nivoa podzemne vode na predvidjenoj lokaeiji. 1.5. GEOTEHNlcKE PODLOGE Radi upoznavanja fizicko-mehanickih osobina slojeva tla na podrucju predvidjenom za gradjenje novih objekata, potrebno je da se, pre pocetka projektovanja, izvrie ispittvanja svih slojeva tla na tom podrucju. Ova ispitivanja treba da daju preeizne podatke 0 parametrima koji karakterisu: otpornost, deformabilnost i vodopropustljivost pojedinih slojeva tla. Na osnovu ovih podataka, podataka 0 staticko-konstrukeijskim karakteristikama objekta i podataka 0 opterecenju moze se dati oeena 0 otpornosti, stabilnosti i eksploatacionoj upotrebljivosti objekta. Isto tako,na osnovu ovih podataka, treba izvrsiti, pr-av lan izbor metoda za iskop i obezbedjenje temeljnih jama, i tzvrsenje temelja i podzemnih delova objekta.

2.

IZBOR DUBINE

FUNDIRANJA

Teinja da se za objekat obezbedi stabilna podloga nalaze da se pri izboru dubine fundiranja pristupi svestranoj analizi svih parametara koji uticu na izbor dubine fundiranja, a to su: 1. opasnost od mraza; 2. sastav i osobine tla; 3. hidrogeo los ki uslovi; 4. osetljivost tla na promenu vlainosti; 5. dubina fundiranja $usednih objekata; 6. postojece podzemne komun ikac ije; 7. velicina i priroda opterecenja; 8. namena objekta; 9. dubina erozije dna ukoliko se objekat gradi u reei. Svaki ad ovih parametara proanaliziracemo 2.1. OPASNOST 00 MRAZA Uticaj mraza na odredjivanje dubine fundiranja treba uzeti u obzir sarno pri odredjenim geoloskim uslovima, tj. u uslovima u kojima je moguce stvaranje sociva leda, usled cega dolazi do izdizanja tla. Osnovni uzrok izdizanja tla, usled stvaranja saciva leda u tlu, nije posebno.

91

sarno u tome sto voda u porama pod uticajem mraza prelazi u cvrsto stanje i na taj nac in tez i da po veca zaprem inu .vec i u pov ecanj u zapremi ne na racun poveeanja sadrzine vode u porama tla usled migracije vlage i kapilarnog penjanja vode. Intenzitet migracije vode i kapilarnog penjanja iz niiih slojeva do nivoa na kome se oseea uticaj mraza zavisi od vrste tla i od odstojanja toga nivoa od nivoa podzemne vode. Treba napomenuti da se kapilarno penjanje ne javlja u svim vrstama tla. U ~ljunkovitorn ; peskovitom tlu ova pojava se ne oseca. U ovim vrstama tla u led se pretvara sarno ona voda koja se vee nalaz; u njihovim porama. Nasuprot tome, u prasinastom, a narocito u glinovitom tlu voda se pod uticajem kapilarnih sila penje do graniee mrinjenja, tu se pretvara u led i nagomilava u slojevima u Vidu sotiva. Pri duzem trajanju mraza~ sotiva leda prvobitne velitine od sarno nekoliko m;limetara, usled velikog kapilarnog penjanja vlage, mogu se povecat; ; do nekoliko santimetara. Posmatranja na izvedenim objektima pokazuju da, usled stvaranja sotiva leda i njegovog otkravljivanja, tla postaju rastresitija ; stisljivija. Izdizanje tla pri stvaranju ledenih sotiva je neravnomerno. Suprotan efekat ~e javlja pri otkravljivanju. Ova pojava moze dovesti do neieljenih deformacija objekta kao celine. Iz ovog proizilazi da pri odredjivanju dubine fundiranja treba voditi racuna i 0 mogucnosti stvaranja ledenih sotiva. To znaei da treba voditi ratuna 0 vrsti tla. njegovoj vlainosti i dubini podzemne vode u periodu zamrzavanja tla. Ako se temelj oslanja na stenu najmanja dubina fundiranja nije ogranitena, ali se u tom slucaju mora spretiti prodiranje povr~inske vode u kontaktnu povr~ izmedju temelja i podloge, ako se kontaktna povrs nalazi u zoni.zamrzav anja . Aka se temelj oslanja na sloj sljunka ili hamogenog krupnog peska dubina fundiranja ne treba da bude manja od O~50 m ispod povr~i terena ali najvisi nivo podzemne vade, u ovom slutaju, mora biti ispod dubine zamrzavanja. Za ostale vrste tla najmanja dubina fundiranja zavisi od maksimalnog nivoa podzemne vode za vreme zamrzavanja. Ako je niva podzemne vade na dubini vecaj od 3 m ispod povr~i terena, dubina fundiranja ne bi trebalo da bude manja od 0,7 m. Ako je podzemna voda na dubini manjoj od 3 m ispod povrsi terena dubina fundiranja ne sme biti manja od dubine zamrzavanja.

