Еурипид

БАХАНТКИЊЕ

Препевао са грчког
Александар Гаталица
ЛИЦА
(по реду излaска на сцену)

ДИОНИС, или БАКХЕ, вински бог, Семелин и Зевсов син

ТИРЕСИЈА, слепи пророк
КАДМО, стари тебански краљ, Пентејев деда
ПЕНТЕЈ, Агавин син и Кадмов унук, краљ Тебе
СЛУГА
ГЛАСНИК
ДРУГИ ГЛАСНИК
АГАВА, Пентејева мајка, Кадмова ћерка, вођа баханткиња
ХОР БАХАНТКИЊА, ВАРВАРКИ ИЗ ЛИДИЈСКОГ ГРАДА ТМОЛА

Позорница: Краљевска палата у Теби и испред ње.

2
 БАХАНТКИЊЕ1

ПРВИ ЧИН

ПРОЛОГ

(На сцену излази Дионис или Бакхе.)

ДИОНИС: Стигох у Тебу. Ја сам Дионис-Бакхе,

Зевсов син. Родила ме је Кадмова кћер
Семела, а муње ми беху бабице.
Божански лик прикрио сам људским. Стижем
на Диркино врело, покрај реке Исмен. 5
Ено га мајчин гроб који се још пуши
и крај двора рушевине њене куће,
одакле жар Зевсове муње још тиња –
речити знак Херине вечне освете.2
Кадма хвалим: ћеркин гроб је оградио
10
и прогласио га светим, а ја сам то

1
Преводилац се одлучио да слово „к“ у имену Бакхе наравно задржи, али да га због лакшег изговора
избаци у осталим изведеницама имена Бакхе. Према аналогији са именицама баханал и баханалије
(које се равноправно користе у овом превoду), који су у нас већ изгубили слово „к“, у овом преводу
наићи ће читалац на: баханткиње и баханта. Отуд и превод ове драме БАХАНТКИЊЕ, а не
Бакханткиње. У првом додатку уз ову драму треба такође споменути изворник према којем је овај
превод урађен. То је редакција Артура С. Веја (Arthur S. Way) и издању Сабраних Еурипидових
драма (III том), штампаних у Лебовој класичној библиотеци (Loeb Classical Library), Harvard
University Press, Cambridge, Massachusetts и William Heinemann Ltd, Lonodon 1980.
2
Oво је прво од три места где се у овој драми спомиње и тумачи мит о Дионису. Према доминантној
верзији овог мита, који се код Грка проналази још у прехомерском времену, Семела је затруднела у
љубавној вези са Зевсом, али је Хера због љубоморе, врховног бога Зевса приморала да Семелу
спали. Да би сачувао дете, Зевс је из мајчине спаљене утробе у последњем тренутку извукао свог
сина и пришио га себи за бедро, или бок, да би тако одрастао, хранећи се његовим соковима као у
мајчиној утроби. Због овог „трауматичног одрастања“ Бакхе, или Дионис постао је осион бог са
наглим и опојним утицајима на човечанство. У првом спомињању мита, Еурипид га у реплици
самог Диониса спомиње према митском кодексу. Мит о Диноису споменуће се још два пута.

3
 место оплео лозом и младим грожђем.
Оставио сам Лидију и златно тло
Фригије. Прошао сам сунчана поља
Персије, зидине Бактрије, пустињу 15
Медине, пребогату Арабију и
морском обалом читаву Азију, све
до имућних градова дивних кула,
где Грци и странци измешани живе.
На пут пођох из Грчке. У свим земљама
20
људе сам пренуо, у свој култ и коло
упрегао и показао да сам бог,
а сад ће Тебанци, највише од Грка
свих, чути мој поклич.3 Јеленску кожу и
копље обрасло бршљаном народ мора 25
сад да носи, јер су мајчине сестре, што
су све знале, рекле да нисам Зевсов син.
Семелу је, казаше, завео смртник,
а Кадмо смислио да се Зевс прогласи
за оца. Хвалиле су се свуда да је
30
Зевс збoг лажног брака спалио Семелу.4
Њих сам зато излудео и прогнао
да у гори безумнице живе и
по мојим оргијама се препознају.
Сваку жену из тебанских породица 35
сам до последње од куће отргао
и сад заједно с Кадмовим ћеркама на

3
Како бива са Еурипидовим трагедијама, и ова је највероватније писана у изнудици када је песник
био у изгнанству, те Еурипид није имао довољно времена или воље да све прегледа и усагласи. Овај
део зато задаје доста недоумица. Преводиоцима није сасвим јасна маршрута Дионисових
путешествија. Оно што је сигурно, у тренутку пре почетка драме, Дионис се затекао у Лидији, где је
учвршћивао свој култ. Кад је чуо за Пентејево изневеравање винског обичаја у Хелади, кренуо је
натраг, да Тебу врати у свој комонвелт. После доста размишљања и консултовања доступних
превода на стране језике, преводилац је дошао до закључка да је Еурипид хтео да каже да се Дионис
богом огласио најпре код Грка, а да је потом отишао у варварски крај, одакле се вратио у Тебу. У
том смислу, мора се другачије прочитати оно πρ ταϖ δ Θ∠βαϖ. Ако се ово схвати као „прво
сам се у Теби...“, како чине неки преводиоци, испашће да је Дионис излудео жене некад давно, то
јест пре актуелног одласка у варварске крајеве, што је у супротности са Пентејевим монологом
(стихови 215. ff) који каже да се то што је урадио Диoнис збило недавно. Уколико се, пак, прочита
као „највише ће Тебанци...“, то нас враћа садашњем драмском тренутку и усаглашава с чињеницом
да се Пентеј и сам вратио из туђине и чуо да је недавно, Дионис тебанске жене начинио
баханткињама.
4
Ово је друго, лажно навођење мита. Дионис је жене навео на баханалије зато што су Семелине
сестре причале лажну причу по којој је Зевс спалио Кадмову ћерку, јер је по наговору оца, лагала да
је у браку са Зевсом затруднела, а у ствари је Диониса добила са смртником, то јест човеком.

4
 стењу, крај младих јeлки живе без крова,
a град Теба невољно зна: опирати
се баханалијама је бескорисно. 40
Мајку Семелу штитим, кад се људима
јављам као бог и Зевсово потомство...
Не марим5 што је Кадмо власт и трон дао
Пентеју, сину старије ћерке, а он
се на бога дигао, ускратио ми 45
жртву и у молитви ме не спомиње.
Зато њему и свим Тебанцима као
бог стижем, а кад све уредим, у другу
земљу пружам корак да свој култ и тамо
учврстим. Ако Тебанци мисле силом 50
из планина баханткиње да враћају,
са војском махнитих жена повешћу рат.
Због тога сам узео човечији лик
и облик људскoм телу прилагодио.

(Хору тмољанских жена.)

Ви, распуштене Тмољанке из Лидије, 55

моје пратиље, што вас са собом као
сапутнице водим из варварског света:
дохватите се бубњева из фригијског
краја, што су поклон Рејин, а изум мој.
Око краљевског двора туците у њих. 60
Затутњите Пентеју, нек чује сав град!
А ја одлазим на Китерон да се у
баханалијама женама придружим.

5
На овом месту већина преводилаца каже да је Пентеј „сада“ предао власт Пентеју, што не одговара
Пентејевом монологу одакле се види да је он већ неко дуже време на власти. Укинуо је Дионисов
култ и отишао (претпоставља се накратко) у иностранство и тамо је чуо за „нову невољу“ која је
задесила Тебу. У том смислу οℜν сe не може читати као „дакле“, то јест „сада“, већ пре са
значењем „како било“, или „не марим“.

5
 УЛАЗНА ХОРСКА ПЕСМА

Прва строфа

ХОРОВОЋА: Далеко сам од Азије

и светe тмољанске горе отишла 65
у слатком послу Дионисовом: мучим
ли се мучим: винском богу кличем.

Прва антистрофа

Ко нам на пут, ај на пут,

у ма којој кући стане,
нек се склања и побожно ћути, 70
у молитви кад спомињем Диониса.6

Друга строфа

ХОР: Блажен ли је онај што је

заређен пред светим ликом.
Живот му је чист,
а душа у дионизијском 75
кругу, баханалијама
на пољима прочишћена.
Кроз оргије, од велике мајке
Кибеле милост се добија.
Маши штапом и 80
бршљаном се ти овенчај,
Дониса нашег служи.
Баханткиње, опа, опа,
култ божјег детета, бога
6
Прва строфа и антистрофа певају се у првом лицу једнине. Коломан Рац на хрватски и А. С. Веј на
енглески језик преводе ово певање у првом лицу једнине, док Филип Велакот одмах прелази на прво
лице множине. Преводилац се одлучио за прву варијанту.

6
 Диониса пронесите 85
од фригијских висова
до широких грчких путева.

Друга антистрофа

Била једном једна јадна

породиља на коју је
Зевс бацио гром и бебу 90
јој из утробе извукао.
Син је спашен из спаљеног
тела и са порођаја
однет. Име родитеља
беше Кроњанин Зевс. И тај 95
бог под бедро га је скрио,
златним копчама пришио
и од Хере га склонио.
И кад је вољом судбине
рогатог бога родио, 100
змијама га је овенчао.
Зато своју косу змијама ките
посвећенице7 што штап његов носе.

Трећа строфа

Семелина домовино 105

Тебо, овенчај нам се

бршљаном и бујај, бујај

као бокор дивног цвећа.
Бахантским грањем јелке
и храста ти се окити, 110
шареном јеленском кожом
се огрни, са белим вуненим
коврџама.8 Поштуј бруталну снагу
7
Еурипид овде користи израз µαιν ϖ “посвећенице“ и у савременим редакцијама оригиналног
рукописима он је исписан великим словом, јер су посвећенице, заједно са силенима. сатирима,
нимфама, кентаурима и музама део митске Дионисове пратње. Меанадизам, или женско посвећење,
у неком облику познато је већ код Хомера (Илијада, 22, 459 f: „Пошто је (Хекаба) то рекла/отрчала
је као луда жена кроз мегарон.“). Претпоставља се да је у неким изгубљеним драмама женско
посвећење непосредно обрађивао и Есхил, а ови мотиви јасно се виде у његовој трилогији
Орестија. На атичкој грнчарији меанадизам познат је као мотив још од 6. века пре Христа. Исти
израз у овој драми користи се и у стиху 570. и даље.
8
Баханти су се одевали у јеленску кожу, а баханткиње, наводно, на њу додавале и коврџе
нештављене вуне, коју су местимично пришивале тако да личи на пахуље.

7
 штапа и сместа ће заиграти сви.
Кад поведе Дионис у гори, 115
јој у гори своје коло, све ће
га женско чекати ту,
а одметнуће му се
и ткаље и шваље.

Трећа антистрофа

Одаје светих курета9, 120

на критским пропланцима:
ту је свет угледао Зевс.
Корибанти, пећинари
са три кресте, ту су и за
нас изумели кожни 125
бубањ да умилној фрули
из Фригије буде дивљи
ритмички пратилац. Мајка Реја,
од које креће све, прихватила је
бубањ и он од тад прати 130
поклич помамних Сатира
који хорским бубњањем
сваке треће године
бога Диониса славе.
135

Епода

Лепо је у гори, где на

посело хрле пешке
верници и носе свету кожу
јеленску. Ту се јарцу пушта
крв и сировим месом гости – зато сви 140
походе фригијска и лидијска поља

где се Бакхе oгласио са: „опа“.

