You are on page 1of 336

MIŠEL FUKO

1926-1984-2004

HRESTOMATIJA

Priredili:
Pavle Milenković i Dušan Marinković

tekstove preveli:
Milana Bošković (engleski)
Duška Dobrosavljev (engleski)
Andrej Horvat (francuski)
Vanja Manić (francuski)
Ivan Milenković (francuski)
Pavle Milenković (francuski)
Vladimir Milisavljević (francuski)
Olja Petronić (francuski, srpski)
Eleonora Prohić (francuski)
Darko Rakin (srpski)

stručna redakcija prevoda


sa francuskog: Pavle Milenković
sa engleskog: Dušan Marinković i Pavle Milenković
Dizajn, prelom i tehnička priprema: Igor llić

Prvo izdanje
Izdavač: Vojvođanska sociološka asocijacija
Dr Zorana Đinđića 2, Novi Sad

Za izdavača: Dušan Marinković


MIŠEL FUKO
1926-1984-2004
HRESTOMATIJA

Priredili:
Pavle Milenković i Dušan Marinković

Novi Sad 2005.


Vojvođanska sociološka asocijacija
UVOD

Živo interesovanjeza delo Mišela Fu- A great interest for Michel Foucault's Il semble que le vif intérêt pour
koa čini se da ne jenjava ni dve de­ work is still not subsiding nearly two l'oeuvre de Michel Foucault n'affai-
cenije posle njegove smrti. Naprotiv, decades after his death. On the con­ blisse pas ni deux décennies après
ono je toliko da poprima heterotopi- trary, the interest is so great that it sa mort. Au contraire, il est si grand
jske razmere, spajajući u okviru fu- assumes heterotopic proportions qu'il gagne des dimensions hété-
koovskog diskursa pisce sa različitih connecting authors under Foucault's rotopiques, en réunissant, dans le
kontinenata i sa raznorodnim disci­ discourse framework, from different cadre du discours foucauldien, les
plinarnim zaleđem. continents with heterogeneous dis­ auteurs venant des continents diffé-
ciplinary backgrounds. rents et ayants des arrières discipli-
Ako bi se, sledeći uput samoga Fu- naires divers.
koa, "delo" razmatralo nezavisno od If, following Foucault's directions,
"autora", onda bi se ova knjiga Fu- a "work" is to be scrutinized inde­ Si, suivant l'instruction de Foucault
koovih tekstova i tekstova ο Fukou pendently of its "author", then this J
lui-même, on considérait un 'oeuvre"
mogla tretirati nesamo kao prikladno book of Foucault's texts and texts indépendamment de son "auteur",
obeležavanje dvadesetogodišnjice about Foucault could be treated ce livre des textes par Foucault et
autorove smrti, već i kao not only as an appropriate mark­ sur Foucault pourrait être traité
rođendanska proslava jednog Delà ing of his death but as an anniver­ non seulement comme un geste
koje u ovoj, dvehiljadeičetvrtoj, puni sary celebration of the work's fiftieth convenable pour commémorer la
celih pedeset godina. Maladie men­ birthday. Maladie mentale et person­ vingtième anniversaire de le mort
tale et Personnalité (Paris: PUF, 1954), nalité (Paris: PUF, 1954) has branded de l'auteur, mais aussi comme l'an-
označilo je jedno rođenje i život čija a birth and life whose turbulent bi­ niversaire de la mise au monde d'un
burna biografija, sada već u domenu ography (now only in the domain of Oeuvre qui cette année, 2004, a cin-
"dugog trajanja" ne prestaje da "long-term") continues to dramati­ quante ans. Maladie mentale et Per-
poprima dramatične uzlete. Dopusti cally soar. If generalization is to be sonnalité (Paris: PUF, 1954) a marqué
li se jedno uopštavanje - imajući pri allowed - having in mind Foucault's une naissance et une vie dont la bio-
tom u vidu fukoovski nominalistički nominalistic caution applied to any graphie tumultueuse, qui est main-

7
HRESTOMATIJA

oprez kod svakog uopštavanja generalization - it seems that Fou­ tenant déjà dans le domaine d'une
- moglo bi se reći da Fukoovo delo cault's ingenious work has started "longue durée", ne cesse pas de faire
svoje mladalačke dane živi tek posle living its early days after the author's des envolées dramatiques. S'il est
smrti svoga autora, u jednoj zbilja death in a really broad and, in many permis de faire une généralisation
opštoj, i na raznim stranama gotovo aspects, euphoric acclamation. By - en tenant compte de la réserve
euforičnoj aklamaciji. Posredstvom virtue of his work, Foucault contin­ nominaliste foucauldien envers
tog delà, Fuko je i dalje zvezda. I to ues to be'a star. In fact, he is a roam­ toute généralisation - on pourrait
pokretna, koja se na intelektual- ing star in the intellectual sky whose dire que l'oeuvre de Foucault ne vit
nom nebu sa jednakim sjajem da brightness can be easily recognized sa jeunesse qu'après la mort de son
raspoznati u sazvežđima: filozofs­ in philosophical, historiographical, auteur, et cela à travers une accla-
kom, istoriografskom, sociološkom, sociological, pedagogical, psychiat­ mation vraiment générale et parfois
pedagoškom, psihijatrijskom, ric, criminal and legal, literary, an­ presque euphorique. A travers cet
krivično-pravnom, književnom, thropological, and other newly born oeuvre, Foucault est toujours un star.
antropološkom, verovatno i u onima constellations and perhaps those in­ Le star mobile, dont l'éclat est recon-
koja se upravo rađaju ili će se tek tellectual constellations that are yet naissable dans le ciel intellectuel,
roditi. to come. également dans les constellations:
philosophique, historiographique,
Protekle decenije pokazale su da Recent decades have showed that sociologique, pédagogique, psy-
je Fukoovo delo i dalje uslov i os- Foucault's work is still a condition chiatrique, pénale et juridique, litté-
nov za traganje, za novo otvaranje and a foundation for searching and raire, anthropologique, et probable-
heterotopijskih polja onima koji ga opening new heterotopic fields for ment aussi dans les constellation qui
slede, onima koji ga poriču. Nje­ both his followers and those who sont en train de naître ou vont naître
gov ambivalentan, u mnogo čemu deny him. His ambivalent, in many un jour.
neuhvatljiv i svakako fascinantan aspects fugacious, and most cer­
intelektualni i literarni legat stavio tainly fascinating intellectual and Les décennies passées ont montré
je priređivače ove knjige u dilemu: literary legacy, has put editors of que l'oeuvre de Foucault représente
omaž? obuhvat? odabir? delo? this book in a real dilemma. Is it: a toujours une condition et une base
"Kome se obraćate, ako se obraćate?" tribute? an envelopment? a selec­ pour la recherche, pour une nou-
Fukou ničeancu? Fukou hajdegeri- tion? a work piece? With whom are velle ouverture des champs hétéro-
jancu? Fukou istoričaru? Fukou ar­ you talking to, if you are talking to? topes à ceux qui le suivent, à ceux
heologu? Ciniku sopstvenog post- Are you talking about Foucault as qui le nient. Son patrimoine intellec-
strukturalizma? Onome koji svim a "Nitze-ist", "Heidegger-ist"? Fou­ tuel et littéraire ambivalent, qui est
svojim srcem nervozno prokazuje cault as a "Historian", "Archeologist"? souvent insaisissable, mais certaine-
parajuću prazninu sadašnjosti. or perhaps Foucault as a "Cynic of ment fascinant, a posé les rédacteurs
his own post-structuralism"? or to de ce livre devant une dilemme: un

8
UVOD

Ne treba, međutim, izgubiti iz vida someone who is nervously showing hommage? un recueil? un choix? un
da veličina slave, koja se delimično a ripping emptiness of reality with ouvrage? "A qui vous adressez-vous,
ogleda u obožavanju, a delimično all his heart? à condition que vous vous adressez?"
u ritualnom izgovaranju imena, nije A Foucault nietzschéen? A Foucault
isto što i količina sjaja koja potiče However, it should not be over­ heideggerien? A Foucault historien?
od samog izvora. Blještavilo ovog looked the fact that the amount of A Foucault archéologue? Au cynique
Delà kadkad je toliko zaslepljujuće glory, which is partially manifested de son propre poststructuralisme? A
da navodi na krivi put. Njegova in worship and partially in ritual celui qui dénonce de toute son âme
slava pak, dovoljno je pokriće da te name pronunciation, is not the same la vacuité déchirante du présent.
stranputice prođu neopaženo. Jer, as the amount of shine that radiates
voleti Fukoa nije isto što i razumeti from the source. The brilliance of Cependant, il ne faut pas perdre de
ga. Važući, priređivači ove knjige this book can be quite dazzling that vue que la grandeur de la gloire, qui
imali su (možda neskromnu), time might lead to sideways and dead­ se reflète partiellement dans l'ado-
donekle verovatno i hrabru ambiciju: ends. However, Foucault's reputation ration et partiellement dans la pro-
da (lično) intelektualno pokloništvo is more than enough assurance to nociation rituelle de son nom, n'est
združe sa naporom razumevanja, make those sideways miniscule. By pas tout à fait comme la quantité
koje, na tragu samog Fukoa, ne os­ reason, "to love" Foucault does not de l'éclat qui provient de la source
taje tek kod razumevanja jednog mean "to understand" Foucault. The même. L'étincellement de cet Oeuvre
Delà, niti samo delà uopšte, već editors of this book have had an im­ est parfois si aveuglant qu'il nous fait
odgovara obavezi obrade događaja modest and, perhaps, a brave ambi­ prendre le faux chemin. Mais sa gloi-
mišljenja. tion to merge (personal) intellectual re suffit pour nous empêcher d'aper-
offerings with their cognizance ef­ cevoir ces détours. Car, aimer Fou-
Nemasumnjedaje"događajFuko"još forts that, being on Foucault's path, cault ne suffit pas pour le compren-
uvek delatan za metodološko-teori- serves the obligation of elaborating dre. En mesurant, les rédacteurs de
jska i epistemološka promišljanja. happenings of thought. ce livre ont eu une ambition (peut-
No u kojoj je meri taj događaj bio, ili être immodeste) qu'on pourrait
još uvek jeste, igra slučaja, a u kojoj Without doubt, "happening Fou­ appeler brave: réunir (leur propre)
pak Fukoovo poigravanje slučajem? cault" is still prevalent in method­ l'idolâtrie intellectuelle avec l'effort
Do koje mere poigravanje strpljen­ ological, theoretical, and epistemo- pour la compréhension, qui, suivant
jem onih koji ga svojataju? Možda logical cogitation. Now, in which la trace de Foucault lui-même, ne se
se on još uvek igra sa našim strpljen­ proportion this "happening" has satisfait pas de la compréhension
jem, nas koji nad njegovim rukopi­ been and still is circumstantial, and in d'un Oeuvre ni de l'oeuvre en géné-
som raščitavamo iznova "nas". Ili nas which proportion is Foucault's con­ ral, mais correspond à l'obligation de
samo, na granici između misli, smrti scious play with the circumstance? travailler l'événement de la pensée.
i smrtnoj misli ο toj smrti, odnegde, Where is the patience breaking point

9
HRESTOMATIJA

iza Janusove maske, radoznalo u of those who usurp him? Through "L'événement Foucault" est, sans
tišini posmatra. his ingenious work, Foucault is still aucun doute, toujours agissant pour
playing with our patience and with la pensée méthodologique, théo­
Dušan Marinković Us who over his scripts are rediscov­ rique et épistémologique. Mais, à
Pavle Milenković ering nobody else but Us again. Or, quelle mesure cet événement était,
on a verge between thought, death, ou toujours est, un hasard, et à quel-
and deadly thought about death, le mesure c'était le jeu de Foucault
from somewhere, behind the Janus avec le hasard? A quelle mesure il
mask, he is inquisitively watching us jouait avec la patience de ceux qui
in silence. se le approprient? Peut-être joue-t-
il toujours avec notre patience, avec
Sa srpskog preveo Darko Rakin nous, qui, encore une fois, lisons
"nous" dans ses mots. Ou quelque
part, à la frontière entre la pensée,
la mort et la pensée de cette mort,
derrière le masque de Janus, il nous
observe curieusement, en silence.

Sa srpskog prevela Olja Petronić

10
MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI

Ja lažem, ja govorim jivoj tvrđavi, u kojoj jedna tvrdnja tvrdi sebe, tačno
se primeravajući sebi samoj, ne prelazeći ni preko
Nekada je grčka istina uzdrmana u jednoj jedinoj jednog ruba, otklanjajući svaku opasnost zablude
tvrdnji:"Ja lažem"."Ja govorim"stavlja na ispit čitavu -jer, ja ne izričem ništa drugo do činjenicu da gov­
modernu fikciju. orim. Stav koji je objekt i onaj koji ga iskazuje pove­
zani su bez prepreke ili oglušenja, i to ne samo na
Istini za volju, ove dve tvrdnje nemaju istu moć. strani reči koja je ovde u pitanju, već i na strani sub­
Dobro je poznato da se Epimenidov argument jekta koji tu reč izgovara. Dakle, istina je, nepobitna
može savladati ako se, unutar jednog govora koji istina da govorim kada kažem da govorim.
je lukavo sklupčan u sebe, razlikuju dva stava, od
kojih je jedan objekat drugoga. Uzalud gramatička Ali, moguće je da stvari nisu tako jednostavne.
forma paradoksa pokušava da izmakne (pogotovo Ako formalno tvđenje onoga "Ja govorim" ne post­
ako je on uvijen u prosti oblik onoga "Ja lažem") avlja probleme koji bi bili specifični za njega, nje­
toj suštinskoj dvojnosti: ona ne može da je ukine. gov smisao, uprkos svojoj prividnoj prozirnosti,
Svaki stav mora po svom "tipu" biti viši od onog otvara jedno područje pitanja koje je možda
stava koji mu služi kao objekt. To što stav koji je neograničeno. Zaista, trebalo bi da se ono "Ja gov­
objekt povratno utiče na stav koji ga označava, što orim" odnosi na jedan govor koji mu, time što mu
sadržaj Krićaninove tvrdnje čini sumnjivom nje­ daje predmet, služi kao oslonac. Ali, taj govor ne
govu iskrenost u trenutku kada on govori, što je postoji; ono "Ja govorim" polaže svoju suverenost
moguće da on laže kada govori ο laži - sve je to samo u odsutnost svakog drugog jezika; govor ο
manje nepremostiva logička prepreka nego kon- kojem govorim ne postoji pre nagote koja se izriče
sekvenca jedne proste činjenice: subjekt koji govori u trenutku kada kažem: "Ja govorim"; i on nestaje
identičan je sa onim ο kojem se govori. u trenutku kada ućutim. Čitava mogućnost jezika
ovde je isušena tranzitivnošću u kojoj se on događa.
U trenutku kada sasvim prosto kažem "Ja gov­ Njega okružuje pustinja. U kojoj bi krajnjoj tanan-
orim", nisam izložen nijednoj od ovih opasnosti; osti, u kojoj singularnoj i suptilnoj tački mogao da
dva stava koji se skrivaju u ovom jec; nstvenom is­ se pribere jedan jezik koji bi sebe hteo da uhvati u
kazu ("Ja govorim" i "Ja kažem da ja govorim") ne ogoljenoj formi onoga "Ja govorim"? Sem ako up­
ugrožavaju se međusobno. Zaštićen sam u neosvo­ ravo praznina u kojoj se pokazuje besadržajna ne-

11
SPISI

znatnost onoga "Ja govorim" nije upravo apsolutna gim tačkama u jedan prostor koji im istovremeno
otvorenost kroz koju jezik može da se proširi u daje boravište i koji ih razdvaja. Literatura, to nije
beskonačnost, dok se subjekt - ono "ja" koje govori jezik koji se približava sebi samome sve do u tačku
- rasparčava, rasipa i rasejava sve dok ne nestane u svog ključalog pojavljivanja, to je jezik koji sebe
tom ogoljenom prostoru. Ako jezik zaista ima svoje postavlja najdalje od sebe samoga; i, ako u tom
mesto samo u usamljenoj suverenosti onoga "Ja stavljanju "van sebe", on otkriva svoje pravo biće,
govorim", njega po pravu ništa ne može da ograniči ta iznenadna jasnoća otkriva pre jedan razmak
- niti onaj kome se on obraća, niti istina onoga što nego neko presavijanje, rasipanje, pre nego neko
on kaže, niti vrednosti ili sistemi predstavljanja ko­ vraćanje znakova na sebe same."Subjekt" literature
jima se on služi; jednom rečju, on više nije govor (ono što u njoj govori i ono ο čemu ona govori), to
i saopštavanje nekog smisla, već izlaganje jezika u nije toliko jezik u svojoj pozitivnosti, koliko prazni­
njegovom sirovom biću, čista spoljašnjost koja se na u kojoj on nalazi svoj prostor kada se iskazuje u
širi; a subjekt koji govori više nije toliko onaj koji je nagoti onoga "Ja govorim".
odgovoran za govor (onaj koji ga drži, koji u njemu
tvrdi i sudi, i koji se ponekad u njemu predstavlja Taj neutralni prostor danas odlikuje zapadnu
pod gramatičkim oblikom koja je za to predviđen), fikciju (toje razlog zbog kojeg ona više nije niti neka
već nepostojanje u čijoj se praznini bez počinka mitologija niti retorika). A ono što čini tako potreb­
produžava beskonačno izlivanje jezika. nim promišljanje te fikcije - dok je nekada stvar
bila u tome da se misli istina - jeste to što ono "Ja
Veruje se da se savremena literatura odlikuje govorim" funkcioniše tako kao da se suprotstavlja
udvostručavanjem koje joj dozvoljava da označava onome "Ja mislim". Zaista, ono "Ja mislim" vodilo je
sebe samu; da je u toj autoreferencijalnosti ona do nesumnjive izvesnosti onoga Ja i njegove egzis­
pronašla način da se istovremeno interiorizuje tencije; naprotiv, ono "Ja govorim" potiskuje, rase­
do krajnosti (da bude još samo iskazivanje sebe java, briše tu egzistenciju i pušta da se od nje pojavi
same) i da se pokaže u svetlucavom znaku svog samo prazno mesto. Čitava jedna tradicija, koja je
udaljenog postojanja. U stvari, događaj koji je po­ još šira od filozofije, naučila nas je da nas "mišljenje
rodio ono što se u strogom smislu te reči naziva mišljenja" vodi do najdublje unutrašnjosti. "Reč
"literaturom" samo za površinski pogled spada u reči" vodi nas preko literature, ali možda i drugim
red pounutrašnjenja; mnogo pre bi se moglo reći stazama, do one spoljašnjosti u kojoj iščezava sub­
da se radi ο jednom prelazu u "spoljašnjost": jezik jekt koji govori. To je, svakako, razlog zbog kojeg
izmiče načinu bića govora - što znači, vlasti pred­ je zapadno mišljenje tako dugo oklevalo da misli
stave - i literarna reč počinje da se razvija polazeći biće jezika: kao da je predosetilo opasnost kojoj bi
od sebe same, oblikujući mrežu čija je svaka tačka, golo iskustvo jezika izložilo očiglednost onoga "ja
različita od drugih, udaljena čak i od onih koje su mislim".
joj najbliže, smeštena u odnosu prema svim dru­

12
MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOST!

Iskustvo spoljašnjosti Jednog će dana biti potrebno da pokušamo da


odredimo oblike i temeljne pojmove tog "mišljenja
Prodiranje prema jednom jeziku iz kojeg je subjekt spoljašnjosti". Isto tako će biti potrebno da se
isključen, raskrivanje nespojivosti, koja je možda potrudimo da pronađemo njegov put, da pogleda­
nepopravljiva, između pojavljivanja jezika u njego­ mo odakle nam ono dolazi i u kojem pravcu ide.
vom biću i samosvesti u njenom identitetu sa so­ Može se pretpostaviti da je to ono rođeno iz onog
bom, to iskustvo danas se objavljuje na različitim mističkog mišljenja koje je, počev od tekstova Pseu-
tačkama kulture: u samom gestu pisanja kao i u do-Dionisija, lutalo na međama hrišćanstva; možda
pokušajima da se jezik formalizuje, u proučavanju se ono održalo, tokom jednog hiljaduleća ili nešto
mitova i u psihoanalizi, isto tako i u istraživanju manje, u vidu jedne negativne teologije. Pa ipak,
onog Logosa koji predstavlja nešto poput rodnog ništa nije manje sigurno od toga: jer, ako je u jed­
mesta čitavog zapadnog uma. Nalazimo se pred nom takvom iskustvu reč ο izlaženju "izvan sebe",
jednim ponorom, koji je za nas dugo bio nevidljiv: to je samo zato da bismo se naposletku pronašli, da
biće jezika pojavljuje se samo za sebe jedino u bismo se uvili i pribrali u zaslepljujuću unutrašnjost
nestajanju subjekta. Kako da nađemo pristup pre­ jednog mišljenja koje je po punom pravu Biće i Reč,
ma tom neobičnom odnosu? Možda kroz jedan i prema tome Govor, čak i ako je ta unutrašnjost s
oblik mišljenja čiju je mogućnost, još uvek nesig­ one strane svakog jezika - ćutanje, i s one strane
urnu, zapadna kultura ocrtala na svojim rubovima. svakog bića - ništavilo.
To mišljenje koje se drži izvan svake subjektivnosti
kako bi, kao izvana, učinilo da se pojave njene Bilo bi manje pustolovno pretpostaviti da se prva
granice, kako bi izrekao njen kraj, učinilo da njeno pukotina kroz koju nam se mišljenje spoljašnjosti
rasipanje zasvetli i od nje dobilo samo njenu nepo- objavilo nalazi, na paradoksalan način, u Sadovom
bedivu odsutnost, koja se istovremeno drži na repetitivnom monologu. U Kantovo i Hegelovo
pragu svake pozitivnosti, ne toliko da bi se pojmio vreme, u trenutku kada je zapadna svest na najza-
osnov ili opravdanje te subjektivnosti, već da bi se povedniji način zahtevala pounutrašnjenje zakona
ponovo pronašao prostor u kojem se ona razvija, istorije i sveta, Sad pušta da govori, kao svetski zakon
praznina koja joj služi kao mesto, razmak u kojem bez zakona, još samo gola želja. U to isto vreme, u
se ona konstituiše i u kojem njene neposredne Helderlinovom pesništvu objavljivalo se svetlucavo
izvesnosti izmiču čim se pogled usmeri na njih odsustvo bogova i izricala, kao novi zakon, obaveza
- to mišljenje, u odnosu prema unutrašnjosti naše da se iščekuje, bez sumnje u beskonačno, zagon­
filozofske refleksije i u odnosu prema pozitivnosti etna pomoć koja dolazi od "odsutnosti Boga". Da li
našeg znanja, čini ono što bi se jednom rečju mo­ bi se bez preterivanja moglo reći da su u istom tre­
glo nazvati "mišljenjem spoljašnjosti". nutku, jedan kroz ogoljavanje želje u beskonačnom
žamoru govora, drugi kroz otkriće zaobilaznog puta
bogova u raselini jednog jezika koji je na putu da se

13
SPISI

izgubi, Sad i Helderlin u naše mišljenje položili, za simulakruma, teatralnog i luđačkog umnožavanja
vek koji će doći, iskustvo spoljašnjosti, ali šifrirano onoga J a .
na izvestan način? Iskustvo koje će morati da os­
tane ne potisnuto, jer ono nije ni prodrlo u dubinu Blanšo možda nije samo jedan od svedoka tog
naše kulture, već plutajuće, strano, kao spoljašnje u mišljenja. Koliko se on u pojavljivanju svoga delà
odnosu na našu unutrašnjost, za čitavo vreme dok povlači, toliko je on svojim tekstovima ne skriven,
se oblikovao najzapovedniji zahtev da se svet in- već odsutan iz njihovog postojanja, i to odsutan sa­
teriorizuje, da se otuđenja izbrišu, da se prevaziđe mom čudesnom snagom njihovog postojanja, on
lažni momenat Entäusserung, da se priroda hu- je za nas pre samo to mišljenje - stvarna prisutnost,
manizuje, da se čovek naturalizuje, i da se na zemlji apsolutno udaljena, svetlucava, nevidljiva, nužna
ponovo uđe u posed dobara koja su bila potrošena sudbina, neizbežan zakon, mirna, beskonačna sna­
na nebo. g a , čija je mera to mišljenje samo.

Ali, to iskustvo ponovo se pojavljuje u drugoj Refleksija, fikcija


polovini 19. veka, i to u samom srcu jezika, koji
je postao, i pored toga što je naša kultura uvek Krajnje je teško dati tom mišljenju jezik koji bi mu
nastojala da u njemu nađe svoj odraz, kao da bio veran.Svaki govor koji ječisto refleksivan u opas­
on drži tajnu njene unutrašnjosti, samo iskrenje nosti je da svede iskustvo spoljašnjosti na dimenziju
spoljašnjosti: kod Ničea, koji otkriva da je čitava unutrašnjosti; refleksija nezadrživo teži ka tome da
metafizika Zapada vezana ne samo za njegovu to iskustvo vrati u dimenziju svesti i da ga razvije u
gramatiku (što se uglavnom pretpostavljalo još od jedan opis doživljaja, u kojem bi "spoljašnjost" bila
Šlegela), već i za one koji, držeći govor, drže i pravo ocrtrana kao iskustvo tela, prostora, granica htenja,
na reč; kod Malarmea, kod kojeg se jezik pojavljuje neizbrisive prisustnosti drugih. Rečnik fikcije pod­
kao raskidanje sa onim što on imenuje, ali još više jednako je opasan: u dubinu slika, ponekad u čistu
- od Igitura pa sve do autonomne i aleatorne teat- prozirnost najneutralnijih ili najužurbanijih figura,
ralnosti Knjige - k a o kretanje u kojem nestaje onaj on može da položi već gotova značenja, koja, pod
ko govori; kod Artoa, kod kojeg je sav diskurziv­ vidom neke zamišljene spoljašnjosti, ponovo ispre­
ni jezik pozvan da se rasplete u nasilnost tela i daju staro tkivo unutrašnjosti.
krika, i kod kojeg mišljenje, napuštajući brbljivu
unutrašnjost svesti, postaje materijalna energija, Otuda neophodnost da se refleksivni jezik
patnja puti, progon i cepanje samog subjekta; preobrati. On se mora okrenuti ne prema nekom
kod Bataja, kod kojeg mišljenje, umesto da bude unutrašnjem overovljenju - prema nekakvoj
govor protivrečnosti ili nesvesnog, postaje govor središnjoj izvesnosti iz koje više ne bi mogao da
granice, slomljene subjektivnosti, prestupa; kod bude izbačen - već prema jednoj krajnosti, u ko­
Klosovskog, sa iskustvom dvojnika, spoljašnjosti i joj on uvek treba da osporava sebe: kada je došao

14
MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI

na granicu sebe samoga, pred njim se ne pojav­ Simetrično preobraćenje zahteva se od jezika
ljuje pozitivnost koja mu protivreči, već praznina fikcije. Ona više ne srne da bude moć koja nezasi-
u kojoj će se on izbrisati; i prema toj praznini on to proizvodi slike i čini da one sijaju već, naprotiv,
mora da ide, prihvatajući da se rasplete u žamor, u moć koja ih raspliće, koja ih oslobađa od svakog
neposrednu negaciju onoga što on kaže, u ćutanje suvišnog naboja, koja ih nastanjuje unutrašnjom
koje nije prisnost neke tajne već čista spoljašnjost, prozirnošću koja ih postepeno pali, sve dok ne učini
u kojoj se reči beskonačno odvijaju. Z b o g toga se da se one ne rasprsnu i ne raseje ih u lakoći onoga
Blanšoov jezik ne služi negacijom na dijalektički nezamislivog. Kod Blanšoa su fikcije, pre nego slike,
način. Dijalektički negirati, to znači učiniti da ono preobražavanje, premeštanje, neutralni posrednik,
što se negira uđe u nemirnu unutrašnjost duha. prostor među slikama. Te fikcije su precizne, nji­
Negirati svoj sopstveni govor onako kao što to čini hove figure ocrtane su samo u sivilu svakodnevice
Blanšo, to znači činiti da taj jezik neprestano izlazi i anonimnosti; a kada ustupaju mesto divljenju,
izvan sebe, stalno mu oduzimati ne samo ono stoje do toga ne dolazi u njima samima, već u praznini
on upravo izrekao nego i moć da to iskaže; to znači koja ih okružuje, u prostoru u koji su položene
ostaviti ga tamo gde on jeste, daleko iza sebe, kako bez korena i podloge. Ono fiktivno nikada nije u
bi bio slobodan za jedan početak - koji je čisti iz­ stvarima ili u ljudima, već u nemogućoj verovat-
vor, pošto za svoje načelo ima samo sebe samoga nosti onoga što se nalazi između njih: susretanja,
i prazninu, ali koji je isto tako ponavljanje početka, blizine onoga najudaljenijeg, apsolutne skrivenosti
postoje prošli jezik taj koji je, dubeći sebe samoga, tamo g d e se nalazimo. Prema tome, fikcija se ne
oslobodio tu prazninu. Ne refleksija, već zaborav; sastoji u tome da se pokaže ono nevidljivo, već u
ne protivrečnost, već osporavanje koje briše; ne tome da se pokaže koliko je nevidljiva nevidljivost
pomirenje, već beskonačno ponavljanje; ne duh onoga vidljivog. Otuda njena dubinska srodnost sa
koji trudom osvaja svoje jedinstvo, već beskonačno prostorom, koji je, ovako shvaćen, u odnosu na fik­
osipanje spoljašnjosti; ne istina koja konačno zas- ciju ono što je negativnost u odnosu na refleksiju
vetli, već žuborenje i nesreća jednog jezika koji je (dok je dijalektička negacija vezana za bajku ο vre­
uvek već započeo. "Ne neka reč, jedva neki šapat, menu). Takva je, bez sumnje, uloga koju u gotovo
jedva neki drhtaj, manje nego ćutanje, manje nego svim Blanšoovim pričama igraju kuće, hodnici, vra­
ponor praznine; punina praznine, nešto što se ta i sobe: prostori bez mesta, pragovi koji privlače,
ne može ućutkati, što zauzima čitav prostor, ono zatvorene, zabranjene prostorije koje su ipak ot­
neprekinuto, neprestano, jedan drhtaj a već neki vorene odasvud, hodnici na kojima udaraju vrata
šapat, ne šapat već reč, i to ne bilo kakva reč, već koja se na sobama otvaraju za nepodnošljive sus­
razgovetna, pogođena, koja m i j e na dohvat ruke" 1 . rete, razdvajajući ih ponorima preko kojih glasovi
ne mogu da pređu i u kojima i sami krikovi zaneme;

1
Celui qui ne m'accompagnait pas, str. 125.

15
SPISI

prolazi koji se izvijaju u nove prolaze, u kojima preko - jezik ο spoljašnjosti svakog jezika, govor ο nevi­
noći ječe, s one strane svakog sna, prigušeni glas dljivoj strani reči; i pažnja prema onome što od jezi­
onih koji govore, kašalj bolesnih, hropac umirućih, ka već postoji, sto je već rečeno, štampano, pokaz­
zaustavljen dah onoga koji ne prestaje da prestaje ano - slušanje ne toliko onoga sto je u njemu došlo
da živi; soba duža nego sto je široka, uzana poput do reči, već praznine koja kruži između njegovih
tunela, gde se razmak i pristup - pristup zaborava, reči, hučanja koje ne prestaje da ga razgrađuje,
razmak očekivanja - približavaju jedno drugome i govor ο ne-govoru svakog jezika, fikcija nevidljivog
udaljavaju u beskraj. prostora u kojem se on pojavljuje. Z b o g toga se ra­
zlika između "romana", "priče" i "kritike" kod Blanšoa
Tako se refleksivna strpljivost, uvek okrenuta iz­ neprestano smanjuje, kako bi dopustila da govori,
van sebe same, i fikcija koja se poništava u praznini kao u delu Čekanje zaborav, još jedino sam jezik
u kojoj raspliće svoje oblike, ukrštaju da bi sačinile - jezik koji nije ničiji, koji ne pripada ni fikciji ni
jedan govor koji izgleda bez zaključka i bez slike, refleksiji, ni onome što je već rečeno, ni onome
bez istine ili pozorišta, bez dokaza, bez maske, što nikada nije rečeno, već onome što se nalazi
bez tvrdnje, govor koji je lišen svakog središta, "između njih, kao ono mesto, sa svojim značajnim,
oslobođen zavičaja, i koji čini svoj sopstveni pro­ nepomičnim izgledom, uzdržanost stvari u stanju
stor, kao spoljašnjost prema kojoj, izvan koje on njihove skrivenosti" 2 .
govori. Kao govor spoljašnjosti, koja u svoje reči
prima onu spoljašnjost kojoj se obraća, ovaj će gov­
Biti privučen i nemaran
or imati otvorenost komentara: ponavljanje onoga
što vani nije prestajalo da žamori. Ali kao reč koja Privlačnost je za Blanšoa svakako ono što je za Sada
uvek ostaje izvan onoga što kaže, ovaj govor će biti želja, za Ničea sila, za Artoa materijalnost mišljenja
neprekidno pružanje prema onome čija svetlost, a za Bataja prestup: čisto i najogoljenije iskustvo
apsolutno tanana, nije nikada dobila jezik. Taj je­ spoljašnjosti. Ali, treba dobro razumeti ono što ta
dinstveni način bića govora - vraćanje u dvosmis­ reč ovde označava: privlačnost, kako je Blanšo sh-
lenu šupljinu rasplitanja i izvora - svakako određuje vata, ne oslanja se ni na kakvu ljupkost, ne prekida
mesto koje je zajedničko Blanšoovim "romanima" nikakvu usamljenost, ne zasniva nikakvo pozitiv­
ili "pričama" i njegovoj "kritici". Zaista, od trenutka no opštenje. Biti privučen, to ne znači biti pozvan
kada govor prestaje da sledi nagib mišljenja koje se privlačnom snagom spoljašnjosti, već iskusiti, u
ppunutrašnjuje i, obraćajući se samom biću jezika, praznini i u ogoljenosti, prisustvo spoljašnjosti, kao
izokreće mišljenje prema spoljašnjosti, i on sam i činjenicu koja je vezana za to prisustvo - da se,
jeste, i to u jednom komadu: brižljiva pripovest ο nepovratno, nalazimo izvan spoljašnjosti. Daleko od
iskustvima, susretima, neverovatnim znakovima toga da bi pozivala unutrašnjost da se približi nekoj

2
L'attente l'oubli, str. 162.

16
MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI

drugoj unutrašnjosti, privlačnost zapovednički po­ torijumu"iz Poslednjeg čoveka, ni u stanu IzŽeljenog
kazuje da je spoljašnjost tu, otvorena, bez intim­ trenutka ne zna se šta se napolju događa, niti se ο
nosti, bez zaštite ili zadrške (kako bi ih ona mogla tome brine: čovek se nalazi izvan te spoljašnjosti,
imati, kada ona nema unutrašnjosti, već se širi koja nikada nije prikazana, ali na koju neprestano
u beskonačno izvan svake zatvorenosti?), ali da upućuje belina njene odsutnosti, bledilo jednog
samoj toj otvorenosti ne možemo da priđemo, jer izdvojenog sećanja ili, najviše, bljeskanje snega
spoljašnjost nikada ne daje svoju suštinu; ona ne kroz prozor). Istini za volju, takva nemarnost je
može da se ponudi kao neka pozitivna prisutnost samo naličje jedne revnosti - tog nemog, neoprav­
- stvar koja je iznutra osvetljena izvesnošću svog danog, tvrdoglavog nastojanja da se, uprkos svim
sopstvenog postojanja - već samo kao odsutnost nevoljama, bude privučen privlačnošću ili, tačnije
koja se povlači najdalje od sebe same, i ukopava se (pošto privlačnost nema pozitivnosti), da se, u praz­
u znaku koji nam daje da krenemo prema njoj, kao nini, bude to kretanje same privlačnosti, bez cilja i
da bi bilo moguće spojiti se sa njom. Privlačnost, ta bez pokretača. Klosovski je odlično pogodio kada
divna prostota otvorenosti, nema ništa da ponudi je istakao da Anri, lik iz Svevišnjeg, nosi prezime
sem praznine, koja se otvara u beskonačno pod Sorge (Briga), koje se samo dva ili tri puta pojavljuje
stopama onoga koji je privučen, sem ravnodušnosti u tekstu.
koja ga prima kao da on nije tu, sem muka koji
je suviše nametljiv da bi mu se moglo odupreti, Ali, da li je ta revnost uvek budna, nije li ona
suviše dvosmislen da bi se mogao odgonetnuti i odgovorna za jedno zaboravljanje - koje je naiz­
da bi mu se moglo dati konačno tumačenje - ništa gled ispraznije, ali i m n o g o važnije od sveukupnog
da ponudi sem gesta neke žene na prozoru, sem zaborava čitavog života, svih ranijih ljubavi, svih
nekih otvorenih vrata, sem osmeha nekog čuvara srodnosti? Nije li kretanje koje čini da čovek koji je
na nedozvoljenom pragu, sem nekog pogleda koji privučen napreduje bez predaha upravo kretanje
je obećan smrti. rasejanosti i zablude? Nije li trebalo "zadržati se
tamo, ostati tamo", kao što se to u više navrata kaže
Privlačnost za svoj nužni korelat ima nemar­ u Onome koji me nije pratio i u Željenom trenutku?
nost. Njihovi međusobni odnosi su složeni. Da bi Nije li revnosti svojstveno to da se zakrčuje svojom
mogao biti privučen, čovek mora da bude nemaran sopstvenom brigom, da preduzima i suviše toga,
- suštinskom nemarnošću, koja smatra ništavnim da umnogostručuje mere, da se zaglušuje sopst­
ono što on upravo čini (Toma, u Aminadabu, prelazi venom tvrdoglavošću, da trči ispred privlačnosti,
prag famoznog zavoda samo zbog toga što nemar­ dok privlačnost govori zapovednički, sa dna svoje
no propušta da uđe u kuću s lica), kao i njegovu povučenosti, samo onome što se povuklo? Revnos­
prošlost, ljude koji su mu bliski, čitav njegov drugi ti suštinski pripada to da bude nemarna, da veruje
život, koji je tako odbačen u spoljašnjost (ni u zavo­ da se ono s t o j e skriveno nalazi na drugom mestu,
du izAminadaba, ni u gradu IzSvevišnjeg, ni u"sana- da će se prošlost vratiti, da je se zakon tiče, da se na

17
SPISI

nju čeka, da je se nadzire i vreba. Da li ćemo ikada ukla; prisila koju ona vrši (zbog toga je ona apsolut­
znati da li je Toma - možda ovde treba misliti na na, i apsolutno ne-recipročna) nije naprosto šlepa:
"nevernog"Tomu - imao više vere od drugih, kada ona je iluzorna; ona ne vezuje nikoga, jer bi inače
je mučio svoje sopstveno verovanje i tražio da vidi i ona sama bila vezana za tu vezu i više ne bi mo­
i da dotakne? Da lije ono stoje on dotakao na telu gla da bude čista otvorena privlačnost. Kako bi ona
od krvi i mesa to stoje on tražio kada je hteo da vidi mogla da ne bude suštinski nemarna - kada je ona
prisutnost koja je uskrsla? I nije li prosvetljenje, koje ta koja pušta stvari da budu to što jesu, koja pušta
kroz njega prolazi, isto tako senka kao i svetlost? vreme da prolazi i da se vraća, koja pušta ljude da
Lucija možda nije ta koju je on tražio; možda je tre­ se upućuju prema njoj - kada je ona beskonačna
balo da upita onoga koji mu je bio nametnut kao spoljašnjost, kada nema ničega što ne pada van
pratilac; možda je trebalo, umesto što je hteo da se nje, kada ona raspliće u čisto rasipanje sve figure
popne na više spratove kako bi našao neverovatnu unutrašnjosti?
ženu koja mu se osmehnula, da krene najprostijim
putem, najblažim nagibom, da se prepusti biljnim Čovek je privučen u istoj meri u kojoj je zane­
moćima odozdo. Možda on nije taj koji je bio poz­ maren; zbog toga se revnost i morala sastojati u
van, možda se čekalo na nekog drugog. tome da čovek bude nemaran prema tom nemaru,
da i sam postane hrabro nemarna briga, da se uputi
Tolika nesigurnost, koja od revnosti i nemarnos­ prema svetlu zanemarujući senku, sve do trenutka
ti čini dve figure koje se u beskonačno preokreću u kojem se pokazuje da je svetlost samo nemar­
jedna u drugu, svakako potiče od "nebrige koja nost, čista spoljašnjost koja je jednaka noći', koja ra­
vlada u kući" 3 . Ta nemarnost je vidljivija, skrivenija, sipa, poput svece u koju se duva, nemarnu revnost
dvosmislenija, ali i temeljnija nego svaka druga. U koju je ona privukla.
njoj se sve može protumačiti kao namerni znak,
kao tajno nastojanje, kao uhođenje ili zamka: lenja Gde je zakon, šta radi zakon?
služinčad možda su skrivene sile, možda je točak
slučaja podelio sudbine koje su odavno ispisane u Biti nemaran, biti privučen, to je način da se pokaže
knjigama. Ali, ovde revnost ne obuhvata nemarnost, i da se sakrije zakon - da se pokaže povlačenje u
kao svoj nezaobilazni deo senke, već je nemarnost kojem se zakon skriva i, prema tome, da se zakon
ta koja ostaje tako ravnodušna prema onome što privuče u neko svetio koje ga skriva.
može da je pokaže ili da je skrije, da s obzirom na
nju svaki gest dobija vrednost znaka. Toma je poz­ Kada bi srcu bio očigledan, zakon više ne bi
van nemarnošću: otvorenost privlačnosti jedno je i bio zakon, već blaga unutrašnjost svesti. Kada bi,
isto sa nemarnošću koja prima o n o g a koga je priv- naprotiv, bio prisutan u nekom tekstu, kada bi se

3
Aminadab, str. 235.

18
MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI

mogao odgonetnuti među redovima neke knjige, zid, kada ne bismo odlučno išli sve dalje prema
kada bi bilo moguće poslužiti se njegovim zapisom, spoljašnjosti, u koju se on sve više povlači? Kako bi
zakon bi imao čvrstinu spoljašnjih stvari: on bi se se njegova nevidljivost mogla videti, sem preokre­
mogao slediti ili ne; g d e bi tada bila njegova moć, nuta u naličje kazne, koja, naposletku, nije ništa
koja bi ga sila ili ugled činili dostojnim poštovanja? drugo do zakon koji je prekoračen, razdražen, z a ­
U stvari, prisutnost zakona jeste njegovo skrivanje. kon koji je izvan sebe? Ali, kada bi kazna mogla biti
Zakon suvereno nastanjuje gradove, institucije, izazvana samom voljom onih koji krše zakon, on bi
postupke i delà; šta god da učinimo, koliko god da im stajao na raspolaganju: oni bi mogli da ga dodir­
su velilki nered i nebriga, zakon je već utvrdio svoju nu i da učine da se on pojavi po njihovoj volji; oni
vlast: "Kuća je uvek, u svakom trenutku, u stanju bi bili gospodari njegove senke i njegove svetlosti.
koje joj odgovara" 4 . Slobode koje sebi dopuštamo Z b o g toga prestup, doduše, može da pokuša da
ne mogu da prekinu zakon; možemo da verujemo prekorači zabranu nastojeći da privuče zakon sebi;
da se odvajamo od njega i da njegovu primenu ali on se, u stvari, uvek prepušta privlačenju koje
posmatramo spolja; ali u trenutku kada mislimo da dolazi od suštinske povučenosti zakona; on se tvr­
izdaleka čitamo propise koji važe samo za druge, doglavo upućuje u otvorenost jedne nevidljivosti
najbliži smo zakonu, mi ga stavljamo u opticaj,"do­ koju nikada ne pobeđuje; prestup ludo pokušava
prinosimo primeni jednog javnog propisa" 5 . Pa ipak, da učini da se zakon pojavi kako bi mogao da ga
to stalno pokazivanje nikada ne osvetljava ono što poštuje i da ga zaseni svojim svetlim licem; ali, on
se kaže, ili ono što zakon hoće: pre nego načelo ili ne postiže ništa drugo sem što ojačava zakon u nje­
unutrašnji propis vladanja, zakon je spoljašnjost govoj slabosti - u toj noćnoj lakoći koja je njegova
koja ih obuhvata, i koja čini da ona izmiču svakoj nepobediva, neopipljiva supstanca. Zakon je ta
unutrašnjosti; on je noć koja ih ograničava, prazni­ senka prema kojoj se nužno upućuje svaki gest, jer
na koja ih okružuje, i koja pretvara, a da to niko je on sama senka gesta koji se upućuje.
ne zna, njihovu pojedinačnost u sivu jednoličnost
onoga univerzalnog, i otvara oko njih prostor nela­ Na obe strane nevidljivosti zakona, Aminadab
gode, nezadovoljstva, umnogostručene revnosti. i Svevišnji čine diptih. U prvom od ova dva roma­
na, neobični zavod u koji je Toma ušao (privučen,
Zakon isto tako otvara prostor prestupa. Kako pozvan, možda izabran, ali svakako prisiljen da
bi se zakon mogao zaista saznati i iskusiti, kako bi prekorači mnoštvo zabranjenih pragova) izgleda
se on mogao prinuditi da sebe učini vidljivim, da potčinjen jednom nepoznatom zakonu: na nje­
na jasan način vrši svoju vlast, da govori, kada ga govu blizinu i na njegovu odsutnost neprestano
ne bismo izazivali, kada ga ne bismo pritiskali uza podsećaju nedozvoljena i otvorena vrata, veliki

4
Aminadab, str. 122.
s
Le Très Haut, str. 81.

19
SPISI

točak koji deli sudbine koje se ne mogu odgon­ slen je u opštini, u odeljenju za matične poslove;
etnuti ili neispisane listove, uzvišenje gornjeg on je samo jedan točak, svakako sićušan, u tom
sprata, sa kojeg je poziv došao i sa kojeg padaju neobičnom organizmu koji od pojedinačnih eg­
anonimni recepti, ali na koji niko nije imao pris­ zistencija čini instituciju; on je prvobitni oblik z a ­
tupa; na dan kada su neki pokušali da potisnu za­ kona, jer preobražava svako rođenje u arhivu. Ali,
kon u njegovo pribežište, oni su se sreli, u isti mah, on napušta svoj zadatak (ali, da li je to napuštanje?
sa jednoličnošću mesta na kojem su već bili, i sa on je na odsustvu, i produžava to odsustvo, bez
nasiljem, sa krvlju, smrću, slomom i, konačno, sa dopuštenja, svakako, ali u dosluhu sa upravom,
rezignacijom, očajanjem i dobrovoljnim, fatalnim koja mu prećutno obezbeđuje tu suštinsku doko­
nestajanjem u spoljašnjosti: jer, spoljašnjost zako­ licu); to povlačenje dovoljno je - da li je ono uz­
na tako je nepristupačna da smo, kada želimo da rok, da li učinak? - da rasulo zahvati sve živote, i
je pobedimo i da u nju prodremo osuđeni ne na da smrt uspostavi svoju vladavinu, koja više nije
kaznu, koja bi bila zakon koji je konačno savladan, razvrstavajuća vladavina matičnih knjiga, već
već na spoljašnjost same te spoljašnjosti - na zabo­ poremećena, zarazna, anonimna vladavina epi­
rav koji je dublji od svih drugih zaborava. Kada je demije; to nije prava, utvrđena i zavedena smrt, već
reč ο "posluzi" - ο onima koji, za razliku od "gostiju", bezoblično gomilanje leševa, u kojem se ne zna ko
pripadaju "kući", i koji, kao čuvari \ kao sluge, moraju je bolesnik a ko lekar, ko je čuvar a ko žrtva, šta je
da predstavljaju zakon kako bi ga primenjivali i tiho zatvor a šta bolnica, zaštićena oblast ili tvrđava zla.
mu se potčinjavali - niko ne zna kome oni služe (za­ Pregrade su srušene, sve se preliva: vladaju vode
konu kuće ili volji gostiju), pa čak ni oni sami; ne koje nadolaze, sumnjiva vlažnost, eksudati, čirevi,
zna se čak ni to nisu li oni gosti koji su postali sluge; izbljuvci; individue se raspadaju; znojava tela ras­
oni su ujedno revnost i nebriga, pijanstvo i pažnja, tapaju se u zidovima; beskonačni krici urliču kroz
san i nezasita delatnost, blizanačka figura zlobe i prste koji ih guše. Pa ipak, kada napušta državnu
brižnosti: ono u čemu se skrivaju skrivanje i ono što službu, u kojoj je trebalo da uredi egzistencije dru­
ga pokazuje. gih, Sorž se ne stavlja izvan zakona; naprotiv, on
ga prisiljava da se pokaže na tom praznom mestu
U Svevišnjem, sam zakon (u izvesnom smis­ koje je tek napustio; u kretanju kojim briše svoju
lu, gornji sprat iz Aminadaba, u svojoj dosadnoj pojedinačnu egzistenciju i izuzima je iz univezal-
sličnosti, u svojoj potpunoj jednakosti sa dru­ nosti zakona, on veliča taj zakon, služi mu, poka­
gim spratovima) jeste taj koji se pokazuje u svo­ zuje njegovo savršenstvo, on "obavezuje"zakon, ali
joj suštinskoj skrivenosti. Sorž ("brižnost" zakona: time što ga vezuje za svoj nestanak (što u izvesnom
brižnost koja se oseća u odnosu prema zakonu, smislu predstavlja suprotnost prestupničkoj egzis­
i brižnost zakona prema onima na koje se on tenciji, kakva je Buksova ili Dortova); prema tome,
primenjuje, čak i ako, i pogotovo ako oni hoće on više nije ništa drugo do sam zakon.
da mu umaknu), Anri Sorž je funkcioner; zapo­

20
MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI

Ali, na ovaj izazov zakon može da odgovori večito podrhtava); a gest koji se pruža da bije ubio
jedino svojim sopstvenim povlačenjem: ne time najzad oslobađa njen jezik; taj jezik nema da kaže
što bi se zatvorio u još dublje ćutanje, već zbog ništa više do ono "Ja govorim, sada ja govorim" koje
toga što on ostaje u svojoj identičnoj nepokretnos- pripada zakonu, koji se održava u beskonačno, sa­
ti. Možemo se baciti u otvorenu prazninu: mogu mim iznošenjem tog jezika u spoljašnjost njegovog
se kovati zavere i praviti sabotaže, požari i ubistva ćutanja.
mogu doći na mesto najceremonijalnijeg poretka;
pa ipak, poredak zakona bićesuvereniji nego ikada, Euridika i Sirene
jer on sada obuhvata i ono što hoće da ga pore­
meti. Onaj ko protiv zakona hoće da osnuje neki Čim ga pogledamo, lice zakona odvraća se i
novi poredak, da organizuje neku drugu policiju, povlači u senku; čim hoćemo da čujemo njegove
da ustanovi neku drugu državu, uvek će kod njega reči, nailazimo na pevanje koje nije ništa više do
naići samo na ćutljiv i neodređeno ljubazan prijem. smrtonosno obećanje nekog budućeg pevanja.
Zakon se, zapravo, ne menja: on je jednom zauvek
sišao u grob, i svaki od njegovih oblika biće još Sirene su neuhvatljivi i zabranjeni oblik glasa
samo metamorfoza tog umiranja koje se nikada ne koji privlači. One su sve od pevanja. Prosta sre-
završava. Pod preuzetom maskom grčke tragedije brnkasta brazda u moru, udubljenje među tala-
- sa pretečom i kukavnom majkom kao što je to sima, špilja otvorena među stenama, belina žala,
Klitemnestra, sa poginulim ocem, sa sestrom po- šta su one u samom svom biću ako ne čisti zov,
mamnom u žalosti, sa svemoćnim i podmuklim srećna praznina slušanja, praznina pažnje, poziva
očuhom - Sorž je potčinjeni Orest, Orest koji brine na predah? Njihova muzika suprotnost je himni: ni­
da umakne zakonu kako bi mu se bolje potčinio. kakva prisutnost ne svetluca u njihovim besmrtnim
On koji se zainatio da živi u kužnoj četvrti isto tako recima; samo obećanje nekog budućeg pevanja
je onaj bog koji prihvata da umre među ljudima, ali prožima njihovu melodiju. Sirene ne zavode toliko
koji, pošto mu to ne uspeva, ostavlja obećanje za­ onim što daju da se čuje, već onim što sija u daljini
kona praznim, oslobađajući tišinu koju para najdu­ njihovih reči, budućnošću onoga što upravo kažu.
blji krik: gde jë zakon, šta radi zakon? I kada g a , u Opčinjenost se ne rađa iz njihovog sadašnjeg pe­
novoj metamorfozi ili u novom prodiranju u sopst- vanja već iz onoga što se to pevanje obavezuje da
veni identitet, žena koja neobično liči na njegovu će biti. Ali, ono što sirene obećavaju da će pevati
sestru prepoznaje, imenuje, potkazuje, optužuje i Uliksu,to je prošlost njegovih sopstvenih poduhva­
ismeva, on, vlasnik svih imena, pretvara se u stvar ta, preobraženih za budućnost u pesmu:"Mi znamo
koja se ne može imenovati, u odsutnu odsutnost, zla, sva zla koja su bogovi u poljima Troade naneli
u bezobličnu prisutnost praznine i u nemi užas te ljudima Argosa i Troje". Ponuđeno kao naprazno,
prisutnosti. Ali, možda je ta smrt Boga suprotnost pevanje je samo privlačnost pevanja, ali ono j u ­
smrti (grdoba neke mlohave i ljigave stvari koja naku ne obećava ništa drugo do kopiju onoga

21
SPISI

što je on doživeo, saznao, propatio, ništa drugo mornari; u stvari, on je u jednoj osobi bio junak
sem onoga što on sam jeste. To obećanje lažno je kao i njegova posada; bio je obuzet zabranjenom
i istinito u isti mah. Ono laže, jer će se svi oni koji željom i oslobodio se svojim sopstvenim rukama,
se prepuste zavođenju i uprave svoje lađe prema puštajući da u senci iščezne nevidljivo lice, kao što
žalu sresti samo sa smrću. Ali ono govori istinu, je Uliks pustio da pevanje koje nije čuo nestane u
jer će kroz smrt pevanje moći da se uzdigne i da talasima. Tada se za jednog kao i za onog drugog
u beskonačno priča pustolovine junaka. Pa ipak, to oslobodio glas: za Uliksa, to je, sa njegovim spasen­
čisto pevanje - tako čisto da ne kaže ništa sem svog jem, moguća priča ο čudesnoj pustolovini; za Orfe-
uništavajućeg povlačenja - treba da se odreknemo ja, to je apsolutni gubitak, jadikovka koja neće imati
njegovog slušanja, treba da zapušimo uši, treba da kraja. Ali moguće je da ispod Uliksove pobedničke
prođemo kroz njega kao gluvi da bismo nastavili pripovesti nečujno vlada jadikovka što nije bolje i
da živimo i, prema tome, počeli da pevamo; ili, radi­ duže slušao, što nije zaronio bliže prekrasnom gla­
je, da bi se rodila priča koja neće umreti, treba da su u kojem je pevanje možda trebalo da se dovrši.
slušamo, ali u podnožju jarbola, vezanih članaka na A ispod Orfejevog jadikovanja probija blaženstvo
rukama i nogama, treba da pobedimo svaku želju što je video, u magnovenju, nepristupačno lice, u
lukavstvom koje vrši nasilje nad samim sobom, da samom trenutku kada se odvratilo i ponovo ušlo u
podnesemo svaku patnju ostajući na pragu ponora noć: himna svetlosti bez imena i mesta.
koji privlači, i da se konačno nađemo s one strane
pevanja, kao da smo prošli živi kroz smrt da bismo Ova dva lika dubinski se prepliću u Blanšoovom
je povratili u nekom drugom jeziku. delu 6 . Postoje priče koje su posvećene, kao Smrtna
presuda, Orfejevom pogledu: tom pogledu koji,
Preko puta je Euridikin lik. Ona je naizgled sas­ na nestalnom pragu smrti, polazi da traži odbeglu
vim suprotna, jer ona mora da bude dozvana iz prisutnost, pokušava d a j e dovede, sliku, na svetlost
senke melodijom jednog pevanja koje je sposobno dana, ali od nje zadržava jedino ništavilo, u kojem
da zavede i da uspava smrt, jer junak nije umeo upravo pesma može da se pojavi. Ovde, međutim,
da se odupre moći čarolije koju ona ima, čarolije Orfej nije video Euridikino lice u kretanju koje ga
čija će najjadnija žrtva biti ona sama. Pa ipak, ona odvlači i čini ga nevidljivim: on je mogao da ga pos-
je bliska rođaka Sirena: kao što ove pevaju samo matra sučelice, on je svojim očima video otvoren
budućnost jednog pevanja, tako i Euridika daje da pogled smrti, "najstrašniji pogled koji se jednom
se vidi samo obećanje jednog lica. Orfej je uspeo živom biću može uputiti". A taj pogled ili, pre, po­
da umiri lajanje pasa i da zavede zlokobne sile: na gled pripovedača na taj pogled, oslobađa čudesnu
putu povratka, trebalo je da bude isto tako oko­ moć privlačnosti: on je taj koji, u sred noći, čini da
van kao i Uliks, ili ne manje neosetljiv nego njegovi se pojavi jedna druga žena, u preneraženosti koja

Upor. L'espace littéraire, str. 174-184; Le livre à venir, str. 9-17.


6

22
MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI

je već zatočenička, i koji će joj konačno staviti gip­ dvojnik na razdaljini, sličnost koja se isprečuje.
sanu masku, u kojoj se može posmatrati'Ono što je U trenutku kada je unutrašnjost privučena izvan
živo, licem u lice, za čitavu večnost". Orfejev pogled sebe same, jedna spoljašnjost dubi ono mesto
dobio je ubilačku moć koja je pevala u glasu sirena. na kojem je unutrašnjost navikla da nađe svoje
Isto tako, pripovedač iz Željenog trenutka dolazi da sklonište i mogućnost tog skloništa: iskrsava jedan
traži Juditu na zabranjenom mestu na kojem je ona oblik - manje nego oblik, neka vrsta bezoblične i
zatvorena; suprotno svakom očekivanju, on je pro­ uporne anonimnosti - koji subjekta lišava njego­
nalazi bez teškoća, kao neku suviše blisku Euridiku, vog prostog identiteta, koji ga prazni i deli na dva
koja dolazi da se ponudi u nemogućem i srećnom blizanačka ali nepodudarna lika, koji ga lišava nje­
povratku. Ali iza nje, figura koja je čuva, i od koje govog neposrednog prava da kaže "ja", i koji nje­
on hoće da je otrgne, nije nepopustljiva i mračna govom govoru suprotstavlja jednu reč koja je na
boginja, već čisti glas, "ravnodušan i neutralan, za­ nerazlučiv način odjek i poricanje. Usmeriti uho
tvoren u neku glasovnu oblast u kojoj se on tako prema srebrnkastom glasu sirena, okrenuti se pre­
potpuno oslobađa svih svojih suvišnih divota, da ma zabranjenom licu koje se već skrilo, to ne znači
se čini kao da je lišen sebe samoga: pravedan, ali samo prekoračiti zakon da bi se suočilo sa smrću,
na način koji podseća na pravednost kada je ona to ne znači samo napustiti svet i rasejanost privida,
izručena svim negativnim pogubnostima" 7 . Taj glas već iznenada osetiti kako u nama raste pustinja, na
koji"peva naprazno", i koji daje da se tako malo toga čijoj drugoj strani (ali taj razmak bez mere uzan je
čuje, nije li to glas sirena, čija je sva zavodljivost u poput neke linije) bljeska jedan jezik bez subjekta
praznini koju one otvaraju, u začaranoj nepokret- koji se može odrediti, jedan zakon bez boga, lična
nosti kojom one vezuju one koji ih slušaju? zamenica bez lica, neko lice bez izraza i bez očiju,
neko drugi koji je onaj isti. Da li u toj pocepanosti
Pratilac i u toj vezi tajno počiva načelo privlačnosti? U tre­
nutku kada mislimo da nas nepristupačna daljina
Od prvih znakova privlačnosti, u trenutku kada se izvodi izvan nas, nije li to bilo naprosto to gluvo
povlačenje željenog lica jedva ocrtava, kada se u prisustvo koje pritiska u senci svog neizbežnog
preplitanju žamora jedva razabire čvrstina usam­ narastanja? Prazna spoljašnjost privlačnosti možda
ljenog glasa, ima nešto poput blagog i nasilnog je jedno i isto sa sasvim bliskom spoljašnjošću dvo­
kretanja koje prodire u unutrašnjost, koje, izvrćući jnika. Pratilac bi tada bio privlačnost na vrhuncu
je, izbacuje tu unutrašnjost iz nje same, i čini da skrivanja: privlačnost koja je skrivena jer se daje kao
se pored nje - ili ispod nje - pojavi pozadinski lik čisto, blisko prisustvo, tvrdoglavo, izlišno, kao neki
jednog pratioca, koji je uvek skriven, ali koji se suvišni oblik; privlačnost koja je isto tako skrivena,
nameće sa očiglednošću koja nikad ne popušta; pošto odbija pre nego što privlači, pošto je treba

7
Le moment voulu, str. 68-69.

23
SPISI

odmaknuti od sebe, jer nam bez prestanka preti da čuva, ili tvrdi da čuva, zakon i reč: Toma je pogrešio
nas usiše i pomeša sa sobom u konfuziju bez mere. stoje bio tako maloveran, što nije pitao njega, koji
Z b o g toga pratilac istovremeno važi kao zahtev na je bio tu da odgovori, što je rasipao svoju revnost
koji nikada ne možemo da odgovorimo i kao teret na pokušaje da se probije do viših spratova, dok je
od kojeg bismo hteli da se oslobodimo; za njega bilo dovoljno da se prepusti silaženju. I, kako seTo-
smo neotklonjivo vezani jednom bliskošću koju je min glas guši, Dom govori, ističući svoje pravo da
teško podneti - pa ipak, trebalo bi da mu se još više govori, i da govori za njega. Čitav jezik se iskreće
približimo, da sa njim pronađemo neku vezu koja i, kada se Dom služi prvim licem, i sam Tomin jezik
neće biti ta odsutnost veze kojom smo vezani za počinje da govori bez njega, iznad te praznine koja
njega prema obliku odsutnosti, koji nema lica. ostavlja, u jednoj noći koja se spaja sa danom koji
izbija, brazdu svoje vidljive odsutnosti.
Ova figura preokreće se u beskonačno. Pre
svega, da li je pratilac nepriznati vodič, zakon koji Pratilac je takođe, na nerazlučiv način, najbliže i
je očigledan ali koji je nevidljiv kao zakon, ili je on najdalje; u Svevišnjem, njega predstavlja Dort, čovek
samo masa koja pritiska, inercija koja sputava, san "odozdo"; stran zakonu, izvanjski u odnosu na pore­
koji preti da obuhvati svaku budnost?Tek stoje ušao dak grada, on je bolest u nepripitomljenom stanju,
u kuću u koju g a j e privukao jedan ovlašan gest, je­ sama smrt koja je rasejana kroz život; nasuprot
dan dvosmislen pogled, Toma dobija čudnog dvo­ Svevišnjem, on je onaj Nižnji; pa ipak, on se nalazi u
jnika (da li je on taj koga je, u skladu sa značenjem napasnoj blizini; prisan je bez zadrške, široke je ruke
naslova, "Gospod dao"?): njegovo lice, koje je po kada se poverava, prisutan je umnogostručenom i
svoj prilici povređeno, samo je obris lika koji je iste- neiscrpnom prisutnošću; on je večiti sused; njegov
toviran na njegovom sopstvenom liku, i ono, uprkos kašalj prolazi kroz vrata i kroz zidove, njegov hropac
grubim greškama, zadržava nešto poput "odsjaja ječi kroz čitavu kuću i, u tom svetu u kojem vlaga
neke stare lepote". Ne poznaje li on tajne ove kuće prokapava, u kojem voda odasvud nadolazi, i sama
bolje nego bilo ko drugi, kao što će to nadmoćno Dortova put, njegova groznica i njegov znoj probi­
tvrditi na kraju romana, i nije li ono što izgleda jaju kroz pregradni zid i prave mrlju sa druge strane,
kao njegova glupost samo nemo iščekivanje pi­ u Soržovoj sobi. Kad naposletku umire, urličući, u
tanja? Da li je on vodič ili zatvorenik? Pripada li on poslednjem prestupu, da nije mrtav, njegov krik
nepristupačnim silama koje vladaju kućom, ili je prolazi kroz šaku koja ga guši, i beskonačno će
samo sluga? On se zove Dom. Nevidljiv i ćutljiv kad zvučati među Soržovim prstima; Soržova put, nje­
god Toma govori sa trećim licima, on ubrzo sasvim gove kosti, njegovo telo, biće zadugo ta smrt, sa
iščezava; ali iznenada, kada je, kako izgleda, Toma krikom koji je istovremeno osporava i tvrdi.
konačno ušao u kuću, kada misli da je našao lice i
glas koje je tražio, kada se sa njim postupa kao sa Bez sumnje se u tom kretanju kojim se jezik
slugom, Dom se ponovo pojavljuje kao onaj koji okreće oko sebe najtačnije pokazuje suština ne-

24
MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI

popustljivog pratioca. On stvarno nije privilegov- vijanju, njihovo trenutno svetlucanje, njihovo
ani sagovornik, neki drugi subjekt koji govori, već iskričavo nestajanje.
bezimena granica u koju jezik udara. Ali ta granica u
sebi nema ničega pozitivnog; ona je pre bezmerna Ni jedno ni drugo
dubina u kojoj jezik ne prestaje da se gubi, ali kako
bi se vratio kao identičan sa sobom, kao eho nekog Uprkos mnogim sličnostima, ovde se nalazimo jako
drugog govora koji kazuje isto, istog govora koji daleko od onog iskustva u kojem neki imaju običaj
kazuje nešto drugo."Onaj koji me nije pratio" nema da se izgube da bi se ponovo pronašli. U kretanju
imena (i želi da se održi u toj suštinskoj anonimnos­ koje joj je svojstveno, mistika nastoji da se spoji -
ti); to je neki on bez lica i bez pogleda, on može da pa makar morala proći i kroz noć - sa pozitivnošću
vidi samo kroz jezik nekog drugoga, kojeg stavlja u egzistencije, sa kojom uspostavlja tegobnu vezu.
red svoje sopstvene noći; on tako dolazi najbliže on­ I onda kada ta egzistencija osporava sebe samu,
ome Ja koje govori u prvom licu, i čije reči i rečenice kada se udubljuje u rad svoje sopstvene nega-
on preuzima u jednu prazninu koja nema granica: tivnosti da bi se beskonačno povlačila u jedan dan
pa ipak, on nema veze sa tim Ja, on je od njega bez svetlosti, u jednu noć bez senke, u jednu čistotu
odvojen bezmernom daljinom. Z b o g toga onaj ko bez imena, u jednu vidljivost koja je oslobođena
kaže Ja mora neprestano da mu se približava, da bi svakog oblika, ona zbog toga ne prestaje da bude
se na kraju sreo s tim pratiocem koji ga ne prati, ili sklonište, u kojem iskustvo može da otpočine. Z a ­
da bi sa njim uspostavio vezu koja je dovoljno pozi­ kon jedne Reči pruža to sklonište podjednako kao
tivna da bi mogao, razrešujućije, d a j e pokaže. Njih i otvoreno prostranstvo ćutanja; jer, u saglasnosti
ne vezuje nikakav ugovor; pa ipak, oni su snažno sa oblikom iskustva, ćutanje je nečujni, prvobitni,
vezani jednim stalnim ispitivanjem (opišite ono što prekomerni dah, iz kojeg može da dođe svaki ob­
vidite; da li sada pišete?) i neprekinutim govorom javljeni govor, dok je reč gospodstvo koje ima moć
koji pokazuje nemogućnost da se odgovori. Kao da da se uzdrži u privremenosti ćutanja.
se u tom povlačenju, u tom udubljenju koje možda
nije ništa više do nezadrživo osipanje lica koje Ali u iskustvu spoljašnjosti ne radi se ο tome.
govori, oslobađa prostor jednog neutralnog jezika; Kretanje privlačnosti i povlačenje pratioca otkrivaju
između pripovedača i nerazdruživog pratioca koji ono što prethodi svakoj reči, i što se nalazi iznad
ga ne prati, duž te tanke linije koja ih razdvaja, kao svake ćutnje: neprekinuto žuborenje jezika. Taj
što razdvaja ono Ja koje govori od onoga On koje jezik niko ne govori: svaki subjekt u njemu ocrtava
to Ja u svom govorenom biću jeste, taloži se čitava samo gramatički nabor. Taj jezik se ne razrešava
priča, koja širi jedno mesto lišeno mesta, koje je ni u kojem ćutanju: svaki prekid pravi samo belu
spoljašnjost svake reči i svakog pisanja, i koje čini mrlju na tom platnu bez šavova. On otvara jedan
da se oni pojave, koje ih razvlašćuje, nameće im neutralni prostor, u kojem nijedna egzistencija ne
svoj zakon, i pokazuje, u svom beskonačnom od­ može da se ukoreni: još od Malarmea je poznato

25
SPISI

da reč jeste objavljeno nepostojanje onoga što pamćenje i priča; verovalo se da je on proročanstvo
ona označava; sada se zna da je biće jezika vidlji­ i istorija; isto tako se verovalo da u toj suverenosti
vo brisanje onoga ko govori: "time što bih rekao on ima moć da učini da se pojavi vidljivo i večno
da čujem ove reči ne bih sebi razjasnio opasnu telo istine; verovalo se da njegova suština leži u ob­
neobičnost mojih odnosa sa njima... One ne gov­ liku reči ili u dahu koji ih oživljava. Ali, jezik je samo
ore, one nisu unutrašnje, one su, naprotiv, lišene bezoblični žamor i žuborenje, a njegova snaga leži
prisnosti, pošto se nalaze sasvim spolja, a ono što u skrivanju; zbog toga on čini jedno i isto sa osipan­
one označavaju upliće me u tu spoljašnjost svake jem vremena; on je zaborav bez dubine i prozirna
reči, koja je prividno skrivenija i još više unutrašnja praznina iščekivanja.
od reči savesti; ali ovde, spoljašnjost je prazna, taj­
na nema dubine, ono što se ponavlja jeste prazni­ U svakoj od svojih reči, jezik se zaista us-
na ponavljanja, to ne govori, pa ipak, to je oduvek merava prema sadržajima koji mu prethode; ali u
bilo rečeno."8 Upravo u tu anonimnost jezika koji je samom svom biću, i ako se drži u najvećoj blizini
oslobođen i koji gleda na svoju sopstvenu lišenost svog bića, on se otvara jedino u čistoti iščekivanja.
granice vode iskustva koja je ispričao Blanšo; u tom Samo iščekivanje nije usmereno ni prema čemu:
žamorećem prostoru ona ne nalaze toliko svoj cilj jer, predmet koji bi ga ispunio mogao bi samo da
koliko mesto, bez geografije, njihovog mogućeg ga izbriše. Pa ipak, ono samim tim nije rezignirana
ponovnog početka: takvo je pitanje, koje je najzad nepokretnost; ono ima izdržljivost jednog kretanja
vedro, sjajno i neposredno, koje Toma postavlja na koje nema svršetka, i koje sebi nikada ne obećava
kraju Aminadaba, u trenutku kada se čini da mu neki odmor kao nadoknadu; ono se ne može obuh­
je svaka reč oduzeta; čisto rasprskavanje praznog vatiti nikakvom unutrašnjošću; svaki od njegovih
obećanja - "sada ja govorim" - u Svevišnjem; ili još, najmanjih delića pada u nepovratnu spoljašnjost.
na poslednjim stranicama Onoga koji me nije pra­ Iščekivanje ne može da iščekuje sebe samo na
tio, pojavljivanje osmeha, koji je bez lica, ali koji svršetku svoje sopstvene prošlosti, da se ushićuje
konačno nosi jedno neizgovoreno ime; ili, prvi do­ svojom strpljivošću, niti da se jednom zauvek os­
dir sa recima potonjeg ponovnog početka na kraju loni na hrabrost, koja mu nikada nije nedostajala.
Poslednjeg čoveka. Njega ne sabira pamćenje, već zaborav.Taj zaborav
ne treba, međutim, mešati niti sa rasejanošću ra­
Jezik se tada otkriva kao oslobođen od svih zonode niti sa snom, u kojem bi budnost bila uspa­
starih mitova u kojima se oblikovala naša svest ο vana; on je sačinjen od bdenja koje je tako budno,
recima, ο govoru, ο literaturi. D u g o se verovalo tako svetio, tako jutarnje da se ono pre može sh­
da jezik gospodari vremenom, da je vredan pod­ vatiti kao otpust noći, i kao čista otvorenost prema
jednako kao buduća veza u reči koja je data, i kao jednom danu koji još nije došao. U tom smislu,

8
Celui qui ne m'accompagnait pas, str. 136-137.

26
MIŠLJENJE SPOLJAŠNJOSTI

zaborav je iščekivanje koje je dovedeno do kra­ kaže), ono što on jeste u svome biću, to je taj glas
jnosti - iščekivanje koje je tako zaoštreno da briše koji je tako tanan, to povlačenje koje je tako nep-
svako pojedinačno lice koje može da mu se ponu­ rimetno, ta slabost u srži svake stvari i oko svake
di; čim je utvrđen, neki oblik je istovremeno suviše stvari, svakog lica, koja je sva u jednoj i istoj neu­
star i suviše nov, suviše čudan i suviše blizak da ne tralnoj jasnoći - dan i noć u isti mah - zakasneli na­
bi odmah bio odbijen čistotom iščekivanja, i tako por izvora, jutarnje osipanje smrti. Orfejev ubilački
posvećen neposrednosti zaborava. U zaboravu se zaborav, Uliksovo okovano iščekivanje, to je samo
iščekivanje održava kao iščekivanje: napregnuta biće jezika.
pažnja prema onome što bi bilo radikalno novo,
bez veze sličnosti ili kontinuiteta sa bilo čim (novost Kada se jezik definisao kao mesto istine i kao
iščekivanja koje se i samo pruža izvan sebe, i koje je veza vremena, za njega je bilo apsolutno pogubno
oslobođeno od svake prošlosti), i pažnja prema on­ to što je Epimenid Krićanin tvrdio da svi Krićani
ome što bi bilo najtemeljnije staro (pošto u svojoj lažu: povezanost ovog govora sa samim sobom
osnovi iščekivanje nije prestalo da iščekuje). razrešavala ga je od svake moguće istine. Ali, ako
se jezik otkriva kao uzajamna prozirnost izvora i
U svom iščekujućem i zaboravnom biću, u toj smrti, ne postoji ni jedna egzistencija kojoj, kroz
moći skrivanja koja briše svako određeno značenje samo tvrđenje onoga Ja govorim, nije dato preteče
i samo postojanje onoga ko govori, u toj sivoj neu­ obećanje njenog sopstvenog iščeznuća, njegovog
tralnosti koja čini suštinski oklop svakog bića, i budućeg pojavljivanja.
koja tako oslobađa prostor slike, jezik nije ni istina
ni vreme, ni večnost ni čovek, već uvek rasuti ob­ Sa francuskog preveo Vladimir Milisavljević
lik spoljašnjosti; on povezuje ili, pre, pušta da se
vide, u bljesku njihovog beskonačnog njihanja, iz­ Naslov izvornika: "La pensée du dehors", Critique,
vor i smrt - njihov trenutni dodir koji se održava u jun 1966, n° 229, str. 523-546.
bezmernom prostoru. Čista spoljašnjost izvora, ako
je stvarno ona ta koju jezik pažljivo prihvata, ni­
kada se ne ustaljuje u neku nepokretnu i dokučivu
pozitivnost; i uvek iznova započeta spoljašnjost
smrti, ako je zaborav, koji je suštinski za jezik, nosi
prema svetlu, nikada ne postavlja granicu polazeći
od koje bi se konačno ocrtala istina. Oni se odmah
preokreću jedno u drugo; izvor ima prozirnost
onoga što je bez kraja, smrt se beskonačno otvara
prema ponavljanju početka. A ono što jezik jeste
(ne ono što on hoće da kaže, ne oblik kojim on to

27
DRUGA ΜΕSTA*

Velika napast koja je opsedala XIX vek bila je, se razmotri ono što se zove vremenom i ono što se
može se reći, istorija temâ razvoja i stagnacije, zove istorijom.
temâ krize i ciklusa, taloženja prošlosti, viška
mrtvih, hlađenja koja prête svetu. U drugom z a - Valja u međuvremenu napomenuti da prostor
konu termodinamike devetnaesti vek pronašao koji se sada pomalja na obzorju naših briga, naših
je suštastvo svojih mitskih izvora. Sadašnja epoha teorija, naših sistema nije neka novost; sâm prostor,
verovatno je možda više epoha prostora. Mi smo u u zapadnom iskustvu, ima istoriju, i nije mogućno
veku istovremenog, mi smo u epohi naporednog, prenebregnuti sudbinsku ukrštenost vremena sa
epohi bliskog i dalekog, susednog, raštrkanog. prostorom. Može se reći da je, u jednom krajnje
Nalazimo se u času u kome je svet na kušnji, veru- grubom ocrtavanju te istorije prostora, u srednjem
jem, ne toliko kao jedan veliki život koji se razvija veku postojao hijerarhijski sistem mestâ: mesta
tokom vremena, već kao mreža koja vezuje tačke svetih i mesta profanih, mesta štićenih, i zauzvrat,
i koja stvara sopstveni nered. Moglo bi se možda mesta otvorenih i nebranjenih, urbanih mesta i
reći da se izvesni ideološki sukobi koji pobuđuju selišta (svakako namenjenih stvarnom životu ljudi);
rasprave današnjice odvijaju između pobožnih u kosmološkoj teoriji, postojala su nadnebeska
potomaka vremena i tvrdokornih stanovnika pro­ mesta sučeljena mestu nebeskom; nebesko mesto
stora. Strukturalizam, ili ono što je objedinjeno se pak, sa svoje strane, razlikovalo od zemaljskog;
pod tim poprilično uopštenim nazivom, jeste na­ bilo je mesta u koja su se stvari smeštale dospevši
por da se ustanovi, između elemenata koji su to­ tamo nasilno, i mesta g d e su one, naprotiv, našle
kom vremena bili razdvojeni, jedan skup odnosa svoje utočište i prirodni počinak. Sva ta hijerarhija,
koji se predočava kao slaganje, sučeljavanje, ta sučeljenost, to prožimanje mestâ činili su ono
podrazumevajući i jedno i drugo, i koji iskrsava što bi se krajnje uopšteno moglo nazvati srednjo-
kao jedna vrsta konfiguracije; uistinu, nije reč ο vekovnim prostorom: prostorom i lokalizacijom.
tome da se porekne vreme; to je izvestan način da

* Ovaj tekst predstavlja osnovu za predavanje koje je Mišel Fuko održao 14. marta 1967. godine u Tunisu, u okviru ciklusa Cercle
d'études architecturale. Tekst je prvi put objavljen nekoliko meseci posle njegove smrti, oktobra 1984, u časopisu Architecture,
Movement, Continué, bez njegove autorizacije, a potom je uvršten i u kritičko četvorotomno izdanje njegovih radova Dits et écrits,
Paris: Gallimar (prim. ur.).

29
SPISI

Ovaj prostor lokalizacije otpočinje sa Galilejem, takođe problem spoznaje kojim odnosima blizine,
jer prava sablazan Galilejevog delà nije toliko bilo kakvoj vrsti pohranjivanja, kretanja, označavanja i
otkriće, ili ponovno otkriće, da se Zemlja okreće oko razvrstavanja ljudi se mora dati prvenstvo, u ovoj ili
Sunca, koliko vaspostavljanje jednog beskonačnog onoj situaciji, u zavisnosti od cilja ka kojem se teži.
prostora, beskrajno otvorenog; takvog da su se Mi smo u dobu u kojem nam se prostor predočava
mesta srednjeg veka obrela u svojevrsnoj rasplinu- u obliku odnosa raspoređivanja.
tosti, da mesto neke stvari nije ništa više nego tačka
u njenom kretanju, da odmorište neke stvari nije U svakom slučaju, verujem da se uznemireno­
ništa do beskonačno usporeno kretanje. Drugim st današnjice suštinski tiče prostora, bez sumnje
recima, počev od Galileja, od sedamnaestog veka mnogo više negoli vremena; vreme se verovatno
naovamo, lokalizaciju je zamenilo prostiranje. predočava jedino još kao jedna od igara mogućih
rasporeda između elemenata rasutih u prostoru.
Danas, raspoređivanje dolazi na mesto prosti-
ranja, koje je zamenilo lokalizaciju. Raspoređivanje No, uprkos svim tehnikama koje ga opsedaju,
se može odrediti odnosima bliskosti između tačaka uprkos svoj mreži znanja koja dopušta da ga se
ili elemenata: formalno, oni se mogu opisati kao ni­ odredi i formalizuje, sadašnji prostor možda još
zovi, stabla, mreže. nije sasvim desakralizovan - za razliku od vremena
desakralizovanog u devetnaestom veku. Svakako,
S druge strane, dobro je poznat značaj prob­ postoji jedna izvesna teorijska desakralizacija pro­
lema raspoređivanja u savremenoj tehnologiji: stora (ona kojoj je Galilejevo delo dalo podsticaj),
pothranjivanje podataka ili pojedinačnih rezultata ali izgleda da još uvek nismo dospeli do jedne
nekog proračuna u memoriju mašine, kruženje dis­ praktične desakralizacije prostora. I moguće je
kretnih elemenata, proizašlih nasumično (kao što da našim životima ponovo upravlja određen broj
je kretanje automobila ili ponajpre zvukova koji se protivrečja koja se ne m o g u dotaći, na koje instituci­
prenose telefonskim linijama); položaj elemenata, je i praksa nemaju hrabrosti da udare; suprotnosti
obeležja ili kodova, unutar jednog nasumično koje podrazumevamo kao sve stoje dato: na prim­
podeljenog skupa, svrstanog u jednoglasnu klasu, er, suprotnost između javnog i privatnog prostora,
ili u klasu višeglasnog, itd. između porodičnog i društvenog prostora, između
kulturnog i utilitarnog prostora, između prostora
Na mnogo određeniji način, problem smeštanja dokolice i prostora rada; sve su one potaknute
i premeštanja postavlja se povodom ljudi u domenu zarad jedne prikrivene sakralizacije.
demografije; taj krajnji problem raspoređivanja
čovečanstva nije jednostavni upit da bi se saznalo Bašlarovo veličanstveno delo, opisi pojavnog
hoće li biti mesta za čoveka na svetu - problem naučili su nas da ne živimo u jednom homogenom
koji je svakako od prvorazrednog značaja - to je i praznom prostoru, već, naprotiv, u prostoru koji je

30
DRUGA MESTA

sav napunjen svojstvima, u prostoru koji je možda kafea, bioskopa, plaža. Mogli bi se isto tako odredi­
čak obavijen fantazmom; prostor naše primarne ti, preko njihovih mreža odnosa, rasporedi odmora,
percepcije, naših snova, naših strasti rastočenih u zatvorenih ili polu-otvorenih, od kojih se sastoji
njemu samom odlikama koje su mu gotovo svojst­ kuća, spavaća soba, krevet itd. No ono što me zan­
vene: to je prostor lak, eteričan, proziran, ili pak pro­ ima, to su, među svim ovim raspoređivanjima, ona
stor mračan, hrapav, pretrpan; to je prostor visina, među njima koja imaju neobično svojstvo da budu
prostor vrhova, ili naprotiv prostor dna, blata, pro­ povezana sa svim ostalim raspoređivanjima, ali na
stor koji teče kao izvorska voda, prostor koji može takav način da ukidaju, obesnažuju ili preokreću
biti nepomičan, stamenit kao kamen ili kao kristal. skup odnosa koje sami oblikuju i koji se u njima
očituju, označeni, odraženi i odražavajući. Ovi pro­
Ipak, ove se analize, ma kako značajne za savre- stori koji su, na neki način, povezani sa svima ostali­
menu misao, odnose prvenstveno na unutrašnji ma, a ipak protivrečni sa ostalim raspoređivanjima,
prostor. 0 prostoru spoljašnjosti bih, pak, želeo da dele se na dva glavna tipa.
govorim. Prostor u kojem živimo, kojim smo zave­
deni da u njega izađemo iz sebe, u kojem se odvija Heterotopije
erozija naših života, našeg vremena i naše istorije,
taj prostor koji nas slama i troši i sam je isto tako Pre svega utopije. Utopije, to su rasporedi bez
raznorodan. Drugačije rečeno, mi ne živimo u nekoj stvarnog mesta. To su rasporedi koji stupaju u o d ­
vrsti vakuuma, u unutrašnjosti u kojoj se mogu nos direktne ili obrnute analogije sa stvarnim pros­
razlučiti osobe i stvari. Mi ne živimo u unutrašnjosti torom ili društvom. Oni su samo društvo dovedeno
kakve praznine oslikane raznolikim blještavilom, mi do savršenstva, ili pak naličje toga društva, tek, u
živimo unutar jednog skupa odnosa koji određuje svakom slučaju, utopije su prostori koji su u svojoj
položaje nesvodive jedne na druge, apsolutno suštini nestvarni.
nenadređene.
Postoje takođe, i to verovatno za sve kulture
Naravno, moglo bi se, bez sumnje, posegnuti za i civilizacije, mesta stvarna, zbiljska, mesta čiji se
opisom tih različitih razmeštanja, u potrazi za sku­ obrisi naziru u svakoj ustanovi društva, i koja su
pom odnosa kojima se ona m o g u objasniti. Na pri­ svojevrsni protiv-rasporedi, svojevrsne utopije up-
mer, opisati skup odnosa koji određuju razmeštanje rostorene posredstvom stvarnih rasporeda, svim
prelaza, puteva, vozova (izvanredno klupko odnosa onim realnim rasporedima koji se mogu pronaći
sadržano je u vozu, jer predstavlja stvar kroz koju se unutar kulture istovremeno kao predstavljeni,
prolazi, pomoću koje se može preći s jedne tačke na osporeni i preokrenuti, mesta koja su izvan svih
drugu, i koja je i sama sposobna da prelazi). Može mesta, no čiji se položaj ipak da stvarno odrediti.
se opisati, preko klupka odnosa koji dopuštaju da Ova mesta, budući apsolutno druga u odnosu na
ih se opiše, raspoređivanje privremenih odmorišta: sva raspoređivanja koja odražavaju i ο kojima gov-

31
SPISI

ore, nazvaću, za razliku od utopija, heterotopijama; analizu, opis, "čitanje" kako se danas rado veli, tih
verujem da između utopija i ovih raspoređivanja različitih prostora, tih drugih mesta, u nekoj vrsti
apsolutno drugih, heterotopija, postoji nesum­ mitskog i, u isto vreme, stvarnog nadmetanja sa
njivo svojevrstan doživljaj mešanja, graničenja prostorom u kome živimo; takav opis bi se mogao
svojstvenog ogledalu. Ogledalo je, na koncu, isto nazvati heterotopologijom.
tako utopija, budući da je mesto bez mesta. U
ogledalu, vidim sebe tamo g d e nisam, u jednom Prvo načelo je da, verovatno, ne postoji nijedna
nestvarnom prostoru koji se virtuelno otvara iza kultura u svetu koja nije sačinjena od heterotopi­
površine, ja sam tamo, tamo g d e me nema, kao ja. One su konstanta svih ljudskih grupa. No het-
kakva senka koja daje meni samom moju vlastitu erotopije poprimaju, očigledno, oblike koji su veo­
vidljivost, koja mi dopušta da se gledam tamo g d e ma promenljivi, te verovatno ne postoji jedan jedini
sam odsutan: utopija ogledala. Ali to je jednako oblik heterotopije koji bi bio univerzalan. Mogu se
tako heterotopija, u meri u kojoj ogledalo zaista ipak razlučiti dva glavna tipa. U društvima zvanim
postoji, i u kojoj ima, spram mesta koje zauzimam, "primitivna", javlja se određena vrsta heterotopije
neku vrstu povratnog dejstva; krenuvši ka njemu koju bih nazvao heterotopijom krize, što će reći da
ja otkrivam svoje odsustvo na mestu na kojem sadrži povlašćena ili sveta mesta, mukla, rezervisa-
sam, zato što se vidim tamo. Pošav od tog pogleda na za pojedince koji se nalaze, u odnosu na društvo
koji mi se u izvesnoj meri vraća, iz dubine tog vir- ili okolinu unutar koje žive, u stanju krize. Adoles­
tuelnog prostora koji je s onu stranu stakla, ja se centi, žene tokom menstrualnog perioda, trudnice,
okrećem sebi, iznova upućujući moj pogled ka sebi starci itd.
samom, rekonstituišući se tamo g d e stvarno jesam;
ogledalo funkcioniše kao heterotopija u značenju
U našem društvu ove heterotopije krize lagano
da, kad g o d obuhvatim to mesto koje zauzimam u
iščezavaju, mada su im se zadržali neki ostaci. Na
času kada vidim sebe u staklu, ono zapravo post­
primer, koleži, u obliku kakav su imali u devetn­
aje potpuno stvarno, u povezanosti sa celokupnim
aestom veku, ili vojna obuka za dečake igrali su istu
prostorom koji ga okružuje, i potpuno nestvarno,
takvu ulogu, da se prvi znaci muške seksualnosti
jer je nužno, da bi bilo primećeno, da prođe kroz tu
ispolje "drugde", izvan porodice. Za mlade devojke
virtuelnu tačku koja se nalazi tamo, u ogledalu.
je, do sredine devetnaestog veka, postojala tradicija
koja se zvala "voyage de noces"; ta je tema drevna.
Što se tiče heterotopija u pravom smislu reči, Defloracija devojke morala se dogoditi "nigde", i, u
kako ih možemo opisati, kakvo je njihovo značenje? to vreme, voz ili hotel bili su to mesto-nigde, het­
Mogla bi se pretpostaviti, neću reći jedna nauka erotopija bez geografskih koordinata.
- zato stoje ta reč odveć rabljena - već neka vrsta
sistematskog opisa koji bi imao za predmet, u No ove heterotopije krize danas nestaju i bivaju
odnosu na jedno određeno društvo, proučavanje, zamenjene, kako mi se čini, heterotopijama koje

32
DRUGA MESTA

bi se mogle nazvati heterotopije odstupanja: one jednostavna mermerna ploča ili grobnica sa stat­
koje nastanjuju pojedinci čije ponašanje odstupa uama. Groblje, smešteno u sveti prostor crkve,
od uobičajenog prošeka ili propisane norme. To poprima sasvim drugačije obeležje u modernoj
su prihvatilišta, psihijatrijske klinike; to su, razume civilizaciji. Zanimljivo je da je u doba koje se veoma
se, i zatvori, a ovom spisku moraju se bez sumnje grubo određuje kao "ateističko" u zapadnoj kulturi
dodati i starački domovi, koji su u izvesnom smislu nastao takozvani kult mrtvih.
na granici između heterotopije krize i heterotopije
odstupanja, zato što, na kraju krajeva, starost pred­ U osnovi, bilo je prirodno da u epohi u kojoj
stavlja krizu, jednako kao i odstupanje, i zato što u se verovalo u uskrsnuće tela i besmrtnost duše
našem društvu, u kojem je uživanje pravilo, neak­ posmrtnim ostacima ne pridaje prevelika pažnja.
tivnost starosti predstavlja svojevrsno odstupanje. Naprotiv, počev od časa u kojem nije više bilo iz-
vesno postojanje duše, niti da telo vaskrsava,
Drugo načelo u opisu heterotopija, jeste da, to­ posvećuje se izgleda mnogo veća pažnja posmrt­
kom svoje istorije, neko društvo može na veoma nim ostacima, koji su, konačno, jedini trag našeg
različite načine primenjivati jednu heterotopiju postojanja u svetu, i u rečima.
koja postoji, i koja nikada ne prestaje da postoji;
zapravo, svaka heterotopija ima jasnu i određenu U svakom slučaju, počev od devetnaestog
funkciju unutar društva, i jedna ista heterotopija, veka svako ima pravo na svoju malu kutiju za svoje
u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi, malo raspadanje; no, s druge strane, tek od de­
može imati različitu funkciju. vetnaestog veka počinje premeštanje grobalja na
periferiju grada. Uporedo sa ovom individualizaci­
Uzeću za primer neobičnu heterotopiju gro­ jom smrti i buržoaskim prisvajanjem groblja rađa
blja. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na se jedna opsednutost smrću kao "bolešću". Mrtvi
uobičajene kulturne prostore, ali je to prostor su, veruje se, ti koji prenose bolest na žive; prisus­
povezan sa skupom svih područja grada ili društva tvo, blizina mrtvaka tik uz kuće, uz crkve, bezmalo
ili sela, budući da svaki pojedinac, svaka porodica nasred ulice, to je ta blizina koje seje smrt. Ova ve­
na groblju ima ponekog svog. U zapadnoj kulturi, lika tema o širenju bolesti zarazom poteklom sa
groblje praktično postoji oduvek. Ali je pretrpe- grobalja ustrajaće do kraja osamnaestog stoleća;
lo značajne promené, jer je do kraja osamnaes­ ali tek tokom devetnaestog veka otpočinje postu­
tog veka groblje smešteno u samo srce grada, tik pak razmeštanja grobalja ka predgrađima. Groblja
do crkve. Tu je postojala čitava jedna hijerarhija ne čine više sveti i besmrtni dah grada, već "drugi
mogućnih grobova. Bilo je kosturnica u kojima su grad", u kojem je svaka porodica imala svoj sumorni
mrtvi gubili i poslednje tragove individualnosti, dom.
bilo je pojedinačnih grobova i grobova u samoj
crkvi koji su obično podizani prema dva modela:

33
DRUGA M ESTA

bi se mogle nazvati heterotopije odstupanja: one jednostavna mermerna ploča ili grobnica sa stat­
koje nastanjuju pojedinci čije ponašanje odstupa uama. Groblje, smešteno u sveti prostor crkve,
od uobičajenog prošeka ili propisane norme. To poprima sasvim drugačije obeležje u modernoj
su prihvatilišta, psihijatrijske klinike; to su, razume civilizaciji. Zanimljivo je da je u doba koje se veoma
se, i zatvori, a ovom spisku moraju se bez sumnje grubo određuje kao "ateističko" u zapadnoj kulturi
dodati i starački domovi, koji su u izvesnom smislu nastao takozvani kult mrtvih.
na granici između heterotopije krize i heterotopije
odstupanja, zato što, na kraju krajeva, starost pred­ U osnovi, bilo je prirodno da u epohi u kojoj
stavlja krizu, jednako kao i odstupanje, i zato što u se verovalo u uskrsnuće tela i besmrtnost duše
našem društvu, u kojem je uživanje pravilo, neak­ posmrtnim ostacima ne pridaje prevelika pažnja.
tivnost starosti predstavlja svojevrsno odstupanje. Naprotiv, počev od časa u kojem nije više bilo iz-
vesno postojanje duše, niti da telo vaskrsava,
Drugo načelo u opisu heterotopija, jeste da, to­ posvećuje se izgleda mnogo veća pažnja posmrt­
kom svoje istorije, neko društvo može na veoma nim ostacima, koji su, konačno, jedini trag našeg
različite načine primenjivati jednu heterotopiju postojanja u svetu, i u recima.
koja postoji, i koja nikada ne prestaje da postoji;
zapravo, svaka heterotopija ima jasnu i određenu U svakom slučaju, počev od devetnaestog
funkciju unutar društva, i jedna ista heterotopija, veka svako ima pravo na svoju malu kutiju za svoje
u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi, malo raspadanje; no, s druge strane, tek od de­
može imati različitu funkciju. vetnaestog veka počinje premeštanje grobalja na
periferiju grada. Uporedo sa ovom individualizaci­
Uzeću za primer neobičnu heterotopiju gro­ jom smrti i buržoaskim prisvajanjem groblja rađa
blja. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na se jedna opsednutost smrću kao "bolešću". Mrtvi
uobičajene kulturne prostore, ali je to prostor su, veruje se, ti koji prenose bolest na žive; prisus­
povezan sa skupom svih područja grada ili društva tvo, blizina mrtvaka tik uz kuće, uz crkve, bezmalo
ili sela, budući da svaki pojedinac, svaka porodica nasred ulice, to je ta blizina koje seje smrt. Ova ve­
na groblju ima ponekog svog. U zapadnoj kulturi, lika tema o širenju bolesti zarazom poteklom sa
groblje praktično postoji oduvek. Ali je pretrpe- grobalja ustrajaće do kraja osamnaestog stoleća;
lo značajne promené, jer je do kraja osamnaes­ ali tek tokom devetnaestog veka otpočinje postu­
tog veka groblje smešteno u samo srce grada, tik pak razmeštanja grobalja ka predgrađima. Groblja
do crkve. Tu je postojala čitava jedna hijerarhija ne čine više sveti i besmrtni dah grada, već "drugi
mogućnih grobova. Bilo je kosturnica u kojima su grad", u kojem je svaka porodica imala svoj sumorni
mrtvi gubili i poslednje tragove individualnosti, dom.
bilo je pojedinačnih grobova i grobova u samoj
crkvi koji su obično podizani prema dva modela:

33
SPISI

Treće načelo. Heterotopija ima moć da na jed­ tradicionalnim vremenom; ovde se može uočiti da
nom stvarnom mestu sučeli više prostora, više je groblje mesto izrazito heterotopijsko, budući
razmeštanja koja su međusobno nespojiva. Tako da groblje počinje s tom čudnom heterohronijom
se u pozorištu, na pravouglu pozornice, smenjuje koja je, za pojedinca, okončanje života, te navodna
čitav jedan niz mesta koja su jedna drugima strana; večnost u kojoj ono ipak ne prestaje da se rastače
isto tako je i bioskop veoma neobična pravougla i iščezava.
prostorija, iz čije se pozadine, na dvodimenzion-
alni ekran, projektuje trodimenzionalni prostor; no Uopšte uzev, u društvima poput našeg,
možda je jedan od najdrevnijih primera ovih het­ heterotopija i heterohronija su organizovani
erotopija, u obliku nespojivih lokacija, drevni prim­ i raspoređeni na relativno složen način. Ima
er bašte. Ne treba zaboraviti da je bašta, ta čudesna, ponajpre heterotopija vremena akumuliranih
sada već hiljadugodišnja tvorevina, imala na Istoku u beskonačnosti, kao što su muzeji, biblioteke;
veoma duboka značenja, veoma slojevita. Tradicio­ muzeji i biblioteke su heterotopije kod kojih vreme
nalni persijski vrt bio je sveto mesto koje je imalo ne prestaje da se gomila i uspinje ka sopstvenom
da objedini unutar svog pravougla četiri strane, vrhu, iako su, do kraja sedamnaestog stoleća,
koje su predstavljale četiri strane sveta, jednim muzeji i biblioteke bili izraz pojedinačnog izbora.
prostorom svetijim od svih ostalih, koji je bilo nalik Zauzvrat, ideja sakupljanja svega, ideja da se sazda
uvali, pupku sveta na njegovoj sredini (ovde behu svojevrsna opšta arhiva, želja da se zatoče na j e d ­
bazen i vodoskok); sva vegetacija vrta bila je oku­ nom mestu sva vremena, sva razdoblja, svi oblici,
pljena oko tog prostora, oko tog svojevrsnog mik- svi stilovi, zamisao da se sačini jedno mesto za sva
rokosmosa. Što se tiče čilima, oni su bili, izvorno, re­ vremena no koje je, pak, van vremena, zaštićeno
produkcija vrta. Vrt, to je bio ćilim u kojem je svet u od sveopšteg propadanja, nastojanje da se organi-
svojoj ukupnosti dostigao simbolično savršenstvo, zuje najzad svojevrsno neprekinuto i neograničeno
a ćilim neka vrsta pokretnog vrta u prostoru. Vrt, sakupljanje vremena na mestu nepokretnom, sve je
to je najsitniji delić sveta i u isto vreme sveukup­ to, dakle, pripadajuće našem modernitetu. Muzeji
nost sveta. Vrt je, od početka Antike, vrsta srećne i biblioteke su heterotopije svojstvene zapadnoj
i univerzalne heterotopije (iz koje su izvedeni naši kulturi devetnaestog stoleća.
zoološki vrtovi).
Naspram ovih heterotopija, vezanih za akumu­
Četvrto načelo. Heterotopije su skopčane, laciju vremena, ima heterotopija koje su povezane,
najčešće, sa fragmentima vremena, one takoreći naprotiv, sa vremenom najpovršnijim, najprolazni-
otpočinju onim što se može nazvati, po čistoj jim, najnestalnijim, onim u obliku svetkovine. To
simetriji, heterohronijama; heterotopija u potpu­ su heterotopije ne više večnujuće, već apsolutno
nosti obavlja svoju funkciju od trenutka kad se ljudi prolazeće.Takva su vašarišta, ti čudesni prazni pros­
nađu u svojevrsnom potpunom prekidu sa svojim tori smešteni na izmaku gradova, oljuđeni, jednom

34
DRUGA MESTA

ili dvaput u godini, barakama, tezgama, neobičnim ta nisu vodila u glavni deo kuće u kome je živela
predmetima, rvačima, ženama-zmijama, gatarama. porodica, i svako ko bi tuda prolazio, svaki putnik-
Nedavno je izumljena jedna nova heterotopija pro­ namernik imao je pravo da otvori ta Vrata, stupi u
laznog, sela za odmor; polinezijska sela koja nude sobu i u njoj prenoći. Dakle, te sobe behu takve da
stanovnicima gradova tri tanušne nedelje večne i onaj ko bi ušao nije nikada mogao da dopre do
primitivne nagote; možete videti da se, uostalom, središta porodičnog života, on beše vazda slučajni
ova dva tipa heterotopije, svetkovine i večnog vre­ prolaznik, nikada pravi gost. Ovaj tip heterotopije,
mena koje se akumulira, približavaju jedna drugoj, koji je danas praktično iščezao iz naše civilizacije,
da su kolibe Džerbe u izvesnom smislu srodne bib­ mogao bi se možda prepoznati u čuvenim sobama
liotekama i muzejima, te da se, ponovnim otkrivan­ američkih "motela", u koje se ulazi sa automobilom
jem polinežanskog života, vreme ukida, ali to je isto i partnerom i g d e je nezakoniti seks istovremeno
tako vreme iznova nađeno, u kojem je sadržana sva potpuno skriven i potpuno zaštićen, skrajnut, bez
istorija humanizma koja seže do svojih prapočetaka da bude, uzasve, pod vedrim nebom.
kao do kakvog velikog, neposredovanog znanja.
Šesto načelo. Poslednja odlika heterotopija jeste
Peto načelo. Heterotopije pretpostavljaju uvek je­ da su one, u odnosu na ostatak prostora, jedna
dan sistem otvaranja i zatvaranja koji ih, istovreme­ funkcija, koja se ostvaruje između dva suprotna
no, izopštava i čini prohodnim. Uopšteno uzev, na pola. Ili bolje, one imaju ulogu da stvore jedan pro­
heterotopijsko mesto ne dospeva se dragovoljno. stor privida koji razobličava iznova svu iluzornost
Ili bolje, postoji prisila, što je slučaj sa kasarnom, za­ stvarnog sveta, sva ta razmeštanja unutar kojih je
tvorom, ili se pak mora podvrći obredima očišćenja. ljudski život izpregrađivan. Može biti da je uloga,
Ne može se ući izuzev uz dozvolu ili po izvršenju iz- koju imaju da odigraju tokom dugog vremena sve
vesnog broja radnji. Postoje isto tako heterotopije te čuvene javne kuće, da pruže ono čega se lišava.
koje su u potpunosti posvećene tim aktivnostima Ili pak, naprotiv, da stvore drugi prostor, stvaran,
očišćenja, očišćenja polu-religioznih, polu-higijen- isto tako savršen, besprekoran i dobro uređen ko­
skih kao kod muslimanskih amama, ili pak očišćenja liko je ovaj naš u neredu, loše zamišljen i manjkav.
očigledno čisto higijenskih, kao kod skandinavskih Ovo nije heterotopija privida već kompenzacije, i
sauna. Ima onih drugih koje su, naprotiv, prividno pitam se nije li tračak od ovoga prisutan i u funk-
čista i jednostavna otvaranja, no koje, uopšteno, kr­ cionisanju izvesnih kolonija.
iju čudna isključenja; svako može da uđe u neku od
ovih heterotopijskih lokacija, no, pravo govoreći, to U izvesnim slučajevima one su, na nivou opšte
nije ništa doli iluzija: verujete da ste ušli, no u času organizacije zemljišnog prostora, igrale ulogu
kada ste unutra, isključeni ste; mislim, na primer, na heterotopija. Imam na umu, na primer, u trenut­
one čuvene sobe kojih je bilo na velikim farmama ku prvog talasa kolonizacije, u sedamnaestom
u Brazilu, i, načelno, u Južnoj Americi. Ulazna vra­ stoleću, puritanska društva koja su Englezi os-

35
SPISI

novali u Americi i koja behu druga mesta, apso­ vrtova, shvatićete zašto brod bejaše za našu civi­
lutno savršena. lizaciju, počev od šesnaestog stoleća pa do naših
dana, ne samo najveće oruđe ekonomskog razvoja
Mislim takođe na one izvanredne jezuitske (što nije predmet mog današnjeg obraćanja), već i
kolonije koje su osnivane u Južnoj Americi: divne, najveći izvor mašte. Lađa, to je heterotopija par ex­
potpuno uređene, u kojima je ljudsko savršenstvo cellence. U civilizacijama bez brodova snovi usahn-
bilo stvarno dostignuto. Jezuiti Paragvaja osnovali juju, špijunaža smenjuje avanturu, a policija stupa
su kolonije u kojima je život bio uređen do najsit­ namesto gusara.
nijih pojedinosti. Selo je građeno prema strogom
pravilu, oko pravouglog trga u čijoj osnovi beše Sa francuskog preveo Pavle Milenković
crkva, na jednom kraju škola, na drugom groblje, i,
naspram crkve, ulica koja se sa drugom ukrštala pod Naslov izvornika: "Des espaces autres", Architec­
pravim uglom; porodice su imale svaka svoju malu ture, Mouvement, Continuité, n° 5, octobre 1984,
brvnaru duž jedne od tih dveju osa, obrazujući tako str. 46-49.
tačnu reprodukciju Hristovog znaka. Hrišćanstvo
je, tako, suštinski označilo svojim znakom prostor i
geografiju američkog sveta.