92

Dubina zamrzavanja je dubina na kojoj se moze ostvariti temperatura zamrzavanja. Kao temperatura zamrzavanja moze se uzeti za nekoherentno tlo temperatura od OOC, a za ostale vrste tla -10C. Za odredjivanje dubine zamrzavanja mogu se koristiti podaci meteoroloskih stanica ili visegodisnje iskustvo. Ukoliko se dubina zamrzavanja ne moze pouzdano utvrditi~ uzima se dubina od 0,8-1,0 m~ zavisno od klimatskih uslova i vrste tla. 2.2. SASTAV I OSOBINE TLA Sastav i osobine tla su veomavazni parametri koji utitu na izbor dubine fundiranja. Velika raznolikost u sastavu i osobinama tla ne dozvoljava da se izrade odredjene preporuke za izbor dubine fundiranja. Dubina fundiranja se obicno odredjuje na taj nacin sto se proanalizira nekoliko varijanata sa razlicitim dubinama fundiranja. Uporedjivanjem analiziranih varijanata odabere se najpovoljnija dubina fundiranja. Radi dobijanja jasnije predstave, 0 uticaju sastava i osobina tla na izbor dubine fundiranja, navescema neke karakteristicne slucajeve. Aka je na primer, posle analize svih ostalih parametara odredjena dubina fundiranja Of U nekom sloju ispod koga . . ,~" . ' se nalazi otpornije tl0 ~", .'-.':-.':-:<':','.:-,:.1 ,:~.-,''..:.-.. :. .. .......~ .._ .... ·I l',... .. ~. ...... '. . ~.. ~ treba proanalizirati da . ' . Cl ' . '. ", 1i je celishodnije po.' , , -, vecati dubinu fundirai.:: nja i temelj osloniti , .' ,. . na sloj otpornijeg tla ' ili se zadrzati u sloju .. ..... . ~ '. . ~ .J'o·~ -.··o·~·~~ ... o· .. ~ manje otpornog tla. Ako .--.-;.~ '0,"'. -",' ,0,.',',""'" "d'-··"~"·":·'''.f2\:''·· se zadrzimo u sloju ma,,', ,'" " •. ,' ... _'" • . a....\!:..J' b b.• .: : ,0: ~~ .:. ~' ~ : .•.'. '. ,,_...;'.. , t:> • '. '. ""_'. . 0, • nje otpornog tla imaceSl. 11.1. mo manju dubinu fundiranja ali ce zata dimenzije temelja bitt vece (sl. Il.1). Aka teme1j oslonimQ na sloj otpornijeg tla povecace se dubina fundiranja ali ce se zato smanji.ti. dtmenzije temelja (sl . 0.2). Pored toga,pavecanjem dubine fundiranja u ovom sluc.aju povecace se stabilnost temelja ; smanjice se njegovo sleganje. Ako se ispod nekog sloja nalazi sloj vece stisljivQsti, pri izboru duhine fundiranja, treba tezitt da dodatni pritisci u tom slaju budu sto manji (sl. I1.3). U ovom slucaju dubina fundiranja treba da bude sto manja,
-~ ... , '

•. .: :.::.:::.
I

<. .:-.:~.~(lY . '

-,
,

..

.,)

"

...

...

'

~,o."'~

~:'

..

,.)

0.

...

~~ ~.

93 ali, pri tome, moraju bit; zadovo1jeni ostali uslovi koji uticu na dubinu fundiranja: dubina smrzavanja, funkcionalni zahtevi abjekta itd. Aka se na dubini odredjenoj prema ostalim parametrima, nalazi sloj nasutag tla, tada se cesto ova dubina povecava kako bi 5e temelj 0510nio na 51 oj tl a i spod nasipa.

51. 11.2.