Тече тамо нектар вино, тече у гори мед и
9
Курети, Херини помагачи или свештеници, ударали су у бубњеве кад год би новорођени Зевс
заплакао. Зевсов плач није смео да чује Крон, његов отац, који је због страха да га наследник не
обори с трона, убијао свако своје мушко дете. Хера је због тога Зевса тајно родила на Криту. Бубањ
са кожном мембраном (како тачно каже Еурипид) који су Корибанти изумели, прешао је дугачак
пут да би послужио Куретима и на крају, према веровањима, и читавом људском роду.

8
млеко, дими се сиријски тамјан тамо,
а Бакхе проноси 145
буктињу на штапу од
оморике, маше у трку,
подбада неодлучни женски скуп,
па у колу потцикује
и дугом косом у лету измахује. 150
А док игра, плес распирује
овом виком: „Баханткиње,
опа, опа!
Лепотице из златног Тмола,
Диониса славите ви
155
грмогласним бубњањем.
Бахато отпоздравите бахатом богу
као у Фригији: гласним покличем фрула
које умеју божанствено 160
да се заоре богу у част
и учврсте савезништво
свуд у гори, јој у гори.“ И весело,
165
у коло ступа свака
лаконога баханткиња,
као ждребица за
мајком хранитељком.

9
 ДРУГИ ЧИН

ПРВА ЕПИЗОДА
(Улази Тиресија.)

ТИРЕСИЈА: Има ли кога на улазу? Зовите 170

ми Кадма, Агеноровог сина што је
Сидон напустио и Тебу дигао.
Напред! Кажите му да га Тиресија
тражи. Знаће што долазим. Ја сам старац,
а он старији, но штап смо решили да 175
примимо, јеленску кожу обучемо
и венцем бршљана закитимо главу.

(Улази Кадмо.)

КАДМО: Драги мој, твој весели глас се чуо –

мудра реч мудраца ушла је у наш дом.
Ево ме: обучен како бог налаже 180
– син моје ћерке, наш бог Дионис – што се

10
 људима јавља као право божанство
и зато га свом снагом поштујемо ми.
Што да не заиграм? Где да ногом ступим
и старим телом занесем? Поведи ме, 185
мудри Тиресија, као старац старца.
Нећу стати ни дању ни ноћу, штапом
ћу о земљу добовати. Манимо се
година. Уживајмо...

ТИРЕСИЈА: ... Управо тако.

Довољно сам млад да се у коло хватам.
190

(Заиграју)

КАДМО: Сад у кола. Хоћемо ли у планине?

ТИРЕСИЈА: То је гордост. Бога тиме не ценимо.

КАДМО: Онда пешке. Старац нека води старца.

ТИРЕСИЈА: Бог ће нас без муке до себе довести.

КАДМО: Зар ћемо само ми играти по граду? 195

ТИРЕСИЈА: Ми смо посвећени, остали су слепи.

КАДМО: Што оклевамо. Пружи ми руку сад ти.

ТИРЕСИЈА: Ево руке. Чврсто је стегни. Хајдемо.

КАДМО: На бога се ја не дижем, јер човек сам.

ТИРЕСИЈА: Ништа мудровање вишњима не може. 200

Вековну традицију очева никад
нови закон неће укинути, макар
био најбољи што га је ум смислио.
А ако неко каже: „Зар га није стид:
старац скаче и главу кити бршљаном“, 205
рећи ћу да нас бог не дели на младе
и старе. Сви зато могу да играју.
Никога бог не одваја, већ тражи од
свих да се умножимо и обожимо.

11
КАДМО: Пошто ти светлост не видиш, Тиресија, 210
бићу ти пророк и рећи шта се збива:
ено га Пентеј, Ехионов син, коме
сам престо дао. Стиже брзим кораком.
Ван себе је. Нешто ново ће да каже?

(Улази Пентеј.)

ПЕНТЕЈ: (Љутито) Да ја у туђини, далеко од дома, 215

чујем за нову несрећу у мом граду...
Наше жене су отеране од куће,
и приморане на те баханалије.
По густој шуми сад јуре. Диониса
– ко год да је – оне славе као бога. 220
Покрај дивље дружине пуни врчеви
стоје, а куд која жена се одваја
и мушкарцима подаје по команди,
правећи се да се жртвује за Бакха.
Тај Дионис Афродиту замењује!
225
Свезао сам жене које сам стигао
и моја стража чува их на сигурном.
Остале ћу по шумама половити:
Ину и Агаву што ме је родила
Ехиону, Аутоноју, мајку од 230
Актеона – све ћу их затворити и
угушити срамне Бакхове оргије.
Кажу да је из Лидије приспео тај
странац што чаролијом муке отклања.
Златне су му коврџе мирисне косе. 235
а тамне очи неодољив шарм носе.
Дан и ноћ проводи са женама, бодри
их и бахантски весело кличе с њима.
Затекнем ли га негде у свом граду,
неће ми тај лупкати штапом и косом 240
махати, јер ћу га за главу скратити.
Прича около како је Дионис бог
који је за Зевсов бок пришивен када
му је мајку блеском муње Зевс спалио –
(Подсмешљиво) ону што је слагала да је легла с њим.
245

12
 Није ли тај странац10 у грех огрезао?
Уже тај заслужује – ко год да је он.

(Тиресији и Кадму.)

А ево нама још чуда: Тиресију

свезналца видим у крвавој11 јеленској
кожи, и мога деду – много је смешан! 250
Машу Дионисовим штапом! Стид ме је,
оче, да гледам како старост носите.
Зар ти није боље да збациш бршљан и
штап одбациш, оче моје мајке. А ти
Тиресија – ти си коловођа. Новог 255
бога уздигао си код наших људи.
Више новца видиш у пророчком послу?
Да те твоје године не штите, већ би
са баханткињама свезан седео, јер
пијаним женама служиш на гозбама, 260
расколничку службу у којој, то вам ја
кажем, нема здравља, већ само оргија.

ХОРОВОЂА: Какво богохуљење, странче, зар те ни

бога, ни оснивача лозе није страх?
Ехионов сине, ти срамотиш свој род. 265

ТИРЕСИЈА: Није човеку тешко да буде речит,

кад он прибежиште тражи у говору.
Брз језик лако се с памећу замени,
но твој говор нема мудрости ни за лек.
Пркосан, јак и у говору вешт човек 270
лош је политичар, ако нема памет.
Немам речи да кажем колико ће у
Грчкој велики бити нови бог коме

10
Писац на овом месту намерно прави забуну. Пентеј не зна да је у град дошао сам Дионис, него
мисли да је то неки странац, његов поклоник који хвали бога. Та помало буфо-забуна одржаће се све
до последњег чина комада. Видети и додатак 35.
11
Еурипид овде каже „у шарену кожу одевен“, ипак ово ποικ°λαισι νεβρ°σι може да се чита и као
„у свежу кожу одевен“, односно „у крваву кожу одевен“. Код Есхила у Прометеју у оковима за
јетру се истим изразом каже да је „свежа“, односно „крвава“ или сасвим прецизно: да није
допуштено да из јетре исцури крв после вађења из утробе говечета (ποικ°λϕν ε∩µορφ°αν, стих
495). Исто тако, из мита је познато да су Баханти на себе пребацивали тек одрану, односно крваву
јеленску кожицу. У прилог томе да би овде то ποικ°λαισι требало превести као „свеж“, иде и сам
избор Еурипидовог вокабулара који у стиховима 111. и 835. користи придев στικτϖ кадa стриктно
жели да каже да је јеленска кожица била „шарена“ или „пегава“.

13
 се ругаш. Две силе, момче, пре свих људе
покрећу: дарови богиње Деметре, 275
зови је и Земља, ако тако желиш,
која човечанство чврстом храном храни,
и сад Семелин син што се њом такмичи
напитком од грожђа што га је људима
понудио. Када човек вино пије, 280
нестају страшне муке и свакодневне
јадиковке у сну се заборављају.
За тугу нема другог лека. Бакхе је
бог, а вино из земље рађа, у част се
вишњих лије и најбоље је за људе. 285
Подсмеваш се што је о Зевсов бок био
зашивен? Узвишеније је све било.
Када је Зевс на Олимп изнео бебу
коју је спасао од ватрених муња,
Хера је Бакха хтела да баци с неба, 290
но Зевс ју је баш као бог обмануо:
комад земље обмотао је ваздухом,
и то потурио љубоморној Хери
као да жртвује Диониса. Народ
је после оно „жртвован бог“ погрешно
295
окренуо у речи: „зашивен о бок“12
и тако их у предању сачувао.
Пророк је зато тај бог, јер баханали
и пијанство носе и много магијског.
Кад доста бога уђе у човеково 300
тело, он у трансу свевиди будућност.
И комад Ареса он крије у себи,
јер у наоружану војну врсту зна
да утера страх без икаквог оружја.
И то расуло од Диониса иде. 305
Видећеш га на делфијском кршу. Бакљом
он вије, преко два врха13 скакуће и

12
Еурипид се овде игра алитерацијским сличностима речи µϕρϖ која значи „бедро“, односно
„бок“, и µϕροϖ која значи „залог“, односно „жртва“. И осталим преводиоцима није било
једноставно да у своје језике пренесу ту игру речима, која је по Тиресијином монологу
проузроковала да се у народу стигне од узвишеног мита о лажном жртвовању Диониса, до не тако
племенитог мита по којем је Дионис одрастао пришивен уз Зевсово бедро. У овом преводу игра је
дочарана сличностима речи „бог“ и „бок“. Филип Велакот (Philip Vellacott) чак ни не покушава да
нађе сличност, па у свом преводу из 1954. каже: The ancient words for „pledge“ and „thigh“ are
similar.
13
Планине Китерон.

14
 Бакховом гранчицом14 маше. Биће она
највећа у целој Грчкој. Пентеје, на
власт се ти ослањаш, а снага и памет 310
нису дати људима, јер и здрав разбор
до погрешног суда стигне. Прими бога
у град, лиј вино, обожи се, овенчај...
Дионис у прељубу тера несвесне
жене, а једино урачунљив човек 315
може бити частан – одувек је тако.
Признајмо зато да освешћену жену
баханалије нису осрамотиле...
Теби годи кад крај градских врата стоји
маса, и велича Пентејево име. 320
Мислим да и богу прија иста почаст.
А ја и Кадмо, кога си увредио,
примили смо бршљан и заиграћемо.
Пар смо седих глава, али у служби смо.
Због твог говора, на бога не устајем. 325
Тужна је твоја манија. Лекови не
носе мир, а без њих болест напредује.

ХОРОВОЂА: Старче, твој говор не ружи Аполона,

а великог бога Бакха15 вешто хвали.

КАДМО: Синко, добро Тиресија саветује:

330
где ћеш мимо традиције – живи с нама!
Дух ти срља, а разбор не показујеш.
Чак и да није бог, како ти то кажеш,
тврди да је тако. Мажи, лажи. Нека
буде да је Семела родила бога. 335
Читавом роду нек то испадне на част.
Видео си јадну Актеонову смрт.
Крволочна пашчад коју је хранио,
растргла су га, јер се гордо хвалио
да је бољи ловац и од Артемиде.
340
Немој тако да прођеш. Да те закитим
14
Гранчицом се баханти уводе у дионисијски ритуал.
15
Осим имена Дионис и Бакхе, Еурипид у овој драми користи још три имена овог бога: Бромије
(„Oнај који диже буку“) у овом 412. стиху и даље, Евије („Онај који кликће“) у 566. стиху и даље, и
Јакхе, само у стиху 725. Да не би дошло до конфузије, преводилац се одлучио на коришћење два
најпознатија имена Дионис и Бакхе, док је у 725. стиху споменуо и име Јакхе, пошто стоји одмах уз
Бакхе.