Svakidašnjicom pojedinaca upravljaše ne


pištaljka, već zvono. Buđenje beše utvrđeno za sve
u isti čas, posao je počinjao za sve u isto vreme;
obroci u podne i u šest sati; potom se ide na spa­
vanje, a u ponoć, odigravalo se ono što se zvalo
bračno buđenje, što će reći da se, kad manastirsko
zvono zazvoni, svako bacao na ispunjenje svojih
dužnosti.

Javne kuće i kolonije, to su dva ekstremna tipa


heterotopije, i ako se pomisli, nakon svega, ο bro­
du, tom komadu plivajućeg prostora, mestu bez
mesta, koje živi samo za sebe, koje je zatvoreno
u sebe i koje istovremeno pluta po beskonačnom
moru te koji, od luke do luke, od mesta do mesta,
od javne kuće do javne kuće, brodi čak do kolonija
u potrazi za najskrivenijom dragocenošću njihovih

36
POREDAK GOVORA
Pristupna beseda na Kolež de Frans,
održana 2. decembra 1970. godine.

Voleo bih da se - u besedu koju danas treba da druge strane govora - a da se ne mora spolja gle­
održim, kao i u one koje ću, možda godinama, dati šta bi ona jedinstvenog, opasnog, možda zlo­
morati da držim - potajno uvučem. Više negoli da kobnog mogla imati. Ovoj tako zajedničkoj želji in­
uzmem reč, voleo bih da me ona obmota i ponese stitucija odgovara na ironičan način, čineći početke
daleko s onu stranu svakog mogućeg početka. svečanima, okružujući ih pažnjom i tišinom, i
Želeo bih da sebe opazim kako govorim bezimen­ namećući im - kao da bi ih iz daljine označila - ritu-
im glasom koji mi je već odavno prethodio: onda bi alizovane forme.
mi bilo dovoljno da frazu obložim, da je sledim, da
se smestim, a da se na to ne obrati pažnja, u njenim Želja kaže:"Ja sama neželim da uđem u taj rizični
međuprostorima - kao da mi je ona dala neki znak, poredak govora; ne bih želela da mu govorim ο
držeći se za trenutak na oprezu. Od početka nje onom stoje u njemu britko i odlučno; volela bih da
dakle neće biti: i umesto da budem onaj od koga on bude sav oko mene, kao mirna, duboka, beskra­
govor teče, ja ću radije biti nasumice prepušten jno otvorena prozračnost, gde bi drugi odgovorili
njegovom odvijanju, tanka rupa, tačka njegovog na moje očekivanje i iz koga bi se istine, jedna po
mogućeg iščeznuća. jedna, izdigle; imala bih samo da se prepustim, u
njemu i njime, kao neka srećna lutalica". A institucija
Voleo bih da iza mene stoji (odavno uzevši reč i odgovara: "Ne plaši se da počneš; svi mi smo tu da
govoreći unapred sve što ću reći) jedan glas koji bi ti pokažemo da je govor u zakonitom redu stvari;
govorio ovako: "Treba nastaviti, ja ne m o g u da nas­ da se odavno bdi nad njegovom pojavom; da mu
tavim, treba nastaviti, treba reći onoliko reči koliko je bilo dato počasno ali obezoružavajuće mesto; i
ih ima, treba ih govoriti sve dok me one ne nađu, da, ukoliko mu se dogodi da bude moćan - to ga
sve dok mi ne kažu - čudna muka, čudna greška, mi, samo mi, činimo takvim".
treba nastaviti, to je možda već učinjeno, oni su mi
možda već kazali, možda su me doveli do praga No možda su ova institucija i ova želja samo dve
moje priče, do vrata kojima se moja priča otvara, replike protivstavljene istoj uznemirenosti: nemiru
začudilo bi me ako se ona otvore". u odnosu na to šta je govor u svojoj materijalnoj re­
alnosti izgovorene ili napisane stvari; uznemirenost
Kod mnogih, mislim, postoji slična želja da se ne u odnosu na ovu tranzitnu egzistenciju namenjenu
započinje, da se ponovo nađe, od ulaska u igru do da sebe izbriše, ali prema jednom trajanju koje nam

37
SPISI

ne pripada; nemir da se pod ovom aktivnošću, ipak su oblasti seksualnosti i politike: kao da je govor,
svakodnevnom i sivom, ne osete moći i opasnosti daleko od toga da bude taj prozračni ili neutralni
na koje se malo misli; nemir u slutnji bitaka, pobe- elemenat u kome se seksualnost obezoružava a
da, rana, vladavina, slugovanja - preko tolikih reči politika umiruje, jedno od mesta na kojima oni os­
što im je dugogodišnja upotreba uglačala nerav­ tvaruju, i to premoćno, neke od svojih najopasnijih
nine. sposobnosti. Prividno, uzalud bi se govor predstav­
ljao kao beznačajan: brzo i vrlo rano zabranjeno
No, šta je toliko opasno u činjenici da ljudi gov­ otkriva njegovu vezu sa željom i sa moći. I šta je u
ore, i da se njihov govor beskrajno množi? Gde je, tome čudno: budući da govor - kako nam je psiho­
dakle, opasnost? analiza pokazala - nije jednostavno ono što mani-
festuje (ili skriva) želju; on je i onö stoje objekt želje;
i budući da - ο ovom istorija ne prestaje da nas uči
- govor nije jednostavno ono što prevodi borbe ili
Evo hipoteze koju bih večeras hteo da istaknem, sisteme dominacije, već ono za šta se, čime se bori,
da bih odredio mesto - ili možda vrlo provizornu moć kojom hoćemo da se podičimo.
scenu - za rad koji obavljam: pretpostavljam da
je u svakom društvu proizvodnja govora u isti U našem društvu postoji i drugi princip
mah kontrolisana, selekcionisana, organizovana i isključivanja: ne više zabranjeno, već razdeljeno ili
raspoređena preko izvesnog broja procedura koje odbačeno. Mislim na suprotstavljenost razuma i
trebaju da od njega otklone moći i opasnosti, da ludila. Od početka srednjeg veka luđak je onaj čiji
gospodare njegovim aleatornim ostvarivanjem, da govor ne teče kao kod drugih: dešava se da se nje­
izbegnu njegovu tvrdu, strašnu materijalnost. gova reč uzme kao bezvredna, nerečena, bez istine
i važnosti, ne verujući u njenu pravdu, ne mogući
U društvu kakvo je naše poznate su, sigurno, njome overiti akt ili ugovor, ne mogući čak, u sveto­
procedure isključivanja. Najočiglednija i najbliža je sti mise, njome omogućiti da se hieb pretvori u telo
zabranjeno. Znamo dobro da nemamo prava sve Isusovo; zauzvrat, desi se da se luđaku, nasuprot
da kažemo, da ne možemo ο svemu da govorimo u svakom drugom, pridaju čudnovate moći, moć da
bilo kakvim okolnostima, da, najzad, ne može bilo kaže skrivenu istinu, da prorekne budućnost, da u
ko da govori ο bilo čemu. Tabu predmeta, ritual svoj svojoj naivnosti uvidi ono što mudrost dru­
okolnosti, privilegovano ili isključivo pravo sub­ gih ne može opaziti. Zanimljivo je da je reč luđaka
jekta koji govori: tu je igra tri tipa zabrana, što se u Evropi vekovima bila ili neslušana, ili pak uzeta
ukrštaju, uzajamno jačaju i nadopunjuju, oblikujući kao reč istine. Ili je padala u ništavilo - odbačena
jednu složenu rešetku koja se neprestano men- onoga trenutka kada i izrečena; ili se pak u njoj
ja. Dodao bih samo da, do danas, oblasti g d e je dešifrovao naivan ili lukav razum, razumniji od ra­
rešetka najčvršća, gde se crna okna umnožavaju, to zuma razumnih ljudi. U svakom slučaju, isključena

38
POREDAK GOVORA

ili tajno uvedena razumom u striktnom smislu - za opterećenog strašnim moćima. Ako je odista,
- ona nije postojala. Ludilo luđaka prepoznavalo da bi se monstrumi lečili, potrebna tišina razuma
se kroz njegove reči; upravo one su bile mesto gde - dovoljno je samo da ta tišina bude pozvana na
se podela obavljala; ali, nikada ih nisu sakupljali niti uzbunu, pa da podela ostane.
slušali. Nikada, do kraja XVIII veka, jedan lekar nije
došao na ideju da sazna šta se reklo (kako, zašto se Možda je rizično razmatrati suprotstavljenost is­
reklo) u ovoj reči koja je ipak bila različita. Ceo taj tinitog i lažnog kao treći sistem isključivanja, pored
beskonačni govor luđaka pretvarao se u buku; a reč onih ο kojima sam upravo govorio. Kako bi se ra­
su mu davali samo simbolično, u pozorištu gde bi zumno mogli uporediti stega istine i podele poput
on istupio - nenaoružan i pomiren - pošto je igrao ove, podele koje su na početku neograničene, ili se
ulogu zamaskirane istine. bar organizuju oko istorijskih kontingencija; koje su
ne samo podložne promeni već se nalaze u stanju
Reklo bi se da je danas sve ovo gotovo, ili se stalnog premeštanja; podele koje podržava čitav
završava; da reč luđaka nema više drugu stranu sistem institucija što ih i nameću i njima upravljaju;
podeljenog, da ona više nije ništa i nerečeno, koje se, najzad, ne izvršavaju bez prinude, i jednim
da nas ona, naprotiv, čini opreznima, da u njoj delom čak i putem nasilja.
tražimo smisao, skicu ili ostatak jednog delà; i da
smo došli dotle da reč luđaka lovimo u onom što Svakako da na nivou pretpostavke, unutar jed­
mi sami naglašavamo, u tom minijaturnom pror­ nog govora, podela između istinitog i lažnog nije
ezu kroz koji nam izmiče ono što govorimo. Ali, to­ ni samovoljna, ni izmenljiva, ni institucionalna, ni
lika pažnja ne dokazuje da je stara podela postala nasilna. No ako smo na nekoj drugoj lestvici, ako
beznačajna: setimo se samo onog oklopa znanja se postavi pitanje ο tome kakva je volja za istinom
kroz koji dešifrujemo reč; pomislimo samo na celu bila i kakva je ona koja još danas traje - ta volja koja
mrežu institucija koja nekom dozvoljava - lekaru, je prošla tolike vekove naše istorije - ili pak ako se
psihoanalitičaru - da čuje ovu reč, a pacijentu da zapitamo koji tip podele upravlja našom voljom za
ponese, ili beznadno zadrži svoje sirote reči; dovolj­ znanjem: onda se pred nama ocrtava nešto poput
no je. na sve ovo pomisliti da bismo se zapitali da jednog sistema isključivanja (istorijski, izmenljiv, in­
li ta podela - daleko od toga da bude izbrisana stitucionalno prinudan sistem).
- drugačije važi, prema različitim linijama, kroz
nove institucije i sa efektima koji nikako nisu isti. To je zasigurno istorijski nastala podela. Jer je
Čak i ako bi se uloga lekara sastojala samo u tome pravi govor, još kod grčkih pesnika iz VI veka, u pra­
da pažljivo posluša jednu najzad slobodnu reč, još vom i valorizovanom smislu reči, pravi govor koga
uvek se akt slušanja odvija u trajanju cenzure. Sluh se poštovalo i plašilo, kome se svakako moralo
za govor posednut željom, sluh koji sebe drži - kao potčiniti (pošto je vladao), bio govor koji je neko
svoju najveću egzaltaciju ili svoju najvišu strepnju izgovarao uz posebna prava, i prema određenom

39
SPISI

ritualu; to je bio govor koji, prorokujući budućnost, opštiji od svakog određenog modusa) tehnički
ne samo da je naveštavao ono što treba da se desi nivo g d e se znanja moraju uneti da bi bila korisna
već je i doprinosio njegovom ostvarenju, nosio i podložna verifikaciji. Sve se odvija kao da je od
u sebi združenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi­ velike platonovske podele volja za istinom imala
nom. No evo kako, vek kasnije, najviša istina više vlastitu istoriju, koja nije istorija prinudnih istina:
ne počiva u onome što je govor bio ili činio, već u istorija planova predmeta koje treba upoznati, isto­
onom što je on govorio: došao je dan kada se istina rija funkcija i pozicija saznajućeg subjekta, istorija
preobratila, iz ritualizovanog, efikasnog i praved­ materijalnih, tehničkih, instrumentalnih ulaganja
nog čina iskazivanja u sam iskaz: prema svom saznanja.
smislu, svojoj formi, svom predmetu, svom odnosu
prema vlastitoj referenci. Stvorila se izvesna pode­ Međutim, ova volja za istinom, kao i drugi siste­
la između Hesioda i Platona, dvojeći istinit i lažan mi isključivanja, oslanja se na jednu institucionalnu
govor; podela je nova, pošto odsada pravi govor podršku: nju u isti mah pojačava i vodi čitava mreža
nije više dragocen, željeni govor, pošto to više nije praksi, kao što je pedagogija, kao što su sistem
govor vezan za ispunjenje moći. Sofista je izgnan. knjiga, biblioteka, edicija, kao nekadašnja naučna
društva i današnje laboratorije. No nju još dublje
Ova istorijska podela dala je, bez sumnje, opštu vodi način na koji se znanje uvodi u društvo, na koji
formu našoj volji za znanjem. No ona ipak nije se ono vrednuje, raspodeljuje, deli i na određen
prestala da se premešta: velike naučne promené način pripisuje. Setimo se ovde, samo simbolično,
možda se, ponekad, mogu tumačiti i kao posledice starog grčkog principa: da se aritmetika može pri-
jednog otkrića, ali i kao pojava novih formi u volji meniti u demokratskim državama, jer ona uči jed­
za istinom. U XIX veku svakako postoji volja za isti­ nakosti, ali da se geometrija može učiti samo u oli­
nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuje garhijama, pošto ona ukazuje na razmere u nejed­
u igru, ni sa domenima predmeta kojima se obraća, nakosti.
ni sa tehnikama na koje se oslanja, sa voljom za
znanjem koja karakteriše klasičnu kulturu. Vratimo Najzad, ja verujem da ova volja za istinom, na
se malo: u XVI i XVII veku (naročito u Engleskoj) takav način podržana institucionalnom distribuci­
pojavila se volja za znanjem koja je, anticipirajući jom i podrškom, hoće da na druge govore - stalno
svoje aktuelne sadržaje, ocrtala predmete moguće, govorim ο našem društvu - izvrši izvestan pritisak,
podložne posmatranju, klasiranju, merenju; jed­ i neku vrstu prisile. Mislim na način kojim je za­
na volja za znanjem koja je saznajućem subjektu padna literatura vekovima morala da traži oslonac
nametala (na izvestan način pre svakog iskustva) u prirodnom, sličnom, iskrenosti, u nauci takođe
određenu poziciju, izvestan pogled i funkciju (prvo - ukratko u istinitom govoru. Isto tako mislim na
gledati pa čitati, prvo verifikovati pa komentarisati); način kojim su ekonomske prakse, kodifikovane
jedna volja za znanjem koja je predvidela (na način kao predloži ili recepti, eventualno kao pouka, od

40
SPISI

ritualu; to je bio govor koji, prorokujući budućnost, opštiji od svakog određenog modusa) tehnički
ne samo da je naveštavao ono što treba da se desi nivo g d e se znanja moraju uneti da bi bila korisna
već je i doprinosio njegovom ostvarenju, nosio i podložna verifikaciji. Sve se odvija kao da je od
u sebi združenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi­ velike platonovske podele volja za istinom imala
nom. No evo kako, vek kasnije, najviša istina više vlastitu istoriju, koja nije istorija prinudnih istina:
ne počiva u onome što je govor bio ili činio, već u istorija planova predmeta koje treba upoznati, isto­
onom što je on govorio: došao je dan kada se istina rija funkcija i pozicija saznajućeg subjekta, istorija
preobratila, iz ritualizovanog, efikasnog i praved­ materijalnih, tehničkih, instrumentalnih ulaganja
nog čina iskazivanja u sam iskaz: prema svom saznanja.
smislu, svojoj formi, svom predmetu, svom odnosu
prema vlastitoj referenci. Stvorila se izvesna pode- Međutim, ova volja za istinom, kao i drugi siste­
la između Hesioda i Platona, dvojeći istinit i lažan mi isključivanja, oslanja se na jednu institucionalnu
govor; podela je nova, pošto odsada pravi govor podršku: nju u isti mah pojačava i vodi čitava mreža
nije više dragocen, željeni govor, pošto to više nije praksi, kao što je pedagogija, kao što su sistem
govor vezan za ispunjenje moći. Sofista je izgnan. knjiga, biblioteka, edicija, kao nekadašnja naučna
društva i današnje laboratorije. No nju još dublje
Ova istorijska podela dala je, bez sumnje, opštu vodi način na koji se znanje uvodi u društvo, na koji
formu našoj volji za znanjem. No ona ipak nije se ono vrednuje, raspodeljuje, deli i na određen
prestala da se premešta: velike naučne promené način pripisuje. Setimo se ovde, samo simbolično,
možda se, ponekad, mogu tumačiti i kao posledice starog grčkog principa: da se aritmetika može pri-
jednog otkrića, ali i kao pojava novih formi u volji meniti u demokratskim državama, jer ona uči jed­
za istinom. U XIX veku svakako postoji volja za isti­ nakosti, ali da se geometrija može učiti samo u oli­
nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuje garhijama, pošto ona ukazuje na razmere u nejed­
u igru, ni sa domenima predmeta kojima se obraća, nakosti.
ni sa tehnikama na koje se oslanja, sa voljom za
znanjem koja karakteriše klasičnu kulturu. Vratimo Najzad, ja verujem da ova volja za istinom, na
se malo: u XVI i XVII veku (naročito u Engleskoj) takav način podržana institucionalnom distribuci­
pojavila se volja za znanjem koja je, anticipirajući j o m i podrškom, hoće da na druge govore - stalno
svoje aktuelne sadržaje, ocrtala predmete moguće, govorim o našem društvu - izvrši izvestan pritisak,
podložne posmatranju, klasiranju, merenju; jed­ i neku vrstu prisile. Mislim na način kojim je za­
na volja za znanjem koja je saznajućem subjektu padna literatura vekovima morala da traži oslonac
nametala (na izvestan način pre svakog iskustva) u prirodnom, sličnom, iskrenosti, u nauci takođe
određenu poziciju, izvestan pogled i funkciju (prvo - ukratko u istinitom govoru. Isto tako mislim na
gledati pa čitati, prvo verifikovati pa komentarisati); način kojim su ekonomske prakse, kodifikovane
jedna volja za znanjem koja je predvidela (na način kao predloži ili recepti, eventualno kao pouka, od

40
POREDAK GOVORA

XVI veka morale da traže da se zasnuju, raciona- Na taj način, predočava nam se samo jedna is­
lizuju, opravdaju u teoriji bogatstva i proizvodnje: tina, koja bi bila bogatstvo, plodnost, tiha i zavodlji­
mislim i na način kojim je jedan tako zastareo skup vo univerzalna snaga. A mi, zauzvrat, ne znamo za
kao što je to krivični sistem, tražio svoja veća prava volju za istinom kao za jednu ogromnu mašineriju
- naravno - u teoriji prava, a zatim, od XIX veka, u namenjenu isključivanju. Svi oni koji su, tačku po
sociološkim, psihološkim, medicinskim, psihijatrijs­ tačku, u našoj istoriji pokušali da ocrtaju ovu volju
kim znanjima: kao da je sama reč zakona u našem za istinom i da je stave u pitanje nasuprot istini, up­
društvu morala da se autorizuje istinitim govorom. ravo onde g d e istina pred uzima da opravda zabran­
jeno i da definiše ludost, svi oni, od Ničea do Artoa
Od tri velika sistema isključivanja koji pogađaju i Bataja, moraju sada da nas ponude naznakama
govor - zabranjena reč, podela između ludila i ra­ - bez sumnje uzvišenim - za svakodnevni rad.
zuma, i volja za istinom - ja sam najduže govorio
ο trećem. Dva prethodna su, već vekovima, bili
prema njemu, u njegovom pravcu izvođeni; sve
više on pokušava da ih preuzme na sebe, da bi ih Očigledno da postoji još mnogo drugih proce­
istovremeno modifikovao i zasnovao, a prva dva ne dura kontrole i ograničenja govora. One ο kojima
prestaju da bivaju sve krhkiji, sve nesigurniji - uko­ sam do sada govorio deluju u izvesnom smislu
liko ih je danas obuhvatila volja za istinom koja, spolja; one funkcionišu kao sistemi isključivanja;
opet, ne prestaje da jača i postoje sve dublja, sve one bez sumnje sadrže onaj deo govora koji se
opsežnija. uključuje u moć i želju.

A, ipak, ο njoj se sigurno najmanje govori. Kao Mislim da se iz govora može izdvojiti jedna
da su za nas volja za istinom i njene peripetije bile druga grupa. Interne procedure, pošto sami gov­
zamaskirane istinom samom, u svom nužnom od­ ori obavljaju vlastitu kontrolu; procedure koje
vijanju. A razlog za ovo leži možda u sledećem: većim delom predstavljaju principe klasifikacije,
ukoliko pravi govor u stvari više nije, od Grka, onaj uređivanja, raspodele - kao da se ovog puta radi ο
koji odgovara na želju, ili onaj koji čini moć, u volji ovladavanju jednom drugom dimenzijom, dimen­
za istinom, u volji da se ona kaže, onda ovaj pravi zijom događaja i slučaja.
govor - šta je on u stvari, ako ne želja ili moć? Istiniti
govor, koji nužnost njegove forme oslobađa želje i Na prvom mestu komentar. Pretpostavljam,
lišava moći, ne može priznati volju za istinom koja a da u to nikako nisam siguran, da nema društva
samo prelazi preko njega: a volja za istinom, kakva g d e ne postoje važni govori koji se pričaju, po­
nam se nametnula još odavno, jeste takva kakvu navljaju i variraju; formule, tekstovi, ritualizovani
nam istina koju ona želi ne može maskirati. ansambli govora koji se pripovedaju, prema tačno
određenim okolnostima; stvari koje se jednom

41
SPISI

kažu pa sačuvaju, pošto se u njima sluti nešto bolesnika za koga je najmanji iskaz bio kao "reč
poput tajne ili blaga. Ukratko, moglo bi se reći da Jevanđelja" koja krije neiscrpne riznice smisla i
u društvima postoji, vrlo regularno, neka vrsta us­ zaslužuje da bude neprestano proganjana, ponovo
postavljanja različitih nivoa među govorima: gov­ započinjana, komentarisana:"Kada pomislim, gov­
ori koji "se ispričaju" tokom dana, među ljudima, i orio bi kada bi nešto pročitao ili čuo, kad pomis­
koji prođu onoga časa kada su izgovoreni; i govori lim na tu rečenicu koja ide u večnost i koju možda
koji su u početku izvesnog broja novih reči, koji te nisam sasvim shvatio".
reči preuzimaju, preobražavaju ili govore ο njima,
ukratko govori koji, beskrajno, s onu stranu njihove Ali, ko ne uviđa da se ovde radi ο tome da se
formulacije, jesu rečeni, ostaju rečeni i treba ih opet svaki put poništi jedan od termina relacije, a nika­
reći. Poznajemo ih u našem sistemu kulture: to su ko da se ukine sam odnos? Odnos koji ne prestaje
religiozni ili pravni tekstovi, to su i oni čudni tek­ da se vremenom menja; odnos koji u datoj epohi
stovi, čudni kada razmotrimo njihov status, i koje dobija mnogostruke i divergentne forme; pravna
nazivamo "književnim" tekstovima; u izvesnoj meri egzegeza se potpuno razlikuje (i to već odavno) od
to su i naučni tekstovi. religioznog komentara;jednojedino i isto književno
delo može da izazove, i to simultano, vrlo distink-
Izvesno je da ovo razilaženje nije ni stabilno, ni tivne tipove govora: Odiseja se u istoj epohi pojav­
konstantno, ni apsolutno. Nema, sa jedne strane, ljuje i u prevodu Berara, uz beskrajna objašnjenja, i
kategorije date jednom za sve, fundamentalnih ili u Džojsovom Ulisu.
stvaralačkih govora, a zatim, s druge strane, mase
onih koji ih ponavljaju, tumače i komentarišu. Mno­ Za trenutak ću se ograničiti i naznačiti da,
gi značajni tekstovi se pokvare i nestanu, a komen­ u onom što se globalno naziva komentarom,
tari ponekad dođu na prvo mesto. No uzalud ove razilaženje između prvog i drugog teksta igra jed­
primene menjaju -funkcija ostaje; a princip jednog nake uloge. S jedne strane, ono omogućava da se
razilaženja uvek je ponovo uključen u igru.Radikal- sačine (i to beskrajno) novi govori: položaj prvog
no brisanje ovog različitog nivelisanja uvek će biti teksta, njegova stalnost, njegov status govora koji
samo igra, utopija ili strepnja. Igra à la Borhes jed- se uvek može ponovo aktualizovati, mnogostruki i
nog komentara koji bi bio samo ponovno javljanje, skriveni smisao koji on dobija da bi bio posednik,
reč po reč (no ovoga puta svečano i očekivano) bitna nedovršenost i bogatstvo koji mu se pridaju
onoga što on komentariše; uz to igra kritike koja bi - to sve pruža otvorenu mogućnost za izricanje
do u beskraj govorila ο delu koje uopšte ne postoji. govora. No, s druge strane, uloga komentara - bilo
Lirski san ο govoru koji se ponovo rađa u svakoj kakve da su tehnike koje su u pitanju, jeste samo
svojoj tački potpuno nov i nevin, i koji se bez pres­ da najzad kaže ono što je u tišini tamo dole bilo ar-
tanka uvek javlja u svoj svojoj svežini, polazeći od tikulisano. On je dužan, shodno paradoksu koga on
stvari, osećanja ili misli. Strepnja onog Žaneovog uvek menja, ali kome nikada ne izmakne, da prvi

42
POREDAK GOVORA

put kaže ono što je svakako već bilo rečeno i da pretpostavka od svoga autora uzima čak i naučnu
neumorno ponavlja ono što ipak nikada nije bilo vrednost. Od XVII veka ova funkcija se neprestano
rečeno. Nepregledno penušanje komentara obav­ brisala u naučnom govoru: ona u stvari sada samo
lja se iznutra, snom ο skrivenom ponavljanju; na funkcioniše da bi dala ime teoremi, primeru ili sin­
njegovom horizontu možda nema ničeg drugog dromu. Zauzvrat, u vrsti književnog govora, i počev
od onoga što je bilo i na početku: jednostavno od iste epohe, funkcija autora nije prestala da jača:
pričanje. Komentar štiti govor od slučaja, čineći sve ove priče, pesme, drame ili komedije, koje su
njegov deo: on omogućava da se kaže nešto drugo u srednjem veku kružile kao anonimne ili približno
a ne sam tekst, ali pod uslovom da se kaže taj isti takve - za njih sada pitamo (i tražimo da nam one to
tekst i da se on na neki način ispuni. Otvorena mno­ kažu) otkuda dolaze, ko ih je pisao; tražimo da au­
gostrukost i neizvesnost principom komentara bi­ tor vodi računa ο jedinstvu teksta koga potpisuje:
vaju prenesene od onoga što bi se usudilo reći ο traži se da on otkrije, ili bar da pred sobom navede
broju, obliku, maski, okolnosti ponavljanja. Novo skriveni smisao koji ih prožima; traži se od njega da
nije u onome što je rečeno, već u događaju njego­ ih artikuliše, na ličnom životu, u doživljenim iskust­
vog povratka. vima, na stvarnoj priči iz koje su se rodile. Autor je
onaj koji uznemirujućem jeziku funkcije pruža nje­
Verujem da postoji i drugi princip razređivanja gova jedinstva, čvorove koherencije, uklapanje u
jednog govora. Do izvesne tačke, on je komple­ stvarno.
mentaran prvom. Radi se ο autoru. Autor, koji se
naravno ne shvata kao pojedinac koji govori, koji Znam da će mi se reći: "Ali, vi ovde govorite ο
je izgovorio, ili napisao jedan tekst - već autor kao autoru, takvom kakvog ga kritika naknadno iznala­
princip grupisanja govora, kao jedinstvo i izvor nje­ zi, kada je smrt došla i ostao samo zamršen gali­
govih značenja, kao ognjište njihove koherencije. matijas; u to sve mora se uvesti malo reda; u stvari,
Ovaj princip ne važi svuda, niti na stalan način: možda je u izvesnoj meri fiktivno zamisliti jedan
postoji svuda oko nas mnogo govora koji cirkulišu, projekat, jednu koherenciju, jednu tematiku koja
ne zadržavajući svoj smisao ili efikasnost autora se traži od svesti ili života autorova. No to nikako
kome su pripisivane svakodnevne izjave, koje su ne smeta činjenici da je on odista postojao, stvarni
odmah izbrisane; dekreti ili govori kojima je potre­ autor, čovek koji se uvlači u izanđale reči i unosi u
ban potpisnik ali ne autor, tehnička uputstva koja njih svoj duh i svoj haos".
se u anonimnosti prenose. Ali, u oblastima g d e
je pripadnost jednom autoru pravilo - literatura, Sigurno bi bilo apsurdno poricati egzistenciju
filozofija, nauka - vidi se da ta pripadnost ne igra individuuma koji piše i pronalazi. No, ja mislim da
uvek istu ulogu; u vrsti naučnog govora, pripad­ - bar od izvesnog vremena - pojedinac koji piše
nost jednom autoru u srednjem veku je bila neo­ tekst na čijem je horizontu jedino moguće delo,
phodna, jer je ona bila indeks istine. Smatralo se da preuzima funkciju autora: ono što on piše i što ne

43
SPISI

piše, što beleži čak i kao provizoran koncept, kao to je ono što je potrebno za gradnju novih iska­
skicu delà, i ono što on napušta - uticaće na sva­ za. Dakle, da bi postojala disciplina, potrebna je
kodnevne izjave. Sva ta igra razlika propisana je mogućnost formulisanja, i to beskonačna, novih
funkcijom autora, takvom kakvu mu njegovo doba stavova.
daje, ili pak takvom kakvu on, sa svoje strane, modi-
fikuje. Jer on sigurno može da uzburka tradiciona­ Međutim, ima nešto više: više, pošto bez sumn­
lnu predstavu ο autoru; upravo polazeći od nove je postoji i nešto manje: disciplina nije suma svega
pozicije autora on će modelovati - u svemu što bi što može biti istinito rečeno povodom neke stvari:
mogao reći, u svemu što svakog dana kaže, u sva­ to čak nije skup svega što može biti, povodom
kom trenutku - još uzdrhtali obris svoga delà. iste date, prihvaćeno u svojstvu principa koheren­
cije ili sistematičnosti. Medicina nije sastavljena iz
Komentar je ograničavao slučajnost govora ukupnosti svega što se može istinito reći ο bolesti;
igrom identiteta u formi ponavljanja i istog. Princip botaniku ne možemo definisati sumom svih istina
autora ograničava ovaj isti slučaj igrom identiteta koje se odnose na biljke. Za to postoje dva razlo­
koji ima oblik individualiteta i principa ja. g a : prvi, botanika ili medicina, kao i svaka druga
disciplina, sačinjene su kako od istina tako i od
U onome što se naziva ne naukama već grešaka, [grešaka koje nisu ostaci ili strana tela, već
"disciplinama" trebalo bi takođe uočiti princip koje imaju pozitivne funkcije, istorijsko delovanje,
ograničavanja. Ta kode relativan i pokretljiv princip. jednu ulogu često nerazdvojivu od uloge istina. I
Princip koji dozvoljava da se gradi, ali prema jednoj drugi, zbog kojeg jedan iskaz koji pripada botani­
strogoj igri. ci ili patologiji, mora da odgovori ovim uslovima,
u jednom strožem i složenijem zahtevu nego što
Organizacija disciplina protivstavlja se i prin­ je čista i jednostavna istina: u svakom slučaju,
cipu komentara i principu autora. Principu autora, drugačijim uslovima. On mora da se obrati jed­
pošto se disciplina definiše j e d n o m oblašću pred­ nom planu predmetno određenom: od kraja XVII
meta, skupom metoda, korpusom pretpostavki veka, na primer, da bi jedan iskaz bio tretiran kao
koje se smatraju istinitim, igrom pravila i definicija, „botanički", on se mora odnositi na vidljivu struktu­
tehnika i instrumenata: sve ovo čini jednu vrstu ru biljke, na sistem njenih bližih ili daljih sličnosti ili
anonimnog sistema na raspolaganju onome koji na mehaniku njenih fluida (te tako nije više mogao
želi i može njime da se posluži, a da njegov smisao da sačuva, kao što je to bio slučaj u XVI veku, svoje
i valjanost ne budu povezani sa onim koji je sebe simboličke vrednosti, ili skup svojstava koje su mu
našao u pronalazaču. Ali, i princip discipline se pripisane u Antici). No i bez da pripadne nekoj dis­
protivstavlja principu komentara: u disciplini, za ciplini, jedan iskaz ima da posegne za konceptu­
razliku od komentara, ono što je na početku pret­ alnim ili tehničkim instrumentima jednog sasvim
postavljeno - to nije smisao koga treba ponoviti, određenog tipa; počev od XIX veka jedan iskaz nije

44
POREDAK GOVORA

više medicinski, on štaviše seže „van medicine" i lažan, on mora da bude, kao što je govorio Kang-
zadobijavrednostipojedinačnefantazije ili narodne ilem,"u istinitom".
domišljatosti, ubacivši u igru pojmove istovremeno
metaforičke, kvalitativne i supstancijalne (kao što Često se postavljalo pitanje kako su botaničari
su gušenje, tople tečnosti ili tvrde materije); on se i biolozi XIX veka mogli da ne vide kako je bilo
može i mora uzvratno obratiti pojmovima isto tako tačno ono šta je Mendel govorio. Međutim, ono što
metaforičnim, ali sazdanim n a j e d n o m drugačijem je Mendel govorio ο predmetima, služio se meto-
modelu, funkcionalnom i fiziološkom (kao što dama, postavljao na teorijskom horizontu - to je
su nadražaj, upala ili degeneracija tkiva). Ima još bilo strano biologiji njegove epohe. Nema sum-
nešto: da bi pripadao jednoj disciplini, iskaz mora nje da je Noden pre njega postavio tezu ο tome
da se pripiše jednom određenom tipu teorijskog da su hereditarne crte neupadljive; ipak, ma kako
horizonta; neka bude dovoljno podsećanje da ovaj princip bio nov ili čudan, on je mogao biti deo
istraživanje primitivnog jezika, kao tema savršeno - bar u smislu enigme - biološkog govora. Sam
prihvaćena u XVIII veku, dospeva, u drugoj polovini Mendel konstituiše hereditarnu crtu kao apsolutno
XIX veka, do pada u svakom diskursu, neću reći u nov biološki predmet, proistekao iz filtriranja koje
grešku, ali u himeru, snoviđenje, u čistu i prostu se dotad nikad nije praktikovalo; on ga izvodi iz
lingvističku nakaznost].* vrste, i pola koji ga prenosi, a dornen u kome ga on
posmatra jeste beskrajno otvoren niz generacija
Unutar svojih granica, svaka disciplina priznaje u kojima se on javlja i nestaje prema statističkim
istinite i lažne iskaze; ali, s druge strane svoga pravilnostima. Novi predmet, koji zahteva nove
ruba, ona odbacuje čitavu teratologiju znanja. pojmovne instrumente, i nove teorijske osnove.
Spoljašnjost jedne nauke naseljena je manje ili više Mendel je govorio istinu, ali on nije bio "u istinitom"
no što se u to veruje: postoji, svakako, neposredno svoga doba: biološki predmeti i koncepti nisu se
iskustvo, imaginarne teme koje uvode i provode uopšte oblikovali prema sličnim pravilima: bilo je
verovanja bez sećanja; no možda nema grešaka potrebno kompletno menjanje lestvice, razasti-
u striktnom smislu, jer greška može izbiti i desiti ranje sasvim novog plana predmeta u biologiji, da
se sama unutar određene prakse; umesto toga, bi Mendel ušao u istinito i da bi se, onda, njegovi
čudovišta tumaraju, a oblik im se menja sa istori- stavovi pojavili (dobrim delom) kao tačni. Mendel
j o m znanja. Da bi mogao pripadati celini jedne dis­ je bio istinsko čudovište, tako da nauka nije mogla
cipline, jedan stav treba da ispuni složene i teške ο njemu govoriti. Dak Šlajden, na primer, tridesetak
zahteve; pre no što može biti izrečen kao istinit ili godina pre toga, negirajući usred XIX veka biljnu

* Napomena priređivača: tekst unutar uglastih zagrada izostavljen je u prevodu Eleonore Prohić, koji je ovde preuzet; označeni deo,
dakle, nije integralni deo prevoda iz 1971, ali jeste integralni deo originalnog teksta. Deo teksta na koji se odnosi ova napomena
preveo Pavle Milenković.

45
SPISI

seksualnost - samo je, prema pravilima biološkog prodiranju: neke su uporno branjene (diferencirane
govora, formulisao jednu disciplinsku grešku. i diferencirajuće), dok druge izgledaju gotovo ot­
vorene za svaki podsticaj, i bezuslovno date na ra­
U prostoru slobodne spoljašnjosti uvek je spolaganje govorećem subjektu.
moguće da se kaže istina; ali, u istinitom se biva
samo slušajući pravila diskurzivne "uredbe" koju Podsetiću vas, povodom ove teme, na jednu
treba reaktivirati u svakom njenom govoru. anegdotu toliko lepu da se plašim da li je istinita.
Ona sve prisile govora izražava u jednoj figuri: to su
Disciplina je kontrolni pristup proizvodnje gov­ prisile koje govoru ograničavaju moć, one koje up­
ora. Ona mu utvrđuje granice igrom identiteta koji ravljaju njegovim aleatornim pojavama, one koje
ima oblik stalne reaktualizacije pravila. biraju između govorećih subjekata. Početkom XVII
veka, jedan šogun je čuo da superiornost Evropljana
Uobičajeno je videti - u plodnosti jednog auto­ - u poslovima navigacije, trgovine, politike, vojne
ra, u mnoštvu komentara, u razvoju jedne discipline veštine - proističe iz njihovih matematičkih znanja.
- isto toliko beskrajnih izvora za stvaranje govora. Poželeo je da se dočepa jednog tako dragocenog
Možda, ali to nisu ništa manje principi prinude, i znanja. Pošto su mu pričali ο jednom engleskom
moguće je da se ne može shvatiti njihova pozitiv­ mornaru koji je posedovao tajnu ovih čudesnih
na, umnogostručavajuća uloga, ukoliko se ne uzme govora, naredio je da ovaj dođe u njegovu palatu i
u obzir njihova sužavajuća, prisilna funkcija. tu g a j e zadržao. Nasamo s njim, počeo je da uzima
časove. Upoznao je matematiku. U stvari, sačuvao
je vlast, i živeo veoma dugo. U XIX veku, u Japanu su
se pojavili matematičari. No anegdota se ovde ne
Mislim da postoji i treća grupa procedura koje zaustavlja. Ona ima svoju evropsku verziju. U priči
omogućavaju kontrolu govora. Ovog puta se se kaže d a j e engleski mornar Vil Adams u stvari bio
uopšte ne radi ο tome da se ovlada moćima koje samouk: bio je tesar, i da bi radio na brodogradilištu,
ovi donose, niti da se odvrate opasnosti njihovog naučio je geometriju. Treba li u ovoj priči videti izraz
pojavljivanja; radi se ο određivanju uslova njiho­ jednog od velikih mitova evropske kulture? Monop-
vog uvođenja, ο nametanju - individuama koje olizmu i tajnom znanju orijentalne tiranije, Evropa
ih imaju - izvesnog broja pravila, kao i ο tome da suprotstavlja univerzalno saopštavanje saznanja,
se ne dopusti ćelom svetu pristup do njih. Ovoga beskonačnu i slobodnu razmenu govora.
puta se radi ο razređivanju govorećih subjekata;
niko neće ući u poredak govora ukoliko ne od­ Ali, ova tema nije pri ispitivanju otporna. Nema
govori na izvesne zahteve i ukoliko nije, od ulaska sumnje da su razmene i komunikacije pozitivne crte
u igru, kvalifikovan da je obavlja. Još preciznije: sve unutar kompleksnih sistema ograničenja, i ne bi
oblasti govora nisu jednako otvorene i podložne moglefunkcionisati nezavisno od ovih. Najpovršnija

46
POREDAK GOVORA

i najvidljivija forma ovih sistema restrikcije konsti- ne zavaravajmo se: čak i u istinitom govoru, čak i
tuisana je kroz ono što se može ponovo grupisati u javnom i od svakog rituala slobodnom društvu
pod imenom rituala; ritual određuje kvalifikaciju još uvek se ispoljavaju oblici prisvajanja tajne i ne­
koju individue koje govore moraju posedovati (i postojanja uzajamne izmene. Verovatno je da se akt
koje, u igri dijaloga, pitanja, pričanja, moraju da za­ pisanja, takav kakav je danas institucionalizovan
uzmu izvestan položaj i formulišu taj tip iskaza); on u knjizi, sistemu izdavanja i ličnosti pisca, odvijao
određuje gestove, ponašanja, okolnosti, ceo skup u jednom "govornom društvu", možda difuznom
znakova koji treba da prate govor: on najzad fiksira ali jamačno i prisilnom. Što se razlikuje od pisca,
pretpostavljenu ili nametnutu efikasnost reči, njihov koji se neprestano, sam po sebi, suprotstavlja ak­
efekat na one kojima se obraćaju, granice njihove tivnosti svakog drugog subjekta koji govori ili piše
prinudne vrednosti. Religiozni, pravni, terapeutski i i koji svom govoru pridaje neprelazni karakter,
delimično politički govori nisu nimalo razlučivi od fundamentalnu singularnost koju on odavno daje
ove upotrebe rituala koji za subjekte koji govore "pismu", potvrđenoj nesimetriji između "kreacije" i
istovremeno određuje izuzetna svojstva i poznate bilo kojeg uvođenja lingvističkog sistema - sve to
uloge. u formulaciji pokazuje egzistenciju izvesnog "gov­
ornog društva" (i, uostalom, teži da se ponovo vrati
"Govorna društva" jednim delom različito igri praksi). Ali, postoje još i mnoga druga "govorna
funkcionišu, moraju da sačuvaju ili proizvedu gov­ društva", koja funkcionišu na jedan sasvim različit
ore, ali da bi ih naterali da kruže u zatvorenom pros­ način, prema jednom drugom režimu isključenja i
toru, i da ih raspodeljuju samo prema strogim pravil­ objave. Na primer tehnička ili naučna tajna, forme
ima, tako da posednici ovom raspodelom ne budu difuzije i cirkulacije medicinskog govora, oni koji su
razvlašćeni. Grupe rapsoda koji su znali da recituju prisvojili ekonomski ili politički govor.
pesme, i, eventualno, da ih variraju i menjaju, dali
su nam jedan od arhaičkih modela; ali ova veština, Na prvi pogled, naličje jednog "govornog
iako joj je cilj bio recitovanje uostalom ritualno, bila društva" čine "doktrine" (religiozne, političke, filo­
je štićena, branjena i čuvana u određenoj grupi, zofske). Tu je broj individua koje govore, čak i ako
putem vežbi pamćenja, često vrlo složenih, koje je nije bio fiksiran, težio da bude ograničen, a govor
ova podrazumevala; učenje je omogućavalo da se je mogao da cirkuliše i da se prenosi upravo među
uđe u isti mah u jednu grupu i u jednu tajnu koju njima. Doktrina, naprotiv, teži da se širi, a individue,
je recitovanje pokazivalo, ali je nije razglašavalo; koliko hoćete brojne, određuju svoju recipročnu
između reči i slušanja, uloge nisu bile uzajamno iz- pripadnost združivanjem jednog istog skupa gov­
menljive. ora. Naizgled, jedini potreban uslov je priznavanje
istih istina i prihvatanje izvesnog pravila - više ili
Naravno, slična "govorna društva" sa tom dvos­ manje spretnog - saglasnosti sa potvrđenim gov­
mislenom igrom tajne i objave više ne postoje. No orima: da su one bile samo to, doktrine se ne bi

47
SPISI

mnogo razlikovale od naučnih disciplina, a dis- se održi ili izmeni prisvajanje govora, sa znanjima i
I kurzivna kontrola bi se samo odnosila na formu i moćima koja im oni donose.
sadržaj iskaza, a ne na subjekt koji govori. Međutim,
doktrinarna pripadnost uvodi istovremeno i sub- Jasno mi je da je sasvim apstraktno izdvajati,
jekat koji govori, i iskaz, jedan preko drugog. Kroz kao što sam ja to upravo učinio, rituale reči, društva
nju, u raspravu ulazi i subjekt koji govori kroz iskaz govora, doktrinarnih grupa i društvenih usvajanja.
i pošavši od njega, kao što to dokazuju procedure Većim delom vremena, one se vezuju jedne za dru­
isključivanja i mehanizmi odbacivanja koji imaju ge i konstituišu svojevrsna velika zdanja, koja osig­
važnost sve dok je subjekt koji govori formulisao uravaju raspodelu subjekata koji govore u raznim
jedan ili više iskaza koji se ne mogu izjednačiti: her­ tipovima govora, i pripadanje govora uz izvesne
eza i ortodoksija uopšte ne proizlaze iz fanatičkog kategorije subjekata. Jednom rečju, u pitanju su
naduvavanja doktrinarnih mehanizama, one im velike procedure pokoravanja govora. Najzad, šta
fundamentalno pripadaju. U meri u kojoj doktrina je jedan sistem obrazovanja ako ne ritualizacija
uvek vredi kao znak, manifestacija, i instrument reči; ako ne kvalifikacija i vezivanje uloga za sub­
prethodne pripadnosti klasi, društvenom statusu jekte koji govore; ako ne konstituisanje doktrinar­
ili rasi, nacionalnosti ili interesu, borbi, revoltu, ot­ ne ili bar šire grupe, ako ne raspodela i prisvajanje
poru ili prihvatanju - ona u raspravu uvodi iskaze, govora sa njegovim moćima i zanimanjima? Staje
polazeći od subjekata koji govore. Doktrina vezuje "pismo" ("pisaca"), ako ne sličan sistem zavisnosti,
individue za izvesne tipove izražavanja, i, shodno koji možda dobija unekoliko različite oblike, no čija
tome, zabranjuje im sve druge; ali, obratno, da bi su velika skandiranja ipak analogna? Zar pravni
individue međusobno vezala, i da bi ih ovim istim sistem, institucionalni sistem medicine ne čine, bar
diferencirala od svih drugih, ona se služi izvesnim u nekom svom aspektu, slične sisteme pokoravanja
tipovima izražavanja. Doktrina ostvaruje dvostruku govora?
zavisnost: subjekata koji govore od govora, govora
od grupe subjekata koji govore.

Najzad, na jednoj mnogo široj lestvici, trebalo Pitam se nije li izvestan deo filozofskih tema nas­
bi razmotriti velike rascepe u onome što bi se mo­ tao zato da odgovori na ove igre ograničavanja i
glo nazvati društvenim prisvajanjem govora. Vaspi- isključivanja, i da ih - možda - pojača.
tanje je uzalud bilo zakonit instrument kome svaka
individua u društvu kao stoje naše može da pristupi Prvo da im odgovori, predlažući idealnu istinu
bilo kom tipu govora - dobro znamo da to vaspitan- kao zakon govora i imanentnu racionalnost kao
je, u svojoj raspodeli, u onom što ono omogućava princip njihovog odvijanja, uvodeći isto tako etiku
i sprečava, sledi društvene protivrečnosti i borbe. saznanja, koja istinu obećava samo po želji istine
Svaki sistem vaspitanja je jedan politički način da same i uz moć da se ova misli.

48
POREDAK GOVORA

Zatim da ih pojača osporavanjem koje se ovoga Analognu ulogu igra tema suočena ovoj, tema
puta odnosi na specifičnu realnost govora en g é ­ izvornog iskustva. Ona pretpostavlja da su na nivou
néral. iskustva, pre no što su mogla da se osveste u formi
jednog cogito, prethodna značenja, u izvesnu ruku
Od vremena kada su igre i aktivnost sofista već rečena, obišla svet, rasporedila ga svud oko nas
bili isključeni, otkako su, s manje ili više sigurnosti, i od početka igre ga otvorila za jednu vrstu primi­
ućutkani njihovi paradoksi, čini se da se zapadna tivnog ispitivanja. Tako bi prvo saučesništvo sa sve­
misao starala da govoru ostavi što je moguće tom zasnovalo za nas mogućnost da se govori ο
manje mesta između misli i reči, čini se da je ona njemu, u njemu, da se on potkrepi i imenuje, da se
bdila nad tim da govoriti izgleda samo kao izves­ on proceni i da se najzad upozna u obliku istine. Ako
tan dodatak između misliti i pričati: to bi bila misao ima govora, šta bi on mogao biti, u svojoj legitim­
obučena u znake i kroz reči učinjena vidljivom, ili, nosti, doli diskretno čitanje? Stvari već šapuću smis­
obratno, to bi bile prave strukture jezika uvučene u ao koji naš jezik treba samo da probudi; a ovaj jezik,
igru proizvodeći efekat smisla. od svoga najrudimentarnijeg projekta, već nam je
govorio ο jednom biću čije je on nervno tkivo.
Ova vrlo stara elizija* realnosti govora u filozof­
skoj misli uzela je razne oblike u toku istorije. Našli Mislim da je tema univerzalnog posredovanja
smo je, nedavno, u vidu raznih nama bliskih tema. još jedan način da se izvrši elizija realnosti govora.
I to uprkos prividnom izgledu. Jer se čini, na prvi
Možda tema subjekta osnivača omogućuje pogled, da se sam govor stavlja u centar speku­
da se elidira realnost govora. Subjekt osnivač je u lacije, da bi se svuda našlo kretanje jednog logosa
stvari zadužen da svojim težnjama direktno ani­ koji singularnosti uzdiže da koncepta i neposrednoj
mira prazne forme jezika: on u intuiciji zahvata - svesti omogućuje da najzad razotkrije racionalnost
kroz gustinu ili inerciju praznih stvari - smisao koji sveta. No ovaj logos, pravo govoreći, je samo već
je tu položen: on isto tako, izvan vremena, osniva sadržani govor, ili, bolje rečeno, to su same stvari i
horizonte značenja koje će istorija zatim samo eks­ događaji koji sebe opskrbljuju govorom, razvijajući
plicirati, i g d e će stanovišta nauke, deduktivni sku­ tajnu vlastite suštine. Govor nije ništa više no ogle-
povi, na kraju naći svoju osnovu. U svom odnosu danje istine koja se pred sopstvenim očima rađa: i
prema smislu subjekt osnivač raspolaže znacima, kada najzad sve može da dobije oblik govora, kada
obeležjima, tragovima, slovima. Ali on nema potre­ sve može da se kaže i da se govor povodom svega
bu da ih pokaže, da bi prešao jedinstvenu instancu kaže, to je zato što sve stvari - pošto su ispoljile i
govora. razmenile svoj smisao - mogu da se vrate u ćutljivu
interiornost svesti po sebi.

" Elizija: izbacivanje; izostavljanje vokala u govoru (prim. ured.).

49
SPISI

Dakle, bilo u filozofiji subjekta osnivača, bilo pama funkcija na koje ću podsetiti: ponovo staviti
u filozofiji prvobitnog iskustva ili u filozofiji uni­ u pitanje našu volju za istinom, vratiti govoru nje­
verzalnog posredovanja, govor je samo igra, u gov karakter događaja i, najzad, uzdići suverenitet
prvom slučaju pisma, u drugom čitanja, u trećem značenjskog.
razmene, a ova razmena, čitanje, pismo uvek uvode
u igru samo znake. Na taj način govor se poništava
u svojoj realnosti, stavljajući se na raspolaganje
značenju. Takvi su pokušaji, ili, bolje rečeno, neke od tema
što rukovode radom koji bih ovde u narednim g o ­
Koja je civilizacija - naizgled - više od naše dinama hteo da obavim. Odmah bi se mogli izložiti
poštovala govor? Gde su mu više i bolje odava­ neki metodski zahtevi koji prate ove teme.
ti počast? Gde su g a , čini se, radikalnije i bolje
oslobađali prisila i univerzalizovali ga? Međutim, Pre svega, princip preokretanja: onde gde,
meni se čini da se pod ovim prividnim štovanjem prema tradiciji, postoji verovanje da će tu biti iz­
govora, pod ovom prividnom logofilijom, krije vor govora, princip njegovog obilja i kontinuiteta,
jedna vrsta straha. Sve se odvija kao da su zabrane, u ovim figurama što čini se igraju pozitivnu ulogu,
barikade, pragovi i granice bili tako raspoređeni kao što su uloge autora, discipline, volje za istinom,
da se velikim širenjem govora bar delimično može treba prevashodno upoznati negativnu ulogu razd­
upravljati tako da se njegovo bogatstvo sa svoje vajanja i razređivanja govora.
najopasnije strane rastereti i da se njegov haos
organizuje prema oblicima koji mogu da izbegnu Međutim, kad se ovi principi razređivanja
ono što se najmanje može kontrolisati. U našem obeleže, kada prestanemo da ih smatramo fun­
društvu bez sumnje postoji, a verujem i u svim dru­ damentalnom i kreativnom instancom, šta ćemo
gim - no prema različitom profilu i naglašavanju ispod njih da nađemo? Treba li prihvatiti virtualnu
- j e d n a duboka logofobija, vrsta gluvog straha od punoću sveta neprekinutih govora? Ovde bi treba­
ovih događaja, od ove mase rečenih stvari, od ovih lo uvesti druge metodske principe.
izjava, od svega što tu može biti nasilno, diskon­
tinuirano, kavgadžijski haotično i opasno, od sveg Princip diskontinuiteta: to što postoje sistemi
ovog neprestanog i razuzdanog mrmljanja govora. razređivanja, ne znači da ispod njih postoji veliki,
neograničeni govor, kontinuiran i ćutljiv, koji će oni
I ako želimo, ne kažem da ovaj strah izbrišemo, suzbiti i potisnuti, a koga ćemo mi morati da probu­
već da ga analiziramo u njegovim uslovima, nje­ dimo, obnavljajući mu reč. Obilazeći svet i uplićući
govoj igri i njegovim efektima, mislim da se treba sve njegove oblike i sve njegove događaje, ne treba
resiti na tri odluke kojima se danas naša misao da zamišljamo jedno nerečeno i nemisleće, bilo da
pomalo suprotstavlja i koje odgovaraju trima gru­ se radi ο naglašavanju ili najzad ο mišljenju. Govore

50
POREDAK GOVORA

treba tretirati kao diskontinuirane prakse, koje se Dodao bih samo dve primedbe. Jedna se
ukrštaju, nekad suprotstavljaju, ali isto tako, i uza­ odnosi na istoriju. Često se savremenoj istoriji pri­
jamno ne poznaju ili isključuju. pisuje da je uzdigla preimućstva koja su nekada
davana pojedinačnom događaju i da je učinila da
Princip specifičnosti: govor ne treba razrešiti se pojave strukture dugog trajanja. Svakako. Ipak,
u igri prethodnih značenja; ne treba umišljati da nisam siguran da bi istoričari trebalo da rade u tom
nam svet okreće čitljivo lice koje mi treba samo da pravcu. Ili, pak, ne mislim da između obeležavanja
dešifrujemo; on nije saučesnik našeg saznanja; ne događaja i analize dugog trajanja postoji nešto
postoji pre-diskurzivno proviđenje koje nam ga, kao inverzan uzrok. Naprotiv, čini se da baš do kra­
u našu korist, stavlja na raspolaganje. Govor treba jnjih granica, sužavajući zrno događaja, gurajući
shvatiti kao nasilje koje mi činimo nad stvarima, u moć odlučivanja istorijske analize do kraja, do no-
svakom slučaju kao praksu koju im mi namećemo; tarskih akata, da parohijskih registara, da lučkih
a upravo u ovaj praksi događaji govora nalaze prin­ arhiva iz godine u godinu, iz nedelje u nedelju
cip svoje regularnasti. - vidimo kako se ocrtavaju, iznad bitaka, dekre­
ta, dinastija ili skupštitna, masivni fenomeni ve-
Četvrto pravilo, eksterioriteta: ne ići od govora ka kovnog ili viševekovnog domašaja. Istorija, takva
njegovom unutarnjem i skrivenom jezgru, ka srcu kakva se danas praktikuje, ne odvraća svoj pogled
misli ili značenja koje bi se u njemu manifestovalo; od događaja; naprotiv, ona im neprestano širi
već, počev od samog govora, od njegove pojave i polje; ona im stalno pronalazi nova staništa, više
njegove regularnosti, ići ka spoljnim uslovima nje­ površinska ili dublja; ona iz njih neprestano izdvaja
gove mogućnosti, prema onome što podstiče alea- nove skupove gde su oni ponekad brojni, prostrani
torni niz ovih događaja i što im učvršćuje ograde. i uzajamno razmenljivi, povremeno retki i odlučni:
od kvazi svakodnevne varijacije cena ide se do
Četiri pojma trebaju dakle da analizi ponude stogodišnjih inflacija. Ali ono što je važno, to je da
regulativni princip: pojam događaja, niza, regular­ istorija jedan događaj ne razmatra a da ne definiše
nosti, uslova mogućnosti. Oni se, tačku po tačku, su­ niz kojeg je deo, a da ne specifikuje način analize
protstavljaju: događaj kreaciji, niz jedinstvu, regu­ iz koga on proističe, a da ne zahteva da spozna
larnost originalnosti, a uslov mogućnosti značenju. pravilnost fenomena i granice verovatnoće njiho­
Ova četiri poslednja pojma (značenje, originalnost, vog izbijanja, a da se ne zapita ο varijacijama, pregi­
jedinstvo, kreacija) u neku su ruku dosta uopšteno bima i izgledu krivulje, ne želeći da odredi uslove
dominirali tradicionalnom istorijom ideja, gde se, od kojih oni zavise. Naravno, istorija već odavno ne
uz zajedničko slaganje, tražila poenta kreacije, je­ traži da shvati događaje igrom uzroka i posledica
dinstva delà, epoha ili tema, znak individualne u bezličnom jedinstvu velike budućnosti, široko
originalnosti, beskrajno blago zakopanih značenja. homogenizovane i čvrsto hijerarhijski ustrojene: ali
ne zato da bi pronašla prethodne, tuđe strukture,

51
SPISI

neprijateljske događaju. Već da bi zasnovala razne, S druge strane, ako diskurzivne događaje treba
uzajamno ukrštene nizove, često divergentne no razmatrati prema nizovima homogenim, ali diskon­
ne autonomne, koji dopuštaju da se zacrta "mesto" tinuiranim jednih u odnosu na druge, kakav status
događaja, rubovi njegovog domena, uslovi nje­ treba dati ovom diskontinuiranom? Ne radi se,
gove pojave. svakako, ni ο sukcesiji vremenskih trenutaka, niti ο
mnoštvu raznih mislećih subjekata; radi se ο cen­
Fundamentalni pojmovi koji se sad nameću nisu zurama koje kidaju trenutak i rastvaraju subjekt u
više pojmovi svesti i kontinuiteta (sa odgovarajućim mnoštvenosti mogućih pozicija i funkcija. Ovakav
problemima slobode i kauzaliteta), to nisu ni po­ diskontinuitet obara i poništava najmanje jedinice
jmovi znaka i strukture. To su pojmovi događaja i koje se tradicionalno priznaju ili najteže opovrga­
niza, sa igrom pojmova koji su sa njima povezani: vaju: trenutak i subjekt. A ispod njih, nezavisno od
pravilnost, aleatoričnost, diskontinuitet, zavisnost, njih, treba zamisliti sve diskontinuirane nizove rel­
preobražaj; takvim spojem ova analiza govora acija koje ne spadaju u sukcesiju (ili simultanost) u
na koju ja mislim artikuliše se svakako ne prema jednoj (ili u mnogim) svesti; treba razraditi - izvan
tradicionalnoj tematici koju jučerašnji filozofi još filozofija subjekta i vremena - teoriju diskontinu­
uzimaju kao "živu" istoriju, već prema efektivnom iranih sistematičnosti. Najzad, ako je istina da ovi
radu istoričara. diskurzivni i diskontinuirani nizovi imaju svaki, u
određenim granicama, svoju regularnost, onda više
Ali, ovim ta analiza postavlja filozofske i teori­ nije moguće zasnovati, među elementima koji ih
jske probleme, koji su jamačno i teški. Ako govore konstituišu, veze mehaničkog kauzaliteta ili idealne
treba prvo razmatrati kao skupove diskurzivnih nužnosti. Treba prihvatiti uvođenje aleatoričnosti
događaja, kakav status treba dati ovom pojmu kao kategorije u proizvodnju događaja. I ovde se
događaja koji su filozofi tako retko razmatrali? oseća odsustvo teorije koja omogućava da se misle
Naravno, događaj nije ni supstanca ni slučajnost, ni odnosi slučaja i misli.
kvalitet ni proces; događaj ne spada u tela. A, ipak,
on nije nematerijalan; on uvek izaziva posledice na U ovom tananom odvajanju, u ovom laganom
nivou materijalnosti, on je uvek posledica na tom pomicanju koje se preporučuje u istoriji ideja i koje
nivou; on ima svoje mesto koje je u relaciji, koegzis­ se sastoji u tome da se ne raspravljaju sadržaji koji
tenciji, disperziji, raščlanjivanju, akumulaciji, selek­ mogu stajati iza govora, već da se razmatraju govo­
ciji materijalnih elemenata; on uopšte nije čin ili ri kao pravilni i distinktivni nizovi događaja, plašim
svojstvo tela; on izbija kao posledica iz i u materijal­ se da u njemu ne prepoznam jednu malu (i odurnu
noj disperziji. Recimo da filozofija događaja treba možda) mašineriju koja omogućava da se u sam
da krene napred, u pravcu materijalizma besteles- koren misli uvede slučaj, diskontinuirano i materi-
nog, na prvi pogled paradaksalnog. jalnost. Trostruka opasnost koju određena forma
istorije pokušava da otkloni pripovedajući kontinu-

52
POREDAK GOVORA

irano odvijanje idealne nužnosti. Tri pojma koja bi (u početku vrlo stidljivog, vrlo zakasnelog) seksu­
morala omogućiti da se za praksu istoričara veže alne tematike u medicini i psihijatriji XIX veka. Ovo
istorija misaonih sistema. Tri pravca koja će morati su samo vrlo simbolični nagoveštaji, ali možemo
da sledi teorijsko razrađivanje. računati na to da zabranjeno nije uvek zauzimalo
mesto koje mu zamišljamo.

Odmah zatim, pozabaviću se trećim sistemom


Sledeći ove principe i upućujući se prema ovom isključivanja. I obradiću ga na dva načina. S jedne
horizontu, analize koje nameravam da izvršim strane, pokušao bih da naznačim kako je on nas­
raspoređuju se prema dva skupa. S jedne strane, tao, ali i kako je bio ponavljan, ponovo vođen,
"kritički" skup koji uvodi princip preokretanja: premeštan ovaj izbor istine unutar koga smo
pokušati da se zacrtaju oblici isključivanja, uhvaćeni i koga neprestano obnavljamo; počeću
ograničavanja, prisvajanja, o kojima sam maločas od sofističkog doba, od njegovog nastanka sa
govorio; pokazati kako su se oni formirali, da bi od­ Sokratom, ili bar sa platonovskom filozofijom - da
govorili na koje potrebe, kako su se izmenili i pre- bih video kako se efikasni, ritualni govor, govor koji
mestili, kakvu prisilu su u stvari izvršili, u kojoj meri ima moć i opasan je, kako se malo pomalo usmerio
su se obrnuli. S druge strane, "genealoški" skup koji na jednu podelu između istinitog i lažnog govora.
uključuje druga tri principa: kako su se formirali Zatim bih se skoncentrisao na razdoblje XVI i XVII
preko, uprkos, ili uz podršku ovih sistema prisile, veka, na epohu u kojoj se, naročito u Engleskoj, jav­
nizovi govora; šta je bila specifična forma svakog, lja jedna nauka pogleda, opservacije, konstatacije,
te koji su bili uslovi njenog pojavljivanja, rasta, vari- izvesna prirodna filozofija koja se sigurno ne može
ranja. izdvojiti od uvođenja novih političkih' struktura,
kao i od religiozne ideologije: zasigurno jedan novi
Kritički skup prvo. Prva grupa analiza trebalo oblik volje za znanjem. Najzad, treća tačka bio bi
bi da se odnosi na ono što sam označio kao funk­ početak XIX veka, sa velikim, zasnivačkim potezima
cije isključivanja. Jednom sam proučavao jednu od moderne nauke, formiranje industrijskog društva i
tih funkcija, i to u određenom periodu: radilo se o pozitivistička ideologija koja ga prati. Tri vrha u
podeli između ludila i razuma, u klasičnom dobu. morfologiji naše volje za znanjem, tri etape našeg
Trebalo bi zatim proučiti sistem zabranjenog u jezi­ filistejstva.
ku: onaj seksualiteta od XVI do XIX veka; videlo bi
se kako se on, umesto da se srećno i progresivno Voleo bih da isto pitanje još jednom pretresem,
briše, premešta i na nov način artikuliše polazeći ali pod drugim uglom: izmeriti efekatjednog govora
od verske prakse, gde su zabranjena ponašanja bila sa naučnim pretenzijama - medicinskog, psihijatri­
imenovana, klasifikovana, poredana po hijerarhiji, jskog, sociološkog - na skup govora i propisujućih
i to na najeksplicitniji način, sve do pojavljivanja praksi koje čine krivični sistem. Proučavanje psi-

53
SPISI

hijatrijskih ekspertiza i njihove uloge u krivičnosti drugačija od uloge koju može odigrati autor na
poslužilo bi kao polazna tačka i kao osnovna građa polju filozofskog govora (bio on, kao Kant, na iz­
za ovu analizu. voru jednog drugačijeg načina filozofiranja).

Trebalo bi analizirati, takođe u ovoj kritičkoj Eto, dakle, nekoliko projekata za kritički as­
perspektivi ali na drugom nivou, procedure pekt pokušaja, za analizu instanci diskurzivne
ograničenja govora, među kojima sam maločas kontrole. Što se tiče genealoškog aspekta, on se
napomenuo princip autora, komentara i discipline. odnosi na stvarno formiranje govora, bilo unutar
Mogli bismo započeti neka proučavanja u ovom granica kontrole, bilo spolja, bilo - najčešće - s
smislu. Mislim, na primer, na jednu analizu koja bi obe strane razgraničenja. Kritika analizira procese
se odnosila na istoriju medicine od XVI do XIX veka, razređivanja, ali i ponovnog grupisanja i unifikacije
radilo bi se ne toliko ο tome da se navedu učinjena govora; genealogija proučava njihovo formiranje, u
otkrića ili ostvareni koncepti već da se ponovo sh­ isti mah disperzno, diskontinuirano i pravilno. Istinu
vati, u konstrukciji medicinskog govora, ali i u sva­ govoreći, oba zadatka nikada nisu potpuno razdvo-
koj instituciji koja ga podržava, prenosi, jača - kako jiva; ne postoje, s j e d n e strane, forme odbacivanja,
je bio uveden princip autora, princip komentara, isključivanja, ponovnog grupisanja ili pripajanja: a
princip discipline. Istražiti kako se ostvarivao prin­ zatim, s druge strane, na dubljem nivou, spontano
cip velikog autora: svakako Hipokrata i Galijena, ali izbijanje govora koji se, odmah posle ili pre njiho­
i Paracelzusa, Sidenhajma ili Berhava; kako se vršila, vog ispoljavanja, podvrgavaju selekciji ili kontroli.
još duboko u XIX veku, praksa aforizma i komentara, Regularno formiranje govora može da integriše, u
kako je, malo pomalo, bila zamenjivana praksom izvesnim uslovima i do izvesne tačke, procedure
slučaja, sabiranja slučajeva, kliničkog proučavanja kontrole (ono što se, na primer, dešava kada jedna
na konkretnom slučaju. Najzad, prema kome mod­ disciplina dobija oblik i status naučnog govora),
elu je medicina pokušala da se konstituiše kao dis­ i, obrnuto, vidovi kontrole mogu da se otelot-
ciplina, oslanjajući se pre svega na prirodne nauke, vore unutar diskurzivne formacije (što je slučaj sa
zatim na anatomiju i biologiju. književnom kritikom kao konstitutivnim govorom
autora), tako da svaki kritički pokušaj, stavljajući u
Trebalo bi takođe razmotriti način na koji su pitanje instance kontrole, treba da analizira u isti
književna kritika i istorija u XVIII i XIX veku stvor­ mah diskurzivne pravilnosti kroz koje se one formi­
ile ličnost autora i lice delà, koristeći, menjajući, raju i da svaka genealoška deskripcija treba da ima
premeštajući postupke religiozne egzegeze, bib­ u vidu granice koje postoje u stvarnim formaci­
lijske kritike, hagiografije, istorijskih i legendarnih jama. Između kritičkog i genealoškog poduhvata,
"žitija", autobiografije i memoara. J e d n o g a dana razlika nije toliko u predmetu ili u domenu već je
moraće se proučiti i uloga koju dr Frojd igra u ona tačka napada, perspektive, delimitacije.
psihoanalitičkom umeću, koja je sigurno mnogo

54
POREDAK GOVORA

Maločas sam podsetio na jedno moguće Trebalo bi misliti i na izučavanje koje bi se us-
izučavanje: izučavanje zabranjenog u govoru merilo na govore ο nasleđu, takvi kakvi se mogu
seksualnosti. Bilo bi teško, i u svakom slučaju ap­ naći, razmerno razdeljeni i rasuti sve do početka XX
straktno, voditi ovo izučavanje ne analizirajući is­ veka, kroz discipline, opservacije, tehnike i razna
tovremeno skupove govora - književne, religiozne uputstva; onda bi se pokazalo kakvom su se igrom
i etičke, biološke i medicinske, kao i pravne gde je artikulacije ovi nizovi na kraju krajeva ponovo sas­
seksualnost u pitanju i g d e se ona nalazi imenova­ tavili u vidu genetike - epistemološki koherentne
na, opisana, metaforična, objašnjena, procenjena. i institucionalno priznate. Taj posao je upravo
Daleko od toga da smo konstituisali jedinstven i obavio Fransoa Žakob, sa sjajem i veštinom kojoj
pravilan govor ο seksualnosti: možda to nikada nema ravne.
nećemo ni uspeti i možda u tom pravcu i ne idemo.
Nije važno. Zabrana nema isti oblik i istu ulogu u Na taj način, kritičke deskripcije i genealoške
književnom govoru i u govoru medicine, psihijatri­ deskripcije moraju se uzajamno izmenjivati i oslan­
je i toka svesti. I, obratno, te različite diskurzivne jati jedne na druge. Kritički deo analize pripaja se uz
regularnosti ne jačaju, ne ocrtavaju i ne razmeštaju sisteme obavljanja govora; on pokušava da pronađe
zabrane na isti način. Dakle, proučavanje se neće i ocrta ove principe raspoređivanja, isključivanja,
moći provesti drugačije no prema mnoštvu nizova razređenosti govora. Recimo - poigravši se recima
gde zabrane, koje su bar delimično različite, u sva­ - da on praktikuje marljivu neusiljenost. Genealoški
kom počinju da funkcionišu. deo analize se opet pripaja uz nizove efektivnog
formiranja govora: on pokušava da je zahvati u
Isto tako bi se mogli razmatrati i nizovi govo­ njenoj moći potvrđivanja, a pod ovim ne podra-
ra koji se, u XVI i XVII veku, odnose na bogatstvo i zumevam moć koja bi se suprotstavila moći ne­
siromaštvo, novac, proizvodnju,trgovinu.Tu imamo giranja već sposobnost da se konstituišu domeni
posla sa skupovima veoma heterogenih iskaza koje predmeta povodom kojih će se moći potvrditi ili
su formulisali bogati i siromašni, naučnici i nezn­ poricati istinite ili lažne pretpostavke. Nazovimo
alice, protestanti ili katolici, kraljevski oficiri, trgovci ove domene predmeta pozitivitetima, i recimo - uz
ili moralisti. Svaki ima svoju formu pravilnosti, kao i drugu igru reči da - ukoliko je kritički stil studiozna
svoje sisteme prinude. Nijedan od njih ne oblikuje neusiljenost, genealoško nezadovoljstvo biće stil
tačno unapred ovu drugu formu diskurzivne regu­ srećnog pozitivizma.
larnosti koja će dobiti vid jedne discipline što će
se nazvati "analizom bogatstva", zatim "političkom Mora se, u svakom slučaju, podvući bar jedna
ekonomijom". Ipak, polazeći upravo od njih, formi­ stvar: na taj način shvaćena analiza govora ne razot­
rala se jedna nova pravilnost, preuzimajući ili kriva univerzalnost jednog smisla, ona obelodanju-
isključujući, opravdavajući ili odbacujući ove ili one je igru nametnute oskudice, uzfundamentalnu moć
od njegovih iskaza. afirmacije. Oskudica i potvrđivanje, najzad oskudi-

55
SPISI

ca afirmacije a nikako kontinuirana velikodušnost teorijskih modela i konceptualnih instrumenata.


smisla, nikako monarhija značenjskog.
Ipak, mislim da mnogo dugujem i Žanu Ipol-
A sada neka oni koji imaju praznina u svom itu. Z n a m da je, u očima mnogih, njegovo delo u
rečniku kažu - ukoliko im to lepo zvuči a ne nešto Hegelovom carstvu i da cela naša epoha, bilo preko
govori - da je ovo strukturalizam. logike ili preko epistemologije, pokušava da po-
begne od Hegela: i ono što sam ja maločas kazao ο
govoru uopšte nije verno hegelovskom logosu.

Istraživanja koja sam hteo da vam naznačim ne bih Međutim, stvarno izmaći Hegelu pretpostav­
mogao preduzeti - to dobro znam - da se nisam lja tačnu procenu šta bi nas koštalo da se od nje­
pomagao obrascima i uporištima. Mnogo dugujem ga odvojimo: to pretpostavlja da znamo dokle se
gospodinu Dimezilu, pošto me on podstakao na Hegel - možda lukavo - nama približio; to pret­
rad u dobu kada sam još verovao d a j e pisati zado­ postavlja da znamo, u onom što nam dopušta da
voljstvo. Ali, mnogo dugujem i njegovom delu: neka mislimo protiv Hegela, ono što je još hegelovsko;
mi on oprosti ako sam ove tekstove koji su njegovi i da izmerimo u čemu je naše odvraćanje od njega
udaljio od njihovog smisla i odvratio od njihove st­ možda još jedno lukavstvo koje nam on suprotstav­
rogosti; on me naučio da analiziram unutrašnju lja i na čijem kraju nas očekuje smiren, negde na
ekonomiju jednog govora potpuno drugačije od nekom drugom mestu.
metoda tradicionalne egzegeze ili lingvističkog
formalizma, on me naučio da odredim položaj jed­ Zato, ako je više nas dužno Ž. Ipolitu, to je stoga
nog govora prema drugom, igrom poređenja, siste­ stoje on neumorno, za nas i ispred nas, prešao onaj
mom funkcionalnih korelacija; on me naučio kako put kojim se udaljava od Hegela, uzima distanca, i
da opišem transformacije jednog govora i odnose kojim se pred njim nalazimo iznova, ali drugačije,
prema instituciji. Ako sam sličnu metodu hteo da opet prisiljeni da ga ponovo napustimo.
primenim na govore sasvim drugačije od legend­
arnih ili mitskih priča, ideja mije sigurno pala na um Žan Ipolit se prvo pobrinuo da ponudi prisus­
posredstvom radova istoričara nauke, naročito gos­ tvo ove velike, unekoliko fantomske Hegelove sen­
podina Kangilema. Njemu dugujem što sam shvatio ke, koja kruži još iz XIX veka i sa kojom se nejasno
da se istorija nauke apsolutno ne mora uzeti u alter­ borilo. On je Hegela učinio prisutnim prevodom
nativi: hronika otkrića, ili opisi ideja i mišljenja koji Fenomenologije duha; a da je Hegel stvarno prisu­
ivice nauku iz aspekta njene neodređene geneze, ili tan u ovom francuskom tekstu, svedoči i to da je
iz aspekta njenih spoljašnjih ponovnih padova - već on otišao Nemcima da ih konsultuje, da bi bolje
da se istorija nauke može i mora stvarati kao iz jed­ shvatio ono što je, bar u trenutku, postojalo kao
nog skupa, u isti mah koherentnog i preobrazivog, nemačka verzija.

56
POREDAK GOVORA

Međutim, od ovog teksta Žan Ipolit je potražio život stalno ponovo preuzima, u smrti, u sećanju:
i prešao sve puteve, kao da je njegov nemir bio: tako je on hegelovsku temu dovršenja samosves-
može li se još filozofirati tamo g d e Hegel više nije ti preobražavao u temu ponavljajućeg upita. Ali,
moguć? Može li još postojati filozofija koja nije pošto je bila ponavljanje, filozofija nije kasnila za
hegelovska? Nije li nužno ne-filozofsko ono što je pojmom. Ona nije htela da prosledi gradnju ap­
u našem mišljenju ne-hegelovsko? Tako da on, od strakcije, ona je uvek morala da se drži u pozadini,
Hegelovog prisustva koje nam je ovako pružio, nije da prekine sa svojim uobičajenim opštostima i da
hteo da napravi samo jednu pedantnu istorijsku ponovo dođe u dodir sa ne-filozofijom: ona mora
deskripciju: on je od toga hteo da napravi šemu što je moguće više da se približi, ne onome što je
iskustva savremenosti (da li je na hegelovski način okončava već onom što joj prethodi, onom što nje­
moguće misliti nauke, istoriju, politiku, i patnju sva- na uznemirenost nije još probudila. Ona mora da
kodnevice?), i obrnuto, od naše savremenosti hteo ih ponovo preuzme, ne da bi ih svela već da bi ih
je da napravi dokaz hegelovstva, i - time - i filo­ mislila: jedinstvenost istorije, regionalne racional­
zofije. Za njega je odnos prema Hegelu bio mesto nosti nauke, dubinu sećanja i svesti.Takođe se javlja
iskustva, suočavanja g d e nikada nije bilo sigurno tema prisutne, nemirne, filozofije pokretljive ćelom
da li će filozofija izaći kao pobednik. Hegelovskim dužinom svoje dodirne linije sa nefilozofijom, koja
sistemom on se uopšte nije služio kao jednim sig­ ipak samo njom postoji, otkrivajući smisao koji ova
urnim univerzumom već je u njemu video krajnji nefilozofija ima za nas. No, ako se ona sastoji samo
rizik koji je filozofija preuzela. u ovom ponavljanom dodiru sa nefilozofijom, šta je
početak filozofije? Da li je ona već tu, tajno prisutna
Otud, mislim, potiču izmene koje je ona napravi­ u onome što nije ona, počinjući da se formuliše u
la, ne unutar hegelovske filozofije već na njoj, i to pola glasa, u mrmljanju stvari? Ali, otada, možda
na filozofiji takvoj kakvu je Hegel zamišljao: otud filozofski govor nema svoj raison d'être? Ili, pak,
potiče i čitava inverzija tema. Žan Ipolit je filozofi­ treba li ona da odpočne na osnovi istovremeno
rao na fondu jednog beskonačnog horizonta, jed­ dvosmislenoj i apsolutnoj? Tako vidimo kako se
nog pokušaja bez roka: umesto da filozofiju shvati hegelovska tema kretanja svojstvenog neposred­
kao totalitet koji je najzad sposoban da sebe misli nom zamenjuje temom osnove filozofskog govora
i shvati u kretanju koncepta, njegova filozofija je i njegove formalne strukture.
uvek bila budna, a nikada spremna da se dovrši.
Napor bez roka, dakle napor koji se uvek ponovo Najzad, i poslednji preokret koji je Žan Ipolit
započinje, predodređen za paradoks i formu po­ izvršio u hegelovskoj filozofiji: ako filozofija odista
navljanja: filozofija, kao nedostižna misao totalite­ mora početi kao apsolutni govor, šta biva sa istori-
ta, bila je za Z. Ipolita ono što je on mogao ponav­ jom i šta je taj početak koji počinje sa jedinstvenom
ljati u krajnjoj nepravilnosti iskustva; to je bilo ono individuom, u jednom društvu, u jednoj društvenoj
što se daje i što se ponovo otkriva kao pitanje koje klasi, usred borbi?

57
SPISI

Ovih pet izuma, vodeći hegelovsku filozofiju njegovo odsustvo i vlastiti neuspeh - ukrštaju se
do krajnje granice, čineći da ona bez svake sumnje pitanja koja danas sebi postavljam.
pređe na drugu stranu vlastitih granica, skupljaju
jednu po jednu velike, grandiozne figure moderne Pošto mu toliko dugujem, vaš izbor da me po­
filozofije, koje Ž. Ipolit nije prestao da suočava sa zovete da ovde predajem dobrim delom osećam
Hegelom: Marksa sa pitanjima istorije, Fihtea sa kao počast koju njemu ukazujete. Duboko sam
problemom apsolutnog početka istorije, Bergsona vam zahvalan i za ono što se u tom izboru odnosi
sa temom dodira sa nefilozofijom, Kjerkegora sa na njega. Ako se ne osećam dostojan da ga sledim,
problemom ponavljanja istine, Huserla sa temom ipak znam da, ako nam je sreća mogla biti data, ja
filozofije kao beskrajnog zadatka povezanog sa is- sam, večeras, bio ohrabren njegovom milošću.
torijom naše racionalnosti. A, s onu stranu ovih filo­
zofskih figura, opažamo čitave oblasti znanja koje Sada bolje shvatam zašto sam imao toliko
je Žan Ipolit inicirao oko svojih sopstvenih pitanja: teškoća da maločas počnemo. Sada znam čiji sam
psihoanalizu sa čudnom logikom želje, matema­ glas hteo da mi prethodi, da me nosi, da me pozove
tiku i formalizaciju govora, teoriju informacije, i da govorim i da se nastani u mom vlastitom gov­
njenu primenu u analizi živog, ukratko sve oblasti oru. Znam zastoje bilo tako opasno uzeti reč, pošto
od kojih se, polazeći, može postaviti pitanje jedne sam je uzeo na mestu odakle sam njega slušao i
logike i jedne egzistencije koje ne prestaju da ve­ g d e njega nema sada - da mene čuje.
zuju i razvezuju svoje veze.
Sa francuskog prevela Eleonora Prohić
Mislim da ovo delo, zacrtano u nekim glavnim
knjigama, ali još više uvedeno kroz istraživanja - u Naslov izvornika: L'ordre du discours, Paris: Galli­
obrazovanje, stalnu pažnju, u svakodnevnu bud­ mard, 1971; ovaj prevod preuzet iz: Pregled, okto­
nost i plemenitost, u odgovornost naizgled admin­ bar 1971, godina LXI, broj 10.
istrativnu i pedagošku (to će reći, u stvari, dvostruko
političku), da je ovo delo raslo, formulisalo najfun-
damentalnije probleme naše epohe. Brojni smo mi
koji mu moramo biti beskrajno zahvalni.

Pošto sam, nema sumnje, od njega uzajmio


smisao i mogućnost onoga što činim, pošto mi je
osvetlio ono što sam ja pokušavao naslepo - želeo
sam da svoj rad stavim pod njegov znak i da svoje
projekte predstavim misleći na njega. Prema nje­
mu, prema nedostatku u kome u isti mah osećam

58
UBISTVA Ο K O J I M A SE P R I Č A

Memoari Pjera Rivijera dolaze nam nakon skoro Ali uzevši sve u obzir, bez puno buke zauzeo je
sto pedeset godina, kao jedan veoma čudan tekst. mesto među ostalim delovima dosijea. Čini se d a j e
Sama njegova njegova lepota bila bi i danas dovolj­ svaki od ovih delova razmatrao zločin, umesto da
na da ga zaštiti. Loše se branimo od pomisli da je bio ga objašnjava i čini jasnijim. Činovnistvo zaduženo
potreban jedan i po vek nagomilanih i preobraženih za istragu, napominjući da je memoar bio tako reći
iskustava, kako bi ga na kraju mogli razumeti, u naj­ sačinjen zajedno sa zločinom, tražilo je od Rivijera
manju ruku čitati i to još uvek, tako malo i tako loše. da ga napiše crno na belo, kako bi završio u neku
Tokom jedne istrage i procesa iz 1830. godine, kako ruku ono što je već bio započeo. Tekst je ubrzo
je uopšte i mogao biti prihvaćen od strane lekara, postao, kako se napominje u obustavi odlaganja
činovnika i sudija, koji su tu morali naći razloge na pred sudom, drama procesa. Priča ο zločinu nika­
osnovu kojih bi presudili ο ludilu ili smrti? ko nije bila za savremenike izvan zločina ili iznad
njega; ono što je moralo omogućiti da od toga sh­
Međutim, ipak je bio prihvaćen s jednom iz- vatimo pravi povod bio je elemenat koji je pripad­
vesnom spokojnošću. Bez sumnje da je u posled- ao njegovoj razumnosti. Neki kažu: postoji u činu
njem trenutku izazvao i čuđenje: onaj kog sma­ ubistva i u ispričanim detaljima, istih znakova ludi­
traju u svom selu za neku vrstu idiota, bio je dakle la; drugi opet: postoje u samoj pripremi, u okolnosti
sposoban da piše i razmišlja; onaj koga je štampa ubistva, te u činjenici da je napisano, samih dokaza
predstavila kao luđaka i besomučnika, napisao je oštroumnosti. Ukratko, činjenica ο ubistvu i pisa­
četrdeset stranica objašnjenja. A tokom narednih nju, počinjena delà i ono što je ispričano, ukrštaju
meseci, tekst je pokrenuo borbu stručnjaka, izaz­ se poput elemenata istovetnih po prirodi.
vao neodlučnost sudije, pritiskivao porotu iz Savoa
u kasacionom sudu, motivisao pomilovanje uz Čini se da su savremenici prihvatili samu Rivi-
jemstvo Eskirola, Marka i Orfila, poslužio kao doku- jerovu igru: ubistvo i priča ο ubistvu su nerazd­
menat jednom članku "Letopisa ο higijeni", u dugoj vojivi. Svi su se mogli dobro zapitati da li je jedno
raspravi ο monomaniji*. Zasigurno je pobuđena od ovo dvoje, bilo za drugo znak ludila ili dokaz
znatiželja, i puno nejasnoća. oštroumnosti; niko nije izgledao uistinu iznenađen
da je jedan normandijski seljak, koji je jedva znao

Monomanie (fr.) - termin koji je bio u upotrebi u drugoj polovini devetnaestog veka, i koji je u domenu psihijatrije i medicine
označavao vid ludila sa suicidalnim sklonostima. Termin se može, između ostalog, naći i kod Dirkema (Dürkheim), u njegovoj
studiji ο samoubistvu (prim. ur.).

59
SPISI

da čita i piše, mogao udvostručiti svoj zločin s jed­ on naziva povodom kraja i početka; dakle, jedino bi
nom sličnom pričom; da je ovo trostruko ubistvo zločin bio počinjen.
moglo biti isprepleteno sa raspravom ο ubistvu;
da je preduzimajući ubistvo svoje familije, sačinio Poslednja odluka, koju donosi jer ga koban
tekst koji nije bio ni priznanje ni odbrana, nego više san odvraća da piše i u neku ruku čini da zaboravi
deo zločina. Jednom rečju, da je Rivijer mogao biti svoje memoare: ubiti, prepustiti se, priznati, zatim
na oba načina, ali samo jednim postupkom, njegov umreti.To je odluka koju na kraju i sprovodi u delo.
glavni "autor". Osim toga, umesto da piše, luta celih mesec dana,
pre nego što je uhvaćen i pre nego što je napisao
Tekst i ubistvo istinitu priču, prepisanu na zahtev činovničkog
istražitelja, a posle lažnih izjava. Ako i piše nakon
U Rivijerovom ponašanju, zaista, memoar i toliko vremena posle ubistva, podvlači dobro d a j e
ubistvo nisu poredani po nekom jednostavnom njegov sastav već unapred bio napisan u njegovoj
hronološkom redosledu: zločin, a zatim priča.Tekst glavi; ispitao je većinu svojih reči koje su se javljale;
ne govori ο delu; ali od jednog do drugog, post­ otud, mada je ubistvo počinjeno, zle i smrtonosne
oji cela jedna spletka odnosa; oni se podržavaju, reči bile su tu uzaludno upućene žrtvama. Memoari
prožimaju jedan drugog u pričanjima koja uosta­ već unapred sačinjeni u umu.
lom nisu prestala da se menjaju.
Tokom ovih promena, tekst i ubistvo su zamenili
Ako verujemo Rivijerovom tekstu, memoar je mesta jednog u odnosu na drugo; tačnije, jedno je
trebao na osnovu prvog plana zaokružiti ubistvo. potisnulo drugo. Priča ο ubistvu, koja je najpre tre­
Pjer Rivijer je zapravo želeo da započne pišući bala biti na početku uspomena, ovde duboko tone,
memoare: kao prvo bi došla objava zločina; zatim nestaje; ono mora biti sakriveno tekstom, koji od
bi bio opisan život oca i majke, na kraju razlozi tada neće pričati ο ubistvu i čiji će biti skriveni do­
postupka. Ovakvim završetkom spisa, ubistvo bi datak. Uzevši-sve u obzir, najava ubistva smeštena
bilo počinjeno; rukopis dakle poslat poštom, a Rivi­ je, ne samo posle memoara, nego posle samog
jer bi se na kraju ubio. ubistva. Ono se ipak jednim suprotnim učinkom,
malo po malo, izvlačilo iz sećanja: predviđeno da
Drugi plan: ubistvo više isprepleteno sa tek­ dođe posle sastava i da pokrene samo svoje slanje,
stom, ono je odvojeno, smešteno u spoljašnjost, oslobodilo se i naglo pojavilo na kraju priče samo
počinjeno, u isto vreme potisnuto u samu krajnost i prvo, pokrenuto odlukom koja je tu, reč po reč,
teksta i na samom kraju izvršeno od strane njega. pisala priču, ne pišući je.
Rivijer planira da ispriča život njegovih roditelja u
memoaru kog će moći svi da čitaju; zatim da napiše Uzastopni raspored teksta i delà nije u osnovi
tekst koji će pričati ο ubistvu koje tek sledi, ono što ništa drugo do faze aktivnosti i stvaranja jedne

60
UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIČA

nove mašinerije, one ο priči-ubistvu. Ubistvo se ja­ bio onaj dan kada ga je jedna devojka poljubila
vlja i kao skriveni projektil, najpre u mašini jedne u usta?), u besedu-oružje, pesmu-pogrde, verbo-
rasprave, koja se izmiče i postaje nekorisna u balističke izume, mašine za rasvetljavanje uma, u
pokretu koji je lansira. Nazovimo to mehanizmom one naprave smrti kojima stvaramo imena i kojima
"kaliben"ili"samostrel" 1 , imenom ovih naprava koje zakopavamo leš, u ove reči projektile koje ubuduće
su ujedno i mašine izmišljene od strane Rivijera, neće prestajati da izlaze sa njegovih usana i da izbi­
reči stvorene, sprave koje lansiraju strele, oružje za jaju iz njegovih ruku.
gađanje oblaka i ptica, kovanice koje nose smrt i
koje prikucavaju divljači za drveća. Istorija i dnevna štampa

Ekvivalentnost oružje-beseda se ispoljava Letak i ubica, ova priča ο Rivijeru je vezana, u naj­
dosta jasno u lutanju ubice posle zločina. Zapravo manju ruku, svojom formom za ceo jedan niz pri-
- ubistvo počinjeno - Rivijer ne objavljuje ono u povedanja koja su sačinjavala narodno sećanje ο
čemu se i angažovao. Beži, ali ne skrivajući se zaista, zločinima. Opš/'mo izlaganje i objašnjenje ο događaju
uvek na granici između šuma i gradova; čitavih me- koji se desio 3. juna u Fokteriju izgleda da se poduda­
sec dana je nevidljiv, i to ne usled lukavstva, nego ra sa toliko drugih priča koje su objavljivane
iz čiste sposobnosti njegovog bića za ubistvo, ili u dnevnoj štampi u lecima iz epohe: Nesrećan
zbog sistematskog slepila svih onih koji su ga sre­ događaj koji se desio u Pale-Rojalu, u Parizu, Opširno
tali. Tako dakle odlučuje da napravi samostrel: ovo izlaganje ο dvostrukom ubistvu, Detalji ο užasnom
bi moglo više da posluži... ulozi koju sam ja hteo zločinu počinjenom nad Poljakinjom iz ljubomore,
da igram; on je taj pečat i priznanje, oružje smrti i Tačni detalji ο nemogućem zločinu počinjenom u jed­
palica dvorske lude koju nosi u ruci; on je taj koji ga noj osamljenoj kući blizu glavnog grada, Retki detalji
tera na priznanje nekim čudnim saučesništvom: A i okolnosti ο nedavnom otkriću dveju osoba koje su
vidiš li, evo ga ijedan što nosi samostrel. Samostrel pobegle iz zatvora u San-Žermen-an-Leju.
je bio poput nemog priznanja, koji se postavio na
mesto crne priče podbodene zločinom, i sudbina, Treba obratiti pažnju na ove reči koje se javljaju
koju su prepričavajući učinili slavnom. toliko često u naslovima dnevne štampe: detalj,
okolnost, objašnjenje, događaj. One zapravo do­
A ako je i mogao igrati ovu ulogu, to je možda bro određuju funkciju te vrste rasprave u odnosu
zato što su se igre Pjera Rivijera, njegova mašta, na važnost koju časopisi ili knjige pridaju istim
pozorište, ono što je on nazivao svojim idejama činjenicama: menjati nivo, uvećati proporcije, objas­
i zamislima, preobrazile jednog dana (da li je to niti samo jedan mali deo priče, omogućiti dnevniku

U originalu stoji: calibene, albalètre. Teško je dati precizan prevod ovih reči, jer se radi ο kovanicama Pjera Rivijera. Po njihovom
1

opisu, može se naslutiti d a j e reč ο nekoj vrsti otrova, i samostrela (prim. prev.).

61
SPISI

pristup priči. Da bi načinili ovakvu promenu, s jedne izuzetnim vestima, izvanrednim delima i velikim
strane u pripovedanje treba uvesti: elemente, os­ događajima ili istorijskim ličnostima. Žuta štampa
obe, imena, delà, dijaloge, objekte kojima obično zapravo priča ne samo ο sadašnjim zločinima nego
tu nije mesto, jer toga nisu dostojni ili nisu od neke i ο epizodama iz bliske prošlosti: carskim bitkama,
društvene važnosti; s druge strane, svi ovi elementi velikim danima Revolucije ili ο Vandejskom ratu iz
koji su na raspolaganju - uprkos njihovom čestom 1814, osvajanju Alžira zajedno sa ubistvima; Napo­
ponavljanju i njihovoj monotoniji - pojavljuju se leon ili La Rošežakelan zauzimaju mesto pored raz­
u ljudskoj psihi kao jedinstveni, retki, izuzetni ili bojnika ili šofera, oficiri patriote pored ljudoždera
čudni. brodolomnika.

