DR.

RUDOLF STEINER

DUHOVNE
HIJERARHIJE
INJIHOVO
OGLEDANJE
v
UFIZICKOM

SVIJETU

CIKLUSPREDAVANJA
'W

ODRZANIH U DISRLDORFU
1909.GODINE
•

lJr 1(V".0UL}1 S:l'.l,JNBH.

=================================
=

= DUHOVNE HIJERARHIJE I NJIHOVu =

= OGLEDANJE U FIlICKOM SVETU =z:

= /Zodiak, planeti, kosmos/
=
=====================:===========

/Niz predavanja Dr RU~OLb'A STAJNEliA odrzanih

u Dniseldorfu, aprila 1909.g./

• :"'o:",·t,,....'"'."..... I,'*',_W~ U:",

- 1 ­

10 l\RiiliA VANJ~

Dragi moji prijatelji!

Ovuj {UZ predaVanj8rY0vesti 6e nas u vifJake krajeve duhov­
no~ zivata. On 6e nas ta~e6i ne sarno izvesti iz n3~eg zemalj­
s~og prebivali§ta u svetove fizi6kog prastora, nego ee nas pove­
sti i I~ore U duhovne svetove iz koga je F~otekao fizi6ki pro::'ltor­
ni svet. Ali upravo jedan takav ciklus predavanja pokazo.ce Varn
cia ~;ve znanj e i sva mudr~st u svojim osnovama SIDera na to de nam
razre~i veliku, najve6u zagonetku ~oveka. Jer da bismo ~oveka mo~­

li razuueti val j a da zahvat irao udal eke, dal eke s tvari. Sva~cako
je nuzno da onaj, ko hoee da sledi ovaj kurs bude snabdeven vee
nekim osnovnim duhovno-naucnim pojmovima o No uglavnom su svi
poJ"tovani slusaoci vee t ako daleko doprli. I zbog toga mozda sme­
mo jednom U ovom ciklusu nas duhovni let uaro~ito visoko uperiti
i ako treba uvek da se trudimo 0 tome, da stvari koje se moraju
tako s visoka prineti u6inimo toliko razumljivim koliko je same
moguc e.
Kad treba da govorimo 0 onom sto se nazivB duhovnim hije­
rarhi j ",fila, tada to znac i da nDs e d uhovne o~i tr eba da za s e uz v:;_l1'.l
visoko Gore do onih biea, koja zive nad covekoill nase zemljeo S
obzirom ns vidljive oci mi mo~;emo takg;eei da se popnemo sar:lO
j;.ireko bica, koja prikazuju Cetixi stepena jedne hijerarhij e: .i\~i­
neralvi svet, biljni svet, zivotinjski i Ijudski svet. A iznad
60veka pocinje jedan 8vet nevidIjivih biea i coveku je usled na0­
~ulnih saznanja - ukoliko eu fiU ana moguea - data da se je6an ko­

mad puta uspne do onih moei i bica, koja su u nad6ulnom i nevid­

·ljivom svetu nastavak ovog 2',emaljskog cetvoro~lanog po,:;;tupnog re­
da. Ono znanje i ispitivanje, koje nes vodi u te oblasti, k2~O
vi Bvi zn2te, niau ne§to ~to bi mo~da tek u nc§e vreme stupilo
u lQj.udski razvoj, Ime jedns (mi j e smemo taka npzvati) p.lUdrost
praiskonskog aveta, jer ono sto covek moze da utvrdi, sto covek
!!loze da zna i upozna, pojmove i ideje, koje on maze steei, vidovi­
te imaginacije, inspiracije i intuicije do kojih se moze uzdiei,
sve je to nesto sto covek pro~ivljava sarno ponovoo A pre su to
prezi vIjavala i pre su zuala biea koja stoj e iznad 6oveka. Aka
smemo da upotrebimo jednu trivijelnu poredbu, tad moramo reei:
 -

- 2 ­

sajd~ija ima najpre ideju, misao 0 satu, a p~ema tome ondn pravi
sat. ~at je gradjen prema mislima sajdzije, koje su postojale r8­
nij e, a docnij e moze neko da sat raselani, da ga analizira i nr~-=­
naano studira na osnovu kakvih s8juzinijih misli je nastao taj s:
Tako covek onds misli sajdzijine misli za njim Jonovo o Sarno to~u
moze zatJravo covek da se u svom danai3nj em razvojnom stadijumu
odnosi prema praiskonskoj mudrosti sveta - mudrosti duhovnih bi­
ea vi§ih od njegao Ta bi6a su ponajpre imala i imaginacije, in­
spiracije, ideje i misli, prema kojima je gradjen nas svet 6to
se oko naG nalazi. A covek opet nalazi u tom svctu te rnisli i 10
j e. I ked. s e on uzdigao do vidov i tog gl edanj a, tad on 1121 azi i
irl1aginaci j e, inspirac ij e i intuici j e, pu tern ko j ih prod ire opet \'
svet duhovnih biea. ~ato moze reei: pre nego je nas svet posto­
jao postojala je ta mudrost, 0 kojoj mi zapravo treba de govori­
mo. una je plan sveta. - Dakle dokle mora da mi pogledarno unat:rc
ostajuei u granicama zbiljnosti, ako hoeemo da dOlJremo do te Tl'U~l.
rosti praiskonskog sveta? Treba li d8 poglcdano u proslost do l..<.
koje vre;nenske epohe, kad je ucio ovaj ili onaj veliki ucitelj'i
- SiL,'1,1rno mi Illuzemo mnogo toga de n8 ueimo po dj erno Ii na trag
u ovu iIi onu vremensku epohu i postanemo Ii ucenici ve­
likih uei telj 8. Ali de dodjemo do praiskonske mudrosti svet2. u
njenolll istinskom najvisem liku, zato valja de. se vratimo unatrC:.L
do onog vreBena, kad jos nije postojal2. nikakva spolje..snja ze'2~lj
koja je bila vidljiva, kad nije bilo sveta, koji bi oko nas pos­
tojao za nasa eula. Jer svet je nastao iz same lliudrostio Ali
ta mudrost po kojoj su bozanska duhovna biea izgradila nas svet,
bila je docnije dodeljena eoveku. Covek je mocao docnije u ~
jem misljenju gledati misli, zame6ivati misli, po Kojima au Bo­
govi stvorili svet. I po~to je to praiskonska mudrost sveta, t~
wudrost stvaraoca 6veta prozivela razlieite likove, dosla je
ona koko j e mnogima od vas po znato, iZE; velik e 8 tl8.n tsk e epo,d;,
k starim svetim Risima nase prve poatlantske kul1,;ure 9 k velil:L:
uciteljima Indije. ~a je praislconska IDuurost sveta postoje'L-, ell'
kod vclikih uzvLjenih llii3ija u takvoill liku, kO[;~anasnjf2 cove­
canstvo same u vrlo, m vrlo lli810j meri mo~e d8. zamisli. Jer Ijv(
ske sposobnosti misljenja, Ijudske sposobnosti osecanja vrlo eu
se izmenile od onog vreBena, kad su poc eli veliki uci telji Inc] L_
da uce poatlantsko covec:anstvo o I k8d bi se bez okolisanj8 (1~:.~:
izgovorilo mnogo od onoga, ~to se slusalo iz usta svetih llisi­
 X.,.2JtZMLl,,"UMJibWUUZl&UiUS&&.!i&&iJ!i!t_,. M,:; ii , .i,.~:M"

- 3 ­

ja, vecina ljudskih dliS8 donasnjice jcdV8 do bi sto drugo culc:.,

nego sallO reel i opet re~i. Za to su nu~ne jo§ druge sposobnosti
ose6onja, nego ~to ih danas ima ~ove~anstvo, da se shvati ono,
sto je po prvi put kao mudrost dojlo do poatlontskog covecanstvao
Jer Bve, ~to je od te praiskonske mudrosti bilo upisano u nojbo­
lji;:l knjiga:n.a, ,:.\Te, sve je to ipak sarno slab odjek same pr8.is~:or..­
ske ll1udrosti. I da eu ko zna l{:ako le1,e i uzvisene Vede i del j ::J~1
lep8e zvuce pesme Zaratustrine, (i.e JOB lcrasnij e govori prastarEl
llludrost ~gipta, sve, sve to ne mozemo da pogledamo s dost8. udi­
vljenja, - alisto je zapisano de.je samo u nekom l~'lutnom svetlu
veliku mudrost Hermesovu, veliku mudrost Zaratustrinu i pocotovo
izvisena saznanja, koja su objavljivali stari Risi. Ipak se ta
uzvisenD !!1udrost sacuvala covecanstvu, ona j e uvek postoj ala u
izvesnim svakako uzanim krugovima, koji su cuvali svete tajne,
kako se nazivaju ta saznanja. U ~isterijama Indije, Persije, B­
gipta, Haldeje, u hriscanskim misterijama i td., i td o , sve do n::~­
seg vremena sacuvala se sva ta praiskonska muorost sveta, ~to vo­
di ljude. Sve do nedavno i u tim je najuzim krugovima sa~im2 bilo
mogucno saznati sarno zivu mudrost a ne napisanu u knjigama o S ~8~
loga koji mogu bas u ovom ciklusu predavanja postati jasni, na­
se je vreme takva epoha u kojoj treba da u vecem obimu izbije
napolje u siroke mase covecanstva ono, sto se cuvalo u malim
kru:zocima kao ziva mudrost. Jer presusila ona nije nikada, pra­
iskonska mudrost sveta, kako su je na primer ucili sveti Ri~io
IY1~ly'
OnE! j e prosla kao kroz neko vrelo podmladi vanj 8. n8 poe etku J,.vrem8­
na, koje illi nazivamo nasim. fa prastara sveta mudrost koja se i~­
lila tada u c ovecanstvo, bila j e nastavlj ena od Zaratustre i nj c­
govih ucenika, od. Haldejskih i egipatskih ucitelja, no, ona se :),_
izlila i u objavu Mojsijevu i stupila je takoreci, IH10 iz nekoc;
vrela podmla~ivanja s potpuno novim impulsom, s pojavom hrist8 r
zemlju. Ali ona j e tim postala i tako duboka, ona j e postala t8.::C
unutarnje intimna, da se je opet mogla sarno postepeno ulevati u
covecanstvo. I tako mi vidimo da od vremena hriscanskog objav­
ljenja spoljasnje u svetu praiskonsku ffiudrost sveta ulazi u eo­
vecanstvo polagano i postepeno, po~evsi s najelementarnijim po­
cetkom. Postojali su vesnici, njih predstavlj8.ju Evanctelja i drl.l­
gi hriscanski spisi, koji su sadrzali u ponovljenom obliku mud­
rost svetih Risija, keo preporodjenu u vrelu zivota. Ali su se
mogle da shvate te vesti odmah od po~etka ba~ u OVOID razdoblju,
 - 4 ­

zbog cijeg prociseenja je stvoreno hriscanstvo'? Ifajmanji dec oel

eV8ndjeoskih vesti bio je shvacen, ~ i malo ~o malo su se tek P~(
bij ale: ta Bvand j elj a - do daljnj ega ra zUlilevanj a, a u mnogo C8L:U
do dDljnj eg potaillllj enj a - i danas su upr~;vo E'Vandjelja, uzevsi
iz OSllOV8, one knjige, koje su za covecanstvo u najsirim krubo­
virna jos najvise zapecacena" Njih ee da shvati tek buduenost
iznova, kad se osvezi 11a praiskonskoj mudrosti sveta. No sacuv8­
ce se blsga, koja leze, pohranjena u hrisc81llikim rudnicima hris­
canskoi.s objavlj enja - ista bIage, koja su bila u istocnoj mudrcJ­
sti, ali ponovo rodjena iz novih sila - a sacuvana su onda opet 1
uzim krugoviilla, u oniw uzim krugoviwa, koji eu onda nast8vljcni 1
raznim misterijskim drustvima, kao sto je na pro bratstvo Sv,,~r?:
i konacno bratstvo RU!ekrsta8a. Tamo su se cuva1a blaga isti­
ne, koja su bila ucinjena pristupnim samo onima, koji su se
kroz ostra isku8e~ja priprem~li za zivu mudrost. I tako su bi­
la b18ga mudrosti Istoka i ~apada kroz vekove i vekove razvoj­
nog toka od pocetka naseg racunanja VreJllena velikim masama svet~1
nupolju u svetu prilicno nepristupna.~amo ponesto je izleprsalo
u veliki svet. Vacina je os tala tajnom novijih misterija. Ono.:.:: j
doslo vreme, kada je tak~eei 00. sadrzine praiskonske L:ludrosti
svetske smeo da se isprica u govoru razumljivom za vece skupove
Ijudi. Poslednja trecina 19. veka jeste to vreme, otkad se otpri·
like manj e iIi vis e u neuvij enom 0 bliku moz e govori ti 0 prais kon­
skoj illudrosti sveta. Samo usled toga, sto su se izvesne stvari r~
Ie u duhovnom svetu, dopusteno je i omoguceno cuvarirna misteriJa.
da puste ponesto napolje od islconske L'ludrosti sveta.. Svi vi, mo­
Jl dragi teozofski prijatelji znate tok teozofskog razvoja. Vi
znate da je tako vee led probijen za teozofski razvoj istom po­
moeu onih Illudr1sti, koje su olJjavljene bile 11a jedan nacin, koj ...
ja danas n~ trebam da opisujeru u tako-zvanim dzyan~opha-rua. ~e
dzyanstrophe tajne naUke sadrze doista onu najdublju, najzn8t­
niju lilUo.rost, sadrze mnogo od onoga, sto je, .:.-,olazeei od nauke
svetih nisija, poteklo dole kroz mudrosti O:rijenta. One sadrze
i mnogo od onoga, ato je onda uslo iza hriscanskog podmladivanj~
u evropski ~apad. Jer u dZy81llitrophama nije sadrzana sarno tal=Vc
muclrost, koja bi mozda bila ostala salliO nE. Istoku sacuvana, n'_,'_1
i m:q.ogo togo, sto tako reei sija u sracima kroz stoleca 118seg ~'-'
cunanja vremena, kroz srednji vek, u tajnim sko18ma Zapada. 1,
 ·&41.1&&&.== ~-

- 5 ­

mnogo od onoga, moji dragi prijatelji, eto stoji u dzyanstrop­

pohama, u svoj 8VOjOj dubini razumece se tek postepeno. Jer ovdc
se oeito mo~e jednom reei: u dzyanstrophama je sadr~ana takva
mudrost da se one joe danas ne mogu da razumu u najsirim teozof­
skim krugovima. Da, takva mudrost do danas jos nije data a ni
mogucnost da se 8 egzoterickim sposobnostima iscrpe njihova dubl­
naG Nema node da bi se onome, ko ima egzoterieke sposobnosti, Ul~l
objaviti osnovi tog vaznog sveta. - Posto je talco reei na taj Dc·
. cin bio probijen prvi led, doslo je i vreme, ked se je smelo G.[:
govori iz vrel~ zapadnog okul tizma - no taj nije nir~Etlo druci 0(,
istocnog i onse je sarno kontinuirano uzimajuei u obzir sve
zgode duhovnog i fizickog zivota, rasadjivao, - kad se je i iz
vrela zi vog okultizma, koji je bio verno cuvan u. ruzokrstas­
kim rnisterijama, smelo govoriti. Nema nikakve istocne IDudrosti,
koja 11e bi bila usla u okultizam ZalJada, i u ruZokrstaskoj nn­
uei i ispitivanju nalazite do kraja Bve, stogod su ikada cuv81i
veliki mudraei Istoka. Ni§ta, ni~ta od onoga, §to se moze zn2ti
iz lYludrosti IS-Goka, ne fali i mudrosti Z,apad 80 Razlika j e samo
u tom - hodemo Ii da govorimo 0 nekoj takvoj razlici - u tome,
da mudrost Zapada mora .a~i=a sabrati svu istoenu nauku, svu ist
nu IDudrost, sve istocno ispitivanje, i ne ispustivsi bas niclte
od toga, ima da tu istocnu mudrost osvetli svetloseu, koja je
zapeljcna u covecanstvu Hristovim impulsom. Zato nekn niko ne
kaze kad se govori 0 zapadnom okultizmu, 0 onom okultizmu, koji
u odredjenom smislu potice od skrivenih Risija zapada (koje oe5.
dakako ne mogu da vide) - nelca niko ne kaze dl:l. tome okul tizmu
fali sarno jedna joia, jedne kvaciea od istocnog okultizma. Ni~t;
u njemu ne fali. Taj okul tizara ima sarno zedatak da sve te stv:::c'i
nanovo rodi iz izvora zivota hrisdanskog impulsa. Svo to veliko
blago mudrosti, koje je najprije doprlo do nas iz ustiju svetih
Hisija 0 nadcovecnim svetovima, 0 nadculnom bivstvu, ono mora
opet uvreti u sve ono, sto trebe da se !ca~e 0 duhovnim hij er3:l:­
hijama i 0 njihovim senama u fizickom svetu. I isto tako malo :~.
eto je geometrija Euklidova postele nesto drugo nego sto je bil:
mada se ona danas proucav8 s novim Ijudskim sposobnostim8, isto
tako ni mudrost svetih Risija nije postala drugom kroz to sto je
miT~~imo sa sposobnostima, koje je podstakao Hristov impuls u
nama. Tako b ismo veliki deo onoga, s to u duhovnome svetu im2i.lO (
kazemo, magli nazvati istoenoI2 illudxos6u. Jer u tim se stvari:J8
i l!~I'. Ii ., .':%trt·~,,~w:..;;, •• "~~ ,., t,l~"{ ,t;,.~ ''"'''''I' -. ';.{<. *"" "'. _",!,,," <'~ - . -..... ;;~. ;:::1"' .... :IIIi.%: =m=.;~~

- 6 ­

srne nista krivo shvatiti, a nesporazum 1ezi nclln t2.l<:o b1izu o Cui;
koji nece d~ od nesporazuma uzvinu do razumevanja, mocu vrlo
lako dB. pogresno shvate no pre nesto od onoga, :3tO je bilo jFC e
receno u svecanom uskrsnjem predavanju. (Uskrsnje predavanje OL~
-----.. no je u K51nu, 11. aprila 1909.). xllogli bi se nCJci tCl~(Vi 1juc1i ­
to moramo spoL.i::nuti zbog potpunog razumevanj8 - koji Deae ltC] fl~
uzdignu do potpunog razumevanja i mOGli bi reci: "Ti si jUc E: Co­
yorio 0 velikim, tako zvanim svetim istin8Hl8 Budinim - ti si 1:0,
Q<?c j e Euda ucio i 0 bj avio svete is tine 0 zi vo tu i bolu u zi VO'\;l~
Rodjenje je bol, bolest je bol, starost je bol, sruxt je bol, Q~­
ti odeljen ad onaga ato covek 1jubi jebol, ne biti sjeclinjcn s
onim sto covele 1jubi jeste bol - i ti si nam juce relroo (toko
bi s e lila 510 govori ti): pogledajmo j ednom u pohrisc ansko vrer,le,
oni, koji su H.ristoy impuls dobro razumeli doista. tu treb<: (: -0

smo svesni a tome da usled l'azurnevanja i prozimanja pomocu toe;

Hris tovog impulsa stare svete Budine istine 0 bolu zi vot~) vLi c
ne vrede u punoj !ileri, da je tako reci Hristovilll impulsom stvOI'(
no ne;3to Keo neld lek proti v bola zi vota ••• i'i si l'ekao (moceo
bi ko tako reci) da Buda uci: rodjenje je bol, ali ani koji
razumevaj u Hrista odgovara ju: prilikom rod jenj a stupamo mi u Je·
dan zivot, koji delimo s Hristom i usled sudelovanja Hristovog
uni~tava se bol ~ivota. ltto taka se usled lekovite snage Hri~­

tovog impulsa unistava bolest i bolest vise nije bol za onoee' 1,:"(
shvc:tQ H:rista. I smrt nije vise bol za onoga, ko l'c'ZUl:le Hristn.
ltd. itd. Na\t; bi mogao ko da odgovori: ]Ja, ali ja cu ti clokp­
--'
zati da u Evandjeljillla stoje iste recenice kao u svetim spL:inr­
budinim. I u Evandj eljim8 moz emu d a dokazelilO, a. c, tamo st 0 j i: II i,_
votje bol, bolest je bol, itd. itd" •• 11 I tako spo1jai~nje mog1o
bi se reei: "No mi imamo te mode1'ne religiozne spoiilenike, <:ili 21:
hovu sad:rzinu nalazimo vee u !udi.zmu, nema dakle nikakvog nCJ.l-:l:e~,
u religijama, nikakvog r8.zvoja. Sve religije sadrze isto, 3 ti_ "
govorio 0 nekom napretku, ti si prike.zao to tako kao da stare
svete istine budizma vis e nisu istini te usled tOGa, sto j'2 do­
slo hri~eanstvo". 10 bi tako govorio tuj bi tim pokazao n8jstr~­
snije nerazumevanje. Jer to nije bilo receno, sve, sve, tek POf'­
lednja recenica nije bila recena. I vazno je da se upravo u to:;]
suptilnoIll podrucju posve tacno razurnevaju stvari.. lJ.:acno ::Ie itlO~~l.
nikiJ.d ua razume fanatic ar, tacno mo~ e neku s tvar da 1.'a zume 88 ;~'J
objektivan covek. lUkad Dileo, ko govori iz vrele ru~okrstcHjkoL
• ....,.

- 7 ­

ispitivanja i mudrosti, reei ne moze da treba bilo sto da se

pobija 0<1 sadrzine spisa velikog Bude, da bilo sto nije isti­
na u spisima velikog bude. lstina, svako, ko govori iz vrela ruzo­
krsta~tva deli ubedjenje Budino i eele istocne illudrosti. Hi~ta

od te UluCirosti on ne negira. On veli: "Jest, one sto si ti, ve­

liki 13Ud8, usled svoga prosvetlenja u svojoj unutrasnjosti
gledcc:.o od velikih istina 0 gbolu ziv01a~ sve je to do kraja istiE(~<
" "t 0 Je
I s t lnl " --0
l;" 1 d . 1.'18cYj(e.;1 J'\ke:t .-.
GO pos e nJetzapete 1. tal.,; e
"t b 't
r ins a, rna as ru~'J 8
v •

se od to~a ne6e brisati ••• Sve to ostaje. I ba~ redi toga, jer
to sve ostaje, jer je istinito, sto je Buda relcao, de::: je rode­
nje bol, bolest bol, starost bol, itd., zato nam je Hristov im­
pUls onaj moeni i vazni lek - jer je on onaj, koji taj bol odu­
zi11a, j er j e bas to istina da postoj e bolovi, aka j edan veliki
impuls ne izdigne svet iznad njih. Zasto je Hristos delovao~ Jer
je Buda govorio. Covecanstvo se morale povesti dole iz duhovnih
visina, gde je delovala iskonska mudrost sveta u cistorn liku. Co­
vecanstvo se moralo dovesti do samostalnosti, dole u fizicki zi­
vot i time je zivot postao bolom i bolest je postala boloID o Ali
isto je tako u daljnjem razvoju morao doei veliki lek protiv te
neuklonive cinjeniceo Zar onaj porice bilo koju zbilju, ko veli:
"Da, istina je sto se veli 0 toj zbilji ••• " ali u isto vreme nam
se daje lek, da se njim cinjeniee, koje izrazavaju te istine, do­
vedu u zdr2.vi raz.voj. 0, u visinarna bi tka, gde treba da ih potra­
zimo, duhovne hijerarhije i njihove sfere, tamo se ne kaze: "Bu­
dizam protiv hri~eanstva, hri§eanstvo protiv budizma, tamo pru­
za rQ~U Buda Hristu, Hrist Budi. No svako neraspoznavanje ljud­
skog rG~voja, svako neraspoznavanje uspona u isto je vreme ne­
rasIJoznavanj e duhovnog dela, koj e s e dogodilo u nas em r8zvoju,
Hristovog delao" I tako se ni~3ta ne daje, ;:)to bi bilo kako pori­
cala mudrost Istoka, koja je u talco dugiill razdobljima vreuen8. do­
le dovela mudrost svetih Rii3ija i time praiskonsku Lludr02,t sve­
ta. o., ali u tim dugirn, dugim razdobljimB vre.Jena, u kojirna je
mudrost ~.k uvek tekla u covecanstvo, bilo je tako reei u veli­
kim 1llasama covecanstva, koji nisu bili u polozaju dB prodru do
vrela svetih misterija, tesko sporazwueti se s tim stvarLna. :D2S
to sporazQ~evanje postalo je teSko.

U predatlanteko dobe, u dobe pre velike kataatrofe, kad

au siroke mase ljudi JOB vidovite - u staroj tupoj vidovitosti

- glec(31e napolj e u nebeske prostore, gledale gore k ciuhovnim l1i­

 ·"J~.'Ai,~·fI~~~.:::S:~~;'

- 8 ­

jerarhijamC', tad. su one videle dru.:(cije nego docnije u poat18l1t­

sko vreme, kada je iscezla stare vidovitost za siroke I118se covec,;:u.
StV8 i kad je sRmo fizicko oko moglo da vidi napolje u fizicke
daljine neba. Zbog toga ne bi bilo imalo nimalo smisla u doba 'pl'C
atlantske katastrofe govoriti mozda 0 onim nebeskim telesima, ko­
ja su danas porazmestana po prostoru. Vidovito je Ijudslw oko glp­
dalo u nebeske daljine, a te su bile duhovni svetovio Bilo bi bcs­
misleno, u ona vremena mozda tako govori ti 0 1lerkuru, iIi iIeptu­
nu, iIi Saturnu, itd., itd p , kako govori nasa astronomija. Je~ t~­
ko kako govori nasa astronomija 0 svetskom prostoru i njegovoj
sadrzini, tako ona sarno ponavlja ono, ato vidi culno fizicko oko,
kad pogleda u daljine neba. Toga uopste nije bilo u atlantska vre­
mena kod starog vidovitog covecanstva. Onda se, kad bi covek po­
gledao gore, uopste nisu videle fizicki ogrGnicene zvezde. Ono
sto vidi danas fizicko oko, takoyeei same je spolja~nji izrGz
duhovnoga, koje se je onda videlo. Ked danas fizicko oko pogledD
gore - ato se mene tice rna i kroz durbine - na one mesto, gde
stoji Jupiter, vidi one tako-reei jednu fizicku svetlu kuglu,
okruzenu od njenih meseci. Tako danasnje fizicko oko. A ato je
to bilo jos za coveka atlantskog doba, ked je on svoje, onda jos
i
vidovito oko uperio gore prema istoj tacki, k8ffiO danas gleda fi­
zicko Ijudsko OKO? Ono, sto vidi fizicko oko bilo bi bas tako me­
10 videlo onde staro atlantsko oko, kako malo danas vase fizicko
oko, kad pogleda u gustu jesenju maglu, vidi tame pojedina svetlc
Ono vidi kao neku auru od magle oke sve"tla, a svetlo iscezava u
s arenim kolutovima oko nj ega. lsto tako ne bi ni oko AtlanaEnir.;.
bilo videlo fizicku zvezdu Jupitera, ali bi one bilo videlo ono,
ato je danas JOB spojeno s Jupiterom, samo to Ijudi ne mogu da­
nas da vide: auru Jupiterovu, zbir duhovnih biea, za koje je fi­
zicki Jupiter samoizraz. - I tako je duhovno oko covekovo pre
atlantske katastrofe kruzilo po svetskim prostorima, posvuda
gledaju6i duhovno. Moglo se je govoriti sarno 0 tom duhovnoID, jer
besmisleno bi bilo onda, ked joe fizicko oko nije bilo otvoTeno
kao danas, govoriti 0 fizickim zvezdama. Ljudi su gledali napo­
lje u svetsld prostor i videli sU duhovna bic8, uprcvo duhovne
hijerarhije. BieB su videli. A u dE,ljem xciZVOjU bilo je taka <'1.;
ga mi mozemo opet usporediti sa sledecim: Zamislimo da smo stu­
pili u gustu maglu. Ne vidimo poj edina svetla. Sve j e oVij enD
tom aurom od magle. Onda se razdv8ja magla, i pojedina 8vct18
.JIL.... .-d.,~la£,t&JEiUa, C&JQ<;,

- 9 ­

post8ju fizicki vidljivim, ali aure su nevidljive.G. ~o je sarno

fizicko zbivanje, koje treba da sluzi kao poreajenje. Ali kou
Jupitero je to bilo tako, dB je staro oko videlo auru. Ono je vi­
dele ~cllovna bies u auri, koja su spadala zbog izvesnog stepena
rasvoja JUl1iteru. Onua se covecanLltvo razvilo do fizickog ~le­
danja. Aure je nestalo. Ljudi je vise nisu mogli ds. vide. Ali
fizicko telo u sredini postalo j e uvek sve j asnij e i jasnij e.
lzGubilo se ono, sto je duhovno spaaslo uza nj. A postalo je
vidljivo one telf'r'no nC.; tom telu. A znanje 0 tom duhovnoJl okolo
zvezda, znanje 0 onim bidima, koja ~u oko zvezda, sacuvalo se
u svetira misterijama. 0 tom znanju govore svi sveti llisi. U
vrelllenu ~cjcl su Ijudi ved gledali sarno fizieki, Govo:r:ili su sve­
ti 1li:3i 0 duhovnim atmosfer8Illa, 0 duhoviIil& koji rwstanjavaju te
svetske kugle, koje su porazdeljene u prostoru.
A sad pogledajte malo situaciju koja je nastupilaG Ma me­
stil!l8 znanja govorilo se 0 duhovnim bicima oko svetsld..h kugla (::;ve­
zda). Napolju, gde je culno oko postajalo uvek o~trije i 08­
trije, napolju se govorilo uvek sve vi0e i vise Sarno 0
sustoj fizickoj materijiG Kad bi stari sveti Risi izrekli rec
!
Merlcur (oni tu rec nisu izgovarali ali uzmimo je da bi se sporci­
zUlil.eli) - da li su oni onda mislili to fizicko svetsko telo'!,
Ne, niti stari Grci nisu ~islili to fizi6ko tela, kad su ~ovo­
rili 0 1,~er,curu, nego skup svill duhovnih bieD toga tela. 0 dunov­
nim svetovima, 0 duhovnim bieima se govorilo, kad se ne mestima
saznanja - recimo - izgovarala ree kerkur. Ucenici ucitelja ne
mestilil8 ~n8nja, govorili su reci: l,iesec, llierkur, 'venera, ~unce,
Mars, Jupiter, Saturn, i iZGovarajuci takve reci na raznim je­
zicima, oznFJcavali su oni poste.i!eni sled duhovnih bica. Ko ree
izgovura na dana§nji nacin i oznacuje jedno fizieko telo, ozna­
cUje S<:ililO one najgrublje od svege tso se iskonski ra::.:umevalo pod
Mesee, l.ierKuI', Venera i td. Glavnu s tvar ne oznaeuj e bas t2.k8v
covek. Stari je ucitelj mudrosti rekao tako: "lliesec" i on je ti­
me iza:;vao predstavu jednog velikog duhovnog sveta G I lead je all
izgovorio ree IIMesec ll ipokazao one mesto na nebu, gde je hIesee
i kad je imao u svojoj svesti: liTo je najdonji s"Gepen duhovnih
hijerarhija ll , a one je ona,j, ~coji se, usled sve veGeg odnosa s
culnim kod covecanstva, daleko udaljio od duhovnog naziranja,
pogledao gore, no vidio je f i z i c k i fuesec i, to je on
 .;, iii '.""1'",,"'.'. ."t
''>.-''Io-;,Jt;;;1i~Mm;@. £u~e'''.(·_'-':';;iT-~ "',i....""',"~w: i,~i-.",',,, ....;";~ ...."J:'''~''''~~ ....,.-..~ ~>_,,.
.• ­

- 10 ­
/

nazvao "liesec tl • - Jedna rec za dve stvari, koje :::.>u svak2ko SP[:­
dale zajedno, ali dve reei koje u coveku izazivaju dve posve
ra~licite predstave. - A isto je tako bivalo kad bi mudraci na

rnestima s8znanja pogledali gore k llierkuru, Suncu, iuarsu i tdo ­

~ako vidimo,da su Be obe struje - spiritualna struja - koja 8VO­

jim recima oznacuje nesto posve drugo nego ona druga, materi­
jalna struja, - sve vise i vise razilazile u covecanstvu. U mis­
terijama se tim recima, koje su onda postale oznakorn ne~ih spo­
Ijasnjih svetsk1h tela, uvek razuulevalo duhovne svetove, stupnje
dul10vnih svetova. Spoljasnji svet je poa. tim uvek razumevao
materijalno sve do nase danasnje mitologije - ja tu rec izeovC'­
ram svesno, - koja se naz1va modernom astronomijom, sve do one
mitolosije, koja -~osto je teozofija priznala druge mitologije
u njihovoj punoj vrednosti, vi cete razumeti, da ond ceni i mo­
dernu mitologiju - sve do one mitologije, koja se naziv& modernorr
astrono~ijom, koja vidi jos samo neki prostor i u njemu fizickc

svetske kugleo Ali ta moderna mitologija, za onoga koji spozncjc,

nije drugo nego jedna naroeita faza svih mitologija. Ravna lini­
ja vodi od onoga, sto BU. stari stanovnici Evrope u svojim price­
ma 0 bogovima, zvezdama i svetovima, sto su Grci i llimljani u svo
jim mitologijama dali, sto je dao Srednji vek u svojim manje
11i vise zam~cen1m mitologijama, sve dalje do one mitologije, ko­
ja opravdava 1 sposo~na je za puna divljenje, koju su osnovali
Kopernik, Kepler i Ga111ej. Doci ce jedno vreme kada 6e se 0 njoj
o toj moderroj mitologiji govoriti otprilike tako: "Bilo je jecl­
nom Ijudi, koji au drza11 da je ispravno staviti neko Iilaterijel­
no Sunce u 8r~diste jedne elipse, dati da oko njega kruze plsne­
ti u elipsama i da na razlieite naeine rotiraju~ Oni su sebi stv r

r ili talco j edan svetski. si stem, k<~o i pred j 8 snj a v:remena. Dan~:~ ­
tako 08 se naravno govoriti jednom u buducnosti - dan2s je sve
to vise bajka i priea. Da,i to 6e vreme doci, iako moderni covek
tako ~ivo prezire stare mitologije i zaklinje se na s v 0 j u
i ma-da mu se jos kolik~god eini nemogucim, de se moze govoriti
o jednoj KopernikerA~j mitologiji. No to 6e n8m uprclvo ucini ti
razumljivim, kako s~ je pod recima uvek nesto drugo i drugo prcd.
stovljalo. HO\lprkos toga se je praiskonska mudrest uvek i uve~
nastcwljala i ~clsadji vala. 5PIDO se je to. praiskonska mudrost 8ve·
ta upravo egzotericki sve manje i manje razumevala, jer interpr(;.
tirana materijalnije, objasnjavana, jer se spiritualno manje i
 ...,..

- 11 ­

manje videlo. I tako se je dogodilo - da 1judstvo ne bi izgubilo

vezu s pr~obitnom spirJtualnom mudroscu - tako se je dOGodilo da
je kod ~e~~&l podmladjivanja praiskonske illudrosti u pocetku nS3eg
vremena racunanja u ostrim crtama treba10 upucivati na to, da je
onde gde ljudsko ako gledajuci u fizicko vidi sarno fizicko, ds je
tu svuda duhovno, koje ispunjava prostor. I tako je najintimniji
djak apostola ~avla - u Atini, Dionisius Areopagite UpUCiV80 na
to: "Nije BaIDO materijalno vam u prostoru, ima ako se dusa ljud­
ska sa slutnjoID uzdigne u prostore svetskog bivstva, ima dUhovno
tu vani u svetu,~i to duhovno stoji iznad coveka u r[<zvoju biv­
st'va". I on je sada upotrebio reci, koje su doduse morc.le glasi­
ti sasvim drukcije, jer da je on upotrebio stare reci, niko ne
bi u njima video n1sta drugo nego materijalno. Risi su govorili
o duhovnim hijerarhijama, tako da su oni u svojim recillla izraza­
vali ono, sto je izraz8vala JOB i grcka i rimska IDudrost, kad je
govorila 0 svetu koji se uzdize MesecevoID, kerkurovom, Marsovom,
Yenerinom, Jupiterovom, Saturnovom, Dionizije, ucenik apostola
imao je posve iete svetove na oku, koje M i sveti Risi. Sarno je on
ostro naglasavao da eovek tu ima poela s duho1mim stvarima, i
on je uzeo reci za koje je bio siguran, da ce se shvatiti duhov­
no. On je govorio 0 andjelima, arhandjelima, prasnagama, si1ama,
mocima, gospodstvima, tronima, keruvima i ser&fims, i sad je opet
covek zaoor8.vio, bas zaboravio ono, 13 to j e covecans tva j ed­
nom Z11810 ..... a su 1 judi mogli :DI. povezano razumeti ,~to j e vi­
deo lJionizije Areopagi ta .i sto su videli sveti stari Riai,
tad bi bili culi tako-reei na jednoj strani ime mesecevo, a sa
strane Ql'ugih misterija ime andjeoskog sveta i bili bi znali:
To je jedno istoo Na je<i.noj strani bili bi culi rec Merkur, Cl
na dl'ugo j s tram reCK arhandj eo, pa bi znGIi t a j e i sta. Bili bi
I
I
! culi ree arhaji, a ree venera na drugoj strani i bili bi znali
to je isto. Bili bi cUli ree Sunce na jeLnoj strani, a n8 Qxugoj
f,, ree sile i bili bi znall: "Is ti svetovi su 0 zn20ceni tim recirna II.
Kad bi neko bio CUO 11a jednoj stram ree l'.Lars, on bi bio osetio~

I1
-I
"Qvde vulja uB,Peti se do moci" (Dynamis). Kad bi bio CUO rec Ju­

piter na jednoj strani, tad bi to bilo isto na sto se je mislila

u skoli j)yonisosa kad su se spomenula Gaspod.stva. ri.eci tlaturn od­

I
! govarn ovde reei troni. - Ali to se vise nije znalo u sirim k~u­
govima, nije 6e vise moglo zn&ti. ~ako je bila na jednoj strani
 J,LbLJXaa,U£ d U A _ ..., ,iaz=:=·rJt·.~ti_.~"""1H" ::.,:; .:"':w,

- 12 ­

nauka 0 materijalnom, koja je postajala sve materijalnija i m[l­

terijalnija, koja je stara imena, koja su jednorn takodj er znaci­
la duhovne stvari, pridrzala za materij alno. I tako j e na j eclnoj
straru postojao jedan spiritualni zivot, koji je govorio 0 duhov­
nim stvarima, 0 arhandjelima, andjelima, itd., a koji je izgubi0
vezu s fi zickim iz1'a zima t ih duhovnih bic a.
I tako vidimo koko praiskonska mudrost sveta polc::zi u 8k.:>­
lu, ko j u j e osnovao p reko Dyonisosa l!avle. I k:ako C3 e saLlo 0 tom
radi da se novoosnovano prozme starim spiritualnirn 6.uholTIo A to
je zadatak moderne duhovne nauke ili teozofije da ouet po­
vuee ni'c, koja treba de bude ve:;8 iZlnedju fizickog8 i duhovnO[2,
izmeCi.ju sveta zeJ'llljinog i onog duhovnih hijeral'hijco Zato je oni­
ma, kOJi ne znaju odakle za~ravo potieu predstave 0 spoljajnjem
eulno~ svetu, nerazumljivo raspoznavanje druge strane, spiritu­

alne strane znanja. A to je narocito napadno ked uzmeco one spi­

se koji su potekli iz praiskonskih mudrosti i koji se, iako je
u njima samo joe slabi odjek i koji ce se u buducnosti ipmc moci
shvatiti saIDO n8 Ob~OVU te praiskonske mudrosti sveta. Pustite
da obzirom na teskoce razumevanj8 onih spisa, koji su potekli iz
pramudrosti, pustite nas da navedemo jedno mesto, jedno mesto iz
bozanske pesme ~avagat Gi te, j edno mesto, koje znaeajno dubol~o
osvetljava zivot coveka u njegovoj vezi s hijerarhijama. ~o me­
sto iz3havagad Gite glasi: (8. poglavlje, 23 red /stih/):
·"Hocu dE, ti razjasnim coveee, KQt9 koji traz~ istinu l tako se to
obieno prevodi) - pod kojim okolnos~ima oni, koji su bozanski uz­
vi§eni, kad oni zemlju ostave kroz vrata smrti, da bi bili ponava
rodjeni ili nee Ja eu ti reei pogledaj oganj, pogledaj den, pOGlc­
daj vrer::e, mesee koji raste. l)ogledaj polovinu godine, kcid8 Slm­
ee visoko stoji. Oni koji Umil'u u to vreme, da umiru 1.1 dan1.1, u
danu u vreme, ksd mes ec ras t e, oni pI' olaze k:r oz vra ta ~:;J:lrti i ulu­
ze u B:rahmu. Ali oni ko ji umiru u znaku 6ima u noc~. ~ vreme
, . meseC8, u po 1
pauanJa "
OVl.ne .
gOUl.ne, '. t\c 15r
k a d El sunee s t oJl.tt , k 2. d

se ti dele od sveta, oni ulaz e kroz vrate. smrti samo u svetlo me­
secevo i vracaju 6e ponovno u ovaj svet." He moji dragi prijD­
telji, tu imflte jedno mesto iz-:&.G. u kojem vam se kaze, da na­
cin kako napreduje covek zavisi i nj egovo ponovno rodj enj e 0 t01'18
da li on umire u znaku svetla po danu, kad mesec raste u polugo­
dine' kad j e sunee visoko, ili on umire u znal-:u dima noeu, u 7,na­
 f";';:·,Zv.:~~\!:j~~.\.··":-'i'$~·,~~,: _.. _ _ , ~ , ... ,,", .., ; ..

;: 13­

':"'i,
ku dima, kad Bunce o:p~da 1:L1 kad Bunce duboko stoj i. 1'0 je - veli
se - to je materij\lli!eti',J~.':~A,'oa,.~nlh,koji ulaze kroz vrata
~ \

smrti u znaku amrti, ~ znaku ognja danju kad mesec raste, kad
Bunce Visoko~toj1od"c'an11lr~;~{V~11, da se ne trebaju ponovo vra­
6'stl. 0 drUgrini:~~r,t'6fi bJb1i-li ~''Ztl.a.kti. dima, n06u, kad mesec opada,
iii,'u o:iibj:potb~~ go'dlne~,~~tiBwice auboko etoji, onima se veli,
da:oni nemogu. aat~e~;(~u~piiudO"v1sine Brahme, 1 da se oni moraju
" . .·.,r,Xi~.f1-,~
._ ... :.•• .. ....' .. ~- ';.~. ~.',~
ponovo vratitl;:~!~ je,ijec;tiio"meeto u Bozanskoj pesmi istoka, koje
av"1ma, . goto'Vo~"B~Inia,:ckb~i:"lse:' ho6e objasni ti u egzoterickom zi­
votu, pravi~tnaJf~6e;·:t~~ih)6k."~briose moze samo onda objasni. ti,
ked se oBv'ettf:'sv~tlorn-'f)Sp~rltu''a'lnog eaznanja, svetlom iz koga
, • '. " I .;>" ~..:,\ ~> ~ ~'o'- ~ , -<,' r~, ." \"....,. :,,:::. . :, ~: '

je zapravo b11o' pisano, \·,,~etlom, koje sja u tajnim skolama, ko­

je se rasadUj el,;·°icaj~ :~e~:let";podnuadilo hris6anstvom kad se to
. " ",·,:r.:··~;"i IIl.:~-·~; ·"·:<~r' .,', ..

">,' '.
meato osvetlit!~,~?etlo~., koje nam daje mogu6nost da nadjemo
vezu k imenu:':i~e~b, antijeo~ Merkur, arhandjeo, Venera, arhaj,
" '.. ' •., .t "'~' ~'y ,.~ ',1.-"'

i td. I mi cemo"naCSf., lci~~~.l,t· takvim mestima (to jedno rnesto iza­

- - n, ,(. "', .:,.. ," . --'
' :" " .") , , l~,

bralismo za'p:dmer)rk'a~gapoetavimou stare spiritualno sve­

." : I _'. '. ~ :: i" .;' '. '>, ;, ':,

tlo. Od objastij'~ri~e tog~'meeta u bozanskoj pesmi, od objasnj enja

" , .. <." '''' ... ~ ,~ ~
toga mesta"u'·Bahl:igav8Q. G.1:tj.'.,koje u egzoteri~kom zivotu nije mo­
. ,".'l,'. : •• 4t.,\: " .. ..:. . 1~ .... ~, :

gu6e objasriit1. i ii~k~'~poatie', danae navec e nase posmatranj e, a onda

" ~ • ,~, ~.~'. ;"~:. i"." .

., .j . ••

6emo na~av~1"kl~li~~ da'$e~usp~emo k duhovnim hijerarh1jama.

07" JQD'1.,. ->~. " r··... -.':\~~."" ,. t',!' !;"
J.,-r~ [P .. \.1 0...,-,; .' l.» \.
-,>" Jr.) ..;r
< ..' ' , ,\\ " , l', '-" ,-'.'

<.I.:: "' (. : ,.'

~,
;
_==0==11::

"

~~ {) t; t !)~ . t~,:, };'~. :;n {~ ":,1' \'" •

",' ,,I.
~ " ~.:, ','". ;~: ',\T ;;,,~._~?,:; \"'! I ;. {'

~~ .,1. ,. ~ J, i , .". I. ~ '"

{,'t 'f" ' ,to • '~ , ''"\

'./ .... k.J :;

~" :._' , ;" t. {. '~" .. : '. t 1'.'

\ ':'1..: '~9 ,'~i. I ::) l' .~, ~. ,':~,~' ~~ " t~."

,{
~

~
. ,,,
,., , <: ~~;'~ ~.: .:i ! c'.. ' ; :

~(~~,
':,1-­
 f>O- V
~YtOlL"'~1It'ftLIK e
~~ 8\1l-lIwnc
~Q't "" ... s."..
\01, 1Q~1· ,,\ £
~"'I'IV .. \ntti
"1,"""1"-' 1'111
10"'" · 1ft ,,
\t1t3J. ,
,
•
•
•
,•
•
•
•• •
1'"
...•' .•
•
, .,....•
•
o •
o
.. :.•
•
,
. ..
•
·..,
•• 0
"0' •
o
• •
o
,• I
,,
,
•
••
, ,•
"
,
t • "
It • t • •
 J'_

I
I

- 14 ­

II. PRE D A V A NJ E
,f'
Bila je to jedna spoznaja, koja je svoje porcklo vodila
od duhovnih praizvora svoga postojanja, sto su je objavlji­
vali stari Risi u prvoj kulturnoj periodi poatl 2.n tskog lctll t'Jl'­
nog razdoblja. I to je one zna~ajno u toj nauci, ne tome istra­
zivanju ne pocetku naseg poatlantskog razdoblja, d8 je tako dubo­
ko zahvatilau eve prirodne procese, da je tim prirodnim proce­
sima mogla .~~~~ti spoznatl duhovno i delotvorno. Kad se uzme Zap­
ravo mi smo uvek opkoljeni od duhovnih zbivanja i duhovnim -uiciEW.
Sve sto se materijalno dogadja to je sarno izraz duhovnih cinjcni~~
1 sve stveri, koje nam se materijalno pribli~avaju, sarno su va::lj­
ski ovoj duhovnih biea. Ako se dnkle u onoj staroj nauci, svetoj
i prastaroj govorl1o 0 pojavama koje nas opkolj8vaju, koje ope­
zamo u svojoj okolln1, tada se je tu uvek posebno upu­
civalo na jednu pojavu, kao na najvazniju prirodnu pojavu,
koja coveka na zemlji opkoljava. Najznacajnijom pojavom smatra12
! se je po onoj duhovno~nau~noj ~injenica vatre. I kod ovih tu-
I,
mac enja onoga, - sto se na zemlji dogadja bilo je razmatranj e 0
vatr1 postavljeno u srediste duhovnog ispitivanja. Ako hocemo da
razum~~o to istocno znanje 0 vatri, tu nauku, k9ja je imala
tako velike posledice, tad moramo da razgledamo~druge ]l!!i:."lttf>
Wjit"i4 prirodne pojave onako, kako ih je posmatra12 ona praste­
ra nauka, koja ma da je prastara JOB je uvek u punoj meri isprav­
na za nasu duhovnu nauku. Tu se ponajpre Bve, sto u fizickom svc­
tu obnv!j a aoveka svodilo na cetiri elementa. Ta c etiri elemente
danasnja prirodna nauke vise ne priznaje. Vi svi znate moji Cl'c­
gi prijatelji, da se ta cetiri elementa zovu, zemlja, voda, vaz­
duh i vatra. Pod zemljom se nije razumevalo one sto se dan8s
oznacuje reaima zemlja. Zemljom oznacavalo se jedno stanje ma­
terijalnog postojanja uopste. U duhovnoj se nauei sve one ?:ito ui
danas zovemo ~vrstim, nazivalo zemljOlJl. Bilo je dBld.e svejcdno,
da li smo imali jednu krutu zemlju, komad ~ristala, olova ili
zlata, sve ato je bilo kruto nazivalo se je zemljom. Sve one
sto je tekUce ne sarno nasa danasnja voda, nazivalo se iL1Emora
vode, vodenim. I ako reeimo imamo gvozdj e i ako dC,LlO da se to
gvozdje rastop1 usijavanjem m kome se one topi, tad je Z8 duhov­
nu nauku to ato pred na~lm ocima tece kao gvozdje - voda. ~vi
 0.
r,­

'
- 15 ­

su se metali u tekucem stanju zveli vudo(). Sve one sto d,cmas zo­
\ . vemo vazdusnim, to se je svejedno koja j masa pri tom do1a­
zila u obzir, da 1i plin kiseonika ili plin vodonika ili
drugi koji plin, sve se to nazivalo v8zd homo Cetvrtim se je
elementom nazivala vatra. Danasnja nauk - to zn8ju oni, ko­
ji se secaju temeljnih fizikalnih pojmov - ana u vatri ne vi­
di nikakvu masu, koja bi 8e mogla upore iti zemljom, vodom ili
vazduhol11, a.anasnja fizika vidi u tome sa 0 jedno stanje gibanja.
DUhovna nauka vidi u toplini ili u vatri 88~0 nEsto sto je od
jo~ finijeg substancijaliteta nego ~to j vazduh. I keo bto se
zemlja ili kruto pretvara u te~uce, tako zs yduhovnu naul~ sve
va~dusno pOQalo prelazi u stenje ognja, a vatra je j~an tako
fim elemenat dE prozima sve ostelle. Vat a prod.ire kroz v8zduh
i greje Ca, i pro~ire xraz voclu i kroz z mlju. lJok su do.lde
ostal~ tri elemena porazdeljena, nalazi 0 ele~enat ognja svuda,

on u sve pronice. Ali rekla j e starn, s njom kaze i nova

duhoVll8 n.s.uka: Ima jos jedna druga, veca razlika izrnedju onaga
sto nazivmJlo zemljom, vodom i vazduhom i onoga ;3tO nazivamo vat­
rom ili ognjeL'lo Kako se moze da oseti sedj<:J i cvrsto ~;tanje'?
"No - reciIilO - doticajem". l:vrsto osetim kEd ga dotaknemo, 130na
nan! d:,:je otpor. lsto taka je jos i kod tc.mceg. '.l!ekucina doduse
lakSe popu8ta, otpor nije tciko velik, no mi tekucinu i"ak 08e­
camo kao nesto spoljasnje, kao neki otpor. A tako je i s
eleLlen tom vazduha. I taj el emenat os ecamo S8JilO S)O Ij asnj e.
Drukcije je s toplotom. Ovde se mora nesto ist2.knuti,
sto se danasnjem naziranju na svet ne aim va~nim, ali sto 8e
mora de smatra vaznim, hoce li covek da zaviri u zagonetke
~ivota. Toplotu oBe6amo i onda, ked je spoljajnje ne doti~emo.
~o j e na tom bi tno: IJli mo:~emo da osetimo toplotu k8d cloto.knerno

neko telo, koje je do izvesne grcmice zagrej8no. Toplotu mozcmo

dakle u8 osetililo spoljasnje leao tri druga elementa, ali mi ose­
,, camo toplotu i u nasim vlastitim unutrasnjim stanjim2. Zato
i
I
I je stara ( .nauk~ ve.Q.. kod Indijaca i sticala: Zemlju, vodu, vaz­
f nllH!el'.)(~'
duh oseGasAsamo fi spoljasnjem svetu, toPt~fr~.~~frvi ele­
f

I menat, ko j i s e maze i unutrasnj e as eti tia(. Toplota ili 0Lcmj

I
I
ima dakle tako··reci dve strane. Spolj asnja stl.'ana j e ona,
eto nam je pokazuje, toplota kad je spoljasnje osetimo,

I unutc:rnja strana je ana kad se mi sami osecamo u izvesnom

stanju toplote. ~ar ne oseca covek svoje unutr8~nje sta­
 JI!'1 ....' .-., gau: 1 as Qiiia..42£t.SZk.AM,"JAJiL.,.t"'4l:K£liPM."=.......J1i!,,, +:'

•
& ..

- 16 ­

nje toylote, njemu je to~lo, njega zebe. Nasuprot, on se ne bri­

ne mnogo svesno 0 tome.kakve su u njemu vazdusaste, tekuce i
I'
krute supstanee, ato je u njemu dakle vazduh, voda i toplota.
Elemenat toplote in.. j ednu unutrasnju i j ednu spolj a snju stranu.
6bog toga kaze stara duhovna nauka a s njom i nova duhovna nau­
ka: Toplota ili oganj jeste tamo gde materijalno pocinje biti
dusevnim. Zbog toga mozemo ~~~*¥e u pravom smislu reei da govori­
mo 0 jednom spoljasnjem ognju, koji osecamo kao i ostale eler:lente
i 0 j cdnom unutrasnj em dusevnoDl ognju u nama. '.fako j e oganj
u duhovnoj nauei znacio uvek most izmedju spoljasnjeg
materijalnog i dusevnog, koje ljudi osecaju sarno unutrasnje.
Ljudi su postavljali toplotu u srediste svoga posmatranja prirode,
jer je obanj tako reci ulaz, kroz koji iz spoljasnjega prodiremo
--u unutrasnj e. Taj oganj je doista kao neka d~~~ata) pred kojima se
moze stajati. Oovek je ,vidi spolja, otvara je i moze da je pogle­
da i iznutra. Tak.va je vatra medju prirodnim pojamaIDa. Covek do­
tice neki spoljasnji predmet i upoznaje oganj, koji spolja struji
kao tri druga elementa. Covek oseca unutrasnju toplinu i oseca je
Kao nesto sto njemu samome pripada. Oovek stoji u vratima, on stu­
pa u dusevno. rako je govorila nauka 0 vatri. ~bog toga se i gle­
dalo u vatri nesto gde se dusevno i materij81no susrecu. To ato s8d
~~:i~~ dozi varna u d U8U zaia ta j e j edna e lementarna 1 eke i j a prve
ljudske illudrosti.
U one vreme su ucitelji govorili otprilike ovako: Pogle­
uaJ neki goruci predmet, koga prozdire oganj. Dvoje vidis u tom
gorucem predmetu. Jedne se nazivalo u to stare vreme, a moglo bi
se i danos tako zvati, dimom, a drugo se nazivalo svetlo§cu. Jer
te obe prirodne pojave pojavljuju se pred nama kad ~anj prozidre
neki predmet: svetloet na jednoj strani, a dim na drugoj. Tako
je i ~~~~xnm duhovni-nauenik video kako oganj stoji po sredini iz­
medju Bve tlos ti i dima. Dei telj j e govorio: red ja s e i z plamena
na jednoj strani svetlost, na drugoj dim. No sad treba ds mi do­
zovemo u pamet jednu do krajnosti jednostavnu ali dslekoseznu ci­
njenicu 0 svetlosti, koja se radja iz ognja. Vrlo je verovatno ds
i',
8~ vecina ljudi da ih zapitate: vidis li ti svetlost? da bi odgo­
vorili: da eigurno vidim 8vetlost. Pa ipak je taj odgovor toliko
los koliko je sarno mo~e •. Jer u zbilji ne vidi ni jedno fizicko
oko svetlosti. To je.~~ netacno kad neko kaze da vidi svet­
lost. Covek vidi pomo6u svetlosti predmete, koji su cvrsti, te­
•
",:
• __ ,~t,.·... , .,.",lJkl •

r(,
- 16 - A
­
kuci, vazdusasti, ali same svetlo on ne vidi. Zamislite no pro da

~i je ceo svetski prostor osvetljen a da je izvor svetlosti negde,

gde ga ne mozete ds vidite, za varna, i vi sad gledate u svetski
\ prostor, koji je osvetljen svetloscu. Da li bi vi videli svet­

I
." lost? Vi onda uopste nista ne bi videli. Videli bi tek onde ne­

sto, kad bi bio postavljen u rasvetljeni prostor neld. predlliet.