-Najcesce se nasuto tlo ne moze preparuciti kao podloga za oslanjanje temelja, naracito ako je nasipanje vrseno nesistematski i aka je od nasipanja proteklo relativno kratka vreme. Nasuta tlo, pored toga sto maze biti 51. 11.3. veoma rast res+to , obtcno sadrz i znatne kol i c ine organskih materija koje , posle truljenja, omogucavaju velika naknadna sleganja teme1ja. Bilo bi, medjutim, nepravilno ne naglasiti da se u svim .situacijama treba odreci nasutog tla kao pod1oge za oslanjanje teme1ja. Sarno detaljnim upoznavanjem sastava nasutog tla ; njegovih osobina, narocito stisljivosti, maze se zakljuciti da 1i u konkretnom slucaju nasuto tlo moze pos1uiiti kao padlaga za oslanjanje temelja. Organske materije u nasutom tlu ne maraju uvek biti prepreka za njihova i'skori§tavanje kao podloge za oslanjanje temelja. Neke qrganske materije, aka se stalna nalaze ispod nivoa podzemne vade, mogu se vt'e stetina godina odrfati bez raspadanja. Najintenzivniji praces raspadanja organskih materija je u zani oscilacija nivoa podzemne vade.

2.3. HIDROGEOLO~KI

USLOVI

Pri odredjivanju dubine fundiranja treba voditi racuna i 0 hidrogeoloskim uslovima~ Palozaj nivoa podzemne vode~ pre svega; utice na izbor dubine fundiranja kao parametar od koga zavisi moqucnost stvaranja soc iva le~ da. Polazaj nivoa podzemne vode utice i na kostanje izvrsenja radova na te• meljima. Radi smanjenja ko§tanja treba teziti da se dubina fundiranja odabere taka da temelj bude iznad nivoa podzemne vade. Pored toga, hemijski sastav podzemne vade maze uticati na materijal upotrebljen za izradu temelja. Ako je temelj od betona a podzemna voda agresivna, mora donja ivica temelja bitt iznad nivoa podzemne vode. 2.4. OSETLJIVOST TLA NA PROMENU VLAZNOSTI

Mnoge vrste t la , naroc ito tla visoke pl ast tcnos t i , podl ozne su znatnim zapreminskim promenama pri promeni vlainosti. Promena vlaznasti u takvom tlu istovremeno je i uzrok njegovih deformacija pa, prema tome, i ostecenja objekata koji se oslanjaju na takva tla. U podrucjima sa jasno izraienim suvim i kisnim sezonama bubrenje i skupljanje tla se desava u vidu stalnih ciklusa. Promena vlainost; u tlu i5pod temelja nekog objekta, usled naizmenicnag smenjivanja susnih ; kisnih perioda, nije ista. Ispod srednjeg dela objekta, na mestu gde je tlo zastieeno kako od direktnog uticaja suncevih zraka taka i ad atmosferskih padavina~ promena vlainosti je naznatna ; defromacije tla usled sezonskih promena su minimalne. Najvece deformacije tla su ispod spoljnih obimnih zidova. Nejednake promene vlaznosti u tlu ispod objekta mogu dovesti do pojave pukotina u objektu. U podrucjima sa suvom klimom, gde je tlo veoma male vlaznosti, ovaj problem ima ne§to drugaciji karakter. Povecanje vlainosti tla usled navodnjavanja ili napajanja iz o§tecene kanalizacione i vodovodne mreze ili, pak, sprecenog isparavanja objektima ili kolovoznim konstrukcijama moze izazvati bubrenje i izdizanje tla i po nekoliko santimetara. Aka se uklone izvori povecanja vlaznasti dolazi do obratne deformacije, usled cega se mogu pojaviti pukot ine u abjektu. U podrucjima sa vlainoffi klimom tlo obifno ima veliku vlafnost. Intenzivno susenje tla, u nek;mslufajevima~ moze dovesti do skupljanja pa, prema tome~ i do sleganja temelja. Dugotrajne suie u ovim podrufjima mogu dovest; do s1eganj a teme 1j a i poj ave pu kati na na obj ektima koj i su do tada bi 1i bez ikakvi~ znakova o~tefenja.