Na ovaj način će ovakva pripovedanja moći da Naizgled, ove dve klase suprostavljene su kao
igraju ulogu razmenioca između običnog i osobitog, zločin i slava, nejednakost i patriotizam, giljotina i
između dnevne štampe i istorije. I u ovoj razmeni se sjaj besmrtnosti. Sećanje na bitke odgovara drugoj
ostvaruju tri osnovne operacije: ono što su ljudi videli strani zakona koja je u sramnoj popularnosti ubi-
svojim očima, i ono što pripovedaju došaptavajući stava. Ali oni su toliko bliski, uvek spremni da se
se. Sve one priče koje se prenose duž čitavog sela ukrste. Nakon svega, bitke ostavljaju trag u istoriji
ili kantona dobijajući čudnu formu, postaju svima bezimenim ubistvima, dok priča čini samo delove
podesne za pripovedanje, univerzalno prepisive; istorije od jednostavnih uličnih borbi. Od jednih
evo ih na kraju dostojnih papira za štampu: prelaz do drugih, granica se neprekidno prelazi. A prelazi
ka pisanju. U isto vreme, pripovedanje menja status: se zbog jednog privilegovanog događaja: ubistva.
to više nije nepouzdano brbljanje koje se prenosi iz Ubistvo je tačka ukrštanja istorije i zločina. Ubist­
veze u vezu, to je novela, ustaljena jednom zauvek, vo je ono što čini ratnike besmrtnima (oni ubijaju,
po svim kanonskim detaljima: primamo je odozgo; izazivaju ubistva i sami prihvataju rizik da umru);
vest koja se prenosi preobrazila se u oglas. Otud, ubistvo je ono što obezbeđuje mračnu slavu krimi­
konačno, selo ili ulica, sami od sebe i bez spoljašnjih nalaca (oni su sami, prolivajući krv, rizikovali da
uticaja, zatečeni su kako stvaraju istoriju; a ona za budu giljotinirani). Ubistvo uspostavlja dvosmisle­
uzvrat obeležava u prolazu datume, mesta i ljude. nost između zakonitog i nezakonitog.
Nije bilo potrebe da tu bude reči ο nekom kralju ili
glavešini da bi ih učinili značajnim. Sve ove priče ka­ Otuda, bez sumnje, i činjenica da ubistvo za
zuj 4 istoriju bez poglavara, ispunjenu frenetičnim sećanje naroda - takvo kakvo se stvara tokom
i samostalnim događajima, istoriju niže od vlasti i kruženja novina i druge štampe - predstavlja
koja se upravo ogrešila ο zakon. događaj par excellence. Sa njim se uspostavlja, u
ogoljenom obliku, odnos između vlasti i naroda:
Odatle i izveštaj ο okolini, ο suprotstavljanjima, naređenje ubistva, zabrana ubistva; ginuti, biti
i ο povratnosti koje ovi leci uspostavljaju među pogubljen; dobrovoljna žrtva, nametnuta kazna;

62
UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIČA

sećanje, zaborav. Ubistvo vreba oko granica za­ pričom ο žrtvenim i slavnim ubistvima, ili je, pre,
kona, s one i s ove strane zakona, ispod ili iznad, svojim rukama počinio istorijsko ubistvo.
okreće se oko vlasti, čas protiv, čas uz nju. Priča ο
ubistvu se smešta u opasno područje iz kojeg ono Zločin koji se peva
koristi povratnost. Ono dovodi u vezu zabran­
jeno i potčinjeno, anonimnost i herojstvo; sa njim Početkom XIX veka novine su se uglavnom sasto­
nečasno delo dodiruje večnost. jale iz dva delà. Jedan je bio "objektivna" priča ο
događajima, ispričana od strane nekog anonim­
Trebalo bi jednom napraviti analizu ovih priča nog lica; drugi deo je bila tužbalica zločinca. U ovim
ο zločinu i ukazati na njihovo mesto u sećanju nar­ čudnim pesmama od optuženog se očekivalo da
oda. Takve kakve ih nalazimo u XIX veku, one više uzme reč da bi prepričao svoje delo; brzo bi evo­
nemaju za likove pozitivne heroje protiv zakonitosti cirao svoj život, izvukao pouke iz svoje avanture,
kakvi su Mandarin i Kartuš.Takođe, one i dalje ne ot­ kajao se, i u trenutku umiranja pozivao nemoguće i
krivaju nikakav narodni izraz. Sve novine koje kruže milost. 1811. godine, jednoj devetnaestogodišnjoj
u XIX veku su veoma konformističke i moralne. One devojci, koja je ubila svog oca, odsekli su šaku i
su pouka. Brižno vrše podelu između slavnog delà odrubili glavu na trgu u Melnu. Žuta štampa je
vojnika i sramnog delà ubice. U izvesnom smislu, dugo prepričavala i menjala priču: jedne novine
ope predstavljaju zakon i prenose politički moral iz 1836. pripisuju mrtvoj devojci tužbalicu koja
koji je u njemu skriven. Pa ipak, njihovim samim počinje ovako:
postojanjem ove priče slave i jednu i drugu stranu
ubistva; njihov univerzalni uspeh ispoljava želju za Drhtite, osetljiva srca, to vidim,
znanjem i pričom ο tome kako su ljudi mogli da I moja pojava inspiriše strah,
ustanu protiv vlasti, kako da prevaziđu zakon, kako Da, moja nedela, moji zločini su strašni
su mogli da se izlože smrti počinivši ubistvo. I zaslužila sam strogu kaznu s neba.
Umirite se, moja kazna stiže.
Dvosmisleno postojanje ovih novina bez sum­
nje je posledica jedne neme bitke koja se odvijala Ove tužbalice imaju nekoliko značajnih osobi­
u danima nakon revolucionarnih borbi i carskih ra­ na. Najpre, upotrebu prvog lica sa versifikacijom i
tova, oko dva prava, možda i manje različita nego ponekad naznačenom melodijom. Zločin se peva;
što na prvi pogled izgleda: pravo na ubistvo i pravo on je namenjen da kruži od usta do usta; od svakog
na izazivanje ubistva, pravo na pričanje i pravo na se očekivalo da može da ga peva kao svoj vlastiti
pripovedanje. zločin u jednoj lirskoj fikciji (npr. Tužbalica devojke
ubice iz Melna se peva kao Veran Pas). Zločinac u
Upravo na temeljima ove mračne borbe Rivijer njoj priznaje svoju grešku; nikako ne beži od svoje
je ispisao svoju priču-ubistvo, povezavši je tako sa krivice, naprotiv, on je objavljuje; priziva na sebe

63
SPISI

kaznu koju zaslućuje, uzima na sebe zakon čije ili opravdanja. Od Svete istorije, onakve kakvu je
posledice prihvata {Osuđuju me na smrt:// Moja učimo u školi, do bliskih događaja ο kojima nas
odsečena šaka i odrubljena glava// Uplašiće sve ve­ izveštavaju i podsećaju leci i novine, postoji jedan
like zločince). Ne skrivajući se, zločinac priznaje da dornen znanja okupiran njegovom pričom-ubist-
je obuzet strahom koji i njemu samom uliva strah, vom i za koji se ova priča-ubistvo zalaže. Ovo isto-
ali ga i priziva bez ostatka; ne čini nikakve ustupke rijsko polje nije bilo toliko obeležje ili eksplikativni
svojoj vlastitoj grozoti. {Prepoznajmo ovu prokletu sadržaj, koliko uslov mogućnosti ovih memoara-
devojku.// Da, to sam ja, Magdalena Alber// Ovo ubistva.
grozno čudovište, okrutno, odvratno). Na kraju se
očekivalo da zločinac javno govori neposredno pre Pjer Rivijer je subjekat ovih uspomena u
kazne; nešto malo pre smrti, polazeći ka kaznionici, dvostrukom značenju: on je taj koji se seća, koji se
iz sveg glasa priziva na sebe pravdu koja će ga zbri­ nemilice svega seća; i on je taj čije sećanje priziva
sati; pevanje se nalazi između dve smrti - ubistva i zločin, strašan i slavan, pored svih ostalih zločina.
pogubljenja {Napokon čujem kako poslednji čas ot­ Od mašinerije priče-ubistva pravi u isto vreme i
kucava// Moja glava, avaj, pripada krvniku//Moja će projektil i metu; ispaljen je igrom tog mehanizma
se duša dakle pred Bogom pojaviti). u stvarno ubistvo; što ga je i stavilo u fatalnu pozic­
iju osuđenika. Naposletku, bio je autor svega toga
Tako se obeležava mesto, naravno fiktivno, dvostruko: kao autor zločina i autor teksta. Naslov
lica koje bi u isto vreme govorilo i odnosilo živote. memoara nam to očito i govori: Opširno izlaganje i
Ovo mesto nije mesto priznanja u pravom smislu, objašnjenje događaja koji se desio 3. juna u Fokteriju,
ni odbrane, ni opravdanja; kao što od njega ni ne od Pjera Rivijera, počinioca ovog delà.
tražimo milost ili pomirenje. Lice koje govori očito
nosi svoje ubistvo, osamljuje se u njemu, poziva za­ Rivijer je, nema sumnje, izvršio svoj zločin
kon i u isto vreme priziva sećanje i grozotu. Ovde na nivou jedne govorne prakse i za nju vezanog
imamo, kao lirski položaj subjekta ubice, položaj znanja. Zapravo je igrao, u nerazmrsivom jedin­
određen iz spoljašnjosti od strane onih koji su imali stvu svog oceubistva i svog teksta, igru zakona,
dužnost da uređuju letke. ubistva i sećanja koji su određivali u to vreme
veliki broj "priča ο zločinima". Nerazumna igra?
Pjer Rivijer je zaista došao da ispuni ovaj fiktivni Čini se da je porota svojom većinom ocenila pre
lirizam. Ispunio g a j e stvarnim ubistvom čiju je priču užasnim nego besmislenim igranje ove poznate
unapred isplanirao i ο kojem je sačinio, po nalogu igre, istovremeno u tekstu i u postupku, čiji je
sudije, precizan izveštaj. Svoje delo i reč smestio je on bio dvostruki autor, i u kojoj se pojavljuje kao
na tačno određeno mesto u neku vrstu rasprave i u dvostruki subjekt.
izvestan dornen znanja. Svi istorijski zapisi na koje
se poziva u svom tekstu više nisu naknadni ukrasi

64
UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIČA

Neka druga igra sam želeo, koju je zakon propisao, ali koja nije bila
njegova, možda upravo zato što je napisao, da bi se
Upravo ovde, pred sudom, Rivijerovo ubistvo- bolje pripremio na slavnu smrt, memoar koji ga je
beseda sučeljava se sa jednom sasvim drugom poštedeo sramote. Ali iz jednih novina saznajemo
igrom. Ne samo da lica koja govore nisu imala isti da se on i u zatvoru osećao već mrtvim.
status, nego ni govori nisu predstavljali istu vrstu
događaja, niti su se odvijali pod istim okolnostima. Sa francuskog prevela Vanja Manić
Rivijer je osuđen: radilo se ο tome da se ustanovi da
li je on stvarno bio počinilac zločina. Bio je izveden Naslov izvornika: "Les meurtres qu'on raconte", u:
pred porotni sud, koji je od 1832. godine dobio za Moi, Pierre Rivière, ayant égorgé ma mère, ma soeur
pravo da uvaži olakšavajuće okolnosti: dakle, bilo e
et mon frère. Un cas de parricide au XIX siècle. Présen-
je reči ο tome da se ο njemu stvori jedno mišljenje té par Michel Foucault, Paris: Gallimard, 1973, str.
na osnovu onoga što je uradio, rekao, njegovog 265-275.
načina života, vaspitanja koje je stekao, itd. Na kra­
ju je bio podvrgnut medicinskom ispitivanju: radilo
se ο tome da se dozna da li su njegovo delo i govor
odgovarali kriterijumima na osnovu kojih su se
simptomi bolesti opisivali. Ukratko, oko njegovog
dela-teksta postavljeno je trostruko pitanje istine:
činjenične istine, misaone istine i naučne istine. Na
ovo govorno delo, na ovaj govor na delu, duboko
umešan u pravila narodnog znanja, primenjivana
su pitanja jednog znanja rođenog drugde, i kog su
drugi vodili.

Međutim, oceubistvo Pjera Rivijera ipak je bilo


plaćeno slavom koju je sam tražio. U najmanju ruku
na planu novca. Kao i svi drugi zločini iz tog vre­
mena bio je opevan u lecima 2 . Pevan i menjan po
običaju, izmešan sa elementima koji su pripadali
drugim zločinima, ili koji su bili obavezni elementi
ove vrste priča. Rivijeru čak pripisuju i smrt koju je

2
Zahaljujući gospođi Koazel, bili smo u mogućnosti da nađemo jedan primerak među neklasifikovanim spisima u Nacionalnoj Bib­
lioteci. Letak je reprodukovan na strani 227. (ova primedba se odnosi na originalno izdanje teksta, prim. prev.).

65
Ο NAČINIMA PISANJA ISTORIJE
Razgovor vodio Rejmon Belur (Raymond Bellour)

Belur: Dvostruki prijem-prijem kritike i prijem javnos­ knjige Brodela (Braudel), Firea (Furet) i Deni Rišea
ti, s jedne strane oduševljenje, s druge prećutkivanje - (Denis Richet), Le Roa Ladirija (Le Roy Ladurie),
bio je podsticaj da vaša knjiga dobije nastavak u vidu istraživanja istorijske škole iz Kembridža, sovjetsku
razgovora u kojem ste, pre više od godinu dana, izložili školu?
prirodu i polje svojih istraživanja. Koja vas je reakcija,
izazvana knjigom Reči i stvari, najviše začudila? Belur: Vi se, dakle, odlučno svrstavate među isto-
ričare. Šta je, po vama, uzrok takvome neznanju?
Fuko: Začudila me je sledeća činjenica: istoričari od
zanata su u toj knjizi prepoznali knjigu koja se bavi Fuko: Verujem da je istorija postala predmet
istorijom, a mnogi drugi, koji smatraju da je istorija jedne neobične sakralizacije. Za mnoge intelek­
bivša i, nesumnjivo, danas veoma demodirana ide­ tualce, suzdržano, neupućeno i tradicionalističko
ja, zapomagali su i vikali da je istorija ubijena. poštovanje istorije bilo je najjednostaviji način da
pomire svoju političku savest i aktivnost istraživanja
Belur: Zar vam se ne čini da su forma knjige - pod ili pisanja; pod krstom istorije svaki je diskurs posta­
tim podrazumevam kako nedostatak razvijenih fus­ jao molitva bogu ispravnih uzroka. Potom, postoji i
nota i bibliografije, prikupljenih i priznatih referenci, jedan više tehnički razlog. Valja, zapravo, priznati da
što je uobičajeno za tu vrstu delà, tako i igru ogledala su pojmovi koji su, u XIX veku, obrazovani u oblas­
u Meninama - kao i vaš stil, mogli da doprinesu tome tima kakve su lingvistika, etnologija, istorija religija,
da se skrije njena priroda? sociologija, - pojmovi, može se reći, dijalektičkog
reda - dobrim delom napušteni. No, za neke je
Fuko: Nesumnjivo je da prezentacija knjige u sve- istorija kao disciplina predstavljala poslednje
mu tome igra izvesnu ulogu, ali verujem, pre svega, pribežište dijalektičkog reda: u njoj se mogla spa­
da izvesne osobe ne znaju najvažnije promené koje siti vladavina racionalnih protivrečnosti... Tako se
su, u istorijskom znanju, na delu već više od dvade­ kod mnogih intelektualaca, zbog ta dva razloga i
set godina. Poznato je da se knjige Dimezila (Du­ nasuprot svakoj verovatnoći, održala koncepcija
mézil), Levi-Strosa (Lévi-Strauss) i Lakana (Lacan) istorije organizovane po modelu priče kao velikog
računaju među najveće u našem vremenu; ali, isto nastavka događaja uzetih u hijerarhiji određenja:
tako, da li se zna da među radove koji znanju da­ individue su zahvaćene unutar tog totaliteta koji
nas obezbeđuju jednu novu avanturu, treba staviti ih prevazilazi i igra se njima, ali one su, možda, is-

67
RAZGOVORI

tovremeno i njegovi nesvesni tvorci. Tako da je is- ispunjen analizima koje je pozajmio od etnologije i
torija, ujedno individualni i totalitarni projekt, za sociologije, od humanističkih nauka.
neke postala nedodirljiva: kada bismo odbili takav
oblik iskazivanja istorijskog to bi značilo napasti ve­ 4) U istorijsku analizu uvode se tipovi odnosa i mo­
liki uzrok revolucije. dusi veza kojih ima m n o g o više od univerzalne rel­
acije uzročnosti kojom se htela definisati istorijska
Belur: U čemu je tačno novina istorijskih radova koje metoda.
pominjete?
Na taj način možda po prvi put imamo mogućnost
Fuko: Možemo ih odrediti na po malo shematski da kao predmet analiziramo materijale koji su se,
način: tokom vremena, taložili u obliku znakova, tragova,
institucija, praksi, dela itd. Sve te promene imaju
1) Ti istoričari sebi postavljaju vrlo težak problem dva suštinska ispoljavanja:
periodizacije. Primećeno je da uobičajena peri-
odizacija, kojoj ritam daju političke revolucije, nije - kod istoričara radovi Brodela, škole iz Kembridža
uvek bila, metodološki, najbolji oblik za mogući i ruske škole itd;
uzorak.
- veoma značajna kritika i analiza pojma istorije
2) Svaka periodizacija iseca iz istorije izvesni nivo koju je razvio Altiser na početku teksta Čitati "Kapi­
događaja i, obrnuto, svaki sloj događaja bira sop- tal"?
stvenu periodizaciju. To je skup tananih problema
zato što ćemo, s obzirom na nivo koji odaberemo, Belur: Da li na taj način ukazujete na direktnu srod­
morati da razgraničimo različite periodizacije i nost vaših i Altiserovih radova?
što ćemo, s obzirom na periodizaciju koja se daje,
dostići različite nivoe. Tako dolazimo do složene Fuko: Budući da sam bio njegov učenik i da mu
metodologije diskontinuiteta. mnogo dugujem, možda težim tome da pod nje­
gov znak smestim jedan napor koji bi on mogao da
3) Stara,tradicionalna opreka između humanističkih odbaci, iako ne m o g u da odgovorim u njegovo ime.
nauka i istorije (prve proučavaju ono istovremeno Ali bih, isto tako, rekao: otvorite Altiserove knjige.
i ne-evolutivno, druga analizira velike i neprestane
promene) nestala je: promena može biti predmet Međutim, između Altisera i mene postoji očigledna
analize u terminima strukture, istorijski diskurs je razlika: on koristi reč epistemološki rez u vezi sa

' Louis Althusser - Du "Capital"à la philosophie de Marx, in Althusser ( L ) , Machetey (P.), Rancière (J.), Lire "Le Capital", Paris, Maspero,
1.1,1965, pp. 9-89.

68
0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE

Marksom, a ja tvrdim obrnuto, da Marks ne pred­ prednošću koju istorija ima kao harmonična nauka
stavlja epistemološki rez. ο totalitetu, onako kako nam je predaje marksistička
tradicija.
Belur: Zar taj raskorak povodom Marksa nije upravo
najočigledniji znak onoga što se, u vašim analizama Fuko: Po mom osećaju ta prilično raširena ideja
strukturalnih promena znanja tokom XIX veka, poja­ ne nalazi se zaista kod Marksa. Ali pre svega ću od­
vilo kao sporno? govoriti da je, u toj oblasti u kojoj se bavimo samo
mogućim principima, još isuviše rano za postavlja­
Fuko: Ono što sam rekao u vezi sa Marksom odnosi nje problema uzajamnih određenja tih slojeva.
se, precizno, na epistemološki domen političke eko­ Nipošto nije nemoguće da pronađemo takve ob­
nomije. Koliko god da su Marksove analize Rikarda like određenja g d e su svi nivoi saglasni da zajedno
važne, ne verujem da njegove ekonomske anal­ hodaju korakom regimente po mostu istorijskog
ize izlaze izvan epistemološkog prostora što ga je postajanja. Ali to su samo pretpostavke.
uspostavio upravo Rikardo. Tome nasuprot, može
se pretpostaviti da je Marks u istorijsku i političku Belur: U člancima koji napadaju vašu knjigu
svest ljudi uveo radikalan rez i da je marksistička uočavaju se reči poput "zalediti istoriju", reči koje se,
teorija društva inaugurisala jedno potpuno novo poput lajtmotiva, vraćaju i izgledaju kao da formulišu
epistemološko polje. najtemeljniju optužbu, koja se odlikuje time da dovo­
di u pitanje kako vaše pojmovno odsecanje, tako i
Moja knjiga nosi podnaslov "Arheologija pripovedačku tehniku koju to odsecanje implicira, a
humanističkih nauka": ona pretpostavlja jednu u stvari se u pitanje dovodi sama mogućnost da se,
drugu arheologiju koja bi bila analiza znanja i isto- kako vi to nastojite, formuliše jedna logika promené.
rijske svesti na Zapadu od XVI veka. Čak i pre nego Šta mislite ο tome?
što sam značajnije uznapredovao u tom radu, čini
mi se da veliki rez mora da se smesti na nivo Mark­ Fuko: U onome što se naziva istorijom ideja opisuje
sa. Ovde smo se vratili na ono što sam rekao gore: se promena uopšte, uz dve olakšice:
periodizacija oblasti znanja ne može da se obavi
na isti način s obzirom na nivoe na koje se smešta. 1) Koriste se pojmovi koji mi se čini po malo
Nalazimo se pred nekom vrstom slaganja cigala i magičnima: uticaj, kriza, osvešćivanje, interes za
biće zanimljivo, čudno, neobično, saznati kako se neki problem, itd. Budući da su svi utilitarni, ne čine
i zbog čega epistemološki rez za nauke ο životu, mi se delotvornima.
ekonomiji i jeziku smešta na početak XIX veka, a za
teoriju istorije i politike u sredinu XIX veka. 2) Kada se naiđe na teškoću prelazi se s nivoa
analize, s nivoa samih iskaza, na jedan drugi nivo
Belur: Ali to onda znači odlučno prekinuti sa koji je u odnosu na ovaj spoljašnji. Na taj način

69
RAZGOVORI

se pred nekom promenom, protivrečnošću, važnosti u oblastima kakve su istorija, etnologija


nekoherentnošću, pribegava objašnjenju preko i jezik. Najposle, matematički jezik od Galileja i
društvenih uslova, mentaliteta, vizije sveta, itd. Njutna ne funkcioniše kao objašnjenje prirode,
već kao opis procesa. Ne vidim zbog čega bi se ne-
Pokušao sam, putem metodičke igre, to da formalizovanim disciplinama poput istorije ospo­
zaobiđem i bio sam, prema tome, prinuđen da ravalo da se i one poduhvate prvobitnih zadataka
opisujem iskaze, čitave grupe iskaza, dovodeći do opisivanja.
toga da se pojave odnosi implikacije, suprotnosti,
isključenja, koji su mogli ponovo da ih povezu. Belur: Kako shvatate metodičku orijentaciju tih prvo­
bitnih zadataka?
Rečeno mi je, na primer, da sam dopustio, odnosno
izmislioapsolutni prekid između kraja XVIII i početka Fuko: 1. Ako je ono što sam kazao tačno, moraju se
XIX veka. U stvari, kada se pogledaju naučni dis- moći objasniti i analizirati, prema istim shemama,
kursi s kraja XVIII veka, može se, pri najpažljivijem donoseći neke dodatne preobražaje, tekstovi ο ko­
pogledu, konstatovati vrlo brza i, pravo govoreći, jima nisam govorio.
jako zagonetna promena. Želeo sam da opišem up­
ravo tu promenu, drugim recima da utvrdim skup 2. Vrlo se dobro mogu preuzeti tekstovi ο kojima
nužnih i dovoljnih preobražaja kako bi se prešlo s sam govorio, i to sâm materijal koji sam obrađivao,
početnog oblika naučnog diskursa, onog iz XVIII u jednom opisu koji bi imao drugačiju periodizaciju
veka, na njegov završni oblik, onaj iz XIX veka. Skup i koji bi se postavio na drugi nivo. Kada se uradi, na
preobražaja koje sam definisao zadržava izvestan primer, arheologija istorijskog znanja, očigledno je
broj teorijskih elemenata, premešta neke druge, da će biti potrebno iznova koristiti tekstove ο jezi­
vidi kako nestaju stari i kako se pojavljuju novi; ku i biće potrebno dovesti ih u odnos sa tehnika­
sve to omogućava da se definiše pravilo prelaska ma egzegeze, tehnikama kritike izvora, sa čitavim
u oblasti koje sam razmatrao. To je, dakle, pot­ znanjem koje se odnosi na sveto pismo i istorijsku
puno suprotno od nekog diskontinuiteta koji sam tradiciju; njihov će opis tada biti drugačiji. Ali ti
želeo da ustanovim, pošto sam pokazao sam oblik opisi, ako su tačni, morali bi biti takvi da se mogu
prelaska iz jednog stanja u drugo. definisati preobražaji koji omogućuju da se pređe
s jednog na drugi.
Belur: Pitam se da li dvosmislenost potiče iz teškoće
da sejedan pokraj drugog, promišljaju termini prome­ U jednom smislu opis je, dakle, beskonačan, u
na i prelazak s jedne strane, i slika i opis s druge. drugom on je zatvoren, u meri u kojoj teži da usta­
novi teorijski model koji je u stanju da objasni od­
Fuko: Isto tako, pre više od pedeset godina nose između proučavanih diskursa.
uočeno je da su zadaci opisa bili od suštinske

70
Ο NAČINIMA PISANJA ISTORIJE

Belur: Čini se da je dvostruki karakter opisa takve oblasti ne potčinjavaju uvek strukturama koje su im
prirode da dovodi do prećutkivanja, odnosno uzmaka, bile zajedničke sa njihovim pridruženim praktičnim
jer se istorija tako direktno kalemi na beskonačnost i institucionalnim oblastima, da su se one, napro­
svojih arhiva, dakle na ne-smisao svojstven svakoj tiv, potčinjavale strukturama zajedničkim za druge
beskonačnosti i, istovremeno, ona je obuzdana u epistemološke oblasti, d a j e među njima postojalo
modelima čiji formalni karakter u samoj svojoj logici nešto poput izomorfizma diskursa u određenoj
optužuje ne-smisao svojstven svakom zatvaranju epohi. Tako da se nalazimo pred dve osovine ver­
unutrašnjeg i kružnog karaktera. Učinak je utoliko tikalnog opisa: osovinom teorijskih modela koji
jači što vaša knjiga održava apsolutnu distancu su zajednički za više diskursa, osovinom odnosa
prema onome što bi se moglo nazvati "živa istorija", između diskurzivne i ne-diskurzivne oblasti. U knjizi
ona u kojoj praksa, ma kakav da je teorijski nivo na Reči i stvari prešao sam horizontalnu, u Istoriji ludila
kojem se ta praksa izaziva i ma kakvi da su modeli u i Nastanku klinike vertikalnu dimenziju figure.
koje se može zatvoriti njena neumorna raznolikost,
preokreće ne-smisao u neku vrstu bliskosti, u "prirod­ Kada neko bude prvi put pokušao, oslanjajući se na
ni" svet akcija i institucija. Kako vi razumete taj isečak tekstove, da mi dokaže kako jedna takva teorijska
na kojem se zasnivaju Reči i stvari? koherencija među diskursima ne postoji, moći će
da otpočne prava rasprava. Kada je reč ο tome da
Fuko: Hoteći da odigram igru strogog opisivanja se umanji dornen prakse, moje prethodne knjige
samih iskaza, pokazalo mi se da se područje iskaza pokazuju koliko sam daleko od toga. Pozvaću se,
dobro potčinjava formalnim zakonima. Mogao se, zbog njihovog odnosa, na jedan čuveni primer.
na primer, pronaći jedan teorijski model za različite Kada Dimezil dokazuje da je rimska religija u izo-
epistemološke oblasti i, u tom smislu, moglo se morfnom odnosu sa skandinavskim, odnosno kelt­
zaključiti da diskursi poseduju autonomiju. Ali in­ skim legendama,odnosnoodređenim iranskim ritu­
teres za opisivanje tog autonomnog sloja diskursa alom, on ne želi da kaže kako rimska religija nema
postoji samo u meri u kojoj se on može dovesti u od­ svoje mesto unutar rimske istorije, da istorija Rima
nos sa drugim slojevima, praksama, institucijama, ne postoji, nego da ćemo istoriju rimske religije,
društvenim, političkim odnosima itd. Upravo me je njene odnose sa institucijama, društvenim klasa­
taj odnos oduvek opsedao i hteo sam, u knjigama ma, ekonomskim uslovima, moći da opišemo samo
Istorija ludila i Nastanakklinike, da definišem odnose uzimajući u obzir njenu unutrašnju morfologiju. Na
između tih različitih oblasti. Uzeo sam, na primer, isti način, dokazati da naučni diskursi nekog vre­
epistemološki dornen medicine i dornen institucija mena proističu iz zajedničkog teorijskog modela,
represije, hospitalizacije, pomoći nezaposlenima, ne znači reći da oni izmiču istoriji i lebde u vazduhu
administrativne kontrole javnog zdravlja, itd. Ali kao da su lišeni tela i kao da su sami, već da nećemo
uočio sam da su stvari bile složenije nego što sam moći da načinimo istoriju toga znanja, nećemo
ja verovao u te prve dve knjige, da se diskurzivne moći da analiziramo na koji način ono funkcioniše,

71
RAZGOVORI

njegovu ulogu, njegove uslove, način na koji se fikcija: ona je roman, ali nisam ja taj koji sam ga
ono ukorenjuje u društvu, a da ne uzmemo u obzir izmislio, nego odnos našega doba sa njegovom
snagu i konzistenciju tih izomorfizama. epistemološkom konfiguracijom u čitavoj toj masi
iskaza. Subjekt je, zapravo, prisutan u celoj knjizi, ali
Belur: Objektivnost koju pridajete teorijskim mode­ je on ono anonimno "se" koje danas govori u svemu
lima imajući u vidu ekstenzivnu analizu istorije kao što se kaže.
nauke i, zarad konstruisanja tih modela, deskrip­
tivnoj logici, ta objektivnost, kao takva, obavezuje Belur: Kako vi razumete status toga anonimnog
da se zapitamo nad polazišnom tačkom toga opisa, "se"?
nad njegovom postojbinom na neki način, što se
svodi, u slučaju jedne tako lične knjige kakva je vaša, Fuko: Možda se upravo oslobađamo, malo po malo,
na pokušaj da se razume odnos autora i njegovog ali ne bez muke, velikog alegorijskog nepoverenja.
teksta, koje mesto, zapravo, on može, hoće i mora da Pod tim razumem prostu ideju koja se sastoji u
zauzme. sledećem: ne pitati se, pred nekim tekstom, ni ο
čemu drugom osim ο onome što taj tekst uistinu
Fuko: Na to mogu da odgovorim samo ako kaže ispod onoga što on stvarno kaže. Bez sumnje
zaronim u samu knjigu. Ako je stil analize, koji sam to je nasleđe stare egzegetske tradicije: podozreva-
tu pokušao da formulišem, prihvatljiv, morali bismo mo da se iza svake izrečene stvari krije nešto drugo.
moći da definišemo teorijski model kojem pripada Učinak laičke verzije tog alegorijskog nepoverenja
ne samo moja knjiga, već i one knjige koje pri­ bio je da svakoga komentatora pozove da svugde
padaju istoj konfiguraciji znanja. Bez sumnje nam pronađe istinsko mišljenje autora, da pronađe ono
ta konfiguracija danas omogućava da obrađujemo što je on rekao a da nije izgovorio, što je hteo ali
istoriju kao skup doista artikulisanih iskaza, jezik nije stigao da kaže, što je hteo da skrije ali što se
kao predmet opisa i skup relacija u odnosu prema ipak pojavilo. Danas zapažamo da ima mnogo
diskursu, prema iskazima koji sačinjavaju predmet drugih mogućnosti da se obrađuje jezik. Tako je
tumačenja. Upravo naše doba, i samo ono, čini savremena kritika - i to je ono što je razlikuje od
mogućim pojavu tih tekstova koji obrađuju grama­ onoga što se još do nedavno događalo - upravo
tiku, prirodnu istoriju,2 odnosno političku ekono­ formulisala, na različitim tekstovima koje proučava,
miju, kao i mnoge predmete. njenim tekstovima-objektima, neku vrstu nove
kombinatorike. Umesto da ponovo uspostavi nje­
Autor je u tome, i samo u tome, konstitutivan za govu imenentnu tajnu, ona tekst uzima kao skup
ono ο čemu govori. Moja knjiga je čista i prosta elemenata (reči, metafora, književnih oblika, sku-

2
Histoire naturelle, prirodna istorija (izraz nastao 1551.): proučavanje, odnosno opis tela koja se m o g u uočiti u kosmosu, naročito
na zemaljskoj kugli (Le Petit Robert 1997. /prim. prev./).

72
0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE

pova priča) između kojih se mogu pojaviti apso­ Fuko: Tačno je da je Blanšo učino mogućim dis-
lutno novi odnosi u onoj meri u kojoj njima nije kurs ο literaturi. Pre svega zato što je upravo on
ovladala namera pisca i koje (odnose) je mogućim prvi pokazao da se delà vezuju jedna za druge tom
učinilo samo delo kao takvo. Formalni odnosi koji spoljašnjom stranom svoga jezika u kojem se po-
se otkrivaju na taj način nisu bili prisutni ni u čijem javljuje "literatura". Literatura je, prema tome, ono
duhu, oni ne stvaraju latentni sadržaj iskaza, njiho­ što se stvara izvan svakoga delà, ono što pravi j a -
vu indiskretnu tajnu; oni su konstrukcija, ali tačna ruge u svakome pisanom jeziku i na svakome teks-
konstrukcija čim tako opisani odnosi mogu da budu tu ostavlja prazni beleg nekoga žiga. Ona nije neki
realno određeni u obrađenim materijalima. Naučili jezički modus, već praznina koja prolazi, kao neki
smo da reči ljudi stavljamo u još neformulisane od­ veliki pokret, kroz sve književne jezike. Čineći da se
nose, koje izričemo po prvi put, a koji su ipak ob­ pojavi ta instanca literature kao "zajedničko mesto",
jektivno tačni. prazan prostor u koji se smeštaju delà, verujem da
je on, Blanšo, naznačio savremenoj kritici šta mora
Tako je savremena kritika upravo napustila veliki mit biti njen predmet, šta je to što njen posao, ujedno
ο unutrašnjosti: Intimior intimio ejus. Ona je potpu­ egzaktan i inventivan, čini mogućim.
no iščašena u odnosu na stare teme uzglobljavanja,
kovčega s blagom, koje su z g o d n e za to da se ide S druge strane, može se tvrditi da ga je Blanšo
u potragu sve do samog dna delà. Smeštajući se iz­ učinio mogućim ustanovljujući između autora i
van teksta, pišući tekstove ο tekstovima, ona stvara delà odnos koji je bio nepoznat. Sada znamo da
jednu novu spoljašnjost. delo ne pripada zamisli svoga autora, čak ne ni
projektu njegovog postojanja, ono sa autorom
Belur: Čini mi se da moderna književna kritika, svo­ održava odnose negacije, destrukcije, ono za njega
jom plodnošću i mnogim doprinosima, onako kako blista iz večne spoljašnjosti, a da, ipak, među njima
je vi opisujete, u jednom smislu označava neobičnu postoji primordijalna funkcija imena. Upravo se
regresiju u odnosu na smisao u kojem je ona pronašla imenom u nekome delu obeležava modalitet nes-
suštinu svojih zahteva: hoću reći Blanšo. Jer, iako je vodiv na anonimno mrmljanje svih drugih jezika.
Blanšo, pod imenom "literature", u prostoru modernog Izvesno je da savremena kritika još nije zaista ispi­
mišljenja doista osvojio preko potrebnu spoljašnjost tala taj zahtev imena koji joj je Blanšo predložio.
teksta, on se nipošto ne predaje toj lakoći koja teži da Biće potrebno da se ona zaokupi upravo time,
izbegne nasilje delà kao mesta jednog imena ijedne zato što za delo ime označava odnose suprotnosti
biografije, čija je tajna, upravo, da bude na različite sa drugim delima, razliku prema drugim delima,
načine prožeto nesvodivom i apstraktnom snagom i zato što ono apsolutno karakteriše način posto­
literature za koju Blanšo, u svakom slučaju, iscrtava janja književnog delà u nekoj kulturi i institucijama
strogi put, a da je ne opisuje kao takvu u logici njenih kakve su naše. Nakon svega, a sada je tome pet,
oblika, kako bi to želela jedna više naučna kritika. šest vekova, anonimnost je, izuzev u izuzetnom

73
RAZGOVORI

slučaju, potpuno nestala iz literarnog jezika i nje­ jali književna, fizička ili matematička, istorijska dela;
govog funkcionisanja. svako je evoluiralo na sopstvenom nivou i, na neki
način, na delu teritorije koji mu je bio određen,
Belur: Upravo zbog toga mislim da Blanšoov nauk uprkos čitavom j e d n o m skupu prikupljenih po­
ima, pored tehničkih kritika prema kojima čuva dataka, pozajmica, sličnosti. Danas konstatujemo
jednaku distancu, ispravniji odjek u interpretaciji da se čitavo to odsecanje, pregrađivanje, upravo
psihoanalitičkog tipa, koja se po definiciji drži pros­ briše, odnosno obnavlja na jednom potpuno
tora subjekta, nego u interpretaciji lingvističkog tipa drugačijem modelu. Odnosi između lingvistike i
u kojoj se često pojavljuje rizik od mehaničke apstrak­ književnih dela, između muzike i matematike, dis­
cije. kursa istoričara i diskursa ekonomista, nisu više
reda pozajmice, podražavanja, odnosno neželjene
Ono što je važno, problematično, u određenim analogije, čak ne ni strukturnog izomorfizma; ta
istraživanjima naučnog tipa kakvo je vaše, jeste iz- dela, ti postupci, obrazuju se u uzajamnim odnosi­
vestan odnos bliskosti koju ta istraživanja, čini se, ma, jedni postoje za druge. Postoji literatura ο
održavaju sa, još eksplicitnije, "subjektivnim" delima lingvistici, a ne uticaj gramatičara na gramatiku i
literature. rečnik romansijera. Na isti način, matematika nije
primenljiva na konstrukciju muzičkog jezika, kao
Fuko: Bilo bi vrlo zanimljivo saznati u čemu se sas­ na kraju XVII veka i početkom XVIII veka, ona sada
toji individualnost koju može označiti, Imenovati" stvara formalni svet samog muzičkog dela. Prisust­
neko naučno delo; Abelovo (Abel) ili Lagranžovo vujemo jednom opštem i vrtoglavom brisanju stare
(Lagrange) delo, na primer, obeleženo je svojstvima raspodele jezika.
pisma koje ga individualizuje isto onoliko koliko i
Ticijanovo platno, ili neku Šatobrijanovu (Chateau­ Rado se govori da nas danas ništa drugo ne zanima
briand) stranicu. Isto je i s filozofskim, ili deskrip­ izuzev jezika i da je on postao univerzalni predmet.
tivnim pismom kakvo je Lineovo (Linné) i Bifonovo Ali ne treba se zavaravati: ta suverenost je privre­
(Buffon). Ta dela su, ipak, zahvaćena u mrežu svih mena, dvosmislena, nestalna suverenost jednog
onih dela koja govore ο "istoj stvari", u mrežu dela plemena koje se seli. Zacelo, nas zanima jezik; ipak,
koja su im savremena i koja slede nakon njih: ta to nije stoga što smo najzad ušli u njegov posed,
mreža koja ih obuhvata ocrtava velike figure bez već pre zato što nam on izmiče više nego što nam
građanskog statusa koje se zovu "matematika", "is­ je ikada izmicao. Njegove granice se ruše, a njegov
torija", "biologija". univerzalni mir ulazi u stapanje; i ako smo poto­
pljeni, to nije toliko zbog njegove bezvremene st­
Problem osobenosti, ili odnosa između imena i rogosti, koliko zbog aktuelnog kretanja njegovog
mreže, stari je problem, ali nekada je postojala talasa.
neka vrsta kanala, označenih puteva koji su odva­

74
Ο NAČINIMA PISANJA ISTORIJE

Belur: Gde vi, lično, vidite sebe u tim promenama opstanku. On opstaje odvraćajući od nas svoje
koje najzahtevnija dela znanja povlače u neku vrstu poglede, lica okrenutog prema noći ο kojoj mi ne
romaneskne avanture? znamo ništa.

Fuko: Za razliku od onih koji sebe nazivaju struk­ Kako opravdati te diskurse ο diskursima na kojima
turalistima, ja nisam toliko zainteresovan za for­ radim? Koji status im dati? Počelo se uočavati - a
malne mogućnosti koje nudi jedan sistem kakav to naročito rade logičari, učenici Rasela (Russell) i
je jezik. Lično, mene više zaokuplja postojanje dis­ Vitgenštajna (Wittgenstein) - da bi se formalna svo­
kursa kroz činjenicu da se reči događaju: ti događaji jstva jezika mogla analizirati samo pod uslovom da
su funkcionisali u odnosu na njihovu izvornu situ­ se uzme u obzir njegovo konkretno funkcionisanje.
aciju, oni su ostavili tragove iza sebe, oni traju i Jezik je skup struktura, ali diskursi su jedinice funk-
obavljaju, u samom tom trajanju unutar istorije, cionisanja, a analiza jezika u njegovom totalitetu
određeni broj javnih ili tajnih funkcija. ne može a da se ne suprotstavi tom suštinskom
zahtevu. U toj meri ono što radim smešta se u opštu
Belur: Vi na taj način popuštate strasti svojstvenoj anonimnost svih istraživanja koja se trenutno vrte
istoričaru koji hoće da odgovori na beskonačni romor oko jezika, to jest ne samo jezika koji omogućuje
arhiva. da se govori, već diskursa koji su bili izgovoreni.

Fuko: Da, jer moj predmet nije jezik, već arhiva, to Belur: Šta vi, preciznije, razumete pod tom idejom
jest akumulirano postojanje diskursa. Arheologija, anonimnosti?
onako kako je ja razumem, nije srodna ni geologiji
(kao analiza onoga što je ispod zemlje), ni gene­ Fuko: Pitam se zar trenutno ne nalazimo, u formi
alogiji (kao opis početaka i redosleda), ona je anali­ odnosa imena sa anonimnošću, izvesnu transpozi-
za diskursa u njegovom modalitetu arhive. ciju starog klasičnog problema pojedinca i istine,
odnosno pojedinca i lepote? Kako se događa da
Od detinjstva me prati jedan košmar: pred očima neki pojedinac rođen u određenom trenutku,
mi je tekst koji ne mogu da pročitam, odnosno budući određene istorije i određenog lica, može da
mogu da dokučim samo jedan njegov beskra­ otkrije, i to samo i prvo on, određenu istinu, možda
jno mali deo; pravim se kao da čitam, ali znam da samu istinu? To je pitanje na koje odgovaraju Dek-
izmišljam tekst; iznenada se ceo tekst zamućuje, ne artove Meditacije:3 kako ja mogu da otkrijem istinu?
mogu više ništa da čitam, niti da izmišljam, grlo mi Mnogo godina kasnije, to pitanje pronalazimo u
se steže i ja se budim. romantičarskoj temi genija: kako neki pojedinac,
koji se nalazi u naboru istorije, može da otkrije ob­
Z n a m sve što može biti lično u toj opsesiji jezikom like lepote u kojima se izražava sva istina jednoga
koji postoji svuda i koji nam izmiče u samom svom vremena, odnosno jedne civilizacije? Problem se

75
RAZGOVORI

danas više ne postavlja u tim terminima: nismo bi bilo? Kada Levi-Stros kaže ο svojoj knjizi Presno i
više u istini, već u koherenciji diskursa, ne više u pečeno: "Ova knjiga ο mitovima je, na svoj način, je­
lepoti, već u složenim odnosima formi. Sada je dan mit", on u vidu ima suverenu bezličnost mita, a
reč ο tome da saznamo kako neki pojedinac, kako ipak malo je knjiga, samim tim, koje su tako lične kao
neko ime može biti oslonac nekoga elementa ili što su njegove Mitologike. 4 Kolikogod da je vaš odnos
grupe elemenata koji, integrišući se u koherenciji prema prirodi različit, toliko je prema istoriji sličan.
diskursa, odnosno beskonačne mreže formi, brišu,
odnosno barem čine praznim i beskorisnim to Fuko: Ono što knjigama poput ovih, koje nemaju
ime, tu individualnost čiji znak to ime ipak nosi do drugu pretenziju do da budu anonimne, daje takvo
određene tačke, jedno izvesno vreme i za izvesne obeležje naročitosti i individualnosti, nisu privilego-
poglede. Potrebno je da osvojimo anonimnost, da vani znaci nekoga stila, niti obeležje neke naročite,
dokažemo veliku pretpostavku da ćemo jednoga odnosno individualne interpretacije, nego je to
dana, najzad, postati anonimni, po malo kao što su žestina pokreta gumice kojom se brižljivo briše sve
klasici imali da dokažu ogromnu pretpostavku da što bi moglo da upućuje na neku ispisanu individu­
su pronašli istinu i da za nju vežu svoje ime. Nekada alnost. Između pisaca i piskarala postoje brisači.
je problem, za onoga ko je pisao, bilo da se iščupa
iz potpune anonimnosti, dok je danas problem iz­ Burbaki 5 se nalazi u osnovi modela. Naš bi san bio da
brisati svoje vlastito ime i smestiti svoj glas u taj ve­ svako u našoj oblasti uradi nešto poput onoga stoje
liki anonimni romor diskursa. uradio taj Burbaki, g d e matematičari rade anonimno
pod jednim izmišljenim imenom. Možda je nesvodi-
Belur: Zar vam se ne čini da to znači, čim je pokret va razlika između matematičkih istraživanja i naših
doveden do krajnosti, ući u dvostruku recipročnu igru aktivnosti u tome što pokreti gumicom, sračunati da
afirmacije i brisanja, reči i tišine, od čega Blanšo pravi dovedu do anonimnosti, sigurnije obeležavaju pot­
suštinu literarnog čina kada delu pripisuje izabranu pis jednog imena nego razmetljivi držači za pero. I
funkciju jednog bogatog boravišta tišine nasuprot još bi se moglo reći da je stil Burbakija i njegov način
nepodnošljivoj veličini govora, bez koje, ipak, dela ne rada takav da bude anoniman.

Descartes (R.), Meditationes de prima philosophia, Paris, Soly, 1641 [Méditations touchant la Première Philosophie, dans lesquelles
3

l'existence de Dieu et la distinction réelle entre l'âme et le corps de l'homme sont démontrées, in Oeuvres et Lettres, éd. André Bridoux,
Paris, Gallimard, coll. "Bibliothèque de la Pléiade", 1953, pp. 253-547). (René Descartes, Meditacije ο prvoj filozofiji, Izvori i tokovi, Z a ­
greb 1975, prevod Tomislav Ladan)
4
Lévi-Strauss ( C ) , Mythologiques, 1.1: Le Cru et le Cuit, Paris, Pion, 1964. (Klod Levi-Stros, Mitologike, 1.1: Presno i pečeno, Prosveta, Beo­
grad, 1980.)
5
Nicolas Bourbaki, kolektivni pseudonim koji je uzela jedna grupa francuskih matematičara (Henri Cartan, Claude Chevalley, Jean
Dieudonné, Charles Ehresmann, André Weyl, etc.) koji su se poduhvatili prerade matematike na strogim aksiomatskim osnovama.

76
0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE

Belur: To, kao i vaše upućivanje na klasičan odnos uticale jedne na druge, zamenjivale mesta, rađele
prema pojedincu, podstiče na mišljenje da se pozicija se i gomilale. Kulture "bez istorije" očigledno nisu
autora u tom tipu istraživanja pojavljuje, u stvari, kao one u kojima ne bi bilo ni događaja, ni evolucije,
podvostručavanje pozicije filozofa, između nauke i ni revolucije, ali u kojima se diskursi ne pridodaju
literature. Kako vam izgleda, u tom smislu, modemi na način istorije; oni se se postavljaju jedni kraj
status filozofije? drugih; oni se zamenjuju; oni se zaboravljaju; oni
se preobražavaju. Tome nasuprot, u kulturi kakva
Fuko: Čini mi se da filozofija danas više ne postoji, je naša svaki se diskurs pojavljuje na tlu s kojeg je
ne u smislu da je ona nestala, već da je raspršena nestao svaki događaj.
na veliki broj različitih aktivnosti: aktivnosti
aksiomatičara, lingviste, etnologa, istoričara, revo­ Z b o g toga, proučavajući teorijske diskurse koji se
lucionara, političara, m o g u biti oblici filozofske odnose na jezik, ekonomiju, živa bića, nisam hteo
aktivnosti. U XIX veku filozofska je bila refleksija da ustanovim mogućnosti, odnosno nemogućnosti
koja se pitala ο uslovima mogućnosti predmeta, a a priori takvih znanja. Hteo sam da se bavim pos­
danas je filozofija svaka aktivnost koja dovodi do lom istoričara pokazujući simultano funkcionisanje
toga da se pojavi jedan novi predmet za saznanje, tih diskursa i preobražaja koji su položili račun ο
odnosno praksu - kao ona aktivnost koja proizilazi svojim vidljivim promenama.
iz matematike, lingvistike, etnologije, odnosno is­
torije. Ali u svemu tome istorija ipak ne igra ulogu neke
filozofije filozofija, niti se diči time da je jezik jezika,
Belur: Međutim, u poslednjem poglavlju knjige Reči kako je to u XIX veku hteo istoricizam koji je težio
i stvari, u kojem obrađujete humanističke nauke da­ tome da na račun istorije prenese zakonodavnu
nas, vi istoriji dajete prednost nad svim ostalim disci­ moć i kritiku filozofije. Ako istorija ima neku pred­
plinama. Da li bi to bio novi način da se pronađe moć nost, to bi pre bilo u meri u kojoj ona igra ulogu
sintetičkog zakonodavstva koje je do sada prednost neke unutrašnje etnologije naše kulture i naše
davalo filozofskom mišljenju i koje je već Hajdeger racionalnosti i u kojoj, prema tome, otelotvorava
prepoznao ne više kao tradicionalnu filozofiju, već samu mogućnost svake etnologije.
kao "istoriju filozofije"?
Belur: Voleo bih, posle ovog dugog skretanja, da se
Fuko: U stvari, istorija zadržava, po mom vratim na knjigu i upitam vas za razlog tog odmaka
istraživanju, povlašćenu poziciju. To je stoga što se koji se oseća u vašoj poziciji kada se prelazi s analize
u našoj kulturi, već vekovima, diskursi ulančavaju na XVII i XVIII veka na analizu XIX i XX veka, odmak koji
način istorije: mi primamo stvari koje su bile rečene je postao predmet nekih od najžustrijih rezervi prema
kao da dolaze iz neke prošlosti u kojoj su sledile vašem radu.
jedne nakon drugih, u kojoj su se suprotstavljale,

77
RAZGOVORI

Fuko: Kada bih iznova započeo ovu knjigu koju


Fuko: Čini se, zapravo, da se sa XIX vekom nešto
sam završio pre dve godine, pokušao bih da Ničeu
menja u distribuciji knjige. Ista je stvar i sa Istorijom
ne dam taj dvosmisleni, apsolutno privilegovani,
ludila, kada se pretpostavilo da sam hteo da napad­
metaistorijski status, koji sam mu, popuštajući
nem modernu psihijatriju, kao i sa Rečima i stvari­
ma, kada sam polemisao sa mišljenjem XIX veka. U slabosti, dao. Bez sumnje zahvaljujući toj slabosti,
stvari, postoji razlika u obe analize. Mogu, zapravo, moja genealogija više duguje ničeanskoj gene­
da odredim klasično doba u njegovim sopstvenim alogiji, nego strukturalizmu.
konfiguracijama putem dvostruke razlike koja g a , s
Belur: Ali kako, u tom slučaju, vratiti Ničea arheologi­
jedne strane, suprotstavlja XVI i, s druge, XIX veku.
ji, a da se ne ogrešimo kako ο Ničea, tako i ο arheolog­
Tome nasuprot, moderno doba u njegovoj osoben-
iju? Čini se da je u samoj činjenici postojala nepre­
osti mogu da odredim samo suprotstavljajući ga
mostiva protivrečnost. U vašoj knjizi tu protivrečnost
XVII veku s j e d n e strane, i nama s druge; potrebno
vidim, slikovito govoreći, kao principijelni sukob
je, dakle, da bi se podela mogla obavljati bez pres­
između Ničea i Menina. Jer, ne pribegavajući lakim
tanka, dopustiti da se ispod svake od naših rečenica
igrama ο vašoj sklonosti ka metaforama prostora,
pojavi razlika koja nas deli od nje. Radi se ο tome
jasno je da se platno tu pokazuje kao privilego-
da se oslobodi moderno doba, koje počinje oko
vano mesto, kao, uostalom, u određenom smislu, i
1790-1810. i traje sve negde do 1950, a kada je reč
u čitavom strukturalizmu: mislim da upravo na tom
ο klasičnom dobu ono se samo opisuje.
mestu vi upoređujete sadašnju anonimnost sa onom
iz XVII veka, u ime jedne ideje čitanja koja bi mogla da
Prividno polemički karakter drži do činjenice da je
ima istoriju na nekome platnu, kao i u Borhesovom
reč ο tome da se iskopa čitava masa diskursa koji
tekstu ο kineskoj enciklopediji, tekstu koji je "mesto
se nalaze pod našim nogama. Jednim blagim pok­
rođenja" vaše knjige. Zbog toga je XIX vek, u kojem se
retom možemo otkriti stare, skrivene konfiguracije;
izumeva istorija u obliku raskoraka između znakova i
ali čim se radi ο tome da se odredi sistem diskursa
čoveka, predmet rasprave, a naše doba nada u novo
na kojem i dalje živimo, u trenutku u kojem smo
razrešenje putem pokušaja da se nanovo integriše is-
obavezni da dovedemo u pitanje reči koje i dalje
torijski subjekt u prostor slike, u jednu novu anonim­
odzvanjaju u našim ušima, koje se mešaju sa on­
nost.
ima koje pokušavamo da izgovaramo, tada je ar­
heologija, kao ničeanska filozofija, prinuđena da
Zar nije upravo Niče mesto na kojem svi znaci streme
deluje kao udarac čekićem.
u nesvodivu dimenziju subjekta, isuviše anonimnog
da bude sopstvo, isuviše anonimnog da inkorporira
Belur: Zar status, jedinstven i strastven, koji vi dajete
totalitet glasova u formi fragmentarnog diskursa; i
Ničeu nije upravo najočigledniji znak tog nepoprav­
zar autobiografija nije ekstremna i egzemplarna for­
ljivog raskoraka?
ma mišljenja i svakog izražavanja, forma koja uvek

78
0 NAČINIMA PISANJA ISTORIJE

pravi grešku u prostoru slike, kao što pravi grešku i


u vremenu istorije, u kojem ona i jeste i nije, jer ona
se može izreći samo u smislu sopstvenog ludila, a
ne putem pribegavanja spoljašnjem zakonu? I zar
činjenica da Niče, i sa njim određena istina literature,
izmiče vašoj knjizi koja mu toliko duguje i kojoj on do­
prinosi, zar ta činjenica ne svedoči ο nemogućnosti
da se svi diskursi obrađuju na istom nivou? Zar to,
u obliku vašeg prisustva u knjizi, nije tačno po meri
nemoguće anonimnosti ο kojoj vi snujete i koja, da bi
bila potpuna, danas može da znači samo jedan svet
bez napisane reči, odnosno, sve do ludila, Ničeova
kružna doslovnost?

Fuko: Na to mi je pitanje teško da odgovorim; jer,


u osnovi, iz njega proističu sva vaša pitanja, pa,
prema tome, i čitav naš dijalog; upravo se na to
pitanje oslanja strasni interes, po malo rezervisan,
koji vi unosite u ono što se događa oko vas, u gen­
eracije koje vam prethode; iz tog pitanja proističe
vaša želja da pišete i da postavljate pitanja. Ovde,
dakle, počinje intervju koji M. Fukou daje R. Beluru,
intervju koji traje već nekoliko godina i čiji će jedan
fragment, možda, jednoga dana, objaviti časopis
Les Lettres françaises.

Sa francuskog preveo Ivan Milenković

Naslov izvornika: "Sur les façons d'écrire l'histoire"


(entretien avec R. Bellour), u: Les lettres françaises,
n° 11 87,15-21 juin 1967, str. 6-9.

79
TELO/MOĆ
Razgovor vodili urednici časopisa Quell Corps?

Quell Corps?: U Nadzirati i kažnjavati opisujete Quell Corps?: Postoji li fantastično telo koje odgov­
politički sistem gde Kraljevsko telo (King's body) igra ara različitim tipovima institucija?
važnu ulogu...
Fuko: Verujem da je ideja socijalnog tela konstitui-
Fuko: U društvu kao što je ono u sedamnaestom sanog univerzalnošću volja velika fantazija. Sada je
veku, Kraljevsko telo nije bila metafora, već politička fenomen socijalnog tela posledica ne konzesusa,
stvarnost. Njegova politička prisutnost bila je neo­ već materijalnosti moći koja funkcioniše na samim
phodna za funkcionisanje monarhije. telima pojedinaca.

Quell Corps?: Šta je sa Republikom, "jednom i Quell Corps?: Osamnaesti vek obično se vidi u as­
vidljivom"? pektu oslobađanja. Vi ga prikazujete kao doba kada
je uspostavljena mreža oblika kontrole. Da li je to
Fuko:To je formula koja je bila nametnuta nasuprot oslobađanje moguće bez mreže?
žirondinaca i ideje federalizma na američki način.
Ali ona nikada nije funkcionisala na isti način kao Fuko: Kao i uvek sa odnosima moći, suočeni smo
Kraljevsko telo pod monarhijom. Naprotiv, to je telo sa složenim fenomenom koji ne podleže hegeli­
društva koje postaje novi princip u devetnaestom janskoj formi ili dijalektici. Nadmoć i svesnost nad
veku. Upravo to socijalno telo je trebalo zaštiti, u telom može biti stečena samo kroz dejstva ulag­
kvazi-medicinskom smislu. Na mestu rituala koji su anja moći u telo: gimnastike, vežbi, jačanja mišića,
služili ponovnom uspostavljanju telesnog integ­ nudizma, glorifikacije lepog tela. Sve to svojstveno
riteta monarhije, lekovi i terapeutski saveti upotre- je putu koji vodi ka želji tela posredstvom upornog,
b*jeni su za segregaciju bolesnih, nadgledanje istrajnog, pedantnog delovanja moći na telu dece
zaraznih, isključivanje delikvenata. Eliminacija ne­ ili vojnika, zdravih tela. Međutim, kada moć jed­
prijateljskih elemenata putem javnog mučenja i nom stvori ta dejstva, tu se neizbežno pojavljuju
pogubljenja, zamenjena je tako metodom asepse odgovarajući zahtevi i afirmacije, one sopstvenog
- kriminologijom, eugenikom i zatvaranjem "dege­ tela nasuprot moći, zdravlja nasuprot ekonomskog
nerika" u karantine... sistema, ili zadovoljstva nasuprot moralnih normi ο

81
RAZGOVORI

za preplanulost do pornografskih filmova. Tačno


seksualnosti, braku, pristojnosti. Iznenada, ono što
u skladu sa pobunom tela, nalazimo nov način
je moć načinilo snažnom navikava se d a j e napada.
ulaganja koji se više ne očituje u obliku kontrole
Moć, nakon što se uložila u telo, nalazi se izložena
putem represije, već kontrole putem stimulacije.
protivnapadu u tom istom telu. Da li se sećate pan­
"Razgolitite se - ali budite vitki, izgledajte dobro,
ike institucija socijalnog tela, doktora i političara
preplanulo!". Za svaki potez protivnika, postoji
zbog ideje nezakonite kohabitacije (l'union libre) ili
odgovarajući na drugoj strani. Ali to nije "opor­
slobodnog abortusa? Utisak da moć slabi ili da se
avljanje" u levičarskom smislu. Mora se priznati
koleba, ipakje ovde pogrešan; moć se može povući,
neodređenost borbe - iako to ne znači da joj jed­
reorganizovati svoje snage, uložiti sebe drugde... i
nog dana neće doći kraj...
tako se bitka nastavlja.

Quell Corps?: Nije li nova revolucionarna strategija


Quell Corps?: Da li bi to opravdalo toliko puta
morala proći kroz nove definicije politike tela?
raspravljano "oporavljanje" tela putem pornografije
ireklame?
Fuko: Pojavljivanje problema tela i njegova sve veća
važnost proishodi iz toka političke borbe. Da li je to
Fuko: Uopšte se ne slažem sa tom pričom ο "opor­
revolucionarna borba, ne znam. Neko bi rekao da je
avljanju". Ono što nastupa uobičajeni je strategijski
ono što se dešavalo posle 1968. godine, a sporno je
razvoj borbe. Uzmimo određen primer kao što je
da li je to omogućilo šezdesetosmu, nešto duboko
autoerotika. Restrikcija masturbacije jedva da je
antimarksističko. Kako se evropski revolucionarni
započeta u Evropi sve do osamnaestog veka. Izne­
pokreti mogu osloboditi od "Marks-efekta", insti­
nada, javlja se panična tema: užasna bolest raz­
tucija tipičnih za devetnaesto i dvadesetovekovni
vija se u zapadnom svetu. Deca masturbiraju. Kroz
marksizam? To je bio pravac pitanja postavljenih
medijum porodica, mada ne na njihovu inicijativu,
šezdesetosmom. U tom prizivu, sadržanim u pi­
sistem kontrole seksualnosti, objektivizacija sek­
tanju jednačine: marksizam=revolucionarni pro­
sualnosti, udružena sa telesnim proganjanjem,
ces, jednačine koja je konstituisala oblik dogme,
uspostavlja se nad telima dece. Ali seksualnost,
važnost koja je dana telu jedna je od značajnih, ako
postajući objektom analize i staranja, istovremeno
ne i suštinskih elemenata.
dovodi do pojačavanja želje svakog pojedinca za, u
i nad svojim telom.
Quell Corps?: Koji pravac uzima evolucija telesnih
odnosa između masa i državnog aparata?
Tako telo postaje predmet konflikta između rodite­
lja i dece, deteta i instanci kontrole. Pobuna seksu­
Fuko: Pre svega, mora se ostaviti po strani široko
alnog tela obrnuta je posledica ove povrede. Kakav
prihvaćena teza da je moć, u našim buržujskim,
je odgovor na strani moći? Ekonomska (možda i
ideološka) eksploatacija erotizacije, od proizvoda kapitalističkim društvima porekla stvarnost tela

82
TELO/MOĆ

u korist duše, svesnosti, idealnosti. Ustvari, ništa Quell Corps?: Ali marksistička perspektiva uključuje
nije više materijalno, fizičko, telesno nego prime- svesnost ο posledicama moči po telo u praktičnoj
na moći. Koji način ulaganja tela je neophodan i situaciji.
dovoljan za funkcionisanje kapitalističkog društva
poput našeg? Mislim da se od osamnaestog do Fuko: Naravno. Međutim, s obzirom na činjenicu da
početka dvadesetog veka verovalo da je ulaganje u današnji politički i ekonomski zahtevi sve više nas­
telo putem moći moralo da bude teško, minucioz­ taju u korist nadnice nečijeg tela a ne nadničarske
no i konstantno. Otuda teški disciplinarni režimi u klase, retko se čuje da se ο potonjem kao takvom
školama, bolnicama, kasarnama, fabrikama, gra­ raspravlja. Kao da su "revolucionarni" diskursi
dovima, stanovima, porodicama. I onda, počev od još uvek utopljeni u ritualne teme izvedene iz
šezdesetih, počelo se shvatati da takva glomazna marksističkih analiza. I dok postoje veoma intere­
moć nije više neophodna kao što se smatralo, te santne stvari u vezi sa telom u Marksovim delima,
da industrijska društva m o g u biti zadovoljna sa marksizam shvaćen kao istorijska stvarnost imao
mnogo labavijim oblikom moći nad telom. Tada je užasnu tendenciju da uguši pitanje tela, u korist
je otkriveno da kontrola seksualnosti može biti svesti i ideologije. Takođe bih razlikovao sebe od
razblažena i zadobiti nove forme. Mora se proučiti paramarksista kao što je Markuze koji je prikazao
kakvu vrstu tela sadašnje telo treba... represiju i njemu preuveličanu ulogu - jer moć bi
bila krhka stvar ako bi njena jedina funkcija bila
Quell Corps?: Da li biste mogli napraviti razliku da guši, ako bi funkcionisala samo putem cenzure,
između vašeg zanimanja za telo od drugih savre- blokade i represije, na način velikog super-ega,
menih interpretacija? primenjujući se samo na negativan način. Ako je,
naprotiv, moć snažna to je stoga, kako počinjemo
Fuko: Mislim da bih napravio razliku između mene da shvatamo, što stvara učinke na nivou želje - i
i marksističkih i paramarksističkih perspektiva. U takođe na nivou znanja. Daleko od toga da sprečava
pogledu marksizma, nisam od onih koji nastoje da znanje, ona ga proizvodi. Ako je bilo moguće kon-
iznesu na videlo posledice moći na nivou ideologi­ stituisanje znanja tela, to je učinjeno posredstvom
je. Zaista, pitam se ne bi li, pre nego neko postavi skupa vojnih i obrazovnih disciplina. To je počivalo
pitanje ideologije, bilo više materijalistički proučiti na osnovu moći nad telom, time što je fiziološko,
najpre pitanje tela i efekte moći po njega. Jer, kod organsko znanje ο njemu postalo moguće.
analiza koje daju prioritet ideologiji, uznemiruje što
je tu uvek pretpostavljen ljudski subjekt u granica­ Činjenica da je moć tako duboko ukorenjena i da
ma modela koji pruža klasična filozofija, obdaren je teško izbeći njen zagrljaj posledice su svih ovih
svešću na koju je moć onda usmerena, da bi je se veza. Zato mi se predstava represije, kojoj su me­
dočepala. hanizmi moći uglavnom redukovani, čini veoma
neadekvatnom i potencijalno opasnom.

83
RAZGOVORI

Quell Corps?: Vaše proučavanje usredsređeno je na sve državni aparat nevažan, ali mi se čini da se, između
mikro-moći koje se primenjuju na nivou svakodnevnog svih uslova potrebnih da bi se izbeglo ponavljanje
života. Zar tu ne zanemarujete državni aparat? sovjetskog iskustva i da bi se sprečilo da se revolu­
cionarni procesi obiju ο glavu, kao jedna od prvih
Fuko:Tačno je da su od kasnog devetnaestog veka stvari mora se razumeti da moć nije lokalizovana u
marksisti i "marksizovani" revolucionarni pokreti državnom aparatu i da se ništa neće promeniti u
pridali poseban značaj državnom aparatu u in­ društvu ako mehanizmi moći koji funkcionišu spo-
teresu njihove borbe. Šta su bile krajnje posledice Ija, ispod i pored društvenog aparata, na mnogo
toga? Da bi bili sposobni za borbu sa državom trenutačnijem i svakodnevnom nivou, takođe ne
koja je mnogo više od proste vlade, revolucionarni budu izmenjeni.
pokreti moraju posedovati jednake političko-vo-
jne snage i tako se konstituisati kao partija, iznu­ Quell Corps?: Možemo li se sada okrenuti naukama
tra organizovana na isti način kao i državni aparat, ο čoveku, posebno psihoanalizi?
sa istim mehanizmima hijerarhije i organizacijom
moći. Ta posledica je veoma značajna. Kao drugo, Fuko: Slučaj psihoanalize zaista je zanimljiv. Psi­
tu je pitanje - mnogo puta raspravljano unutar hoanaliza je utemeljena u suprotnosti prema
samog marksizma - osvajanja državnog aparata: jednoj vrsti psihijatrije, psihijatrije degeneracije,
treba li ga shvatiti kao jednosmerno preuzimanje, eugenike i nasleđa. Ova praksa i teorija, koju je u
praćeno odgovarajućim modifikacijama, ili je to Francuskoj predstavljao Magnan, delovala je kao
prilika za uništenje ovog aparata? Znate kako je sjajna suprotnost psihoanalizi. Zaista, u odnosu
to pitanje konačno rešeno. Državni aparat mora prema toj psihijatriji - koja je još uvek psihijatrija
biti podrška ali ne do kraja, jer klasna borba neće današnjih psihijatara - psihoanaliza je odigrala
biti p r a v e d n a do neposrednog okončanja bez us­ ulogu oslobađanja, ukazujući na saučesništvo
postavljanja diktature proleterijata. Dakle, državni psihijatara sa političkom ulogom. Opet, uzmite
aparat mora biti dovoljno netaknut da bi mogao ono što se dešava u istočnim zemljama: ljudi koji
da bude iskorišćen protiv klasnih neprijatelja. Tako su tamo uzeli učešća u psihoanalizi nisu najdis-
dolazimo do druge posledice: tokom trajanja dik­ ciplinovaniji među psihijatrima. Međutim, ostaje
tature proleterijata, državni aparat se bar do iz- činjenica da je u našim društvima karijera psiho­
vesne mere mora sačuvati. Tek tada, što je treća analize uzela druge pravce i da je često bila objekt
posledica - da bi se upravljalo državnim aparatom, različitih ulaganja. Neizbežnost njenih aktivnosti
koji je preuzet, ali ne i uništen - biće neophodno su posledice koje vode u funkcije kontrole i nor­
imati resurse za tehničare i specijaliste. Da bi se malizacije. Ako se uspe u modifikovanju odnosa
to učinilo, mora se pozvati stara klasa koja je up­ moći onoga u šta ulazi psihoanaliza, i učine nepri­
oznata sa aparatom, uglavnom buržujska. Ovo se hvatljivim posledice moći koje se propagiraju, to
očigledno desilo u SSSR-u. Uopšte ne tvrdim da je će funkcionisanje državnog aparata učiniti mnogo

84
TELO/MOĆ

težim. Druga prednost sprovođenja kritike odnosa Fuko: Intelektualac više ne mora igrati ulogu sa-
koji postoje na trenutnom nivou bila bi da se učini vetnika. Projekat, taktike i ciljevi koje treba usvojiti
nemogućim reprodukcija oblika državnog aparata stvar su onoga ko vodi borbu. Ono što intelektu­
unutar revolucionarnih pokreta. alac može učiniti je da pruži instrumente analize,
a danas je to suštinska uloga istoričara. Ono što je
Quell Corps?: Vaša proučavanja ludila i zatvora efektivno potrebno jeste razgranata, pronicljiva
omogućavaju nam da sagledamo konstituciju čak i percepcija sadašnjosti, ona koja omogućava da se
disciplinarnijeg oblika društva. Čini se da ovi istorijski odrede relacije slabosti, jake tačke, položaje u koje
procesi prate skoro neumoljivu logiku. su se učvrstili. Drugim rečima, topološki i geološki
pregled bojnog polja - to je uloga intelektualca. Ali
Fuko: Nastojao sam da analiziram na koji način je, da se govori "Ovo morate učiniti!", nikako.
u početnom stadijumu industrijskih društava, us­
postavljen posebni kazneni aparat zajedno sa siste­ Quell Corps?: Ko ili šta koordinira aktivnosti agena­
mom za razdvajanje normalnih i abnormalnih. Da ta političkog tela?
bi to pratili, nužno je konstruisati istoriju dešavanja
u devetnaestom veku i načine na koji je današnja Fuko: To je izuzetno složen sistem odnosa koji
veoma složena veza snaga - kao aktuelna šema dovodi do toga da se na kraju pitamo kako, budući
bitke - postignuta putem uspeha napada i pro- da ga nijedna osoba u potpunosti nije mogla zamis­
tivnapada, posledica i kontra-posledica. Koherenci- liti, može biti tako vest u svojoj distribuciji, meha­
ja takve istorije ne potiče od otkrivanja projekta već nizmima, reciprocitetnoj kontroli i prilagođavanju.
od logike opozitnih strategija. Arheologija nauka ο To je veoma komplikovan mozaik. Tokom izvesnih
čoveku mora biti utemeljena putem proučavanja perioda tu se javljaju agenti vezivanja. Uzmite
mehanizama moći koji su uvela ljudska tela, delanja primer filantropije u ranom devetnaestom veku:
i oblici ponašanja. To ispitivanje bi nam omogućilo javljaju se ljudi koji stvaraju posao od uključivanja
da iznova otkrijemo uslove pojavljivanja nauka ο u tuđe živote, zdravlje, ishranu, održavanje kuće:
čoveku: velike napore u disciplini i normalizaciji u i onda, izvan ovog konfuznog skupa funkcija, po­
devetnaestom veku. Frojd je bio veoma svestan javljuju se određene ugledne ličnosti, institucije,
svega toga. Bio je svestan superiornosti njegovog oblici znanja: javna higijena, inspektori, socijalni
mesta u problemu normalizacije. Čemu onda ta radnici, psiholozi. I sad vidimo celo razmnožavanje
svetogrdna skromnost (pudeur) koja insistira na različitih kategorija socijalnog rada...
poricanju da psihoanaliza ima ikakve veze sa nor­
malizacijom? Naravno, medicina je odigrala ulogu zajedničkog
imenitelja. Njen diskurs postavio je u kruženje
Quell Corps?: Kako vidite ulogu intelektualaca u jednu instancu do sledeće. U ime medicine ljudi su
militantnoj praksi? dolazili u inspekciju kućnih prostorija i, podjednako,

85
RAZGOVORI

klasifikovali su pojedince kao umno poremećene,


kriminalne ili bolesne. Ali se tu isto tako javlja, izvan
konfuznih matrica filantropije, veoma raznovrsni
mozaik koji uključuje sve te "socijalne radnike"...

Zanimljiva stvar je doznati, ne koji globalni pro-


jekat predsedava svim ovim razvojima, već kako su,
u smislu strategije, različiti delovi bili uklopljeni.

Jun 1975. godine

Sa engleskog prevela Milana Bošković

Naslov izvornika: "Power/Knowledge", Selected In­


terviews and Other Writings 7972-1977.

Engleski prevod francuskog teksta, preuzetog iz:


Quel corps?, septembar/oktobar 1975, 2, str. 2-5.

86
J A , PJER R I V I J E R .

Ako želite, možemo započeti diskusijom ο vašem tracija paranoje kako ju je definisao Lakan. Osim
zanimanju za objavljivanje dosijea ο Pjeru Rivijeru, i tog izuzetka, niko nije imao šta da kaže. Moram im,
posebno ο vašem interesovanjuza činjenicu da je, ba­ ipak, čestitati na obazrivosti i razumnosti sa kojom
rem delimično, napravljen film na osnovu toga. su se odrekli diskusije ο Rivijeru. Tako d a j e opklada
ili dobijena ili izgubljena, kako vam se sviđa...
Fuko: Za mene je knjiga predstavljala zamku.
Znate kako sada svi pričaju ο delikventima, njiho­ Ali uopšte, teško je raspravljati ο samom događaju,
voj psihologiji, nagonima i željama, itd. Diskurs psi­ i ο središnjem problemu -a to je samo ubistvo - i ο
hijatara, psihologa i kriminologa neiscrpan je oko ličnosti koja ga podstiče.
fenomena delikvencije. Ipak, to je diskurs koji dat­
ira nekih 150 godina unazad, do 1830. Dakle, tamo Fuko: Da, zato što govor samog Rivijera ο njego­
ste imali veličanstven slučaj: 1836. godine trostru­ vom postupku toliko dominira, ili u svakom slučaju
ko ubistvo, i onda ne samo svi aspekti suđenja već i toliko izmiče svakom mogućem razumevanju, da
apsolutno jedinstveni svedok, sam zločinac, koji je se ne može reći nešto ο tom središnjem problemu,
ostavio preko stotinu strana autobiografije. Prema zločinu ili postupku, a da to ne bude korak nazad
tome, objavljivanje knjige je za mene bio način u odnosu na njega. Ipak, vidimo fenomen kojem
da se kaže praktično svim psihićima (psihijatri, nema ravnog bilo u istoriji zločina ili diskursa:zločin
psihoanalitičari, i psiholozi): dakle, prisutni ste tu koji prati diskurs, tako snažno i tako čudno, da na
već nekih 150 godina, i evo slučaja koji je istovre­ kraju zločin završi tako što više ne postoji; on beži
men sa vašim rođenjem. Šta imate da kažete na to? kroz samu činjenicu tog diskursa koji je u rukama
Da li ste bolje pripremljeni da raspravljate ο tome onog koji ga je počinio.
nego vaše kolege u XIX veku?
Kako onda postavljate sebe u odnosu na nemogućnost
U izvesnom smislu, m o g u reći da sam pobedio; po- tog diskursa?
bedio ili izgubio, ne znam, jer mi je potajna želja,
naravno, bila da čujem kako kriminolozi, psiholozi i Fuko: Nisam ništa rekao ο samom Rivijerovom
psihijatri raspravljaju ο slučaju Rivijer svojim bljuta­ zločinu i, još jednom, ne verujem da se išta može
vim jezikom. Međutim, oni su se bukvalno sveli na reći ο tome. No, smatram da se Rivijer mora upor-
tišinu: nijedan nije ustao i rekao: "Evo šta je Rivijer editi sa Lasenerom (Lacenaire), koji je bio njegov
bio u stvarnosti. I danas vam mogu reći ono što nije savremenik i koji je počinio celu gomilu manjih i
moglo biti rečeno u XIX veku". Osim jedne budale, rđavih zločina, uglavnom neuspelih, teško u ičemu
psihoanalitičara, koji je tvrdio da je Rivijer bio ilus­ zadivljujućih, no koji je uspeo putem svog veoma

87
RAZGOVORI

inteligentnog diskursa da načini da ti zločini posto­ tamo preko 150 godina; to su isti seljaci koji na is­
je kao stvarna delà umetnosti, te da samog Lasen- tom mestu ponavljaju iste postupke. Bilo je teško
era načine umetnikom kriminala. To je drugačija svesti celu kinematografsku aparaturu, celu film­
tour de force, ako hoćete: on je uspeo da pruži sku aparaturu na takvu tananost, i to je stvarno iz­
snažnu stvarnost, desetinama godina, više od vanredno, štaviše, jedinstveno, rekao bih, u istoriji
veka, postupcima koji su na kraju krajeva, bili rđavi filma.
i neplemeniti. Kao kriminalac, on je bio poprilično
sitna riba, ali su sjaj i inteligencija njegovih zabeleški Ono što je još značajnije u Alijoovom filmu jeste
svemu tome dali konzistenciju. Rivijer je nešto sas­ da on seljacima pruža njihovu tragediju. U suštini,
vim drugo: uistinu neobičan zločin koji je oživljen tragedija seljaka do kraja XVIII veka još uvek je bila
još neobičnijim govorom kojim je zločin prestao da glad. Međutim, počevši od XIX veka, a verovatno
postoji, i mislim da se to desilo u mišljenju sudija. i danas, bila je to, poput svake velike tragedije,
tragedija zakona, zakona i zemlje. Grčka tragedija
Dakle, da li se slažete sa projektom filma Renea Alijoa koja uvažava rođenje zakona i moralne posledice
(René Allio), koji se fokusirao na ideju siromaha koji zakona po čoveka. Predmet Rivijer pojavio se 1836.
dobija mogućnost da govori? Ili ste već razmišljali ο godine, to jest, dvadeset godina nakon utemeljenja
tome? Code Civil: novi zakon je nametnut svakodnevnom
životu seljaka i on se bori u tom novom pravnom
Fuko: Ne, Alijova je zasluga za to, ali se u potpu­ univerzumu. Cela drama ο Rivijeru nije drama ο za­
nosti slažem sa idejom. Rekonstituisanjem zločina konu, propisima, legalnosti, braku, posedovanju, i
spolja, sa glumcima, kao da je to bio događaj i ništa slično. Ona je uvek unutar te tragedije koju pokreće
drugo do kriminalni događaj, izgubila bi se suština. seljački svet. I stoga je važno pokazati seljake danas
Bilo je nužno smeštanje, sa jedne strane, unutar u toj staroj drami koja je istovremeno i tragedija nji­
Rivijerovog govora da bi film bio film ο sećanju, a hovih života: kao što su grčki građani gledali prika­
ne film ο zločinu, a sa druge strane, da taj diskurs zivanje sopstvenog grada na pozornici.
ο sitnom normandijskom seljaku iz 1835. godine
bude ispunjen onim što bi bio govor seljaka tog Koju ulogu može da odigra ta činjenica da sadašnji
doba. Ipak, ono što je najbliže tom obliku govora normandijski seljaci mogu da sačuvaju, zahvaljujući
jeste, ako ne i isti govor, onaj kojim govore danas, filmu, duh tog događaja, tog doba?
istim glasom, seljaci koji žive na istom mestu. I
najzad, više od 150 godina, to su isti glasovi, isti ak­ Fuko: Znate da postoji mnogo literature ο selja­
centi, isti nespretan i bučan govor koji prebrojava cima, ali jako malo literature seljaka, ili seljačke
iste stvari bez skoro ičega promenjenog. U stvari, ekspresije. A ipak, ovde imamo tekst koji je napi­
Alijo je odlučio da proslavi uspomenu na to delo sao seljak 1835. godine na svom jeziku, to jest, na
na istom mestu, i sa gotovo istim likovima koji su jeziku koji jedva da je književni. I tu je mogućnost

88
JA, PJER RIVIJER...

za te seljake da igraju sebe, sa svojim sopstvenim u skloništu u koje bi sasvim mogli pobeći od svoje
nazorima, u drami koja pripada njihovoj generaciji, stvarnosti.
u osnovi. I kad pogledamo kako je Alijo privoleo
svoje glumce da glume, lako možete videti da im Ja sam zapravo više mislio na unekoliko nesrećnu
je u nekom smislu bio blizak, da im je dao dosta simetriju: danas je veoma moderno praviti filmove ο
objašnjenja upućujući ih, ali sa druge strane, dao pokvarenosti i monstruoznosti buržoazije. Da lije, da­
im ih je dosta slobode u njihovom jeziku, izgov­ kle, u ovom filmu postojao rizik od padanja u zamku
oru, gestikulaciji. I, ako želite, mislim d a j e politički indiskretnog nasilja seljaštva?
veoma važno dati seljacima mogućnost igranja tog
teksta seljaka. Otuda važnost i glumaca koji nisu Fuko: I da se na kraju ponovo poveže sa tradicijom
seljaci da predstavljaju svet zakona, sudija, advo­ užasne predstave seljačkog sveta, kao kod Balzaka
kata, itd, svih ljudi iz gradova koji su u osnovi izvan i Zole... ne mislim. Verovatno samo zato što tamo
veoma direktne komunikacije između seljaka XIX nasilje nikada nije prisutno na plastičan i teatralan
veka i onih XX veka, koje je Alijo uspeo da vizuali- način. Ono što postoji su žestine, tuče, prigušene
zuje i, do izvesne tačke, dopustio da se naturščici- stvari, gustina, ponavljanja, stvari ο kojima se jedva
seljaci predstave. govori, ali ne nasilje... Nema ništa od te lirike nasilja
i seljačke podlosti koje se izgleda bojite. Osim toga,
Ali, zar tu ne postoji opasnost sadržana u činjenici tako je kao u Alijoovom filmu, ali i kao u dokumen­
da oni započinju da govore samo kroz takvu mon­ tima, u istoriji. Naravno da postoje neke frenetične
struoznu priču? scene, tuče među decom oko kojih se svađaju
njihovi roditelji, ali na kraju, te scene nisu veoma
Fuko: To je nešto čega bi se mogli bojati. I Alijo, česte, i iznad svega, gledajući ih vidimo d a j e uvek
kad je počeo da im priča ο mogućnosti snimanja prisutna velika finesa i oštrina osećanja, suptilnost
filma, nije se usudio da im kaže šta je zapravo bilo čak i kod poročnosti, često nežnost. Zbog toga,
u pitanju. Kad im je rekao, bio je veoma iznenađen nijedan od likova nema tu osobinu neobuzdanog
da vidi da su to veoma lako prihvatili; zločin nije divljaštva zveri koja se u određenom stepenu na­
predstavljao problem za njih. Naprotiv, umesto lazi u literaturi ο seljaštvu. Svako je užasno inteli­
da bude prepreka, bio je to svojevrstan prostor gentan u ovom filmu, užasno osetljiv i, do izvesne
na kom su se mogli sresti, popričati i raditi mnoge mere, užasno uzdržan.
stvari, koje su, zapravo, njihov svakodnevni život. U
stvari, umesto da ih blokira, zločin ih je oslobodio. I Sa engleskog prevela Milana Bošković
kad bi bili zamoljeni da odigraju nešto bliže njiho­
vom svakodnevnom životu i aktivnostima, oni bi se Naslov izvornika: " I , Pierre Riviere", u: Sylvère
osećali verovatno manje teatralno i scenski, nego u Lotringer (ed.), Foucault Live: Collected Interviews,
igranju te vrste zločina, pomalo dalekog, mitskog, 1961-1984, USA: SEMIOTEXT[E], 1996, str. 203-206.

89
PITANJA MIŠELU FUKOU
Ο GEOGRAFIJI "...Geografija mora da bude u središtu onoga čime se bavim".
Mišel Fuko

Herodot: Posao kojeg ste se poduhvatili velikim de- ja neko "mesto" u vašoj arheologiji znanja? Zar vi,
lom preseca (i snabdeva) refleksiju ο geografiji kao arheologizujući, ne odvajate iznova prirodne nauke
i, još opštije, refleksiju ο ideologijama i strategijama (istraživanje, spisak) od nauka ο čoveku (ispitivanje,
prostora. disciplina), samim tim ukidajući mesto gde bi se geo­
grafija mogla ustanoviti?
Ispitujući geografiju naišli smo na izvestan broj po­
jmova: znanje, moć, nauka, diskurzivna tvorevina, Fuko: Najpre plitak empirijski odgovor.
pogled, epistema, a vaša je arheologija pomogla u Pokušaćemo, potom, da vidimo ima li nečeg iza
usmeravanju naše refleksije. Hipoteza koju ste izneli u toga. Kada bih napravio spisak svih nauka, svih
Arheologiji znanja, da se neka diskurzivna tvorevina saznanja, svih oblasti znanja ο kojima ne govorim,
ne određuje ni predmetom ni stilom, ni igrom stalnih a ο kojima bih morao da govorim, kojima sam
pojmova, niti istrajnošću neke tematike, već mora biti blizak na jedan, ili na neki drugi način, taj bi spisak
shvaćena kao sistem uređene rasutosti, omogućila bio gotovo beskonačan. Ne govorim ο biohemiji,
nam je da bolje zaokružimo geografski diskurs. ne govorim ο arheologiji. Nisam, čak, napravio ni
arheologiju istorije. Izabrati neku nauku zato što
Bili smo, takođe, iznenađeni vašim ćutanjem kada je je zanimljiva, zato što je važna, odnosno zato što
reč ο geografiji (ako ne grešimo, vi se na geografiju bi u njenoj istoriji bilo nečeg egzemplarnog, to mi
pozivate samo u jednom saopštenju posvećenom Kivi- se ne čini dobrom metodom. To je, bez sumnje,
jeu (Cuvier) i to samo da biste je prognali u prirodne dobra metoda ako se hoće načiniti korektna, čista
nauke). Paradoksalno, prenerazili bismo se da je geo­ istorija, pojmovno dezinfikovana. Ali ako hoćemo
grafija bila uzeta u obzir, jer, Kantu i Hegelu uprkos, da napišemo neku istoriju koja ima smisla, koja
filozofi ne znaju geografiju. Da li krivicu treba svaliti se može iskoristiti, koja je politički učinkovita, to
na geografe koji su se, od Vidala de la Blaša (Viđale možemo korektno da učinimo samo pod uslovom
de la Bloche), postarali da se zatvore, da se zaštite da je povežemo, na jedan ili na neki drugi način, sa
od društvenih nauka, od marksizma, epistemologije borbama koje se odvijaju u toj oblasti. Najpre sam
i istorije nauka, odnosno, da li treba okriviti filozofe, pokušao da napravim genealogiju psihijatrije, zato
ozlojeđene na geografiju koja se ne da svrstati, koja što sam radio u psihijatrijskoj bolnici, imao sam iz-
je "izmeštena", koja je jednom nogom u prirodnim, vesno iskustvo i zato što sam tu osećao borbe, pu­
drugom u društvenim naukama? Da li je geografi­ tanje kojima prolazi sila, tačke sukoba, napetosti.

91
RAZGOVORI

Istorija kojom sam se bavio, bavio sam se njome Na vama je, na vama koji ste direktno vezani za ono
samo u zavisnosti od tih borbi. Problem, ulog, što se događa u geografiji, koji ste suočeni sa svim
opklada, budući da moć drži istiniti diskurs koji je tim sukobima moći koji prolaze kroz geografiju, na
strateški delotvoran; ili još, kako istina istorije može vama je da im se suprotstavite, da iznađete instru­
da ima politički učinak. mente koji bi vam omogućili da se borite. U osno­
vi, morali biste da mi kažete: "Vi se ne bavite tom
Herodot: To dovodi u vezu hipotezu koju vam pre­ stvari koja vas ne zanima previše i koju ne pozna­
dajem: ako postoje tačke sukoba, napetosti, putanje jete dovoljno". A ja ću vam odgovoriti: "Ako jedna ili
sila u geografiji, one su podzemne, one se ne vide već dve stvari (pristup, odnosno metoda) za koje sam
zbog same činjenice što u geografiji nema polemike. verovao da mogu da ih upotrebim u psihijatriji, u
No, ono što može privući nekog filozofa, nekog episte- kaznenom sistemu, u prirodnoj istoriji, mogu da
mologa, nekog arheologa, jeste ili da presuđuje u već vam posluže - biću očaran. Ako ste prinuđeni da
pokrenutoj polemici, ili da izvlači korist iz nje. uzmete druge, odnosno da preobrazite moje in­
strumente, pokažite mi ih zato što ću i ja od toga
Fuko: Tačno je da značaj neke polemike može biti da imam koristi."
privlačan. Alija nipošto ne spadam u tu vrstu filozofa
koja vlada, odnosno hoće da vlada istinitim diskur- Herodot: Vrlo se često pozivate na istoričare: Lisjena
som ο nekoj, bilo kojoj nauci. Napraviti zakon u sva­ Fevra (Lucien Febvre), Brodeta (Braudel), Le Roa Ladiri-
koj nauci, jeste pozitivistički projekt. Nisam siguran ja (Le Roy Ladurie). Odajete im poštu na mnogim mes-
da u nekim oblicima "obnovljenog" marksizma nis­ tima. Ti su istoričari pokušavali da pokrenu dijalog sa
mo imali sličan pokušaj, koji se sastojao u tome da geografijom, odnosno da obnove neku geo-istoriju,
se kaže: marksizam, kao nauka ο naukama, može da ili neku antropogeografiju. Izučavajući ih bili ste u
napravi teoriju nauke i da ustanovi podelu između prilici da se susretnete i sa geografijom. Uostalom,
nauke i ideologije. No, ta pozicija presuditelja, sudi- proučavajući političku ekonomiju i prirodnu istoriju,
je, univerzalnog svedoka, jeste uloga koju apsolut­ dotakli ste i oblast geografije. Tako primećujemo da
no odbijam, jer mi se čini vezanom za univerzitetsku se geografija stalno dotiče, ali se, zapravo, nikada
instituciju filozofije. Ako se bavim analizama kojima ne uzima u obzir. U mome pitanju nema zahteva za
se bavim, to nije stoga što postoji polemika u kojoj nekom hipotetičkom arheologijom geografije, niti
bih želeo da presuđujem, već stoga što sam bio ve­ nekog razočaranja, zaista: samo sam iznenađen.
zan za izvesne borbe: medicina, psihijatrija, kazneni
sistem. Nikada nisam čuo da se pravi neka opšta Fuko: Skrupuloznost mi nameće da odgovorim
istorija humanističkih nauka, niti da se pravi neka samo činjeničnim argumentima, ali takođe mislim
opšta kritika mogućnosti nauka. Podnaslov knjige da se valja čuvati te volje za esencijalnošću: ako
Reči i stvari nije bilo koja arheologija, već određena ne govorite ο nečemu to je sigurno stoga što vas
arheologija humanističkih nauka. ometaju velike prepreke koje ćemo ukloniti. Vrlo se

92
PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI

dobro može ne govoriti ο nečemu naprosto zato što iz iste metode. Potrebno je iskušati tu metodu na
to ne poznajemo, a ne zato što ο tome nešto nes- geografiji, ali kako bismo to mogli učiniti i na far­
vesno znamo, što bi značilo da posedujemo znanje makologiji, mikrobiologiji, demografiji i čemu sve
do kojeg ne možemo da dopremo. Pitali ste me da ne? Tu nema mesta u pravom smislu reči, već bi va­
li za geografiju ima mesta u arheologiji znanja? Da, ljalo uraditi arheologiju geografskog znanja.
pod uslovom da se promeni formulacija. Pronaći
mesto geografiji značilo bi da arheologija znanja Herodot: Ako geografija nije vidljiva, ako nije u polju
ima projekt totalnog i iscrpnog pokrivanja svih koje vi istražujete, u kojem izvodite svoja iskopavanja,
domena znanja, a to nipošto nije ono što imam na možda je to stoga što je hotimično vezana za istorijs-
umu. Arheologija znanja nije ništa drugo do način ki, ili arheološki postupak koji, u stvari, prednost daje
na koji se pristupa određenoj stvari. vremenskom činiocu. Možemo, takođe, da primetimo
strogu brigu za periodizacijom, koja je u opreci sa
Tačno je da je Zapadna filozofija, u svakom slučaju mekoćom, sa relativnom neodređenošću vaših loka­
od Dekarta, oduvek bila vezana za problem sazna­ lizacija, određivanja mesta. Prostori na koje se pozi­
nja. Tome se ne može izbeći. U kom smislu bi se za vate bez razlike su hrišćanstvo, zapadni svet, severna
nekoga koje verovao d a j e filozof, a da nije postavio Evropa, Francuska, a da nisu zaista opravdani, odnos­
pitanje "šta je saznanje?", odnosno "šta je istina?", u no čak ni precizirani. Pišete da "svaka periodizacija u
kom smislu bi se za njega moglo reći da je filozof? istoriji prekraja određeni nivo događaja i, obrnuto,
Ja sam uzalud govorio da nisam filozof: ako je isti­ svaki sloj događaja priziva blisku periodizaciju, pošto
na ono što me zaokuplja onda sam, svemu uprkos, ćemo, s obzirom na nivo koji izaberemo, moći da
filozof. To pitanje se, od Ničea, preobrazilo. Ne više: razgraničimo različite periodizacije i da, s obzirom
koji je najsigurniji put do Istine?, već: koji je bio naj- na periodizaciju koju damo sebi, dostignemo različite
smeliji put do istine?To je bilo Ničeovo pitanje, kao nivoe. Tako se dolazi do složene metodologije diskon-
i Huserlovo u Krizi evropskih nauka? Nauka, prinuda tinuiteta". Možemo, čak je i potrebno, da pojmimo i
istinitog, obaveza istine, ritualizovane procedure stvorimo metodologiju diskontinuiteta u vezi sa pro­
za njeno proizvođenje, apsolutno prožimaju čitavo storom i prostornim stupnjevima. Vi zaista prednost
zapadno društvo već hiljadama godina, a sada su dajete vremenskom činiocu, izlažući se opasnosti
univerzalizovane kako bi postale opšti zakon svake maglovitih, nomadskih razgraničenja i maglovite,
civilizacije. Koja je njihova istorija, koji su njihovi nomadske spacijalizacije. Nesigurne spacijalizacije
učinci, kako se sve to prepliće sa odnosima moći? koje su u suprotnosti sa brigom ο prekrajanju delova,
Ako krenemo tim putem, tada geografija proizlazi perioda, epoha.

1
Husserl (Ε.), Die Krisis der europäischen Wissenschaften und die transzendentale Phänomenologie, Belgrad, Philosophia, 1936,1.1, pp. 77-
176 {Le Crise des sciences européennes et la Phénoménolgie transcendentales, trad. G. Granel, Paris, Gallimard, 1976.) (Edmund Huserl,
Kriza evropskih nauka, Dečje novine, Gornji Milanovac 1991, prevod Zoran Đinđić).

93
RAZGOVORI

Fuko: Ovde dotičemo problem metode, ali i prob­ Teritorija je, nesumnjivo, geografski pojam, ali ona
lem materijalnog oslonca koji je, sasvim prosto, je pre svega pravno-politički pojam: teritorija je
mogućnost jednog čoveka da tu metodu sledi. ono što određeni tip moći/vlasti kontroliše.
Naime, savršeno bih mogao da kažem: istorija ka­
znenog sistema u Francuskoj. Napokon, to je ono Polje: ekonomsko-pravni pojam.
što sam uglavnom radio, uz izvesna odskakanja,
reference, učvršćenje tačaka. Ako to ne kažem, Premeštanje: premešta se armija, trupe se
ako ostavljam da lebdi jedna vrsta nejasne gran­ premeštaju, narod.
ice, po malo zapadnjački, po malo nomadizujući,
to je stoga što dokumentacija koju sam prevrnuo Oblast: pravno-politički pojam.
unekoliko prevazilazi Francusku. Vrlo sam često,
da bi se razumeo neki francuski fenomen, morao Tlo: istorijsko-geološki pojam.
da se pozovem na nešto što se dogodilo drugde,
što nije baš jasno, što se dogodilo ranije, što je Region: poreski, administrativni, vojni pojam.
poslužilo kao model. To je ono što mi omogućuje,
ukoliko je bilo regionalnih ili lokalnih promena, da Horizont: slikarski, ali i strateški pojam.
pronađem mesto tim fenomenima u anglosakson­
skom, španskom, italijanskom društvu itd. Ne pre- Postoji samo jedan uistinu geografski pojam -
ciziram unapred, jer bi zloupotreba bilo reći: "Gov­ arhipelag. Upotrebio sam ga samo jedanput, kako
orim samo ο Francuskoj", kao i: "Govorim ο čitavoj bih označio, i to zbog Solženjicina - zatvorski arhi­
Evropi."Zapravo, možda bi bilo potrebno precizirati pelag 2 - rasipanje i, u isto vreme, opšte pokrivanje
- premda bi to bio posao za više ljudi - gde se ta društva jednim kaznenim sistemom.
vrsta procesa zaustavlja, počev od koje tačke bi se
moglo reći: "Događa se nešto drugo." Herodot: Ti pojmovi, začelo, nisu striktno geograf­
ski, ipak, to su osnovni pojmovi za svaki geografski
Herodot: Ta nesigurna spacijalizacija u suprotnosti je iskaz. Ukazujemo na činjenicu da geografski diskurs
sa obiljem prostornih metafora: pozicija, premeštanje, proizvodi malo pojmova i uzima ih po malo odasvud,
mesto, polje; ponekad čak i geografskih metafora: pejzaž jeste slikarski pojam, ali je i glavni pojam tradi­
teritorija, oblast, tlo, horizont, arhipelag, geopolitika, cionalne geografije.
region, pejzaž.
Fuko: Ali da li ste vi sigurni da ja te pojmove poza­
Fuko: Dobro, hajde malo da pretresemo te geo­ jmljujem od geografije, a ne od onoga od čega ih je
grafske metafore. upravo geografija pozajmila?

U Surveiller et Punir (1975). Izraz je izostavljen u narednim izdanjima.


2

94
PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI

Herodot: Ono što je potrebno podvući, u vezi sa U metafore prevoditi preobražaje diskursa tako što
određenim prostornim metaforama, jeste da su one ćemo izokola koristiti vremenski rečnik, nužno vodi
geografske koliko i strateške, a to je i normalno pošto ka upotrebi modela individualne svesti, sa njenom
se geografija razvijala u send vojske. Između geograf­ sopstvenom vremenitošću. Naprotiv, pokušaj da
skog i strateškog diskursa može se primetiti protok ga dešifrujemo, kroz prostorne, strateške metafore,
pojmova: region geografa nije drugo do vojni region omogućuje da precizno zahvatimo tačke kroz koje
(od regere, komandovati), a provincija je osvojena, se diskursi preobražavaju u odnosima moći, kroz
pobeđena teritorija (od vincerel Polje upućuje na bo­ odnose moći i počev od njih.
jno polje...
Herodot: U tekstu Čitati Kapital Attiser postavlja,
Fuko: Dosta mi je zamerano što mi je prostor bio postavlja i sebi, jedno analogno pitanje: "Pribega-
opsesija i zaista sam njime bio opsednut. Ali veru- vanje prostornim metaforama (...) koje ovaj tekst
jem da sam kroz te opsesije prostorom otkrio ono koristi, postavlja teorijski problem: na koji način one
što sam, u osnovi, tražio: odnose koji mogu posto­ egzistiraju u diskursu sa naučnim pretenzijama? Taj
jati između moći i znanja. Čim se znanje može problem može biti izložen na sledeći način: zbog
analizirati u terminima regiona, oblasti, sraslosti, čega određeni oblik naučnog diskursa nužno zahteva
premeštanja, prenošenja, možemo shvatiti proces upotrebu metafora pozajmljenih od ne-naučnih
kroz koji znanje funkcioniše kao moć i da otpratimo diskursa?"3Na taj način pribegavanje prostornim
njegove učinke. Imate administraciju znanja, poli­ metaforama Attiser predstavlja kao nužno, ali u isto
tiku znanja, odnose moći koji prolaze kroz znanje i vreme i kao regresivno, ne rigorozno. Sve, naprotiv,
koji vas, sasvim prirodno, ako hoćete da ih opišete, navodi na mišljenje da su prostorne metafore, daleko
upućuju na te oblike dominacije u kojima se koriste od toga da su reakcionarne, tehnokratske, preterane
pojmovi kao što su polje, pozicija, region, teritorija. ili nelegitimne, da su one, dakle, pre simptom nekog
A političko-strateški izraz pokazuje kako se ono voj­ "strateškog" mišljenja, mišljenja "koje se bori", a koje
no i administrativno zaista upisuju bilo u tlo, bilo u prostor diskursa postavlja kao teren i ulog političkih
oblike diskursa. Onaj ko bi diskurs analizirao samo u praksi.
terminima vremenskog kontinuiteta, nužno bi bio
naveden da ga analizira i razmatra kao unutrašnji Fuko: U takvim izrazima u pitanju su, zaista, upravo
preobražaj neke individualne svesti. On će izgraditi rat, administracija, sraslost, upravljanje moći. Valja­
još jednu veliku kolektivnu svest unutar koje će se lo bi izložiti kritici to isključenje prostora koje vlada
sve događati. već mnogim generacijama. Da li je to započelo s
Bergsonom, ili pre njega? Prostor je ono mrtvo,

3
Althusser ( L ) , Macherey (P.), Rancière (J.), Lire le Capital, 1.1, Paris, Maspero, 1965; Althusser ( L ) , Balibar (É.), Establet (R.), Lire le Capi-
tal, t. II, Paris Maspero, 1965,

95
RAZGOVORI

zaleđeno, ne-dijalektičko, nepokretno.Tome nasu­ uslovom da je ona sama nevidljiva. "Organizacija


prot, vreme je bogato, plodno, živo, dijalektičko. policijskog aparata potvrđuje uopštavanje disciplina
u XVIII veku i dostiže dimenzije države".
Korišćenje prostornih termina daje po malo antiis-
torijski izgled svima onima koji mešaju istoriju sa Fuko: Panoptizmom ciljam na skup mehaniza­
starim oblicima evolucije, živog kontinuiteta, or­ ma koji imaju svoju ulogu među svim snopo­
ganskog razvoja, napretka svesti, odnosno projek­ vima procedure kojom se služi moć. Panoptizam
ta postojanja. Od trenutka kada se počelo govoriti je tehnološki izum u poretku moći, kao što je to
u terminima prostora, činilo se to protiv vremena. parna mašina u poretku proizvodnje. Taj izum je
Upravo zato što se "poricala istorija", kako su govo­ naročit po tome stoje bio korišćen najpre na lokal­
rile budale, bili ste "tehnokrata". Oni nisu razumeli nim nivoima: škole, kasarne, bolnice. Eksperimen-
da su otkrivanje sraslosti, da su razgraničenja, tisalo se sa potpunim nadzorom. Naučili s m o kako
predmetna odsecanja, oglašavanja, organizovanje se prave dosijea, kako se vode beleške i kako se
oblasti, da su sve to bili procesi - istorijski, naravno razvrstava, naučili smo se knjigovodstvu tih indi­
- ispoljavanja moći. Spacijalizujući opis činjenica vidualnih podataka. Naravno, ekonomija - i pores-
diskursa otvara za analizu učinke moći koji su ve­ ki sistem - već je koristila neke od tih postupaka.
zani za njih. Ali sasvim je nešto drugo stalno nadziranje neke
grupe školaraca, odnosno grupe bolesnika. Te su
metode, od određenog trenutka, bile uopštene.
Herodot: Sa knjigom Nadzirati i kažnjavati tastrat-
Sa širenjem o p s e g a , policijski aparat je bio jedan
egizacija mišljenja savlađuje jedan novi stupanj. Sa
od glavnih vektora, ali i napoleonovska admin­
panoptizmom smo iznad metafore. U igri je opis in­
istracija. Mislim da sam naveo jedan veoma lep
stitucija u arhitektonskim terminima, u terminima
opis uloge vrhovnih tužilaca u Carstvu, koji su bili
prostornih figura. U zaključku vi čak podsećate na
carevo oko, kao i prvog vrhovnog tužioca Pariza sa
"izmišljenu geopolitiku"zatvorskog grada. Da li se ta
malim zamenikom u provinciji, a sve to je jedan isti
panoptička figura odnosi na čitav državni aparat? U
pogled koji nadzire nerede, otklanja opasnost od
vašoj poslednjoj knjizi pojavljuje se jedan implicitni
kriminalnosti, sankcioniše sve devijacije. A ako tom
model moći: rasejavanje mikro-moći, mreža rasu­
sveopštem pogledu nešto slučajno izmakne, ako se
tih aparata, bez jedinstvenog aparata, bez žarišta i
negde uspava, tada država nije daleko od toga da
središta;ijedna transverzalna koordinacija institucija
se sruši. Panoptizam nisu prisvojili državni aparati,
i tehnologija. Ipak, upozoravate na etatizaciju škola,
već su se ovi oslonili na te vrste malih regionalnih
bolnica, popravnih domova i nastave, sve do preuzi­
i rasutih panoptizama.Tako d a , ako hoćemo da sh­
manja odgovornosti kroz religijske grupe, odnosno
vatimo mehanizme moći u njihovoj složenosti, ali
dobrotvorna društva. Naporedo sa tim svoje mesto
i u detaljima, ne možemo se držati samo analize
pronalazi centralizovana policija koja stalno, iscrpno
državnih aparata. Postojao bi tu i jedan shema-
nadzire, koja je u stanju da sve učini vidljivim pod

96
PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI

tizam koji bi valjalo izbeći - shematizam koji se, stoje u radionici između inženjera, poslovođe i rad­
uostalom, ne nalazi ni kod samog Marksa - a koji nika, toliko različiti u Sovjetskom Savezu i ovde?
se sastoji u lokalizovanju moći u državnom apara­
tu, i koji od državnog aparata pravi povlašćeni, Herodot: Pokazali ste kako je psihijatrijska moć nos­
kapitalni, glavni, gotovo jedini instrument moći ila u sebi, kako je pretpostavljala, zahtevala ograđeni
jedne klase nad nekom drugom. U stvari, moć u azil, kako je disciplinarno znanje u sebi nosilo model
svom vršenju ide m n o g o dalje, prolazi kroz mnogo zatvora, Bišaova (Bichat) medicina bolnički krug, a
tananije kanale, ona je m n o g o dvosmislenija zato politička ekonomija strukturu fabrike. Možemo se za­
što je, u osnovi, svako nosilac izvesne moći i, u toj pitati - bilo da to shvatimo kao doskočicu, bilo kao
meri, prenosnik moći. Nije jedini zadatak moći da hipotezu - da li geografsko znanje nosi u sebi krug
reprodukuje odnose proizvodnje. Mreže domi­ granice, bila ona nacionalna, oblasna ili kantonalna?
nacije i opseg izrabljivanja prepliću se, presecaju i Pa dakle, zar utamničenim figurama koje ste istakli
oslanjaju jedno na drugo, ali se ne poklapaju. - figure luđaka, prestupnika, bolesnika, proletera -
ne treba dodati figuru građanina vojnika? Prostor
Herodot: Ako državni aparat nije vektor svih moći, utamničenja bi tada bio beskrajno širi i manje nepro-
nije manje ročno da on, naročito u Francuskoj sa pustljiv.
panoptičko-prefekturalnim sistemom, pokriva
glavninu disciplinarne prakse. Fuko: To je jako zavodljivo. Prema vama bi to bio
čovek koji pripada određenom narodu? Jer, geo­
Fuko: Administrativna kraljevina Luja XIV i Luja XV, grafski diskurs koji opravdava granice jeste diskurs
snažno centralizovana, zasigurno je bila prvi mo­ nacionalizma.
del. Vi znate da je u Francuskoj Luja XV izmišljena
policija. Nipošto mi nije namera da umanjujem Herodot: Pošto je geografija, sa istorijom, konstitu­
važnost i efikasnost državne moći. Naprosto mis­ tivna za nacionalni diskurs, to je ono što dobro po­
lim da se na njenoj ulozi, njenoj isključivoj ulozi, kazuje obnavljanje škole Žila Ferija (Jules Ferry), koji
isuviše insistira, i time se izlažemo riziku da pro­ istorio-geografiji daje zadatak da ukoreni i da usadi
pustimo sve one mehanizme i učinke moći koji građanski i patriotski duh.
ne prolaze direktno kroz državni aparat, a koji ga
često mnogo bolje podnose, popravljaju g a , daju Fuko: Što kao učinak ima stvaranje nekog identite­
mu maksimum svoje efikasnosti. Sa sovjetskim ta. Jer, moja hipoteza je da individua nije datost nad
društvom imamo primer državnog aparata koji je kojom se vrši i na koju se svaljuje moć. Individua,
prešao u druge ruke i koji je društvene hijerarhije, sa svojim obeležjima, svojim identitetom, u svojoj
porodični život, seksualnost, telo, ostavio gotovo prikovanosti za sebe samu, jeste proizvod jednog
onakvima kakvi su bili u društvu kapitalističkog odnosa moći koji se vrši na telima, na mnoštvu,
tipa. Zar verujete da su mehanizmi moći, koji po­ pokretima, željama, silama.