Svetlost se ne vidi, nego sarno cvrsto, vodeno, plinovito (gaso­
vito), p 0 ill 0 6 u svetlosti. Dakle se u zbilji fizicka svet­
,lost uopste ne moze videti fizickim oeima. To je sad nesto sto
naroei to j asno izronjuje pred duhovnim okom. Zato veli duhovna YlCl­
uka: Svetlost doduse oini sve vidljivim, ali svetlost sarna je ne­
vidljiva o I to je jedna vazna receniea: Svetlost se ne moze oseti­
tie Ona se ne moze osetiti spoljasnjim culima. Uoze se osetiti cu­
lima kruto,' tekuee i gasovito, moze se jo~ kao poslednji elemenat
osetiti spoljasnje toplina iIi oganj. No to se moze vee zapoceti ~~
osecati i unutrasnje, ali svetlost sama se vise ne moze ds oseti
spolj&3nje. Ako vi mozda mislite kad gledate Sunee ds vi to vidi­

f
te svetlost, onda je to potpuno pogresno. Vidi se jedno plamtece
, L telo, vidi se goru6a supstanca, od koje struji svetlost. Kad oi
I vi to ispitivall videli bi da tu irnate gasovito, tekuce, zemlja­
st~. Vi ne vidite svetlost, nego nesto sto gori. Mi dakle, taka
veli dur~~hnauka prelazimo, kad se penjemo, preko zemlje

Ii
,
I
kroz vodu~do vatre i onda do svetla, mi tu od spoljasnje o~etlji­
vog dolazimo do B:eDmevidljivog, do etericko-duhCJvnoga. ~~~i se~J
iato drugim recima tako, da se kaze: vatra stoji na Inedji izme­
I
dju JCar:n#s:kt spoljasnje osetljivog, materijalnoG i onog 8to je et8­
I

ricki dUhovno, sto se vanjski vise ne....de xx osetitio Sto d~);:le ci­
ni telo, kogs je pro!drla vatra? ~to se desava, kadE nesto sori?
Kad nesto gori, tada vidimo, ka,co na jednoj strcmi nastaje svetlo,
to je ono prvo spoljnje neosetljivo, ono sto deluje u dU110vni
svet. ~oplota, kaa je ona dosta jaka da postane izvorom
svetla, ona daje nesto eto vise nije spoljnje materijalno. lone
tako daje onome sto vise nije spoljasnje osetljivo nesto, sto opc't;
s druge strane mo'ia da plati dimom. On mora tako da dopusti da
se iz neceg prozirnog, ato je bilo osvetljeno iznutra, rozvije
nesto neprozi~no, cadjavo. I tako vidimo kc~o se doista toplota
ill vatra diferencira, deli. Ona se s jedne strane deli na sve­

I tlo, a i time ona eebi otvara put u nadculnl svet. Ali zato sto
 ·

...•.. _... .1 ·.·b.J.&i..,WtIil!li:ilWm

.....

~
_
~~ ...
~.
",.

- 17 ­

ona otvar8 put u nadculni svet saljuci tame svetlo, zato ona mo­
i
ra poslati i nesto dole u svet ~aterije, u Bvet neprozirnog to
,i·
jest vidljivog. Nista jednostrano ne nastaje u svetu. Sve sto nas­
taje ima dye strane. Ako toplinom nastaje svet1o, onda s druge
• strane nafJtaje pomracenje, mracna materija. '£0 je prastaro 1J.<X:ti.~R*

znanje duhovne nauke.

Ali taj proces, koji smo sada opisali, sarno je vanjska

strana, to je samo fizicko materijalni proces. Iza njega stoji
nesto po svojoj biti drugojacije. Ako na necemu sto jos ne svet­
Ii imate pred sobom same toplotu, tad je tuu tome jeunom odrede­
i
i nom smislu top19tasama one spoljnje fizicko: ali u tome im3 i
i
nesto duhovno. Kad ta top1ota postaje tako jaka, da nc.staje
I svetlucanje lsv~t1ost) i de se stvars dim, tad od onog dUhovnog,

I
!
koje je bilo u top1oti nesto mora da udje u dim. I to duhovno,
koje je bilo u toploti, koje prelazi u dim, to jest u nesto zrac­
t.. no, u nesto stostoji ispod toplote, to nesto je sada u tome di­
1
mu, u tome dtO izgled~ mutno, u tome j e to sada ucarano. lJuhovna
biea, koja su u toploti, moraju se sada zrtvovati OnOI!1e sto pos­

r
I
taje gusto, moraju dopustiti da budu uCElrbni u nesto sto posta­
je caujavo o I tako je sa svime eto tako reei k80 mutnim, kao m2­
terijalizacija ispada iz toplote vezano jedno ucarc.:vanje duhovnih

Ii biea. Mozemo to ~£ikazati joe ocitije. Zamislimo, a to je danes

vee moguce, da SIDO vazduh ucinili tekueim. Vazduh sam nije nista

I drugo nego'tekuea top1ota, vazduh je nastao iz toplote na taj

nacin da se stvori dim. I vazdusno uc arano j e nes to sto bi u

I
I
vatri uvek htelo da bude duhovno. Duhovna biea, koja se naziva­
jU i elementarnim bieima, zacarana su u svemu vazdusnom i zacara­
! vaju se joe dalje, isteraju se tako reei u neki joe nizi zivot'

I kad se v6zduh pretvara u vodu o Zato duhovna nauka vidi uopste u

onom, sto je spoljaenje opa!ajno, nesto, sto je poteklo iz jedno~

praiskonskogstanja vatre'i ognja, tako de. je postalo najpre
vazduhom i~i dimom' i11gasom, posta se j e top1ota zgusnula u gas,
gas u tekucinu, teku6iria ukrugo. "Fogledaj te unatrag, - tako ve­
Ii duhovni n~uCSnik - ogledajte se na bilo sto kruto o Jednom
je to bilo tekuce i posta1o je kruto tek u toku razvoja, a teku­
ce je jednom bilo gasovito i gasovito se pretvorilo di~i~ og­
I nja.Ali e tim zgusnjavanjem, s tim postajanjem gasovitim~i kru­

I ,
tim uvek je vezano neko zacaravanje duhovnih biea".
 ·... ,~ .....
~ -~~
(.,..1,." ..,·"c. '."
t
I - 18 ­

Pogledajmo dakle sade u svet okolo nas, pogledajrno kruto

kamenje, kako pro'ticu vodene struje, pogledajmo one sto se ispa­
ruje iz vode i dize se kao magla, pogledajmo vazduh, pogledajmo
'" sve kruto, tekuce, vazdusno i ognjeno, tad to zapravo nije nista
j•
drugo nego oganj. Sve je oganj sarno zgusnuti oganj: zlato, srebra,
f
I bakar - zgusnuti je oganj. Jednom je Bve bila vatra s i sve je
!
I rodjeno iz vatre, ali posvuda je u tome zgusnutome nesto duhovno,
I koje je u njemu zacarano.
I, Kako dakle to postiZl).;H'; ,1.. ·bo zanska duhovna oiea, oko n2, ,:,
I te nastaje nesto~kruto, kako se to zbiva ne nasoj planeti i kako
to da nastaje te ...:.uce i Y~~duSno? Ona s21ju Bvoje elernentarne clu­
hove, koji ziye:u ognjudole, ona ih zatvaraju u vazduh, vodu i
zemlju. To sU,vesnici, el~mentarni veanici duhovnih stvaralackih
bies, .koja gra~~svet. Fre svega se ti elementarni duhovi na12ze
U ognju, U ognju"se on! osecaju, da kazemo slikovito - jos dobro

a onda bivaju tak9:~e6~,pro~eti de zive u zacaranosti. - I

r
L
m1 gledamo naokol0, i kazemo: Ta su bica, kojima mi zahvaljujemo
sve to sto se,oko
; '.
nas.prostire, morala sici dole iz elements 0G­
"

nja. Dna eu zaca~ana u ,etvt;irima.

Mo~emo Ii ml~.ljudi
neito uciniti za te ele~entarne du­
hove? To veliko pi~8nje nabacuju ~i sveti Risi. Mozemo Ii mi ne­
~to uciniti, da epasemo to sto je zacarano? Da, mi mozemo nesto

da ucinimo, jer to ~to:mi Ijudi cinimo ovde u fizickom R~ svetu

takodje nije nieta drugo.nego spoljasnji izraz duhovnih procesa.
Sve sto mi cinimo u iato vreme ima sYoje znacenje u duhovnome
Bvetu o
Uzmimo na primer ovo: neki covek stoji pred nekim belut­
kom, il: pred neY~m komadom zlata ili necim slt~~m. On to pOG­
matra. sta se dogadje, kad covek j ednostavno ~"'~, gleda svojim
6ulnim ocima,:bilo kakav sP91ja~nji predmet. Sta se onda dogadjr?
To je onda,jedns neprestana uzajamna igra izmedju zacarcmoB elc­
mentarnog duha. i Coveka. Ono ato je zac8rano u materiji i covek
. . . d
~maJu Je a~ s
d i UzmQmo
rl~ m vezu.
' d a ~ove
x k sarno gl
zuxx , t,
eq.a u preame
tako da same zapa~a ono ato prodire do oka. Tad uvek nesto od
tog el ementarnog bic8¥lazi u 60veka. Nepres tano ulazi nesto oc
,tog zacaranog bioa ucoveku od jutra do mraka. Dok vi os ecatcJrr J
":­

&)~e n~prestano ulazi iz vase okoline eela ceta elementarnih

&1 !!W_
f,'l!r

- 19 ­

biea, koja eu bila zacarana i koja se neprestano zacara­

vaju usled svetskog procesa zguanjavanja, neprestano ulazi u vas
takva ceta bica. Uzmimo na primer da covek, koji tako gleda u
preumete nikako nema eklonosti da razw.islja 0 predmetima, de. u
svojoj dusi bilo ato ozivi od duha stvari. On je nezainteresovan,
prolazi sallO tako kroz evet, ali ga d~hovno ne pre~adjuje, niti
idejama niti oseeanjima, niti bilo eime drugim. On ostaje tako re­
ei tek pulei poematrac onoga sto materijolno susreee u svetu o 'ilad
ulaze ti elementarni duhovi u njega i sede sad u njemu, n812ze se
u njegovoj unutrasnjosti, a nisu nista drugo stekli u svetskom
procesu nego to da au u~li iz spolj2~njeg sveta u coveka. Ali
uzmimo da tnj covek utiske spoljasnjeg sveta duhovno preraojuje,
da on svojim idejama, pojmovima stvara predstave 0 duhovnim 08no­
virna sveta, on dakle ne gleda dakle sarno u perce metala neco raz­
mislja 0 njegovoj biti, oseca lepotu stvsri, on svoj utisak pro­
duhovljuje. Sto cini takav covek? On otkupljuje usled svog vles­
~ ...
ti tog dulL vnog procesa elemEmtarno biee, koj e se struj om p reno­
si iz spo1jasnjeg sveta k njemu. On podi~e to biee do onoga ~to
je jednom bilo, on oslobadja elernentarno biee iz njegove zac2ra­
nosti. 'fako moz ellO us1ed nas eg vl8.sti tog produhovlj anja on2 oie ,"',
koja su zacarana u vazduhu, vodi i zelillji, TIli ih mozemo zatvori­
ti u .iLc\8U unutrasnjost, a da ih ne promenimo, ili ih p2.k IJlO~eUO
uSled tOGa sto sami sebe sve vE~e i vise produhovljuje;no, oslobo­
diti, otkupiti, opet ih povesti do njihovog elesenta. Xroz ceo
zml zemaljski zivot struje u coveka iz spolj28njeg svets elemel1­
tarni duhovi. U istoj meri, kako on u stvari 881f.O gleda, pu,:'ta on
duhove jedno:3tavno u sebe i ne luenja ih. U jednakoj meri, koliko
on stva:r:i spolj asnj eg sveta nastoji pl'eradi ti u SVOD! duhu l,oEloeu
ideja, pojmov8, osecanja lepote i tako dalje, u tolikoj meri
I
; iskupluje on i oslobadja on ta dullovna ele!ilentr,rne, biea.

A sto se p.akle dog~~~a. saci8. s tiill el'ementarnim bieima,

-- koja su takoreei sada iztmas~stuPila u coveka. Sto se dogedj8
\ I 8 njirua? Ona su sada u coveku. I oni oslobodjeni mOl'aju ponejpre

I
j
ostati u coveku, ali salliO do fizicke surti covekove. Ked covek
prodj e dveri smrti, kad nastaj e j edna razlika iZf.leclju onih e1e­
\ mentarnih .bica, koja sUjednostavno usIa u coveka i koja covck
l nije poveo jednom .visem ,elementu, i izmedju on1h, koje je ~ovek
svojim vlastitim oduhovljenjem poveo natrag njihovom prijasnjem
 IIL.H.L.. •

1i - 20 ­
r­

elemen tu. Blementarna bica, ko j a c ovek nij e prolilenio, nisH ni (; te..

dohila time ~to au u~la u coveka, ali ona drugs, koja Sll prone­
!'
I
njena ona su dobila to, da sada iza Burti covekove opet illOgU au
!

se vr:::1 te u svoj prvo bitni svel;. Covek j e u svome zi votu j ecm::;, I,I'0'

,­
:
I
lazna t~cka za ta elementarna bicia. A kad onda 50vek yrodjc ~ro~
euhovni svet i knd se u nelcom sledecem utelovljenju ponovo rocii,
Ii tad kod ponovnog utelovljenja covekovog kad covek pl'odje ~roz u,,'(!­
ri rodjenja, tad se s njim vracaju sva elementaruE'i bica, kojc: co­
vek ranije nije oslobodio, ponovo U fizicki svet. A ona koja jc
oslobodio ne donosi ponovo sobom kad se spusta dole, jer ou se
\

vratila svojem iskonskom elementu.

falco vidimo kako j e coveku dana moc, dt! usled sva; raz.v'.J­
\
ja i nacina, kako se odnosi prama spoljasnjoj prirodi moze dr.~ iIi
aelabodi elementarna bica, koja su mor2la biti zaccran3 do bi
magao nost fi nas zemaljski zivot, iIi de ih JOB vise prikujc u~
1
~ellilju nego~~u bila dotle. Sto dakle cini covek moji dragi prij~­
telji, koji pogleda bilo koji spolja:~nji prediilet i iz njega oslo­
bodi elementarnQg duha prociscovajuci ga? On duhavno 5ini protiv­
no od onoga sto '3 e zbilo ranij e. Lolc s e A::ll pre tako reei i z o~n~
stvarao dim, stvara covek opet iz dima duhovno oganj. fek on dSjl
tu vatru istom iza svoje smrti. No zamislite sad, kako su beskl'<:lj­
no dubolci i beskrajno puni dUha stari zrtveni obicaji. ked ih pro
posmatrate u svetlu prastare svete duhovne nauke. Zamisli te s ebi
sve~tenika kod ~rtvenika u ona VTemena, kad je religija oi1a gra­

djena na zbiljskome poznavanju duhoV1Uh zakona, zamislite, de sv~­

§tenik pall plamen i da se dize dim, a to dizanje dima da se sed
zaista pretvara u zrtvu, to jest, da 5e prati moli tvama. Sta se
tu zbiva? sta ·se uopste zbiva s takvim zrtvarna? Sve:;3tenik stoji
kod oltara, gde se stvara dim. Gde kruto !lasteeje iz topline, zdS~_;­
rava se neki duh, ali u isti cas usled toga ~ito covek celo zbi V[',­
nje prati moli.tvama, taj se duh odnH:hprima u coveka da se iza
smrti ponovo digne u vise svetove. Sto je dak1e rekao sudij2
stare IDudrosti onima, koji su trebali da shvate takve stvari? CIL
i
je rekao: Ako Ti spoljasnji svet pog1edas t8ko, da tvoj duhov­
ni proces nije zapinjanje ne dimu nego podizanje dUhovnoga U og­
njeni element, tada Ti oslobadjas iZ8 srnxti onog dUha, koji jo u
\

dimu zac a:r an. i~ onda j e govorio covek, ko ji j e to razum eo 0 zac [1­
ranOID duhu, koji je iz dima pre3ao u covekao Ako si ostavio duh~
l
· .•. ",-,.. '" -
I1
- 21 ­
I
\
j
onakvog kako je bio u dimu, tad se on moxa s tobom ponovo rodi­
j •
ti i onda ne moze iza Tvoje smrti da se vrati u duhovni svet o "',,
\
i ako 8i ga oslobodio, ako si ga poveo x»xtxxg natrag u vatru,
tad ce on iza Tvoje smrti poei gore u duhovne svetove i s tvojim
I" rodjenjem on ne treba vise da se ponovo vrac5a na zemlju.
!
iI I saO. imate jedan deo onih dubokih recenica iz it Baga­
vad-Gite, koje su bile navedene u predjasnjem predavanju. ~u 1:1

I
uopste nije u i)itanju 1judsko ja, tu se govori 0 onim bicima pri­
rode 0 onim e1ementarnim bicima, koji iz spoljnjeg sveta ulaze u
coveka i kaze se: Gle vatru, gle dim, one sto covek s:vojim duno'mj"i
procesima pretvara u va~ru, to au bica, koja on svojom scrcu 0510­
bada. Ono sto on os~avlja onakvim, kakvo je one U dirou, to kod njs·
gove smrti mora da ostane spojeno s njime i to se mora ponovo ro­
diti, l(ad se i on bude radjao. Sudbina elementarnih biea obeleze­
na nam je sledeeim: Mudroscu koju eovek u sebi razvija, on nepre­
L
! stano pri svojoj smrti oslobadja elementarna bica. He~1zboritoscl<,
time sto ostaje vezan materijalno na maji eulD on ~~ q~101~ ele­
\
\
.1 mont:lrn:\ h100 ail,eol 1h 'tnlco d(l ne uvek opet iznov:,l vl'[lcaju 11n
ovaj svet, da se uvek opet rode s tim covekolUo
.t.l:i:1 niau ta bica BCillO vezana s vatrom, i S onim iota s tom
vatrom povezuj erno. Takva su e1 emen tarna bica vesnici srvisih boz em·
bica kod svega sto se spo1ja cUlno dogadja. Nikad na primer ne
bi bila moe;la nastati izmena sila l<:oje vrouzrokuju Gem i noc, Qrl
nij e bilo takvih elemen tarnih bica, koj a su rad.ilD U velikim c e­
tama, d8 bi se tako planeti kxetali svemirom, te da tako nastanu
dan i noc. Sve sto se dogadja dogadja se po cetEdilCl bica visih i
niiih hij erarhi j a. Mi eada govorimo a nG jni iilllU 0 vesnic imB. KE,Q
se dan pretvara u noc i kedse noe menja u dan, tad kod toga su­
i
,! deluju elementarna biea. I taka je to do covek stoji u intiumoj
1

I
vezi s tim bicima, kojima je zadatak da izdejstvuju dan iIi noc.
Aka je covel\; len i tezak, aka pu~ta da ga dogadjaji nose, ·ced ce

II
on na ta bica, koja imaju zadatak dG stvore dan i noe de10vati
drukcije ad onog coveka, koji je radosno na poslu, radin, narljiv
I

i produ.lctivan. Aka je covek naime len, tad se on spaja s urugim

I
bic5ima nego da je radan, ali se to dogedj8 na jedan poseban nacir.
! lad: Kao sto su e1 ementarna bica prvog rc, zrcda vatre, vezana na
vazduh, vodu 1 zemlju, tako eu tamom odredjena elementarna biec! V<,;­
zana i ne bi se dan mogeo odeliti od noei, kad se ta element2rna
 IJI
~
)

- 22 ­

biea ne bi zatvarala u tamnicu noei. Da covek moze de UZiV8 dsn, tc

j • on zahvaljuje cinjenici da eu bozanska duhovna biea isteralEt ele­
mentarna braea i da su ih sapela u JllllDClj noenj em do bu. Kad j e covel~
sada teza~~fJd neprestano uviru u njega ta biea, ali ih on ostav­
,
I<,
. Ija onakvim, kakva ona j esu e Covek svo jom lenoseu ost2vlj a te bic~' l
koj a su noeu sapeta uz mrak onakvim kakva ona j ~;su; elemen tGrna
biea, koja ulaze u njega dok je on rnarljiv i pun volje za rc~Qom,
tad on oslobadja ivodi ih opet duhovno natrag ka danu e On Q21ue
neprcsteno oslobada ta elementarna biea drugog razredao 11i nosic()
u sebi kroz ceo zivot Bva elementarna biea, koja su u~12 za vre­
me n~§eg len~arenja i ~oja su u~la za vreme ila§e marljivo~ti.
Dok mi ,~016zimo kroz vrata smrti mogu opet bi~a, koja smo mi
priveli natrag u dan 'poei u duhovni svete Biea, koja smo ost::vili
u noei usled nase ,lenosti ost&ju s&peta uz nas i njih donosimo
natrag koa. novog ponovnog utelovlj enj 8.. Ona spolj c'8nj a elemental'­
na biea, koja ulaze u nas usled puke varke ~ula, ona noene biea,
koja ulaze u naS usled lenosti i nepoc::.retnosti, te Se ponovo
radj aju u nasimponovnim utelovlj enj im8 i tim imat e onu drugu tEC­
ku u Dahagavad Giti i opet to nije Ijudski jo, nego ta VIsta ele­
mentarnih bi6a.na koje se ukazuje S recima: poglecl8,j dcm i noeS.
Ona biea, koja ti eam ,usled toga izbavljas sto ih pomoeu marlji­
vosti iz n06nih biea pretvaras u dlla~1\a" ona biea, lH:j;tI IillLltll :;~
~, kad ~i umres ulaze u visi svet. Noena biea, koja si primio
bacas u prokletstvo ~a se B Tobom ponovo radjoju.
A sad cete sigurno naslutiti kako se staY nastavlje. KG­
ko j e kod pojava, 0 kojima se uprc;vo govo rilo, tsko j e i kod Oi.·,D­
hv§tnijih prirodnih pO~f:a, tako je na pro kod onoga, sto tvori
nasih 28 dana u mesecu~A~roUzrOkujc menu mesecEl, koji rEjc]te i mr­
seca koji pada. ~u je morala da deluje cela ceta elementarnih bi­
6 8 da bi mesec tako pokrenula da nastane n&seoesecevo vreu18, do
se na nDsoj vidljivoj Zemlji moglo da rc,zvije sve ono, sto je v
j
vezi s menOill meseca. I zeto su opet morsla da budu zacaran~, prOK

I letstv8 neka od visih biea.

Vidovi tome se pogledu otkri va, da uvek kad C'l mes ec r;:;s t e
duhovna bica prelaze iz j ednog niz eg u j edno vise carstvo. Ali ;~;
\ bi se sacuvala zakonitost, druga biea moraju de u isto vreme p!'C'­
laze u podredjena caretva de. tame bivaj~ Y.klet~. I tfl el<?r,wnt81'",.
biea j ednog treeeg carstvaclil=4;3t:l.e=~i'la:aU=\iks toj e u j edno j UZ2­
)
t'
t
:i

- 23 ­

janll10j vezi s covekom. Kadje covek rooostan, k80 je zc:;(,ovolj2n 58

svetom, lead ra.zumeva svet, tako de; jednom re.dosnom cudi obuhvati
sve stvari, tnd on neprestano oslobada ana bica, koja je S2V80 mc­
sec, koji je padao. ~a bica mu prilaze i bivaju oslobodenC:1 nje!",ovL
., unutrasnjim dusevnim m1rom, njegovim spokojstvom, hormonicnim Sl.w:.-­
I
~anjem sveta i i~j~i~gmna sv~t. Ona ~iea koja u~~e u. ~ove}::c kc;~-.
Je on slabo raspolozen, kad Je cangrl.zav, ked ni}8im nl.Je ~sdovoJ.~'__
ked ga sve moze izvesti 1z ravnodusnosti, ta ostaju u stanju uklc­
tosti, u kome su se nalazila dok je mesee pad800 0 ima ljudi, ko~i
time sto su dosli do harmoniekog shvatanj a sveta, ~(Qji su vedre Cl'·
di i koji ba~ zato deluju neizmerno oslobodavAjuci na veliki bro~
elementarnih biea, koja su nastals onako, k2ko sam to opisao. Jer
covek j e svoj om dusevnom h<.::rwonij om, unutr ssnjim z8dovolj stVOT!1 n~<.
svetom spasi telj duhovnih elementarnih bica. I eovek j e svojom /,ll
voljom, svojom eangrizavoscu okov eleruentarnih bica, koja bi se
, . njegovom vedrinom mogla osloboditi. I tako vidite, kako covekovo
!,
;
dtiSevno raspolozenje nema sarno za tog coveka znacenja, kako j e co­
i
; vekova vedrina il~ mrzovolja ne~to, sto iz njegovog bica struji
kao oslobodjenje iIi sapinjanje. U svim smerovima se sirl i duhov­
t no ono, sto eovek eini i sarnim svojim dusevnim raspolozenjim8o '.ri.l
nalazimo treeu taeku one vazne nauke Bahagavad l.i-i ta: pogl eel a j, c:lro
neki covek svojim dusevnim raspolozenjima deluje tako da osloba­
)
\ dja duhove kako 8e oslobadjaju duhovi ~ad mesee raste. Onda se ti
I
j duhovi moGu, kad covek prodje kroz (~~-e;tE<) smrti, vrati ti u duhO'T.'1i
i
t
1j 8vet • .Ako covek svojom mrzovoljom, svojom hipohondrijom cJuhove
I
.~
ako sebe pozove u sebe i ostavi ih onakvim kakvi jesu, kako bi
morali postojati, da bi se mogao uvesti mesecev re.d, onda ti uuh()­
I vi ostaju prikovani uza njega i moraju se ponovo roditi, kad covc~
stupa u j edan novi zi vot. Ifako nalazimo treei s tepen elementarni h
biea, koja se bilo oslobadjaju smrcu covekovom i vracaju se u svo­
I
~ jU domovinu, iIi se moraju ponovo radjati u ovom svetu sa covc:co;~,
T
~ 1
Konacno imamo ' l neku cetvrtu vrstu elementarnih duhovu. -,- '
su oni, ko ji treoa da sudeluju kod Suncevog hod a i nj egovog uV;:'~ v·
\ ljanj2 u toku godine, da b1 Sunce leti moglo sjati budeei i oplo­
djujuci nG Zemlji, da oi moglo uspevati ono, sto uspeva od prolc­
ca do jeseni. Zbog toga moraju za vreme zime izvesni Gullovi cia
budu sapeti, da budu zacarani za vreme z1rnskog SunCB o I no ie'ti
nscin deluje covek, k8ko je bilo ranije prikazano i kod drugih
 I.

f - 24 ­

Ii stepena duhovnih bioa e1ementarnog cars tva. Uzmi te c oveka, !wji

If StUj.J3 U ZiJ:ls1m vreme i veli: noci bivaju duze, dani ,fostaju kra­
I
;
oi. Mi dolazimo do onog dela godisnjeg suncanog kretonja, k8Q ta­
i
I ko reoi Sunee uskracuje Zemlji svoje snage op1odjenjao Spo1ja­
'1 snja ~emlja umire, no ja se osecam tim vise ob8vezan da s tom
Zemljom, Imja odumire, .duhovno ozivim. Ja moram tako reci uve1c
sve vise i vise da primim duha u sebe. Zamislimo eoveka, koji prc­
ma oozicnjem vremenu uvek sve poboznije i poboznije raspo1ozenje
b1ag dana stvara u sebi, koji se trudi da shvati znacenje bozic­
njeg b1ag dan~, tjo do. je spo1jasnji eu1ni svet ponajvice odumro,
ali zoto duh mora ponajvise da zivi. Uzmimo da covek prozivi zim­
sko doba do uskrsa. On se oseca da je s oziv1jav2njem spo1j8snje­
ga spojcna smrt duhovnoga. Covek, 0 kome je bi1o. ree, proziv1ja­
,,,
i va svecanost uskrsa s razumevanjem. Irak8v covek ner.la sarno spo1jC1­
~
t
snje re1igiju, nego re1igiozno razumevanje za prirodne proeese,
za dun, koji vI~da u prirodi. I pomocu takve svoje poboznosti i
~ .
j
svoje duhovnosti oslobadja on onu eetvrtu vrstu e1ementarnih bi­
ca, koja uvek u1aze i izIaze iz coveka, a povezano s kretanjeo
Sunea. I neki covek, koji je u tom smis1u nepobozc,n, koji porice
ii dull iIi ga ne.oBeoa, koji se pr2caka u ka1juzi materijalistickog
h&osa. u toga ulaze e1ementarni duhovi te cetvrte k1ase i OSt2jU
kal..:vi su i bili., A usled srn:rti na::3tupa sad opet ono, de ti e1eDeL­
tarni duhovi cetvrte vrste bivaju iIi oslobodeni i vraceni svome
elementu, i1i pak privezani za coveka, te se ondc~ Illoreju opet po~;-,
viti, kau covek u1azi u neko novo ute10vljenj e.~ako ce eoveli:,
ako se vezuj e sa zi!Jskim duhoviIJ1a, a da ih ne ucini 1 etnilll. a
da ih ne oslobodi svojom duhovnoscu, tDd ce on te cluhove osuciiti
da se ponovo radjaju, a inace se oni ne bi po novo rocli1i, ne
bi se morali s njima vra~ ti o Pogledaj vatru i dim. Spojis 1i S0
ti toko sa spoljesnjim svetom, da je tvoj duhovno-du;evni proces
nalik na ono kad nastaje vatra i dim, da ti sam produhovljujes
stvari u svojem spoznajnom i osecajnom proeesu, tod oe3 ti pomoci
\i izvesnim duhovnim, ele~entarnim bicima da se uZdi&nu. Spojis Ii
se s dimom tad ih osudj~jes na ponovno rodjenje. Spojis Ii se ~
t
I
\
danom, tad oes osloboditi opet odnosne duhove dan2 itd o : pOGled2~
If na svetlost,pog1edaj dan, pogledaj ~esee koji raste, ne ~un6cnu
po1ovinu f:;odineo Delujes 1i ti tako de elementarna OiC8 pl'i vo -:":2:";
t natrac svet1osti. danu, meseeu koji raste, letnjem dobu godillC,
I
t

t
 1­ •

- 25 ­

tad ti oslobedjas to. elementarna bice, koje, ti tc~ko nuzno trc'"[:Ct,"-',

svojom sillr6u. Ona se uspinju u duhovni svet. Spajas li se CHEW.::,

zuri:3 Ii saDO u kruto, spajas Ii se s noeu usled 1 enosti, sp~"j ,:.

li se s duhovima Meneca koji o p aCi c.'. u~:led svoje L:lovoljc, SPDj~<j
li se s ci.uhovim8, koj1 su bili vezani. za vreme zimnjeE; .:-)\.lnca, u::..­
led tvoje oezboznosti i neduhovnoEti, tads osuujujes ta elcmen­
tarua bi68 ne to da se moraju s tobom ponovo radjati.

Sada tek znamo 0 cemu se zapr8.vo govori n& tom mest~ Bh'
gavat Uite .. Onaj koji rnisli d8 se covori 0 coveku, t<.~j ne rC::ZU22'2
bh8t;CiVad Gi tUG A onaj koji zm, o.c: jc ceo Ijud~3r;:i 2i vot ~~qn'C'st:<:;
UZc;;jEli1lJl8. icra iZliledjU njega i cluhovc":, t-:oji 1.1 i.H;)Oj okJlini ;~iVE

z2car8,ni. i liloraju se oeli odcarati - taj Lleae ne, u;;o.izc,nje i1j. ~ ..,
ponovno utelovljenje cetiri skuiJine elemenl;8rnih biea. '.(8jnc tc
n cljni se vrsti hi j erarhij e sacuvala n2];1 s e na tom mes tu .Gh2g8V8Q
Gita o ~a, ked se mora iz mudr02ti ~aiskonskog sveta izvaditi,
sto nma je predano u velikim religijoznim poveljetn8 sveta, ted ~ (
opaz8 kakva velicina lezi u tim religio:3nim spo, :enich12 i i'C8i:o t:
;
i
~ll[ grese ani, koji ih povrsno raZUIJ1(,;vaju ili ill nece do rc,zu.mu
!,
u nj ihovo j dubini. K tim s e s pOdeui ciD.lC': Covek tek OneL8 is prrvno
o0.nosi, kod veli: Nema muciro~·,ti, koja oi bila dosta visoka dD
\ pronacte kakve su ta jne u tim s .;'qJa~nicima s ,:r i Vile. 'fek ono.a pO~.j t~-
t,o:unom'
ju te povelje pro~ete ~robnilli dahom)pr~vih poboznih osecanj2,
tek ond.a one pos taju u provom SLllislu reei ono, uto tre ba dc: i~lt:~>
~amo sredstvorn oplernenjivanja i procisij2vanjo u Ijuds~com racvo;p.
I One DCIS is es to upu6uju j os ona tIlO 11 be<:.;u<.me dubine 1 j udr::l<:e nludro­
1
sti i tek one sto ee od sacia moei da se uliva u o~§te covecan­
stvo, istOIil to ce moci U8 poicazc u prLJVOJll svetlu i velicilli te

I,

• , • t.
ods~ - j er ipak su to SCl!i!O ods)dlJL- praiskonske wudrosti f3V8­
tao 'frebalo je da jednom pokazet.;l0 n3 jeci.noill relet:Lvno te.-ilcoLl .J.­

weru, kako se je u praiskonskoj illudrosti sveta zn~lo z3jedni0ka

t delovanj e svih onih dUhova, koji se posvuda nnlc.,ze, koji P08VUC:;
ulaze i izlaze iz coveka. I lcako se j e znelo i to d[;', Ijudskc' <le­
la lJredstc1 vlja;u uzajamno delovanje iz.meCl.ju uuhovnog sveta i n;j ..·
govog vI as ti tog unutrasnj eg s veta 0 'rek onde; narn ilOS to j e j 2,S no:n f."

zama 8no st zagonetke e ovekove, kad opazimo do IIl.R mi s G svim on.La

sto cinimo, pa i s tim kako smo raspolo;~eni delujemo n2 ceo ;jex.;,
kosmos, da je taj nas mali svet ad beskrajno dalekoseznog zn8cw~
za sve nastajanje u makrokosrnosu. llajlepse i najznatnije od StV8

f
~, •••

-
26
-

xi, koje. mazemo da dobijemo iz duhovne nauke UpX8VO je pOJ8ca-­

f. nje ose6aja odgovornostio Taj ose6aj ncs u~i de ~ivot uzmemo u
i&tinskom smislu i tako oZbiljno, da tsj zivot, koea treba da
baciDo u stxuju ve~nog zivota, bacimo onamo keo ne~to puna zn2~c­
1
.
nj a.
U.C_\cro~.

==0==

\
f.
i

II
l
1

\
I

1
\
t

1
I
l
I t
i
 ",
/'
/ .,
,/ '\
,
:• ,,
~ I
~, . ~
~ . /
'. ~ /
--, .. ,
'..... ~. JIII/k" "
,. ". -..
.. . .,· ·\ r"
.-. •: •. ,
,,
..
. ' •f
..,.
i! ,l;
• t;
I
1IlI,. -
}
- 27 ­

III. FR:.illA V.i>HJE

Moji dragi prijatelji.

"i Juce navece, na koncu predavanja illnobi se je od vas za­

!
mislio 0 tako reci najnizem carstvu duhovnih hijerarhija, u mno­
gome su nastala razna p1tanja. Jer s obzirom ns nacin mi~ljenjr
1 pxedstavljanja, ato ga ~ovek danas ima, cini se mnogo od onoL~
ato sam bio rekao u prvi cas sumnjivo i neobjasnjivo o No u toku
predavanja pasti ce same od sebe svetlo na mnogo toga. Jea­
no se ipak mora reei vee danas da steknete tako reei neku direk­
I tivu 0 raspolozenju, ato ga covek mora stvoriti za nelru takvu
t
(
'j stvar. Danas moze covek na pre lako zapitati: Da ako ti doist2 V8·
I dis 1z kamena neko zacarano bice, dok 0 kamenu mislis i razmi­
IL
sljas i kad t1 zatim to zacarano bice tako reci oslobodis, sto
ostaje onda JOB dalje u kamenu? Zar je to bice jos dalj e u kc:cy'u

I
t1i ~to se je zapravo s kamenom dogodilo. Dodje drugi covek i p~o
3i~ii~; isti proces, ata j e onda s njira? ~ako se mogu vrlo mno­
L
gi zapi tati. Kako rekoh u toku predavE.nj a ee se mIlogo takvih pi­
tanja razjasniti. Ali. mora se reci da se sa sredstvirna misljenjr,
koj a coveku daje Zemlja, te stvari uopste jos ne mogu shvati tio
Jer na Zemlji je sve ovijeno, sve z~~enuto u ~aju i stvari i~gle
da ju za Inisli I'lllsasvim drukci j e negol\su u zbil ji i ni j e kr i vnj 8 n
cinjenicama sto pitanja ostaju bez odgovora. Fitanja su lose pos­
\ tavljena, no mi cemo vee s vremenom steci prevo merilo za isprev­
no postavljanje pitanja. Bitno drukcije se isticu stvari vee 01:0:
\
ako idemo pogledati u stanja, koja celu tu stvar JOB ne sadrze
toliko zavij enu uiluzi JUG Na Zemlj i j e sve ugurano j edna u cll'U ,~,o
Usled toga se Ijudsko misljenje neprestano vara. Mi dobijamo
jasnije predstave 0 stvarima podjemo Ii u starija vremena. Ba~ ~~
ko kalco covek prozivljava utelovljenje za utelovljenjem, metalilOl'­
fozu za metamo~fozom, tako sve stvari ne svetu pro~ivljavaju u~~
lovljenja i ponovno utelovljenje, od najDlanje do najvece, pa i ne
ko takvo biee, kao sto je nasa Zemlja S8ma. Dakle i j edno plane­
tarno bice prozi vljava ponovna utelovlj enj a. U SVOID poe etku ni j e
nasa L;emlja nas~ala kao Zemlja, nego je pre nje postojalo jedno
drugo stanje. 0 tome se j e upravo u nusim teosofsk1!il krut~ovima
uvek nurocito mnogo govorilo, da je bas taka kako je covek u OVOLl
11ft _
t
I
(
~,
- 28 ­

zivotu ponovno utelovljenje nekog rc:mijeg., i Zemlja ponovno ute­

10vljE'.Ilje nekog :-.:tarogl)laneta, koji je postojao pre nje. I,Ii taj
-na..
rani ji planet oznacuj erno kao stari ~~esee i ne mis limo time "dancd::nj i
Mesee, koji je sarno komad, ostatak starog keseca, nego ne~o ranije
8 tanj e m;s e Zeml.j e, ko j e j e j ednom P,y toj alo i i:.;to tc::.KO :.~roslo

kroz jedan duhovni zivot, koji se obieno llo.zivE\ prc1laja, ko.:;<:o co­
vek iza :.;mrti prolazi kroz jeq.no duhovno stanje. faj m.esecni plL1ne-~;
rodio se ponovo, kako se eovek ponovo radja. Ali to sto s~o mi oz­
nacili koo planetarno stanje Mesecevo, to je i opet sarno ponovno
utelovljenje jednog predjasnjeg planetarnog stanja, kogs wi ozna­
cUj erno keo Sunee. To Sunee, ne dakl e dana snj e Sunce, ne60 j edno
sasvim drugo bice, to Sunee jeste ponovno utelovljenje poslednjeg
planeta, sto ga mi zasada mozemo da ~~~~~mg unatrag, kad eovorimo
o utelovljenjima nase Zemlje, ponovno utelovljenje prastarog Sa­
,. turna. fako dakle nalazimo cetiri utelovljenja, sto slede jedno
za drugim: Satrun, Sunce, Mesee, Zemljao
'"
Spomenuli smo i to da je svako planetarno stanje nosiloc
izvesnog zadatka. &ak¥Q Kakav zadatak ima n83a Zemlja. Zadatak jc
naee x Zemlje da ooveku onakvom kakav je danas, omogu4i njegov
! Ijudski zivot. Sva zemaljska delovanja idu za tim, da covek pomocu
njih postane jedno bice s JA. Toga nije bilo u predasnjim s'canjiillf',
koja je covek proziveo. Covek je dakle posteo covekom u danasnjem
emislu tek naZemlji. S110ne su zad8tke imala i predasnja planetcJr­
na stanja, ~to ih je Zemlja rrozivela. Dxuga su biea na tim drugiD
planetima postala Ijudima, bica koja dan2s stoje vi3e nego stoji
covek. Mozda se secate iz moje ~mjige IlHriscanstvo kc:Drnisticno
cinjenicfjll, da je neld egipntski lliudrae Grku Solonu natuknuo jOQll.L:
cudnovatu misterijsku istinu,da mu je relcao de je jecina va~~n[\ i8­
tina to, da eu bogovi jednombili ljudi. To j e spadalo upr8.vo lile­

~
dju one istine koje je misterijski ucenik vee u starini mor80 da
primi, da bogovi, koji danas, stoje gore u duhovnim visinal1lc;, nit~u
I
uvek bili bogovi, nego da su~speli gore, da eu i oni jednom bili

t
I't
Ijudi, da su ioni jednom proziveli stepen coveka o He.ravno d8 iz
toga sledi nepDsredno jedna opasna istina, koju su iz toga morali
\
da kao konsekvencu izvade misterijski ucenici, t. j. to da ee i oc"

I
Ijudi postati j ednom bogovi. I .upravo zbOE; te konsekvence smatrr.l.:
se te istina necim opaenim. Jer nuz.no je da cove.k u ieto Vl:eme JiB

I
kaze: Covek moze da postane bogom tek kad je za to zreo, i ako on
 , I •

- 29 ­

ikad uobrczi 6~ je na§ao boga u sebi ~re nego mx za to Qozri, tnd

on ne postajo bogom nego budalom. I covelru zeto stoje ove dva pute
otvorena: De strpljivo ~ivi ususret, kako to naziv8 Dionisije,u
svojoj deifikaciji, SVOID postajanju bogom, ili ~* pre toga uobr2­
zi da on vee jeste bog. Jedan put vodi doista do postajanjs bogom,
drugi u ludost, u mehnitost. - U izrazime se starog sveta kod naS
cesto razume nesto pogresno, jer se danas vi:'Je ne l'8zlikuje iz::J.ocl'u
raznih stepena bozansko-duhovnih biea. Egipatski LlUUl'aC koji je
govorio 0 bogoviula, ta j time ni j e mislio lIlO zdo s 2.1;10 j edan stepen
b<;>gova ili samo j ednog ~oga, nego ceno ni z raznih oO:,~cmsko-duhovnih
"
t, biea ste~en po stepen. llionisije Ae~e Areopagita, a i ietocni mudr2·
ci, r8,zli.kovali su uvek te stepene bozansko-duhovnih biea. l,e: li 1.l1
.1 :
sad govorimo 0 andjelima ili 0 Dhyan-Ghoha-ima, to je svejedno.
Jer oni, koji doista poznaju jedinstvo svetske mudrosti, znadu
da au to S8.ElO razna imena za istu stvar. Ali i u tom cal'stvu va­
lja opet razli~ovati ona biea, koja su najpre nevidljiva i koja
t'l stoje neposredno iznadcoveka, tj. stoje jedan stepen iznad cove­
ka, ti se nazivaju u hriscanskoj ezoterici andjelima, angeloj,

.t
,
vesnici, tjo vesnici bo~ansko-dllilovnog sveta. Ona biea, koja su
i opet za stepen vi~a, dakle dvaste,bJena, visa 09, coveka, nazi va­
"
L
"
ju se arhandjelima, arhangeloi, duhovirna
, . 9gnja. Gna biea,' koja

t opet ako su prosla svojim norlJlalnim razv..ojem, stoje' za stepen vi-

I'
t , se od arhandj ela, bi6a -su koja se nazi vaju duhovima licnosti, pra­
t

pocecima, prasnagama, Ar)laima. lako imaIllo d~kle u ·prvi cas tri

stepena bica, sto stoje iznad cove¥a. ~e tri vrstebiea prozive­

la su sve svoje ljudstvo, jednom su bile ljudima. Biea, koja su

danas andjelima, ako se stvar ,¥pgleda u vidu svetskih Vl'emana,

i nieu svoje covecanstvo prozivela ni tako Qdavno, ona su oila Ijuai­

"
I
i ma na ~eEecu. I tako kako vi usled zemaljskih prilika mozete de

t
,
t
r
se kao ljudi krecete po Zemlji, tako su mogli andjeli na svom

ljudskom stepenu da atanuju na Mesecu. Arhandjeli ;:,u proziveli

BVOj ljudski stepen na Suncu, a propoceci, duhovi licnosti, nn

I
staroID Saturnu. lako au dakle ta biea od coveka stepen po ste­
pen uzasla, i danas au to bica viea, na vi~em hijerahijskom ste­
penu od coveka, i mi mo~emo jednostavno da kazerno nabrajajuci
l Btepene svetskih carstava u duhovnom smislu: Na ~emlj i irnaJ(Jo vid­
,1 Ijivo mineralno carstvo, biljno, zivotinjsko i ljudsko carstvo,
\t a sad se penjeruo u nevidljivo, u caI'stvo andjela, ognjenih c1ul1o­
,
j
va ili 2rtlC~ndj ela, prasnaga iIi duhova licnosti i arhoia. Dok
t
1
_ ..
•

- 30 ­

su ta bics u svom unutrasnjern postojanju i bi6u uznapredovala, ta­

ko re6i od coveka postala bogovim8 ili vesnicim& bogova, - sto
zapravo i jeste ispravna oznake za ta bica. - Lok su ta bica ta­
ko uZ8s1a u jedan duhovni zivot, promenila su se stanja plc:meta
na kojer.o. su i za koga su ona zivela. Pogledamo li na Qtari ;;)2.turn,
na kojem su a1.'hai bili Ijudima, tad nalazimo da je on JOB sve
drukcije izgleclao nt;go nasa Zemlja.
Juc e smo govorili 0 tom da na nas oj ~ emlj i razlikuj e]i~O
cetiri eleillenta: Zellllju. vodu, vazduh i oganj ili to;)linu. 00 tri
prvaG slJomenuta elementa ne nalazimo JOB uopste nista nc starom
Saturnu. Od ta cetiri elementa bilo je na Saturnu sarno vatra ili
toplina. Danasnji materijalisticki filozof reci 6e: da toplina mo­
ze da nam se priblizi sarno na spoljnjim predmetima, mogu da postojs
topla cvrsta tela, topla voda, ali topline S8me za sebe ne moze
da bude. To sto tako veruje materijalisticki filozof, to on veru­
je, ali to nije tako. Kad biste s danasnjim culima bili mogli pos­
matrati Saturn, kakav bi vam se on cinio~ Uzmite kao de biste ova
postavili kao hipotezu - uzmite da ste se onde kretali kroz nebe­
t ski prostor starog Saturna. Tu gde je bio stari Saturn vi nicega
ne bis te oili videli tnaert A. A.), ali biste j eono ~ primeti­
li: da je tu toplo. Cinilo bi yam se kao da ste se kretali kroz
ugrejanu Vec, kad biste preleteli kroz stari Saturn. Vi ne biste
bili mogli osetiti dah vetra, ne biste ~ mogli plivati, jer
tada nij e bilo JOB ni vetra ni va de. l~ogom is to nigde ne biste
bili mogli stupiti, jer zemlje tada nije bilo. Vasa 5e ruka nice­
ga ne bi bila mogla taknuti, eela je Kugla bila sastavljena 00.
topline o
Dakle stari se Saturn sastojao SEnlO iz topline ili vatre •
.\

Postojanje nase zemlje ,.~:···post810 je u Svome pocetku iz top-

, line, zemlja je tada bila planet topline, i iz toga ved mo~ete vi­
; .
(
deti. kako je ispravno on9sto veli Heraklit: Sve je poteklo iz
t
toplineo .ua razume se. Jer je zemlja same metamorfozir8ni stari
t f-
~
planet Saturn, i sve je na zemlji proizaslb iz tog ognja o Tu je
istinu Heraklit poznavao 1z misterija: na to se i upucuje kaci8
I se veli da je on tu knjigu. u kojoj je ispisiv80 ovu istinu posve­
i tio Boginji ~ Efezu.i da jU je polozio na zrtvenik te ~obinje. To
I
znaci Q2 je Herak11t bio svestan toga, da tu mudrost d~uje efes­
i I

• ­
- 31 ­
,1.: r;" "
~ ~"./
kim misterijwla, gde je ta nauka bila ncena uAsvojoj cistoei.
Sad mozete razumeti ito, da su ona bica, koja nazivarno prapo­
cecima, Arhajima, duhovima licnosti, da su ta bie8 stepen eove]ca
u razvoju .rosle na jedan sasvim druGi nacin u drucim prilikama,
nego s to to cini danasnji covek. Covek j e danas u mogucno :;ti da
u svoje telO primi cvrsto, tecno, zracno, da to Bve primi u svoj
sistem kosti i krvio Covek na Saturnu - duh licnosti - morao je
sebi svoje telo de stvorl iz topline: to je on zaisto 1 cinio.
In,ao je samo telo agnjo, njegova se tela sastojr)lo sa;ilO iz topli­
ne. Hekao sam yam juce da toplina im2 dye atrDne. Jedne je to tie
se toplina zapravo moze opazlti unutrasnje, kao unutrssnj2 top­
lina, mi se osecamo to~lima ili hladnima, da pri tooe ne piP8I:1O
ni~ta u svojoj okolini: Ali wi toplinu mo~emo osetiti i spolja~n02

u tome de. pipamo jedno toplo telo. To je ono osebujno u r::·zvoju

t, ~atu:cna, da ona prelazi iz neceg ~~:ta~='~198 unutrasnjeg, eime
i
i .. je OIl,,) bi16 na pocetku saturnskog razvoja sve do krajc.1 toga raz­
t:
voja, ked oua postaje neciill spolj~e opai. opa~ajnim. Kad biste vi
dak1e taj ,put na ,pocetku saturnskog razdoblja, tad vi ulazeci u
.
t',
. proetor Saturna na BVOjOj kozl ne biste ~ 0 setili gibanja top­
! line, ali biste sbe! unutrasnje ~ rey,li: kako je prijatno top­
t, 10. Bili biste oaetili nesto sto danas poznajete samo keo dui3evnu

l ~oplinu, to bi vas bilo podlsla da ste u prvoill stadijumu satu:cns~

kog I'bZvoja putovali kroz prostor ~atUl."llao 'l'e do~ivljaje vi sebi
mozete UR predocite ako promotri te sledetSe. Vi L:;nate aa posto,ji
jedna razlika kod posmatranj8 plave i crvene boje. Ako se pouta­
vite nasuprot jednoj crvenoj hoji tad sebi illorate da ka~ete, to
daje jeullo toplo osecanje, nesuprot veL1 playa boja kad je l-J0S ..18­
tr£'te ost8vlja hladan dojam. L:amisli te te ase";aje, lcoji se U V8il1L1
bUde kad u vawa deluje utisak crvenoga (koga onds ne oiste bili
mogli do ilnate), ali tad biste vi ·011i osetili ono, ;j to danas ~-:~·,o
du~ev1ill prijatnost i toplinu osecate kod crvene boje. Na kraju
saturnskog razvoja bili biste osetili ne sauo tu prijatnost u 0.1.1­
si, du;.ievnu topl: nu, nego bist\:: asetili nesto kao do je k va,~C.~ 1z­
vana pritupila toplina. Unutrasnja toplina bila hi se pomalo pl'('t­
vorila u spoljno zapazanje tOJline. 'llo je put §to ga je pre:;ao ~r'­
turn: od jedne un,utrasnj,e topline ka onome 8tO zoveJ;J,o spoljna "t l l } ) ­
lina ili oganj. I moglo bi se reei: Kao sto se dete razvi;ja do ve­
likag covelca, kao sto one prolazi u :?ivotn kroz nmogo stouta, take
su n8 starom Saturnu r~i duhovi licnosti. I oni su se najpre o<~,
\
 III

ft
- 32 ­

'1 cali unutrasnje toplo i tek poualo nalazili su tu toplinu i vani,

lt' ozivotvorenu, da moglo bi se reei utelovljenju. I sto se je ond8 do
godilo? Ako sebi hocete da Qovedete u dU8U one sto je onds nast8­
I)
10, tod to sebi mor8te da predocite ne sledeei nacin: Nsjpre ins­
mo unutr2snje grejanje saturnske kugle. ~u nalaze duhovi licnosti
mogucnost da se najpre utelove. I dok se ti duhovi utelovljcJV.'":'ju,
stvara se one ~to se nazivaspoljna toplina. I kad biste vi taj
put bili mogli naprElvi ti u j ednom kesni j em stE.1Qij umu ~38turnsko l!
rezvoj8, tsd biste ~ mogli razlikovati izmedju spoljno taplih
i h18dnih mests na Saturnu. I kad biste to bili nacrtaJ.i, sto
ste bili na~li keo telesa ogranicena toplinom, t~d bi se bila
stvorila sledeea slika tB.B.). Svuda naokolo bilo je kao a8 su
1
se n8 3aturnu stvorila takva toplinska jaja. Izvana izgledalo j~
t
! to Kao neka kupina ili malina. Kakva su to bila jaja?

Ir I
To su bila telesa duhova licnosti, koji su upravo usled
svoje unutrasnje topline stvarali vanjsku toplinu tih saturnskih
jaja. 0 tome se stanju moze reei: I dIDlovi su lezali ne toplini i
!
i ~ako su nastala prva telesa iz ognja. Iz svetskoga prostora izlec­
L la su s e i s tvorila p rva tel esa, ko j a su bila iz ognj a. Ako sme­
t
mo da upotrebimo ovaj izraz: u toplinskome prostoru koagulirala
au vanjskCl toplinska jaja iz unutrasnjosti prema spolja. Dakle, ED
staroll:.e ::ou Saturnu duhovi licnosti tArhai, koji se nazivaju isto
. . se
Asuras) bili utelovljeni u tim telesima. Stari ~. Saturn sastojao
samo iz tog elementa vatre.
Ali je u tome staroID saturnskom razvoju za duhove licno­
I at! postojal~ mogucnost, da tu spoljnu toplinu pretvore u unut1'3­

I
(

snju. Celi je naime proces bio unutrasnje gibljiv, nije bio UkOCE-ll
i tvrd. Duhovi licnosti stalno su stvarali t~kva toplinska jaja,
koja su opet po njima i nestajala. I sad sebi taj proces mo~et~
1· jos tacnij e predoci tie Zarnisli te da ate tako putovali amo i t8'.'J
,
, kroz Saturn i da ste najednorn opazili: Illla na tom SatUTIlU Vl'C:ll,.. "j'
>

t kad se uopste ne moze opaziti spoljna toplina, kad pOotoji 8280

\
ta unutra3nja prijatna toplina t vatra), onda opet ima vre::1ena :.1 kc
r jimB se j aVlj aju ta j aja od topline. Opazili biste bili kao neko
1

disanje ;;;;'aturna, disanje oL;njern. I rekli biste bili sebi, ja sur:'

u tom Saturnu katkada tako unutra, kao dB je Sva toplina udisan::o,
postala unutra~njom, kao da je sad oduzeta sva toplina, kBO cl<.'. ;ic
eve 8,:!ilO unutraBnja. prijatnost o I rekli biste sebi, sad je 0atu~n
 I

- 33 ­

svoju toplinu udisao. Tad biste prolazili drugi put i na~li biste
mnogo tih toplinskihjaja i rekli biste: sad je Saturn svoju unu­
tarnju toplinu izdthnuo, sad je ona spoljnom vatrom postala o ~u
predodzbu stari Risi izazvali su u svojim ucenicima: oni su ih
duhom preneli u ono staro saturnsko doba i pustili su ih da ose­
te kako jedan celi planet eini nesto eto je slieno nasem udi­
j
i
} sanju i izdisanju. Ti su uei telj i u svojim ucenicirna izazvali
",I predodzbu: vatra tece van i postaju iz nje nebrojena telesa, a
!
f kad se vatra primi unutra, ked Be udise, tad iz nje postaje unu­
i tarnje jastvo duhova licnosti. ~ato su zivot tog planeta upore­

I
~

dili s udisanjem i izdieanjem, ali ovo je disanje na Saturnu sa~o

disanje vatre. Vazduha nema.
{
Uzmimo sada da Be desilo sledece: Uzmimo da su sva, de
1
t su ti normalni duhovi licnosti z~vek udisali i izdisali

I'

toplinu. Tad bi oni bili prosli kroz svoj obieni saturnski raz­
voj i posledicabi bi].a, da bi za neko vreme sve opet bilo prim­
ljeno u unutrasnju toplinu, Saturna bi bilo nestalo kao vanj­
skog ognjenog planeta, i on bi bio op~t primljen u duhovne hije­
rarhije sveta. Tako bi se bilo moglo desiti. Tad istina niked ne
t
i
bVmo bili imal! suncano ili (J1esecevo iIi zelilaljsko stc1nje, tad
t bi sve sto se je moJo izdisati opet bilo priuujeno u unutra~nju

I !
t
toplinu, i bilo bi se vratilo u duhovni svet. Ali sada cemo pri­
miti ti'ivijalni izraz, koji 6e nam postati razumljivijim: Dopa­
10 se da tako reknemo nekim duhovima licnosti bolje, ds. Sa]10 j e­
~
1 dan dec izdisane topline opet prime natrag i de jedan dec osta­
I
1
ne vani, taka da su dakle kod udisanja ostajala vani neka top­
I
linska ja - tela, koja nisu nestala unutra. I tako se je po­
\
malo r8zvij cl.1o na Saturnu dvo jnost: unutrasnja toplina, a 1crD j
toga venjska toplina utelovljena u saturnskim jajima. ~ije se
\
eve vise oduzimalo unutra. Duhovi licnosti ~ustali su jedan dec
~
topline vani, prepustajuci je tako samoj seb!. lasto su ani to

--
cinili? ~o su oni morali uciniti, da toga nisu ueinili tad oni
na Saturnu ne bi bili mogli postati ljud~:''1a:1 Jer sta to znaci

\ "
poetati covekom? To znaci doci do svesti~samome sebio Do svesti
o "jan. ~oga ani ne mogu, ako se kao "jail izvanje ne razlikuju
ad neceg vanj skog. Sarno na taj nac in vi s t e j edno 11 j a 11 S to mo~ et (;
1t
reei: Ovde je kite. cveca, ovde sam ja, ja se i.:ao "jail 1.'8zlikujc;;]
i
ad objekta. Duhovi licnosti bili bi uvek sc.dJloitLZvali iz sebe svo­
t
I

~
i
 - 34 ­
\

je "jail, l{8d ne bi bili ostavili nesto i spolja, .'3to bi im bilo

pruzalo otlJOra. To drU~O to j e spolja, j a ~ da razlucim (K
elementa topline, kOjic.: j e postao objektivan. lJullovi lienosti o.osli
su na taj nacin do svoga "ja", 6.a su j edan dec saturnskih bica
potisnuli dole u j edno sarno spoljasnje postojanje topline. Oni su
sebi rekli: morsu pustiti da nesto od welle struji n8polju, mOTSffi t~
pustiti nc:;polju, da bill se mogao raz,likove.ti ou tOGa, da oi se !1loj~
svest mogla zapaliti na tome spoljnjem. 1ako su oni d8kle stvorili
jedno carstvo krnj sebe, stvorili su sebi u spoljnome oglcdalnu sll­
ku svoje unutrodnjosti. Tako se je zbilo, da kad je ~io protekao
zivot S3turna, duhovi lionosti nisu bili u stanju da ucine 11:;011<::0
bi ~aturn opet nestao. Njega bi bilo nestalo de su oni udahnuli
say 0 ganj, ali na t£tj naoin oni nisu mogli da sve one s to su iz
sebe postavili van opet udahnu unutra. I polje tiakle koje im je
dalo mOi£uc.5nost da do6.ju do avoj e saillosvebti, to su polj e oni mo­
rali prepusti ti samo sebi. Saturn ne bi ~ mogao preci u st8nj e
....
pralaje po samim duhovima lionosti. fu SU lliorali nastupiti visi
dUhovi, njim8 je bilo stavljeno u zadatak cla rastvore opet sve 0­
vo, da bi mogio nastati stanje pralaje, je6.no medjustanje, jedno
stanje nestaja~a, spavanja. Visa bica kojima cemo za sada n8ve­
sti so.~o ime. Troni morali su nastuiJiti i morali su rastvoriti sve
to, tfil;:O da j e kad s e j e zi vo t n8 Sa turnu primakao kraju nas tao
sledeci proce::!DuhOvi licnosti dosli BU do svoje saJlOsvesti, pri­
mili su u sebe opet jedan dec topline, priwili su U 8voje sredi~t0
avest svoga "jail, a ostavili su ispod sebe jedno nize carstvo.
Sad j e llodoslo cars tvo Trona, ko ji su ovo .s to j e bilo ostavlj eno
rastvorili i Saturn .j e usao U j ednu vrstu planetske noci. 'rome j (~
sledilo planetsko jU tro. Sve j e to trebalo da se probudi po "" 81<:0­
nil1.a, ko;j e c'emo j os .da upoznamo. Da j e nestalo staroga Saturna udi­
sanjem cele topl';'~le, tad bi celo saturnsko bice bilo primljeno
u duhovni svet. Probudjenja uop~te ne bi bilo. Troni su mogli d[~
rastvore za jedno vreme one t3tO Sll duhovi licnosti 1-::ao jaja topli­
ne ostavili vani, .ali su oni to lJ.lOgli samo za neko vreme. :Da bi
moglo biti daljega razvoja tre.balo je sve to opet predati j08 ni­
zem stepenu razvoja., 'fakoje nastalo jutro planeta, <ioslo je do
d.ruge met81Ilorfoze Saturna do sUlle DIlOg stanj a. Sta s e j e to ze~I';:~vj
rodilo u to sunoano stonje? Ovamo do.sli su, iza ~cah:o je planets
prosla J-::roz svoju noe, duhovi licnosti sa Seturna, l~oji flU sno8
I
II
-
I
'I
- 35 ­

I, imali svest svoge "Ja", lcoji d8.Kle msu illorali Qb lJrodju kl'O~~ sv'';
j
f. ono, kroz dtO su bili prosli vee na Saturnu. lUi oni su oili i~­

l
I dahnuli Gvojim dehorn neka toplinslm jc:ja, ta 8U se jaja uv;t pO:l(­

.~

~, 10 izdiferencirala iz sveopste HlC1se, i ~osledica j e bi12 QD. en S2­

·r da ti duhovi licnosti bili vezani na one sto su iz sebe postcvili
van. :Jili su vezani rH:l. ono sto su iz& sebe os-~avili. lia 8U sve bi­
li primili u dULlOvni svet oni ne bi oili ve:c;ani sa<ia na Bunce, llC
bi oili sada morali sici dole. ~ako 8U oni to morali, jer su bili
ostavili jedan deo svog biea, svog vlastitog bieao 0 tome deln oni
su se saaa corali da staraju, taj ih je deo sade vUkao dole k no­
yom planeta:rnolll :6ivotu~o je bila karl1l8 Saturna, to jc bi18 kC::U.<:1,
svemira, kos micka kar:na. Jer duhovi lienos ti na st8rorne Se1 turnu
nisu o11i prirnili U sebe eve, oni su seoi pripl'Dvili 1c2rGU d2 ~:U
,
mogli de se vrate. Na~li eu dole one ~to su sallii bili ucinili,
I bastinu stal'oga Saturna. A sto se je sada dogodilo, lCc~d eu se (:u­
! hovi licnosti bavtli karmolJl koju su sebi same stvorili? Usle<i to~.:~.
i· se dogodilo ono, §to sam juce u op§tim crtswa okarckterisao: Tor­
lina se rascepila na jednu stranu u svetlost, na drugu stranu '..

