1'('1 (1\/:1

N u

II ZVORNICKA SPRECA (Beleske iz 1938)

PREDEO

Citava oblast oko reke Sprece u severoistocnoj Bosni zove se S pre c a. Sama reka Spreca postaje od dye recice: ad Paprace ispod Borogova i Sprece ispod Snagova. Stvarno se suma o-ko recice iz S:nagova zove Spreca, pa po njoj i potok i reka. Prema negdasnjoj adrninistrativrioj IPodeli oblast Spreca se deli na tri dela: na Zvornicku, Tuzlansku i Craeanicku Sprecu,

Zvornicka Spreca je »zupa« oko .izvorista i oko gornjeg toka reke Sprece, pocevsi od planine Snagova, koja je deli od Podrinja, pa izrnedu plan ina Majevice i Borogova. Sami seljaci kazu »sprecanski obieaj je ud Paprace do Priboja« (koji je vee u samoj Majevici), cime hoce da kazu da taj kraj i u etnoloskom pogledu predstavlja homogenu celinu. Zvorniekorn se taj deo Sprece zvao stoga sto je bio u sastavu zvornickog sreza, dok je sam Zvornik izvan te oblasti, na Drini. Kao srediste Zvornicke Sprece moze se smatrati selo Kalesija, na sredini puta ZvornikTuzla. Tu se razvila mala carsija, tako da mesto ima izgled varosice, Vazno je srediste i pravoslavni mana stir Papraca. Zbog blizine Zvornika iTuzle, nisu se dosada mogla da razviju veta, varoska naselja.

Ljudi od Bijeljine zovu Sprecake Era m a i B r d a c i m a, a ovi njih R a v n j a c i m a. Bircaci pak zovu Sprecake S i j a c i m a i B ur a m a. Papracu i najbliza joj sela ostali Sprecaci racunaju u Birae, a Bircaci u Sprecu, Za Sprecake zemlja Bosna nastaje tek od Han-Pijeska,

Dolina gornje Sprece je siroka i blagih strana. Sume ima sada uulavnom same po brdima unaokolo, a sve doskora je bilo sume i po ravni aka reke (lugovi) Posle ujedinjenja (1918) sume se naglo unista-

vnju. Velike povrsine su pod sikarama. Izgleda da jos ima dosta moJ;u0nosti za naseljavanje i sirenje postojecih naselja. Dolina Sprece [e plnrlnn, osobito u onim delovima koje reka plavi. Rada Xito, u prvom n-du kukuruz,

IT selima po brdskom okviru, gde Ijudi mogu da drze rvise stoke, ljm!i :~II lI()P~t(' holj('g «konnrnskog stanja, pa je u tim selima svet pro:lvl.(>l·niji, wwhij.o prnvoslnvni. Muslimnni u Spt'('('i su uopste veoma Zllq:illill: uni :HI vr!« :lil'lllIIn{:lIi. slnhn r;1'I.vijl'lli i IIl'prllsvl'{'(,lli, \'('11111 :i('

. __ .11l

donekle uzrok nesumnjivo i VCUHl,.\ 1';\::111'111 I ', lld njih si li li.; IVIIII'I',11 I" I tuberkuloze - kod svih.

Pravoslavni seljaci su bili cifcije. Otkupljivanje jc p()l'I,I,1 .ill:: '/.:1 turskoga vremena, a agrarna reforma je 1919. oslobodila i 011(' k oji ::\1 dotada hili ostali cifcije.

NASELJA

Naselja su gotovo sva razbijenog tipa. Ponegde se vide samo !;'US{'I' grupe, i to cesee u muslirnanskim nego u pravoslavnim selima.

Nekada su u citavom predelu bile sarno kuce brvnare. Sada brvnara ima jos jedino u brdskim selima, a inace su kuce vecinorn od plctern. Osnovni je tip dvoodeljna kuca. Krovovi su (1938) vecinorn od drveta, mnogo je kuca i slamom pokrivenih, a sasvim su retke kucc pokrivene erepom. Zgrade su vecinom pokrivene paprati.

Bilo je i kula. U Osmaeima je i 1938. stojala kula sarajevskih begova Fazlrpasica, ali bez krova i bez jednog sprata. Bunijovei u Papraci su stanovali, po doseljenju, u jednoj pecini dok nisu nacinilr kucu.

ST ANOVNI5TVO

ctanovrustvo ]e mesovito. U velikaj su vecini Srbi, pravoslavni; pored njih, ima i Muslimana, koji su u manjini. Katolika Hrvata uopste nemall Zvorriickoj Spreci. Zatim, u znatnom br oju ima Cigana, i to muslimanskih i pravoslavnih. Poslednji su poreklom iz Rumunije i stoga ih zovu Karavlasima (sto obicno izgovaraju kao Karavlasi), a u bijeljinskom srezu i njih zovu Ciganima.

Medu muslimanima je mnogo dosel ienika iz Ugarske (»Unaurovine«) i iz Srbije. Prica se cia su medu Muslimanirna samo Sabanovici starosedeoci, i to da su oni ad »Madara«. Muslimani na Capardima i u Kalesiji su 12 Ugarske. Mnogo je muslimanskih rod ova »Uzicana« (Fatici i dr.).

Gotovn colokupno pravoslavno stanovnistvo je poreklom cd skorasn iih dosel ienika iz dinarskih krajeva, Ciii su preci ovde zaticali samo stara pravoslavna groblia i <irup'e uspomene na ranije pravoslavno stanovnistvo, Tako, npr., ime sela Prnjavora oc.igledno pokazuje da je to bilo pravoslavno selo i svojina manastira Paprace. To je selo sad a muslimansko.

Iako ie uvek bilo simpatija za Karadorda i za Milosa, pa i pokreta pod uticajima onih iz Srbije, ipak su pravoslavni Snrecaci, buduci poreklom iz Crne Gore i Hereegovine, vise polagali nadu na oslobodenie koje.ce im doneti Crna Gora, neaoli do. ce im go. dorieti Sr bi ia. a verovali su da niko ne moze osvoiiti Crnu Goru. Tome je doprinosilo i to sto su 7::101lr:>'O r.rlr""""n, "'~ ~ srednieima U 11k ,,~'~Il()i i PCapnlm obiastima.

Tako su se, na primer. sprecanski, glasinaeki i hercevovacki Sarenci sve do prvog svetskog rata medusobno posecivali, a posecivali su se i sa Zimoriiicima i drusrim ograncima.