97
RAZGOVORI

Uostalom, mnogo bi se toga moglo reći ο prob­ nauke ο čoveku nastale od trenutka u kojem su bile
lemima regionalnog identiteta i ο svim sukobima stvorene procedure nadziranja i registrovanja poje­
koji se mogu dogoditi između njega i nacionalnog dinaca. Ali to je bila samo polazna tačka.
identiteta.
Neposredno se ukrštajući, istraživanje i ispitivanje
Herodot: Mapa kao instrument znanja-moći prelazi su se preplitali, pa su, prema tome, isto tako, svoje
tri praga koje vi razlikujete: srazmera kod Grka, zamisli preplitale i nauke ο prirodi i nauke ο čoveku,
istraživanje u Srednjem veku, ispitivanje u XVIII. Mapa ukrštale su svoje pojmove, metode, rezultate. Mis­
pristaje uz svaki od pragova, preobražava se iz in­ lim da bi geografija mogla biti jedan lep primer
strumenta srazmere u instrument istraživanja, da bi, discipline koja sistematski koristi istraživanje, sraz­
danas, postala instrument ispitivanja (izborna mapa, meru i ispitivanje.
mapa za pribiranje poreza itd.). Istorija mape (odnos­
no njena arheologija) ne poštuje "vašu" hronologiju. Herodot: U geografskom diskursu, uostalom, postoji
jedna sveprisutna figura: figura inventara, odnosno
Fuko: Mapa na kojoj se vide izborni glasovi, kataloga. Taj tip inventara udara trostruki namet na
odnosno izborne mogućnosti: ona je instrument registar istraživanja, srazmere i ispitivanja. Geograf
ispitivanja. Verujem da je postojao istorijski sled - to je možda njegov suštinski, strateški zadatak -
ta tri modela. Ali, razumljivo je da te tri tehnike sakuplja informacije. Inventar koji je u sirovom stanju
nisu ostale međusobno izolovane. One su imale nije od velikog značaja, a može ga koristiti samo moć.
neposredan uticaj među sobom. Ispitivanje je ko­ Moći nije potrebna nauka, već masa obaveštenja
ristilo srazmeru, a istraživanje je koristilo ispitivan­ koju je ona, kroz svoju stratešku poziciju, u stanju da
je. Potom je ispitivanje skočilo na druga dva, tako koristi.
da pronalazimo jedan aspekt vašeg prvog pitanja:
zar razlikovanje ispitivanja i istraživanja ne vodi Tako bolje razumemo slab epistemološki domet geo­
odvajanju društveno-naučne nauke od prirode? U grafskih radova, iako su oni (ili su to bili) značajna
stvari, voleo bih da vidim kako je istraživanje kao dobit za aparate moći. Putnici iz XVII veka, odnosno
model, kao administrativna, poreska i politička she­ geografi XIX veka, bili su, u stvari, obaveštajci koji su
ma, moglo da posluži kao kalup za velike korake skupljali i kartografisaIi informacije, informacije koje
koji su se dogodili od kraja Srednjeg veka do XVIII su kolonijalne vlasti, vojnici, trgovci, odnosno indus­
veka i u kojima su ljudi, krstareći svetom, sakupljali trijalci, mogli direktno da koriste.
informacije. Oni ih nisu sakupljali u sirovom stanju.
Doslovno, oni su istraživali prema manje ili više jas­ Fuko: Mogu da navedem jednu činjenicu koju
nim, manje ili više svesnim shemama. Verujem da iznosim sa puno rezervi. Jedna osoba specijal-
su se nauke ο prirodi, zapravo, smestile unutar tog izovana za dokumente iz doba vladavine Luja XIV,
opšteg oblika kakav je bilo istraživanje - kao što su konsultujući diplomatsku korespondenciju XVII

98
PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI

veka, primetila je da mnoge priče, koje su potom Fuko: Za mene Marks ne postoji. Hoću reći, ta vrsta
bile reprodukovane kao priče putnika i koje su entiteta koja se konstruiše oko jednog vlastitog
donosile izveštaje ο gomili čudesnih stvari, nevero- imena, a koji se odnosi čas na nekog pojedinca,
vatnih biljaka, čudovišnih životinja, da su te priče, čas na celinu onoga što je on pisao, čas na ogro­
u stvari, bile šifrovane priče. To su bila precizna man istorijski proces koji otud proističe. Verujem
obaveštenja ο stanju vojnih snaga zemlje kroz koju da su njegove ekonomske analize, način na koji on
se prolazilo, ο ekonomskim izvorima, trgovini, bo­ analizira stvaranje kapitala, velikim delom namet­
gatstvu, mogućnostima za uspostavljanje odnosa. nuli pojmovi koje on izvodi iz samog tkanja rikar-
Mnogi su platili zakasnelu naivnost nekih natura- doovske ekonomije. Nisam to ja smislio, sam Marks
lista i geografa XVIII veka ο stvarima koje su, u stvar­ je to rekao. Ali uzmite, tome nasuprot, njegovu
nosti, bile izvanredno precizni obaveštajni podaci, analizu Pariške komune, ili njegov 78. Brimer Luja
a za koje im se činilo da su od ključnog značaja. Napoleona,4" tu imate jedan tip istorijske analize
koji, očigledno, ne proističe iz modela XVIII veka.
Herodot: Kada smo se zapitali zbog čega nije bilo
nikakve polemike ο geografiji, odmah smo pomislili Uvek je moguće od Marksa načiniti "autora" koji
na slab utkaj koji je Marks izvršio na geografiju. Nije se dâ lokalizovati u jedinstven diskurzivni rudnik,
bilo marksističke geografije, pa čak ni marksističke pogodan za analizu u terminima originalnosti,
tendencije u geografiji. Geografi koji se pozivaju na odnosno interne koherencije. Najzad, imamo pra­
marksizam odvajaju se, zapravo, prema ekonomiji, vo da "akademizujemo" Marksa. No, jasno je da to
ili sociologiji, prednost daju planetarnom i srednjem proizvodi pogrešan utisak.
stupnju. Marksizam i geografija se teško uzgloblju-
ju. Možda marksizam, u svakom slučaju Kapital i, Herodot: Ako ponovo pročitamo Marksa kroz jedan
uopšteno, ekonomski tekstovi, koji prednost daju vre­ prostorni zahtev, njegovo se delo čini heterogenim.
menskom činiocu, možda oni nisu pogodni za spaci- Postoje čitavi komadi koji odaju začuđujuću pros­
jalizaciju. Da lije pitanje ο onome ο čemu govorite u tornu osetljivost.
odlomku iz jednog razgovora: "Ma kolika da su važne
promené koje Marks unosi u Rikardoove analize, ne Fuko: Postoje kod njega vrlo značajni delovi. Sve
verujem da njegove ekonomske analize izbegavaju ono što je Marks pisao ο vojsci i njenoj ulozi u raz­
epistemološkom prostoru koji je uspostavio Rikar- voju političke moći, recimo. Vrlo su važne stvari
do"? praktično bile ostavljene na ledini, u korist nepres-

4
Marx (Κ.), "Der Achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte", La Révolution, n° 1,20. mai 1852 (Le 18 Brumaire de Louis Bonaparte, Paris,
Édition sociales, 1969). (Karl Marks, 18. Brimer Luja Bonaparte, Kultura, Beograd 1950, prevod H u g o Klein.)
" U pitanju je Fukoova omaška u navođenju Marksovog delà - Brimer Luja Napoleona umesto Brimer Luja Bonaparte. Iz razloga d o -
kumentarnosti, ta omaška je kod prevođenja sačuvana (prim, ur.)

99
RAZGOVORI

tanih komentara ο onome što je procenjeno kao proučava utvrđenje, "vojna", "pokret", kolonija, teri­
najvrednije. torija. 5 Geografija mora da bude u središtu o n o g a
čime se bavim.
Dopao mi se ovaj razgovor zato što sam, na kraju,
promenio mišljenje. Istina je da sam na početku Sa francuskog preveo Ivan Milenković
verovao da vi zahtevate mesto za geografiju kao
profesori koji se bune kada im se predloži reforma Naslov izvornika: "Questions à Michel Foucault sur
nastavnog programa: "Smanjili ste broj časova la géographie", u: Hérodote, n° 1, janvier-mars 1976,
prirodnih nauka, odnosno muzike...". U takvim str. 71-85.
situacijama govorio sam sebi: "Ljubazni su kada
hoće da im se uradi arheologija, ali, nakon svega,
neka je oni naprave sami". Nisam uopšte bio uočio
smisao vaše primedbe. Shvatam da su problemi
koje postavljate u vezi sa geografijom za mene
od suštinskog značaja. Među određenim stvarima
koje sam doveo u odnos, postojala je i geografija
koja je bila podloga, uslov mogućnosti prelaza
s jedne stvari na neku drugu. Ostavio sam stvari
nerešenima, odnosno stvorio sam proizvoljne od­
nose.

Što više idem, više mi se čini da obrazovanje dis­


kursa i genealogija znanja treba da budu anali­
zirani ne počev od tipova svesti, modaliteta per­
cepcije, odnosno ideoloških formi, već od taktika
i strategija moći. Taktike i strategije koje se razvi­
jaju kroz usađivanja, rasipanja, odsecanja, kon­
trolu teritorija, organizacije oblasti koje bi mogle
da konstituišu upravo neku vrstu geopolitike, a u
kojoj bi se moje zaokupljenosti pridružile vašim
metodama. Postoji jedna tema koju bih želeo da
proučavam u godinama koje dolaze: vojska kao
kalup organizacija i znanja - neophodnost da se

5
Ta istraživanja su bila zaista sprovedena, naročito sa F. Begenom (F. Béguin), P. Kaba (P. Cabat) i Serfijem (Cerfi).

100
ISTINA, MOĆ, S O P S T V O
Intervju sa Mišelom Fukoom, 25. oktobra 1982.

Zašto ste došli na Univerzitet u Vermontu? Ne mislim da je neophodno da se tačno zna ko sam
ja. Glavni cilj u životu i radu je da postanete neko
Došao sam da bih pokušao preciznije da objasnim drugi ko niste bili na početku. Kada biste znali na
nekim ljudima kojom vrstom rada se bavim, da početku pisanja knjige šta ćete reći na kraju, mislite
upoznam kojom vrstom rada se oni bave, i da bi da biste imali hrabrosti da je napišete? Ono što je
ostvarili neke trajne veze. Nisam pisac, filozof, ve­ tačno ο pisanju i ljubavnim vezama, tačno je i za
lika osoba filozofskog života: ja sam učitelj. Postoji život. Igra je vredna sve dok ne znamo šta će biti na
socijalni fenomen koji me m n o g o uznemiruje: od kraju. Moja oblast je istorija misli. Čovekje misleće
šezdesetih godina neki učitelji postaju javni ljudi sa biće. Način na koji misli povezan je sa društvom,
istim obavezama. Ne želim da postanem prorok i politikom, ekonomijom, i istorijom, a isto je tako
kažem:"Molim vas, sedite, ono što ću vam reći veo­ povezan sa veoma opštim i univerzalnim kategori­
ma je važno". Došao sam da bi diskutovali ο našem jama i formalnim strukturama. Međutim, misao je
zajedničkom radu. nešto drugo od društvenih relacija. Način na koji
ljudi misle nije adekvatno analiziran univerzalnim
Vi ste najčešće određivani kao "filozof", ali i "istoričar", kategorijama logike. Između socijalne istorije i for­
"strukturalista", i "marksista". Naziv vašeg mesta na malne analize nalazi se put, staza - možda veoma
Kolež de Frans (Collège de France) je "profesor istorije uzana - a to je staza istoričara misli.
sistema misli'". Šta to znači?

* Mišel Fuko je na Kolež de Frans predavao od januara 1971. do svoje smrti u j u n u 1984. godine - sa izuzetkom 1977. kada je koris­
tio sabatnu godinu. Predavao je na Katedri za istoriju sistema misli. Ona je osnovana 30. novembra 1969. godine, na predlog 2ila
Vijmena (Jules Vuillemin), odlukom opšteg zbora profesora Koleža, kao zamena za Katedru za istoriju filozofske misli koju je sve do
svoje smrti držao Žan Ipolit (Jean Hippolyte). Isti zbor je 12. aprila 1970. godine Mišela Fukoa izabrao za profesora nove Katedre.
Tada je imao 43 godine. Mišel Fuko je p o v o d o m svoje kandidature napravio jednu plaketu sa sledećom formulom: «Trebalo bi
započeti rad na istoriji sistema mišljenja* («Titres et travaix» in Dits et Ecrits, 1954-1988, izdanje Ο. Defert & F. Ewald, saradnik 1.
Lagrange, Paris, Gallimard, 1994, vol. 1, r. 846). Više ο Fukoovim predavanjima na Kolež de Fransu: Napomena Fransoa Edvalda i
Alesandra Fontane za izdanje Fukoovih predavanja na Kolež de Fransu u: Mišel Fuko, Nenormalni, Predavanja na Kolež de Fransu 1974-
1975., Svetovi, Novi Sad, 2001. (Prim, ured.)

101
RAZGOVORI

U Istoriji seksualnosti, mislite na osobu koja padno-evropska društva dovedena u red nisu baš
"uznemiruje utemeljene zakone i na neki način anti­ očigledni, zaboravljeni su ili postali uobičajeni.
cipira nadolazeću slobodu". Da li vidite svoj rad u tom Oni su deo naše najpoznatije okoline, i više ih ne
svetlu? opažamo. Većina njih je, ipak, nekada šokirala ljude.
Jedan od mojih ciljeva je da pokažem ljudima d a j e
Ne. Veoma dugo ljudi su me molili da im kažem šta većina stvari koje su deo njihove okoline - da su
će se desiti i da im dam program za budućnost. Veo­ ljudi univerzalni ~ rezultat nekih veoma preciznih
ma dobro znamo da, čak i sa najboljim namerama, istorijskih promena. Sve moje analize protiv su ide­
takvi programi postanu oruđe, instrument opresije. je univerzalnih potreba ljudske egzistencije. One
Ruso, ljubitelj slobode, iskorišćen je u Francuskoj pokazuju arbitrarnost institucija i koliko prostora
revoluciji za izgradnju modela socijalne opresije. slobode još možemo uživati i koliko još promena
Marks bi bio užasnut staljinizmom i lenjinizmom. može biti stvoreno.
Moja uloga - i to je suviše empatična reč - je da
pokažem ljudima da su mnogo slobodniji nego što Vaša dela nose duboku emocionalnu skrivenu struju,
se osećaju, da ljudi m o g u da prihvate kao istinu, neuobičajenu za naučne analize: mučenje u Nadzira­
dokaz, neke teme koje su podignute u određenom ti i kažnjavati, prezir i nadu u Recima i stvarima, bes i
trenutku tokom istorije, i da taj takozvani dokaz fugu u Istoriji ludila u doba klasicizma.
može biti kritikovan i uništen. Promeniti nešto u
glavama ljudi - to je uloga intelektualca. Svako od mojih dela deo je moje biografije. Iz jed­
nog ili više razloga imao sam priliku da osetim i
Iz vaših dela se čini da ste fascinirani osobama koje proživim te stvari. Uzmimo jednostavan primer,
egzistiraju na marginama društva: luđaci, gubavci, radio sam u psihijatrijskoj bolnici tokom pedesetih
kriminalci, devijanti, hermafroditi, ubice, opskurni godina. Nakon što sam završio filozofiju, želeo sam
mislioci. Zašto? da vidim šta je ludilo: bio sam dovoljno lud da bi
proučavao razum; bio sam dovoljno razuman da
Ponekad sam prekoren jer izabirem marginalne mis­ bi proučavao ludilo. Bio sam slobodan da se pre-
lioce umesto da uzimam primere iz glavnog toka mestim od pacijenata ka čuvarima, jer nisam imao
istorije. Moj odgovor bi bio snobovski: nemoguće nikakvu preciznu ulogu. Bilo je to vreme procvata
je smatrati likove poput Bopa (Bopp) i Rikarda (Ri- neurohirurgije, početak psihofarmakologije, vlada­
cardo) opskurnima. vine tradicionalne institucije. U početku sam prih­
vatio stvari kao nužne, ali onda, nakon tri meseca
Ali šta je sa vašim zanimanjem za društvene izgnanike? (ja sporo mislim!), zapitao sam se: "Koja je potreba
ovih stvari?". Nakon tri godine napustio sam posao
Bavim se opskurnim osobama i procesima iz dva i otišao u Švedsku sa velikim ličnim nespokojem, i
razloga: politički i društveni procesi kojima su za- tu sam počeo da pišem istoriju ovih praksi ("Isto-

102
ISTINA, MOĆ, SOPSTVO

rija ludila u doba klasicizma"). To je trebalo da bude da se ima misaoni i pozitivni odnos prema sopst-
prvi tom. Volim da pišem prve tomove, a mrzim da venoj sadašnjosti. Međutim, ako je nostalgija razlog
pišem druge. Knjiga je primljena kao psihijatrijska, da budete agresivni i da pokazujete nerazumeva-
ali to je bio opis iz istorije. Znate li razliku između nje prema sadašnjosti, ona mora biti odbačena.
stvarne nauke i pseudonauke? Stvarna nauka pre­
poznaje i prihvata svoju istoriju bez da se oseća Šta čitate iz uživanja?
napadnutom. Kada psihijatru kažete da su njegove
mentalne ustanove potekle od kuće Saint-Lazar", Dela koja izazivaju najviše emocija u meni su:
on se veoma razbesni. Fokner,Tomas Man, Malkom Lovri Pod vulkanom.

Šta je sa genezom u Nadzirati i kažnjavati? Koji su bili intelektualni uticaji na vašu misao?

Moram da priznam da nisam imao nikakve direktne Bio sam iznenađen kad su dva moja prijatelja sa
veze sa zatvorima ili zatvorenicima, iako sam radio Berklija napisali nešto o meni i rekli da je Hajde-
kao psiholog u francuskom zatvoru. Kad sam bio u ger uticao na mene (Hubert L. Dreyfus and Paul
Tunisu, video sam ljude zatvorene zbog političke Rabinow, Michel Foucault: Beyond Structuralism
nedoslednosti, i to je uticalo na mene. and Hermeneutics [Chicago; University of Chicago
Press, 1982]). Naravno, to je bilo tačno, ali niko u
Doba klasicizma ključno je u svim vašim delima. Francuskoj nikada to nije primetio. Kad sam bio
Osećate li nostalgiju za jasnoćom tog doba ili za student pedesetih godina, čitao sam Huserla, Sar-
"vidljivošću" Renesanse kad je sve bilo objedinjeno i tra, Merlo-Pontija. Kada osetite neizdrživ uticaj,
ispoljeno? pokušate da otvorite prozor. Dovoljno paradok­
salno, Hajdeger nije veoma težak da bi ga Francuz
Sva lepota starih vremena posledica je a ne razlog razumeo. Kad je svaka reč enigma, nalazite se u ne-
nostalgije. Vrlo dobro znam da je to naš sopstveni toliko-lošoj poziciji da razumete Hajdegera. Bitak i
izum. Alije sasvim dobro imati takvu vrstu nostalgi­ vreme je teško, ali su skorašnja dela jasnija. Niče je
je, kao što je dobro imati dobru vezu sa sopstvenim za mene bio otkrovenje. Osetio sam da je tu bilo
detinjstvom ako imate dece. Dobro je osećati nos­ nešto sasvim drugačije od onoga što su me učili.
talgiju za neke periode pod uslovom da je to način Čitao sam ga sa velikom strašću i raskinuo sa svo-

U Istoriji ludila Fuko skreće pažnju da u opštoj genezi institucionalnih oblika hospitalizovanja abnormalnih u obliku Opitih
prihvatilišta, crkva nije ostala po strani. Mnoge crkvene prihvatne ustanove preoblikovane su po uzoru na državna prihvatilišta.
Sveti Lazar je nekada bilo najveće prihvatilište leproznih u Parizu, pretvoreno u prihvatilište za "osobe uhapšene po naredbi
Njegovog Veličanstva." Videti: M. Fuko, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1980. (posebno deo Veliko utamničenje)
(prim. ur.).

103
RAZGOVORI

jim životom, napustio posao na mentalnoj klinici, kao "reforma", zapravo bila samo normalizovanje
napustio Francusku: imao sam osećaj da sam bio sposobnosti društva da kažnjava. Kako je onda
zarobljen. Kroz Ničea, postao sam stranac svemu moguća svesna promena?
tome. I danas još uvek nisam potpuno integrisan
u francuski društveni i intelektualni život. Da sam Kako možete da pomislite da ja mislim d a j e prom­
mlađi, emigrirao bih u Sjedinjene Države. ena nemoguća s obzirom d a j e ono što sam anali­
zirao uvek bilo u vezi sa političkom akcijom? Celo
Zašto? delo Nadzirati i kažnjavati pokušaj je odgovora
na to pitanje i pokazivanja kako su novi načini
Vidim mogućnosti. Ne postoji homogeni intelektu­ mišljenja zauzeli mesto. Svi mi smo živeći i misleći
alni i kulturni život. Kao stranac, ne bih morao da subjekti. Ono protiv čega reagujem je činjenica da
budem integrisan. Nema pritiska na mene. Tamo postoji barijera između socijalne istorije i istorije
postoji mnogo sjajnih univerziteta, svi sa veoma ideja. Socijalni istoričari bi trebalo da opišu kako
različitim interesovanjima. Ali bih naravno verovat- ljudi postupaju bez da opisuju kako ljudi misle, a
no bio otpušten od njih na najnečuveniji način. istoričari ideja bi trebalo da opišu kako ljudi misle
bez postupanja. Svako i čini i misli. Način na koji
Zašto mislite da bi verovatno bili otpušteni? ljudi postupaju ili reaguju povezan je sa načinom
mišljenja, i naravno mišljenje je povezano sa tradici­
Veoma sam ponosan što neki ljudi misle da pred­ jom. Ono što sam pokušao da analiziram je taj veo­
stavljam opasnost za intelektualno zdravlje stude­ ma složen fenomen koji je naterao ljude da reaguju
nata. Kad ljudi počnu da razmišljaju o zdravlju u na drugačiji način na zločine i zločince u veoma
intelektualnim aktivnostima, mislim da je tu nešto kratkom periodu. Napisao sam dve vrste knjiga.
pogrešno. Prema njihovom mišljenju, ja sam opa­ Jedna, Reči i stvari, zanima se samo za naučnu mi­
san čovek, s obzirom da sam kripto-marksista, ira- sao; druga, Nadzirati i kažnjavati, zainteresovana je
cionalista, nihilista. za društvene principe i institucije. Istorija nauke ne
razvija se na isti način kao društveni senzibilitet. Da
Čitajući Reči i stvari, moglo bi se zaključiti da su in­ bi bile priznate kao naučni diskurs, misli se mora­
dividualna nastojanja reforme nemoguća jer nova ju pridržavati određenih kriterijuma. U Nadzirati i
otkrića imaju svakakve vrste značenja i implikacija kažnjavati, tekstovi, postupci i ljudi međusobno se
koje njihovi stvaraoci nikada ne bi mogli razumeti. bore. U svojim delima zaista sam pokušao da ana­
U Nadzirati i kažnjavati, na primer, pokazujete da se liziram promene, ne da bih pronašao materijalne
desila iznenadna promena od skupine sa lancima do uzroke, već da pokažem sve faktore koji su uza­
zatvorenog policijskog držanja tela, od spektakla ka­ jamno uticali, kao i reakcije ljudi. Verujem u ljudsku
zne do disciplinovane institucionalne kazne. Ističete, slobodu. Na istu situaciju, ljudi reaguju na veoma
međutim, i da je ta promena, koja se u to vreme činila različite načine.

104
ISTINA, MOĆ, SOPSTVO

Zaključujete Nadzirati i kažnjavati sa tvrdnjom da će su odnosi koje imamo sa istinom kroz naučno zna­
"služiti kao podloga raznim studijama o normalizaciji nje, sa onim "igrama istine" koje su toliko značajne
i moći znanja u modernom društvu". Kakav je odnos u civilizaciji i u kojima smo i subjekti i objekti? (2)
između normalizacije i koncepta čoveka kao središta kakvi su odnosi koje imamo prema drugima kroz
znanja? takve čudne strategije i odnose moći? i (3) kakvi
su odnosi između istine, moći i sopstva. Želeo bi
Kroz različite prakse - psihološke, medicinske, ka­ da završim sa pitanjem: šta bi moglo da bude više
znene, obrazovne - razvijena je određena ideja ili klasično ako ne ova pitanja i sistematičnije nego
model ljudskosti, i sada je ta ideja o čoveku postala evolucija kroz prvo, drugo, treće pitanje, te potom
normativna, samoočigledna i trebalo bi da bude povratak na prvo? Upravo sam na tom mestu.
univerzalna. Humanizam možda nije univerza­
lan, ali može biti poprilično relativan u odnosu na Sa engleskog prevela Milana Bošković
određenu situaciju. Ono što nazivamo humaniz­
mom iskorišćeno je od strane marksista, liberala, Naslov izvornika: "Truth, Power, Self: An Interview
nacista, katolika. To ne znači da se moramo otara­ with Michel Foucault - October 25th, 1982", u: L. H.
siti onog što nazivamo ljudska prava ili sloboda, ali Martin, H. Gutman and P. Hutton (eds), Technologies
ne možemo reći da sloboda ili ljudska prava moraju of the self: A Seminar with Michel Foucault, London:
biti ograničeni do određenih tačaka. Na primer, ako Tavistock Publications, 1988, str. 9-15.
biste pre osamdeset godina zapitali da lije ženska
čednost deo univerzalnog humanizma, svako bi
vam odgovorio da jeste. Ono čega se plašim u vezi
sa humanizmom je da on predstavlja određene
oblike naše etike, kao univerzalni model svake
slobode. Mislim da postoji više tajni, više moguće
slobode, i više pronalazaka u našoj budućnosti
nego što možemo zamisliti u humanizmu kako je
dogmatski predstavljen na svakoj strani političkog
spektra: levice, centra, desnice.

I to je ono što predlažu "Tehnologije sopstva"?

Da. Ranije ste rekli da imate osećaj da sam nepred­


vidljiv. To je tačno. Ali se ponekad samom sebi
činim previše sistematičnim i rigidnim. Ono što sam
proučavao tri su tradicionalna problema: (1) kakvi

105
POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMAT
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)

Rabinov: Zašto ne učestvujete u polemikama? svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino
prava koja su mu data od drugih, i u prihvaćenom
Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja, obliku dijaloga.
nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne
volim da se uključujem u polemike. Ako otvorim Polemičar, sa druge strane, postupa naoružan
knjigu i vidim da autor optužuje neprijatelje za "in­ privilegijama koje unapred poseduje i nikada se
fantilno levičarenje", istog trenutka je zatvorim. To neće složiti sa pitanjem. U principu, on poseduje
nije moj način postupanja; ne pripadam svetu ljudi prava koja ga ovlašćuju da vodi rat i da učini tu
koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko­
nečem suštinskom: celokupan moral je u pitanju, jom se sučeljava nije partner u potrazi sa istinom
kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema već protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je
drugome. štetan, i čije samo postojanje predstavlja pretnju.
Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe
U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam­ kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od
nog objašnjenja, prava svake osobe su u izvesnom njegovog poništavanja kao sabesednika u bilo
smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od kakvom mogućem dijalogu; njegov krajnji cilj neće
situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja biti dolaženje koliko je moguće bliže do teške is­
samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane tine već proizvođenje trijumfa opravdanog razloga
neubeđena, da uoči protivrečnost, da traži više in­ koji je očigledno podržavao od samog početka.
formacija, da naglasi drugačije postulate, da ukaže Polemičar se oslanja na legitimitet da je njegov
na pogrešna rasuđivanja, i tako dalje. Isto tako, protivnik po definiciji odbijen.
osoba koja odgovara na pitanja, takođe primenjuje
pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po Možda će jednog dana morati da se napiše dugačka
logici svog diskursa, ona je vezana za ono što je istorija polemika, polemika kao parazitskih figura
prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma
za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od šematski, čini mi se da danas možemo prepoznati
igre - igre koja je ujedno i prijatna i teška - u kojoj postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski

" Ovaj razgovor realizovan je u m a j u 1984. g o d i n e , sa n a m e r o m se daju o d g o v o r i na neka od najčešće postavljanih pitanja koja
su postavljana Fukou od strane američke p u b l i k e ( p r i m , ur.)

107
POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE*
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)

Rabinov: Zašto ne učestvujete u polemikama? svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino
prava koja su mu data od drugih, i u prihvaćenom
Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja, obliku dijaloga.
nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne
volim da se uključujem u polemike. Ako otvorim Polemičar, sa druge strane, postupa naoružan
knjigu i vidim da autor optužuje neprijatelje za "in­ privilegijama koje unapred poseduje i nikada se
fantilno levičarenje", istog trenutka je zatvorim. To neće složiti sa pitanjem. U principu, on poseduje
nije moj način postupanja; ne pripadam svetu ljudi prava koja ga ovlašćuju da vodi rat i da učini tu
koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko­
nečem suštinskom: celokupan moral je u pitanju, jom se sučeljava nije partner u potrazi sa istinom
kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema već protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je
drugome. štetan, i čije samo postojanje predstavlja pretnju.
Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe
U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam­ kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od
nog objašnjenja, prava svake osobe su u izvesnom njegovog poništavanja kao sabesednika u bilo
smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od kakvom mogućem dijalogu; njegov krajnji cilj neće
situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja biti dolaženje koliko je moguće bliže do teške is­
samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane tine već proizvođenje trijumfa opravdanog razloga
neubeđena, da uoči protivrečnost, da traži više in­ koji je očigledno podržavao od samog početka.
formacija, da naglasi drugačije postulate, da ukaže Polemičar se oslanja na legitimitet da je njegov
na pogrešna rasuđivanja, i tako dalje. Isto tako, protivnik po definiciji odbijen.
osoba koja odgovara na pitanja, takođe primenjuje
pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po Možda će jednog dana morati da se napiše dugačka
logici svog diskursa, ona je vezana za ono što je istorija polemika, polemika kao parazitskih figura
prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma
za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od šematski, čini mi se da danas možemo prepoznati
igre - igre koja je ujedno i prijatna i teška - u kojoj postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski

* Ovaj razgovor realizovan je u m a j u 1984. g o d i n e , sa n a m e r o m da se daju o d g o v o r i na neka od najčešće postavljanih pitanja koja
su postavljana Fukou od strane a m e r i č k e p u b l i k e ( p r i m , ur.)

107
RAZGOVORI

no okreću ispravnosti onoga što tvrde, njihovoj


i politički model. Kao u jeresologiji, polemika sebi
legitimnosti, koju moraju da brane, i potvrđivanju
stavlja u zadatak određivanje nedodirljive tačke
svoje nevinosti? Tu je još nešto m n o g o ozbiljnije:
dogme, fundamentalni i neophodni princip da
u toj komediji, podražavaju se rat, bitke, uništenja,
je protivnik zanemaren, ignorisan ili prevaziđen;
ili bezuslovne predaje, zahtevi ubilačkog instinkta
i to osuđuje ovaj nemar kao moralni promašaj; u
koliko g o d je to moguće. Ipak, zaista je opasno
korenu greške, ona pronalazi strast, želju, interes,
uveriti nekoga da može da dopre do istine ovim
celi niz slabosti i nedopustivih privrženosti koje je
putevima, i tako potvrdi, čak i u samo simboličnom
određuju kao krivu. Kao u sudskoj praksi, polemika
obliku, stvarne političke prakse koje bi time bile za-
ne dopušta nikakvu mogućnost jednake rasprave:
garantovane. Zamislimo, na trenutak, da se mahne
ona ispituje slučaj; ne bavi se sabesednikom, ona
čarobnim štapićem i da se jednom ili dvojici pro­
obrađuje osumnjičenog; skuplja dokaze nje­
tivnika da mogućnost da primeni koliko g o d moći
gove krivice, određuje prekršaje koje je počinio,
želi nad drugim. To se ne mora ni zamišljati: dovolj­
izriče presudu i osuđuje g a . U svakom slučaju,
no je pogledati šta se nedavno desilo za vreme
ono što ovde imamo nije po pravilima zajedničke
debate u SSSR-u u lingvistici ili genetici. Jesu li ti
istrage; polemičar izriče istinu u obliku suda i
nenormalni devijanti došli iz onoga što je trebalo
po zamišljenom autoritetu koji je sebi pripisao.
da bude korektna diskusija? Uopšte ne - oni su
Međutim, danas je najmoćniji politički model. Po­
bili stvarne posledice polemičkog stava čiji efekti
lemika određuje saveze, regrutuje dobrovoljce,
obično ostaju zaustavljeni.
ujedinjuje interese ili mišljenja, predstavlja partiju;
ona utemeljuje drugog kao neprijatelja, pristalice
suprotnih interesa protiv kojih se treba boriti sve Rabinov: Određivali su vas kao idealistu, nihilistu,
dok neprijatelj ne bude poražen, bilo da se preda "novog filozofa", kao antimarksistu, novog konzerva-
ili uništi. tivca, i tako dalje... Koje je vaše stanovište?

Fuko: Mislim da sam zaista bio smešten na većini


Naravno, obnova, u polemici, ovih političkih,
kvadrata političkog šahovskog polja, uzastopno,
sudskih ili religioznih praksi nije ništa drugo do
kadkad i istovremeno: kao anarhista, levičar,
pozorište. Gestikuliraju se: anateme, ekskomuni-
razmetljiv ili z g a đ e n marksista, eksplicitni ili pri­
kacije, osude, bitke, pobede, a porazi nisu ništa više
kriveni antimarksista, tehnokrata u službi goliz-
od načina govora, na kraju. Pa ipak, u poretku govo­
ma, novi liberal i tako dalje. J e d a n američki pro­
ra, postoje isto tako načini postupanja koji nisu bez
fesor prigovorio je što je kripto-marksista poput
posledica. Postoje efekti sterilizacije. Da li je iko
mene pozvan u S A D , a štampa istočno-evropskih
video da iz polemike proizađe neka nova ideja? A
zemalja proglasila me je saučesnikom disidenata.
i kako bi moglo biti drugačije, s obzirom da su tu
Nijedan od ovih atributa s a m po sebi nije važan;
sabesednici unapred podstaknuti ne da sve više
uzeti zajedno, sa d r u g e strane, znače nešto. I
rizikuju u onome što govore, već da se neprekid­

108
POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE

moram priznati da mi se više dopada njihovo Isto je sa seksualnošću: ona ne postoji izvan odno­
značenje. sa sa političkim strukturama, uslovima, zakonima i
propisima koji su od suštinskog značaja za nju; pa
Tačno je da radije ne određujem sebe, i zabavlja ipak, ne sme se očekivati od politike da obezbedi
me raznovrsnost načina na koje su me ocenjivali i oblike u kojima bi seksualnost prestala da postoji
klasifikovali. Nešto mi govori da je do sada trebalo kao problem.
da bude nađeno manje ili više odgovarajuće mes-
to za mene, nakon toliko napora u tako različitim Pitanje je, dakle, promišljanja odnosa tih različitih
pravcima; i očigledno ne smem da sumnjam u iskustava sa politikom, što ne znači da će se u politi­
kompetenciju onih koji se zapetljavaju u svojim ci tražiti glavni sačinilac tih iskustava ili rešenja koja
divergentnim procenama, jer se nije moguće su­ će definitvno razrešiti njihovu borbu. Problemi
protstaviti njihovoj nepažljivosti ili predrasudama. koje ovi predmeti postavljaju moraju da se raz­
Moram biti uveren da njihova nesposobnost da me rade. Takođe je neophodno odrediti šta za politiku
odrede ima neke veze sa mnom. znači "postavljanje problema". Ričard Rorti (Richard
Rorty) ističe da se u tim analizama ja ne obraćam
Bezsumnje, u osnovi se totiče mog načina prilaženja bilo kojem "mi" - bilo kojem od onih "mi" čiji kon­
političkim pitanjima. Tačno je da moj stav nije re­ senzusi, vrednosti i tradicije konstituišu okvire mis­
zultat oblika kritike koja teži da bude metodično li i određuju uslove u kojima m o g u biti potvrđeni.
ispitivanje u cilju odbacivanja svih mogućih rešenja Problem je, tačnije, odlučiti da li je zaista podesno
osim validnog.Više je to prema poretku "problema- smestiti se unutar "mi" da bi se afirmisali principi
tizacije"-takoreći, razvoja polja radnji, postupaka, i koji se priznaju i vrednosti koje se prihvataju; ili,
misli koje, čini mi se, postavljaju problem za politiku. nije li pre potrebno napraviti buduću formaciju
Na primer, ne mislim da u slučaju ludila i mentalnih "mi" omogućenu razrađivanjem pitanja. Čini mi se,
bolesti postoji neka "politika", koja bi sadržavala is­ stoga, da "mi" ne sme prethoditi pitanju; ono može
pravna i definitivna rešenja. Ali mislim da u ludilu, biti samo rezultat - i to neophodni privremeni re­
rastrojstvu, problemima u ponašanju postoje ra­ zultat - pitanja u skladu sa time kako je ono postav­
zlozi za promišljanje politike; i politika mora da od­ ljeno u novim uslovima u kojima je formulisano. Na
govori na ta pitanja, ali nikada ne odgovara na njih u primer, nisam siguran da je u vreme kada sam pi­
potpunosti. Isto je sa zločinom i kaznom: prirodno, sao Istoriju ludila postojalo prethodno i receptivno
bilo bi pogrešno misliti da politika nema ništa sa "mi" kojem sam jedino trebao da se obratim da bih
sprečavanjem i kažnjavanjem zločina, i zbog toga napisao knjigu, i čiji bi spontani izraz bila knjiga.
sa određenim brojem elemenata koji menjaju nji­ Lang (Laing), Kuper (Cooper), Basalja (Basaglia) i
hovim oblikom, značenjem, učestalošću; isto tako ja nismo imali nikakvu zajednicu, niti vezu; ali se
bi bilo pogrešno misliti da postoji politička formula sam problem postavljao pred one koji su nas čitali,
koja bi razrešila pitanje zločina i stala mu na kraj. kao što se postavljao i pred neke od nas, problem

109
RAZGOVORI

sagledavanja da li je bilo moguće izgraditi "mi" na umesto ponovnog zapisa postupka ispitivanja u
osnovu učinjenog rada, "mi" koje bi verovatno ob­ okviru političke doktrine.
razovalo i zajednicu dela.
Rabinov: Da li bi ste rekli da se vaš rad može odrediti
Nikada nisam pokušavao da analiziram ništa sa odnosima između etike, politike i genealogije istine?
stanovišta politike, ali sam uvek pitao politiku šta
ima da kaže o problemima sa kojima je suočena. Fuko: Nema sumnje da bi se u nekom smislu mo­
Nju ispitujem o stanovištima koje zauzima i ra­ glo reći da pokušavam analizirati odnose između
zlozima koje daje za to; ne tražim da odredi teoriju nauke, politike i etike; ali mislim da to ne bi bila pot­
onoga što ja činim. Nisam ni protivnik ni partizan puno tačna predstava rada koji sam postavio za cilj.
marksizma; ja ispitujem šta on ima da kaže o iskust­ Ne želim da ostanem na tom nivou; pre bih rekao
vima koja postavljaju pitanja o njemu. da pokušavam sagledati kako su oni uzajamno
delovali u formiranju naučnog područja, političke
Što se tiče događaja od maja 1968, čini mi se da strukture, moralne prakse. Uzmimo za primer psihi­
oni zavise od druge problematike. Nisam bio u jatriju: nema sumnje, ona se može analizirati unutar
Francuskoj tada; vratio sam se tek nekoliko mese- okvira političkih institucija u kojima deluje; može se
ci kasnije. I činilo mi se da jedino m o g u da prepo- proučavati u njenim etičkim implikacijama, u vezi sa
znam kontradiktorne elemente u tome: sa jedne osobom koja je objekt psihijatrije isto koliko i sam
strane, pokušaj, koji je bio široko afirmisan, da se psihijatar. Međutim, moj cilj nije bio da uradim to; to
politiku pita celi niz pitanja koja tradicionalno jest, pokušao sam sagledati oblikovanje psihijatrije
nisu bila deo njenog ustavnog područja (pitanja o kao nauke, ograničenje njenog polja i određivanje
ženama, odnosa među polovima, medicini, men­ njenih objekata impliciralo je političku strukturu
talnim bolestima, okolini, manjinama, delikvenciji); i moralnu praksu; u dvostrukom smislu oni su bili
i sa druge strane, želja da se svi ti problemi ponovo pretpostavljeni progresivnom organizacijom psihi­
ispisu rečnikom teorije koja je manje ili više direkt­ jatrije kao nauke, a isto tako bili su menjani ovim
no poticala od marksizma. Međutim, proces koji je razvojem. Psihijatrija, kakvu je poznajemo, ne bi
tada bio očigledan nije vodio do preuzimanja pro­ mogla da postoji bez čitavih međusobnih dejstava
blema koje je postavila marksistička doktrina, već političkih struktura i bez skupa etičkih stavova; ali
suprotno, do sve vidljivije bespomoćnosti mark­ i obrnuto, utemeljenje ludila kao oblasti znanja
sista da se suoče sa tim problemima.Tako da se na­ (savoir) promenilo je političke postupke i etičke
lazimo suočeni sa pitanjima koja su bila upućena stavove sa kojima je ono bilo povezano. To je bila
politici, ali sama nisu ponikla iz političke doktrine. stvar određivanja uloge politike i etike u utemelje­
Sa ovog stanovišta, takvo oslobađanje postupka nju ludila kao posebne oblasti naučnog saznanja
ispitivanja je, činilo mi se, odigralo pozitivnu ulogu; (connaissance) i analiziranja efekata potonjeg na
sada postoji pluralitet pitanja postavljenih politici političke i etičke postupke.

110
POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE

Isto je i u vezi sa delikvencijom. U pitanju je bilo Rabinov: Nedavno ste govorili o "istoriji problema­
sagledavanje koja je politička strategija, dajući tike". Šta je istorija problematike?
pravni položaj kriminalu, bila sposobna da se obra­
ti određenim oblicima znanja (savoir) i određenim Fuko: Odavno sam pokušavao da sagledam da li
moralnim stavovima; bilo je to i pitanje na koji način bi bilo moguće prikazati istoriju misli različitu od
su ti modaliteti znanja (connaissance) i ti oblici istorije ideja (pod čime podrazumevam analize
moralnosti mogli biti reflektovani, i time menjani, sistema predstavljanja) kao i od istorije mentaliteta
ovim disciplinarnim tehnikama. U slučaju seksu­ (pod čime podrazumevam analize stavova i tipova
alnosti to je bio razvoj moralnih stavova koje sam postupaka /schemas de comportement/). Činilo mi
želeo odvojiti; ali pokušao sam da ih rekonstruišem se da postoji jedan elemenat koji je upotrebljiv u
kroz ulogu koju su zauzeli u političkim strukturama opisivanju istorije misli - bilo bi to ono što bi se mo­
(suštinski u odnosu između samokontrole [mattrise glo nazvati problemi ili, preciznije, problematizacije.
de soi] i dominacije drugih) i sa modalitetima zna­ Ono što razlikuje misao jeste da je ona nešto sasvim
nja (connaissance) (samo-znanje i znanje drugačijih različito od skupa predstava koje naglašavaju izve-
oblasti postupaka). sno ponašanje; ona je isto tako sasvim različita od
oblasti stavova koji mogu da odrede to ponašanje.
Tako sam u ove tri oblasti - ludilu, delikvenciji i sek­ Misao nije ono što nastanjuje izvesno ponašanje
sualnosti - svaki put naglašavao poseban aspekt: dajući mu značenje; pre, ona je ono što dopušta da
utemeljene izvesne objektivnosti, razvoj politike se odstupi od tog načina delovanja ili reagovanja,
i upravljanje sobom i razradu etike i prakse u vezi da ga se predstavi kao predmet mišljenja i ispita
sa sobom. Ali sam svaki put pokušao i da istaknem prema svojem značenju, uslovima i ciljevima. Mi­
mesto koje su ovde zauzimale jedna ili dve kompo­ sao je sloboda u odnosu na ono što se čini, pokret
nente neophodne za konstituisanje polja iskustva. U u kojem se odvaja od tog čina, utemeljujući ga kao
suštini, radi se o različitim primerima u kojima su tri objekat, i reflektujući ga kao problem.
fundamentalna elementa bilo kojeg iskustva implici­
rana: igra istine, odnosi moći i oblici odnosa sa so­ Reći da je proučavanje misli analiza slobode ne
bom i drugima, lako svaki od tri principa naglašava, znači da se suočavamo sa formalnim sistemom koji
na određeni način, jedan od ta tri aspekta - jer je referira jedino na samog sebe. Zapravo, za polje
iskustvo ludila nedavno organizovano prvenstve­ delovanja, za ponašanje, da bi se ušlo u polje misli
no kao polje znanja (savoir), znanje kriminala kao neophodno je, za izvestan broj činilaca, da ih se
područje političke intervencije, dok je znanje seksu­ učini neizvesnim, da ih se liši uobičajenosti, ili da
alnosti definisano kao etička pozicija - svaki put sam se pobudi izvestan broj poteškoća koje ih okružuju.
pokušao da prikazem na koji način su druga dva el­ Ti elementi proishode iz društvenih, ekonomskih ili
ementa bila prisutna, koju su ulogu odigrali, i kako političkih procesa. Ali ovde, njihova jedina uloga
su na svaki uticale promene u druga dva. je u podsticanju. Oni m o g u postojati i sprovoditi

111
RAZGOVORI

svoje delovanje tokom veoma dugog vremena, pre manifestovanja teškoća: u povezanosti sa njima,
ove delotvorne problematizacije putem misli. I kad razvija uslove u kojima m o g u biti dati mogući od­
se misao umeša, ona ne pretpostavlja jedinstven govori; ona određuje elemente koji će konstituisati
oblik koji je direktan rezultat ili neophodni izraz tih ono na šta različita rešenja pokušavaju da odgovo­
poteškoća; ona je originalni ili specifični odgovor re. Taj razvoj od datosti u pitanje, taj preobražaj
- često uzimajući mnoge oblike, ponekad čak i od grupe prepreka i teškoća u probleme kojima
protivrečne u svojim različitim aspektima - na ove se u različitim rešenjima nastoji da sačini odgovor,
poteškoće, koje su određene tom situacijom ili kon­ to je ono što konstituiše tačku problematizacije i
tekstom, i koje sadrže istinu kao moguće pitanje. specifičan rad misli.

Za jedan skup poteškoća može se dati nekoliko Jasno je kako smo daleko od analize u smislu dekon-
odgovora. I većinom su zaista ponuđeni različiti strukcije (svako brkanje ova dva metoda ne bi bilo
odgovori. Ali ono što mora biti shvaćeno jeste ono pametno). To jest, to je pitanje kretanja kritičke an­
što ih čini istovremeno mogućim: to je tačka u kojoj alize u kojoj se nastoji sagledati kako su konstrui-
je njihova istovremenost ukorenjena; to je tlo koje sana različita rešenja za problem; ali, takođe, kako
ih prehranjuje u svoj njihovoj različitosti i ponekad su ta različita rešenja proizašla iz specifičnog o b ­
uprkos njihovim protivrečnostima. Za različite lika problematizacije. Otud se predočava da svako
teškoće koje se susreću u praksi u odnosu na men­ novo rešenje koje bi se moglo pridodati drugima
talnu bolest u osamnaestom veku, ponuđena su iskrsava iz aktuelne problematizacije, modifikujući
različita rešenja: primeri su Tukovo (Tuke) i Pinelo- samo par postulata ili principa na kojima se temelji
vo (Pinel). Na isti način, cela grupa rešenja bila je odgovor koji se daje. Rad filozofske ili istorijske re­
ponuđena za poteškoće koje su iskrsle u drugoj po­ fleksije stavljen je u područje promišljanja jedino
lovini osamnaestog veka u kaznenoj praksi. Ili opet, pod uslovom da se problematizacija jasno shvata
da uzmemo veoma dalek primer, različite filozofske ne kao skup predstava, nego kao rad misli.
škole helenskog doba nudile su različita rešenja za
teškoće tradicionalne seksualne etike. Sa engleskog prevela Milana Bošković

Ali delovanje istorije misli biće ponovo otkriveno Naslov izvornika: "Polemics, Politics and Prob-
u korenu tih različitih rešenja opšteg oblika prob­ lemizations. An interview with Michel Foucault", u:
lematizacije koji ih je omogućio - čak i u samim nji­ Paul Rabinow (ed.), The Foucault Reader, New York:
hovim suprotnostima; ili u onome što je omogućilo Pantheon, 1984, str. 381-390.
preobražaj poteškoća i prepreka u opšti prob­
lem za koji se predlažu različita praktična rešenja.
Problematizacija je ta koja reaguje na teškoće, ali
postupajući sasvim drugačije od izražavanja ili

112
Stiven Kec (Stephen Katz)
MIŠEL FUKO
Ključna stvar je, kao što je Niče rekao, da mislioci uvek, takoreći, ispaljuju strele u vazduh, a drugi mislioci ih pokupe i
ispale u drugačijem pravcu. To se dešava sa Fukoom. Žil Delez (Gilles Deleuze)

Biografski detalji i teorijski kontekst Ova dostignuća upućuju izazov onima koji
teže da predstave njegovu karijeru, kako otkriva
Mišel Fuko je rođen 15. oktobra 1926. godine Dejvid Mejsi (David Macey) u biografiji The Lives
u Poatjeu (Poitiers), Francuska, a umro je 25. of Michel Foucault (Macey 1993), prikazujući Fu-
juna 1984. od AIDS-a. Smatraju ga najvažnijim i koovo kreativno žongliranje između intelektualne,
najpoznatijim misliocem dvadesetog veka. lako političke i javne osobe. Dodatna činjenica jeste
je njegova asketska slika obrijane glave postala da Fukoova čudesna delà ne pokazuju nijedan
ikona postmoderne misli, Fukoa bi pre svega tre­ jedinstveni teorijski model ili političku orijentaci­
balo zapamtiti po maštovitoj potrazi za mišlju izvan ju, a niti jedno delo ne predstavlja čisto njegovo
datih istina i rezigniranog skepticizma našeg doba, učenje. Džejms Miler (James Miller), drugi biograf,
i po njegovim distinktivnim dostignućima u četiri tvrdi da "Fuko iza sebe nije ostavio nijednu sažetu
oblasti. Kao prvo, on je razotkrio materijalne prakse kritiku društva, nijedan sistem etike, obuhvatnu
i odnose moći koji leže ispod uspona zapadne filo­ teoriju moći, čak ni generalno korisnu istorijsku
zofije, istorije, politike i književnih proučavanja. metodu... Koju vrednost, onda, zaista ima njegovo
Drugo, njegov rad je obnovio profesionalna polja delo? Šta nam ono može značiti? Kako bi se tre­
poput urbanog planiranja, medicine, kriminologi- balo upotrebiti? " (Miller 1993:19).
je, mentalnog zdravlja, obrazovanja, menadžerskih
studija, državne politike, i socijalnog rada. (Neki od Fuko, dete porodice iz srednje klase, otkrio
primera su: Garland 1997; McKinlay i Starkey 1998; je entuzijazam za interdisciplinarno učenje još u
Chambon et al. 1999). Treće, Fuko se suočio sa najranijim danima studija na univerzitetu. Diplo­
glavnim kritičkim tradicijama, kao što su struktural­ mirao je na prestižnom École Normale Supérieure
izam, marksizam i humanizam, i pružio je vitalnu u Parizu, dobivši diplome iz filozofije 1948. i psi­
kritiku njihovih ograničenja. Najzad, Fuko je postao hologije 1949. godine. Vruća intelektualna atmos­
javni intelektualac koji je prkosio dominantnoj kul­ fera na École Normale odražavala je i posleratni
turi putem svojih političkih udruživanja, predava­ entuzijazam u Francuskoj za ideje koje su dolazile
nja, intervjua i gay aktivizma. od marksizma, strukturalne lingvistike, hegelijan-

113
0 FUKOU

ske fenomenologije, i upravo je tu Fuko upoznao mesto profesora na Univerzitetu Clermont Ferrand,
uticajne savremenike kao što je bio istoričar nauke njegovo delo o istoriji ludila prošlo je kroz prvi krug
Žorž Kangilem i marksistički teoretičar Luj Altiser. oduševljenog naučnog prihvatanja. Imalo je sve
1951. Fuko je primio agregaciju iz filozofije na École karakteristike onoga što će kasnije biti prepoznato
Normale (veoma zahtevan skup ispita koje je na kao Fukoov brilijantan stil, genijalna metodologija,
kraju pao), a 1952. završio je kurs iz psihopatologi­ neumorna erudicija, te mešavina talenta, retko
je. Od 1952 - 1955. predavao je psihologiju na kat­ primenjivanih u tako prozaičnim temama od strane
edri za filozofiju na Univerzitetu Nord-Pas-de-Cal- socijalnih teoretičara.
ais, u gradu Lil. Za to vreme radio je kao istraživač i
"neslužbeni stažista"(Miller 1993:63) u bolnici Sveta Delo Folie et déraison navodnoje o medikalizaci-
Ana u Parizu, stičući vredno kliničko iskustvo koje ji ludila tokom osamnaestog i devetnaestog veka,
će kasnije igrati važnu ulogu u njegovim delima te o razvoju azila i psiholoških nauka. Međutim,
o psihologiji, medicini, i mentalnoj bolnici. 1954. ono predstavlja i kritiku prosvetiteljske liberalne
Fuko je napisao svoje prvo delo Maladie mentale tradicije i filozofije razuma, te kao takvo pokreće Fu­
et personnalité {Mental lllnes and Psyhology). (Na koov širi projekt razotkrivanja ontoloških značenja
engleski g a j e preveo Alan Šeridan /Alan Sheridan/ putem kojih su istina, znanje i moć postali ispre­
1976, na osnovu prerađene francuske verzije iz pleteni. Drugi internacionalni krug oduševljenog
1962. pod naslovom Maladie mentale etpsyhologie. prihvatanja pratilo je objavljivanje knjige u Engles­
Dok je to delo nagoveštavalo Istoriju ludila u doba koj 1965. godine pod naslovom Madness and Civili-
klasicizma, istim je kasnije bilo zasenjeno, i time ug­ zation. Pohvale knjige, pak, bile su praćene kritikom
lavnom zanemareno u naučnoj literaturi o Fukou). koja je optuživala Fukoa za diskursni determini­
Sledećih pet godina Fuko je ostvarivao karijeru zam, slabo istorijsko istraživanje, te nepriznavanje
kombinovanjem predavanja i kulturne diplomati- i neuvažavanje istinski lekovitih funkcija moderne
je, dobijajući mesta u Upsali, Varšavi i Hamburgu. terapije. Takav kriticizam javljaće se iznova tokom
Ova nameštenja pružila su mu, u svakom slučaju, Fukoove karijere, ali je ta rana runda bila nepraved­
značajne intelektualne mogućnosti. Biblioteka na no izazvana okrnjenim prevodom originala iz 1965.
univerzitetu u Upsali obezbedila mu je materijale u kojem su izbačeni važni delovi i primedbe (Gordon
potrebne za pisanje Folie et derasion: historié de la 1990; Still, Velody 1992). Uprkos kriticizmu, Istorija
folie a l'âge classique {Ludilo i bezumlje : Istorija lu­ ludila u doba klasicizma nastavila je da širi svoj uticaj.
dila u doba klasicizma), a rad u Varšavi i Hamburgu Kasnih šezdesetih u Francuskoj delo je povezano
pogodovali su da delo dovrši do 1960. Te godine sa naglim društvenim promenama šezdesetosme,
Fuko je prijavio Folie et déraison kao doktorsku dis­ dok je izvan Francuske dočekano kod veoma politi-
ertaciju, koja je primljena i pohvaljena od strane zovanog"antipsihijatrijskog" pokreta na čijem čelu
Žorža Kangilema (Canguilhem 1995). Od 1960. do su bili Tomas Sas (Tomas Szasz), D. Leng (D. Leng),
1966. godine, kad se Fuko premeštao iz Pariza na Ivan llič (Ivan lllich) i Dejvid Kuper (David Cooper).

114
Stiven Kec: MIŠEL FUKO

Kako ističe Robert Kaštel (Robert Castel), Fukoovo Fuko je proširio svoj arheološki pristup u dva
prvo značajno delo time je imalo dvostruki značaj: sledeća dela: Les Mots et les choses: une archeologie
ranih šezdesetih pojavilo se kao ključni doprinos des sciences humanies 1966, (Reči i stvari: arheologija
"epistemologiji nauka o čoveku" (Castel 1990: 27); humanističkih nauka /Fuko 1971/) i u L'Archeologie
a kasnih šezdesetih postalo je analitičko sredstvo du savoir {Arheologija znanja/Fuko 1998/) 1969. g o ­
za "politički aktivizam i uopšte anti-represivni sen­ dine. (Tokom ovog perioda Fuko je napisao brojna
zibilitet" (Castel 1990: 29). dela i eseje o umetnosti, književnosti i filozofiji, kao
što je Rejmon Rasel(Foucault 1963),teodelima Žorža
Fukoovo drugo značajno delo, Naissance de la Bataja (George Bataille), Morisa Blanšoa (Maurice
clinique: une archeologie du regard medical (Fou- Blanchot), i Renea Margita (Rene Margitte). Pošto
cault 1963), na engleski prevedeno kao The Birth se Fuko nakon 1960. godine nije vraćao na ova
of the Clinic: An Archeology of Medical Perception područja, ova dela nisu bila uticajna u književnim
(1973), označilo je dva razvoja u njegovoj karijeri. proučavanjima, a ne smatraju se ni delom njegov­
Kao prvo, delo je ukazalo na njegovo eksperlmenti- og značajnog korpusa (za neke od ovih dela v. Fou-
sanje (iako ne i na pridržavanje) sa strukturalizmom cault 1998). U Arheologiji znanja, Fuko je usavršio
i semiologijom, sa fokusom na lingvističke sisteme svoju arheološku metodologiju i u glavnim crtama
značenja i prostorne diskurse percepcije. Tako se izložio formalnosti koje leže ispod diskurzivnih
Fuko pridružio intelektualnom putovanju zajedno formacija u naukama o čoveku za čijim razumeva-
sa kolegama, francuskim misliocima, Klodom Levi- njem je tragao. Ali, Arheologija znanja mnogim je
Strosom, Rolanom Bartom, Ž a k o m Lakanom i Lu- čitaocima ostala opskurna u poređenju sa Recima
jem Altiserom. Drugo, Rođenje klinike unapredilo je i stvarima, koje je postalo bestseler, sa širokom
"arheologiju"kao novu istorijsku metodologiju. Pod popularnošću kao i naučnom prijemčivošću. U
uticajem ideja Gastona Bašlara i Žorža Kangilema o tom delu Fuko nalazi diskontinuitete u naukama o
istorijskom diskontinuitetu i kritici progresivizma i čoveku od njihovog pojavljivanja u Renesansi kroz
prezentizma u istoriji nauka (Gutting 1989), "arhe­ razvoj njihovih suštinskih oblasti - ekonomije, bi­
ologija", kako je primenjuje Fuko u Rođenju klinike, ologije i lingvistike - u devetnaestom veku. Kon-
predstavlja način prikazivanja diskurzivnog sloja, troverzno istraživanje dela o "smrti" figure "čoveka"
uklopljenog u moderno obrazovanje medicinsk­ u savremenoj misli izazvalo je kritičko reagovanje
og autoriteta. Na površini, izgleda da se delo bavi Žan-Pol Sartra (Sartr 1974) između ostalih, koje je
promenama u medicinskoj praksi u Francuskoj od bilo simptomatično po rastućoj humanističkoj i
kasnog osamnaestog do ranog devetnaestog veka. marksističkoj suprotstavljenosti Fukoovim ideja­
Ispod njenih naoružanih zamki, Fuko unutar mode­ ma. Fuko, ipak, nije bio u Francuskoj, predavajući u
rne medicine otkriva slojeve novih lingvističkih, Tunisu u kritičnom periodu između 1966. do 1968.
tehnoloških, epistemoloških i političkih konstitu- godine. Po povratku u Pariz, distancirao se od nje­
enti ljudskog života. govog popularnog prikazivanja kao strukturaliste.

115
O FUKOU

"U Francuskoj su izvesni budalasti 'komentatori' is- riha Ničea, posebno njegovim delom Genealogija
trajavali da me etiketiraju kao'strukturalistu'. Nisam morala. U eseju pod naslovom Niče, genealogija, is-
uspeo da doprem do njihovih sitnih mozgova to torija (Foucault 1977c; Fuko 1995), Fuko jasno prika­
da nisam koristio nijedan metod, koncept ili ključni zuje snagu onoga što vidi kao ničeovski genealoški
pojam koji karakterišu strukturalnu analizu", na­ metod: multidisciplinarna tehnika otkrivanja kon-
pisao je Fuko u svome predgovoru za englesko iz­ tigentnih istorijskih trendova koji podupiru savre-
danje Reči i stvari (Foucault 1971 b: xiv). meni diskurs i prakse moći. "Genealogija je siva;
ona je sitničava i strpljivo dokumentarna. Ona radi
Imenovanje za profesora filozofije na novom na zamršenim, sastruganim pergamentima" (Fuko
eksperimentalnom Univerzitetu u Vinsenu (Vin- 1995:79), i prema tome, suprotstavljena je traganju
cennes) 1968. godine označilo je različite intelek­ za tradicionalnim poreklima i podizanju temelja u
tualne pravce koje će slediti tokom sedamdesetih korist narušavanja"onog stoje prethodno smatrano
godina. Njegov radikalni karakter dobro se uklapao imobilnim" i fragmentiranju "onog što je smatrano
u alternativno interdisciplinarno okruženje na Uni­ objedinjenim" (Fuko 1995). Idealno, cilj genealogije
verzitetu u Vinsenu, ali je ubrzo izabran na istaknu­ je da razume "istoriju sadašnjosti" nezavisno od
tom Collège de France, da preuzme mesto profesora poznatih istorijskih pripovesti i političkih ideologija
istorije sistema mišljenja. Obavljao je ovu službu koje su predstavljale prošlost. Prado (Prado) jasno
do kraja života. Collège de France zahteva od svo- predstavlja uvod u Fukoovu "genealošku analitiku"
jih profesora da smisle godišnje kurseve u skladu (Prado 1995). Drugi autori su tragali za Fukoovom
sa svojim predmetom. Rezimei Fukoovih kurseva vezom sa Ničeom ili se nisu slagali da takva veza
predstavljaju fascinantne hronike pustolovina u postoji (Mahon 1992; Ovven 1996; Nilson 1998).
područja koja će inspirisati drugu polovinu nje­
gove karijere: kriminologija, seksualnost, upravlja­ Fukoov metodološki zaokret ka genealogiji,
nje i etika (Foucault 1997b). i novom opsegu tematskih zanimanja, izražen je
u dramatičnoj knjizi, koja se pojavila nakon praz­
Između 1969. i 1975. godine Fuko postaje nine u objavljivanju, Surveiller et punir: naissance
politički aktivan u grupama kao što je Grupa za de la prison (Foucault: 1975; Nadzirati i kažnjavati:
informisanje o zatvoru (Prison Information Group) nastanak zatvora /Fuko 1997/). Snažno artikulišući
i putuje kroz Poljsku i Irak da bi pisao o represiji i političko i intelektualno zanimanje koje ga je
revoluciji. U tom periodu pisao je oglede, davao zaokupljalo prethodnih sedam godina, delo je
intervjue i priređivao tekstove, kao što je mono­ započelo genealoško prepravljanje kriminološke
grafija o devetnaestovekovnom ubici Pjeru Rivijeru istorije zatvorskog sistema. Postalo je i Fukoova
(Foucault 1975). U međuvremenu, dok nije objavio najpoznatija knjiga, jer vešto iznova određuje mod­
nijedno važnije delo, radio je na svom sledećem ernu kao "disciplinarno društvo" oblikovano novim
metodološkom proboju inspirisanim idejama Frid- formama moći koje su pratile opadanje evropskih

116
Stiven Kec: MIŠEL FUKO

suverenih režima. Zanimanje za genealošku istoriju ekspertize i disciplinarne estetike vladanja sopst-
sadašnjosti nadahnulo je Fukoov sledeći niz istorije vom. Naredni radovi povezuju Fukoa sa Ničeom,
seksualnosti: Historié de la sexualité I: La volonté de Deridom (Boyne 1990), Žilom Delezom (Braidotti
la savoir (Foucault 1976; Istorija seksualnosti I. Volja 1991), Tomasom Kunom (Dreyfus, Rabinow 1983),
za znanjem, /Fuko 1978/); L'Usage des plaisirs (Fou­ Morisom Merlo-Pontijem (Crossley 1994) i Jirgenom
cault 1984; Istorija seksualnosti: korištenje ljubavnih Habermasom (Kelly 1994; Ashenden, Owen 1999).
uživanja /Fuko 1988/); LeSouci de so/(Foucault 1984; Feministička kritika bila je izuzetno važna za ovu
Istorija seksualnosti: staranje o sebi /Fuko 1988/). primenu (o tome kasnije).
Uprkos njihovim razlikama, ova delà konzistentno
upotrebljavaju ničeovsku dekonstrukciju porekla Fuko je u svojim poslednjim godinama težio
zapadne duše i pokoravajućih režima istine, etike i utemeljenju jedinstvenog teorijskog stanovišta
identiteta. Zajednički im je i razumljiviji jezik negoli njegovog životnog delà nezavisno od svojih ko-
u Fukoovim prethodnim radovima: ona su postala mentatora.
nužna za svaki univerzitetski kurs o kriminalu, sek­
sualnosti i srodnim temama koje se bave regulaci­ "Moj cilj... bio je da stvorim istoriju različitih
jom i socijalnom kontrolom. oblika kojima su, u našoj kulturi, ljudi pretvoreni
u subjekte. Moje delo se bavilo sa tri oblika objek-
Sa skoro dirljivom ironijom, Fukoovi posled- tivizacije koja preoblikuje ljude u subjekte. Prvi su
nji dani u junu 1984. provedeni su u Salpetrijeru, oblici ispitivanja koji sebi pokušavaju da daju sta­
čuvenoj bolnici koju je osuđivao u svome radu zbog tus nauka... U drugom delu mog rada, proučavao
njene istorijske uloge u uspostavljanju "bio-moći" sam objektivizacije subjekta u onome što ću naz­
francuskog upravljanja: ležeći u krevetu u bolnici, vati 'prakse odvajanja'. Subjekat je ili podeljen u sa­
bio je zadovoljan čitajući prve prikaze njegovih po- mom sebi ili odvojen od drugih. Najzad, težio sam
slednjih knjiga, toma II i III Istorije seksualnosti. da proučim... način na koji se čovek (on ili ona) pret­
vara u subjekat" (Fuko 1983a: 208).
Socijalna teorija i doprinosi
I na drugim mestima Fuko ponavlja ovu trostru­
Dosta literature koja se bavi Fukoovim doprinosi­ ku organizaciju svog korpusa (Foucault 1983b: 237;
ma socijalnoj teoriji težilo je da podeli njegovo 1988a: 7-16; 1988b). Prema tome, trebali bi da pra­
delo u odnosu na druge teoretičare ili škole misli timo Fukoovo određivanje sopstvenog delà kako
(a ponekad ga izvodeći od njih), kao što je mark­ bismo potom razumeli probleme koje su njegove
sizam (Poster 1984), kritička teorija (Ransom 1997), teorijske ideje učinile razumljivim. Rabinovljev ko­
Dirkemove studije (Cladis 1999), i sociologija Mak- mentar (Rabinow 1984: 7-11) uistinu ostaje dosle-
sa Vebera (Turner 1992; Szakolczai 1998), posebno dan Fukoovoj preporuci prikazivanjem njegovog
potonje zbog Veberovog naglašavanja birokratske rada u smislu praksi klasifikacije, praksi odvajanja,

117
0 FUKÔU

i praksi samosubjektivizacije, i stoga nam pruža ko­ su stvaraoci modernog znanja oblikovali svoje dis-
risnu formulaciju. Dodatno, Fuko je razradio način kurse i opravdavali svoje intervencije u sve domene
na koji su ovi nizovi praksi delovali najočiglednije u ljudske egzistencije.
poljima subjektivizacije: telo, stanovništvo i individ­
ua. Stvaranjem istorije oblika putem kojih su "ljudi Prakse odvajanja
pretvoreni u subjekte", Fuko je rekonceptualizovao
modernu politiku kao subjektivirajuću mrežu prak­ U Fukoovom delu prakse odvajanja predstavljaju
si i polja. Na taj način, pridodao je savremenoj soci­ političke strategije koje razdvajaju, normalizuju i in-
jalnoj teoriji kritičku dimenziju punu života, kao što stitucionalizuju stanovništvo radisocijalnestabilnos-
diskusija koja sledi to i pokazuje. ti. U delima Istorija ludila u doba klasicizma, Rođenje
klinike, i Nadzirati i kažnjavati, Fuko prikazuje kako
Prakse subjektivizacije su moderne evropske države označavale skitnice i
navodno "nekorisne" ljude kao politički problem, i
Prakse klasifikovanja ponovo ih grupisale u lude, siromašne i delikvente.
Ovo disciplinujuće uređenje društva poklapalo se
Kroz svoja delà, Fuko je isticao da profesionalni sa razvojem moćnih institucija - mentalnih bolnica
status znanja proizlazi iz oblasti u kojima se ono (azila), bolnica, zatvora i škola. Najvažnije, Fuko je is­
razvijalo, pre nego iz autoriteta samih profesiona- ticao kako su prakse odvajanja istorijski crple svoju
laca. Prema tome, on je izoštrio naše shvatanje moć iz merkantilnih državnih društava i prosve-
načina na koji je proizvodnja znanja u naukama o titeljske političke filozofije individualnih prava i ljud­
čoveku, kao što su psihijatrija, medicina, seksologija ske slobode. Na primer, u Nadzirati i kažnjavati Fuko
i kriminologija, pretvorila ljude u tipove subjekata pokazuje kako su, od kasnog osamnaestog i devetn­
klasifikujući ih u skladu sa dualističkom logikom aestog veka, tehnike regulisanja zasnovane na ispi­
koja prožima zapadni način mišljenja: razum/be­ tivanjima, vežbanjima, vođenju dokumenata i pris­
zumlje, normalno/patološko, te život/smrt. Na prim­ motri, takođe bile povezane sa novim korektivnim
er, u delu Reči i stvari Fuko dokazuje d a j e ekonomija programima usmerenim ka individualnoj rehabili­
konstruisala proizvodnog subjekta koji podleže taciji. Dakle, ironična konvergencija disciplinarnosti
ekonomskim pravilima i zakonima; biologija je kon­ sa liberalnim humanizmom postala je određujuća
struisala živog subjekta kojim upravljaju biološki karakteristika onog što Fuko naziva "rođenjem zat­
zakoni prirode, koji ga uslovljavaju kao organizam; vora" (podnaslov delà Nadzirati i kažnjavati).
lingvistika je konstruisala govornog subjekta čije
su karakteristike uslovljene strukturama značenja. Prakse samosubjektivizacije
Ekonomija, biologija, lingvistika takođe su pove­
zane jer su njihove šeme klasifikacije utemeljene Prakse samosubjektivizacije konstituišu najneu-
u proučavanju "čoveka", određene figure oko koje hvatljivi oblik subjektivizacije jer, kako Fuko

118
Stiven Kec: MIŠEL FUKO

objašnjava, zahtevaju razvijanje tehnologija sopstva: nekoliko područja (Sawicki 1991; Jones, Porter
"Tehnike koje omogućuju individuama da izvode, 1994; Terry, Urla 1995). Nadzirati i kažnjavati i
sopstvenim sredstvima, izvestan broj radnji nad svo­ Istorija seksualnosti dva su ključna delà u ko-
jim telom, svojim dušama, mislima, ponašanjem, i jima Fuko razvija svoju analizu tela kao područja
to na način na koji bi se preobrazili, preoblikovan, i subjektivizacije. U prvom, on kaže da prakse
postigli određeno stanje savršenosti, sreće, čistoće, kažnjavanja ustvari proizvode "dušu" delikventa
natprirodne moći" (Foucault, Sennett 1982:10). U Is- disciplinujući telo i korporizujući zatvorske am­
toriji seksualnosti, Fuko identifikuje priznanje kao eg­ bijente. Stoga, najintimnije potrebe tela - hrana,
zemplarnu tehnologiju sopstva, koja je nastala zajed­ prostor, vežbanje, san, seks, privatnost, svetio i
no sa hrišćanstvom a kasnije je odlikovala modernu toplota - postaju građa na osnovu koje se donose
medicinu i psihijatriju. Socijalni naučnici, terapeutski zatvorski raspored, policijski čas, provere i mikro-
stručnjaci i pomoćni moralni inženjeri primenjuju kazne. Disciplina tela razvijena u zatvorima ima
tehnologije sopstva na najrazličitije načine (Mar­ paralele u čitavom širem disciplinarnom društvu.
tin 1988). U Fukoovom delu, prakse samosubjek- Zaista, uspeh nadmoći Moderne nad efikasnim
tivizacije množe se u području seksualnosti, jer su telima u industriji, pokornim telima u zatvorima
seksološke nauke seks istorijski označavale kao taja­ i disciplinovanim telima u školama potvrđuje Fu-
nstven, sakriven, i štetan, i na taj način obavezivale koovu tezu da je ljudsko telo veoma prilagodljivo
subjekte da o tome govore u snažnim samoreflek- područje za cirkulaciju moći.
sivnim značenjima. Sledstveno tome, ove nauke na­
stavljaju uvećanje svoje ekspertize krivotvorenjem Slično tome, u Istoriji seksualnosti Fuko poka­
seksualne istine u srži čovekovog identiteta. To je zuje zastrašujuću nadmoć sa kojom su devetn-
razlog, prema Fukou, zašto naše dugovečne istine o aestovekovni stručnjaci konstruisali hijerarhiju
sopstvu moraju da budu proučene u smislu praksi seksualizovanih tela i podelili stanovništvo u grupe
samosubjektivizacije koje ih održavaju. normalnih, devijantnih i perverznih pojedinaca.
Nadalje, viktorijanski seksualni diskurs posebno
Polja subjektivizacije je idealizovao buržujsko muško telo, koje se o d ­
likuje zdravljem i dugovečnošću, izdržljivošću i
Jelo produktivnošću, te poreklom i rasom. Buržujsko
muško telo potom je upotrebljeno za označavanje
Mada Fuko nije usamljen u usmeravanju pažnje inferiornih tela žena, nižih klasa, nezapadnjaka i
na političku ulogu tela, on je jedinstven z b o g starih. Za Fukoa, veza između individualnog i so­
određivanja raznolikih načina na koje je "bio-moć" cijalnog tela, ili stanovništva, bila je, prema tome,
odigrala ulogu u uspostavljanju modernih režima ključna za nastanak moderne politike.
moći. Zaista, Fukoovo promišljanje tela podstak-
lo je ekspanzivnu sociologiju tela obuhvatajući

119
0 FUKOU

Stanovništvo starost, dugovečnost, bolesti i tipovi smrti, navike i


poroci, stope reprodukcije". Dakle, "rođenje i istorija
Fuko je radikalno istorizovao pojam stanovništva znanja o subjektivitetu i intersubjektivitetu suštinski
izvodeći ga iz tradicionalnih demografskih koncep­ su povezane sa programima koji su, da bi upravljali
cija i tražeći njegova diskurzivna i politička porekla subjektima, shvatili da ih moraju poznavati" (Rose
u mrežama moći/znanja koje su izrasle iz prosve- 1990:5).
titeljske brige oko zdravlja i bogatstva. Stanovništvo
se pojavilo kao polje subjektiviteta tamo gde je ad­ Argumenti Fukoa, Rouza, i drugih u vezi sa up­
ministrativna moć nad ljudima primenjivana putem ravljanjem i stanovništvom kao subjektom postav­
identifikacije, standardizacije i regulacije javnog ljaju sveže kritičko viđenje politike demografskog
ponašanja i rizika. Na primer, Rođenje klinike ispituje znanja, i dovode do uzbudljivih podoblasti studija o
kako su medicinske krize u vezi sa urbanom higijen­ upravljanju (Burchell 1991; Barry 1996; Dean 1999;
om i epidemijama u osamnaestom i devetnaestom Rose 1999). Te studije razrađuju Fukoovu perspe­
veku osposobile centralizovano medicinsko uprav­ ktivu politizacije moći kritikom neoliberalnih režima,
ljanje da nadgleda zdravlje stanovništva i društvene osiguravajućih programa, programa za savladavanje
prostore njihovih aktivnosti. U kasnijim studijama rizika, i programa utilitizacije tehnologije podataka
Fuko proširuje medicinski fokus i prikazuje kako i tržišne racionalnosti u državnim preduzećima.
je moderna država uvećala svoju moć intervenisa- Literatura o vladavini takođe ističe kako su lično
njem u život stanovništva, ili u ono što Fuko naziva ponašanje, sloboda, izbor i odgovornost refigurisane
"bio-politikom stanovništva"(Fuko 1978). kao politički izvori i umotane u tkaninu "društvenog"
(Peterson, Bunton 1997; Cruikshank 1999). U ovom
Fukoov koncept bio-politike vodi ka njegovom smislu, dodatna je definicija Mičela Dina (Mitch-
obuhvatnom viđenju politike, ili vladanju, "umeću ell Dean): vladavina "određuje novi prostor misli u
vladanja" (governmentality) (Foucault: 1991: 90) i domenu etike i politike, onog što bi se moglo nazvati
ogledima o genealogiji liberalne vladavine (Fou­ 'prakse sopstva'i'prakse upravljanja', koje ih povezu­
cault 1981; 1988a). Počevši od sedamnaestog je bez svođenja jednog na drugo" (Dean 1994:174).
veka, zapadne administracije racionalizovale su Dok su više marksističke kritike optuživale studije o
svoje upravljanje društvenim problemima novim upravljanju da se odriču radikalne politike (Frankel
tehnikama vladanja kao što su statistika, pregledi, 1997), studije vladanja nisu nekritične oko podo-
policija, regulisanje zdravlja i centralizovano soci­ blasnih nedostataka (Hindess 1997; O'Malley 1997).
jalno staranje. Nikolas Rouz (Nikolas Rose), u svojoj
inventivnoj studiji slučaja britanske socijalne psi­ Individua
hologije, objašnjava da "sa ulaskom stanovništva
u političku misao, vladanje kao svoj objekat uzima Uprkos Fukoovom radikalnom socijalnom kon­
takve fenomene kao što su brojni subjekti, njihova struktivizmu, njegovo delo ističe dva važna aspekta

120
Stiven Kec: MIŠEL FUKO

individualnih posredovanja. Kao prvo, delo Fukoa i društva, Fuko je počeo da razmatra način na koji
njegovih sledbenika ukazuje da subjekti moderne samo-znanje može biti razdvojeno od praksi sub-
disciplinarne matrice - vojnici, zatvorenici, sek­ jektivizacije. Njegova opažanja u jednom od po-
sualni devijanti, pacijenti i deca - mogu da ruše i slednjih intervjua navode na pravac u kojem je
ruše uslove svog subjektiviteta. Na primer, u svo­ njegov budući rad mogao da vodi: "Nazvao bih
joj istoriji devetnaestovekovne seksologije Džefri subjektivizaciju procesom koji rezultira konstituci­
Viks (Jeffrey Weeks) primećuje da iako su seksolozi jom subjekta, ili preciznije, subjektivnošću koja je
"težili tome da regulišu označavanjem; to je pružilo očigledno samo jedna od datih mogućnosti orga-
i odskočnu dasku za samoodređenje i individualni i nizovanja samosvesnosti" (Foucault 1989:330). Pre­
kolektivni otpor" (Weeks 1987:38).To je omogućilo ma tome, individualni subjektivitet je kontigentan
gay pokretima u dvadesetom veku da preokrenu i nestabilan jer postoje druge "mogućnosti organi-
medicinsku praksu "označavanja" restriktivnih zovanja samosvesnosti". Komentatori Fukoa gener­
homoseksualnih kategorija, i da se mobilišu kao alno se slažu da bi, d a j e ostao živ, produbio ovaj as­
kolektivni činilac socijalne promene. Drugo, Fukoo- pekt svog rada i stvorio nov skup pitanja o preob­
va individua nije tradicionalni subjekat uhvaćen likovanju umeća života. U tom smislu, istoričar i Fu-
u ontološko vođenje rata između oslobođenja i koov prijatelj Pol Ven (Paul Veyne) kaže da je tokom
dominacije. To je predstava koju su stvorili tradi­ poslednjih osam meseci Fukoovog života, pisanje
cionalni diskursi filozofije i diskursi društvenih dve finalne knjige o istoriji seksualnosti "za njega
nauka ograničeni rigidnim teorijskim modelima i igralo ulogu kao što su filozofska delà i lični dnevni­
političkim ideologijama. To jest, individua za Fukoa ci igrali u starovekovnoj filozofiji: rad sopstva nad
predstavlja personalni prostor g d e i aktivne i pa­ sobom, samo-stilizacija" (Veyne 1993: 8). A imajući
sivne, i regulisane i suprotstavljajući mogućnosti na umu Fukoovu smrt, Ven zaključuje da "Fukoova
za ljudsko posredovanje izbijaju na površinu, u originalnost među velikim misliocima našeg veka
kontekstu materijalnih praksi. leži u odbijanju da pretvori našu konačnost u osn­
ovu za nove izvesnosti" (Veyne 1993:5).
Ove ideje o individualnom subjektivitetu uve­
liko figuriraju u Fukoovim kasnijim radovima o Ocena ključnih prednosti i kontroverze
predhrišćanskoj etici i seksualnosti (Fuko 1988a;
Foucault 1988b; 1993). Ovde njegovo inovativno Fukoove misli o naukama o čoveku i nasleđu
istraživanje "sopstva" i subjektivnih "igri istine" prosvetiteljstva inspirisale su celi niz snažnih kon­
inkorporiše veoma aktivnu dimenziju subjektivite­ troverzi, posebno u vezi sa njegovim istorijskim
ta, manje povezanu sa odnosima moći i naučnog metodom i političkim teorijama. Kritike u vezi sa
diskursa, a više prilagođenu društvenim impera­ istorijskim metodom razmatrale su Fukoa u cilju
tivima samo-stilizovane autonomije. Najznačajnije, isticanja njegove antipozitivističke arheološke i
promišljajući etičke konfiguracije starovekovnog genealoške strategije na štetu pogodnih naučnih

121
0 FUKOU

objašnjenja. Rezultat ove kritike bila je popular­ Raširenije su bile rasprave oko Fukoov-
izacija netačnih objašnjenja prošlosti, često z a ­ ih političkih teorija, posebno oko njegovog
snovanih na konfuznoj i slabo istraženoj doku­ dalekosežnog pojma moći, koji, kako se tvrdi,
mentaciji. Na primer, kada Fuko misli na period poriče političko polje ljudskog posredovanja i
od sedamnaestog do osamnaestog veka kao na otpora. Tačno je da Fuko često traga za istorijs­
"doba klasicizma" u Rečima i stvarima i Istoriji lu­ kim klasifikacijama i podelama tela i stanovništva
dila u doba klasicizma, on ne daje nijedno jasno putem dominacije nad njima, uprkos njegovom
objašnjenje načina na koji se ovo "doba" pretvorilo insistiranju da je moć isto toliko "produktivna"
u "moderno doba" u devetnaestom veku. Nadalje, koliko i represivna. Fukoova kasnija istraživanja
istoričari su prigovarali Fukoovoj pretpostavci da etike individualnog sopstva delimično su otklonila
se istorijski diskontinuiteti i preokreti koje je ot­ mesto aktivnog subjekta u političkom životu (kao
krio m o g u internacionalno primeniti, jer, u stvari, što prethodna diskusija ukazuje). Ipak, čitaoci koji
postoje velike razlike između nacija i lokaliteta. Na su očekivali da se Fuko postavi u poseban politički
primer, istorija mentalnih bolnica (azila) i bolnica u program ili da ponudi teoriju otpora ostavljeni su
Engleskoj i drugim zemljama sasvim je drugačija na cedilu. Feministički naučnici i aktivisti predstavili
od onih u Francuskoj (Porter 1987; Bynum 1994). su najopsežniju kritiku Fukoovih političkih teorija,
Druge kritike Fukoovog istorijskog metoda mogu u međuvremenu razvijajući sofisticiranu Fuko-
se pronaći u izvrsnoj zbirci Foucalt and the Writing feminističku literaturu (Bell 1993; McNay 1993;
of History (Goldstein 1994). Ramazanoglu 1993; Deveaux 1994; Hekman 1996).
Oni su ili kritikovali Fukoa, jer nije posvetio pažnju
neravnopravnosti rodova, ženskoj istoriji i seksual­
U intervjuu relevantnom za kritiku istorijskog
nom nasilju, ili su samo privremeno prihvatili nje­
metoda, Fuko tvrdi da je bio "sasvim svestan" da
gove teorijske intervencije, suštinski ih prerađujući
nije napisao "ništa drugo do fikcije", iako fikcije ne
u cilju prevladavanja njihovih ograničenja. Femi­
znače da je "istina stoga odsutna" (Foucault 1980:
nistkinje su posebno isticale da je telo i gradilište
193). I u tom smislu Fuko zaista izumeva kvazi-is-
regulacije, g d e se održavaju stvoreni rodni identite­
torijske formacije kao što su "disciplinarno društvo"
ti, i gradilište otpora, g d e su oni ukinuti. Na primer,
i "doba klasicizma". Njegove studije slučaja klinike,
Lois Meknej (Lois McNay) slaže se sa Fukoom da
zatvora, azila, seksualnosti i starovekovne etike nisu
je "seksualnost stvorena u telu na takav način da
faktički razumljive istorije; to jest, one pokazuju
bi olakšala regulisanje društvenih odnosa" (McNay
kako nastaju specifični problemi u posebnim isto­
1993: 32). Ona dodaje d a , ipak, svi aspekti seksu­
rijskim okolnostima. Pored svega, kritike Fukoa bile
alnosti, telesnosti i požude nisu proizvod odnosa
su suočene da preispitaju sopstvene metodološke
moći. Slično tome, Džudit Batler (Judith Butler)
pretpostavke, čak i ako su u pravu u vezi sa njegov­
piše da ritualizovane osobine tela koje vežu ženu
im istorijskim previdima. za fiktivne ženske identitete takođe mogu da post-

122
Stiven Kec: MIŠEL FUKO

anu dekonstruktivne osobine koje otkrivaju arbi- LITERATURA:


trarnost takvih identiteta (Batler 1990: 140-141).
Feminističke spisateljice, putem kritike Fukoa na Ashenden, S, Owen, D. (eds.) (1999) - Foucault Con­
osnovu politike tela i rodnih odnosa moći i otpora, tra Habermas: Recasting the Debate between Gene-
uistinu su unapredile fukoovsku socijalnu teoriju u alogyand Critical Theory, London: Sage
najinventivnijim pravcima.
Barry, A., Osborne,T, Rose, N. (eds) (1996) - Foucault
Upravo zbog toga Fuko je izbegavao političke and Political Reason: Liberalism, Neo-Liberalism and
saveze i teorijske veze: da bi njegovi čitaoci mogli Rationalities of Government, London: UCL Press.
da unesu sopstvene politike i učenja u njegove
namere, te da bi stvorili živu kritičku razmenu oko Bell, V. (1993) - Interrogating Incest: Feminism, Fou­
njegovih ideja. U jednom od njegovih najintere­ cault and the Law, London and New York: Rout-
santnijih intervjua Fuko kaže da sanja "o novom ledge
dobu radoznalosti" (Foucault 1989: 199). Za Fu­
koa, radoznalost "budi pažnju za ono što postoji i Boyne, R. (1990) - Foucault and Derrida: The Other
što bi moglo da postoji; spremnost da se pronađe Side of Reason, London and New York: Routledge
neobično i posebno koje nas okružuje" i "strast da
se shvati šta se dešava i šta prolazi" (Foucault 1989: Braidotti, R. (1991) - Patterns of Dissonance, New
198-199). Ako su pažnja, spremnost, strast i ra­ York: Routledge
doznalost snovi i vodilja koji su inspirisali Fukoovu
karijeru, onda su to verovatno istinski ključevi za Burchell, G., Gordon, C, Miller, P. (eds) (1991) - The
razumevanje njegovog mesta u savremenoj soci­ Foucault Effect: Studies in Gouvernmentality, Chica­
jalnoj teoriji. go: University of Chicago Press.

Sa engleskog prevela Milana Bošković Butler, J. (1990) - Gender Trouble: Feminism and the
Subversion ofldentity, London and New York: Rout­
Naslov izvornika: Stephen Katz - "Michel Foucault", ledge
u: Profiles in Contemporary Social Theory, by Antho­
ny Elliot and Bryan S. Turner (eds.), Sage Publica­ Bynum, W. F. (1994) - Science and the Practice of
tions, London & New Delhi, 2001, str. 117-127. Medicine in the Nineteenth Century, Cambridge:
Cambridge Univesity Press.

Canguilhem, G. (1995) - "Georges Canguilhem on


Michel Foucault's Histoire de la folie", Critical Inquiry,
21 (2): 275-289).

123
0 FUKOU

Castel, R. (1990) - "The Two Readings of Histoire Foucault, Michel (/1954/ 1976) - Mental lllness and
de la folie in France", Historyofthe Human Sciences, Psychology, New York: Harprer & Row
3(1): 27-30.
Foucault, Michel (/1963/ 1973) - The Birth of the
Chambon, A., Irving, A, Epstein, L. (eds) (1999) - Clinic: An Archaeology of Médical Perception, New
Reading Foucault for Social Work, New York: Colum- York: Pentheon Books.
bia University Press.
Foucault, Michel (1963) - Raymond Roussel, Paris:
Cladis, M. S. (ed.) (1999) - Durkheim and Foucault: Gallimard
Perspectives on Education and Punishment, Oxford:
Durkheim Press. Foucault, Michel (1971b) - The Order ofThings: An
Archaeology of the Human Sciences, New York. Pan-
Crosslezy, N. (1994) - The Politics of Subjectivity: Be- théon Books.
tween Foucault and Merleau-Ponty, Aldershot: Ave-
bury Foucault, Michel (1975) - /, Pierre Rivière, Having
Slaughtered My Mother, My Sister and My Brother: A
th
Cruikshank, B. (1999) - The Will to Empower: Démo- Case of Parricide in the 19 Century, New York: Pan-
cratie Citizens and Other Subjects, Ithaca, NY: Cornel theon Books.
University Press.
Foucault, Michel (1983a) - "The subject and pow-
Dean, M. (1994) - Critical and Effective Historiés: er", u: H. L. Dreyfus and Paul Rabinow (eds), Michel
Foucault's Methods and HistoricalSociology, London Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics,
and New York: Routledge Chicago: University of Chicago Press.

Dean, M. (1999) - Governmentality: Power and Rule Foucault, Michel (1983b) - "On the genealogy of
in Modem Society, London: S a g e ethics. An overview of work in progress", u: H. L.
Dreyfus and Paul Rabinow (eds), Michel Foucault:
Deveaux, M. (1994) - "Feminism and Empower- Beyond Structuralism and Hermeneutics, Chicago:
ment: A Critical Reader of Foucault"; Feminist Stud- University of Chicago Press.
ies, 20 (2): 223-247.
Foucault, Michel (1988b) - "The ethic of care for the
Dreyfus, H. L., Rabinow, P. (1983) - Michel Foucault: self as a practice of freedon: an interview with Mi-
Beyond Structuralism and Hermeneutics, Chicago: chel Foucault on January 20, 1984", u: J. Bernauer
University of Chicago Press. and D. Rasmussen (eds), The Final Foucault, C a m -
bridge, MA: MIT Press.

124
Stiven Kec: MIŠEL FUKO

Foucault, Michel (1989) - Foucault Live (Interviews, Fuko, Mišel (1995) - "Niče, genealogija, istorija",
1966-84), (Ed. C. Gordon), New York: Panthéon Theoria,Mo\. XXXVIII, br. 1, mart 1995, Beograd
Books.
Fuko, Mišel (1997a) - Nadzirati i kažnjavati: nas-
Foucault, Michel (1980) - Power/Knowledge: Se- tanakzatvora, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka
lected Interviews and Other Writings 1972-1977, knjižarnica Zorana Stojanovića
(ed.) C. Gordon, New York: Panthéon Books.
Fuko, Mišel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
Foucault, Michel (1991) - "Governmentality", u: G. Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka
Burchell, C. Gordon, and P. Miller (eds), The Foucault knjižarnica Zorana Stojanovića
Effect: Studies in Governmentality, Chicago: Univer­
sity of Chicago Press. Frankel, B. (1997) -"Confronting neoliberal régimes:
the post-Marxist embrace of popularism and real-
Foucault, Michel (1993) - "About the beginnings of politik", New Left Review, 226:57-92.
the hermeneutics of the self", Political Theory, 21
(2): 198-227. Garland, D. (1997) - "'Governmentality' and the
Problem of Crime: Foucault, Criminology, Sociol-
Foucault, Michel, Sennett, R. (1982) - "Sexuality and ogy", Theoretical Criminology, 1 (2): 173-214.
solitude", Humanities in Review, 1:3-21.
Goldstein, J. (ed.) (1994) - Foucault and the Writing
Foucaut, Michel (1997b) - Essential Works of Fou­ ofHistory, Oxford: Blackwell
cault 1954-1984, Vol. 1. Ethics, Subjectivity and
Truth (ed. P. Rabinow), New York: The New Press. Gordon, C. (1990) -"Histoire de la folie: an unknown
book by Michel Foucault", History ofthe Human Sci­
Fuko, Mišel (1971a) - Riječi i stvari: arheologija ences, 3(1): 3-26.
humanističkih nauka, Beograd: Nolit
Gutting, G. (1989) - Michel Foucault's Archeology of
Fuko, Mišel (1982) - Istorijaseksualnosti, [knj. 1], Vo­ Scientific Reason; Cambridge: Cambridge Univer­
lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje) sity Press.

Fuko, Mišel (1988a) - Istorija seksualnosti: staranje o Hekman, S. (ed.) (1996) - Feminist Interprétations of
sebi, Beograd: Prosveta, 1988. Michel Foucault, University Park: Pennsylvania State
University Press.
Fuko, Mišel (1988b) - Istorija seksualnosti: korišćenje
ljubavnih uživanja, Beograd: Prosveta

125
0 FUKOU

Hindess, B. (1997) -"Politics and governmentality", mentality, criticism, politics", Economy and Society,
Economy and Society, 26 (2): 25-272. 26 (4): 501-517.

Jones, C, Porter, R. (eds.) (1994) -Reassessing Foucault: Owen, D. (1996) -Maturity and Modernity: Nietzsche,
Power, Medicine and the Body, London: Routledge Weber, Foucault and the Ambivalence of Reason,
London and New York: Routledge.
Kelly, M. (ed.) (1994) - Critique and Power: Recast-
ing the Foucault/Habermas Debate, Cambridge, MA: Peterson, A, Bunton, R. (eds) (1997) - Foucault,
MIT Press. Health and Medicine, London and New York: Rout-
ledge
Macey, D. (1993) - The Lives of Michel Foucault, Lon-
don: Hutchinson. Porter, R. (1987) - Mind-Forg'd Manacles: A Historyof
Madness in England from the Restoration to the Re-
Manon, M. (1992) - Foucault's Nietyschean Geneal- gency, London: Athlone.
ogy: Truth, Power, and the Subject, Albany: State Uni-
versity of New York Press. Poster, M. (1984) - Foucault, Marxism and History:
Mode of Production versus Mode of Information,
Martin, L. H, Gutman H, Hutton, P. H. (eds.) (1988) Cambridge: Polity Press.
- Technologies ofthe Self: A Seminar with Michel Fou-
cault, London: Tavistock Prado, C. G. (1995) - Starting with Foucault: An Intro-
duction to Genealogy, Boulder, CO: Westview Press.
McKinlay, A, Starkey, K. (eds) (1998) - Foucault,
Management, and Organization Theory, Thousand Rabinow, P. (1984) -"Introduction", in P. Rabinow (éd.),
Oaks, CA: Sage. The Foucault Reader, New York: Panthéon Books.

McNay, L. (1993) - Foucault and Feminism, Boston: Ramazanoglu, C. (ed.) (1993) - Up Against Foucault:
Northeastern Univerity Press. Explorations ofSome Tensions Between Foucault and
Feminism, London and New York: Routledge.
Miller, J. (1993) - The Passion of Michel Foucault,
New York: Simon & Shuster. Ransom, J. S. (1997) - Foucault's Discipline: The Poli-
tics of Subjectivity, Durham, NC: Duke University
Nilson, H. (1998) - Michel Foucault and the Games of Press.
Truth, London: Macmillan.
Rose, N. (1990) - Governing the Soul: The Shaping of
O'Malley, P, Weir, L, Shearing, C. (1997) - "Govern- the Private Self, London: Routledge

126
Stiven Kec: MIŠEL FUKO

Rose, N. (1999) - Powers ofFreedom: Reframing Po-


litical Thought, Cambridge: Cambridge University
Press.

Sartr, Žan-Pol (1974) - " O strukturama i struktural­


izmu" (intervju), u: Marksizam/Strukturalizam,
zbornik časopisa Delo, Beograd, 1974.

Sawicki, J. (1991) - Disciplining Foucault: Feminism,


Power and the Body, London and New York: Rout­
ledge.

Still, A. Velody, I. (eds) (1992) - Rewriting the History


of Madness: Studies in Foucault's Histoire de la Folie,
London and New York: Routledge

Szakolczai, A. (1998) - Max Weber and Michel Fou­


cault: Parallel Life-Works, London: Routledge

Terry, J, Urla, J. (eds) (1995) - Déviant Bodies, Bloom-


ington and Indianapolis: Indiana University Press.

Turner, B. S. (1992) - Regulating Bodies: Essays in


Médical Sociology, London and New York: Rout­
ledge.

Veyne, P. (1993) - " T h e final Foucault and his ethics",


Critical Inquiry, 20 (1): 1-9.

Weeks, J. (1987) - "Questions of identity", in P. C a -


plan (éd.), The Cultural Construction of Sexuality,
London: Tavistock.

