Teorija linosti Linost - Karakteristian nain miljenja, oseanja i ponaanja. Razliitost u odnosu na druge i konzistentnost u odnosu prema sebi.

Teoriju uvelike odredjuje licnost tvorca, odnosno njegova biografija, stavovi vrednosti, ali isto tako je odredjuje istorijski kontekst odnosno drustvena zbivanja. Temperament je nasleena dispozicije za emocionalno i nagonsko ponaanje,a tu izmedju ostalog spadaju emocijebrzina i snaga reagovanja, tipina stanja raspoloenja. energetski atributi- aktivitet, nagoni.Znaci on je genetski determinisan. Teorija temperamenta po Hipokratu (5 vek pne) i Galenu (2 vek pne) Kolerik-jaka oseanja, impulsivnost, bes, Flegmatik- reaguje retko i sporo, neosetljiv, Melanholik-reaguje retko, intenzivno, tuga, briga, neaktivan, spor Sangvinik- uravnoteen, Karakter je osnova socijalnog ponaanja ,skup osobina koje se ogledaju u drutvenom ponaanju. Postoje voljni (upornost, doslednost, samokontrola) i moralni aspekti ponaanja. To je dosledno postupanje uprkos preprekama i u skladu sa moralnim principima. Karakter regulise ponaanja u odnosu prema: -Sebi (realizam, kritinost, volja, samopouzdanje) -Drugima (otvorenost, poverenje, altruizam) -Radu (disciplina, odgovornost, aspiracije) Karakter nastaje razvojem i uenjem iz socijalnih relacija, na osnovama temperamenta i sposobnosti. Veoma je bitan i porodini uticaj- demokratinost, konzistentnost, poverenje, blagost-grubost. Identitet je jedinstven sklop obeleja linosti (svesnih i nesvesnih), dozivljaj osobenosti i svesti o sebi nasuprot svesti o drugima. izvor

Xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx Tipovi temperamenta Iako danas postoji vie tipologija temperamenta ona, koja razlikuje etiri tipa temperamenta (kolerian, sangvinian, flegmatian i melanholian) je najpoznatija i najee koriena. Ova tipologija je razvijena u antikih Grka i temelji se na verovanju da se u prirodi sve sastoji od etiri elementa (vazduha, zemlje, vatre i vode) i da zakoni makrokosmosa vrede i za mikrokosmos. Ova tipologija, nastala pre vie od 2000 godina, je preuzeta, nauno razvijena, uobliena i verifikovana od strane moderne psihologije, a grki nazivi se i danas koriste za oznaavanje etiri odgovarajua tipa temperamenta.

Kolerini tip Kolerici su osobe naglih i snanih reakcija koje se lako uzbudjuju i ije su emocije visokog intenziteta i to ne samo, kako se obino misli, emocija besa, nego i drugih oseanja kao sto su srea (kolerik e se uvek radovati intenzivnije od drugih), tuga i dr. Kolerici, veoma esto, emocionalno neadekvatno reaguju - dramatizuju stvari, spremni su na prepirku zbog sitnica, na tuu zbog stvari koje to ne zasluuju, plau zbog dogadjaja koji i nisu toliko tuni, euforino se raduju. Navedeno neadekvatno, preterano emocionalno reagovanje kolerika, koje je nesrazmerno u odnosu na intenzitet emocionalnog nadraaja ijem su uticaju bili izloeni, je i osnovno obeleje ovog tipa temperamenta. Kolerici se najee opisuju kao vrlo aktivne, pokretljive, radoznale osobe sa vikom energije za razliite stvari (pokretljivost se odnosi kako na mentalnu, tako i na fiziku pokretljivost), kao osobe koje vole takmienja i svakovrsna dokazivanja i rado prihvataju izvrenje i najzahtevnijih zadataka u nekoj operaciji. Kolerinom temperamentu odgovara atletski tip fizike gradje, pa su, shodno tome, kolerici veoma esto fiziki razvijene i spremne osobe. Bez obzira na trenutno stanje fizike kondicije uvek poseduje rezervu fizike snage koja je u stalnoj pripravnosti da bude upotrebljena. esto, ak i kada ne izgledaju kao atlete umeju da iznenade svojom snagom i spretnim reagovanjem. Sangvinini tip Iz literature o sangvininom temperamentu moemo saznati da ga karakteriu relativno brze emocionalne reakcije na, po pravilu, ne posebno snane i trajne emocije. Naravno, pridev "ne posebno snane" (slabije) emocije u ovom sluaju se odnosi na poredjenje sa emocionalnim reakcijama kolerika i melanholika. U poredjenju sa kolerikom, na primer, sangvinik je manje osetljiv i reaguje podjednako brzo, a u poredjenju sa melanholikom sangvinik je takodje manje osetljiv i jo izrazitije bri u reakciji. Sangvinian temperament karakteriu emocionalne reakcije koje su srazmerne, adekvatne emocionalnim nadraajima. Na snane emocionalne nadraaje sangvinici reaguju snanije, slabiji nadraaji kod njih proizvode slabije emocionalne reakcije. Ova adekvatnost u emocionalnom reagovanju prua mogucnost za to da se reakcije sangvinika mogu predvideti jer su, kao to je reeno, uvek srazmerne emocionalnim stimulansima. Predvidivost u emocionalnom reagovanju sangvinini temperament ini poeljnim i prijatnim. O sangvinicima se esto moe proitati da su skloni estim promenama raspoloenja to je tano, ali nedovoljno precizno. Naime, sangvinici lako menjaju raspoloenje kada za to postoje odgovarajui razlozi (uslovi). Ako razloga za promenu raspoloenja nema, njihovo raspoloenje e biti manje-vie nepromenjeno i u toku dueg vremenskog perioda. Konstatacija da "lako menjaju raspoloenje" se u sluaju sangvinika odnosi ponajvie na poredjenje sa flegmaticima i melanholicima. U poredjenju sa njima sangvinici, zaista, lake i ee menjaju svoje raspoloenje. Sangvinici su, dakle, dobro i loe raspoloeni uvek sa razlogom, a kvalitet njihovog raspoloenja je uvek adekvatan objektivnim okolnostima kojima su izloeni. Sangvinici su, po pravilu, prijatne i leerne osobe, pristupane i otvorene za sugestije i dobronamerne kritike, realistini, racionalni, umereno optimistini ili umereno pesimistini. Najee su aktivni i govorljivi. Flegmatini tip Emocionalne reakcije osoba sa flegmatinim temperamentom su retke, spore i slabe, i to u odnosu na sve ostale tipove temperamenta. Flegmatici su slabo osetljive osobe koje svoje emocije teko ispoljavaju i u oima drugih uvek ostavljaju utisak neemotivnih ili nezainteresovanih, odsutnih ljudi. Flegmatini temperament je, moglo bi se rei, suprotan kolerinom. Kolerici su osetljivi i brzi u reakcijama, flegmatici su slabo osetljivi i spori. Flegmatici su mirne, pasivne, slabo pokretljive osobe. Kao i u sluaju sangvinika i kod flegmatika je mogue predvideti emocionalno reagovanje i ponaanje linosti koje je time uslovljeno. Kada je predvidljivost flegmatika u pitanju postoji, medjutim, i jedan