Preei mnozih pravoslavnih rodova u Spreci izbcgli su iz svoio maticne oblasti zbog krvi, ali jos vise zboa osk ud irr-. Sw do osamdesr-l.ih godina proslog veka dolazili su Herc('g'(}V('i ,,'Iii 1!1'1,11I';\1111« 11 SPI'<'(-II, kao i drurze susodno k rnjr-vc-. Kno (I:·H'!.C' 1H'I;ll1"lic·lI. 11"ITI'J:IIV('i ()SI..'1VI' 11:\

1I1111I 11111.11] II II Ijlli ,II 1,(Jjil tl huu lllllill', u U$iHL pov du preko Gla-

III I II 1111111 'iliidi. III ,W(\,l.1 :illtl~lIJ Iltz Jadar lea Drmi, a drugi preko 111111 11'11 II 111'111'11 ~:It II hi 1I HOI'J:HI prcd, branje kukuruza. U putu bi

I 1111'111\'1\1 I 11'''. II HvnJII rauijc prcseljene rodake i onda se upucivali IIJlIIIII :111111101111111/\011111 dq,yLa kon] .. " i gde bi se smestili, oni bi svojim I 1111j111 il !JIIIIIIII:II rllIlllU·ihll d" pr vlu i zito do kuce i tako hi sebi zaraI Itil 11111111'11, ,Hljl1llvall L1 u kakvo] kosari i li necem slicnom, Drva je

111111 1\'1111.1, I 1',11 11/',t'I'V UV nlsu brinuh, Nesta bi im i dornacini-rodaci dali 1 d III III(' NI'I I ~ . jp" l,J god-' da pr ko zime krce krcevinu, Donosili .su ,1,,1 1 III iI(I I I, I} I Hu J11 'njl:1.11 (s trampali«) za 2'ito i dr. Od Blagovesti bi se 1'"1 II VI 11('111.1 I Ilbww. Koms bi se dopalo mesta, on bi se sta1no nastanio I 1111' 11(1 l'i'jjn I i:r. II rcegovine. Na taj nacin su se naselili mnogi.')

I hltli dJI'IIIC'] t'!1;.1 so spocetka cesto seljakali iz sela u selo Ili iz jednog III i III·J I II dt'ugi: ) Ll"lZili pornjesce«, tj, trazi.li holje, zgodnije mesto. tVIII(II{i 1'i~1 lzb'{;l'li iz Hercegovine zbog stradanja od Crnogoraca, koji II III pJ,in['! flli fSVC do doba kneza Danila.

Nd Pi;' l.lLi<,:·.ja na naseljavanje ovoga predela imala su i stocarska I II I 1111 rl. I t(:l11ij 0, pre okupacije, dolazili S'U u Spreen stoeari iz gornjeg I '1Jlllllljn ( ... Arnauti«) i stocari iz Srednje Bosne.") I sad a (1938) dolaze 1111.1" '1.iItH: cvcarl od 'I'ravnika, ito dodu u rano prolece i ostanu do 1'111 tli'Vtiu1"lU.

1'1' 'chnja 0 poreklu stanovnistva i 0 proslosti ovoga kraja vrlo su "II 1111111\ U danasnje vreme.

OHll'HWi. Najstariji rod u selu ismatra se da su La z i c i (NikoljIi III), IHlji 11 znaju poreklo. Oni su u selu pre Popovica. - Pop 0 vic i I" I 'I I Jlly.;n€vclan) i njihov ogranak Pro t i c-i (1 k.), po proti hadzi-Zariji,

11 1 r I' du BU doseljenici. Protici slave Jovanjdan po riekom »privotku«. 1.!11I'IJI()ltl su Sarenci iz Hercegovine. Bili su dosli na Rasevo, gde im se II1II dopalo, odatle su presli u Saitovice, gde im se takode nije dopalo, I'" 1111 Osmake. Iz ovog roda biro je nekoliko svestenika, sem prote Zarije. i :!ltl, ([:.114. Austrijanci su obesili papa Timotija, sina popa Nikole. I J II I ill n otac bio je pop David (+ 1891), a Davidov otac pop Tomo. Bio j e II rurlu i pop Steve (+ 1893). U njihovoj citulji, koja je 1865. prepisana

1 r 1,111'(' od 1773. god., porninju se JOB svestenik Lazar, protojerej Kon- 1 .. n l Ill, j rcmcnah Petal', dva jereja Jovana i nekoliko monahinja, Od 1,1I'1'1I:-lCOl su i C irk a vi Ci (15 k.). - Kalajdzici su od: Pelemisa s Ve-

1111' Njive, odakle im [e ipresao ded.

Cltavi smaei su nekada bili svojina Fazlipasica, pa posle, po

II til m~Lt, dospeli u nekoliko ruku.

lJ 19. veku bio je u Osmacirna i proto Jovo Srijemac. Tada su bila jnn d vn papa po [edan ad Popovics i od Sarenaca, i svaki od njih trojice 11111111 .iI' zasebnu parohiju (vnur iju«). Pop hadzi-Zahar-ija, optuzen da q 11'(1111;1 b\H1t1, bio j pohegao u Srbiju i tame je proven dye ili tri godine. Ildf) 1]1' to PNj s t,ib godina 19. veka. U magazi pod kucom Popovica je

\'1,1 ijll eo: i II lljoj je i 193B. einodej,stvoV:ao parohijski svestenik kad dode II ('Lil.

I 'I'i~11 I'll' d:l Nil Osrnaci lwkillhl biB muslimansko $.10, pa su neki II I.ltill('i I", Ilil,t'lI l'II~ll'lill I'll Tv:rw liIl11i11l'.

""1.11 C"Il, NII,lIIIlI' .Iilll I'tldllill (.1 CIi,lC'Illlill«) II :il'I~1 :-; 11 HI l.m,i II St'

'1'1111111' I Nil IIII {'J ((b I • ,IIIV III,Idllll) IIUIIIIIIIIII nu I~, 11,'1'1"'/:11

vine. - Ristici-Mitrovici (3 1., MJ'uLlll.ldlll): :ht' su irn pili ko vaci. Poreklo ne znaju. - L u k i c i (10 k., Bl1l1.go~u~m ' verige) dosH su s Udrca kod Nove Kasabe, adaljom starinorn su verovatno iz Hercegavine. - M a lis e vic i (6 k., Durdevdan); dosao irn je ded Rikan iz Donjih Magnojevica kod Bijeljine, gde JOB imaju roda. - G e n t u 1 e ili C e t k 0 vic i su ranije bili u Prnjavoru, pa ih odatle Muslimani premestili u brdo. - T reb in j c i su sada sarno »na jednom detetu«,

Capardi. - f) 0 r die i (5 k., Lazarevdan) starinom su Sarene! iz Hercegovine. Od istag plemer;a su i K 0 m I j en 0 vic i (3 k.) i B 0 S k 0 vic i (8 k.) na Capardima, Irnaju ogranke u Osrnacima i u Lugu. Iz Bileckih Rudina u Hercegovini doslo ih je nekolikopredaka .. Najpre se naselio predak Mitrovica na Lugu, Posle je dosao Simo, praded Dokana Dordica (1938. imao je60 godina, a Sad a [e vee pokojnik), koji je doveo cetir i sina: Borda, Komljena, Boska i Duru. Od Dure nema potomstva. Simo je sisao na Caparde posle neke kuge koja je zamela muslimansko selo Caparde, jer su kupili zernlju od nekog Muslirnana koji je bio preziveo kugu. I sada se u Zvorniku euvaju toke jito ih je Sirno dao, pored ostaloga, za otkup zemlje. - S tan i s i (: i - Cur i t: i, zvani K a r a v 1 a s i, starinom su Srbi od Zemuna. Njihov cukunded je gonio volove trgovcima U Dubrovnik, pa se u putu razboleo i ostao u Spreci.

Na rnestu Kosovaci bio je pre kuge neki Pero Kosovaca. Posle kuge na to mesto su dosli K u 1 i c i iz Pive (preko 20 k., Jovanjdan).