127
Jan Heking (lan Hacking)
FUKOOVA ARHEOLOGIJA

Moć/Znanje je zbirka od devet intervjua, jed­ dihotomija. Fuko je jedan od mnogih koji želi novu
nog ogleda i par predavanja u kojima Mišel Fuko koncepciju međusobnog uticaja znanja i moći.
pokušava da iznađe nove načine govora o moći No on ne traga za odnosom između dve datosti,
(Foucault 1980). To je još jedna etapa u izvanred­ "moći" i "znanja". Kao i uvek, on pokušava da iznova
noj avanturi ideja započetoj u kasnim pedesetim. promisli predmet u njegovoj ukupnosti, i njegovi
"Ključne reči" u Fukoovom radu bile bi, na primer: "znanje" i "moć" predstavljaju nešto drugo. Niko
rad, jezik, život, ludilo, masturbacija, medicina, voj­ ne zna to znanje; niko ne drži tu moć. Zbilja, ima
ska, Niče, zatvor, psihijatrija, don Kihot, de Sad i seks. ljudi koji znaju ovo ili ono. Da, postoje pojedinci i
One nisu sve ostvarene niti iscrpene ovom adole- organizacije koji vladaju drugim ljudima. Da, ima
scentskom listom tema. Fuko poseduje originalan potiskivanja i represije koji potiču od autoriteta.
i analitički um, on se oduševljava činjenicama. Vest Da, oblici znanja i moći počev od devetnaestog
je u reorganizovanju prošlih događaja ne bi li pono­ veka služili su buržoaziji više nego drugima, i sada
vo promislio sadašnjost. Angažovano preokreće takođe služe odgovarajućoj klasi u Istočnoj Evropi.
poznate truizme u sumnje ili haos. lako njegove Ali ta vladajuća klasa ne zna kako to čini, niti da li
sadašnje misli o znanju i moći još nisu sazrele, one bi mogla bez drugih uslova u odnosima moći - fu-
su očito deo vrenja dostojnog da ga se prouči. nkcionera, vladajućih, potlačenih, izgnanih - svaki
od njih voljno ili nevoljno obavlja svoj deo. Trebalo
Kakve su veze između moći i znanja? Postoje bi započeti analizu moći odozdo, na nivou malenih
dva loša kratka odgovora: 1) znanje pruža instru­ lokalnih događaja gde bitke nesvesno odigravaju
ment koji moćnici m o g u da koriste za sopstvene igrači koji ne znaju šta čine.
svrhe; 2) novi oblik znanja rađa novu klasu ljudi ili
institucija, koje mogu da upražnjavaju novu vrstu Sada ova vrsta projekta nije više nekakva novina.
moći.Te dve tvrdnje paralelne su dvema suprotnim Fukoova je genijalnost u tome da se spusti do ma­
tezama o ideologiji: 1) vladajuća klasa proizvodi lenih drama, da ih odene u činjenice koje jedva da
ideologiju koja odgovara njenim interesima; i 2) je neko drugi primetio, te da se taj teatar preobrati
nova ideologija, sa novim vrednostima, stvara u tragove do sada nemišljenih serija sučeljavanja
u g o d n u poziciju za novu vladajuću klasu. Praktično od kojih je, tvrdi on, sastavljena uređena struktura
niko ne voli nijednu stranu ovih pojednostavljenih društva. Uprkos svim apstraktnim šemama po ko-

129
0 FUKOU

jima je Fuko postao poznat, on je isto tako najkon- nije nešto što se da zarobiti u koncept. To sigurno
kretniji od svih pisaca. On obožava činjenice. Jedan nije ono što nauke o duševnim bolestima zovu ludi­
od intervjua završava sa tipičnom primedbom. Pi­ lom. Mi klasifikujemo, sagledavamo i predočavamo
tali su ga kada je izmišljeno ili bar uvedeno dojenje ludilo posredstvom sistema koji su naše delo. Naše
novorođenčeta na bočicu u Francuskoj. Nije znao institucije stvaraju fenomen u terminima našeg
i bio je oduševljen kada mu je njegov sabesednik viđenja ludila. Prva Fukoova značajna knjiga
otkrio, koreći se istovremeno što je bio tako glup da nagoveštava skoro kantovsku priču prema kojoj
sâm ne postavi to pitanje. je naše iskustvo luđaka fenomen prosto uslovljen
našom misli i našom istorijom; ali, isto tako, post­
Fuko, dakle, nije tkalac verbalnih fantazija. oji i stvar po sebi koja se može nazvati ludilo, koja
Uživao sam više u njegovim dugačkim knjigama je nedokučiva. Osim toga, razum je takođe samo
negoli u ovim kratkim intervjuima, samo zato što fenomen čije postojanje zahteva suprotstavljenost
su knjige krcate činjenicama. Urednik Znanja/Moći da bi se naspram nje odredio. Na engleskom knjiga
ipak je u pravu, kada veli da nam intervjui mogu ima ironični podnaslov Istorija ludila u doba razuma
biti od pomoći da razumemo knjige. Intervju je (A History of Madness in the Age of Reason).
francuska umetnička forma koja se koristi da se
predstavi rad u napredovanju koji je namenjen, is­ Do vremena kad je knjiga napisana bilo je već
prva, za uski krug, formulisan u pojmovima priklad­ očigledno da je romantična koncepcija čistog i apri­
nim za raspravu među specifičnom publikom. Otud ornog ludila bila pogrešna. Ne može postojati takvo
neposrednost koja često nedostaje dugačkim i nešto kao što je predpojmovno postojanje. Knjiga
složenim knjigama. No Fukoovi pojmovi znanja i je postala knjiga o nečemu drugom. O čemu? Ispr­
moći su tako udaljeni od uobičajenog govora da va to nije bilo tako jasno. "Kada pogledam unazad"
moram da podsetim kako je došao do njih. Sied nje­ govori Fuko u intervjuu 1977, "pitam se, o čemu
govih knjiga, uprkos usponima i padovima, preds­ drugom sam govorio u Ludilu i civilizaciji ili Rođenju
tavlja intelektualno napredovanje, i pokušaću da ih klinike, osim o moći?" (Foucault 1973a).
opišem tako što ću objasniti intervjue.
Radnja knjige o ludilu, ponavljana u nekoliko
Ludilo i civilizacija bilo je donekle romantično sledujućih, prilično je jednostavna. Dva su značajna
delo (Foucault 1961)'. Čini se da je počelo sa događaja. Najpre, dolazi "veliko isključenje" u polo­
neodlučnim uverenjem, nikada izrečenim, da post­ vini sedamnaestog veka: mahnito zatvaranje ne­
oji čista stvar, ludilo, možda po sebi i dobro, koje normalnih i izgradnja azila za umobolne. Mnogo

' Folie et derasion. Historié de folie a l'âge classique (Foucault 1961 ). Skraćena verzija prevedena je kao Madness and Civilization (New
York: Random House, 1965), kod nas Istorija ludila u doba klasicizma. Tokom ostatka ovog teksta, svi datumi izdavanja odnose se
na francuske originale. Njihovi prevodi nisu skraćeni.

130
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA

kasnije, u vreme Francuske revolucije, pojavljuje se ali da nije opšti model. Sada ne samo što vidimo
lažno oslobađanje, kada je novi oblik psihijatrijskog da činjenice ponekad nisu sasvim u pravu, budući
znanja izumeo nove načine postupanja sa ludilom. da su previše uopštene, i da su stisnute u model
Bar su u starim azilima, poručuje Fuko, luđaci os­ odsečne transformacije; već vidimo i da su mnoge
tavljeni nasamo u svem svom užasu. Ipak, užas nije od Fukoovih drama već bile izrečene tišim glasom,
bio gori od svečanih uništavanja ludih, od strane od strane drugih.
odbora stručnjaka, sa njihovim stalnim probama
nadrilekarskih uputstava. No ne mari. Njegove istorije ostaju u glavi.
Možemo slobodno dodati naše korektivne primed-
Fukoove priče su dramatične. On predočava be. Te istorije važe jer su jednim delom politički
preuređivanje događaja koje ranije nismo opazili. stavovi. One su i ono što nazivam filozofijom: način
Efekat je pojačan brilijantnim prikazima sekvenci analiziranja i dolaženja do razumevanja uslova
pre-i-posle, uzetih sa obe strane velike podele, mogućnosti ideja - ne samo ideja bolesti, umobol-
tokom koje je svaka tradicija preobražena u onu nosti ili zatvaranja već i tradicionalnih koncepata
drugu. Imamo deo opisa mozga oko 1780. godine, epistemologije, naime znanja, i etike, naime moći.
i drugi dvadesetpet godina kasnije. Gotovo "isti"
organ na mermernoj ploči ima svoju ulogu u kas­ Isključivanje je primena moći. To je smeštanje u
nijoj fiziologiji, koja ni po čemu ne odgovara onoj bolnicu. Uprkos svim ljutnjama, Ludilo i civilizacija
iz 1780. prati romantičnu konvenciju gledanja na primenu
moći kao represije, kao nemoralnog. Dramatična i
Naučnici nas podsećaju da su činjenice mnogo suštinska osobina Fukoovog skorašnjeg rada odba­
složenije nego što ih opisuje Fuko. Njegova nak­ civanje je te ideje. No ne treba se odmah okrenuti ka
lonost ka francuskim primerima prenela je na ev­ njegovim delima o moći, budući da se već u njego­
ropsku istoriju sklonost ka greškama (Midelfort vim razmatranjima o znanju javlja to preobraćanje.
1980). Dva su ekstrema francuske istoriografije.
Škola Anala izučavala je kontinuitete d u g o g traja­ Psihijatri, higijeničari, forenzičari, teoretičari
nja ili spore prelaze - "velika, nepokretna i nema zatvora, obrazovanja i stanovništva koji se poja­
postolja, koje je splet tradicionalnih pripovesti vljuju u devetnaestom veku tvore novu skupinu
prekrio gustim slojem događaja" (da citiramo prvu stručnjaka. Imali su m n o g o hipoteza i predrasuda
stranicu Fukoove Arheologije znanja /Fuko 1998/). i čistih teorija koje su stalno ispravljane, ali koje su
Fuko se služi suprotnim načinom, nasleđenim od bile ugrađene u fundamentalnu koncepciju bolesti
Gastona Bašlara, Žorža Kangilema i Luja Altisera. On ili zločina. Fuko se služi francuskom reči connais­
predočava oštre diskontinuitete u istoriji znanja. U sance da bi označio predmete površinskog znanja,
jednom razgovoru priznaje da opsesija prelomima dok je savoir značilo m n o g o više od nauke; to je
daje opis znanja koji odgovara nekim činjenicama, bio okvir, kojeg je postulirao Fuko, unutar kojeg

131
0 FUKOU

svaka površinska hipoteza dobija svoj smisao. Sa­ ispričala bi nam bajku o herojima. Saznali bismo o
voir nije znanje u smislu hrpe uverljivih predloga. njihovim problemima, snovima, eksperimentima,
Ovo "dubinsko" znanje više je skup pravila koja vidljivim i nevidljivim školovanjima, o njihovom fi-
određuju koja vrsta iskaza će važiti kao istinita ili nansiranju. Fuko nije sklon takvoj istoriji koja pripo-
lažna u nekom području. Vrsta iskaza koji se izriče veda ko je šta i zašto rekao, već pripovesti o mreži
o mozgu 1780. nije ista sa onim što se izriče četvrt specifičnih iskaza koji su izgovoreni, i o teoriji, na­
veka kasnije. To nije z b o g toga što imamo različita zvanoj arheologija, onoga što je omogućilo da se ti
uverenja o mozgu, već zato što "mozak" označava iskazi izgovore (u velikoj meri nezavisno od toga ko
novu vrstu objekta u kasnijem govoru, i pojavljuje ih je izgovorio). Ovaj nemogući zadatak proizvešće
se u drugačijoj vrsti iskaza. bizarni bilans onoga što možemo nazvati čisto
znanje. Prvo i, verovatno, poslednje remek delo u
Znanje Moći/Znanja je savoir koje zovem "du­ ovom žanru su Reči i stvari (Fuko 1971).
binsko" znanje. Možda niko nije svestan ovog
znanja. Očekivali bismo da će Fukoova "moć" biti Reči i stvari govore nam o četiri epohe. Peri-
neka vrsta "dubinske" moći koju niko ne primenjuje odizacija je već poznata. Tu je doba razuma, od Dek-
primereno. Fukoova briga za moć i znanje onda arta do Revolucije. Zatim istoricistički devetnaesti
ne bi bila važno već otrcano pitanje oko toga kako vek koji vodi do sadašnjosti. Tu je i prethodna era
genetičari ili nuklearni fizičari trebaju da upotrebe koju zovemo Renesansa. Najzad, tu je budućnost,
svoja novostečena površinska znanja za dobro ili koja počinje sada.
zlo naših vrsta.
"Život, rad, jezik" predstavljaju koncepte
Novo znanje obuhvaćeno je u oslobađanju sačinjene u devetnaestom veku kao građa za bi­
duševno bolesnih kada su oni stavljeni pod stara­ ologiju, ekonomiju i lingvistiku. Ove nauke imaju
nje lekara. Govoriće se i misliti nove stvari o ludilu. objekte koji ne korespondiraju sa onim što je "upi­
Fukoova knjiga o medicini ima povezanu priču. La sano"* kod njihovih predrevolucionarnih prethod­
clinique označava istovremeno instituciju, bolnicu nika: u prirodnoj istoriji, teoriji zdravlja ili opštoj gra­
za podučavanje, kliničku poduku, način govora. matici. Ispitivana polja sukcesivno nemaju nikakvu
Rođenje klinike (1963) je još jedno delo o isključivanju paralelu u renesansi, veli Fuko. Takvi proizvodi
i novim kandidatima za igru istine-laži. No ono je (non-mappings) proizlaze ne toliko iz novih otkrića,
isto tako i knjiga o stvaranju samokonstituišuće koliko iz nastanka novih predmeta mišljenja povo­
klase stručnjaka smeštenih u novo znanje. Šta čini dom kojih će biti izgovarane nove istine ili neistine.
ovaj razvoj mogućim? Uobičajena istorija nauke U Rečima i stvarima radi se o načinu na koji se neko

* 'map o n t o ' - mapirati, ubeležiti; u tehničkom smislu, ovaj izraz odnosi se na ažuriranje tačaka i koordinata u mapu nekog zemljišta
ili područja u skladu sa geografski nastalim promenama (prim. ur.).

132
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA

"dubinsko"znanje može promeniti u drugo, i sa ko­ ra" i "dela" ("oevre") moraju zameniti manje ličnim
jim posledicama. načinima grupisanja iskaza. On isto tako naglašava
da je književnost izumrla. Moja fraza "književna kri­
Ova knjiga nije samo nova vrsta istorijskog tika" predstalja solecizam u predstavljanju Fukoa.
istraživanja. Ona je i traktat protiv nauka o čoveku. Takva je bila moda tih dana. No povrh svega, Fuko
Američki čitaoci ne bi trebalo da je izjednače sa je imao, ako ne teoriju, a ono, u najmanju ruku, ob­
društvenim naukama, jer francuska klasifikaci­ lik spekulacije koji je pružao smisao. Držao je da
ja uključuje i svojevrsnu mešavinu psihoanalize klase iskaza koji m o g u biti izrečeni u određenom
i etnografije, određenu vrstu književne analize i prostoru i vremenu nisu vođene svesnim name-
različite refleksije o marksističkim korenima. Fu­ rama govornika. Mogućnost da budu istinite ili
koova knjiga je o Čoveku, figuri od manjeg interesa lažne ne leži u želji osobe da saobraća. Otud, autor
za našu, anglosaksonsku kulturu; on je bio formal­ sâm nebitan je za analizu kakva je "analiza uslova
no prizvan kada je jedne godine Kant na svojim mogućnosti".
godišnjim predavanjima iz logike postavio pitanje:
"Šta je Čovek?" Diskurs, dakle, ne treba analizirati u smislu ko
šta kaže, već u smislu uslova pod kojima će takvi
Prispeće filozofske antropologije - Fuko je bio iskazi imati određenu istinosnu vrednost, u smislu
taj koji je priredio francusko izdanje Kantove/Antro- mogućnosti da budu izgovorene. Ti uslovi ležaće u
pologije(1964) - generiše nelegitiman način govora, "dubinskom" znanju vremena. Ta vizija odvodi nas
koji teži da bude nalik biološkom ili lingvističkom. dalje od materijalnih uslova proizvođenja iskaza.
Ovo nije uobičajena kritika koja tvrdi kako je metod Reči i stvari neizbežno izgledaju kao idealističko
društvenih nauka neodgovarajući. Metod je isuviše delo, podsećajući iznova na Kanta. Verovatno je
dobro oblikovan u legitimnim naukama. Fuko u samoizrugivanju Fuko nakratko usvojio oznaku
poriče da nauke o čoveku imaju istinski objekat da "istorijskog a priori". Tamo g d e je Kant pronašao
bi o njemu govorile. Na svu sreću, obaveštava nas uslove mogućeg iskustva u strukturi ljudskog uma,
on, Čovek izlazi iz mode. Ulazi diskurs, čist govor Fuko to čini sa istorijskim, dakle prolaznim, uslovi-
bez subjekta saznanja koji izgovara reči. ma za mogućnost govora.

Neki od ovih antagonizama vezanih za subjekt Opsednutost rečima bila je isuviše krhka da
saznanja tipični su samo za pariške rasprave. Feno­ bi opstala. Fuko je morao da se vrati materijalnim
menologija je bila omrznuta i prezrena od mislioca uslovima pod kojima se reči izgovaraju. Ne hoteći
kao što je Levi-Stros. Fukoove književne kritike - od da se vrati pojedinačnim govornicima ili autorima,
kojih se neke mogu naći u zbirci eseja prevedenih morao je da makar razmotri interese kojima bi se
kao Language, Counter-Memory, Practice (Foucault izrečene i napisane reči podvrgle. Nelegitimne nau­
1977) - dokazuju da se koncepti poput "auto- ke o Čoveku nisu tek puka priča. One su uključivale

133
0 FUKOU

važeću medicinu koja je u devetnaestom stoleću da se o njemu misli na način koji zapečaćuje nje­
bila preokupirana poslom preklasifikovanja de- govu sudbinu.
vijantnih (izumevši pritom koncepte normalnog
i patološkog), i propisivanja njihovog lečenja. Taj U intervjuima Fuko se slaže sa poznatom isti­
zakonski reformizam izlučio je novu arhitekturu nom da su ga neuspele pariške pobune maja 1968.
zatvora, škola i bolnica, što je opisano u Nadzirati prenule iz jednostrane fascinacije diskursom, te da
i kažnjavati: nastanak zatvora (Fuko 1997). Postoje su prouzročile novu publiku koja je mogla raspra­
očigledne forme moći kao što je sudska mašinerija vljati o diskursu i moći. Postoje i veoma lični razlozi
sa svojom novom masom stručnjaka koji svedoče makarza proširivanje projekta preduzetog u Rečima
o mentalnom zdravlju zatvorenika. Posvuda je pri­ i stvarima. Ako smatrate da je govor sadržan u uku­
sutna disciplina. Ona iskrsava u fabrici jednako kao pnosti onoga što je rečeno u nekoj oblasti, onda
i u zgradama planski podizanim za kažnjavanje. idete dalje od čitanja intelektualnih dostignuća j u ­
Čak će i malena kuća radnika imati podeljene sobe naka nauke i sakupljate ono što se svugde govori
ne bi li osigurala najstrožu moralnost. - ne uključujući samo anale javne higijene već i
široki opseg svakodnevice. Neizbežno, morate da
Znanje je postalo moć, u redu. Nova koncepcija razmatrate ko šta kome čini.
ljudi kao objekata disciplinovanja znači da će neko
učiniti nešto novo sa ljudima. Ne da neko "zna" ono U toj tački Fuko fundamentalno raskida sa tra­
što bismo danas nazvali glasom verovanja. Ako dicijom. Napolje sa ko i sa kome. On je prvi poricao
čitate godišta Annales d'hygiène publique et de me- subjekta znanja, kao što sam upravo rekao. Stari
dicine légale, koji započinju sa 1829. godinom, malo model represije kaže da postoji ko: neki odredivi
tome ćete pokloniti poverenje izuzev statistikama, deo organizuje živote drugih ljudi; ili, posledično,
ali ćete godinu dana biti glavni u društvu sa horor nije nam dopušteno da činimo određene stvari.
pričama, posebno ako fotokopirate neki od bakro­ Prvi deo Istorije seksualnosti (1976) polemika je pro­
reza. tiv tog modela (Fuko 1978).

Fuko je uzeo iz Anala događaj iz 1835. godine, Ovo delo, kako naznačuje Fuko u jednom inter­
danas objavljenim kao Ja, Pjer Rivijer, koji sam ubio vjuu, nije o seksu. "Seksualnost" predstavlja (prema
svoju majku, svoju sestru i brata... (Foucault 1973b; odrednici u jednom rečniku) priznanje seksa ili
Foucault 1975). Po prvi put je horda stručnjaka vi- preokupaciju njime. U knjizi se delimično radi o
sila po sudovima teoretišući oko navodno polude- toj preokupaciji. Francuski naslov prvog toma je
log ubice. Kategorije u koje su ga stavili odrediće La Volonté de savoir, volja za znanjem, "dubinskim"
ono što će potom biti učinjeno sa njim. To je jedan znanjem. Volja o kojoj je reč nije volja nekoga po­
mali način na koji je znanje moć. Tu je manje reč o sebnog; ustinu, naslov je i aluzija na Šopenhauera.
činjenicama u vezi sa Pjerom, koliko o mogućnosti Postoji volja za stvaranjem mogućnošću govoren-

134
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA

ja istina i laži o seksu. Nasuprot ostalim akterima smislu suvereniteta". To je jedan od velikih izuma
Fukoovih istorija, ispada da je volja za znanjem buržoaskog društva. U jednoj dimenziji ta moć
postojala već dugo vremena. će se nazvati "disciplinarnom" ali disciplinovanje
je samo jedan njen aspekt. Nove vrste istine i laži
Poput zatvora, seksualnost ima sopstvene ne­ predstavljaju drugi aspekt. "'Istinu'", poručuje nam
posredne interese, ali Fukoova stalna zaintereso- Fuko, "treba razumeti kao sistem uređenih pos­
vanost okreće njegovu pažnju i ka određenom tupaka za proizvodnju, regulaciju, distribuciju i
pozitivnom znanju o stanovništvu koje naziva delovanje iskaza. 'Istina' je povezana kružnim od­
biopolitikom. Velike mreže birokratije razvijaju nosima sa sistemom moći koji je stvara i održava".
neograničene načine prebrojavanja i klasifikovanja Ova "istina" pomerena je korak dalje od onog što
ljudi. Rođenje, smrt, bolest, samoubistvo, fertilitet: uobičajeno pod njom podrazumevamo. To je aps­
oni inaugurišu modernu eru, eru statističkih po­ traktni osnovni element koji zauzima svoju poziciju
dataka. Izbija lavina brojeva u ranom devetnaes­ zajedno sa "dubinskim" znanjem i moći. Posebno
tom veku. Statistika ne nastaje jer ljudi znaju bolje nam je zabranjeno da mislimo o ovoj vezi u smislu
računati, već stoga što se nove vrste činjenica o po­ ideologije i Marksove superstrukture, npr. samora-
pulaciji predočavaju kao stvari o kojima se saznaje. zumevanja nastalih nakon legitimisanja ekonoms­
kog uređenja. Istina, znanje, moć su, naprotiv, us-
Seksualnost za Fukoa nije samo preokupacija lovi mogućnosti buržoaskog stanja.
seksom. Ona je presečena jednim obuhvatnijim
krugom ideja, idejom svesti o telu, o telima. Ona Većina čitalaca već je imala problema da nađe
je povezana sa "političkim tehnologijama života". smisao Fukoovog anonimnog znanja, diskursa koji
Predočavaju se dve zabrane seksualnosti: "discipli­ ima sopstveni život. Neposedovana moć još je mis­
ne tela, obuzdavanje, intenzifikacija i raspodela sile, terioznija. "Svejedno je" počinje ogorčeno ispitivač
prilagođavanje i ekonomija energije. Sa druge stra­ u jednom intervjuu "da li neko pokreće celu stvar
ne, ('seksualnost') je primenjivana za upravljanje ili ne?" Raspravljalo se o zatvorima. Fuko odgovara
stanovništvom". Oboje, "cela mikro-moć upućena odprilike ovako. Nova tehnologija moći ne potiče
na telo" i "obimna merenja, statističke procene i ni iz jedne prepoznatljive osobe ili grupe. Mi zbilja
intervencije" ciljali su na ukupno društveno telo: jesmo shvatili pojedinačne taktike smišljene za po­
"Seks je bio sredstvo pristupa podjednako životu sebne potrebe. Zatvorska arhitektura prilagođena
tela i životu vrsta". je da onemogući zatvorenicima da se obese - ali
uvek posredstvom određenog modela po kojem se
Nekad smo imali suverena koji je primenjivao zatvorima graditi.Taktike uzimaju oblik delimičnih
moć nad podanicima. Na početku devetnaestog metoda bez ičijeg svesnog znanja šta su zbilja pri­
veka javlja se ono što Fuko u intervjuima označava dodali. Ako se okrenemo postupcima prikupljanja
kao "novi tip moći, koji se više ne može odrediti u podataka o stanovništvu, svaka nova klasifikacija,

135
0 FUKOU

i svaka nova računica u toj klasifikaciji, smišljena lobodioci (liberationists) naglašavaju da kategorija
je od osobe ili grupe sa veoma usmerenom, "homoseksualca" (dakle, i "heteroseksualca") nije
ograničenom namerom. Tada se stanovništvo postojala dok je doktori devijantnosti nisu izmis­
samo intenzivno klasifikuje, preuređuje i deli po lili. Postojala su ponašanja, ali ne i homoseksualna
principima od kojih je svaki nedužno unapred ude- vrsta osobe. Fukoova teza jeste da je svaki način na
nut od strane ovog ili onog tehnokrate. Dobijamo koji ja mislim o sebi kao osobi i činiocu nešto što je
"složenu igru podrški u međusobnoj povezanosti, konstituisano unutar mreže istorijskih događaja.To
različite mehanizme moći": je još jedan korak u uništenju Kanta: noumenalni
(noumenal) subjekt je ništa.
"Dakle, ne pitajmo se zašto određeni ljudi žele
da dominiraju, šta im je cilj, staje njihova globalna Upravo sam citirao Fukoa: "Dakle, ne pitajmo
strategija. Umesto toga, pitajmo se kako stvari de- se zašto određeni ljudi žele da dominiraju..." Izvan
luju na nivou aktuelnog potčinjavanja, na nivou konteksta mogli bi se zapitati da li nam poručuje da
trajnih i neprekinutih procesa koji potčinjavaju se nikada ne pitamo zašto su Ruzvelt, Staljin ili de
naša tela, upravljaju našim gestovima, diktiraju Gol želeli da dominiraju? Zar da se ne pitamo zašto
naša ponašanja itd. Drugim recima, umesto da se su te osobe imale poroke i vrline, i kako su ostavili
pitamo kako nam se prikazuje suveren u njegovoj tragove na milionima subjekata? Fuko ne pretpos­
uzvišenoj izdvojenosti, trebali bismo pokušati da tavlja tako nešto. Uporedite njegove ranije radove.
otkrijemo kako su subjekti postepeno, progresivno, Sa najvećim oduševljenjem za odsečne promené
stvarnoi materijalno, konstituisani kroz višestrukost u znanju, nikada nije poricao značaj metodologije
organizama, sila, energija, materijala, želja, misli itd. škole Anala u potrazi za postojanošću koja leži is­
Trebali bismo pokušati da shvatimo potčinjavanje pod. Kad je napao koncept "autora" kao kritičko
u njegovom materijalnom delu kao konstituciju sredstvo, nije izgubio naklonost prema omiljenim
subjekata. To bi bilo upravo suprotno Hobsovom piscima i njihovim najboljim delima. Ukratko, nje­
projektu u Levijatanu.."(Foucault 1980:97). gova ispitivanja ne isključuju druga. U kontekstu,
njegov citat zapravo govori, za moje svrhe, ne pita­
Tačno obrnuto: Fukoa ne zanima način na koji jte zašto određeni ljudi žele da dominiraju.
će subjekti uzeti oblik konstitucije određujući ko
ili šta će biti suveren. Kao što nije bilo čistog lu­ Dve su stvari očigledne. Jedna je da se on ukr­
dila, nikakve stvari po sebi, tako ne postoji ni čisti cava u nova ispitivanja nastanka subjekta. Druga je
subjekt, nikakvo " J a " koje bi prethodilo oblicima da su stara propitivanja moći ili pojedinačnih des­
objašnjavanja i delovanja odgovarajućim za osobu. pota, može se reći, iskrivljena slepim koncepcijama
Književni istoričari davno su primetili da osoba moći koje uvek potiču odgore. Možemo, zbilja, u
nije sebe zamišljala kao pesnika - kao takvu vrstu svakoj posebnoj priči imati celi kauzalni lanac od
osobe - pre romantizma. Samo su pisali pesme. Os­ početka označenog kao "Staljin" sve do dole, do

136
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA

žrtve u Gulagu. Međutim, to što je zbilja postojala talan u odnosu na polje događaja ili serija u svojoj
institucija tipa Gulag nije, prema Fukou, lični ili isto- ispraznoj jednakosti tokom istorije". Ali, Reči i stvari
rijski ćef. Čini se da je taj tip zla nerazmrsivo pove­ govore kao da ne bi bilo nijednog drugog refleksi­
zan sa istočnoevropskim socijalističkim državama, vnog govora osim govora o govoru. Verovatno ne
i njegovo objašnjenje bi zahtevalo arheologiju ko­ bi trebalo da posmatramo ovo delo kao uvođenje
munizma. Nemam predstavu kako b i j e Fuko napi­ nove ere čistog govora, već kao poslednji nastavak
sao, ali naznake postoje u intervjuima. Osim toga, u veku filozofskog razmatranja, opsednutog je­
davanje arheološkog objašnjenja ni u kom slučaju zikom. Fukoova nova zainteresovanost odnosima
nije izgovor ili neuspeh kod načinjenih distinkcija. moći, pre nego odnosima značenja, trebala bi da
Nemojte, zalaže se on, postati plenom retorika koji nas odvrati od nestvarnih metafora o govoru koji
govore da svi imamo sopstvene Gulage ispred teče iz opsednutosti jezikom.
naših vrata, u našim gradovima. To nije tačno, ali
nije moć, upražnjavana sa vrha, ta koja dovodi do Nije jezik taj koji će se smatrati nevažnim. Fukoo­
te netačnosti. va nastupajuća istorija ispovedanioca između osta­
log mora da bude istorija određenog oblika govora.
Fuko predlaže ekstremni nominalizam: ništa, Isto tako, on se još uvek zanima za projekat razume-
čak ni način na koji opisujem sebe, nije ništa do vanja načina na koji određene klase iskaza posežu
ono što je načinila istorija. Mogli smo da budemo za istinitim ili lažnim, na određenom mestu u isto­
zavedeni ovim prelaženjem preko znanja i jezika, riji. Takva istraživanja sada će, ipak, biti otelovljena
ali trebali bismo da odbacimo metafore koje nam u objašnjenju mogućnosti delovanja i izvora moći.
predlažu. Umesto okretanja ka moći, treba se okre­ Žamor pri priznavanju je "ispiranje" (njegov izraz)
nuti ka "ratu i bitkama. Istorija koja nas potvrđuje i moći. Reč "ispiranje" ne nosi samo poznato poljo­
određuje pre uzima oblik rata a ne jezika: odnosa privredno značenje već upućuje i na medicinsku
moći, a ne odnosa značenja". Svaki nov način na higijenu. Možda su oba smisla namerna. Ispovesti
koji može da se misli osoba - i zbog toga, način na održavaju odnose moći čistim, i isto tako, upravlja­
koji ljudi misle o sebi, pronalaze sebi uloge, i biraju ju kanalima vode iz jednog područja u drugo, da bi
delà - samo je "vođenje rata drugim sredstvima". celina mogla cvetati. Bez izvršavanja pojedinačnih
radnji ispiranja, moć bi istrulila ili presušila.
Reči i stvari završavaju proricanjem nove ere u
kojoj samosvesni govor nije o Čoveku ili o mislećem Čak i događaji poput čisto filozofskog ispiti­
subjektu, već o govoru samom. Dobar deo tog pro­ vanja kao što je uvođenje kartezijanskog ega u
jekta ostaje u onome što Fuko sada naziva genealo- diskurs može biti viđeno u tom svetlu. Ego okuplja
gijom,"oblikom istorije koji može da objasni konsti- mnoštvo nepovezanih aktivnosti: nadanje i patnju,
tuisanje znanja, govora, područje objekata, itd, bez i dokazivanje teorema i praćenje drveća. Zašto bi
potrebe upućivanja ka subjektu koji je transceden- onda postojala jedna stvar - supstanca, kao kod

137
0 FUKOU

Dekarta - koja je subjekat svih tih predikata? Pret­ Mada reforma zatvora može da bude popularna
postavimo da smo pogodili da je ispovedanioca za fasada oko koje bi se većina nas složila, Fukou
tek zaređene monahe prvo mesto na kojem su ljudi su očigledno privlačnije radikalnije transforma­
naterani da pričaju ne samo o onome što su ura­ cije. Ako je romantičarska revolucionarna iluzija
dili, nego i o onome šta su mislili, osećali, videli i, oslobođenja u načelu napuštena, šta ćejezameniti?
povrh svega, sanjali. Pravila Dekarta za upravljanje "Ne radi se o oslobađanju istine od svakog sistema
umom, naizgled tako čedno zainteresovana za po­ moći... već o odvajanju moći istine od oblika hege­
tragu, i osnovama znanja, na taj način mogu da monije, socijalne, ekonomske i kulturne, unutar
izgledaju kao još jedan predmet u nizu monaških koje ona deluje u sadašnjosti". Oslobađanje preds­
regulae, pravila u kojima se vrlo određeni način g o ­ tavlja pogrešan koncept za Fukoa, ali "odvajanje" bi
vora integriše u sistem telesne discipline. bilo moguće. Šta bi sada bilo "odvajanje" istine od
sadašnje hegemonije?
Neka moć i znanje budu ono stoje Fuko kratko
razmatrao. Šta ćemo onda? Čini se da smo nave­ Drugde je objavljen zajednički intervju sa
deni na neizmerno pesimistični oblik doktrine. Po­ Fukoom i Noamom Čomskim (Noam Chomsky
litika levice obično je zasnovana na romantičarskoj /Chomsky 1974:133-99/). Lingvista se prikazuje kao
koncepciji vraćanja prvobitnom stanju, kao kod fascinantno normalan reformistički liberal: učinimo
Rusoa, ili odlaženja do kraja, kao kod Marksa. Fuko da pravda ispravno deluje. Fuko zvuči više kao ana­
pojašnjava da nije raspravljao (niti otkrivao) je­ rhista: uništimo sudski sistem. Da li je način "odva­
dino disciplinovanje u buržoaskom društvu. Biće i janja" moći istine od oblika hegemonije? Možda.
arheologije Gulaga. U nekom posebnom kontekstu Znanje/Moć počinje 1972. razgovorom sa francus­
možemo poći istim putem bez romantičkih iluzija kim maoistima. Nemojte stvarati narodne sudove
levicejer ostajeprax/s,Marksov, i donekle Spinozin. na početku revolucije, naglašava on. Nemojte po­
Možemo da razlučimo i instituciju Gulaga, koja po­ novo ustoličavati institucije hegemonije koje služe
put zatvora treba da se prouči i razume u skladu sa za odvajanje i kontrolu masa. 1980. godine sudnica
Fukoovom istorijom, postavljanjem pitanja Gulaga, se ironično ponovo otvara za Bandu četvorke, za
npr: šta u ovom trenutku treba da se učini sa tim televizijska prava od 40 000$. Fuko nije anarhista,
čudovištima? Budući da je istorijski objekat, Gulag delimično zbog toga što je anarhija nemoguća.
isto tako predstavlja i "pozitivnu sadašnjost". Posedovati režim govorenja istinitih i lažnih iskaza
o nama znači ući u režim moći, i nije izvesno da bi
Isti slučaj je i sa francuskim zatvorima. Neko bi bilo kakvo odvajanje od te moći uspelo.
mogao valjano da primeti da je reforma zatvora
skoro naporedna sa ispovedaonicom, koja kao da Mogli smo da budemo zadovoljni sa idejom za-
je bila pomoćnik toj instituciji, i još uvek, upravo da­ menjivanja naših "oblika hegemonije" drugim obli­
nas, nastoji da zatvore učini manje nepodnošljivim. cima onoliko d u g o koliko smo imali romantičarske

138
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA

iluzije o istinskom čovečanstvu, o istinitom ja, ili čak LITERATURA:


o istinitom ludilu. Ali štagod da je Fuko podrazume-
vao pod odvajanjem istine od oblika hegemonije, Chomsky, Noam, Foucault, Michel (1974) -"Human
on neće utehu u romantičnim iluzijama. Sitni ra­ nature: Justice Versus Power", Fons Elders (éd.), Re-
dikalni činovi protesta i reforme ne treba da pruže flexive Water, London: Souvenir Press
smisao koji bi bio suprotstavljen napretku po želji
tradicionalne levice.Taj put vodi do pustoši. Fuko je, Foucault, Michel (1961) - Folie et derasion. Historié
recimo, završavao dijalog sa Kantom. Svako pitanje de folie a l'âge classique, Paris: Librarie Pion
Kanta namerno je preokrenuto ili uništeno. "Šta je
čovek?" pitao je Kant. Ništa, kaže Fuko. "Čemu se Foucault, Michel (1963) - Naissance de la Clinique,
onda možemo nadati?" pita Kant. Daje li Fuko isto Paris: Presses Universitaire de France
ništa u odgovoru?
Fuko, Mišel (1971) - Riječi i stvari: arheologija
Misliti da daje, znači pogrešno shvatiti Fukoov humanističkih nauka, Beograd: Nolit
odgovor na pitanje o Čoveku. Fuko govori da je
koncept Čoveka obmana, ne u smislu da smo ti i ja Foucault, Michel (1973a) - The Birth of the Clinic:
ništa. Isto tako, koncept Nade je potpuno pogrešan. An Archeology of Médical Perception, London: Tavis-
Nade pripisane Marksu i Rusou verovatno su deo tock
istog koncepta Čoveka, i one predstavljaju žalosnu
osnovu za optimizam. Optimizam, pesimizam, ni­ Foucault, Michel, Barret-Kriegel, Blandine et al.
hilizam i slični koncepti imaju smisao samo unu­ (1973b) - Moi, Pierre Rivière, ayant égorge ma mere,
tar ideje transcedentalnog ili trajnog subjekta. ma souer et mon frère... Un cas de parricide au XIX e

Fuko ni najmanje nije inkoherentan oko svega siècle, Paris: Gallimard


ovog. Ako nismo zadovoljni, to nije stoga što je on
pesimističan. Već zbog toga što nam nije pružio za- Foucault, Michel, Barret-Kriegel, Blandine et al.
menu za prolećnu čaroliju u ljudskim grudima, šta (1975) - /, Pierre Rivière, having slaughtered my
god d a j e ona. mother, my sister and my brother...: A case of Parricide
h
in the 19' Century, New York: Panthéon
Sa engleskog prevela Milana Bošković
Foucault, Michel (1977) - Language, Counter-Mem-
Naslov izvornika: "The Archeology of Foucault", u: ory, Practice, Ithaca, N. Y.: Cornell University Press
Foucault: A Critical Reader, Edited by David Couzens
Hoy, Blackwell, 1986, str. 27-40. Fuko, Mišel (1978) - Istorija seksualnosti, [knj. 1], Vol-
ja za znanjem, Beograd: Prosveta

139
0 FUKOU

Foucault, Michel (1980) - Power/Knowledge: Select-


ed Interviews and Other Writings 1972-1977, Colin
Gordon (ed.) New York: Panteon

Fuko, Mišel (1997) - Nadzirati i kažnjavati: nastanak


zatvora, Sremski Karlovci, Novi S a d : Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića

Fuko, Mišel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:


Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića

Midelfort, Erik H. C. (1980) -"Madness and Civiliza-


tion in Early Modern Europe: A Reappraisal of Mi­
chel Foucalt", Barbara C. Malamen (ed.), After the
Reformation, Essays on Honor of J. H. Hexter, Phila-
delphia: University of Pennsylvania Press.

140
Edvard V. Said (Edward W. Said)
FUKO I IMAGINACIJA MOĆI

Do vremena kad je moć postala eksplicitna i cen­ sklonosti ka analizi diskontinuiteta, te stvarnih pro­
tralna tema u njegovim radovima u ranim sedam­ stora, teritorija, oblasti i mesta - biblioteka, škola,
desetim, Fuko je već objavio svoju teoriju diskursa bolnica i zatvora - pre nego, kao što bi se očekivalo
i diskursne analize u L'Ordre du discours {Poredak od jednog istoričara, težnju da se govori o konti­
govora) i L'Archéologie du savoir {Arheologija znan­ nuitetima, temporalnostima i odsutnostima. Vero-
ja). Dok su nagoveštavali ono što će kasnije napi­ vatno da se Fukovo izuzetno nenostalgično viđenje
sati, oba rada su izgrađena i razvijena na njegovim istorije i gotovo potpuno odsustvo metazifičke
ranijim radovima, arheološkim studijama u Historié čežnje, kakva se može susresti kod naslednika
de la folie {Istorija ludila), Les Mots et les choses {Red hegelijanske tradicije, mogu pripisati njegovoj
i stvari), i Naissance de la clinique {Rođenje klinike). geografskoj strani. Toliko utisnuto u Fukou, i tako
Mislim da je najzanimljivije u vezi sa kontinuite­ duboko povezano sa njegovom vizijom o iskazima
tom Fukoovih ranijih sa srednjim radovima, veoma kao brižljivo podešenim produžecima institucija
dobro sačinjeno predstavljanje reda, stabilnosti, i instrumenata upravljanja, korisno je rasvetljeno
autoriteta, i regulativne moći znanja. Za njega kod nekog ko mu, iako u drugačijoj i ranijoj tradiciji
su les choses dites objekti smešteni na maticama nego Fuko, liči na toliko načina, kod Ibn Halduna,
znanja kao što su formacije vojnika raspoređene velikog četrnaestovekovnog arapskog istoriografa
taktički i strategijski na polju bitke. Kada je Borhes i filozofa. U Mukadimi Ibn Haldun kaže d a j e nauka
(Borges) rekao: "Nekad sam se čudio što se slova u istorije jedinstvena jer je, mada povezana sa retor­
zatvorenoj knjizi nisu pomešala i izgubila tokom ikom i građanskom politikom, različita od obe. On,
noći", kao d a j e pružao Fukou početak istorijske po­ dakle, vidi zadatak istoričara u radu koji se nalazi
trage, razumevanja da su iskazi zahtevali ne samo između retorike, sa jedne strane, i građanske poli­
svoj društveni i epistemološki status, već i svoju tike, sa druge. Čini mi se da ovo jako dobro opisuje
specifičnu gustinu kao ostvareno delo, disciplinar­ Fukoov analitički stav: iskazi za njega imaju mno­
na konvencija, datumska pravovernost. go veću težinu nego načini prostog govora i, bilo
to ubedljivo ili ne, iskazi su, isto tako, nešto što je
Stoga je Fukoovo stanovište, kako ga je označio manje sadržano u autoritetu nego u direktnim izg­
u časopisu Hérodote 1976. godine (Fuko 2005a), pro­ ovaranjima nekog iz vladajuće moći.
storno, što donekle olakšava razumevanje njegove

141
0 FUKOU

Razlika između Ibn Halduna i Fukoa nije ništa kažnjavati), te prvi deo L'Historié da la sexualité (Is­
više instruktivnija. Obojica su - Ibn Haldun više torija seksualnosti).
- svetski istoričari koji razumeju, verovatno čak
i cene, dinamiku sekularnih događaja, njihovih Mnogi od onih koji mu se dive i koji su učili od
nemilosrdnih pritisaka, neprekidnih kretanja, teško Fukoa, uključujući i mene, komentarisali su nedife­
prepoznatljive složenosti koja ne dopušta luk­ renciranu moć za koju se čini da ju je pripisao mod­
suz lake moralne klasifikacije. I obojica, suprotno ernom društvu. Sa ovim duboko pesimističnim
Hobsu, poštuju, i, uz dozu opreza, dive se nagonu pogledom išao je i pojedinačni nedostatak interesa
ka koherentnom redu koji karakteriše ljudski dis- za snagu efektivnog otpora, za izbor pojedinačnih
kurs kao i veštinu istoričara. Ibn Haldunova vizija mesta intenziteta, izbora koji, vidimo po dokazi­
društvenog reda je ono što naziva "asabejom" ma sa svih strana, uvek postoje i često su uspešni
(obično prevođeno kao "grupna solidarnost"); Fu- u sprečavanju, ako ne u stvarnom zaustavljanju,
koova je "poredak govora", l'ordre du discours. Osim progresa tiranske moći. Štaviše, čini se da je Fuko
toga, Ibn Haldunovo viđenje je takvo da je istorija bio zatečen između moći institucija da pokoravaju
za njega sačinjena od ciklusa društvenog života pojedince, i činjenice da je individualno ponašanje
koji predstavljaju kretanja od početaka, preko ze­ u društvu često stvar pratećih pravila i konven­
nita ka propadanju, da bi se uzdigli iznova u raznim cija. Kao što kaže Piter Djuvs (Peter Dews): "(Fuko)
uređenim društvima (politejama), od kojih je svako očigledno uviđa da institucije nisu samo nametnuti
organizovano sa većim ili manjim stepenom "asa- konstrukti, a ipak nema aparat sa kojim bi savladao
beje" unutar sebe. Sa druge strane, Fukoova pers­ tu činjenicu, što nužno uključuje da slediti kon­
pektiva je da u modernom dobu, kojem pripada, vencije nije uvek isto što i pokoravati se moći... Ali
postoji neprekidno i nezaustavljivo proširenje moći bez tog razlikovanja svako ograničavanje postaje
koje favorizuje administratore, menadžere, i teh­ isključenje, a svako isključenje izjednačava se sa
nokrate onoga što se naziva disciplinarno društvo. primenom moći" (Dews 1979:147).
Moć, piše u svojoj poslednjoj fazi, je svugde. Ona
nadvisuje, privlači sebi, beskrajno podrobna i lako ne bi trebali da povlađujemo sebi u
neizbežna u širenju svoje dominacije. Istorijska ten­ spašavanju Fukoa od njega samog, kako bi sačuvali
dencija koja je, čini mi se, uhvatila Fukoa intelektu­ svoju zainteresovanost za njega, ima neke valja­
alno i politički u poslednjim godinama života bila je nosti u pokušaju da se razume zastoje otišao toliko
ona koju je sam označio - nepotpuno, mislim - kao daleko koliko je otišao u zamišljanju moći tako ne­
tendenciju rastuće koherencije, neusmerevane, odoljivom, nesuprostavljivom. Primetiću da posto­
što ga je odvratilo od diferencijacija i podnaslova je druge predstave moći, naporedne sa Fukoovom,
unutar moći u L'Ordre du discours i L'Archéologie du koje čine puno da bi njegovu upravile i dopunile.
savoir, ka hipertrofiranoj verziji moći u kasnijim Ipak, osetljivo je započeti postavljanjem početnog
radovima kao što su Surveiller et punir (Nadzirati i pitanja, zašto uopšte zamišljati moć, i kakav je od-

142
Edvard V. Said: FUKO I IMAGINACIJA MOĆI

nos između motiva za zamišljanje moći i slike sa ko­ pre bih rekao da je njegovo zanimanje za domi­
jom se završi. Razmotrimo ove četiri mogućnosti. naciju bilo kritičko no ne i konačno borbeno, ili pak
Razmišljate o moći 1) da bi zamislili šta bi mogli suprotstavljajući kao što se površno čini da jeste.
da učinite kad bi imali moć; 2) da bi spekulisali šta To vodi paradoksu d a j e Fukoova imaginacija moći
biste zamišljali kad bi imali moć; 3) da bi došli do htela da putem analize moći otkrije njenu nepraved­
neke procene kakva moć bi vam trebala da po­ nost i okrutnost, ali ju je teoretisanjem pustila da
korite sadašnju moć, i uspostavite novi poredak prođe kao manje ili više neproverena. Možda je taj
moći; 4) da postulirate domet stvari koje ne mogu paradoks ukorenjen u ekstremnoj izdvojenosti koja
biti zamišljene ili upravljane bilo kojim oblikom se oseća u Fukoovom naporu, u nelagodnosti koja
moći koji postoji u sadašnjosti. je jednako uzrokovana njegovim sopstvenim geni­
jem i jednom anonimnošću koja mu ne pristaje,
Čini mi se da je Fuko uglavnom bio privučen dajući tako svoj glas oboma u isključivanju sebe,
prvom i drugom mogućnošću, to jest, razmišljanjem zajedno sa brilijantnim retoričkim prikazivanjem,
0 moći sa stanovišta njene stvarne realizacije, a ne u upriličenog u njegovom pristupnom predavanju
suprotnosti prema njoj. Treća i četvrta mogućnost na Collège de France, kojim započinje L'Ordre du dis­
su buntovničke i utopijske. Fukoovo naglašavanje, cours.
na primer, produktivnosti moći, njene provoka­
tivne inventivnosti i stvaralačke dovitljivosti, bodri­ Ipak, nema nikakve sumnje da je Fuko i pored
lo je njegove analize načina na koji disciplinovanja toga izvanredno brilijantan kao vizionar moći koji
1 diskursi uređuju, ostvaruju svoje stvarne zadatke, unapred izaziva u čitaocu celi spektar reakcija, što
zadobijaju autoritet. Slično tome, njegovi prikazi ne svedoči toliko o ispravnosti Fukoovih priča ko­
usamljenih likova poput de Sada i Ničea zanimljivi liko o alternativnim vizijama moći, ne u celosti sav­
su zbog načina na koji su njihovi neobuzdani i čak ladanim ili poništenim njegovim radom, već pokre­
besmisleni pritisci na racionalnost apsorbovani i in- nutim i oživljenim. Nasuprot bezbrižnoj bezličnoj
stitucionalizovani skoro rutinski, putem iste struk­ spretnosti moći tu je, pre svega, promena koju uvo­
ture za koju bi se moglo misliti da su je trajno one­ di Rajt Mils (C.Wright Mills) čiji napad na banalnost i
sposobili. neodgovornost korporativnih menadžera neće biti
prećutan posredstvom koncepta mikrofizike moći,
Ukratko, Fukoova imaginacija moći uveliko je sa koja je eliminisala klasične ideje o vladajućoj klasi i
nego protiv, zbog čega ga treća i četvrta mogućnost dominantnim interesima:
ne zanimaju ozbiljno, bilo kao problemi moralnog
izbora, bilo kao racionalizovanih političkih pref­ "Ukoliko i sada postoje u velikom rasponu rel­
erencija. Ne bih otišao tako daleko u izjavi da je ativno jednake jedinice ravnoteže, to je slučaj u
Fuko racionalizovao moć, ili da je legitimisao njen srednjim nivoima moći, u suverenim lokalitetima
suverenitet i rušenja proglasivši ih neizbežnim; i unutar periodičnih grupa političkog pritiska koje

143
0 FUKOU

koliko je bio spreman da prihvati, zapravo je rela­


kulminiraju u Kongresu. Prema tome, dužni smo re­
tivni uspeh protiv-diskurzivnih pokušaja, najpre da
vidirati i relocirati prihvaćenu koncepciju o ogrom­
noj raznovrsnosti interesa, jer, kada pogledamo pokažu pogrešna predstavljanja diskurzivne moći,
na stvari izbliza i kroz duže vreme, uvidećemo da da pokažu, Fanonovim rečima, nasilje izvršeno
je većina tih interesa, koji se nalaze na srednjem nad fizički i politički inferiornim u ime napredne
nivou, orijentisana samo na svoje osobne stilove, kulture, a potom da otpočnu težak, ako ne i uvek
na svoje posebne sfere stečenih prava, a ta često tragično obeležen, projekat formulisanja diskursa
nisu od nekog odlučujućeg političkog značaja, iako oslobađanja.
sa gledišta društvenog blagostanja ista predstav­
ljaju značajan negativan elemenat. Ako ostavimo Konačno, možemo da poverujemo, zajedno sa
na stranu to mnoštvo interesa, jedinke moći i uti- Fukoom i Liotarom, da su velike priče emancipacije
caja - u oblasti privrede, politike i vojske - koje su i prosvećivanja okončane, ali mislim da se moramo
od značaja pri bilo kome stanju ravnoteže u stvari ozbiljnije podsetiti šta uči sam Fuko, da je u ovom
su malobrojne, ali uticajne van svake srazmere slučaju, kao i mnogim drugim, ponekad od najveće
u odnosu na radvojene grupe u srednjim i nižim važnosti ne toliko šta je rečeno, već ko govori.
nivoima strukture vlasti (...) Teško da može da izdrži kritiku postojanje jednom
utvrđenih "assujettissement du discours", posto­
janje istog izvora koji zaista poništava bilo kakvu
Oni koji u američkoj državi danas raspolažu
priliku za suprotne reakcije procesu pokoravanja,
stvarnom vlašću nisu prosti senzali vlasti, ljudi koji
proglašavajući se ostvarenim i okončanim već na
rešavaju sukobe ili mire razne i suprotne interese
samom početku. Dela Fanona, Sijeda Alatasa (Syed
- oni u stvari reprezentuju i bez sumnje oličavaju
Alatasa), Abdulaha Larujia (Abdallah Laroui), Pani­
sasvim specifične nacionalne interese i politiku"
ka ra (Panikkar), Šariatija (Shariati), Mazruija (Mazrui),
(Mils 1998:324-325).
novelista kao što su Ngugi (Ngugi) i Rušdi (Rushdie)
- sve to kao i izvanredno snažna suprotstavljajuća
Drugo, do stepena da moderna istorija Zapada
angažovanost feministkinja i manjinskih kultura
služi kao primer Fukou za ograničavanje marginal­
na Zapadu i u Trećem svetu, obilno svedoče o kon­
nih, suprotstavljajući i ekscentričnih grupa, postoji,
tinuiranoj privlačnosti oslobodilačke borbe, z b o g
verujem, spasonosna vrlina u uverenju članova tih
čega sam skupio Fukoa i druge u njihovu tam­
grupa dok dokazuju prava svog predstavljanja un­
nicu zbog osećanja ili rezignacije ili posmatračke
utar celovite ekonomije diskursa. Fuko je izvesno u
ravnodušnosti posle iranske revolucije. Moram da
pravu - čak i predviđa - pokazujući kako diskurs nije
napomenem da opisati ove protiv-diskurzivne ot­
samo ono oko čega se bore prevodioci, ili sistemi
pore jednostavno kao ne-sistemske, što je Volersti-
dominacije, već ono za šta se vode borbe, "le pou­
nov izraz mislim, upravo je negiranje njihove snage,
voir dont on cherche a s'emparer" (Foucault 1971:
stoje čini se i Fuko shvatio, negiranje organizovanei
12; Fuko 2005b; 1998). Ono što nije shvatio onoliko

144

J
Edvard V. Said: FUKO I IMAGINACIJA MOĆI

racionalizovane osnove njihovog protesta. Sve dok ternativna delanja i alternativne namere koja ipak
prihvatamo njihovu nesistemsku snagu najednom nisu artikulisana kao socijalne institucije, pa čak ni
nivou, na drugom bismo morali da prihvatimo kao projekti" (Williams 1979:252).
granice naše imaginacije njihove moći i principa or-
ganizovanja, te da su, otud, oni imaginacije za koje Ne bih želeo da izgleda kako zaključujem
mi nemamo lak način da ih shvatimo. prostim okretanjem ovih i drugih komentara pro­
tiv Fukoove koncepcije moći. U stvari, u velikoj
Najzad - da se vratim poznatijim arenama svežini njegovog rada, u njegovom ekstremizmu
borbe - Fukoova neprikladna minimizacija otpora i konstantnom divljanju granica i reifikacija, nalazi
izaziva aluziju na formacije kod pisaca kao što su se uznemirujuće podsećanje na ono što, kadkad
Gramši i Rejmond Vilijams, o očiglednim ili alter­ eksplicitno no češće implicitno, biva izostavljeno,
nativnim svestima, očigledno srodnim i alterna­ zanemareno, prekoračeno ili premešteno. Prob­
tivnim potčinjenim grupama unutar dominantnog lematika odnosa između subjektiviteta i ideje
diskurzivnog društva. Spominjem ih jer je njihov pravde na primer, ili kategorija estetskog kao
rad, kao i rad teoretičara Frankfurtske škole, poput negacija moći, ili genealoška i kritička istorija kao
Fukoa, u skladu sa najvažnijim mestom ideologije skup postupaka unutar mreže diskursa znanja
i kritike kulture, iako stavljaju sasvim drugačiji, sve - pružena je antitetičkim zalaganjem, Fukoovom
u svemu pozitivniji naglasak na ranjivost sadašnje imaginacijom moći. Ipak, nigde to zalaganje nije
organizacije kulture. Za Gramšija i Vilijamsa, anal­ više sadržano nego u konfliktu između Fukoove
iza diskurzivne moći istovremena je sa slikom o arheologije i same društvene promené, koji mora
onome što bismo mogli opisati kao kontigentna ostati za njegove učenike, poput nas u tom slučaju,
moć, sa principom tog nastanka koji, budući da da ga izložimo i ako je moguće da ga razrešimo.
su ga konstruisali ljudi, nije nepobediv, otporan
razaranju, nije neusmeriv. Čak i ako ostavimo po Sa engleskog prevela Milana Bošković
strani složenost Gramšijeve filozofije i političku or­
ganizaciju koju ona nužno uključuje, kao i ono što Naslov izvornika: "Foucault and the Imagination of
on naziva "pobeda građanskog društva", tu je teori­ Power", u: Foucault: A Critical Reader, Edited by Da­
jsko nastojanje, nasuprot Fukou, na garantovanoj vid Couzens Hoy, Oxford and Cambridge: Blackwell,
nedovoljnosti u dominantnoj kulturi prema kojoj je 1986, str. 149-155.
moguće podesiti napad. Vilijams kaže da "ma kako
dominantan sistem može da bude, samo značenje
njegove dominacije uključuje ograničavanje ili
selekciju aktivnosti koje pokriva, tako da po defin­
iciji ono ne može iscrpsti sva društvena iskustva,
koja stoga uvek potencijalno sadrže prostor za al­

145
0 FUKOU

LITERATURA:

Dews, Peter (1979) - "The Nouvelle Philosophie and


Foucault", Economyand Society 8:2, May 1979.

Foucault, Michel (1971) - L'Ordre du discours, Paris:


Gallimard

Fuko, Mišel (2005a) - "Pitanja Mišelu Fukou o g e o ­


grafiji", u: Pavle Milenković i Dušan Marinković
(prir.), Fuko 1928-1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad:
Vojvođanska sociološka asocijacija

Fuko, Mišel (2005b) - "Poredak govora", u: Pavle


Milenković i Dušan Marinković (prir.), Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Vojvođanska
sociološka asocijacija

Mils, Rajt (1998) - Elita vlasti, Beograd: Plato

Williams, Raymond (1979) - Politics and Letters: In­


terview with New Left Review, London: New Left
Books

146
Etjen Balibar (Etienne Balibar)
FUKO I M A R K S
Ulog nominalizma

Zašto se danas vraćati na pitanje odnosa između povezati učinkovite iskaze sa diskurzivnim takti-
Fukoa i Marksa (ili na pitanje Fukoovog stava prema kama koje se konstituišu i priozvode sopstvene po-
"marksizmu"), s obzirom na to da su čari tog pitanja sledice na određenom strateškom polju, proučavati
i koristi od njega već iscrpljene, u najmanju ruku, preobražaje tih taktika u onoj meri u kojoj one, sa­
krajem sedamdesetih godina i da su razmenjeni svi mim tim što se iskazuju, menjaju teren svoga de-
argumenti prilikom vatrenih svođenja računa ko­ lovanja. Shvatićemo da se tu ne radi o spekulisanju
jih se svi sećamo? I sâm je Fuko u velikoj meri sebe 0 nekakvom nerečenom i o njegovim namerama,
tumačio u brojnim novinskim napisima i intervjui­ već o doslovnom shvatanju potvrde neizostavno
ma. Ipak nije teško zamisliti kakvu je ironiju u njemu političkog karaktera teorijskog diskursa, u njegovoj
izazivala vrsta formalnih ispitivanja i tumačenja do čistoj "netelesnoj materijalnosti" (Fuko 1998: 130).
kojih su neizbežno dovodile paralele između delà i Još od Kanta znamo da je filozofija Kampfplatz, na
autora, posmatranih u celini. Pošto sam ipak kren- kojem nema konačnog rešenja sukoba i na kojem
uo tim putem, hteo bih da ga navedem na prečicu nijedan misaoni projekat nikada ne zauzima apso­
("dijagonalu") koja bi mu malo poremetila uloge u lutno jednostavan i stabilan položaj, već se razvija
potrazi za pitanjima koja bi trebalo postaviti kako kroz opoziciju sa postojećim iskazima, kroz njihovu
bi se nastavilo sa radom na filozofiji sa Fukoom, kao neprestanu "problematizaciju".
i sa Marksom.
Ako želimo da u toj perspektivi dodelimo
Poželjno je - a možda i neophodno, prilikom privilegovanu funkciju opoziciji između Marksa i
čitanja koje nije pobožno - primeniti na Fukoove Fukoa, moraćemo odmah nešto da preciziramo.
tekstove (a tu pre svega mislim na njegove knjige) Postaviću hipotezu da se istinska borba sa Mark­
njegov princip analize pravila za obrazovanje ili som neprestano obnavlja kroz čitavo Fukoovo delo
individualizaciju iskaza: potražiti njihovu korel­ 1 da predstavlja jedan od suštinskih izvora njegove
aciju sa drugim iskazima, koji "nastanjuju njihove produktivnosti: borba je već započeta u trenutku
rubove", sa kojima ulaze "u područje osporavanja kada se piše Istorija ludila (pošto, kako oportuno
i borbi", kako bi se "pronašla njihova prodornost podseća P. Mašre / Macherey / u jednom nedavno
događaja" (Fuko 1998: 106; 114; 131), i, radi toga, objavljenom napisu, u skretanju sa marksističkog

147
0 FUKOU

pravca koji je inicijalno prihvatio kao "konkretnu vora, kao što ne prestaje da drugim sagovornicima
kritiku" otuđenja, treba tražiti razloge iz kojih se ili protivnicima postavlja pitanja čija formulacija
kasnije "kao kuge čuvao od svega što je dolazilo zavisi od Marksa.
od dijalektičkog materijalizma"); borba je još uvek
otvorena i nakon Volje za znanjem, kao što svedoče Pokušaću da ilustrujem ovu hipotezu jednim
odlomci sa kurseva, iz napisa i sa predavanja iz zapanjujućim primerom. Radi se o načinu na koji se
osamdesetih godina. Ta borba, u svakom slučaju, u Volji za znanjem pitanje marksizma ukršta sa pi­
nije jednostavan dvoboj. Za to postoji nekoliko tanjem psihoanalize. To delo ima snažan polemički
jasnih razloga. Prvo, ona se umeće u različite i programski karakter i dobro znamo da će njegova
programe rada, u kojima sukob sa Marksom ne perspektiva biti delimično izmenjena, ali i da nje­
interveniše uvek na jednako odlučan način i ne govo jedinstvo proizilazi upravo iz protivnika koje
obraća se uvek istom "Marksu" i istom "marksizmu". za sebe bira i od načina na koji ih uključuje.
Tačno je da nam ponovno pokretanje tog sukoba
naknadno može izgledati kao jedan od kontinu­ Nije dovoljno reći da Fuko u njemu odbacuje
iteta koji obezbeđuju jedinstvo potrage kojom izvestan pojam moći, izvestan pojam seksualnosti,
se Fuko bavi iz knjige u knjigu, iz arhive u arhivu. pokazujući šta predstavlja osnovu i za jedno i za
Štaviše, prilično je jasno da se Marksovi iskazi ne drugo ("represivna hipoteza"), i dovodi do toga da
shvataju na akademski izolovan način, već u funk­ im se pripiše esencijalistička definicija. Treba sh­
ciji konjunkture, određeni su svojom upotrebom i vatiti koliki je značaj činjenice da Fuko, s kraja na
tumačenjima, kroz neku vrstu rendgenskog snim­ kraj, dodeljuje sebi zadatak da uništi nejasnu prob­
ka marksističkog tkiva, procene njegove uloge lematiku te "epohe", problematiku koja je sistemati-
u savremenoj nauci (imena Sartra, Merlo-Pontija zovana u onome što bismo, u generičkom smislu,
/Merleau-Ponty/, Altisera /Althusser/, i Frank­ mogli nazvati savremeni "frojdo-marksizam" (Rajh
furtske škole mogu ovde da posluže kao reperi). /Reich/ je navođen više puta). Sam Fuko precizno
I konačno, na prvi se pogled vidi da se za Fukoa nam navodi glavne teme ovog delà:
borba sa Marksom nikada nije završila u njemu sa­
mome i da se ne može razdvojiti od drugih sukoba, - uzajamna prepletenost potiskivanja seksa i eksp-
u kojima on interveniše u trećoj, prvoj ili drugoj loatacije radne snage u kapitalističkom društvu
liniji. Treba odmah zapaziti da ta situacija "poliva- (Fuko 1982: 11; 107; 114-115), kojoj odgovara
lentnosti taktike govora" (Fuko 1982: 90) ovde snažno propovedanje seksualnog oslobođenja
zabranjuje, ne samo svaki zahtev za iscrpnošću, kao komponente političke i društvene revolucije
već i svaki zahtev za ograničavanjem uloga u borbi (Fuko 1982:12; 74; 115);
na jedno jedino pitanje. Obrađujući sopstvena pi­
tanja, Fuko ne prestaje da postavlja Marksu pitanja - saučesništvo moralne cenzure, "policije iskaza" i
koja mu dolaze iz drugih filozofskih i istorijskih iz­ reprodukcije ekonomskih odnosa u okviru domi-

148
Etjen Balibar: FUKO I MARKS

nacije jednog istog političkog poretka (Fuko 1982: one uistinu raskidaju sa diskurzivnim obrascima
21; 42-43); koje osuđuju. Nije preterano zaključiti da Fuko
- koji pomalo vuče na konzervativizam - ovde želi
- sličnosti između globalnog buržoaskog poret­ radikalno da ispita evidentnost, efikasnost izves-
ka i vlasti koja se vrši u porodičnim i obrazovnim nog levičarstva ili revolucionarnog utopizma.
"ćelijama", pod vodstvom zajedničke figure Oca
(Fuko 1982:30-32; 88-89; 100; 114); Još neki razlozi čine mi se odlučujućim. Sam
način na koji Fuko kritikuje frojdo-marksizam
- opšta opozicija između prirodne energije, slepo sugeriše da u njegovim očima takva jedna "kom­
usmerene ka potrazi za zadovoljstvom, i veštačkog binacija" mora, u opštem smislu, da otkrije upravo
poretka institucija, između zabrane incesta u mo- ono po čemu marksizam i psihoanaliza pripadaju
nogamnoj porodici i države (Fuko 1982: 66; 76-77; istom naučnom polju, što će reći istoj prekoncep-
96; 103). Odatle seksualna hipokrizija vladajućih tualnoj osnovi. Nije sigurno da se mogu svesti na
klasa (Fuko 1982:111), koja kulminira izmišljanjem ono što na taj način "združuju", ali jeste sigurno da,
"principa realnosti" kojem se suprotstavlja snažno u tom združivanju, mora delovati neko određenje
odbijanje, globalni prevrat lažnih vrednosti zas­ koje je za njih ključno. Marksizam i psihoanaliza
novanih na laži (Fuko 1982:88). ne mogu se tumačiti kroz neku varljivu čistotu,
već kroz upotrebe ili primene, a naročito kroz nji­
Zašto je kritika ovih tema toliko važna za Fu­ hovu međusobnu primenu (posebno način na koji
koa? Bez sumnje zato što frojdo-marksizam is­ svako od njih obrađuje polje "društvenih nauka").
tovremeno pripada i narodnoj i naučnoj kulturi, što Nasuprot tome, izgleda da takva jedna kritika
je neka vrsta geometrijskog prostora u kojem se predstavlja kontra-iskušenje za autonomiju samog
odvijaju misaoni tokovi koji povezuju različite dis­ Fukoovog duskursa, kada se odnosi, bar na prvi
cipline, filozofske, naučne i književne diskurse, mili­ pogled, na iste "objekte": institucije moći, otpore,
tantne, teorijske ili estetičke prakse; zato što, sve u isključenja, ponašanje društva prema moralnim i
svemu, predstavlja prirodno mesto kojem teži al­ seksualnim "devijacijama", i značaj tog ponašanja
ternativa društvenim naukama. Uticaj frojdo-mark- u političkoj ekonomiji modernih društava. Pojmovi
sizma na taj se način širi daleko izvan eksplicitnih poput "normalizacije" i "disciplinarnog društva",
realizacija, obuhvata i aktuelne psihosociološke koji su unapređeni u Nadzirati i kažnjavati, prese-
diskurse i Batajevo nasleđe. Ali, frojdo-marksizam caju u najmanju ruku verbalno (a to ne može biti
(u toj i toj varijanti) predstavlja "izvrtanje" vrednosti slučajno) teme frojdo-marksizma, za koje bi i iskus­
koje propovedaju moćni institucionalni aparati, niji i ne previše pakosni čitaoci mogli pomisliti da
učinkovito navodi na osporavanje u tim aparatima, donose supstitut ili uopštavanje (taj će "rizik" uvek
na bitke čiji značaj Fuko prepoznaje, ali od svega biti prisutan u analizi "pastoralnog" oblika moći,
toga njemu je najvažnije da se zapita u kojoj meri zato što taj oblik ima posla sa načinom na koji neki

149
0 FUKOU

retizacija frojdo-marksista (u svakom slučaju kod


seksualni režim zauzima mesto u "ekonomiji" moći
Rajha, na koga ne prestaje da se poziva) povezana
moderne države; videti"Deux essais sur le sujet et le
sa nezgodnom bliskošću njihovog biologizma, ili
pouvoir"/ Foucault 1984 / ) . No, ta srodnost između
njihovog energetizma, računajući i energetizam
objekata i samih reči frojdo-marksizma i fukoovske
samih rasisitičkih ideologija. I ne može da se ne
istrage (srodnost koja bi mogla još uvek da se održi
zapita pod kojim to uslovima analiza moći u savre­
kada bi izgledalo da Fuko pristupa protivrečnom
menim društvima - kao što je, u suštini, biomoć ili
kombinovanju antifrojdovskih i antimarksističkih
moć nad vrstom, koja je ukorenjena u "bioistoriji"
pojmova) naglašena je u Volji za znanjem kroz
i zapoveda "biopolitici"- neće biti shvaćena dvos­
konačno pomaljanje pojma"biomoći"i kroz stalno
misleno. U tom smislu kritika frojdo-marksizma
označavanje savremenog rasizma kao ključne po­
neće biti samo teorijski preduslov, već neophodan
jave o kojoj bi moralo da se govori. U svom prvo­
ogled, i to u cilju isticanja različitosti njegovih sop-
bitnom obliku, Istorija seksualnosti trebalo je da se
stvenih pojmova i poravnavanja njihovih praktičnih
završi tomom o "Populaciji i rasama". Problem ra­
učinaka.
sizma zauzima značajno mesto u potrazi koju ovde
trasira Fuko (Fuko 1982: 29; 105; 109-110). Nije li,
konačno, u tome "konkretan" učinak koji najviše Z n a m o kako se u Volji za znanjem razvija
otkriva od igre modernih političkih tehnologija kritika "represivne hipoteze", istovremeno sa
koje se odnose na život na nivou pojedinačnih telâ objašnjenjem funkcije koju ona ima u ekonomi­
i na nivou populacija iliti "vrste" i njene reproduk­ ji diskursâ o seksu: nalaganje govora o seksu,
cije? Nije li to značajan znak dubine u koju su, u stvaranja istine o njemu, traženja svačije istine u
savremenom režimu znanja-moći (pa čak i, kao što njemu. Nalaganje koje osigurava umnožavanje
precizira Fuko na kraju, "znanja-moći-zadovoljst- narečenih diskursa (zbog čega moderna zapadna
va"), usidreni pojmovi kao što su "degeneracija" i društva postaju najrečitija u istoriji kada se radi
"eugenika" koje bi trebalo shvatiti kao sam tip us­ o seksu i postaju izumitelji ovog generičkog po­
postavljanja kompromisa između simbolike krvi jma), i koje nije oslabljeno, već je, naprotiv, taktički
i analitike seksualnosti (Fuko 1982: 110)? Ali Fuko ojačano uapostavljanjem zabrane. Polazeći od ove
savršeno dobro zna da neophodnost da se govori o karakterizacije, Fuko će frojdo-marksizmu uputiti
savremenim oblicima rasizma, o njihovoj dinamici tri velika argumenta:
"mase", o njihovom uticaju na individualnu "ličnost"
i o njihovom odnosu sa ratom (o čemu opširno 1. Najpre njegova istorijska pogrešnost. Pogrešno
govori u poslednjem poglavlju Volje za znanjem) je u materijalnom smislu što je društvo koje se raz­
jeste u korenu frojdo-marksizma kod Rajha, kao i vija počev od XVIII veka - "nazovimo ga po volji
kod Adorna ili Markuzea (Marcuse) (izvanrednog građanskim, kapitalističkim ili industrijskim" (Fuko:
teoretičara "represivne civilizacije"). Z n a i da je j e d ­ 1982: 64) - odbilo seks i praktično ga cenzurisalo.
na od najočiglednijih teškoća koja proističe iz teo- Radije ga je proizvelo kao predmet svojih stalnih

150
Etjen Balibar: FUKO I MARKS

briga. Pogrešno je i što je kastinski nadzor nad ludila, o "pozitivnom" značenju moći zatvaranja, ili
polno određenim telom radnika bio neophodan Poredak govora, o "moći afirmacije" koja pokušava
uslov za "puštanje u rad" radničkih masa, prole­ da opiše genealogiju).
tarijata (Fuko 1982: 100-101, 106-107). Ovde Fuko
direktno citira Marksa (Fuko 1982:111). Ono što je Zapazićemo i da između ideje potčinjenosti-
tačno u istorijskom smislu jeste, naprotiv, to da je pokornosti i ideje otuđenja postoji duboka srod­
seksualnost sa svojim regulacionim i represivnim nost (pošto pokornost u krajnjoj instanci mora da
dispozitivima (porodični moralitet, naročito zabra­ se zasnuje na interiorizaciji Zakona koji proizilazi iz
na incesta, edukativna dresura, medikalizacija i psi- spoljne vlasti; pošto pokornost na taj način određuje
hijatrizacija) bila uvezena u oblast rada počev od cepanje subjekta, koji će poprimiti privilegovan
jednog buržoaskog modela, a od tada su ekonom­ oblik dualizma duša-telo, ali ga možemo pronaći i
ski odnosi evoluirali prema društvenoj integraciji i u dualizmu javno-privatno, ili u dualizmu država-
tananoj normalizaciji radne snage (a bez sumnje i društvo). Verujući da je otkrio princip objašnjenja
prema rastućoj intêlektualizaciji te snage). Istovre- u sličnosti države i moralne Cenzure, frojdo-mark­
meno treba zamisliti "asketizam" buržoaskog mora- sizam, zajedno sa svim ostalim varijantama repre­
la, i to ne kao uslov za ekonomsku racionalnost, ili sivne hipoteze, samo ponavlja već postojeću imag­
obrnuto, kao hipokriziju, već kao taktiku intenzivi­ inarnu shemu i to na identičan način u svakom od
ranja telesnog zadovoljstva. svojih dvaju sastavnih delova.

2. Tu je, zatim, njegova zavisnost od jednog čisto 3. Ako napravimo još jedan korak, moći ćemo da
pravnog modela moći, modela koji je i ograničen otkrijemo u čitavom tekstu Volje za znanjem siste­
i arhaizujući, usredsređen na predstave suvereni­ matsku kritiku onoga što ću, kao referencu na
teta i Zakona (moralnog Zakona, političkog Z a ­ idealističku filozofsku tradiciju na koju su se veo­
kona, simboličkog Zakona). Ovde dolazimo do ma rano obrušili materijalisti (Lukrecije), veoma
zajedničkog jezgra psihoanalize i marksizma, zbog rado nazvati principom društvene homeometrije: uz
kojeg je moguće, pa čak i neizbežno, njihovo kom- pomoć toga shvatićemo ideju da u društvenoj (ili
binovanje. Svaki od njih je u onom drugom pre­ političkoj, ili kulturnoj) "celini" svi "delovi" ili "ćelije"
poznao sopstvenu pretpostavku. Još preciznije moraju biti slični samoj celini. U ovom slučaju, poen-
rečeno, svaki od njih je u onom drugom prepoznao ta Fukoove kritike (u ovom smislu materijalističke)
varijantu ideje potčinjenosti pojedinaca jednoj usredsređuje se na pitanje porodice (ali dodiruje i
sili dominacije, koja mora da poprimi oblik pokor­ druge institucije i aparate, kao što su škola ili me­
nosti (Fuko 1982: 84-85), i kojoj Fuko od Nadzirati dicina). Toliko Fuko podvlači stratešku ulogu po­
i kažnjavati neprestano suprotstavlja ideju pozitiv- rodice (njene moralizacije, njene medikalizacije)
izma ili proizvodnje moći, ideju "discipline" (mada u dispozitivu regulacije populacija, dispozitivu
je ta ideja kod njega mnogo starija: videti Istoriju koji oblikuje jednu od suštinskih moći "buržoaske"

151
OFUKOU

države, toliko se upinje da pokaže kako se porodica, panoptizma:"Šta je neobično u činjenici da zatvor
koja je u isti mah i mesto institucionalne perverzije liči na fabrike, škole, kasarne, bolnice, koje pak
(Fuko 1982: 45) i histerizacije ženskog tela (Fuko sve liče na zatvore?" (Fuko 1997: 256) lako je jasno
1982: 93, 107), i nešto što nije psihijatrijski prostor upozorio čitaoca da "panoptikum" treba shvatiti
(Fuko 1982: 99), i ulog u nadmetanju između pos- samo kao program, čija će realizacija odmah naići
ednika profesionalnih znanja o čoveku (Fuko 1982: na otpor, i sam je predstavio zatvor kao "zatvorski
89, 93, 96), i sredstvo socijalizacije prokreativnog arhipelag" (Fuko 1997: 341), sačinjen od nekoliko
ponašanja, a naročito mesto pravnog "rekodiranja" koncentričnih krugova institucija, disciplinarnih
telesnih tehnika uopšte, u obliku saveza ili srod­ praksi koje predstavljaju "sredstvo za stalnu kontro­
nosti (Fuko 1982: 94, 96-97, 107), ne može se, i to lu stanovništva: ono je aparat za nadziranje čitavog
upravo iz tog razloga, smatrati svedenom slikom društva, i to posredstvom samih prestupnika" (Fuko
globalnog društva. "Porodica ne ponavlja društvo, 1997: 320), polaznu i krajnju tačku za sve varijetete
a ovo je, sa svoje strane, ne podražava" (Fuko 1982: normativne moći, koji kao celina predstavljaju "dis­
89). Porodica je "lokalno žarište"znanja-moći (Fuko ciplinarno društvo". Tada je Fuko izgleda odustao
1982: 88), ali nije monada, pars totalis "društva", i od ideje da se definicija velikih "dijagrama moći",
ono stoje od strateškog značaja nije njena sličnost, svojstvenih datom društvu, može zasnovati na for­
već njena specifičnost ili njena različitost. Porodi­ malnoj sličnosti institucija (po kojoj uvek luta ideja
ca, dakle, nije država u malom, niti je država veliki da svaka od tih institucija jeste deo velikog meha­
patrijarhat. nizma neke moći, ili učestvuje u generičkoj suštini
moći), i prešao je na tezu dvosmislenosti moći i na
Ova se analiza odmah proširuje na sve insti­ proučavanje istorijske artikulacije njenih različitih
tucije čije prakse doprinose proizvođenju takvog praksi, koja sa svoje strane implicira - kroz prekid sa
složenog objekta kao što je "seksualnost" i oblikuje filozofskom tradicijom koja ide od Kanta do Marksa
suštinski deo kritike predstavljanja moći koja je (ili bar "mladog Marksa") - da ne postoji praksa kao
"opšti sistem vladavine što ga jedan element ili sku­ takva, već postoje razne prakse, od kojih svaka ima
pina sprovodi nad drugim i čija dejstva, neprekid­ sopstvenu tehnologiju.
nim račvanjima, prosecaju društveno telo s kraja
na kraj" (Fuko 1982: 83), drugačije rečeno organi- Ali, ta se kritika pridružuje, a i daje novu
cizma (organicizma u kojem treba čitati održavanje vrstu preciznosti, jednoj suštinskoj temi, za koju
ideje duše ili duha radije nego telesnog modela). možemo reći da se provlači kroz čitavo Fukoovo
Ona, dakle, konkretno ilustruje ono što Fuko naziva delo, kao kontrapunkt njegove kritike humanizma
potrebom za nominalizmom (Fuko 1982:84), i za šta i "antropološkog kruga": ponovno postavljanje pi­
se ne može reći da nema kritički učinak na neke od tanja političkog psihologizma, u najširem smislu
njegovih sopstvenih ranijih formulacija. U Nadzirati i reči. Uz pomoć toga razumećemo ideju da istorijski
kažnjavati napisao je sledeće, po pitanju svog opisa i društveni procesi pronalaze svoje sidrište, svoj us-

152
Etjen Balibar: FUKO I MARKS

lov za ostvarenje, u načinu na koji se određuju po­ Čini se da je ona (upravo iz razloga početnog
jedinci, bilo slobodno, bilo pod prinudom (ideja ko­ cilja jedne "istorije seksualnosti") najpre usmerena
joj "seksualna psihologija" ili psihologija seksualne protiv psihoanalize, s obzirom da tvrdi da seksual­
ličnosti daje dodatnu objektivnost), da simetrična nost nema istoriju (ili da je seks upravo ono što u
ideja prema kojoj psihologija, ponašanje ili svest čitavoj istoriji nadvisuje istoriju, prema shemi iska­
pojedinaca reflektuje funkcionalno mesto koje oni zivanja granica ljudske ograničenosti, opisanoj na
zauzimaju na polju institucija ili političkih kontra­ poslednjim stranicama Reci i stvari). Ali, čini se da
dikcija (marksistička "klasna svest" najčešće je bila je isto tako važno, s obzirom na to da se kritika psi­
samo jedna od varijanti te ideje). Fuko je nepres­ hoanalize vrši pomoću izvesne upotrebe marksizma
tano istraživao poreklo i insitucionalne oblike tog (ili, ako hoćete, tako što se protiv same psihoanal­
teorijskog odnosa, što će reći neprestano se pitao ize okreću marksistički iskazi koji joj se pripisuju u
zašto se u savremenom društvu, i to utoliko više frojdo-marksističkoj mešavini), odbaciti čitav taj
što se ono"modernizuje", dakle "politizuje", politika deo transcendentnosti marksizma, koja je data u
(bilo da se radi o praksama vladanja ili o otporima samom jeziku istorijske imanentnosti (ideja za­
koje one izazivaju) projektuje na psihologiju, pri­ kona u istoriji), što će njen kritički domašaj svesti
morava pojedince da se poistovete sa jednim"ja"(ili na nulu. Na taj način, zavisno od tačke gledišta, (ne
sa jednim "mi") kako bi delovali kao društvena bića. usuđujem se da kažem od odabiranja "Marksa" ili
Kakvi su modeli subjektiviteta koje pojedinci mora­ "Frojda" kao teorijskih referenata), moći ćemo da
ju podražavati kako bi se uključili u igru praksi? U steknemo osećaj, bilo da je od suštinskog značaja
tom pogledu utopija frojdo-marksizma izgleda kao prekid sa Frojdom čija kritika Marksa nije ništa
prosto izvrtanje vrednosti, koje u potpunosti ostaje drugo do sredstvo, bilo da je kritika Marksa utoliko
zarobljeno u političkoj mreži, i kao nešto što otkriva nemilosrdnija ukoliko uslovljava svako konačno
psihologizam nerazdvojiv od svojih roditelja, mark­ svođenje računa psihologizmom u koji je uključena
sizma i psihoanalize. psihoanaliza. Tu se, naravno, radi o dispozitivu
"političke istorije istine" (Fuko 1982: 57)* pokazati,
Tu, međutim, prestaje simetrija. U kontekstu kroz povratak tradicionalne teme istine koja bi bila
Volje za znanjem Marks i Frojd su predmet potpuno "u izvesnom srodstvu sa slobodom", da "istina nije
drugačije obrade. Ovde se neće raditi o tome da slobodna po prirodi, niti je neslobodna greškom,
se utvrdi da li je jedan tačniji od drugog, već da se već da kroz čitavu njenu proizvodnju prolaze
opiše način na koji ta dvostruka simetrija tumači odnosi moći".Toj kritičkoj tezi psihoanaliza kakvom
Fukoovu diskurzivnu strategiju. je Fuko vidi postavlja suštinsku prepreku, zato što
je ona u potpunosti oslonjena na praksu priznanja i

* "L'histoire politique de la vérité", kako stoji prema navodu Balibara. U postojećem prevodu Jelene Stakić ovo je prevedeno kao
"politička teorija istine" (prim. ur.).

153
0 FUKOU

na osporavanje te prakse, zato što od samog seksa čini se, naprotiv, da ono što predstavlja problem
pravi istinu koja "zahteva" da bude oslobođena; a u pojmu ideologije jeste njegova antropološka
marksizam može da dâ odlučan doprinos, pod us- pretpostavka, njegovo implicitno pozivanje na
lovom daje u stanju da se razdvoji od svog delà koji otuđenje subjekta, računajući i "neznanje", ili "iluz­
poistovećuje télos oslobođenja sa konačnom mani­ iju", koji ulaze u sastav odnosa dominacije. Između
festacijom istine, i koji u konačnoj analizi nastaje iz ove dve kritike, Arheologija znanja je predstavljala
represivne hipoteze. trenutak bekstva iz nestalne ravnoteže (a to je je­
dini trenutak kada se Fuko ravnopravno pozvao na
Treba li reći da kritika psihoanalize nastaje iz Marksa, Frojda i Ničea kao na začetnike "decentral­
kategorije ideologija! Fuko je uvek odbacivao taj izacije subjekta"). Marks na koga upućuje Fuko kako
pojam (i to ponovo čini i ovde: Fuko 1982: 63, 88, bi upisao "raskid" između ideologija i nauka u isto­
91,111), sa jednim malim, ali značajnim izuzetkom riju diskurzivnih formacija jeste upravo onaj Marks
u Arheologiji znanja. Ali ne uvek iz istog razloga. koga je Altiser preobrazio u teoretičara artikulacije
Čini mi se da bi jedna retrospektiva pokazala da je praksi, u koje bi spadale i "diskurzivne prakse". Ali,
marksistički pojam ideologije (onakav kakav je is­ taj je trenutak nestalan, zato što označavanje dis­
kazan u Nemačkoj ideologiji, što će reći kao "svest kurzivnih formacija uvek teži svođenju artikulacije
o sebi" društvenog bića, ili kao apstrakcija "jezika moći i znanja na artikulaciju neznanja i spoznaje.
stvarnog života", pre nego kao odraz) uvek morao Od te tačke jedinstvo "moć-znanje"pomera pitanje
da se prikazuje, i to samo virtuelno, na samom polju ideologije u smeru potpune istoznačnosti praksi po
diskursâ i znanja, a kritiku njegovih naučnih preten­ pitanju istine, umesto da joj dâ neko drugo ime u
zija omogućuje arheologija. Prešli smo, međutim, cilju kritike vrsta znanja. Svaka praksa, kao vršenje
sa problematike predstave i znaka na problema­ moći, implicira norme istine, procedure podele na
tiku prakse. Pri ponovnom čitanju Naissance de la istinu i lažnost, a (naučna) spoznaja po tom pitanju
clinique, knjige u kojoj se ne radi o Marksu, i to sa nije ništa drugo do moć koja se vrši među drugim
razlogom, već se istorijske kategorije kulturnog moćima.
iskustva savijaju u pravcu analize institucionalnih
praksi, ne možemo izbeći zaključak da je Marksov Pošto psihoanaliza ne treba da se kritikuje kao
"jezik stvarnog života" Fukou morao izgledati kao "ideologija", Fuko nam jednostavno predlaže, kroz
nešto izmenjena varijanta Kondijakovog (Condil- obrasce koji u velikoj meri upućuju na kritiku spe­
lac) "jezika delovanja"(i shodno tome svaka teorija kulacije kakvu čitamo, na primer, u Nemačkoj ide­
ideologije kao potomstvo /.../ Ideologa) - po cenu ologiji, genezu seksa koji je"idealnatačka","najspe-
zamene Prirode Istorijom u ulozi izvornog iskustva kulativniji, najidealniji element, takođe i element
u koje će se uplesti i znak i stvar. Pri ponovnom koji se nalazi najdublje u unutrašnjosti jednog me­
čitanju analiza "proizvodnje diskursa", koje se jedna hanizma", "zamišljena tačka" ili "zamišljeni element"
za drugom pojavljuju počev od Poretka diskursa, kojoj istorijski dispozitiv seksualnosti propisuje

154
Etjen Balibar: FUKO I MARKS

čitavo pojedinačno iskustvo (Fuko 1982:136-137). u svoja uzastopna pomeranja i premeštanja uvodi
I kaže nam da ta geneza istovremeno ima vred- posebna klasna obeležja"(Fuko 1982:111-112).
nost "arheologije psihoanalize" (Fuko 1982: 114).
Psihoanaliza ne može da izbegne spajanje sa tom Fuko upućuje upravo na jedno od tih pomer­
idejom seksa ni teorijski (zato što je to za nju sâmo anja kako bi objasnio, ako ne samu mogućnost psi­
ime istine) ni praktično (zato što psihoanalitička hoanalize (jer se ona u čitavu istoriju objektivizacije
praksa u potpunosti zavisi od postojanja neke sek­ seksa upisuje kao objekat znanja, u čitavu istoriju
sualne zabrane i od nalaganja da se ona ukine). koja povezuje seks, reč i zabranu), a ono bar mesto
Tako da je pretpostavka psihoanalitičkog nominal- i trenutak njenog nastanka.
izma jednostavno apsurdna/dok se pretpostavka
nominalističkog marksizma može bar uzeti u Kao što postoji biće, ili još bolje"klasno telo"sek­
razmatranje. sualnosti (Fuko 1982: 109), tako se biće diskursa ili
prakse psihoanalize ne može razdvojiti od položaja
Odbacivanje frojdo-marksizma onda može da klase, u smislu mesta koje ona zauzima u strateškim
se čita kao jednostavan preduslov za marksističku odnosima među klasama (Fuko 1982: 113 i dalje).
kritiku psihoanalize: Ranije je Fuko neprestano iznosio argumente pro­
tiv ideje paralelizma između političke represije
"Neki veruju da m o g u da obznane dva sime­ siromašnih klasa i kontrole seksa (Fuko 1982: 106
trična licemerja u isti mah (...) To znači pogrešno i dalje). Z b o g toga što se porodica morala prven­
razumeti proces kojim je buržoazija, baš naprotiv, stveno shvatiti kao mesto intenziviranja dispozitiva
potvrđivanjem jedne nadmene politike, podarila seksualnosti, ona je najpre predstavljala privilegiju
sebi jednu razbrbljanu seksualnost koju je prole­ buržoazije, i sa strane zadovoljstva i sa medicinske
tarijat dugo odbijao da prihvati, sve otkako mu strane, suštinski element njene kulture. Ali i osn­
je ona počela bivati nametana, u cilju njegovog ovu rasizma čisto buržoaske države, povezanog sa
potčinjavanja. Ako je tačno da je'seksualnost'skup nasleđem i eugenizmom.
dejstava što ih je u telima, ponašanjima, društvenim
odnosima izazvao izvestan mehanizam koji je "I taj je proces bio povezan s kretanjem ko­
proizašao iz jedne složene političke tehnologije, jim je ona potvrđivala svoju različitost i svoju pre­
onda valja priznati da taj mehanizam nije dejst- vlast. Nema sumnje u to da treba priznati da je
vovao simetrično i na jednoj i na drugoj strani te potvrđivanje tela jedan od glavnih vidova klasne
da, prema tome, nije izazvao ni ista dejstva. Valja svesti; ako ništa drugo, a ono je sa buržoazijom
se, dakle, vratiti još odavno izvikanim formulaci­ osamnaestog veka slučaj bio takav; ona je plavu
jama; treba reći da postoji buržoaska seksualnost, krv vlastele preobratila u dobrodržeći organizam
da postoje klasne seksualnosti. Ili, još bolje, da je i zdravu seksualnost; shvatamo zašto joj je trebalo
seksualnost prvobitno, istorijski buržoaska: da ona toliko vremena i zašto se sa onoliko prećutkivanja

155
0 FUKOU

koje je ostvaruju. A to smo pokušali da razmatramo


suprotstavljala tome da i drugim klasama - upra­
kao unutrašnju kontradikciju u kompleksu pravila i
vo onima koje je eksploatisala - prizna telo i seks"
normi, onu koju je detaljnije analizirao u Nadzirati
(Fuko 1982:110-111).
i kažnjavati (suprotstavljajući najpre "moć Norme"
sa "moći Zakona" - /Fuko 1997: 208/ - a zatim
Industrijalizacija, urbanizacija i društveni kon­
pokazujući kako u disciplinarnoj, što će reći nor­
flikti XIX veka dovode u pitanje tu privilegiju,
mativnoj moći ima "najviše moći" ili "dodatka" koji
dovode do širenja "seksualnog tela" na čitavo
jedini obezbeđuje pravnim fikcijama spajanje sa re­
društveno telo (Fuko 1982:111) - što će reći širenja
alnim, proizvodeći pravno realno /Fuko 1997: 254,
porodičnih, medicinskih, demografskih tehnika
288, itd./). Uostalom," pozivajući se na taj kritički
seksualizacije. Podela klase se onda pomera: više
povratak, obavljen u ime prava i njegovog pravnog
se ne odnosi na posedovanje ili neposedovanje
ideala, a protiv disciplina iz kojih ipak proističe,
seksualnog tela, već na način na koji je nametnuta
Fuko označuje ono što naziva "političkim ponosom
i tretirana zabrana. "Oni koji su izgubili isključivu
psihoanalize" (Fuko 1982: 131), njegovu teorijsku i
povlasticu da brinu o svojoj seksualnosti od sada
praktičnu opoziciju fašizmu, i što ukazuje na sam iz­
imaju povlasticu da više od ostalih doživljavaju ono
vor njegovog inicijalnog prekida sa organicističkim
što zabranjuje seksualnost i da poseduju metodu
"velikim sistemom" perverzije, nasleđa i degener-
koja omogućava uklanjanje potiskivanja" (Fuko
ecije (Fuko 1982:105).
1982:114). U isto vreme psihoanaliza u buržoaskoj
klasi zauzima mesto kritičke krune psihijatrijskog
dispozitiva, a narodne su klase žigosane kao žarište U srcu (psihoanalitičkog) idealizma javlja se
degeneracije "rase", i ubačene su u administrativnu nesporno carstvo pravnog idealiteta, imaginarnog
i pravnu mrežu namenjenu progonu incesta, itd. sistema istorijski sačinjenog od suvereniteta. Fuko
to carstvo opisuje kao iluziju, ali samo kao ono što
Taj klasni položaj psihoanalize jeste samo jed­ održava anahronizam:
na od dvaju strana kritike. Na drugoj strani, koja
"Društvo koje postavlja norme istorijska je po-
se isključivo tiče geneze idealiteta psihoanalize, ne
delu je tematika bliska marksizmu. Ili bolje rečeno, sledica tehnologije vlasti čije je težište na životu.
tu pozivanje na Marksa neizbežno mora da uđe U odnosu na društva kakva smo znali do osamn­
u proces podele. U predstavi psihoanalize seksa, aestoga stoleća, zašli smo u fazu opadanja pravo­
zasnovanoj na igri skrivenog i očiglednog, želje i sudnog; ustavi doneti, posle francuske revolucije,
zakona, smrti i srodnosti prvobitno spojenih, po širom sveta, iznova napisani i prerađeni zakonici,
Fukoovom mišljenju ne treba videti jednostavnu vascela trajna i bučna zakonodavna delatnost ne
posledicu razvoja disciplina normalizacije telâ, već bi trebalo da nas zavaraju: upravo su to oblici koji
povratak na pravni model - ili još bolje, "pravno- čine jednu u suštini normativnu vlast prihvatljivom"
diskurzivni" (Fuko 1982: 81) - moći na praksama (Fuko 1982:127).

156
Etjen Balibar: FUKO I MARKS

Sa nekoliko reči ("život" nasuprot "radu", "nor- dan deo marksističkog diskursa mogao bi se onda
malizatorski" nasuprot "ekonomskom": ali u oba tumačiti kao osporavanje unutar pravne predstave
diskursa radiće se o proizvodnji, ili bolje rečeno, o moći, koje je u tom smislu simetrično sa unutrašnjim
produktivnosti), izgleda kao da se na čudan način osporavanjem koje unosi psihoanaliza u disci­
približavamo marksizmu: onom koji je, sa Marksom plinarne prakse i sastavni je deo humanističkog so­
iz Bede filozofije, tvrdio "žrvanj će vam dati društvo cijalizma XIX veka:
sa sizerenom; parni mlin će vam dati društvo sa in­
dustrijskim kapitalizmom", i ukazao na Prudonovu "Druga jedna vrsta kritike političkih ustanova
"fikciju društva osobe"; onom koji je, sa Marksom pojavila se u devetnaestome stoleću; kritike mno­
iz 18. Brimera i Lenjinom iz 1905, opisivao "ustavne go korenitije postoje posredi bilo da se pokaže ne
iluzije" revolucionara, ponavljajući oblike borbe samo to da stvarna vlast izmiče propisima prava,
protiv feudalnosti; onom, naravno, koji je, sa Mark­ već i to da je sam pravni sistem tek način vršenja
som iz Kapitala, opisivao u zakonskim propisima nasilja, njegovog prisajedinjenja dobiti nekih, i
fabrike posledicu stalne "krajnosti" odnosa snaga postizanja da, pod vidom opšteg zakona, dejstvuju
na pravne oblike ugovora. nesimetričnosti i nepravde dominacije. Ali ova kri­
tika prava i dalje se vodi na temelju postulata da
Na kraju se ipak nalazimo daleko od njega. I vlast po svojoj prirodi i u idealnom vidu treba da se
to ne samo zato što Fuko posredno opisuje mark­ vrši prema jednom osnovnom pravu" (Fuko 1982:
sizam kao nešto što se samo, po pitanju države, 80).
ubacilo u predstavu monarhijskog suvereniteta,
što ga osuđuje da oscilira između ideje svemoći i Fuko, u stvari, i sam sugeriše načine da se izađe
ideje radikalne nemoći ili čisto parazitske funkcije iz tog zamršenog odnosa prava i kritike prava. Čini
države, u skladu sa dijalektikom sve ili ništa (već je to u Nadzirati i kažnjavati, služeći se Marksovim
u Nadzirati i kažnjavati, raspravljajući o analizama analizama iz Kapitala po pitanju manufakturne
Rušea (Rusche) i Kirhajmera (Kircheimer), Fuko siste­ podele rada, i to da bi pokazao kako disciplinarni
matski suprotstavio zakon "sve ili ništa", kontrole prosedei utiču na porast korisnosti telâ neutrališući
ili destrukcije, kao što ga zamišljamo po pitanju njihov otpor, i, u opštijem smislu, omogućuju spa­
državnih aparata, sa nejasnom mrežom učinkovitih janje dvaju procesa akumulacije ljudi i akumulacije
"mikromoći", koje deluju u samom kontaktu telâ) kapitala (Fuko 1997: 249). "Disciplina" i "mikromoć"
(Fuko 1997:33 sq). Jer ta bi se zavisnost marksizma istovremeno predstavljaju drugu stranu ekonom­
po pitanju pravne iluzije (ili "decizionističke" iluzije, ske eksploatacije i drugu stranu pravno-političke
zasnovane na antitezi prava i nasilja) koju i sam dominacije klase i omogućuju promišljanje njenog
kritikuje, mogla delimično tumačiti u terminima jedinstva; to znači da se umeću u trenutku "kratk­
unutrašnjeg prekida, ili razilaženja između njegove og spoja" koji Marks pravi između ekonomskog i
analize eksploatacije i njegove analize države. J e ­ političkog, između društva i države, u analizi pro-

157
0 FUKOU
nar na rečima, koji ne zna ništa o tome šta je prava
cesa proizvodnje (i na taj nam način omogućuje
revolucija" - Oeuvres, t. XXII, str. 383). Ukratko, ove
da mu pripišemo poznavanje "prakse"). Fuko to
su korekcije u suprotnosti sa eshatološkim imagi-
nanovo čini, ali na drugi način, u Volji za znanjem,
narijumom istorije koji marksizam preuzima, ali ni
uzimajući u razmatranje pojam hegemonije koji
po čemu nisu u neskladu sa Marksovim strateškim
snažno upućuje na Gramšija (Gramsci): radi se, u
analizama, a ne protivreče ni ideji "naddetermi-
stvari, o tome da treba da prestanemo sa pred­
nacije" kojom se služio Altiser radi analogne kritike
stavljanjem klasa kao subjekata ili kao kasti (Fuko
"marksističke" teleologije.
1982: 85), a naročito sa svrstavanjem složenosti
odnosa moći, mnogostrukosti oblika konflikta i
Ono što, zauzvrat, označava neumanjivo
otpora u samu njihovu definiciju (Fuko 1982: 86),
razmimoilaženje jeste sama ideja društvene struk­
što predstavlja način da se izađe iz sheme "koren-
ture konflikta, koju predlaže Fuko. Razmimoilaženje
itih preloma, krupnih podela nadvoje" (Fuko 1982:
se ne odnosi na izbor između "lokalnog" i "glo­
86) koja na uvek idealan način sadrži neophodnost
balnog" (mikrofizike i makrofizike moći, da tako
konačne krize i prevrata. "Društvene hegemonije"
kažemo), već se odnosi na opoziciju između jedne
(Fuko 1982: 83), "hegemonijski učinci" koji čine
logike odnosa snaga, čija "protivrečnost" nije
"velike dominacije" (Fuko 1982: 84), obrazovanje
ništa više od naročite konfiguracije, i jedne logike
"žarišta prevlasti" koja predstavljaju polaznu os­
protivrečnosti, čiji "odnos snaga" nije ništa drugo do
novu za širenje mreže institucija i disciplinarnih
strateški trenutak. Za Marksa kao i za Fukoa, u po-
praksi na čitavo društvo (Fuko 1982: 110), moraju
slednjoj analizi, bilo bi pravo postaviti tezu da "veze
se shvatiti ne kao datosti, već kao rezultati ili kao
vlasti ne stoje izvan ostalih vrsta odnosa (...) već da
rezultante "konačnih oblika" koji su istovremeno
kao bitne postoje u njima" (Fuko 1982: 84), ili čak
oblici razlikovanja i uspostavljanja odnosa. Isto se
da moć "dolazi odozdo" (Fuko 1982: 85), što će reći
tako revolucije moraju shvatiti kao "strateško ko-
da čitavu svoju učinkovitost ili realnost izvlači iz
dovanje tih tačaka otpora" (Fuko 1982: 87), drugim
materijalnih uslova u kojima se vrši; a fortiori bilo bi
recima kao učinci konjunkturalne integracije, koji
pravo i postaviti tezu da"gde ima vlasti ima i otpora"
nisu unapred utvrđeni (ovde ćemo zapaziti da je
(Fuko 1982: 86). Ali, ove se teze ne razumeju na isti
Lenjin, o kome je Fuko j e d n o m prilikom ironisao po
način. Fuko ih razume kao čisto spoljašnje, što znači
pitanju njegove "teorije" "najslabije karike" domi­
da se "ciljevi" suprotstavljeni u nekom strateškom
nacije -"Pouvoirs et stratégie", razgovor sa Ž. Ran-
konfliktu uništavaju, neutrališu, uzajamno jačaju
sijerom ( J . Rancière), (Foucault 1977) - napisao sa
ili menjaju, ali ne obrazuju jedinstvo ili nadmoćan
svoje strane: "zamišljati da će jedna vojska zauzeti
individualitet. Nasuprot tome, za Marksa uslov
položaj na nekom datom mestu i reći: 'mi smo za
konflikta jeste interiorizacija samog odnosa, tako da
socijalizam', a da će neka druga, na nekom drugom
antagonistički pojmovi postaju funkcije ili nosioci
mestu, reći: 'mi smo za imperijalizam', i da će to
tog odnosa: zbog toga u marksističkoj predstavi
biti društvena revolucija (...), znači biti revolucio-

158
Etjen Balibar: FUKO I MARKS

klasne borbe nije ključno empirijski opisati društvo Podjednaka složenost, ali drugačije organizovana,
kao nešto što je u potpunosti okarakterisano kao karakteriše svaku od faza njegovog rada, faza koje
"dvojna i sveobuhvatna suprotnost između vladara možemo pronaći u njegovim knjigama. Rado ću
i potčinjenih"(Fuko 1982:85), već je ključno pojmiti sugerisati da se ta složenost pokorava više puta
klasne odnose kao nepomirljive u unutrašnjosti, ponovljenoj opštoj shemi, u kojoj idemo od prekida
kao odnose koje "podvlašteni" mogu izbeći samo do taktičkog saveza, g d e prvi povlači sveobuhvat­
ako unište sam odnos potčinjenosti, i na taj se nu kritiku marksizma kao"teorije", a drugi delimičnu
način preobraze u pojedince koji su drugačiji od upotrebu marksističkih iskaza ili iskaza koji su skla­
onih koje taj odnos "sačinjava". du sa marksizmom. Možemo čak sugerisati da su
ovi drugi sve više i više ograničeni / sve više i više
Možda je paradoksalno, ali to razmimoilaženje specifično marksistički. Na taj će se način opozicija
- zbog kojeg kod Fukoa uvek imamo utisak da bi sa Marksovom "teorijom" neprestano produbljavati
bilo moguće beskrajno pomerati pojmove kon­ dok će razmimoilaženje sa Marksovim analizama
flikta da bismo razlikovali njihove ishode - upućuje i pojmovima postati značajnije. Dodaćemo da se
na razmimoilaženje suprotnog smisla kada se Fuko nije najviše služio Marksom onda kada ga
radi o praksi. Za Marksa praksa par excellence jeste je najviše citirao, niti je pozivao na najradikalnije
spoljašnja proizvodnja, koja proizvodi učinke izvan kritikovanje Marksa onda kada ga je najpažljivije
sebe same, i posredno učinke subjektivizacije (kon­ čitao (režim citiranja i pozivanja na Marksa i sam
flikt se razvija na polju "proizvodnih odnosa"), dok zaslužuje pažljivu studiju).
za Fukoa moć jeste produktivna praksa koja najpre
deluje na samim telima, ciljajući najpre individu­ Kao i Marks, a ipak drugačije od Marksa (odatle
alizaciju ili subjektivizaciju (konačno "sopstvena neophodnost njihovog sučeljavanja), Fuko je sa dis­
praksa" ili "praksa sopstva"), koja posredno proiz­ tance od jednog veka ostvario ono što sam naziva
vodi učinke objektiviteta ili znanja. Sve u svemu, "filozofskim fragmentima na istorijskom gradilištu"
fukoovska logika odnosa snaga jeste prenapreg- (Foucault 1980: 41). Ovde su u igri iste instance:
nuta plastičnošću života, dok se marksistička logika filozofija kao jedna vrsta filozofije istorije (a i nema
protivrečnosti (koja interiorizuje odnose snaga) ne ih više od jedne, ili, bolje rečeno, ona ima samo je­
može razdvojiti od imanentnosti strukture. dan problem: problem jedinstvenosti "buržoaskog"
društva i njegovih sukcesivnih političkih oblika);
Ova duga rasprava, poduprta ponovnim istorija kao jedna vrsta potrage za istorijskim pis­
čitanjem jednog teksta Mišela Fukoa, možda će mom (a njih očigledno ima više). Već sto godina
nam omogućiti da malo konkretnije zapazimo neprestano se pitamo da li je Marksov poduhvat
složen oblik u kojem se pojavljuje njegov odnos trebalo smatrati ostvarenjem filozofije istorije ili pak
sa Marksom, i koji je u j e d n o m trenutku istinska začetkom jednog drugog, ne-filozofskog, odnosa
privilegija. Ali, mislim da se pouka može uopštiti. sa istorijom. I sam Fuko učestvuje u tom ispitivanju.