95

Naglo 5usenje t1a, praceno nag1im i neravnomernim sleganjem temelja, maze biti pos1edica i raznih lokalnih uslova kao, na primer, zagrevanje tla kotlovskim ili visokim pecima, toplovodima i dimovodima, ako t10 nije dovoljno zasticeno termoizolacijom. Apsorpcija vlage korenjem rastinja moze, testo, uticati na na910 su~enje t1a. a time i na sleganje temelja. Oko korenja se vlaznost smanjuje, skup1janje t1a na tim mestima je vece i to moze biti uzrok nejednakih sleganja teme1ja. Korenje rastinja vremenom povecava drvnu masu i time povpcava loka1no zapreminu, 5to dovodi do nejednakog izdizanja temelja. Prema tome, pri gradjenju temelja u podrucjima sa bujnom vegetacijom treba 0 ovome voditi racuna, narocito u glinovitom t1u visoke plasticnosti. Do sada nije razradjena metodologija ispitivanja koja bi omogucila pouzdano izdvajanje onih vrsta t1a kad kajih su mogute znatne zapreminske promene pri vefim promenama vlafnosti. Ispitivanja, koja je izvrsio Bureau of Reclamation, pokazuju da se verovatnoca zapreminskih promena t1a pri promeni njegove vlaznosti moze izraziti preko indeksa plasticnosti i graniee skupljanja (tabela 11.1).
Ta be 1a I I.1 .
'--.

Promena zapremine pr-i promeni vlaznosti Neznatna ad neznatne do umerene od umerene do znatne

1ndeks plasticnosti za podruc.ia sa: vlaznom suvom k1imom klimam

Gran; ea skup1janja

o-

15

0 - 30

~12 10 - 12 10

15 - 30

30 - 50
50

30

Od vlaznasti tla zavisi da 1i ce doci do bubrenja ili skup1janja. Teorijskt vlafno t10 se moze skupljati sve dok se ne postigne granica skup1janja} odredjena na uzorku sa neporemecenom strukturom. Proces skupljanja t1a prestaje ako se njegova vlaznost smanjuje posto se postigne granica skup1janja. Vlaznost tla koja odgovara granici bubrenja nije tako jednostavno odreditt. Izvr~eni opiti pokazuju da gline visoke plastiEnosti ne bubre, ili je njihovo bubrenje neznatno, aka im je vla2nost jednaka ili veta od vla2nosti koja odgovara indeksu konzisteneije jednakom 0,2. Dubina do koje se desavaju zapreminske promene tla usled promene vla2nosti varira i zavisi od vrste t1a, uzraka promene vlaznosti i dubine na

96

kajoj je niva podzemne vade. Zapreminske promene tla obicno su vece blizu povrsi terena i smanjuju se sa poyecanjem dubine. U nekim podrucjima konstatovane su znatne zapreminske promene tla i na dubini od 9,0 m, ali najcesce su ave promene ogranitene dubinom od 1,5 do 3,0 m. Zapreminske promene tla ispod nivoa podzemne vode nisu prirnecene. U zonama intenzivnih zapreminskih promena, tlo je cesto izdeljeno na blokove, fonmirane pukotinama nastalim u$led skupljanja. Medjutim, izdeljenost tla na blokove ne mofe poslufiti kao kriterij urn za od redj ivanje dubtne do koj e se des avaju zapremi ns ke promene usled promena ylafnosti,jer ovakvo stanje moze biti posledica skupljanja tla u ranijim geoloskim periodima. Pri odredjivanju dubine fundiranja, 5 obzirom na moguce zapreminske promene pri promeni vlaznosti, mogu posluiiti sledece preporuke: 1. Mtnimalna dubina fundiranja, ako je tlo osetljivo na promenu zapremine pri promen; vlainosti, ne treba da bude manja od 1,5 m. 2. Minima1na dub;na fundiranja ne sme biti manja od dubine na kojoj se nalaze slojevi tla osetljivi na promenu zapremine pri promeni vlaznosti. Stepen osetljivosti tla se mofe proceniti prema podacima datim u tabeli 11.1. 3. Minimalna dubina fudniranja treba da bude ve~a od dubine do kOje doptre korenje rastinja. 4. Minimalna dubina fundiranja u tlu osetljivom na zapreminske promene pri promen; vlainosti mora biti veca od dubine na kojoj se javljaju temperaturne promene izazvane tehnoloskim procesima. 2.5. DUBINA FUNDlRANJA SUSEDNIH OBJEKATA dubine fundiranja novih objekata mora se voditi ratuna i 0 dubin; fundiranja postojecih susednih objekata. Ako se temelj novog objekta nalazi neposredno pored temelja postojeceg objekta tada ovi temelji moraju TEMELJ POS TOTEMEU NOVOG JECEG OBJEKTA OBJEKTA biti na istoj dubtn i (sl.I1.4). Ako je, iz bilo kog razloga, potrebno spustiti temelj na vecu dubinu od dubine na kQjQj se nalazi ternelj postojeceg objekta tada je neophodno da se na tstu dubinu spust i i temelj pcsto.ieceq objekta, sto znac i da treha izvr~iti. njegQvo "podz idj ivanje" (sl , 11.5). Podzidjivanje treba tzvest i po~tupno pO lamelama ne duiim od 1,5 m.
Pri odredjivanju