GojCin (Makalici). - Dr a gut in 0 vic i (5 k., Nikoljdan) starinom su iz Hercegovine. U Save Dragutinovica bilo je 1938, u zadruzi 38 c.eljadi, koja su zivela u cetiri kuce, - Pet r a vie i (2 k., Srdevdan) starinom su iz Hercegovine. Najpre su ih dosla cetir! brata u Jeginov Lug, gde je jedan ostao, a od one trojice po jedan je otisao na Vis, u 'Sarajevo i na Makalice. - Vi d 0 vic i - Sub a s i 6i su dosli iz Birca u 'Turkovice.

Velika njiva, - Pol em i s i (Petrovdan) starin om su iz Hercegovine. Posto im je aga bio odveo sestru, trojica brace ga ubiju i krenu niz Bosnu, pa se nasele u Brajincima, Posle ih uzrne neki beg, pa se jedni nastane na Ve1. Njivi, drugi odu u Seher (selo u naselju Vacetini) i odatle posle u Caklovicu, a treci predu na Dopasce.

Kalesi.ja. - Z 01 j e-Z 0 1 j i c i (oko 20 k., Durdevdan) spadaju u najstarije rodove u ovom kraju. Njihovi su ogranci: Micici, Joviei i Mihajlovici. Starin om su ad Trebinja, ali se vee smatraju »starosjediocima«. - Her i c i su iz Hercegovine.

U Kalesiji su dva sela koja se zovu Hrvacici i Osrnacani.

Jeginov lug. - Mit r 0 vic i (4 k., Lazarevdan) starinom su Sarenci iz Hercegovine. Doselio se neki praded, koji je ubio bega, posto mu je beg ubio ovcarskog psa. Nastanio se u sumi i krcio. HadziCi su ga pokmetili, hteli Sll da ga dignu sa zemlje. U to vrerne dolazili su na prezimu neki ovcari od 'I'ravnika, Jedan ovcar koji je snabdevao s.irGln:J. i mlekom vezira u Travniku savetovao je prad (11..1 Mitrovica da to u Travnik i da trazi »Ierman« za stalnost na il-llo' '['IHln1 y; 'mlji§tu, a on 'l' pornoci da se dobije takvo r s nj , ~t'al n jr' r. hllp, i !VI II'(IV {,j !ill (')~I;nll nit istom m stu ia ko p01{ 111f'{,Pi1 i, P\lH'h· ~i~1 !' I II I~ II pIll r" I) 11/:'11 l'Ofill ~lt I

., ..

I- III 11111111 I III \ II, 1'1111 In I.tI, 11'11 IIJIIIJ~1l I~(J.J ,'-1(1 dosolio. Posle 9U hili

II II' I III 11111 POll Nlilldll, 11,llIiI pop lip), j praunuk pop Dusan,

~llld I I 11111111 111:1'" ~IIIUJpln ,ii' lBO, po~to j izucio osnovnu skolu u III II 1111111 1'1 J,' illlllllllj( mu ltClljl:\. Petar [e bio parch u Dubnici I IPI 11'\'\1 1,1 HII ," 111I/II.d [I ,'11:\ I1'lU Dusan, docnije prota u Zvorniku.

Ilullll! IIlJ II \111, V U 1 J ' .v i 6 i (Andrijevdan). - K a pur i

I III 1111111 lid 1I111l'IIIWII HlI h'. HElY'cegovin,€ .

.. . lulIl,lt,vH. ,J '1 n 1 vic i - R ado v i c i (1 k., Jovanjdan)

II11 1111111 III od Nnl~i'fL

Mushman! L 0 k m e 8U starinomiz Budima.

v.. Ilnu, - D 1 i 6 i (8 k., Arhandelovdan) starinorn su Savici

1111 "VII. l'md It! im je bio 11 bega, koji mu dadne opanke s tocicama t I tinilldti • (! n sila same presna obuca) i pusku, Dajuci mu pusku »bje",11" 1!I"1t InU, :r kne: »Moj Luka, da Bog da ubio njom ajduka!« Guli II lJ"q~" "'~'\. to, i harambasa poruci Luki da mu danese te opanke i puske. I HI til' ht \ n , a hajduci krenu k njegovoj kuri i odnesu i pusku i 111111,,1(1, :F{ad se on vratio kuci i video sta je ucinjeno, vratiose begu i

111111I1i(J ga da mu da svoju pusku. Pede u sumu i zatece hajduke kako I' III'iJu. Ubij im harambasu. Da se prikrije; nosio se otada kao delija, nllldH im prezime Delici.

Vincevici.. - Sur bat i - C a vic i nisu pravi Surbati: pravi 1IIImti U otisli u Orahovac.

VucetinR. Verovatno su nekada u Vacetini ziveli Muslimani, jer I ,('dno mesto u selu zave Seherdzik (varosica),

L 0 Zan a vic i (4 k., Lueindan): ima ih i na Osmacima (2 k.) - M aI 11 ,I\': 0 vic i: Kosta Marinkovie veli da su ani iz .Starog Vlaha. Ima ih II Patkovact kod Bijeljine.

Milicevici iIi Milicici. - Mil ice v i (: i - M i li c i c i (9 k., I', lrovdan] verovatno 8U, iz Hercegovina - V u k a sin 0 vi {:, i (3 k., \I, ! uka): ded Luka im je dosao 1Z Nevesinja, a bice starinom od Niksica.

As c e ric i (oko 60 k., Durdevdan) rod su s Aseericima u Snagovu (a njima je pisao Zah. Popovic: Snagovo, rukopis II \ rp, kralj akademiji). - To d 0 r 0 vi (; i (3 k., Durdevdan): dosao im JI cl d iz Hercegovina, -)P ant i i:« Gligor (1 k., Nikoljdan) prozvan je j'nnlicem po ocuhu, koji je bio od Nevesinja, a inace je Mijanovic od 'j'I'I' inja. Mijanovica ima u Branom Dolu i u Mosku, a od njih su i Alimpl 'i u Zvorniku. - S I i j e pee v i 6 (1 k., sv. Sava) starinom je od Samohera u Hercegovini, kao i Pop 0 v i 6 i ili S tar 0 vic i (6 k., sv. Sava) t I I amenici.

Najstariji rod u Matkovcu su Bo s n j a.k.o vic i.

STARINE I PREDANJA

MMlSa [e starina iz rasnih vrernena, ali se rnedu njima rsticu sredIII I II iJIII, L1 111'Vnltl r dug!'obl:ia.

)11 I I"VIIIII j,II1IlIIA IInH HVllnn. ]JillJl'!) ill jJI1/,fl!ll.11 U nauci neIJd 111,11('111111, I 1111 1'111'/1111 !\/Jill1jlu II (IHllllH'lIl1ll Itlil J" un HI'lldint

brezuljka usaden jedan stecak (»lnramol'((, sk. 2). J U%)j(;) od V~LC ,til c, m severozapadno od Paprace je Gradina (615 m), pod kojom su selo 'Mramorale i Mramorski potok. U Pustom poIju u Dubnici, istocno od crkve,

Sk. 2.