159
0 FUKOU

Ali, za razliku od mnogih drugih (pokušao sam da tu koji teorija sebi dodeljuje: materijalnost klasne
kažem: od gotovo svih drugih), postoje formulisao borbe, dakle protivrečnost, dakle neophodnost is-
čisto teorijski odgovor (onaj koji možemo pronaći torijskog preobražaja (delovanjem protivrečnosti
na čuvenim stranama Reči i stvari,tamo gde pominje na polju "društvenih odnosa" nastalih iz klasne
"oluje u dečijem bazenu"), uzeo ga je u razmatranje borbe). Otuda otvoreno filozofsko pitanje koje os­
u jednom praktičnom obliku, i počeo, polazeći od taje nerešivo: može li se promišljati dijalektika koja
drugih objekata u drugačijoj konjunkturi, "skok" više ne bi predstavljala zamišljeno predviđanje
filozofije u ne-filozofiju, skok koji iznenada otkriva kraja protivrečnosti, već analizu njihovog aktuel-
drugo lice filozofskih pitanja (pitanja istine, moći i nog pokreta kroz njegova unutrašnja određenja?
prakse, pitanja vremena i subjekta). Otuda, ako nas U središtu teškoće pojavljuje se pojam "društvenog
zanima da utvrdimo po čemu je naš filozofski hori­ odnosa", ili protivrečnosti kao strukture imanentne
zont nepovratno postmarksistički (u oba smisla tog odnosu snaga. Taj pojam podržava marksovsku
izraza), čitanje Fukoa predstavlja naročitu prečicu. ideju istorijskog materijalizma. No. Upravo njega
će, sve eksplicitnije i eksplicitnije, Fuko dovesti u
Ali, možemo još više da rizikujemo. Ako je tačno pitanje. Na (privremenom) kraju svoje evolucije po
da se Fukoove diskurzivne taktike ključnim delom tom pitanju (u Nadzirati i kažnjavati, Volji za znan­
mogu analizirati kao "antimarksističke", onda je jem i dodatnim tekstovima), on dolazi do teza koje
potrebno da postoje nekoliki zajednički ulozi. Ako takođe ne bi bilo pogrešno nazvati imenom "istori­
je tačno da je pomeranje filozofije kojim su se Marks jskog materijalizma", ali koje se tačku po tačku su­
i Fuko koristili tiče, jednom rečju, potrebe koja u protstavljaju Marksovim tezama: ne materijalnost
nama postoji bar sto godina da pređemo sa filozo­ "društvenog odnosa" već dispozitivi i prakse moći
fije istorije na filozofiju u istoriji, onda je potrebno kakva se vrši nad telima; ne istoricitet protivrečnosti
da se, u nepobitnom obliku niza dilema (ili pak (neka bude shvaćena kao instanca totalizacije borbi
Marks, ili pak Fuko) iscrtaju čvrste linije jednog teor­ ili kao instanca interiorizacije njihove neophodnos­
ijskog polja koje treba definisati. Potrebno je da to ti) već događaja - neverovatna rezultanta strategija
polje, na izvestan način, već bude tu, da već bude potčinjavanja i mnogostrukih i delimično nekontro-
pređeno i singularizovano. Međutim, potrebno je i lisanih otpora. Odatle otvorena filozofska aporija
da ima veliki deo koji tek treba otkriti i preneti na kod Fukoa: ona, po mom mišljenju, ne počiva toliko
kartu. Hoćemo li reći da to polje jeste polje "isto- u teškoći promišljanja "preobražaja" počev od "mik-
rijskog materijalizma"? Z n a m o da Marks nije ko­ rofizike moći" (dakle u problematičnim terminima)
ristio taj izraz da bi okarakterisao filozofski položaj koliko u sledećoj teškoći: kako promišljati kategori­
upleten u njegovu kritičku analizu kapitalističkog je istoriciteta počev od materijalnosti tela a da se
društva, ali vrteo se oko njega i nije ga odbacio. Sve ne upiše istorijski događaj na horizont preobražaja
u svemu, taj izraz na manje loš način od svih drugih života - radi li se tu o d r u g o m obliku teleologije?
označava osetljivu tačku i sidrište filozofije u objek­

160
Etjen Balibar: FUKO I MARKS

Ako Marksov istorijski materijalizam još lenost vašeg "materijalizma": potpuno se slažem
uvek pohodi spiritualizam filozofija istorije sa vama da istorijski pojedinci jesu tela potčinjena
(protivrečnost, neophodnost, imanencija struk­ disciplinama, normama i političkim pravilima, ali
ture kao logika ili diskurzivnost istorijskog vreme­ ja postavljam tezu da sama ta "tela", u svojoj oso-
na), onda ne možemo da ne postavimo pitanje on­ benosti klase (a zašto ne i seksa, znanja, ili kulture)
oga što u Fukoovom "materijalizmu" i "istoricizmu" moraju biti promišljana u terminima odnosa. Shod­
vodi prema neposrednoj srodnosti sa vitalizmom, no tome, nominalista - od nas dvojice u manjoj
da ne kažemo biologizmom. Tome ćemo nara­ meri metafizičar- jesam ja.
vno odmah prigovoriti da se on od toga zaštitio:
svojim pozitivizmom (tom rečju koju su prema Sa moje tačke gledišta ovde se ne radi o odse-
njemu bacali kao diskvalifikaciju i čiju je upotrebu canju, u svakom slučaju bez ikakvog drugačijeg
preokrenuo), ili, još bolje, svojim nominalizmom. ispitivanja sem onog koje je u njih upleteno, od
Dvostruka je korist od ovog termina: jer, koris­ ove ili one strane tih pojmova ("telo" i "odnosi").
titi se "istorijskim nominalizmom" ne znači samo Radi se samo o tome da se precizira pitanje koje
radikalno raspršiti idealitete kao što je "seks", "ra­ je malopre apstraktno formulisano. U kritici filo­
zum", "moć" ili "protivrečnost", već znači i zabraniti zofija istorije od Marksa do Fukoa uvek se radi o
sebi prelaženje sa materijalnosti telâ na idealnost materijalnosti, dakle o "materijalizmu". Što se tiče
života, dok drugi ne prestaju da prelaze sa materi­ promišljanja istorijskog u njegovoj materijalnosti,
jalnosti društvenih odnosa na idealnost dijalek­ ili kao "materijalnog", vidimo da je to dvosmislen
tike. U svakom slučaju, zabrana, čak i ako se radi poduhvat koji pruža priliku za preokrete. Možemo
o zabrani koju smo sami sebi nametnuli, nikada se složiti da nominalizmom nazovemo dodatak
nije ništa drugo do ambivalentni nalog. Ona ne materijalizmu koji je neophodan da bi se nekoj
uništava pitanje, već ga samo potiskuje. A naročito materijalnosti - ekonomskoj, političkoj ili dis­
položaj može da bude izvrnut. Hajde da ovde fik­ kurzivnoj - zabranio svaki povratak na metafiziku.
tivno damo reč Marksu: vi tvrdite, protiv sup- Ali, sučeljavanje Marks/Fuko pokazuje da postoje
stancijalizma svake koncepcije moći kao "stvari" bar dva načina da se bude nominalista. Dakle, dva
koju usvajamo, protiv idealizma (pravnog) koji načina da se bavimo filozofijom u istoriji, nasuprot
poistovećuje svaku moć sa emanacijom suvereni­ filozofiji istorije. Upravo se u taj raskorak, aktivnu
teta, da obrazujete analitiku moći koja objašnjava opoziciju tih dvaju načina (bar), danas smešta su­
njenu prirodu isključivo kroz odnose. Ali, ne samo dbina filozofije po pitanju njenog odnosa prema
da ja nisam radio ništa drugo kada sam analizirao istorijskoj spoznaji. Dakle, imamo ogromnu pred­
kapitalističku eksploataciju kao proces potrošnje- nost što možemo da se oslonimo na rad Mišela
proizvodnje radne snage i kao stalnu krajnost ob­ Fukoa: umesto da preživamo Marksa, umesto da
lika ugovora i razmene, već sam iz toga virtuelno ostanemo zarobljeni u dvosmislenoj potrazi za
izvukao posledice koje unapred kritikuju dvosmis­ tačkom oslonca u Marksu radi kritike Marksa, sada

161
0 FUKOU

imamo na raspolaganju dva teorijska skupa, koja Mišel Fuko (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
su u isti mah i razdvojena i neophodno suprots­ Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka
tavljena, raspolažemo, dakle, "jeretičkom tačkom" knjižarnica Zorana Stojanovića
oko koje možemo iskazivati pitanja nekog znanja.

Sa francuskog prevela Olja Petronić

Naslov izvornika: Etienne Balibar - "Foucault et


Marx. L'enjeu du nominalisme", u: Michel Foucault
philosophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11
janvier 1988, Éditions du Seuil, Paris, 1989, str. 54-
75.

LITERATURA:

Foucault, Michel (1977) - "Pouvoirs et stratégies",


razgovor vodio J. Rancière, Les révoltes logiques,
zima 1977, n°4, str. 89-97.

Foucault, Michel (1980) - "Table ronde du 20 mai


1978", l'entretien avec Léonard, Ewald, Revel, Perrot,
u: Perrot, M. (éd.), L'impossible prison, Paris: Seuil, str.
40-56.

Mišel Fuko (1982) - Istorija seksualnosti, [knj. i], Vo-


lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje).

Foucault, Michel (1984) - "Deux essais sur le sujet


et le pouvoir", u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow,
Michel Foucault, un parcours philosophique, Paris:
Gallimard

Mišel Fuko (1997) - Nadzirati i kažnjavati: rođenje


zatvora, Beograd: Prosveta

162
Žak-Alen Miler (Jacques-Alain Miller)

MIŠEL F U K O I P S I H O A N A L I Z A

"Psihoanaliza nikada nije oduševljavala Fukoa", kaže promenilo, ovaj zaokret u Fukoovom delu između
Moriš Blanšo (Maurice Blanchot) (Blanchot 1986). 1966. i 1976. izgledati nekom budućem arheologu
U pravu je. Ipak, arheologijom društvenih nauka kao oznaka trenutka u kojem je praksa psihoanal­
u Recima i stvarima (1966), dakle analizom izgleda ize konačno postala zastarela, lišena smisla i nade,
društvenih nauka uz pomoć njihove arheologije, isto tako anahrona kao stoje danas za nas njen nas­
krajnje eksplicitno rukovodi psihoanaliza, tačnije tanak. Možda je tako. I kao što nam Fuko na početku
psihoanaliza i etnologija, ali prednost je data psi­ Naissance de la clinique (Foucault 1963: V-VI) daje
hoanalizi. Psihoanaliza nikada nije odušeljavala da pročitamo jedan Pomov (Pomme) tekst iz 1769.
Fukoa. To kaže Moris Blanšo i to je nesumnjivo. i jedan Bejlov (Bayle) iz 1825, tako bi se moglo do­
Međutim, psihoanaliza se nalazi u srcu projekta goditi da nam budući arheolog dâ da pročitamo
koji je okupirao Fukoa poslednjih godina njegovog jedan Fukoov tekst iz 1966. i jedan Fukoov tekst iz
života: projekta istorije seksualnosti. 1976. na početku knjige koja bi se mogla zvati Smrt
psihoanalize. Možda. Nećemo isključiti tako nešto.
U Volji za znanjem psihoanaliza zauzima Zar u psihoanalizi nije nastanjena svest o tome da
simetrično i suprotno mesto od mesta koje je za­ je smrtna? Frojd je to znao. Frojd to i kaže. I nije li
uzimala u Recima i stvarima. Više nije sastavni deo Frojd želeo da ovekoveči svoje otkriće i svoj izum
principa istraživanja, već je predmet istraživanja. tako što će ih staviti u zaklon u obliku neke insti­
Ona ne vodi arheologiju, već trpi njen protivnapad. tucije, u kojem je Lakan prepoznao samu strukturu
Nije hvaljena, već je, naprotiv, smrvljena sarka­ crkve?
zmom. Više ne dozvoljava da se predoseti buduća
pukotina u suštinskom uređenju znanja, g d e bi se Ono što me po ovom pitanju pokreće nije želja
moglo desiti da čovek bude izbrisan "kao što more da protivrečim Fukou. Kad bih to želeo, tako bih i
briše tragove u pesku". Pripada dispozitivu u kojem rekao. To sam već uradio, uostalom, kada je Fuko
pojava istorije vremenski koincidira sa društvenim proveo jedno veče u raspravi o svojoj Volji za znan­
naukama; uzdiže se iz jednog istorijskog pregiba jem, koja tek što je bila izašla, sa nama, svojim pri­
unazad, čiju arheologiju treba obaviti kako bismo jateljima sa katedre za psihoanalizu (Foucault 1977).
mogli da ga se oslobodimo. Možda će sutra ili Ne, ne želim da mu protivrečim, već da sledim ono
prekosutra, kada se suštinsko uređenje znanja bude što govori, kroz njegovu metodu i njegovu teškoću,

163
0 FUKOU

nije prirodna datost, to je ime koje možemo dati,


kada se poduhvata izvrtanja perspektive Reči i
kaže Fuko, j e d n o m istorijskom dispozitivu, koji
stvari, i to kako bi i od psihoanalize, kao stvari koja
se pojavio gotovo istovremeno sa dispozitivom
je mrtva ili tek što nije umrla, napravio arheologiju.
"čoveka", koji je takođe novijeg datuma i možda je
Ovde me zanima njegov način izlaganja. I najpre
isto tako blizu svoga nestanka. Kao što je mogao
ću ga osvetliti u kontrastu sa načinom izlaganja u
da kaže da je "čovek" pronalazak za koji arheologija
knjizi iz 1966. U Rečima i stvarima Fuko izlaže kroz
lako utvrđuje d a j e novijeg datuma, u Volji za znan­
isključivanje. Po pitanju skupa društvenih nauka, on
jem veli da je seksualnost buržoaska izvorno i is­
definiše pojam čoveka koji sve one podrazumevaju.
torijski, i vremenski je smešta u sredinu XVIII veka.
1 naziva ga "čovekom","čovekom" društvenih nauka,
lako ne najavljuje sa istom sigurnošću njen bliski
i taj je čovek nezamisliv i ne postoji u klasično doba,
kraj, on ga ipak priziva i vidi kako se pomalja. Tako
u epistemi Predstave; pojavljuje se krajem XVIII i u
se Fuko, iskoristivši ovaj objekat koji je izumeo i
prvim godinama XIX veka, i neke od tih nauka o
nazvao "dispozitivom seksualnosti" kao prečicu,
čoveku, koje su u stvari protiv-nauke, već uspevaju
poduhvatio onoga što je sam nazvao arheologi­
da ga rastvore, da rastvore svoj objekat.
j o m psihoanalize. Citiram g a : "Povest mehanizama
seksualnosti, onako kako se razvijala od doba klas­
A u Volji za znanjem Fuko ne izlaže kroz
icizma, može da važi i kao arheologija psihoanal­
isključivanje, već kroz umetanje. Polazeći od psi­
ize" (Fuko 1982:114).
hoanalize stvara jedan širi skup u koji onda umeće.
Naziva ga "dispozitivom seksualnosti". Kako Fuko,
Učinak Fuko, htedoh reći učinak istine
polazeći od psihoanalize, dobija taj dispozitiv sek­
istraživanja ili iskustva prema kojem izlaže, uvek je
sualnosti u koji smešta i nju kao jednu od kompo­
na vrhuncu kada nam arheologija, sa obe strane
nenti? Tako što iz nje uzima jednu zgodnu crtu,
nekog prekida, prikazuje pojavljivanje i nestajanje,
zgodnu za smeštanje u njegovu arheologiju i rezi­
igru prisustva i odsustva."Čovek", na primer, odsus­
mira je u sintagmi:"govoriti o seksu". Čim se ta z g o d ­
tvo sa ove strane modernog prekida, prisustvo sa
na crta izoluje, odmah joj sa svih strana pritrčavaju
one strane. Još jedan primer: klinika, odsustvo sa
znanja, prakse, institucije, ponašanja, sve ono što
ove, prisustvo sa one strane. Na prvi bi pogled mo­
smo mogli smatrati suprotnim psihoanalizi, a što
glo izgledati da isto važi i za seksualnost, onakvu
se, zbog prikladnosti te crte, tog atributa, grupiše kakvu je pronalazimo u Volji za znanjem, što će reći
oko nje kako bi nastala zajednica koja se, uprkos redefinisanu. Najdragocenija pouka projekta Isto-
svojoj heterogenosti, može označiti imenom - ne rija seksualnosti po mom mišljenju jeste sledeća.
zaboravimo da je Fuko nominalista: "dispozitiv sek­ Taj Fukoov objekat, taj objekat načinjen polazeći
sualnosti". od psihoanalize, a upravo zato što Fuko, koji ga je
izmislio, trpi i preuzima njegovu logiku, dakle taj
"Seksualnost" u Volji za znanjem zaslužuje
objekat malo po malo kvari okvir, granice i kate-
navodnike koliko i "čovek" u Recima i stvarima. To

164
Žak-Alen Miler: MIŠEL FUKO I PSIHOANALIZA

gorije svoje sopstvene arheologije. I uzbudljivo je Moris Blanšo još može da mu se obrati s onu stra­
konstatovati kako se ta divna arheološka mašina, nu groba i da mu kaže: zašto ne antički judaizam, u
koja je trijumfovala po pitanju ludila, po pitanju kojem seksualnost igra značajnu ulogu, i u kojem
klinike, društvenih nauka, zatvora, ovde spotiče i leži poreklo zakona? To je program za arheolog­
sama se raspada pod uticajem objekta kojeg je sebi iju od pet hiljada godina, koja bi nas bez sumnje
dodelila polazeći od psihoanalize. odvela do onog Egipta koji je oduvek fascinirao
Frojda.
Dispozitiv psihoanalize potvrđuje se krajem
XVIII veka, ali je već tu sredinom istog tog veka, i Sve se odvija kao da je Fukoova arheologija u
u stvari, zbog toga što se definiše zgodnom crtom tom objektu prepoznala put transistorijskog pro­
"govoriti o seksu", čitav diskurs hrišćanske puti uta­ laza, koji ga je uvek zvao sve dalje s ovu stranu
pa se u arheološki dispozitiv, i treba mu premestiti sebe samog. Možemo se zapitati da li su epistemski
formativno jezgro još malo unazad. Onda posma- okviri stvoreni da bi se proučavalo nešto kao što
tramo kako arheologija klizi i kako se epistemička je religija, zato što se tu začelo ono što sam malo-
skandiranja, koja su vodila istraživanje o medicini pre nazvao Fukoovim iskliznućem, upravo u ideji
i naukama, koja su osiguravala bezbednost arhe­ religiozne arheologije psihoanalize. Ali, ta je ideja
ologije, koja su tim smenama prisustva i odsustva, vodila do jedne vrste arheologije religije koja ju
odsustva i prisustva, omogućavala da se odvijaju u je terala da bez otpora napusti svoj izvorni teren,
skladu sa nepogrešivim binarizmom, ta skandiranja s obzirom na to da je moderno vreme podeljeno
su nagrizena kao da smo ih polili kiselinom. Pošto na klasično doba i na savremeno doba. To što Fuko
su zarđala, klimaju se i slamaju. tu nije uzmaknuo, što lukavi arheolog nije podneo
ostavku pred učinkom istine koji je proizveo, i stoje
"Seksualnost" se javlja sredinom XVIII veka. Ali, došao sebi, stari veštac, te nam je kao iznenađenje
širila se, kaže Fuko, od XVII veka. Treba se vratiti do dao Upotrebu ljubavnih zadovoljstava i Staranje o
koncila iz Trentea, do prakse pokajanja, do ispita sebi, mora izazvati divljenje onih kojima je mišljenje
savesti, do duhovnog vodstva. I tu se arheolog, s etičko pitanje.
obzirom da i samo duhovno vodstvo ima svoju is-
toriju, odvaja od svoje drage arheologije, kao da I sam Fuko zapaža mutaciju svojih istraživanja,
ga je neki neodoljivi pokret odbacio sve do Grka i koja su se, sa poslednja dva toma Istorije seksual­
Rimljana. To će ostati jedna od najvećih Fukoovih nosti, pojavila u sasvim drugačijem obliku, kaže on.
pouka, to što se ovde nije povukao, sredio svoje I zaista, u sasvim drugačijem obliku. Sve se odvija
poslove uz najmanji trošak, što se nije uhvatio za kao da se ta zgodna crta "govoriti o seksu" pokazala
granje kada se tlo njegove arheologije obrušavalo premalenom da podnese projektovanu arheolog­
pod njegovim nogama i što se uz ljupko odricanje iju i da joj je trebalo dodati neku drugu, koja bi se
potčinio paklenoj logici koju je bio pokrenuo. A postepeno uvek postavljala iznad prve, i koja bi bila

165
0 FUKOU

"govoriti o sopstvu". Pojam moći, na osnovu kojeg Moriš Blanšo zapaža razliku u stilu poslednjih
je obrađivana seksualnost u tomu I, u narednim to­ knjiga: smiren, bez strasti kojom gore njegovi drugi
movima ustupa mesto pojmu subjekta. tekstovi. Zaista je tako. Ali odakle dolazi ta smireno­
st u delu koje je žestoko i sarkastično najavljivalo
Naravno da je pojam subjekta prisutan u Volji za ambiciju da nas oslobodi? Istorija seksualnosti, kao
znanjem, ali samo kao incident, a i moć je prisutna što kaže Fuko, bila je protivnapad, protiv dispozitiva
u Upotrebi ljubavnih zadovoljstava i Staranju o sebi, seksualnosti. Govorio je: "Protiv dispozitiva seksual­
ali u interiorizovanom obliku, u samoj nutrini rada nosti"- napisano je na poslednjim stranicama Volje
sopstva na sopstvu. U uvodu u Upotrebi ljubavnih za znanjem - "tačka oslonca protivnapada ne srne
zadovoljstava nedvosmisleno se radi o širenju biti seks-želja, već to moraju biti tela i zadovoljstva".
istraživanja s onu stranu seksualnosti subjekta, na Tela i zadovoljstva.
konstituisanje sopstva kao subjekta.
U stvari, Fukoova je arheologija uvek bila pro­
Ako ponovo pročitamo taj uvod videćemo tivnapad, još od samog početka. I uvek je imala
da u njemu postoje znaci koji pokazuju zašto je potrebu za tačkom oslonca. U Recima i stvarima
objašnjenje sa Lakanom zauzelo poslednje g o ­ protivnapad protiv društvenih nauka i m a o j e t a č k u
dine Fukoovog života. Fuko ga nikada ne citira, ni u oslonca u konkretnim disciplinama, lingvističkoj
Recima i stvarima, ni u Istoriji seksualnosti, i rado je trijadi, etnologiji, psihoanalizi. Ići ću tako daleko da
priznavao da ga ne razume. Još uvek ga čujem kako kažem da je njegova Arhimedova tačka bio Lakan.
mi kaže 1972. - proveli smo jedan dan u Salpetri- Nije li jasno da njegov protivnapad protiv dispozi­
jeru gde sam mu pravio društvo dok je pregledao tiva seksualnosti, sa psihoanalizom u svom srcu,
Šarkoove (Charcot) arhive: "Moraćeš jednog dana više nije imao tačku oslonca ni u jednoj disciplini,
da mi objasniš Lakana". Verujem da nećemo shvatiti ni u jednoj praksi, osim kao utopija tela izvan seksa
ništa u Istoriji seksualnosti ako tu kod Fukoa ne pre­ čija mnogostruka zadovoljstva više ne bi bila saku­
poznamo, ne objašnjenje Lakana, već objašnjenje pljena pod ujedinjujućom strogošću kastracije?
sa Lakanom. Nije stvar u tome da subjekat o kojem Ova tačka oslonca, recimo to, bila je veoma sićušna.
govori Fuko jeste Lakanov subjekat, s obzirom na Ništa više od delića perverzije kojem Fuko u Volji
to da je Fukoov subjekat onaj koji sebe prepoznaje za znanjem nije pridavao drugačiju čvrstinu od
kao takvog, a to nije više bio Lakanov subjekat bar čvrstine jedne utopijske tačke koja je bila neophod­
od 1958. Već, naprotiv, zato što mu je bilo potreb­ na da bi se promišljalo ono s t o j e izvan psihoanal­
no da preispita sopstvo u istoriji koja je krenula od ize. I upravo je to mana te početne tačke oslonca
pojma jednog dispozitiva stvorenog zato da ga ne koja je punom brzinom gurala arheologiju ujedan
bi uzeo u razmatranje u korist potpuno spoljnih retrogradni pokret, bez kočenja i bez ograničenja. I
praksi. nije li zbog toga što se taj pokret ipak zaustavio u
antičkoj Grčkoj Fuko otkrio, sa ovu, a ne sa onu stra-

166
2ak-Alen Miler: MIŠEL FUKO I PSIHOANALIZA

nu savremene epohe, tu tačku oslonca koja mu je LITERATURA:


predstavljala manu? Ta ostvarena utopija, ne jedne
srećne seksualnosti, već jednog tela sa mnogostru­ Blanchot, Maurice (1986) - Michel Foucault tel que je
kim zadovoljstvima, u kojoj pitanja ljubavi ne bi l'imagine, Montpellier: F. Morgana
obrazovala skup ujedinjen funkcijom kastriranog
falusa, ta onostranost modernog prekida, koju Foucault, Michel (1963) - Naissance de la clinique,
Fuko nije prestajao da priziva za svoju arheologiju, Paris: PUF
ta onostranost koja ga je naterala da se vrati našoj
epohi kako bi joj opisao kraj, ta onostranost koju Foucault, Michel (1977) - "Le jeu de Michel Fou­
je pronašao u ovostranosti koju ovde predstavlja cault", Ornicar? Bulletin périodique du champ freu-
Grčka, sve to predstavlja ono čime ja objašnjavam dien, n° 10, juillet 1977.
konačnu smirenost njegove potrage.
Mišel Fuko (1982) - Istorija seksualnosti, [knj. 1], Vo­
Sa francuskog prevela Olja Petronić lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje).

Naslov izvornika: Jacques-Alain Miller - "Michel


Foucault et la psychanalyse", u: Michel Foucault phi­
losophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11 jan­
vier 1988, Paris: Éditions du Seuil, 1989, str. 77-83.

167
M. R. M. Parot (M. R. M. Parott)

STARANJE O SEBI

Cilj Fukoovog dela je bila genealoška i arheološka periodu ranog hrišćanstva, koje ovu brigu nije imalo
analiza onoga što smo nazvali etosom mod­ za načelo. Autonomija individue se postepeno gubi­
erne. Pokušavajući da objasni šta je filozofsko la kako je društvo napredovalo od grčkog zahteva za
istraživanje, Fuko razvija istoriju različitih tipova in­ estetskom egzistencijom ka hrišćanskom zahtevu za
dividualizacije koji nas primoravaju da se (kao sub­ onim što smo u prvom delu opisali kao svešteničku
jekti) objektiviramo. Delovi ove istorije su Berlinovo moć. Razlog je ležao u promeni snaga koja se do­
{Enlightement) i Kantovo {die Aufklärung) prosve- godila u to doba, u kome se nastojalo osnažiti
titeljstvo, kao i Bodlerova moderna. To su samo de­ sveštenstvo obećavanjem sigurnog spasenja ljud­
lovi istorije različitih vidova individualizacije. Drugi skog stada putem ispovedanja. Kasnije, tokom pros-
deo ove istorije je prelaz iz društva antičke Grčke vetitestva i u devetnaestom veku, ove prakse su
u rano hrišćanstvo tokom prvih nekoliko vekova poprimile edukativni, medicinski i psihološki kara­
nakon Hrista. kter, zbog daljih promena u strukturi moći koja je
transformisala svešteničku moć u modernu matricu
Razmatrajući celokupno područje ovog prelaza individualizacije.
iz grčko-rimskog doba u rano hrišćanstvo, Fuko se
pitao - u drugom tomu Istorije seksualnosti - o tome Dok se autonomija individue smanjivala, ono
kako ljudi "problematizuju" ono što jesu i čine i kako što je tokom ovih promena ipak ostajalo je sama
dovode u pitanje svet u kome žive. Ova problema- ozbiljnost tog traganja za načinima egzistencije. To
tizacija sveta od strane individua ticala se grupe je traganje koje vodi stvaranju pravila ponašanja
praksi koje su bile veoma značajne u antičkom, za svaku individuu, a što zatim dovodi do nečega
hrišćanskom i modernom svetu. Ove prakse bi se što bi moglo predstavljati problem za jedan ovako
mogle nazvati "načinima egzistencije", odnosno rigorozan program. Naime, očigledno je da postoji
onim delanjem "kojim ljudi ne samo da postavl­ više mogućih načina ponašanja, odnosno svaka
jaju pravila ponašanja, nego takođe i pokušavaju individua mora da odabere samo jedan put među
da se transformišu, da se promene u samom svom mnogim i da ga neguje tako da može konstantno
pojedinačnom biću, i da od svog života načine delo da bude uverena u njega. Realnost ovih evident­
koje poseduje izvesne estetske vrednosti i zadovol­ nih razlika u tipovima ponašanja znači da postoje
java određene stilske kriterijume" (Foucault 1985: različiti načini na koje subjekt može da manevriše
11). Glavna briga Grka je bila kako živeti lep život, kao posrednik, ali i kao etički subjekt u okviru nekog
kako učiniti život lepim, stoje izgubilo na značaju u koda ponašanja.

169
0 FUKOU

Ove razlike imaju uporište u četiri tačke egzis­ stva da sebe konstituiše kao subjekta moralnog
tencije subjekta. Prva je u određenosti etičke sup- ponašanja". To je istorija refleksije, znanja, ispitivanja
stance.Traganje za supstancom se može shvatiti kao i dešifrovanja sopstva njim samim "zarad transfor­
traganje za onim delom subjekta koji treba da bude macije koju treba postići nad samim sobom kao
primarni materijal njegovog moralnog ponašanja. objektom". Fuko misli da je to istorija etike i askeze
Druga je u tipu subjektivacije, odnosno u načinu na shvaćene kao priče o"praksama nad sopstvom"koje
koji subjekt zasniva svoj odnos prema nekom pravilu služe da same sebi obezbede kontinuiranu upotre­
ponašanja, a zatim shvata da je obavezan da takvo bu (Foucault 1985: 29). Dve komponente svake
pravilo uvrsti u praksu. Treče, postoje razlike u formi moralnosti su dva gore pomenuta elementa koji se
razrade ili u etičkom "radu", koji pojedinac poduzima razvijaju sa relativnom nezavisnošću kako prelazi­
nad sobom da bi sopstveno ponašanje uskladio sa mo iz jedne epohe u drugu. To su kodovi ponašanja
nekim kodom, kao i u načinu transformacije sebe u i forme subjektivacije. Izvesni tipovi morala koji se
etičkog subjekta. Na kraju, postoje razlike u telos-u vezuju za neke kodove ponašanja podupiru in­
etičkog subjekta, što znači da se telos ne tiče samo stance autoriteta koje služe za ojačanje samih tih
pojedinog delanja u okviru koda, nego i njegove kodova. Drugi tipovi morala insistiraju na načinima
integracije u čitav šablon ponašanja koji sačinjava samoodnošenja individue, ali to ne znači da se nije­
dati modus. Ovo moralno delanje nije naprosto sa- dan od njih ograničava samo na jednu od kompon­
mosvest, nego je samo-stvaranje, kreiranje etičkog enata. Grčki svet je za svoj fundamentalni cilj imao
subjekta, stoje proces u kome individua "ograničava razvoj modusa međusobnih odnosa individua, ali
deo sebe koji će formirati predmet njegove moralne nije u potpunosti zanemarivao pravila ponašanja.
prakse, definiše svoje mesto s obzirom na maksimu Rano hrišćanstvo je preuzelo ovo grčko insistiranje
koju će slediti i odlučuje se za određeni modus bića na etosu odnosa individua i razvilo svešteničku moć
koji će mu služiti kao moralni cilj. Sve to zahteva od - imajući potrebu za mnogo snažnijim tehnikama
njega da samog sebe kontroliše, nadzire, testira, moći - kako bi osnažilo date kodove ponašanja.
poboljšava i transformiše."(Foucault 1985:28)
Fuko primećuje da je ovo područje samoodnosa
Iz ovog razloga ne može biti nekog određenog individue posebno snažno razvijeno u stoičkom
moralnog delanja koje se ne odnosi na neki jedinst­ asketskom pokretu u prvom veku nove ere, tokom
veni kod ponašanja, niti nekog moralnog ponašanja koga se razvio "kult individue". Njime dominiraju
koje ne primorava individuu da se formira kao etički načini egzistencije, ili na grčkom techne tou biou,
subjekt. Štaviše, etički subjekt se ne može formi­ koji se zasnivaju na principu nužne brige o sebi.
rati bez ovih modusa subjektivacije koji od "prakse Ovaj način egzistencije nije predstavljao samo
sopstva"zahtevaju nadgledanje ovih modusa. Fuko povlačenje u sebe ili vežbu samoće, nego originalnu
ovo nadgledanje subjektivacije naziva "askezom", društvenu praksu. Zahtev da se vodi računa o sebi
koja predstavlja istoriju načina "primoravanja sop- i poboljša svoj život je u doba ranog hrišćanstva

170
M. R. M. Parot: STARANJE 0 SEBI

postao deo civilizovanog sveta. Ova briga o tehnici Inspekcija je test moći i garancija slobode, način
življenja je aspekt etike koji se tiče pitanja kako od osiguranja da se neko neće vezati za nešto što nije
sebe stvaramo etičke subjekte. Tu tehniku su pri­ pod našom kontrolom. Konstantno nadzirati nečije
kazali Sekst i Seneka pitajući se: "Koje loše navike predstave ili verifikovati njihove tragove ne znači
si se oslobodio danas?" "Kom grehu si odoleo?" "U tražiti njihovo duboko poreklo ili ideju; to ne znači
kom pogledu si bolji?" (Foucault 1985:61). Svakako, pokušati dešifrovati značenje skriveno iza vidljive
Seneka se pitao da li išta može biti bolje za njego­ predstave, to znači oceniti odnos između sebe i
vo samousavršavanje od "prakse temeljnog celo- onoga što je predstavljeno, tako da od tog odnosa
dnevnog samoispitivanja", primećujući da je san koji prihvatimo samo ono što zavisi od našeg (subject,
je sledio nakon ovog propitivanja bio znatno dublji prim, prev.) slobodnog i racionalnog izbora (Fou­
i mirniji, pa čak i bezbrižan, bez obzira da li je duša cault 1985:64).
sebe hvalila ili opominjala" (Foucault 1985:61).
Ovaj samoodnos je i dalje deo etike kontrole ili
Ispitivanje kome su se ovi antički mislioci pre spa­ svešteničke moći koju ćemo posle podrobnije opi­
vanja podvrgavali (to subject /Foucault 1985:61/ 1 ), u sati. Međutim, on je istovremeno konkretan odnos u
Fukoovom smislu, je "sudska drama u malom", koja kom se može uživati, okrenuti se od spoljašnjeg sve­
subjekta deli na sudiju i optuženog. Kantova filozo­ ta, od opterećujućih briga i problema budućnosti.
fija će vekovima kasnije odjeknuti ovom podelom, u Individui je dozvoljeno da se ukotvi u sebi i da stvori
opisima "tribunala čistog uma"u prvoj Kritici, u kojoj odnos koji ništa od pomenutog neće ometati. Uto­
se individua podvrgava sudskom postupku analize, liko, individua koja je postigla ovaj prilaz sebi, posta­
koji služi za ispitivanje individualnog načina proiz­ la je sama objekt sopstvenog zadovoljstva.
vodnje znanja (mada je ovde sudska komponenta
prisutna u samoj individui). To znači da se sub­ U vreme ranog hrišćanstva, Seneka je zapisao
jekt u sebi deli na sudiju i optuženog. Međutim, sa da je "samotestiranje" glavni način samoodnošenja
Sekstom i Senekom je prizvana i uloga inspektora. individue, ispitivanje i nadgledanje "tokom niza
Radije nego da sebi sudi, inspektor vrši administra- jasno definisanih vežbi", sve do samog "formiranja
tivno"revidiranje"samog sebe, vrednujući svaku ko­ etičkog subjekta" (Foucault 1985: 68). Međutim,
rektnu primenu principa u svom delanju. Inspektor prema Seneki, formiranje etičkog subjekta ne zavisi
pretresa čitav dan ne bi li pronašao prašinu ili greške samo od obavljanja specifičnih vežbi za njegov raz­
u sopstvenim postupcima. Svrha nije okriviti sebe za voj. Tu su, takođe, i stanja sna, u kojima je um os­
počinjene "greške", već reaktivirati racionalna sred­ tavljen samom sebi, kao i građanske dužnosti koje
stva potrebna za postizanje kontinuirane ispravke primoravaju telo da izvršava zadatke. Doduše, Ar-
postupaka. temidor je bio taj koji je preuzeo na sebe zadatak da

1
Kurzivom autor aludira na etimološku srodnost reči subjekt i "podvrgavati se" (to subject) u engleskom jeziku. Prim. prev.

171
0 FUKOU

u Tumačenju snova opiše metod i napravi uputstvo igra. Život se ne srne posvetiti političkom delanju
za dnevnu praksu tumačenja snova, kao i raspravu samo iz zabave, nego iz ozbiljnih razloga, kao što
0 vrednosti te prakse. Zajednički razlog svih ovih ra­ su "život" i "praksa". Posvećenost političkom delanju
dova, koji me toliko podseća na Fukoa i Kanta, jeste treba da bude lična i trajna obavezanost, samo u
slom grčkih polisa i potonje organizovanje Rimske ovoj posvećenosti moć sprovodimo u okviru mreže
imperije koja je stavila novi akcenat na moralnu re­ u kojoj zauzimamo ključnu ulogu, a uvek smo -
fleksiju i proizvela promene u uslovima sprovođenja zbog prirode moći - i vladar i potčinjeni. Postajemo
moći. moralni posrednici moći, jer će vrlina grada zavisiti
od vrline njegovih vladara. Moramo biti vođeni
Na početku se mislilo da su snovi i slike koji se svojim ličnim razlogom; znati kako delati i ponašati
u njima susreću znakovi spoljašnje realnosti, pa čak se i znati kako voditi druge, jer onaj ko vodi "mora
1 da su poruke iz daleke budućnosti. Naši snovi "os­ brinuti o samom sebi, voditi sopstvenu dušu, zasno­
taju sa nama ako odemo u inostranstvo; oni su sa vati sopstveni etos" (Foucault 1985:89).
nama na bojnom polju, oni su na našoj strani u grad­
skom životu; oni su sa nama dok radimo na poljima i Utoliko, tokom nastanka Rimske imperije, indi­
trgujemo na pijaci; oni su poput proroka koji je uvek vidua je stavljena u odnos prema sebi koji jezahtevao
spreman, kao neki tih i neumoran savetnik" (Fou­ samoispitivanje, kako bi se osnažio kod prema kome
cault 1985: 5). Prema Artemidoru, svako treba da se se živi. Taj kod je sadržao i tumačenje života kroz ra-
potrudi da protumači svoje snove, a on se pobrinuo zumevanje snova i obavezu prikladnog ponašanja
da nam pokaže kako se to čini. On je želeo da pokaže u odnosu na državu, koja je bila udvostručena i
kako razložiti san na delove i pripisati im značenja. ojačana sopstvenim i tuđim političkim delanjem.
Njegova knjiga je rasprava o načinu tumačenja,
veština kako naterati snove da progovore, a on je Sa engleskog prevela Duška Dobrosavljev
nudi kao uputstvo za život (Foucault 1985: 6). Ova
sklonost pisanju uputstava za život se prenela i na Naslov izvornika: M. R. M. Parrott - The Ethos of Mo­
srednjovekovne mislioce, renesansu i na "doba ra­ dernity. Foucault and Enlightement, South Carolina:
zuma". Rimric Press, 2002, str. 29-37.

Možda je ova želja za pisanjem uputstava za LITERATURA:


život potekla od političke transformacije helenskog
doba, zbog metamorfoze grčkih polisa u Rimsku im­ Foucault, Michel (1985) - The History of Sexuality,
periju koja je izazvala svojevrsno problematizovanje Vol. 2 (The Use of Pleasure) Random House
političkog delanja pojedinca. Tokom ovog perioda,
u kom je sprovođenje moći bilo relativizano u odno­
su na svakog učesnika, razvijena je nova politička

172
Mičel Din (Mitchell Dean)
PITANJA P R O S V E Ć I V A N J A

"Neću da pretvorim glavu u fini papiri po njemu je telelogija koja izvodi pravac i svrhu svakog tre­
ispisujem stare, napola važne informacije iz arhiva." nutka istorijskog sleda (Falk 1988: 377-382). 2

Imanuel Kant1 Varijanta napretka prosvetiteljske filozofije isto­


rije svoj model nalazi u napretku nauka. Zaista, nau­
Prosvetiteljstvo bi se pre moglo posmatrati kao ka je istovremeno i uzor i pokretač prosvećivanja.
mentalno najčistiji oblik sintetičke filozofije isto­ Kao uzor, ona je proizvod pravovremene aktivnosti
rije osamnaestog veka nego kao događaj, period ljudskog uma u vezi sa preprekama znanju prisut­
ili pokret. Nesumnjivo, vrhunac tog tipa filozofije nih u prirodi. Kao pokretač, ona ima javnu odgov­
istorije je Kondorseova Skica za istorijsku sliku o ornost uopštavanja prosvećivanja i prevazilaženja
napretku ljudskog uma (1794.), ali se principi ove predrasuda. Napredak uma ima dve posledice: kao
filozofije, sa izvesnim ograničenjima i promenama, cilj prirodnih nauka, uvećanje vladavine nad priro­
nalaze i kod veoma sistematičnih teorija razvoja dom; sa razvojem humanističkih nauka, težnju
stadijuma u osamnaestom i devetnaestom veku, ka savršenosti političkih i društvenih institucija,
kod Adama Smita i Konta. Prosvetiteljska filozofija povezanu sa težnjom moralne savršenosti ljudskih
istorije osamnaestog veka nije bila samo oblik "na­ bića (Habermas 1984: 145-151). Filozofija prosve-
prednog mišljenja" koji postoji još od Renesanse, titeljstva dovodi do pojave morala i političkih nau­
nego verzija istorije u kojoj je sadašnjost determin- ka, uključujući i ono što bi danas prepoznali pod
isana linearnim kretanjem vremena ka otvorenoj, i imenom sociologija.
nesumnjivo savršenoj, budućnosti. Dakle, iako is­
torija nema neko poslednje stanje, u smislu da je Ova filozofija istorije svakako sadrži neke os­
teleološki unapred određena, ova filozofija istorije novne sličnosti sa starijom hrišćanskom esha-

1
Ovaj iskaz citiran je kod Luisa Beka (Lewis White Beck) (Beck 1963: vii), u njegovom uvodu za Kantove spise (Kant 1963). Sva upućivanja
spram Kantove filozofije istorije d u ž ovog poglavlja oslanjaju se na ovu izuzetno valjanu zbirku. Ovo poglavlje nastoji da sučeli kritičko
istraživanje istorije Fukoa i Kanta. Evo ilustracije za tezu: Kantov prezir prema arhivarskoj delatnosti arheologije i genealogije.
2
Habermas (Habermas 1984:146) takođe naglašava da kraj nije teleološki dat u prosvetiteljskim filozofijama istorije.

173
0 FUKOU

tologijom, i postupke kao što je mit legitimacije koji prosvetiteljstva, pre nego što je bila započeta dija­
pomaže da se konstituiše određeni tip civilizacije, lektika prosvećivanja, pokret u kome će sene mraka
odnosno moderni Zapad. U ovom smislu, to je Lio- igrati pod svetlom razuma, u kome je m o g u ć e os­
tarov"grand recit, ali sa dve osobine koje ističe Falk tvarenje savršenstva, a potom njegovo uništenje, u
(Falk 1988: 381): prvo, filozofija istorije je izuzetno kome je bogatstvo proizvelo siromaštvo, a razum
ambivalentna kada je u pitanju uloga čovečanstva dominaciju.
u istoriji, i drugo, završetak nije nužno savršeno
stanje. Ljudi su stvaraoci istorije na način na koji su Kantova razmatranja o istoriji i značenju
sami oblikovani. Stvaraju istoriju na osnovu datih prosvećivanja moraju se razumeti kao doprinos
uslova, parafrazirajući Marksa, ali u pravcu istorije ovom obliku filozofije istorije. Od velikog značaja
sposobnosti i osobine ljudi supsumirane su pod po sebi je što ova razmatranja teže da primene gla­
autonomni proces razvoja razuma i nauke, tehno­ vne teme njegovog filozofskog rada kao skup ideja
logije, ekonomije i tako dalje. U dvadesetom veku koje su bile važeće u sintetičkoj filozofiji istorije de­
ova ambivalentnost postaće temelj na kojem filo­ vetnaestog veka. One su izvor rasvetljavanja svrhe
zofije istorije predstavljaju egzistencijalne dileme i značenja istorije, postojanja napretka u istoriji,
"modernog zapadnog" čoveka. uloge kritičkog razuma i načina na koji je primenji-
van, i odnosa kritičkih mislilaca do danas. Moglo bi
Nadalje, čak i na kraju devetnaestog veka, nije se reći, koristeći jezik dvadesetovekovne socijalne
bilo izvesno da se neće pojaviti neki princip koji teorije, da ova razmatranja fokusiraju političku re­
bi oslabio pravac teleološkog kretanja. Kondorse fleksiju prirode racionalnosti i njene veze sa moder­
je mogao zamišljati društvo bez kriminala, bede i nom, i modernizacijom društva. Ona su od trajnog
bolesti: "Doći će dan kada će smrt nastupati samo značaja za savremene diskusije oko nasleđa prosve­
u neobičnim nesrećnim slučajevima" (Condorcet titeljstva i oblika razuma povezanih sa modernom.
1955: 200). 3 Međutim, on je pretpostavljao i da
će se, u dalekoj budućnosti, stanovništvo uvećati Ako, ipak, Kantova razmatranja imaju snažan
do mere kada neće moći da obezbedi sredstva uticaj i neka dva veka posle, onda nema nikakve
preživljavanja na zemlji. To bi uputilo čovečanstvo sumnje zašto im je Mišel Fuko posvećivao toliku
ka oscilaciji između progresa i regresa, dobra i zla, pažnju tokom poslednje decenije svoga života
otvarajući time put slavljenom Maltusovom prin­ (Foucault 1980; 1986b; 1986i). U tim člancima, Fuko
cipu stanovništva, središnjem za istoriju bede i po­ se služi Kantovim esejom Šta je prosvećenje? da bi
litike siromaštva. Mogla bi da zavede tvrdnja da se objasnio svoj kritički projekat u značenju onog što
pre nikako nije mogla otkriti unutrašnja teleologija naziva "ontologijom sadašnjosti" (Foucault 1986b:

V. takođe Halevi (Halevy 1927: 220-221). O Maltusu (Malthus) i moći, vidi moj tekst The constitution of Poverty (Dean 1991),
3

poglavlja 4 i 5.

174
Miče! Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA

96), započetim sa Kantovim esejom, i pronađenom kao antiteza Fukoovim istorijskim perspektivama i
u radu kritičke teorije od Hegela do Frankfurtske analizama, bar na prvi pogled.
škole, uključujući tu i Maksa Vebera i Ničea. Ispiti­
vanje Fukoovog stanovišta o Kantu i prosvećivanju Ovaj ogled, objavljen mesec dana posle ogleda
sada mora uzeti u obzir i rad Habermasa koji o prosvećivanju u istom časopisu, dokazuje da su
smatra da je to stanovište samo po sebi duboko za zadatak univerzalne istorije odgovorni "filozofi
protivrečno, i u njegovoj komemoraciji Fukou, i istoričari". Kant počinje (Kant 1963: 11) tvrdnjom
kasnije, u predavanjima o filozofskom diskursu da, uprkos složenom i haotičnom pojavljivanju
moderne (Habermas 1989, 1988). 4 Ovde želim da ljudskih radnji, kada se one posmatraju iz perspek­
ispitam samu Kantovu filozofiju istorije, stanovište tive individualne slobodne volje, obraćanje pažnje
koje je usvojio Fuko u vezi sa tom filozofijom isto­ na slobodu volje umnogome otkriva da su ljudske
rije, i Habermasove komentare nasuprot tome. U radnje determinisane univerzalnim zakonima, što
zaključku, izvući ću implikacije za ono što nazivam dokazuju fluktacije stopa brakova, rođenja i smr­
"kritička istorija racionalnosti" (Fuko 1984b) 5 . ti. Kantova filozofija istorije govori o postojanju
nužnosti nad ljudskim događajima, kao i nad pri­
Kant: prosvećenje kao nužnost granica rodnim. Međutim, postojanje ove uslovljenosti u is­
toriji time ne umanjuje niti prevazilazi individualnu
Verovatno je tačno da se ne može zamisliti ništa slobodnu volju. Preciznije, postojanje antropološke
više od Fukoove genealogije moć-znanje nego teleologije sadržane u njegovoj koncepciji ljudi kao
Kantova razmatranja univerzalne istorije, političke slobodnih, racionalnih subjekata, voljnih i sprem­
konstitucije slobode, svetskog građanstva, večnog nih da ostvare svoju svrhu u svetu, upravo je ono
mira, i revolucionarnog entuzijazma kao znaka na­ što obezbeđuje da teleologija istorije, vođena tim
pretka. Uistinu, vrsta filozofije istorije zamišljena specifično racionalnim, dođe do svog kraja.
u Kantovom eseju Ideja univerzalne istorije sa kos-
mopolitskog stanovišta, prvi put objavljenom de­ Kantova filozofija istorije otkriva takvu teleolo­
cembra 1784. u Berlinische Monatsschrift, glavnom giju unutar pravca ljudskih aktivnosti koji uzimaju
mediju nemačkog prosvetiteljstva, predočava se sledeće oblike (Kant 1963: 12-16). Svi prirodni ka-

4
Debata sa Habermasom obnovljena je od Drajfusa i Rabinova (Dreyfus & Rabinow 1986:109-122), i Postera (Poster 1989: 70-86).
Pregled o Habermas-Fuko "kontroverzama" može se naći kod Rihtersa (Richters 1988). Sasvim drugačija čitanja Fukoovog Kanta
m o g u se naći kod Gutinga (Gutting 1989:1 -7) i Dolara (Dolar 1991:43-56).
5
U ovom neprocenjivom razgovoru, Fuko locira sopstveni kritički projekat spram nekolikih intelektualnih pravaca, uključujući tu
francusku istoriju nauka, kritičku teoriju (Foucault 1984), te istoriju formalizma dvadesetog stoleća. Na više mesta u intervjuu Fuko
upućuje na istoriju razuma, racionalnost, i znanje kao na oblike kritičkog ispitivanja. On ne koristi frazu "kritička istorija racional­
nosti", ali raspravlja o"kritičkom istraživanju istorije racionalnosti" (Fuko 1984:159).

175
0 FUKOU

paciteti postepeno se razvijaju ka svome kraju. razmenu prema Adamu Smitu, tako delanje slo­
Kod čovečanstva te sposobnosti usmerene su ka bodnih subjekata povezuje pojedince u građansko
upotrebi praktičnog razuma. Upotreba praktičnog društvo prema Kantu, jer sloboda ujedno preds­
razuma određuje specifično ljudsko, jer ono stva­ tavlja i sredstva i prepreke realizaciji racionalnog
ra sve što prevazilazi puko životinjsko. Ali krajnja društva. Dok se takvo društvo ostvaruje time što
svrha svetske istorije data je položajem ljudskih subjekti slede sopstvene svrhe, istovremeno mora­
bića kao razumnih subjekta. Ta svrha ili kraj je pot­ ju da postoje neophodna ograničenja slobode. Sto­
puno ostvarenje prirodne moći upotrebe razuma ga je cilj istorije postizanje društva koje postavlja
stvorenog u čovečanstvu, takoreći ustanovljenje granice slobodi kompatibilnoj sa slobodom drugih
suverenosti racionalnog "čoveka" pod "savršeno putem uspostavljanja zakonskih odnosa između
pravedni građanski ustav", zakonsko utemeljenje i pojedinaca, unutar države i između različitih država
poštovanje moralnih zakona. (Kant 1963:16-19).

Međutim, zbog čega bi univerzalna istorija Istorija - najčešće određivana sa velikim I - prati
trebala da stremi takvome kraju, nije objašnjeno napredak od izvornog bića prirode, obdarenog ra­
samo praktičnom sposobnošću korišćenja razuma. zumom i voljom, isprva subjekta sve do antagoni­
Univerzalna istorija teži da obezbedi univerzalno zama volje, do onog koji, kroz slobodnu upotrebu
građansko društvo jer mora da deluje na specifične razuma, može doći do stanja kad će početi da vodi
načine. Ovi načini su aktivnosti slobodnih subje­ stvaralački život kao član univerzalne građanske
kata koji teže da ostvare različite ciljeve. Načini kulture, bića koje zna i čini što ona ili on trebaju da
određuju oblik u kojem će praktični razum biti čine. Međutim, ovaj napredak pokazuje duboke
ostvaren. Ako se ljudi zamišljaju kao središta slo­ protivrečnosti u vezi sa slobodom. Prema Kanto-
bodne volje, onda će pojedinac pokušati da ostvari voj filozofiji istorije, sloboda može biti ostvarena
tu volju stvarajući antagonizme između pojedi­ u uslovima koji prihvataju neophodnost sopstve-
naca. Antagonizmi vode ka onome što Kant naziva nih ograničenja. Ako smo navikli da posmatramo
"nedruštvena društvenost" ljudskih individua, koja prosvećivanje kao slobodnu upotrebu razuma,
ih veže u društvo putem uzajamnih suprotnosti Kantova filozofija istorije nas podseća da sloboda,
(Kant 1963:16). kao i razum, može biti ostvarena u strogim uslo­
vima. Nema sumnje da je prosvećenje srodno sa
Time dolazimo do najosetljivijeg i najvažnijeg slobodom, ali i ono pretpostavlja određen oblik
elementa Kantove filozofije istorije. Koncept indi­ dominacije.
vidualne slobodne volje pretpostavlja mogućnost
antagonizama među individualnim voljama koje Prema Kantu (Kant 1963: 24), zadatak filozofa
teže ostvarenju svojih svrha. Ali, kako potraga za istoričara je ovaj: uzeti "Ideju" prirodnog plana ili
ostvarenjem interesa povezuje pojedince u tržišnu svrhe istorije i njeno kretanje ka završnom ostva-

176
Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA

renju u postizanju globalnog građanskog jedinstva Slogan sapere aude, "usud i se da znaš", predstav­
kao"usmeravanog kontinuiranog procesa predsta­ lja, dakle, temelj Kantovog odgovora. Ovde se
vljanja kao sistema... onog što bi, u suprotnom, bila Kantov stav o granicama suprotstavlja onom što
neplanirana konglomeracija ljudskih aktivnosti". je prethodno naznačeno. Ovde prosvećenje pre-
Ovaj zadatak bi se ostvario praćenjem tog usmera- vazilazi granice. Sastoji se u prevazilaženju prepre­
vanja kod Grka, Rimljana, i istorije varvara u Evropi, ka, kao što su lenjost ili kukavičluk, koje vode do
i tako sve do današnjih dana, zajedno sa drugim toga da se knjizi ostavlja da proizvede razumevan­
poznatim istorijama, tako da "se može otkriti regu- je, kao pastir koji vodi svest, i lekar koji odlučuje
lisan napredak u konstituciji država na našem kon­ 0 dijeti. (Kant, da naznačimo, prikazuje podelu tri
tinentu" koji bi imao univerzalne implikacije za sve kritike na osnovu ovih primera). Prosvećenje je
druge nacije. Kant objašnjava da njegov cilj nije da vrsta zrelosti. Ta zrelost se sastoji u odbacivanju
zameni empirijsku istoriju sa univerzalnom, već da "okova večnog tutorstva", otelovljenog u "statuti­
samo želi da ostavi u nasleđe kasnijim generacija­ ma i formulama", i uzimanju "neizvesnog hrabrog
ma zabeležene različite doprinose, i štete načinjene skoka preko najmanjeg jarka" čak i kada neko nije
cilju univerzalnog građanstva (Kant 1963: 25-26). navikao na tako slobodan pokret (Kant 1963: 3-4).
Štaviše, ovo prosvećenje će uslediti ako i najmanja
Ovaj ogled pruža nam široko značenje Kantove sloboda postoji, sloboda opšte upotrebe razuma,
filozofije istorije, njegovih ideja kauzaliteta, teleo­ to jest sloboda intelektualca pred čitaocima. Ipak,
i ta logije, i optimizma
upotrebanapretka čovečanstva
slobode kada se
nije bezuslovna, jer je opšta
ono uzdigne do upotrebe kritičkog i praktičnog upotreba razuma zasenjena ličnim ograničenjima,
razuma. Prethodni esej u istom časopisu, ipak, ima ograničenjima sopstvene upotrebe razuma u
sasvim drugačiji oblik odgovora na pitanje koje su građanskoj pošti ili kancelariji. Čak i kada je najviše
postavili njegovi čitaoci "Šta je prosvećenje?" Ovaj entuzijasta kod slobodne upotrebe razuma, Kant je
odgovor je direktan, i ako nije u potpunosti istinit: spreman da prihvati ta nužna ograničenja.

"Prosvećenje je čovekovo oslobađanje od sopst- Kantov odgovor na pitanje koje mu je postavio


venog neizlečivog tutorstva. Tutorstvo je čovekova ovaj časopis u vezi je sa unutrašnjim krajem isto­
nesposobnost da iskoristi sopstveno razumevanje rije upisanim u ljudsku prirodu. Kraj istorije je uni­
bez da bude vođen nekim drugim. Neizlečivo je verzalna građanska kultura i racionalno društvo,
ovo tutorstvo kada prouzrokuje laži, ne iz nedo­ takoreći društvo koje ohrabruje slobodu prihvatan-
statka razuma već iz nedostatka odluke i hrabros­ jem nužnosti sopstvenih ograničenja slobode. Tak­
ti da se razum koristi bez vođenja drugim. Sapere vo društvo ide od prosvećenih osoba ka slobodnoj
aude! Imaj hrabrosti da koristiš sopstveni razum!-to opštoj upotrebi razuma. Sadašnje doba koje je tak­
je moto prosvećenja"(Kant 1963:3). vu slobodu dopustilo samo kao mudrost suverena,
prema Kantu (Kant 1963: 8) nije"prosvećeno doba"

177
0 FUKOU

nego "doba prosvećivanja". Ta kritička distinkcija strukture trenutka koje je vidljivo u odvojenim i
dopušta afirmaciju primarnosti sadašnjeg, ali ostav­ međuzavisnim delovima.
lja teleologiju u kojoj je sadašnjost smeštena kao
neophodni deo okrenut ka budućnosti. Za Kanta, Fuko: prosvećenje i granice nužnosti
sadašnjost nije doba koje će doći, takoreći, doba
ostvarenja razuma koje bi pratilo svoje prolongi­ Na svom prvom predavanju na kursu na College de
rano slobodno javno izražavanje. Pre je to svitanje, France 1983, Fuko govori (Foucault 1986b) da esej
doba u kojem postoji opšte buđenje mogućnosti 0 prosvećivanju postavlja pitanje sadašnjosti na
razuma. Ako se ova dva eseja, objavljena u istom drugačiji način od Kantove šire filozofije istorije,
časopisu sa dva meseca razlike, zajedno pročitaju, zbog toga što se bavi oblikom u kojem je ostvarena
neizbežan zaključak je da Kant određuje sadašnjost istorija, i njenoj unutrašnjoj finalnosti. Zapravo, čini
kao trenutak u napretku koji vodi ka ostvarenju se da ovo predavanje stavlja u zagradu ili uklanja
univerzalnih ciljeva razvojem kritičkog razuma. filozofiju istorije u kojoj je ideja prosvećivanja za­
Isti napredak koji zavisi od slobode i čini slobodu betonirana, ili u najmanju ruku dopušta postojanje
mogućom, ipak zahteva oprezno određenje neo­ te ideje kao nedovršene, i eventualno kao arhaične,
phodnih ograničenja slobode i razuma. logične. Ova idiosinkrazija stava naglašena je kada
se Fukoovo predavanje okreće od eseja ka Kanto-
Problem slobode, granica i nužnosti u središtu vim razmatranjima pitanja "Postoji li stalni napredak
je Fukoove interpretacije tog ogleda. Sada želim ljudskog roda?", objavljenim četrnaest godina kas­
da kažem da je ova interpretacija moguća jedi­ nije u Konflikti između fakulteta (Kant 1963:137-54).
no ako se definicija prosvećenja u perspektivi
sadašnjosti razvede od teleološkog kretanja u U svom predavanju Fuko ukazuje (Foucault
kome su uhvaćeni događaji ljudske istorije, ako je 1986b: 88-89) da je Kant prvi problematizovao
moguće "Šta je prosvetiteljstvo?" razvesti od "Ideje značenje sadašnjosti zarad filozofske refleksije, da
za univerzalnu istoriju" i, uopštenije, od Kantove ostvari svoje stanovište kao dela "mi" koje odgo­
kritičke filozofije. Poslednji argument može da na­ vara pojedinačnom, savremenom, kulturnom
vede da je Fukoov stav unekoliko problematičan. skupu. "Ciljani" pravac ka sopstvenoj sadašnjosti
Međutim, postoje dobri razlozi koji pokazuju da karakteriše filozofiju i diskurs moderne i o modemi,
ovo nije slučaj, koji proizilaze iz poteškoća Kanto- po sebi jedinstven kulturni proces koji dolazi do sa-
vog stanovišta, te posebnosti Fukoove perspektive. mosvesti putem samoimenovanja (Foucault 1986b:
Više je problematičan sam koncept"sadašnjosti"po 90). Na drugom mestu, Fuko ponovo naglašava od­
sebi, na koji se Fuko oslanja da bi sačuvao poziciju vajanje od zanimanja za prosvećivanje od sintetičke
za-prosvećenje. Sa uskraćenim istorijskim vreme­ filozofije istorije, udubljene u potragu za poreklima
nom unutrašnje teleologije, sledeći korak bi bio 1 unutrašnjom teleologijom istorijskih procesa,
ponovno zamišljanje sadašnjosti izvan teleološke kada reinterpretira Kantov problem kao "savreme-

178
Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA

nu stvarnost", sadašnjosti shvaćene ne u smislu to­ Postoji, ipak, nešto protivrečno, ili bar paradok­
taliteta, niti budućeg dostignuća, već u specifičnoj salno kod načina na koji je dat odgovor na pitanje
razlici od onoga što je prethodilo (Foucault 1986i: napretka. Kant teži da potvrdi napredak pozivajući
33-34). Prosvećivanje je, prema njemu (Foucault se na događaje koji poništavaju njegovu teleolo­
1986i: 35), "izlaz" iz nezrelosti, fenomen čiji je deo giju. Teži da pokaže uređenu usmerenost istorije
čovečanstvo, ali i zadatak i obaveza za svakog po­ sredstvima najvećeg mogućeg događaja prekida,
jedinca. Moguće je da prosvetiteljstvo postavlja Revolucije! Upravo je to Fukoova poenta. 0 Kan-
tu savremenu stvarnost s obzirom na "unutrašnju tovom dokazivanju kaže (Fuko 1986b: 91) da nije
teleologiju vremena", nastavlja Fuko, ali se radi i o dovoljno prosto slediti "niti teleološke tkanine... ne­
odgovornosti pojedinca za proces prevazilaženja ophodno je izolovati, unutar istorije, događaj koji
nezrelosti i tutorstva (Foucault 1986i: 38). Ono što bi imao vrednost kao znak". Ukratko, Fuko u Kan-
izgleda najviše interesuje Fukoa u osvrtima na Kan­ tovom prikazivanju napretka nalazi nešto srodnije
ta jeste oštrina s kojom potonje dovodi u središte antiteleološkoj perspektivi svoje genealogije. Fu­
prirodu sadašnjeg, otvorenu završenost sadašnjeg koova istorijska proučavanja izbegavaju teleologi­
kao projekat i kao arenu individualnog i kolektiv­ ju i potrebu za poreklima, i ostaju sumnjičava u vezi
nog eksperimenta, ulogu kontigencije, događaja i sa postojanjem nužnosti u istoriji. Kao takve, tačno
igru nedefinisanog prostora slobode u oblikovanju je da Fukoove genealogije nisu mogle da budu
budućnosti. udaljene od stanovišta o Kantu. Međutim, to ga
ne sprečava da nađe u Kantovim istorijskim spisi­
Očigledno je reč o tome u Fukoovom shvatanju ma elemenat koji potvrđuje prvenstvo sadašnjosti,
Kantova odgovora na pitanje konstantnog napret­ događaja, kontigentnog, i otuda moguće slobo­
ka čovečanstva. Kantov odgovor je afirmativan, ali de. Prema tome, Kantovo stanovište ne sadrži
način na koji daje odgovor je ono što najviše zani­ unutrašnju napetost između teleološke istorije i Re­
ma Fukoa. Kant traga za iskustvom ili događajem volucije kao znaka napretka, što dopušta Fukou da
koji bi figurirao kao znak za ljudsku sklonost "da napiše zanimljivo, mada neobično, štivo. Međutim,
bude pokretač u sopstvenom napretku ka boljitku" njegova genealoška perspektiva tom štivu daje
(Kant 1963: 142). On nalazi istorijske znake u Fran­ značajnost.
cuskoj revoluciji, ne u značajnim delima ili zločinima
čovečanstva već u stavovima posmatrača koji poka­ Iz ove perspektive Fuko insistira da je nasleđe
zuju "željno učestvovanje koje se graniči sa entuzi­ Kantove misli o prosvećenju, napretku, i Revolu­
jazmom" (Kant 1963:144). Kant taj stav povezuje sa ciji drugačijeg redosleda negoli što je otelovljeno
onim što shvata kao moralnu predispoziciju ljuds­ u njegove tri velike kritike. Dok ti sporedni teks­
ke rase usmerene ka pripremi konstituisanja nacije tovi inaugurišu formu kritike, koja se ne zanima
koja ljudima predstavlja dobro, i ujedno je dobra te za uspostavljanje nužnih granica naše slobode,
pravedna, i može da izbegne neprijatne ratove. prosuđivanja ili znanja, niti uslova pod kojima su

179
0 FUKOU

prihvatljive upotrebe razuma. Pre nego što tragaju kritike već pretpostavlja naše samo-konstituisanje
za nužnim i univerzalnim uslovima upotrebe razu­ unutar specifičnog istorijskog trenutka.
ma, ovi tekstovi pokazuju i najavljuju kritiku koju
zanimaju granice savremenih oblika života i identi­ To bi se moglotumačiti kao prerada i proširivanje
teta. Ta kritika sastoji se u razlikovanju onog stoje fundamentalnih problema koje je Fuko ranije otkrio
nužno i kontigentno, univerzalnog i pojedinačnog u Kantovoj epistemologiji. On je dokazivao (Fuko
u savremenom životu. To je praktična i perspektiv­ 1970:318-22) da je ta epistemologija bila inherent­
na aktivnost koja postavlja stalno prisutne i pokret­ no nestabilna jer je subjekt kao transcendentalni
ne mogućnosti prekoračenja granica oblika života. uslov znanja već među različitim empirijskim ob­
jektima polja ispitivača. Kasnije, Fuko se ne zanima
Samo je u tom smislu Fuko otkrio u Kantu po­ samo za Kantov subjekt znanja, već i za moralno-
javljivanje dve kritičke tradicije u modernoj filozo­ političke i estetske subjekte. Kroz ove subjekte
fiji. Prvo je razlikovao "analitičnost istine" koja na Kant je video univerzalne uslove znanja, etički život
sebe preuzima zadatak određivanja uslova pod i građanstvo, te prosuđivanje. Kako g o d , za Fukoa
kojima je znanje moguće, prihvatljivo i legitimno. taj univerzalizam sadrži neku vrstu paradoksa:
"Analitičnost istine"slična je onome stoje u Recima i mogućnost traženja univerzalnih pravila koja bi us-
stvarima (Fuko 1986b: 96) objasnio kao"analitičnost meravala naša delanja, suđenja i razumevanje jav­
ograničenosti": paradoksalnom predlogu po kome lja se u posebnom trenutku, specifičnom, istorijski
granice ljudske egzistencije ("Čoveka") oblikuju te­ datom, mestu samokonstituisanja. Zaista, pokušaj
melj istinitog znanja u naukama o čoveku. Ma kako prepoznavanja sebe kao univerzalnog subjekta
bilo, Fuko kao drugo otkriva drugog, relativno ne­ može biti shvaćen kao poseban oblik etičke prakse,
poznatog, Kanta u tim očigledno sporednim tek­ kako ističe Fuko u intervju 1983. Ovde je Kantova
stovima o istoriji i prosvećivanju. Iz toga je sledila misao reinterpretirana kao oblik asketizma toliko
"ontologija sadašnjosti, ontologija nas samih" koja da "uvodi još jedan način u našu tradiciju po čemu
ispituje "savremeno polje mogućeg iskustva" (Fou­ biće nije prosto dato nego je ustanovljeno u odno­
cault 1986b: 96). Ne treba misliti, ipak, da Fuko ovde su sa sobom" (Foucault 1986d: 372). Prosvetiteljst-
prosto postavlja jednu uz drugu "analitičnost istine" vo je drugi oblik asketizma.
i "ontologiju sadašnjosti", kao nepovezane i diver­
gentne komponente Kantove filozofske refleksije. Upravo se problemom samokonstituisanja
To jest, Kantova dijagnoza sadašnjeg trenutka kao Fuko služio da redifiniše svoj projekat u uvodu u
prosvećivanja, trenutka u kojem će "čovečanstvo istoriju seksualnosti, Upotreba zadovoljstva (1985:
upotrebiti razum, bez potčinjavanja bilo kojem au­ 6; cf. Poster 1989: 53-69). U tom uvodu, možemo
toritetu", čini nužnim određenje legitimne upotre­ da vidimo plod ponovnog određivanja njegovog
be razuma i kritike (Foucault 1986i: 37-38). Prema kritičkog interesa navođenjem da je, nakon što je
Fukou, analitičnost istine preduzeta u Kantove tri ispitao "igre istine" u povezanosti sa znanjem, i kas-

180
Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA

nije, moći, "osećao obavezu da prouči igre istine u voriti o "mi" uvek je neodređeno. Gde "mi" prestaje
vezi bića sa sobom i formiranju sebe kao subjekta". a počinje ono izvan njega? Za Fukoa (1986b: 89)
To je u saglasnosti sa mišljenjem, iznetim u delima ovo "mi" su oni koji "odgovaraju kulturnom skupu"
o prosvećivanju, o praktičnoj, istorijskoj kritici koju karakterističnim za savremenost filozofa, to jest oni
zanima analiziranje i rasvetljavanje granica pod ko­ koji žive u posebnoj kulturi, i učestvuju u nekom
jima smo bili vođeni u konstituisanju nas kao sub­ razumevanju. Ako je to tačno, onda je sadašnjost
jekata znanja, kao moralnih subjekata, i kao subje­ posebna sadašnjost, sadašnjost za određenu za­
kata unutar odnosa moći (Foucault 1986i: 47-49). jednicu, sposobnu za primenjivanje određenog
Istorijsko-teorijski projekat Fukoovog razmatranja filozofskog etosa ili za usvajanje stava moderne.
0 Kantu implicira - a ostatak njegovog dela može Čini se da je ovde problem postojanje raznovrsnih
poslužiti kao primer - da nije usmeren ka objektiv­ sadašnjosti i raznovrsnost verzija "mi" koji se ne
noj, komparativnoj nauci istorije, niti metafizičkoj fi­ vezuju u jedinstvenu stvarnost, bilo da se to zove
lozofiji istorije kao putovanja čovečanstva ka višem "savremeno iskustvo", "moderna", "čovečanstvo" i
cilju ili potrazi za povratkom izgubljenog prvobit­ tako dalje. Drugim recima, da bi se pratila Fukoova
nog stanja, već ka političkim i etičkim pitanjima is- aneksija sadašnjosti iz teleologije istorijskog proce­
krslih našim umetanjem u pojedinačnu sadašnjost, sa i vremena, neophodnoje raskinuti sa teleološkom
1 problemom delovanja u granicama koje određuju koncepcijom same sadašnjosti kao jedinstva odvo­
sadašnjost. Uistinu je ovo kritička teorija, ali ona koja jenih ali međuzavisnih elemenata koji predstavljaju
stvara svoju kritiku institucija, praksi i oblika znanja, manifestacije istorijskog trenutka. Ako Kantovi ese­
ne tako što postulira slavnu završnu tačku koja se ji pomažu pri određivanju odnosa filozofije prema
gubi kako se pomeramo ka njoj, nego kao istorijska sadašnjosti, Fukoova predavanja o prosvećivanju
analiza onoga stoje savladivo i što nije u uslovima dovode u središte sam koncept sadašnjosti kao
specifičnih identiteta i aktuelnih oblika života. jedinstva međuzavisnih elemenata. Z b o g toga je,
rekao bih, sam koncept sadašnjosti kao ekvivalent
Da li je Fuko otišao dovoljno daleko sa svojom ili surogat "modernom Zapadu" neodrživ. Ovo bi se
filozofijom istorije da odagna trajne posledice tele­ javilo bar kao konzistentna implikacija njegovog
ologije u određenju sadašnjosti? Pre nego što odgo­ stava prema prosvećivanju.
vorimo na ovo pitanje, valja se najpre zapitati ko su
"mi"konstituisani u sadašnjosti u odnosima znanja Problem sadašnjosti verovatno je ono što Fuko
i moći, i etičkih praksi bića. Kao odgovor, može se otkriva kod Kanta: "Koju razliku danas uvodi s ob­
uočiti da su "mi" oni čija je ontologija sadašnjosti i zirom na juče?" (Foucault 1986i: 34). Ovaj problem
koji su, prema tome, potčinjeni savremenim oblici­ je, ipak, radikalno nepotpun ako se ne postave
ma iskustva. Ipak, granice uključivanja i isključivanja sledeća pitanja: koje danas i juče, i za koga? Ge­
ovde još nisu jasne: savremeno iskustvo celog nealogija stvara specifične rodove razlika, i tako
ljudskog života svakako je neizmerno različito. Go­ ustanovljava istorijske serije. Te serije su, međutim,

181
O FUKOU

uvek rukovođene unutar specifičnih parametara i nemačkoj kritičkoj teoriji i njenoj upotrebi veberi-
na posebnim nivoima i privremenostima. Odnos janske teme instrumentalne racionalizacije. Ta raz­
među serijama ne može biti sveden na sukcesivne lika naglašena je stepenom neshvatanja pristalica
momente koherentne serijama. Pre će biti da same kritičke teorije, suočenih sa Fukoovom izjavom int­
veze stvaraju neku vrstu meta-serija. Ako je Fuko elektualne naklonosti.
bio naveden da tvrdi da je Nadzirati i kažnjavati
(Foucault 1977) formiralo "istoriju sadašnjosti", to je Da bismo to ilustrovali, razmotrimo Haberma-
zbog toga što je sadašnjost shvatana sprečavanjem sovu komemoraciju Fukou, u kojoj on odgovara na
revolta protiv zatvora kao materijalnog instrumen­ kasnija predavanja o Kantu i prosvećivanju. U ovom
ta moći. On je govorio: "To da kazna uopšte i zatvor delu, Habermas navodi (Habermas 1989:176) da je
posebno pripadaju političkoj tehnologiji tela jeste Fuko ili uhvaćen u "produktivnoj kontradikciji" ili
lekcija koju sam naučio ne toliko iz istorije koliko iz se konačno pomirio sa "filozofskim diskursom mo­
sadašnjosti" (Foucault 1977: 30-31). Sadašnjost je, derne". Produktivna kontradikcija je ova: sa jedne
dakle, naprosto način borbe oko specifičnih instru­ strane, Fuko se zalaže za "afirmativno" razumevanje
menata i diskursa moći, te načina samokonstitui- uloge teorije prema sadašnjosti, i smešta se unu­
sanja. Ona ne može da bude arena za iscrpljujuće tar tradicije prosvetiteljstva; sa druge, drži se kriti­
razumevanje jedinstvenog doba, epohe, trenutka, ke moderne i oblika znanja karakterističnih za nju.
perioda ili društva, niti sadašnjost koja isključuje Habermas se ne miri sa Fukoovim interesovanjem
druga iskustva, borbe i načine samokonstituisanja. za Kantovu filozofiju istorije s obzirom na njegovu
raniju arheologiju formacije diskursa i genealogije
Na nekoliko mesta, Fuko sebe određuje kao odnosa moći. Habermas ne može da poveže ni ono
nekog ko misli u obliku refleksije pokrenutim "spo­ što vidi kao Fukoovo novo omiljeno stanovište o
rednim" tekstovima o Kantu, u srodničkim odnosi­ prosvetiteljstvu, sa aporijama kognitivnog subjek­
ma "od Hegela do Frankfurtske škole putem Ničea ta koje je otkrio kod Kanta, i sledeći ga, u nauka-
i Maksa Vebera" (Foucault 1986b: 96). 6 Da li je ovo ma o čoveku, u kojima je samoreferentni subjekt,
zaista slučaj s obzirom na Frankfurtsku školu? Ili je određen sopstvenom ograničenošću, opterećen
to primer nastavljanja intelektualne darežljivosti? zadatkom koji traži neograničene moći. Da lije sam
Dok je Fuko i mogao da otkrije da je njegovo pos- Fuko bio uhvaćen u beskonačnu teorijsku zam­
matranje problema prosvećivanja i moderne bilo ku, veli Habermas, ili je konačno shvatio, podkraj
zajedničko sa Frankfurtskom školom, on je vred­ života, da se mora pridružiti diskursu moderne ko­
nuje i ophodi se prema njoj drugačije nego prema jeg je pokušao da razori?

6
U tekstu o Kangilemu (Foucault 1980) Fuko uspostavlja sličnu vezu koja uključuje hegelovce, Franfurtsku školu, Lukača (Lukacs),
Fojerbaha (Feuerbach), Ničea i Vebera i, zanimljivo, francuski pozitivizam od Konta (Comte) pa do istoričara nauka dvadesetog
stoleća: Koarea, Bašlara i Kangilema. Možemo primetiti da Habermas nedostaje na ovoj listi.

182
Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA

Habermasova kritika očigledno je ovde pada potonjih, koje je molio za prijem, nego zato
neodrživa. Fuko je težio da odvoji Kantovo razma­ što je to predstavljalo stalnu preokupaciju kritičkog
tranje sadašnjosti od teleološke filozofije istorije u ispitivanja oblika nauke, znanja i racionalnosti koji
koju se ono umotalo. Njegovo zanimanje za Kanto- presecaju savremene društvene odnose i instituci­
vu filozofiju istorije nije poput filozofskog opravda­ je, i problema moći i dominacije koje ti oblici stva­
nja za pojavu sudbine još nezavršenog prosvećenog raju.7 Najzad, sumnjivo je da se Fuko može okarak-
doba, nego pokušaj da objasni šta prosvećivanje terisati kao oštar kritičar koji teži da razori diskurs
znači u određenom trenutku za određenu zaje­ modernosti (te je stoga predstavnik postmoderne),
dnicu koja učestvuje u oblicima socijalne i kultur­ posebno kad se uzme u obzir njegov skeptički stav
ne prakse. Prosvećivanje je višestrukost pokušaja prema sposobnosti objašnjavanja takvih koncepa­
da se prekorači izvan granica postavljenih razumu, ta, i njegove zamisli moderne ne kao perioda, već,
i postupaka unutar te filozofije istorije. Zbilja, ne sledeći Bodlera, kao stava.
postoji ekvivalent koncepciji modernog društva
u Fukoovoj genealogiji. Njegovi predmeti su isto- Fukoova karakterizacija stava moderne ujedno
rijski oblici racionalnosti i njihovi zapisi unutar sis­ je snažna i složena i previše jasno izražena u eseju
tema ponašanja, ne samo kao karakteristike same "Šta je prosvetiteljstvo?" da bi se ovde ponavljala.
sadašnjosti - modernog društva - koje je proizvod Ipak, ostaje jedna ključna tačka. Fuko primećuje
kulturne i društvene racionalizacije Zapada, kao što (Foucault 1986i: 42-43) da oblik filozofskog ispi­
je Habermasova mešavina neoveberijanstva, neo- tivanja koji "problematizuje odnose čoveka prema
marksizma, i neofunkcionalizma (Habermas 1984; sadašnjosti" mora da odbije ono što naziva učenom
1987). Osim toga, suprotstavljanjem kritičke onto­ prosvetiteljstva, da se bude za ili protiv prosveti-
logije sadašnjosti Kantovoj analitičnosti istine, Fuko teljstva. Pa ipak, on nastavlja sa opisivanjem pozicije
jasno ističe da nije odustao od prethodne karakte- moderne kao "granične pozicije". Ovde više nije pi­
rizacije Kantova oblika znanja i projekta koje je ono tanje granica koje zasnivaju istinito znanje (kao kod
inaugurisalo u obličju nauka o čoveku. Nadalje, ako analitičnosti istine) već "praktične kritike koja uzima
je Fuko povremeno bio naveden da se postavlja u oblik mogućeg prestupa" (Foucault 1986i:45).
liniju - i zaista francuske škole filozofije nauke (Fou­
cault 1980) - sa kritičkom postprosvetiteljskom Budimo jasni oko Fukoovog stanovišta ovde:
nemačkom tradicijom, to nije zbog beskrajnih na­ nije pitanje biti za ili protiv prosvetiteljstva, za ili

7
U razgovoru sa Ruleom (Raulet) (Fuko 1984), on raspravlja značajnu temu preokupacije racionalnošću, naukom i znanjem u
nemačkoj i francuskoj misli tokom određenog perioda u dvadesetom stoleću. Videti takođe: Foucault 1980d za alternativnu, ako
ne i sličnu raspravu, gde Fuko definiše Kangilemovo nastojanje kao"istoriju istinorečivih govora, može se reći, govora koji motre
nad sobom, ispravljaju sebe i rukovode s o b o m u radu samo-objašnjenja krunisanog poduhvatom'izricanja istine'" (Foucault 1980:
56). Ovo može da stoji kao vrlo približni sažetak Fukoovog sopstvenog promišljanja racionalnosti.

183
O FUKOU

protiv jedinstvenog i totalizirajućeg oblika razuma, mogu zauvek da pređu u postmodernu. Pokušaji da
već delovanja u granicama u skladu sa pozicijom se Fuko etiketira kao totalni kritičar moderne i ra­
moderne. To znači odvojiti kontigentno i jedinstve­ cionalnosti ne liče ničemu više nego praznoj kutiji
no od univerzalnog i nužnog. Prestup tako deluje u za dečje igračke. Ako Fuko zaista najavljuje postmo­
granicama koje su odredile načine postojanja, delo­ dernu, to nije ni nov stav niti stav za novo - usvajan­
vanja i mišljenja, tražeći stalno prisutnu mogućnost je oba stava rezolutno je moderno. Niti je to nova
"neodređenog delovanja slobode" (Fuko 1986i: 46). periodizacija sociokulturne evolucije. Umesto toga,
Nije pitanje da se jednom za svagda raskine sa uni­ Fukoova postmoderna mogla bi da bude zasnova­
verzalnim i totalnim oblicima razuma, već pitanje na na neposlušnoj "problematizaciji" onoga što je
"eksperimentalnog" stava koji prelazi granice naših istorijski dato.
oblika racionalnosti. Prestup, dakle, nije preosta­
li ekvivalent globalne emancipacije subjekta, već Zaključak
mogućnost ustajanja delovanjem kritike, izbor koji
se javlja kroz pronicljivi istorijski i teorijski rad. Ni­ Sintetičke filozofije istorije devetnaestog veka
kako ne srne da bude neko a priori koje bi izabralo počivaju na pretpostavci teleološkog širenja prirod­
prestup ili održavanje sadašnjeg status quo. To je nih, racionalnih sposobnosti čovečanstva. Na pri­
oblik kritike koji se služi znanjem granica da bi usta­ mer, za Kanta istorija je polje evolucije sposobnosti
novio političke opcije bez propisivanja lekova. razuma ka krajnjoj svrsi ili potpuno "racionalnom
čoveku"koji živi u racionalnom političkom uređenju
Tema recipročne zavisnosti granica i prestupa koje je sam stvorio. Ali u tim filozofijama istorije
predstavljena je u Fukoovoj misli rano kao i u njeg­ postoji dvostruka ambivalentnost ljudskog aktera.
ovom eseju 1963. godine o Žoržu Bataju (Georges Prvo, istorija je stanje ljudske drame upravo zbog
Battaille): "Granica i prestup duguju jedno drugom toga što i jeste i nije stvorena od strane ljudskih ak­
gustinu svog bića: nepostojanje granice koja ap­ tera. Zbilja, kretanje vremena u takvim filozofijama
solutno ne bi mogla da se prekorači; sujetu zbog istorije zanimalo se ili za realizaciju ili za retardaciju
prestupa koji bi prekoračio samo granicu iluzije ili sposobnosti u prilikama i preprekama postavljenih
senke" (Fuko 1998:64). Fukoove istorije nalaze se u istorijom.
takvom odnosu prema moderni, prosvećivanju i ra­
zumu. Njihov stav je istorijski, kritičan i eksperimen­ Drugo, i verovatno važnije, ostvarenje subjekta
talan, označava krivudavu stazu u granicama u koji­ u istoriji pretpostavlja nužna ograničenja upotrebi
ma je oblikovana sadašnjost zbog različitih modali­ osobina subjekta, pogotovo nužnih ograničenja
teta savremenog iskustva. Kao stoje problematično slobode. Kantova teleološka filozofija istorije upore-
govoriti o zapadnom razumu ili moderni koja je do sa kritikom razuma predlaže ograničenja slobodi
univerzalna i totalna, jednako problematično je kao nužnim za ostvarenje univerzalnog građanskog
zamisliti da granice utvrđene u takvim uslovima društva.

184
Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA

Fukoovi radovi o Kantovoj filozofiji istorije teže ma u svetu, vraća nas na potragu za scenama večite
da odvoje koncepciju prosvećivanja od teleološke ljudske drame. Nasuprot, kritička istorija racional­
istorije. To je ujedno i metodološki i perspektivni nosti ne može otpočeti sa takvim stanovištem jer je
manevar. Metodološka implikacija Fukoove pozicije zainteresovana za varijacije oblika posebnosti ljudi
je potreba da se odstrane sve koncepcije razuma ili i njihovih sposobnosti u određenim društvenim,
racionalnosti koje ih posmatraju kao karakteristike etičkim, i kulturnim uslovima. Takvi oblici poseb­
ili sposobnosti imanentne ljudskim akterima kroz nosti nisu nužno oblici subjekta, jedinstvenog
istoriju. Za Fukoa, neophodno je odbaciti takvo sh- bića obdarenog razumom, svešću, voljom i tako
vatanje istorije, tako prožimajuće od devetnaestog dalje. 8 Pretpostaviti da oni jesu, značilo bi uma­
veka, u značenju evolucije prirodnih osobina raci­ njiti glavni zadatak kritičke istorije racionalnosti,
onalnog subjekta kao društveno-istorijskog aktera. ispitivanje načina na koji takvi oblici specifikacije
Nadalje, neophodno je zadržati opreznost oko svih imaju određene diskurzivne uslove pretpostavlje­
pratećih tema takve istorije koje izražavaju prethod­ ne i nužne različitim oblicima društvene, zakonske,
no navedenu ambivalentnost: onih o gubitku, re­ političke i ekonomske prakse i tehnika. 9
presiji, deformaciji, otuđenju, i podeli sposobnosti
osobina subjekta i njihovih obećanja o pomirenju, Postoji i suprotna perspektiva. Pre nego što
iskupljenju, transcendenciji, i emancipaciji. Samo postavljaju problem razuma i slobode u uslovima
raskid sa takvim temama otvara prostor za ono što nužnih i univerzalnih ograničenja, Fukoova dela o
bi se moglo nazvati "kritička istorija racionalnosti". prosvećivanju, i istorijska proučavanja, započinju
sa stvarnim granicama racionalnosti i postupaka.
Takva pozicija nije ona o "smrti subjekta" pripi­ Svrha nije traganje za univerzalnim uslovima koji
sana Fukou od strane takvih kao što je Agneš He- čine mogućim govor i činjenje, i njihovo zatvaranje
ler (Heller 1990: 24). Teško bi se mogao zamisliti u temeljne moralne propise i epistemologije, već
filozof za koga je subjekt bio tako živ! To jest, ono otkrivanje šta je moguće misliti, govoriti, i činiti u
što je odbačeno jeste romansa o putovanju sub­ različitim kontigentnim uslovima. Ne može se reći
jekta unutar filozofije istorije. Pretpostavka da se da je sve moguće kao što bi iracionalisti ili slobod­
društveno-istorijski akteri mogu odrediti kao oni njaci rekli, već je stvar u tome da uvek ostaje prostor
koji poseduju sposobnost razuma, i da je delovanje kontigencije i slobode koji treba da bude određen
mehanizam putem kojeg se ostvaruju svrhe razu­ unutar uslova iskustva i identiteta.

8 Videti Hirst, Woolley 1982: ch. 6; oni tvrde:"Oblici određenja individua postoje u svim društvima, no oni nisu neizostavno određeni
kao individualni subjekti, kao jedinstveni entiteti koji koincidiraju sa odvojenim svestima i voljom" (Hirst, Woolley 1982:118).
9
J e d a n , i samo jedan deo ovakvog zadatka je onaj kojim je Fuko načelno rukovođen u nastojanju da odredi predmet svog ukupnog
rada:"Moj predmet... je bio da sačinim istoriju različitih načina pomoću kojih su, u našoj kulturi, ljudi učinjeni subjektima"(Foucault
1982:208).

185
0 FUKOU

Zadržati ovo stanovište bilo bi delikatno i oštro identifikacije sa idealima razuma, bilo formalnog,
jer ono, kao "antihumanističko", ne zahteva odba­ stvarnog ili čak proceduralnog. Presecajući pret­
civanje svih predstava subjekta. Sa jedne strane, postavke društveno-teorijske tradicije usmerene
ono pokazuje nužnost predstava prava, slobode, na subjekt, Fukoov rad smešta racionalnost ne u
dužnosti i obaveza pripisanih subjektu unutar osobine aktera ili karakteristike radnji, već unu­
određenih društvenih odnosa i diskursa. Usled toga, tar diskurzivnih i praktičnih uslova delanja, koje
političke ideologije koje potežu norme i vrednosti različito zove kao "diskurzivne formacije", "režime
povezane sa subjektom (npr. u diskursu o ljudskim istine", "igre istine", i odnosi "znanja-moći". To ima
pravima, demokratiji itd.) ne mogu se lako napustiti. značajne implikacije za način na koji tumačimo
Ako su koncepti i pretpostavke u vezi sa subjektom centralnu istorijsko-sociološku ključnu tačkuVebe-
(ili sa ličnošću ili sa bićem) stvorene i određene u rovog pojma racionalnosti. Ako bismo zadržali ovaj
određenim društvenim vezama i,diskursima, onda pojam, on se ne bi mogao razumeti kao jedinstven
se ne mogu lako izbrisati iz postojanja niti zakonski u pogledu tipa društvenog delanja (kao ciljno-raci-
zabraniti. Predstave subjekta, osobe, bića, itd., nisu onalno, ili komunikativno delanje). Niti se on može
manje "stvarne" zbog posebnih uslova postojanja. razumeti kao jedinstven proces koherentan ili kon-
Sa druge strane, ove predstave ne bi trebalo hi- zistentan za sve specifične aspekte i slučajeve ra­
postazirati u nužne i nesavladive univerzalije ljuds­ cionalizacije. Pojavljuje se razumevanje pluralnih,
ke egzistencije. Fukoova kritika sastoji se upravo u nejedinstvenih sistema racionalizacije, bez ikakve
analizi koja teži da otkrije šta može biti nadmašeno nužne koherencije između sebe, sa specifičnim us­
i što više nije nužno. Iz takve pozicije, Helerina de­ lovima postojanja koji se mogu analizirati. Stvar je
finicija subjekta (Heller1990: 37) kao"idiosinkrazije u tome, a ne u teleologijama racionalnog subjekta
interpretacije ljudskog iskustva u svetu i samois- ili racionalizacije, što obezbeđuje teren za kritičku
kustva u uslovima moderne" pretpostavlja da su istoriju racionalnosti.
uslovi iskustva dati kao jedinstvo međuzavisnih
elemenata kao manifestacije jedine sadašnjosti, Sa engleskog prevela Milana Bošković
to jest moderne. Čini mi se da je Fukoova poenta
upravo suprotna. Ona je: samo putem dvostruke Naslov izvornika: Mitchell Dean - Critical and Effec­
problematizacije aktera kao subjekta i sadašnjosti tive Histories. Foucault's Methods and Historical Soci­
kao jedinstvene moderne može da se ustanovi ho­ ology, London: Routledge, str. 43-57.
rizont kritičke i efikasne istorije razuma - ili istorijs-
ke sociologije oblika racionalnosti.

Ključna implikacija Fukoovog kasnijeg rada o


Kantu nalazi se u povratku pojmu prosvećivanja
kao nezavisne, kritičke aktivnosti putem njene

186
Mičel Din: PITANJA PROSVEĆIVANJA

LITERATURA: Foucault, M. (1982) - "Afterword: the subject


of power", u: H. Dreyfus and P. Rabinow, Michel
Beck, L. W. (1963) - "Introduction", to: I. Kant, On Foucault: beyond Structuralism and Hermeneutics,
History, trans. L. W. Beck and E. L. Fackenheim, New 1st edn, Brigton: Harvester, 208-226.
York: Bobbs-Merrill.
Fuko, M. (1984) - "Strukturalizam i
Condorcet, Μ. J. Α. Ν. C. (1955) - Sketch for a poststrukturalizam" (razgovor vodio Žerar Role),
Historical Picture of the Progress of the Human Mind, Treći program, br. 60, zima 1984, str. 152-176.
London.
Foucault, M. (1985) - The History of Sexuality, vol. 2:
Dean, M. (1991) - The Constitution of Poverty: the Use of Pleasure, New York: Pantheon.
toward a Genealogy of Liberal Governance, London:
Routledge. Foucault, M. (1986b) - "Kant on revolution and
enlightenment", Economy and Society, 15,1:88-96.
Dolar, Μ. (1991) - " T h e legacy of the enlightenment:
Foucault and Lacan", New Formations 14:43-56. Foucault, M. (1986d) - On the genealogy of ethics:
and overview of the work in progress", u: The
Dreyfus, H. and Rabinow, P. (1986) - "What is Foucault Reader, ed. P. Rabinow, Harmodsworth:
maturity? Habermas and Foucault on What is Penguin.
Enlightenment?", u: D. C. Hoy (ed.), Foucault: a
Critical Reader, Oxford: Basic Blackwell. Foucault, M. (1986i) - "What is Enlightenment?",
u: Paul Rabinow (ed.) The Foucault Reader,
Falk, P. (1988) - "The past to come", Economy and Harmondsworth: Penguin.
Society 17,3:374-394.
Fuko, M. (1998) - "Uvod u prestup", Reč, god. 5, br.
Foucault, M. (1970) - The Order of Things: an 45 (1998), str. 62-72.
ArcheologyoftheHuman Sciences, London:Tavistock
(videti: Riječi i stvari: arheologija humanističkih Gutting, G. (1989) - Michel Foucault's Archeology of
nauka, Beograd: Nolit, 1971). Scientific Reason, Cambridge: Cambridge University
Press.
Foucault, M. (1977) - Discipline and Punish: the Birth
of the Prison, London: Allen Lane. Habermas, J. (1984) - The Theory of Communicative
Action, vol. 7: Reason and the Rationalization of
Foucault, M. (1980) - "Georges Canguilhem, Society, trans.T. McCarthy, Boston: Beacon Press.
philosopher of error", / & C 7:51 -62.

187
0 FUKOU

Habermas, J. (1988) - Filozofski diskurs moderne:


dvanaest predavanja, Zagreb: Globus.

Habermas, J. (1989) - The New Conservatism: Cultural


Criticism and the Historians Debate, trans, and ed. S.
W. Nicholsen, Cambridge: Polity.

Habermas, J. (1987) - The Theory of Communicative


Action, vol. 2. Lifeworld and System: A Critique of
Functionalist Reason, Boston: Beacon Press.

Halevy, E. (1927) - The Growth of Philosophic


Radicalism, trans. M. Morris, London: Faber.

Heller, A. (1990) - "The death of the subject", Thesis


Eleven 25:22-38.

Hirst, P. and Woolley, P. (1982) - Social Relation and


Human Attributes, London: Tavistock.

Kant, I. (1963) - On History, trans. L. W. Beck, R. E.


Anchor and E. L. Fackenheim, L. W. Beck (ed.), New
York: Bobbs-Merrill.

Poster, M. (1989) - Critical Theory and


Poststructuralism, Ithaca: Cornell University Press.

Richters, A. (1988) - "Modernity-postmodernity


controversies: Habermas and Foucault", Theory,
Culture and Society 5:611 -643.