"""'ijijiI-~

97

Ako se temelji novog i postojeceg objekta nalaze na izvesnom medjusobnom rastojanju, visinska razlika njihovih kontaktnih povrsi mora da ispuni sledeci uslov (visi sl.II.6): fih!S f tg r.p gde je:

--.

.-JOJ

-,

EMELJ NOVOG OBJEKTA NAKNADNO IZVEDENI DEO

TEMEUA POSTOJECEG OBJEKTA

~~
~,~

51. II.5.

fih - visinska razlika susednih temelja l - horizontalno rastojanje izmedju susednih ternelja ~ - ugao unutrasnjeg trenja zemljista.

J:.

<1

I·

~I
51. II.6. I RAZNE PREPREKE

2.6. POSTQJEcE PODZEMNE KOMUNIKACIJE

Raseline, pecine, podzemni prolazi~ tuneli i razne druge podzemne komunikacije utitui'na izbor mesta i na izbor dubine fundiranja. Raseline se -cesto srecu u stenskim naslagama i ukoliko nisu aktivne, obicno ne predstav.ljaju posebne teskoce, narocito izvan seizmickih podrucja. U seizmickim podrucjima~ iliqako su raseline aktivne, nije za preporuku da se objekat izvodi i_znad takvih rasel ina. U takvim slucajevima objekat treba postaviti na jednu ili drugu stranu od raseline. Postojanje pecina ili zapustenih rudarskih potkopa maze predstavljati ozbiljan problem ukoliko postoji mogucnost njihovog obrusavanja. Temelji, iznad takvih §upljina u tlu, mogu se graditi sarno ako se prethodno izvrse

98

detaljni istraini radovi i njima dokaie potrebna stabilnost i1i, aka se za obezbedjenj e stabi 1nosti, preduzmu potrebne mere. Stari bunari, vodovod i kanalizacija, koji se testa sreeu u gradovirna i industrijskim podrutjima, aka se nalaze u eksploataciji. tada treba ili objekat izvesti izvan njih ili izvr§iti njihovu rekonstrukciju. Re~ont i eksploatacija podzemnih komunikacija Koje se nalaze ispod temelja su cesta neizvodljivi. Pored toga~ takva mesta su obicno veoma nepovoljna za oslanjanje temelja~ jer je nasipanje iznad ovih komunikacija u veeini slucajeva vrseno hez nabijanja. Tlo je na tim mestima u pogledu otpornosti i defonnabilnosti obicno nedovoljno pouzdano. Temelje iznad postojeeih komunikacija i nasipa' iznad njih maiemo graditi sarnoaka je pouzdana utrvdjeno da oni mogu primiti i preneti adgavarajuee optereeenje. sto se tice dubine fundiranja novih objekata, pri kojaj novi temelji neee Stetno uticati na postojeee podzemne komunikacije, i ovde se treba koristiti istim preporukama kao i za slucaj fundiranja u blizini postojeeih tenelja, a cemu je vee bila govora. Naialast, cesto za vreme projektovanja teme 1ja nije poznat tacan po1oiaj postaj ec i h podzemn ih komun ikacija, i to maze i,azvati znatne p romene za vreme 9radjenj a. Zato su neophodna veoma dez taljna isp;tivanja da bi se otklonila iznenadjenja koja se mogu javiti pri gradjenju ternelja. 2.7. VELlcINA I PRIRODA OPTERECENJA Od velicine optereeenja i asobina tla na koje se oslanja temelj zavise njegove dimenzije pa , prema tome, i najrnanja dubina potrebna za formiranJe temelja. Ako preko temelja treba preneti znatne horizonta1ne si1e ili momente, dubina fundiranja, u ovakvim slucajeH vima, uslovljena je velicinom potrebnog bocnog otpora tla za obezbedjeh nje stabilnosti temelja (51. 11.7). Kod stubova dalekovoda mogue je prekid provodnika sa jedne strane i tada je stub izlofen horizontalnoj zateznoj silt. I pri relativno ma10j zateznoj s i1i (od 1 ,0 do 2,0 t), koja de1uje na velikoj vi_si'ni,potrebne su ve.like di.lI1enzije temelja, ako
51. I L 7.