Projil stecka=n« -Kaknju,.

nalazi se velika srednjovekovria nekropola. Stecci su od krecnjaka, od pescara i od konglomerata. Irna ih ravnih i na sleme (sk, '3). Izgleda da je bilo i stubova, Jedan prevaljeni stecak ad lose vrste kamena (8 pukotinarna) bio je ornarnentisan. Stecak je bio postavljen na plocu, Oko tih stecaka je sadasnje pravoslavno groblje. Zapadno od dubnicke crkve je uzvlsica Mramorak. Srednjovekovna nekropola irna i u Dedovu polju u Jeginovu Lugu, Dva stecka su iznad Meskovica u Jeginovu Lugu: p.rica se cia ih je riosila vila i da ih je tu spustila Jcad je spazila da je neka video kako ih nasi. U samim Osmacima su dva steck a na kosi: jedan je sa niskim slemenorn, a u drugog je slerne vise i ceone strane su mu ukoso, Pod kosom je sadasnje molitviste. Treba da istaknern da na toj nekropoli ima i stub ova, visokih i preko 2 rn, kaji su odozgo ravni tli na sleme. Qrijentisani su vecinorn prema SI-u. U za.seoku Zoljama u .Kalesiji je mesto Crkvine, a nize njih, u Breziku, srednjovekovno groblje. U Seheru su na sredini puta jeclan visok i jedan manji stecak.

Dole se u srednjoj i zapadno] Basni takve starine pripisuju Grcima Hi Kaurima, U Spreci, k80 i uopste po severnoj Bosni, pripisuju ih »Madzarima«. Kazu da su »Madzari« razrnerili taka da od jednog groblja do ctrugog bude po jedan sat hoda, »Madzarirnae-se pripisuju i mnogobrojne crkvine, raonici, konjske place i sve drugo sto nadu u zemlji. U Podborogovu je na Serskom potoku vodenica, koju zovu »Madzarusa«. U vodenici Stratirnira-Trte Cetkovica u Dubnici bio je ostao od »Madzara« kas

B

Oblici stecaka i. 01'namenti Sa nekr.opoteu PUstom IPO-

ljlU 'I;(, D'l;~ bnk .

Sk.3a, b, c i d.

H)

c)

D

d)

izduben (siskopan«) od jednog komada drveta, koji je skupljao 50-60 kg zHao Uspomena na te »Madzare« je i tzv. »madzar-plot«, vrlo cest u Spreci (sk. 4). Pravi se ovako: pobode se u zemlju kolje ukoso, pa se odo- ,

SI<. 4,

zgo napravi poplet u sirini oko 20 em. Prica se da je »Madzare- iz Sprece oterao sneg koji se drzao cetir i godine, a posle »Madzara« su izrasle velike sume, Za Pusto polje u Dubnici vele da je ostalo pusto iza »Madzara« i zato se tako prozvalo. Slusao sam i to da su zbog snega, koji je padao i drzao se cetir i godine, isehh se u Grcku pravi Bosnjaci, a posle njih u Bosnu dash »Madzari«.

Po predanju, bila je crkva ria Crkviriama u Zoljama (Kalesija). U Kusonjarna, sada rnuslimanskorn selu, postoje mesta Crkvina i Vinogtadi. Na glavicizvanoj Rakino brdo 1.1 Vacetini bili su »Madzari« i bila je crkva. Tu su 1913. otkrivene zidine crkve i mncge kosti u apsidi, koje su pokupljene, opojane i sahranjene u groblju. Prica se da je to bila crkva nekog Miljana, ciji je brat imao crkvu na Kaknju u Osmacima (iznad kuca Popovica na Kaknju je mesto koje se zove Crkva).

Mnogo se prica 0 Prokletoj Jerini. Ona je, prica se, gradila kaldrmu uz Bisinu i tada je bio velik zulum nametnut narodu, koji je morao da kuluei, Narodno raspolozenje ispitivala je Jerina na ovaj nacin, Uzela bi kolica, napunila ih kudeljorn i. upregla pse, pa onda upalila kudelju i otisnula kolica putern. Ako bi se svet zasmejao tom prizoru, to je bio znak da zulum nije dodijao i da treba dalje da se radio Taka se doslo do manastira Paprace, koji je, po predanju, podignut u to vreme: tri sestre sagradile, svaka po jedan rnanastir, Papracu, Tamnu i Ozren. Kad je gradnja puta bila pri kraju, Jerina je pustila medu radnike zasukanu »zenskaru« (zenu), tj. zenu sa golim donjim delom tela, ali se tome niko nije nasmejao. I, tada je prekinut rad na kaldrmi i nije izvedena dalje od Kurjace.

U Jeginovu Lugu je grob nekog Hadzi-Sofe, koji je poginuo ad konja. Jahao jednog konja, a drugi isao vezan za toga prvog. Kad je drugi konj trgnuo, Sofa je pao i poginuo. To je bilo jos za turskog vremena. Pobozni muslimanski svet na njegovu grobu pali svece. Veruje se da te svece ne moze nista da ugasi. Iz njegova groba su izrasli ogroman hrast i tresnja, koje niko ne sme da dira: ne da svet, Smatra se sevapom da se uoci ponedjeljka i petka odnese sveca na taj grab i upali.

NOSNJA

Godine 1938. bila je u citavu kraju ista nosnjakcd pravoslavnih, a ranije je u Papraci bila nosnja slicnija bircanskoj: nosili su mrke pelengace, bele tozluke i crveni sal. U ostaloj Spreci, a tako i u Podrinju do Tamne nosilr su bele caksire sa crnim gajtanom. Imucniji ljudi su nosili »krpanjski gunj«, gunj od sukna »krpe« s resarna na nalieju. To sukno su dobavljali sarajevski trgovci iz Bugarske. I sada (1938) jos ima sukna »bugarije«, sasvirn crnag,bez resa.

Ranije nije bilo pamuka, nego je sve rublje bilo ad lanene prede (k'eten). Kape su pravili od zeCije i jarece ko.fe. Ka¢l S1,l l.sU. »na zalbu«, opasivali su se pojasima od Iika. Od lika su p.ravlj0f1.f' :11l,kp »l(!)t'lJcare«, U kojima su noseni zemljani sudi s jelom:.

Posredstvom Raw.jaka sil:" S 1:.1. t1()~~lji ~I'I)I 11111,1 1 1111('11.11 HVt' ~~t)

VIas ni . S dil)'uj:f' st't'IDlllf\ clo1.1c' dopir'll 1l1'1'1'I'I'IiV III 11111111 111111 II' Mll 11H1,'!\:If.'('ilill~dli V'l'lil!' lido 1\ lin 1lllvl; 111(11 1111" t'"111 II II II '1 ,'1111111 (' 1(1111 If , :J'hljl I 'Id 1111 11111 tll(' I ,IUVIIII 'I'nd

DRUS'1'VENI .2IVOT

1', l d r u gill.. U zadruzi Popovica u Osmacima bio je dornacin nepiII/thill, ,L)~ll 0 Popovic, iako su u kuei s njim bili u zajednici otac mu pop I'll vid j brat mu pop Nikola, To je bilo osamdesetih godina 19. veka. 'c:lSio j. u zadrugama i sada (1938) snohacestvo. Ono je ranije bile v l2un. uzrok dobama. S druge strane, nerotkinje se za pornoc obracaju

IlniilZnim bracriim pornocnicima. -

Ranije je bilo toga da posle de 0 b e z a d I' U g e novi domacini zadrze ispasu kao zajednicku svojinu. I sada je cest slucaj da i posle deobe ostanu zajednicka svojina: kantar, majstorski alat (bradva, svrdao, pro. k i dr.), rakijski kazan, kod Muslimna pekmezni kazan i dr.