188
Didije Eribon (Didier Eribon)
"NESTRPLJIVOST SLOBODE
(Fuko i Habermas)

Američki komentatori pridaju veliki značaj debati stavlja predlog na glasanje. To je samo formalnost
Habermas-Fuko i ponašaju se kao da je bila značajna, i uglavnom se sve odvija bez ikakvih problema.
ne samo Habermasu, već i Fukou. Međutim, kada I zaista, u arhivi Koleža nalazi se pismo Pola Vena
pogledamo tekstove, veoma brzo zapazimo da je od 30. septembra 1981, u kojem je iznet zahtev
Habermas mnogo pisao ο Fukou, a da je obrnuta za pozivanje Habermasa: "Profesor Habermas je",
situacija daleko od istine. Fuko nikada nije posvetio piše Ven, "značajni predstavnik Frankfurtske škole i
članke ili predavanja Habermasovom delu i pominje filozof od svetskog ugleda. On je uzduž i popreko
ga samo u retkim prilikama - i to uglavnom kada ga promišljao marksizam, ali u tradiciji nemačke filozo­
ο tome pitaju u nekom intervjuu. fije, sučeljujući ga sa Ničeom i sa društvenim nau-
kama (...). Glavno Habermasovo delo, Saznanje Un­
Međutim, priča sedaje Fukoodigrao odlučujuću teres, prevedeno je na francuski, kao i mnoga druga
ulogu u odluci Pola Vena da pozove Habermasa njegova dela (...). Može se reći da ovaj mislilac koji
da održi niz predavanja na Kolež de Frans u mar­ seje razdor upravo zbog te svoje originalnosti kod
tu 1983. Fuko je to lično rekao Habermasu, bar nas još uvek ne nailazi na prijem koji zaslužuje".1 Ali
sudeći po onome što je Habermas u poverenju izveštaj sa sednice nastavno-naučnog veća od 29.
rekao Džejmsu Mileru (James Miller) (Miller 1993: novembra 1981. ukazuje i na to da je - izuzetno u
334). Dokumenti svedoče d a j e zvaničnu inicijativu ovom slučaju - bilo nekoliko glasova protiv.2 Ostali
za poziv pokrenuo Pol Ven. Procedura pozivanja predavači koji su pozvani tog dana podržani su jed­
nekog predavača na Kolež de Frans jeste sledeća: noglasno, a naročito onaj koga je predložio Mišel
jedan od profesora upućuje pismeni zahtev deka­ Fuko: Leo Bersani, profesor francuske književnosti
nu, a onda on na sednici nastavno-naučnog veća sa Berkli univerziteta. 3

1
Pismo Pola Vena dekanu Koleža de Frans, 30. septembar 1981.
2
Izveštaj pokazuje da je tridesettroje glasalo za od četrdesettroje koji su glasali.
3
Upravo je Leo Bersani, koji je u to vreme bio šef katedre za francusku književnost, prvi put pozvao Fukoa na Berkli 1975. Kada je Leo
Bersani 1982. došao u Pariz da bi održao taj niz predavanja, Fuko je u svom domu napravio mali prijem u njegovu čast. Za Habermasa
to nije uradio.

189
0 FUKOU

Pitao sam Pola Vena ο ovom događaju i evo nje­ "anarhizujućim", da se razum podvrgne još radikal­
govog odgovora: "Ja i samo ja sam pozvao Haber­ nijoj kritici kako bi se protresle njegove "gvozdene
masa na Kolež, Fuko čak nije bio u toku".4 Ven pre­ zidine".Ti su pokreti odbacivanja, kaže on, rođeni iz
cizira da mu je bila nepoznata čitava Habermasova iscrpljenosti same moderne i od razdvajanja umet-
intelektualna evolucija i da je, u stvari, poznavao nosti od života, filozofije od životnog. A Habermas
samo njegove stare radove kao što je Saznanje i in­ pledira da ne treba kriviti "kulturnu modernu",
teres. Smatrao ga je naslednikom kritičke tradicije već "društvenu modernizaciju" i pritisak ekonom­
Frankfurtske škole ("mislilac koji unosi razdor"). skih imperativa i dirigovanih intervencija države.
Zato je bio zaprepašćen sadržajem predavanja. Današnji zadatak filozofije, ali i politike, jeste da se
Kada je rekao Fukou koliko je zapanjen, ovaj mu je bori za "promišljeno obnavljanje veza između mod­
odgovorio: "Ne znam šta ti bi da ga pozoveš!" 5 erne kulture i životne prakse". A to će omogućiti
da se "društvena modernizacija uputi u različitim,
Fuko se nije udostojio da prisustvuje tim pre­ nekapitalističkim smerovima". Ako ne bude tako
davanjima, čak ni prvom. Bio je na Koležu tog jutra pojaviće se opasnost od toga da nas iracionalizam
7. marta. Došao je da se pozdravi sa Habermasom još jednom odvede prema sutrašnjicama koje
ušavši na vrata rezervisana za profesore, u dnu uzmiču. I onda Habermas poziva na neumoljivu
sale koja je bila krcata. Ali, iskoristio je gužvu koja osudu Ničea i ničeizma.
je vladala pred početak predavanja, diskretno je
nestao i otišao u svoju kancelariju. 6 Fukoje bio iritiran i samim Habermasovim prisus­
tvom, a još je više bio iritiran njime kao predavačem.
Sadržaj tih predavanja obuhvata prva četiri po­ Pol Ven se seća večere od 7. marta 1983:
glavlja knjige na kojoj je Habermas radio u tom tre­
nutku, Filozofski diskurs moderne (Habermas 1988). "Fuko nije mogao da ne pozove Habermasa na
Njihova meta su"postmodernizam"i želja, naročito večeru. I tako smo se okupili nas četvorica, četvrti
nekih francuskih filozofa, da se prevaziđe "mod­ je bio Danijel (Defer /Defert/). Razgovara se na
erna", što će reći "zapadnjački racionalizam koji je engleskom. Razgovor, čiji je ton bio ledeno učtiv,
od kraja XVIII veka na ovamo predstavljao horizont poče raspravom u kojoj je Habermas protestovao
na kojem je moderno doba samo sebe tumačilo".7 zbog ne znam više kakvog Miteranovog političkog
Habermas se bavi i pokušajima, koje je nazvao stava iz te nedelje (...). A onda smo počeli da razgo-

4
Pismo Pola Vena autoru ovog teksta od 20. j u n a 1993.
5
Ibid.
6
Bio sam toga dana sa Fukoom: otišao sam po njega u kancelariju i zajedno smo ušli u amfiteatar. Nestao je nekoliko trenutaka
kasnije rekavši mi da "ne želi da g u b i vreme" i da me čeka u svojoj kancelariji.
7
Ovi su citati izvučeni iz otkucanog sinopsisa koji je deljen na Koležu na dan prvog predavanja.

190
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

varamo ο filozofiji, i rascep je bio toliko očigledan filozofa. Vrteo sam i okretao tih nekoliko rečenica,
da je na kraju, posle jedne Habermasove rečenice, ali nisam bio zadovoljan rezultatom. Rekao sam
Fuko napravio dramsku pauzu, okrenuo se prema to Fukou, a onda je on zatražio da umesto mene
njemu, osmehnuo se široko, pre bi se moglo reći napiše taj zaključak. On je, dakle, autor poslednjih
proždrljivo i krvoločno nego prijatno, otkrivajući nekoliko redova tog članka:
oba reda ajkulinih zuba i rekao: Ά možda sam ja an­
arhista?', sarkastično naglašavajući reč anarhista".8 "Između dva rata, Frankfurtska škola je zabrinu­
la institucionalnu filozofiju zato što je napravila za­
Habermas se seća da je sa Fukoom razgovarao okret prema savremenim političkim problemima.
ο nemačkom filmu i zaključuje da su im se ukusi Juče i prekjuče smo imali utisak da je Habermasov
radikalno razlikovali. Razgovarali su i ο svojim filo­ postupak obrnut: izravnati sve što se u oblasti poli­
zofskim putevima 9 . Ali, očigledno je da među njima tike, kulture, društva dešava izvan univerzitetskog
nije bilo strujanja. U članku koji je napisao povo­ prostora u skladu sa jednim etabliranim diskur-
dom Fukoove smrti, Habermas se priseća tog sus­ som" 1 1 .
reta i pita se: "Možda ga nisam dobro razumeo?" 1 0
Fuko se nesumnjivo ni malo nije potrudio po tom Sučeljavajući na ovaj način Habermasa i Frank­
pitanju.Takođe nije neočekivano što, ne računajući furtsku školu, Fuko mu je pakosno vraćao milo
tu kurtoaznu večeru i još jedan ili dva susreta, za drago. U govoru iz 1980, koji je na francuskom
među njima nije bilo nikakve razmene, ni javne, objavljen 1981, Habermas je pozvao na odgovor­
ni privatne. Fuko nije imao nameru da učestvuje u nost pravce koji kritikuju modernizam. Izdvojio je
dijalogu. Čak je hteo da ugrabi priliku da napadne tri težnje: "premodernizam starih konzervativaca",
Habermasa. "antimodernizam mladih konzervativaca" i "post-
modernizam neokonzervativaca" 1 2 . Evo kako je
U to sam vreme bio novinar u Liberasionu i definisao "mlade konzervativce":
morao sam da napišem izveštaj ο tim predavanji­
ma. Hteo sam u zaključku da napišem kako sam se "Oni se pozivaju na položaje u moderni kako bi
osećao nelagodno dok sam slušao tog nemačkog zasnovali nemilosrdni antimodernizam. Sponatnim

8
Pismo Pola Vena autoru, 20. jun 1993.
9
Ο načinu na koji je Habermas doživeo ove susrete, videti knjigu Džejmsa Milera (Miller 1993:338-339).
10
Jürgen Habermas, "Une fleche dans le coeur du temps present", Critique, avgust-septembar, 1986, str. 794-799. Ovaj je članak najpre
objavljen na nemačkom 7. jula 1984. u listu Jaz (za srpski prevod v. Habermas 1986)
11
Eribon 1983:33; članak je priređen posle prva dva predavanja, koja su održana 7. i 8. marta. Druga dva su održana 15. i 22. marta.
12
Habermas 1981:966. Radi se ο govoru koji je Habermas održao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta, 11. septembra
1980.

191
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

varamo ο filozofiji, i rascep je bio toliko očigledan filozofa. Vrteo sam i okretao tih nekoliko rečenica,
d a j e na kraju, posle jedne Habermasove rečenice, ali nisam bio zadovoljan rezultatom. Rekao sam
Fuko napravio dramsku pauzu, okrenuo se prema to Fukou, a onda je on zatražio da umesto mene
njemu, osmehnuo se široko, pre bi se moglo reći napiše taj zaključak. On je, dakle, autor poslednjih
proždrljivo i krvoločno nego prijatno, otkrivajući nekoliko redova tog članka:
oba reda ajkulinih zuba i rekao: Ά možda sam ja an­
arhista?', sarkastično naglašavajući reč anarhista".8 "Između dva rata, Frankfurtska škola je zabrinu­
la institucionalnu filozofiju zato što je napravila za­
Habermas se seća da je sa Fukoom razgovarao okret prema savremenim političkim problemima.
ο nemačkom filmu i zaključuje da su im se ukusi Juče i prekjuče smo imali utisak da je Habermasov
radikalno razlikovali. Razgovarali su i ο svojim filo­ postupak obrnut: izravnati sve što se u oblasti poli­
zofskim putevima 9 . Ali, očigledno je da među njima tike, kulture, društva dešava izvan univerzitetskog
nije bilo strujanja. U članku koji je napisao povo­ prostora u skladu sa jednim etabliranim diskur-
dom Fukoove smrti, Habermas se priseća tog sus­ som ".
reta i pita se: "Možda ga nisam dobro razumeo?" 1 0
Fuko se nesumnjivo ni malo nije potrudio po tom Sučeljavajući na ovaj način Habermasa i Frank­
pitanju.Takođe nije neočekivano što, ne računajući furtsku školu, Fuko mu je pakosno vraćao milo
tu kurtoaznu večeru i još jedan ili dva susreta, za drago. U govoru iz 1980, koji je na francuskom
među njima nije bilo nikakve razmene, ni javne, objavljen 1981, Habermas je pozvao na odgovor­
ni privatne. Fuko nije imao nameru da učestvuje u nost pravce koji kritikuju modernizam. Izdvojio je
dijalogu. Čak je hteo da ugrabi priliku da napadne tri težnje: "premodernizam starih konzervativaca",
Habermasa. "antimodernizam mladih konzervativaca" i "post-
modernizam neokonzervativaca" 1 2 . Evo kako je
U to sam vreme bio novinar u Liberasionu i definisao"mlade konzervativce":
morao sam da napišem izveštaj ο tim predavanji­
ma. Hteo sam u zaključku da napišem kako sam se "Oni se pozivaju na položaje u moderni kako bi
osećao nelagodno dok sam slušao tog nemačkog zasnovali nemilosrdni antimodernizam. Sponatnim

8
Pismo Pola Vena autoru, 20. jun 1993.
9
Ο načinu na koji je Habermas doživeo ove susrete, videti knjigu Džejmsa Milera (Miller 1993:338-339).
10
Jürgen Habermas, "Une fleche dans le coeur du temps present", Critique, avgust-septembar, 1986, str. 794-799. Ovaj je članak najpre
objavljen na nemačkom 7. jula 1984. u listu Jaz (za srpski prevod v. Habermas 1986)
11 Eribon 1983:33; članak je priređen posle prva dva predavanja, koja su održana 7. i 8. marta. Druga dva su održana 15. i 22. marta.
12
Habermas 1981:966. Radi se ο govoru koji je Habermas održao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta, 11. septembra
1980.

191
0 FUKOU

silama mašte, subjektivnog iskustva, osećajnosti, "Pre nego što se, sa nekim Nemcima, smerno
pripisuju jednu daleku i arhaičnu osnovu, na mani­ zabrinemo z b o g t o g a što su neki francuski filo­
hejski način razumu suprotstavljaju princip koji zofi (Fuko, Delez /Deleuze/...) upotrebili Ničea,
može samo da bude prizvan, bilo da se radi ο volji trebalo bi da razumemo kakvu je funkciju Niče - a
za moć, ο suverenosti bića ili ο dionizijskoj poetskoj koji Niče? onaj iz Genealogije morala kod Fukoa -
sili" (Habermas 1981:966). mogao da ispuni u jednom filozofskom prostoru u
kojem je dominirao subjektivističko-spiritualistički
A evo i nastavka: egzistencijalizam sa podrškom univerziteta (...). Na
taj je način, kroz napor da jednom anistorijskom ra­
"U Francuskoj ta težnja ide od Žorža Bataja cionalizmu suprotstavi istorijsku nauku istorijskih
(Georges Bataille) do Deride, preko Fukoa. Iz svih razloga (sa idejom "genealogije" i pojmom kao što
njih isijava duh Ničea koji je ponovo otkriven je epistema), Fuko mogao da doprinese nečemu
sedamdesetih godina" (Habermas 1981:966). što bi, viđeno iz Nemačke u kojoj Niče ima posve
drugačije značenje, moglo da izgleda kao restau­
Zapazićemo da je pozivanje na sedamdesete racija iracionalizma, a Habermas je na suprotstav­
godine kao na epohu ponovnog otkrivanja Ničea ljanju iracionalizmu izradio svoj filozofski projekat"
u najmanju ruku čudno. Žorž Bataj je umro 1963, (Bourdieu 1990:1-10).
njegova knjiga ο Ničeu potiče iz 1943, i već je tride­
setih godina bio posvetio nekoliko značajnih tek­ Otuda neophodnost, podvlači Burdije, da se,
stova svom omiljenom autoru. Što se tiče Istorije kao preduslov za svaku raspravu, uzme u obzir
ludila, na koju Habermas ovde veoma jasno aludira "učinak prizme kroz koju se prelamaju, i po pitanju
("dionizijska poetska sila"), priređena je, kao što smo proizvodnje kao i po pitanju recepcije, nacionalni
videli, između 1956. i 1960, a objavljena je 1961. Ali, intelektualni prostori i kategorije percepcije koje
ovakva izvrtanja hronologije manje su značajna od oni nameću i ulivaju".
Habermasove zatvorenosti u nemački kontekst, u
kojem se svako pozivanje na Ničea smatra sumn­ Treba se složiti: možda bi neki ozbiljniji Haber-
jivim i uvek se prilepljuje za konzervativce. masov pokušaj da razume francusku misao, da uđe
u Fukoove razloge, doprineo tome da debata koju
Kao što zapaža Pjer Burdije (Pierre Bourdieu): od je hteo da započne bude plodnija, ili bar moguća.
zemlje do zemlje "tekstovi cirkulišu bez svog kon­ Ali Fuko, koji je bez sumnje pročitao taj članak u re­
teksta; ne nose sa sobom prostor koji ih je proiz­ viji Kritik, mora d a j e zaključio da takve klevete stav­
veo", a to je "generator neverovatnih nesporazuma". ljaju tačku na raspravu čak i pre nego stoje počela.
Burdije za primer uzima upravo odnos prema Ničeu
i suprotnosti između Fukoa i Habermasa: Dva duga poglavlja posvećena Fukou u Filo­
zofskom diskursu moderne iz 1985. pokušavaju da

192
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

pronađu bolje argumente (Habermas 1988). Ali, u zanosti i korelacije, Habermas je mogao samo da
osnovi, izlaganje je ostalo potpuno isto i izražava učvrsti Fukoov neprijateljski i odbojan stav. Kako
toliko nerazumevanje da je malo verovatno da bi bi Fuko mogao da suprotstavi Habermasovim kri­
Fuko, da je mogao da pročita ti knjigu (umro je pre tikama ono što je radio i mislio, kada je Habermas
nego što se pojavila), osetio želju da nadugačko kritikovao upravo ono što on više nije radio, nije
odgovori i da započne dijalog u okviru koji je post­ mislio i čega se odavno odrekao?
avio Habermas, toliko je ta problematika udaljena
od njegovih teorijskih interesovanja 1 3 . Fukoov se animozitet može objasniti i
činjenicom da je imao utisak kako u zaokretima
Postoji razlog za to što debata između Fukoa Habermasove misli od sedamdesetih godina na
i Habermasa nije mogla da se odigra. Taj razlog ovamo nastaje sve ono čemu se suprotstavljao i iz
je što je Fuko bio, ako smemo tako da kažemo, tog se suprotstavljanja filozofski izgradio. "Teorija
u kandžama svoje prošlosti. Kritika koju su mu komunikacionog delanja" koju je Habermas razvio
upućivali neki Nemci, a među njima i Habermas, od svog "lingvističkog zaokreta" izgledala mu je
velikim se delom sastojala od zamerki što želi da iza kao povlađivanje dnevnom ukusu starih trabanata
oblika racionalnosti pronađe iskonska, "arhaična" univerzitetske filozofije. Ideja ο analizi uslova u ko­
iskustva, kao što je ludilo. Ali Fuko je odavno jima se može ostvariti entitet "idealne reči" koji pret­
prekinuo tu ontološku potragu koja je prožimala postavljaju sve upotrebe jezika, izgledala mu je kao
Istoriju ludila i koja je snažno izražena u predgov­ povratak na esencijalistički način mišljenja, odsečen
oru iz 1960. Fuko je unapred insistirao na istorijsko- od realnih praksi, kao povratak na utopiju ο jednom
kritičkom postupku koji je takođe bio njegov kada blistavom svetu bez priključaka sa realnim svetom.
je pisao Folie et deraison, i koji je jedini opstao i u Upravo je iz prekida sa takvim tipom filozofija ap­
njegovim poslednjim radovima, bar od Nadzirati i straktnog univerzalnog Fuko izveo svoju "analitiku
kažnjavati. Kada Habermas 1980. govori ο Fukoo- moći". U tom smislu debata nije bila potrebna: sve
vom oduševljenju "dionizijskom poetskom silom", što je Fuko pisao predstavljalo je opovrgavanje
može se reći i da jeste i da nije u pravu; to je bilo onoga što je Habermas gurao napred. Njegova iriti-
tačno, ali više nije. S obzirom na to da je razmatrao ranost onime što je smatrao vraćanjem na najtradi-
Fukoovo delo bez ikakvog obzira za tu vremensku cionalniju misao bila je još jača zbog toga što g a j e
razliku i da je čitao sve Fukoove tekstove kao da već neko vreme veoma zanimala Frankfurtska škola,
njihov autor još uvek prihvata sve njihove pove­ u kojoj je otkrivao upravo obrnuti pokret.

13
Ο nemogućnosti ove debate usled prevelike udaljenosti ovih problematika, a i da biste se upoznali sa odličnim izlaganjem ο
ovim problematikama, videti Huberta Dreyfusa i Paula Rabinowa,"Qu'est-ce que la maturite? Habermas, Foucault et les Lumieres"
(Dreyfus, Rabinow 1989). Ovaj se članak može pronaći i u specijalnom broju revije Kritik posvećenom Fukou, avgust-septembar
1986, str. 857-872.

193
0 FUKOU

U izlaganju koje je podneo pred Francuskim Fuko se poziva na knjigu koju je 1939. u Nju-
filozofskim društvom u maju 1978. - prvom od nje­ jorku objavio Institut za društvena istraživanja i
govih tekstova posvećenih Kantovom tekstu "Šta koju su potpisali Georg Ruše (Georg Rusche) i Oto
je prosvetiteljstvo?" - tvrdio je da je u Francuskoj Kirhajmer. Istorija tog dela pod nazivom Punishment
došao trenutak kada se "taj problem Aufklärunga and Social Structures, prilično je složena. Polazna
može nanovo smatrati veoma bliskim zahvaljujući tačka mu je jedan obiman rukopis Georga Rušea
radovima Frankfurtske škole" (Foucault 1990: 43). pod nazivom Marche du travail et droit penal, koji
Nešto dalje je govorio o tom "problemu koji nas je nastao kao rezultat istraživanja koje je subven-
gura u bratski zagrljaj sa Frankfurtskom školom..." cionisao Institut tridesetih godina. Institut je poz­
(Foucault 1990:45). vao kriminologe.radi ekspertize i oni su predložili
neke izmene. Pošto je Georg Ruše emigrirao u Pal­
Ta objava intelektualnog bratstva iz 1978. dovodi estinu, taj je zadatak dodeljen Otu Kirhajmeru koji
do niza tekstova u kojima Fuko podvlači tu duboku je procenio da je potrebno preraditi tekst u većoj
naklonost, poklapanje svog postupka sa teorijskim meri. To je dovelo do spora oko autorskih prava.
pokušajima tog pravca nemačke filozofije. Nekoliki Uvod i poglavlje o XX veku u potpunosti pripadaju
su prevodi sredinom sedamdesetih godina skrenuli Kirhajmeru. Izgleda da je Maks Horkhajmer sma­
pažnju francuske intelektualne sredine na Adorna i trao tu knjigu delom od nevelikog značaja 1 6 .
Horkhajmera (Horkheimer). Fuko je počeo strastve­
no da čita te stare knjige u kojima je otkrivao prob­ U Nadzirati i kažnjavati (Foucault 1975; Fuko
leme oko kojih se njegov rad neprestano vrteo 14 . 1997) Fuko sa toplinom komentariše "veliku knjigu
Bez sumnje je počeo da obraća pažnju na taj pokret Rušea i Kirhajmera" u kojoj možemo, kaže on,
i pre tih prevoda, kada je pisao Nadzirati i kažnjavati. "naći izvestan broj suštinskih repera" i, na prvom
U razgovorima sa Dučom Trombadorijem (Ducio mestu, analizu konkretnih kaznenih sistema kao
Trombadori) iz 1978. Fuko zaista kaže da se zain- "društvenih pojava o kojima ne mogu da nas iz-
teresovao za Frankfurtsku školu pošto je pročitao veste samo pravni okviri društva i njegovi etički iz-
"knjigu o mehanizmima kažnjavanja, koju je napis­ bori"."U tom su smislu", kaže Fuko,"Ruše i Kirhajmer
ao Kirhajmer (Kircheimer) u Sjedinjenim Državama", doveli u vezu različite kaznene režime i proizvodne
i naziva to delo"izuzetnim" (Trombadori 1981) 1S . sisteme u kojima su se očitovali". Fuko, međutim,

14
Dijalektika prosvetiteljstva Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera prevedena je na francuski 1974. (Gallimard), Pomračenje uma M.
Horkhajmera takođe 1974. (Payot), a Adornova Negativna dijalektika 1978. (Payot). Knjiga Martina Džeja (Martin Jay) o Frankfurts­
koj školi, koju je Fuko pažljivo pročitao, objavljena je na francuskom 1977. (Jay 1977).
,s
Citiram originalni francuski tekst skinut sa trake.
16
Sve ove podatke izvlačim iz knjige Rolfa Vigeršausa (Rolf Wiggershaus) (Wiggershaus 1993:220-221); uopšteno o Otu Kirhajmeru,
str. 217-223.

194
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

pravi otklon od te "stroge korelacije" kojoj bi, kaže, Ovu temu razvija u predgovoru koji piše 1978.
"bez sumnje imalo što-šta da se zameri". Očigledno za američko izdanje knjige Žorža Kangilema (Georg­
je da te "zamerke" proizilaze iz Fukoovog odnosa es Canguilhem) Le Normal et le pathologique. Čitav
prema marksizmu. U jednom intervjuu iz 1978. početak teksta ispunjenje njegovim razmišljanjem
Fuko suprotstavlja analizu "ekonomističkog tipa", na temu Aufklärunga. Sudbina tog pitanja u Fran­
kojoj pribegavaju "odlični nemački istoričari i so­ cuskoj, kaže on, veoma se razlikuje od njegove sud­
ciolozi Frankfurtske škole", sopstvenoj analizi u bine u Nemačkoj."Nemačka ga je filozofija oblikov­
terminima disciplinarnih tehnologija (Fuko 1988: ala kroz istorijsko i političko promišljanje društva",
108). Druga tema koja je zadržala Fukoovu pažnju dok je u Francuskoj "istorija nauka poslužila kao os­
na knjizi Rušea i Kirhajmera jeste ideja da "kaznene lonac" tom filozofskom pitanju. Fuko, dakle, može
sisteme u našim društvima treba razmatrati u ok­ da napiše:
viru'političke ekonomije'tela" (Fuko 1997:31).
"Kad bi trebalo da izvan Francuske potražimo
Pošto ju je Horkhajmer potcenio, knjiga je nešto što odgovara radu Kavajea (Cavailles), Koarea
doživela rehabilitaciju kroz Fukoa. Ali njegovo in- (Koyre) i Kangilema, bez sumnje bismo ga pronašli
teresovanje za Frankfurtsku školu uskoro će se u Frankfurtskoj školi (...). U istoriji nauka u Fran­
proširiti na čitav taj pravac. 0 tome svedoče bro­ cuskoj, kao i u nemačkoj kritičkoj teoriji, u suštini
jni intervjui, naročito razgovori sa Dučom Trom- se radi o proučavanju razuma čija strukturalna au­
badorijem, i jedan intervju Žerara Rolea (Gerard tonomija u sebi nosi istoriju dogmatizama i despo-
Raulet) iz 1983 (Fuko 1984b). U tim razgovorima tizama. Razuma koji, shodno tome, postiže učinak
Fuko primećuje da je Francuska gotovo ignorisala oslobađanja samo pod uslovom da uspe da se os­
Frankfurtsku školu isto kao stoje ignorisala "pravac lobodi samog sebe"' 7 .
veberovske misli": "Dok sam ja bio student, mogu
Vas uveriti, ni jedan jedini put nisam bio čuo za ime Ne treba se, dakle, iznenaditi, dodaje Fuko, zbog
frankfurtske škole od ijednog mog profesora"(Fuko centralnog mesta koje u savremenim intelektual­
1984b: 159). Fuko tada počinje da žali što se nije nim debatama u Francuskoj zauzima istorija nauka
dogodio susret između francuske filozofije i Frank­ i "naročiti oblik koji joj je dao Ž. Kangilem", u meri u
furtske škole, susret koji je mogao da se odigra na kojoj je pitanje prosvetiteljstva, što će reći pitanje
preseku istorije nauka i na "pitanju istorije raciona­ sadašnjeg trenutka i njegovih značenja, više nego
lnosti". ikada na dnevnom redu:

17 Foucault 1978: IX-XX; ovaj se predgovor pojavio na francuskom sa ispravkama koje je načinio Fuko pred samu smrt - to je bez
sumnje poslednji tekst koji je imao vremena da ponovo vidi pre objavljivanja - pod naslovom: "La vie: I'experience, la science"
(Foucault 1985:3-14). Poređenje ovih dvaju verzija m n o g o govori o evoluciji Fukoove misli u poslednjim godinama života.

195
0 FUKOU

"Posle dva veka Aufklärung se vraća: i to ne mogli da podnesete, čovek jednostavno ne zna da
kao način na koji će Zapad postati svestan svojih li da se zbog toga raduje ili da očajava".
aktuelnih mogućnosti i sloboda koje su mu na ra­
spolaganju, već kao način da se zapita o svojim Kakva je, dakle, priroda tog "ogromnog uti-
ograničenjima i o moćima koje je zloupotrebio. Ra­ caja"? Frankfurtska škola je, kaže Fuko, postavila
z u m kao despotska prosvećenost" (Foucault 1978: "suštinski problem", a to je problem "učinaka moći
IX-XX) 1 8 . koji su povezani sa vršenjem racionalnosti" koja se
istorijski i geografski kovala na Z a p a d u počev od
Ali ta istosmernost, ta bliskost koju Fuko us­ XVI veka. Ekonomska, društvena, istorijska, kul­
postavlja između francuskog istraživanja u isto- turna, naučna sudbina zapadnih naroda duboko je
riji nauka i kritičke teorije nije urodila istinskim povezana sa pribegavanjem tom obliku racional­
susretom. Fuko zbog toga žali utoliko više što bi, nosti.
kako kaže, da se ranije upoznao sa Frankfurtskom
školom, izbegao "mnoge gluposti" koje je izgovo­ "Ali", dodaje on,"kako razdvojiti tu racionalnost
rio i "mnoga skretanja" koja je načinio sledeći sopst- od mehanizama, procedura, tehnika, učinaka moći
veni put. U razgovorima sa Trombadorijem izražava koji je prate i koju podnosimo toliko loše kao da
se u gotovo identičnim terminima: je oblik represije svojstven kapitalističkim i možda
socijalističkim društvima? Zar ne bismo iz toga mo­
"Kada priznajem sve te zasluge Frankfurtske gli da zaključimo da se obećanje Aufklärunga da će
škole, činim to sa grizom savesti onoga koji je to dosegnuti slobodu vežbanjem razuma preokrenulo
morao da pročita ranije, koji žali što to nije ranije u vežbanje razuma koje sve manje i manje obećava
učinio i koji sebi kaže sa izvesnim kolebanjem: da slobodu? Suštinski problem. Problem u kojem se
sam pročitao ova dela, mnoge stvari ne bih rekao, svi praćakamo. Želim da kažem da je Frankfurtska
mnoge greške ne bih načinio, bio bih pošteđen škola veoma neočekivano, veoma jasno formulisa-
velikog rada, ali i uskraćen za nešto zadovoljstva, la probleme koji su naši" (Trombadori 1981 ) 1 9 .
jer, da sam ih pročitao veoma mlad, možda bih bio
toliko zaveden da ne bih radio ništa drugo već bih Fuko ipak zamera Frankfurtskoj školi da je os­
samo njih komentarisao. Ti retrospektivni uticaji, ti tala zatvorena u tradicionalnu koncepciju "sub­
ljudi koji su mogli da na vas imaju ogroman uticaj jekta", koja je i "filozofski zastarela" i prepuna
i koje ste otkrili tek u godinama kada ste taj uticaj "marksističkog humanizma". Ta se dvostruka fili-

Tekst je osetno drugačiji u Revue de metaphysique et de morale: "Dva veka po svom pojavljivanju, Aufklärung se vraća: i to istovre­
18

meno kao način na koji će Zapad postati svestan svojih aktuelnih mogućnosti i sloboda koje su mu na raspolaganju, i kao način na
koji će se zapitati o svojim ograničenjima i o moćima kojima se koristio. Razum kao despotizam i kao svetlost" (Foucault 1985:7).
19
Ovde citiram originalnu transkripciju na francuskom.

196
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

jacija nalazi u srcu njene problematike koja repre­ Fuko grabi i priliku da odgovori na neke
siju i otuđenje - koji obogaljuju čoveka i udaljuju polemičke strele koje su mu upućene:
ga od njegove suštine - suprotstavlja projektu
oslobođenja, razotuđenja, koji vraća čoveka njego­ "Kažu da sam poricatelj istorije. I Sartr to kaže.
voj prirodi: A ja bih rekao: oni nisu poricatelji istorije, ovi su
gutači istorije, gutaju je gotovu, onakvu kakvu su je
"Ne mislim da je Frankfurtska škola u stanju istoričari za njih sažvakali. U tome je moja greška,
da na bilo koji način prizna da ono što trebamo da to je sigurno [...]. Nikada se nisam zadovoljavao ra­
radimo, nije da pronađemo svoj izgubljeni iden­ dovima drugih istoričara. Čak i kada se pozivam na
titet, da oslobodimo svoju utamničenu prirodu, njih, uvek sam držao do sopstvene istorijske analize
da pokrenemo svoju suštinu, već da idemo pre­ stvari. Želeo sam da säm stvaram istoriju" (Tromba­
ma nečemu sasvim drugačijem. Tu se vrtimo oko dori 1981) 2 0
jedne Marksove rečenice: čovek proizvodi čoveka.
Kako da je razumemo? Za mene ono što treba da Taj intervju iz 1978. bio je ugovoren sa no­
se proizvede nije sam čovek onakav kakvog ga vinarom komunističkog dnevnika L'Unita, što
je priroda nacrtala i kakvim ga je njegova suština objašnjava neke opaske i neke pregibe. U sas­
opisala, već moramo da proizvedemo nešto što vim drugačijem kontekstu, Fuko se, odgovarajući
uopšte ne postoji i nemamo pojma šta bi to moglo na pitanja Huberta Drajfusa i Pola Rabinova, na
da bude" (Trombadori 1981). drugačijoj osnovi distancira od Frankfurtske škole,
kojoj ipak odaje priznanje:
Fuko upućuje još jednu zamerku predstavnic­
ima "kritičke teorije": što su se veoma malo bavili "Treba li suditi razumu? Po mom mišljenju ništa
"istorijom u punom smislu": ne bi moglo biti sterilnije od toga. Najpre zato što
prostor koji treba pokriti nema ništa sa krivicom ili
"Pozivali su se na jednu gotovu istoriju, koju nevinošću. Zatim zato što je apsurdno upućivati
su mogli da pronađu već napisanu, provereno na razum kao na entitet suprotan ne-razumu.
autentičnu, koju su potvrdili brojni dobri istoričari, Konačno, zato što bi nas takav proces osudio na to
prilično marksistički nastrojeni, dodelivši sebi za­ da igramo proizvoljnu i dosadnu ulogu racionaliste
datak da tu istoriju uzmu u obzir kako bi od nje ili iracionaliste.
načinili neku vrstu eksplikativnog zaleđa".

20
Ovo pojašnjenje rasvetljuje Fukoove reči iz j e d n o g intervjua iz 1983, "A propos des faiseurs d'histoire". Fuko verovatno ima na
umu Frankfurtsku školu (između ostalih) kada izjavljuje d a j e filozofsko promišljanje već d u g o išlo da "traži u čitanju istorijskih dela
materijal koji je smatran "sirovim" i samim tim'tačnim'". Fuko propoveda obrnuti stav: "Treba sami da obavimo posao; treba sići na
dno rudnika" (Foucault 1983a: 22)

197
0 FUKOU

Hoćemo li pokušati da analiziramo taj tip racio­ kritikovati racionalnost, ili pisati racionalnu isto­
nalizma koji je naizgled svojstven našoj modernoj riju svih grananja i svih račvanja, istoriju koja pri­
kulturi i koji svoje sidrište nalazi u Aufklärungul pada razumu. Ali, verujem da se od Maksa Vebera
Takav je bio pristup nekih pripadnika Frankfurtske u Frankfurtskoj školi i kod mnogih istoričara nauka,
škole. Moj cilj, međutim, nije da načinjem raspravu kao što je Kangilem, radilo o izolovanju jednog ob­
o njihovim delima, koja su ipak važna i dragocena, lika racionalnosti koji je proglašen dominantnim i
moj je cilj da predložim drugačiji modus analize kojem je dat status razuma, a sve kako bi od toga
odnosa između racionalizacije i moći. napravili nešto što izgleda kao jedan od mogućih
oblika delovanja racionalnosti" 2 2 .
Bez sumnje je mudrije ne razmatrati globalno
racionalizaciju društva ili kulture, već analizirati Nešto dalje Žerar Role ispituje Fukoa o Haber-
proces kroz razne oblasti od kojih svaka upućuje na masovoj kritici "postmodernog" pravca. Fuko se
neko suštinsko iskustvo: ludilo, bolest, smrt, zločin, iznenađuje: "Šta nazivamo post-modernizmom?
seksualnost, itd." (Foucault 1984a: 300). Nisam u toku" (Fuko 1984b: 165). Možda bismo
pogrešili kada bismo ovu izjavu smatrali čisto
U intervjuu sa Žerarom Roleom iz 1983, Fuko se polemičkom. Sigurno je da je Fuko veoma dobro
vraća na ovo pitanje i nastoji da suprotstavi Haber- znao šta pokriva etiketa "postmodernizma", u sva­
masa "kritičkoj teoriji" Frankfurtske škole 2 1 : kom slučaju staje pokrivala u Habermasovoj tema­
tici. Ali istina je da taj pojam, osim retkih izuzetaka,
"Verujem da povika, koju smo često slušali, nikada nije upotrebljen u Francuskoj. A i Fukoovo
protiv svake kritike razuma ili svakog kritičkog iznenađenje samo je delimično hinjeno. Evo kako
istraživanja o istoriji racionalnosti (bilo da prih- on to objašnjava:
vatate racionalnost, bilo da padate u iracionalizam)
nastaje iz shvatanja da nije moguće racionalno

21 Treba zapaziti da Habermas kritikuje Adorna i Horkhajmera u Filozofskom diskursu moderne. Dobro je zapazio srodnost njihovog
postupka sa Fukoovim.
22 Foucault 1983b: 201. (Ovo je prevod navoda na francuskom, koje je Eribon preveo sa engleskog. U srpskom prevodu sa engleskog,
koji se pojavio u časopisu Treći Program, u prevodu Borislave Sašić, ovaj deo glasi: "Mislim da učena, koja je često bila na delu u
svakoj kritici razuma i svakom kritičkom istraživanju istorije racionalnosti (ili prihvatate racionalnost ili ostajete žrva iracionalnosti),
operiše kao d a j e nemoguća racionalna kritika racionalnosti, ili kao da je nemoguća racionalna istorija svih granjanja i svih bifurka­
cija, eventualna istorija razuma... Mislim da je, od Maksa Vebera, u frankfurtskoj školi i u svakom slučaju za m n o g e istoričare nauke
kao što je Kangijem, to bilo pitanje izolovanja dominantnog oblika obdarenog statusom j e d n o g j e d i n o g razuma racionalnosti da
bi se pokazalo kako je to jedini m o g u ć i oblik od tolikih drugih"/Fuko 1984b: 159-160/; u nastavku će biti korišćen postojeći pre­
vod /prim. ur./). U j e d n o m razgovoru sa Polom Rabinovim iz 1982, Mišel Fuko razvija sličan iskaz. Na jedno Rabinovljevo pitanje o
Habermasovim kritikama, on odgovara: "Postoji taj problem koji je pokrenuo Habermas: ako o d b a c i m o Kantovo ili Veberovo delo,

198
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

"Amerikanci planiraju seminar na kome bi tre­ nisam znao za jedno predavanje koje je tada držao
balo da učestvujemo Habermas i ja. Habermas je upravo o ovoj temi. Prirodno, ja sam njegov poziv
predložio da tema seminara bude 'modernizam'. razumeo kao poziv na jednu diskusiju, u kojoj
Zabrinut sam, jer mi nije jasno šta to može da po- bismo (...) raspravljali o različitim interpretacijama
drazumeva (...) Ali ono što mi takođe nije jasno jesu moderne - polazeći od jednog teksta, koji u neku
vrste problema koje postavlja ovaj termin - ili kako ruku otvara filozofski diskurs moderne. Ali ovo
bi oni mogli biti zajednički ljudima za koje se sma­ nije bila baš intencija koju je Fuko imao na umu u
tra da su 'post-modernisti'. Dok mi je jasno da se svome predlogu; to sam uvideo doduše tek kada je
iza onoga što je poznato kao strukturalizam nala­ u maju ove godine objavljen jedan izvod iz Fukoo­
zio određeni pojam - opšte uzevši, problem sub­ vog predavanja". 23
jekta i preoblikovanje subjekta - ne shvatam koji
je to problem zajednički ljudima koje nazivamo Seminar, naravno, nije održan, pošto je Fuko
post-modernistima ili post-strukturalistima" (Fuko umro u junu 1984. Ali, u jesen 1983. na Berkliju je
1984b: 166). održao predavanje o Kantovom tekstu "Šta je pros-
vetiteljstvo?" Tu pominje Habermasa na početku
Kada se prisećao istog projekta za seminar na izlaganja:
Berkliju, Habermas je govorio kao d a j e Fuko bio taj
koji je želeo sučeljavanje: "Od Hegela do Horkhajmera, ili do Habermasa,
preko Ničea ili Maksa Vebera, ne postoji filozofija
"Kada mi je marta 1983. predložio da se sa koja, neposredno ili posredno, nije bila suočena sa
nekolicinom američkih kolega sastanemo u novem­ istim pitanjem: šta je, dakle, taj događaj koji naziva­
bru 1984. na jednoj internoj konferenciji, da bismo mo Aufklärung i koji je odredio, bar jednim delom,
diskutovali o onom spisu koji se pojavio pre 200 ono što danas jesmo, ono što mislimo i što činimo ?"
godina, Odgovor na pitanje: šta je prosvećenost?, (Foucault 1984d:32) 2 4

na primer, rizikujemo da padnemo u iracionalizam. U potpunosti se slažem sa tim, ali pitanje koje moramo sebi da postavimo pot­
puno je drugačije: mislim d a j e od XVIII veka veliki problem filozofije i kritičke misli bio, još uvek je i, nadam se, biće, da odgovori
na to pitanje: koji to razum mi koristimo? Kakve su njegove istorijske posledice? Koja su njegova ograničenja i opasnosti?" I onda
Fuko kreće u protivnapad:"Ako je krajnje opasno reći d a j e razum neprijatelj koga treba ukloniti, isto tako opasno jeste i tvrditi da
nas svaka kritička upitanost o toj racionalnosti vodi ka riziku od iracionalizma. Ne treba zaboraviti - a to ne kažem da bih kritikovao
racionalnost, već da bih pokazao u kolikoj su meri stvari dvosmislene - da je rasizam formulisan na osnovi pobedonosne racio­
nalnosti društvenog darvinizma koji je na taj način postao jedna od najtrajnijih, najpostojanijih komponenti nacizma." (Foucault
1982:18-19).Videti i njegovu repliku Morisu Agilonu (Maurice Agulhon), u L'lmpossible Prison:"Poštovanje racionalizma kao ideala
ne srne da se izražava kroz graju kako bi se sprečila analiza racionalnosti koje su realno primenjene" (Foucault 1980:317).
Habermas 1986: 299. Habermas aludira na Fukoov kurs na Kolež de Frans (januar 1983.), čiji je sažetak objavljen u Le Magazine
23

litteraire u maju 1984.

199
0 FUKOU

Habermas će, sa svoje strane, napisati lep članak definiše: "Sanjam o intelektualcu koji uništava do­
povodom Fukoove smrti, gotovo u potpunosti kaze i univerzalnosti, onome koji u inercijama i
posvećen kursu o Kantu i Aufklärungu na Kolež de prinudama sadašnjeg vremena ukazuje na slabe
Frans, kao da je hteo da oda Fukou počast zbog j e d ­ tačke, na otvore, na linije prisile, o onome koji se
nog, sada zaključenog, dijaloga (Habermas 1986). neprestano premešta, ne zna g d e će biti ni šta će
raditi sutra, jer je previše obuzet sadašnjošću" (Fou­
Znači li to da rasprava tek što nije bila započeta, cault 1977).
i to posle toliko zakašnjenja i peripetija, i da ju je
samo smrt onemogućila? Kada pročitamo Fukoove Shodno tome, uprkos hiljadama stranica koje
tekstove o prosvetiteljstvu i Habermasovu polemi­ su već napisane oko ove "debate" i uz rizik da nas
ku, ne računajući ovaj nekrolog, ne možemo videti obeleže kao protivnike filozofskog dijaloga, dužni
kako bi to bilo moguće. Habermas je zamerao Fuk­ smo da podsetimo na sirovu pojednostavljenost
ou da svoju političku kritiku nije zasnovao na uni­ tekstova kako bismo zaključili da se Habermasove
verzalnim normama. U njegovim očima ta politika zamerke vrte u prazno: čemu podvlačenje činjenice
nije mogla ništa do da uspostavi proizvoljnost. Zato da se Fuko ne oslanja na univerzalne norme, kada
što je Fuko želeo da ukine upravo to pribegavanje je cilj čitavog Fukoovog rada da pokaže kako te
univerzalnim normama. Načiniti genealogiju "sub­ norme ne postoje"? Što se tiče neiscrpne debate e
jekta" značilo je odbiti svako pravo na postojanje da bi se saznalo da Fuko možda, protiv svoje volje,
univerzalnosti kako bi se pokazalo da je čovek od ne uvodi ponovo transcedentalnosti koje se pret­
glave do pete istorijsko biće: nema antropoloških vara da izbacuje (što Habermas naziva njegovim
konstanti, nema univerzalnih normi, ima samo is- "kriptonormativizmom"), to je upravo ona vrsta
torijskih oblika postojanja. Zadatak filozofa po nje­ školske vežbe koje se Fuko užasavao i koja bi ga čas
govom mišljenju jeste da omogući da se istoričnost razveselila, a čas razbesnela.
pojavi iza svakog zahteva za univerzalnošću: "Ne
treba samleti univerzalnosti u mašini istorije", beleži U stvari, ovde su u igri suštinski različiti filo­
Fuko u jednoj od svojih knjižica, "već treba provući zofski izbori i nepomirljivi stavovi. Prilično je zna­
istoriju kroz misao koja odbija univerzalnosti" kovito što Fuko terminima "stav", "filozofski ethos",
(Foucault u: Defert 1994: 56). A u jednom veoma "filozofski život", opisuje položaj onoga ko shvata
delezovskom pasusu iz jednog intervjua iz 1977, da vrši istorijsku i kritičku analizu "onoga što da­
može se pročitati ova rečenica koja to izvanredno nas jesmo", "ograničenja koja su nam postavljena"

24
Tekst ovog predavanja održanog na Berkliju d u g o je bio dostupan samo na engleskom. Originalna francuska verzija se pojavila u
Le Magazine litteraire u aprilu 1993. lako su im naslovi isti, ovaj se tekst m n o g o razlikuje od kursa koji je Fuko održao na Kolež de
Frans u januaru 1983. i koji je objavljen u istom listu u maju 1984. Razmišljanja o Kantovom tekstu i o Aufklärungu m o g u se pronaći
i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoir" (Foucault 1984a: 306-307).

200
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

i "mogućnosti za njihovo prevazilaženje". Šta je, Habermasa s boka jednim novinskim člankom, a is­
dakle, rad na genealoškom istraživanju ako nije tovremeno sebi dodeliti ulogu onoga ko organizuje
uslov i način za oslobađanje? Istorijsko i kritičko dijalog. Ali, po tom se pitanju treba vratiti na isto­
istraživanje, koje zahteva zaokret kroz erudiciju, riju i činjenice. Šta g o d Habermas rekao, nije Fuko
kroz uranjanje u svet arhiva 2 5 , predstavlja, kao što bio taj koji je želeo da se taj seminar održi. U stvari,
Fuko kaže kroz jednu divnu formulu koja sve to profesori sa Berkli univerziteta došli su na ideju o
sadrži, "strpljivi rad koji uobličuje nestrpljivost slo­ tom susretu koji je trebalo da bude organizovan u
bode" (Foucault 1984d: 50). Možemo se opkladiti dve ili tri sesije 2 6 . Fuko je - kao i Habermas - pris­
da je taj fukoovski ethos, sačinjen od nestrpljivo­ tao na taj princip. Održana je i priprema za jednu
sti pred realnošću koja nas pritiska i sitničavosti u takvu debatu, kada je Pol Rabinov u aprilu 1983. u
radu čiji je cilj da minira osnovu dokaza, bio nosi­ svom domu u Berkliju organizovao raspravu u kojoj
lac jedne progresivističke i emancipatorske snage su učestvovali Leo Levental (Leo Löwenthal), jedan
koja je u najmanju ruku ravnopravna sa filozofskim od poslednjih predstavnika Frankfurtske škole, i
disertacijama o normama, univerzalnim pravilima, Martin Džej, istoričar ovog pokreta, prilično blizak
"subjektu", itd, u čemu je Habermas, avaj, služio kao Habermasovim tezama 2 7 .
uzor velikom broju francuskih esejista.
Od početka ovog razgovora, Fuko razbija u
Ali, reći će neko, kako je Fuko mogao da odbaci paramparčad jedan od Habermasovih argumena­
ideju o debati sa Habermasom, a da mu istovreme­ ta. Prvo pitanje koje mu je postavljeno očigledno
no predloži - ukoliko je Habermasova priča tačna, se tiče kritike koju je Habermas uputio "Ničeovim
a nema razloga da u to sumnjamo - da suoče svoja naslednicima":
gledišta po pitanju Aufklärunga i Kantovog teksta?
A moći ćemo i da se zapitamo o tračku perverznosti "Danas u Sjedinjenim državama imamo bro­
i prepredenosti koji se morao nastaniti u Fukoovom jne rasprave kako bi se vaš rad uporedio sa radom
karakteru kako bi on bio sposoban da sa takvim ma­ Jirgena Habermasa. Može se reći da ste se vi više
jstorstvom igra na dve table istovremeno: napasti bavili etikom, a on politikom. Habermas se formirao

24
Tekst ovog predavanja održanog na Berkliju d u g o je bio dostupan samo na engleskom. Originalna francuska verzija se pojavila
u Le Magazine litteraire u aprilu 1993. lako su im naslovi isti, ovaj se tekst mnogo razlikuje od kursa koji je Fuko održao na Kolež d'
Frans u januaru 1983. i koji je objavljen u istom listu u maju 1984. Razmišljanja o Kantovom tekstu i o Aufklärungu m o g u se pronaći
i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoir" (Foucault 1984a: 306-307).
26
Razgovor sa Polom Rabinovim, 25. maj 1993.
27
Tu debatu, kojoj su prisustvovali i ČarlsTejlor (CharlesTaylor) i Ričard Rorti (Richard Rorty), objavio je Pol Rabinov u svom Foucault
Reader, pod naslovom: "Politics and Ethics. An Interview" (Foucault 1984c: 373-380). Martin Džej se nadugačko priseća opozicije
Habermas/Fuko na kraju svoje knjige Marxism and Totality. The Adventures of a Concept from Lukäcs to Habermas (Jay 1984:507).

201
0 FUKOU

kroz razmatranje Hajdegera kao politički katastro­ konkretnog političkog stava onoga koji se na nju
falnog naslednika Ničea. On Hajdegera pridružuje poziva veoma je tanana.'Najbolje'teorije ne sadrže
nemačkom neokonzervativizmu. Nemačke neo- naročito učinkovitu zaštitu od katastrofalnih
konzervatvce vidi kao konzervativne Ničeove političkih izbora: neke velike teme, kao što je hu­
naslednike, a vas kao anarhističkog naslednika. Vi manizam, m o g u da posluže bilo kakvim ciljevima"
uopšte ne tumačite filozofsku tradiciju na taj način, (Foucault 1984:373-374).
zar ne?"
Uprkos tom nacrtu za raspravu, koji uostalom
Fuko odgovara: liči na kraj odbijanja ili, još tačnije, na povratak
pošiljaocu, uprkos pristanku koji je Fuko manje ili
"To je tačno. Kada je Habermas bio u Parizu, više nerado dao kako bi otišao dalje, Pol Rabinov
dugo smo razgovarali i bio sam zapanjen što čujem kaže da je uveren da Fukoa u suštini nije zanimalo
u kolikoj je meri problem Hajdegera i političke im­ sučeljavanje sa Habermasom. Uzeo ga je u razma­
plikacije Hajdegerove misli za njega značajan i ur­ tranje samo zato što nije mogao drugačije kada je
gentan. U tome što mi je rekao postoji jedna stvar bio u Sjedinjenim Državama.Ta"debata"Habermas/
koja me je zbunila i o kojoj bih voleo da sam ranije Fuko jeste, dakle, artefakt proizveden u američkom
više razmišljao. Pošto je objasnio u kojoj je meri Haj- intelektualnom kontekstu. Preostaje da saznamo
degerova misao prestavljala političku katastrofu, da li je Habermas uistinu želeo da dijalog počne.
govorio mi je o jednom od svojih profesora koji je Ton njegovih napada na Fukoa - a i na Deridu -
bio veliki kantovac, veoma poznat tridesetih godi­ uopšte ne navodi na takvu pomisao. Ti napadi više
na, i rekao mi je koliko je bio iznenađen i razočaran drže do objave rata neprijateljima koje treba dotući
kada je u katalogu jedne biblioteke otkrio tekstove nego do volje da se započne dijalog.
koje je negde 1934. pisao taj kantovac i koji su bili
u potpunosti nacistički". Konačno, od čitave ove priče ostaje, pre svega,
ova društvena činjenica: osim nekoliko uopštenih izl­
I dodaje: aganja o zaokretu u ovom ili onom intervjuu, Fuko
se nikada nije potrudio da odgovori na Habermaso-
"Nedavno sam doživeo isto iskustvo sa Mak- ve kritike. Učenici ovog filozofa će možda reći da je
som Polhencom (Polhenz), koji je propovedao uni­ Fuko dostigao svoj zenit i da nije bio sposoban da iz-
verzalne vrednosti stoicizma (...). Nema potrebe da begne finu mrežu zamerki koju je istkao Habermas.
se precizira da ništa od svega ovoga ne osuđuje To je prilično neverovatno i preostaje nam samo
stoicizam ili kantizam. da ga odbacimo. Moglo bi za to da postoji i jedno,
mnogo umesnije, sociološko objašnjenje: kod Fu­
Ali, mislim da moramo prepoznati neko­ koa je postojao duboki filozofski aristokratizam, koji
liko činjenica: 'analitička' veza između filozofije i je nadahnjivao njegov način bivstvovanja u intelek-

202
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

tualnom životu i zabranjivao mu je da odgovara na nov ga pita: "Zašto nikada niste učestvovali u po­
zamerke onih koje nije prepoznavao kao sagov- lemikama?" Fuko odgovara:
ornike ili koje nije želeo da odobri kao sagovornike
tako što će, naizgled, prihvatiti validnost ili vrednost "Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja,
njihovih pitanja. Danas bismo mogli pronaći ekviva­ nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne
lent ovakvog stava kod Deleza, Deride ili Burdijea, volim da se uključujem u polemike. Ako otvorim
mislilaca koji su proizvod iste priče i koji često dele knjigu i vidim da autor optužuje neprijatelje za
isti način življenja intelektualnog života. Postoji i 'infantilno levičarenje', istog trenutka je zatvorim.
treće objašnjenje, koje pripada istom korpusu kao (...) Insistiram na toj razlici kao nečem suštinskom:
i prethodno, i upućuje nas na svedočenje Pola Vena celokupan moral je u pitanju, kojeg zanima po­
i Pola Rabinova: Fuko nije odgovorio Habermasu iz traga za istinom i odnos prema drugome. (...) U
prostog razloga što ga njegove kritike, kao ni nje­ ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam­
gov ukupan rad, nisu zanimale. Fuko je smatrao da nog objašnjenja, prava svake osobe su u izvesnom
jedan filozof, ili jedan istraživač, ima pravo da ne smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od
odgovara na probleme koje sam sebi ne postavlja i situacije dijaloga. (...) Polemičar, sa druge strane,
koji u njegovim očima nemaju nikakvog smisla. Na­ postupa naoružan privilegijama koje unapred
suprot tome, bio je veoma privržen ideji rasprave, a poseduje i nikada se neće složiti sa pitanjem. U
naročito ideji zajedničkog rada. Mogao je da odbaci principu, on poseduje prava koja ga ovlašćuju da
ideju o sholastičkom dvoboju sa Habermasom o vodi rat i da učini tu borbu pravednim poduh­
zamerkama koje je Kangulem krstio veoma tačnim vatom; osoba sa kojom se sučeljava nije partner u
izrazom "rutinske zamerke" 2 8 , a da istovremeno pot­ potrazi sa istinom već protivnik, neprijatelj koji nije
vrdi svoju sklonost ka raspravi. Ali postoji preduslov u pravu, koji je štetan, i čije samo postojanje pred­
za svaki dijalog: poštovanje sagovornika, uzimanje stavlja pretnju"(Fuko 2005).
u obzir onoga što on kaže. Intelektualna razmena je
moguća kada postoji prihvatanje principa koji post­ Fuko dodaje da bi trebalo napisati istoriju
avljaju granice uslovima postojanja te mogućnosti i polemike kako bi se razumelo kako se ona u is-
uspostavljaju pravila igre. Najbolji Fukoov odgovor torijskom smislu izgradila prema tri modela: reli­
Habermasu možemo pronaći u jednom tekstu u ko­ gioznom, pravnom i političkom. To su modeli koji
jem on ne pominje Habermasovo ime, ali podseća danas prožimaju intelektualnu raspravu i koje Fuko
na neophodnost moralizacije intelektualnog života. odbacuje predlažući kodeks lepog ponašanja i
Radi se o jednoj raspravi sa Polom Rabinovim. Rabi­ konkretne, učinkovite moralnosti komunikacije,

Žorž Kangilem, govor na otvaranju kolokvija Foucault philosophe, Pariz, 9,10. i 11. januar 1988.Tekst ovog malog govora razlikuje
28

se od o n o g a koji je objavljen u uvodu za spise sa ovog kolokvija (Canguilhem 1989). Dao sam njegov odlomak u Michel Foucault
(Eribon 1989:19).

203
0 FUKOU

čime bi trebalo da se nadahnjuju oni koji se danas Eribon, Didier (1989) - Michel Foucault (1926-1984),
pozivaju na "idealnu komunikaciju". Paris: Flammarion

Sa francuskog prevela Olja Petronić Foucault, Michel (1975) - Surveilleretpunir, naissance


de la prison, Paris: Gallimard
Naslov izvornika: "'L'impatience de la liberte' (Fou­
cault et Habermas)", u: Didier Eribon, Michel Fou­ Foucault, Michel (1978) - "Introduction", u: Georges
cault et ses contemporains, Paris: Fayard, 1994, str. Canguilhem, On the Normal and the Pathological,
289-311. Boston: D. Reidel

LITERATURA: Foucault, Michel (1980) - L'lmpossible Prison. Recher-


ches sur le Systeme penitentiaire au XIX siede, koje je
Bourdieu, Pierre (1990) - "Les conditions sociales sjedinila Michelle Perrot, Paris: Seuil, 1980, str. 317.
de la circulation internationale des idees", Roman­
istische Zeitschrift für Literaturgeschichte/Cahiers Foucault, Michel (1982) - "Space, Knowledge, and
d'histoire des litteratures romanes, Fribourg, 14. go­ Power", Skyline, mart 1982, str. 16-20.
dina, n°1-2, str. 1-10.
Foucault, Michel (1983a) - "A propos des faiseurs
Canguilhem, Georges (1989) - "Presentation", u: Mi­ d'histoire", Liberation, 21 J a n u a r 1983.
chel Foucault philosophe. Recontre internationale,
Paris, 9,10,11 janvier 1988, Editions du Seuil, Paris, Foucault, Michel (1983b) - "Structuralism and post-
str. 11-12. structuralism. An interview with Michel Foucault",
razgovor vodio G. Raulet, maj 1982, Telos, proleće
Daniel Defert (1994) - "Chronologie", u: Dits etecrits 1983, n°. 55, str. 195-211.
vol l-IV, 1980-1988, edites par Daniel Defert & Fran­
cois Ewald, Paris: Gallimard Foucault, Michel (1984a) - " D e u x essais sur le sujet
et le pouvoir", u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow,
Dreyfus, Hubert, Rabinow, Paul (1989) - "Qu'est- Michel Foucault, un parcours philosophique, Paris:
ce que la maturite? Habermas, Foucault et les Lu- Gallimard
mieres", u: David Couzens Hoy (ed.), Michel Foucault.
Lectures critiques, Bruxelles, De Boek Universite, Fuko, Mišel (1984b) - "Strukturalizam i poststruk-
1989, str. 127-140. turalizam" (razgovor vodio Žerar Role), Treći program,
br. 60, zima 1984.
Eribon, Didier (1983) - "Habermas le 'moderne'",
Liberation, 9. mart 1983, str. 33.

204
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

Michel Foucault (1984c)-"Politics and Ethics: An in­ Habermas, Jürgen (1981) - "La modernite: un projet
terview", u: Paul Rabinow (ed.) The Foucault Reader, inacheve", Critique, oktobar 1981, str. 950-967.
New York: Pantheon, str. 373-380.
Habermas, Jürgen (1988) - Filozofski diskurs mod­
Foucault, Michel (1984d) -"What is Enlightenment?", erne, Zagreb: Globus
The Foucault Reader, ed. by Paul Rabinow, New York:
Pantheon, str. 32-50. Jay, Martin (1977) - imagination dialectique. His-
toire de l'ecole de Francfort et de /'Institut de recherches
Foucault, Michel (1985) - "La vie, l'experience et la sociales (1923-1950), Paris: Payot
science", Revue de methaphysique et de morale, janu-
ar-mart1985,90.anee, n°1. Jay, Martin (1984) - Marxism and Totality. The Adven­
tures of a Concept from Lukćcs to Habermas, Berkley-
Foucault, Michel (1988) - "On Power", razgovor sa Los Angeles: University of California Press
Pierreom Boncenneom, u: L. D. Kritzman (ed.), Poli­
tics, Philosophy, Culture, Interiews and Other Writings, Michel Foucault (1977) -"Foucault: non au sexe roi",
1977-1984, New York: Routledge, str. 97-108. razgovor vodio B. Henry-Levy, Le Nouvel Observa-
teur, 12 mart 1977, n°. 644, str. 92-103.
Foucault, Michel (1990) -"Qu'est-ce que la critique?
(Critique et Aufklärung)", Bulletin de la societe fran- Miller, James (1993) - The Passion of Michel Foucault,
qaise.de Philosophie, LXXXIV, 1990. New York: Simon & Shuster.

Fuko, Mišel (1995) - "Niče, genealogija, istorija", The- Trombadori, Ducio (1981) - Colloqui con Foucault,
oria, Vol. XXXVIII, br. 1, mart 1995, Beograd Salerne, Cooperativa editrice, 10-7,1981.

Fuko, Mišel (1997) - Nadzirati i kažnjavati: rođenje za­ Wiggershaus, Rolf (1993) - L'Ecole de Francfort. His-
tvora, Beograd: Prosveta toire, developpement, signification, Paris: PUF.

Fuko, Mišel (2005) - "Polemike, politika i problema-


tizacije", u: Pavle Milenković, Dušan Marinković, Fuko
1926-1984-2004. HrestomatijaMov\Sad.Vojvođanska
sociološka asocijacija

Habermas, Jirgen (1986) -"Strelom u srce sadašnjosti


(uz Fukoovo predavanje o Kantovom spisu Šta je
prosvećenost)", Treći program, br. 70, leto 1986.

205
Žorž Kangilem (Georges Canguilhem)
0 ISTORIJI LUDILA VIĐENOJ KAO DOGAĐAJ

Uvod u Korišćenje ljubavnih uživanja (L'Usage des Frojda - koga je 1889. Šarko pomenuo u jednoj
plaisirs) kao i razgovor Mišela Fukoa sa Fransoa Eva- lekciji o siringomijelizmu - od tada je redovno po-
lom (Francois Evald) (Foucault 1984) ocenjen je od minjana u vezi sa Fukoovom smrću, 25. juna 1984.
izvesnih komentatora, nakon smrti ovog filozofa, godine. Dirljiva je upornost sa kojom Fuko citira
kao svojevrsno skretanje u novu problematiku Frojda da bi pokazao kako je psihijatrija XIX veka,
istoričara. Ipak, pročita li se pažljivije ovaj Uvod, koja je počela u Salpetrijeru, na svom istorijskom
očito je da je Fuko neprestano za predmet svojih putu, baš u Salpetrijeru, srela onoga koji je trebalo
istraživanja uzimao istoriju koja ispituje "uslove u da demistifikuje strukture psihijatrijske bolnice,
kojima ljudsko biće 'problematizuje'to što jeste, to izuzimajući tu medicinsko osoblje."Dobri duh Froj-
što čini, kao i svet u kojem živi"(Fuko 1988:14). 1977. dov smestio (se) na jednu od ključnih tačaka koje
godine u tematu časopisa L'Arc"Kriza u glavi", Fuko od osamnaestog stoleća obeležavaju strategije
je priznao da je njegov lični problem, nakon Istorije znanja i vlasti" (Fuko 1982:139). Frojd, pronalazač i
ludila, bio da sa stanovišta moći potraži objašnjenje model antinormalizacije, koji je poverio psihoana­
za izvesne prakse, kojima se inače nastojalo da se lizi "politički ponos (...) zato što je bila (...) u teori­
pronađe jamstvo u području specifičnih vrednosti jskoj i praktičnoj suprotnosti sa fašizmom" (Fuko
nauke (Foucault 1977). 1982:131).

Fukoovom smrću, kako ne postaviti sledeće pi­ Ako su koncepti norme i normalizacije, koji za
tanje: staje mogao pomisliti kada je, probudivši se cilj imaju da učine razumljivijim strategije različitih
iz kome u ležaju bolnice u koju je hitno prebačen, moći (političke, sudske, medicinske) u modernim
saznao da se nalazi u Salpetrijeru? Delo u kojem društvima, sistematski korišćene samo na kraju
je krenuo putem koji je trebao da ga odvede ka Nadzirati i kažnjavati (1975), onda je Istorija ludila
drugima, no ne na onu stranu, Istorija ludila u doba (1961) pokazala od samog početka analize (Fou­
klasicizma, prikazalo je istoriju uzastopnih funk­ cault 1961: 161-162) da je ono što je takozvana
cija Salpeltrijera: skladište oružja, bolnica, u stvari naučna psihologija u XIX veku želela da zasnuje
ustanova za korekciju i pomoć kojom je upravljao na istini, odstupanje od "normalnog", u stvari samo
Pinel od 1795, proslavljena od Šarkoa (Charcot) od diskurzivna posveta praksi ustanovljavanja pravne
1872. do 1889. godine, posećena 1885. od strane nesposobnosti pojedinca. Moguće daje na početku

207
0 FUKOU

Fuko, u svojoj analizi funkcija moći, bio osetljiviji na vreme mi je pokazalo moje granice. Predložio sam,
represivni aspekt zatočenja, nego na strpljivu po­ aprila 1960, da taj rad prihvate kao disertaciju za od-
tragu za sredstvima kontrole i normalizacije. Ostaje branu na Sorboni a da pre toga bude odštampan.
ipakčinjenica da se od početka svojih "genealoških" U mom veoma povoljnom izveštaju sam predvideo
istraživanja na polju kulturnih ponašanja predstav­ da ponovno dovođenje u pitanje porekla "naučnog"
lja i određuje kao neko ko potkopava normalnost statusa psihologije neće biti najmanje iznenađenje
anonimnih normi. Odatle njegovo saučesništvo koje će izazvati ova studija.
sa Frojdom. Do časa kada se, u Istoriji seksualnosti,
posvećuje analizi pravila individualnog ponašanja, Odbrana teze je osvetlila pojavu razlike i puko­
obrazlaganju jedne etike. tine u univerzitetskom znanju. Istorija psihijatrije
izazvala je manju zabunu negoli istorija ludila.
Ako smatram obavezom obnavljanje i insisti­ Mada istorija medicine u Francuskoj nikada nije
ranje na potvrdi značaja Istorije ludila u izgradnji imala važnost i ugled koji je duže vreme imala u
Fukooovog dela, to je sa razloga teorijskog inte­ Nemačkoj, nisu bili daleko od toga da je smatraju
resa koje ona ima za "koncept događaja" (Foucault za istoriju sa univerzitetskim statusom. Očigledno
1977) u trenutku kada se pokazalo da mu smeta nije postojala mogućnost da ispitna komisija za
kvalifikativ, koji mu je generalno prišivan, struk­ tezu Mišela Fukoa ne razume profesora katedre za
turaliste. Vratio se temi 1980. u Nemogućem za­ patološku psihologiju, doktora medicine i filozofije,
tvoru (Foucault 1980: 43, 45, 52), g d e je hvalio uz to i psihoanalitičara. U vezi sa tim, u trenutku
metod"događajnosti", iznošenje na videlo "prekida kada je istorija psihopatologije mogla da preten-
jasnoća", žaleći što istoričari ne cene više događaje u duje na univerzitetsku potvrdu, jedna od onih na
dovoljnoj meri. Dakle, čini mi se nesumnjivim da se koje se ona odnosila, mogla je izgledati istinski
Istorija ludila mora najpre procenjivati sa stanovišta jako uzdrmana. U Fukoovoj tezi, radi se o ludilu,
događaja. Da bih to učinio, ne m o g u izbeći da evo­ ne o mentalnoj bolesti, o isključenju, zatvaranju,
ciram neke uspomene. disciplini, a ne o azilu, pomoći i zbrinjavanju. 0
moći zatočenja, a ne o znanju prepoznavanja koju
promiče medicinsko-psihološka praksa, posred­
Kada je, iskoristivši svoj boravak u Upsali da bi
stvom prakse pomoći-zatvaranja. "Nije li važno za
mnogo radio, to jest najpre da bi čitao, što je samo
našu kulturu to što je ludilo moglo postati objekt
jedan način da se istražuje, Mišel Fuko, tada u fran­
saznanja samo u onoj meri u kojoj je najpre bilo ob­
cuskom institutu u Hamburgu, predao Žanu Ipolitu,
jekt izopštenja?" (Foucault 1961:129). Fuko je luđa­
direktoru Više normalne škole, jedan pozamašan ru­
ku pripisivao istinitost njegovog bića koja nije pori­
kopis od 943 strane, ovaj njegov čitalac-poštovalac
cala njegovu slobodu da bude lud. On je specijalisti
ga je posavetovao da mi pokaže svoj rad. Pre toga
za duševne bolesti odricao zaslugu istine njegove
sam počeo da razmišljam i da pišem o normalnom
koncepcije ludila koja iznova negira slobodu da se
i patološkom. Čitanje Fukoa me je oduševilo, u isto

208
Žorž Kangilem: 0 ISTORIJI LUDILA VIĐENOJ KAO DOGAĐAJ

bude lud. Nabrojao je protivrečja u nauci specijali­ Uvod u filozofiju istorije. Obelodanjivanje granica
ste za duševne bolesti (Foucault 1961:624). naučnosti u psihologiji je skandalizovalo, onoliko
koliko je moglo, obelodanjivanje granica objek­
Bilo je teško, godine 1961, jednom stručnjaku tivnosti u istoriji.
patološke psihologije da zajedno sa Fukoom prizna
da psihologija "nikada ne troši ono što ona jeste na Ne može se, međutim, poreći da je skidajući,
nivou stvarnih saznanja" (Foucault 1961: 634). Bilo već od prvog stručnog dela, ljušturu pod kojom se
mu je još teže raspoznati u tom poslu eksploziv­ tehnika normalizacije predstavljala kao učenost,
no punjenje koje je upravo trebalo da eksplodira Fuko pojačao, ako ne i izazvao i prouzrokovao,
u Rođenju klinike da bi se pokazalo da, ako je azil političke i kulturne pokrete neposlušnosti koji su
devetnaestog veka odredio pojavu jedne psihopa­ još uvek bili u potrazi za svojim opravdanjem. Nje­
tologije epistemološki krhke, onda je bolnica XIX govo upuštanje u epistemološku desakralizaciju
veka odredila pojavu anatomo-patologije i anato- moći sudskih, medicinskih, psiholoških korekcija
mo-klinike koje su epistemološki čvrste: "Medicin­ je najeksplicitnije manifestovano na poslednjim
ska dela, reči i pogledi su od tog trenutka dobile stranicama Nadzirati i kažnjavati, gde se pojav­
filozofsku težinu uporedivu možda sa onom koju ljuje misaono dupliranje, ponavljanje "normal­
je prethodno imala matematička misao" (Foucault izacija moći normalizacije" da bi se okarakterisala
1961:202). Na kraju, možda je on naslutio, a da nije tehnika kontrole normi koje su danas još uvek na
mogao predvideti, da će svođenje moći psihologa delu (Fuko 1997:350). Vredi podsetiti na poslednju
na tehniku kontrole normalnosti, što će reći na rečenicu u ovom delu koje je objavljeno pre deset
odstupanja koja se slabo tolerišu, otvoriti vrata os­ godina: "Ovde prekidam ovu knjigu, koja treba da
poravanjima moći savremene medicine. Očigledno posluži kao istorijska pozadina za razna izučavanja
je bilo teško predvideti da će od 1968-1975. Fukoov moći normiranja i stvaranja znanja u savremenom
tekst biti, s razlogom ili ne, korišćen kao podrška društvu". Ovaj projekat je opstao bar do Volje za
antipsihijatrijskim proglasima, otprilike deset godi­ znanjem, g d e je Mišel Fuko pokušao da odvoji
na - stoje raskorak uobičajen u Francuskoj - nakon "stratešku nameru"diskursa predstavljanja sudskih,
prvih spisa Lenga i Kupera (Laing, Cooper). 0 toj ekonomskih, medicinskih, pedagoških praksi koje
temi čitače se članak A. F. Zoile (Zo'i'la) "Mišel Fuko, se odnose na seks u porodičnim i vanporodičnim
antipsihijatar?" (Zo'i'la 1978). vezama, praksi pomoću kojih je u XIX veku bez
namere izgrađena administrativna tehnologija za
Ukratko, ne treba previše zamerati onim uni­ vođenje i regulisanje života stanovništva. Nakon
verzitetskim radnicima koje je 1961. dovela do normalizacije ponašanja, evo sada i normalizacije
zabune Istorija ludila .To podseća na zaprepaštenost životnih procesa pomoću "jedne vlasti koja se više
ljudi u moje vreme izazvanu u istim krugovima ustrojava oko upravljanja životom" (Fuko 1982:
1938, doktorskom disertacijom Rejmona Arona, 129).

209
0 FUKOU

Čini se jasnim da bi neprekidno nastojanje da se LITERATURA:


razotkriju sve aktivnosti na prikrivenoj normalizaciji
samo pod velom samog "autoriteta" znanja moglo Foucault, Michel (1961) - Folie et Deraison: histoire
biti, kod Mišela Fukoa, znak dubokog ličnog odbi­ de la folie a l'dge classique, Paris: Plön
janja da bude uzor, da se predstavi kao stručnjak. U
tom smislu, kratki predgovor koji je sačinio za novo Foucault, Michel (1977) -"Verite et pouvoir" l'entre-
izdanje (1972) Istorije ludila, potvrđujući ovoj knjizi tien avec Fontana in L'Arc, N° 70, Numero special "La
karakter događaja, izlaže razloge svog odbijanja crise dans la tete", Aix-en-Provence,1977,16-26.
da napiše jedan istinski novi predgovor, to jest da
rukovodi čitaocem, da pristane na "objavu tiranije". Foucault, Michel (1980) - "Table ronde du 20 mai
Uloga intelektualca nije da nameće čitaocu kako 1978", l'entretien avec Leonard, Ewald, Revel, Perrot,
treba da čita. "Uloga intelektualca nije da drugima u: Perrot, M. (ed.), L'impossible prison, Paris: Seuil, str.
govori šta treba da rade" {"Razgovorsa Fransoa Eva- 40-56.
lom").
Fuko, Mišel (1982) - Istorija seksualnosti, [knj. I], Vo­
Da li se polazeći od toga može razumeti zašto je lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje).
ono što se u poslednjim Fukoovim delima posma-
tralo kao prekid, u suštini samo dovršenje ubrzano Foucault, Michel (1984) - "Le souci de la verite",
možda predosećajem, strepnjom. Bilo je normalno, l'entretien avec Francois Ewald, Magazine Litteraire,
u čisto aksiološkom smislu, da Fuko iznova otpočne maj 1984, n° 207, str. 18-23.
izlaganjem jedne etike. Licem u lice sa normalizaci­
jom i, nasuprot njoj, Staranje o sebi. Fuko, Mišel (1988) - Istorija seksualnosti: korištenje
ljubavnih uživanja, Beograd: Prosveta
Sa francuskog preveo Andrej Horvat
Fuko, Mišel (1997) - Nadzirati i kažnjavati: rođenje
Naslov izvornika: Georges Canguilhem - "Sur zatvora, Beograd: Prosveta
l'Histoire de la folie en tant qu'evenement", Le Debat,
novembre-decembre 1986, str. 37-40. Zo'i'la, A. F. (1978) - "Michel Foucault, antipsychia-
tre?", Revue internationale de philosophie, n° 123,
1978.

210
Pol Ven (Paul Veyne)
MIŠEL FUKO REVOLUTIONISE ISTORIJU
Ireni

Pošto svi znaju za Fukoovo ime, nema potrebe za Ako ukažemo na ove verovatno neizbežne
dugim uvodom. Bolje je da odmah pređemo na greške 2 , pronaći ćemo u toj teškoj misli jednu veo­
konkretne primere kako bismo pokazali praktičnu ma jednostavnu i veoma novu stvar kojom istoričar
korist od Fukoove metode i kako bismo pokušali može samo da bude zadovoljan i u kojoj se odmah
da raspršimo predrasude koje bismo s pravom mo­ oseti kao kod kuće: ona je ono čemu se nadao i
gli gajiti prema ovom filozofu: da Fuko postvaruje čime se već bavio na zbrkan način; Fuko predstavlja
jednu instancu koja izmiče ljudskom delovanju i is- zaokruženog istoričara, zaokruženje istorije. Ovaj je
torijskom objašnjenju, da daje prednost prekidima filozof jedan od najvećih istoričara našeg vremena,
i strukturama u odnosu na kontinuitete i evolucije, niko u to ne sumnja, ali mogao bi da bude i kreator
da se ne zanima za društveno... Osim toga, jedna naučne revolucije oko koje su se vrteli svi istoričari.
reč - a to je reč"diskurs"' - napravila je mnogo zbrke; Pozitivisti, nominalisti, pluralisti i protivnici -izama,
odmah ćemo dodati da Fuko nije Lakan i da se tu ne to smo svi mi; on je prvi koji je to bio u potpunosti.
radi o semantici; kod Fukoa je reč "diskurs" uzeta u On je prvi u potpunosti pozitivistički istoričar.
veoma naročitom tehničkom smislu i ne označava
baš ono što se njome kaže: ironičan je čak i naslov Moj prvi zadatak biće, dakle, da govorim kao
jedne od njegovih knjiga, Reči i stvari (Fuko 1998:54, istoričar, a ne kao filozof - i to s razlogom. Moj dru­
cf. 50-54). gi i poslednji zadatak biće da govorim kroz prim­
ere; uzeću jedan iz kojeg sam izvukao čitavo svoje

To nije greška lektora. Arheologija znanja (Fuko 1998), ta nespretna i genijalna knjiga u kojoj je autor bio potpuno svestan o n o g a
1

što radi i gurnuo je svoju teoriju do njenog logičnog završetka: "Jednom rečju, hoćemo prosto naprosto da se prođemo 'stvari'"
(Fuko 1998:53); cf. str. 27 i samokritike na račun Istorije ludila i Naissance de laclinique, str. 64, n.°1 i str. 74, n°1, napisana je u snažnoj
strukturalističkoj i lingvističkoj groznici; štaviše, istoričar Fuko je u početku više proučavao diskurse n e g o prakse, ili prakse kroz
diskurse.Veza između Fukoove metode i lingvistike je delimična, ili pak slučajna.
Štaviše, "u Recima i stvarima, odsustvo metodoloških naznaka moglo je da navede na verovanje da se radi o analizama u terminima
2

kulturnog totaliteta" (Fuko 1998: 21). Čak su i filozofi bliski Fukou mislili d a j e njegov cilj bio da utvrdi postojanje jedne episteme
zajedničke čitavoj jednoj epohi.

211
0 FUKOU

rasuđivanje i koji nije moj: to će biti objašnjenje na sceni navodi gledaoce da i kod kuće nastave da
za ukidanje gladijatorskih borbi, onakvo kakvo ga žive lascivno. Da li objašnjenje treba tražiti u hu-
je dao Žorž Vil (Georges Ville), i koje ćemo uskoro manitarizmu čiji bi karakter bio više uopšteno ljud­
pročitati u njegovoj velikoj posthumno objavljenoj ski nego hrišćanski, ili ga treba tražiti u paganskoj
knjizi o rimskim gladijatorima. mudrosti? Ne baš: humanitarizam postoji samo kod
malobrojnih ljudi slabih živaca (od davnih vremena
Fukoov početni domišljaj nije ni struktura, ni rulji je prećeno paklenim mukama, a Niče je ispis­
prekid, ni diskurs:to je razređenost, u latinskom smis­ ao rečenice mislioca u sobi o zdravom divljaštvu
lu reči; ljudske činjenice su razređene, nisu u potpu­ snažnih naroda); taj se humanitarizam isuviše lako
nosti smeštene u razum, oko njih postoji praznina brka sa jednim malo drugačijim osećanjem, a to je
čije razloge nismo u stanju da odgonetnemo, jer razboritost: pre nego što su prihvatili rimske gladi­
ono što jeste moglo bi da bude i nešto drugo; ljud­ jatorske borbe, Grci su osuđivali njihovu surovost
ske su činjenice samovoljne u mosovskom (Mauss) zato što je postojao rizik da se uz njih narod navikne
smislu, ne podrazumevaju se same po sebi, iako u na nasilje; isto tako se mi plašimo da će scene nasilja
očima savremenika, a i istoričara koji se njima bave, na televiziji uticati na porast stope kriminaliteta. To
izgleda kao da je tako, a da ni jedni ni drugi to samo uopšte nije isto što i žaljenje nad sudbinom samih
ne primećuju. Za sada više nećemo govoriti o njima gladijatora. Što se tiče mudraca, paganskih kao i
i preći ćemo na činjenice. Zahvaljujući mome pri­ hrišćanskih, smatrali su da krvave predstave bor­
jatelju Žoržu Vilu čućemo jednu d u g u priču: priču o bi kaljaju duše gledalaca (u tome je pravi smisao
ukidanju gladijatorskih borbi. previše slavnih osuda koje su izricali Seneka i sveti
Avgustin); ali, jedna je stvar osuditi pornografske
Te su borbe privođene kraju malo po malo, filmove zato što su nemoralni i kaljaju dušu javnos­
ili, bolje rečeno, na mahove, tokom celog IV veka ti, a drugo je osuditi ih zato što ljudska bića koja u
naše ere, za vreme vladavine imperatora hrišćana. njima glume tretiraju kao objekte.
Zašto su ukinute u tom trenutku? Odgovor izgleda
očigledan; te su grubosti ukinute zbog hrišćanstva. Tačno je da su gladijatori imali ambivalent­
Ali, nije tako: gladijatorske borbe ne duguju svoj nes­ nu reputaciju porno zvezda: izazivali su strah
tanak hrišćanima ništa više nego ropstvo; hrišćani kada su bili izvan arene u kojoj su, inače, izazivali
su osuđivali gladijatorske borbe samo u opštem oduševljenje, zato što su ti dobrovoljci za ludičku
smislu, onako kako su osuđivali sve predstave koje smrt istovremeno bili ubice, žrtve, kandidati za sa-
odvraćaju dušu od težnje ka spasenju; oni su sma­ moubistvo i budući leševi koji se kreću. Smatrali
trali da je pozorište najnepristojnije od svih pred­ su ih nečistim iz potpuno istih razloga kao i pros­
stava i da ga treba osuđivati više nego gladijatorske titutke: i oni i one su izvori zaraze unutar naselja,
borbe: dok je uživanje pri pogledu na potoke krvi nemoralno je posećivati ih zato što su prljavi, mogu
samo sebi dovoljno, uživanje u nepristojnostima se dodirnuti samo štapom. To se može objasniti na

212
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

sledeći način: u najvećem broju naroda gladijator­ se rulja tiskala i na inkvizicijskim procesima kojima
ske su borbe, kao i dželat, izazivale ambivalentna su predsedavali hrišćanski kraljevi: stvar je u tome
osećanja, privlačnost i obazrivu odbojnost; s jedne što se taj javni užas ne može opravdati nikakvim
strane postoji osećaj prijatnosti pri pogledu na patn­ izgovorom. Inkvizicijski procesi nisu održavani radi
ju, fascinacija smrću, strepnja što se u okviru granica zabave; da je neki laskavac čestitao kralju Španije ili
javnog reda i mira odvijaju legalna ubistva ljudi koji Francuske na tome što je obezbedio voluptas svo­
nisu ni neprijatelji ni kriminalci; uređenost društva jim podanicima, povredio bi uzvišenost kralja i dos­
ne može nas više odbraniti od zakona džungle. U tojanstvo pravde i njenih kazni.
mnogim je civilizacijama taj politički strah nad­
vladao privlačnost: zahvaljujući njemu prestalo U takvim uslovima ukidanje gladijatorskih borbi
se sa žrtvovanjem ljudi; nasuprot tome, u Rimu je u vreme vladavine imperatora hrišćana izgleda kao
nadvladala privlačnost, i tako se učvrstila institucija nerešiva misterija; šta je narušilo ambivalentnost i
gladijatorskih borbi koja je jedinstvena u svetskoj doprinelo tome da užas nadvlada privlačnost?To ne
istoriji; ta je mešavina privlačnosti i užasa dovela može biti ni paganska mudrost, ni hrišćanska dok­
ljude do toga da pljuju po istim tim gladijatorima trina, ni humanitarizam. A da se vlast nije humani-
kojima su klicali kao zvezdama i da ih istovreme­ zovala ili hristijanizovala? Ali imperatori hrišćani nisu
no smatraju nečistim onako kako su smatrali krv, bili profesionalni humanitaristi, a njihovi paganski
spermu i leševe. To im je omogućavalo da prisus­ prethodnici nisu uopšte bili nehumani, zabranili su
tvuju bitkama i patnjama u areni potpuno mirne žrtvovanje ljudi kod svojih podanika Kelta i Kartag-
savesti: najgnusnije scene iz arene bile su jedan od injana, kao što su Englezi zabranili spaljivanje udovi­
omiljenih motiva na"umetničkim predmetima" koji ca u Indiji. Ni Neron nije bio sadista kao što se misli,
su ukrašavali unutrašnjost privatnih kuća. niti su Vespazijan ili Marko Aurelije bili Hitler; ako je
to razlog iz kojeg su hrišćanski imperatori malo po
Ali, ono što najviše iznenađuje nije taj malo stavili tačku na gladijatorske borbe, onda su
neočekivani manjak humanitarizma, već činjenica uradili previše ili premalo: hrišćani nisu to od njih
da je ta iskrenost u surovosti bila legitimna, čak le­ zahtevali i više su želeli da se zabrani pozorište; zato
galna i organizovana od strane vlasti; suveren, taj stoje pozorište sa svojim nepristojnostima bilo jače
garant uređenosti društva u odnosu na prirodno nego ikada i biće veoma popularno u Vizantiji. Da
uređenje, bio je oraganzator tih ludičkih ubistava nije paganski Rim bio "društvo predstava" u kojem
u okviru granica javnog reda i mira i bio je sudija i je Vlast podržavala igre, a gladijatori su pravili pred­
predsedavajući u amfiteatru. I to tako da su mu dvor­ stave za narod zbog visoke politike? Ta nategnuta
ski pesnici, da bi mu laskali, čestitali na zabavnim i tautologija nije objašnjenje i to utoliko više što će
domišljatim patnjama koje je organizovao radi i hrišćanski Rim i Vizantija biti društva sa maso­
sveopšteg uživanja (voluptas, laetitia). Nije užas, vnim predstavama. A ipak se nameće velika istina:
čak i ako je legalan, ono što izaziva probleme, jer nećemo uspeti da zamislimo nekog vizantijskog

213
0 FUKOU

cara ili hrišćanskog kralja kako organizuje gladi­ u skladu sa epohama u kojima narečeni nemaju
jatorske borbe za svoj narod. Od kraja antičkog ničega zajedničkog do svoga zajedničkog imena.
doba vlast više ne ubija kako bi zabavila narod. Možemo ih disciplinovati,to jest propisati šta mora­
ju da rade (ako ništa nije propisano, ne smeju da
A evo i razloga: u političkoj se moći krije valjano mrdnu prstom); možemo ih razmatrati kao pravne
objašnjenje za gladijatorske borbe, kao i za njihovo subjekte: neke stvari su zabranjene, ali se oni slo­
ukidanje, a ne u humanitarizmu ili u religiji. Samo bodno premeštaju unutar tih granica; možemo ih
ga treba potražiti na skrivenoj strani "političkog" eksploatisati, što i čine mnoge monarhije: vlastelin
ledenog brega,jer se tu nalazi ono što se promenilo je prisvojio neku naseljenu teritoriju, kao što bi ura­
i dovelo do toga da gladijatorske borbe postanu dio sa nekim pašnjakom ili sa jezerom punim ribe te,
nezamislive u Vizantiji ili u srednjem veku. Treba da kako bi živeo i obavljao svoj posao vlastelina među
napravimo otklon od politike kao takve kako bismo drugim vlastelinima, ubira deo proizvodnje ljud­
opazili jedan razređen oblik, jedan politički ukras ske faune koja živi na tom posedu (čitava se umet-
iz te epohe, čiji neočekivani žljebovi predstavljaju nost sastoji u tome da ih ne oguli do gole kože).
ključ za ovu zagonetku. Drugačije rečeno, treba da U satiričnom stilu bi se reklo da vlastelin uranja tu
skrenemo pogled sa prirodnih objekata kako bis­ faunu u politički nehaj; u stilu laskavca reklo bi se
mo opazili izvesnu praksu, veoma karakterističnu da "usrećuje svoj narod"; u neutralnom, da dopušta
za taj period, koja ih je objektivizovala u vidu koji svom narodu da bude srećan i da živi u blagostanju
je, kao i ona, karakterističan za taj period; jer zbog ako je rodna godina; u svakom slučaju, on ne g n ­
toga postoji ono što sam nazvao narodnim izrazom javi svoje podanike, ne tvrdi da ih vodi ka večnom
"skrivena strana ledenog brega"; zato što zaborav­ spasenju ili ka nekom velikom poduhvatu: pušta da
ljamo praksu kako više ne bismo videli ništa osim prirodni uslovi odrade svoje, pušta svoje podanike
objekata koji je postvaruju na naše oči. Hajde da da rade, da se razmnožavaju, da napreduju manje ili
obrnemo stvari; po cenu tog kopernikanskog obrta, više u zavisnosti od toga da li je godina rodna ili ne:
nećemo više morati da umnožavamo ideološke tako postupa farmer-džentlmen koji ne radi protiv
epicikle, a da ipak ne uspemo da spojimo idealne prirode. Podrazumeva se da je on vlasnik, a da oni
pokrete. To je metoda koju je spontano koristio Žorž nisu ništa drugo do jedna prirodna vrsta koja živi na
Vil; ona veoma dobro ilustruje Fukoovu misao i uka­ njegovom posedu.
zuje na njenu plodnost.
Moguće su i drugačije prakse, na primer već
Umesto da verujemo kako postoji nešto što spomenuti "veliki poduhvat"; čitalac će je sam razvi­
se naziva "oni kojima se upravlja" i što predstavlja ti. U drugim slučajevima prirodni objekat "kojim se
polaznu osnovu za "one koji upravljaju", hajde da upravlja" nije ljudska fauna niti nekakvo pleme koje
uzmemo u obzir da se"oni kojima se upravlja"mogu manje ili više dobrovoljno pristaje da bude vođeno
razmatrati u skladu sa veoma različitim praksama, prema nekoj obećanoj zemlji, već "populacija" ko-

214
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

jom se upravlja na način čuvara Voda i Šuma, čuvara Hajde da primenimo ovu metodu na gladijatore;
koji upravlja vodenim i šumskim resursima i usmer- hajde da se zapitamo u kakvoj se to političkoj praksi
ava ih tako da se u prirodi sve odvija kako treba, da ljudima od sveg srca daju gladijatori ako ih požele,
flora ne uvene; on ne pušta prirodu da radi, već se u a u kakvoj je političkoj praksi to nezamislivo. Od­
nju meša, ali zato da bi prirodi bilo bolje; moglo bi govor je lak.
se reći da on podseća na saobraćajnog policajca koji
"usmerava"spontani protok vozila kako bi se sve od­ Pretpostavimo da smo odgovorni za stado
vijalo kako treba: takav je zadatak koji je sebi dode- koje treba preseliti, da smo "preuzeli" odgovornost
lio. Vozači bezbedno voze; to se zove welfare state i pastira. Nismo vlasnik toga stada: on se ograničio
mi u njoj živimo. Kakva razlika u odnosu na vlaste­ na to da te ovce šiša radi zarade, a što se svega os­
lina iz Ancien Regime-a, koji bi se, videvši saobraćaj talog tiče, prepustio je životinje njihovom prirod­
na putevima, ograničio na to da nametne pravo nom nehaju; mi moramo da obezbedimo hod
prvenstva prolaza! Ne zato da sve bude savršeno za stada, jer se ne odvija po pašnjaku, već po otvore­
sve koji učestvuju u saobraćaju, jer prirodna spon­ nom putu; moramo da sprečimo rasipanje stada i
tanost ne dopušta da joj se naređuje po želji: treba to, naravno, u njegovom interesu."Ne zato što smo
zaustaviti tok saobraćaja iz jednog pravca kako bi vodiči koji znaju svoj cilj i koji odlučuju da tamo
prošli oni iz poprečnog pravca: tako da vozači koji povedu stado i guraju ga u tom pravcu: stado se
možda žure više od ostalih ništa kraće ne čekaju da premešta samo od sebe, ili, bolje rečeno, njegov
se upali zeleno svetio. put se premešta umesto njega, jer se ono nalazi na
otvorenom putu Istorije, a na nama je da obezbed­
Eto veoma različitih "stavova" prema prirodnim imo njegov opstanak kao stada uprkos opasnos­
objektima "kojima se upravlja", eto velikog broja tima na putu, lošim nagonima životinja, njihovoj
različitih načina da se "objektivno" razmatraju oni slabosti, njihovoj neotpornosti. Da ga obezbedimo
kojima se upravlja; ili, ako hoćete, eto velikog broja i udarcima štapa ako treba, koje ćemo deliti sop-
različitih "ideologija" u odnosu na one kojima se up­ stvenom rukom: udaramo životinje, ne delimo im
ravlja. Hajde da kažemo: eto velikog broja različitih veličanstvenu pravdu. To stado je rimski narod, a
praksi od kojih jedna objektivizuje populaciju, dru­ mi smo njegovi senatori; nismo vlasnici zato što
ga faunu, treća pleme, itd.Tu se naizgled radi samo Rim nikada nije bio teritorijalno ograničeni posed
o načinu da se o tome govori, o modifikovanju sa ljudskom faunom koja na njemu živi: rođen je
rečničkih konvencija; u stvarnosti se u takvoj pro- kao ljudski kolektivitet, kao naselje; mi smo odredi­
meni reči odvija naučna revolucija: prividi se izvrću li pravac kretanja tog ljudskog stada zato što bolje
kao kada izvrnemo rukav na odeći i zbog toga lažni znamo šta mu je potrebno i u cilju izvršenja misi­
problemi umiru od gušenja, a pravi problem "ispada je dali smo sebi ulogu 'liktora' koji nose 'snopove'
ispravan". kandžija kako bi udarali životinje koje prave nered
u stadu ili se iz njega izdvajaju. Jer se vrhovna vlast

215
0 FUKOU

Eto šta bi mogao reći neki rimski senator ili im­


i niski postupci policije razlikuju samo u nekoliko
perator iz paganskih vremena. Naravno, da sam ra­
stepeni dostojanstva".
nije čuo njegov govor, drugačije bih napisao svoju
veliku knjigu o hlebu i igrama: naopako. Ali, vra­
"Naša se politika ograničava na očuvanje sta­
timo se svojim ovcama. Da su nam umesto ovaca
da tokom njegovog hoda kroz istoriju; što se os­
poverili decu, da je naša praksa objektivizovala
talog tiče, znamo da su životinje samo životinje.
narod-dete i nas same kao kraljeve-očinske figure,
Pokušavamo da na putu ne ostavimo suviše
naše bi ponašanje bilo sasvim drugačije: imali bis­
izgladnelih životinja, jer bi se stado smanjilo: ako
mo obzira prema tom jadnom narodu i dali bismo
treba, dajemo im da jedu. Dajemo im i igre i gladi­
za pravo plašljivom odbijanju gladijatorskih borbi;
jatore koje toliko vole. Životinje nisu ni moralne ni
saosećali bismo sa njegovim užasom što gleda
nemoralne: one su to što jesu; više se ne trudimo
kako se bezrazložno ubistvo odvija pod okriljem
da odbijemo krv gladijatora rimskom narodu kao
javog reda i mira. "Hrišćanska bi sekta", mogli bis­
što se pastir stada ovaca ili goveda ne bi trudio da
mo dodati, "htela da uradimo i više: da budemo
nadzire parenje svojih životinja kako bi sprečio in-
kraljevi-sveštenici, a ne kraljevi-očevi i da, umesto
cestuozne veze. Neumoljivi smo samo po jednom
da tetošimo svoju decu, svoje podanike smatramo
pitanju, a to nije moralnost životinja, već njihova
dušama koje treba energično voditi putem vrline i
energija: ne želimo da se stado razmekša, jer bi
spasenja, čak i protiv njihove volje; hrišćani bi želeli
to predstavljalo i njegov i naš gubitak; odbijamo
da zabranimo i pozorište i sve druge predstave. Ali,
im, na primer, jednu javnu predstavu koja bi ih
dobro znamo da je deci potrebno da se zabavljaju.
razmekšala, a to je'pantomima', koju bi modernisti
Za sektaše, kao što su hrišćani, nagost je uvredljivija
nazvali operom. Nasuprot tome, kroz Cicerona ili
od krvi gladijatora. Ali, mi na stvari gledamo više
senatora Plinija procenjujemo da su gladijatorske
u stilu zapovednika i smatramo, i to uz podršku
borbe najbolja škola za čeličenje svih gledalaca. Iz-
gomile običnih ljudi i mišljenja svih naroda, da je
vesno je da neki ne podnose tu predstavu i misle
bezrazložno ubistvo veoma ozbiljna stvar".
da je okrutna; ali naša pastirska simpatija instink­
tivno ide prema otpornim, snažnim, neosetljivim
životinjama: stado opstaje zahvaljujući njima. Da­ Kakvo miniranje racionalizatorske političke filo­
kle, između dva pola ambivalentnog osećanja koje zofije! Kolika praznina postoji oko ovih razređenih
izazivaju gladijatorske borbe, bez dvoumljenja za ukrasa iz te epohe i koliko je između njih mesta za
pobednika proglašavamo sadističku privlačnost, druge objektivizacije koje još nisu izmišljene. Zato
a ne plašljivu odbojnost, i od gladijatorskih borbi što lista objektivizacija ostaje otvorena, za razliku
pravimo predstavu koju je odobrila i organizovala od prirodnih objekata. Ali, moramo brzo umiriti
država". čitaoca koji mora da se pita zašfo praksa "vodiča
stada" ustupa mesto praksi "tetošenja dece". Iz ra­
zloga u najvećoj mogućoj meri pozitivističkih, isto-

216
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

rijskih i gotovo materijalističkih, iz reda razloga koji što radi neki imperator-očinska figura, ono što radi
je identičan redu koji objašnjava bilo koji događaj. zapovednik vodiča, a da se ništa ne pretpostavi; da
Jedan od tih razloga u ovom slučaju bio je to što se ne pretpostavi kako postoji meta, objekat, ma­
su u tom IV veku kada su postali hrišćani, impera­ terijalni uzrok (kategorija onih kojima se upravlja,
tori, s druge strane, prestali da vladaju pomoću proizvodni odnos, kategorija države), tip upravl­
senatorske klase; rimski Senat, jednom rečju, nije janja (politika, depolitizacija). Samo treba suditi o
ni malo ličio na naše senate, savete ili skupštine; ljudima na osnovu njihovih dela i eliminisati večite
on je bio nešto što mi ne poznajemo: Akademija, fantome koje u nama izaziva jezik. Praksa nije
ali politička, Konzervatorijum političkih veština. nekakva tajnovita instanca, nekakvo podzemlje
Da bismo razumeli kakav bi se preobražaj odigrao istorije, nekakav skriveni motor: praksa je ono što
kada bi se vladalo bez Senata, treba da zamislimo rade ljudi (sama reč sve govori). Ona je na neki
književnost koja je uvek bila potčinjena nekoj Aka­ način "skrivena" i mogli bismo je privremeno naz­
demiji i koja bi, odjednom, prestala to da bude; ili vati" skrivena strana ledenog brega", i to samo zato
pak, da moderni intelektualni i naučni život pres­ što deli sudbinu našeg vladanja i svetske istorije:
tane da se odigrava na Univerzitetu ili pod njegovim često smo je svesni, ali nemamo pojam za nju. To
patronatom. Senat je težio da očuva gladijatorske je isto kao kada govorim, i uopšteno znam da gov­
borbe kao što Akademija čuva pravopis: zato stoje orim i nisam u hipnotisanom stanju: ali nemam
njegov interes bio da bude konzervator. Oslobođen koncepciju gramatike koju instinktivno primenju-
Senata i vladajući pomoću korpusa sitnih funkcio- jem; verujem da se izražavam prirodno kako bih
nera, imperator prestaje da igra ulogu zapovednika rekao ono što se nameće, nisam svestan toga da
vodičima stada: uzima jednu od uloga koje se nude primenjujem obavezna pravila. Takav je slučaj i sa
pravim monarsima, a to je uloga oca, sveštenika, upravljačem koji daje besplatan hieb svome stadu
itd. A postao je i hrišćanin. Nije hrišćanstvo uzrok ili mu odbija gladijatorske borbe sa uverenjem da
tome što su imperatori prihvatili praksu očinske radi ono što svakom upravljaču pred onima kojima
figure, stoje za posledicu imalo zabranu gladijator­ upravlja nameće sama priroda politike; on ne zna
skih borbi, već je uzrok celina istorijskih uslova (uki­ da se njegova praksa, ako je posmatramo onakvu
danje Senata, nova etika koja nije etika igara), ali o kakva jeste, pokorava izvesnoj gramatici; da ona
tome ne želim övde da govorim), koja je dovela do jeste izvesna politika, kao kada prekinemo tišinu
promene političke prakse sa dvema istovetnim po- samo da bismo progovorili nekim jezikom, fran­
sledicama: kraljevi su, jednostavno, postali hrišćani, cuskim ili latinskim, kako bismo rekli ono što se
pošto su očinske figure, i stavili su tačku na gladi­ nameće, ili ono što nam je na srcu, a sve u uverenju
jatorske borbe, pošto su očinske figure. da govorimo bez pretpostavki. Suditi o ljudima na
osnovu njihovih dela ne znači suditi na osnovu nji­
Jasno možemo uočiti metodu: ona se sastoji hovih ideologija, a ni suditi na osnovu velikih večnih
u tome da se na veoma pozitivan način opiše ono pojmova kao što su oni kojima se upravlja, država,