1
dim. 'iaiw nasta u ponovno vaskrslom Saturnu iz tih toplinpki j j <'i :..
t. na je<inoj strani nova planeta u obliku 6ima, vazduha, plin::" :cc:L~1 :~
to vee nazivalo, a na drugoj strani jc nestala svetlost, po~;to ::~G
je tako reei toplina opet vratila U viGa stanja. Unutr~~nje u pre­
tvorenoill Saturnu dim, plin, vazduh, a na drugoj strani svetlosto
I kad bi vi putujuci 8vetom bili dosli na ono mesto, gde je bilo
to staro Sunce, vi bi bili vee izu81eka op8zili one stvoreno svc­
tlo, jer je iza njega bio dim. lako ne svetlost, vi b~te~ opa~i­
I li jednu kuglu, sto svetli, kao kod Satur~~ toplu kuglu. Vi bi
bili p!'i;ili jedrloj svetleeoj kugli i k8d bi~~ dosli do nj ene
povr§inc, k2d bi prodrli do te kugle, tad ne bi 0pzopazili BaDe

;
toplinu, 11ebo vetrove, va zduh, plinove koj i s L;ruj a rw sva s tr ~,:~(>,
fako se je vasE.: kugla od topline pretvorila u kuglu svetlosti: L<.­

s tala j e j eClno Sune e. l'unim p raVOlli s e to nczi va j ed Dim Sunc em i

dana6nja ~unca prezivljavaju jos taj proees. una ~u unutr80nje

plin lwji struji, a na drugu stranu 1-'rouzrokuju ana de. :3e taj ~li;':
pretvara u svetlost. Ona rasprostiru svetlost u svetskoLl prostu::").
~ad ~ek sad se zapravo stvorila u pretvorbama Zemlje, tek sad j"

Bvetlost nastala. U toplini, u staroj sa*urnovoj toplini mogli -il

tek duhovi licnosti da postanu Ijudima.eA~ U 8vetlostl l{oje j e '~t'l
_0

t
1
j.
.1
!
t
i - 36 ­

zra6ila sa .:lunea rnogla su postati IjuQi~ one. bice, koj a smo oi n2Z­
vali rnedu duhovnim hijerarhijama arhandelima ili arhangeloi. I do­
ista d2 s te s e vi prl tli zili Sune u, ali l'le ka 0 neki darw snj i C0­
vek, nego kao vidoviti covek,vi ne ti bili opazili samo svetle­
... ~
nje, ato potice sa Sunea, ne same svetlost, nego bi vam u svet­
losti strujala nasuprot dela arhandj~a.JAljLeu ti arhandjeli mo­
rali da ujedno prozive jos nesto drugo i da se tim zadovolje. Sta­
riduhovi licnostl na611 su na Saturnu JOB cisti 08snj. Arhandje­
li, kojl su tek na ~uncu Ijudima mogli da postanu, n381i su sad
na Suncu, na kojem su morall stanovatl, dim, plin. sto su oni sad
morali uciniti ds ostanu sa Suneem u cvrstoj vezi, dn se ~amo n8­
stane? Oni su sebi stvorili dU6U iz svetla, oni su sebi satkali
t
dusevno telo iz svetla, ali au ~ to dusevno telo u61anili ono,
sto je vostojalo kao plin, kao vanjsko telo. Kao sto vi denas kao
Ijudi im1:Jte telo i dU8U, tako su ti arhandj eli kao Ijudi ioali :ne
Suncu jednu unutrasnjost, koja je bila kadra da iz sebe lije sve­
•

.4
~. tlo, i imali su spolja, jedno fizicko telo, koje se je sastoja19
iz vazcluha. Kao sto~ovek danas u svome telu sastoji se iz 2~r~alti~,
vode, vazduha i vat~e, tako ~1U:ti arhandj eli sasto j ali iz v8zci uha,
lO
a u svojoj unutrasnjosti ~ svetlo. Ali, razume ~,e, elei:ienD"c
l
l vatre uzeo se bio sa sobom od Saturna o Jer, upravo je to bilo ono,
l
1. sto se ra~vilo i dim 1 svetlo. lato su ti arhandjeli irnali u sebi
f
l i oganj. ditavo njihovo biee sastojalo se je dakle 1~ svetla, og­
i,
~
nja i plin c!. Vi biste bili nasli arhandjele, koji su bili u teli­
ma satkanim i z plina, vatre i s vetla. Kroz svetlo onisu 2i veli
jedan zivot prema vani i iz njih je tekla u svetski prostor sna­
I
1
ga, koja je zracila. Fo vatri oni su ziveli jedan 2ivot u vlasti­
I
toj unutrasnjosti, prijatnost topline. ~ivotom u telu od plin~ oni
\ au zi veli u saIllO j s unc ano j pl aneti. Oni su sada u plan eti 1:10 gli dcc
razllkuju evoje telo od opste supstance sunea. Oni su se susretali
\
~
e drugim telima i tako 5e je u,njima palila samosvest. Ali su u
toj samo5vesti same ,na taj nacin mogli da dodju dalje sto se jc
tim arharilljelima - ako se tako moze reei bolje svidelo da - ako
ee.opet tako moze ~a kaze - svidelo im se da ostanu u tom plino­

,
t
vitom telu, ili da to telQ barem ostane u 5upstanciji SIDlca. Jer
au ti arhandjeli mogli u prelaznim stanjima da opet prime natrag
\
Bav dim, say plin koji je bio U okolini, da sve to prime u sebe

I I
i
I
natrag'l Dane.s illlate PWi proces disanja. Na starome lKSuneu bili
bi priwetili te struje u plinu keo neko disanje. Bili bi na~-

I<
 "

- 37 ­

li neka s~anja, ked bi bili mogli da kozete sad je tisina,

sad eu arhandj eli udahnuli say s truj eei plin. '.rad su arhc:nd j eli
poceli opet de izdisu, pocelo je sve unutrasnje de struji i tako
se je p06elo razvijati svetlo. Takva je bile illene n8 ~uncu: br­
handjeli au udisali say plin, bile je tisin8 bez vetra, ali tada
je bila noe, suncana noe ••• I onda su oni i~disali i ~unee ~-;e je
punilo uimom koji je strujao i tekao, ali je sad bilo 0 ~unce
takvo, de je sjalo prema spoljasnjosti, i nastao je suncani dan. Gc­
10 je suncEmo telo z8ista disalo. Izdis8nje znacilo je suncani do.l1"'.
I 3£("1 7"An~ r .
i 08vetlj uvanj e okoline. UdisanJ e: noc ) potamnenj e c ele okolin~'l;\J
!I
sam vam opisao Sunee, kako je one bilo razlicito od Dc:deg de:Da­
f~ snjeg Sunea. iiase Sunee ~ija uvek, a tame. nest£je ond8 k[:,aa ue:;to
1 stane pred ~unce. ~o tamo na steroID ~uncu nije bilo tako. Staro
j
je Sunee u sebi imalo snngu do. posteme svetlo i t(J;~U10, da z8sija
t i da P'] tv,lilli, j ex to j e bilo njeno izdis2,nj e i udisanj eo A
saQe
t.
t
I
neka sebi pred06imo, sta se je to z8,ravo desilo. Uzmimo to sta­
nje i~dis<J:nj80 Svetlo 8e srii, ali se u~e nj svuda Sunee p1..milo
}

dimolJl. ~i likovi iz di.ma, te struj e iz diuEJ, to su redovi te tvo­

t· revine o Kod svakog izdisanja u61anjuju se u supstaneu sunes i~ve­

sni likovi. ~o ~to su pre bila saIDO toplinskA jaja, to se je
i metamorfoziralo u redovita tela. Lastali su plinoviti oblici 8
unutr2:::';nj.i-m zi votOJU i unutra~njolll pr:,;vilnoscu. i,ko 8:~lem dc' u~;o­
t trebim taj L:Jr(;:·~, ;jaja su se r,~zvil~.3. Bilo je to ZCji:'t~kB{~(~t:' i.to
I,
;
I
bi se (lc.lo upotrebiti s tim proeesoill l:oji je Ucln;;IS s:xtoivJlnuOf Kc'o
~to daubs vile iz18zi iz jajeta, tako se je to topliusko jsje 1'2­
t
zi810 i iz njega ou se r2.zvilc:, prCivilna tele1 i~ l~.iL.lc· i\:Oj2 BU 0il~ "~'
i, gusea teL, :::ito su ill iUcl1i c:I'lwndjeli. li telir;l,: ou IJlinD, clime' i
I
1 vazduLlc: oni fJU o!:Sivljavc:li Sunee. 1'ako 8U oni 11,·' stepenu COVE:}:?
t ziveli 11,:3 ,;juneu. Sad imsll10 duhovni pojafll Jeane zvezde ~::taja6iee,
t
duhovni poj~ jeunog Bvemirskog Sunea, koje je tako reei po
i svojoj vlastitoj snazi Sunee, koje pust& da ae menjaju den i noe
I njenom V16sti tom snagom. Kao neko udisc~nj e i izdi8c:.nj e, talw
ona pu~ta du se menja svetlo i mrak. Jer ~unce je tada bila sta­

I
1
ja6ic8 0 Sve §to sarno po sebi sja u na§em sveillirskom prostoru, to
salje VDll u svemirski prostor z8jedno S3 svetlolJl i i,ivot cluhovnih
vesnik~{: .U::hange~i{Sta-su dr:K:le prvobitni ;;rb.ai, prclpoceei,
hovi licnosti i2dejstvovali svojim vlc1Sti'tim r'cizvojeIil, tita su
0.U­

1
t
ani stvo:cili. Izdejstvovali :'U to, (i.e: je jedno :'-unce maglo uop>~;te
.. ­
- 38 ­

naste.tie }..;ok bi be.- tocc., u evoluciji oilo bal1l0 uc"GUr'll, Qok bi be~:;

toc.aoilo SD L.J },rl18jc. i~j1Junjenih S8!~lO toplinoil!, to je T2Ci ~o[,c',

j er S:.l. J.rh<.:cji 0 ,~,tavili na Sutu:cn\~ spo:.Lj.:'1c.; tor;lins l~C: j c.'j c), Sctuno,
IJOstDO 0unee .. 1. I :la .;;luncu Jlasli
..t: 8U 1.l.'il;.llQ le1i ."olucnost
l... '...'
0[, ·n:cd!u
.l.. V

svoj lju.lcski s-t.;elJCll n"voja. Oni su Z;:. i::vet post:::;li vesnici tOL;8.
da su .hrhaji bili duhovi licnosti, :coji su LJrevc.1zi';li, leo ji su i,;­
li n8yreC1. .,:i lJ<'-'.ko, to navescuju arhand j eli, ni u svetlu !{O j e
0

zrc:,ci j8vlj:u;1O neka<.iasnje postojanje tOIJline, l..mutresn;je toplo§;

Satul'na. loll SEW vesniei Arhaj 8. Vesnik j ednako J,ngeloi. ;,r;.laj i
znaci poceei - ti arhandjeli d8kle nisu bili 1.1iiSt8 (~l'U,.O iHc\~O ves­
.
£,
niei dele! p:rapocetka ili arhaja u predJc.~mjc v:re·le. I :',bo l > -cO(.8 ~:;e

•;,
,
zovu ani unujeli ~o~etka, arhajski anujeli, a ~o je O~<.iH poctalo
n8::30111 reei ",rhandjeli. ~ako su ti pravesnici ljudi 0unea.
,~.
, .\
t~ ~ ~'b.~ .
===0===

~.

1 '
t ~ .

f'
t::.
i't
i;
,,
~
•
I
1:'

~
"$

t
}.
t·
t {

t
l j
 ~,",-,~ w,n\"l,nt)l
~"'l·"··J
.Lf"l.iC,~r
"""~ ~
~ ,." "~L).l.""

"'-' .......u..

 g ~ ­

- 39 ­

IV.- }!R:cJJ.AV.l1.Ji

l\loji dr8.gi prija'telji!

I

Osvrnemo l~ se malo ne ono, sto je bile receno dan~:s lJre

podne, 'oice ll'='.Iil na ~os proz1rnijim i li1£:nje u Jwju uronjeniu SE:­
turns kim prilikama ~8Snije, kako se dogadja oslobacijanje ili dalj­
nje sputavanje izvetnih b1ca, koja sma ju6e upoznali, nadovezu­
juci na one duboko t vazno mesto bozanske Gite. Setite se da je
bilo re6eno: Ked bijduhovi ~i~nosti nB sterom Saturnu bili SV3­
lei puta upili ona j~jolika $:1:8atop1ine i nidta od njih nc: 'oi
ostavili, onda bi c~o Saturn svrsivsi 8vOj razvoj ~E\pravo mOl'GO
bi ti say usi::,w.n u dthovni svet. 1'.J.i to se ne gdogad ja :cako je
bile i z~~d ~YlO, n~go 'j ~UhoVi \tc~os ti na. s taroill s~ t urnu ut i> l~U~~
taKo rec1 lnte~~lvntJe, nego~ ~1 treba11, celom ~aturnu svoJ Z1L
usled to"c' sto ne u~imaju sve opet ponovo u sebe, ~':ito dEJcle os-
I

tavljaju toplinske tele,a koja se mULu spolJa~nje opazitio

Kakva j e tf zapravo snaga, sto vlCici::.: u tiltl d uhovima 1i6­
nosti ne :::itarol.il Satfrnu? Ista ona snag8, koju J:,oznc;,~eG1o danas
kao snagu ;lli slj enj a Uz evsi iz 0 snovG. ci uhovi li6nos ti na st !jl'Om
Saturnu ne 6ine nis a drugo, nego izvrsuju ~voju snagu mi81jen~ia.
La se stvaraju ta t plinska jaja, to oni ~rouzrokuju us1ed toga,
;.
~ Ato u sebi iZ8zivaj predstave tih to~linskih jaja. io je d2kle
~>
I.
" snaga predstavljanja kod duhova li6nocti, tek ona ima ~nogo vecu
~.

);.-. moe nego koel. ciam:snjeg coveka. Kakvu moC iilla onaga preG.st::~vlja­
r nja kod dana~njega 6oveka? Kad danas stvorite neku predstsvu, :

~j moji dr<:ICi l!rijetelji, tad 8e stvurci S8]110 u astr<.:lnOTJl nelee fOn!Bo

b'·
t· predstava se Ywstavlja (produzuje) S£,80 do astr81noca. >Jato se
r spoljasnje fizi6ki 118 moze konstatovati da ts forlI1a ost8jeo 1;8
i" starom su Saturnu bili duhovi licnosti mlni magicari o Oni su
f:
$5. snagom svoga mi§ljenja stvarsli oblike tih saturnskih toplinskih
~t
'<
jaja i ostavljali ih usled snage svoga misljenja ds i Q81je pos­

toje. Takva je zapr2vo bila snaga tih duhova li6nosti sartih, ko­

ja je ostavila oststke od starog Saturna, a ti ostaei se sad uvek

i uvek iznova pojavljuju i na krsju jos i Z8 vrel;le sune evo;;;, r8ZVO­

., .. "
'..
......•..

t·· jaG
~u nala~imo dakle vrlo opipljivo, ds neko bide, koje je
l
t . zaprovo 6o'vek iz okoline uzimB forme - jer jaja koja su dobila ob­
1
1;:
;­
; .

~ ­
, ~"'

- 40 ­
;,)",~.
~\s ..\ ,­
lik, stvorila su se iz okoline Saturna - i da se ta jaja I.,..-Yk
vaju, sputavaju sve do nekog sledeeeg zivotao
Tu nam dalde u veeoj meri iz1azi pred oei, ~jer p:cilike nt­
su tako kOIllplikovane, one i3to S:JlO juce reklL '.eu smo mogli de kc'zc­
i \
mo: Poc:;ledaj saturnski oganj, pogled&j ona, sto od starog satul'n­
'ti skog 0{:;n,J8 uvek iznova produhovljuje, sto se uvek iznova uziJJl8. kc'-O

Ii unutrclsnja vatra, kao dusevna vatra,::2,0 vo1jkost od topline, - to

se uspinje u vise svetove. IicS~d .,~i.~,s,~mo to postojal0, tad bi Sa-
'fl1\.Y:\,r ,\~ '" .'~. ,,'
i turn l8C ezao u Vl:::ie svetove. \. pazaJ~a)SP01JaSnJa to.:,Jllnco, ono sto
• vv • " v

~
se zgu~njuje u spoljasnju toplinu, to se morc:. ponovo ru~iti,
I
I ponova se pojetviti, i pojavljuje se ~najpre, kako je opisello, na
Suneu. (:tTe ~'l~1\e)
Sada se osvrnim.o na 08talo danas ouiscino. :lazJ'asnili s~!O
/I, ­

da nLl tom starom Suneu ona biea duhovnih l1ij erarnija, koj~ m::~i V~~­
mo praandjelima il1 arhandje1ima ili ognjenL.i ci.uhovillla, .:,)rozivlja­
vaju svoj ljudski stepen, dn se to[linski elemenat ve6 n8 jednoj
f- stram zgusnjuje u dim, u plin, tako da j e Sunee vee j edna pli­
'I, novi ta kU0,la, i da na drugoj strcmi taj plin izgara, tako d8 svet­
\,

lost struji napolje U svetski prostor o I upr8vo arhal1djeli ili

1" duhovi ognja su oni koji zive u tom istrujavDnju svetlosti, koji

I svetlost usisavaju 1 1strujavaju i u njoj ~ive. I ja sam ve6 rekAo,

kad bi vi bi11 mogl1 onda da poduzmete putovanj e kroz svetsld pro~­

I
I,,
tor, dD bi bili videli staro Sunee kako yam. iz d~,ljine sve"tli
ususret. U unutrasnjosti starog Sunea bili bi opazili rczlicita
s truj cmj Cl r;asova, kao neki proees disanj a eelog sune evoe tel a.
llozovimo JOB jednoUl u nasu dU8U taj stLri SCiturn, to stc­
j
'ro SunceG Vi deli smo da u ~~~ ta oba planetarna tela vlaQ8 zi­
1 vot i pokretljivost, de se tu ne§to zbiva. ~ogli eD~ do o~i~emo
i 1
;
stari Saturn tako, dase na nj elllU iznova uablicuju te j ajolike
i tvorevine i da se 0pet :rastvaraju xizuzev§i ostatke, kaji pre08t~­
~
t ju. Zbog toga bi x ekeo ,·kogod, ko j e posmatra 0 tu unu tr~., ;:;nj u pol-c:::',:';L:­

I ljivost staraga Satu:rna: L;apravo je taj Satur'n jedno jedinstveno :~i­

va bic eo Dois ta j e to taka kao da bi on bio j ellna ~=ed~ j edina 2i v:)
biee. On zivi •• On zi vi Bam u sebio On stvara iz svog vlasti toga zi­

I vota neprestano. oblike i tel. i td. U jos veeoj Jlleri

j e to teko kod
etarog Sunea. Ono seprikazuje kao neka sirupnost u
stanjima sunc~,­
nog dana i suncane noci, koja se i"menjuju. ~t"n~;;; udiHanjP i iv.;Cli­

I
t
"

j
..
- 41 ­

sanj a svetlos ti. Sve bi to,' lead bi s e ~ moglo pos matr ati, (12V~)10
utisak svetlog tela ~lUnob zivota, 2. ne necega mrtvog~
Ali sve one §to ~ivi, sve ~to uopste ta%o deluje, zbog to­
ga je unutr2~1nje ozivljeno i pokrenuto, jer duhuvnc1 0ic8 te k:retnje
upravljaju i vode. 1\1i smo dodu~e :rekli do cluhovi licnosti svoJo~]
snagon misljenja stvaraju te jajolike fOl"'~le. :Dc: ali ponC1jpre mOTe',
to cete shvc:ti ti moji dragi prijatelji, !.Jol1aJ:Pre illora nesto da pos­
'toji,odakle se m02e da uzme masa za ta jaje,o Jer tu Iil8SU ne ;,lJgU
da stvore duhovi licnosti, prapoceci ili arhaji~ fo je ~rvo ~ta illO­
t
t ramo ds dovedemo pred dU8U, d2, nesta mora pastojc.ti ad (~et/.i je
t
f. masa, dDkle neCiiferenciran[~ tO ,lin8, vatra S8ma. :Uulluvi lianost:i.
j

su oni koji je 88100 oblikuju. No toplinu moraju oni da tobiju 00

nekog dru[;oc;. OCalde dc.kle priu2 ceo Saturnov svet, d::dde pre svc­
ga duhovi licnosti, odakle oni 91'i, ;<., jU tu toplinsku ;,:2GU, t::.:j top­
linski ili 0 &lj eni, elemenat?

t'
r
<.
To dolazio'1 bitno vi.sih duh0la, 3d
duhovnih biea, koja
au avoj ljudski stepen prozi vel£.. tOli~o~~leko ranij e, te su na
! atarom Sa turnu ve6 davno bili preva~isli ta j Ijud.ski s tepen.
f~~ kakva
"

Da stvorimo neku predsta~~ 0 tako u~visenim bicima, ~~~e

su ta bieD morala bi ti, df! bi mog18 davati o:;anj-vatru staroca
Saturna, mo ri..~mo zamis li ti u pored j enju malo razvo j s am0L;8 Cave ~:r' ,
j er ce i covek j ednom postati nelw bO~Gnsko bice.

t
!
Zncllllo da danB.snji covek lcako pred nalila stoji s2stoji se
iz cetiri clema Ijudske prirode. hIi SllO ih aesto ~3pominjali,
jer su ani ~-cljuc ka svakoj duho""llOj nbuci: to de <::;ovel~ se sosto~ji
t iz fizickog tela, etel'ickog, astr~llnog tela i j8. /j1l880 onda };:2­
t'
lCC se covek dalje :razvija: da "jail radi iznutro, de w:jpr.e p:re­

r obrazuje 8.stralno tela, de ga p svog dovede pod vlest "ja". Kad

r.. ~.

je ondc< to 2stralno telo tako Ctl,'leko preobrozeno dc' ga "jcJ lI hw

potpuno u vlasti tad K8zemo: ~o astralno telo je postalo takvo

I' da u sebi SGdl'zi duhovno "ja" ili L10nas. Jlstr<.lno telo dekle, 1\:0­

t.f''•. jim v15da "jail, jeste duhavni "jail ili nlencJs. I~~to je tako s ete­
rickim telolJ~. Kad "jail jOt! znatnije rac'i, telQ on nadv18dava i 8n::1­
ge eterickog tela koje se opiru i preobrazeno etericko telo jcs~e

zivotni duh ili budhi. I konacno, kEld "jel' postane gOSl)ocJ.81'em

fizickoga tela, k2d na(i.vlada silE: lWjc se naj.jace opiru, one 11.­
zickoga tela, OnL.2 covek ima u seibi jos i duhovno~> coveka ili
 .11 •

f•
!
- 42 ­

atulana. ;rako :t mi onda imaruo sedmoroclana covel{a, koji je svoje

fizicko telo preobrazio U atmana ili Cluhovnog coveka. 1':cem2. Da­
polju se fizicko telo pojavljuje kao fizicko telo, a unutra~nje
I je sasvim ovladano i prozareno od "jail. 'l'u je fizicko telo u
j
'\ . isto Yreme fizicko telo i atman. ~tericko telo j e u isto vreme

I
etericko telo i zivotniduh iIi budhi, a astralno telo je u isti
cas astralno telo imanas iIi duhovno "ja", a "jail je postao
gospodar u svima. Tako se uspinje covek do vi~ih stepena svoga
} razvoja, tako on samsebe preoblicava, tako on radi ususret svoGa

,I;-
postajcnj a bozanskim, cleifikacije, kako kaze Dionisij e l:',reopagite,

t
I
f' prijatelj i ucenik PavIa apo~tola. Ali StOll tackom jos nije Z8­
. . . popeo

l (C
vrsen razvoj. Kad se covek.tako d21eko lot_?o, ds je sam sebe sas­
vim savlCldao,. ds j e sasviI!l;.stavio pod svoju vlast to fizicko
telo, tad on ima jos vise stepena razvoja pred sobom. 'fo ide
uvek vise i vise gore i tu mi gleC1amo gore u duhovne visine, pr'c:::,:i
'Jl
Zl~ci;' nadcovecanskim bicima, i ta biea postaju uvek sve moenija i illO(~·
nija, sve silnija isilnija. A u cewu se to zapravo sastoji d8 ta
\
\
biea postaju uvek eve moenija i moenija? U tom da su ona tako re­
f
t, ei najpre oskudna i nesto im treba, da ona moraju ne~to da traze

t' od sveta i da se~kasnije razvijaju do tOg8 da nlOgu nesto dati.

Ha tom se osniva uzevsi,zapravo duh i smisao razvoja da se kor2ca

I od,uziillanja kadavanju. Imate jednu analogiju u Ijudskom razvoju

vee ovde izmedju,rodjenja.i smrti: Dete je bespomocno, mora da
prihvata pOlloe 00. onih,:koji su mu u okolini. Ono sve vise i vi~e
izrasta i postajekonacno same pomaga~em u svojem krugu. ~ako je i
B velikim razvojem covecanstva u univerzumu.

Covek je postojao na staroill Saturnu kao prva fizicka Ijud­

aka kliea. Tamo je on morae dati tako reei pokloniti prvu klieu
za covecanstvo. No t2ko je bilo i za vrelle ;)unea i l\~eseca. {io ~erJ.­
Iji je on dobio BvOj "jan i sad se on postepeno priprema za de­
lovanje svoga "ja",u aetralno, etericko i fizicko telo. Dsled to~~
on;postaje,bi6~m, koje mo~e kosmi~ki da daje. Bi6e reste postepe­

no u kosmicko, u uni verzalno dav~a,~~e, i~ ~,zi.illanj a u ciavc1nj e.

Jedan primer nala~te i od'bica 0 Kojima smo danas govo­
rili, kod praandjela iIi ar Jl'tijel .,'(mi su se u izvesnom ounosu
bill vee na Suneu razvili. d oga (18, illOgU davc,ti svetlost svetclcJl]
\
prostoru. /
 •
- 43 ­

Jedan primer nalazite i kod biea 0 kojima smo danas go­

vorili, kod praandjela1l. arhandjela. Oni su 8e u izvesnorl odnosu
bili vee na Suneu razvili do toga da mogu davati svetlost svet­
skom prostoru.
k
Razvoj dakle ide 00. uzimanjaAdavanju. S obzirom na dava~
nje ide s'[;vor medjutim vrlo daleko. Kad bilo kakva bica uzIi.l.emo,
mogu da da JU sarno svoje misli, tad to uzevsi iz osnova nij e Inno­
go davanja. Jer onaj koji daje misli - no da je on ne znam koli­
ko misli dao i onda ode, tad je on takav kao sto je bio i pre. On
nije nisto. vidljivo, ni.sta sUbstancijalnoga u visem s11lislu dao,
u vi:Jem s tilu dao. Ali onda 0 e doci vreme, kad bica ne mogu d8ti
same nesto takvo, kao sto su ~isli iIi slicne stvari, nego kad
ona mogu da da~u mnogovise,kad su ona mog~da daju ono, sto su
trebali duhovi licnosti na steroID Saturnu: masu topline-ognja.
i

~[:
A ko je to bio na tako visokom stepenu razvoja, da je
mogao iz svog vlaeti tog tela iztrujavati tu masu o€::nj a-v:.:.tre
staroga Saturna? To su bila ona biea koje rui oznacujemo imenom
Troni.
t':~ , i

Tako dakle vidimoda se tvori stari Saturn, tako d2. se iz

okoline (Umkreis') univerzuma stezu ne jed.noj tacci svemira Troni
i - jat~\~~~1 u velikom cine to, sto u jednoj nizoj sferi
cini prelac svifeA,kad on ispreda svoje vlastito telo u evilene
niti. Trani su ispredali masu topline iz sebe i zrtvovali je na
'~~ oltaru st~roga Saturna. lia zivot duhova licnosti na starom Satur­
nu trebcfda gledamo, kao da ti duhovi licnosti iIi arhaji u7£vsi
I:.·.
iz osnova daju salIlo. licnost, svesni ja toj to,i;Jlini. Supstancu.
f
f
topline - ognja istr\ljavaju u rpu iz kosmosa iz sebe'Aszvisena
~ duhovna bica, Troni.
'~,
" Mi dekle znamo veo sacia tako reei iz cega se sastoje ta

J8J8, sto se nalaze na tom staroID Saturnu. Ona su ispredena iz

tela Trona,koji se ~rtvuju.

Ali to JOB ne bi doticalo, time Saturn jos ne bi imao

one unutarnje zivotnosti i pokretljivQsti, kc:d bi te:'lo S8TIlO duho­
r.,,,:.
vi licnosti i ~roni zajedno radili. Duhovi licno~ti imaju snagu
da uoblicuju masu topline: ali oni to ne mogu d8 cine sami. Da

nastane sve ta unutrasnja zivahnost staroge Saturna 1 pokretnoet,

t.·;;.. .• ~ moraju na starom Saturnu da stanuju jo~ druga duhovna bi6a, kOj2

f
 IJI!I!,
.J 51" JJW4ZZA1k,a 44 .c::::m:::=::::"",­

- 44 ­

su nH~8 oel :J.1rona, ali vi(i8 nego dUL1uvi licno~:ti iii Arh8ji. ?:ji­
hoY j e zudatak da pomognu duhovima liono sti. I tu POlliOC mo:?'er:lO dD
zamislimo, ked mislimo na to, du su naG nama najp:re andjeoslca bi­
02 ili andjeli, zatim praandjeoska biec ili arhandjeli i prapo­
ceei ili dru10vi licnosti - Arhaji -. Ta biea prip8daju hijerar­
hiji koja stoji najbliie iznad nas. A Troni nisu najbli~i
iznod duhova 11cnosti. Izmedju duhoV8 licnosti i ~rona ime
medjus~epeno¥a i to su bi6a, koja illi nasivaDO silanG 5i18ma ili
~xusiai po ~ionisiju Areopagiti. ~ile, to je dakle ime koje mo~e­
mo de upotrebimo u nasem jeziku (Gewalten). Sile su za jedan ste­

I
pen visa bioa nego duhovi lionosti. Oni su se u one vreLae odnosi­
li prema ti=n Quhoyima liono stl, kako S e p rerna naula oo.nos e ana J eli.
Up et j eGan stepenr.vise nego te 3i1e j esu oni duho vi, 1(0 j e !ili n8­
'.

zivawo IiIocima (M§,chte). Oni rcU se odnosili premo dUr10virJa 116no­

sti n8 st8.rom Saturnu, kako se danas oun06e preU!8 nal:.a Arl1[mdje~
lie A jedan stepen vi~e nego Moci su ona bica, koja illi n8~ivamo
. ,
,,'. Gos,t-ioclstvL18 (Her,~sehaften)... Kyrioteten -. Oni su se odno;ili
prerna duhovima licnosti na s tE:r OIll Go tu:rnu kako s e iJreIl18 na::.12 oelno­
se IJra::;nage iIi duhovi licnosti. 'fek ond.c llolE;ze 'Irani.
-f ,
Tako illlaInO:' .na starom Saturnu redosled bica: Duhovi 1i6­
nosti, koji poticu ip~.ovode svesni "jail. llilamo :.:rone, koji eU S~:
c~tiri stepena vise ad .duhova licnosti, koji d8.ju ognjenu masu.
A izmedju njih da biee say zivot na Saturnu mogao uprf.vlj8ti i
vo~i ti nalazimo - odozdo, prema gore - , 3ile, Koei i Gosp'Jdstva
Q E:x.usi si, Dynami s i Kyr iotetes. fro j e, ako se ta 1'~0 sme :reci pu­
canstvo staroga Saturn~.
Dok se sad - kako je danas 1Jr e podne prilcazano - stclXi ~<:­
turn d,:lje :razvija u Sunee, ra<:;vijaju se ta bica, kOj£i uu sada 112­
br,oj~ma, za jedan stepen vise, a na stepen covecji uzlaze 8.r11a11­
djeli. ::>polj8snje, mozbllo l'eel Jizicki zbusnjuje se toplina u
~ plin. Sunce j e j edno p1inovi to telo. I dok je st<:'l'i 5atu:rn bio
t jedno tamno telo ad topline, pocinj e Sunce cia svetli prema napol;j c"
Noono
.~,
tcko. reei ,menjasun.cane dane S8 suncanim nocima • .A od na~
'

rocite je v3znosti da se ,prir;a zi n8. to, da Sunce menja sunccme

dane sa suncanim nocima. Jer na tom starom 511neu vlad8 8i1n8 rc:z­
~ika u zivotu ~zmedju suncanih dana i 8unc2nih noei. Kad ne bi
mate, .drugq nastui.'ilonego to sto ~]am ja opi~jao u III predavc~n.ju
i sada, tad bi arhandje1i, koji su tu na sti:.:rorn Suncu 1judi, Z[:
BWlcanih dana sa svetloscu izjurili napo1je u univerzum, ra~iri­
 J!IlI ,,.. "W
,

- 45 ­

~le'Tt\e
rili bi se po univarzw.nu, i o,ni bi morc:li zB"sunce.ltih noci da se
opet vrhte 118 Sunce.Jedno izdisanje 'i udi,sanje
; ..
~.
svetlosti a s tim
,,,.

i stvorenjB, koja su tkala i post9jala u svetlosti, to bi tu

postojalo o Ali to nije taka;
Isad bi ja ,opet hteo da na jedno~tavan nacin, rekao bj\.,
gotovo trivijalno, da karakterisem biee tlhpraandjela ili arhan­
dj ela.
Njiilla se tako reei odvee svidja, }cad taka polete napolj e
u univerzum. Svidja im se vise da pOletel da nestanu u duhu uni­
.\ ",
verzuma, nego da se opet stegnu';.u "l.='pu.,>.Za njih j e to zi vot koji
" " ;

ih stesnjavu, jedannizi zivot. ~{i~~ s~ dakle vi~e sV~dja zi­

'-, ".\ \, ,. t ' . " "
vot u eteru Bvetlosti. No oni tajVzivot u eteru svetlosti ne bi
mogli da produze nikako preko, izvesne granice, kad im pri tom ne
bi neito doslo u pomoe. Kad bi ta bica na starom Suncu samo n3
~
:.' sebe bila upucena, bilo bi .¥.sasvim nemoguee da ona ucine nesto
(.
~ drugo, nego - recimo - da Be opet poslusno vrate Suncu za sunca­
k't~! nih noei. :Pa ipak oni to nisu ucinili, nego su vremena svoga bo­
,
;.

ravka u SV~ko r,eei produzili sve vise i vise, zadrzavali

su se sve ~~i ~uduhovnom svetu. A ko im je pomogao?
'~:"

Ako zamislimo da je krug A - A (vidi sliku), stare Sunce,

tad teze na sve st~ane napolje od te stare sllilcanelopte u svet­
ski prostor arhandjeli, duhovno se siri biee arhandjela u univer­
zum. U pomoc je kod .tog sirenja dOGla arhandjelima okolnost, da
su im iz univerzuma dolazila biea Rususret. Tako kako su kod sta­
rog Saturna iz univerzuma ustrujali ognjeni elementi Trona, tako
sad arhandjelima, koji idu napolj e, dolaze sad ususret druga bie8.
Biea koja su JOB visanego Troni. I ta im biea pODlRZU talfu da
oni mogu dalje .ostati mamo napolju u duhovnom svetu, neg8~'6i ina­
oe mogli.
Ta biea koja iz duhovnoga prostora prilaze ususret arhan­
djelima i koja au primila arhandjele, ta biea mi nazivamo Eeru­
•
vi1:JUJ,,,. To su aBobi to uzvisena biea, jer ona imeju moe de tako
,~ .
reei raskriljenih ruku prime arhendjele o Ked se biea Arhandjela
~,
sire van, onda im Heruvimi prilaze iz svemixa. Dakle oko starog
5unea imamo Heruvime, koji mu se priblizuju. Kao sto, ako smem
da upotrebim ovu poredbu, kao eto j e zeGllja opkolj ena svojom at­
mosferom, talco j e s taro Sune e bilo 0 ~:ruz eno cars tvom Heruvima
~~'
~' ,
" '

t-.
~,'.
 .­

46 ­

na blagodet ~t I ti Arhandj eli 2(&d su isli van u svemir,

gledali su u svoje velike pOIDag&Ce.
A kako au ill se ti pomagaci priblizavali, kako su ani
izgledali? To moze da ustanovi samo vidovita svest, koja moze de
ci ta u Alc2.sa hroniei. U odredj enim eterickim likoviEla prikazuju
se ti veliki univerzalni pomagaci.
I nasi pr~ci, kojima je JOB bilo u svesti po tradieiji
ta znacajna cinjeniea, oni su slikali Heruvime kao cudnovate zve­
ri, krilate a razlicito oblikovanom glavom. Krilatog lavp, krila­
tog orla, krilatog bika 1 coveka s krilima. Jer zainta s ~tiri
su se strane priblizavali Heruvimi i priblizavali su se u oblil<:u,
koji bi se dao OV~k~p~edociti, da eu se mogli naslil{E' ti onako,
kako su nan poznatl 1ao likovi HeruvimaJI-~-ato su skole prvih
upucenih poatlantskog dOba te Heruvime, koji 8U se s cetiri stra­
ne priblizavali Slineu oznacili ir:lenima, koj a su posle postala ime­
na bika, lava, orla i coveka. lIli cerlo 0 toue JOB mnogo stosta
1 podrobnije cuti, danas cemo uociti te cetiri vrste Heruvima, koji
prilaze ususr etarhan,ij elima.
;,~ To je dakle bio prizor na starome Suneu, da su Ijudi,
koji su o~ivljavali Sunee, no.ime Arhandjeli, kad su polazili van
u svetski prosto~da su im s cetiri strane prilazili Heruviffii, i
to cetiri vrste Heruv.ima. Na ta j nacin mogli su Arhandj eli da du­
ze ostanu uduhovnome carstvu, koje je staro Sunee opkoljav~lo,
nego sto bi im ,to iIia,~e bilo mo [:,116 e. J er nj ih j e ozi vlj avalo, u
visem cluhovnom emif '.u o~i vlj aVElla uticanj e HeruvL18. Ali ked s u
r"":'
ti Heruvimi dosli u blizinu Sunea, tad se je njihovo delovanje,
morale ocitovati JOB :l na jed[ln drugi necin. Je li ne~to sto se
~( ~

~~
nalazi naFdnome mestll, to se ne ocituje uvek saIDO U jednoIDe
pravcu. Reeimo da su U jednoj sobi dvoje Ijudi. Jedan zeli d8 bu­
~i·
de jako nalozeno, ali i onaj drugi, koji toga ne zeli mora isto
oateti u toj sobi. I drugome postaje vruce, kao anome prvor',e. J.i:a_
ko je to bilo i sa He:~uvim1ma, koji au zracili u Sunee iz svetskot<
prostora. Oni su na ta biea, koja su se dovila do elelilenta sve­
tIe, koja su na starome Suneu znala ziveti u svetlu, nn ta su bi­
,.,
':.~
eaHeruvimi deloveli na vee opisani nacin. Ali se je na ta bie8
magJ.o saJilO delovati lead j e tio euncani dun, dok j e tlvetlo lu,/,,·u5j.l0
.,,~

.. u svetski prostor vani. Bilo je noei, ked svetlo nije teklo u SV8­
mire Ali i te.d (3 su He ruvimi bili ne neou. U to vrene, k2d s e S'LrJ.­
 oJ .

- 47 ­

cana p1anet~ pomracl1a, postojao je S[@O 91in, toylina-plin koji

nisu svet1i1i. I toplinski j e plin ta1aseo se suneem o Okolo rJi:lOko­
10 bi1i su Her uvi;ni, ko ji su S18li svo j e delovc;nj e dol eo Sed su
oni clelov2,li U I,lracni plin. Kad dakle Heruvimi nisu mogli no nor­
" .
male.n nacin de deluju n8 ArhEmdjele, onda r:u delovali n,<' t;,11:ni
dim koji j e bio n8 Suneu, na mracni ~)lin. Dok su c.lC'lde n8 ctC'c:rone
If Satul'nu po ~)to j tlla sarno delovanj c'. n8 toplinu, sEd s u se ta delov8­
nja vrsila n2 zgusnuti plin~ na plin staroga Sunea iz sverJlin, .. '.[0
i· je delovanje rcJzlog..... da su se na sterome Suneu iz suncane 1Il8g1e
stvarali prvi zameei onoga, sto danas poznajemo kao zivotinjsko
carstvo. Kao s"to je na ste.rome Saturnu post80 prvi Z8.'1'2t~:1k ear­
stva Ijudi u liku ljudskog fizickog tela, tako se n8 Suneu iz di­
rna, iz plina stvara prvi zametak~~~ela, na starome ~uncu
po Heruvimima, koji su se ogledali . u sunc8.!um p1inoviJllb,
nastajali su prvi, fizicki zam~i zivotinjslrJ.h tela, koji su
se kretali keo §to se krece dim.
I>:
~ako je ono, sto se kao Heruvim krece oko Sunca s jeQne
;-~ strsne skup onih visokih bica, koja tako reci raskriljenih ruku
;ft
dola~e ususret Arhandjelima, a s druge strane su to oni, koji u
..(.'0. .
suncetr.:m} nooi ucaravaju iz plina na Suneu prve fizicke zametke
zi votinjskog caI'stva. Zato su oni naSi pr ~i, koji 8U poznav£.li
op'·
'~-~
ove znacajne atvarikoemologije, na~vali ta bicG, koja iz reomih
.
strana svemi ra de luj e na Bune e, L::odiakom. 1'0 j e F;:=-c:tliprvobitno
znacenj e :C:;UD!)AKf~ Ha starome ::iaturnu stvaraju se z81ueei ljuciskih
fizickih tela Cl. masa koja j e danas u fizickoTll telu bila j e izli­
vena, zrtvovana"'pd. TJ:on~ Na Suneu ~ Pl'V[1 podloe,a ~~i­
I' votinjskog earstva, tako de se iz toplinske mate.l'ije, kojc se

t C'
'.
j e zgusnula do plina zrc81enj e,:l oblilca lieruvimslcih Cioc <.;l'r3tvcju
prvi 'zivotinjski obliei. I ta:co 8U zivotinje prvobitno bile 8un6a­
ne slike ~od~kao ~o je istinsld unutrasnji odnos izmcdju ~odieka
t":-1 i iivotinju, koje au nastale nn auneu. Na~e 6U ~ivotinje poto~ci
'if'
u karikaturi onih zivotinja koje au nastale na ~uncu. Zaiste nisu
se tim stvul'Ln8 uzalud dala ta imena. J,akad se ne srne rni ali ti da
;£­
BU se U one doba imena izmisljala na proL,voljan n8cin o £5ta
"~,

".\
danas raui astronom.kad otkriva novu ~vezdu u nizu planetoida~
~,
,
sta radi taj covek, koji je bio sretan da otkrije tu zvezdu? On
otvara leksikon i deje toj zvezdi ime iz grcke lllitololije, koje
je jos ostalo neupotrebljeno. Ha t5j se nacin, u vrene k2.d se jc; u
l": .

.~

p,
.. /).'04;...­
e\L4 -t .; (/I";' -~'.
~
C' - -
1 __ , 1111"
,( ~ t.:r-!;.
~ll>C.
f'..(_
5T(~~ (11'
- 48 - ,b)("I~'I CY<.Av - j"'~rt'" ~/..f,
;j', .• ~t\ ;,~ t> I \It 1.....\ t,.,

tom"
i::uenu trazio iZrBZ tvari,
6 nika6. nij e davalo j edno ime. U vrerne
"kad ::IU lllaterije bile mocnenikad at~:a.=Q;3~31~ se ns t8j nacin nisu
~u.
davc'la iJlenao U irlenirna, koja ,. se tada davalo., vi nalazi te svuda
duboko znacenje stvari utkano u ime. Oblici nasih zivotinja, i
ako su dal~s izoblieeni do karikature, uzeti su iz okoline Q~iver­
zuma, iz oblika Zodiaka, koji su octada postojalio
I saoa yam moze pasti u oei da je ovde bilo govora salliO
o cetiri imena Zodiaka. To su sarno glavni izrazi za Heruvime. Jer
kad se uzme iz osnova svaki takav Heruvimski lik ima svog prati­
oca ili potomka, s desne i s leve strane. Zarnisli te sebi svakog
od eetiri Heruvima sa po dva pratioca, tad imate dvanajest sila i
moci u okolini l:iunca, koji au vee i na st8.rOde ;:iaturnu postojali
kao u nekoj klici, imate tadadvanwst takvil:I sila i~?; carstv8 He­
ruvima, kojime je zadatak da ns taj na~in ispune svoju misiju u
svetu, kao sto smo to sada rekli. "d

Sad j os moz et e pi ta ti, kako j e to sol; ienim i, Jenima 0 ,~o­

d~akU? 0 tOiIle cerno jos govori ti sledecih dans. J er u redos ledu
irnena nastala je neka pro;uena. Obicno se pocinje brojati s ovnom,
bikom, bliz8ncima, rakom i lavo;::o 1ad. dO.'.2.zi device i va~o Orao
morae je, jer je kasnije bila jedna metamorfoza, morae je dopu­
stiti da se nazove skorpijom i to je imalo svoj razlog o I onda
ova dva pratioca strelac i divokoza? bovek se iz odredjenih raz­
loga, koje cerna JOB upoznati zove vodenim covekom ili vodenjakoIDo l:.
onda ribeo Vi da~le pravi 11k iz kOGs je nastao 6od~ak vidite kako
prosijava sarno josu biku, u lavu, nesto malo u covelcu, koji se
U obicnoID ekzoterickom nazivanju zove vodenjakom. ~asto se je Zo­
t

d9Bk metamorfozirao, to ce biti objasnjeno sledeeih dan2.

Vi dakle vidite, dragi prijatelji, da su vL:oka duhovna
bi6a, visoke hijerarhije Troni iz svoje vlsstite supstaDce izlu­
eili ognjenu ffi2.teriju na starome S8turnu. I vidite k~ko JOB viso
biea, koja n8zi VElmo Heruvimima, ono t§to nice i iL,vir'e kao svetlo
iz te ognjene materije, mogla primiti u sebe osvetivsi i pojac2vsi
bice svetla. Ali svakog puts kad se u svctu nesto di'~e, morel nesto
i da pada, kBd se ne§to u~visuje, tad se ne§to i unizuje, dB bi
~~
5 e s tvo ri 1", r8vnot..~. La bi Arhand j eli df'l:nju n8s1i 1.'1' iliku de]
prosire svoj duhovni zivot, to Heruvimi Tnoraju c1elovati noeu dB bi
u magli, koju je nastala 1z zgusnute t,~ topline izra~ili ~ivotinj­
eke forme onih ziYotinjskih bies, koja stoje ispod cove,m.
'~:'i'
-.t:;"

~::f\
 .- -,
49 -

Iht tDj nacin mi SL10 1.1 snlislu pral:lUdrosti 8veta stekli pr­
vu predodzbu 0 zajednickome delovanju nekih duhovnih bi6p sveta
vlasti tim ncbeskim telom (\Veitenkorper). I videli S~lO u iE-ito vre­
me, de se one ·:to ncnll v8njski fizicki lHie,tupa uvek~noze 8vesti
n8 duhovna biCci. sto se danBs materijalno zove Zodiakorn, to se
moze svesti na kolo Heruvims., koji su U Okrub sveta deloveli no
staro Sunce, koje je svoju snagu zracilo u taj svemir.

Taka s mo <lakle razj asnili je den va zan po j cim, po j am Zo­

d~aka i sutra cerno nastaviti s tim razmatranjerl'l. I mi cemo se do­
vinuti do drugih pojmova svetskih tela i moci 6emo da osvetlimo
vezu s duhovnim hijerarhij8ma i da je sve vise i vise osvetlimoo
2~.~.B~.

==0===

,
\

:'i \

~
1&.
 ,,
•,
•
\
••

•
•
•
•
,
t
,
,,
,
•
•

t
t
I
•
• •
•,
.•f ,
,
,,

• •
/ ~
.
••
., • tI •

 - 50 ­

V.1' RlIDA VAHJE

Moji dragi prijateljiJ

.' .
illi smo doveli pred dU8U delovanje visih duhovnih bicD n8
dva primera u nasem kosmosu: Ha primeru staroga Saturna i na nj ego­
yom ponovnom utelovljenju, Suncu koje je iz njega proizaslo. Sed.
treba ponajpre da danas prodremo u salliO duhovno earstvo, u kOlIlE; se
ta vi§a ~uhovna bica nalaze i da na~in njihovog delovanja uovede-
I
demo j08 s~neke druge strane pred oci. U prvoj polovini ovih preu3­
~

vanja morace se, moji dragi prijatelji, mnogo tOL& re6i, ~to vas
je velik dec vee tu 111 tame slu§ao. Ali ne gledaju6i n£ to sto
opet ima l.mogo slui&.laca, koj1 mnoga od nasih pr etpost8vki nisu
culi, ipak treba, bas zbog toga jer mi U OVOGi cLGusu predavc!l1j a
moramo da se visoko popnemo u regione duhovnog ~ivota, treba da
~ mnogo toga ponovo spomenemo od nasih yretpostavki.
Vi ste upozna11 iz onoga, sto je bilo re6eno dD u ne~com
svetskom sistemu, koji serazvija na najI'a~nolicniji n8ein, delu­
~'I\

jU duhovna bica.' sta je'zapravo taj stari Saturn? i.;amislimo to

~}
't
jednom tacno. Naravno da pre svega stari Saturn n~na nikekvog po­
sla sa sadasnjim Saturnom.-.'$to vise mozete zamisli ti d~l je u sta­
~:
rom Satu:cnu v ee postoj?-19 u semenki sto pripacla danas najem celoFl
BUnCan01il 8i steJnu : Nase ', Sunce,
. ' .
nas Ivies ee, nas tlerkur, nasc~ Venera,
nas ~ars, nas Jupiteritd. ,Bva su te svetske tela vee bila u sta­
rOIil.5aturnu i ,J?8zvil,a eu se iz njega. L:&TI.islite uakle jedno sVet­
:1"
ako telo cije ~i,~redidte bilo QanoBnje ~unce, i koje bi sisolo
napolje tuko rlcdeko da ·oi obuhv8.talo jos dfdl~.'snji ::)[;turn, ""Gl.'l\: "tP,­
da bi i5l:rSVllo IJ~e~tavili taj stari :.i8 tl:,rn , koji je bio veci
,f;,

nego nas danasnji sUIl.cani eistem• .Dakle j z tog st2rog Saturn&

je tako :reei proizasao nas suncani sisten. liIogli bi ga zamisliti
- ne dod U'3 e po tpU110 ali pri blizno - s Kar.t La 1-'lac e-OVOill s vetsko.,l
pramaglolll, iz koje se j e razvio po Lli.olj i;,nju lilllOi,;,ih modernih lju­
dinas sunc8ni sistew. Ipak pr.:eporedjenjE! ne vredi p'JtpU110, jcr
mnogi z2mi~ljaju ishodistem ne~eg sunecno[; sistema ne!e! plin~ e i.ll
aUlO videli da to nije bilo plinovito nego toplins"w telo. JecLllo

orija§ko toplinsko telo, to je stari Saturn.

I mi smo rekli ju~e: fad kad se je taj star! ~nturn ve~
~.,.' .
pretvorio u kasnije Sunce, deluju iz okoline iz univerzulilu, \ltcru­
 - 51 ­

vimi. ;:'8c1 treba dazamisli te da su ti Her uv iIlli, leo j i deluj u iz

okoline st~rog ~~ca poatojali vee i u okolini staroga ~aturn8o
'.eek oni j 08 nis{{:P'Ozvani tako reci de; deluju. uni nisu JOB dosli
- ako Se tako trivijalno 6~e reei - do toba da nesto znatnije ci­
" , ne, ali postojali su vee u okolini ataroga Saturna. A postoja12
su jos i druga bica, ~\ikOlini staroGa Saturna, jedna klasa jos
uzvi~enijih bica, negJ~su Heruvi, a to au Serafi.
A iz iste regije dolaze i Troni. Sarno supstanca Trona,
ko j i i:U Z8 j edan s tepen ni~i od HeruviI:ta, tc:ko reei tee e dol E: i
stV8:CF) toylinskusupstancu, Saturnovu, kao sto smo to bili izveli.
Taka mozemo da zamislimo taj Saturn kao 0 rij 2sku toplin­
sku kuglu, okruzenu igrom (Reigen) duhovnih bic8, koja su izvan­
redno uzvisene prirode. U smislu hriscanske ezoterike ona se n2­
zi vaju Troni, Heruvi, Serafi. 'ro su dhyanickc bic8 istocnj 2cke
nauke.
Zapitajmo se sad jednom: OGskle ta igr8 uzvisenih bicE?
Sve u univerzumu razvilo see I hocemo li de; nekako zallislimo to
, odakle ti ~le:ruvi, Serafi! Troni, tad cerno dobro ueini ti, d8 se

j ednom ~ustimo u nas vlasti ti Stille ani sistem i da se z api ta:J.o:

sto ee jednom biti iznaseg sunC$l_og sistema'? Hacrtajmo jednom

ukratko ~a~voj naseg sunce¥og sistema.