D e 0 bar ada. Kod .Musllmana muskarci pletu carape. Oni i vunu predu, ali ne na preslici vee na »kalernu«.

Mob a. Mobesu i danas (1938) veoma u ohicaju. U Bjelanovica u Osmacima, koji su najbogatiji u Spreci, bude i po dve stotine ucesnika u rnobi prilikorn zetve, kopanja i sl, Kad neko gradi kucu, onda mu drugi pornazu moborn do, prevuce gradu i dr., ·pa cak idu kolima u Tuzlu da dovuku crep.Osobita vrsta mobe su vstrugalje«. Po kucama nema malterisanih tavanica, nego su uzlebljene bukove daske (»)sasovci,,). Kad ~asovci zaeade, onda se uoc! kog praznika skupe devojke i mlade i uz pesmu struzu drveninu po kuci, Struzu narccitim dubaeirna.

»H a ric «. Kad covek iz jednog sela ima zemlje u drugom selu, onda je on za to selo, u kern ima zemlje a ne stanuje U njernu, h a ric ili h a ric. Takva se zemlja zove h a ric k a z em 1 ja.

Te z a k ba s a. U Miljakovcima je bio »tezakbasa: Ib!'G Sinanovic: niko u selu ne bi smeo do, ubrazdi pre njega. U Jeginovu Lugu bio je krajem 19. veka tezakbasa pop Nikola Mitrovic, koji je in ace u svemu ziveo kao seljak i nosio seosko odelo. Uopste, i po drugim selima ne bi niko poceo poljski posac dok ga ne pocne mesni prvak. Taj obicaj se

odrzao do iza okupacije Bosne. .

Nema obicaja »tezaekih sveca«

Pre d eon i k he z 0 vi. Prica se do, je u Miljanovcima, koji su sada rnuslimansko selo, bio jedan knez, a drugi knez, po imenu Petar, u Petrovicama, koje su sada takocle muslimansko selo. Ti knezovi .BU bili takvi i tcliko postovani da su ih knezovi iz drugih sela Ijubili u ruku kao neke staresine.Brl» iz tih sela su rasterani u razne krajeve, pa su na njihova mesta naseljene muslirnanske izbegIice.

A g r a r n i 0 d nos i. Kad bi se pogadali s kmetom (cifCijom), age, odnosno begovi govorili bi: »Dacerno ti kanun« (pravo, kmetsko pravo). Kmet je u Spreei dobivao sarno zemlju,a .sam je gradio i kucu i ostale zgrade koje su bile njegova svojina. Kad aga otera kmeta, kmet moze da nosi svoje egrade, ili se one procene, pa ih aga plati, ako hoce da ih kupi. : I 1'1

Pr \ a,~;rulln~ bune krnetovi su davali spahijama devetinu i drzavi dpHdinll, a I.:l~ bo su b glucili lledj In In i praznikom. Kad je buknula P"flt.lIll1 lnmn [I 1 'UI'; 1 villi (HIGH)) j,t'ldH su $"' i seljaci u Spreci pobunili PI'[ II v III '/: II j '! 'Iljll "pd,il' l,j f) IYI i pt'lIiHillt 01h. V 1I ta u zvomickoj nahiji bio .If' 11'lilllIl I£,'l'llllll' 1'1, r I"illl' Iwd '1'/111111,· ,'il '1'011101'1'1 ::l11 jHli VllI.s'il,i Miilin.ko ... v • Ir. f 1'111 I 1 dill , Hllllll Nil P 11111' 1'1\1 Id· 'I. ,',,11'11 I 01(11 11'1111'111'1 cll'llHih

loI'l

prvaka pas} u Tuzlu »na plac«. IsHsu »na plac« u drvenim opancima i opasani likom. Pasa im je davao neke olaksice, ali oni nisu pristali, pa su upuceni u Sarajevo. Iz Sarajeva budu oterani u Carigrad, gde mnogi i pomru. Oni koji su se spasli vratili su se kucama preko Rumunije i Srbije. 0 tom pokretu pevala se u Spreei pesma, koja j(2 pceinjala:

Knjigu pise Obudovac proto,

Pa je salje od Krcine Tomi ....

Dalje se u pesmi pevalo. kako ih je proto pozvao cia .se zale na zulume caru u Stambolu, a onda da se dignu i drugi knezovi.

Ima 0 s vet e, ali se vrsi vise potajno. Makar se okumili i oprijateljili, zavadeni ipak gledaju da se jedan drugom osvete. Svete se poglavito nanoseci materijalnu stetu.

K ole k t i v n a z alb a. Mnogo se prica kako su ljudi iz Sprece isli »N a p.l a c« nekorn paid u 'Iuzlu. To se odnosi na agrarni pokret 1858.

Z a u z i ma n j e ze m _l j e 0 b i 1 a zen j e m, - Prica se kako j e riekom begu bilo dana toliko zemlje koliko moze da za dan obi de na konju. Citavo Devanjsko polje hilo je svojina tog begovskog rada (a oni su bili u Devanju).

T u c a k. Neki pravoslavni Srbin iz Kalesije, Zoljo po imenu jos pre Karadordeva ustanka terao je iz Valjeva volove s nekirn Ciganima. Jedan ad tih Cigana opsuje mu riesto, i Zoljo ga ubije. Trebalo je da plati veliku krvninu. Kako nije imao novaca, udarili su mu oko vrata veliku haIku, i on je taka isao od sela do sela dok nije skupio dovoljnu sumu za otkup za ubijenog Ciganina. (Termin »tucak«, medutim, nije poznat.)

PRIVREDA

Siroka dolina Sprece, oivicena niskim pobrdem, vrlo je podesna za zemljoradnju i vocarstvo. Medutim, doskora su velike povrsine bile pod sumarna, a stanovnistvo, koliko ga je bilo, bavilo se poglavito stocarstvorn, i stoka je bila glavni izvozni predmet. Pravoslavci doseijenici su dolazili sa stokom i tako zivot u novom kraju otpoCinjali s izvesnim kapitalam. Pomocu stoke stalno su torili njive. Ljudi su i danas po svojim sklonostima stocari i voleli bi da drze stoku, ali vise nisu povoljni uslovi za to. Pre svega, pocinje da se osec a teskoba. Zatim, kako nestaje suma,

. ne mogu da drze ovce, jer stradaju od metilja. U brdskirn selima, na primer oko Paprace, i danas (1938) ima dosta stoke. - Pravoslavni drze mnogo svinja. : : ' I

Do okupacijeBosne (1878) dolazili su u Spreeu na prezimu sa stokom iz [ugeistocnih krajeva, osobito iz Polimlja, tzv. »Arnauti «, a pored njih i stocari iz srednje Bosne, koji dolaze i sada (193Ja}. Sen') toga, lead bi u Spreei rodio til', Ravnjaci bi dogoniIi svin] u zir. :A Sp.b'0caci bi kad u Spreei he bi redio zir, gonil; svin] na klac!l<'lull'l\o i ll~\' vltHiP.nltko zemljist 'U zir.