15
 бршљаном? Укажи с нама почаст богу.
(Хоће да га загрли.)

ПЕНТЕЈ: (Одгурне га) Ено ти бахантског култа. Не дирај ме

да ме својом лудошћу не инфицираш.
А оног твог учитеља безумља ћу
345
правдом сустићи. (Пратњи) Нек брзо неко крене
на место где му се налази вински рај:
моткама млатите и све преврните.
Што би горе, нек је доле. Разбацајте
му свете трице као после олује. 350
Мој напад биће права добродошлица.
(Осталима) Ви! Растрчите се по граду. Тражите
женскастог странца што је женама нову
болест пренео и брак оскрнавио.
Чим га шчепате, овде га доведите
355
свезаног. Кад буде каменован, горко
ће га стићи баханалије по Теби.
(Пентеј излази)

ТИРЕСИЈА: (Виче за њим) Будало, не знаш шта си казао. Пре си

био нервозан, а сад си полудео.
Хајдемо, Кадмо, да се помолимо за 360
њега бездушника и за град Тебу да
је бог новим налетом не унесрећи.
Штап са бршљаном имаш. Њим лупкај. За мном!
Под руку ме прими, ја ћу подбочити
тебе. Није ред да се старци сруше, јер 365
и ми смо слуге Бакха, Зевсовог сина...
Кадмо, Пентеј значи пропаст16. Пропашће твој
дом, а то не кажем као пророк, јер се
лако примети кад луд лудо говори.

16
Ево преводилачком крсту нове муке. Еурипид се овде игра сличношћу речи Πενθεℑϖ, Пентеј и
π ν θοϖ која значи „беда“ или „пропаст“ (а иста реч π ν θοϖ заузима кључно место и у стиху
1244). Уз сву муку, први преводилац ове драме на српски језик, није успео да пронађе сличнију реч
од „пропасти“, која би више асоцирала на име Пентеј. Можда би се алитерацијска сличност боље
ухватила оваквим преводом:
Сваки Пентеј бесом пени. Пропашће твој
дом, Кадмо, а то не кажем као пророк.
Али онда би се оштетила јасноћа превода.

16
 ПРВА СТАЈАЋА ХОРСКА ПЕСМА
Прва строфа

ХОР: Света богињо среће, 370

светице, што над земљом
златним крилима летиш,
чујеш ли Пентеја,
чујеш ли га како
куне Семелиног сина 375
Диониса – на веселим гозбама
блажених богова, првог
међу силнима. Бакхе нас је
бахатим колом свезао.

17
 Радост његове фруле 380
сваку бригу отклони.
Кад кане кап боговског
грожђа, украси се гозба.
Бршљанови венчићи усреће
човека, а врч га у опојни рај шаље. 385

Прва антистрофа

Брбљива уста и
неморално безумље
у несрећу срљају,
а покоран живот и
побожне мисли стоје 390
постојано, баш као
ослонац дома, јер тамо далеко,
крмане вечници небом
и сваког човека виде.
Није мудро да мудрује 395
смртни људски створ, јер
кратко живи. Кад охоло
тражи преко мере,
и то што има изгубиће.
Тако се држе лоши људи и
400 лоше саветовани– јасно нам је то.

Друга строфа

Да нам је на Кипар доћи,

острво Афродите,
где Ерос нам господари
и све живо очарава.
405
Ил' у неки егзотични крај
где оазе пустињске
сто речица залива, ај!
Mожда у Пијерију,
где нам Музе станују 410
испод светог Олимпа.
Одведи нас Бакхе, Бакхе17,
коловођо, боже.
17
Видети додатак 15.

18
 Овде миље, тамо чар –
закон Бакхов љубавни је жар. 415

Друга антистрофа

Наш бог, Зевсово дете,

воли светковине и
поборник је мира18
што чува младе главе. 420
Богатом и сиротом
вино једнако носи
веселу разбибригу,
а мрзи га само онај
што дане и ноћи неће 425
у срећи да проводи.
Мудар се клони рационалисте
који надвисује друге.
Оно што најпростији
народ самтра 430
да ваља чинити –
то прихватамо.
................................

ТРЕЋИ ЧИН

ДРУГА ЕПИЗОДА
18
Еурипид, наравно, каже да је Дионис савезник Ериније, богиње мира, ћерке Зевса и Темиде, но и у
овом преводу, као и у ранијим, преводилац се одлучио да све богове који се наводе по њиховим
својствима модерније преведе само тим карактеристикама. Слично је чињено и у преводу
Еурипидове претпоследње драме Ифигенија у Аулиди.

19
 (Улази Пентеј. За њим ступа слуга и води са собом везаног
Диониса.)

СЛУГА: Ту смо, Пентеју. Дигао си хајку и

ево плена. Нисмо се залуд дизали. 435
Звер је била кротка и није бежала,
него је руке понудила без борбе.
Није био блед, него румен у лицу.
Смешкао се док је привођен. Пустио
је да га без опирања ухапсимо. 44019
„Не хватам те ја, странче“, рекох постиђен,
„већ то чиним по Пентејевом налогу.“
И још нешто: нестале су баханткиње
које си похватао и бацио у
затвор. Распршиле су се по шуми, где 445
скакућу и бога Бакха зазивају.
Са њихових ногу оков је спао сам,
а резу с врата нико није дигао.
У град Тебу приспео је човек с многим
моћима. То треба тебе да забрине. 450

ПЕНТЕЈ: Полудео си! Свезане су му руке

и ма како да је брз, неће побећи.

(Дионису)

А ти, странче, ниси ружан да не би код

жена успео – због тога си у Теби.
Распуштена коса низ браду ти пада. 455
Привлачна је, није као код рвача20.
Имаш белу, неговану кожу: жегу
сунца није видела, већ једино хлад.
Самој Афродити ти претиш лепотом,
али прво ми реци: ко си ти, странче? 460

ДИОНИС: Лако ћу ти казати, без много хвале.

Знаш за цветну планину Тмол? Чувена је.
19
Између 430. и 440. реда недостаје барем један стих, а у рукопису се не преноси лакуна, из чега се
може закључити да је део текста рано изгубљен и да је неко са мање стихова препричао ово место.
20
Косе грчких спортиста биле су сплетене у пунђу, или реп. Нарочито рвачи нису смели имати
расплетену косу, јер је противницима било забрањено да се хватају за косе.

20
ПЕНТЕЈ: Чуо сам. Са свих страна затвара град Сард.

ДИОНИС: Одатле сам. Лиђанин сам по рођењу.21

ПЕНТЕЈ: Тај култ одатле доносиш у Хеладу. 465

ДИОНИС: Обучио нас је Дионис, син Зевсов.

ПЕНТЕЈ: Неки Зевс тамо рађа нове богове?

ДИОНИС: Бог је ваш: син Семелиног трудног брака.22

ПЕНТЕЈ: Заврбован си међу јавом ил' мед сном?

ДИОНИС: Сам бог ме је увео у мистерије. 470

ПЕНТЕЈ: А та мистерија има и мисију?

ДИОНИС: Циљ мисије чува се за посвећене.

ПЕНТЕЈ: И они из мисије извлаче корист?

ДИОНИС: Да, нешто важно, али ти не смеш знати.

ПЕНТЕЈ: Загонетношћу будиш ми знатижељу? 475

ДИОНИС: Божански ритуал презире лаике.

ПЕНТЕЈ: Бога си видео лично? Какав је он?

ДИОНИС: Лик мења својевољно. Не могу рећи.

ПЕНТЕЈ: Вешто обилазиш да ми јасно кажеш.

ДИОНИС: Мудар говор глупаку није паметан. 480

ПЕНТЕЈ: Прво си овде стигао са тим богом?

21
Иста игра из претходног чина (стих 246. ff) се наставља. Сада и Дионис о себи прича као да је
неки странац који поштује Бакха, а не сам бог.
22
Поново тешко преводива игра речима. Еурипид Семелин брак означава придевом ζεℜξιϖ
„трудан“, „напоран“, који гласовно упућује на сличну реч Ζεℵϖ, Зевс.

21
ДИОНИС: Не. Све источне земље23 већ играју.

ПЕНТЕЈ: Њихов је укус много нижи од грчког.

ДИОНИС: Друкчији су, али што знају да славе...

ПЕНТЕЈ: Славну службу водиш дању, или ноћу?

485

ДИОНИС: По ноћи. Мрак носи неку узвишеност...

ПЕНТЕЈ: А за жене је замка и искушење.

ДИОНИС: Некога и дан наводи на бешчашће.

ПЕНТЕЈ: Због тих заводљивих лажи бићеш кажњен.

ДИОНИС: И ти због глупости, јер се ругаш богу. 490

ПЕНТЕЈ: (За себе) Бахант је дрзак, али говори вешто.

ДИОНИС: Каква је казна? Шта ме то страшно чека?

ПЕНТЕЈ: Прво ћу ти отсећи меке увојке.

ДИОНИС: Коса је света, пуштам је богу у част.

ПЕНТЕЈ: Затим тај штап у твојој руци – дај ми га!

495

ДИОНИС: Отми ми га ти– прут је Дионисов знак.

ПЕНТЕЈ: Трунуће ти тело, стално под присмотром.

ДИОНИС: Бог ће ме ослободити кад пожелим.

ПЕНТЕЈ: Ти га зови кад му на баханал дођеш.

ДИОНИС: Он је близу. И сад види све што трпим.

500
23
Писац, наравно, каже све „варварске“ земље, што у савременим преводима може да се преведе са
све „стране“ земље, односно у овом случају „источне“ земље, јер Дионис долази са истока. Слично
чини и Филип Велакот у свом преводу.

22
ПЕНТЕЈ: (Осврће се) Никако да га угледам. Па где је он?

ДИОНИС: Уз мене. Не видиш га, јер си безбожник.

ПЕНТЕЈ: Водите га. Исмева мене и Тебу.

ДИОНИС: Не везуј ме! Ја сам у праву. Ти си луд.

ПЕНТЕЈ: Ја кажем: везујте га! Овде владам ја. 505

ДИОНИС: Не знаш како живиш, шта радиш, ни ко си!24

ПЕНТЕЈ: Ја сам Пентеј, Агавин и Ехионов син.

ДИОНИС: Већ твоје име подсећа на несрећу.25

ПЕНТЕЈ: Одлази! Водите га доле до коњских

јасли: у црни мрак нек гледа. Ту плеши,
510
а жене што су ти се придружиле у
злочиначком делу, или ћу продати,
или их робињама начинити и
тако им руке од бубња одвојити.

ДИОНИС: Одлазим. Што ми није суђено, неће 515

ми се десити. Због дрскости тебе ће
Дионис казнити, јер га се одричеш.
Кад мене обесправљујеш, њега хапсиш.

ДРУГА СТАЈАЋА ХОРСКА ПЕСМА

Строфа
24
Ова Еурипидова сентенца: ο∩κ ο≡σθ≅  τι... ο∩δ≅ στιϖ ε≡ по лапидарности изузетно подсећа
на онај чувени Софоклов израз из Господара Едипа: ρ ≅ ο≡σθ≅ φ≅ ν ε≠? “Знаш ли ко си ти“
(Господар Едип, стих 415.) Може бити да је Еурипид овде покушао да направи омаж највећем
трагедиографу и вишеструком победнику Дионисијских игара.
25
Поново алузија на стих 367. ове драме. Видети додатак 16. уз овај превод.