Znamo da je votekao od starog Saturna. Onda se taj sta­

ri Saturn pretvorio u staro, Sunce. Ono se pretvara u ste-lri ~ .. esec.
U vreme ked staro Sunce postaje Mesecoffi, nastupa jed2n narociti
razvoj. Taj lIesec po prvi puta izlazi i~ Sunca i mi il:181l10 u sta­
rom :Mes ecu po prvi puta j edno svetsko telo, ko j e j e i zv;;m :;june 8.
Usled toea se Sunce moze da razvije nVise, i3"(;0 je nejgrublj Q
izlucilo iz sebe. Sad se ceo sistem razvija u sistem n~lse dE)n.::jn~j('
zemlje. Nasa zemlja nastaje usled tog ato se opet sem svega dru[,o­
ga Mesec i Zemlja kao najgrublje supstanee i nosioei najgrubljih
bi6a dele odSunca. Ali razvoj ide dalje. Bi6a koja moraju sad
izluceno da stanuju na zemlji, koja su tsko reei izLJacena iz Sun­
ca, r8~~vij8juse u svojoj odeljeallsti 06. Sunea uvek sve vLie i

f vise. Ona moraju da prodju kroz JOB jedno stanje, stanje jupitero­
vo. Ali usled toga postaju ona pxpostepeno ~rela d2 se opet
sj edine sa Suneem. A kad dodje stanj e vencrinoG razvojc', ondc1 ce
Bva tEl bica, koja se da·nastalasaju TI8 nasoj zemlji talco ~ eci
opet biti primljena u Bunce, a s~rno Sunee ce postiei visi ste}.ien
,~

i
 ~ ~"CCC7i' ~ ,lit _ .L. • tWi

- 52 ­

razvoja u~ravo usled toga, §to ~e ono sva svoja bi0~, koje jc
izlucilo ponovo osloboditi. A ond,-, dol.C\zi vulk:::,nov rcJ:3vojo l'fc,j­
visi S vepen I&:6Voja n&ciega sisteula. J e1' to j e seu8W stepena rClL~­
voja n~de~Cl si~teilla. Saturn, Sunce, Mesee, Lemlja, Jupiter, Ve­
nera i Vulkan. U vulkal~koIDe razvoju su Bva bicG, koja su tako
reei iz Ll5lih pocetc.ka satu:rnovog zivota l:.,otekl? u najvi:'=iem smi­
slu procluhovlj ena. Ona nisu postala zaj e6.no EBmo Sunee, nego
Nadsunceo VUlko.n je vise nego Sunce i tiIDe je on .t,'ostit)ao zl.'elost
za zrtvu, zrelost za to da se rastvori.
'fo je "'prvi stepen razvoja nekog takvog si~tell1a u ko­
me od nekog ishodista nastaje jedno Sunce, da je to Sunce tako
reei najpre slabo i da mora izbaciti svoje planete napolje, de
bi se one sftmo moglo dalje razviti. Ono postaje jako, frima u
sebe ponovo svoje planete i postaje Vulkanom. A na to 5e Bve 1.'a8­
tvara i iza toga iz vulkanske kugl e pos tel j e j edn.a s upl j a kuglc:,
ona postaje necim slicnim, kao sto je ona igra frona, Heruvima
i Serafima. Sunce oe se dakle rastvoriti, raziei u mliverzum,
zrtvovati se, izraciti svoje biee i usled toga ce one sarno pos­
tati koloID takvih bica, kao sto su Sarafi, Heruvi i ~roni, koje
sad pristupa u svemiru ka novome stvaranju.
Zasto Troni mogu da iz svoje supstance daju ono sto trc­
ba Saturnu? Jer eu se T~oni na to spremili u jednom predja~njeill
eistemu, u toku takvih se~ 'stanja, kako ih nas suncani sistem
sada p~ezivlj ava. :Pre neg~A po stane neki si~, tern l'rona, Heruva i
Seraia, mora da jepostojao jedan suncani sistem, to jest kad je
jedno sunce tako G"leko da se one o}iet sjedinilo sa svojim plane­
tima, tad ono postaje okolinom, tad one same postaje jednim Zodi­
1akom t~i votinj"skim krugom). To s to smo upoznali u zi votinj skorn
k1'\lgu,ta uzvisena bica, jeeu ostaci koji dolaze k name iz jed­
nog starog suncanog sistema. sto se prije u jednom suncanom sis­
temu r~~vi~.to 'sad moze da deluje dole iz svetskog pro:=:tora,
'I"

i moze~s~m~radja i stvera jedaqbovi suncani sistem. Radi to­

ga au ta bica~ Sera!i, He:ruvi i Troni za nas l l ona jpre n8jvLse hi­
jerarhija dedjuBozanskim bicima, je~ su svoj razvoj u sunceno8
sistemu vee .prozi veli i vinuli s e do velike kosillick e zrtvene
Bluzbe.
'.l:a eu biea. tek usled toga uoela u doista neposrednu bli­
zinu n2jvi3e bozanstvenosti, 0 kojoj mi za saua uO,b),:Ste mo.':emo da
 - 53 ­

govo rimo, Trini teta, Trost:ruke BozanstvenostL Dekle s one stxane

Serafima valja da gledamo~onu najvisu Bozanstvenost, koju
nalezi te gotovo kod svih naroda izrazenu u trostru!com Bozanstvu,

.. ,
kao Brama Siva Visnu, kao otae, Rec i Duh Sveti o Od te najvise
bozan2tvenosti, najvi~eg Trojstva, poti6u jednako i planovi Z2
svaki novi svetski ~stem• .Ako 8e OtVrneIJlO nEl stc1I'i Saturn, tad
cemo re~i: ~re negoAje bilo sto stupilo u zivot od tog St8XOg
Saturne iZI'8stao je u Bozanstvenome trojstvu ~lano Ali to troj­
l. stvo treba biea za izvbdjenje plana. Ta bica ponajpre moraju
i dozreti za to. Prva biea, koja su tako reei oko 8cJillog .J)OZ2 1H;tV8,
koja, kako se lepo kaze u zapadno-hriscanskoj Bzoterici: "He_
posredno uzi vaju gledajUci Eogat!, to eu Serafi, Heruvi i J:roni.
Oni onda primaju pL.nove nekog novog svetskog sistema od :Bozan­
skog trojstva, od koga onipoticu. ~o je naravno - vi r8.zumete
moji, dreg! prij atelji - govoreno vise slikovi to nego i$ti-nskio
;:':,
J ex mi treba da s ,1j udskira re6ima izrazimo takva uzvis ena delo­
vanja, za ~oje Ijudske 1'e51 doiste ni~u·stv6~ene. Nellie Ijudskih
reei, ko j ima bi se JIloglo izrazi ti ta~o,,:,,~~oko, rd elovar:.j e, ko jim
\_~~

su na primer,
Serafi ne pocetku
<:..
naseg suncc:-,nag ,
sistema primili
;~: najvise planove bozGq1skog .Troj!3tva, u k'bjima je sadrzano lcalw
treba d.a s e razvi j a nas sunc ani sis ~,e>Ill:_ preko Satu:rna, Sunca, 111e­
seea, Ze"llje, Jupitera, Venere i' VulkanC\. Serafilll . .. je takvo ime, ~

koj e su Bvi oni, koj1 s,u i~p,ravno u s ..u.slu s'ame stare j eyre jske
ezo terike to imes hvac~li uvek tako tlJ.Jtla6ili, da j e z ada t2.k ::i e­
--.~ ~

rafa da nvjvi~e ideje,ciljeve nekog svetskog sistema,~rimaju

l~~
iz Trini tetao Heruvi, najblizi nizi stepen Hijerarhija, i1ll8ju
zadatak Q8 onda u mudrosti izgrade ciljeve{?) i~eje, ~to ih ~ri­
maju n2jvisi :Bogort. Heruvi su GCikle dullovi nc:jvLe lUu6rof::ti, ko­
ji znadu 6.a pretvore uizvedive planove one S to i2 d~; jU k:'3o na­
i
znake Serafi. Troni opet treci stepen Hijerarhije odozgo imedu
r,'.
.. zadatak, d8 sad - naravno vrlo slikovito receno - poloze ruku,
da ono sto je mudrost izmislila, dB te svetske uzvisene rnisli,
~
koju su Serafi primili od Bo€ o va, a koji eu Heruvi promislili,
pretvore u istinue
Vidimo formalno, ako sarno hocerJo de viciirno dU:3om, kc:}~o
se zbiva usled toga sto dole te6e ognjem.l supstanca, preko 'J.:ron<.l
nastaje prvi stepen ostvarenja J.)o'/'snskill lJlcnova. '1'ako TH,m 'l'roni
4) ScI1Af't'\\ ~.~ '.a.:1 .......": Ii;:'''' (. h;, \ '.. •. .. \ "\ ~l ........ . , ' "

\' 1, ',,4':'=" l.,...' ·L; '·~ .:':"~'1',~,:;"".~ ... :~~::.,..~. .• ~~: .,,,JJ.t. ""J:; ~'::"':'j", t_·.s.·~/·'_''1· \ .. ~

~,
~;, , -: '1.l4l ~_tfi.~r..~.: ·~,~.(\". r.I.~ "I~ :.:.<. ..,1 ' .• ~ '_ ' ·"~.~p-.,,,,,,t1tr, ·i~:' '1'l~'

l
..

- 54, ­

predstavljaju ona biea, koja iruaju snagu, da il~jpre one §to GU

.l:ieruvimi i zmislili pr _tvore u neku prvu ~sti'bU, 8. to s e zbi va 'r; c!ico
~a Troni daju dB te6eu proetor, koji je tako re6i uzet u obzir

za j edna novo svetskotelo, njihova vlasti ta SUps'i~8nca, SP.PStE:n­

ca iskonska~ Bvetskogognja o Ako sebi to slikovito vredo~imo, on­
da mozemo reei: stari· suncani si:stem j e nestao i odzUj cw. U s tarom
suncanom sie:ctemu dozreli su do najviseg stepena :5era1'imi, Heruvi­
mi, 'froni. ~ad oni trazc prema podc\cima nc;jvii3eg trojstva \ple­
navima) jeuan kugloviti prostor u svetskom prostoru i k2~U: ru
cemo de zllPocnemo. I sad Serafimi l-,rimaju ciljeve svetskoG sif:te­
ma, Waruvi izradjujutaj cilj, a Troni daju da u taj kugloviti
prostor potece iz njihovog vlastitog biea praiskonska vatra o ta­
ko smo shvcltili pocetak naseg svetskog sistema.
Ali na izvesni nacin su vee bila i druga biea pri tom p1.'e­
djasnjem suncanom sisteIllu, ciji SIllO mi n2s1eclnici. 38..:10 ta bica
se nisu tako visoko uspela ka Serafi, Eeruvi i ~roni.Ona su Za­
ostala na nizem stepenu i tako su pre~la do nas, te sarna jos mo­
reju do. prolaz e i zvesnim razvo j em pre nego ce s e moci dB zapoc,le
it.
stvaranjem, pre nego ce moci da prinesu zrtvu. ~o su bicB druge
troclane hijerarhije. Prvu troclanu hijerarhiju smo upr2vo posma­
trali. Naveli smo vee i imena druge troclane hijerahhije. Kyrio­
tetes ili Gospodstva, ili Dominationes, iIi takoQjer i duhovi mud­
rosti. Onda taka zvane moe1';'; DynalIlis ili kako ih Dionisije Jire­
opagita i po njemuuct'te'ljiZapada nazivaju - Virtute, Kreposti.
'ro je drugi stepen druge hijerarhije. A treei stepen su tako­
zvane 811e, koje ucitelji·Zal'ada nazivaju i Potentates, tj. Sile
/Exusiai/.
~api taj~o se sad, je unom: Ako l;ogledarno unatrag n8 stari
Sat\lX~. posta SillO videli da ,~e prva hijerarhija U okolini Saturna,
gde au onda bica te"d:ruge bijerarhije'? Gde da tra;4,imo Gospodstva,
Lioei i Sile? :rreba~ 'de ',.
,
tra~imo
. lh
u starome ::)atul'nu. ,Ako ":f;oni tel­
,'.

ko.reoi sizu upraVO do.graniye Saturnu, a one nelazimo unut8r

etarog Satu:rna Gospodstva, Mool i Sileo

Dakle u steroID Saturnu, u unutrasnjosti njegove IDase, de­

":'-
lUju opet tri kola. ~ile, Moei i Gospodstva. fo su duhovna bica,

koja deluju u saturnskoj 8upstanci •

; _... i~ \ , '.~ , ."1 ' . I_ ~ I •,

.4, ..... ,~. ;"' .. - '\ ; .. ; f,~ \,~ ." i ' ' , ' .... 'rl\ .... ,::.......... L At,I\J, ~ .. t.. ,-: .. 'I""~\ ' \

_, 1 It .. ~' ... ;- r ':. ... .:. ". ~ ), .. r \ -\0' '. . .. "_ , ....... J, ... r;"~~~ _
~~;
"'\ t \ 1 ...
- - I . "1 ( \. I'L', :: . . .,

1:' ; .. ' , .. \ '" - ~ _ .. ~ - .. t " ' .. j . . ~ ~

'~". ..
't ,"

t i,
I;':
~~
 -

- 55 -

Sad trebe da ..se j ednom razjasnimo S izvanreuno f<.mt8stic­

nom modernolll teol.'ijom 0 postanku sveta, dovodeci pred oci Gto
tvrdi ta~eorija, poznata pod imenom Kant La flaso-va. Ona je
,hlostavila kao ishodiste naseg suncanog sistema nel{u meglenu masu,
a onda zamislja ta Kant La Plaso-va teorija da se ta orijaska
pli:g.ovi ta masa pocinj e okretati, vrti ti naokolo. !Cuko j e poznato,
ona dr~i de je to laka stvar kad se to tako naokolo okre0e, da
se malo po iclalo odeljuju spoljasnje planete. Ponajpre postaju one
kolutovima lprstenjem). One se onda skupljaju u rpu. U sredini
ostaje Sunce, a druge rotiraju oko njega. Ta teorija preustav­
Ija to ~ sasvim mehanicki. No zar ne? Da se to objasni upotre­
bljava se jeden vrlo jednostavan skolsld pokus. Pokazuje se k8­
ko se u lUalom stvers neki . takav suncani sistem. Uzima se posuda
s vodoll, uzima se jedna velika kaplja ulja, onda se ~3Ri:a odsece,
imajuci u vidu velicinu. ekvatoJ:.'a,
. . . list kartona, po stavi s e u
~4 ekvatorijalnom SIDeI'U ~I'oz;.~a:pljU, a odozgo se ubode .u nju igla,
onde se ta kapJ=ij::r ul:ja stay! u rotaciju. 1:ale se kcpljice odce­
pe i kruze naokolo. El.ona·j ko je to izveo veli uecnicima - kat­
kada bas starim licenicima - : Pogledaj te tu imate u malorn postaj 2­
nje jednog svetskog sistema. I to Sillesta postaje jesno. Ta zar
moze nesto da bude jasnije, nego kad covek 6vojim oeima vidi ka­
ko nastaje jedan svetski sistem. Zasto da se to ne shvati da je
jednom napolju postala orijaska svetska magla, da se okretala
i da sU se planete odelile kao lcapljice, kao minij aturni Mer~mri
i Saturni od velike uljane kapljice? Svakako se malo 6udite naiv­
nosti kojom se . tu postupa. Jer svakako oni koji hoee da ato
bolje objasne Kant LaPlasov sistem, zaboravlj8ju l~i tom sa~o
jedno, - oni· zaborevljaju sami sebe, zaboravlj aju da su oni tEJIllO
stajali i okretali .Stvar, ko ju j e inaee dobro za boravi ti, ali
U ovom slueaju to ne ideo To je naravno neverovatna naivnost,

ali,naivno~t mOd~W ma~erija~iBticke,mitol~gijejest,eto v~~o

;, ~ vel1ka, . veca, nego~ J e b~la. nalvnost bllo kOJe druge illl tologlJe.
To; ce uvideti. ;te}c ljudi, buducih vreIllena • .lJakle ima neko, ko to
Bve udesav8, ko sve to okrece. Nuzno je dakle, ako uopste mozerr~
da mislimo, ako nas nisu ostavili svi dobri duhovi logike, da
pI'~tpostavimo da su kod tog zaposlene duhovne moci kEld se okre­
cu svetska tela. Ako vee hocemo da uzrnemo u obzir gresku da se
neki iskonski plin postavlja na mesto iskonskog ognja, 1pek
'-:,
i
se ne sme pr etpo stavi ti da se ta plinovi ta masa EnmL od s ebe
4
 - 56 ­

pocinje okxetati. Valja pitati: ~de su OWluvne snage i moci, ko­

j e tu IUGSU, dakle za nas rnaSU praiskonskog o[;njG, stavljaju U lcr8­
tanje, talco da se u njoj nesto dogadja? Mi smo ih netom nabroj8­
Ii: 1z okoline i u unutrasnjosti rade duhovne snage. Bica l(Oja se
nalaze naokolo, koja su svoje spesobnosti stelQa u predja§njim
sistendma, deluju epolja. Unutra su biea illanje zrela, koja u unu­
trasnjosti diferehciraju masu, koja proizvode to, sto smo imali
w~,kad smo rekli, dti tamo unutra nast2ju tvorevine od ognjo
itd. To su bica od najvi~~ inteligencije, koja sve to n2xedjuju,
ate se zhiva.
Kakav zadatak imaju pre svega prva bicate druge hijerrr­
hije? GOSpodstva ili Dominationes uZimaju ono,ato Troni tako
I reci donose dole~z univerzuma, i to tako poradjaju da n02e nasto­
ti slclad iZIlledja:PO~edinOg svetskog tela,. koje' je n8stalo, izme­
dju Saturna i celog univerzuma. U unutrasnjo:3ti Saturna mora Bve
biti tako poredjF."lO da u njemu sve odgavara onome ato je napoljEo
Ono dakle, ato Serafimi, Xeruvi i ~roni iz ruke Dozje donose dole
na ~aturn, mora biti tako rasporedjeno da se unutra ti nalozi
izvode i ti impuisi .r
'pr'oirode u zbilju. Jjakle LTospods tva iIi Ky­
riotetes yrimaju iz okoline Saturna ono, sto dolazi dole posred­
stvom najvi~e hijerarhije, da bi to ~ eoblicili taka da prist&je
u Saturn.
Ha daljn1 j ~an p.acin se p rer ad jUj e ono, s to sup rL'iil a
Gospodstva pet
l\tloci_~DYnamis. I to se desava tako, da ked LTOs,POC­
stva u i.)aturnu takore.ei izuaju najvisa naredjenjc::., onClE1 •••oci
preuzimaju i~~i i,zv:odjenJ e till nared j enj a. 1[af.:~up:ro t ~ile uri­
nu se 0 tom - jos cano 0 tOLL tacnije govoriti, 8. sad Ce mo stvEl:
saao u velikim crtama karak-verizireti - J de. ono sto je uakle
iz grad j enG prema naruerama u.ni verzuma, dB to uo k j e nuzno i PO[; to­
ji, d8ide da Silieata opet ne propDdne. Uni s u ko ji uzdr ~ava jU o
1'ako illlamo u Goepodstvima one koji rasporeCtjUju u Satur­
nu. U Hoeima one koji te rasporecijaje pre svih drugih vri:Je, a ;;)i­
Ie su uzdrzBvatelji'onoga s·~o suMoci izgradile o
Danas cemo p:t pustiti s vida, kako r8a.i sledeca hijer[ir­
hija, 0 kojoj smo takoder govorili, duhovi licnosti, osnjeni dulJO'
i andjeli. Ali eemo posmatrati danas jos s novo stec€nim spznc:nji­
ma p relaz od s tel'og Saturna ka st8~om S\.IDCU. J Sl Bam V""ffi bi tnr :?,lri.­
vanja vee juce opi3ao. sta se to zbiva kad stari 0aturn postrje st.
_ 'w'-trt.i..,)-f~~: .•..• f .. ~; ', •• r-~ ~ '... \.J • • ?' ~...;: , .. ,-;'_' • .. "l .. ~ I ... ·
.. '\'-l,.."'t ---")"~_i.-. . ~~¥,:''''l. li{;~~, .......-1.i ,,1-' _y •

'. :.. ,·'(·.... n:· J,., . • L'" :_\'"i .,; .. 1', '-i ~, ~lJ .. ·t'l (},>~ , : , ' • \ , ,:':..." ': ~-'., Jl' ~;-:'I{'- , • • ~.
"""F_·'·~'·_',-.·.;' .• , . ; . l ' ( .~, rl'" " ~ ~'~ • t· ..... (. .... 'f .. , . • ' ... t,,., I 't _ ',',", "\. ,. I ,I :":

~1 ,'" . f ~: ",
•
- 57 ­

Suneem"? Iskonska vatra prelazi u plinovi to ili vazdusno stanje,

tako da dakle staro Sunce se sastoji iz On;Jg8 sto se n8zi V8. ostet­
kom iskonsko[, ognja. Sed je ta iskonska vatra smes8.na i pOlllef;anEl
sorUm sto se zgusnulo do plina ili dililb. '.tu postoje dEllde dve
supstanee: ~raiskon8ka vatra i jedan dec iskonske vatre zgusnu~
u plin ili dim ili vazduh - nazovite to kako vam drago. ~o uglav­
nom vredi za staro Sunce, ldi cerno vee da vidimo, da je kod na~eg
Sunea postalo drukcije: Ono se do danas ra~vijalo kroz ~ elz112
stanja QO necega drugog, m~a ima ljudi koji tvrde, da je unu­
trasnjost na3eg Sunea i danas neka vrsta plinc:.
no ako seuopste malo upusti te u posmatrc::.uj e svakakvih
teorij a, 0.0 kojih dolazi, nasa materij alisticka nauka 0 prirodi,
tad cete, ako to cinite misaono, uopste doziveti pravih cunao ~a­
ko ima jeana .po~ularna knjiga, koja se radi svoje jeftinoce mnogo
kupuje, u kojoj se tvrdio danasnjem Suneu da ana u sreciistu ne­
ma nie ega krutog, nego d~. tamo mora da j e plin. Sarno da j e ta j
plin - to zapravo ~etr~baverovati, &li tako pide u tow popular­
nom spisieu - S$RTiio.. ."a a pHIJ t8.ko gust icao .:lIed ili tel'o 1;0
,~. ~
1; onome ko s e vine .do takvog naziranj a, ua usl ed pI' i tiska plin
izgleda kao med ili ter, ja bi doduse redo priu8tio da se krece
po nelcoj takvoj Slarafiji, gde bi se kretao u nekom vazduhu, ko­
ji se sastoji iz· rikda i ne zelim lllU da se mora kretati u v8zduhu
koji j e gust kao ter.· 1ma takvih izraslina na materij alis delco j
\
teoriji. Ki dakle ne
govo:rirno 0 nasem danasnj em Suncu, ne go 0 0­
nom starom Suneu, kojese doista sastoji iz praiskonskoL ognja i
iz onoga sto se nazi va ognjena magla iIi oGnj eni v8zduh. ;{aci
cete ta j iz raz u "Faustu", j er ga j e Goeth e TIlo do bro fJoznevDo,
a i u teosofskoj literaturi naai cete izvesno zastupan izraz
ognjena wagla. Dak~evalja da zamislimo staro Sunce sastavljeno
iz neke smeae tihobih Bupstanci. Ali to nij e sarno od .sebe doelo.
Svetska Be tela nezg~6uju same ad sebe. '.ra zguW)a'i;Q1~oraju
da prouzroce duhov.na bi6a. Kakva su to duhovna biea, koja pro­

~
"
.uzrokuju to zgus'4SKoja su to duhovna bica nadalje, eto pro­
uzrokuju zgus,~, ~upBtance od starog Saturna do starog Sunea?
To BU biea koja smo mi nazvali Gospodstv~ Ta gGospodstva sada
spolj a ~8 unu tra tiskaju i iskonsld silne saturnske lUas e s8zime­
jU tako da se smanj e. I tako au du~o sazimClla Gospod.atv~, OR j ~
konacno nastDlo to staro S1.U1ce veliko kao 8vetska kugla ciju m8­
~: ~4. ~ l ~I ' ' ' .. ~ ." -. ~..
,.
"', j i ... : -; I f .. \,. , • _

, .'- 1 1 -'t, .. 't t"'" \. ). t • \. - t . ... V .... " , ~ '" 1 • ' . ''I • ~" .l.t "
.-\,' \-- • '\""\,. .. J ;'1" .. ~ ' . "", f~.t / ' .. \. - .. ~ I~ I" : • ' • ~ ,1 •

. ·t,~
 "
- 58 ­

su mor ate zamisliti od sredis ta Sunea pa sve do danasnj eg Ju­

pi teru. Saturn je dakle bio tako velik; icao svetE',k8 kugl~l sa sre­
distem u sredistu Sunea i sve do dan80njeg Saturna o - Jedn3 silnD
kugla, tako velika kao ceo nas sunce¢ sistem sve do Saturnao Sun­
ee, 0 kojem mi sad govorimo, bilo je svetska kugla, koja se je
prostiralo do danasnjeg Jupitera. To je graniea za rasprostranje­
nj e starog8 Sunea. Uopste cete dobra ucini ti ako u tim planetalil:J
zamislite graniee rasprostiranja starih svetskih te18.
Vi vidite., mi se }tako postepeno priblizavamo teol'iji
planeta, izvodecij e izdelovanj a hij erarhi j a.
A sad podjimo dalje. Mi znamo da je sledece stanje opet
jedno stanje zgusnjavanja. Trece stanje naseg svetskog sistelua
jeste one starog Meseea. Oni, koji su se zanimali saopstenji~a
iz kronike Akese,· znaju da j e stari Mesee nastao usled toga, sto
su supstanea Sunca opet dalje zgusnj8vala do tekucegas Mesee jos
nema onste zemlje,ali na njeruu ima ognja, vazduha i vode o On
je u svoj po:redak uV:t'stil vodeni elemenat. £lin ili vazduh se
zgusnuo do vod enogelernenta.
Ko je to p~o~zrokovao? To je prouzrokovala druga grupa
{z te hijerarhije duhovnih biea, ana grup8, koju mi naziva~o illo­
elma, Virtut~s.
.. .
I usled tih Virtutes j e dakle nastalo to, da j e
masa s t8rog Meseea sku<Sena sve do graniea da1J.8snj ega l,:ars8 o l.:ars
je opet pogranioni kamen za velicinu staroga ~eseca. Aka zamis­
lite kUEjlu u cijoj je sredini i;)UIlee, a lilosa se rasprostire sve
dotle, gde danas kruzi Mars, tad imate stari illesee u njegovoj
velicini.
Sad smo mi stigli do one tc:\cke, gde cemo se setiti de; jc
onda, kad je iz Saturna 1 Sunea nasteo stari Mesee, nastalo ne­
ato sasvim novo. Sad je jedan dec guste supstance izba6en napo­
lje i nastala su dva tela. Jedno je tela uzelo najfinije sup­
stance i bica i postalo je jedno finije Sunee, drugo je telo
postalo tim guscim Mesecorn. Razvija se to trece stanje naSega
planetarnog sistema, dakle tako da je one sarno kroz izvesno vre­
me jedna jedinstvena planeta. A onda ona izbacuje jednu planetu
1z sebe, koja Be sad nalazi pored nje. ~onajpre, dok je Mesee
jedno j edinstveno 'telo, dakle do MaJ:sa. Ali ends. sa Sunce SaZimf,.l
i oko nj ega k:r uzi j edno teloi to otprilike tamo gde danas oko
(

1
•
-- 59 -

Sunca kruii Mars, tj. otprilike na periferiji iskonskog jedin­

stvenog tela.
A usled eega je uoyste nastalo to ot;ePljenje~ usleQ ceCe
je jedno svetsko telo postalo dva? To je nastalo za vreme vlasti
Moc1 - Dynamis.Onome, ko je vee vise sa mnom prosledio na torll
podrucju, nije nepoznato da se u celom 8vemiru dogadja nes~o
slieno kao u Ijudskom zivotu. Gde se razvijaju biea, ima takvih
koja napreduju i takvih koja zaostaju. Bas tako ka;;::o se je m.no~i cJ,-,
ot~.potuzi~ da je nj~bov sin zapeo u gillinaziji, dok su drugi
posli napred. Imamo dak:le poala s raz1ici tim teulpom rc:Jzvoja" ~ako
je i u celom koamosu. A naroeito nastupa usled izvesnih razlog8,
koje cemo mi JOB upoznati, sad kad su Iiioci nastupile svoju misi­
ju, svoju funkciju, neSto eto se u celoj ezoterici, u svila raiste­
rijam2. naziV8 svadjom u nebu. A tee mnlka 0 sV8dji nB nebu stvsra
j eden bitni, j edan integralni o.eo U oviu misterij81"lla. OnC) s2ur;i.i
i isJwnsku "cajnu 0 postanju zla. Virtutes iIi Lioci bejalm u izve­
snom CC"su W••e* lliesecevog rnzvoja yc10 r:·c,zlicitoL stepena Z1'810­
sti. Jed.ni 8U ceznuli za till1, da se iCc-.,lCO je SCima iilo;.,uce visoka c.~u­
hovno popunu. Drugi su opet zaostali iIi barera lH~ norrnalni r18cin
uznapreuovali u razvoju. Bilo je ~oci koje su d&leko ost2vile Za
sobom u razvoju sVJje drugove. losledica je bi13 d~ su odeli1e te
dye Klase l.ioci iIi Yirtutes. Uznapre6.ovaliji su izvulcli suncevo
telo napolje, a zaostaliji~~tvar21i ~ Mesec koji je kruzio oko
Suncao

~ako
smo dakle najpre skicirano prikazali svadju na nebu,
raskidanje starog Meseca, tako da je:uk~~J:1i uzgreona p1aneta, stcT.i
Masec, do~ao pod vlast zaostalih Virtutes, a staro Sunce pod vl~8t
uznapredovalih Virtutes.
Hesto od te svaQje odjekuje u prvim reCel1iC[HI1~ -bozanske
Gite, koja u boju na poeetku simbolicki dc:;je dD mno-,:o to[;<J oQjek­
ne od te silne svadje na nebu. 0, do to je tamo bile silno jed­
no boji§te. 00. vrernena, ked su GospodstvB iIi Dominationes iIi
Kyriotetes delo vali da s e uspost8vi staro Sunc e, sve do Vl'e~:lena
usposkvljsnje starog keseca, gde au hieci iIi lJynamis ll<.stupili
svoju misiju, bilo je jedno silno boji::.>te, jeCillEt velika svadjo
na nebu. Gospodstva su sazels celu 112.8U :m3SU suncc;nog sistema
Bve cio i.~ranice J'upi tera, a Virtutes iIi l.~oci sr\:u_;ili su and,' ceo 5{

 - 60 ­

sis~em Bve do graniee dana~njeg ~arsa. Izme~ju tih obih ~18net2r­

nih graniea lezi veliko boji8te svadje na nebu, po sreciini. }Ol;­
ledajtc to boji~te ne nebuo Tek 19. xx vek je t~ko rc6i otkrio
opusto~enj8, koje su prouzrokovana Evadjom ne rrcbu. ~a pusto­

senja su iznedju Marsa i Jupi tera uprsnulEi vojsku :~w.lih plEmeto­

ida. ~o su razvaline boji~ta svadje na nebu, koja se borila izuc­
dju dV8 koslcicka casa, ked je nas suncar~ sistem bio skupljen
Bve do Jupitera i kasnije sve do Karsa. I ked na§i astronomi
upere durbine na~olje u svetski prastor i jos uvek otkrivaju
planetoide, tad su to razyaline onog velikog bojist8 svadje i7,­
. uznapreUova
me d JU -, .. h .lIVJ.:rtutes.
Ii Jl . d- l' h V'lr t u t es,
~i~~~~t.a l monJe napre ova l

koji su proizveli otepljivanje Meseca od njegovog ~unca.

TakoYidimo: Kad posmatramo dela bozanska-duhovnih bi­
ca, tad nem se cine spoljasnje stveri kao izraz, kao spoljssnje
fizionomija bozansko-duhovnih bicu.
'JO. ". \1~'~,.
==0===
 · .~.~
.., -:- ~ ,~
·S ·~n-o·t"' ·H-t:I'-'A"" n ..
~c. , NO:> 0 O~

Ve,"".L~ ""~C " OTt aI\ 1

NI 'jOJ
"':J <:'1. ") "d A.
I'll" rl':l r 0
, •

it ..~'"

- 61 ­

VI. :PRElJAVp]{JE

Dragi moji prijatelji!

Videli smo juce kako cinjenice koslllosa izlaze iz du­
hovnog zivota bica, koja stoje iznad coveka. I bee nam jedna
takva pojava kao eta je ona, koju sma juce na kraju illogli nave­
~ .
sti, borba u vaaioni, koja je bojistu izmedju Jupitera i Marsa
J\ • ' .
ostavila to1ika lesine, da se on~ ~ danasnj~ .nav~~ mo[u joe
uvek naci kao planetoidi u ave vecem i vecem broju, bas jedna
takva po j aVel mora da nam. buQ.l? . od oso bi te v8znos ti, i ITti 6 erno
moei na nju joe da se vratimo. 1li eemo videti, kako se ta poja­
va neba O&J~~u nekim pojavam8 ~emaljskob8 razvoja, i ~i cerno
bas 11a pocetku Bhagavad Gi te 1186i zeraaljsko o4.s1ikavarij e te ne­
beske borte.
DUllas cemo svoje razmatranje nastaviti na taj nacin, da
cemo opisati i ostala bica duhovnih hijerarhija, na koja smo
doduse uputili, koja smo juce ispustili. ~o su ona biea, koja
au coveku najblila, ako podjemood coveka prema gore, koja hri­
scanska ezoterika zove, andjelima, arhandjelima i prapocecima
ill prasila~a, dakle Ange~oi, arhangeloi i arhai. rrema ~eozof­
skojliteraturi mogu se arhandjeli nazvati i duhovima oGnja, a
Arhaje.duhovima lionosti.
~a biea, koja stoje - mogio bi se reei u sredini izme­
dju coveka i onih duhovnih bica, kod kojih smo juce poka:;;~ali
~ako ona sizu do Jupitera i Marsa, ta biea stoje r8zume se i u

jednom blizem odn6su ka coveku i zemlji. ~u imamo p011sjpre an­

djele ili angeloi. Andjeli su svoj stepen coveka prosli za vre­
me mesecevog razvoja, oni su dakle uzevsi iz osnova za vreme
naseg danasnjeg zemaIjskog razvoja. tek tako dSleKO, leBO sto ee
covek biti za vreme jupiterovog razvoja. lmdjeli stoje jedan ste­
pen iznad ooveka. ~ Ali. sta·. j e zadatak tih duhovnih biea. Li 6 erno
sebi.preuociti axu ovaj zadatak,ako uocimo r3zvoj coveka na zem­
lji.
Covek se razvija od utelovljenja do uteiovijenja. Na onaj
naoin, kako se ljudeki ~ezvOj od1grava .~~~ gn S~~Q ~at~~" ~~Q~
staro atlantsko doba, kroz lemursko doba, i pocinje u staro l';illur­

:~.,
 - 62 ­

sko doba. I taj razvoj kroz inkarnacije t~'ajG,ce jos ~~;1.~ duze
vreme, Bve do kraja zemaljskog razvoja, gde ce onda nastati novi
oblici ljudskog razvoja. Ali vi znate, da one sto mi nasi V8T!10
samo jezgrom, vecnom jezgrom covekovog bicB, individualnost, de
se to nast,,:vlja od inkarnacij e do inkarnacije. Lli vi isto tako
znate, da za vecinu danainjih ljudi ne postoji znanje 0 zivotu u
proaloj inkarnaciji, da se ljudi danas joe ne secaju onoga sto se
je s njima desilo uprosloj inkarnaciji. Sarno oni, koji su se
razvili do vidovitosti, mogu da gledaju unatrag u svoje prosle
inkarnacije.
Kakva bi postojala veza iZliledju inkarnacije jcdnoga cove­
ka kojj. se joe ne seca Bvojih proslih inkarnacija, da nema bice,
koja pojedine inkarnacije sklapaju u jednu celinu, koji bdiju
nad tim, da se jedna inkarnacija nastavi u drugu? illoramo za sva­
kog coveka pretpostaviti jednu individualnost, jedno bice, koje
je vise od coveka za jedan stepen, i koje prati coveka od jedne
inkarnClcije do druge. Treba zapamtiti to nisu ana biea, koja
upravljaju ljudskom karmom, na koja cemo se jos vratiti. To su
jednoBtavno bica, koja bdiju poput straza, koja cuvaju secanje od
jedne inkarnacije.ka drugoj, u vreme dok to covek joe ne moze.
To BU andje11. Taka te mozemo rec1: Svaki je covek u svakoj svo­
joj iru{arneciji licnost,i svaki covek 1ma uza se jedno biee, ko­
je bdi, koje imasvest, koja ide od inkarnacije do ink2.rnacije.
To je ono ato om~gucuje, da covek i u niskim stepenima posvece­
nja, ako sam i nista ne zna 0 svojim ranijim utelovljenjima, on
tad moze da pita,svog andjela: To je za neke nize s~epene posve­
cenje moguce. Taka SInemo reei: Hiea, koja.kao ancLjeli ~toje Z8
jedan ste~l~yvise od coveka, moraju stra~ti naa niti~covecanstv~,
koja se ~eod i~karnacije do inkarnacije Z8 svakog poj e<:inog
coveka.
I sada treba da se uspnemo k slede60j gru[)i duhovnih bi­
, k
ca ,. h ."' l'
J~r allQJe lma,
l ~...~~,~
k d ull.ullm. .
o.znJ2, k'
aKO 1. h JOB
.v ~
mOzelJlo
QE.1 n:c:zove­
,

mo. Ta se biea ne bave sarno pojedinim ljudima, pojedinom individu­

alnos eu, njihova j e zadatak obuhvatnij i: ona dovo de u h2rmonicki
red zivot pojedinog coveka i zivot velikih ve~a Ijud:Jtva. Oni
spajDju :i18.l'ode i rase, i tako dalje. I ~~rh8ndjelim8 yri;.oda unU-~::'l'
n:::seg ze!121j skog razvoja zadatak da dL:SU J::oj edin8c cl oclvede U :lc.L:u

~.
iJ.·
 - 63 ­

vezu s o.uaom naroda s duaom rasa. Jer on0111e -i.::oji prodire U DJii:_;­
tuamo znanje dUBe naroda i duse r::,8a sasviill 8U n8sto o.ru 6 0 neg 0
sto su za onoga, koji apstre.ktno ~)rerna d&naJnjoj nauei pro8u­
djuje te stvari. Ha nekoj teritoriji, reeimo U heillackoj iIi u
Franeuskoj ili U Italiji zi vi toliko i toliko Ijudi i j er IH'<.ie
culne oci mogu da vide samo tolilco i toliko ljudi, koji su sln.1.­
pljeni na jednoj teritoriji kao spoljnja bi6a, zata sebi takvi
poborniei apstraktno~ti, ono sto se naziva duhom n2roda ili du­
som ne.roda, mogu da zamisle samo tako, da u tome n8zir11 SaLl0 po­
jam, koji sjedinjuje narod. Za te je ljude realan sarno poj cdin:L
covek, ali nije realna dusa naroda ili duh naroda. 22 OnOe,1, lco­
ji moze da zaviri u spiritualni tok zivota, z<:; njegC). je ono stc
nazi vamo d uSiinaroda ili duhoill naroda po t}'uni reali tet U j cC~~"~.'
&

uUS1. neuo dee

rl a. one sVt 0 naZ1.vamo
. "
a.U!lom .
oGuJa, 1.'1'1. l'..r
' h ana.JE:
" 1 OD.
V

'

On upravlja odn060m poj ed.inog covelw prowa eelini j ednoge-, n8.ro­

da ili jeo.ne rase.
A dalje mi se uspin;;emo k orUm bicili1b, koja naziv8no ( 1 )
hovirua licno~ti, prapoceteima, ArhaJi@a. ~o su JOB vi§a bi6a,
ona imaju jos veei zadatak u sazivotu elY eeanstva. ani uprav­
ljaju zemaljsldm odnoeima celog ljudskog roda na zemlji, i td bi­
ea zive tako da se kroz val vremena od epohe do epohe ,clenjaju 11
j ednom stanovi tom razdoblju, da "tako reei primaju drugo duhovl1G t
10. I svi vi poznajete nesto, sto j e za apstraktne ljuo.e Yl.aje<:.;;::
vrej;,,~ena opet sarno puki poj am, s to j e za onoga koji moze d,,: ~38~;le­

de u realnost spiritualnu realnost, jedna cinjeniea: to je one­

sto bi se j ednim zapravo. jako ruznim i~:rb.ZOID na~eg doba iilO(:lo n:'­
zvati duhom vremena •. ~u imate 1;)osla s neeim sto sacinj ava S~,riJ3<:O
i rnisiju j e::lne epohe - jer zami sli te, mm: mi moiemo da opi~~enlO ~
prika~em.o smisao i misiju na prj.mer prvih hilj adugodina l1epos:re(~

iza atlantsk~ katastrofe. Dus~~Clzdoblj8 p:r8dstavlj2;ju'l.C~;to ij';',o

prelazi pojeriini nal'od.pojedinu rasu. :iJuh j edne eophe ne o::X01li·
cava se .,samo na jednu rasu, na j edan narod, on IX elazi gr3niec
naroda o To sto se spl'avom moze nazvati duhorn j ednog razdoblj:.::,
to je duhovno telc Arhaja, prapocetka, duhova licnostio Tim du­
hovima licnosti ima se pripisati, da u pojedinim epohama nastu­
paju na zeIlllji stanovite licnosti na zell1lji. Vi razumete da se
z2.d~ci na svetu moraju izvriji ti kroz stanov1 te 11~110st1 1 U j cu­

noj epolli mora se roditi ona licnost, koja cini epohu (Epoehcn­
;
ca 64 ­

I machende Pers5nJ.ichlEe1 t). Ali bi nastao eudan haos u 6i tavom raz­

voju sve1ia, kad bi bilo prepusteno slueaju, U koju c e epohu 'oi ti
postavljen recimo Luter ili Karlo Veliki. 0 tome treba razmisljcti
tek u vezi s celim r8~vojem covecanstva sirom zemlje. ~ako reci
Illors se iz smisla celog zemaljslcog raz,voja u nekoj izvesnoj s:po¥
epohi pojaviti prays d.usa. Tim upravljc'ju duhovi li6nosti, tim
upr~vljaju arhaji ili prapoceci.

A onda kad se popnemo preko prapocetfks Gore, dolazimo do

onih bien lwja smo juce uprc-vo jos dotaknuli, do tcko zV2nih si12,
~usij<:l, koje nazivsmo i duhovima oblika. SV8,,:eko tu dola;:;imo do
zadata\9 koje vee sizu preko Zemlje. 1'1i dakle razlilcujemo u :rc::zvo­
ju covecanstva razvoj saturnski, r::::zvoj suncani, l:Iesecev, ZS!:11jin,
Jupiterov, Vene:rin; i Vulkanov. Sve sto se doga<!a na scJleoj ~,cl.llji,
videli smo da upravljaju andjeli kod pojedinog covek:a, arhcmd;;el:L
u sklopu pojedinog coveka s velikim Ijudskim masama. Za ceo razvoj
coveeanstva 00. lemurskog vremena P8 do vrel:lena lcdG ce covelc opet
toliko produhovljen, da 6e jedva jos pripadati ~ePllji, upravljcju
svi duhovi licnosti. Sad treba da bud8 jos nesto uradenoo Volj8
Covecanstvo poveBti odj ednog planetarnog s tanj a do drugo go l,iora
da postoje i takva bi6a,"koja se za vreme celog Zemljinog razvo­
ja brinu 0 tom da, onda kad svrsi zemljin r8zvoj, covecanstvo ra
isprevan nacin opet prodje kroz jedno stanje pralaje i da nadje
put k sledecem eilju, k Jupi terovolll eilju. To su biie ili duhovi
oblika. l:/Ii smo jUc e odozgo dole karakterisali njihov zadatak,
sad ga karakterisemo odozdo gore. ~li dUhovi, koji se brinu 0
tome da se taka re6i ce10 ~ove~anstvo povede od jednoG planetar­
nog stanj8 do drugog, to su Sile, h'xusiai ili duhovl oblika.

'freba dastekenemo je dnom izvesno shvCi-tanj € 2vet::koc:; ,polo­

zaja tih bica. U Juhovnoj neuci, u onom sto treba da se cianas
opet nastavi kao duhovna nauka, dakle uzevsi iz osnova u misterij­
skoj nauei, uvek Beje na isti takav na5in, kako se to sad pred
vama zbi vale govorilo 0 tim rezlici tim bicilila d uhovnih hi j erarhi.­
jaG Mi sma eto juce videli, da danasnji Saturn znaci granicu do
koje su ~roni zahvatili u razvoj, da Jupiter zna5i gr2nicu do ko­
je su delovala Gospodstva, a Mars znaci granicu do koj e su delo­
vale Moei ili Dynamis ili Virtutes o

ii'
 • ....r ..

- 65 -
,
,
Ce'J\°
Sad 1\ da karakt.erisemo jednom na prilileran nacin, kako se
. prostorna raspodeljuju oblest,i u kojiIns vladaju
. . pojedina biea
u netsem suncanom sistemu, kako se takoteci prostorno rasporedjuju
podrucja vlasti danas spomenutih biea u nasem Buncanolil lKsistcmu o
.-;
I Ovde valja spolllenuti jednu styer, koja ee mozda i vama, koji ste
j
vee u i~vesnom smislu skolovani ucenici duho~le nauke, izgledati
nesto cudnovata, no koja se ipak sva slaze s istinom. Vidite
danas se upucuju Ijudi u skolama na to, de se jednolll u starom do­
bu sve do Kopernika takvim nazirCinjem gledalo na nas suncani Si8­
tem. Onda Se je mislilo da zemlja stoji u sreuis"Gu naJeg si~tewc::.,
i da se planete krecu XJlokolo zemlj e, lcako to grubo culno iz;gled~:)
oku o Od Kopernika se konacno zna, talw se vell - sto eto Ijucii
upravo Ijudi nisu znali, da naime sunce stoji u sredini, i da pla­
nete u krugovima to jest u elipsRl1l8 l<:ruze oko sunce. Lepo, ali
to s to 'oi kod jednog takvog opisa suncanog sistema pre svega
trebalo ljudima precizno razjasni ti, kad se u dEmasnj em slIlislu
neka takv8 stvar iskreno i P9steno predaje, tad je to jos ne§to
drugo: 'frebalobi reci: Do Kopernika su Ijuui poznavali salliO izve­
sne forme kretanja u nebeskom prostoru, i preDl8. tome su oni izre.­
cunali, kakobi mogao izgledati nas suncani sistem. Kopernik, ni­
je tako reei ucinio to, da je tako reei postavio napolje u svet­
ski prostor neku stolicui seo na nju, da pogleda, ~ako to sunce
na bilo kojoj ,tat5;ki, ,kruga iIi elipse stoji, pa da se planete oko
nj eGa oKre cu. Hego on, j e pos tavio j edan raeun i t2.j racun j edno­
stavnije objaenjava ono, sto se vidi od ranijih racuna. Koperni­
kanski svetski s1stem nije nista drugo nego re~ultat 1111i:31jenj8.
J?us titlo s vida j ednom sto su drz ali ptolomejci, os tavililO rciC'Iill
tako d8 sunce stoj1 u sred1stu 1 izracunc::jmo, nel lwjiril ii1estL;i2
moraju ~taj~ti pojedirie planete 1 potra~imo onds, d8 11 je to u
skladu s iskustvom. Oei t,o s cistim i'izickim post:l8tranj em 0.01n',,;1­
mo do toc;a, da se ,to ariz. slaze za prvi cas s iskustvom. Har,.vllo,
onda su izgrsdjeni na tom svakakvi svetski sisteiili, na primer
Kane - Laplasov. Ali tu se vec zaslo u jeduu stvar S D3predova­
nj e:n otlcl'i V8 nj a, koj e uz ev,si iz osnova ni j e vi s e pos ve 11 aueno llO­
stenu. Jer ka;:nije su Z8 eisto culna pos;aatranje pridI'n;~;ene dye
plEll1ete - koje mijos nisUlo dotaknuli, E31i cemo docnije pOkEl:::;-Li
ato one znac e za nas suncani sistem - Uranus i Heptu. Sve.:-::::d:.:o
bi se :.iorelo, kad se taj svetski sistem oilisilje upozu:ri ti l;jude

-~
 - 66 ­

opet n;: to, da zapravo njih obojei::i.UraDllllt i l{eptun, ja~co ffil'Se ncu­
ne. Lko se vee ho~ e da prirui Kant - Leplasov svetski sis t E:~,1, tCl_
bi se Uranus: i Neptun morali tako Inetati s njihovin mesec:Lm2, l:.;_­
i
I ko s e na primer drugi i!leseci kreeu oko svojih planet8. Ali oni -'<.
J
ne cine, nego roi imamo sta.Jise medju tim spoljasnjim pJ llH;i;:k",8l,
meaj~ ;,i:M a.ocnije nadjenim planetima, jednu, koja se sva cudno­
vato ponasa. Za nju bi zapravo morco d8 je Kant - Laplasov svet­
ski sisteD ispravan, kad su se sve planete otcepile, ok1'enuti 080­
vinu talco ds. bude za90 stepeni okrenut8, j e1' se onC' C:lru~ccij e l-::::~:­
6e u krugu n.ego druge planete. Te dye se razlikuju zIlutno od
oatalog suneanog sistema. Videoemo docnije lwl':o j e to s njhla.
Sad treba da upozorimo same na to, da u K09crnikenskom siste~u
imamo posla semo 8 j ednim l.'acunolll, s ne,3 to ij to s e j e hipo tetski
kao p1'etpostavka postavilo u vre"le, kad se p~,tpuno oo.stuJ;ilo OCt
nekog saznanja duhovnih ocinosa, od posmatranjs onoga ne cemu Be
duhovnom osnivaju spoljasnja zbivanj~i. Ali stal'i .t:'toloiJJejski si~c­
tern uprc-vo nije nikakav fizicki sistem, nego je sisteu, lcoji JO:3
nize 00. ciuhovnog posmatranj 0, lead se j e :,;malo dc' su planete Cr8­
nice za izvesna ~odrucja vlasti visih bica. I ceo sisteQ uC3eC
planetno g suncanog sistema (;lOrE. se d1'ukcij e Hco slikc·ti ho ceruo 1i
da korc Lterizir8L10 na p1'imerfm n:::lcin podrucj8 v1Esti. Ja eu VC"l:.l
nacrtati taj planetarni sistem, kako su ga obja~njcv21i u ~is~eTi­
jama :::'8rc.\tustriina. leto' tsko bi mogli pozvati u pomoc neke (truce
ruisteI.'ij e, ali mi oemo upravo taj si stem izabrati, dc:', kar:'ktcri-
S emo to. j nas sune ani sis teIll s nj ego vim plane1J2lilCl i to s 0 bziro:l
ne.. uuhovna bica, koja deluju 11 tome sistemu.
U sistem Zar~1tustr~ uzelo se nailJle nesto, sto se 1'8:.:;li­
kuj e od onoga, ato mi posmatramo nb ne ou. Vi ~n8 te ue s e JllO~ c P o~·>­
m~trati ne:d izvesni - nazvali ga vi pri vidnilfl iIi ko.1:vim dl'uc;im,
da se mo~e i zvesni napredak U kretanju s unca inoz :':;i vo t u toku
dugih ~~le6a. Obicnose kaze, a to je tacno, de.. otprilike od O-)~
Btole6a~nas eg racunanj a vrer,uena, sunce u p1'o1eoe iz12zi u proll, t­

noj tacci, koja se nalazi u znaku ovna u ~odiaku. Ali svake GoCi­
ne,postupa sunce malo dalje, tako da one u toku dugih rasdobljci
vremena prelazi c elog ovna sa svo j OID poe etnom ta ckolll. l're goc1L~c..
800. pre nai.3eg racunanja VreIl1ena sunce nije iz12zi1o u OvTIU ne"o
U biku, i to oko 2300 godina iz18Z110 j e one u biku, QClyJ C pl'olt!­

zilo je S~:l svojom pro1jetnom tackO:'l ceo zodij8kC:i1ni znak bi,u"o 00~'

i
J
$---------------------­
- 67 ­

ranije ana je izlDzilo u zodijakalnom zllaku blizanaca. Dakle u zo­

d ij akalnom s azvezd"u bli zanaea radalo s e sune e pac et korn proleca,
u vrelllenu ,:oj e se nalazilo aka 3000 godine (800 plus 2200) pre na-
S eg r~:.cun3nj a vr e:;lena. Da kle kada s e vra timo unCltraL u Cetvrtu i
petu hiljadiM;odinu. pre Hrista, na18zimo da j e proletna tacka ra­
danja sunca bile u zodij akalnom zne];:u bliz:cn18ea~ 11 to j e bilo do­
ba kada su evale misterije ~aratustre, on8 su cve~~j~.no uugo
vr em e, s ve do u j cd no tamno, dC:tvno rEI zdobl j e. KaQCl [-)e govo rilo a
pojaVaIJle n8 nebu racunalo se je sve s obzirom n8 zvezrije bli~~8n2c2,
tako da kad Zodiak, kako sma to juc e govorili, k~:d zod.~Dk nc~crta­
rna u tom SQislu, mi bismo ovde gore imali ds n8s1ike.mo zvezdj e bli­
zanaca. I kad bi se moralo nacrtati ana sto spada u podrucjc vlada­
vine fhrona, ato se nastavlja na ZOdiJ'ak, 81;0 kao medas ima S2turn.
Ifad dol:Ctzimo do "toga dc: omedjimo - kako sma rekli - podrucje (;OS­
podstva duhova mudrosti. Zadnji me~as tog podrucja jeste Jupiter.
I onda dolazimo do toga da omedimo podrucje vlade Loci, koje se
nazivaju i duhovi kretanja. To je oblast vladanja do granice
Marsove. Vi9-~lj, sma da izm~dju tih dveju graniea pada bojii3te, ko­
je je ostalo iza svadje na nebu. Ali sad treba da oznacirno, hocemo
li da ispravno po~az~e+imo podrl~ja vlasti, ana sto je omedjeno
Suncem. Dekle, i.stotako kako Mars oznacujemo granicom, do koje
siz.e podrueje vlasti MacH, telw mormno du oznacimo S2IUO Sunce gra­
nicom do koje'sizu Sile ili duhovi oblikao 1. sad dolazimo do gra­
nice koju oznacuje Venera. Do Venere size podrucje vlasti duhova
j licnosti ili Arhaja. Onda dol?zimo do podrucja vlasti koju omedu­
j

4 je Merlrur o A sad BillO dosli. vrlo blizu 2emlji. Sad mozemo da ozna­
I,. cimo podrucje vlast~J koje je 0:,1edjeno Meseeom i sad dolazimo do
toga d8 ovde nacrt2mo Zemljuo
10 Crtez

~.­
~ 1 1" """'" "'~;J" ""'~ ~.~ loy" ~'*-" "~'Il ':0<' " qt." -,"~~_""I'1!i" .ho-~ r:::il" • " ;~~.~.Jit,tfJ:!~~~',P''t'W' • '($m _ 'II k ~ ,~-:-''''''

- 68 ­

II. Ortez

D Saturn
li Jupiter
d' lV~ars
o L'.,eml j a

}) 11esec

~ l~Ier~(ur
Sf Venera
o Sunce

Morate dakle da zamislite Zemlju kao ishodi~ e, morate 7.8­

misli ti oko Zemlje jedno vladalacko podrucje koje size do l.1esecao
Onde; dolazi jedno vladalacko podrucje, koje size do l.ler~rura, on'.H..
vladalacko podrucje do Venere, ond& jedno do Suncao Sad cete se
z&cuditi zbog redosleda planeta, Kako sam ih je pojedine naveo.
Ako je ovde Zemlja, a ovde 3unce tad bi vi drzali d8 bi ja morao
ovde nacrtati Merkur u blizini 5unca a ovde Veneru. No to nije
,
ispravno, jer su imena obt~planeta zamenjena u kasnijoj astrono­
miji. Ono sto se danas naziva Merkurom naziva se u 8vim starim Da­
ukama Venerom, a eto se danas naziva Venerorn zove se u svim starih
naukama ~erkurom. Dakle, zapamtite dobro: Covek ne Shv8ca stare
spise i stare nauke, ako one §to se tamo veli 0 Veneri iIi Merlrn­
ru svede na one ~ eto se danas misli pod tim i;;lerUtaa. sto se
kaze 0 Merkuru valja svesti na Qan8snju Veneru, a sto se kaze 0
Veneri na 1:Ierkura. Jer te su obe oznake u k28nije vreme Z8L'lenjcne.
Onom prilikom kad j e okrenut svetski sis t em, kad j e ZerrJ. ji odu? 0"~
njen polozaj u sredini, onda se nije prolilenila 83:10 perspektiv8,
nego se pustilo·da se Merkur i Venera jedno oko drugoG Z8vrte
S obzirom ne njihove stare naziveo
'~ P!.-\ V t7: A: ()I' € y , , / I( I? V ;? I ~ 7? f' i",' r/.s 1(>1"1
~·rv" J) f.)' j}Olne~ c/ti~,tf/t:\ /(IIA& ,I//1// ' I.tf/~r-.,;rlllj'.'"
.;
•

'it~"
"",

"
(
.J

1,'

•
'~>~-. + If,.

~J

llf\I.t.LE. \~Pl)b ~>~u ..c..\ '~E 1',I.ti ','tr--t lJ.1 I \::,'~ " _'. ~ ':; 'l~'" .,; , 1
''\ r ~ i~... ..... t: ,,> -, " ... ~ .....\
- •
_.... \ ,,-'
_ . 1-t..-' , • ­ ~
t
.. , ", ,.. ..... ," r-,'
'h \."t;'..\
'" ~ , "" ..;
~ 1
J'
~ .'
• to"
_ 1
..
'J" .:'c., .... , .... ', .. " ..... I " " :
~
I' ..
,1""\ ........ I

If\Ci\ .)(:. :'1~ .•:~.. ~ t~;-

I' ",., .......