lkmiJl iiI..!! izvnzill suvu ~lliivll 11I'I,lw BI'~I~IIJ\, 1\ 11\1111,11' II I'nll III 111'11(, "l'I'I~(lvr'i ii', '1'1'1'11111.111 :Iii doll1z!1I tI \ 1(llIlll.l11 nil ,'dn, IWIII uu !.VI ~ II pl'I'I~(I

l~lIlll'q rlil\ I 111111,11' i "Vd.WH,1111 1111.11 1111 II 11111111111 I "Il'lll "llvl,dn

II Illl],IIIVlilk I II MII'III 'I'rilll 1',11111 1111111 \,1111111' I 111<1111.'11 I I" I

Qt)d Vidakovica u ~vomik.LI, lcuda se je preselio Banov unuk, jedinac u . odltelja, cesto isao u Mletke. Kad bi posao, pratili bi ga do sela Mramcrka, a lead bi se vracao i Ispa lio pusku na Mramorku, izislo bi citavo selo cia ga doceka, kao hadzijesto su docekivane.") Bilo je slucajeva cia se takvi trgovci ispracaju cak do u Planinu (Han-Pijesak), gde bi ih i sacekivali, 'I'rgovacke veze sa Dubrovrrikom imala su osobito sela ria lijevoj strani reke Spr ece, dok su sela sa desne strarie reke bila vise vezana s Valjevom, i u te krajeve 8U dolazili pretezno valjevski trgovci. Muslirnani iz Sprece odlazili su, takcde, pre okupacije u Srbiju i kupovali goveda.

L 0 vir i b 0 1 0 v. Karakteristieno je da seljaci u Spreci ne urneju da love ribu. Ukolika je i love, love je same rukama iIi pomocu osti, koje su im jedina ribarska sprava.

U zamenu za to, lov na divljac ima veci privredni zriacaj. Love se Iisice, vukovi, kune, tvorici") i dr. U selu Toplicama su snazna vrela. Posto je veda topla, tu se zirni okupljaju mnoge divlje patke, i tu dolaze mnogi da ih love. Kad se namnoze vukovi, traz! se od vlasti odobrenje da se priredi hajka. Pored seljaka, u hajku idu i Cigani (»Gurbeti«), koji bubnjevima treba da plase vukove. Ni njima se ne placa za ucesee u hajci, ,I ;, :

Ako ide u loy druzina ())drugarstvo«), koza i glava ubijene zivotinje pripasce onome koji ju je ubio, a meso ee podeliti na rayne delove.

Uprvoj polovini 19. veka, pre Omer-pase, eksploatisane su cer.ove sume i po Spreci i okolini radi izrade potase, i tada je unistena mnoga cerova suma. Te pepeljare su ovde zvali »Kaurirna«. Pok. Dokan Dordic sa Capardi slusao je za nekog Fabijana i Miska od tih pepeljara. Po tim pepeljarima zove se i danas mesto Nernacke Kolibe, za selom Kulinom, a kod Vlasenice, negde u Cerskoj, ostalo je njihovih kazana,

Kirrdzijanje je bilo u proslosti vazno zanimanje: kir idzije iz Sprece ptenosile su robu izmedu Sar ajeva, Bijeljine i Brckog.

Muslimani iz Sprece (iz Miljanovaca i dr.) idu u Maevu, tamo seku sasu, dovoze je kuci i pletu hasure. To rade muskarci na vertikalnom razboju. Osriova je od lika, a potka od sase. Te hasure prodaju nadaleko,

Sada kroz predeo Sprecu vode mnogi kclski putevi. Medutirn, doskora su prava kola bila retkost. Starci pamte doba kad je bilo samo »frndulja«. teskih volovskih kolas masivnim tockovima bez paoea. Pcsle su se javili tcckovi sa paocima, a otskora i okovani tockovi (sinama). Pop Nikola Mitrovic bio je bogat covek, a bilo ga je sramota da nabavi kocije: to su tad a u SpreCi irnala samo tri coveka.

OBItAJI

S 1 a v a. DO'k je otac ziv, odeljeni .sinovi ne »prekaduju«: Cirri im otac umre, svaki od brace slavi samostalno. Kaze se: »2:iv mi je otac, ima krsna svijeea na njemu!« Odehjeni sin ne bi niposto upalio krsnu 8V0 '1..1 dok mu j e ziv otsc.

RlaiHij , fflU svi postil] »RClVi U« I »ilrMH1<'lnviel1.«. po jetdhu sedmicu iNNI'c'c1 t1I'r1zl:tikll Sv. I nv(' i Sv. J\j'I'HlIHIr-IIi. ,'111111 I" {'Inc', lIi'tl~vn(Jl'n, samo illr Oli! Iwiillill II '1(' (1~1ll(' Ilnth\jll 11(11'ndlllll' nlu vr-, II I ('illl' ntljvi~1' tz 7.tlVI I" 1)111 dl' IlfH'1 JI(' Il'!! I,· I't',·d 1'111 d, vIIIIII, u l l '" 11('1111 I \ lv, fin 1.

U osmackoj parohiji slava traje 1938) po cetiri dana. Uoci praznika se postavljasofra za kumove, prijatelje i susede, i sedi se do ponoci, Sutradan, na sam praznik, daju se rucak i uzlna. 0 uzini se pali trokraka krsna sveca i lomi krsni hleb. Sutradan ·po prazniku, na »pojutarje«, daju se rucak i uzina, a uvece bude veoma svecana vecera, kada se lome l,.umovski iprijateljski kolaci koje oni donesu uz cuturu rakije i darove ukucanima. Te kolace dcnose ani koji dolaze prvi put na slavu u tu kucu u svojstvu kuma ili prijatelja, Drugog dana po prazniku je »ispratnja«, i tada ukucani ispracaju svoje goste 1-2 km od knee. Neki od ukucana nosi bardak ili cuturu s rakijom, kojom casti svoje goste na ispracaju.

Pre d b 0 Z i e nip r a z ni c i i B 0 Z i c. Na Nikoljdan najrnlada snaha ili devojka iz kuce nasi malo varice na vrelo ili u potok odakle se kuca snabdeva vodom. To cine rano u zoru. Varica je kukuruz kuvan sa

malo psenice. .

I Muslimani vse raspituju kad ce biti »Bozuk« (Bozic), jer po vremenu na Bozic gataju kakva c.e biti godina.

Nema. i ne zna se da je bilo .koledara u ovom kraju .

. Vreme ad Bozi6a do Bogojavljenja su N e k r s ten ida n i.

T 0 d 0 r 0 vas u bot a. Prema tome. kakvo je vreme tog dana, pravoslavni pogadaju kakvo ce biti vreme preko godine. Kaze se:kakva je Todorica, takva jegodinica.

,_ La z. are v dan. Nije u obicaiu da srpske devojke .idu kao Iazarice.

Mogu se ponegde videti kao Iazarice Ciganke.