23
ХОР: Дирко, блажена девице,
ћерко Ахелојова, 520
својим си врелом некад
Зевсову бебу запљуснула,
кад ју је од вечне ватре
громовник под бедро
скрио и повикао: „Уђи, 525
двапут рођени створе26,
у моју мушку утробу.“
Зато ће ти „Дворођени“ у Теби
бити име, боже баханала.
Света реко, Дирко, 530
глава нам је овнечана,
покрај тебе се у коло хватамо –
што нам се вртиш и измичеш?
Још ће потећи омамног
вина, од лозе Дионисове. 535
Бриге ће ти Бакхе још задавати.27

Антистрофа

Какву, какву нарав

крије гигантски пород
и змајевски потомак
Пентеј? Ехион, и сам 540
гигант,28 зачео га је
под злослутним знамњем.
Није човек, већ опасни
горостас и супарник
богова. Брзо ће нâс,
545
баханткиње, похватати.
У тамницама његовог

26
Писац се на овом месту вешто користи речју ∆ιθℵραµβοϖ, која значи облик хорске песме у
славу Дионису, али на овом месту ову реч ваља прочитати као: ∆ι−θℵραµβοϖ, што означава
типичну Дионисову митску одредницу „два пута рођен“. У вези с пореклом Дионсиовог имена,
треба казати да је оно без сумње у етимолошкој вези са именом Зевс, или Зеус. На ово јасно указују
дијалектолошке и историјске варијанте имена овог бога: хомерскa ∆ι νυσοϖ, еoлска Ζννυσοϖ и
атичка варијанта ∆ινυσοϖ. Неки лингвисти, штавише сматрају да ово νυσοϖ значи син.
27
Мисли се: кад људи у још већем броју пијани буду падали на земљу.
28
Као и у осталим хорским партијама, Еурипид Пентеја и његову лозу назива „родом Земље“.
Савременим читаоцима ово не значи много, те је решење пронађено у сасвим тачном преводу
„гигантски“, који у нас слободније тумачи и као „велики“.

24
 дома већ труну наши
многи затворени поклоници.
Гледај Дионисе, Зевсов 550
сине, своје понижене
профете у мисији.
Дођи, златооки боже,
замахни олимпијским штапом
и прекрати злочин тог убице. 555

Епода

Дионисе, где си? На Ниси29,

у постојбини звериња,
штапом тучеш и коло водиш?
Или си на врху Коричке
шпиље30, или ти је можда дом 560
на шумовитом Олимпу,
где је музиком гитаре
Орфеј дрвета и дивљач
некад давно окупио?
Блажена Пијеријо, 565
поштује те бучни Бакхе.
Са бахантском пратњом ће доћи.
Брзу реку Аксис31 ће прећи
и све поцупкујући,
посвећенице ће водити. 570
Избиће на мирну Лидију32,
људима корисну реку,
мајку таласа која, како
прича каже, кроз земљу враних
коња као златотек тече. 575

29
Ниса, брдо у Еубеји.
30
Коричка пећина налази се на јужном обронку планине Парнас.
31
Можда би према Будимировом упутству за транскрипцију грчких имена на српски језик, ову реку
било тачније транскрибовати као Акси, међутим како је то практично једносложеница, преводилац
се одлучио да јој дода деклинациони наставак, као у случају других једносложних назива (Тасос, а
не Тас, рецимо).
32
На свом путу, који се описује у Еподи, Дионис очигледно иде на север, јер је Аксис река на југу, у
Тесалији, а Лидија река у Македонији.

25
 ЧЕТВРТИ ЧИН

ТРЕЋА ЕПИЗОДА

(Глас Диониса чује се иза сцене.)

ДИОНИС: Ехеј,
Чујте ме? Чујте како зовем:
баханткиње, опа, опа.

ХОРОВОЂА: Ко је то? Одакле се народњачки

поклич чује?

ДИОНИС: Опа, опа, чујте опет: 580

Семелин и Зевсов син сам ја.

ПРВИ ДЕО ХОРА: Јао, јао, наш господар.

Придружи се нашем „кермесу“,
дођи нам, Дионисе-Бакхе!

ДИОНИС: Ногама туците, нек буде земљотрес! 585

ДРУГИ ДЕО: Аха,

Напред – на Пентејев двор,
да се размрда што је склоно паду.

ТРЕЋИ ДЕО: Ено, Дионис је унутра,

поклоните му се сад.

(Ударају бесно ногама, па падају на земљу.)

ЧЕТВРТИ ДЕО: Клањамо ти се. 590

Ено, камени стубови пуцају
и падају сад.
Бакхова песма из двора се чује.

26
 (Са Семелиног гроба сукне пламен.)

ДИОНИС: Дохватите се пламеног жара муње

и спалите, спалите Пентејев дворац. 595

ПЕТИ ДЕО: Ха, ха,

Видите ли ватру што лиже
са Семелиног светог гроба?
То је пламен муње којом ју је спржио
громовник Зевс.
Падајте ничице, падајте дрхтавог
600
тела, горопаднице:
краљ наш све наопачке изврће 33. Попушта
и дворац – то ти је Зевсов син.34

(Дионис излази из заточеништва.)

ДИОНИС: Шта је странкиње, све сте ми попадале од страха?

На земљи сте се пресамитиле. Осетиле сте 605
да Бакхе изнутра Пентејев двор руши. Устајте!
Храбро се испрсите, уместо што се тресете.

ХОРОВОЂА: Сунце нас је огрејало кад смо ти чуле песму

бахату. Сад смо срећне, а биле смо тако саме.

ДИОНИС: Уплашиле сте се, кад ме је Пентеј ухапсио 610

и кад сам у његову мрачну тамницу допао?

ХОРОВОЋА: Ма где нисмо! Ти си наш заштитник, а у затвору

лежиш? Како си побегао том грозном човеку?

ДИОНИС: Сâм сам се извукао, без по муке и без труда.

33
Драмски врло убедљив израз ν ω κ τ ω по други пут се виђа у овој драми, сада у облику
ν αξ ν ω κ τ ω τιθε±ϖ . Еурипиду драга конструкција употребљена је и у 349. стиху ове драме
који гласи: ν ω κ τ ω τ π ν τα συγχ αϖ µοℜ . Готово истоветна конструкција проналази се и
у 741. стиху (због природе српске синтаксе, у овом преводу пао на 740. стих превода), као и у 753.
стиху ове драме (преведено као: „...све сравне и разнесу“).
34
Стихом 603. окончан је овај драмски интерлудијум који личи на неку типичну Еурипидову
трагичку фантазију ужљебљену у говорни одсек. Трајао је двадесет седам редова и како наликује
некој слободној варијацији, чини се да је мало вероватно да се испевавао. Ни следећи одсек не враћа
се на триметре, него је састављен од петнаестераца. Ови стихови виђају се и у Еурипидовој драми
Ифигенија у Аулиди (стих 855. ff )

27
ХОРОВОЋА: Зар ти није завезао руке ужетом у чвор?
615

ДИОНИС: Обмануо сам га. Пун себе, мислио је да ме

везује, а није ме ни држао, ни такнуо.
У штали дохвати бика, као да мене држи.
Конопцем му везује коленице и копита.
Срце му лупа, сав се ознојио, гризе усне
620
зубима, а ја мирно седим крај њега. Баш у том
часу Дионис35 затресе цео двор и на гробу
мајчином кресну пламен. Кад је Пентеј то видео,
помисли да му гори кућа. Тамо-амо трчи.
„Воде из реке Ахелоје!“, виче. Сви робови 625
јуре, али зашто, кад он већ нешто друго смера?
Окреће се, јер мисли да хоћу да му побегнем
и с исуканим мачем руши све по својој кући.
Тада Дионис – кажем како ми се учинило –
у предворју створи привид на који он насрну.
630
Сече светли ваздух, мислећи да мене убија.
Но, Бакхе га није само тиме осрамотио:
двор му је сравнио са земљом. Кроз рушевине је
Пентеј угледао мој страшни затвор и клонуо
са мачем у руци. Иако је човек, са богом
635
је он страшно заратио, али шта се то мене
тицало? Напустио сам га без иједне речи...
Стојте! Чини ми се да изнутра чујем тежак бат
корака. Стиже Пентеј. Шта ће после свега рећи?
Колико год је љут, лако ћу с њим изаћи на крај. 640
Мудар човек стасава кроз мудру самоконтролу.36
35
Дионис се у овој драми као бог оглашава само у првом и последњем чину. Од другог до петог
чина он је, према Еурипиду, узео људско обличје, и сви сматрају да је он Дионисов поклоник. У
овом монологу Дионис се и тмољанским женама представља као неки Дионисов првосвештеник, те
о себи говори као о затворенику кога је штитио Дионис, као да то није он сам. Како је дошло до
овакве ситуације? Чини се да је свему узрок стих 4. који каже: „Божански лик прикрио сам
људским.“. Биће да се Еурипид понео за неком од помодних софистичких теорија свог времена о
неантропоморфном изгледу грчких богова. Јасно је да је по Еурипиду бог бестелесног облика и када
се јавља као вишњи, нико не зна каквог је облика (на ово указује и стих 478. који каже да бог „лик
мења својевољно“). Када свој божански лик прикрије људским, нико у њему не препознаје бога: ни
Пентеј који га прогања, али ни хор тмољанских жена које су му пратиље. Видети и додатак 10.
36
Ово је крај неуобичајеном, иако за Еурипида никако необичном убацивању метрички разнородних
стихова, који су по правилу врхунац драмског визионарства овог драматичара. Од првог реда

28
ПЕНТЕЈ: Невероватно, странац ми је нестао,
а збиља сам га имао у рукама. (Угледа Диониса)
Ха!
Ту си. Шта ћемо сад? Како си се из мог
645
дома искрао и сад тако пркосиш?

ДИОНИС: Стој. Одбаци срџбу, одабери спокој.

ПЕНТЕЈ: Одвêзао си се... побегао – како?

ДИОНИС: Ниси чуо? Рекох: неко ће ме спасти.

ПЕНТЕЈ: Ко? Стално говориш о новим чудима. 650

ДИОНИС: Баш онај што је вино дао људима... 651

ПЕНТЕЈ: [... И жене у пијанице претворио.]37 651а

ДИОНИС: Презиром, Диониса чиниш још већим.

ПЕНТЕЈ: (Пратњи) Заповедам: закључајте све капије.

ДИОНИС: Бог ће проћи и кроз закључане двери?

ПЕНТЕЈ: Све знаш, но још ти треба много памети. 655

ДИОНИС: За најважније довољно сам паметан.

(Долази Пентејев гласник)

Него, чуј најпре шта има да ти каже

гласник који ти из планина долази.
Причекаћемо, а ја нећу бежати.

ГЛАСНИК: Пентеју, краљу наше земље тебанске, 660

стижем са Китерона, где се никада
не повлачи блистави снежни покривач.

Пентејеве реплике, писац се ваћа стандарним драмским триметрима.

37
Овај ред је изгубљен. Додати стих у српском преводу логично упућује на следећу Дионисову
реплику. Слично чине и преводиоци на остале језике.

29
ПЕНТЕЈ: Нешто је ново? Стижеш с хитном поруком.

ГЛАСНИК: Баханткиње сам јуродиве видео,

што су босе из града бесно изашле. 665
Стижем да теби, краљу, и граду кажем
шта су страшно и нечувено радиле.
Но, прво желим да знам да ли допушташ
да о томе уопште почнем да причам,
јер ме је, краљу, од те твоје прекости 670
и силне владарске напраситости страх.

ПЕНТЕЈ: Кажи, од мене ти је све допуштено.

