УВИЂАЈ САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА

- ИЗРАДА СКИЦА И СИТУАЦИОНИХ ПЛАНОВА -

1. СИСТЕМИ МЕРЕЊА
2. СПЕЦИФИЧНОСТИ МЕРЕЊА КОД ПОЈЕДИНИХ
ТИПОВА СН
3. МЕРЕЊЕ ТРАГОВА КОЧЕЊА
4. СПЕЦИФИЧНОСТИ УВИЂАЈА У РАСКРСНИЦАМА
5. МОГУЋНОСТИ МЕРЕЊА У РАСКРСНИЦАМА

Проф. др Крсто ЛИПОВАЦ, дис,

 СИСТЕМИ МЕРЕЊА

1. Ортогонални систем мерења

- мерење у низу од ОТ дуж ОП,
- појединачна мерења од ОП
2. Троугаони систем мерења
- ‘’везивање’’ за две познате тачке
- метод лучног пресека
3. Комбиновани систем мерења
- ортогонални метод доминира,
- поједине тачке се одређују троугаоним
методом
 ОРТОГОНАЛНИ системи мерења

1. Проблеми
- одређивање правог угла,
- некад је тешко прецизно одредити ОП
2. Предности и недостаци
- при мерењу на терену,
- при цртању и котирању скице,
- при цртању цртежа у размери,
- при коришћењу цртежа – анализи СН
 ОРТОГОНАЛНИ системи мерења
Предности
- систематично мерење,
- врло брзо мерење,
- једноставно котирање,
- лако растерећивање цртежа,
- грешке мерења се не сабирају,
- једноставно и брзо цртање цртежа у размери
- на цртежу се лако уноси велики број кота, а да
цртеж остаје прегледан и јасан,
- једноставно коришћење цртежа, јер је котирано оно
што треба за анализу
 ОРТОГОНАЛНИ системи мерења

Простор примене
- увек кад – год је то могуће
(ако је могуће прецизно одредити ОП)
 ТРОУГАОНИ системи мерења
Предности
- прецизно одређује положај једне тачке (метод лучног
пресека под правим углом, односно 60о)
Недостаци
- није систематизовано мерење,
- грешке су веће што се више одступа од 60о
- скица се врло брзо оптерети котама,
- скицу је тешко растеретити,
- грешке мерења се сабирају,
- цртање цртежа у размери је компликовано,
- при конструкцији у размери праве се нове грешке,
- не мере се ‘’праве дужине’’,
- тешко се одређују дужине значајне за анализу СН,
- вештак мора да користи размеру (која је нетачна) ...
 ТРОУГАОНИ системи мерења

Простор примене
- када не можемо прецизно одредити ОП:
- неправилне раскрснице, без јасних ивица
коловоза ...
- оштре неправилне кривине,
- отворени простори без јасног ОП
- када одређујемо положај појединачних тачака
Специфичности мерења код појединих СН

1. СН у правцу,
2. СН у благој кривини,
3. СН у раскрсници:
a) Трагови око једног ОП,
b) Трагови око два ОП
4. СН са непознатим учесником/возилом,
5. СН са помереним возилом,
6. СН екапитулација и усаглашавање,
7. СН у оштрој хоризонталној кривини ...
 Мерење трагова кочења на подлози

1. Траг кочења окрећућим точком (од првог јасног

зацрњења до израженог зацрњења целом ширином) и
2. Траг кочења блокираним точком (изражено зацрњење)

Мерењима се одређује:
- положај трага кочења:
- положај почетка и завршетка трага,
- положај карактеристичних детаља на трагу,
- положај низа тачака на криволинијском трагу
- дужина трага (делова трага) кочења,
- ширина трага непознатог/помереног возила
- размак између точкова (непознатог/помереног возила) и
- размак између осовина (непознатог/помереног возила).
 Специфичности увиђаја у раскрсницама

1. ‘’Нерегулисане’’ раскрснице путева исте

важности
2. ‘’Нерегулисане’’ раскрснице путева различите
важности
3. Раскрснице регулисане знаком ‘’троугао’’
4. Раскрснице регулисане знаком ‘’СТОП’’
5. Раскрснице регулисане семафором
6. Раскрснице регулисане ‘’живом силом’’
(полиција, војска, ШСП, СПГ, војска, обезбеђење
радова, ...)
 Могућности мерења у раскрсницама

1. Мерење раскрсница.
 Нема скретања са правца и нема смицања,
 Има скретања са правца и нема смицања,
 Нема скретања са правца и има смицања
 Има скретања са правца и има смицања

2. Одређивање репера мерења у раскрсници (ОП и

ОТ)
3. Одређивање положаја предмета и трагова у
раскрсници
4. Одређивање прегледности у раскрсници