Na Vel i kip eta k. Muslimani u Dubravama (b. tuzlanski srez) - ne vezJ.,l' volove u jaram, ,q zene t.og dana nece da loze ni vatru na ognji. stu, vee se jelo sprema dan ranije,

D u r d e v dan. Na Pljesivici (selo Petrovice) bude i prvi utorak po Durdevdanu muslimanska »dova«, i to je prva dova u toku godine u Spreci. Na Pljesevici budu docnije, jos jedna iii dye dove. Nadove dolazi silan svet. Tada dornacini iz sela koje prireduje dovu. zovu sebi u kuce prijatelje i poznanike na uzlnu.

_ Te su dove od starine. Najveca clava bude u Toplicama kod 'sela Graeanice (b. tuzlanski srez), i to na treci dan pravoslavnih Duhova, Tu bude aamo [edna dova. (D urorak po Petrovdanu bude dova . u jednoj p'ecini lznad 'Kladnja, pa ~~ ide i tamo .. ) Te dove su obicno utorkom.· Ako 6e 'biti dova petkom, mora bit] ked dzamije.

Na Spa S 0 vd a n pravoslavni stavljaju na njive krstide od gran("olc'n, iii 11 1mb se za ruck om prskaju varenikom da budu sarena j agnj ad,

ptmll1ti i, dr.' ,

Wil Spasovdan se obicno drze poljske molitve, i tada svaki domacin dill.' p.l'l~op-:c crkvi za zdravlje zivih svojih ukucana,

hmH,d s 18 Makalica je breg Spasovnica, Tu bude molitva na Spa- ..

IlnvrtllJ1. 'I'll., i uQPSte g.cl.e ~ilo da se tog dana sastanu.veobani se prskaju I~dt'l OIH m >(1'1.1 SObGHln.

Nn T'v a J.:l j d a n se donose u kuce venei (lid peljsltog cveca.

Uo ,j (' t I' 0 v dan a praveslavni decaci pale »lib:~« i s njima obilaze

III II IW('l' I (")ko ~ 11'adl>'! sa stokom.

Nn I II V 1 ~I V d n 11!. I'll' 1"1'1(1(\ :';;ll1'IO r~nnji 'PG~lovl ll! R(I Nidi lnO~(m1).

Nil ,Ill III d~tn pI! 11ljl' po~1 I 'Y, RiH~l.ilt, '1'11.1 1111,"1 rll'~I" t1glnvulll., HlIllll) ,1'll1' hll.IIIHI ~ll' 1)111' till II dill' ", I'll 111' '!'IIVI'lulll nv. ~ihmJII

I~II 1 I I" Ii II II 1 III , II II II I 1II1I 111111111111" i'.I'III' i dovojk iznose

I, d 11111 III ,1111 1.11 111111'1 ,'" I 1111 I,ll)! IIIIJi.lIlOfi.

lVI" d IIi! Ill' V II I" I l'lld 10 I 'I!' If! llib nasto] da pre Velike GospoI III' I IPI) tlil. IJIl()VII11'jl('1 1\1'11(\1'11.11' 1.1I1'fl, Itu6 J sl., jcr je U Medudnevice 11I'IIIIIVH,(llc

IV! )' '11. in j d a n. Toga dana se ne radio Ne znaju da je to praznik IH 1)'1 'Hl1.skog, kog inace pominju prilikom napijanja 0 slavi.

lVf 1 a dan e d je 1 j aim 1 a dip eta k su u velikom postovanju, Ali n' .,t'acunaju da je mlada ana nedelja kojoj ne prethodi mladi petak, I,i, uko je mena meseca bila izrnedu petka i nedelje.

Prilikom posecivanja crkve svet donosi u crkvu voce, .Iesice od 1l~~'llice, cvece i bosiljak. Veoma je u obicaju dase Ijube crkvena vrata. ~n vr me Citanja Evandelja i za vreme velikog vhoda klece. I nedeljom i praznikorn moze se videti kako poturaju bolesnike pod nalonju kad se ~.ita Evandelje.

Pol j s k e mol ~ t v e su opst; obicaj kod pravoslavnih Srba. Prirsduju ih uustaljene dane. Kad se svrsi molitva, svi ucesnici nastoje da dcdu do osvecene vade, koju piju ttl na mcstu i nose kucama,

Nastoje da se K r s ten jed e t eta ne obavi onog dana kad se osti. 'To se nastoji radi gozbe, jer se u postu ne mogu dobra da pocaste.

Kad udata kcer dode sa detetom u prvu posetu roditeljskoj kuci, obicaj je cia ded, ako je ziv, cdnosno ujak dadne detetu, pored dara u novcu, i sto od zive stoke: ovcu, svinju, [unicu, pa i kobilu, Daje se zensko da bi dete od njega imalo vece koristi, jer ce da daje priplod, Stric daruje sarno novcem dete svog brata,

S m r tip 0 g reb, Ko urnre prirodnom smrcu, sahranjuj·e se u S oskom groblju. Lica koja poginu rna na koji nacin treba da se sahrane na mestu pogibije. Ne dopusta se da se takav mrtvac nosi preko zernljista koje se obraduje, Pogibalac se ne kopa u obicno groblje zbog »vremena«: cia gradne bi tukao selo. Taka, npr., Obren Dragi~ S9- Snagova pcginuo je 1922. u svadi na putu i sahranjen je kraj puta, oko 1 km nize manastira Paprace. Isto pravilo vazi i u slucaju kad ko pogine od groma.

Mrtvo dete donose do groblja na dasci, pa se ta daska stavi odozgo po grobu. Nije u obicaju da se mrtvaci prevlace na saonama.

Aka umre mladic ili devojka, erkvi donose kao prilog sve sto [e lepse ili vrednije od odela momkova iIi devojcina, Crkva ce posle prodati te stvari u korist svoje kase. Ako pak umre domacin iIi pomacica, u crkvu se donese velika sveca »za pokoj duse«, Ta sveca se donosi 0 cetrdesetnici il i docnije. Takva sveca se pali samo. 0 velikim praznicima, pa stega traje godinama. Nil nekima je zalepIjena hartija na kojoj je zapisano ime pokojnikovo. U erkvi manastira Paprace vidio sam (1937) dvadeset i jednu takvu -svecu na dva svecnjaka ispred oltara.

Ako je umrlo mlado celjade - devojka ili moroak, na krst iznad

" • '"1

,qroba stavlee koju maramu, i to odmah po sahrani, U obicaju je' da se

na grobovrma sadi vGee, ali to ne cine svi.

Ntl groblju u Fapraci znatnc se razlfkujt; :?tarUi i noviji nadgrobni f1)H1lrll'ni'i. fHariji I'lU kao [ednostavn ploce i jedlni im je ukras ktst II l'I,IJ"l'll. 11\1I111! nblil~ kno nn I'll. 5.

• I

Sk.5.

Stariji nadg1'obni spomenici u SP1·fd:i.

N oviji spomenici se grade U obliku krsta od mekanog karnena (koji se reze testerom) i izgledaju ovako (sk. 6):

t

Sk.6.

N oviji .nadgl'obni spomeni.ci u. Spl"eCi.