На поштењачину не ваља викати.
Што ти прича о баханткињама буде
ужаснија, овог што нам је жене на 675
то навео, тежом ћу казном казнити.

ГЛАСНИК: Баш сам стадо телади полако на врх

изводио, када се појавио зрак
сунца да огреје земљу. У том светлу
опазим три слободне женске дружине: 680
првој је вођа Аутоноја, другој
твоја мајка Агава, а трећој Ина.
Све су спавале како су се затекле:
једне легле по гранама јела, друге
на земљи, са храстовим лишћем под главом. 685
Учинило се да леже чедне, а не
како ти рече: у шуми жељне страсти,
опијене вином и пиштавом фрулом38.
Но, чим ти је мајка чула рику стоке,
пробудила се, изашла на чистину 690
и из сна стала да трза баханткиње.
Из дубоког сна оне отворе очи
и устану са зачуђујућом пратњом.
Старе и младе, девојке и удате
прво косу преко рамена распусте,
695
затим затежу јеленску кожу што им
је спала, а из пегавог крзна гмижу
38
Еурипид, који је и у другим драмама био минуциозан у навођењу инструмената (у Алкестиди чак
каже: „Ја више нећу засвирати на лири,/нит ћу помислити да такнем либијску/фрулу“, стихови 345-
347.), овде доста немарно каже λωτοℜ ψφ, „лотосов врисак“, мислећи највероватније на пиштав
звук лотосове фруле. Видети и додатак 52.

30
 змије и по образу им палацају.
Младе мајке набреклих груди, које су
бебе напустиле, држе у наручју 700
ланад, или дивље вучиће и белим
млеком их доје. И све на глави носе
бршљанов, храстов, или цветни венчић...
Једна жена штапом по стени удари,
а из ње шикне бистра вода изворска. 705
Друга пред собом прут у земљу пободе,
а бог одатле врелом вина избије.
Ако се нека млека ужели, покрај
себе одмах ноктима земљу загребе
и млечни поток крене; онамо низ штап 710
с бршљаном, слива се слатки мед, кап по кап...
Да си тамо био и све то видео,
молио би се богу кога сад ружиш.
Ми говедари и пастири скупили
смо се да попричамо међусобом о тој 715
језивој и невероватној работи,
а једна градска скитница, вешт говорник,
рече нам свима: „Хеј ви, житељи свете
горе39, шта мислите да Агаву, мајку
Пентејеву, на баханалу шчепамо
720
и приведемо краљу?“ Допала нам се
његова идеја и ми у заседу
станемо, скривени у жбуњу. Кад је час
дошао, бахантске мотке се подигну,
и жене углас повичу: „Јакхе40, Бакхе, 725
сине Зевсов!“. Јечи с њима гора, звери
урлају, ништа не остаде у миру.
Чим ми се Агава у плесу примакла,
уграбим шансу желећи да је зграбим
и скочим из грма где смо се скривали, 730
кад она врисну: „Хитре моје вучице,
ови мушкарци нас лове: пратите ме,
свака од вас нек се мотком наоружа!“
Побегнемо ми да нас баханткиње не
раскомадају, а оне голоруке 735
насрну на краве које пасу траву.
Видело се да жена јуници пуних
39
Mисли се на Китерон.
40
Видети додатак 15.

31
 вимена, рукама цепа полутке, док
друге мрцваре другу стоку што муче.
По гранама сам горе-доле41 спазио 740
обешена ребра и по пар копита,
као да су плод јелки што крвљу капље.
Срчане бикове што су роговима
насрнули, на земљу је оборило
мноштво небројених руку девојачких. 745
Месо са костију брже су скинуле,
но што би ти краљевским оком трепнуо...
Поскочи затим тај хор попут птица и
разлети се дуж обала реке Асоп,
које су житница за читаву Тебу. 750
Насрну на Исију и Еритру42 у
подножју Китерона и као хорда
непријатељска све сравне и разнесу
на свом путу. Децу киднапују. Све што
из кућа носе, не везују, већ вуку 755
на леђима, а на земљу не пада им
ни бакар, ни гвожђе. Усијане су им
главе, а лица не горе... Грађани тад
плану. На баханткиње крену с оружјем.
Господару, то је био страшан призор. 760
Од убода копља оне не падају,
а кад мотке хитнуше, рањене људе
натерале су у бег. Жене – мушкарце!
То ти не бива без божије помоћи!
Oнда су отишле одакле су дошле. 765
На врелима која им је излио бог,
спрале су крв,43 а змијурине су рујне
капи лизале, залечујући ране...
Тог демона – ко год да је он – прими у
град, господару, јер огромна му је моћ.
770
Доказ за то је и напитак уз који,
како чујем, човек муке заборавља.
Где се вино не точи, нема љубави,
41
Видети додатак 33.
42
Предграђа Тебе, на ободу планине Китерон.
43
Малу забуну овде изазива употреба глaгола α≥µ σσω , који значи „крварити“ у стиху 761. и
именице α∝µα, „крв“ у овом стиху. Ако се ове речи преведу дословно, требало би схватити да
баханткиње не краваре, а онда после сукоба са људима ипак спирају крв. Биће да је Еурипид мислио
да их вршци копаља не рањавају или обарају, али да оне од убода ипак крваре.

32
 нити за људе било каквог весеља.

ХОРОВОЂА: Плашим се да без зазора пред владаром

775
говорим, али сасвим је очигледно:
Дионис ни од кога није мањи бог.

ПЕНТЕЈ: Шири се пламен баханалског безумља –

за Грке страшна увреда. Све је ближи,
али не дајте се! (Гласнику) Крени на капију 780
Електрину! Јави свим оклопницима,
хитрој коњици, пешадији са лаким
штитовима и стрелцима што су луком
наоружани, да се на баханткиње
дижемо. Превршило је меру ако 785
пристанемо на женско залуђивање.

ДИОНИС: Није те бог убедио, премда сам те

упозорио, Пентеју. Опет кажем:
зло ти се пише, ако заратиш са њим.
Стани! Бакхе неће допустити да се 790
баханткиње са светих поља прогнају.

ПЕНТЕЈ: Солиш ми памет? Буди срећан што си се

извукао. Или да те опет казним?

ДИОНИС: Пре бих се жртвовао, него да срљам.

Кад човек на бога крене, иде на бич. 795

ПЕНТЕЈ: Жртвоваћу жене! Све то заслужују.

На кршу Китерона гадно ће проћи.

ДИОНИС: Разбежаћете се срамотно, кад мотке

Бакхове победе бакарне штитове.

ПЕНТЕЈ: Нема нам спаса од тог досадног странца: 800

Ухапшен, слободан – уста не затвара.

ДИОНИС: Све још можеш поправити, пријатељу.

ПЕНТЕЈ: Шта? Да служим жене што треба да служе?

ДИОНИС: Вратићу жене у град и биће кротке.

33
ПЕНТЕЈ: Дакле, ту се спрема некакава превара. 805

ДИОНИС: Каква? Лично се залажем да те спасем.

ПЕНТЕЈ: План је да озваничите баханале.

ДИОНИС: Знај, то је план с богом, не с баханткињама.

ПЕНТЕЈ: Оружје ми додајте, а ти ућути!

ДИОНИС: Чекај!
810
Хоћеш да их видиш на скупу у шуми?44

ПЕНТЕЈ: Више од свега. Дао бих брдо злата.

ДИОНИС: Што те је жеља толико обузела?

ПЕНТЕЈ: Биће мучно видети их све пијане...

ДИОНИС: А ипак ти је стало да видиш ту муку? 815

ПЕНТЕЈ: Јесте. Тихо ћу се до јела привући.

ДИОНИС: Осетиће те, и ако крадом приђеш.

ПЕНТЕЈ: Добро кажеш: доћи ћу без сакривања.

ДИОНИС: Шта кажеш да те другим путем поведем?

ПЕНТЕЈ: Крећимо што пре. Ни часа не оклевам! 820

ДИОНИС: Но, прво обуци ланену хаљину45.

ПЕНТЕЈ: Што? Мушкарац да се издаје за жену?

ДИОНИС: Убиће те ако спазе да си мушко.

44
У овом часу, типично за Еурипида, наступа преокрет. Од овог стига, Пентеј више није силник, већ
пре наликује на несрећника.
45
Ланена хаљина носила се приликом жртвовања, а облачили су је обично свештеници. Ово је први
наговештај Пентејеве пропасти исписан препознатљивим Еурипидовим драмским рукописом.

34
ПЕНТЕЈ: Овај је савет тачан, као и први.

ДИОНИС: Бакхе ме је у ћуд жена упутио. 825

ПЕНТЕЈ: Па, како то да изведем? Упути ме.

ДИОНИС: Пресвући ћу те. Склонимо се у кућу.

ПЕНТЕЈ: У какву oдећу? Женску? Што ме је стид...

ДИОНИС: Зар не желиш да видиш посвећенице?

ПЕНТЕЈ: А какву хаљину кажеш да обучем? 830

ДИОНИС: Најпре ћу ти пустити косу низ леђа.46

ПЕНТЕЈ: Како ћеш ме после тога преобући?

ДИОНИС: У дугу хаљину, с траком око главе.

ПЕНТЕЈ: А додаћеш ми осим тога још нешто?

ДИОНИС: Један штап и пегаву јеленску кожу. 835

ПЕНТЕЈ: Не могу на себи поднети хаљину.

ДИОНИС: Пашће крв ако кренеш на баханткиње.

ПЕНТЕЈ: Исправно. Прво треба да их осмотрим.

ДИОНИС: То ти је боље него зло злим враћати.

ПЕНТЕЈ: Где да прођем да ме не спазе Тебанци47? 840

ДИОНИС: Крени бочним улицама и прати ме.

46
У својој последњој драми мајстор грчког језика Еурипид на много места игра се речима сличног
звучања који образованој публици треба да понуде уживање и на једном вишем нивоу. На овом
месту реч је о глаголу κ −τε°νω, који значи „распустити“ или „опружити“, али он је плански
употребљен зато да личи на глагол κτε°νω, „убити“. Слична игра речима проналази се и у стиху
923, где се писац игра алитерацијском сличношћу глагола веома различитих значења: µαρτ ω ,
„придружити се“ и µ ρ τ ανω , „напустити“, алудирајући да се Дионис колико придружује, толико
и напушта Пентеја.
47
Еурипид каже Кадмејци, али се подразумева да су то Тебанци.

35
ПЕНТЕЈ: Све је боље, но да ми се жене смеју.
Повући ћу се да још једном размислим.

ДИОНИС: Хајде. Мени је добро све што одлучиш.

ПЕНТЕЈ: Идем у двор. Или ћу поћи с оружјем, 845

или ћу твоје предлоге размотрити. (Одлази са сцене)

ДИОНИС: (Хору) Жене, овај човек у замку упада.

Платиће главом сусрет с баханткињама.
Дионисе, навали, ниси далеко.
Осветимо се. Нек му намах екстаза 850
обузме ум у глави. Дoк је при себи,
неће хтети у жену да се одене,
а кад сиђе с памети обући ће се.
Хоћу због претњи које сам досад једва
слушао, да га проведем градом као 855
женско и изложим смеху Тебанаца.48
Идем да Пентеја обучем за онај
свет, где ће га мајчина рука убиством
послати. Упознаће он Диониса,
Зевсовог сина, најмлађег од богова: 860
људима најстрашнијег и најмилијег.

(Излази са сцене)

48
Због синтаксе српског језика последња три реда измењала су места. У оригиналном редоследу ова
три стиха би гласила: Када га као жену проведем градом, /хоћу да за подсмех служи Тебанцима,
/због претњи које сам досад једва слушао.

36
 ТРЕЋА СТАЈАЋА ХОРСКА ПЕСМА

Строфа

ХОРОВОЂА: Хоћу ли икад стићи на

свеноћно бдење слободним
ходом, бахато клицати,
главом по влажном ваздуху 865
замахнути и радосно
мекетати као младо
лане на росном пољу што
је на сигурно умакло
страшној хајци, из мрежа
870
ловца који ловачке псе
хушка и с ланца их пушта?
Хоћу ли као лане крај
избећи, из обруча низ
реку хитро утећи и
875
безљудну осаму у
лишћу младе шуме наћи?

Рефрен

Не може мудрије и лепше

част богу одати човек,

37
 него кад склопи руке над
погнутом главом противника. 880
Доброта је вечни савезник.

Антистрофа

ХОР: Спора је, али достижна

божанска моћ:
кажњава смртника кад
тврдоглав пркос 885
уздиже и вишње
дрским ставом не уважава.
Лукаво се крију богови
иза дугачког хода времена,
док лове безбожника, 890
јер људи нису јачи од закона
ни делом, ни мишљу.
Не треба много да се
поверује да је та моћ
једном боговима дата и то је 895
обичај за век и векове –
утемељен и неизбежан.

Рефрен

Не може мудрије и лепше

част богу одати човек,
него кад склопи руке над
погнутом главом противника. 900
Доброта је вечни савезник.

Епода

Срећан је онај ко олуји,

са мора побегне у луку;
срећан је ко не кука над својим
местом, јер и овако и онако 905
снагом и богатством нисмо једнаки.
У хиљадама хиљаду
је нада: једне се остваре,
а друге изјалове.
Кога из дана у дан прати
910

38
 срећа – тај је баш срећан.

ПЕТИ ЧИН

ЧЕТВРТА ЕПИЗОДА

ДИОНИС: Хеј, Пентеју, ти који желиш да видиш

невиђено и учиниш нечувено:
изађи пред двор и покажи ми се у
женској одећи махните баханткиње 915
у којој излазиш пред мајку и њен ред.

(Излази Пентеј обучен у мајчину хаљину.)

39
 Личиш ми на једну од Кадмових ћерки.

ПЕНТЕЈ: Привиђају ми се два сунца, две Тебе,

дупла тврђава са свих седам капија.
Ти што ме изводиш, личиш ми на бика.
920
Теби су рогови израсли на глави!
Некад си био звер... Сад си постао бик...

ДИОНИС: Бог је уз нас49, а пре није био склон да

нам буде савезник. Сад видиш шта желиш.

ПЕНТЕЈ: Како изгледам? Чини ми се да личим 925

на Ину, или моју маму Агаву.

ДИОНИС: Кад те гледам, мислим да их видим обе.

Али, чекај овде ти је један прамен
испао, померићу ти га под врпцу.

ПЕНТЕЈ: У кући сам скакао тамо-овамо 930

као бахант, можда сам га померио.

ДИОНИС: Чекај, поправићу ти га – сад ја водим

бригу о теби. Главу мало исправи.

ПЕНТЕЈ: Задени ми прамен: теби се предајем.

ДИОНИС: Појас ћу попустити да ти хаљину 935

без набора пустим доле до чланака.50

ПЕНТЕЈ: Мислим да ми не пада до десне ноге,

али на другој страни је све у реду.

ДИОНИС: Невиђено провиђење баханткиња

схватићеш и схватићеш да сам прави друг... 940

ПЕНТЕЈ: Да ли прут да узмем десном руком, или

левицом да више личим на баханта?

49
Видети додатак 46.
50
Хелени, то је познато, нису носили панталоне, већ и мушкарци и жене тоге. Тога је и за мушкарце
шивена тако да пада до чланака, али су је они набирали у струку и затезали појасом о који су качили
кесу са новцем, или мач. Дионис сада Пентеју попушта појас на мајчиној хаљини, јер ју је он по
навици подвио као мушкарац.

40
ДИОНИС: Десницом га прими и дижи кад десном
ступаш. Похвално је што мењаш мишљење.

ПЕНТЕЈ: (Узме штап) Чини ми се да сам тако јак да бих крш945

Китерона с баханткињама дигао.

ДИОНИС: И можеш, ако желиш. Пре ниси био

при чистој свести, сад си баш какав треба.

ПЕНТЕЈ: Потуримо штап... Или да рукама врх

дигнем и подметнем раме или леђа?51 950

ДИОНИС: Али пази да не уништиш станиште

вила и места где Пан свира у фрулу52.

ПЕНТЕЈ: Право кажеш... право... Жене се не могу

савладати... Под јелком ћу се сакрити.

ДИОНИС: Скривај се како знаш и умеш. Склоњен им 955

приђи и на баханткиње крадом гледај.

ПЕНТЕЈ: Видим их... Видим као птице: у грмљу

уплетене као у слаткој ложници.

ДИОНИС: Дакле, то би ти да видиш као ухода.

Шчепај их, ако те оне не ухвате.
960

ПЕНТЕЈ: Води ме главном улицом, јер само ја

од свих Тебанаца смем ово да радим.

ДИОНИС: Само ти – и то сâм – жртвујеш се за град.

Зато те чека битка вредна памћања.
Следи ме. Одвешћу те живог и здравог.
965
Неко други довешће53 те натраг...

51
Исти мотив као и у претходном чину, када су баханткиње описане као особе са надљудском
снагом. Свему је узрок алкохол, који до данас чини да људи верују да могу да доврше и оно што
нису могли, или смели као трезни.
52
Писац је очигледно љубио фрулу. У овој драми спомиње три назива за овај дувачки инструмент:
α∩λϖ (стихови 126. и 380.), λωτϖ (стихови 159. и 658.), односно „фрулу од лотоса“, и у овом
952. стиху σℜριγξ, односно пастирску, или „Панову фрулу“. Преводилац није имао места да у
преводу диференцира ове фруле, па се пишчевој инвентивности одужује овим додатком.

41
ПЕНТЕЈ: Мама?54

ДИОНИС: На очиглед свију...

ПЕНТЕЈ: То је крај мог пута.

ДИОНИС: Нећеш доћи, донеће те...55

ПЕНТЕЈ: Баш раскошно.

ДИОНИС: На мајчиним рукама...

ПЕНТЕЈ: Почаствован сам.

ДИОНИС: Биће то нека почаст...56

ПЕНТЕЈ: Та ми припада. 970

ДИОНИС: (За себе) Силан си, силниче – биће ти насилан

крај. Кад се неба домогнеш, открићеш то.

(Изалзи Пентеј. Удара штапом.)

Кћери Кадмове, Агава и ви сестре,

ширите руке, овог младића водим
у одсудни бој који добијамо ја 975
и Бакхе. Све друго средиће се само.

(Излази и Дионис.)

53
Игра речима, тако драга Еурипиду у последњем периоду његовог стварања: απ γω значи и
„довести“, али и „донети“. О овоме видети и додатак 46.
54
Ломљење дванаестераца, најснажнији моменти у свим Еурипидовим драмама: од прве, Алкестиде,
до ове последње.
55
У стара времена краљеви и победници доносили су се или на штитовима, или на колима. Дионис,
међутим, алудира да ће Пентеј стићи мртав.
56
Посмртна.

42
 ЧЕТВРТА СТАЈАЋА ХОРСКА ПЕСМА
Строфа

ХОР: Полетите, вучице Лудила, у гору

где коло воде Кадмејеве кћери.
Нахушкајте их
на оног у женској хаљини што 980
љут стиже да види посвећенице.

Прва ће мајка са осматрачке стене,

или с дрвета спазити
маскираног и посвећеницaма викнути:
„Какав то кадмејски
985
шпијун по гори,
по гори хита и долази нам, Баханткиње?
Ко је њега родио?
Он није из женске утробе,

43
 он је пород лавова, или
либијских Горгона.“ 990

Рефрен

Освани правдо очита, освани с мачем

и скроз прережи гркљан
безбожном, безобзирном и безочном Ехионовом
гигантском сину. 995

Антистрофа

ХОР: Са поганим језиком и злочиначком

ћуди, на тебе, Бакхе, и жртву твоје
мајке он, помраченог
ума, бесно одлучан креће, да људском 1000
снагом непобедивог порази.

ХОРОВОЂА: Кад је човек одмерен, беспоговорно

се клања боговима:
зна да је смртан и безбрижно живи.
Нисам против мудрости, 1005
али радосно трагам
за вечно важним мистичним појавама.

ХОР: Леп ли је живот кад се

даноноћно води у побожности што
молитву учвршћује, а превратничке 1010
законе одбија.

Рефрен

Освани правдо очита, освани с мачем

и скроз прережи гркљан
безбожном, безобзирном и безочном Ехионовом 1015
гигантском сину57.

Ексод

Покажи се као бик, као аждаја

57
Позивање на одредницу „од земље рођен“ или „гигантски“ вуче порекло од околности под којима
је основана Теба. О томе више каже сам Еурипид у наредном чину (стих 1025. f). Ово гигантско
порекло Пентеја спомиње се и у стиховима 538, 995, у овом, као и у овом стиху. Видети додатак 28.

44
 многоглава, или лав
с пламеним ликом.58
Дођи, Бакхе. Са смешком на лицу, 1020
навуци прогонитеља баханткиња
да га смртноносни
рој посвећеница докрајчи.59

ШЕСТИ ЧИН

ЕКСОД

58
Еурипид каже да се Бакхе покаже као лав са нечим пламеним што је јасно видљиво. А. С. Веј
тумачи да је то „пламена грива“, а Ф. Велакот да је то „пламени дах“.
59
Због синтаксе српског језика, последња три стиха другачије су распоредила број слогова, који је
укупно остао веран оном броју који се пронашао у оригиналу.

45
ДРУГИ ГЛАСНИК: О, некад славни хеленски граду старца
Сидоњанина60, грађен од засејаних 1025
змијских зубију са гигантске аждаје61 –
како ја сада плачем. Иако сам роб,
и мене дира пропаст господарева.

ХОРОВОЂА: Стижеш са баханалија. Шта је ново?

ГЛАСНИК: Погинуо је Пентеј, Ехионов син.

1030

ХОРОВОЂА: О, велики је бог, наш владар Дионис!

ГЛАСНИК: Шта то рече? Шта ти мислиш? Да ли се ти

жено, радујеш несрећи мог владара!

ХОРОВОЂА: Мислим као странкиња и кличем као

странкиња којој више не прети затвор. 1035

ГЛАСНИК: Мислиш да Теба нема још мушкараца 1036

[који вас неће стићи и све казнити?]62 1036а

ХОРОВОЂА: Дионис, чуј Дионис је мој господар,

а не грађани Тебе. ................................

ГЛАСНИК: Нек вам је просто, но није лепо да се

једино ви, жене, смрти радујете.
1040

ХОРОВОЂА: Опиши ми скончање богохулника

који је умро због свог богохуљења.

ГЛАСНИК: Кад смо напустили границе тебанске

земље и пресекли извор реке Асоп,
кренули смо Пентеј, ја као пратилац 1045
и странац што нас је на то разгледање
водио, да се пењемо на Китерон.
Надомак шуме залегли смо на траву,
60
Кадмо.
61
Еурипид дословно спомиње δρ κοντοϖ φελοϖ θ ροϖ , то јест „змијску сетву змајева“. Како
се из мита, међутим, зна да је Теба подигнута сејањем аждајиних зуба, и остали преводиоци додају
те „зубе“, па је тако учињено и у српском преводу.
62
Део 1036. стиха је оштећен, недостаје пет слогова. И читав следећи стих, који није нумерисан, је
изгубљен, али чини се да се се додатком који се нуди употпуњује реплика.