99

stabilnost temelja treba obezbediti sarno njegovom sopstvenom tezinom. Za obezbedjenje stabilnosti temelja u ovakvim i slicnim slucajevima najcesce se koristi bocn; otpor tla. Kako velicina bocnog otpora tla zavisi od dubine temelja ocigledno je da ce i njegova stabi1nost zav;siti od dubine fundi ranja.

2.8. NAMENA OBJEKTA

Dubina fundiranja mole bit; diktirana i funkcionalnom namenom objektao Aka, na primer, objekat ima podzemne prostorije dubina fundiranja odredjena je uslovom da temelji objekta moraju biti ispod podava tih podzemnih prostorija. Minimalna dubina fudniranja U ovakvim slucajevima ne bi trebal0 da bude manja od 0,4 m. Kad zgrada i industrijskih objekata sa podzemnim komunikacijama: pro1azima, transportnim tunelima, toplovodima i 51. najmanja dubina fundiranja, narocito na mestima gde su podzemne komunikacije neposredno pored temelja. mora bit; to1ika da kontaktna povrs temelja ne sme biti iznad nivoa najniie ivice podzemne komunikacije. Kad montainih celicnih i armirano betnoskih stubova (stubovi industrijskih objekata, dalekavada, jarbola i sl.) minimalna dubina fudniranja moze biti uslov1jena duzinom ankera ili potrebnom tezinom teme1ja za prijem sile zatezanja.

.b_ <; 1·2 b -- .

51.1I.8. Veoma testa se ispod jednag objekta dubina fundiranja menja. U ovakvim slucajevima pre1az sa jednog nivoa na drug; treba izvest; stepenasto (51. 11.8). Pri tome odnos visine stepenika prema njegovoj duzini ne sme bit; veei od 1:2. Ukoliko se ovaj prelaz sa jednog na drug; ne izvede stepe-

100

nasto potrebne su posebne mere obezbedjenja na naglim prelazima sa jednog nivoa na drugi, jer su, najcesce, uslovi oslanjanja na razlici t lm nivoima razliciti.

2.9. DUB1NA EROZIJE

Temelji mostovskih stubova i drugih objekata koji se grade u recnim koritima mogu biti podlokani i time ugroiena njihova stabilnost. Poznate su mnogobrojne havarije mostova izazvane promenama u recnom koritu usled erozije. Slicne posledice mogu nastati i na drugim objektima, gradjenim u recnim koritima. Promene u recnom koritu nastaju kao posledi~a erozionih procesa. One se mogu manifestovati u sledecim oblicima: pomeranju reenog korita, opstem povecanju dubine pri visokim vodostajima, ili usled promene uslova proticanja, i lokalnom povecanju dubine usled vestacki stvorenih prepreka proticanju ,

Na sl. 11.9. prikazan je slueaj pomeranja reenog korita. Konveksna strana svake krivine reenog toka, usled vece brzine vade, neprekidno je zahvacena erozijom dok se kankavna ..._----- ~~,. strana ispunjava produktima erozije. 1. mesta taloienja 1 Kao posledica stalnih procesa erozije . 2. mesto odnosenja na jednoj strani i taloienja na drugoj, krivine recnog toka se povecavaju, a ceo lanac takvih krivina se neprekidno pomera ka U5CU reke . Ovo pomeranje (meandriranje) je narocito 51. 11.9. izrazeno kod reka koje proticu kroz ravnicu. Temelj Qbjekta, ako se nalazi u neposrednoj blizini konveksne strane krivine mora bit; za~ticen od erozije, bilo dovoljnom dubinom ispod dna reke, bil0 da se konveksna strana reenog toka osigura ad erozije na potrebnoj duii.nL Osiquranje recrrih obala od erozije, u ovakvim slucajevima se vrli izradom obaloutvrda. Najpovoljnije mesto za temelje objekta, na primer mosta, je deo koji se nalazi izmedju dYe krivine. Povecanje dubine reenog korita pri visokim vodostajima (sl. 11.10) nastaje ili usled promene uslova proticanja smanjenjem proticajnog profila ili usled povecane brzine proticanja. Sa povecanjem brzine proticanja povecava se i sposobnost reenog toka za pokretanje cestica tla. Usled toga, za

--