Dacesu veoma U obicaju i daju ih posle tri, sedam i cetrdeset dana, kao i posle pola i jedne godine, O'godisnjici se kolje »kurban« Hi »za(Iu§h' brav«, koji ne sme biti stariji od jedne gcdine, a uzimn se brav i,~1 0 pola kao i pokojnik.

I ste zaehisnicesu dvaput u godini: u subotu uoci 'I'rojica (»)Vodena HII bcta«) i pred uskrsnji post. Na zadusnice pred nishrsnji post nose na l\i'oblj .i 18 i pica i sedaju svi zaj-ednic'ki da j du, posta okad grobov

I IIJlnl sv c n njima ..

II I II, II I III Id , I I,d 'I

I ( Iq I1I11 I II d 11111

II 1111, III Ill! 1111111\1'11 I ,.V{II~d 11111.11

II I 11111 II II 1!l11 1« Ipll '1111/1111 1111'!VIlt' II nl'!l11,

IIHlllllld 11'111' J:I, 'Pllbl1Lllll~l'ob ..

\ flU ~ I J \ ' "t N.I 1\ I {~1~1! 0 tTl VI'! 11.11' Ill' d" ,II vuk ov l ]u"lOyi S'V. Dcrda,

I VIII'lljl' ~l(\ cl~l $U pu'~evi postali ad Hrrstove pljuvacke. StQga nis;q jiIlH.IIII: I ,1m, nr" sumo da val] a cia se jedu, nego je cak »sevap« (rreka I ',,1 i I d!'la 1'I1,'j lcsrda) cia so je'du" Ali, vj edu se same dok su zatvorerri, pre 1IIII/IIIVIIH'LII Pt.{ 'ih s-tO"Ka trazEr kopajuc; po zemlji. budakorn. K-adl p'Lfzevi IIlJi"llll In PLI,~Q, ne jede ih nike. Smatra se sevaporn dasc uz uslu's:nji post

II II 111 i r ttlt~) 'Vi. <

~, I{c'gm bjje ncka velika z·a16st, tli nema dece is1.j opasuje crkv-u I .111 N'ltiVa slavi ili kad se" osvecuje nova crkva .. Crkva-posleskine platno I I Jj lw jj e opaSJrana i pxodaga,. a novae se upotr'ebl za c'r>kv'an'e potrebe, I Hli [c osvecena crkva u Prihoju pre prvog isvetskeg wata, [edna zen,a .

• It! Jp O'pa.Stda dvaput, a 193rL opasivala je cr'kvu manasfira 'I'arnrre Sara VIIJl~0 Pd1;'oni'ca -s Vukevine u @ojCihU.

4. Posto su ostaei .starih sl ikau crkvi manastir-a Papnac« nedohvatn], II n struzu prali s ohicllog z ida radi lecenja nekih bol.esti.

5 .. Ima »)vrela ad ocijp«, 6ija voda, 'po· nar odnorn ver'ovanju, leei 1)(·i.N61 ta vrel a idu poglavito Eene, osobito mladim petkom i mladom IWc( Ijorn.

6. Narodrii Iekovi od grozrrice su:

I) nakaditi se vunom od medveda, 2) prcgutati tri .stenice,

:1) pacijenta iznenada politi hl.adriom voriom ..

7. Da se flqJjine sacuvaju da 1h ne- jerlu l;TI<oljti~ st"avlja se u njih orahovo tEsiZe.

8.U vodi iz' Toplicakod sel a <&taGanice irna fnROgp sige, T\! sigu tuku ILf prah i daiu steel da se njorn obJo:ze .. zHe- u dzi_g;ericama, ~ i tako so ;stokabr;ani ad metilje.

ZABAVE

Do 'pEe pedeset godina nije u .Sp.reci bilClsTpske'kucebez: gusala, Danas vee nisu taka. 'ceste) iako sf: JOB odr:zavaju. Ima i toga da S:rbi pevajui litz; )'hugariju« (Nrstu tarnbur-e), .al.i r-etko, pa i to, vee izlazi 12': ,·obicaj.a.

Pored epskih pesama opstijeg 'karaktera, pevaju sei pesme lokalncg %fHtCaj.a i postanka, »pjesme koje S1.1 ovdte prepocete:«. Menu njima 'SU csobito crnfljene pesme: D h?jducrrne:, kojih je. btlo dosta po M'e.jevici, ()1~l1b.ito Q hajd4eima Milanu i Jovici~ koji $U hajd,ukovaliza vrerne 'Ul~tto~llgarske oJ{tLpacije. God. 19;32. spevana je jedna pesrna 0 pt:htT'@q,- 11 n,i krizi.

Cuvel1. lolsalrii nancdni pesni.k u. Zvorriickoj SpreiH bio .Ie f)Uro J }trp~lvi (: i~ Zvorriike , 'Hip j e tr g'Qv~c') a. Isad j e oslepeo i €J$'itOtilfli.~,i 0, zivrirG ,j,£" nd pesrne. Vodio ga je b'['at,'a isan je do, Banje Luke, .. Pl'i~"li1 He Cl,t>:\ hi nil h'zun p01,rbl;:l,~ke tti dana dole hi' spevan pesmu, Od njeg,~ su KI1I'uvlllSi

naucili p srnc ,I '1'( tll 1\"1'1111111.1,;1, r u u II d I I III I I 111111.]1 II

deo l'epertoara. koji oni iZllllJ!t:I~, 1)01 !:\ 'I IliI I1I1I rill pl. \ I1II I J~abicajila su se »sijela« s ig'1' na,

pi eka-d'a se' igralo u Duhnici »dvojno kolo«, ~ oJ \ .I ~ Ol·it,)11 i'bo VI', I u

izvodj-O Todor Ikic s dr.ugovima. Uh vat.il.o bi s -, naj PI' » elm .i t' J D I 0 IIII ne'kol1lCO snaznih mladica, a rijlma na rarnerra bi stajala kao »gOl'Jl.lI' IUllll' cetvof1ca Iaganih, ali vr lo vestih mladica, koji su se, dOik j'e 1o.l1j' ! plu igr~lo, samo drzal; medusobom.

1) Mil. S. F'il ipovic: Odlazenje na p7'ehranu, GlaSnik ,geQgra.fskog ell' ~-

stva $XVI! (Beograd, 19'47), ,76-.91. . ,"~ ~ .

2) U sumi .Iel ici izriad Dubrrice jedno rnesto .se zove l'fatun'tste. Da1.l,B.sl'1,1 ~

doma66 st,;movnistvo unpste' rierna pojrna 0 vtome. :st~ bi. e;n~N.l0 to i~ne, Mozda

'e U tOm Imen~ u~pomen~ l1.a hOEav,,:l~ s~o~ara lZ JugOlstOCHl? _k~'aJe,:,~: ,

J - '3) Ban bi pricao seljacima sta je vldlO po svetu.. Tako irn je prrcao 1 c

zeleznjCi: A seljaci bi se samo podgurktvali: »Kako fHJ,ee £)0 svijetu hodati - Vt "il Je? - pa lazel?«

sam 4) Tvorice koji bcrave u senu love ovakc: izdigrre se sene, pa se Qn~a

d '0 po 'senu bode motikama dok tvor-ic ne- rspadne. ~ad Ispadne, docelcaju

o ozge "

ga ke;:"ov1.,