46
 утишали говор и ход, да бисмо све
видели, а да не будемо виђени. 1050
У оштрој клисури коју река влажи,
а оморике хлад нуде, баханткиње
су седеле, занете безбрижним послом:
једне су на штапове с којих је спао
бршљан63, намотавале свеже венчиће; 1055
друге се – као распрегнуте ждребице –
надпевавале у бахантским песмама.
Јадни Пентеј женски скуп није видео
добро, па рече: „Странче, не досеже ми
поглед до тих тобожњих посвећеница. 1060
Попећу се на врх брега, или јеле
да јасно видим блудништво баханткиња.“
Нешто невероватно урадио је
тад странац: дохватио је грану с врха
јелке и вукао је, вукао до тла. 1065
Савио ју је као лук, или точак
с пречкама64 што у круг граби тркалиштем –
тако је младицу рукама до земље
искривио. То човек не би могао.
Пентеја је затим посео на грану 1070
јелке, кренуо полако да је пушта
у вис и пази да га крошња не стресе.
Мало по мало, дрво се усправило,
носећи на себи господара кога
су пре спазиле баханткиње, но њих он. 1075
У истом часу кад је он тамо горе
откривен, ту крај нас нестао је странац,
а из облака се зачуо глас налик
Дионисовом. „Полазнице65“, загрме,
„ево човека што се мени, вама и 1080
63
Последње спомињање бршљана (Hedera helix) у овој драми, прилика је да се каже да су
Баханткиње право слављење ове пузавице. Бршљан се спомиње равно тринаест пута, најпре у 25.
стиху као „копље обрасло бршљаном“ ( κ°σσινου β λοϖ ), потом у стиховима 81, 106, 177, 205,
342, 384, 703, где се помиње кићење бршљаном или бршљанови венчићи, затим у 253. стиху где се
саветује да се бршљан „збаци“, па у 323. где се каже да се бршљан „прими“, те у 363. и 710. стиху
где се спомиње „штап са бршљаном“ ( κ°σσινου β κτρον ,κ°σσινου θℵρσοϖ), до овог
последњег стиха, где баханткиње намотавају спали бршљан на штапове.
64
Точкови античких кола били су дрвеним клиновима повезани са осовином. Пречке су биле
удубљене у дрво по ободу точка, а на осовини повезане бакарним или гвозденим спонама. Еурипид
је овде замислио јелку која је, тако неприродно савијена, начинила пун круг, а попречне унутрашње
гране су се распоредиле тако да личе на пречаге точкова. Има и другачијих виђења ове слике. А. С.
Веј, преводилац Лебовог издања овај „точак са ужљебљеним клиновима“, превео је као „чекрк који
обрће у круг“.

47
 нашим оргијама руга. Казните га.“
За време те објаве, с неба ка земљи
кретоше прозраци небеске светлости.
Умири се ваздух и шумовити дол:
ни лист да затрепери, ни звер да крикне... 1085
Не знајући одакле стиже глас, жене
су застале разрогачених очију.
Он опет викну и када су махните
Кадмове ћерке чуле наредбу, као
голубице су скочиле, а немало 1090
жена за њима се дало у дивљи трк:
прва мајка Агава, па њене сестре
и све баханткиње. Преко набујале
реке прешле су занете божјим дахом.
Кад су наспрам њих спазиле господара
1095
на јелки, на истурену стену су се
попеле и осматрачницу му засуле
камењем и копљима од грана јелки.
Друге су на Пентеја мотке хитнуле,
но безуспешно су циљале јадника, 1100
јер је високо био ван домашаја.
Но, упорне су оне, а он на муци.
Муњевито крше храстове гране и
тим моткама без гвожђа корен чупају.
А кад им је труд остао безуспешан, 1105
Агава рече: „Баханткиње, у круг!
Младицу обујмите, да ухватимо
ту пузајућу звер, што хоће да ода
тајни божански ритуал. Мноштво руку

ухвати јелку и тргну је из земље.

1110
Високо посађен, пада с висине на
земљу Пентеј, и страшно криче, јер зна да
је завером себи радио о глави.
65
Као и у 974. стиху, где се Пентеј назива „младић“ и овде то νε νιϖ (девојка), односно νεαν°αϖ
(младић), прави извесне преводилачке проблеме. Пентеј се једино у поменутом стиху назива
младићем, а овде се Дионис са:  νεαν°δεϖ обраћа баханткињама међу којима има и удатих жена и
неудатих девојака (како каже стих 694. ове драме). Биће да и једно и друго спомињање младих, и
овде и раније, треба схватити као пригодно, односно конвенционално. Пентеју је Кадмо препустио
власт као млађем владару, што никако не мора значити да је он Едипових година, односно збиља
младић. Осим тога, νεαν°αϖ може значити незрео, неискусан, па и прек човек, а νε νιϖ, као овде,
могло би да се преведе и као „полазнице“.

48
 Прва је мати скочила да га коље
као свештеница. А он – смиче траку; 1115
мисли познаће га безочна Агава;
спасиће се смакнућа. Образ јој мази
и каже јој: „Мама, ја сам, твој син Пентеј.
У Теби66 си ме Ехиону родила.
Смилуј ми се, мајко моја. Немој да због
1120
моје заблуде, своје дете закољеш.“
А она – пена јој иде; очи јој дивље
колутају. Треба да размисли, а не
мисли. Бакхе је носи; њега не слуша...
Сужњу је зграбила левицу под лактом,
1125
ногом згазила на прса и истргла
је из рамена. Беше то преко њених
моћи – бог је дао да јој буде лако...
С другог бока заскочила га је Ина
и месо кидала, па Аутоноја 1130
и све баханткиње. Стопише се крици:
његов хропац, док је још имао даха,
и женски урлици. Једна носи руку,
друга ногу у сандали; одран бок су
му распориле. Крваве им руке од
1135
игре с комадима Пентејевог меса.
Тело му је развучено свуд: под оштрим
стењем, у лишћу густог дрвећа. Неће
бити лака потрага за њим. А худа
глава нашла се у мајчиним рукама. 1140
Њу је набила на врх штапа. Сред горе
китеронске носи је као лављу, док
сестре место ње воде коло бахато.
У рукама – хвали се – јадну звер носи.
Стигла је у град: зове Бакха, свог друга
1145
у лову, што јој је дивни трофеј дао,
но сузама ће оплакати победу.
Али, склањам се с пута овој несрећи.
Агава тек што кући није приспела...
(Застрашено) Ја мислим да је најбоље поштовати 1150
66
Еурипид каже ν δµοιϖ, али се према конвенцијама драмског жанра подразумева да он мисли у
граду Теби, то јест тамо где је дом.

49
 богове... Најмудрије је... верујем... кад
се човек држи оног што му припада.

(Излази)

ХОРОВОЋА: Запевајмо Бакху хорски,

ускликнимо над праведним
посрнућем змајевског сина Пентеја, 1155
који је женској хаљини
и штапу веровао, а у Хад
је отеран са свим тим.
Бик га је одвео до коначног краја.
Тебанске баханткиње, 1160
сјај победничке песме суновратиће
се у кукњаву и плач.
Дивног ли сусрета мајке крвавих
руку и палога сина.
Гледајте Агаву, Пентејеву мајку,
1165
како избечена у кућу упада
и прихватите службу веселог бога.

(Улази Агава. У наручју носи Пентејеву главу за

коју мисли да је лавља.)

Строфа

АГАВА: Азијске баханткиње...67

ХОРОВОЋА: Што ме трзаш? А?

АГАВА: Из горе у кућу

доносимо струк младе лозе којом смо 1170
благословили лов.

ХОРОВОЋА: То видим. У наш ритуал примамо вас.

АГАВА: Зграбили смо без замке

67
Пошто се сада на сцени појављују два хора (што захтева драматургија комада и једини је такав
случај код Еурипида), писац мора да их именује придевским одређенима да се публика не би
збунила. Тако се прави драмски хор тмољанских жена сада назива „Азијске баханткиње“, јер је реч
о Лиђанкама из Мале Азије (како вели стих 55), а хор одбеглих жена у стиху 1160. именује се са
„кадмејске баханткиње“, односно „тебанске баханткиње“.

50
 ово младунче [неукротивог лава]68
Ево га. Гледај. 1175

ХОРОВОЋА: Где је смакнут?

АГАВА: ...На Китерону!

ХОРОВОЋА: (Замишљено) Китерон?

АГАВА: Ту је пао...

ХОРОВОЋА: Која је прва скочила?

АГАВА: Ја. Трофеј је мој.

„Слава, Агави“, драла се дружина и... 1180

ХОРОВОЋА: ...Насрнула?

АГАВА: Све Кадмејевићке.

ХОРОВОЋА: Све?

АГАВА: Све
су ме следиле и
замном клале звер. Сјајан је то био лов.
Дођи нам на гозбу.

Антистрофа

ХОРОВОЋА: На шта, јадна, да дођем? 1185

(Показује Пентејеву главу)

АГАВА: Види како је млад лав,

око чељусти и на глави грива му
је тек нарасла.

ХОРОВОЋА: Са дугом косом, баш личи на дивљу звер.

АГАВА: Бакхе је лукав ловац –

лукаво је на ову звер нахушкао 1190
посвећенице.
68
Лакуна попуњена интервенцијом редактора грчког издања.

51
ХОРОВОЋА: Наш бог је прави ловац...

АГАВА: Хвалиш ме.

ХОРОВОЋА: Хвалим.

АГАВА: И Кадмејевићи ће.

ХОРОВОЋА: А твој син Пентеј...

АГАВА: И он ће похвалити
мајку када види овај лавовски плен.

ХОРОВОЋА: Крупан лав?

АГАВА: Капиталац.

ХОРОВОЂА: Поносна си?

АГАВА: Да,
врло сам, врло поносна.
Знам да ће се овај лов дуго памтити.69

ХОРОВОЋА: Покажи сад, јаднице, свим грађанима 1200

тај мученички улов који доносиш.

АГАВА: Грађани добро утврђене Тебе и

околине, дођите да видите плен
који су Кадмове ћерке уловиле
и без употребе тесалских замки са 1205
ременом, или мрежа, већ само снагом
голих руку. Има ли неког да се сад
хвали и због нас оружа код копљара?
Овим рукама лава смо обориле
и тој звери рашчеречили удове. 1210
Где је отац? Нека дође стари Кадмо!
А син Пентеј, где ми је он? Нека дуге
мердевине уз зид дворане прислони
и на дорски статив70 нек прибије главу

69
Ово је крај уметнуте тужбалице у средини Ексода. Еурипид ју је веома развио и проширио до
строфе и антистрофе. Од 1200. стиха драма се враћа стандардним триметрима.

52
 лава кога сам уловљеног донела.
1215

(Улази Кадмо са пратњом која носи обезглављено

Пентејево тело.)

КАДМО: За мном. Вуците то јадно бреме што је

некад било Пентеј. Напред слуге, у дом.
Потрага за телом беше грдна мука.
Нашао сам га растргнутог на стењу
Китерона, са удовима што су му 1220
по беспућу шуме били развучени.
За страшан злочин ћерки чуо сам кад сам
се са старцем Тиресијом с баханала
враћао и био код зидина Тебе.71
Вратим се у брда да унука кога 1225
су убиле посвећенице, донесем
и угледам Аутоноју, мајку од
Актеона, жену Аристејеву, и
Ину, јадно избезумљене у шуми.
Једна рече да је Агава веселим 1230
ходом пошла натраг и то је истина,
јер је видим у не баш сјајном издању.

АГАВА: Оче, можеш бити поносан више од

свих, јер имаш најбоље ћерке свог доба –
на све сестре мислим, но најпре на себе. 1235
Женску собу за ткање оставила сам
и пошла путем славе. Рукама сам звер
убила. Види, носим је у наручју.
Трофеј је мој, а биће окачен у твом
дому – ти га, оче, у руке сад прими. 1240
Нека ти буде на част овај мој улов.
Зови пријатеље на славље. Срећан си,
збиља срећан због таквог нашег подвига.

КАДМО: Преголема, несагледива пропасти!

Несрећне су руке што су крв пустиле. 1245
70
Пословично прецизни Еурипид, у овом монологу спомиње тесалске замке са ременом, а сада и
τρ°γλυφοϖ, дорски статив са три куке за одлагање трофеја на зидове.
71
На ком су баханалу Кадмо и Тиресија били и одакле се враћају, остаје прилично нејасно. У стиху
191. ове драме каже се да њих двојица иду у планине, из чега се може закључити да иду на исто, или
слично место где се налазе баханткиње, то јест на Китерон. Па ипак, због драматургије саме драме,
они су морали да се задесе на неком другом месту, где су засебно славили Бакха.

53
 Дивну си жртву боговима принела,
а сад на пир зовеш мене и Тебанце.
Прво си унесрећила себе, а сад
мене: праведно, али страшно казнио
нас је Бакхе. Какав губитак за наш род.
1250

АГАВА: Што је зловољна старост код људи и на

све црно гледа! Желим да у лову и
мој син покаже срчаност своје мајке,
кад се младим Тебанцима придружи у
хајци на звер. Али, само с боговима 1255
тај зна да се бори. Мораш га, оче, ти
опоменути. Него, дал' би га неко
позвао да ме види сад тако срећну?

КАДМО: Јој, јој. Кад схватите шта сте урадиле,

страшна ће вас бол скрхати. А ако до 1260
краја будете обмануте, бар тако
несрећне, за несрећу нећете знати.

АГАВА: Ма каква несрећа? Шта је тако страшно?

КАДМО: Подигни поглед. Загледај се у небо.

АГАВА: Гледам, а шта кажеш да треба да видим?

1265

КАДМО: Небо је исто, или видиш привиде?

АГАВА: Сјајније је него пре и прозрачније.

КАДМО: Онда пометња у твом уму попушта.

АГАВА: Не знам на шта мислиш... но, свест ми се враћа...

Повлаче се стари болесни погледи... 1270

КАДМО: Слушај ме сада и тачно одговарај?

АГАВА: Не сећам се о чему смо говорили.

КАДМО: У коју кућу си после свадбе ушла?

54
АГАВА: Рекоше ми у Ехионов змајски дом72.

КАДМО: Које дете си му у браку родила?

1275

АГАВА: У браку смо добили сина Пентеја.

КАДМО: А чију главу ти држиш у наручју?

АГАВА: Лављу... Ловкиње су ми то потврдиле.

КАДМО: Гледај добро. Лако ћеш је препознати.

АГАВА: Шта то видим? Шта ја носим у рукама?

1280

КАДМО: Загледај ту главу и биће ти јасно.

АГАВА: Бол је ужасан, јер видим пропаст своју.

КАДМО: Та глава ти још личи само на лављу?

АГАВА: Не! Пентејеву главу, несрећна, носим.

КАДМО: Одрубљена је док за то ниси знала. 1285

АГАВА: Ко га је убио? Како да га стигнем?

КАДМО: Хајде на видело, несносна истино...

АГАВА: Говори. Срце ми лупа док оклеваш.

КАДМО: Ти и твоје сестре сте га погубиле.

АГАВА: Где је умро: у граду или у пољу?

1290

КАДМО: Тамо где су Актеона растргли пси.

АГАВА: Што је несрећник кренуо на Китерон?

72
Змајским наследницима Кадма сматрали су се његови синови: Ехион, Удеј, Хтоније, Хиперенор и
Пелор, који су се држали за прадедове града Тебе. Змајевским сином или потомком у овој драми
зове се и Пентеј у стиховима 539. и 1155.

55
КАДМО: Да се руга твом богу и божјој служби.

АГАВА: А ми? Шта нас је одвукло на то место?

КАДМО: Лудост. Читав град је луд за баханалом.

1295

АГАВА: Сад схватам: уништио нас је Дионис.

КАДМО: Ругали сте се. За вас није био бог.

АГАВА: Оче, где је труп мога најдражег сина?

КАДМО: Донео сам га. Једва сам га нашао.

АГАВА: Удови су му спојени како ваља?

1300

КАДМО: [Скоро. Вратили смо се у силној журби. 1300а

АГАВА: Како да га такнем злочиначком руком?

1300б

КАДМО: Твој грех, ћерко, није већи него његов.]73 1300в

АГАВА: Како је Пентеј допринео мом стању?

КАДМО: Били сте исти: нисте бога славили.

Пентеј је све у једну пропаст спојио –
ваш и свој грех, нестанак породице и
мој крах: без наследника сам сад и гледам, 1305
јадна моја ћерко, плод твоје утробе
који је срамотно и грозно усмрћен.
У тебе смо се уздали, синко. Био
си стуб фамилије и син моје ћерке.
Уливао си страх. Чим би ти видео 1310
неко главу, није смео да вређа твог
старца, јер би га научио памети.
Сад ћу у нечасном егзилу живети –
ја, моћни Кадмо, што сам највећи принос
73
Три последња реда су изгубљена. На овом месту су додата према реконструкцији Филипа
Велакота.

56
 Тебанцима посејао и пожњео. 1315
Драги унуку, и у смрти ти си ми
најдражи. Дете моје, o браду ми се
нећеш качити, као некад ручицом.74
Нећеш, дете, више уз мене бити и
рећи: „Деда, ко те вређа, ко диже глас?
1320
Ко те чини тужним, због кога те срце
боли? Кажи ми, стари, и казнићу га.“
Јадан ли сам ја сад; несрећна ти мајка
и све њене сестре рођене. Има ли
неког да и даље презире богове?
1325
Гледајте ову смрт и Бакха славите.

ХОРОВОЂА: Жалим те, Кадмо. Дете твог детета је

кажњено – теби страшно, али праведно.

АГАВА: Оче, гледај ме, сад сам сасвим присебна.75 1329

......................................................................

КАДМО: [Сад је касно, све нас чека страдалништво.] 1329а

(Улази Дионис.)

ДИОНИС: [Нисте ме поштовали као бога и

1329б
зато сам вас и Тебу – ја, весели бог – 1329в
завио у црно. Агава и сестре 1329г
биће протеране, а ти ћеш се, Кадмо,] 1329д

претворити у аждају. Tвоја жена

1330
Хармонија, кћи Ареса, носиће лик
дивље змије, јер је пошла за човека.
Биковску запрегу – каже Зевс – тераћеш

74
Исти, Еурипиду драги мотив дотицања браде, проналази се и у његовој претпоследњој драми
Ифигенија у Аулиди, стих 1227.
75
Велики део текста овде је изгубљен. Претпоставља се да недостаје од 20 до 50 редова. Садржај
изгубљеног дела реконструисан је на следећи начин. У неколико следћих стихова Агава оплакује
сина и каже да јој је сада једина обавеза да споји све делове Пентејевог тела, сахрани га и потом
умре. После њеног монолога следи неколико хорских стихова, затим Кадмејев краћи монолог и
почетак Дионисовог обраћања који је изгубљен. Пет стихова, који се овде проналазе, додао је
преводилац.

57
 са женом и на челу варварске хорде
непрегледне срушити многе градове. 1335
Кад та војска оскрнави Аполонов
храм, мучан ће им бити повратак кући,
а тебе и Хармонију спашће Арес
и у земљи блажених живећеш вечно.
Зевсов Дионис – бог а не људско дете –
1340
каже вам сад: да сте били разумни, што
нисте хтели, благословио би вас син
Зевсов. Сад вам овако стаје као штит.

АГАВА: Дионисе, грешне смо. Молимо ти се.

ДИОНИС: Касно је. Кад је требало, нисте хтеле. 1345

АГАВА: Знамо то сад, но страшан је то ударац.

ДИОНИС: Ја сам бог, а добијао сам погрде.

АГАВА: Бог не треба да се држи као човек.76

ДИОНИС: Овакву природу дао ми је отац.

АГАВА: (Кадму) Јасно је, старче, изгон нам је досуђен.

1350

ДИОНИС: Зашто оклевати са неминовношћу?

КАДМО: Кћери, страшно смо [сви ми]77 унесрећени:

ти, јаднице и све твоје сестре, а ја...
Међу странцима, као старац, морам да
будем избеглица, а предсказано је 1355
да на Грчку ударим с војском здруженом.
Моју жену Хармонију, Аресову
кћи, ја као змај водићу као змију
и бићу генерал туђе армије у
походу на грчке хумке и храмове.
1360

76
У неким издањима оригиналног грчког текста, последње три реплике, које су у Лебовом издању
Еурипидових драма придружене Агави, придодају се Кадму. У том случају незнатно би требало
променити превод.
77
Додао редактор рукописа.

58
 Не, нећу спрати љагу ни кад у доњи
свет мртав реком Ахеронт ја отпловим.

АГАВА: У изгнанство полазим, без тебе, оче.

КАДМО: Јадна кћери, грлиш ме рукама као

бели лабуд птицу поломљених крила. 1365

АГАВА: Куда да кренем, отерана од куће?

КАДМО: Не знам. Слаба ти је сад очева помоћ.

АГАВА: Збогом доме мој, збогом отаџбино78

Тебо. Из младеначке собе крећем
ја у прогонство. 1370

КАДМО: Дете, пођи сад краљу Аристеју...79

..............................................................

АГАВА: [Кренућу, но80] за тобом јецам, тата.

КАДМО: И ја тебе
и твоје сестре оплакујем, дете.

AГАВА: Тешку увреду је

твојој породици 1375
краљ Дионис учинио.

КАДМО: Тежак је преступ ваше неверништво,

у Теби му име нисте славили.

АГАВА: Збогом, оче.

КАДМО: Страшна моја кћи, збогом

– ако ћеш уопште бити са богом.
1380

(Кадмо одлази.)

78
Од овог реда Еурипид прелази на Сапфину кобинацију једанаестераца са петерцима, стиховни
образац ретко виђан код драматичара.
79
Неколико следећих редова недостаје, у којима Кадмо упућује ћерку коме да се обрати у туђини.
80
Пет слогова 1372. стиха додао је преводилац.

59
AГАВА: Жене, спојите ме с мојим сестрама,
да све сапатнице поведем у збег.
Желим да одем
негде где ме мрски Китерон неће

гледати, нити ја њега видети – 1385

негде далеко, где ће се некакве
стране баханткиње штапу клањати.

ХОР: Мноштво је лица у богова,

много необичног доврше вишњи:
кад се надаш, пропадну наде, 1390
кад их изгубиш, богови нађу пут.
Тако се и сад догодило.81

(Тмољанке одводе Агаву. Пратња износи Пентејево

тело.)

81
Последњих пет редова не можемо у потпуности придружити Еурипиду, јер oни су у потпуности
истоветни са пет последњих редова најстарије Еурипидове драме Алкестида. Мало је вероватно да
је сам писац преписао свих пет редова поуке, већ је вероватније да их је и Алкестиди и
Баханткињама неко придружио касније.

60