~/.. ~,.:.,~ ,.~1 '\;

1
"~)
~~ :~'.':'\i
f'" ,".,1' .. ,1 ... . • ,. . . . . \
;
:~f\t-..1J-~ ,,", \ \ (~-·\·:t .... f.~\. 4 "t·. ('~ . ,'.::&
... ,
l'I't"-t
.. "
!,:• l,, __ t
-I ... r)\
\1.Jt..
f'o{'l
f i ..
""~\,;.': '·4r··'.. l
v.
>, ~' "M/'Hl 'fi, :·t. ~ 1~, '·ro 1
. -"._',,"- L
"

',~ ~~ :'Vi :) .:TL H.- .1.'..1 'i'd 0) ',:1 ~

•. ".. ~;:~\.jfi ' ..... ,","

'l,
.)
... ,) .. ~. , ,t G
 - 69 ­

Sad eete lako moei de dovedete u sklad one sto j e tu D('­

ertano s fizickim svetskim si stemOlll. Valj a samo da zamisli te: O·.r­
de (<:» je Sunce. Oko Sunca se okrece Venera, d81je oko Sune8
okrece se Merkur o Ondase vrti naokolo Zemlja, lliesec.
Onda se vrti naokolo 3upi tel', onda Saturn o lilorBte ze.misli,
ti fizicka kretanja tako, da se svaka planets okrece oko Sunea.
Ali vi morate ipak zamisli ti talc8v polozaj, de: j e talco reei i"e~::­
Ija ovde C-t') i da 8U se' druge plnnete tako okrenule d2 one no
SVOill putu stoje iZ8 Sunca.

Hoeu Ii j8 dakle da to nncrtDlll, t8<l oi to bilo oVclko: ]f~­

crtDc (.1:10 nns obicni f izicki sistem tako da u j eel nom Z8riB tn E to j 5
~unce i pustic emo da oko Sunea lcru~e. Venera, l.erkur i ~;e:"lj c; S~
svojim Liesecom. To je Zemlj2, ~~erkur, Venera po sl;,~roj ozn~cL
Slede6i je Mars, najbli~i ond8 d018~i
iZ8 planetoids Jupiter, i
Saturn. Sad to zamls1ite tako do e.ok tu dole stoji (6") Zeuljc,
onde dolaze :Merkur,i Venera, D ond2 tu t t)
gore idars, da Jupi "tel'
stoji ovde (4) itd. Sad iraate Sunce, 1,;e1',[(U1'2 , ovde danasnju '-Ie­
neru (<:f.) 0
'\ ""fl '\('''1
\A.. oJ' r .) i',
.. r"
,

t:.rox ~? ~o~to 11:. ~Nei-q* ·eal~:i:rmo.1W S~~ rmo~~L~

'\W2{\l.wh~ t>oLo-h~ ,10 o'Yi! r('(\<>~ ~dMo1'(IJ d.l\. {\~ i Mak<
1"Q Ce y~\i ?la\N~i:.»il",o1'l,~e je cV'M.~e.~ ~Ma.~1\ii ii~lc \;1
~1.t\~ . s..'4~1\) ).e; ~ayr~1\ ~-e~~k ~al f'1\a. 1eA-i\'oJ~ra­
"rIl Sl.lft\c.~ >.\;o,)e l<J'tl\~<\ I \\€t'tett' 1- ~€l€ra a itt l>. %,-6 ~~-­
'\\-0-\e, t-\ a. r' ~ I Ju-\>I-t< t' i ~'d..*u. 'I' 'I\; <n a.- d.ru &
oj J i d.-fI\:l-.\ ,-,
~~ fOL"1\atert'c1) ~\[~\e i ~f~s*a ~lje C).Jd.-e Je 2.-2~"lla) 1

\\.et'~u.t' 1.. ~~~-era.. ~ 'l\A- ,;it'Ll. ~j 4-'\'0.'1\:1 Su 1)\ (8..

~\"')e M~s )1~~t.teX i 5,a.+~TI'ft

A
 - 70 ­

lJekle se radi samo 0 izvesnoj l)rOl'leni perspektive. '.L'aj DC'

siste!ll svaj~"ko moze ~amisliti, ali SLao kad postoji t"l konr.::te13­
cija. Ona je Qoista jednom post oj ala i to k5Q su izn5d ~aturna
bili blizanci. Tad su se vidovi tom Bvescu naroci to dobro DlOgli pos
matrati odnosi vlasti duhovnih hijer8rhija. 1ad se je ~okaz2lo
dajeuu,uaokolo Zemlje sve do meseca ;3fere andjela • .uOistCi aka se
ne uzme za osnov fizicki, ncgo ta osobita k0l1stelFicij2" onde se
krug alldj ela oko zemlj e, .11 hi H 9 kr"8 Siuld ~l=a protei~e sve do ... 8S ( ­
ca, nadalje je sve do Merkura krug arhandjela, onda ~o Venere ~r~i'
dWlova licnosti, do Sunca pon8jpre krUe sila ili eksusiai ili ~u­
hova oolika. Onda dolazi onaj krug, l:ako sam :;;8 ju.C e karc\~\:te):i­
sao kreposti ilimoei, ondo krug gospodstava, a onda tran:::.
Dakle kad .se govori
kopexnikanskolli i ptolomejskoB 0
't'om"'"<fa''' '~' Qvelcu "bucle j asno
svetsko::l"'~~"'i~·remu";<""'onda·"'s'e·'ra·crr'o"-
~ltt-'fl';;~''''~;;~U.,~"",,,<,rF.,r~
,,\,,,"~' .. ,,",~ -.,. ...• "'~, .• '. ' ." }[,~:". '.... .. ","."",71':,., •

da"'j'e t.r'~ptOIOii'er;kom sistemu nesto zaostalo od konste18cij e

vl;d~-':<u6il1"'<d'U'i1'OVa--r'~'tu "'s<~"'onda mo'ro. "uz"e't'i"~e~~- j ';"'k~'o--i's'h;d is te
p ~;~'.'·':kti;;~'~'""D~<6i·'~;-':';a;:O'b~d~'6 v'~'eIll'c',~>'K';;ci'
,.".~';';:',R''':~''':~';'r!'.:'f'I'W~~!~,.......~~~.t"",.lJllo''ti>l;';I,,(.; ~~ ~', ',
e
'~_., ~ ""'~'
ee
,.,,.,:f'"':'~'''
... _~ ,\."",~.;,:".;;!<~~
'_< '...;,'.....
tc
-;-""'-""'.'¥-.\ ... l"-'" •.,,,.., "-" ... " ••
t~j"~';~t~ki ~iS
.,..•c.;-.,}CL·:,•• .. •....<, .,'"':,'11":' ." '.

O~~Jl,.~.~P.::'~;:'~"~~di~., ..6~Et",£.<:>-yef,?p:.t.".~E,~~.~,""O",d~~v~~m.,s~~i; ..~.:-l:~­

d"~"'~r.~~~.~~~ ....~..:u.~~~~Jl~l;~, ~~,~?~"',,~~~.~~~.~ ~ :;,~ .n,~~~.. ,~~~,.'~ll dan 8~ • <

S",adasnjicaka~e:J\ sv~ .lj~~i pre Kopernika govorili su besmisli~e.

Svis u ani ildHli j eCia:n :~;dmi ti vni s vetsld si at em. Ou Koperni};:c~ :.;r:r'
m~..::;IT1:\,..i2r~wi9:'£'~,~!2-~··~l~ sve drugo j e kri vo isve do. beskra ~Il;i'i~
..~~:;,~~~iJ,g.;., . ,,om~l~~nima godina ~ ,uciee se naravn~
v~<~.~l~l,~t~~;J,,,.,,~
uvek kopernikanski sistem, jer je on ispravan."Otprilike tako &:0­
~~f~!,.'",,"·:"I.·:';.:t:~'A'Y;::J\..-'-:-'"':"~O\1 ',.' ..".ni"Jllii!.ll'"...('.....o1I. .,,~,~._(.,:, .' -:' ,,' '''' ' ....

v~,r7"J,;ll¢af...,,;~,.~~~~2:,~: ~~~a j e kc:'6.a bilo tako lr aznove~,~~i.s

ta, kea s to s u danasnji ,teor,et'ttariafrt'rO!fetl1!'je',-r·'J'eava"'d 8 j e i-
k~: o t ;ko.,
• • ,:a.caw
bii ••
vellk';-g
"f';n';ti-;;~':~"k'~'i~;;~b~§'-;~d~ ~;l~d;"-;;;~"~r~~;'; i' G
• •• auu _ B1:A!d ., .. Iill' .., ....,.,·~~.t~,'lif<-.~, .... _~"'~";' .......,... ,"">._.,~"'....-" . . ,;.,,.,.,.'.I"f.~.,y.,~ ....'!"'' '" •• > ••~:,'; ... ·)~~~ ...... -......r... ~,i/-..J'.'-';-....~, ,~ •• '•• '
e
,.,'( •

r}1S~u. lTada~It:0 s ; ...~""c~.~':J~~~~#~fi~;:~::.~~~~,_~.~.~~~:::~~_~.:.,l . ~2

6e reci:,.odpetnalestog
uP, 'J ,...... \:.' - sesnajestog stoleca pocevsi izgubili su
Ijudi svest o tome da ima neld duhovni svet, i da covek u UU11Ov110
me svetu ima drugeperspektive, dase tame morclju drukcije pore­
djati nebe.ska tela, nego onda kai se same ~fizicki pos'1atraju.
:Pre j eto POB,toj,alo, a kasnlj e j e doi:ilo vrece ked su ljudi POSltl[­
trali ~~ nebeskih tela sarno fizicki. tepo. I to se :UlOze
- reei ce Ijudi .budu6no.sti- od 16. stoleca Qcllj e bilo j e to Bve
ispruV!lo. Ljudi su morali dase za trBnutak odrelmu svega tObs,
sto je u duhovnom svetu, no onda su O... 8t do~11 k Bvest1 lJuui 1
setili su se toga da ima jedan duhov~i svet, onda su ponovo doSli
 • ...·1 . .12;U&&&4I£'• • iJlliirilliilUI ·"_"'tl]l.~""'",:.w

- 71 ­

dostare spiritualne perspektive". Ljudi buducnosti cc nadc,jmo se

shvatiti, del je jeclnom bile mogucG i astrononlska mitologijcl, ne
samQ. druge mitologije i nece na 1188e vreme gledati s istii:l pot­
cenjivanjem kako Ijudi sadasnjice U svojem pr8znoverju gledaju no
svoje pretke.
Vidimo dakle da je koper:lil.ikanski sistem sveta jednostav­
no zbog toga postao drukcijim, jer su pri tom sarno fizicki pogledi
pozvani U pOlloe. Pre toga su u ptolomejskom sistelIlu bili z20stali
ostaci duhovnih naziranj a. Ali same usled toga, sto se taj svetski
sistem uzima u obzir, moze covek da stvori predstavu 0 vladanju
i delovanju duhovnih bi6a u nasem suncanom i planetarnom sistemu.
Tu se mi drzimo' cvrsto fizi~kih odnosa kad kazemo: Upr8vo 'do :Mes c­
.,_ ~~~"~~.1'l11~"~.,,,.)r"IL"\J".
vlsda ·u~ .andjeli,
. .
\AQ,:,:14e~ku.ra arhandj el,i do
. .
Venere duhovi lic­ . ~.

ng:..~ do I unca i. e '.~I~!~~!2~2-~~~;";>~~.~;>2-'1az:-~~~,J.;~,,~ a

....
mi p@vi JbiIPPJ}osi...d.a.. o.. t.va
......i•••,kiiitl..n
o...aslloc.niili~...,.........
~ yd.!Il,..
~.e"""40l.it.l.FiiiJi._iiio0niiij.__
z~..~,~i ~,~,~:t.~.zp.,,~9.~,fl~O ,d~uge ~inije, pa dp onda imamo u tim lini j 8..ma
i •.Treba sarno da u i_i­
,

o:r;;~~,~,~.~...~,,~~.~~~~,a, P~,~,;}1.~)a vlas ti., hij erarhi j a ~ S obz,ir?ID. na d,:­

ho~,,~g,~Aq,Y~.aJ'~J;ne stpjJ ,~.tl?(),~to na.se Sunce usredini. sl~~:ma, u) ne.
Z,~~~~~~. t,~~,~~~,,«~y':~,,~~Y::r:.~,IDen~ Y leo j a ~~, ,~~~n,iDl $!Uqtrao d ~hovpi
r~,.J:~?: Slgurno je Bunce, ato se mene tice otmeno nebesko
tela, n8 njemu au razvijena biea, koja stoje vise nego covek. 'Ali
ono 0 cemu se u'r2'~vojU :radi to je covek, koji zivi na Zemlji. I
kad se je SunCe odelilo, tad je one to ucinilo zbog toga, da bi
B~' covek na ispravan nacin mogao dalje razvijati. Kad bi bilo Sun­
ce ostalo sa Zemljom ajedinjeno, tad covek nikada ne bi mogao u
isp:ravnom . tempu poci nap:red. To j e bilo moguce ,samo usled toga,
~to je SUnce S onim bi6ims, koja au podnosi.la sve druge prilike,
otialo napolje. Ono je tako, reei Zemlju ostavilo samu za sebe ds
je onda covek mogao 'uzetipravi tempo svoga :razvoja. Held svetslci
eistern postaje takvim' iIi onakvim, prema tome kakvo se izabere
ishodiste, pe~spektiva. Upita Ii se covek u nasem svetskom siste­
:....~, mu, gde mu . je erediste 'e'~i~~~"~~ ;;{~','~<~t'o"'·rno'gu'··d."'ct·vTcre··cI.stolt
frzrrk;"'!~l;:""~;r~~'1c~p-~;~ik~'~kis istem sveta.Upi t~mo 'Ii' s e ;
t.'
r;,

~~:"".;.i.'f' ,.~_;;.,('" .., . '.' ' : ' ·.~jl.\~·,\I.Pf~\t~I~·"""""'I'·""~"~"",~",,,,,,,-,,,;",~,,,,,",,,u,,;

.." . . '. :.' " ..,.-.'. "..:__ • .. ,'" .' ..··~·""f"-.. -:"" :. ",,' ...

ono~" ~?,~.e,~,~".:?-~I~lL~;;.r:c_~Il?§S.~s~.em~, ko j i .. ~ ~ . 0 sl a:rl~ a, !1~,~O druc .j C\

vlasti hijerarhija,.
-.; . .
,~.,..', ," .-
onda moramo jos uvek da postavimo u sredi~tc
.,._.'t._~;:" .... ~."ijll ~."'.<-" ../<"',",~~~.. _",... , ;,..,~:.f.:·~ .....,......,:i...·.·,"' ..i,~'··"? ,.'.~.,.......... i"~ ,..... ~,.,-,.,
......... ·..... .,' ~,.,.. - .' .,.,.,,,,,~~,....., ~ ,', ...••• j . _ " ". ,-"~.....,...".,,.. ,.,,,.'. '·""0" ­

.
Ze~l j ~ .'1.J2n.~a .Q. 0 llj. :ViW1.,...q~~,,_,£2~E,s;EJ:i: ~ ~.e~,~e:~.>j e... ~ ~g£~~~:.~~~.j,~.,.!~ ..? B, \L
pojedinih duhovnih hij erarhija •
. "'~~::'~"":'<:">:I~~"""";"""~,","",~"~;'~""'e;>o\""''''~.''J''!~'>'.,.-, .. ' •

.4
 - 72 ­

I sad cete lako~ moji dragi .prijatelji, to sto je upravo

bilo receno 0 raspodeli pojedinih podrucja vlasti, dovesti u vezu
s onim, sto je ranije bilo receno 0 zad8tku i misiji pojedinih
bioa. Ona bica, koja su Zemlji najbliza, koja tako reei deluju u
neposreclnoj okolini Zemlje sve gore do Meseea to su endjeli. 1z
tog poarucja upravljaju oni zivot pojedine individualnosti, kako
prolazi 00. inkarnaeij e do inlcarnaeij e. Ha~mprot treba vise toc;a dp
bi se eele narodne.mase na Zemlji na odgovarajuei nacin porazde­
lile i 0.8. bi im scpridelila njihova misija. Da tu mora sudelova­
ti i svetski prostor, to yam moze pokazati jedno jeo.nostavno ra­
zmislj anj e. Zar ne, to ne zavisi doista ~1amo 0 zemaljskim nego i
kosmickim odnosima, de Ii je neko stanovnijtvo po SVODl karakteru
t"et~£v~01.~~i-i.,w-~~~~~~~Efl~ t v~r~~J.,~.&t~~';~mJtii te samo da j e nekc
druga :ra~a. Tu deluju kosmi~~t oa'rr&si ta koder, odnosi ko j i s e mor;;~­
jU iz nebeskog prostora upravljati na Zemlju. To se zbiva iz jedno­
ga podrueja vlasti, kojesize do Merkura, do graniee arhand.jeoslcoc;
delovanja. I onda kad eel0 covecanstvo kako se razvija ne Zemlji
treba da bude upravljano i vodjeno, onda to mora da se zbude iz
JOB daljih svetskih prostora, iz svetskog prostora koji _ gore
do Venere. Kad sad treba da nadalje da se vodi i upravlja zadatkoill
same Zemlje, tad se to mora dogadjati iz sredi~ta eelog sistema.
Ja esm vum relc13.o: Haee se covecanstvo razvija prcko Saturna, Sun­
ea, hieseea, Zemlje, Jupitera, Venere i VUlkam::o Bica duhovnih hi­
jerarhija, koja s jedne planete ne dl'ULU upravljaju mL:.:ijom cove­
canstva, to su Sile, duhovi oblikao Ona moraju biti na jednorn iZ3­
branom mestu, ona su eto takv2 da porirucje njihove vlasti ide do
Sunca. Sunee je bilo vee tu k50 neko posebno telo, kr<J.j stal'o~,
Meseea, one je sad opet tu pokraj ~ewlje, postoja6e i pokrcj Ju­
pitera. IJod.rucje njegove vlasti proteze se preko pojeclinih pl::~ne­
tao ~bog toga zivot Sunea mora da "bude spojen s onim duhovnim
bicima, cije podrucje vlasti se proteze i dalje preko pojedinih
planeta o Svakako je Sunce utoliko jednoi~~t~ telo, jer do nj8­
ga ~ one vlade,laoko podrucje, koje se proteze preko poj ediniL
planeta.
~ako vidite, moji draGi prijatelji, d.e spoljai~nji pro[n;o:!.'­
ni kruC, l1EljdaJ,.ji stan hijerarhija ne nalazimo toliko ne pojcQi­
nirn pl;mct8l!l8, koliko u kruc;ovima, sto ih ol1ledjuju pojeo.inc plr:­
.ne t e. Ka cl pom~s 1\a.ceo 1rrug on, ' .L,eu J'oJ e 0.0
. li t e" " .Leseea,
. t o,,·u_1· Jean
• •
If<~U-~
 - 73 ­

njen delovanjern andjela. Ako pomi~:lite lcru; od L:.erJlje do laerlcura,

tad je ispunjen delovanjem arh8ndjela.
metE:
Imamo dakle posla s prostornim sfere-Jlne, a p1enete su ~:e6:u­
si, pogranicno kaulenje toga delovanj8 visih hijerarhija u pro3toru.,
Vidi;.lO cl21-:1e da valj a trazi ti tako reci j eCinu neprekidnu 1ini­

.
ju savr:::ienstva od coveka prema e;ore. Sam covok pl'ikovcill j c nco .,:,e':i­
,
Iju. 011Ii-l'r1VeCll<t"9'\ sto ide od j edne inke.r11acije Xc: Ol'ugoj, Upl'c:V-
Ijaju bi~£, koja nisu SOllO priveza11a uz Zem1ju, n~Go krstare po
vazQvJw. i po onom ~to j e izned vazdu.snoe.; .k.:ruL,c-, SVE do Meseca.
I tako drlj8 premo gore.

:No covek no nasoj Zemlji 1181<"'2i se u rc)zvo;ju. oel praf.'t;;:t'i(l

vrefficn8 i ~Bj se odigravB i S obzirom ne ceo covecji r~zvaj ~~
ZelDlji bai,j t81co :'<8ko je i one ti odnosom If:2,10g deteta ",'1'(:::;:; O(::r:'(,"'­
SlOEl coveJO::u. Gd-relstao covek uci....cslo dete. ~ako se dogcldja s 11i­
jerarhijarua u 8vemiru. Covek koji je vezan uz zewlju, mo~e dE se
tek postepeno vine gore do s8znanja, koje lliU je 11u~no za spretno­
sti potrebne na zeml~i. Visa bic8 ruoraju ga pouucavati. A sto se
u tu svrhu mora dogoditi? U ze~~pocetnG~ti)~ morc.~.ju sici
na zem1ju, iz visih sfer~ takva bica, koja zapr8VO niBu inace
vezana za zemlju~ I to se doista zbiva. Bica, koja su inaee tre­
bala da zive 881,10 U okolini zemlje, IllOI'i:1jU Biei dole, dB s~~ke
eo~~ ono, ate ona ve6", ~naju, kao savrseniji st<.uiji clemovi
hijerarhija. Ona ~e moraju ute1ovi-{;i u IjuQskim telima, ne u
Bvrhu svog vlastitog razvoja - jer njillia toga ne treba - bas kD­
ko odraslom coveku ne treba A. Bo C. i ne bavi se s njim u svrhu
svog vlastitog xazvoja • nego zbog toga da tu decu tome nauci.
Take gledamo unatrag. ¥ At1antsko u Lemursko doba, kad iz okoline
silaze bica ns; ~ellllj!l, koja spadaju u tu ol<:olinu, uielov1juju se
u Ijud.skim telima i pODtaju uciteljima Ijudi. ~o su bica, koja
prip8da jU visim hij erarhi j 8ma, onima li~erkura i Venere. ,sinovi 'I e­
nere 1 Merkura silaze dole 1 postaju uciteljimc mledog covecan­
stva, tako del u tom m1adoro cwecanstvu 1mB tuKvih 1judi, koji
zapr2vo pr ed s to. vlj aju maju u svo jim pu tov8nj ima po Z 8lil1 ji. .oilo
j e t8h.vih 1jucli. Recimo j ednom da ih j Esno kbr,. kterii3emo. Hi­
10 kojl nOI'ma1no razvijen covek 1emursko b doba sus~eo je
nekog talevog drugog coveka. Spolj~jsnje on nije izgledao mnogo
drukcl j e od druglh, no u nj j e tako reei us 80 j edan duh, (51 j e j e
,,,,." ~ ';1*, ~"f<''''''''''''~ '> ,:'I" - t'~l .... ,";};;,:;j":~;T.t,;i.';:~-:;;'-~:'-::;~:::,.:;.7.~ :......:,kl.tl@~':l_~~..;iiJ~~¢~~ . . . . . . .~;·- t~·

- 74 ­

podru~j8 sizalo gore do,kerkura iIi do Vener20 ~ako jc spolja­

snj os t j cdao Ii;; ta~':vog covelca p rE'dstc:vlj :::1<:' uP:Cc'vo :~eku ,lc'j U, neku
ilmi j u o On j e saIilO izgledao ta -~o, kao i drugi 1 judi, no bio j c
sasvim drukciji:sin Merkura iIi Venere. Takvih pojC)va svakcko
ima u zoru Ijudskograzvoja. Sinovi ~erkur8 i Venere simzili su
dole i hodali su izmedju Ijudi, te su i oni sC:.lQ. unutra8nj e ili12,li
karBkter sto go. imaju biea Merkura i Venere. Rekli smo da su Ve­
nerino biea duhov1 licnosti. ~akva ~}6~~dajU po zerulji u li1m
Ijudi. ~poljasnje su bila usko ogranlten~ Ijudske licnosti, ali
takve, koje su u svojoj silnoj moei upravljele ~ovecanstvom. ~a­
kvi su bili veliki vl~darski odnosi za vreme lemurskot=, vreJ18na,
kad su sinovi Venere upravljali celim 50vecanstvom. Uerkurovi sl­
novi vodili su delove covec~Dstva. O~i su bili tako woeni, kao
oni, koje mi danas nazivamo duhovima naroda i rasa.
Maja ili,iluzija ne postoji samo opste u svetu, nego pOG­
toji i S obzirom na coveka. Coveka kako pred nama stoji moze de
izgleda tako, da je njegov izgled istina, 0.8 njegova spolja6njost
tacno odgovara njegov'Jj dusi, ili je pak njegov8 spoljasnjost TIlDj,l
U zbilji on ima zadl,ltak, koji odgovara z,8datku nR~ nekog sina
Merkurovog ili Venerinog. Ua to se misli, kad se k8~e, de zapravo
inividualnosti, koje vode u stara vrelLlena, onako kako su hodale
po zemlji, svojim imeni~a predstavlja\Qneku maju. I to je mi31ilc:
H. P. Blavatska, kad je upozorila na to de Budhe predstavljaju
neku maju. Vi mozete na6i sami te reei u njenoj t8jnoj naucio 'l:e
stvari potiou svakako iz nauka svetih misterija, treba ih sarno
razUlneti. Sad treba najpre da zapitamo: Kako se to dogadja da DE,:­
ki takav Venerin sin silazi dole? Bice nekog bodhisatve, biee si­
nova LIerkura i Venere, tvori jedno vazno poglavlje u razvoju na­
S e zemlj e s obzirom na nj ene vez e sa sanum kosmosom. Zeto treba
da mi sutra.posmatramo prirodu sinova Merkurovih i Venerinih,
prirodu Bodhi~~tva iIi Dhyanibudha.
tl ~~9J~'\
:::=0:::==
 , ,•
-' " ~
\.
.....
....
.-:' .. ....-~
• " •• ,It
..
., 1"- # .' - i .... ~,
~ ,
,, ,
,, \
- ­ ,
,, ,
\
I ,
•
• •
• •,

,• •
• I
• f ••
•
•,• , . ,•
, , ,••

,
" ,,•

,I
#
,
,,
, '- ,-.
.•
.. --_ .. - . . , .
t--J :f....l.S\S \ ~ \::J..L~N "'"' ~
\'"Y\~t\~a\17J~t'H on/'
oncsc 3 \-.t
 ",:. ~..,~,--,'JS!{\~~ ti'.~41l';.~~·"_""!Ij

- 75 ­

TII o :J?IlliLAVl1HJE

Moji draei prijatelji!

~0~inju6i dana~nje predavsnje rado oih pri~etio jo~ ne§to,
sto se odnosi na konae jucerasnj,eg lxredavanja. Vidio SbO da su nc­
ki od vrednih slusalaca izvesnu vBznost pridavali tome - a nE.r;:-vno
na to se moze pomisliti, - sto su u mojem skieiranom ertezu poje­
dine planete sa Suncem stajale sve U j ednom redu, pee je uakle bil~_
nacrtana neka vrsta, -kako se veli - opste konjunkeije. No jc:; L.I';'
(5i to naglas avam data nije v8zno kod onoga 0 cemu se tu radi. NEliuC"
to naime treba docnij e. Nuzno je da ne stvoriulO nikakvu. pogresnu
predstavu.
Nacrta6emo najpre u smislu Kopernil~anskog sistema Sunee, on
da ana, sto se sade naziya I:u:erkur - no sto se u ezoterici nc,zivcc
Venerom. Onda Veneru, respektive lvIerkur 11 ezot8rickom smislu. Ond.:~,
dolazim u smislu Kopernikanskog sistema Zernlja s njenim LlesecoHl.
Zatim sledi put Marsov, onda put Jupiterov, konacno put Saturnovo
To bi dakle bio Kopernikanski svetski sistew. ~ nato SGm
ja reKao, da bi stvar rado ucinio takQ kako se je ucilo u j ednoj
~aratustrinoj skoli •. Vi ne smete da mislite, da je to morao uvel:
da uci sam Zaratust~a.To su elementarne lllua.rosti, koje su se
ucile u Zaratustrinim ek?la ma • v 'I)
(V;cl2 JICylez ')101 S7r~?12 6'8,/
Ako sad zamislimo da je to zve~dje Blizanaca, tad su se
uzele jednostavno one tacke, koje leie na toj liniji tod x do ciuncc
S.pojite jednostav:no - sv~ejedno je da li takva konjurrkcija postoji
ili ne ~ 5unc~\sai zvezdjem Blizan?ca. Gde bilo stojali Saturn, Ju­
piter, Mars, 0 to~,se ne.radi. I ja sem to ovde nacrtao sarno za to
da ozna~imopit~je•. To eu za :pl'vi cas pogranicne tacke za pojedi­
ne hije1'8rhij ell
Racemo li sad na pro ds nacrtaffio pocrucje Seturna, ond8 n~
ne smemo da uzr,lemo za sredi.ste Sunce, nego Zenlju i morsmo aD n:~­
crtamo neku vrstu - kruga - u zbilji to nije krug - neku vrst1. j::,­ 1
.

jastog oblika, to tako da Zemlja postene srediste. Tsto tako to

moramo da u~inimo i za druga nebeska tela. lIiolim vas da~cle, da
sporedno U OVOID crte~u ne dr~ite z& glavnu stV8I o ~lnvna stV2~ JL
 ~,~:.f';'~~~ ..... • r • • lIlii"',"

- 76 ­

U tome da mi dodjem.o do odno':cnih figura za podru6j;~ v18sti pojcdi­

nih hi j e:rarhij ao
Dane,s cerna se poblize zaniI1l2ti bic8ill onih 61<:;nova visih
hijerarhija, koji stojeneposredno iznad 50ve~8. Dobro ce biti
<ia stuG_:LrEtjuci to jed-nom po<ijemo OCl covekao J"er saiilO usled toC;C:'.
da seai potpuno objasnimo, sto S1.10 opetovano rekli 0 50ve~wvom 1i­
eu i njegoYom razvoju, mo~emo se uspeti do bi60 618nova vi§ih hi­
jerarhij a.
Znamo de: 60vek kakav je dOS30 112 ;C;eillju i 118 njoj se r8~~­
vio, sastoji se uglavnom iz cetiri 1518n6. '..L'a BU cetiri 6lr:ill:_ etak­
le: fizicko telo, etericko telo, <:istre.lno telo i Ja • .0:'11::':' ceLlO
semetski nacrtati, tako lcako n2Ll to uprc'vo treb8 9 to. cctiri 61:=-,­
na Ijudskog biea. Nacrtacemo llc.:jp:re covekavo 1'izi6ko telo :ccW \(:"1.1,"
i sto talcoeteri6ko telo, astralno tel) i kona6no J a k8.o :-.::.e,leni
krug. Vi sad znste kaKo se zbiva IjuG.ski rezvoj. Covek' .i.-,o6inje u
toku svoG zelaaljskog razvojD iz svoc;e Ja tic' CJbr8dUje astl'alno te­
10. I mi mozemo ugiavnom da kazemo: koliko jc covek svojim Ja prc­
radio 00. astralnog tela, tako ds je t,,"j preracijeni dec astralnoG
te18 dosao pod v.Last Ja, toliko od 8str['lnog tela nazi Veuna Dl2.n:,s
ili duhovni Ja. Tako da zapravo 1i1811e8 ili duhovni Ja - kako je
Ces to rwglaseno - ne treba smatr8 ti necim nanovo pripl etenim, Eego
je to jednostavno produkt covekovog astralnog tela, koji je nas­
tao pretvorbom. Upamtlte dobro sve te stvari, ko j e su sada ovde
recene, vredeza coye1}a. Vazno je de llli to ne gcneralizirslilo, l1C­
go ds n8.[,1 bude j~sno, de su bice sveta vrlo, vrlo razlici ta j eci:tlo
od drugog.
Sad cerno nacrtati kao peti dec pretvoreno astralno telo,
dakle manas kao jedanposebni krug - zapravo bi se to morelo ucr­
tati u astralno teld~ lato tako moramo d& nacrtamo ovde iznad to­
ga pretvoreno ete~ickotelo. Jer koliko je od eteri15kog tela pret­
va reno , . tolika ga oznacujemo recju Budhi ili zivotni duh o 1\ ked
je one posve preobra~eno tada je posve Budhi. Isto je tpko fizic­
ko telo pretvoreno u atme, kad posffi8tramo 15ovek;J u s3vr.J enstvu, ~d,
ga on mo~e da postigne preko Jupitera, Venere i Vuli{c,n~l. K8C1 ce
dakle covek u stanju Vulkana postiei svoje llC)jvide s~-ivrsenstvo,
tad t~emo g2 Inoci sematski nacrtati na sledeci n,']cin. Mi bi l~lOr[lli

'.'\,.~.
 ~~?,~'P;'-"f"~"'~;'ti"~'V"""iP;/~ij' 'y;-~'~"r""ill.r. ••• dOW .. .....-­

~ 77 ­

reci da iiJarno njegov atm8, budhi, Dl8nas, Je, astralno, eteriCEO

i vi zicko telo:

I. II. III. IV.

~/'2 .

t~!t?

I mi cemo sad u toj semi /1/ s1Il3treti karalcteristicnim

to, do je covelc sa svojim sedam principa eelin, Q8 su tih sed2r~:
principa svi jedan u drugom. To je bitno.
Jer aka sad podjemo k clanovim8 sleciece llijel'Drhijc, Ie =.:.
djeliIl18, tsd to kod njih nije t<:-.,~o. LIi tu semu mo?'erno de vrimc­
nimo na covekU, ne na bilo koje andjeosko biee. Tu moraDO de kszc
mo: Taj andjeo ima fizi~ko telo /1./, etericko telo /2.1 i astral
cine
no telo /3./ razvijeno, tako da oni u izvesnom srnislu tvore jeuTIv
iI celinu. Ali sad moramo Ja /4./ da nacrtamo ad toga odeljeno, a
to illanas, budhi ,atma /11. /. Hoc ete li da shvati te prirodu ne\:o~
andj ela, tad morate zamisli ti da visi clanovi sto ih on imo i k2
kojima se on maze da razvija - u zbilji ima qn tek E18nas poSVet1C1
razvijen, adruga dva ce on tek docnije razviti - dB. ti visi clD­
novi talco reei lebde u j ednom visem duhovnom svetu nad onim, ~; to
je od njega tandjela)u fizickom svetu. Kad bi ko hteo daklc (1,)
studira prirodu nekog andjela, tad bi morae reci: andjeo nemc:: l{:;o
covek neki tak~:v Ja, koji na Zeulji nepo~)redno obi18zi u nelcom
 ,[ .13
-

- 78 ­

fizickom telu. On ne razvija ni svoj aanes ns nj egovom 83.(>:'­

snjem stepenu razvoja na Zemlji. Zb08 toga i one f3to od nje:~r ~
ns. Zemlji ne izgleda nimalo tako le80 de bi pripadalo neleoI): d d:~~
nom bicu o Kad susretnete nekog coveka, vi vidite ne1 njclllU: ;.i\:;i
svoje princi~e u sebi, taj dakle ima sve organski rasclanjcnJo
cete Ii de potra~ite nekog andjele, tad worate uzeti u obzir, ~
je njegovo fizicko telo S8I!lO nesto keo neice slika U ogleu8lu nj
govih duhovnih principa, koji se mogu videti sarno u duhovnom. i.
vodi, koja tece i promice, u vodi, koja se isparuje, na(lpljc u
rovima vazd uha i u munj 13mB koj e presecaju v8zduh i slicnom, tv
Ija da tra~ite fizi~ko telo andjela. A pote§koca Z8 60veka se ~
toji pre svega u tom, da on misli, da neko telo mora ncokolo ~i
omedj eno. Coveku j e tesko da veli: Ja ~;tojirn pred,aaglom, lcojc
dize iIi pada, ja stojim pred vrelom, koje se rasprskav8, stoji
u vetr:il koji urla, gledam kako munja udara iz oblaka,. i znalll OJ
to objavlji vanja andjela. I ja imam da vidilIJ iza toga fizic1(o t
koje eto nije tako omedjeno kao Ijudsko, nesto duhovno. Covek t
ba da sve svoje principe u sebi zatvoreno razvija. S tim je u v
da on ne maze p redetavi ti s ebi, da se neko fizicko telo ra spli '1
je, razle6e, de ono ne treba da bude ni ti pravo porazdelj eno ("
telit)o Morate to tako zamisliti da 80 andjela spada zajedno, J(
u jednoj jedinoj pariiji ove ili one vodene table imaju najGu~6
dec njihovogafizickoga tela. He treba niposto ni tako zamislit
fizicko telo andj a,la, kao da bi one uopste tr ebalo da bude 01liC(1
no, moze u nj da spad2 ove malo vocie, a negde d&leko odavde lire
malo val e. Uk;ratko vidimo da treba svu vodu, v8.zduh i o,-,c.nj ~Cl'
Ski, koji nas okruzavaju, treba da zamisliillo keo da sadrze tela
najblizih hijerarhija iznad coveka. A valje vidovitim pogleclo:-,
ledati u ~stx,l~i svet, pa da covek ugleda andjeoski Ja i and~s
ski lllC.m8S. On;naf? gleda iz viseg ~3veta. A podrueje u sunc[.nom s
temu t gde treua da ispitujemo, kod trazilfio andjeosko bice, id,c
do granice l1eseeeve. Kod tih je andjela stvar JOEl raZi::lernO lc::l';:,:t
Jer to je take, de, kad mi na pro ovde dole u nekoj vodenoj i~luti,
". f)
imamo fizicko telo andjela iIi slieno, pa onda vidovitim I~cino
,,:~
posmatr amo to vo dena po drue j e iIi neki vetar, de cemo taILe Heci
i j edno . eteri~ko tele i astralno telo. Z8.tO su te tri stveri j,
nasoj slici zajedno nacrtaneo Nar",vno da ono, sto fijuce u Ve1;?"
ito protice u vodi i raspr~uje se, nije same illaterij81na paslik;
 • Ii Iil . shUkSi2n. _':UUi",S.i£L·lt .. ,',.;,~:,. ': .... "'..."·,,,·'·',,,d... ··C •

- 79 ­

koju vidi grubi razum. Na raznoliki nacin zivi u vodi, u v8zduhu,

ognju etericko i astralno andjela, najblize hijerarhije nod cove­
kom hocete li dakle da potra~ite duhovno-du~evno biee tih andjela,
tad morate traziti u astralnoj oblasti, tad morete onemo n8 vido­
vit n80in zagledati.
No hocemo li da nacrtamo odmah sledeei stepcn, on8j arl1r:.n­
djela, tu je stvar jos druk6ija • .l\.rhandjelilJl8 uopste ono sto smo
nazvali as tralnim telom ni j e vezano s fizickiEI i eterickim telcillo
ono sto od njih mozemo traziti, keo njihov najdonji deo, to ElO:;:c:r.,l
na~lik8ti ovako: Fizicko telo, etericko telo: to je kod njih ode­

1 j eno, 8. svi vi s1 prine ipi nalaze s e sad 8. visoko u j cdnoIl vi S 8;'1 ~; '.
tuo :J:Iako te mi imaruo S[lillO andel savr~jenu s11lcu 0 ariwndjelin18, e:tjc',
trazi@o n8 dve mesta, kad sebi velimo: Tu nije sve sjeJinjeno u
j eQllom bieu, k80 sto je to lwei cove;'cc), tu. je Lsol'e ciul1ovno, [1 Do­
le se to duhovno zreali. Fizicko i etersko telo~~~. EJue ~sarno ondL
o
spojiti, [i.ko je fizicko telo u v.s,:;;duhu i u vatrj'A Ar?fandjele ne
mo:~ete osee ati, kao da s e sumno kre eu kroz nelcu vodenu Ll!8SU svo­
jim fizi~kim telom, nego ih mozete zaopaziti sarno u vetru i ocnju,
a n8 taj sumni vetar i za taj oganj morali bi d&kle na vidovi ti '1<'
6in potraziti Cinhovnu suprotnost(Gegenstuck) u uuhovnom svetu.
On nije sjadinjen sa sfbjim fi~i~kim, pB ni Sb svojim eteri~kim
teloffi o tVidi sliku III.)

Iona5no dolazimo do onih biea, koja ozn~~ujesJ Arhajius,

Prapoceci:ll8, Prasnagama, Duhovima Lionosti. (81ilca IV.). ~u mo:::e:;.
dole da :n.sertamo same fizicko telo. Sve druGo je gore U duhovnoL1
svetu. Heko takvo fizicko telo, moze da zivi S8L10 u oznju. S8n10
u pla;aenu vatre mozete da opazi te fizicko telo .irE: 113g2. IeEe. :::;1(­
date - vidi te brzavi oganj munj e, tad uvek li!o~etc reei: U i)~: C;;LU .~
nesto :>c ~:ca.r:l~skog tela. Ali core u duhovnom 8vetu,~'ci cu ((1.1­
hovnu sUI-1rotnost, koja je u ovom sluCGju odeljeLc o( ~WOg2 fi~'~ic­ 1

kog te18. Up1.'2VO .kod till Arhaja, kod l-rapocc;taicc. ili DuhoV8 Lic­
nostimoze se vidovi ta moc stYer rc.Zlilerno ucini ti j ednostEV110TIl.
Zar;tisli te deJ su ti Luhovi Licnosti u POQ1'uc;ju, l{oj e f:ize clo astr)­
",olr '( i·
nO.'iuhOb .. 1
r -
... ,~e.rKur8, t.J.
' d 0 Ven",re
c, ~ U dill'slu. "1' ,.+
'C' 1": ~'".• U'''m'
,.\lE'~l.Jt
lao ",,,lb"'0 C~.., JC
-~ .. C.

neko cloter80 dotle, da moze posmatrati ~]to se re:.:vij8 t[lJ110 gore

ns ker~mru. Tada on 010 Ze dB 0 p8za ta vi ~:;Jko 1'[ ~vi j cn2- oi CD, t8 JJU­

hove Licno6 t 1. Ako on n8 vidovi ti l1('IC in po gl COeR: us tr 8 miS01'C k V,:;­

 JUdla:
• • 2 !r«<

- 80 ­

ne1'i dc, t;:;.aO }iOSillatJ:2 skup .DUlWV~l Llcll.J::iti i onG;:., vied sev !lllmjc-;
1(1'0, oblo1ce, t2d on u tou: sjc,<;ju Llunje viei ka~o se z1'cule lJUl10"'\li
Licnosti, ~er te-mo u munji je njihovo telo.
~<:timseuspinjemo Ie Vi~3i.uL LiuilOvnilil bL:hiC1, lWja si~u clu
znolca Sunc evog. ~<:l.llas nas lil8nj E; interesuju t e ~i 1 e ili bxusic.j,
salllO to do istaknemo da ~u njihovi i::.vr::mi organi Venerin8 i L:er­
kurova bic8 - Venerin~ bica, koju iuwju u ognju, i\Wl'lCUrOVcl bicGi,
koja imaju u ognju i vetru svoje fizicko telo. ll'evedi te to t~:1ko
da kazete: Biea, koja zive u Suncu cine E:VO~,iill :p()dr~:,(ijeIlim oT~ar..i­
ma ct 'U.110 ve Venerine u plamenj u va tre i d uhove h~el' .KUl'OVe u huci vc­
trE\. "l .i..-og cini plalJiep.je agnja svojim slugarua, a vetrove svojim
glDsnicirue. lI (;it2jte to. 're stvari u religiozniw stc.l'itJi sl!oul';mici-­
ala i~n(;;te su apsolu'liuo i~~ dubovnib cinjtnic[, i OUtOVc.ll'<Jju l..JP:·/.~·,ll..'·! j­
ilia vidovite ilioci.
Videli smo dekle de 8U s m,~)illl vlastitiill zivotom spojenc
}lre svege. te tri hijexe.rhije UCld nc,;:~c. Covek je ~o bice koje jes­
te usleo. tOb&. ato je nesto primio OCl kruto€,8 on zemlje. :.i:o Go ci­
ni tako odeljenim od svih drugih biuE" to ga cini bic em koje spa­
da z~jedno, bice koje se sastoji iz pojedinih clanova. Na Mesecu
je JOB covek bio bice·kao i druga bica. ~amo je on prozivljavao
pretvorbe, kako ih pro~ivlju~u vodene mase koje tvore telo, koje
se nE:;prest~mo pretvara. 'fek na ZeT:llji j e covek teko r eci bic 3c;fi't
u svoju kozu i sad tvori sad jedno zatvoreno bice, trko te l'.lrJ~~e~:o
da kD~emo: 60vek se sastoji iz fizi~koe tsla, eteri~koz tcle, 86­
tralnoE; tela i Ja. Ta zatvorenost zcprevo ne postoji nil'osto tako
jako dULO. Podjemo Ii natrag u staro atlantE;ko dob[l, tE',Q susreccmn
jos u prvoj epohi atlantskog vremena jednog cove~a, Koji jos nije
lJotpuno osecao u sebi Je, koji je ne neki no.l:5in c(?~cao dB potpuno
primi Ja. A kad. bi is11 dalje natrag u Zemljinom rssvoju, t8Q bi
I!1orc:li reei: To eto imamo tu dole no. ::Jewlji oei coveka, sastoji se
ipak pre svega odfiz1~kog, eterickog i astr&lnog tela. A pocijete
li natrag u lemursko doba tad cete naci coveka dole ua ~e~lji, ko­
ji vi.ae nellia kako imaju danas andj eli, dole n8 svoj HBcin fizic}co,
eteri~ko i astralno telo. S post~janjem Ja ljudi oei tog vremena
kroz atlantsko vreme dolazi sj edinjenj e. Dakle u lemursko doua
hodaju po Zemljl Ijudi f koji u d.anasnjel1 slllislu misle, koji se u
danasnjelil smislu mogu da Ijudski razvijaju.
 · -I!\."'" ~ ~ , ,... . - ~ J .. -
";:"~_#i,I<';~;;'~»'~~~"i,~~·';, ';-I.{i"\:~_,,:>;,::,,JtS#~~~fiiiiii;:J.$,~i.,,:tA.-.~~,..J_'t_;i-;~.~~. _

- 81 ­

A sad se dogadja na nasoj Zemlji nesto do IlGjvece nere cUC:­

novato. Ti ljudi koji tako obileze okolo u lemursko doba i koji i
imaju samo fizieko telo i eterieko telo i astr2lno telo, ti se ne
mogu sami pomoei. Oni se n~snalaze na Zemlji, ne znaju ~ta d8 ra­
de na Zemlji. K tim se Ijudima spustaju iz nebeslcog podrucja pre
svega stanovnici Venere, koji, tako reei jer imaju adnosa k nekol1
fiziekom t elu, upxavo usled to ga mogu da prve stanovnike Zemlj e
prosjaje i loduseve) nadahnu (beseelen). Tako Llamo dakle pojedilH.
od tih lewurskih ljudi,.koji hodaju kroz masu svih Ijudi na posve
eudnovati naein. On! imaju neko drugo fizicko telo nego drugi. Ne­
ki takav covek osobite milosti nije imao obieno fizicko telo, ne­
go takvo, koje je.!bilo od~sevljeno, nadehnuto, od jednog dulla Ve­
nerine, Duha,L1~nosti. Ali usled tosa, sto je taj eovek staror lc­
murskog vr~Llena hodao naolcolo s j ednim dullom Venerinim u svoj em 1'i­
zickom telu, imao je on silan uticaj ns celu njegovu okolinu. ~~(­
vi Lemurci se nisu spolja~nje bas narocito razlikovali od svojih
dxugova. Ali jer je ~ njihovom telu bio na zallielu jedan Duh Lic­
nosti, delovali eu ti!z?brani individusliteti sugestivno ne svoju
0;. okolinu u najvi~e~
..
rsmi~lul te reci. Danas nellia ni St8 podo bno p8znj i,
,. . "

Bt+ahopostova~jUit pO~fu~no~ti, kojima au oni bili okruzeni.~va

putovanja po Zemlji, koja su se poduzimala da se nDI~e pojedini
krajevi Zemlje, vodil~ Butakva biea, u koja su bili usli Luhovi
Lieno stL Tu ni j e trebalo' nikakvog govora, govo ra ond"" ni j e bilo,
nije trebalo niti nikakvih znakova, nego je dostajalo to da je
neka takva 11~nost bila tu. I ako j e ona drzala nuznim ds povede
velike mase 8veta s jednog mesta na drugo, onda su te mase ljudi
sledile bez ikakvog promi~ljanja 0 tome. Ni razmisljanja nije
JOB onda bilo, to se razvilo tek docnije.
rfakosu s11azi11 u staro lemursko dota Duhovi Licnosti
,
"
".,'.
''"~,,,
I
J '.

kao duhovi Venere.-,. I zato' mi mozemo da ~azemo da su ti duhovi Ve­

~. .

nerini, koji su na. Zem:J.ji nosili ljudsko lice - takvo; kc:,kvo

je u one vreme moglo da bude - da eu oni u celom sldopu sveta zn3­
~ili nesto easvim drugo. Ako se uzme njihovo kosmi~ko znaeenje, tod
on size gore do Venere, e njihova dele znaeila su nesto u celom
eklopu kosmi~kog sistema. Onieu mogli da vode coveka 15; jcednog
mesta us drugo, jer eu oni to znali iz povezanosti, koja se mo~e
uVideti, kad se poznaju susedstvo Zemlje"a ne sarno Zemlj8.
E .' .""\'"''''''''''''~~

- 82 ­

Razvoj~oveoanstva isao je dalje. Tada se pokasala nU2dn,

da aXhandjeli, duhovi Me:rkura morase zahvatiti u razvoj. Sad su
ovi morali da odusevei ozive one sto je bilo dole na ~emlji. fo
je bilo pretezno u atlantsko doba. Tad su sespustali dole o.UllOVi.
Merkuxa, Arhano.jeli.'Oni au mogli da produseve da oo.uhove fizLc­
ko i etersko telo odnosnog coveka. Tako j e l!ledju Atlana-anima i
opet bilo takvih ljudi t koji se spoljai3nj e nisu naroei to razl.i­
kovali 00 drugih, no cija su fizieka i etericka tela produ­
sevljavali Arhandjeli. I ako se setite da smo mi juce rekli
da arhandj eli imaju zadatak da dirigi raj u celiru m:rodima, tad c e­
te ra zumeti da j e neki, takav covek, koji j e no sio u s ebi .b.1'1la::1­
djela, mogao da doista da, celom nekom narodnom stablu bez 0.6­
Ij ega ~ odnosne zakone prcci tane s IE ba.
Tako au veliki vodje starog lemurskog vremena, lead je jo(~i

bilo potrebno da se deduje mnogo opsti j e, produsevlj eni duhovim8

Venere. One koj1 eu u atlantsko doba imali da diriguju manjim D2­
rodskim masama, p.:rodusevljevali su arhancljeli. Ono, sto se na~,tvr:
svestenickim kraljevim~ atlantsl{og doba, jest maja. Oni niposto
nisu takvi, kako se spoljasnje ~ikazuje. U njihovom fizickom i
eteriekom telu zivi jedan Arhano.jel. On je onaj, koji zspravJ
deluj e.
I wi 01 mogli~~e~~:p.atrag u staro atlantsko o.oba, liloC;li
bi tu potraziti ~krovita mesta tih vodja covecanstva. vni f3U ielo
vali iz atlantskih., tajnih skrovista, tamo su ani ispiti vall "t":J­
ne svetsko{; prostora. lIOZE: se one i3to se je DB st2:rim at12nt~~:icLil
skrivenirn llestima ispi tivalo i n81agelo, opisati Lilenom orc-}cu}.,
iako to reG. potie e iz poznijih vrer!lena. Ime II mesto o:rakula ll p:ci­
staje vrlo dobro na mesta ucenja i vladanjcl tih atlcH1.tf'lcicl Ij~. .C:i,
koji 8U u sebi noeili Axp.andjele. Oo.Eltle 8U oni Ql:;lovali :':00 V8­
liki ueit£lji, :tako da.su ani s8d mogli 0.8 i CLl'uge Ijude l?l'ivc~kL

i ucine slugama. i ;?vestenicihla U orakulimCl iltlanlana.

Vazno je de sezna da su u staroj ~t18ntid.i postojeli IJ~
o.i, koji au zapravo bili Arhandj eli, koji 8U nosili u Gvoj em fi­
zickom i eterickom, t~lu' utelovlj eno[; j ednog j;riHLdjela. Kacl oi I:L
vidoviti pogleo. nais aO n8 nekog takvog c oveka, tao.. bi on doist&
J:z::::t:n vidio fizickog . coveke, a iza fizickog coveka kako se uzeiiz'?
U di~kom liku, ,gubeci se prema gore u neodredjene regione, ArL,):
 - 8~­

A(l\A.f\tl~~~ l.lo'Jl ,Po lM.Sf(jl~~A. l'1f_I.l{.\ 'tAlJ..VA t.~<'!'\c>~r ~\l1\ ';)~ N.E\.lv "b\lOs.\~~() e.\C-e­
\t~o bi\ ~\ 'n.f\ H<lc.kOe:, ~O\l;)ElL"llt<U\S'M'lf\JUC\ rolEoDa£f)6tlOG.A.Ht\\lf'lO f\J-l.Ut~e~C '
\-c
llO";)l llJsfdW~A. kAt> ~\ 01'1.0" Tl ~-,)uJ)l ...,..MQ.'-..\ .1ADf\ bE. ()£ (lPr~PftDJ\,-D r\t.lc.l<.O I ~ J Eco
\1£' R2.EJ"\A ~Alt.ONlM.A f\Tl.P\t-l \\~t\ . (U\5PAt>R ...u ~€. \=\ t\~LJ..-Cl Tl ~£u::> \.I..O':"E J E N M~.. I\J,.J. 0
i(-\~~tR. AQ.lA.AtJf>£O 11-1~I'''bQ.f\o. I

Al.\ E.T£.lL\c\..LO \~;)E.lC"' .sE. f'.ll-J£' «.AsPAO·"l.o. If-l.f.\ ;)€.O~.u"\ Sf'\It\1J.A...N.A E ...... ~t'-<-Cf-'tl v A,
1Lc>~F\ t{<Jf\'Tf\ \-:Cu..~£.."L\.E. 1rlL) oNt)~A \ 5Tb S E- ~Or6TS. M..N2.A PR,.c.d\ tAT, uflo '-'~­
Ho,}~C. N.~ll~~&\ I.Sl,~F\. 1"'\\ U,.,q'l..E.M.9 \ iJ,.C.,A·J~c,", :;JE...l"O \SrtN.f1 ~ Me> N.eL\~­
J'\.oc,I.L \).t-'\.RG..~~ QC:I~~E S!c~i.:~ F,tlCkc ,Dc_a \ lffi f'.l~'('>:)b 'JR..c 4'A..C'f4'l \ S'Jo.)E ci[­
Q..\tLti:> \l\l'G.J:> \. t ..\£4h~>~() SE.. ,",vELD Qf\~~Ptt>f1 \lU.'{.u.\J'Ol t{E..\(.'\ £ll..~1i2A(t,T. TAu..c "E
~ t'\E-1()l..lTlH S(.1Mt> ~C.SN.\TO. f'~'i15i>\ &ll-NP. QAll.\U,A 1t.l"\ct)0 t-i1Uu:=>" TP,\.t..,C:>'~
E\c~.,\,'C\.IJ)G. }l~E.<..f\ ,4.AlA.()Uc>.set. (HAL \ '\\ ~!;.\lE<:"CN.i A"tLJ\N.T'SU-\t-\ eQAll.LlLA1L{-<Q~
~u... ~\LR P/h)'l.ilA ~b ':l€,.C)t-lo~ fH2.kA~El.A \ ~~\.u::)G. ~B\C: ....I..~'- 'E.,EQ.Sl.{.o<o T\";)~Ul_
tJEko Tf\lU»JC \IQ..\')~1'l1() E\l:..D..,tw;:, \\~EL~ N~ Gu.E, \. ~E. ~c OS11\,)E. u.. J)llt{,DV,..£.c>#.{
&\l\;)S\~ ..l.. tf\Cl1'>!f\t-iO. \ ~lLF\ .cSll. ~ACu.-J"N.f\ P\L~JE.. S0f..G.~ 01) t-1f\;)"l~(~ \JO&a.. (\"LA­
~\<;'v.P('. o(2.P!\.L.()..L#-\ S£.D~M }J.P,';)1:~f'r\t-l.l<HH El"'CQ.\C,NIH TlJE-L..F\ SEbk,o!<..tc.E. lIE't-\U.1H
J~A i\t\ oQ..P\ \LU \~ f\.

().if; £u.. (TI\ ~1',\\C)u~\ b~L<..l,~ t!,l<-A l,su,oI-i5L<.-' l~\l.~~ USl.l,:>£t:. "~f1 ~;rb $1..\. l.t
il.l"" E1HL\CLUt\. \t~t:.. L..\ kA !.Tf\tJ.r.->\/ f\ l.-\ AQ.u.AN-\)El/1, \ u..G.}I, ~'.t s.e: Pfl..lLlU-C>'1~ bf'1.R-1l
).I.f\Ri\'r'\-l..O ~~&- 'fQf\1\\... \ u. ill1i- S.,h)E,..l1:>o,J'C .. t-lti:TC if\'~O SE ~v~ ~B.. c.:L.lJI') '-l
\LJ.-l:r,~F\"""A Nc-C.~ fo S~\a..\1u.f\- 1.. ••H'l 'tAt.to~l,kFt.
l

~\\..PI~':)lL\ 9vS-JE~~t-l\ S(J.r-l(f'\~cG> oQ..f\\L\J..l.f'\ NI;)ofL.. KEA:>c":nt1, j...l~:tl.(.() bQ.'-lG.l,t!ti.'0,

Dt-ll\') ~\ SE. 1H\t·Q c...~\t> Uf\t,\.\}l\{) t-\(\~ I I.t..O~1 o1i LA A~~l PILeJEO ATLAt-~I[,:-l.<:?
')Th~"l\\~\\I·Q \J.. N.;)C<;~\1\'" O>T1\TClMF\,.t>f" eS/-iI1'Jt. flofrn.. I\N.TSl-<""G:.. t,£.t.AL..:\u..~t..
0.... ;lEo u~Eo S\lOv\A. i{Q,p\tu \ p~JCo \ll).. v.. /H'lJu.. ttl<..o-t (,~a.ACI;)E. ~E Ot-1 lLw..1 I._
\ll~\M() l':llll)E.. lltJ)f\ i)~ e,\l...O CJ.DlLAs~ \ cs>l>C.D~E..rJ..c set:>koQ.() PD[)E.S:t-i~t-\. "1'1t1)j)
de;.. J--\At-iU l,.).TL<..PIc v-. t-l:>l\-'.'0\lQ 'J1...1\l;.\rn~) 'C-"f~I2..\C:l.LO TI"&>t.LD J~AM SIH:Lt Vlh.liti
'E:n':It\c.l.J..lt-1 'l.\)~lf-) ,
\.(.6;) t\ SLl
. v'- STf\~ ftTI..Fh..l T\\)\ Bll..\ Sf\Tt-V\U ~14A."'f\lf)£ l.-l .