217
0 FUKOU

sloboda, suština politike, pojmova koji banalizuju i neće pomoći razumevanju jedne tako jedinstvene
čine anahronom samosvojnost sukcesivnih praksi. i tako precizno vremenski određene pojave kao
Ako nesrećno kažem: "nasuprot imperatoru posto­ što su hieb i igre; samo će umnožiti pojedinosti, is-
jali su oni kojima se upravlja kao takvi", onda kada torijske slučajnosti i ideološke uticaje i to po cenu
utvrđujem da im je imperator davao hleba i gladi­ beskrajnog naklapanja.
jatorske borbe, a da se ne zapitam zašto, zaključiću
da je tako bilo iz nekog ništa manje večnog razloga: Objekti naizgled određuju naše vladanje, ali
da bi mu se pokorili, ili da bi se depolitizovali, ili da najpre naša praksa određuje svoje objekte. Hajde
bi bili voljeni. da najpre krenemo od same te prakse, i to tako
da objekat na koji se ona primenjuje bude to što
Imamo običaj da rasuđujemo s obzirom na jeste samo u odnosu na nju (u smislu u kojem neki
neku metu, ili polazeći od neke materije. Na prim­ "korisnik"jeste korisnik samo ako sam ga ja načinio
er: pogrešno sam verovao i napisao kako su hieb i korisnikom nečega, ili da je neko vođen samo ako
igre za cilj imali uspostavljanje odnosa između onih ga ja vodim). Taj odnos određuje objekat i on post­
kojima se upravlja i upravljača, ili su odgovarali na oji samo kroz to određenje. Onaj kojim se uprav­
objektivan izazov kakav su oni kojima se uprav­ lja previše je neodređen i ne postoji; postoji samo
lja predstavljali. Ali, ako su oni kojima se upravlja narod-stado, zatim narod-dete koji tetošimo: a to je
uvek isti, ako imaju prirodne reflekse onog kojim se samo još jedan način da se kaže kako su se u jed­
upravlja, ako imaju prirodnu potrebu za hlebom i noj epohi prakse sastojale od vođenja, a u nekoj
igrama, ili za depolitizacijom, ili za Gospodarevom drugoj od tetošenja (isto kao što biti vođen pred­
ljubavlju, zašto su onda samo u Rimu prihvatili hieb stavlja samo način da se kaže da nas vode u ovom
i igre i ljubav?Treba, dakle, izvrnuti pojmove iskaza; trenutku: nismo vođeni sve dok nemamo vodiča).
kako bi Gospodar pojmio one kojima se upravlja Objekat jeste samo korelat prakse; pre nje ne post­
kao objekte koje treba depolitizovati, voleti ili vodi­ oji onaj kojim se upravlja kao takav, i kojeg bismo
ti na igre, oni treba najpre da budu objektivizovani mogli bolje ili lošije naciljati, i prema kojem bismo
kao narod-stado; da bi Gospodar bio pojmljen kao podešavali nišan kako bismo ga poboljšali. Vladar
neko ko mora da se trudi da bude popularan u koji tretira svoj narod kao decu čak ni ne pomišlja
svom stadu, najpre treba da bude objektivizovan da bi se moglo raditi drugačije: on čini ono što se
pre kao vodič nego kao kralj-otac ili kralj-sveštenik. samo po sebi podrazumeva, u skladu sa situacijom
Te objektivizacije, korelati neke političke prakse, kakva jeste. Onaj kojim se upravlja kao takav ne
objašnjavaju hieb i igre koje nikada ne bismo uspeli izlazi iz okvira onoga što se sa njim radi, ne postoji
da objasnimo polazeći od onih kojima se upravlja izvan prakse koja se na njega primenjuje, ne proiz­
kao takvih, od upravljača kao takvih i od pokora­ vodi nikakve efektivne posledice (narod-stado nije
vanja kao takvog ili od depolitizacije koja ih ujedin­ imao socijalno osiguranje, nikome nije ni padalo na
juje; jer ovi ključevi ulaze u sve brave. Oni nikada pamet da mu ga obezbedi, niti je iko osećao grizu

218
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

savesti što to ne čini). Pojam koji ne proizvodi ni­ što će reći iz ostatka istorije, kao i sve ostalo. Fuko
kakve efektivne posledice nije ništa drugo do reč. nije otkrio novu instancu, nazvanu "praksa", koja je
do tada bila nepoznata: on se trudi da ljudsku prak­
Ta reč postoji samo u ideološkom ili, bolje su pojmi onakvom kakva realno jeste; on govori up­
rečeno, u idealističkom smislu. Hajde da razmotri­ ravo o onome o čemu govori svaki istoričar, kako bi
mo, na primer, vodiča stada: on daje besplatan hieb saznao šta čine ljudi; on se jednostavno trudi da o
životinjama za koje je zadužen zato što je njegova tome govori tačno, da opiše jasne konture umesto
misija da čitavo stado srećno stigne na cilj, da ne da govori kroz neodređene i plemenite termine. On
poseje previše leševa izgladnelih životinja za sobom: ne kaže: "Otkrio sam neku vrstu nesvesnog u istoriji,
rasuto stado ne bi više bilo u stanju da se brani od neku prekonceptualnu instancu koju nazivam prak­
vukova. Eto realne prakse, onakve kakva proizilazi som ili diskursom; ona pruža valjano objašnjenje
iz činjenica (a naročito iz ove: besplatan hjeb je da­ istorije. A da! a kako ću uspeti da objasnim samu
van samo građanima, a ne bednim robovima). Preo­ tu instancu i njene preobražaje?" Ne: on govori o is­
staje samo da je ideologija neodređeno i plemenito tom o čemu i mi, a to je da treba, na primer, pojmiti
tumačila tu surovo preciznu praksu: Senat je veličan praktično ponašanje neke vlasti; on to samo vidi
tako što je proglašavan za narodnog oca koji želi do­ onakvo kakvo uistinu jeste kada se strgne ogrtač.
bro onima kojima se upravlja. Ali, ista se ideološka Veoma je čudno optužiti ga da našu istoriju svodi
plitkost ponavlja i u sasvim drugačijim praksama: na intelektualni proces koji je neumoljiv koliko i
suveren koji je prisvojio neko jezero puno ribe koje neodgovoran. Ipak lako razumemo zašto nam je
eksploatiše podižući namete, takođe se smatra takva filozofija teška: ne liči ni na Marksovu ni na
ocem koji usrećuje svoje podanike sve dok ih pušta Frojdovu. Praksa nije instanca (kao što je frojdovs-
da se snalaze sa prirodom i godišnjim dobima. A ko To) niti pokretačka snaga (kao što je proizvodni
postoji i još jedan dobročinitelj svojih podanika, a to odnos), a kod Fukoa, uostalom, nema ni instance ni
je čuvar Voda i Šuma koji usmerava prirodne tokove, pokretačke snage (zauzvrat postoji materija, kao što
i to ne zbog sopstvene novčane dobiti koju bi iz njih ćemo videti). Zato nije previše neumesno tu praksu
mogao izvući, već zbog dobrobiti same prirode, na privremeno nazvati "skrivenom stranom ledenog
šta se obavezao. Počinjemo da razumemo šta je ide­ brega", kako bismo rekli da se ona našem pogledu
ologija: nejasan i plemenit stil sposoban da ideali- ukazuje samo pod suviše širokim ogrtačima i samo
zuje prakse pod izgovorom da ih opisuje; to je širok kao prekonceptualna u najširem smislu; zato što se
ogrtač koji skriva čudne i brojne obrise realnih suk­ skrivena strana ledenog brega ne razlikuje od po­
cesivnih praksi. topljene strane brega: i jedna i druga su od leda;
ona nije ni snaga koja pokreće ledeni breg; nalazi
Ali, odakle dolazi svaka praksa sa svojim jedin­ se ispod linije vidljivosti i to je sve. Objašnjava se na
stvenim obrisima? To je jednostavno: iz istorijskih isti način kao i ostatak ledenog brega. Sve što Fuko
promena, iz hiljada preobražaja istorijske realnosti, kaže istoričarima jeste sledeće: "Možete nastaviti da

219
O FUKOU

objašnjavate istoriju kao što ste uvek objašnjavali; no kazuju stvari koje su usko ograničane pogrešnom
samo, pažnja: ako budete posmatrali tačno, gramatikom; ideologija je mnogo slobodnija i šira i
uklanjajući banalnosti, zapazićete da ima mnogo to sa razlogom: ona predstavlja racionalizaciju, ide­
više da se objašnjava; postoje nejasne konture koje alizaciju, ona je širok ogrtač. Vlastelin želi da radi
niste zapazili". i veruje da radi sve što je potrebno s obzirom na
okolnosti; u stvarnosti se nesvesno ponaša kao pos-
Ako istoričar ne bude hteo da se bavi onim što ednik jezera punog ribe, a ideologija ga uzdiže do
ljudi čine, već onim što kažu, metoda će biti ista; reč zvanja Dobrog Pastira. Konačno, diskurs ili njegova
diskurs pristaje peru kada treba označiti šta je rečeno skrivena gramatika nisu implicitnost; nisu logički
isto koliko i reč praksa kada treba označiti ono što sadržani u onome što je rečeno ili učinjeno, i nisu
je učinjeno. Fuko ne otkriva neki tajnoviti diskurs, njihova aksiomatika ili pretpostavka, i to iz pros­
drugačiji od onoga koji svi razumemo: on nas samo tog razloga što rečeno i učinjeno imaju slučajnu, a
poziva da tačno zapazimo ono što je na taj način ne logičku, suvislu, savršenu gramatiku. Istorijske
rečeno. Zato što to zapažanje dokazuje da zona on­ slučajnosti, naglašavanja i ulegnuća iz srodnih praksi
oga što je rečeno predstavlja neočekivano zauzete i njihovi preobražaji predstavaljaju razlog za to što se
strane, neočekivana prećutkivanja, naglašavanja, politička gramatika neke epohe sastoji od tetošenja
ulegnuća, kojih govornici uopšte nisu svesni. Ako dece ili pak usmeravanja tokova: to nije neki Razlog
više volite, ispod svesnog diskursa postoji gramatika, koji gradi neki suvisli sistem. Istorija nije utopija:
određena srodnim praksama i gramatikama, grama­ politike ne razvijaju sistematski velike principe ("sva­
tika koju otkriva pažljivo posmatranje diskursa, pod kome prema potrebama", "sve za narod, a ništa od
uslovom da se složimo po pitanju razgrtanja širokih naroda"); njih je stvorila istorija, a ne svest ili razum.
ogrtača koji nose ime Nauka, Filozofija, itd. Isto tako
vlastelin veruje kako upravlja, kako vlada, a u stvari Šta je onda ta gramatika koju Fuko želi da za­
usmerava tokove, tetoši decu ili vodi stado. Možemo, pazimo? Zašto ni naša svest ni svest govornika ne
dakle, videti šta diskurs nije: nije ni semantika, ni ide­ znaju za nju? Zato što je potiskuju? Ne, nego zato
ologija, ni implicitnost. Daleko od toga da nas Fuko što je njena priroda prekonceptualna. Uloga svesti
poziva da o stvarima sudimo polazeći od reči, on nije da nas navede da zapazimo svet, već da nam
naprotiv pokazuje da nas reči varaju, što nas navodi omogući da se u njemu krećemo; kralj ne treba
da verujemo u postojanje stvari, prirodnih objekata, da pojmi šta on i njegova praksa jesu; on treba da
onih kojima se upravlja ili države, dok te stvari nisu bude svestan događaja koji se odvijaju u njegovom
ništa drugo do korelati odgovarajućih praksi; zato kraljevstvu; to će biti dovoljno da se ponaša u skla­
što semantika predstavlja idealističku iluziju. Diskurs du sa onim što nesvesno jeste. Ne treba konkretno
ne znači više ideologije: on je gotovo suprotno; on da zna da on usmerava tokove: to će raditi u sva­
je ono što je zaista rečeno, bez znanja govornika: oni kom slučaju; dovoljno mu je da bude svestan da je
veruju da govore uopšteno i slobodno dok nesves- kralj, bez ikakvih drugih pojašnjenja. Ni lav ne mora

220
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

da spozna sebe kao lava da bi se vladao kao lav; on svoju razređenost, da ne vide prazninu oko sebe,
samo mora da zna g d e mu je plen. što su u stanju da svaki put poveruju kako se negde
nalaze iz milion razloga. Možda je u tome smisao
Za lava je samo po sebi razumljivo da je lav, da Ničeove ideje (ali ne laskam sebi da razumem ovog
ne zna da je lav; isto tako ni kralj koji tetoši narod teškog mislioca) da je svest samo reaktivna. Kralj
ili usmerava tokove ne zna šta jeste. Oni su, nara­ "voljom za moć" obavlja posao kralja: on aktueli-
vno, svesni onoga što čine, ne potpisuju dekrete zuje virtuelnosti svoje istorijske epohe, koje mu
u somnabulnom stanju; oni imaju "mentalitet" koji tu i tamo trasiraju praksu vođenja stada ili, ako se
odgovara njihovim "materijalnim" činovima, štaviše, ukine Senat, tetošenja naroda, za njega se to samo
apsurdno je praviti razliku: kada se ponašamo na po sebi podrazumeva, on čak ni ne sumnja da je tu
određeni način, nužno imamo odgovarajući men­ zbog nečega, veruje da mu okolnosti iz dana u dan
talitet; te dve stvari idu zajedno i ulaze u sastav diktiraju kako da se ponaša; ne sumnja čak ni da bi
prakse, baš kao i strah i drhtanje, radost i smeh okolnosti mogle biti drugačije. Ne zna za sopstve-
do suza; predstave i iskazi ulaze u sastav prakse i nu volju za moć, koju shvata kao postvarenu kroz
zbog toga ideologija ne postoji osim za gospodina prirodne objekte, svestan je samo svojih reakcija,
Omea, čuvenog materijalistu: za proizvodnju su što će reći da zna šta čini kada na događaje reaguje
potrebne mašine, potrebni su ljudi, potrebno je da donošenjem odluka: ali ne zna da te odluke pred­
ti ljudi budu svesni onoga što čine, a ne da dremaju, stavljaju obavljanje neke kraljevske prakse, isto kao
potrebno je da znaju za neka tehnička ili društvena kada lav odlučuje kao lav.
pravila i potrebno je da imaju odgovarajući mental­
itet ili ideologiju, i sve to je jedna praksa. Samo što Za Fukoa se metoda sastoji od shvatanja da
oni ne znaju šta ta praksa jeste: za njih se ona "sama stvari nisu ništa drugo do objektivizacije određenih
po sebi podrazumeva", kao i za kralja ili za lava, koji praksi, čija određenja treba rasvetliti pošto ih svest
ne znaju da su ono što jesu. ne poima. To rasvetljenje, kao napor da se vidi, pred­
stavlja jedno originalno, i čak privlačno iskustvo
Tačnije rečeno, oni ne znaju čak ni to da ne znaju koje bismo iz zabave mogli nazvati "razređivanje".
(u tome je smisao reči "podrazumevati Se samo po Proizvod ove misaone operacije jeste apstraktan i to
sebi"), isto kao vozač automobila koji ne vidi da ne sa razlogom: on nije slika na kojoj vidimo kraljeve,
vidi ako se kiša pridruži mraku, jer onda on, ne samo seljake, spomenike, on nije ni stečena ideja na koju
da ne vidi ništa s onu stranu domašaja svojih farova, je naša svest toliko naviknuta da joj više ne oseća
već pride ne raspoznaje više jasno ni krajnju granicu apstraktnost.
osvetljene zone tako da više ne vidi dokle vidi i ne
vidi da vozi prebrzo za uslove na putu pred sobom. Ali, ono što je najkarakterističnije jeste trenutak
Čudno je, a i dostojno pažnje nekog filozofa, to što u kojem se razređivanje proizvodi; ono ne dobija
ljudi nisu u stanju da spoznaju svoja ograničenja, oblik, naprotiv: pre je neka vrsta otkidanja. Tre-

221
0 FUKOU

nutak ranije nije postojalo ništa osim neke velike stavlja objekat samo u okviru prakse koja ga ob-
bezizražajne stvari koju smo jedva nazirali, toliko jektivizuje: najpre dolazi praksa sa objektom koji
se sama po sebi podrazumevala, i koju smo na­ sebi dodeljuje, ona je to po svojoj prirodi: baza i
zivali Moć "kao takva" ili Država "kao takva"; mi os­ nadgradnja, interes i ideologija, itd. više nisu ništa
tali smo u tom trenutku pokušavali da na nogama do beskorisna seckanja prakse koja je veoma dobro
održimo komad priče u kojem je to veliko prozirno funkcionisala onakva kakva je bila i koja nanovo
jezgro bilo od koristi, rame uz rame sa zajedničkim veoma dobro funkcioniše: zahvaljujući njoj granice
imenicama i veznicima; ali, to nije uspevalo, nešto slike postaju jasne. Pa koji nas je onda đavo terao
nije išlo kako valja, a funkcionisali su lažni verbalni da je presečemo na dva dela? Uradili smo to zato
problemi, iz roda "ideologija" ili "proizvodni odnos". što nismo videli način da se izvučemo iz pogrešne
Najednom "shvatamo" kako čitavo zlo dolazi iz ve­ situacije u koju smo upali; zato što smo problem uh­
likog jezgra i njegove lažne prirode; shvatamo da vatili za krajeve, a ne za sredinu, kao što kaže Delez
treba da raskinemo sa uverenjem da se ono samo (Deleuze). A ta je pogrešnost bila posledica toga što
po sebi podrazumeva i da je trebalo da ga svedemo smo objekat prakse shvatili kao prirodni objekat,
na zajednički uslov, da ga istorizujemo. I onda se na dobro poznat, uvek isti, nazovi materijalan: kao
mestu koje je zauzimalo to veliko što-se-samo-po- kolektivitet, državu, zrno ludila.
sebi-podrazumeva pojavljuje čudan mali objekat iz
te "epohe", razređen, neobičan, nikada ranije viđen. Najpre je dat taj objekat (kao što odgovara ma­
Kada ga vidimo, zastanemo na trenutak kako bismo teriji) i praksa je reagovala: "odgovarala je na izazov",
melanholično uzdahnuli nad ljudskom sudbinom, gradila je na bazi. Nismo znali da svaka praksa, on­
nad jadnim nesvesnim i apsurdnim bićima kakva akva kakva je zbog celine istorijskih uslova, proiz­
jesmo, nad racionalizacijama koje proizvodimo i čiji vodi objekat koji joj odgovara, kao što drvo kruške
objekat izgleda kao da se sa nama šali. proizvodi kruške, a drvo jabuke proizvodi jabuke; ne
postoje prirodni objekti, ne postoje stvari kao takve.
Dok smo mi uzdisali, ovaj je komad priče sam Stvari i objekti nisu ništa drugo do korelati praksi.
zauzeo svoje mesto, lažni problemi su pobegli, svi Iluzija o prirodnim objektima ("oni kojima se uprav­
spojevi su se uglavili; a onaj komad priče izgleda lja kroz istoriju") skriva heterogeni karakter praksi
kao da se izvrnuo poput rukava: malopre smo bili (tetošenje dece nije usmeravanje tokova): odatle
kao Blez Paskal, snažno smo držali oba kraja istori- dolazi dualistička zbrka, odatle je i iluzija o "razum­
jskog lanca (ekonomiju i društvo, upravljače i one nom izboru". Ova iluzija postoji, kao što ćemo videti,
kojima se upravlja, interese i ideologije), a zbrka u dva oblika koji na prvi pogled ni malo ne liče: "Is­
je nastala u sredini: kako održati sve to na okupu? torija seksualnosti je istorija večne borbe između
Sada bi bilo teško da se ne održi: "valjan oblik" je želje i potiskivanja", to je prvi, a drugi glasi: "G. Fuko
u sredini i ubrzano osvaja krajeve slike. Jer, otkako je protiv svega, on u istu vreću trpa i Damijenove
smo ga istorizovali, naš lažni prirodni objekat pred­ užasne patnje i zatvor, kao da se ne može razumno

222
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

odabrati jedno od to dvoje". Naš je autor isuviše Čitavo zlo dolazi iz iluzije kojom "postvarujemo"
pozitivista da bi pothranio tu dvostruku iluziju. objektivizacije i tako stvaramo prirodni objekat:
krajnji ishod shvatamo kao cilj, a mesto na kojem
Jer pojam"oni kojima se upravlja"nije nijedan ni će se projektil sam od sebe rasprsnuti shvatamo
mnogostruk, kao što to nije ni"potiskivanje"(ili"nje- kao namerno odabranu metu. Umesto da uhvatimo
govi razni oblici") niti država (ili "njeni oblici kroz is­ problem za njegovo pravo središte, a to je praksa,
toriju"), i to iz jednostavnog razloga što ne postoje: krećemo od kraja, a to je objekat, tako da sukce­
postoje samo mnogostruke objektivizacije ("popu­ sivne prakse liče na reakciju na jedan isti objekat,
lacija", "fauna", "pravni subjekat") koje su korelati "materijalan" ili racionalan, i koji je najpre bio dat.
heterogenih praksi. Postoje brojne objektivizacije i Onda nastaju lažni dualistički problemi, kao što su
to je sve: odnos između te mnogostrukosti praksi i racionalizmi. Ako praksu budemo shvatili kao o d ­
jedinstva uspostavlja se samo ako pokušamo da im govor na neku datost, dobićemo dva dela lanca,
pripišemo jedinstvo koje ne postoji; zlatni sat, limu­ koje više ne možemo spojiti: praksa je odgovor na
nova kora i rakun predstavljaju mnogostrukost i ne izazov, što je tačno, ali isti izazov ne povlači uvek
čini se da trpe zbog toga što nemaju ni zajedničko isti odgovor; baza određuje nadgradnju, što je
poreklo, ni zajednički objekat, a ni princip. Samo tačno, ali i nadgradnja reaguje na svoj način, itd. U
iluzija o prirodnom objektu stvara nejasan utisak o nedostatku boljeg rešenja, na kraju ćemo dva kraja
jedinstvu; kad se pogled zamuti, sve izgleda slično; lanca spojiti parčetom konca koji se zove ideologi­
fauna, populacija i pravni subjekti izgledaju isto ja. A može i gore. Tačku dodira sukcesivnih praksi
kada treba spoznati pojam onih kojima se uprav­ shvatimo kao prethodno postojeći objekat koji su
lja; mnogostruke se prakse g u b e iz vida: one su ciljale, kao metu; Ludilo ili javno dobro kroz vekove
skrivena strana ledenog brega. Ne postoji nesves­ različito su ciljala sukcesivna društva čiji "stavovi"
no, potiskivanje, ideološka lukavost, a ni politika nisu bili isti, tako da su pogodila metu na različitim
noja, razume se, po ovom pitanju, postoji samo mestima. Nema veze: možemo da očuvamo svoj
večna teleološka iluzija, Ideja Dobra: sve što radimo optimizam i racionalizam, zato što te prakse, ma
pokušaće da pogodi idealnu metu. Sve se vrti oko koliko različite izgledale (ili, tačnije rečeno, ma
tog paradoksa koji predstavlja centralnu i najorigi- koliko nejednake ispadale pri istom uloženom na­
nalniju Fukoovu tezu: ono što je urađeno, objekat, poru), ipak nisu imale razloga da to budu, s obzi­
objašnjava se kroz ono što se radi u svakom trenut­ rom na to da su znale metu koja se ne menja (men-
ku istorije; pogrešno smo zamišljali kako se ono što ja se samo "stav" onog ko cilja). Ako smo ekstremni
se radi, praksa, objašnjava polazeći od onoga što optimisti, kao što nismo već dobrih sto godina, iz
je urađeno. Hajde da najpre pokažemo, na nekako toga ćemo zaključiti da čovečanstvo napreduje i da
isuviše apstraktan način, kako u toj centralnoj tezi se sve više i više približava cilju. Ako se naš opti­
sve stoji, a onda ćemo moći da upalimo svoj fenjer. mizam ograniči na to da pre bude retrospektivna
popustljivost nego nada, reći ćemo da ljudi iz svoje

223
0 FUKOU

istorije malo po malo crpe celinu istine, da svako To uopšte ne znači da je naša krivica u tome što
društvo pogađa neki deo cilja i ilustruje virtuelnost verujemo u državu, a trebalo bi da postoje samo
ljudske sudbine. države: naša je krivica u tome što verujemo u državu
ili u države umesto da proučavamo prakse koje
Ali, najčešće smo optimisti protiv svoje volje: projektuju objektivizacije koje smatramo državom
dobro znamo da je popustljivost retko na delu i da ili njenim raznim oblicima. Kroz istoriju se javljaju
društva nisu ništa do ono što su u istorijskom smislu: različite političke prakse koje se projektuju, jedna
na primer, dobro znamo da svako društvo ima sopst- prema gladijatorskim borbama, druga prema soci­
veni spisak onoga što nazivamo zadaci države: neka jalnom osiguranju; a mi to polje na kojem eksplo­
društva žele gladijatore, a neka socijalno osiguran­ diraju naprave različite u svakom mogućem smislu
je; dobro znamo da različite civilizacije imaje razne smatramo nekom vrstom nadmetanja u gađanju. A
"stavove" po pitanju "ludila". Sve u svemu, istovre­ onda nas mnogo muči velika rasutost pogodaka u
meno verujemo u to da nijedna država ne nalikuje metu: to je ono što se naziva problemom Jednog i
drugoj i u to d a j e država jednostavno država, ili, još Mnogostrukog: "Ovi pogoci su toliko rasuti! Jedan
bolje, u tu državu verujemo samo na recima: pošto je pogodio socijalno osiguranje, a drugi gladijatore.
smo postali mudri, nećemo više pokušavati da sas­ Ako krenemo od takve rasutosti, hoćemo li ikada us­
tavimo potpuni ili idealni spisak zadataka države: peti da odredimo tačan položaj cilja? Da nismo jed­
isuviše dobro znamo da je istorija maštovitija od nostavno uvereni da su svi hici gađali baš ovu istu
nas i ne isključujemo ni to da ćemo jednog dana metu? Ah! problem Mnogostrukosti je težak, možda
državu smatrati odgovornom za ljubavne jade. Iz- i nerešiv!"Sigurnoje tako s obzirom da ne postoji: on
begavamo pravljenje teorijskog, držimo se empiri­ nestaje onda kada shvatimo da usputna određenja
jskog i otvorenog spiska: "beležimo" koji su zadaci smatramo modalitetima države, nestaje kada pres­
bili pred državom do tog dana. Ukratko, država sa tanemo da verujemo u postojanje mete kao što je
svojim zadacima za nas nije ništa drugo do reč i prirodni objekat.
naša optimistička vera u taj prirodni objekat ne srne
da bude veoma iskrena, pošto vera nema dejstvo. Hajde da tu filozofiju objekta shvaćenog kao kra­
Ne sprečava reč da nas i dalje navodi da verujemo u jnji ishod ili kao uzrok zamenimo filozofijom odnosa
nešto što se zove država. Uzalud je što znamo da je i da uhvatimo problem za sredinu, za praksu ili dis-
država objekat koji bi nam omogućio da unapredi- kurs. Ta praksa rađa objektivizacije koje joj odgov­
mo teorijsko istraživanje, ili objekat čije bi nam post­ araju i učvršćuje se u realnosti trenutka, što će reći u
ojanje omogućilo da otkrijemo nešto napredno, mi objektivizacijama srodnih praksi. Bolje rečeno, ona
i dalje nastavljamo da besnimo na nju umesto da aktivno ispunjava prazninu koju te prakse ostavljaju,
pokušamo da ispod površine otkrijemo praksu čiji aktuelizuje virtuelnosti koje su unapred oblikovane
je država odraz. u praznini; ako se srodne prakse preobraze, ako se
pomere granice praznine, ako se ukine Senat i nova

224
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

etika stupi na snagu, praksa će aktuelizovati te nove izražava i sačinjava želju tako što pravi plan koji je
virtuelnosti i više neće biti ista. Ne radi se, dakle, o omogućuje" (Deleuze, Parnet 1977:115). L'amor che
tome da je imperator, vodič stada, iz sopstvenog muove il sole e l'altre stelle. Slučaj je hteo da se neka
ubeđenja ili iz nekakvog kaprica, postao otac naro- beba rodi u kraljevoj sobi, kao naslednik prestola,
da-deteta; jednom rečju, tu se ne radi o ideologiji. i ta će se beba automatski zainteresovati za posao
kralja koji ne bi napustila ni za šta na svetu i čak se
Ta je aktuelizacija (sholastički rečnik je veoma neće ni zapitati želi li da bude kralj: ona to jeste i
udoban) ono što sveti Avgustin naziva ljubavlju to je sve; e to je ta želja. Da li čovek u tolikoj meri
i na tome je gradio teleologiju; Delez, poput Spi- želi da bude kralj? Jalovo pitanje: čovek ima "volju
noze, ne radi ništa slično tome i naziva je željom, za moć", za aktuelizaciju, koja je neodređena: on ne
rečju koja je dala povoda mnogim smešnim zablu­ traži sreću; nema spisak određenih potreba koje
dama "novih filozofa" (Delez je sklon drogiranju).Ta treba zadovoljiti, posle čega bi mu preostalo samo
želja ima veoma veliki otklon od sveta, tako da je da se odmori na stolici u svojoj sobi: on je životinja
ne primećujemo: ona je korelat postvarenja; šetnja aktuelizator i ostvaruje svaku vrstu virtuelnosti koja
je želja, tetošenje naroda-deteta takođe, a i spav­ mu dođe pod ruku: non deficit ab actuatione poten-
anje ili smrt. Želja je činjenica kroz koju se pokreću tiaesuae, kaže sveti Toma 3 . Bez čega se, naravno, ni­
mehanizmi, funkcionišu raspodele, kroz koju se vir­ kada ništa ne bi dogodilo. Možete li zamisliti koliko
tuelnosti, uključujući i spavanje, ostvaruju umes­ bi fantomska bila neka neostvarena mogućnost,
to da se ne ostvaruju uopšte; "svaka raspodela neka virtuelnost"u primitivnom stanju"? Šta bi bilo

3
Drugačije rečeno, pojam želje znači da nema ljudske prirode ili, još bolje, da ta priroda predstavlja oblik bez ikakvog sadržaja osim is-
torijskog. Ona znači i da opozicija pojedinac-društvo predstavlja lažni problem; ako pojedinca i društvo pojmimo kao dve realnosti
koje su jedna izvan druge, onda ćemo moći da zamislimo da jedna prouzrokuje drugu: uzročnost pretpostavlja eksteriornost.
Ali, ako uvidimo da pojedinci već učestvuju u o n o m e što se naziva društvom, problem će nestati: "objektivna realnost" društva
sadrži činjenicu da se pojedinci interesuju za njega i da omogućuju njegovo funkcionisanje; ili, ako više volite, jedine virtuelnosti
koje pojedinac može da ostvari su one koje su nejasno iscrtane u svetu koji ga okružuje i koje pojedinac aktuelizuje tako što
se za njih interesuje; pojedinac ispunjava praznine koje "društvo" (što će reći drugi, ili kolektivi) iscrtava. Kapitalista ne bi bio
"objektivna realnost" kad ne bi imao mentalitet kapitaliste, koji mu omogućuje da funkcioniše: bez njega čak ne bi ni postojao.
Pojam želje, dakle, znači i da opozicija materijalno-idealno, baza-nadgradnja, jeste nonsens. Ideja pravog uzroka, kao suprotnost
ideji aktuelizacije, jeste dualistička, što će reći iskrivljena. U svojoj lepoj studiji o Kardinerovom pojmu bazne ličnosti, Klod Lefor
(Claude Lefort) odlično ukazuje na aporije kojima vodi ideja da pojedinac i društvo jesu dve realnosti koje su jedna izvan druge i
koje bi trebalo da ujedini uzročni odnos (Lefort 1978:69). Zašto onda nazvati "željom" činjenicu da se ljudi interesuju za virtuelne
raspodele i o m o g u ć u j u im da funkcionišu? Zato što, bar mi tako izgleda, osećajnost predstavlja znak našeg interesovanja za stvari:
želja je "skup osećanja koja se preobražavaju i cirkulišu u jednoj simbiotičkoj raspodeli, definisanoj zajedničkim funkcionisanjem
svojih heterogenih delova" (Deleuze-Parnet 1977: 85); ta želja, kao Spinozin cupiditas, predstavlja princip svih drugih osećanja.
Osećajnost i telo znaju to m n o g o duže nego svest. Kralj veruje da vidi kako njegovo stado pase zato što mu se to nameće, s

225
0 FUKOU

ludilo "u materijalnom smislu" izvan prakse koja nih uslova ili pak kao ideologija ili kao verovanje,
ga čini ludilom? Nećemo pomisliti: "Ja sam, dakle, sujeverje. "Ne bi bilo potrebno uključiti instancu
imperatorov sin i nema više Senata; ali, pustimo individualne ili kolektivne svesti da bi se zahvatilo
to i zapitajmo se kako ćemo se ponašati prema mesto artikulacije određene političke prakse i teor­
onima kojima se upravlja; pa da, jedno verovanje, ije; ne bi bilo potrebno istraživati u kojoj meri ova
a to je hrišćanska ideologija, izgleda mi ubedljivo svest može s j e d n e strane da izrazi neme uslove, i
po tom pitanju"; umesto toga naći ćemo se u ulozi s druge strane da bude osetljiva za teorijske istine;
kralja-oca, a da čak nismo imali vremena da na to ne bi bilo potrebno postavljati psihološki problem
pomislimo, mi jesmo kralj-otac i, pošto to jesmo, osvešćenja"(Fuko 1998:209).
ponašaćemo se u skladu sa tim, to jest, "s obzirom
na okolnosti". Pojam ideologije nije ništa drugo do zbrka
koja je proistekla iz dve potpuno beskorisne op­
Aktuelizacija i uzročnost jesu dve različite stvari eracije: seckanja i banalizacije. U ime materijaliz­
i zbog toga ne postoji ni ideologija ni verovanje. ma razdvajamo praksu od svesti; u ime prirodnog
Verovanje u očinsku prirodu kraljevske vlasti ili u objekta ne vidimo upravo kralja-oca, upravo us-
ideologiju welfare state nema dejstvo na svest i, sa­ meravanje tokova, već, mnogo banalnije, vidimo
mim tim, nema uticaja na praksu, napotiv, praksa je večitog upravljača i večite one kojima se upravlja.
ta koja najpre objektivizuje kralja-oca radije nego Na taj smo način navedeni na to da verujemo kako
kralja-sveštenika ili vodiča, a i narod-dete radije iz ideologije proizilazi sva jasnoća i svi razređeni i
nego narod koji treba voditi ka večnom spasenju vremenski određeni žljebovi prakse; kralj-otac će
ili stado; jer suveren koji "jeste" kralj-otac i koji se biti samo još jedan večni upravljač koji će, u ovom
"objektivno" nalazi naspram naroda-deteta ne slučaju, biti pod uticajem izvesne religijske ide­
može da ne zna šta je on i šta je njegov narod: on ologije, ideologije očinskog karaktera kraljevske
ima ideje ili mentalnu sliku o svom "objektivnom" vlasti. Prirodnije objekat proširen sukcesivnim ide­
položaju, jer ljudi misle o svojoj praksi, manje su ili ologijama. Geneza pojmova vidljivo je ista: nekom
više svesni onoga što čine. Njihova praksa, praćena sujeverju pridodamo ponašanje ljudi koji su skren­
svešću koju o njoj imaju, ispunjava prazninu koju uli sa banalnog puta i tako to sujeverje i samo post­
su ostavile srodne prakse i samim tim se objašnjava ane neshvatljivo. I eto zastoje naš mentalitet primi­
polazeći od njih; nije svest ono što objašnjava tivan. Ali, ako mentalitet i verovanje objašnjavaju
praksu i što bi se samo objasnilo polazeći od srod­ praksu, onda će ostati da se objasni neobjašnjivo, da

obzirom na okolnosti, njegova svest ne veruje da opaža jedan postvareni svet; samo njegova osećajnost dokazuje da je taj svet
aktuelizovan samo zato što ga kralj aktuelizuje, drugačije rečeno, zanima se za njega. Sigurno je da ljudi m o g u i da se ne interesuju
za neku "stvar": ali onda narečena stvar objektivno ne postoji; zbog toga kapitalizam ne uspeva da se začne u zemljama trećeg
sveta, koje imaju feudalni mentalitet. Izraz "mašina koja želi" sa početka Anti-Edipa, veoma je spinozistički {automaton appetens).

226
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠEISTORIJU

se spozna samo verovanje; tako ćemo biti navedeni pripisati doktrini kralja-oca, onako kako je istoričari
da žalosno zaključimo kako ljudi čas veruju, čas ne mogu objasniti polazeći od kraljevih dela: "S obzi­
veruju, kako ih se ne može jednostavnim zahtevom rom na okolnosti", napisaće, "i s obzirom na to da je
naterati da veruju u bilo kakvu ideologiju i da su, narod samo dete, treba ga braniti od njega samog
uostalom, sasvim u stanju da veruju u stvari koje i odvratiti ga primerenim kaznama od krvoločnih
su na planu verovanja međusobno kontradiktorne, apetita i loših navika, ali tek pošto je javno ukoren i
iako se dobro slažu u praksi. Rimski je imperator pošto mu je pokazano šta ga čeka". (Naravno da nije
mogao da odobri gladijatorske borbe i da istovre­ isključeno da je kralj, ako je imao smisla za humor i
meno, iz humanističkih razloga, zabrani prinošenje dara za izražavanje, i sam postao toga svestan, isto
ljudskih žrtava, a da narod ne protestuje; ova kon­ tako dobro kao i njegovi budući istoričari; ali ne
tradikcija ne postoji u slučaju vodiča stada, čija je radi se o tome). U istoj je epohi postojala jedna ide­
praksa da životinjama daje ono što njihovi nagoni ologija, ali u drugom smislu reči, u smislu hrišćanske
zahtevaju; kralj-otac izgledaće kontradiktorno na religije; i ona je osuđivala nevaljale misli, ali o tome
drugi način: nevaljaloj će deci odobriti gladijatore je imala nešto drugačiju ideju: njoj su iskušenja puti
koje traže, a podle će zavodnike osuditi na smrt u izgledala opasnije od krvi gladijatora.
najstrašnijim mukama.
Dugo smo ukidanje gladijatorskih borbi pri­
Koliko god reči da potrošimo, ideologija ne pisivali uticaju koji je hrišćanska doktrina imala
postoji, uprkos svetim tekstovima, i trebalo bi da na svest; to ukidanje je, zapravo, proisteklo iz
resimo da više nikada ne upotrebljavamo tu reč. preobražaja političke prakse koja je promenila
Ona čas označava apstrakciju, i to onda kada tre­ značenje s obzirom na to da okolnosti "objektivno"
ba spoznati značenje prakse (u tom smo je smislu više nisu ono što su bile 4 . Taj preobražaj ne prolazi
upravo upotrebili), a čas manje ili više knjiške re­ kroz svest; ne moramo da uveravamo kralja da nar­
alnosti, političke doktrine, filozofije, samu religiju, od jeste dete: on to i sam vidi; u svojoj duši i svesti
što će reći diskurzivne prakse. U razmatranom on će samo odlučiti kako i kada da tetoši ili da kazni
primeru ideologija će imati značenje koje možemo to dete. Jasno se vidi razlika između ideologije u

4
Naučne revolucije imaju svoje preteče. Pojam "ono što se samo po sebi podrazumeva " stidljivo je tu i tamo izvirivao iz fenomeno­
logije, a i na drugim mestima: Wölfflinovo delo Principesfondamentaux del'histoiredel'artizg\eda kao da unapred ostvaruje stranu
208. Arheologije znanja (Wölfflin 1952: 17, 261, 276). Po pitanju onoga-što-se-samo-po-sebi-podrazumeva trebalo bi pratiti trag
izrazä fraglos ili taken for granted kod Huserlovih socioloških učenika, kao što je Feliks Kaufman (Felix Kaufmann) (Grundprobleme
der Lehre von der Strafrechtsschuld /Kaufmann 1929/), Alfred Sue (Schutz) (Phenomenology of the social world /Schutz 1967/), pa čak
i kod Maksa Šelera (Max Scheler 1960:61). Ali fenomenologija nije mogla da ode dalje, manje z b o g Ego Cogito (jer je bila dovoljno
tanana da poveruje kako razabira ono-što-se-samo-po-sebi-podrazumeva u gostoljubivim podsvesnim resama pojma Cogito),
a više z b o g svog optimističkog racionalizma: kod Suca treba pročitati studije o društvenoj raspodeli znanja, reizdate u Collected
Papers (Schutz 1975:14; Schutz 1976:120) i videćemo kako se zbog viška racionalizma može zaobići jedna divna tema.

227
0 FUKOU

smislu doktrine i ideologije u smislu značenja neke nuta nego hrišćanska, samo je bila zasnovana na
prakse. (Narečena doktrina takođe ima skrivenu drugačijem principu: nije bila poželjna normalnost
stranu ledenog brega i spada u diskurzivnu prak­ u razmnožavanju, već je bilo važno da aktivnost
su, ali to je druga priča.) Na isti su način istoričari nadvlada pasivnost; ona je drugačije shvatala ho-
raspravljali o pooštrenju kazni u krivičnom pravu mofiliju kako bi prihvatila aktivnu mušku homosek­
u vreme vladavine imperatora hriščana, naročito u sualnost, osudila pasivnu, kao i žensku homofiliju,
oblasti seksualnih delikata: uticaj hrišćanstva? Pra­ i osudom obuhvatila žensku heteroseksualnu po­
vo postaje svakodnevije zato što kralj ima očinskiji tragu za zadovoljstvom.
odnos sa narodom, tako da svom snagom primen-
juje narodni ideal odmazde i čak ga prekoračuje? lako izgleda kao da u istu vreću trpa užasnu
Drugo objašnjenje mora biti valjano. Damijenovu patnju i zatvore koje su poboljšali
filantropi iz XIX veka, Fuko ne tvrdi da ne bismo
U svakom slučaju, evo dve heterogene prakse: imali svoje favorite kad bi nam bilo dato da izaber­
narod-stado je imao prilično veliku seksualnu emo vek u kojem ćemo živeti, s obzirom na to da
slobodu, a gladijatori su umirali, narod-dete ima svaka epoha nudi razne privlačnosti i rizike u ko­
manje slobode, a gladijatori više ne umiru. Ako jima bi manje-više svako mogao da pronađe nešto
izmerimo te preobražaje na lestvici vrednosti, reći za sebe; on samo podseća na četiri velike istine: da
ćemo da je humanitarizam napredovao, da je pra­ taj sled heterogenosti ne označava vektor napre­
vo unazađeno, a da je potiskivanje naglašeno, i to tka; da pokretač kaleidoskopa nije razum, želja ili
neće biti pogrešno. Ali to je činjenično stanje izve­ svest; da bismo načinili racionalan izbor, ne bi tre­
deno iz merenja: to nije objašnjenje preobražaja. balo da se oslanjamo na davanje prednosti, već
Celina istorijkih uslova postavila je jedan neobičan na mogućnost da uporedimo i da prihvatimo (po
ukras, narod-dete, na mesto jednog drugog ukra­ kom kursu?) heterogene privlačnosti i nedostatke,
sa, naroda-stada, koji je takođe neobičan, ali na izmerene na našoj subjektivnoj lestvici vrednosti; i,
drugačiji način; ovaj kaleidoskop ni malo ne liči naročito, da ne treba proizvoditi racionalizatorske
na sukcesivne oblike dijalektičkog razvoja, ne racionalizme i skrivati heterogenost ispod proc­
objašnjava se napretkom svesti, ni njenim opadan­ esa postvarenja; u vežbanju vrline mudrosti, ne
jem, niti borbom između dvaju principa, Želje i Po­ treba porediti dva ledena brega zaboravljajući, pri
tiskivanja: svaki od ukrasa duguje svoj neobičan proračunavanju prednosti, skrivenu stranu jednog
oblik mestu koje su joj ostavile prakse-savremenice od njih, ne treba ni krivotvoriti procenu mogućeg
među koje se umešao. Razni se ukrasi ne mogu ni tvrdeći da su "okolnosti takve kakve jesu" zato što
na koji način porediti: to nisu Meccanos igračkice one ne postoje: postoje samo prakse. To je završna
od kojih bijedna imala više elemenata nego druga, reč ove nove metodologije u istoriji, a ne"diskurs"
više slobode, manje potiskivanja. Ni antička seksu­ ili epistemološki prekidi koji su dugo držali pažnju
alnost nije u svom principu bila ništa manje potis­ javnosti; ludilo postoji kao objekat samo u praksi i

228
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

kroz praksu, ali narečena praksa nije ludilo.To je iza­ molekularne strukture, ili ponašanje; sve to pred­
zvalo mnoge povike, međutim, ideja da ludilo ne stavlja materiju za ludilo koje na tom stupnju još ne
postoji u potpunosti je pozitivistička: ideja ludila postoji. Argument protiv u toj polemici jeste to što,
po sebi čisto je metafizička, iako je bliska zdravom iako verujemo da raspravljamo o problemu materi­
razumu. A ipak... Kad bih rekao da neko ko jede jalnog ili formalnog postojanja ludila, isuviše često
ljudsko meso, to meso jede veoma realno, nesum­ mislimo na jedan drugi problem, mnogo sebičniji:
njivo bih bio u pravu; ali, bio bih u pravu i kada jesmo li u pravu što materiju za ludilo označavamo
bih tvrdio da će taj ko jede biti ljudožder samo u kao ludilo, ili, hoćemo li morati da se odreknemo
jednom kulturnom kontekstu, u jednoj praksi koja racionalizma mentalnog zdravlja?
"vrednuje", objektivizuje takav način ishrane kako
bi ga proglasila varvarskim ili pak, svetim, i kako bi, Reći da ludilo ne postoji ne znači tvrditi kako su
u svakom slučaju, nešto napravila od njega; u srod­ luđaci žrtve predrasude ili pak, to poricati: smisao
nim praksama isti taj koji jede biće objektivizovan ove tvrdnje je drugačiji; ona niti tvrdi niti unapred
nekako drugačije, a ne kao ljudožder: ima dve ruke poriče da luđake ne bi trebalo isključiti, ili da lu­
i snagu za rad, ima kralja, te ćemo ga objektivizovati dilo ne postoji zato što ga je proizvelo društvo, ili
kao pripadnika naroda-deteta ili pak kao životinju da je njegov pozitivitet izmenjen stavovima koja
iz naroda-stada. Uskoro ćemo se vratiti na raspravu su razna društva prema njemu zauzimala, ili da su
o ovoj vrsti problema, raspravu koja je jednom izaz­ razna društva na veoma različite načine konceptu-
vala bes u pariškoj sredini, na levoj obali Sene; to je alizovala ludilo; ova tvrdnja ne poriče ni to da ludilo
bilo baš u XIX veku. Pošto smo načinili taj odlučujući sadrži neku bihejviorističku i možda telesnu mater­
korak, hajde da Fukoovom delu damo njegov filo­ iju. Ali, i kad bi sadržalo takvu materiju, još uvek ne
zofski stas, u meri u kojoj ja m o g u da sudim o tim bi bilo ludilo. Klesani kamen postaje zaključni ka­
stvarima. men svoda ili opeka samo u trenutku kada zauzme
mesto u okviru neke građevine. Negacija ludila se
Rečenica tipa "stavovi prema luđacima značajno ne smešta ne nivo stavova prama objektu, već na
su varirali kroz istoriju" jeste metafizička; nalazimo nivo njegove objektivizacije; ona ne znači da je lu­
se u domenu verbalnog kada zamišljamo neko lu­ đak samo onaj o kome sudimo kao o luđaku, već
dilo koje "postoji u materijalnom smislu" izvan nek­ da je na jednom nivou, a to nije nivo svesti, neo­
og oblika koji ga označava kao ludilo; najviše što phodna izvesna praksa kako bi postojao samo je­
može postojati jesu nervni molekuli raspoređeni na dan objekat, "luđak", o kojem treba suditi u duši i
izvestan način, zatim rečenice i pokreti o kojima bi svesti, ili kako bi društvo moglo da "proizvodi lu­
neki posmatrač koji je došao sa Sirijusa zaključio da đake". Poricanje objektiviteta ludila predstavlja
se razlikuju od rečenica i pokreta drugih ljudi, koji pitanje istorijskog uzmaka, a ne "otvaranja prema
se i sami međusobno razlikuju. Ali, to što postoji nije bližnjem"; preobraziti način tretiranja i promišljanja
ništa drugo do prirodni oblici, putanje u prostoru, luđaka jeste jedno, a nestanak objektivizacije"luda-

229
O FUKOU

ka" nešto sasvim drugo, što ne zavisi od naše volje, čitalac iz svega ovoga trijumfalno zaključi da ludilo
čak ni revolucionarne, već pretpostavlja preobražaj jednostavno postoji, osim možda u spekulativnom
praksi na lestvici na kojoj reč revolucija označava smislu, i da je on uvek tako mislio, to je njegova
bezbojnu gorljivost. Životinje ne postoje duže od stvar. Za Fukoa, kao i za Dunsa Skotusa, materija
luđaka i možemo se prema njima ponašati dobro u ludilu (ponašanje, mikrobiologija nerava) realno
ili loše, ali da bi životinja počela da gubi svoju ob- postoji, ali ne kao ludilo; biti luđak u materijalnom
jektivizaciju, potrebne su bar prakse eskimskog smislu znači upravo još uvek ne biti luđak. Potreb­
iglua, tokom dugog zimskog sna, u simbiozi ljudi no je da neki čovek bude objektivizovan kao luđak
i pasa čije se topline tela mešaju. Preostaje samo kako bi se prediskurzuvni referent retrospektivno
da zaključimo da su za dvadeset pet vekova istorije pojavio kao materija za ludilo; jer zašto ponašanje
društva na razne načine objektivizovala ono što se i nervne ćelije, a ne otisci prstiju?
naziva demencijom, ludilom, bezumljem, e da bis­
mo mi imali povoda da pretpostavimo kako se iza Krivo bismo, dakle, ovog mislioca koji veruje da
toga ne krije nikakav prirodni objekat i da posum- je materija u činu, optužili da je idealista (u popu­
njamo u racionalizam mentalnog zdravlja. S druge larnom smislu reči). Kada sam Fukou pokazao ove
strane, sasvim je izvesno da, na primer, društvo stranice, rekao m i j e otprilike:"Nikada nisam lično
može da proizvede luđaka i bez sumnje smo znali napisao ludilo ne postoji, ali to može da se napiše;
za takve slučajeve: ali rečenica "ludilo ne postoji" jer za fenomenologiju ludilo postoji, ali nije stvar,
ne govori o takvoj vrsti stvari. Šta g o d mi ponav­ a treba, naprotiv, reći da ludilo ne postoji, ali nije
ljali ili nabacivali, ta rečenica filozofa, čiji bi smisao da nije ništa". Može se čak reći da se ništa ne na­
odmah razumeli pariški učitelji iz XVII veka 5 , ne lazi u istoriji, pošto u njoj sve zavisi od svega, kao
izražava opredeljenja ili opsesije svog autora. Ako što ćemo videti, što će reći da stvari postoje samo

Na primer skotistički učitelj, autor traktata De return principio, qu. VII, art. 1, schol. 4: "po tom pitanju treba znati da materija jeste
5

u činu, ali da nije čin ničega {materia est in actu, sed nullius est actus); ona jeste nešto u činu, pošto jeste nešto pre nego ništa (est
quoddam in actu, ut est res quaedam extra nihil), Božje delo, zaokruženi čin stvaranja. Samo što one sama nije čin ničega i to samo
zato što služi zasnivanju svih aktuelizacija" (u delu Opera Dunsa Skotusa /Duns Scot/, izdanje Wadding, tom III, str. 38B /Duns S c o -
tus 1639/).
Zabavio sam se prevođenjem na skotistički jezik o n o g a što je možda osnovni problem istorije-filozofije prema Fukou: čim
prevaziđemo problematiku marksističkog materijalizma (koje se drže mnogi istoričari, ali filozof po obrazovanju ne bi je m o g a o
d u g o uzimati za ozbiljno, osim iz"ubeđenja"), treba da poreknemo transistorijsku realnost prirodnih objekata, a da im istovremeno
ostavimo dovoljno realnosti kako bi ostalo nešto što treba objasniti, a ne subjektivni fantomi koje samo treba opisati; potrebno
je da prirodni objekti ne postoje i da istorija ostane realnost koju treba objasniti. Tako za Dunsa Skotusa materija nije ni razumno
biće ni realnost koja se može fizički izdvojiti. Za Fukoa (koji je pročitao Ničea 1954-1955, ako me sećanje ne vara), prvi način da se
razreši teškoća bila je fenomenologija: za Huserla "stvari" nisu ekstra-mentalne res, ali ipak nisu ni jednostavni psihološki sadržaji;
fenomenologija nije idealizam. S a m o što su bića shvaćena na taj način bila neposredne datosti koje treba opisati, a ne pseudo-ob-

230
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

u materijalnom smislu: postojanje bez lica, još Taj je sadržaj preobražen zato što je preobraženo
uvek neobjektivizovano. Na primer: seksualnost je ono što smo podrazumevali pod istinom. Već neko
praksa, a "diskurs" ne znači da ne postoje seksualni vreme suprotstavljamo prirodu i konvenciju, zatim
organi ili ono što se pre Frojda nazivalo seksualnim prirodu i kulturu, m n o g o smo govorili o istorijskom
nagonom; takvi "prediskurzivni referenti" (Fuko relativizmu, kulturnoj samovolji. Istorija i istina. To
1998: 53-54) jesu sidrišta neke prakse, isto tako je moralo jednog dana da se slomi. Istorija postaje
kao i značaj ili ukidanje rimskog Senata. Ali nisu istorija iz o n o g a što su ljudi zvali istinama i iz nji­
izgovori za racionalizam i u tome je poenta ovog hovih borbi oko tih istina.
pitanja. Prediskurzivni referent nije prirodni ob-
jekat, meta za teleologiju: nema povratka potisnu­ Evo, dakle, jednog sasvim materijalnog sve­
tog. Ne postoji "večni problem" ludila, shvaćenog ta, sačinjenog od prediskurzivnih referenata koji
kao prirodni objekat koji bi kroz vekove izazvao predstavljaju virtuelnosti koje još uvek nemaju
promenljive odgovore. Razlike u molekulima lice; u njima uvek različite prakse na različitim
nisu ludilo ništa više nego otisci prstiju; razlike u tačkama stvaraju uvek različite objektivizacije, lica;
ponašanju i rasuđivanju nisu ludilo ništa više od svaka praksa zavisi od svih drugih praksi i od nji­
razlika u rukopisu i mišljenju. Ono što je kod nas hovih preobražaja, sve je istorijsko i sve zavisi od
materija za ludilo, u nekoj drugoj praksi biće ma­ svega; ništa nije inertno, ništa nije neodređeno i,
terija za nešto drugo. Pošto ludilo nije prirodni ob­ videćemo, ništa nije neobjašnjivo; ovaj svet ne visi
jekat, ne može se "razumno" raspravljati o "pravom" o našoj svesti, on je određuje. Prva posledica: na-
stavu koji treba "zauzeti" po tom pitanju. Ono što mena tog referenta nije da postane takvo i takvo
nazivamo razumom (čime su se bavili filozofi) ne lice, uvek isto, da postane takva objektivizacija,
izdvaja se na neutralnoj osnovi i ne očituje se na država ludilo ili religija: to je čuvena teorija diskon-
realnostima: on govori, polazeći od "diskursa" za tinuitetä: ne postoji "ludilo kroz vekove", religija ili
koji ne zna, o objektivizacijama za koje ne zna (i ko­ medicina kroz vekove. Pre klinike medicina je samo
jima bi mogli da se pozabave oni koje smo nazivali imala isto ime kao i medicina XIX veka; situacija
istoričarima). A to pomera granice filozofije i isto­ je obrnuta ako u XVII veku potražimo nešto što bi
rije zato što presipa njihov sadržaj iz jedne u drugu. pomalo nalikovalo onome što podrazumevamo

jekti koje treba naučno ili istorijski objasniti: fenomenologija opisuje sloj bića koji prethodi nauci; čim pređemo na objašnjavanje
tih bića, fenomenologija namerno pušta napred nauku, a bića nanovo postaju stvari. Fuko je, najzad, razrešio poteškoću uz pomoć
ničeanske filozofije prvenstva odnosa: stvari postoje samo kroz odnos, kao što ćemo nešo dalje videti, a određenje tog odnosa preds­
tavlja njihovo objašnjenje. Ukratko, sve je istorijsko, sve zavisi od svega, a ne samo od proizvodnih odnosa, ništa ne postoji izvan
istorije, a objašnjenje nekog tobožnjeg objekta sastoji se od ukazivanja na to od kakvog istorijskog konteksta on zavisi. Jedina
razlika između ove koncepcije i marksizma jeste, sve u svemu, u tome što marksizam polazi od naivne ideje uzročnosti (jedna stvar
zavisi od neke druge, dim zavisi od vatre); pojam odlučujućeg, jedinstvenog uzroka ima prednaučnu prirodu.

231
0 FUKOU

pod istorijskom naukom, jer ga nećemo pronaći u cije i obrnuto; štaviše, funkcija postoji samo kao
istorijskom žanru, već u žanru rasprave (drugačije svojstvo prakse i nije praksa ta koja odgovara na
rečeno, to što nalikuje onome što nazivamo istori- "izazov" funkcije (funkcija "hleba i igara" postoji
jom jeste Histoire des variations, knjiga koja je još samo u praksi i kroz praksu "voditi stado"; ne post­
uvek dostojna divljenja i štivo koje se guta, a ne oji večna funkcija raspodele ili depolitizacije kroz
nečitljivi Discours sur l'histoire universelle). Ukratko, vekove).
u nekoj epohi skup praksi prozvodi, na materijal­
nom stupnju, jedinstveno istorijsko lice u kojem Shodno tome, opozicija dijahrono-sinhrono,
mislimo da raspoznajemo ono što se naziva nejas­ geneza-struktura, jeste lažni problem. Geneza nije
nim imenom istorijske nauke ili pak, religije; ali, u ništa više od aktuelizacije neke strukture (Deleuze
nekoj drugoj epohi, na istom stupnju će se formi­ 1968: 237-238); da bismo mogli da suprotstavimo
rati sasvim drugačije istorijsko lice i, obrnuto, na strukturu "medicina" njenoj laganoj genezi, trebalo
nekom novom stupnju nastaće lice koje nejsano bi da postoji kontinuitet, da je medicina "kao takva"
nalikuje prethodnom. U tome je smisao negiranja rasla poput hiljadugodišnjeg drveta. Geneza se ne
prirodnih objekata: ne postoji evolucija ili prom- odvija od trenutka do trenutka, poreklo ne postoji,
ena jednog istog objekta koji bi uvek trebalo da ili pak, kako reče neko, retko se dešava da je lepo.
izraste na istom mestu. Kaleidoskop, a ne rasadnik. Medicinu iz XIX veka ne objašnjavamo počev od
Fuko ne kaže:"Ja više volim diskontinuitet, prekide", Hipokrata i prateći tok vremena koji ne postoji: desi­
već: "Čuvajte se lažnih kontinuiteta". Poput lažnog la se promena kaleidoskopa, a ne nastavak rasta;
prirodnog objekta kao s t o j e religija ili neka religija medicina kroz vekove ne postoji: bilo je samo suk­
u kojoj bi se spojili veoma različiti elementi (ritual- cesivnih struktura (medicina u Molijerovo vreme,
izmi, svete knjige, pružanje sigurnosti, razne emo­ klinika...) i svaka od njih ima svoju genezu, koja se
cije, itd) koje će u drugim epohama veoma različite objašnjava delimično preobražajima prethodne
prakse razbistriti i objektivizovati u veoma različitim medicinske strukture, a delimično preobražajima
oblicima. Kao što bi rekao Delez, drveće ne postoji: ostatka sveta, i to na principu verovatnog; jer zašto
postoje samo izdanci. bi se neka struktura u potpunosti objašnjavala pre­
thodnom strukturom? Zašto bi joj, naprotiv, bila
Dodatne posledice: ni funkcionalizam, ni insti- potpuno strana? Da ponovimo: naš autor uklanja
tucionalizam. Istorija je nejasan teren, a ne strelište; metafizičke fikcije i lažne probleme, i to kao pozitiv-
kroz vekove, institucija zatvora ne odgovara funk­ ista, kakav jeste. Čudno je što su ovog neprijatelja
ciji koju treba da ispuni i preobražaje te institucije drveća ponekad smatrali fiksistom. Fuko je istoričar
ne treba objašnjavati uspesima ili neuspesima te u čistom stanju: sve je istorijsko, istorija se može
funkcije. Treba poći od globalne tačke gledišta, objasniti u potpunosti i treba izbaciti sve reči sa su­
što će reći od sukcesivnih praksi, jer, u zavisnosti fiksom -izam.
od epohe, ista će institucija imati različite funk­

232
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠEISTORIJU

U istoriji postoje pojedinačne ili čak jedinstvene Mogu li se nepromenljive, posle istoričarevog
konstelacije i svaka se od njih može u potpunosti prolaska, organizovati u neki hipotetičko-deduktiv-
objasniti samo pomoćnim sredstvima. Bez pribega- ni sistem? Korist od tog pitanja ostaje od sekundar­
vanja društvenim naukama? Svaka praksa, svaki nog značaja: nauka ne upućuje na aktivnost koja se
diskurs, ima svoje oslonce i objektivizacije i izgleda sastoji od duha, ne upućuje na dogovor između bića
nam teško da o njima govorimo, a da se ne očešemo i mišljenja, na Razum, već na činjenicu da, u nekim
0 lingvistiku ili ekonomiju, ako su u pitanju oslonci oblastima, pokreti kaleidoskopa, deljenja karata,
1 objektivizacije ekonomske ili lingvističke prirode; kombinatorike prilika, obrazuju relativno izolovane
to je pitanje o kojem Fuko uopšte ne govori zato što sisteme, neku vrstu servo-mehariizma, koji se mogu
se to na neki način samo po sebi podrazumeva, ili ponavljati; to je čest slučaj u fizičkim pojavama; kada
zato što u to nimalo ne veruje, ili zato što ga to ne treba saznati da lije takav slučaj i u ljudskoj istoriji,
zanima. Osim ako me samoljublje ne zaslepljuje, jer dolazimo do pitanja koje je razumljivo, ali dvostru­
sam u svojoj uvodnoj lekciji podržao tezu da istorija ko ograničeno. Ono se sastoji u tome da se zapita­
mora da se piše pomoću prirodnih nauka i da sadrži mo kakve su pojave, a ne koji su zahtevi Razuma;
nepromenljive. Pošto sam to priznao, izgleda mi da ni na koji način ne može dovesti do devalorizacije
problem koji Fukoa zanima jeste sledeće: kada bi is­ istorijskog objašnjenja kao nenaučnog. Nauka nije
torija bila podesna za naučno objašnjenje, da li bi se viši oblik spoznaje: ona je spoznaja koja se primen-
ta nauka smestila na nivo naših racionalizama? Jesu juje na "serijske modele", dok istorijsko objašnjenje
li nepromenljive u istorijskom objašnjenju isto što i razmatra "prototipe", od slučaja do slučaja; zbog
"prirodni" objekti? prirode pojava nepromenljive u nauci jesu formalni
modeli; istoriji su to još formalnije istine. Da bi bila
Mislim da je za Fukoa to prava suština ovog sasvim u skladu sa prilikama, istorija ne zaostaje za
pitanja. Nije mu mnogo značajno to što se, bar u naukom u strogosti. Pozitivizam obavezuje.
prostornom smislu, neizbežne nepromenljive or-
ganizuju u sistem naučnih istina: ili što ne možemo Pozitivizam nije ništa drugo do jedan relativan
ići iznad jednostavne tipologije istorijskih prilika; ili i... negativan program: čovek je uvek pozitivista
što se nepromenljive svode na formalne tvrdnje, na nekoga kome poriče racionalizacije; po uklanjanju
filozofsku antropologiju kakvu možemo naći u Spi- metafizičkih fikcija ostaje da se rekonstruiše pozi­
nozinoj III knjizi ili u Genealogiji morala: suštinska tivno znanje. Istorijska analiza počinje od tvrdnje da
stvar je to što društvene nauke, ako nauke moraju ne postoji država, čak ni rimska, već samo korelati
da se umešaju, ne bi mogle da budu racionalizacija (stado koje treba voditi; tok koji treba usmeriti) vre­
prirodnih objekata, da budu znanje za tehnokrate; menski određenih praksi, od kojih svaka u svome
one pretpostavljaju istorijsku analizu tog objekta, vremenu izgleda kao da se sama po sebi podra­
što će reći genealogiju, obelodanjivanje prakse ili zumeva i kao da je sama politika. Pošto postoji samo
diskursa. određenost, istoričar ne objašnjava samu politiku,

233
O FUKOU

već stado, tok i druga određenja, jer politika, država jatorskih borbi pre perioda poznog carstva, bio po­
i Moć ne postoje. tisnuti strah od ubistva u stanju građanskog mira?
Da li je takav strah od ubistva mogao biti transis-
Ali kako, onda, da objašnjavamo, a da ne torijski zahtev ljudske prirode, koji su upravljači u
računamo na pokretače, na nepromenljive? Bez njih čitavoj epohi ispravno uzimali u obzir, zato što će
bi objašnjenje ustupilo mesto intuiciji (plavu boju se vratiti kroz prozor ako su mu zatvorena vrata?
ne objašnjavamo, već je konstatujemo) ili iluziji Ne bi mogao, zato što, najpre, nije potisnut, već je
spoznaje. Zaista: formalna potreba za postojanjem preobražen reaktivnošću (o toj reaktivnosti govori
nepromenljivih ne predviđa na koji će se nivo te Genealogija morala: eto jednog nepromenljivog
nepromenljive smestiti; ako objašnjenje u istoriji ot­ oslonca sa filozofskim ukusom): on je bio farisejsko
krije relativno izdvojive podsisteme (takav ekonom­ gađenje pred tom prostitutkom smrti kakva je bio
ski proces, takva struktura organizacije), zadovoljiće gladijator.Taj transistorijski strah od ubistva uopšte
se time da na njih primeni neki model ili bar da ih nije bio transistorijski: on je materijalan, konkre­
iskaže u vidu principa ("potrebno je da vrata budu tan, odnosi se na određenu upravljačku praksu;
otvorena ili zatvorena; potrebno je da ukupni zbir on je strah od prizora umiranja jednog nedužnog
uloga u igri međunarodne bezbednosti bude nula, građanina, pod okriljem javnog reda i mira, i to
bez obzira na to da li zainteresovane strane to znaju sadrži određeni političko-kulturni diskurs, izvesnu
ili ne znaju; ako nisu znale ili su priželjkivale drugačiji praksu Naselja. Taj tobožnji prirodni strah nije iska-
kraj, to objašnjava ono što se sa njima dogodilo"). ziv čisto formalnim terminima, čak ni kao truizam;
Ako je, naprotiv, istorijski događaj potpuno u skladu on ne postoji formalno; on nije strah od smrti niti od
sa prilikama, potraga za nepromenljivom neće se ubistva (jer priznaje ubistvo kriminalca).
zaustaviti dok ne stigne do antropoloških tvrdnji.
Prema Fukou, za istoriju nema koristi od elabo­
Te su antropološke tvrdnje i same formalne i racije nepromenljivih, bilo da su filozofske ili se
samo im istorija može obezbediti sadržaj: ne postoji organizuju u društvene nauke; njoj je korisno da
konkretna transistorijska istina, materijalna ljudska upotrebi nepromenljive kakve god da su i to kako
priroda, povratak potisnutog. Zato što ideja potis­ bi raspršila racionalizme koji se neprestano rađaju.
nutog prirodnog nagona ima smisla samo u slučaju Istorija je ničeanska genealogija. Zbog toga Fuko is­
pojedinca koji je imao sopstvenu istoriju; u slučaju toriju smatra filozofskim bićem (što nije ni tačno ni
društava, potisnuto iz jedne epohe zapravo pred­ pogrešno); ona je, u svakom slučaju, veoma daleko
stavlja genezu jedne nove prakse. Fuko nije fran­ od empirizma koji joj se tradicionalno pripisuje.
cuski Markuze (Marcuse). Napred smo govorili o "Neka ovde ne ulazi niko ko nije filozof ili ne postaje
užasu koji je Rimljanin osećao pred gladijatorom filozofom". Istorija koja se piše apstraktnim recima
koga je u isto vreme smatrao zvezdom; da li ja taj umesto semantikom te epohe, nanovo obojena lo­
užas, koji nije mogao da isprovocira zabranu gladi- kalnom bojom; istorija koja, izgleda, svuda pronala-

234
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

zi delimične analogije, skicira tipologije, jer istorija objekat, a sa tom su se pustolovinom upoznale i
pisana kao mreža apstraktnih reči manje predstav­ prirodne nauke.
lja živopisnu raznolikost nego anegdotsku naraciju.
U stvari, problem nije u tome: ako dobro shva-
Ta humoristička ili ironična istorija raspršuje priv­ tam, pojam istine je poremećen zato stoje u procesu
ide, zbog čega su Fukoa smatrali relativistom ("istina sticanja naučnih znanja filozofija zamenjena istori-
pre hiljadu godina, greške danas"); istorija koja ne­ jom; svaka nauka je bila privremena i filozofija je to
gira prirodne objekte i potvrđuje kaleidoskop, zbog dobro znala, svaka nauka jeste privremena i istori-
čega je naš autor smatran skeptikom. 0 nije ni jedno jska analiza to neprestano pokazuje. Takva analiza,
ni drugo. Jer relativista smatra da su ljudi, kroz vek­ bilo da se radi o analizi klinike, moderne seksualnosti
ove, mislili razne stvari o istom objektu: "0 Čoveku, o ili Moći u Rimu, veoma je istinita ili bar može da bude
Lepom, jedni su mislili ovo, a u nekoj drugoj epohi, istinita. A ono što ne bi moglo da bude istinito jeste
drugi su mislili ono, po istom pitanju; hajde da sazna­ mogućnost da spoznamo šta je seksualnost "kao
mo šta je tačno!"To za našeg autora znači unesrećiti takva" i moć "kao takva"; ne zato što ne bismo znali
se ni zbog čega, jer upravo to pitanje nije isto od da dosegnemo istinu o ovim značajnim objektima,
epohe do epohe; a istinitost pitanja koje se pokaže već zato što tu nema mesta ni za istinu ni za grešku,
svojstvenim svakoj epohi savršeno je objašnjiva i u s obzirom da ti značajni objekti ne postoje: visoko
njoj nema nikakvog neodređenog kolebanja. Kladili drveće ne raste u kaleidoskopima.To što ljudi veruju
bismo se da bi Fuko potpisao rečenicu o čovečanstvu da raste, što ih navodimo da u to veruju, i što se zbog
koje sebi zadaje samo one zadatke koje može da toga tuku, e to je već druga stvar. Što se tiče seksu­
izvrši 6 : u svakom trenutku, prakse čovečanstva su alnosti, Moći, države, ludila i mnogih drugih stvari,
ono što od njih načini celina istorijskih uslova, tako možemo samo reći da u njima nema mesta ni za is­
da je u svakom trenutku čovečanstvo ravno samo tinu ni za grešku, pošto ne postoje; nema ni istine ni
sebi; u čemu nema ničeg laskavog. Negacija prirod­ greške u procesu varenja i razmnožavanja kentaura.
nog objekta ne vodi ni skepticizmu; niko ne sumnja
da će rakete usmerene prema Marsu zahvaljujući Ovaj svet je ono što jeste u svakom trenutku: to
Njutnovim proračunima sigurno tamo i stići; Fuko, što su njegove prakse i njegovi objekti razređeni, što
nadam se, ne sumnja ni da je Fuko u pravu. On jed­ oko njih postoji praznina, ne znači da svuda okolo
nostavno podseća na to da objekti nauke nisu večne postoji istina koju ljudi još nisu otkrili, buduće figure
istine, kao ni sam pojam nauke. A sigurno je da je u kaleidoskopu nisu ništa istinitije niti pogrešnije
Čovek lažni objekat: društvene nauke ipak ne post­ od prethodnih. Kod Fukoa nema potisnutog, a ni
aju nemoguće zbog toga, već se smatra da menjaju povratka potisnutog, nema neizrečenog koje kuca

6
"Uvek čujemo samo pitanja na koja smo u stanju da pronađemo odgovor" (Niče 1989:196). Marks kaže da čovečantvo rešava sve
probleme koje sebi postavi, a Niče da sebi postavlja samo probleme koje može da reši (Fuko 1998: 61; Deleuze 1968:205).

235
0 FUKOU

na vrata: "Pozitiviteti koje sam pokušao da usta­ dijalektike, sveta u kojem svest unapred zna za svoje
novim ne treba da budu shvaćeni kao skup deter­ objekte i cilja ih, ili predstavlja ono što objekti prave
minacija koje se misli individua nameću spolja ili je od nje, imamo svet u kojem odnos ima primat: struk­
pak unapred i iznutra prožimaju. Oni pre čine skup ture daju materiji svoj objektivni lik. U tom svetu ne
uslova pod kojima se obavlja neka praksa; manje se igramo šah sa večnim figurama, kraljem, luđakom:
radi ο granicama postavljenim inicijativi subjekta figure predstavljaju ono što sukcesivni raspored na
nego ο polju u kome se ona artikuliše" (Fuko 1998: tabli pravi od njih. I tako "bi trebalo da pokušamo
223). Svest ne može da se bori protiv istorijskih uslo­ proučavati moć, i to ne polazeći od primitivnih ter­
va, pošto ona nije konstitutivna, već je konstituisana; mina odnosa, pravnog subjekta, države, zakona,
naravno da se ona neprestano buni, odbija gladi­ suverena, itd. već polazeći od samog odnosa pošto
jatore i otkriva ili izmišlja Jadnika: te pobune pred­ on određuje elemente koje obuhvata; umesto da
stavljaju uspostavljanje neke nove prakse, a ne upad pitamo idealne podanike šta su morali da ustupe
apsolutnog. "To što postoje sistemi razređivanja, ne kako bi bili pokoreni, treba da ispitamo na koji to
znači da ispod njih postoji veliki, neograničeni gov­ način odnosi pokoravanja mogu da proizvedu po­
or, kontinuiran i ćutljiv, koji će oni suzbiti i potisnuti, danike" (Foucault 1976: 361). Ako i postoji neko ko
a koga ćemo mi morati da probudimo, obnavljajući ontologizuje Moć ili šta g o d , taj neko nije ovaj filo­
mu reč. Obilazeći svet i uplićući sve njegove oblike i zof odnosa, već oni koji govore samo ο državi kako
sve njegove događaje, ne treba da zamišljamo jedno bi je blagosiljali, proklinjali, "naučno" je definisali, a
nerečeno i nemisleće, bilo da se radi ο naglašavanju država, međutim, jeste prosti korelat neke prakse
ili najzad ο mišljenju" (Fuko 2005). Fuko više nije koja je usko vremenski određena.
Malbranš (Malebranche) koji ne zna da nije istorijski
Lakan. Reći ću sve: on nije humanista, jer šta je hu­ Ludilo ne postoji: postoji samo njegov odnos
manista? Čovek koji veruje u semantiku... Jer bi "dis- sa ostatkom sveta. Ako želimo da saznamo čime
kurs"trebalo da bude njena negacija. Neće biti! jezik se tumači filozofija odnosa, treba da je vidimo na
ne otkriva realno, a neki bi marksisti morali prvi to delu na njenom čuvenom problemu, a to je prob­
da znaju i da se, umesto njime, služe samo istorijom lem obogaćenja prošlosti i njenih učinaka s obzi­
reči. Ne, jezik se ne rađa iz tišine: rađa se iz diskursa. rom na tumačenja koja će joj budućnost dati kroz
Humanista je neko ko ispituje tekstove i ljude na os­ vekove: na jednoj čuvenoj stranici iz La Pensee et le
novu onoga što kažu, ili, još bolje, neko ko čak ni ne Mouvant, Bergson proučava ovo očigledno dejstvo
sumnja da bi mogao postojati neki drugi nivo. budućnosti na prošlost 7 ; ο pitanju pojma preroman-
tizma on piše: "Da nije bilo jednog Rusoa, jednog
Fukoova filozofija nije filozofija "diskursa", Šatobrijana, Vinjija, Igoa, ne samo da ga ne bismo
već filozofija odnosa. Jer je "odnos" naziv onoga zapazili, već ne bi realno ni bilo romantizma kod
što označavamo kao "strukturu". Umesto sveta nekadašnjih klasika, jer se romantizam kod klasika
sačinjenog od subjekata ili pak objekata i njihove ostvaruje samo izdvajanjem jednog njegovog aspe-

236
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

kta iz njihovih dela, a ta slika, sa svojom osobenom pred uspostavljene harmonije, monada sa kojom se
formom, nije postojala u klasičnoj književnosti pre putnik oženio umre u odgovarajućem trenutku isto
pojave romantizma više nego što u oblaku koji pro­ kao što će dva usklađena sata u istom trenutku ot­
lazi postoji zabavan crtež koji će umetnik zapaziti kucati kobni čas); u tom će slučaju sve što kažemo
tako što će tu amorfnu masu uobličiti prema svojoj ο jednom tekstu biti istinito. U prvom slučaju ništa
mašti." Taj paradoks se danas naziva paradoksom nije istinito ο nekom individualitetu, a tekst je do
različitih "čitanja" jednog istog dela. U tome je čitav pucanja nabijen najkontradiktornijim tumačenjima.
problem odnosa, a naročito problem individual­ To je ono što Rasel (Russell) naziva problemom
nog. spoljašnjih i unutrašnjih odnosa (Russell 1903: 214-
216; Pariente 1973: 139). A to je, u stvari, problem
Lajbnic negde piše (Leibniz, u: Belaval 1960:112) individualiteta.
ο putniku u Indiju kome umire žena, koja je ostala u
Evropi, lako ne zna za njenu smrt, ona ipak izaziva Ima li neko delo samo domet koji mu dode-
realnu promenu na njemu: postaje udovac. Izvesno limo? Ima li sve domete koje u njemu možemo
je da "biti udovac" nije ništa do odnos (isti pojedi­ otkriti? A šta postaje domet koji mu je dao glavni
nac može istovremeno da bude udovac u odnosu zainteresovani, a to je autor? Da bi se ovaj problem
na svoju pokojnu suprugu, otac u odnosu na svoga pojavio, potrebno je da delo postoji, utemeljeno
sina i sin u odnosu na svoga oca); odnos se nalazi kao neki spomenik; treba u potpunosti da bude
u pojedincu koji ga podržava (omne paedicatum inidividualitet koji ima svoje značenje, svoj domet;
inest subjecto): imati odnos obudovelosti znači biti onda ćemo samo moći da se iznenadimo što to delo
udovac. Od dve stvari nastaje jedna, reći će neko: kojem ništa ne nedostaje, ni tekst (štampan ili pisan
ili pak to određenje mužu dolazi spolja, isto kao rukom), ni značenje, može u budućnosti da dobije
što preromantička slika u očima nekih nije ništa do nova značenja, ili što možda već sadrži sva druga za-
tumačenje koje je spolja dodeljeno klasičnim delima misliva značenja. A šta ako delo ne postoji? Ako svo­
koja tu ne mogu ništa; u tom slučaju, istinito u nekom je značenje dobija samo kroz odnos? Ako je njegov
tekstu biće ono što ο njoj kažemo, a pojedinac, otac, domet, koji proglašavamo istinitim, prosto domet
sin, suprug ili udovac, jeste ono što ostatak sveta od koji je to delo imalo u odnosu na svog autora, ili
njega napravi. Ili pak odnos ima unutrašnju prirodu na epohu u kojoj je napisano? Ako njegovi budući
i proizilazi iz same zainteresovane strane: u monadu dometi ne predstavljaju obogaćenje dela, već neke
putnika oduvek je bilo upisano da će biti udovac i druge različite domete koji mu se ne suprotstavl­
Bog je u toj monadi mogao da pročita buduću obu- jaju? Ako svi ti prošli i budući dometi predstavljaju
dovelost (što očigledno pretpostavlja da, zbog una­ različite individualizacije neke materije koja im se

Bergsonova ideja da budućnost obogaćuje prošlost može se pročitati i kod Ničea, Vesela nauka n° 94 ("Posthumni rast"); cf kao i u
7

Opinions et Sentences Melees (Humain trop humain, II), n° 126, Volja za moć, n° 974.

237
0 FUKOU

ravnodušno prepušta? U tom slučaju problem odno­ konstituisanom. Za svako objašenje ludila potreb­
sa iščezava pošto iščezava individualitet dela. Delo, no je da se ono najpre tačno objasni; možemo li se,
čiju smo fizionomiju smatrali očuvanom za sva vre­ po pitanju tog opisa, pouzdati u ono što nam svest
mena, ne postoji (postoji samo njegov odnos prema omogućuje da vidimo? Odgovor je da ako je svest
svakom od tumačenja), ali nije da nije ništa: ono je konstitutivna, ako, kao što kaže izreka, poznaje re­
određeno unutar svokog odnosa; značenje koje je alnost "tako dobro kao da ju je sama stvorila"; od­
imalo u svoje vreme, na primer, može da bude pred­ govor je ne ako je i sama svest konstituisana, ako
met pozitivne rasprave. Ono što, zauzvrat, postoji, ju je nasamarila neka konstitutivna istorijska prak­
jeste materija dela, ali ta materija nije ništa sve dok sa. A jeste nasamarena: veruje da ludilo postoji,
je odnos ne načini ovakvom ili onakvom. Kao stoje željna je da doda da ono nije stvar, s obzirom da
govorio jedan skotistički učitelj, materija je u činu, u njemu naša svest obitava, pod uslovom da pri­
ali nije čin ničega. Ta materija je pisani ili štampani likom njegovog opisivanja bude toliko prefinjena
tekst, ukoliko je taj tekst prijemčiv za neko značenje, da se u njega uvuče. A treba dodati da preftnjenost
ukoliko je stvoren da bi imao neko značenje i uko­ fenomenoloških opisa izaziva uzvike divljenja.
liko nije trtljanje koje je nasumice otkucao majmun
daktilograf. Primat odnosa. Verovatno zbog toga Čudno je da marksisti gaje istu veru u objekat
Fukoova metoda kao polaznu tačku koristi reakciju (i istu veru u svest: ideologija deluje na realnom
na nejasnu fenomenologiju koja u Francusku dolazi prelazeći preko svesti delatnikä). Objašnjenje po­
neposredno posle oslobođenja. Fukoov problem je lazi od jednog datog objekta, proizvodnog odnosa,
možda bio sledeći: kako postupati bolje od filozofije i kreće se prema drugim objektima. Nećemo po
svesti, a da se ne upadne u aporije marksizma? Ili stoti put podsećati na nesuvislosti kojima to vodi:
obrnuto, kako izbeći filozofiju subjekta, a da se ne nikada jedan istorijski objekat, jedan događaj, kao
zapadne u filozofiju objekta? što je proizvodni odnos, ne može da objašnjava "u
krajnjoj instanci", da bude pokretačka snaga, pošto
Fenomenologija nije pogrešna zbog toga što je i sam nečim uslovljeni događaj; ako upotreba
je "idealizam", već zbog toga što je filozofija pojma mlina na vodu prouzrokuje kmetstvo, onda treba
Cogito. Huserl ne stavlja postojanje Boga i đavola da se upitamo iz kojih smo ga istorijskih razloga
u zagradu kako bi tu zagradu potom krišom otvo­ upotrebili umesto da se pridržavamo rutine, tako
rio, kao što je napisao Lukač (Lukacs); kada piše ο da on ne bude naša pokretačka snaga. Tu ne može
suštini kentaura, on prepušta naukama da se izraze postojati događaj u krajnjoj instanci, to je upotreba
ο postojanju, nepostojanju i fiziološkim funkcijama kontradiktornih termina; sholastičari su to na svoj
te životinje. Krivica fenomenologije nije u tome što način objašnjavali govoreći da pokretačka snaga ne
ne objašnjava stvari, pošto nikada nije ni tvrdila da može da sadrži silu: ako je pre postojanja pripadao
ih objašnjava; njena krivica je u tome što ih opisuje virtuelnom poretku, ako je događaj, potrebni su uz­
polazeći od svesti, koju smatra konstitutivnom, a ne roci da bi se ostvario i više nije poslednja pobuda.

238
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

Hajde da pređemo na potonje zbrke, koje ne iza­ govoreći, to je ono što smo, kao i g. Žurden, i svi mi
zivaju uzvike divljenja: na kraju ćemo proizvodnim ostali istoričari mislili u dubini duše.
odnosom nazivati sve ono što koristi objašnjenju
funkcionisanja sveta, računajući i simbolička do­ Istorija-genealogija a la Fuko u potpunosti is­
bra, a to znači baciti se u baru da bi se pobeglo od punjava program tradicionalne istorije; ne ostavlja
kiše: ono što proizvodni odnos navodno objašnjava po strani društvo, ekonomiju, itd, već tu materiju
sada pripada proizvodnom odnosu. I sama svest drugačije oblikuje: ne vekovi, narodi i civilizacije,
pripada objektu koji je navodno određuje. Ali, nije već prakse; zapleti koje priča jesu istorija praksi, u
to važno: važno je da objekti nastavljaju da postoje; kojoj su ljudi viđeni kroz istine i kroz njihove borbe
nastavljamo da govorimo o državi, vlasti, ekonomiji oko tih istina 8 . Taj novi model istorije, ta "arheologi­
itd. Ne samo da na taj način spontane teleologije ja", kako je naziva njen tvorac, "odvija se u dimen­
ostaju na mestu, već se i objekat koji treba objas­ ziji jedne opšte istorije" (Fuko 1998:178); ona se ne
niti shvata kao objašnjenje, ide od objekta do ob­ specijalizuje za praksu, za diskurs, za skrivenu stranu
jekta. Videli smo kakve to poteškoće izaziva, videli ledenog brega, ili, bolje rečeno, skrivena strana dis-
smo i da to obnavlja teleološku iluziju, idealizam u kursa i prakse ne razlikuje se od potopljene strane.
ničeanskom smislu, aporiju "istorija i istina". Nasu­ U tom smislu nije bilo evolucije kod Fukoa, a Isto­
prot tome Fuko predlaže pozitivizam: ukloniti po- rija seksualnosti ne sadrži novotariju koja povezuje
slednje neistorizovane objekte, poslednje tragove neku diskurzivnu praksu sa društvenom istorijom
metafizike; predlaže i materijalizam: objašnjenje buržoazije: delo La Naissance de la clinique već je
više ne ide od objekta do objekta, već od svega ka usidrilo preobražaj medicinskog diskursa u insti­
svemu, i to objektivizuje datirane objekte u materiju tucijama, u političkoj praksi, u bolnici, itd. Svaka
bez lica. Da bi mlin bio opažen samo kao sredstvo je istorija arheološka po prirodi, a ne po izboru:
za proizvodnju i da bi njegova upotreba poremetila objašnjavanje i pojašnjavanje istorije sastoji se od
svet, potrebno je da on najpre bude objektivizovan opažanja celine, od prenošenja tobožnjih prirod­
zahvaljujući postupnom remećenju okolnih praksi, nih objekata na vremenski određene i retke prakse
remećenju koje je i samo... i tako ad inifinitum. Istinu koje ih objektivizuju, i od objašnjavanja tih praksi,

8
Fukoova metoda je verovatno proizašla iz j e d n o g razmišljanja o Genealogiji morala, druga disertacija, 12. Primat odnosa u
uopštenom smislu podrazumeva ontologiju volje za moć; Fukoovo delo bi kao epigraf moglo da nosi dva Ničeova teksta, Volja za
moć (Niče 1988:70):"Protiv učenja o utjecaju milieua i izvanjskih uzroka: unutrašnja je snaga beskrajno nadmoćna; mnogo toga što
se čini utjecajem izvana samo je njezino prilagođavanje iznutra. Posve isti milieui m o g u se protumačiti i iskoristiti suprotno: nema
činjenica (es gibt keine Tatsachen)". Kao što vidimo, činjenice ne postoje, ne samo na planu spoznaje koja tumači, već ni na planu
realnosti unutar koje ih eksploatišemo.To vodi ka kritici ideje istine, n° 604: "Šta spoznaja jedino može biti? - "Izlaganje", unošenje
smisla - ne "objašnjenje"... Nema činjeničnog stanja (es gibt keinene Tatbestand)" Ovde reč tumačenje ne označava samo značenje
koje pronalazimo u nekoj stvari, njeno tumačenje, već i činjenicu što je tumačimo, što će reći značenje koje joj dajemo.

239
0 FUKOU

i to polazeći ne od jedinstvenog pokretača, već od LITERATURA:


svih srodnih praksi u kojima se one usidravaju. Ta
slikarska metoda proizvodi čudne slike na kojima Badt, Kurt (1956) - Die Kunst Cezannes, München:
odnosi zamenjuju objekte. Izvesno je da su to slike Prestel
sveta koji poznajemo: Fuko se bavi apstraktnim
slikarstvom u istoj meri kao i Sezan; pejzaž iz oko­ Beiaval, Y. (1960) - Leibniz critique de Descartes, Paris
line Eksa je prepoznatljiv, samo je bogat žestokom
osećajnošću: izgleda kao da nastaje iz zemljotresa. Deleuze, Gilles (1968) - Difference et Repetition,
Svi njegovi objekti, računajući i čoveka, preneti su Paris: PUF
u apstraktnoj gami obojenih odnosa u kojoj do­
dir potire njihov praktični identitet (Badt 1956: 38, Deleuze, Gilles, Parnet, Claire (1977) - Dialogues,
121,126, 129, 173), i u kojoj se mešaju njihov indi­ Paris: Flamarion
vidualitet i njihova ograničenja. Posle ovih 40 strana
pozitivizma, hajde da na trenutak sanjamo o ovome Duns Scotus, Johannes (1639) - Opera, Lyon: Luke
svetu u kojem se na površini neke uzburkane ma­ Wadding, t. Ill (reedite par Vives, Paris, 1891)
terije bez lica, i to na uvek različitim mestima, rađaju
uvek različita lica koja ne postoje, u kojem je sve in­ Foucault, Michel (1976) - Annuaire du College de
dividualno, tako da ništa to nije. France, ("Cours de I'annee 1975-1976""ll faut defen-
dre la societe " ) , 76.
Eks i London, april 1978.
Fuko, Mišel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
Sa francuskog prevela Olja Petronić Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića
Naslov izvornika: "Foucault revolutionne l'histoire",
u: Paul Veyne, Comment on ecrit l'histoire, Edition du Fuko, Mišel (2005) - "Poredak govora", u: Pav-
Seuil, Paris, 1978, str. 385-429. le Milenković, Dušan Marinković, Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Vojvođanska
sociološka asocijacija.

Kaufmann, Felix (1929) - Grundprobleme der Lehre


von der Strafrechtsschuld, Leipzig und Wien: Franz
Deuticke

Lefort, Claude (1978) - Les formes de l'histoire, Paris:


Gallimard

240
Pol Ven: MIŠEL FUKO REVOLUCIONIŠE ISTORIJU

Niče, Fridrih (1988) - Volja za moć, Zagreb: Mladost

Niče, Fridrih (1989) - Vesela nauka, Beograd: Grafos.

Pariente, J. (1973) - Le Language et l'lndividuel, Par­


is : Armand Colin

Russell, Bertrand (1903) - The Principles of Mathe­


matics, Cambridge: At the University Press.

Scheler, Max (1960) - Die Wissen formen und die Ge­


sellschaft, Bern: Francke

Schutz, Alfred (1967) - Phenomenology of the social


world, tr. by G. Walsh and F. Lehnert, Evanston, IL:
Northwestern University Press

Schutz, Alfred (1975) - Collected papers, the problem


of social reality, Vol. I, The Hague: Martinus Nijoff

Schutz, Alfred (1976) - Collected papers, studies in


social theory, Vol. //,The Hague: Martinus Nijoff

Wölfflin, Heinrich (1952) - Principes fondamentaux


de l'histoire de I'art Raymond, Paris: Plön

241
Dušan Marinković
NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ:
OD DISCIPLINUJUĆE DO DISKURZIVNE PRAKSE

Neposredni učinak novih načina mišljenja sveta Pre nego što je novi tip socijalnog identiteta
ili novih načina konstrukcije realnosti, u širokom (kritički diskurzivni identitet) pronašao svoje novo
je istorijskom luku - od Galileja, Keplera i Dekar- udomljenje i ukorenjenje {rooting) u projektima
ta, pa do moderne fizike - konstruisala ono što nauke i ideologije, i pre nego što je Vilijem Vivil
se danas jednim imenom označava kao nauka, ili (William Whewel) mogao 1830. godine sve nove
naučni sistem (mišljenja). Nauka kao znanje/moć, u duhove koji pričaju rečnikom progresa da nazove
Fukoovom smislu reci, neposredni je produkt svih naučnicima {scientists), odnosno, njihove projekte
onih socijalnih, političkih i vrednosno-normativnih naukom (Golinski 1998: 3-7), Galilejevim zločinom
previranja epohe. U istorijskom rasponu od protes­ i Keplerovim snom (Mamford 1986) slika sveta već
tantizma do prosvetiteljstva i kasnije do Francuske je u dovoljnoj meri promenjena - mehanicistički
revolucije, odigrao se niz socijalnih, političkih, kul­ konstruisana - da bi se etablirala kao dominirajuća.
turnih, etičkih, religijskih i ekonomskih preobražaja Sa konačnim slomom slike sveta u kome su istine,
koji su konačno sublimirani u novi tip socijalnog još pod platonističkim uticajima na hrišćansku
identiteta, koji je nosilac nove vizije sveta. Pose­ teologiju, obitavale u transcendentnim sferama
bno od prosvetiteljstva pa nadalje, koje je, kako božanskog i apsolutnog, Vilijem Vivel je mogao
primećuje Fuko, sa svojim principima racionalnosti izreći stav da je "istorijski razvoj nauke sledio put
i univerzalnosti, sistematičnosti i analize bilo "skup kojim ljudski duh postepeno zadobija reprezen­
političkih, ekonomskih, socijalnih, institucionalnih i tativno gospodarstvo nad spoljašnjom realnošću"
kulturnih događaja" (Foucault 1992), nauka je bila (Golinski 1998: 3). Taj tip reprezentacionizma, u
moguća kao socijalno-politički projekat koji će le- svakom slučaju različit od reprezentacije na kojoj se
gitimisati zahteve novokonstruisanih socijalnih gradio stari tip identiteta (reprezentativni socijalni
identiteta. Drugim rečima, politički projekat novih identiteti), počivao je na tipu znanja kao ogledala
značenja koji će legitimisati interese klase u uspo­ prirode, o čiju se površinu - eksperimente, metode,
nu - buržoazije - te poslužiti kao jedna od snaga merenja, hipoteze, teorije - "odbijaju suštine" real­
koja će legitimisati nova socijalna razvrstavanja i nosti koja je univerzalna, bez granica postavljenih
konstelacije socijalno-političkih snaga u domenu kulturom, istorijom, društvom, ili nekim drugim
socijalnog, a potom i državnog aparata. oblikom mišljenja.

243
0 FUKOU

Veoma važan momenat čije će implikacije biti Fuko, zapravo, zalazi ne samo u ontološke domene
vidljive i na području znanja/moći/nauke, bio je socijalnog (arheologije socijalne ontologije mo­
momenat konstruisanja moderne države, koja do­ derne epohe), već i u njegov epistemološki domen.
men javnog pretvara u sopstveni atribut. Zato Ha­ Drugim rečima, kako je socijalno moglo da bude
bermas ističe da "javno postaje u ovom užem smis­ saznato i znano, i kako je uopšte, ta nova sfera,
lu sinonim za državu" (Habermas 1969: 28). lako je postala predmetom jedne nove diskurzivne prakse
socijalno bilo konstruisano u domenu novog tipa - humanističke nauke i kasnije sociologije. Takođe,
javnosti, novog ekonomskog, proizvodnog i kultur­ valja ponoviti jedan od temeljnih Fukoovih stavo­
nog sistema, javno postaje atribut koji se više ne va, izrečen u Rečima i stvarima, da: "Epistemološko
odnosi na tradicionalne oblike reprezentacije, već polje u kome se kreću humanističke nauke nije
na delovanje jednog (državnog) aparata sa mo­ bilo unapred obeleženo: nikakva filozofija, nikakav
nopolom na legitimnu upotrebu sile, moći i vlasti politički ili moralni stav, nikakva empirijska nauka
"prema kompetencijama koje su uređene zakonom. - bez obzira koja, nikakvo posmatranje čovekovog
Vlast se pretvara u policiju; privatni ljudi koji su joj tela, nikakva analiza osećaja, imaginacije ili strasti
potčinjeni čine, kao adresati javne vlasti, publiku" nije nikada, u 17. i 18. veku, susrela nešto kao što
(Habermas 1969:28; Veber 1998). U konstelaciji so­ je čovek; jer čovek nije postojao;... i humanističke
cijalnih i političkih snaga, kada se jasno odvojilo ja­ nauke se nisu javile kada je, pod pritiskom nekog
vno i privatno, domen socijalnog nije jednostavno racionalizma, nekog nerešenog naučnog problema
bio prepušten građanstvu privatnih pojedinaca, ili nekog praktičnog interesa, odlučeno da čovek....
koji su objedinjeni novim utilitarnim standardima pređe među naučne predmete - g d e još uvek nije
kulturnih vrednosti i kritičkim socijalnim identite­ sigurno da ga apsolutno možemo svrstati; one su
tima koji ih čine publikom - socijalnom strukturom nastale onog trenutka kada se čovek u zapadnoj
koja javno rezonuje. lako su mnogi, pa i Habermas, kulturi konstituisao i kao ono što treba misliti i kao
naslućivali relativnost autonomije socijalnog, naj­ ono što treba saznati. Doduše, ne treba sumnjati da
bolja zapažanja o tome kako je, tek pod pretenzi­ je svaka pojedina humanistička nauka nastala po­
jama državnog aparata javne vlasti da uspostavi vodom nekog problema... Svakako, biloje potrebno
kontrolu nad sferom socijalnog, bila moguća jedna da industrijsko društvo pojedincima nametne nove
nova diskurzivna socijalna praksa - nauka, a potom norme, kako bi se u 19. veku..."(Fuko 1971:383-384)
i sociologija i humanističke nauke - potiču od M. konstituisale i sociologija i antropologija i pedago­
Fukoa. To je, čini se, njegovo trajno nasleđe. gija i psihologija. Takođe, one su se pojavile kada
se javila ozbiljna pretnja po novostvoreni postrevo-
Na onim mestima u njegovom delu Nadzirati i lucionarni poredak da će se ugroziti konstruisana
kažnjavati (Fuko 1997), g d e na jedan neočekivan, društvena ravnoteža - jedan prosvetiteljski ideal
neuobičajen i svakako plodotvoran i teorijski nov kanalisan kroz revolucionarnu praksu i kasnije legi-
način tumači ideje Bentamovog panoptikon-a, timisan konceptom racionalnog naučnog znanja.

244
Dušan Marinković NAUKA KAO ZNANJE/MOĆ

Sa svim navedenim promenama koje su do­ zmatranje ponuđen je u Fukoovom predavanju o


vele do konačnog artikulisanja nauke i sociolo­ Kaznenim teorijama i institucijama (Fuko 1990) kao
gije kao modernih diskurzivnih praksi, desile su generatorima novih disciplinujućih poredaka, a
se, po Fukou, nezaobilazne, konstitutivne tranzi­ potom i modernog naučnog znanja.Taj stav govori
cije u disciplinujućem poretku. U toj, toliko važnoj da, pre nego što su se iz homogene i još neartiku-
dimenziji sveopštih pramena, bilo je potrebno lisane i neizdiferencirane mase postupaka i istorijs-
proširiti, rasplinuti, difuzionisati dotadašnje norme kih promena "pročišćeni pojavili unutar određenih
disciplinovanja, čije su se prakse ograničavale na epistemoloških oblasti" diskurzivne prakse znanja
lokalizaciju i interniranje tela u klasičnim zatvori­ "bile (su) povezane sa uspostavljanjem nove
ma, kazamatima i vojnim institucijama. U drugim, političke vlasti; bili su u isti mah, njegova posledica
suptilnijim formama i praksama bentamovskog i njegovi instrumenti" (Fuko 1990:18). Prakse disci­
panoptikon-a, bilo je potrebno disciplinu, dakle in- plinovanja, stvorene na idejama mere (koja odgo­
ternalizovanu moć kontrole i nadzora, implemen­ vara funkciji reda), istrage (koja odgovara funkciji
tirati u polje socijalnog. Kao posledica ovih novih centralizacije i činjenicama) i ispitivanja (koje odgo­
formi disciplinovanja nastaju institucije u kojima vara funkciji odabiranja i isključivanja), ugrađene
se moglo obrazovati pozitivno znanje: psihijatri­ su kao konstitutivni činioci svake moderne naučne
jske klinike, bolnice, škole, moderni univerziteti, teorije i prakse. Moguće je, da bi se ovi principi, u
moderni zatvori, laboratorije (zašto ne i zoološki kontekstu nekog drugog rada i teme, mogli ekstra-
vrtovi i botaničke bašte) u kojima i prema kojima polirati (uz ne male rizike) i na polje sociologije. U
je konstruisana onto-epistemologija života, a ne tom slučaju, moglo bi se govoriti o sociologiji mere
više, kao u dotadašnjoj prirodnoj filozofiji, samo (Dirkemova sociologija, Parsonsov struktural-fun-
zbir pojedinačnih stvorenja razvrstanih u klasifi- kcionalizam i teorija sistema i sistemska teorija); o
kacione tablice. Konačno, ne koristi li se još uvek sociologiji istrage (empiricistički pravci); o sociologiji
kao sinonim za naučnu podelu rada pojam disci- ispitivanja (marksizam i njegovi varijeteti). Pri tome,
plinirarnost ? Naravno, i ovde je pitanje koliko da­ mera je: sredstvo da se utvrdi ili ponovo uspostavi po­
leko treba ići u potrazi za sedimentom u kojem se redak; istraga je: sredstvo da se konstruišu ili utvrde
susreću rudimentirani oblici novih disciplinujućih činjenice; ispitivanje je: sredstvo da se konstruiše ili
praksi: od rimskih legija i njihove regimentacije ili utvrdi norma, podela, isključenje (Fuko 1990:18).
od benediktinskih regula i samostanske discipline
koja je u ranom srednjem veku primarni genera­ U osnovi sudski obrazac, koji je konstruisan u
tor disciplinovanja i normiranja - regulator kolek­ tranziciji od osvete ka kazni (što je bila i značajna
tivnog života, prvobitno u bratskoj zajednici, koji tema Dirkemove socijalne epistemologije /Leh­
se u nešto izmenjenim formama, kasnije prelio na mann 1995/ u Podeli rada) i od optuživanja ka is­
čitav organizovani socijalni život zapadne Evrope. trazi, a koji je počivao na novom tipu politike i
U svakom pogledu, fundamentalni stav za ovo ra­ vlasti, odredio je novi sistem (naučnog) znanja,

245
0 FUKOU

ili kako Fuko kaže: