Beruflich Dokumente
Kultur Dokumente
Ипак, док наши историчари, овде мислимо на оне који су рођени после 1935.
г., дакле не они који су били активни учесници рата и као такви не могу
имати нужни кредибилитет повесне објективности, не расветле овај значајни
период наше савремене повеснице, који ће обележити карактер нашег
друштва за следећих 70 година, сматрамо да је крајње време да се широј
читалачкој публици предоче неке релевантне чињенице, или макар неке
назнаке стварних повесних догађаја.
Да почнемо од већ споменуте „Наредбе“ краља Петра Другог. Пре свега звучи
крајње невероватно да номинални суверен државе и уједно као такав и
врховни командант ЈВуО (тј. својих сопствених легитимних оружаних снага у
држави чији је још увек легитимни суверен) изда овакву наредбу, коју су
припадници ЈВуО, а пре свих ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић, од истог
тог краља постављен, начелник Врховног штаба ЈВуО, с правом доживели као
нож у леђа, односно као акт велеиздаје. Међутим, овде се поставља и
круцијално питање у чему је могла бити ствар са овом тзв. „Наредбом“? Док се
не обелодане историјски документи, (али не они из комунистичке архиве
„Војно-историјског института“ у Београду, тог стоваришта и ђубришта НОБ-
истичких ноторних фалсификата), обични грађани ове земље су принуђени да
се баве пре свега претпоставкама, мање или више уверљивим.
Ја сам онда рекао. 'Хвала вам лепо, ми ћемо гледати да сад имамо мање
губитке'.
P.S.
Текст говора краља Петра Другог Карађорђевића (против самог себе) од 12.
септембра 1944. г. је објављен у „Службеним новинама Краљевине
Југославије“, број 20, од 25. октобра 1944. г. 1.