*
()\l\~ S~f\M ~~ S\J.. ~ll\ ~).s1..~~\1 ~LJt. Ct> vtultt>Gft
,j C'~~ \'b~ ~S~l~)L\ ()q.'4u.. ~()f\\\..f'I~r~\.t.u. \L~i\..\u..Q'V\
I S£l>Rt--\.
S'W..T \t-\ Q\~I.~~'- \t-lb\J§l.lE. \LI.~'~\ '. AQ.. ~ ,.~~~'\l..\, 'i; ,A. \.A. ~ 00t:J(
1'.i-,J',...-\ • ~ t...\,t.-Q..\,c1t..f\ \I,..J~~(~ \lCl.\,..l\h rtT'--f\NTSL.L\t1
·Jr.1)\'T··v..~~\ ~\.l t>('~\ STh\~A.\ 111 1\.)~~i=\ ~Q..~'LC
£5:,..:\)+\ t--\' ft I'''':..L \\ \--'~~ \...~

~ CltJ.\ ~~ tl\::>~D~'C) §~L..~''-\ f~~Lc>ST

\ &~tt\~t-.l",O~~ \ B\...lh\.<:""'()~;I. u. n \-\ SE.OAI1
l"'Ju..~\ ~\. , S'E fJJ.)~l\j"'A";)U. SE..t>I1t\ S~ETIH IlH,­
~A \ Ij\ BlSTt NA~l...\ flUf'l2.O&TE l..:;>\)..Dc...'J£IZ
ot--l \ \-U.~ ~ <5 ~ ~ Vts::> /n A n/lJ'l L. ~\ h. '11;) E. i.-O ft
l SA JJ<S'wt JA" l3\ll. t-!A- V\~ItJ.i ET'E/1.lck<.l6fl
Tt,)'ecA . ..

v.. E. -ref..... \. C:...D Tr;,E L.,:) ';)~ (;,\t.,.o \.)•.1'(,..(:. -C'Ef-.,Lc> ot-UJ Jro J'1.l O/..q ffiPR.-A""-O
K~c;.l.-\ .. =t,Ptl'!).$...l 1H.f\ d l'l;J')CSt-l.t. St\~ lA.AbA ()'i IN.kp(f2A·:::...t~A boEc.o'JYtLIl) (.( 1J.iIH(1~OiM­

~
8.~. {'t\,6.
, -• ­ amtA&4jtS;;;;!fiL!;{" . . .·_ . . . ,~,.I., >"',.. ,-:' __l';..;.;::;~,":,,'. :;. .cI"''':rQ: <

- 84 ­

hovom etericlcom telu, tad su ani iL;ricali s·evari, koje ani S~H,1i ;.
bi bili Iilogli pos ti 6i. Tad j 8 po teld.o s nji hovih usnico. ana ~ to
putem njihovog eterickog telEl bilo inspirirano u njih. '.J.:8~CO su CLl.
A'!:'
bili pr iprosti ljudi, kad su bili iJrepus tem svo~ v18s ti tom su­
duo Ali kad su imali sate inspiracije, kad je delovalo etericko tc
10, tad su oni govorili najvece te.jne naseg suncollOg sistema i
uopste sveta.
U poatlanteko vreme joe takodje nije 00810 taka daleko, 0,
ljudi tako ree1 vise nieta ne bi·trebali odozgo, da im ne bi treDe
10 bas nikakvogprouusevljavanja vise, nego je i tada postojalo
JOB odusevljavanje odozgo o Videli srno da je takvo produsevljav[;.ll~,
kod le~Ilurskog stanovnistva n;,;stalo tako, da su fiZiicko telo prcL. 1 l­
sevljavali duhovi licnosti. U atlantsko doba su fizicko i eteril:!~(
telo produsevljavali ArhandjelL A sad su veliki vodje covecan::~tv,­
poatlantskog doba ponajpre produ::~evljav811i usled toga, sto ::~u se
andJeli spustali k njima u njihovo fizicko, etericko i astralno ~c
10. Veliki vodj e prvog poatlantskog vre ulena nisu dakl e Lllali S E,L')
svoje fizicko, etericko, astralno telo, nego je u njima bio andeo,
Usled toga su ti velik~, vodje mogli da gledaju unatrag u 8voje
predasnje inkarna~ije.
. To ne mo~e obican covek, jer se jo~ nije
.;,

n~ise razviodo Pla~asa. On morn najpre sam d2 po stane j ednim 22)­

djelom. Ti vodje, koji su rodjeni iz obicnog stanuvnistva, nosili
eu u svojeru fizickom,eterickom 1 astralnom telu jedno a~1djeosko
bice koje ih je produsevljavalo, pr~timalo. To su dakle opet 8CjC;
opet bica koja su nesto drugo, neg~redstavljaju na ~ei:Qji. 1. ve­
liki vo dje ~vec anstva p:radamle starine bili su tako posvern8 nei:i ~(
drugo.t: neg~su spolja izgledali. Bile su to lienosti u kojima j e
bio jedan andeo, koji im je davao ~to su trebali da budu ucitelji
i vodj e covec,snetva. Veliki oeni vaei religij a i vode religijc:, oi.li
eu takvi od andelaopsednuti ljudL Iz nj ih s u govorili a nd: eli 1\:_ &

sad treba stvariu svetu prikazivati potpuno~ pravilno, ali proces

razvoja uvek zahvataju uvek jedan u drugi. To, sto mi t2ko ~otpunJ
pravilno prikazujemo, to se i neodigrava potpuno pravilno. lsti­
na uglavnom vred.i tako de su u lemursko vreme kroz ljudska bieQ
govorili duhovi licnoeti, u at18ntsko vreme Arhandjeli, a u po at­
lantsko vreme andjeli. No takv8 biea sizu jos i u poatlantsko
doba, ko;ja su pro~;eta sve do u svoje fizicko telo duhoviviCl lieno-
B t i , i'J) j ,
I f3 U Ull kl e Z 0 P r:\ V 0 U 1 s tom 1) 0 1 0 ;~ c) j U, U i) r k 0 s to l' c\ ;to
 - 85 ­

z1ve u poatlantsko doba, kao nekad ona bica u lemursko doba, i~~,
kojih su govorili duhovi'lieno.sti. r',logu dDkle da LJostoje ljudi u
poatlatnsko doba, koji posve imaju karakterne znakove spoljed52:ljL,
narodn, no koji, - jer je covecanstvo trebalo u tBkve velike vo­
dje, - koji u sebi nose jednog duhE licnJs1;i, lWji su spoljesnje
utelovlj enj e jednog takvog duhao Jl. ondc. iw,a i tC:.llevih lllUdi po­
atlantskog vremena, koji u sebi seQ o}..>et nose arhandj ela, jedIlo,,;
duha liierkurovog, koji ,p~ozillla poimence njihovo fizicko i etericl\:c
teloo Konacno ima i treea vrata ljudi, koje produsevljaveju, in­
spiriraju u fizickom, eteriekom i astfalnoill telu andeosk8 bica,
iz kojih dalcle govorijedan andj eo. U smislu istocne nauke dobije,­
ju sad takve l,icnosti covecanstva opet llc'roci ta iwena • .Lakle ne­
ka licnofJt covecanstva, koja je zapravo spoljC:81lje covek naseg
poatlantskog v:relllena, no koja zapravo u sebi nosi jednog Ciuha lic­
nosti, koju ~ve ~o u fiz~ckq telo produsevljuje jedan duh lieno­
e,ti, nazi va seu lstpcnoj, nauci ~J Dhyani-Budha. uhyani-Budha j e8t',
zapravo neko opste ime 2j8 individualitete, koje ilrodusevljuje
sve do u fizicko telo j~dan dull licnos:ti •
..
One lienosti, koje au produsevljene do svoga eterickog
tela, koje u sebi nose nekog Arhandjela u poatlantsko vreme, na­
zivaju s~Odhisattva.
A one, koje u sebi nose nekog andjela, koje su d~kle pro­
dusevljene u svojem fizic~om, eterickom i astraJn:)w telu, nCJ:=:ivc'­
ju Ijudsldm Eudhama.
'.raka te imaillo tri stelJena: Dhyani-Budhe, 13oclhi-Sattve i
Ijudsid Buddheo ~o ,j e prava naul{a Budha, 0 klasC:Jilla i k"teGorij a­
rna :Cuddha, na ko.ju treba da mi gledamo u vezi s celim nacinol1l ka­
ko se izivljuju hijerarhije. Tu susrcceJ1lo tu cucinovatost, ",ko POt,,­
ledar.llo Y18 ranije nera:zvijene Ijude, da medju tim Ijudirn8 llc::Lzimo
takV8, lcroz koje govore :velike hij erarhije iz. kosmosa u plnnet,
i da tek mnlo p<t.,.malo duhovi visih hijerurhij8, koji su delovnli
vee pre postanka nase Zemlje, ljude koji stc1nuju tu dole, Ijtlde
planets, otpu8ta jU U onom· etellenu kaKO oni <10,;rev8 ju. I mi gleda:;~o
u jednu lleizluernum mudrost. I v8zno je del to bice UPZ&Vo n:::J t2j
nacin mo~; emo de prozremo ,kao Gto sej e to uaucilo u one vre,,~e, ki:,'
sej e uci18 prastara mudrost.

"'
'-;~
 ".:;nr··~:'~~:w~a:'f;'!Jj,'f:;'#.jj; ~;::V-~'~~~<','l:<~'''''':;''''';:''',;41''*'!!k'>~* ,~" .•, ._'~m'v,_;.

- 86 ­

• Kad dakle slu88te 0 Budha, a U istocnim se l1c;Llkc'1J8 It(; u~

vori sarno 0 jednom Budi, nego 0 mnogiw8, c.l m8clju njiJ:l<1 iLl~ Ol',~t
raznih stepena savr§enosti, to treba da shvetite: Jed~~ jc ~ut(.
tcoji uvek hodG po ~emlji • .t'\.1i iZ;1 buddhe 0.018zio jc jos :Gou.1J.i
> '
S<...:tVG, pa dapace i Dhyani - Buddha.
Ali je te stvar mogla biti i tcd:vo, d' n8 pl'o lJhYDni-J3\JJ
i .bodhisattva uop:3te nisu silazili do produJevljenj<..-: fizicko[_
la, nef:o do j s Hoddhi-Satva same s iSBo do p rodn,": evlj cnj 3 8t 8­
rickoG tela, talco da dalr~e ma?Eete d3 112s1ucujete l1sko bic8, ko t
(

ide tako daleko da i fizicko telo covekovo produsevi i inspil'i,. \.

nego Bruno etericko telo. Ali tu se ffio~e dOGoditi, da neki t~~~v
Boddhi-Sattva, koji dakle fizicki uopste nije vidljiv (jer akn :-;
on pojavi samo u jednom etericlcOlil telu, tad on fizicki nije vil,­
lji, a svakako je bilo t8kvih Boddhi-Sattva koji nisu bili £i­
zicki vidljivi), da neki takav Boddhi-Sattva opet moze narocito '
inspirira kab vise bice Ijudskog Buddhu. Taka da imamo Ijudskoe;
BUddhu, kbji 'je vee inspiriran od jeanob andjeoskoc; bica, no k~!,:
je jos u svojem eterickorr. telu il1spirisan po jednom arhandjeo~clco
~,-'
bicu o 'ro j e bi tno, de mi tu zagledamo u j ednu cudesnu komplilcov: .
nost Ijudskoga bics. I gdekoju individualnost, ka kojoj mi ::'Df:-'­
dame ul1atrag, u prec:tasnje vreme, razwnemo mi zapravo 831:10 onCl '. )
ako je shvatimo kao aabiraliste razlicitih bica, koja se k.ro~: C<·
veka izivljuju i nagovesta1u. Jer doista gde koje razdoblje lib::.
doYoljno velikih Ijudi, koji bi mogli biti inspirisani od. duho·,·e
ko ji bi trebali da deluju. 'rad mora vis e puta j edna jed ina lieD\<
da bude produsevljena od raznih indi viduali tete visih hij ere:l'hi:,'
I katkada ne govori tako reei s aIDO stanovni stvo li~erkura, n ego .• :
govore oni s Merkura i oni s Venere kad imamo pred sobom ncku Ii:
nos"t.

.-? Vidite to su pojmovi, koji nas vode do l'L,ZUmevanjA IjuC:­

skog l'azvoja, tako dami upoznajcmo licnosti u njihovom prnvoill
liku, dok su one ako ih same fizicki susretnemo tek majao

Sut~a aemo onde poceti s tim, da shvatimo pojedinu flZJ. .

planetu i njeno kretanje. A te smo planete do sada posmatrali E~!

kao Iilcdjast:: •. A onda cemo ih moci shvati ti i kao stGn odnosnih

bica. l;1.A~~?>,.
==0===
 ..
1

.- - .-" -. .
.. - ·' - ,.

e~~ I
e'

.1a1!!~e::: .... ..
-~
••
•

'i ----c::::~-~EZiliirJ
-
III '". )'
,Co !: j .···....
i··········· _ ·· r.
. .....-
~t
.. 0
~ .
~=-
~. ~ ~ ,., . .,. . . ..
~ •• •• •• ...... ••
•
.•
••
~~ a •
96 !
c: ~ .,
:'I~ !1> •
,•
'A~
.» .. .
_ .-. ,
,.I'

I • • •••• •••••• • •••••••

s.!1
~s: ,,
......
rnC"
"1v
foaJ)
•
...
:J
:
",
•

Is
I
".

-­
o
 - 87 ­

VIII.- PREDAVM'l'JE

Moji dragi prijatelji!

U prikazivanju vi§ih bica i njihovih o6nosa k na~em svet­
skorn i suncanom sistemu dolazimo danas do jednog poglavlja, ~coje
zapravo spada u ona, koja moraju biti na najgorem glasu za dano­
snjeg coveka, koj1 8e 0 svetu i njegovim odnosima upucuje iz
obicnih popularnih nauka. J er moraoe 5e dotEdmuti s tvari, koel ko­
jih moderni naucnik ne bi sebi mogao apsolutno nista da pred­
stavi. To se naravno ne osniva na oprecnosti, nego onaj ko stoji
na tlu okultizma, taj moze sa svojeg gledista cinjenice moderne
nauke svake..:o da pregleda. I nigde ne cete naci nikakvog proti Vl'.­
recja izmedju onoga sto se govori U ovim predavanjirua i cinjenica­
ma moderne nauke.No oni od vas, ko ji Ce bi ti strj;Jlji vi i malo
pomalo sve proslediti, vee ce videti kako se poje6ine stv2ri 61i­
vaju U c elinu.
Tom prilikoIll sme se mozda slJomenuti, i to, da je l;m0f,0 OC,
ovoga, 0 cemu se govori i ovde U ovim predavanjima, osvetljeno s
druge strane - recimo u ciklu6ima,preuEvsnjima drzanim U Stuttgal:­
tu, Leipzigu. I ko te cikluse uzme svo1jasnje i uporedi ih, taj
moze doista da nadje gdekoje protivurecje izmedju ove iIi one
izjave. To potic~ jedino odatle, sto nije moj zadatak u ovim pl'e­
davanjima'dagOv~}J~im ospekulativnim teorijama, nego 0 cinjenic;:~­
ma vidovite svesti i sto svakako cinjenice izgledaju druxcije }{<>(l
se pogledaju s j edne. a drukcij eked se pogleo.c:ju S Ql'uge str~i~C:c
~o se moze uporediti 5 drvetom. lcoje veo drukcije i~bleG.c.', ~C~)c1. ~:,._
na81ikate s j ed:o.e strane i kad ga uCisliko.te s ciruge strane, c., 0.:,:', I,

je iato drvo, r'cako je 1 .s prikaZivanje duhovnih cinje~1ica, k2Cl

ae osvetle s raznihstrana. Naravl10 kad se podje oel neko11ko pOj­
move. i iz njih lconstruis.e j eO.an sistem, ondet j e l::\ko odmah IJost&­
vi ti j edan apstraktni s1stem. No mi T8dimo odo zcio, a haT Llonicne
celina eese onda radjDti k80 kruna. iIeJ!..'ocito v31j8 uvek p8:~iti
kod svake izjave u icojem smislu i u kojeIll Sl,lCl'U Je on~..:: llcinjcl1c;.
Kad je na pr. ree eno da fJle u neKO!ll popule.rnolil delu n81,1 zi tVl'(',' ,.
,da j e u Jupiteru v8za.uh, plin tako gust kao katren ili k80 :cn E!J i
de: j e to s gledi;3ta duhovne nauke u izvesnom smislu cak j E.<1na Grot
kana vredstava . ~ a nacin izra~avanjet kojim S8m se ja Doslu~io t~~
. ,~ ~
 -­
••• ,_JI. . . . .,JU1Mwt_C--...-

"1 - 88 ­

da nazna6i to groteskno ~ a one se mo~e s gledi~ta dan8~nje n2~cr

zaeelo re6i: Zar ti rie znB~ d~ Garias fizika mo~e prirediti v2~d01\
u taka ~ustOill stanju keo ~to je m~ iIi katran?
Su~urno je to jedna S&ffiE JO sebi r&zumljiva 6inJsnicf
'.'
h.Ii 0 toue se nC::ila ne racii, jeI' se iJOSll'l8tr&nje ne kre~e u tom f.'l:::­
ruo (jno ,niO 118uka nEiZivcl vazduhom l!iUZe se zacelo t<Jko zEusnuti,
ali ze duhovl1o-naucno posmatr, nj e to nij e nii.3t2 6.:ru~;o neC;o jeC'Lill
drugi sluc[,j ~~8 to da se voc.a moze tum EtvrurHctic~c'o ;(8;;18n, t~ j.
Kao lsc. ;;>ic;u:mo je led voda, ali roui fie 0 tome d,o Ii se stv<..l'i
smatr<..~ju zivo u njihovim funkeijama iIi u ortvom smislu dan[!:~njc
nauxe. Hazumljivo je same po sebi ds je led voda, ali kad bi cove­
ku, neko ~oji je navikao da eele 80dine tera svoj mlin vodoill, ss­
vetovao da tera mlin ledom, ~ta bi mu on odgovcr io~ Ue radi Be u2]
Ie 0 spstrCJktnoj predstavi dD. j e led voG.2., nego 0 tome u.a se Sflvr:­
ti svemir i njegovo delovanje. ~u illoraju vloQati sasvim druGa
gledista nego kod apstraktne zabave 0 sasvim tvarnim metamorfOLj'.;;l
s obzirom nagusto6u. Ist.o .tako kCJko se ne lllo:~e ledorn terati mlin,
ne moze ae ni udisati vazduh, koji je gust kao katran iIi k80 mecl.
A 0 tom se radi u duhovnq~nauenom pOBuwtrcmju. Jer mi ne posmatrc'­
mo svetske kugle tako kako se one posmatrc,ju Ilillla danas, ako LIB 0;1'
materijalne gomile cd izyesne velipine, koje se u ~c;vetskoill yrasi;v:':
naokolo krecu i u koji~a moderna astronomska mi tolot:ij5 vi.di so.,1(·
materijC:clne leugle.Mi· posmatramo te bule u njihovolll zi vorn ci.u.~evno­
duhovnom postojanju, mi ih posmatramo drugim recime. u lljihovoj cc­
losti. ltaka: Dekle u takvoj eelosti trebe de mi posrnatr8ElO ono, ;~t~,
u duhovno-naucnom smislu naZiVcJffiO postajanje po;] edinih plcmc.l.Gc;o
.A sad 6'em9 de izaberemo kaa prvi 1·,riE1eI' l)Ostc:.jc:rej e jecJ.~lU,~
svetsKog tela - stari Saturn. Onaj stari Seturn, a kome zn<:~r.;o d: j'.
od,njega posla n['ia evolueija. Vee Se'JIl varn rekao: 'J:2..j je stari 0[­
I. . ' " .'

turn bio ponajpre tako 'veJ,ik

,;
kao uzevsi iz asnOVCi ceo l:J.as suncani
sisterll. Dakle ono, ato ae u obuhvatnijem smislu l1cli.Jiva stbrim ;:)8.­

turnom u nj egovom pocetno.m stanju, toj e 0 tprilike teko velika ).'>0

~
ceo nas suneani sistem. Tek mi ne s.!lemo zami81jEiti tej stfiri Sct­
turn same kao neku materijalnu kuglu. 1I1i znC:' CJlO clo n(:' n;jcii1u j08 UO:bJ­
ste nelliel traga trima materijalnim s-banjinw, koja mi naziV8illO da­
nas cvrs~o, tekuee i plinovito, nego da se on sastoji samo iz
topline iIi ognja. ;\ sad Seno zamsli ti o.c je ta pr2stara toplin;'>:
kugla KruL;8 a-b-e-d-:
 - 89
Lt1v

'\.."

A ot
'b- /c.

\ B C
U isti cascete se setiti, da Sl!lO mi bili re1di: tu, Ldc
se ta Saturnska lcugla dalje razvi1a u ~';lU1canu kuglu, nSc:tupaju JLl­
sno u olmlini suncane kug1e ona bica, lcoje. sacinjecvc.'.ju zivotinjsl::i
krug. Ho ja sam vee onda naznacio, da taj 2i votinjski kru~·:, iako
jo~ nije postojao - rekao bih - tako gust, tako kompaktan keo Z8

zivota Sunea, on je lpakpostojao vee i okolo staror; Saturna6 Dak­

lep u okolini st$?og Saturna zamislimo da vlad8ju froni, Heruvi,
Ser3fi i oni eu ;'am ponqjpre u duhovnom smislu zivotinjski kru[c)
(zodijak).!>~kle Iinija A-B-C-Dneka nam bude ponajpre u duhoVTl.OL
Smislu zodijak. Vieete reei: kako se to podud2ra sa sadasnjom 0'<;­
nakom zivotinjskog kruga? Podudara se potpuno, kako eerno se jos
u toku poslednjih predavanja potpuno uveriti. Sarno vi morate de
to zamislite ponajpre ovako: zamislite da bi se mogli postaviti
negde n8 to j starOj';eaturnsko j kugli, na j ednom odredenom meS-~U6
I kad Vi~odizete"ruku i pokazujete prstom napolje, tad je ned
tim mestoID regij a izvesnih Trona, Heruva i Serafa. PomaY..nete 1i
se malo dalje tad je pod varna drugi od Trona, Heruva, Serafa n~
tom mestu, na koje vi pokazujete, jer te tri Grupe bics cine jeu­
no kolo naokolo st8rog Saturna.
A sad zaraisli te jednom da hocete tako reei de OZlHCi te
; '~

Siller u kojem se nalaze izvesni Troni, Heruvi, Sercdi. Oni nisu !llO;v;.
da j edc.~n kao drugi, nisu keo dvanaest II sasvircl j ed.:i1akih vojnik;·, n
go se jedan od drugoga razlikuje vrio znatno. Svi su oni individ",
zirani, tako da se pokazuj e nCI razn5 bic2, kad se s ra~nih t;,cc'k,'
',( I

pokazuj e napolj e. A da bi covek rnOb&O ukazc\ti no. pravoga 1'1'onc, .to

ruva i Seraia, on to sebi, markira odrettenolIl konste1acj.jom zvezda.
~o je dakle neka marka. I sad se veli: u OVOID smeru se nalaze oni
.1'..
Troni, Heruvi, Serafi ,ko j i s e nazi Vel ju bli zane ilJl3, u nekOd dru­
J'
gom Slileru su oni, koji se nazivaju 1cwom itd. I.tO su c1c;}ue tdco rc·-­
~ " >.:­
 '~,;: . ':'ttt}' '~J'~~'l:;~:~-'\::'> '?~i:~;:,;:;;Y: ":o~' ·... ·i~i,;~<'':;~,:.';.s:;T~,;i~T ;oli." i',:>O"

- 90 ­

6i marke da bi se nazna5io smer u kODe le~e ounorna biea. Keo 'C8­

kve rilal.'ke shvaea.mo mi ponajpre cudnovate konstelaeije zvezda. On'
su jos nesto drugo, ali ponajpre nam more biti jasno da i118,20
pOBla ~ s duhovn~.m biei~a, kad govorimo 0 zodijaku.
No
sad BU pre svega ~roni tu, koji vr8e svoje delovanje
'"
na tu 0bnjenutvorevinu, koju nazivamo starim ~aturnom. Troni 8U
dosli tako daleko u svojem razvoju, te mogu dati svoju vlastitu
;
srupstaneu da istece. Oni daju tako reei svoju toplinsku Bupstan­
1

i eu da lc~plj e u tu satlU'neku masu. USled toga nastaju, k~]o sto ~~[1t.~

I! yam rekao - naokolo te tvorevine, koje smo mi nesto groteskno nrs-­

1 vali "jajima" - nesta groteskno, no one iillaju doista taj obliko
\
I Vi sad mozete da zapi tate: kako j e to zapravo s tom S1.11\­
stancom? Da Ii je ve6pre toga postoj2.1a neka toplinska supstDnv";
Ono, sto je postojalo pre toga mo~ete zapravo da oznacite S81110
l\:ao neku vrstu neutralnog svetskog ognja" tel.. to bi j a isto tel:o
dobro mOf~ao da kazem: pre je postoJao sc'mo prostor, koj1 jebio
kao ogrunicR8, a sad se ukapljuje u povrsinu to, sto se moze n2~­
vati toplinskom supstaneom staroga Saturna. U onom C8SU kad se tc
toplinska supstanca ukapljuje u stari Saturn, zaposlena au i a O~)
strane bicEI koja tu dolaze, U obzir. 1Ii SIDO vee rekli: Ovde u unu­
trasnjosti saturnskog prostor~""Sil(~ ili duhove obliza, ciuhove krc­
tan;je i11 Moe1 iGospodstva ili duhove 11udrostL Oni deluju u Unl..t­
traJnjosti. Spolja 4eluju Heruvi, Serafi, Troni. A poslediea je
toga de nastaje zajednicko delovanje bica spolja i bica iznutra.

Ortez 2.
 >.';J;::;":'!~~;;';.)~').,." ~. ,ii;"":,..;s;;j~;~l'~'ii'.,,,,"4t::f;~;~;~\.;,\¢,'f.~T;;&,.~~ ~:;j~.;l:::'%J!,:~fiti%j.t:£l£I~it"!\at',;,;.&'tiJi[t\'ij~r~(.."E5!'~-:;.t~~~~~:'~~'JIC~~(\~ ... • I ....,.

I
- 91 ­
J

j U prvom predavanju Dilo j e rec eno da se maze razlikovc,ti

unutrasnja dusevnc\ vatra, koja se osec8 kao unutra::inja voljkost O'l
topline, i vatra koja se spol,jasnje opaza" Po sredini izmedju
obe le~i neutralna toplina. ~a je neutralna toplina zapravo u
.1
unutrasnjosti tog jajolikog oblika. A nasuJ:lt' ot ll[;Q til11 se lJroswi:r(;
l
dU8evna toplinat zraeeci ~ao spolja pa unutra, ali suzdr~avaju6i
se. 'J!ah:.O je to A80 dD bi spolja zraci18 unutr8 Clu8evn8 to.;.;lilW,
ali da bi se suzdrzavala pred onim, sto je unutra 1\.80 neutl'<..:ln2
vatra. Iznutra se odbija zapravo opazajna toplina. 1ako ua je
zapravo ana, sto je kao takvo toplinsko jaje nacrtallO u Cj~te~u
I., zaLvol'eno izmedju dve_ struja. JeCine spoljasnje lx) ci'LJ.. ,evne
toplinske struje i jedne unutra§nje lY) toplinske struje, koju ~j
u
moglo ua opazi neko spoljasnje eUlo. Day,.le samo ana, Gto j/unu­
tra~njosti jeste fizicki opazajna toplina.

I sad dolazi usled zajeo.lllckog delovanja spoljCi.,,,,nje i l e l l '

tra:3nje topline 3VakO takvo saturnsko jaje u ~biljslru rotaciju.
~vaJ:co takvo 8a turnsko j aj e pu tuj ew.l aokolo i dol~ zi pod delov::lnj c.

svakob poJedinog Trona, Heruva i Serafa. Jer oni se nalaze tu u

.. okolini. J,. sad n$stupa nesto vrlo cudnovato •
Zamisli te:to jaje dolazi na svom putu koYtacno opet ne c,"
mesto, gde je iskonsk1;bilo zaceto. Kalco rekoh, - ja vam dbj81u
cinj enice duhovno-naucnog 1>0sma tranj a. - I kad to j ,; j e Cio cl j e
ne to mesto, onda zastane, tad vise ne mo~e o.alje, ono biv5 z2d~­
zano. ~vako takvo jaje zacinje se n8 nekom odrE';djenom lllef:::tu, }?11­
tuje andre 11. krugu naokolo i biva z8G.rzano kc"cl u.oc.je no. IlleC:ito, i,U(
je bilo SC1ceto.
Ali rriogucnost zacinjanja takvih jaja -craje SBlllO do i::::;ve­
snoG vreruena~ onda prestaje i vi§e 2e ne zacinju nikakva jaja.
Kad se sva ta jaja zBdr~e ne jednom mestu onds jedno drugo pokri­
ju. Ona Bva pokriviji 8e sacinjavaju taka re6i jedno jedino jajco
Dakle, na mestu t gde se. uopste iskonski stvciraju jajcJ, tGhO se)'
na krsju zaustave, tamo 8e smireo I nerElvno - ad easa lwei se vi;;,
jaja ne stvaraju, skupe ~e tu sva zajedno i na kr<?ju se meaUSObllJ
pox.riju. Ovde dakle naokolo nastane jedna kuglao Ta kugla nabtE\J'2
naraVllO. Opa je take reci,nc1jgus6a ognjena lllaterija, ana je i to
sto se u uzem smislu maze nazvati Saturnow. Jar ona stoji lHl onOL
mestu, llC-, kojem stoji danc,snji Saturn. I lwko se sve na izvc­
 B,,"" ~"""",,;"'-T-'~jII'M ."~ ">Il!*;!;I: 1f"
!!J!Sjm!'.~"""t!lRELii£!§i!&mt£;Cl\;&~:.t'o''''==JL~'''''''··''M"W "e' : =:::;---"";'..--­

- 92 ­

sni nacin ponavlja, tako se je kod nastajanje, [laSe .6ei.:.l1je ponovio

. \
\
i taj proees. I dana§nji je Saturn nastao taka, da je ne izvesnom
illes~u doista zadr~an. Ne upravo ne onom mestu, gde je zadr~an sta­
{
1 ri Sa turn, j er s e stvari i~ i zvesnih razloga pOlJ1icu. Ali zbi vc.lllj;c
1
.\ nastajc;nja dancd3njeg Saturna je_ isto •
Radje se dakle tako reci mala saturnska i<.ugla iz velilw,.;
opseznog Saturna, uel ed zajednickof; delovanja svih svetskih ::.iiL,
koje spadaju u hijerarhije. Sad cemo jecl.!lom tu tacku uzeti ne oke,
na kojoj eu ne kraju sve te kUgle kod ~prvog Seturna z3stale.
o toj tacki su govorili mudraei praiskonske IDudrosti sveta ovo:
I'
Na tom je starom Saturnu stvol'ena prva klica fizickog l:'~
skog ~elao Njegova se prva kliea zapravo uoblicuje iz topline, ali
u tor:l toplinskom telu zacinje se vee klicc: taka reei svih lU!dlU,ji;
organa. U tacki, gde se smiruje tek potaknuto ~retanje, nastala
je kliea ~a onaj organ ljudskog tela, koji onda kasnije zaustavlj;.
juci svoje kretanje s~ruje i sve poslove fizickog tela. A to je
sree. Ovde odprvog p~ieaja kretanja izlazi kliea srea. Ali nje­
gova prv8 kliea nastaje same usled toga, sto se na tom mestu i
smiruje kretanje.Usled toga postaje srce onim organom, koji dovo­
di do mirovanj a svi funkeijA fizickog tela, kad prestane kueai:r-.
No u starom govoru oznacavali su ljudi svaki clan ljudskc.
ga telE s jedniin sasvimodredjenim imenom. Sree se oznacavalo lEVU.
u telu. ~ako je govorila praiskonska mudrost sveta: Na koju str3n~c
u zivotinjskom krugu valja pokazati, hocemo li de uprerno prstolll .LJ~:"
ma regiji, iz koje je usadena pr~a kliea za ljudske sree'? 1Jl{azi­
vale se gore f. nasi: [iN , 1M Tron.e, Heruvi i Serafi, koji su OcJ.~·)l
de delovali, regijom l~va. Covek je svoju klieu projeeirao napoljc
u svetski praetor, u regiju svoga tela, koju je navikao de unutr2­
snj e nazi va 1 avom, tu j e i s polj a~nj e :il zi votinj SkOIJl kl'UgU zvao
regijom lava u zivotinjskom krugu. ~ako su povez8n~ te stvari.
~
' t aJ' ",l.VO
Ta k a Je :.:.' . . l'
t lnJs a. k rug s tvorlo
· · '1)aruge
" -1
sve 1Cl~lee
covekove. Sree je stvoreno iz regije lava. Ono, sto je u blizini
srea, oolovi prsnog kosa, ana sto mora da postoji da bi sree bjlo
za§ti6eno, to se nazivalo u ljuuskom telu prsnim oklo pam (Brust­
panzer)o On~ je morao biti stvoren u klici u jednoj regiji, pre,
pre 1;:one8 srea. I Gtvorilo se j eG.no aruba ime za prs:ni oklop, J l'~L'

t
 - 93 ­

se OZnak8 uzela od jeo..ne zivotinje, koja ima ou prirode takav ok­

lop, ~ od raka. Zai.J):~avo se ono, ste j e tamo n3polju u 2i vo- .
t inj skom k rugu, zove "prsni oklop" ~CdJlO kod rClk8. pos to jt,.e:rirod­
ni oklop. Zato j e ta regij a na zvana "rakom ll • On8 1 e,zi s j eane
· .,
strane lava.
Po istom su principu nazvane i druge regije zivotinjskog
kruga o I doista je to u svetski prostor projecirani covek, koji
je dao iraena za oznake razlici tih regijona zivotinjskog kruga.
Samo vise puta niposto nije la~o iz ~~jraZnOliCnije iznakazenih
imena naei iskonsku nameru, tako kae84 vidite ne takvom primeru
kao sto je rak. rme nije uvek izravno predano, nego se cesto mo­
ra iei natrag na iskonski smisao stvE,ri, hocemo li da nam stvar
bud.e j asna.
No sad se necemo obazirati ne to kako taj Saturn opet n88­
taje, kako se opet rastvara. Sad eemo odmah govori ti 0 tom, kako
se dalje nastavlja razvoj, po§to je proteklo jedno stanje prels­
jeD Kad se je dakle rastvorio taj S&turn, pocinje opet tako rc­
ei jedna nova evolucija, nova tvorbao rrvo §to se zbiva tccno je
.....~
ono isto,kao i one, sto se je pre toga odigralo na Saturnu. Onda
po§to se je ceo taj saturnski ~ivot na taj nacin ponovio, pocinje
dalje prelIl~aR~5d~MJ1ij tacki vremena uruga neka tvorba. 1\'li postupa­
mo k onom ~a.~~iu,stepenu, koji mi obiono oznncujemo - razvoj
prastarog Sunea. To se zbiva na taj naein, da se sada kako su se
pre Trolll 6zrtvovali, jedan drugi stepen duhovne hijer8rhije ona
biea, koja mi nazivamo Gospodstvima ili duhovima IJludrosti. 'i:roni
au moenija biea. Oni mogu da iz sebe.kapaju fizicku supstancu, tor­
linsku supstaneijalnost. ~ato oni mogu, kako smo opisali, da iz
svoga vlastitog tela i~kapaju supstaneu Saturnovu. Gospodstv& ili
DUhovi Mudrosti mogu,dalrtvuju ,samo neko etericko telo, koje je
redjeo Fizicko telo u njegovoj klici eovek vee ima. Sad mu dodaju
Gospadstva ili Duhovi Mudrosti eterioko tela. A to se ne zbiva
tako re6i u jednaj drugoj okolini. Ja sad crtam jed&n drugi krug o
{Cf.,sliku koja sledi),
o rt>. 0

.(
~
,~

,Ii
 !~;:~_?i~"~~::!~:r ·-fiIli'f-Act}J;"""m~:1iijllJ}{Stt/(l'lf?tM.;@f'if'..;-;-,~~:· "."~-1:');£:Ii:~~i..~;.lf'~:-~'~-',/;:~~::""'..Jii~:.4'N~-<~'->iil-"''''''''-.'_,,_c

- 94 ­

To bi bila iskonska velicina starog Sunca. '.raj krug ~i e fo\)'

zen prema pr edj 8.,snj em velikom krugu. Usled toga sto s e ;;)unce srue­
njilo, ono je postalo gu~6e. ~ako je pru~ena illogucnost da sad u
starOlll Suncu ne postoji BalliO toplinska supstc,nC2, nego zgusnutL "J
linl?kn 8upstanca, plinovi to-VaZo.UfJ2sta supstanca. Sad delujl.l.. U o~c:·
l
linK s drugim vee prema spomenutim bicima Gospodstva, a unutra
U tom sunc£lllOm Kolutu na18ze 5e jos Bamo 5ile i l'loei, iIi lJuLlOvi
Oblik& i If.retanja. Sve drugo deluje iz okoline. ha s88vim Gl'uei 1\."

cin nego kod starog Saturna zNva se sad sled.ece • .iiadaju se izv~:;t',
struje, koje proizvode duhovi 4 0koline. ;;)amo s njima sau deluju i
Gospodstva. Deled toga su te struje sad ne~to gu~ce nego one, kOj0
su pre };IN proizvodili sami 'ironi. ~u ullutrc' se lila.sa si\:u.plj' i S:.G.
se jedn~ kugla 00. pare ize druge utis.:uje iz~edju te dve struje. ~i
se 6L~~de ku.gla .razlikuj e od s&turnske kugle usled to,i;o ;jto i:i:.-C 1.l:"'"
uglavnoill sa svim svojim bicima sastoji se salliO iz toplinske SUf­
stance i sve talco reci S81110 u prosto I'u vi tla (Herumhantie.rt) i,l.i. 0

ta je kugla sad ovde prevucena, eterom, eterickom telesnoscu.

lake j e ona gusts· kao plin~oria j e prov"Ucena eterickom telesno­
~cu. Usled toga zivi eela ta kugla. Qna je jeo.llo unutJ:.'C1snje zivo
bie eo Dok j e Saturn j ednounutradnj e pokretno bie e, puna zi valmo­
sti, doll: nj egovo kretanje ne smiri lav, ootle j e Jup1 tel' (maze ::;'.,:
se nazvati u 'Jupiterom, jer je Jupi ter, koji stoji 112 nebu, po­
ns.vlj 2:nj e onoga, ato se onda leao komadie Sunca odvojilo) unutr3­
anje ziv. Imamodakle stare Sunee. Kugle sad k.ruze naokolo, ku~le
koje ~ive, velika ziva biea.
Sad mora,te zami sli ti Wiles to leva j eanu Qrugu r 8i:Sij u zi Vv­
tinjskog l->:l'uga, gde se te kugle. .
iskonski z3cinju, .;Joti6u o A to j ':
ona regija, kojusam ~ u pocetlcu bio n8zvao l'8gijom 01'10 U toj 0

regiji se iskonski pot1.ce ta su~cana kuglo., to zi vo bice u kOSiL.U,­

•
kOIU iJI'o:..;toru. No ked je ta ziva ~{uCl[l jednol11 Fl'8s1a okolo,LZ(;Vl',~:l-
1a ceo ophod, tad ona dolazi opet u regiju 01'18. ],li sed Yl8.stupc,
nesto drugo. Dok je na tom mestu pre kugla ~a~ocela da unutrG~njc
zivi, nju is~1 onaj uticaj, koji jU je iskonski iza~vao na ~ivot,
ubija kad se pov.rati ns isto mesto. Jedno se kugla za drugoru ubi­
ja. unua, k8d su sve ubijene i nikakva nOVE, ne Dc.. staje vii3C, on(~.
je SVrSE;110 i sa zivotom toga stcHog Sunca. Zivot se sastoji u to~,
da tu I1bStcjU nove kugle i dEl se one nrl kr,:'ju ovde sve po'niju,
Il8 tOlll ",:(,"Lu g<le se one iz sveLEko,~ lJJ:os"Lorc. uuijUj',l. 'i'nj fLll'Lni

t.'
IdCJJJ_L"a=-
~" ,,_11.1 . '" ~.,. I,,', illl~........... =:: =;
~~.,~:-~,,,,.':;"~~,,,,,,,,-,-.,,. ",
'.~

- 95 ­

ubod, sto ga prim:=:. staro Sunce iz svetskog p:rostora, osecao se !-C80

ubod "§kox~ije". Zbog toga je ta regija, jer ons u iato vreme i
ubij a, nazvana regijo~ sko'rpi j e. 1ako s e ns tom mestu vidisazvezu j e
koje mrtvu lllBteriju budi na zivot: Orao, ali i ono, koje unosi ubi­
janj e.
ll~ozemo dakle reci: u regiji lava su one ::'-Y],Gge u zivotinj­
skom krugu, koj e iskonski zivot f1L:,icke ljudske i..;:lice urniruju o U
regiji skorpiona eu one snage! koje mogu de ubiju iivot keo tex8v.
lJi cemo jos upoznElti ve'zu u danasnjim drukcijim odnoe-iInD. lTo to
se moze 3[,.1:10 malo PVnalo izvesti. I to zato j er je preko iskon­
skih ocinosa prevucena gusta maja, gusta. k0.L,rena.
Sad predjimo dalje. Nij~ nem sad vise nuzno da slede6e
.
odnose tako iscrpno posmatramo, jer nam je osvanuo .i:lred oeima.
saoloznaka
. 8mi­
'celoga: procesa. Sarno se jos ne jedno mora po.eti ti, i
i\

to na sledece:
Kakvo je zapr8vo tel~ Saturn? On je jecino toplinsko telo.
Kad pogledate neku, Saturn,~~cete zalutati, ako pomislite da
je on telo, koje vi mozeteporediti s drugim svetskim telima, ne
pr. s Jupitero~ ili Maxsom. Tamo nije nista dxugo nego neki top­
linski prosto:c.·A da ga yidi te tako kako ga vidi te to dolazi odat­
le, .ato ga mozete gledati kroz neki svetli prostor, ato ga vidi te
k:r:oz pros tor kojisv.~tli. Freds ta vi te sebi kako izgl eda lles to, ne­
osvetlj eno, st9:. posmatr,ate kroz neki osvetljeni prostor. Izgleda
modrikasto. Moiete to 4a prostudirate kod oui~nog plamena svece.
Ona iZgleda modrikaata u aredini, a naokolo je neka vrsta svetlog
sjaja. Uvek kad,gledate.tamno, kroz osvetljeno, one izgleda modro.
Ja to kazem svesno. Znam da dolazim u opasnost da eela mehanicka
optika novijsg vremena ~eli da govorim besmisliee. No ta je besmi­
slica i opet j e<inom .ono pravo o Danasnja fizika ne zna Z8.sto ceo
nebeski prostor izgleda liedar. Zbog toga, jer je on taman, jer jo
ern, a vidi se kroz osvetljeni prostor. 5ve taruno gledano kroz ne­
sto osvetljeno, deluje modro. Zato se cini i S&turn kad ga posma­
trate kao jedno ne~to modxikasto svetsko telo. S cinjenicama na­
uke poklapo.ju se te stvari, koje ovde govorim pot~uno, SalJO ne s
fantasticnim teorij ama, koj e se izmislj aju. Hazalost bi to voclilo
predaleko,kad bi vam ja pokazao, kako nast~jju i s toga gledista
prstenovi na Saturnu, sto kod svalcog Saturna imE.lllO posla s j edn.im

~:"

.:~,
 r;""'~·>'~;;_m.~\I"i;j"''':'-I.'(::''_-)::·'~A\'¥~?Jft,:{<,;;fjL,.'::,;j\\·:J?;;-:Y::;~;;':.l::';:yJ,lfZk;;:;':~~~:i;i.~.><t,.:;~,,~i"'J')'~::::.~"-.,'-;' " ':. ';,;':'.';,:.,,: ·'-·~~<I-~~.~;""fA<.'~I"b-;l("~'''''o0'~~''''~--'-

- 96 ­

neutralnim toplinskim slojem, S jednLn slojem dusevne topline i

jednim slojem fizicki opazajne topline. Tako n8staje u posma­
tranju tih I.'azlicitih slojeva Kroz o8vetljeni prostor varke, koo
da se tu radi 0 nekoj plinovitoj kugli, koja je o~ruiena s nekorn
vrs tom prs ten a od p rasine. Imamo posle s amo s optickoll po j avoD o
Saturn je jos i danas telo, koje se sastoji samo od toplineo
Takve se stvari mogu naravno reei sarno u nekoi!.l takvom
•
sklopu, keo sto je oV-\)danas. Inace ih Ijudi ne bi mogli rezumeti',
o svakorn se dakle Saturnu mora govoriti tako, da se on u biti S8i:i­
toji iz t0111inske sups'l;ance. I :Jve se n<.', tom Saturnn mora ne tCij
nacin razjasniti. Svaki Jupiter nije nista drugo, nego jedan sun­
cani stepen, jedna tvorevina, koja se uglavnoill sastoji iz plins 5.
topline o Tako je i kod danasnjeg Jupitera, koji je neko pon8vlja­
nje starog Sa$(juprt~ra. Naravno de se nesto menjaju i odnosi pro::­
tora i kretanja. I dana§nji Jupiter ne stoji na istom mestu keo
predjasnji, ali u bitnosti je tako.
A sad ~o1.azimo
dalje i moramo ne isti nacin da objasniLlo
Mars. Morama. da ga objasnimo kao j ednu veliku, sve do vodenosti
ohladjenu kuglu i istotako bi morali da na kraju vidimo kako
se na jednom mestu .zbila ta vodena kugla izlucivsi se 'iz opste
vrlo retke vode.Opet,ta .kugla nastaje usled toga, sto sve pojed:L­
ne vodene leugle, k<:>j e nas:taju u okolini, bi vaju nn krc.iju za<lrza­
ne na jednom odredjeno_ mestu. Upravo taKo, kako Lav na Saturnu
zaustavlja kretaAje, ka~o na Jupiteru Skor~ija privodi smrt, ta­
ko se i na lrlarsu zadrzavaju te vcxi ene kugle. Svakako je to kod
Marsa u pOjeli.iP-.os.tiJD.a.nest.o drukcije nego kod. Jupitera i Saturna o
. : ., . ·'t·:.. - , :,:._. -,.

•Danasnji je Mars dakle neko. ponavlje.nj e starog Meseea. '10 j e dru­

, '

gi komad starog Meseca. Jedan je kornad na§ Mesee, koji je talogo

Ono, sto je ostalo zivo, sto prikazuje drugi pol, ost~lo je ~od
ponavljal1ja u danasnjem M9-rsu• .Ako govo.rimo 0 .iriarsu lena trecem
stanju 1188er; vlanetarnog xazvoja, tad to stanje odgov3r8 stanju
sta.rog lieseca. Mars je dakle u bitnosti jedno vodeno telo. A no
tom steroID ~esecu iIi - ako ho6ete - steroID ~Drsu bilo je ~ove~u
ucepljeno coveku astralno telo, t.j. prva svest. I taj se ~ovek
sastojao u svojem telu iz 6upstanee li:arsove iIi hleseceve vade.
Bas tako kako je danas iz Bupstanee LeJ1Ije iZerc.cl;jeno Ijudsko te::­
10, taka je onde bilo Ijudsko telo izgrcdjeno iz agnja, vazduha
 ,iJaxs:
_. ­.
•
-~-_

- 97 ­

i vode. Po najgu~6oj supstanci mouli ste onda 60veka nazveti vo­

denim covekom. On j e to posteo fi8roci to usled toga, sto mu je bJ­
10 ueepljeno astralno telo. 'fo JOB nije bio nikakav covek s jo, .­
~ovek s astralnim telom. To se dogodilo po§to je opet ns jednom

mestu opet dat p~ieaj. Onda se to krretalo u krue naokolo i do~~l)

je natrag na istu tacku s koje je po§lo. To je bile tame regija
u zivotinjskolllicrugu, koja se oznacuje vodenim covekom iIi Vode­
njakom. Tako da treba da gledate u Vodenjaku ~ivotinjskag kruea
ono, s to j e co veku ne starom 'lIIesecu iIi na s tarom Earsu donelo
svest nakon jednokratnog okretanja.
A sad predjimo na Zemlju. Ona j e ~etvrto razvojna stf'j~; ':...
Tri predjaijnja stanja se pOl1avljaju. Stvara se jeci.an ~E-turn. ~a'\rr,_
ra se jedno Sunee i oGtc:vlja Jupitera, koji je ponovljeno :JUl1CC ..
Stvara Be jedanMesec. On ostavlja Mars. I na koneu Ilbsvaje 28;,1,;;
s onim, eto sam ja opisao, s odeljivanjem Sunea i kO!11Sdam, koji
s e odelj uj e kao meseoev talog. Vi znc, te da j e prvi za";'etak 1 jU6.­
skog ja nastao u staro lemursko doba, kad se je sadasnji mesee
delio od Zemlje. To se illoglo d~oditi saIDO usled toga, sto
j e oi,Jet iz· okoline dat zc\ to po~ieaj, te se zbio j edEm olcretaj.
Onda je to, za eto je bio dat p~ic;aj, posto je izveden jeden 01::­
ret, pos t8lo zre 10 de primi II j a" u prvo j klicL To s e do godilo
u starom lemurskom vremenu. I moralo se ukazivati na ono mesto
zivotinjskog kruga, koje ml danas oznacujemo Bikom, i to raoi to­
ga, jer je coveku vreme, kad su stvarani takvi nazi vi, vrlo zo~­
no i konkretno o~e6aoe Ta je oznaka uglavnom nastale u egip8tsko~
i h81dejsko~ tajnaj naucl. Tamo je bila pareklo tog naziva, i S~­
. !..AL _f-:l
mo kod ~~:NJrt1$') tajnih nanka postoji danas svest 0 Pl'c:'vur
znacenju tihreci. Prvaklica neseg "ja jesam" izr8~8va se u bOv'..)'
u tonu. Ali svako stvaranje tone stoji u izvesnom odnosu, koji S',
ovde ne moze e:e:a*ill~!If. obja;jnjav",ti, no koji svaki okultist l·O:':'l~'
i kojim se mozema jednom u intimnijim predavanjiillb poz[,baviti,tvo:
be glasa stoji u nekom sasvim odredjenom odnosu prems rasplo6ni. ~
eesilllBe A ta mozete razabrati iz cinj emce, Cr, kod lllui:)k0ti polD l-}~'
mena glasa nastupa u name polnog QozreVc!.nj8. 'l'u postoji jean8 S,:l'
vena veZ6. A stara je svest obuhvata18 Bve anD, ~ta je U v8zi 8
s~osobnostiilla i proeesima ~ovekovim keo bikovsku ~ri~oau boveko­

VUe Odutle zapr8vo potice taj n2,siv tog oG.recljenog~vezdj2" i(,J"

 •.
~ ~:> .e:..;:"":s ': ,~~:_,,~. .."... ;'v -,:,.:.,~~"

:"'.

-98­

za ZeLllju ima sad opet,isto znacenje, kao LDv za Saturn, leao ~)L»
~ 'J
pija za Jupiter, keo Vodenjak za karso.Kad je ouda do~lo egip8t­
SkO doba, do~la je t.im i tre6a poatlantska kultura. Prva je bi12
staro-indijska, druga staro-persiska, a tre6a egipatska o ~e su
kulture odgovaraju6a ponbvljanja - ka;co je ve6 cesto bili izve­
deno - celokupnih ra:~vojnih zb:i,.vanja .je1ujinih. LCl::ursko clobo. jc
tre6e zerualjsko doba .• Egipatska tajna nauka ponc~vlja dakle uglc;v­
nom u ci. uhovnOill ogledanj e zbi vanj (3 U leilJUrsko do ba. sto ~;e odi [l'C!-,
10 U to lelmrsko vreue, to znaju sve~tenici egipatskih tajni n~j­
bolj e, j er to se oglBda u cudnovatoj l{ul turi Bgipta. Zbog toga
je kultura Egil?ta srodnoill sa zvezdjelil Bika, uopste Se; slu28uje:Cl
Biku o
Tako vidite ~oji dragi prijatelji, da niposto nije ta­
ko lako ukazatina stvarna zbivanja, koja su se odigrala pri nas­
tajanju na~1h nebeskih tela i svega §to je s tim u vezi. Jer kakG
nastaju nebeska tela? Hai Saturn, nai Jupiter, nai Wars, nastali
su zapravo usled toga" ato su se iskonski tvo:rile Ijuske tSchalcll.
Jedna se za drugom ub1ja i kada se sad prestane nesto novo dozi­
vati u zivot, natiskuju se na kraju Bve kuglovite tvorevine, ko­
je su pre tvo:rile ljuske, U jednu skupljenu tvorevinu, tvorevinu
okoline. Doista je svako takvo nebesko telo, kao sto je Saturn,
Jupiter, Mars, nastal~ usled toga, da je iskonski postojala neka
vrsta ljuBke. Ona se 'llsled toga sto se j edna kugla talozila pre­
ko uxuge, zguanula u takvu tvorevinu, koja je onda postala vid­
Ijiva u kosmosu o Ifu n';3 nalazi te nista od mehanickog zbivanja po
pustoj Kant-La Plas-07oj teoriji 0 postanku svet8, nego tu imate
iz duhovnih ounoaa hi.jerarhija iznesen zivi nG,stanak tElkvih tvo­
revina, kakve danas v:Ldimo u svet sl<:im talasima':'Sa turnn, Jupi t e:LU
i Marsu.
2J.1 .lq~:;.
===0==

....
 (tfllYUVt

t1J~ Ol 'at''')

, , _»\o"\W3l:

':I (t) yWlI t:I'J1,.,\ •III

O,J."3t 'f'\~
( "\~d ",cl"'V 0)

~ ~ J'«')$ ~ 0'W.lS'
~'dJ.~ O\m
J.\etnl:

--- --~
.- ..>'
 2 £ .2& &A_l".£M."-,,.=~=....... _ .__ ..

f!

..;. 99 ­

IX.- l?REDAVANJE

Moji dragi prijatelji!

Sarno je prirodno da se krej tekvog razloganja kao sto je

bilo juceraHnje upravo gomi1aju pitanja i da kraj prvi put slu­
sanog prikazivanja takvih opseznih istina, koje se odnose ns kos­
mos, mnogo toga moze da ostane nerazumljivo. No ja sam vee juae
naglasio - i molim de se to uzme uvek u obzir ~ da se ovde ne kD­
rakteriziraju stvari na osnovu bilo kakve speku1acije iIi neke
seme, nego na osnovu stvarnih cinjenica, koje se nazivaju cinje­
nicama kronike Akas e. I zbog toga s e cinj eni ce t ek naknadno mogu
sklopiti u neku vrstu sistematikao Ipak cemo se pozabaviti danss
ovde jec.nim pitanjem, od onih koja mogu de se pojave pred mnogima,
pi tanjem, kako je to s gotovom planetom. Juce smo u izvesnom smi­
s lu pro ti 1i posta janj e planets Glli do svr s etka, do c asa kad ona tel':)
reei postoji kao vidljiva planeta. I sad bi mogeo neka reei: "Da,
ali planete, koje sada vidimo na nebu, ipak nisu valjda sve nas­
tale pre tog casa, koji je juce prikazan, one valjda ne nastaju
sada?" To i nije tako. Mora nam bi ti jasno, de zapravo za planetu
ond8. nGstaje neka nova vr~Jlenska epoha, kaci d.odje do casa 0 koje',
sam ja juce govorio. Uzmite jednom xda smo mi hteli proslediti po­
stajanje planeta, ne onako, kako se ono odigravalo kod starog ~a­
turna, ked 5e postojao jedino taj stari Saturn, nego kako se one
dogadjeJ.o kod stvaranja Zemlje. I tade. se ponajpre stari Saturn
stvorio kao ponavljanje, tako da se za minulog razvaja sa"turnskoL;,
suncanog, mesecevog, u pocetku Zemljina razvoja opet ponajpre
stvorilo jedno si1no top1insko iIi ognjeno telo i do. jc tu nesta­
10 sve ano, eto sam vam ja bio rekao 0 seturnskom rrzvoju o Dnda
je dosao i cas kad je ta s1lna ognjena lrugla,koje se okretala
sama ako sebe, usled uticaja zivotinjskoe kruga u lavu, kad se
taj pojedini Saturn, (koga mi danas nazivamo Saturnom), odelio,
kad je on tako reef deleei se postigao svoj vrhunac. Taka je naS­
tala poj ooina planets.
No vi ne smete zamisli ti da smiri vanj e usl ed leva u ono;;~
casu vaIja tako uzeti, kao do je sad Saturn bio zaustavljen, 118b()
je to t8.lco: Saturn j e d.8.kle nastao. Kretanj2, koja su pre posto;j:­

·i
,~
'.1 -
II.dWLUJ....£.Mt.&UM&ZMm:2E£iA!i£...,~21" ...>"",","",",--.",~ ...

- 100 ­

jet
la, smil.'ila su se. U sebi je Saturn postbO bi,..;ern, koje1sve lisi­
salo, ~to je pre bilo porazdeljeno unaokolo, i u sebi je to sjc­
dinio. Sve je to nastalo usled toga - kako bi ga mogli nazvati
- utieaja Lava. Ali velika kugla, iz koje se t8j ~8turn odelia,
se sada ste~e, ta se sad nalazi u unutr~~njosti kao neks ~a18 10)­
tao Jer se ta eela tvorevina povlaci unutra, to i ~aturn leae se
taj utieaj odigrao i Saturnova k:cetanja u unutrssnjosti smiril<~~
na izvesni n8cin zadrzava kretanje, sto ga je iskonski dobioe }rc
j e tre baa svo j vlasti ti impuls kretanj a, j er nj emu J e b ilo po tr:~ ',­
no da se u toj kugli dalje k:cece. Da se dalje ~l'e6e kao ds plivG.
Kad seta Kugla povukla od nj ega, uprkos togo i3 to j e oilo prcld­
nuto unlltl'8;mje kretanje, islo je Onel8 dCllje samo 06. sebee I to
kretanje sarno Oel sebe, po§to se dOLOdio ~rvi poticaj, to je 88d2­
snje kretanje, sadasnje okretanje Saturna.
~ako je slieno kod Jupitera. Jer kad se Zemlja pocela s~v
rati, dogodilo se to §to je sada bilo opisano e Dndo je diferenci­
ranj e uslo u kuglu, ko j Eo se povulcla ~)l'e(Lla lUlU tre. Yod zvezd;j eD
~kor~ije se zbilo ubijanje pojedinih kugli. One se slo~i~e jedn~
u drugu. Mesto toga zapo~e sad vlastiti unutrainji ~ivot. Posta jL
tako reei Jupiter keo veliko zivo oice bio uSlllrcen, zapoceo je
zi vot po j edinih lizi vih bica na nj enlU, i on s e ler etao dc.lj e, kac1 f. .'.
sad olJet eela kugla stegla, n888vsi na taj nacin ScUll u sebi po­
ticaj. (Anastoss).
To, stomi danas posmatraJilO keo kr8tDllje Jupitel:ovo, u:­
tJl.110VO i.t.de, OliO je posledica, konsel(venca, kOj2 je nc~st818 ":.:'
.{au je proces stvaranja, koga S81,1 ja juce .prikaz2o, bio '62kl;;w:;,_ .
Jeana grug~ poteskoca cini se Q, je nastala usleci taD':'
ato sam ja govorio da je druga planeta, koja se odelilc1, n~S sc'­
dasnji J upi ter, treca nas sadasnj i Ma.rs, dok s e i,9Lk u v:re:,ie;lS ,':)~,:
sleclovanju govori i otom, da je najpre postojao Sr..;turnski l'cLVC:i,

onda Suncev razvoj, onda liIesecev rbzvoj. To je Bv~\;cako opravc1811o.

Jer kako rekoh mi iwamo poela kod sada~nje plLn0te s onim, ~to sc
kod opetovanja u cetvrtom. stanju, u Zemljinofll r;:;!,voju,dogodilo.
Onda, kad se prvi put Saturn stvarao, posto;jao je cioista S8;:iO :::.,:-­
turn. Kad se dogadjalo stvaranje Sunea, ted su ::>dnosi u tom (;:Cl<',::'
telu, koj e se 'stvorilo, takvi te roi mOrGiaO d,. sovorimo a j eunoL.
Suncuo
\""
-,,ut.tMS.. t======.......

- 101 ­

c::: '--- Ali kGd se iza saturnskog razvoja oUigraveo rE:zvoj ::lup0(" ,

tad jE: ceo proces razvoja Sunca bio zakljucen, toko db kEd. POL;lc­
damo unatrag n8 te prve planetarne 1'8Zvoje, mOI':mo biti svesni,
da su ani tim bili i zakljuceni. Kad govorimo a te-i'Jljino::l r;,:;,:;vo~u,
tad to nije taka. Tu nastaje pon8jpre Saturn, onda svakaka kao
l:-.-..:
!v~~~ SUl1ce. No to ide d81je prema unutr2., to nije z8klj'nc:':~(\.
. - - . . .-11

Ostavlja se Jupi ter kao ostatak ponavljE.l1ja sunc;-Jnoc rClzvoja. '1\0

moralliO u~eti u obzir. Zatim ~emlja ponavlja r8~voj Meseca. Ako
opet pogledamo na ceo r2Zvoj unatrag, onds je taj mese~ev r2~voj
bio zalcljucen. Kod Zeraljina rc:;zvoja ta Leseceva period3 nije ko­
nac rE"woja. Ono, sto kod opetovanje tOi.";a raL'Jvoja preo:,taje jest.:;:;
Mars.
Taka vidimo da one planete koje danas vidimo na nebu
svakako morarno zamislititako da su nastale u ono vreme, koje
illi u nasem sietemu~ prema kronici Akase oznaeujemo eetvrtim,
vremenom ze:naljekog razvoja. Na te stvari moramo da pripazimoo lii­
je ffioguce da eovek govori 0 celom svetu i da Bve spomene. Sarno
jedno yam je valjda jos upalo u oei: xKt t.jo de ponajpre postoji
" neka vrsta kugle. Kod Saturna sam na pro govorio a jednoj ognje­
noj kugli ili nekoj vrsti velikog ognjenog jajeta i onda sma zapr~­
vo govorili 0 okretanjuoi Tako je to doista, aka iskonski zamislhl()
neku vrstu jajeta ili kugle.
posto .
I poe~ixt se ana kugla, koja odgovara najiskonskijem
saturnskom stanju, okreee, tvori se odatle uvek sve vise i vise
sledeee: Odeljuje se neka vrsta pojasa, koji ne ide okolo celog
jajeta, nego je sarno kao neka vrsta siroke vrpce. A u tom se po­
jasu t[~ko reei slcupljaju pojedine forme, koje su nDolcolo bile
stvorene. (Vidi crte~ af). it
 ~~.~~'.~.a.8l~"_
~:,:~'l~'.~·~.ri;G-~~~'
~ ·~i<':~~!i~l

- 102 -

Ta tvorba pojasa jest jedan posve opsti kosmicki zalmn.

IzmedU ostalog vi vidi te da je taj z8kon posvuda Laazen u l<:OSLlO'C'
doklegod ga mozete pregledati, zakon da se sve osni va zaprElVO n~'
nekom skupljanju duz neke vrste ekvatora iIi pojasa. Jer tome SiC.;'
.1 nu ima da zahvali svoj opstanak i tcdcvvani Mlecni put (Kumovsxc
slama). Ako gledate na taj mlecni;..ut keo na neki R~ najspol;j a~§n
ji pojas nuoleolo u nebeskom prostoru, a izmec!u njega vidite nDre
zve;:;de, tad se to osni va ne zokonu, dEl se eim ~apocne ol<:retanj"
stv5ri sakupljaju u jednom pojasu. Has svetski sisteu, kcllco ga i,
rno, ima ~apravo vee usled toga neku vrstu oblik8 4th! C:s 06i va-;=;"
- on nije izravno kuglovit, kako se uzima, nego ima oblik lec2
i pojas je skup~.jen nadalekom ekvata: u.
Jedan pojas sebi morate zamisliti i kod postajanja jecin~
planeteo Ako se dakle uzme - trivijalno izr8zeno - jedno jaje i
kad bi covek hteo na njemu da sematski nacrta razlicita stanjcl,
tad bi ponajpre morao u~eti celo jaje, a onda ga uzeti i obojit~
na njemu na pro crvenom bojom jedan pojas. He bi se smelo o'bojitL
eelo jeje, nego s.amo je6.an pojas o Duz toga pojasa skupljaju se tu­
la, koja su predvidjena da stvore jedno svetsko telo. Na jednoill
mestu morala bi se ucrtati tacka, gde se sve s~~pljao
Tako vidimo moji dragi prijatelji, da je konfiguracij8,
da je razdeljenje zvezda, kako se oko nas nalazi u prostoru, jed::'.
rezultat duhovnih biea iIi hijerarhija. Jer ako govorimo 0 steza­
nju velike rnase, tad nam mora postati ~no, da se to stezanj'. -'''.
zbiva same od sebe, nego usled delovanja onih biea, koje SUlO rni
prikazali keo bica visih hij erarhija. I ako sazmemo, :::ito SinO Pl.c..­
kazali, tad treba da kazemo: Dok se stvarao stari S8turn, dok s­
dakle ponajpre ona sllna ognjena masa, iz koje je ugl<.:wnom pote­
keo ceo nas suncani slstem, rasclanjivala u stari Saturn, dotle 31
duhovi licnosti prozivljavali svojel.:j::lI.liJ::Kkk Ijudsko postojanje. ~;.;
vreme stvaranja Sunea prozi vljav(~li su svoj Ijudslci zi vot arhcn(l,~:
iIi lJuhovi Ognja. A onda za vreme lJesecevog razvoja pro~ivIJ2.v: 1i
su to andjeli i ne Zemlji prozi vljava covek svoj ek~ Ijudsko ro~<­
tojanje. No pri tom je ipak covek sa. svim, sto se dogodilo l'cmijl
imao l)osla. To, ato ml denas nazi vamo fizicldIii telom, dobilo j E,
svoju iJrvu klicu za vreme ~rve saturnske tvorbeo '.lada jos nij c­
to f'izicko telo bilo proniknuto eterickim, nije bilo pronilcnuto
astralnlm o Ali one je bilo vee u kliei t8ko ude§eno, ds je iz~
 ,~""",,,,,,""~~- ',,",

';,~:(
~,.-"~-/~:\,~l,:.t.;::'ZC.~:/.:;,,f;i1U;.jj,'--;~~"~.';.rrs'i~~'l',

V\.'~(·~:-~ -r ~I ..r}'-'r-t
13 \ l<.. -~ G(.l.. I..<: l.") () ,..;

I)ll Crl~~ '.:-. r., 1.>-:. :. ""':: n.:: .,.

~'<')./_'- ('''• • 1<: !, ..•. ,.' '

- 103 ­ l.-f~·; _. J ,..... r..

'J:;~~I~J~" __ L..'~,t.,,\ !.. ,I'.- ",~,t'i,
r.. .\ f. '...-... .- -.. "." 1/ f,; .q ~ r-,

kasnijih pretvorba moglo postati nosiocem naseg danasnj eg duhov;

.' . zemalj skogcoveka. Sve polagano i postepeno se stvarala klica to,.
Ijudskog fizickog tela za vreme starog saturnskog razvoja. I dok
se stvarao sam stari Saturn, dok se vrtio duz pojedinih znakovu
zodijaka, u klici je clan po clan nastajao zametak Ijudskog teLl,
·i
Kako je u vreme kad je Saturn stajao pod znakom Lava, nastala ~~Ji
ca Srca, tako je klica prsnog oklopa n2stala dok je Saturn bio
pod znalcom Raka. Klica za simetricnu tvorbu coveka, tj. dc. je O-,)~
van ns dye strane jednako - ta je klica nostela dok je Saturn UOl
via pod sazvezdjem Blizanaca. I ta~(O oi mogli de: pl'osledimo ko;c"C::
po ko::wd Ij udsko g t·ela i kad pogled2.lJ.o ne; zodij ak gde sto j i Ovc.n J
mo~effio da kazemo: Klica za gornji deo ll9se glave nastao je i p~v~

put nam j e uclanj en, ked j e stari Saturn s t8 j ao pod znalcoill OVl1::;.
Klica za nas organ govora bila nam je uclanjena, kad je Saturn
stajao pod znakom :Bika. I ako sad zamislite coveka talco rasclenj(
nog, tad mozete naci u zivotinjskom krugu tvorne 8ile za sve Iju(
ske cl E:llOve.
~o
s e slikovi to preus tavlj alo u st8.rilJ1 Illis teri j Dlllei tr .. 0 .
da se zivotinjski krug tako crtao, kako je slieno nac:rtan OVUC ll.·
stropu ove sale. Mi sma sluc~jno, kako se kbie t - no slucaja ne­
ma - u j edno j dvorani, ko j a j e gore ukras ena zo dij Eikom. 112ni j e 1.
di ni~m l?~odijak tako,alikali, de Ui bio rastavljen u svojc IJoJi:..'c,

zivotinjske' ~blike, nego tako da BU se pojedini covekovi cl<.,u0vj.

ucrtavali lead. paj edinih regija: uz Ovna glava, n8d21j e ono sto
lJredst"lvlja podrucje grkljana uz Bika. Ruke, lcoje najbolj e i:.::.
vaju sili1etriju crtale su se uz :BIL";cUlce, J:irsni oklop uz 1:lc~.Jcc, :.:'i
uz Lava. I tako je do§lo do toga da su se donji. delovi nOLu crt'
uz Vodenjaka, stopala uz lUbe. Zamislite dfdde clc. je neld t;:;ccc:y
zodij ak kao covek ucrta,n u leo smos, oude. iJ1H;., t e ono, :~ to j e i~ ]c-,:.
mosa, tj. iz odnosnih slika hijera:rhija Trons, EeruvD i Sersl c
,
stvaralo iskonske klice ljudskog tela lfizickoc;). fo j e velil"j.'
I

Kosmicki covek, covek koji se provlaci kroz sve svetske price i

.
mite, iz koga je izgradjen l;ojcdini covek na zedllji U nc.jrazli~i
tijil1l likovima. Mislite ne diva Ymir8, koji jc resi:t..'en u veljki
, ',.I

kosmos. Jer mikrokosmicki covek se tvori ~d iz diva. lialazitec:

svuna, tog velikog makrokosmickog coveka, koji je tu stvara12c
i Koji tamo Ile.polju sa'drzi ono, sto covek sc:'drzi u svojoj unu­
tnlsnjostL Jer takva se p~cik;:,zivQnj<J 0~m5_vc'Ju Dci jC'unoj dubo­
~,,\UltoJ l>. 'lI'lAlv. 1.-"l"19 -7 1.<(.1<.1'l j{1f.?~ ......etf]
SAl\). Q.r-\.su..\ N')QV\S1 ~ -" _
f
~ -" ~ ~ I"l~ -1 ~ L< <:fl rr<$~OI<.(Vr1
--..---...: ._ _ ~ --. _ .. . _

~AjJ JCO:o ,-. f/oj; J"~~£$'1"IE-n L.u..J-/'t-I.'A.,,;";'--;"':;" :...~i·c/ '::,-,~t'<J- (0 I. ~4.7

OV'i'1 ~ k: ~ ~._------
____ ----, LltJ:i ~.'.:~~;,,' ,. J,'j'~A -:-::1:, V'e- -"----­
~!.:<-. ~> ~ q Crt y.Q ~:.;;;.' ;~;;-----
~..
.~~
;1. !. LtlJ&USUS1Mt£JLUJid 212 J• •1!••£aJIJWl&&4;......==._,_~

- 104 ­

ko j i stini, ko j a se prema vidovi to j moc:L n8rod8 ,tJO jevlj uj e vis c

i li til2nj e sloml j e~a. Ona vam s i j a i kr oz, onu 1lludros t, ko j a j e
,;!

na§la svoj spolja§nji izraz u Starolli ~ave~u. Ona Gvetli u lirnd~~­

s ti, ko j a kao storo-j evrej ska tajll~ ncmka pot ic e 0 Q one "\;8 jne
, "~r nauke, na kojoj se osniva Stari ;':;avet: u Jidalilu Kao.olJanu Kcbbal,',
MaJG'okosmicki cove};: j e tc:. j kaga sma sad ucrtali u kosrla,'~
i n:ilj edan druGi. Samo morDIDo lZlm.XZlllN da l:ltvorir:lO predst8ve 0 tOTJ.:
ne ispravan nacin.
To sto sam vam j8 sada razvio, i sto kUlminiI'c1 U llc;uc..:i
o kOSlaickom coveku, jeste n2uka u l\:Ojoj su s8drsane odista n[:j­
dublje tejne sveta, nauka, koje <Se malo po 111510 do se ulije u
op8te ourazovanje covecanstva.
Covek je jo§ danas daleko 00. toga da razume tu n&uku. cL
da je ko bilo slusao ova predavanja, ko je same nc:.ucnik, tad
bi verovatrto ovaj skup smatrao necim drugim, a ne skupom pa­
metnih Ijudi.' Ljudi au.danas vrlo dEleko od toga da bi Ulogli dEl
·w
razum~ te stvari •. No mi stojimo na ishodi~tu vrewena, ka cinJc­
nice, koje se na1azeprotiv fantastickih teorija danasnje ncl.:'~:,
~:I
Ijude nagone, na to de po tre ze put do tih velikih i stine p ri; is \V"­
eke mudrosti. I nikako nece Ijudi u tajnu tako-zvanog zbivanjo
oplodjivanja, 0 kojem Ijudi danes tako detinje spekuliraju, pI'G­
ar eti dok Jf:lO' Hi !it, I'> nauku 0 makrokosmickom c ove.i..:u ucine necilll

plodnim za naUku 0 op10djivanju. Upravo.ono sto se odigrav8 keto

neld realni misterij i ato se realni misterij ponajvise izmice
instrulilentima 1·· orudju, upravo to ce bi ti o8vetlj eno kao tako
. reci kao najmanja tacka ispitivanja. Jer kako je malena stanic~,
u kojoj' se zbiva oplodjenje u odnosu Ra 1\a kOSillOSt? Ali S::;Il10 1. J.. .
no tajne ve1ikoga kosmosa :a:ac:aa:D razjasnice, sto se zbiva U H,,;
manjoj stanici& Ni~ta drugo ne mo~e ra8vetliti zbivanja u celini
l6eliji'?). S obzirom na problem oplodjivcmja nisu beskorisna iGp;
tivanja spoljasnje nauke, ona imaju svoju izvesnu z8s1uE;u za nju.
Ali sva ta ispitivanjadecija su igracka na prerne, ve1ikorn mistCj?1
ju, koji tupostoji, a koji se sarno onda mo~e da r8zre~i, kad lj~
uVide, da odgovor na pitanje 0 tajnama u t8clci, lezi u krugu, 1.1.
oko1ini.Zato veli stari misterijski ucitelj: Hoces' Ii del shw-ti"
ta~ku, tad ispitaj okolinu, jer u njoj je re~enjeo 0 tom se r~ei,
da se tacka moze da razume tek onda, kud je covek shvatio okolin'
 Ut§1,i¢! a.J.w:zu.,:u:::a:::::"........

- 105 -

Ako se sad setite da pojedina svetslm tela zadrzaveju ~~\

ja kretanja i kad BU tako reei S8ma po sebi dosla do svrsetka, s;
ma po sebi BU gotova, onda eete razuL1eti i ono, sto se naziv8 k;j~
mom tih svetskih tela. Od onog casa kad je planeta sarna 0 sebi
zavrsena, moraju ona biea, koja spadaju k njoj opet racunati s :;-.;;
nim rastvaranjem s njenim iscezavanjem iz svetskog SklOP80 Ako 11:-­
pro prosledillo razvoj starog Sa turna, treba d8kle da kaz elllO: S~'2v

sklapanja cele toplinske kugle j este proces Saturnovog razvoja m'

lazni, iIi ako ho6 ete i silazni. J er to j e proces zgusnj avanj ct. ';
u casu kad 8e Saturn dalje oicrece - ali sada kad prvog saturnskc~
razvojo. - tu je satu,rnska kugla dana, tu stvari postoje, 0 ko,/::."'\('
se radio Ako duP.9vi sudeluju kod toga, tad. oni moraju kod rastv<::,:
nja racullati s tim sto je bilo izg:radjeno da bi sve to moglo n8S­
..:.~ '.

tati, a to je,karma. ~ome se ne moze izbeci, stvari se moraju \.)~ :

tako ras tvori ti, kad su bile sagradj ene. Tako s e ispunj a.,a,karmt j'_
polovine evolucije u drugoj. U drugoj polovini evolucije se POS1C
peno razgradjuje, ato je u prvoj bilo sagra~eno. Nastajanje sv~cP
jeste yroizvodj enje karme. Propadanje sveta u najobuhvatnij em LT':i
slu reei nije nieta drugo nego bol usled karme i opet ga~enje od~
sne karme. Tako je to u velikom, no tako j e i u malom kod FV(_,l~
planete. Jer svaka planeta zrcali verno odnose u velikom. Vi E1CI~:-::
te to isto zbivanje videti i kod nek0 6 naroda. Zamislite jedal1
na?od, u naponu mladenackog razvoja, pun delotvorne snaee, pun
energij eo Zamisli te da. taj narod iz sebe radja vremensku epohv _,
\1"remenskom epohom, najraznolicnij e vaspi tne i kul turne elenente.
Sve to mora elocSi do nekog vrhunca, ali dok se sve to prikuplj 2" ;'
kuplja se i karma naroda. Bas tako kako se kod saturnsko(; rC:i~vc'j C'
skuplja karma, jer valja racunati s onim sto je nastalo, tc:ko s ..
kod nekog naroda skuplja karma, dok se izgrNijuje kulturs. To. le,!:,
rna je upravo na svom vrhuncu, ona najjace postoji UlJl'(iVO onde, \:
je tako reei nerod najiskonskije, elementarne snage rodio iz sete
No mi smo videli, de posvuda postoje vodeca biea. Vicfli
sma kod zemlje, ~ako visa duhovna bica - andjeli, arhandjeli, p:.;;~.
snege - silaze dole, kako tada, ked covecanstvo jo§ ne mo~e dB ~~.
mogne da dodj e napred J covec cmstva upu6uju i vode izvesne vislnc 0

~o su duho,VIla bica hijexarhija, koja su u rc.nija Vrel.lena postigl;::

svoje savr~enstvo
, - .. i zrelost. No kad je postignuta ta visina, k~d
,

taka re6i duhovi,. koji se spustaju dole iz nebeskih visina de:, W\L~'
 '~1 ,'" .~>~
" "'" ".,. ;;;<:"1' ;. => ." -~:5i-:~r:~'1;:,~,!~-~-,,)_,.;@~ti-~;m)..,..;,"ML~;~

- 106 ­

eUju nerode, kad ti duhovi postignu svoj Cilj, onde moraju drug;
duhovna bieada postanu;vodama i upr&vljacim8. cilj, onda lJostc:ju
vodjama i upravljacimgodno~.nih nc.roda druga duhovna bice. Ako nc1 ­
rocti treba da do svog vrhunca na izvesni nacin JOB idu pI' erne. cor (':
HI onda se vodece licnosti moraju dobrovoljno dati n8 to, da bud'!.l Y1~<J­
sioci visih duhovnih bica. Jedino onda je moguce ono, sto je le:;>­
10 u iskonskom planu, tako reci za izvesni broj stepeni pI'eslcoci­
ti, dalje povest1. No jedno se u tom slucBju t moru dogoditi: Crd
koji silaze dole u ta biea, koji treba da postanu vodema nsro(2,
koji treba da prema izvesnoj tacci vode dalje kulturu, ti mO:L8<J'):
j er s e karma skupils, tu karmu uzeti na sebe. To j e vaz&n. zakor: 0
primanju karme naroda i ~ase na sebe. ad izvesnog casa moreju vas
ce licnosti u sebi nositi karmu naroda i r8sa, preuzeti je u i;3n~
snom snJislu. To j e na pI'. bi tno, da su takve indi vidualnosti, k:-,­
kaY je ne pro bio Hermes, morale ~reuzeti ono, sto je le~e.lo u
karmi njihovog naroda, eto se je dotle do izvesnog ste)ena sal-;:u­
pile. 're su stvari na poj edinim pad: planetarna ogledne slike veL.:_
ko smi6kih dogad j aj a.

,
. Ali i dalj e imamo tGkvih zrcalnih slike. Videli smo eli:.
au ~hroni saIllO usled toga postbli ThroniJi18, sto su bili u stenju
da iz stvorova poetanu. stvoriteljima, da dodju iz nelcog stanj;::!
. I

primenja u neko stanj e davanj a. !Iii smo r ekli i ~hroni su s vo j

razvoj prosli i j ednom u drugim svetskim sisteL1ima, oni su talci
daleko doterali, da au mogli da ispdte iz sebe da istice
njihova li~.:t.Q ~upstancijalnost. ~o je visi rc\;6vojni ste_,eli, "
'~ ~" ~'\' - ,J --;- "

moze dati,d.?'se mo~e prineti Zrtva, rnesto uzimati ZC:l sebe, ;:'i,-" .
" .
.,
,_.l
u kosmo~u.,~ose opet pojavljuje u zrcalnoj slici kad covekE •
kaY je taj Ijudski. r8zv()j? Poglciajte u duhu unatrag l-<.:roz etl;.;c1',­
sko vrem~,; kr~~ lemitrsko vreme, i pogledajte napred. Covel;:
j:

i'

a.obijn fizicko, etericko, astralno telo i J'a, a onda opet iia,j,(;

kako Ja radi nQtr~g':u druge clcmove, plretvar 0 nj e astrDlnog '~cl:.,
....

pretvarunje'eteri~kgg
.
tela, pretval'clnje fizickog tela u Llan2~" .'
,
~~
ma, u duhovno Ja, zivotni dUh, duhovnog coveka. 'J:ako je praiskoJi,

~ :~
mudrost sveta ~cila u svim razdobljima, Uo covek 8voje astralnu
telo tako preobrazava, da se to 2stralno telo pon2jpre sastoji
~i,
jo~ delomice iz starog astraliteta i delomice iz manasa, no elr ~'
i..~;

-.:.r .~~
malo PVa1o, bi~a posvenia PXUCl preobraz eno, da ga j a i nj eDov ­
. :', v
posvema Drozima.'Uzmite jednoe coveka, koji jo§ nije doterao ~D
 ~:~
,4
·~
• ­ - 107 ­
~­

I onog ~;teJ:ien:::i r8zvoja, te bi njet,:Jvo astralno telo bilo vee posv'.. 'c
prozeto rc:u.om sto ga obavlja Ja. U t8~~VOlll SU polo2:8ju uG18vnoi.J ie-vi
Ijudi s v..rlo malo iZ1U.et;kao Ono, s'~o je covelc vee Vl'eradio, ide
1
1
s njim kroz sve vecnosti. Cno ~to joj nije preradio, ~8ko da Be
) .,1 Ja jos nikako nije zaposlio oko toga, to mo:ra, kau covek pJ:ocljc
Kama-Loku, d.a se udalji leaD neka vrsta astrc:,lne Ijuske, to se \.1
astralnom svetu ne rastvara tako d& ne ~i po~inilo znatne zbrkc,
ako je kao astralno telo bilo od zlih poiuda i strasti. Tako ~o­
zemo n~6i da se covecji razvoj sa~~toji u to:il, de: on uvek Bve nl~.'­
nje i [lUlje od sebe ostavlja u ast:rcllnom svetu• .sleclimo to sbivc­
nj e: Covck uruire. Malo iza smrti rastvara se etericko telo, pl.'C'­
os taj e j edan eke trakt. Covek Pill prola zi kroz Kama-Loku, t use :Lc:G­
tvara neprera~ena Ijusk~. Ono, ~to je preradjeno i ide u Ja kro~
eve vecnosti donosi se natrag u novu inkarnaciju. sto je covek ;.Jc.'.­
vr3eniji tim 6e manje biti tih ostataka, sto ih on ostavlja u 88­
tralnom svetu. Dok on kona6no ne dodje tako d&leko da nista vi§e
ne qstaje od njegovog astralnog tela u Kama-Loki, dok on ne sti{Jn t
tako deleko da on nikome na 6emlji ne moze de skoai ostacima, ko­
je ostavlja u Kama-Loki. Takav covek onda ima i mosucnosti da Z2­
gleda u duhovne svetove o Jer nije moguce da neko dostigne to
stanje, a da nije do izvesnog stepena do§ao do vidovitosti u
astrc'c1nom. Onde je celo astralno telo produhovlj eno, postalo j c
duhovnirn Ja, celo Se estralno telo uzima sobom. rre se je mOl'8lc)
ostaviti ono, §to je bilo zlo, sad se mo~e uzeti celo astralna
telo kroz sve vreme koje sledi. I u casu, u korn je astralno telc
tako daleko doprlo, to je celo preradjeno, i utiskuje se ceo novi,
oblik astralnog tela, W hovnog Ja, u etericko telo, tako to je
eterickotelo toga tako preradjenog astralnog tela. Ono ne tl'cbG
da je samo poevema preradjeno,ali ono sto se moglo ur8diti u as­
tralno telo,to je oti~nuto u etericko. Ukratko vi vidi te, mi s;w
tim prikazali jedno naro~i to visoko bice, koj e j e u eminentnom
smislu doalo. daleko usled toga, sto je razvilo ceo duhovni Ja. '.fa
Be sadbi6e u istocnojnauci naziva Nitfllana-Kaya. Jer one im2 c'C:­
tralno telo,astralni Kaya, koje je postiglo takav stepen do vL;e
ne ostavlja nikakvih ostataka. To je jedan Nir~na-Kayao
;.~,

Fodjimo dalje sad. Covek moze da r8di uvek sve dalje i 0

Ije. On preradjuje konacno svoje etericko teloo ~reradjuje SVOj0
fizicko telo. sto nastupe onda ked se etericko i fizicko tela Gc"­
 ..... .
~ - ',-'-.; ~~.<~~,~,,~,<":::'_;.""" ''f~':;-~ .c_:~".i" '.'.'~ "'t ~~:I<--·V.,. -""~' '
tn • • • ' .
.R
•
E ••
0 .. ­

1
!
i
I
\
- 108 ­

1
i prerade, da dodju pod vleet eovekovu? Kad se preradi etericko t· J.e
;,1 kad dakl e' covek nij e samo u estralnom telu svo j duhovni Je, ~lC>:O l

1 svoj em eterickom telu Budhi ili zi \rotni duh malo p(~nwlo r2~cvi'J, ~
i
i ked ae onda taj zi votni duh ili Budhi otiskuje u fiziekoljl telu
otiskuje - onda je postignut sledeci visi stepen r8~,;voja., nek v"_
ata prelaznog stepenao l'reko tog prelaznog stevena stize cove>~ " (\,
le, te on ni od svoga eterickog tela ne treba nista da ostevlJ; . ,
da on to svo j e etericko telo zaCirzavCi za sva vremena u one j is -k ,i
formi, u kojoj ga je on razvio kao zivotni duh ili Budhi.
Covek 6e biti dakle usleo. takvih uticaj8 uvek Bve viSL: i
vis e u s tanj u uele8. 181ETJlift \t;,iee:j ~ dD bude gos podar s voga as t~r':: J.­
nag tela isvogaeteriekog tela. Takvo zagospodarenje omogu6uje
eove~u da na izvesni nacin diriguje tim astralnim i eterickim te­
10m. Onaj koj1 jos nijeastralno tela stavio pod vlast JA, marc
naravno da c eka, dok dodje tako daleko. No ko ve6 ima vlas t nad
astralnim ieterickim telom, taj moze da njima slobodno raspolc:;;co
On maze da kaze,: '[Jsled toga, sto sam ja svojim JA prosao kroz 8V,
utelovljenja,. koj,a su me ueila da svoje astralno i etericko tela
• tako dugo pre tvax.am , usled tOE;,a sam pastao sposoban da kad ustre­
ba da ponovo podjem na zemlju, napravilll za sebe iz etericke i as­
tralne supstanc e j edno novo astralno i etericko tela, ko j a su i8­
to tako savrsena. I usled toga je on u stanju, da vlastito ast:ccl­
no i etericko telo, kako se vell zrtvuj e, da ga v:renes e nel oruc.,t"
Vi d8.kle vidi te iz toga ,da ima individualiteta, koji su uslecl to­
ga, sto su postall gospodarima u svome astralnom i eterickom, po~­
tali s po sobni i z5t0' da to astralno i ete:ciC~ko telo xxx zrtvl.l.j,,~
jer su naueili, da se te stvari izgrade. Ho6e li da ponovo podju
ne zemlju, tad 6e iznova sebi sDgra~iti iz materijala koji QostQ~i
j edno 8strulno i j edna ete:-cicko tela. No to 8 to su oni pooti[;li i)
savrsenosti, predaju oni drugim licnostima, koji iirlC1ju dc::, ii_:Vl'~e
izvesne zadatke u svetu". tako da se lW;3l1ijim licnostililu takva 88­
tl'alna i etericka tela licnosti rani jih vreruena utki va jU, ute­
lovljuju. Kad se to dogadja, to vi vidite da licnosti proslosti
11e deluju s amo g tamo gde s toj e, nee;o da one s J nim s to j e u nji­
rna deluju jo~i u budu6nosti.
Tako je na primerZaratustra, koji je bio sposoban de se
sluzi 8vojim telom.1 koji ga je kasnijc lJreneo u Hermesa, da k.':~;~c:
 "1.....·,..,·"",,",,,,·.,.....,
-I

~
i1

-:.

,.{
,
~
- 109 ­
~ ~f\'Jf\ - 11) .€ V>
\){\-I'_r'-/\ - Y\~.tl l-t-tP: l>:.L.lP->(
J Ill> I>';.:"C,·.-;-­
1 Ja zivim, ali necu delovati S8mo tako, kako :Jada delujem 1.'_ S1-C
r~

I
snjoj licHosti, nego ja protkivam jos i astralno telo bgiy8h'"
Hermesa, onoga s kojim pocinj e egipatska kul turna epoh[:o :;('_0
va licnos"; imo. jedno telo, jednog "Kaja ll koje ne deluje saLlO
-,
.~

tome mest1L gde s e nalazi, nego deluj e u bUduenost, ko j e 6~. j e ;,

buo.ucem. ruzvoju. Zalwn koji deluje na buci_ucnost zove se d[JJ::'."~o
ko takvo ";elo zovese darilla kaja.
_. J
;)
~IO
au izvesni izrazi, koji se eesto ponEwljaju u ..l.. v __

T
nauei, ovC,e imate istinsko rr-;zjc:snj enje, kal{vo se j e uvelc etc:;; ',C­

u preiskoI.skoj svetskoj liludrosti.

J. sad pogledajmo na svu ra~~nolikost
onoga sto je ovi­
Dc, proslo mimo nas. Tu moz e j edno pi tcmj e d8 po ·jteno z2.kupj. . c
su, a to je pitanje, sto smo mi zaprrvo cio saCla u glavllom ~~8.,:
8ovelcom? Covekoll1 smo nazivali i~~vesni r-;,vojni stepen, D2:;li.
da uu duhcvi licnosti bili lju~i ne staro~ Baturnu o Najli S2J
vi~e de Sli i Throni jednom moreli biti IjuclL l~af3li smo dc~ ::-:-­

vek Q:::lje razvija, da 8e on uz;dize u visilll bi6i;Jdo Hasli SilO i.

vise prvu etapu uzdizanja leod audjelo. i arhendjelo., upoznali
," • u tir:'l bicima takva, koja nesto zrtvuju, videli smo poe etak ::r,
ko j i pos to ji kod Throna u na jvisem 8mi 81 u. I'rvi blj esak stv"~;
.r - •.
.'_ U
ke delatnosti vidimo kod onih koji su bili vodje m:,rOl1.c; l :r~i~_<
() ~r koji su znali svoja vlastito. tela tako de preradc, da su onr
,­
, L
10. aa nesto istrujavaju. Kako Throni istrujav2ju svoje biee,
ko ietrujavaju u drukcijoj meri }rillllana kaje u bUducno,~ti ~''v0
v18stite t~la za kasnije individualnosti, koje ne hi tako L !.
-',~'
dosle nEl odredjenoj tacci njihovog razvoj3, ked iIn se ne oj_
'.) vilo gnf sto su istrujala predja~nja oi6a.
Tako nam se sklaPi< poj am :::azvoja Oll one tel eke J,r
", ,

pa do one kad se istrujava.stvarCio Vidimo k8~{Q pr(:d HC1.::::L._,,'

, ~(

r.
, oeima no.staje llojamstvaraoca i velimo sebi: lJ8~d.e s\;c~::o cr; <J.
razvija od stvoro. ka stvoritelju. Ali Sb~ i irh8nGjcli su .
"). '"
starorae SUlleu rHzvili do coveka, duhovi lienosti 11c: ste::"(J),Jl: '
nu, alldjeli no. [;tarome l.:esecu, G wi ljudi n~1 L,er!l1ji it.::dco l.~.
iei dslje. UVE;k ce uvek rozvij8ti 88 biCe ltO Ijucii. 10 :~c-i' t,~)
ko bez kraj2 ide dalje, Z<:1r je to zbilja UE;ko!iko prote:dL
ka, U leo j ima s e na primer no. sune u pon~v lj r-- ona, .j -Lo j G- VC(~
j cllo no. Sc.turnu. Illek Gto izvesni broj bi(;r-1 ClOCnij e dalasi :,0
Jer duhovi C'~nja dolaze zc' jedan stelen docnije do tocc.~ llC~;O
 , 1& '" , h • ~ -- _ ~'~",r,.,( \?f~l' ~t~? lh- ~~''?t- U'~'I- ...j*ttl'~" • :~
- --.­
- 110 ­

vi licno~;ti. ZaT je doista sve u tome, de se uvek l'C:.zvij~Jju bi'3c.

iz '0 cspoFlocnih stvorova u t~-kV8, koja se HOc:U zrtvQvati? 'io l1lJC
talw,nipa:sta nije tako. Hastajf.J velika pitanje: La li jc cove­
st'lo na Saturnu, koje su prozivljc,vali duhovi licnosti, cor eihvo
I erhandj ela na Suneu, eovestvo andj elo na hiesecu, one i EtO, ~;-co IS 0/
1 i 1..1i owe 'ladimo na x Zemlji. Kad uzmemo n8 pro na oka pri::radu 8:1­
1 dj easku, da li illi tad vidimo u nj a j S8llia nai3u vlas ti tu nnj blizll
i
epohu, Jupi terovu epohu'? Zar mi u Duho'lima Ognj a vidiuo sarao 81i lev.
onih bic a, ko j a 6 emo mi bi ti n8 Veneri? Zer do is ta ilila po'lod2 d. &
kazemo:"Mi tu stojimo na nasoj Zemlji i mi cerno postici vise s~el)e:
ne u razvoju sveto'la, mi cemo se same papeti u hijerarhiju, ali
bica, koja cemo mi postati, vee sva postoje<? I nas vlnstiti s"tepen
razvoj a vee su p:rosla druga bica lf • Da li j e t o . tako? To j e veli­
ko pi tanje, koj e svakome zaprc'vo mo ra da izrani u dU~~i, 1\:0 j e 'p8~>
ljivo slusao predavanja, a pita se 0 konsekvene8111a, koje iz njih
slede. Imamo li mi- posla same s jednim postajonjem covekom, l~aJ('
se veeno ponavlja. Onda smo mi kao i duho'li licnosti na staroLl S,'j,­
turnu, kao Arhandjeli na starom SUlleu, kao ancij eli na I,les eeu o ko ~f',
to da bude za nas vazno, za visa bics bi to znacilo samo pomnoze­
nje njihovih stvorenja i ona ne bi tim postigla nikakav narociti
napredak. No jedno drugo vitanje je u ovom: "NVe li ljudi jr.::u­
nom ~~8.VO usled toO"a sto na Zemlii Dostaju"'n'~r~-d;-;;";:'~:~~L:i'
.....-.. ."..."rt-.'t~,.-:p>t"'iiI.~r~""""'V~J4.i~~J).i'- "_r~...'~~~_~"""""~' .. '.ot"-~A."1· ,,-[~
In b&.'IQ"'JL"~"WAJ4ja.::~ •. "!

.
~ m~l~ 0u~, ~0 ii..~xa~~~'?,k_~,~·~~~jj e~1<_~~.f21•..oJ?~,~... ~",i2J!,fi...,,1Jl5?_~, g~.~Jl-
~~~]J. i'}li:,.s..~i> Vl....ll~~~~;~"~.~",.E.~~.,l::h.,,.1~ ...£.~l,~~ ..t y ~Jl.1J~;>~R.:~~~t2.. 1,1:.:~~.L J
~~,;2....~2J~~iW';i' ~..!W!!i§!r..d..j,.~J ~.} .. ~~e~1.,,~.1.~,)?;S9,~~y~! ~_~~,~.d.: ~?". ~:t
1~;.1'~,~!;~~~.~~~~~,~~~? ...~~~~ ... ~~... c"~!~~__~~~e.~ ~~~~~! •• ,~.~.,~,.~I,~.,,r(')ITU ..
~~~~~~~~"'~-~!,~,,~''""!,~~:s~~,y:~. ,.".!;~_ 'f~~~C'~-~" ,~",e.")~ ..,,,Yt~~~R~~,r~ .~
~~!~~'~~~,...;,~~ . . .R ..~~.~,;;~ ,<1~2 ~,_P,~,~,",a,~j~ ~".~Jc:..~~.~~!.~~e e. Os ta t 8 I\: n 3: ;i'r.
posmatranja mora bi ti posvecen tom pi tanju: Celom znscenju cov,.de
u kosmosu i odnoall coveka prema visim hijerarhijama. Sto ce POSlR
ti covek u redosledu hijerarhija?
\t1-.H<bS,

===0===

j.
 9
ft"'I""~UOI\

~'ttO~~

\ S
re "S ~t."1Cft\! l~\'t
, :LS ... ,tN,' V~"J\ lCf\i WI
""rf1J .. ,., " 't,lf\lC. J "5~lVC
l,. J1\ "~Ia.o~'l AV' 1 ~1~~.
"~.l\ "'''' Iftl \~wf
ytllu
V'C"""~\
• \""1t\l~". ~1V.\"~.
7n. a~etllU' ••
t4~ao lel\It''we
.-­
~
.

&
 ,....-=u-'&L&i&Wt£-­
~,~

.~(
~
i:+
1 - III ­
(I
'~i
l~

1
1\

'\

x.-
"

q
. ',~
¥REDAVANJE
"1
:.\
j Dragi moji prijatelji!
, :~
Osim pitanja postavljenog na kraju proslog predavanj:3
to bi u vezi s ternom valjalo jos kojesta spornenuti, no ne illo~~e
eto u des et predavanj a gavo ri ti iscrpno 0 svim De sim s vetovilll~,.
Zbog toga dopustite, de ja pre nego predjem na n8~e pit[nje, j~
pone8to spomenem, ato 6e u izvesnom sl1lislu biti tr:kodjer u vo::r:
s nasim zakljuonim razmatranjewo
"D • •
~rva Je prlme
db a, koJu
' t re b a d a lznesem
. - v . S,JI)[~T
za sadEsnJu S'
nesto tesko, teako - mozda se srne reci da uopste nije prE,vo J::a,.itlll
Ijivo o Ali dobro je da se zna da nesto takvo postoji. To jcl"Pl<€
11,,"""""
kako sad te planetarne tvorevine zaprcwo ponova nastaju? U l1uh(
me vam je jasno kako se zbiva razvoj, bica se uspinju do vi~ilr~
penova i dok se uspinju gore moraju da ostave staro poprist8;1l',:
")'\.tL
ri stan koji im je sluzio casak dB. razviju izvesne sposobnost1
'!"
je inace ne bi bili mogli da rnzviju. Kad se je u toku evoluc~~
primaklo ono vreme, sto ga nazivamo starim lemurskim vre::len;;'~f\
je covek u toku njegovog celokupnog razvoja bio tako daleko~""~t"
sve ponono !!ito je bilo postignuto, saturnovim, mesecevim i ~.~::,~~'\"\
.:. "~f.
vim razvojem. Sad.je on nastupio nE. mestu nese z8maljske evolu
je, koja se je upravo bila stvorila za njegov dalji rszvoj. C~~
(4"~ot\.

je razvio kroz leruursko i atlantsko VrelL1e i za~ao u T18Se i r;;../.:,',

ee se u buducnost tako kako mi to poznejemo ad jedne inlco.r:llC':C'i
do druge • .Ali oe taj covek iZ3 izvesnog vrelilena opet lllorc;tiO$\~ti,
ti zerulju, jer mu ona nista vise nece maei dati, jex mu nec~e v:..
se pruzati nikakve mogucnosti l.'azvoja. Sad. bi mogli J:lrc ;~\;",'\'
predociti, de bi nasa zemlja talco reoi post,-,la PU:::tOlll hrpom ;c~~·
--(\1">0 ,(,\\",

menja, kad,bi je covek ostLvio. kogli bi to p~x uporediti s ti

neki grad napusti celo stanovnL:3tvo. Vi zn('!te kako neki t;::kc\
grad vee izak kratkog vreillena izgl eda, kako on malo po Inalo r-.;
gomilom z emlj e. Vernu sliklC" toga pruza nmu po bled na star e ~i.~~n.
ve, prolJale u zemljuo Tako je doista danas. Ali u buducnosti jl~
~~\~\-.L

ee biti tako na zemlji. Ono, sto vas moze dovesti do nekog ad;
na pitanje kakoce biti s buducnoscu znese 1Jernlje, mozete ~Jte"i
iz sledeceg posmatranja: sta zapravo za zelllaljski r8zvoj znu~.;,.;
ljudi, kao sto je na pr. Leon&rdo dD Vinci, Hafael ili. ciru,,::~"~"

.f,

J
 II j.Lll Jl5b, lUi j,JUJJUZ: 1 ,~",>A."b....~.%lti'tUL4L41il£iiiJ..:nzw.~' ..~~I'.~' _

·'
"~,,
',.
~,j
J
i
i - 112 ­
I
j
~
geniji na ovom iIi onom flodrucju? sta znaci zs ZC1,J.jin rc,:';\'~)jsn
,1 ~1 ­
I SU Hafael i Mikelandj elo Btvo ri 1i ant; cd vne llilietnin8, ko j (; J C , ,

\ P: !'I"t • r,

i nas ra6.uju hiljclde i biljade Ijudi? Ho L:W:;SUb j e koji ad v;c.~, 'r' .

drabi prijatelji, osetio izvesni bol na pObled Leon8rdol~,~f.~cl
\ nj e Vecer e, ako se j e pred slikom u ltlil<:;11u moneo pi tr;ti ~ c<
jos dugo potrajati'Go cUdesno dela Leonarda Qa Vincua..Jcr l1S 'lr>.­
~.a ~,ab.o:avitida j e na p"rimer Goethe na svojem prvotl pu.'ti,\l6a\i'~
~a!1~ tu umetnos, t 1l10gao dc, vidi JOB u punom s Jaju, 2 d<' ":\:: \~ '-4---~~.:1t'._,...

vise ne mozemo. ~)akle od Goctheove mlacJ.osti do o.c!11DS tr jt, 1Xi,,'.,"

:lIt u spoljc~snj ern materijalnoill svetu dosla do togs iZ8Zi ':c', \c dCI

bolno osecanje. Dna vise nve postojati, koji ce ziveti toli};,?

i za nas, koliko smo mi iza Goethec), tc ko j e sa svi!'1 is to 1 j uCli
11('; zemlji stvaraju i sto je n8 ze!Jl1ji utelovljeno u fizic~~oj
illFteriji. Ho to je tako uglavnoill i sa SUllOiJl zemljolil, pD i ~~ L();I-,
S to stvar<.1ju Ijudske mislL lrenesi te~j COllom u duhu l~ ono V2's~;~
lead ce ljudi produhovljeni d8 se uspnu u vise sfere. ll~isli l 1 c\t
V

snjem smislu - ja i necu reci naucne rnisli, jer to nece im::~ti

iza 3-400 godina nikalcvo znacenje, ali 111isli Ijudi uc)pijte,:(j~~
dalles imaju Z8 zemlju zn<:.cenj,.:, koje poticu iz mozgEl, te .l:i.::-:;_~
• v · . . .... ..... ~Ct. l"; ....
ravno l1elliaJu nikakvo zll8cenJe za Vlse svetovc, nego SBmo ~S~~,·
No covel-=: je zeilllju ostiavio • .A st;:: j e S3 sv.im onim post21o, stu
su 1 judi s tvorili u toku stol eco. i st 01 ecr! nPI lUI ~i 0 j zeLll j:i.?

sto pre svega duhovno dol8.zi u abzir, jest u('Jre.vno C'C')

lucije:. llelwg individuali teta. L('Jonardo d<'1 Vinci se j e uSV>J ,_<.
vise usled toga sto jean ue inio. 'ro j e nj eGov us pan. 1. 0 i:li ~;~\."
~lt8LuO, zar velike mi sli, veliki iLlpulsi ko j e s ilni s tvorc,,)(~::_ Mh·
L(tlSkuju zeIllaljsKoj~, nistCi nE: znace ~8 bud.ucnost ~eLlljc'( ~(
ce 'buducnost zemlju rasuti u pr8h, a one 81,;0 je covel\: iz ~~C',l~-J£'"
ucinio za:r 6e nestati so z81',aljskim bitkom? Vi se clivi te cl'::vI/
u Kolnu, sigurno da iza razrnerno kratkog vre:Jena nece oS-l,r'~;:~ ():.
kamen 118 kamenu. Ali zar nL'3ta ne znaci za celu z emlju to, (i.c;l,\<­
covek jednom -eu misao kolnske crkve izrrizio 11 K81henu? Hi SGdttl",
Ie neceruo obazirati na ono, sto Ijudi nose sobom SEl ze,,j,lje, f/"
go <5 emo gl.edati zemlju samu. Vidi te Ii neka planet;:;l PU:3G'<:' v­
'"':'"olcu svo£; razvoja uvek ave manjom i l.llcmjom. Ona se s[<:u;;)lja, ·~a\(~.
je sudbina materije planeta. Ali to nije sve. ~o je S880 n~ tr
sto tako xeci fizicko oko i fizicki instru ,cnti rw planeti ~,;O':,,,
posmotrati. Postoji i kod materijaln0[38 neki xczvoj pre)w .;.;..­
tc',cke 0
I

- 113

A sad cerno jednom uzeti ~ ~t8j rc ~voj,n2,terij[:lno~7

preko te ta~ke. Ja dolezim do tOGa, moji drESi vrijatelji, 0 5c
mu S 2-D bio reJ<:6o, de j e za sodasnj i ra% bo r tesko ::. l2loza.: uop-;~;'
r.e.shv2.tljivo. 'l\ako to biva d8 se semlja neprestcno ste:~s. usJ.C:c ";.
ga se mDterija natiskuje sa svih st1'8n2 pre:!lEt s:recli.:;tu i s;:c: ;i:
velim - razurl1~~punom sves8u - oa ialc jedcm :::;E,,~on 0 OClj::~8n~~1­
8ile, ali - da ima'i svakom o:-.:ultisti pri pUlloj svesti l)OZl13~:U
Cinj enica -: !l~J.~.,.~~,~~.tisku~.e,,_i,.~,~~z:,,~::~~.. ~~r?,,;,~!!e y:r?::ij;
s r eu Ej t u, 3_" SY;d.F~'Yk? "-GO) ~t?, d<:J ::lQt cri.jp u ~E,8d i,:; tu ijP c ;;; ev::" ~.
-"'~"",., ... ~"" .... "",~ , Sl.l OVJ. to
Da to zorno prikazemo: L;aIll.isli te dc illlf.\te kOlJl8G u2t2:C l

; taj se tiska uvek eve vise i visex:pxpreme sredi,3tu, u srEcli:3tu

iscezava, aRne potiskuje se na drugu stranu, nego u srocJ.1stu '1
1 taj e u nii:3ta, zbilja u nii3t"1. ~'c::ko de: n:ozete zamisli ti, U,l (~(; :i
JI"'M~~.~:~'RlWlr"lo:1<:lO(··.·./:., •.•
J, now eels z8mlja, dok se matcrii0lni delovi netislmju lJrelJo S:i.'cj
s:t~1~ c~ ~~j.a" ~.e~i~~~_~~~~~_tr{~~~~If:t~iJE~~~~,~~::·'":~
'.t
I

j t~... er i ~a~Q" t ,2. ..'!-~~2.:~ ..~::,~~",~~~~~_:~~,,~~.~:-.,~,o..~~,~~2~"'t~~~e_ ..~;;

ill
U o~olinj •. famo napolju pojavljuje se oyet. Ha j ednom mestu 1;]>.'
..-'. MJitlJr........ 4.' tJ::fl: <~~~ 1 ~
;.w.....,.~.-..:•. 'f,,~<I:'J*"'''i!I.. It lSI• ....... ~ ~ :;.., ..

~~ :.~ceza~e. ...n;at~.ri1~..t.~~1JE1<,~e aVljuj!,.:.~,

J
0 ,. '0-'

1
J
_r
sto i sxedi.stu iscezava, vraca se 0l,et iz okoline pod delov&njc
~....,... ~'-""'1a~~ ~_~,,~!' ..

pr~vl8Cne anage. ~ ;tako ..d..~_i.:~,:.~~~~:a~,~~l2._~. '~}l,,"~!.:!.~~~~~,

s.fo ~~ '6~i:;. ko1i:~l+.2:<7;.~~~~~~~~.~~tis~ula •.!.~j :u~.!;!..~,~;
N8ravno .a. U svojoj danasnjoj fo:r:uU, ali u ob~"le dDt
~ I .(f,_".... ".,_ .. ........ ~.~.~ ..""'..",\ ".. ~_.... ~.....
-. I ~ . . . IIo!,;_'ttI'~.\)'·.·A

tom p:retvor,bom. '.rako cete Kt>lnsku erkvu, kc'.C1. njeni 11l8tel'~c.,lni

"trs . ...~ft.~~~)"~~~~_'~""'l:oo .... p,''''·L~''''-'''i4l-;.~~......,.ur ...... ~4'';'''''''''''''' ·'l.r.~\' •. ···

c
• 1 It ,. ..... ..,.,,7.....

li6i is eznu u sxedi 8 tu, videti kako ponovo dolazi s drue,e s tJ: ':"

--
.... • • us

"!'""'-~--_ -.:~."
J L

'."'~~~"l' .
~""·4.~~~~~;'IIo"".l"~''''''':'''P~''''''''''''~'''''''''llI!;f~~,,,,,,~''''''''.I''<'t.·1lI'''''''''''''''''-Ih'l'l'''''., __ •. ,.. ",;"JI'rf',<I"~.
Ni::.t8, ni:Jta se ne gubi od onoga, iito se r2cii na nekoj p12ne-ti,
~.,..~~ '~..,.~""'iJIItO....,...-.-.,.~'.~" ~ -. . .-. "" ..,.

-
.".e!li.. "'J -

nego olazi opet a druge strane •

......... ocwal
.... • ,~ ·;t;:as~"""~--'lll~"~'·_"'\'~";_'--·\""

Ono, sto jena pocetku nas eg zeui:iljskog l'8zvoja bilo,

seturnskog razvoja doslo, to illO:rcdIlO poste viti n8polje, i2;v;:,m ::J
,1 votinjskog k;ruga. l:':rai~konska Uludrost sveta nazivale je to l~::c:i.~;
talnim nebom, au. tom kris talnom nebu bila au deponovc,n8 dele:
. ,

ca jedne ranije",evoluci,je. Ta su dela bila osnov n8 kojem SU~2

reei nova bi6a pocela da stvaraju.

Kaka rekoh to j e danasnj em razboru i %van:r edno te:3ko E,h

titi, jer je on navilcao n3 to da sarno materijalno uzima na oka
j er on ni j e navikao da uviQ.i da na j ednomilles tu i z trodimenzi CJi:
nog prostora mO,zematerij alno da iscezne, 8 n8 nekolll drugom l,lC',
da se ponovo pO,j,avi, posto je proslo kroz ciruge cliraenzije • .Jot}
d ok vi sa.
vasim preds tavama 0 stc~ jete u trodL1i enzionalnom pro St0=~ u,
 • ussa. :; --...,,_.- " ...
......-..._,. ­

- 114 ­

vi to ne mozete da shvatite. Jer, to je nesto sto iz tl:O­ izlc~zi

diru.enzion&lnog prostora. Zbog "toga se ne moze videti Bve dok s
druge strcule ne dodj e 0 pet u trodi,"enzi onalni pros tor. U [,! ed juvrc­
menu ono je u nekoj Qrugoj dimenziji.
I tu stvar mi sad morLiIllO shvetiti, jer stvari post~~:i.'c;
nas~ eg s ve t a (Vt,,~sE' ·'t e ns na Jr
suv~s e UOp::J
~.
' c' zno l'~ k'~ J. e 11.(' c~ne , "t 0 ",'/4CC
~ nes ,:j;
.. lO'l"I~I), k tk d
t 0J~ ne , '
JeClnOI!l mestu, suv1.s~ a a a b:<: 1 .
a~ COH1IJ1lkOVc\ll0 s necim

drugim, §to se nalazi ne nekom drugom mestu u t~odi~enzion~lno~

prostol'u.
Rekli SI!lO da je stvaranje na~ih planeta ~8vo~elo sa S~2~,
Saturl1omo Ono je tako z~ista i zapocelo o OnQa se one j!roduzilo
"i prema Ju~iteru. Kad je stvaranje zapocelo na Jupiteru, tad su bi­
la - kaxo znate - sva bi6a okoline pri tom takodjer delatna. ~li
i sto talco, kako deluju biea u celo j raspodeli u vlan etarnom sis t '?:­
mu i lcako se dalje razvijaju, tako i biea napolju, koja deluju 1.J2'·
tra i~~ okoline. Kako se d8i:cle iZVeS113 bicb iz okoline I)ovlacc, ';',,'
se povlace i neka od onih biea, svet::: .C
prostoru. I u1Jravo tako u, tel: r)
s to ne'.'~l
_..
usled bice
s n&sim l'a~;vo 'em nikakv posln, 11.ego je povlaceei sobom bieB po',;,

t
_~~~~---
}-'re lJost~ Urenusom, a Z3 vreILle ilPrsov0t: rszvoja Heptill1om. h:ClL
u•remus ~' I f'~ep"un . • nara.,vno
nlSU • ,"
V~8e .
l.za ~ , ke,iCO
b rc:n,: n8 onoJ. n2c~n • , f;~~
. . _g.;----.. -.;.--_.. . ~-~~-_ . . . .,.
~

stari biralU,svoja Llena u skladu se., stvari, 1118Q8 je U,JrDVO jo:~ r

6~l&o -"

I
i.,enu Ul'anusAneki smisaoo To je iDle bilo Gato lu:d su jos Ijudi
nesto 1::.810 naslueivali 0 isprc.'vnom Q2Vanju L~en8.. Zato se je ,mo,

I
sto lezi izvan Yl:ase~ kruga obuhvatilo u imenu Urallus o
,7... ""II l
"'.--•
11i dakle vidimo, da obe planete, kOjE; nasG QaIwsnjc
iI ;';','
'" ~ ,~ "
.f
(.. •
;J",'~~

"-".,." ',,, .. .

nomija smatxa da sve isto znace sto i uruge planete, stoje n e

nekoms8svi~"d'ruiom tlu',·,da.
'I ,,' ", ........
one uzevsi iz osnova s postaj;:nje;'l
~ .• ~.•g·;o .•.. ~ .. " ..... r·~
.,.., ",,'- . . . . . -'-''',{ .. J..~"" "'iJlo~~,.· ~

n a s e g sveta nemaju nikakvog narocitog posla. One prikazuju

.' .',-,1,.-':'''',',,., .. "l~''>f~~I'i{\''''' ••':-~''-' 1o.:'!IIf..",,""'.~"
,.-'0<1".,."• .:;-"',...."\. ...... .... ,.1-.. ~,

upr<.:tvo one svetove kqjJ. su nas tali u:3led to 60., sto su se bic 2
.... , ..... ,.~: <~~ •• ""-~••• ,,,,;~.,,. ", - • "

k'o.,ja su za.""vr,~me ~.a.turn.ovog vremena JOB s 1181U8 imala nekakv~ pJ?l

~1~:.Yl::\""~,:",:),",>,<2~~~)O~,jU osnovala sebi stan. 1z toga cete moei,
ii~ve;;ti 'jO§ r~:lzne druge ~injenice, nn }?r. to d8 te plnnete i;!lc'j':"
')r,:...?kkJ.,'1:'I,~I,~"'''"",.... ... '''''..:..-:m"...,...l=t-)\~ "'-~f·-~ ,,~
•. -I.'.: " ' t ; · '~,..~. "

mesec'e, koji se okrecu unatra i.tou.

, •.~,+'" t-.-.~,~., .•• :,~t,,·.:.-,~.~, ';"" '-c:'.'('XN.'>~. __.'; •••. ~.,'i' r'" ;~-" . _H _", • . ' ' .

Tako smo dc:dcle u sldci pregledali postcH1ak n~~8eg sunCLL'.

sistema l i kad smo 5e zapitali: ka.:,-;v .tJolozaj zaprEvo imcl covc::L '
.,_ ( ......;j • ""' • • , : . " . ..' ~ ,~.:;;- I. ~. ~~" ~~'~"'" -" ... ,J .........,. ..,,:,,;; ---..... ... ....
~ ,"':'.~ r.;.'1,;.,~';O;,.«iliI'"""...:;:p., _ _~.-.-.

- 115 ­

tim bicima visih hijErarhija, koja su uglavnom bila njegovi Ij

ski pretci? Mozamo da zapo~Bemo kod najvisih, kod Sex8firrw, ":"J.'
t, m _. _ .. • ---..,8foI F ",l""~''''

i '.erona i moci demo upravo uE:led njihovog kcuakterisanj2 08. S·~'.;,

r Imo va Ij an po;j r,m 0 cove ~~.
~
bi i ~Ii i z;;i" 5 el'ofiIiJ'3, t-[~ci~·~::.·
, $ A 7 ,
K";d' . . . . . . . . . . . . . lSI , .. _ ' _ • ~_'il_",,~

iIi u oblast boisnskog triniteta. sta je to, sto Serafi, Jeru'~

........,,-=.. I ; ....-.-..... 1 ... '."iIM:"'..

(froni iIllcJjukao n.csto poeve nr:roci to l.,red. svi:n d.rugi:il lJicilli[:' L :

aa . . P • JI!~. 6 . W ~. ' _. . _ • •• *,.,.- ........'JUHo~~ ut:u'It I ....

tu? OnJ. l!llOJU ono, os-to se na:c.lva "nepoBreuno gleUollJe l:30'~8nS·vVi..,1

" III & • ..,-. *_J r " ............. ..,.....tIW~,....,...w.

06. prvot, poe etka oni iHlEdu ono, ::ito covek more dE: ll'e~w l','SV'J-1'
_ 'us w • '-"" I'" _•• I. .... ..,. 1. "--'l.--ew..~ ~

------'!!O
nf'8to~ii steci. I.ii ,J.judi ka!::;emo Q8. Illorc,mo pol:.L.-i ti B llc:;et; (1: . ' ­
J I » .
SlljC(; stuj<."lii::'ta, de stekneLlo uveK sve viJe 8ile sc,:ZrwnJ[', "\/0:,.,'
.I ....loo~
- . _ . . I •• 1 1 . L ~~,.(.J"",,,,

itd. Uslcd toga 6ewo m! d06i uvek bIi~e i bli~e bo~~nstvu, bo~r
.. ".IIW." . . . 8 _.,••••_ _ • ... ott' ."'__ J . '""40,,".4,>t.
1
S'GV~ 08 biti uvek sve vilje uc~ :1<.'2. iro roi ~G:.zC'mo: J.,:i se J:2~,vi.·r:.J
~I ....- - :. Mm'...... ' .......... _.. • ~1!l" r - ; ... ".,...... III •• •• T

I k il8·~el.JU, sto nC:illl je jos prekriveno kopl:enolli, k :Bo~c:nstvu.~,

I ..... II • ~..... - . r.' 1 .""'~

J j e l',-izlika izmedju Serara, l~eruw i Tronr i cove :'~8, <lu SU oc, i

.\ • F n _ . .. .;,Ql .......

~ cetl-ca na';eg razvoja ta IlDjvi;ja bico duhovr.ti.h hijerarhija nero J:

~

no w:.. okolo oko OOZGl1skog biea, oko bO;;j2:l1skoL trini tet<'l i on<:, 'IL:';]
......,.

j
r • •. . . .
VEju od po~etka
gledaju6i Bogs. Ono do 6ega covek trebs da se r~

j
..;r.. j e, to imaju ta bi6a o(! pog etlw.

Tako je dakle beskxajno va~no de se zna da t& bics, ~'l

­
--_.­
-
nasta:au gledaju Boga i da ne~Jrestcj}lo dok :'3i ve gle6.aju .BogEl. Stc­
god ta biee cine, to izvl'suju, sve cine flc: osnovu glecl8njc DO':'c
Bog to cini preko njih •• ~ira ne bi mOLICl niPO!':!to drukcije, LiJo
bi im nemogu6e de ikadCl~aruk£.~e cine negon" cine. Jer glee "'"
u 150ga jeste tako jaka snage, ,,,lma takvo delovEllj e lIe' njih, c:',
ona s neposrednom sigurnoscu, s ne1,osred.ni8 ilJl,Pu180m provoc.e )~',
s to im Bozanstvo l1elazeo U kru 6 u tin OiC2, neuw. nesto 81ie11e' :,,:
sljanju, s udj enju. ~amo ime s<.mlO gledLnj e bozjin z8.pove,tL i odl
nejJCJE'l'ed.' irnpuls dE se i cini ono, sto 5e vioulo. A lJl'i to .. "
tc bic;; }Jozenstvo u njegovoill is~wnskorn lil{l,,-, iE.'tinskolil lilcu,
k;:lk'i,TO BOZclllstvo jest. ]\s61ft\1s$e.gIcuajU tc bicD ~cc'lilO :;,0
oce bozanske volje bo~:anske 11ludrosti. ~ako j e to ;'~ocJ. 110. jvi.c rl.i
jerarhije.

1:'odjemo li dole k n:::ljbliioj hij e:r2,l'rdjJI, Ie onilH uicid:

~~.--.."...,.~q'~.~·'.i-lt.,:.,-"'.,'~·'"'.'''''~''-'''.,<,,,,~_-_"" '._ ~, •. ,' _(,.......... ,~ ... ',,' ',.' •. ct-' ;-~ "-' ,,' ...... ~" < II

jG l1aziv8.mo Gospodstvirna. __';:

M06ima
,*.., , .. "".,..
_ _ ~.~~'I<"''1''_~~''''' '..
i ~i18ma
.
ili i Luhovima fuuCl:j~ :~ <.;- , ' -.h _ ,'.'. • . • • . • ._., .n

K~t.~m~g~.L.£;£ll~§L._~~~.,<~~.:e.::n.o da kaz~~~~,: _i'.<: b~§~~:. ~i~~t~,

ne GL. ( :, c'

B~.~.~~,~~::.~. rl?~.~~l.:,~,~: ,~ide Vi8~ HO.~~El u ..:l.:-~O ~~.l;G,~lOlrJ 1i.~:L:,

kaY jest, nego u nj egovim oci tAvcnj inw, U onome kako se On - 8:,
~. ada S' _1JI__ ._,,4IS<,.·f..·· . . . . ~. .h''''._,.,~. :'" ~,: .... j •. / '~"' ••• ,~' ~~~ .. l· .. '.··.,,~·; .. /lIPto .. ·,·'t • , ..... , ....'''''.~. ,

Slllem
• 4WCiIt!!N!
tc;ko 1MIde:.... k&zem- u ...... svojem lieu,
......".'),.:.v,q'1I"":c~·".~·• .. ~·."'~."F ''''!', ..,:. _.
U
~ ~r·
svojoj fizionoilliji l)ok
"'·'i, ..""",:;. ,"¥ • ~ . . --,.n;;,., ••
•. ".", .• ~.- ...- ••'

,.
 I .1 &liLa.£liJ2£UUJ-.k". " . "," .. L '.. ' ,'d' ,~"'"., ••.. ',.-..

- 116 ­

flef [,
~ea bics nar clVl10 dobro znaju, d8 je to ~joz2nstvo, Z8 njih ;j,:'
" ,-'~ -i~"-"".~I',1,,.:-\,,~L'· ". ""~~-;'" <s~·, . _. _ . ~ ~~~,. ~~""'~.­ v .J- . .'

sream lmpuls ua slcde oel tov8nJc, Bozsn8~vaJ lC:"O l 1\.00. ..-(':Le.J:

1"~·;\····"':.':·I"'r:"'''''''_'I;'''''',(' ~\­
'\'._' ;'.., ,. . ",'-':;, '. _, _. . ....... '.'''''-, ,',

ruva i Trona. Impuls nije~ vise tako j<:.lc, He; 011 je jos uvc;\: 1 .
j "'i.'~'f'..-"~~"rN"',¥,.~~
...,..."",," ,_.... . "wi,~., #- .• '4. _ . , ' , ... ~"

sredan. Bilo' bi nerno611ce da se k2ze za Ser5fe, Heruve i 'l::.'r>rc •

0~i~7bi<WtO'vrzv'en.-..'s·~·O'·v1de de j c propL:ano od BOZ8nstv,' o'(r"\
.. .;.....10"0 ,~-;r •. ~j"ofI(~'t'~ ,:",~ ••. ,; • ,'_ " ,_, f~--.' _.',' \' .~,. " ,,' -. . .'

ne moze zamisliti poraa.i blizine u kojoj 8U oni s lJo";c;nst'v0."

.,_, •. ",,,,.,;(~,;,:,.;~.,,,.~... _~ -",t '--, "","'" .••••• • ,. -'-"""'" .'., " . ' .­

jekod tih GOS1!odstava, ri.l.oci i Sila n:: b;vesni nocin sve ~.f;L(ljl\­
",4,-' \.
;.... ,.-'.;;.. : q .... - .::;.
-f'-"'~~ ,'C "::;",!.. .-'.~,;

~enode oni pOdUZillU ne~to, ~to nece samo Bo~anstvo•

..... ',·".,(·~~,.,~~.~"'·I~Il'\.'/ ..:' ,...... ~. ~~'; ",' , ~.'" , ,.

Zato je mOl'c:.lo ncstupiti nesto posve llsrocitCJ dL C':t

n,zvoj 8veta mogao poei nGp:red .. iii tu d.olc!zirao u j ednu obl,;~t
k.oja je uvek bila tesko razumljiva za Ijude, ;;(-) i onimo, ~':oji
1
<

S'-' i>oi zvesnog s -cepena mis terijske :nudros ti UZllc p I'edov51i. :;':0 to s<.;:.
1
i poL.a.salo U starim misterijama uciniti rc.,~~uGlljivim sledecim: i;<.:, i~v·
l

esnom stepenu posvecenja u starim misterij:::IiW bio je POSV8Cr.cli'~

izveden pred neprijate1jske sile, koje au spolje izgledale s~~·
.srl'':>i uzesno i koje su i pocinjc:le grozna dela pl'ed oaima posv!.:-eG\.-;·
kovim. A ta dela nij e cinio niko drugi nego lllaski rani SVC~"c f.:H).1.­
·1 J!18s1dr<mi mudrac i. Sves teni ci do bi naUlCiknuli pot:rebi te kusllj e
{'l)~ali su s e .. 3kukul j i ti u uzasne likove de ,ilona, U S t:rasil8 b.i_ ~,
I,(.s;'ASU pocinjala groze, koja su pocinjalr odvretnije stvari l'C:'::';,,~
11
ill ljudi iked mogli iznaci .. Ne cewu se je to osnivalo'? La bj Se::..
pokazalo posveeenicima kako j ako moze r<.zvoj da zalut2 s pr:"v,:'j
puta, izveli au im se sami inicir8.l1i, svestenici, U D12s1ci ';lot-
Jora, u maski zla pred oei. Posvecenik je morao irnati iluziju, ~~
zlo stoji ovde_pred njim, a telc ked je nastupilo demeskir8Y1;j(;.,
onds j e on video is t inu. '~ad mu j e bila oduz eta iluzi j a, tee ~if..
on video da se radi 0 jednom iskusenju. Da se posvecenik ~csti~:
da Be oboruzaprotiv zla, dovodili 8U mu zlo U njegovom n2jst~a­
snijem liku uprevo svestenicki mudraci, koji naravno U zbilji nl'
su bili sa§li sputa. To je bilo sarno jedno ogledanje on05~, ito
Stj<. U kosmickom r8zvoju doistalse') dogodilo.

U vreiaenu izmedju Jupiterovii LIsrsov.r:c(:~voja - 8:':C~ '.

smem trivijelno izraziti - bio je i~vesni broj~i6a odkoman~O\1,n
iz siere !4oci. 'ia su bic8 bi12 tai{Q postCJvljen8 U tok rc>;vo;j(:,J.(~
su on2 mesta d8 razvoj vode napred stavljal~ njewu n2 put za~~~~'
S:o je ono, sto smo wi upozn61i k20 SY8Clju i18 aeou. U l:8:,VOj ;J'}
le bile. ubacena dela - aka smemo talw reei - onill. odkoll1;:mdov:"05
h~ocio Jer v12dPjuce svets!~e moci hij 8Ncrllijc:. morale 8U sebi j"l i'.
~

- 117 ­

~~Q+0ne ono~ treba de n8,3tLlle

~to
.
Mora da nastane ve6e. lomislite Q2 ~.
..
ba~a gurate neka kolica. Dsled tosa sto ih vi gurate rlLJpred J'~
.
.. < ­
vijaju se vase snage na izvesni n2.cin. Kad bi sad. nelm kolier;:]
tovario neKlill teskim teretom, tad bi vi teze illogli gur8ti, 811
.
se zato va~e snage jace razvile. Zamisli te kad bi BOZ2,rlStVO eve
•
luciju svetova bi::::Ill osto.vilo preko Jupi tera onakv01ll ka:eva j e ~i
13: oel to bl s e Ijudl bili mogli d obro ra zvi ti. JUi j Ol~ ,: " .

\
•
moglo je eovecanstvoda postane, ­ ako mu se na put postave 8'.lC~:
- ... ~

u ra:c.:; vo ~. Ha do bro ~ovecanstva mora 1e sus e i zvesne 1-i·)c i oelko:.·

..
I
j
uovati. Te moci mau u poe etku bile zlo, ne treba ih S:lvat2-vi
•
.J

!
zle Moc~, nego se st:ItJise moze reci de su se one zrtvovale ~~;.c.

--
i

1 •
1
.j
l
su se stavile na put razvoju smetajuci gao Te Ilioci mo~,;;L.lO LDto
nazvati Bogovima smetnji, u najobuhvatnijem smislu te :reci. ,"",IH
. .
'.
su Bogovi.smetnja. Bogovi zapreka, koje su stovljene n;3 put p:::c
~ • •
ticanja rezvoje.I od tog casa data je mogucnost za sve one, ,
·se zbilo ubudu6nosti. Te Moci, koje su bile odkomana.o·vsne, ~iE
1 I
{
bile jog po sebi zle. Bile su nasuprot veliki pospesi~ici r2;yr
j2
J
lead su po~le na juris. Ali one su bile proizvodjael z12. ~' .
j ,,;sslea. toga sto, one podjose na juris, usled toga je malo po ;;;rl(
nastalo zlo ..
1 1
Put razvoja tih odko~andov3nih ~oci podesio se nGrVTIr
t sasvim drukcije nego onaj njihove brace~ Njihovo je delov::::nj r::

. rBZ l'~c~ t 0, a pos 1 ea~ca

¥hi 1 0 sasv~m v • '" ..L 'I d a su t c ~'W\"l,
~oga JE D~ a
• -
LaCll~

VreJile liiesecev,~razvoja u izvesnom smislu postele Z8VOQl1iciEl,c-) Dn\~

bica, koja mi nazivamo andjeliIll2. lIndjeli prozivljsv2ju z,,_
;
vre111e 11esecevog razvoja svoj lju,6.ski stepen. H2, l..lesecu je b'.le.
I
ondje1a-ljudi. koji su takodje posIDatra1i kaKo su de1ov21e
'}
Sijletnje razvoja i koji sebi l.'ekose: "l1li bi se sad LUogli za:pv.s-k~J
,I ti u to de te smetnje pobedimo, da se bacimo u celu stl'UjU •. c­

secevog razvoja, ali mi cemo to propustiti, ne cemo uroniti 1;

to, mi cemo ostati gore kod Qobrih bogovs". '.i:a su se bic~' ;".jl~Jt·
1
OSkR btkinula u odredjenoDl CRSU ~,~esecevog razvoja t&~;:o :r:eci Oi..

j liloci, koje su tu dole. bacale sinetnje u Lese0ev r<.zvoj • n;~~.J;;L

j ..("1

j
, rot postojali su drugi andjeli-ljudi nB hiesecu, koji sebi 2.\;~~.
se:"ldi necemo da sleQilJJ.o teo K<.:d bi mi njih s18cili onC1.~; oi
sada razvoj opet okrenuo 11&tr3g i u nj ne bi uslo nistEi. l1UV". II

I! !
Up~,-.vo usleli tOGh, sto su pos~coj51e te S!:lctnje, uneo je l.;ebcc

nesto novo 1.1 rcizvo;j. On,:! bics., kOj8 sebi ):e:~ose: "l{ecu de 1.1; .•

I
 ... • ~ ..

- 118 ­

niknkvog posle s tim, ato se des aVe. tu dole, jc: ostajem kod. ~/ioc~.
ko j e nece da ih is t~.; nisko taklle", te su se izvukla i z )h~ai l.~e:' c·
c eve mas e napolj e za vreme starog rues ec evog razvo j a i pos tc~Q 0:;8
bica, koja su sledila sve one sto j e ne SUYlCU. 'fa se bica ni:::u v
stala U Bve ono, sto 8e zbivalo UP h;bacenom ;',.esecu, u ko,je i u
bile zapreke. No druga bics, kojc su ~~E,roni18, ffiorpla su BF)G n
svu svoju tele,most, U Bve one sto 8Ll. uy;elE! l,~esecu, pIimi'ci ::: i.
nje l'OZVOj8, koje s~postOj[:le. J-.1a st:, se biG[! tcKO l'cc5i ':lOl'rJ_:'
ViS(;,SlCl'utllU~i, negOA~i 8e )¥U~C ~i~O clObOQ~l~. ~jihOVi tel(.:~:':
OVa]], }Josl,;[,ll E::U gusel, nego~ Yn
bl11 postp11 lrJ.2ceo 'i 2 SU :1,:.' 1

u svojc,.l cclu irnu18 konsekvencu clel~t I,;oci, [,Ii delE, ;"oci SF i.~i,
u b(.J~am'kom svetskoill plnnu vrljE'HJ OE'llOV<.JW - to t:eeb<.l (" "('·,Il,
uvek LmesedO l<red oei 0 11 nekc.1 <),:'lj:i.: posleci.ic2 bile.l ,#,X j e 'C,-' ,
S8, k;:cl je I.lesecev razvoj pTe,jao u ~er.l(jljski 1', zvoj, sve '\;o ..~

izvesni Iwcin ponovtlo, 6.a su ona bic2, koja E~U se bacilr: U L; .jl
;
,I v:Jl j,Iesecev-og razvoja, z80stala I~a oniIi18, koje. llisu htelc! rd.:"
1
de ::neju 0 tome, i da su druga bic8 bilu jos vise L:8o:tcJ18, ;'o~
I
eu 0i18 vrivu6ena od obrnutog resvoja6 Sve to je dovelo do to~'
da su za vreme zelilljin'!razv-oj::l postojoli u<:;napreclovc'liji i ~";.(
staliji andjeli - Ijudi.

UznalJredovali ji and j eli-lj u6.i 51' ikuc iIi s u se C o'\:n·..:~;·')

ono VrCBG, kad je on u Lemuriji postao zrelim 6.2 priwi k1ic~
IjuQskoga ja i d81i BLl fuU da bir8, hoce Ii se vee ta0a ll,c'i:H:;:.
U UUrLiVlle svetove i dEd-'e se ne zapustati u ono, :'3to je ou ".
lI;;.e.,..s....
e..c_e_v_a.. ,u_rn;;;;;.;;.e..;.8.:;a;;,;n;.:0~..flo u tok :cao:;;vaja ;:;vetova • .l~ bile su to _.,1'
60 koja nazivamo Luciferi5kima i koj8 au se ~~ibli~i18 aGt~~11
telu coveka - jer ijudskom;j'G€i;1)6i2moCla pribliziti - i ',:'
3U L( to 8stralno tela uceIJil~l svc po;;lt'ldice u01.'be, lco;jc: f ; c " r '

grL:lo na nebu. Dok au dc:ld.e te oei bile opozvane oct to LJo~.'C!c~

d-;}( BU dcld.e 'bile stvorene duhovim8 zapl'eX:c, zavukle su f3E: :.
l2.0s1edice njihov-og cine. u astralno telo, tu one ~n:::tce ne;:;;~
tirugo, znace mogu6nost obmane i mogucnost zla. Sa<ia je covQ..:u
~ila data mUijuc5nost obmane i lllo 0uc5nost zlb, eli illU je u iS~'J \
IDe bile data mOGUcnost dB se sa vlasti tom snagom uzdigne iZllH
i obmane •
...
Zamislite sads de takva bics, kpo ~to su bile Eo6i, ~
je su pripadale drugoj hijel'c:rhiji, iz vl,~)stite snrlge i nc jj:;.
 ..•.. lb J .. .I. J .!£) JjJ tS'!S,@;;;c;a;:;;;;;;;'_''''''''MM'

- 119 ­

le iW81e mOLUenosti da postGnu zle: ta HU biea vi~om ZaPOV8~eU

rala biti opozvans i tek biea treee hijersrhije, i to ona koj~

su Ijuciima najbliza andj eli su te,ko reei Elo['la do slede ili
Uc: no slede 1Ioei koj e zadr??'8veju o Ona bie;: kOjFl ne sl ede nslC'j..,i-'
L~O uveJ~ oRet no slikame, koje treb2 de preC.lOC8vaju Bobede ne ;;,.:­

- -
bu i koja treba da izroze one sto se je dogodilo ~;;a vrei,le 1.:e88­
cevo.,:.; razvoja, kad je covek uznapredovao do utelovljenja astr,':, '1
. ._- ~

tela, to jest do covecje - zivotinjosti. ~o su ona biea, andje­

•
oske bica, koja au os tala dobra, oslobodila ou onog8 sto je n;~­
•
talo na Weseeu, iza~la su iz onoga,§to je tu dole ns ~esecu ~L:
.~
tojPlo. I ta slika stoji u mnogo oblika pred covekovom du30m.
fo je ono §to znaci frvobitna borbe Mihajla s azdajom. iu sliku
vidite i na onoj koja prikazuje Bika - kitre, i tu je 08obito
zornc. Hazume se de °nij :htelo reei da su se ta bicCi izvuk18 C)(
svojeg zedatka, nego su ona bile post&vljena pred Ijudsko oko,
keo ideal buducnosti. flTa su bic8 volela duhovni svet, dok ei\, ..
....
pO~'1ao o.ole, ona su gosla gore". Tako se je l1telo reei. S tObO!I~
pak po~la su dole druga bieB, koja su sledils duhove zapreke.
IIJad ti moras preradi ti one .3to si tako pl.'irnio, i more~ to IhI',­
•
ti U dul10vni ~vet; kad s.e opet budes uspin;jcio ti morc:s post~i
•
J.;d.an tskav Mihael takav po becinik Bika ". J er svayJ. takav s ifilO~ =,
@o~e da se na takav dvojan na~in upotrebi.

-Tako viciimo, da ne stanoviti na6in, time

bil~",,<?p~~a.l:,.~?:~.~~~b"1~~mo·~ucrl"ost7d8T~-"~S"'ebe'"~~'(;"ga'dos t ~.~•.
-
~to EU t2 ~~~,

semi S~refimi. i3 oebe SEl,uih He Iilo{:;1;!,do • .£;;­

~-.:

J -
ne on5j oilila koji i
s~gnu. To je one sto je, bit:;,oo"..'2.ni, Serafimi, Keruvimi i.31'.s.:;i.
"f, ne ruoc~~drukcije, nego da u8vojim i-mpulsim8 slede im1;?ulse kojy
~ ..
im Joianstvo de'e. Gospodstva, d~kle eela druga hijerarhij~ i~to

.
nc:.moze drukcije. Dakle i u tOille sto se naziva poreldom z13, i tu~e
ne vrsi nieta drugo nego volja bozanstva. I oni koji postcljU sw
. ..
~

'I

.~
~().,rr~zla, vrse samo yolju bo~ju.~ Roja preko zla, stranputicOLl··Zr
hoee da razvije one jako dobroo A ako sada sidemo k onill::! blc:i:
'I
- - -ti"
~ koja nazivamo vlastima, po njima sve se to ne bi bilo moglo poSe.\"
i .
I ts biea ne bi bila mogla postati zla sarna po sebi, ni duhovi
...'~

" w· • UA

, -.
li~nosti ni oni ognja. Jer dok je na Sunen oilo Ijudi, te l,~oc:~
.~
jos misu bile opozvane, tads uopstc: jos niJe bilo mQEucnosti d,cv
c£lOV':\C postana z 'rvi *koji su inwli mo~.:ucnost dcc pOE!tanu ,~liblti
Sli 8nQjeli u toku 1iese~evog razvojG. ~u JU.\ putu od 1.:eseciJ k :, '.1
--- I"SS •. . ­
... ---_.­
 ~t!'

- 120 ­

cu odigr81a illIlIIt.,,~
...... __ ........
s e j··~ e ta ?.orba
oIt(.~~ ......... ~
•~ C\.A $It sedeo an6.j ela",~,~~9.~~~._i.~_,~y.,1110 GU~-
.ol eaan ...: _ _ A..-"·..._·A", .-,._.""'...... .. J •• .-s - .........····... _· ...·...-.... 04''''...,....·--·,..' ,

nost,
.-.r:.'·_.. .. "~·,
nije
..
Be moglo bi se reciAdala zavesti si18ma, koje su hte­
_f. . . ·.-r""'~ I ..~-P........... .".,,~-·_ ..... _.' ."._ •. ~: .... _' •• ' •.•.....•..••••. "-,. ..,. '~\' ' . • . . ,,_., ...,_~,,_.~,...-.~••., ...... ,~.- ....... '" ... , _ •. ,."....... ~".",.~","",~",:",~., ".' . •

le C1a .1',.Ivedu u zal?reku. ~i su a:Clclj eli ostD1i Kod svoje sture Vd­
'4c'-.• ·,I'*" ' .",.,.,.....,..~'_ . ,~ ' "',-....,.".. \~.~.... .ona..n..""'""_ ~,' ."...( , ,.' .....• "'" '._ ••. ~ ._~"..,._"-I•.• _."","~.,.,.. .." " " ••",- ~.""""''''''',,",-'''-·'l.t·'.~, .eM'> '.~..., ~~'.,..

t ff~. ~,.~_~ ~Q~.

• "

~S~..~.l$2.~~ ..!?_v ,8 i~cl j e1. Ct•.~i. ~l ~~l.~~ ~_,_~~.? ~i,H~.:~!~_~.~~ .h~ j ex ~' r­
hij_~-l£.~~~.~~~.~J~
c.'.•~ - . ,
...!}.~~O'_ ~?., sled.e ,:b?,~).~_,y.0 ])}:~.
Sa,d dolazimo k dvema kategarijama biea. Prvo ana, kaj,.
su se bacila u ~no sto je nastalo kao cin iZ8 borbe na nebu: To
BU lucifericka
.
biea. Ta su bi6a onda zaokupila ljudsko astralno ,

telo za vreme zemaljskog razvoja i ciala su covelm liloguenost zls,

. ~ ~ .

ali time i mogucinost da se vlastitiw snagama razvije. ~ako da u

!
celom ·hij~~~;iuckom redu sarno kod jednog reda andje1a i kod co'vc­
m~g~6'~~st slobodeo
i
•j ka imr.li!10 ,~.'-,.. t"",}'. .' ',_~ ... ,t
Moglo bi se , reci da tu posred. redc
>,.•,•. ,. ,." ,~'_:,~.,'._.,'/,' , ¥. ' . ! ,
I
andjela postoji mogu6nost slobode. Ali tek kod coveka ra~vijeno~
j e "to' 'u'pr~vormer{o Kad je covek stupiD nogom na zemlju, mar;;;;
je najpre po'd'i'e6i snazi luciferickih biea. Lna su prodrla SVOj.L.l
s112]]18 '~'a~"t;~i~o covekovo tela. I time j e ja bilo povuceno U l;r
'~" '~'\""""'" ~ "~.
snage, taka ·tie Je za V'reme lemuJ:'skog i atlcJlltskog razvoja va i .~'
..... < ', ..{ ... " • • • • 1 "" '"

.;, ,.,_~~'~""if;_..'i..../'I< ••,,;.~':".;, •• ~.~.f\_'...'" ~j.,'I,A'·"".l": ~_., ":,~"" \ ..

ljudsko ja o[)}'?,,~~j~no kao nekim oblakom, koji je nastao ouim sto

. ",', .~" ....,,"~.-- ........~..I! -.' . , " • • ..

je lucifer ucepio. I covek je taka ostao postedjen ad toga cia b'(,.

••• ~,~_ •• ,:'-'''',,'...''J ..•.(••• ~ .. ' ~

savladan po snagama, koje bi htele da ga privuku o.ole,1 da su g3,

z~s erilr·t-r~'ru:.·ja'~bica. Tome da su neki and j e'li ostali gore i C: X' [1; ]

dj eiibrra"~t~lovij~n~'·'~ stanovi tim i~di'1ie,~:l indi viduima i d~'

su'".~".~Q,1xa~ to· s~' ,j e dogodilosv~d~Dnog d~ba, gae s e j.e .
,- ". - -. :- , "
I
-' '•. oJ,".~'~'

dogoai10 ne§to narocito, gde je jecln~ bi6~J koje je do ta6a b110

:'ia;1~,~...3i~,i9~;!8,:i?'S.WlCe.ijl . .c ilo· dospelo talw, d~eko J te' ana sad ni £e
poput aI.'Ilt;ih biea magIC) Sa11.0 da f;rodre u fL:::icko tela, u etersL.
_, ~.:."I',"'~,;'-tr"'·".~~"'-'''' .•', ,'''',~~ ••"•• '. ',', " " . ..~

i u astralno tela coveka, nego da su ta biea mogla u6i u covek~

',,- '-." ,,,,,;II,l:S""" ,- ' .•~. ~ .:;..

sve do j [1.
""...... ~Jlo:,!l~'.>'.4,; . . . .

j Seti te se, kako sam Vall! predocio, d<.: su u prosl~, vrCi.:C':i,

, ~,
-~'" '.
ViU8 bica bila sisla i kako su ~11.3ala ljudE:~l--:o fizicko telo,
as tralno i et ericko. Sad j e nas tupi,O j edan indi viduum u j edna ['~'
novito doba, koje je bilo pozvano ZEi to i koje je u sebe J~l'il;1:1
ono nsjvise bice, koje je bilo ve~ano nc< nelS suncani bit8.k, i :':
je je sve do u ja delovalo inspirirajuceo Koje je ja pl.'ozelo ;:',~
sncq';<.:lIll8 svojim.
Ja se izrazav2 u krvi. I 1.:80 ;jto jc !(rv israz jE" t~;~:o
kl'V11Ci toplin2, krvni a t?mj talco l'e ci Z20 S t'.'li as te t8!C S8 tUI'U:::~~(
v&tr'e, t<.l:w je ts vCltr8 izrc\z jC\ u elhd?n'tirrw. U clveliis GtVC:l:~~,.
 CI£&.lmIUIU.U! l !@l! l.1 ! il ! l! ! I I !I!I!1.=~
1,1:.,111;.111£- ....111;'.IUIX.LIZIIEIEISI_ _••• _ _,,""""'""'z'"' .. t = I1;f.~:'~

- 121 ­

IIlOl';,lo se je to bice fizicki L,r:ziti: pomjlJrc: U v8tri. Un.' :'

jc objavil0 u vatri: otjavilo se je 1.Iojsiju u bornceEl§~i .
Llunju i groID. nD brdu Sin::..ju. Jer to jt:: ana isto bice, Lojc Jeh1ie­
10 du se uvuce u Ijudsko ja i koje je 6ovorilo kojsiju. I to i~
bice pripra'l1jalo svoj dolazalc i poj~·vl;juj e sa onda U ,J eC:llIJU!O ~
dividiumu, koje je n&dareno krvi u Isusu i.l,Na:;;2.reta: tim QogaCl"\.~
jilL'c! sunc8.l1o bice ula~i u jeclno Ijudsko telo. I tirJe sto ce se
uvek vise i vise :pr9~hmati i nataJJEti onom S1l8 C;0ill. , koja je t::(l
II prodrla u ja, time ce ja steci sposoJnost clci se vlastitoI:1 ~:"a.gc""
I sve vise uzdigne iznad onih uticajc" icoji oi 1l'Ci81i cl~< to jc:: /('
\ vuk~ dole. Jer one bi6e prodirs Bve clo j2? to je druce n~~~vi M·
.1 go (;to :,,\1 ana druge, koja flU pre :::;ii31s He1 ze.Jlju, i .:oje 811 IJll
I vile\ fL,icko, etersko i [l;Jtrc.'_llo telo. UZ,iiliE10 svete 1:\.isijec:. L'nji~
I
1
LlOVOlil j e eterskoill telu bio ks ko 81110 vicieli II uh j eo.noc, vi,; c~ Ok~""
f j 8 i.' oni 8U to etersko telo netsleu.ili oel velikih c:.tlEntsi:ih p~C'Ao.
1 ka, u kojiroe, je to bice 'uilo. '.LO se je se:tcw pJ~ellelo Se: njih. un"
, \ , .
SVOJ1Dl Ja 1 8S t XC! lfillll
II' I I ' ' t e 1 om jllSU
. ~"'1
1110gl.l Q{:.
-
S t;Cle . .~'-;'
ono, :~-G0 \tw.­

zilo iz inspirac1je etersko~2 tela. I ~b~O se je to dejavalo 0t

1 epohe do epohe. Ljudi su bili inspiri.sani. U :njima je LJ.veL >:'la
i
I \\C-t;:cl si18, k·d su bili inspirisani, nek5to sto ih je 0itave OLll.~Zf~k
KbO jeclna snage. Covek je bio otivu6en 00. onaga ~to s~6inj8v~ ~t
is0VU sudbinu, to jest QeJ bud.e prepU>::iten SE,ill sebi, od to~,Cl je of)
onela bio OdVllC en, da bi postao bolj imo In spir i.sElle f,e j e bolj c'
sil:Cl. ~ako je to bilo kod svih pokretacc; relj.gijCi. U njih jc U\ll,­

zilo jedno bice, koje je bilo iznnci borbe na nebu, tako ti l:~
nisu bili prepusteni samim3 sebi.4-U Hristu pojcvilo se je jeGno
bi~e sa8vim druge prirode: bice, koje ponajpl'ije nije cinilo(\'~{1\
f
! ste" ali bas nieta da Ijude pridobij e ze sebe • .A to j e ano 1,5+­
1j no o i,ko uzmeLlO u ob~i~' k<.dill se jc Bxisc;;'1lls~~VO siril0, tC!<l. \io"i~
....=t Q.~""1'l .... """ 0,",,' 'Sf. II~.

I~ wo da Hristos u svome zivotu nij e ucinio nista, ali bas E'j":#'·

sta, i:3to se je dogodilo kad se je hriscanstvo rBsiriloo lot,;.'8,

I
\
dfJjte pok:ret&ce religija ranijih <loba. Qni su veliki
ani uce od jednog doba svog rD~voja, i njihov3 llauk8 delujc
u~itelj.i,

i na ljude SVOID svojom m06i. ~ogledajte Hri~·ta. ~ar on deluje avo_

I jam naukom. O~aj koji misli, do je u nauc8vanjima Hrista ona el~
no, taj ga ne razume. Hristos ne deluje U pl'vom reciu kl'OZ O~lG:

sto je naucao nego snagom onoga sto je cinio o .J>. najveci cin Hrts"
tOY bio je onaj, koji je svr~avao XKxsllircu, sr~t sam8e fa ~'
one bitno, da je Hristos delovao cinom, i de kod ~irenja u

KR..\ S--r ~, I'H:! ~ '': L .j, n:,~ ..l.:~E ;-fi I'U" ~ \ t V l", r) ,
 ""jJL.5tJi&S_&2&.itJJi&iI!!Ifl!­

- 122 ­

svetu nije vise trebao de. bude fi~icki lirisutano To je 0,n2 velj,­
ka razlika u de10vanju Hrista i svih drugih pokreta~a religij~.
~a se razlika ne mo~e Z8 sada razwrreti, ali je to bitno. ~u wc­

zete da sledi te i trazi te Hr is tova na uiS. enj 8, S ve ;j to s e U lIl'i,­

eanstvu kao neuka iznosi. I m06i 6ete da na~jete svako u~enjc
i u drugim sistemima religijskim. To se ne maze nikako poreei.
zete reei: eve sto je u Hriscanskoj neuci bitno, to se moze IKe
i u drugim sistemirna. Ali zar j e IIriseans tva deiovalo po S8o.r~~:~
svojih nauc2nja? Onaj koji j e ucinio one pl'VO bi tno, sto j I'; 1~1:C
uciniti de se nauka razvije, Sv • .(lavle, zar se je taj oslcmj;")
118 nauku? Zar je on po onome sto je piSano u evandjeIju c'.
(\
;;)5v1a pos tao Pav1 e? On proGanj 2 sl cd benike Hr' is tove. I.m 5_h ..ie;',}:::r)
1 dugo proeoni, dok mu se onaj, koji je tUilrO nL' krstu, nije poj~·.
u oblaku, dok Pavao nije imao vlastito okultno iSkustv~~, jc
s tos zi v. Delovanj e smrti, delovanj e ~ina, to j e bio H. ." L.
LI'UGi r e11gi oznl sis temi cleluj u svoj im Haukama i te su 1 ste K :('
~to su i u Hriseanstvu: ali se u Hriscanstvu ne radi 0 n2uci ::.,
o onome sto se je dogodilo. A taj je ~in t2kev da deluje n2 COV

l
ka S8i'10 ond2, ako se je on smil odlu~io do3 .pusti, te ana n8 njc:;
ueluje, tj. kad je spojiva sa slobodnim k~rGkterom njegovog in­

Ctividualriog "jail. Jer nedostaj e sarno da j e Hristos prisutun n

astralnom teLl, vee Hristos mora, ako hoee da bUde shvacen, d;:
bude prisutan u ljudskome "jail. "Jail se mora slobo6no odluci tidA.
primi Hrista. ,Ali upravo time to "jail ne prima sarno n2uku n"b:)
~nu bozansku snagu u sebe. I zato se moze sto puta dokezivati,
~{Q da se nauka Hris tova moze naci ovde iIi onde, 0 tome s e u()::
ne radi, nego 0 tome da je Hriscanstvo cin, koji sallO sioboe.}',:.'.
uzdizanjem u duhovni svet moze Cia postane posedom. Time dakl c C
~~vek uzima, prima snagu Hrista, do to cini slobodno, i nika jc nt
maze primi ti ko je ne primi slobodno. To je medjutim zo covc<:~
pastalo samo takomcguee, da je upravo ne zernlji post80 cove~:,)'
da je bio pozvan d~a zemlji postane covekom.

U drukcijem su polQzaju pali cJ11djeIi, koji 1'.:80 IucL>.:::r

ska biea imaju da zive na Zernljio Oni su n8 (ste,rom) l\~ese(;u f'
ri trebali dEc postanu Ijudi; ani su z30stc,li u 8vom.e r8zvi tku;
to ani mogu do pridju astra1nom telu; ali do "jail za sada ne me
guo Oni su u cudnom polozaju, U Ii j ednom polo s[:' ju ko [;2 ~ tV[,:;:':i­
~emo sebi de pre~stBvimo S8ffiO ~r8fi6ki, ill~U2 to i~gleda ~ed~nt'
 •

- 123 ­

He uzimajuei u obzir etersko i fizicko telo, u~miIllo d:-: j e C)','

astl'alno telo za vrelLl8 lemu:cskog :cazvitko bilo kruL~ A-13-C, G II-i
do je bilo umetak u astrc:lno1J1 tt:lu,,,, "jail se po,:tqJ(;ilO ucl~­
nile u astrBlno teloo sta se sada zbiva'? .68 vI'eme lemu:cs~~o~ :reS
vitka zahvatila su Luciferske moci svuda u ~ovekovo astralno t n
10 i prozela 8U ga onim sto su bila njihova dele, ali eto ko(o ':'.
ga pr~stavlj a kao nize stras tie Ono k:roz sto on mo~e del P',l.'clC
lucifersY,i
zabludu i zlo, to se nalazi u astralnoill telu, 1~e4£~~;i;~k~ dnhJ','
su mu to ubri'3gali. Da mu to nis1.1 ubrizgali, nikada covcl~ ne Lj
i irJ.20 mo gucno st zablude i zla, on bi bi 0 uzdignut u tamo gde l' ~;i
!
i
rna svoje "ja" netaknut od svih koceeih uticaja. To ide tal\:o Q ' ­
.\ Ije, sarno sto veliki vodje covecans~va stite Ijude, koliko j8
.. ..... , ::.... ......."\_...
~~""'.·"l~:.:·~_t'_~"",.~
·~"- ' •... " -,,,,,,,,..
:_"~"" :.~.~.,.' ~.~~ .,~.. ~.\

to potrebno, od toga da ne potonu suvise duboko •

•) ,....~·J1$:~'~t-f\ ... ;J.~,~w."" "~fI<';;""~~\'.'Y'" _ ';.~ ",;_., ,.-,.". :.:.~.".-...... • ~oI; ~,~
! • ..,.' •

! A

1
,i

r
I
t B
"
,-J~
c
I
Z~io
se Hristov dogadjejo Uzmimo jednog coveka koji ~l
bodno prilJla Hrista u sebe, - hriscenstvo je tek u po~et'tcu - <U
uzmil:1o ideal: da covekovo "j,:l" slobodno primi, d e-, S8 riri:tovc
S11c-:';8 ulevaju u njega. Kada je to "jail t8l:W d;lclco da se ono

ljrozelo Hristom, tads Hristovs.:mcJga Zrt'tci' i u 8stralno t(~l\).

I s~ovC:J snaga t:01Qa zraci iznutra u isto astrelno telo u~--:ojE:: 8-"-~ ~

'I.
,
ciferske :Gloei ral1ije ubrizgali SVOj8 dela. I ,it,,: se seed (lo:~:-::
u buclucnosti? l.rirne sto Ini Ijudi
izbrijemo Bve one covekove osobine koje dO~8ze 00. Lucifera,
S POUlOCU i Barn.O POLlOCU iir::'st n ,:

kroz to mi kao Ijudi oslobadj8IJlo postepeno i luciferske uoei,

~coj e su za vreme razvoja SttHOg I;IesecCi, do bi omo,_ucile elobo'-:

CoveKovu, morale da utonu u i svestan nizi rc"zvi tak i nisu i I:. I.'
pI' j.li leu de same dozi ve Hr istovu snagu n<.=: zemlj i, te 0 e 11::\ Z '.~i .. :L .
kroz ljude dozivljavati Hristovu S112gU i oslob8djoti seo Oov,_'lr
oe oolobodi ti Lucifera k3da nc! odgovarajuci HaGin primi liris"l)­
VU S112.gu. A l~roz to ce opet covek post8ti j8ci ~le[;O ;J to bi j.JI­
CC -bio. Jer, zamislit8 de). cove};: nijo Cobj.o lucifer2ke sn:<~e;
A

l
- - :> " ~:)';' '>'\' .~" ol: ...... ,f"·:jp;.. /,;i.!'••~;:,;,'I""#f"(A~)'i,,,~;'''I;'''''f~ . "':-.i'{:",: ~_~ - to ."",~ "

- 124 ­

6.8 snags lcoja bi zraci1a iz HristCi ne ti naiiazila preiJreke :1.1...­

ci:Eer'skih snags i covek ne bi lliOg80 11 dobrOIll U istini, U l'lL'.',·C'­
s ti doci taka da1 eko kao :i"to m02e doci Ka() iU8 dEl po beui L;(: "

rotne iuciferske snage.

'reko i mBillO U cove ku j eClno ': ·8lc·n c~ hi j or ~ r hi j c:, 0 . ~I) c."

... .. ~"'.~"., .~

dima cla se on vrlo r8~01ikuje OCl ostalih clrnovc'o Vidimo c;: ,>
"~': ...

tv. stoji cll'wccije od SerBfimCl, '.leruvinw, tronr~', Kiriotet8., -·i··

'-"';').'·'!'!o'-~,"'~""·;r'';;·"''·''-'~d .~.. '''-';~' .-.','

name i l:.2(sur,;ija, drukcije od Arhi.:'jrJ i ;"rh<:n,djele i jeuno, elf

••_ ...'<11 ,~ ..!~~..... ,~ .~ .•"': ... '... 'T~"" ~ ',4 . , ~- .

I kndjela. Un mo~e sebi icci ked gleds u bUGucnost: ja sam ru~~:

i
'''':,.'. . -:

Ill. U IdOlile Ilajdubljem bicu tj:2zii::J. 13ve ono':3to rili d8je impulSe ~.
~. '. " . .

Ir <" ,." i, ' •• •

deLmJe - ne iz t;lea.anjD bozunstv:'l 1U.1O SeruILd, vee i~~ du'oLi:

.!, ....." ;'-"",. '~--;.

s vo ,,,c' bi '.;a o
•
I.. Hristos je Dog, toji He. delnje tC)!W, d~ [Ji s"" nJr.
_ _ _"J_ _'''',lf!'~''~J'.~)~t~1t~'~_~,,,,,,,*,,,,.tu'l'''''''',
.. • ..· .:.!,",~ ..",.".-.""'~~~''''''''~''''''''''~~'''''''''''''''''':W''j;''Cl.''''''-''~
.•
ij;j,puif3i oezuvetno illoreli slcG.i·ti, 118(;0 :,-<lUO c.,j\:o ih llt-::j':OllVj.(.l.i,
ad 11'.- ;.•,. • ... • '~~::::."";:'11!'!"<.•..•t.;;S!..,iti:A!'~IIf(~~,-": '~lw;.t', t"~~'!-:'.~~.IN"<.,, ....._...~~,~t!\'f>I,.oJ~'4AYJ;;:j,l.Jol'"~'""'''''''
... ........... , •.- .

.I
s1du~. u.~i1 0 b~~_~2..e~ ~ ~~~,:.-L~ ,<~~~,~,?,~_!,9.,j,e~~22-~,l:!-~~ ..~~~,~~,.J .. . ...
ci.ivicJ.uulni. , slobodni rCizvoj JA 1.1 ovom iii anOll sueru mO~E: d.c
. . . . LUI? dlt~ . • r •. ~."I L_ 6 ~)-~Jft: ,...·~,""'''<t~l'-o:-~NIt,..,~~ ........,,~.~, lu".,q,·dI6lt,·'<: ··...!,.

s;uet8. ll:ristos je U l1<>jviseiU"lllislu IJ10&~cJO d.e l::e?~e:Vi cete lU

\, Q a c" 's Z1 .. t~_~~",~t~""~~~~;')1'~~,*,,.~~~1';".;(,""."""l.';~.
I U.i,JOZH2te ist1nu i istinc: ce vas uciniti sloiJoclnilila.
_iiiOi.....~~~~ ....... .,., .. Ii" ~. ...,.... :a.'" "*,..... :f"Jkl;"'ft,~
f
. ; . .. . .- - - - - - ; . ; , , ; ; , ; ; . ; ; ,_ ...
> . . . . . . . . . . ., . . . . . . . . .

A ona bice najblize ,·'0

LIt (-
u e50
' - ).'

I Uc cine zlo. luciferska b;n0

I
I
II
!
!

ulna {~)l:n8. •
. '1ek tc!ka mi raz,wnev8HlO c810 z[1~C::8nj2 i rios'~oj;)n[;tvo (;,:'
kovo ueC:.ju clrJllov.Lmo m.'\sih l1ijcI' rhijc: i ~(cC:6i,1O, le0. i)O~"le("xu
gore ~,re;ilc, kr8soti i velic:ini visih hiJercd:nija: ",.V& ~,jll onj, I.'

l{o veliki, "t8ko mUciri, tbKo dob:ci, <J,c. ani nilc.Ct ne 1l1OGU f;~ici ::1
prc:.vo;~ puta, a one je ipDk velik~ Ui8ij~, COVL',cov,:, to cii on -1,,1 t'

do u svet Q.onE."e slobodu, ono, <,to se u pr:vo;il Sl~lisl1)_ tl' l'Cci

u'; ,
'J.LV,I " . ' . ,'r,
1.,JltUcV 1"JU. J e r b e",
r" c'l" :,,'GluL
u vOOGE "';'.'.dO,.U,,·
,\. 1"JU b<)c;V. ~IC.,"O
': ..,1, . Ij~
>.; ,( ,
; ·c;]1T\ii!iliiLuiuLCdtitl~id_,,·.·.'"··,-·
~_. "..~ _~ .. <",,~, ••' "",'" .,~ ".<" , .' .. . _",,,~, •
..~
~.~

- 125 ­

koje morD. bezue:J..ovno da sledi neki impuls, sled.i gao NeKo bice, '.\)
je moze i drukcije dB raCii poznaje SGmo jecinu snagu, zboC koje
sledi: Ljubav. Sloboda i .. ljubav su dva pole, Koja spad8ju z2jeu­
~ ~,

no. Ako je dakle u nas Jcosmos trebala da udje Ijubav, tad. se je

to moglo dogoditi jedino preko sloboo.e, tj • .Jreko Lucifera i
njegovog pobeditelja, i u isto vreme preKo Otkupitelja ljudi ~r(­
ko Hrista. Zeto j e Zemlj e kosmos Ij ubavi i slobode i to j e oitrw
da mi, ne navodeci pri tom coveka na neskromnost, naucimo ovako
nabraja~i hijera:l'hi,je, kako su se one u nasoj zapacmoj ll[ esotericj

uvek i uve,f I+~-q~.Milf~:"..~e"ra!i." Heruvi, troni, oni e1ede neposrtcJ'

impulse usled ,g'.J.e<ie.p.je ,;Bo~anstva, Gospodstva, Moci i Sile oni GU
. - ."", ~. . '.~'" ''1I~.i-').···· '';''''~

j os tako vezaI1:~ na vi,s.. e moei, da s e llloraju odkomendovat i da bi

:' \'.... ',; ,', -, [, .. _~
",' :" . " " . ' .­

razvoj mogae, n~pre<iovati do coveka. JOB i Arhandjeli i .0uhovi

: ". ". ~ _ " ' • • "r ' _ ••

t licnosti
.
ne ~og~ da pogr~Ae,
.'.,.. .,.-".
ne mogu dskle slobocnom voljom de
-~"f ''''~)l':: '~"~.~, ,. .. , <~, '$<0 4,".. ",

zapadnuune~o zlq.~ Zat,O su duhovi neposredno vise hijexarhije

'" 'H <.-" " 'l ':-'. ? "" ': " " ~

nazv:ani i'311!~ ;;Y~~¥~ima ~l?ravesnicima, da bi se tim naznacilo <18 Ui.

/
ne izv;r.~ujU sv.oj,e vla.stite naloge, nego naloge onih koji stoje
$iznad n·j~~•.N'?c·~.c.o':ve·ku,tE6e dozreti, jedna hijer8rhija, koja i';;\~
r
1( di vlasti~e.nqloge•. :t:'reko Jupiterov8, Venerina i Vulkanova :t'azvo- *
~ ja dQzrec~'-c'o";'ek,doto&a,tec~ ispunj&vati svoje vlastite imIJ~l=_: ,~
takO dakle SIDe,mo mi da kazemo: Koje su hijerarhiilli'( 10 7'1­
njelllo ovako: Serarr:-i{eruvi i Troni- GOsoQstva kOj': ii}u.n~~<I'l
svoje ·osodstvq., vlast) vIada'uci sarno time sto deluje u onQil
~mislu, kako im we daja impulsi bOiov30 Zatim dolaze ruocl. ko~e
ispunj8.vaju svo'u moe u rCiVO tako da ' e ' ime'u odozgo o lsto tc.ikc
i il e. no e li oni dB pos tanu zlillia, tEld se to mOJ::Ci dogo di t i 1)U•
r bozj em zakltlJ}cku. Dolazimo do- i Licnosti,
. uhova 5­ do ]?r,~;vesnika ~ iiIt
Vesnika i spustili slIlo se dole neposredno do coveka. I lcaiw cc~e
mal'ati reei a covek:U aka a ubro'imo u z a Arhanuc­
~a i Anajela, Pravesnika i Vesnika, moraee se pribrQeiJi redu ;1;­
jerarhij.a 1 Duh Slo,bodej 11i Duh L~~~av~,.a to je odozgo poceV!i
d~jerarhijat koja je svaKako jos u razvovu, no koJiI tri.,:­
da u duhavne hijerarhiJ.:;.

~."~~~~~~_~(~'ltY~~.~»",,.?,.~gnCivlJ~n;l~,!_,E~g,~,
,~vaki .,puta, k~r;
j...e",~<~.~~_E;.~, ..,~~.~"f:lP:'i...~J?,~o,.q~,;}6yrs(5u~!e senes:to, novo u 8voluci.j u sve:o­
va,~~."!:~.,,~,,,~:;:~~,,~~~~E,-.~~.,~9,!~'€;~ve~ j e .m~s.i~,~ ".on.: ?~ j er arhi j e, 150 j ~)

je na stupnju coveka. •

• ,.7, .. ':,"", ••o"'l..."·,,,~~,-Il~'·'~·'''''_''~~· ,,/;~.,.,,' ~ ..

"
 ; L. t Jd L2&2i2E5 &&£2_ .E_-.a~'·""

- 126 -

Tim smo pokus ali us utvrdimo srnis [,0 Cove];:ov i z smi 21:
§ega kosmosa. Barem do i~ve8nog stepena mi sma se dan2s Quhovr r
zapitali 0 smislu covekovom i pokusoli t'ffiO da tClj slliisao cavuw-~
smisaa tacke sred univerzuma, utvrdimo po U1Jutstvima misterijc, ,
kU88vajuci da coveka ili t8.cku ocigonetnerno iz okoline - t8(~kn;'
o'(Oline. Ali tim n::ise sez1l2nje ula:6i u realnast. ~i. tq je bitnJ,
z bll;J s ke:'
dE; svoke. istil1st~a duhovno-naucna spoznajc: jeste stvarna, k()l~-
kretna, realna fipoznaja. 1\0 jest da duhovno-naucna spozlwje
napa sr eeino sama daj e sliku ko timos ."1 i d uho vni h hi jere; rhi j 8,

lvii stojimo u sreoldtu Bveta. Sve sto je oko n2S CUbit

nas cvo'ie zna2er\jje, ,lex 1'1i sebi l"~ClZemo: 5poljfJsnji culni ev,gt
tum
I
n8 maze nam re0iti zagonetku. 10 je t81cO K80 de bi se sve
& •
sku~ilo u jednoj te5ci..- Ali onda ked se Bve skupi - onda do1~~i
--_._~.~_. ---~.- ~---.

iz okoline reienje-svetske zagonetke taka istinski realno, k~o

•
i luaterija sama, koja je,Jaslika i poredba duhovnoga. (ma se
•
~a, nesta~ u sjfedistu, i izronjuj e 0Bet iz okoline, To j r
realnost. I nase~e saznanje realno, BAO 118m tako xxoc izidie
&
*
oei kao grad~na i groces celoga svemira •• 011da to nije s~_.
_# lacija, n i ~ ad iaucine, 11ego saz11anje rodjeno iz k08r~-
sa. I to as ee an~ie treba da mi r::, ~vij emo: I.IuQro st treba 0.8 buue
au
nos io.eal, mudf&l rOdjepft iz 9~ine kpSillosa o fuudrost l<:oj a m.[;
gru snagom, snagom za nase vlastito odredjenje, Zoo nas vlasti~.i.
veliki svetski ideal, a time i za nas najblizi Ijudski ide21.
S'.::M~Bo.

++$++

'.

; ...

1
)
 • ~'~'S
• "#1#
".~ ? t.} .l: H
ti. Cit .~•• "'0 ~ }
""Q, c.'~~"O. ·OIe tt\
~."t '3~"l'\' "", ~I
.~ ,ntrW' ~101qJ,~'"
o t\cna tI'~ 0 ~'C\'010M'tdva~a
t'
'=' C. .. 0"1\0"")
ClAo~3fA~ l b1)~Jf\1
"''''IW'~
\~ AOM' '' •
.... '1-bJ £J
rL1-.
~"'"