interesantan paradoks. Naime, dok su za jedan broj ljudi flegmatici vrlo prijatne osobe, za druge su izuzetno iritirajui. O flegmaticima se moe proitati da su skloni hedonizmu, robovanju sopstvenim fantazijama i eljama i da su, uopte uzev, slabe linosti. Neke od nepoeljnih prateih osobina ovog tipa temperamenta mogu biti odsustvo motivacije i inicijative, svakovrsna pasivnost i nedostatak elje za kompeticijom. Melanholini tip Melanholici su osobe sa intenzivnim i dugotrajnim oseanjima koja, suprotno od onoga sto bi se moglo oekivati, retko dovode do emocionalnog reagovanja. U tom smislu, melanholini tip temperamenta je, uslovno reeno, suprotan sangvininom. Dok sangvinici, uopteno reeno, brzo reaguju iako imaju emocije nieg intenziteta, melanholici reaguju vrlo sporo iako imaju vrlo intenzivne emocije. Melanholici su, oigledno, osobe okrenute sopstvenim predstavama o sebi, pa se, u tom smislu, za njih esto kae da kada reaguju, reaguju na ono to je usmereno ka sopstvenoj linosti. Zbog neprijatnih oseanja tuge i stalne zabrinutosti, koja kod melanholika preovladavaju, esto nisu omiljene osobe u drutvu. Jo se opisuju i kao rigidne, izrazitije pesimistine, vrlo oprezne, sumnjiave i esto nedrutvene i vrlo tihe osobe. xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx Teorija linosti Transakcijska analiza kao teorija linosti Transakcijska Analiza je cjelovita teorija linosti i socijalnog ponaanja koja podrazumijeva sustav metoda i tehnika za unapreenje osobnog funkcioniranja i ljudskih odnosa. Kao teorija linosti ona nudi strukturalni i funkcionalni model linosti s ego stanjima i nainom njihove upotrebe. Prema transakcijskoj analizi linost se sastoji od tri potpuno ravnopravna dijela od kojih svaki ima svoj izvor izgradnje i nain primjene. Ta tri dijela nazivamo Roditelj, Odrasli i Dijete. Ego stanje Roditelj (R) je dio nae linosti koji se sastoji od ugraenih i usvojenih vrijednosnih stavova, sudova a, u vezi s tim, osjeaja i miljenja koja uvjetuju ponaanja, koja smo usvojili od naih roditelja, posvojitelja, te ostalih vanjskih izvora. Roditelj nas je nauio da moramo biti poteni, radini, pristojni jer emo tako biti prihvaeni u drutvu. U ego stanju Dijete (D) pohranjena su iskustva koja smo imali kao djeca. Iz ovog ego stanja proistjeu ponaanja tipina za djecu i sponatane odrasle osobe. U Dijetetu je pohranjena naa kreativnost, mogunost da se smijemo, zabavljamo, igramo i sl. Rastom i razvitkom logikoga, operacionalnog miljenja razvijamo ego stanje Odrasli (O). Odrasli testira realnost, procesuira podatke, funkcionira poput kompjutera kada organizira informacije, preispituje mogunosti i donosi sudove. Poetak razvoja odraslog je u najranijem djetinjstvu kada prvi put se pokuavamo ustati u sjedei poloaj iz naeg krevetia. Svaka osoba funkcionira iz sva tri ego stanja i sva tri ego stanja (pretpostavlja se) postoje strukturalno. Teorija strouka je dio teorije motivacije i odgovara na to to ljude potie i dri ih u aktivnostima i u odnosima. Strouk je jedinica prepoznavanja koja pokazuje da nas drugi vide i primjeuju. On moe biti pozitivan i negativan ali uvijek je iskren i neophodan za kvalitetan ljudski ivot. Ceo tekst: Uta.hr Xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

KARAKTER

(gr. harakter=urezano, beleg, znak) 1.Izvorno obeleava kljuno obeleje, svojstvo koje daje peat nekom predmetu, fenomenu ili organizmu. Najkrae, svojstvo koje ini "prirodu" svari ili bia (npr. zemljita, drutva ili lisice). 2.Osoben sklop izrazitih crta linosti, prevashodno emocionlanomotivacionih, socijalnih, moralnih i konativnih, po kojem se ona razlikuje od svih drugih. Nekada je teko pojam k. razlikovati od pojma linosti (esto se koriste sinonimno u sintagmama ciklotimni k./linost ili autoritarni k./linost). 3.U psihoanalizi u crtama linosti ovekoveen postojan metod ega za reavanje unutranjih i spoljanjih konflikata linosti. Za formiranje k. znaajan je razvoj libida ( na osnovu fiksacija formira se oralni, analni ili neki drugi k.). 4.U Adlerovoj (Adler) individualnoj psihologoji, jedinstvena organizacija crta linosti koja izraava odreen stav pojedinca prema svojoj okolini, odnosno osoben nain zadovoljavanja tenje za nadmoi, steenog u ranom detinjstvu. Prema socijalnim analitiarima, E.Fromu (Fromm) i K.Hornaj (Hornay), osnova za formiranje k. je u organizaciji drutva i interpersonalnim odnosima, a ne u organizaciji libida. 5.Po G. Olportu (Allport), pojam k. je suvian u psihologiji linosti, jer on nije deskriptivan, psiholoki pojam, ve normativan, etiki (predstavlja samo subjektivnu ocenu, vrednovanje procenjivaa). 6.Kolokvijalno, visoko moralna linost, vrstih ubeenja, koja se dosledno pridrava odreenih principa. 7. Junak ili lik nekog knjievnog dela (romana, drame, prie).

KOGNICIJA (lat. cognitio=saznanje, znanje) Opti pojam koji obuhvata razliite saznajne funkcije, mehanizme i procese (opaanje, miljenje, pamenje, zakljuivanje, razumevanje, imaginacija, uvianje, osveenje itd.). Prema psihologiji moi, k. je jedna od tri osnovne kategorije mentalne moi, dok su druge dve afekcija (emocije) i konacija (volja). KOGNITIVNA PSIHOTERAPIJA Vrsta psihoterapije ija je osnovna postavka da je za razumevanje i modifikovanje ponaanja osobe sa poremeajem vano poznavati njena osnovna uverenja, nain opaanja i tumaenja sveta. Od naina na koji pojedinac opaa, interpretira i doivljava svet interpersonalnih odnosa, zavisi i njegovo iskustvo, oseanje, miljenje i ponaanje. Ako pojedinac opaa druge ljude kao znaajne, dobre, vredne potovanja a sebe kao bezvrednog, ravog i grenog, onda e to na sasvim drugi nain odrediti njegovo iskustvo, emocije, uverenja, stavove, delanje i njegove simptome (npr.socijalna fobija, depresija), nego nekog drugog, koji veruje da je on ispravan, plemenit a da su drugi zli, lukavi itd.(npr. paranoja). Postupak psihoterapije je usmeren na to da pacijent izmeni svoje kognitivne sheme i da realnije opaa svet, druge ljude i sebe samoga. KOGNITIVNI RAZVOJ Proces progresivnog menjanja i uslonjavanja kognitivnih struktura i funkcija, od roenja pa do dostizanja zrelosti ili do kraja ivota. Prouavanje k.r. obuhvata inioce, prirodu, mehanizme, procese, stadijume u razvoju saznanja (opaanja, pamenja, uenja, miljenja itd.) i njihove efekte. U savremenoj razvojnoj psihologiji, posebno obuhvatno, sistemtino i temeljno probleme k.r. izuavali su

an Pijae (Piaget) i Lav Vigotksi, tvorci najpoznatijih teorija u ovoj oblasti (Pijaeova teorija k.r. i Kulturno-istorijska teorija Vigotskog). KOLEKTIVNO NESVESNO Prema Karlu Gustavu Jungu (Jung), najstariji, najdublji i najuticajniji sistem psihe, koji predstavlja duhovnu riznicu nasleenog iskustva predaka, datog u obliku uroenih predispozicija za odreen nain ovekovog doivljavanja i reagovanja na okolinu. Za razliku od linog nesvesnog, k.n. je univerzalno i transpersonalano, tj. nadlino. Svi ljudi bez obzira na istorijsku epohu ili kulturu, imaju priblino isto k.n. Ono je uroena osnova i temelj celokupne nadgradnje linosti: njenog linog nesvesnog, ja, karaktera i svih ostalih viih struktura i funkcija. K.n. ili rasno nesvesno kao nasleena matrica celokupnog bitnog ljudskog iskustva utisnuta je, u vidu tragova, u strukturu mozga, koji odreuju nae opaanje, oseanje i miljenje i olakavaju adaptaciju na svet u kojem smo roeni. Ovo nadlino nesvesno moe biti opasno, iracionalno i destruktivno ako je zanemareno i neshvaeno, ali se u njemu nalaze i mnoge najvie vrednosti i dragoceno duhovno iskustvo i mudrost hiljade generacija predaka koje je vekovima taloeno. Strukturu k.n. ine njegovi elementi arhetipovi. KOMPENZACIJA (od lat. conpensatio=nadoknada, izravnanje, odteta) 1.Prema A. Adleru (Adler), mehanizam nadoknaivanja nekog (stvarnog ili fiktivnog) telesnog, psihikog ili drutvenog nedostatka ili neadekvatnosti. KOMPLEKS (lat. complexus=sloen, sastavljen od povezanih delova) 1. U dubinskoj psihologiji, sloaj meusobno povezanih svesnih i nesvesnih ideja, predstava, oseanja, misli i stavova grupisanih oko nekog stoernog objekta (osobe, predmeta ili simbola) koji ima snanu afektivnu vrednost za subjekta. K. u izvesnoj meri remeti normalno miljenje i ponaanje, a nekad dovodi i do patolokih poremeaja. Pojam k. uveo je u psihologiju K.G. Jung (Jung) 1906, da bi objasnio neubiajene reakcije i odgovore ispitanika na testu asocijacije rei. Po njemu, k. je konstelacija oseanja, opaaja i seanja koja je deo linog nesvesnog, a ima vlastito dinamiko dejstvo. Jung je opisao kompleks moi, autonomni kompleks, ja-kompleks itd. A. Adler (Adler) je preuzeo taj pojam i dao mu vano mesto u svojoj individualnoj psihologiji. Kompleks manje vrednosti u njegovoj teoriji je kljuni pojam u objanjenju mnogih psiholokih i psihopatolokih pojava. Mada je smatrao da je koncept k. zloupotrebljavan i neprecizan, Frojd (Freud) se ipak nije odrekao tog pojma. Po Frojdu, k. oznaava "afektivno snane misaone i interesne krugove" ije je dejstvo nesvesno. Njegov svakako najpoznatiji i jedan od najznaajnijih pojmova je Edipov kompleks, ali on esto spominje i kompleks kastracije, a ree kompleks oca i kompleks majke. Drugi psihoanalitiari, meutim, pronali su itavu seriju kompleksa, koji svoja imena duguju junacima grke mitologije i biblijskim linostima (npr. Antigonin k., Jokastin, Kainov, Elektrin, Medejin k. itd.). KOMPLEKSI U teoriji L.S. Vigotskog misaone tvorevine funkcionalno ekvivalentne pojmovima, koje predstavljaju drugi stadijum u razvoju pojma, a nastupaju posle sinkreta. K. predstavljaju est nain grupisanja

srodnih predmeta i pojava kod dece starijeg predkolskog i kolskog uzrasta, sve do perioda adloscencije. Dok su kod sinkreta grupisanja nastala na osnovu subjektivnih veza meu predmetima, kod k. se grupiu prema objektivnim, stvarnim, ali konkretnim, faktikim, esto irelevantnim vezama, a ne sutinskim. U sluaju obrazovanja k., za razliku od pojmova, ne postoji jedinstven kriterijum grupisanja. U k. ulaze srodni predmeti koji su povezani na osnovu razliitih faktikih veza. Vigotski je otkrio i opisao pet razliitih podgrupa k.: asocijativni kompleks, kolekcija, difuzni k., lanani k. i pseudopojmovi. KOMPLEKS INFERIORNOSTI > Kompleks manje vrednosti. KOMPLEK S MANJE VREDNO STI Organizovan skup ideja, emocija i stavova vezanih za oseanje manje vrednosti koji, prema Adleru, na patoloki nain odreuje ovekovo miljenje i delanje. Svaki ovek ima oseanje manje vrednosti i ono ne deluje kao kompleks, sve dok ne postane preterano snano, nerazumno i nekonstruktivno. Na nastanak k.m.v. utiu: neke uroene telesne mane deteta (tlesna nerazvijenost, slabovidost, srane mane itd.) neadekvatno porodino vaspitanje (preterano maenje ili podsmevanje i poniavanje deteta), nizak socijalni status porodice (siromani roditelji, roditelji alkoholiari ili kriminalci) ili nerazvijene mentalne sposobnosti (inteligencija, verbalna ili numerika sposobnost). Posebna vrsta manifestacije k.m.v. jeste muki protest. K O M P L E K S M O I K.G.Jung (Jung) ovim izrazom oznaava sveukupnost "onih predstava i tenji koje imaju tendenciju da ja stave iznad drugih uticaja i da ove podrede ja". Ovi uticaji mogu biti spoljanji (razliite situacije i

individue), ali i unutranji (vlastiti nagoni, subjektivne predstave, misli, oseanja). K.m., bez obzira o kojim uticajima je re, stvara u osobi utisak da je ja-kompleks njima nadmoan gospodar.

KOMPL

S VIE TI Po Alfredu Adleru (Adler), sloaj emocionalno obojenih i uglavnom nesvesnih ideja, predstava i tenji koje su organizovane oko sredinje predstave sopstvene superiornosti, nadmonosti nad drugim ljudima. Ta, fizika, intelektualna, socijalna ili moralna nadmo obino je zamiljena, fiktivna. Osoba koja ima k.v.v. se, po pravilu, boji da svoju umiljenu superiornost stavi na probu i zato nalazi bezbroj naina (fizika bolest, neuroza, mucanje, povlaenje itd.) da izbegne bilo koji vid testiranja. esto je ponaanje koje odgovara k.v.v. (nadmeno, agresivno, arogantno itd.) zapravo samo rezultat natkompenzacije potisnutog kompleksa manje vrednosti. (nlat. compulsio = primoravanje, prisiljavanje, prinuda) Prisilna, naizgled besmislena radnja koju bolesnik, usled neodoljivo snane potrebe, mora da vri protiv svoje volje i moralnih uverenja, kako bi se oslobodio strepnje ili oseanja krivice. Tako, recimo, neki svetenik moe imati kompulzivnu potrebu da upravo u crkvi izvodi neke nepristojne pokrete i da izgovara bogohulne rei. Tipine kompulzivne radnje su: prisilno pranje ruku, prisilno brojanje (prozora, bandera itd.), kucanje u drvo, dodirivanje dugmeta, izgovaranje magijskih formula ili vrenje nekih ritualnih radnji (npr. prilikom oblaenja, svlaenja, odlaska na spavanje, izlaska iz kue itd.). Prisilne radnje usmerene su na to da na magijski nain obezbede zadovoljenje elja ili da ponite unazad neku opasnu ili "grenu" misao ili akciju (pranje ruku ponitava zamiljenu, nesvesnu krivicu). Ovaj pokuaj imaginarnog ponitenja ranije uinjenoga odraz je regresije na magijsko miljenje. Kompulzivni neurotiar se boji da, grekom, usled neopreznosti, ne izgovori neku re ije bi dejstvo moglo biti tetno. Psihoanalitiki gledano, prisilne radnje su izraz potisnutih agresivnih impulsa i, ujedno, odbrana od njih. Bihejvioristi, meutim, smatraju da su to nauene sluajne radnje koje, usled toga to smanjuju anksioznost izazvanu opsesivnim mislima, bivaju potkrepljene, i na taj nain postaju ustaljene i otporne na gaenje.

VREDN

KOMPU

KRIZA IDENTITETA Po Eriku H. Eriksonu (Erikson), psihiko stanje u jednom prekretnom periodu (pubertet, venanje i sl.) u kojem usled naruavanja oseanja kontinuiteta i istovetnosti ja nastaju tekoe u oseanju identiteta. K.i. prvo je prouavana prilikom rehabilitacije amerikih ratnih veterana koji su "izgubili oseanje linog identiteta i istorijskog kontinuiteta", kao i kod mladih delinkventnih osoba koje su imale probleme sa samoodreenjem. Tako je Erikson preko abnormalnih pojava, doao do otkria normalne krize u razvoju identiteta. Nije svaka k. i nezdrava, ona je esto plodan momenat za preokret u razvoju, ansa za uspeno odrastanje. Patoloke krize dovode do uzaludnog troenja energije, do ireverzibilnih promena i do psihosocijalne izolacije, dok normalne, razvojne krize vode viem stupnju psiho

socijalne integracije, reverzibilne su i otvaraju nove mogunosti sazrevanja. Na svakom od stupnjeva razvoja identiteta dolazi do odreenih tekoa u formiranju stabilnog identiteta. Novi stadijum uvek je izazov i "potencijalna kriza usled radikalne promene perspektive", kae Erikson. Traganje za linim identitetom je neizvestan i teak put ispunjen sumnjama, lutanjem, krizama i eksperimentisanjem sa razliitim ulogama.

TALENAT (lat. talentum=antika novana jedinica) Natproseno razvijena uroena specifina sposobnost (ili grupa sposobnosti) koja se relativno rano javlja u ontogenezi i pojedincu omoguava brzo i lako sticanje neke vetine (npr.vonje automobila, crtanja, vajanja, sviranja klavira), kao i visoko postignue i veliki uspeh na dreenom polju (npr.planinarenje, streljatvo, matematika, knjievnost, slikarstvo, muzika). Razlikuje se od obdarenosti. TEMPERAMENT (lat. temperamentum=prava mera sastojaka meavine) Sklop uroenih predispozicija za jainu i nain emocionalnog doivljavanja i reagovanja. T. je deo linosti koji odreuje uestalost, brzinu, intenzitet, trajanje i kvalitet reakcije individue. Od njega zavisi koliko se lako i esto neki pojedinac uzbuuje, koliko to dugo traje i kakav afektivni ton i kakve emocije (prijatnosti i vedrine ili neprijatnosti i tuge) preovlauju. T. je odreen preteno nasleem i relativno teko se menja pod uticajem sredinskih inilaca, kao to to pokazuju longitudinalne studije dece (od roenja do adolescencije). T. je odreen telesnom konstitucijom i, posebno, graom i funkcionisanjem autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema. Prva i najpoznatija teorija t. nastala je u antci, a formulisali su je zaetnik medicine Hipokrat (5.v.n.e.) i rimski lekar Galen (2.v.n.e.). Prema ovoj klasinoj teoriji, u zavisnosti od toga koji od etiri telesna soka preovlauje u organizmu, ispoljie se jedan od etiri temperamenta: flegmatian, kolerian, melanholian ili sangvinian. Znaaj ove teorije i tipologije jeste u tome to je uoila vanost hemije i konstitucije tela za emocionalno ponaanje i to je shema dovoljno opta, elastina i otvorena za razliita, nova tumaenja. Tako, recimo u ovom veku ruski naunik I.P.Pavlov prihvata antik etvorolanu podelu temperamenta, ali je ne objanjava telesnim sokovima, nego razlikom u nainu funkcionisanja nervnog sistema (miran, neobuzdan, slab i ivahan tip). Termin t. nekada se upotrebljava u vrlo irokom znaenju kao sinonim za karakter ili linost. U pridevskom obliku u svakodnevnom govoru, izraz temperamentan koristi se u smislu strastan, ivahan, vatren. TEORIJA KOMUNIKACIJE Teorijski i metodoloki pristup u razliitim oblastima (jezik, kibernetika, elektrotehnika, robotika, kultura, folklor, umetnost, religija, psihologija, neurologija, sociologija itd.) koji zbivanja meu mainama, ivotinjama, ljudima, kao i tvorevine ljudske delatnosti posmatra sa stanovita razmene informacija, tj. ija je paradigma komunikacija. Mada je t.k. neto ira, esto se poistoveuje sa >teorijom infomacija. TERAPIJA

(gr. therapeja=negovanje, opsluivanje, leenje) Postupak kojim se ublaavaju ili otklanjaju poremeaji ili bolesna stanja organizma, tako da se vaspostavlja prethodno narueno skladno, normalno funkcionisanje ili izgubljeno stanje zdravlja. Ukoliko se lee samo simptomi, onda je to simptomatska, a ako se ukljanjaju uzroci bolesti, onda je to kazualna t. Ako je leenje usmereno prevashodno na telesne bolesti i poremeaje koji imaju organske i fizike uzronike, onda se upotrebljava izraz t., a ako su predmet leenja psihofiziki poremeaji psihogenog porekla i kada se koriste psiholoke metode leenja, onda je re o psihoterapiji, koja se skraeno naziva t. TIPOVI LINOSTI Karakteristini obrasci, modeli linosti, koji slue za grubo razvrstavanje, prema nekim slinim osobinama, inae meusobno veoma razliitih individua u svega nekoliko (obino, od dve osobe do sedam-osam) kategorija. Jedna od najpoznatijih je Jungova (Jung) klasifikacija ljudi, prema orjentaciji libida, u dve osnovne kategorije, introvertni i ekstravertni tip. Ali od zavisnosti od dominantnosti odreene psihike funkcjie, mogu se razlikovati vie podtipova, kao to su misaoni, intuitivni itd. prangerova (Spranger) tipologija ljudi (ekonomski, teorijski, religiozni, politiki itd.), na osnovu vrednosnih orjentacija, nastala je racionalnim putem. U Kremerovoj (Kretschmer) tipologiji linosti, izgraenoj na osnovu razlika u telesnoj konstituciji (asentiki i pikniki tip), razlikuje se ciklotimni i shizotimni tip. U eldonovoj (Sheldon) tipologiji, prema dominantnosti endomorfne, mezomorfne ili ektomorfne komponente u telesnoj grai, razlikuju se viscerotonini, somatotonini i cerebrotonini tip linosti. Nekada je teko pojam karaktera razlikovati od pojma linosti (esto se koriste sinonimno u sintagmama, npr. tradicijom usmeren tip karakter/linosti, ciklotimni karakter/linosti ili autoritarni karakter/linost. Xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

TEMPERAMENT, KARAKTER, LINOST

Uobiajena praksa je da se psiholoki opis neke osobe daje preko termina temperamenta, karaktera i linosti. Ova tri termina se nekada koriste u istom znaenju, nekada se temperament i karakter tretiraju samo kao odreeni aspekti linosti, ali ne postoji jasna podela koja bi ih precizno diferencirala. Postoji veliki broj teorija linosti, ali nijedna do sada nije dala sveobuhvatno objanjenje koje bi ukljuilo sve aspekte koje pojam linosti u sebi nosi. Tako nijedna definicija pojma linosti koju daju razliiti teoretiari nije potpuna, ali se veina slae oko toga da je linost jedan od temeljnih pojmova psihologije kao nauke. Linost Pod linou se najee podrazumeva poseban kompleksan, integrisan, konzistentan i trelativno stabilan sklop psiholokih karakteristika individue, koji odreuje njeno karakteristino i dosledno ponaanje. Moe se rei da je linost sveobuhvatni pojam koji pretenduje da pojedinca objasni u celini. Linost je jedinstvena kombinacija bioloki datih i steenih osobina koje su u interakciji. Pod linou se najee podrazumeva poseban kompleksan, integrisan, konzistentan i trelativno stabilan sklop psiholokih karakteristika individue, koji odreuje njeno karakteristino i dosledno ponaanje. Linost je jedinstvena kombinacija bioloki datih i steenih osobina koje su u interakciji.

Temperament Pod temperamentom se najee podrazumeva karakteristian nain emocionalnog reagovanja neke osobe. Brzina, intenzitet, trajanje i vrsta reakcije neke osobe zavisie od njenog temperamenta. Najpoznatija je podela na 4 tipa temperamenta: sangvinian, flegmatian, kolerian i melanholian. Sangvinina osoba se odlikuje brzim, kratkotrajnim emocionalnim reakcijama, lako menja raspoloenje, sklona je optimizmu i vedra. Kolerian temperament ispoljava snane emocije, impulsivnost i naprasitost i teko kontrolie afekte. Flegmatik reaguje retko, slabo izraava emocije, miran je i staloen bez naglih promena u emotivnom doivljavanju i reagovanju. Melanholini temperament ima retke ali izuzetno intenzivne emotivne reakcije, koje dugo traju. Ima tendenciju ka negativnim emocijama, oseaju tuge i zabrinutosti. Ova podela, iako nedovoljno osetljiva na sve mogue varijacije ljudskog reagovanja, doro predstavlja osnovne dimenzije po kojima se moe pratiti emocionalno reagovanje ljudi. Obino se tvrdi da je temperament uroena karakteristika koja persistira tokom ivota osobe i boji sva njena steena iskustva. Razlike u temperamentu kod ljudi se objanjavaju razlikama u organizaciji rada nervnog sistema. Ipak, postoje i oni koji se nee sloiti sa idejom da je temperament nepromenljiva instanca u ljudskom funkcionisanju, a to su uglavnom zagovornici teorija uenja, koji esto pokuavaju da dokau kako se odreenim nainima treninga, moe uticati ak i na promenu toka funkcionisanja autonomnih biolokih funkcija organizma. Temperament je karakteristian nain emocionalnog reagovanja neke osobe. Brzina, intenzitet, trajanje i vrsta reakcije neke osobe zavisie od njenog temperamenta. Karakter Pojam karaktera se pojavljuje u okviru mnogih teorija linosti, bilo kao osnovni ili pratei pojam u objanjenju individualnog reagovanja pojedinca. Podrazumeva se da je karakter spoj razliitih osobina nekog pojedinca koji daje celovitu sliku te osobe, ali ono oko ega se razliiti teoretiari ne slau jeste koje vrste osobina se smatraju karakternim osobinama. Karakter se esto izjednaava sa linou u celini, pa se sa tim terminom koristi naizmenino, ali moe da predstavlja i ui pojam, pa kao takav najee oznaava osobeni sklop preteno socijalnih aspekata u strukturi linosti, motivacionih, moralnih ili konativnih. Nekada se ovaj pojam upotrebljava u jo uem znaenju, kao spremnost oveka da se ponaa u skladu sa moralnim normama. (Dobar ili lo karakter u svakodnevnom znaenju se prevodi kao moralan ili nemoralan ovek). Psihoanalitiar Vilhelm Rajh podrazumeva pod karakterom naviknute naine odnoenja organizma prema unutranjem i spoljanjem svetu. To je tipian nain na koji osoba opaa i doivljava unutranju i spoljanju stvarnost, naina na koji reaguje na nju, na koji se brani od te stvarnosti, izlazi na kraj sa problemim ivota... Tipologije karaktera Ono to je zjedniko svim teoretiarima koji su koristili pojam karaktera jeste uvoenje tipologijesvrstavanja ljudi u tipove karaktera. Karakteristika tipologija jeste da su dovoljno rastegljive da se u njima moe prepoznati veliki broj ljudi, ali isto tako i da su neprecizne, nekada suvie neodreene i da nemaju univerzalno vaenje. Ideja koja lei u osnovi ovih tipologija je da odreene osobine uvek idu zajedno, to se esto pokazuje kao nedovoljno dosledna zakonitost. Ipak, neki autori su, i pored manjkavosti i kritika, zadrali svoje tipologije kao zgodne naine da veliki broj ljudi podele u relativno mali broj karakteristinih modela preko kojih e ih opisati. Karakter se esto izjednaava sa linou u celini, pa se sa tim terminom koristi naizmenino, ali moe da predstavlja i ui pojam, pa kao takav najee oznaava osobeni sklop preteno socijalnih aspekata u strukturi linosti Da li linost i karakter postoje? Svi ovi termini, a poseban karakter i linost, ukazuju na optu ljudsku potrebu da se razume pojedinac, objasne njegovi postupci i predvidi ponaanje. Ovo vai koliko za razumevanje ljudi oko nas, tako i za razumevanje nas samih. Bez pojmova linosti i karaktera ne bismo mogli da predvidimo ponaanje osobe. Kada

osobu procenimo kao odreenu linost, sa svojim relativno stabilnim osobinama, onda moemo, relativno izvvesno, da predvidimo i njegovo budue ponaanje. Postoje i druga gledita koja poriu opravdanost postojanja takvih pojmova kao to su linost i karakter. Oni su skloniji situacionom tumaenju ljudskih postupaka i idu ak dotle da tvrde kako niije ponaanje ne moemo predvideti sa dovoljnom sigurnou, na osnovu pretpostavke o unutranjoj determinisanosti, posebno kada se radi o situacijama u kojima se osoba po prvi put nala. Umesto toga, oni ukazuju da je ljudsko ponaanje neodvojivo vezano za socijalnu sredinu, sredinske uticaje i situacione uslove i da se bez ostatka moe objasniti ovim faktorima. Dakle, oni smatraju karakter i linost bespotrebnim, ak pogrenim nainima interpretiranja neijeg ponaanja. ovek je socijalno bie, njegove reakcije su uvek reakcije na odreenu vrstu stimulacije koja ima socijalno znaenje. Iako se obinom posmatrau moe initi da su karakter i linost toliko oigledne determinante svakog pojedinca, to je samo pogrena direkcija u nainu razmiljanja. Postupci se bez ostatka mogu objasniti specifinim sklopom spoljanjih okolnosti i uticaja koji one imaju na pojedinca. Da je to tako, govori i evidencija da se niko zaista ne ponaa potpuno dosledno nekoj crti koju mu zagovornici teorija linosti pripisuju. Niko nije u svakoj situaciji moralan, ili odgovoran, ili pak brz ili spor. Izuzeci su upravo ono na emu takve teorije padaju, i gde se postupci ne mogu objasniti nikako drugaije nego u terminima situacionih varijabli. Postoje i gledita koja poriu opravdanost postojanja pojmova linosti i karaktera. Niije ponaanje ne moemo predvideti sa dovoljnom sigurnou, na osnovu pretpostavke o unutranjoj determinisanosti. Oni su skloniji situacionom tumaenju ljudskih postupaka i ukazuju da je ponaanje neodvojivo vezano za socijalnu sredinu, sredinske uticaje i situacione varijable. Potreba za predvidljivou Ipak ovo miljenje, pored toga to veini laika ne izgleda blisko, takoe nije prihvatljivo za veinu istraivaa iz ove oblasti. Meutim, nedostatak opteprihvaene i sveobuhvatne teorije linosti, pa ak i nejedinstven stav oko definisanja osnovnih pojmova i dalje su najslabije take u oblasti psihologije linosti. Ostavljajui ubeenja o pravoj prirodi linosti po strani, i dalje postoje vrlo pragmatini razlozi zbog kojih pria o linosti pa i karakteroloke tipologije imaju smisla. Zamislimo svet u kome nemamo ama ba nikakvu ideju o tome kako e se stvari odvijati. Najvei deo vremena ovek je upuen na socijalna zbivanja u svom okruenju, a u tom smislu i na sebe kao uesnika tih zbivanja. U svetu u kome ne bismo mogli da predvidimo niije pa ni sopstvene reakcije, oseali bismo se fragmentisano, odseeno i izgubljeno. Situacione varijable koje su najee van kontrole pojedinca, a esto i teko opazive iz ugla uesnika, nisu dobar marker izvesnosti na koje bi ovek mogao da se osloni. Str.2-3 Linost protiv haosa Dakle, ideja o konzistentnosti i celovitosti linosti nije samo izmiljotina naunika, ve i bazina ljudska potreba. Iako moramo uzeti u obzir da ak i kada mislimo da nekog zaista dobro poznajemo, moemo da budemo iznenaeni nekom reakcijom koju nismo predvideli, to ipak stvara nemerljivo manju tenziju od pomisli da se iznenadimo svaki put kada se neto dogodi. Nijedan ovek zaista nema za njega univerzalno vaei repertoar reakcija od kojih nikada nee odstupiti. Ali to niko ni ne tvrdi. Ono to linost ini konzistentnom jeste dovoljno velika verovatnoa perdvianja ponaanja. Takoe, iako postoji beskonano veliki broj razliitih situacija u kojima se neka osoba moe nai, u praksi pojedinac ima relativno ogranien broj iskustava u kojima svakodnevno cirkulie, pa su zato i ekstremna odstupanja u ponaanju retkost. Ideja o konzistentnosti i celovitosti linosti nije samo izmiljotina naunika, ve i bazna ljudska potreba. U svetu u kome ne bismo mogli da predvidimo niije pa ni sopstvene reakcije, oseali bismo se fragmentisano, odseeno i izgubljeno. Nijedan ovek zaista nema za njega univerzalno vaei repertoar reakcija od kojih nikada nee odstupiti. Ono to linost ini konzistentnom jeste dovoljno velika verovatnoa perdviaja ponaanja

DOPRINOSI PSIHOLOGIJE LINOSTI Prva istraivanja karaktera pojavila su se na samom poetku razvoja eksperimentalne psihologije i psiholoke nauke uopte. To su bile studije koje su prouavale fenomen individualnih razlika u vremenu reagovanja na stimuluse kod razliitih ljudi. Te razlike su se pripisivale osobenostima pojedinaca koje su jednim imenom nazivane karakterom. Karakter je tom smislu predstavljao uobiajeni termin za ono to bi veina psihologa danas nazvala linou. Merenja osobina linosti Istraivanja u domenu linosti koja su raena u okviru klinike prakse, u psihijatrijskim ustanovama, od strane lekara koji su ujedno bili i prvi psihoterapeuti, imaju i danas znaajan uticaj na istraivae iz ove oblasti. Prema Demsu, na primer, osobe se mogu okarakterisati po tome kako njihova svest bira sa kojim iskustvima spoljanjeg sveta e se uhvatiti u kotac, a koja e odbaciti. Ubrzo su istraivai doli na ideju da se osobine linosti mogu meriti i poela je da se razvija psihometrijska tradicija merenja individualnih razlika. Ponaanja, sklonosti, temperament, sposobnosti itd. postale su teme mnogobrojnih testova - inventara linosti koji su nastajali kao rezultat ovih istraivanja. Jedan od njih je i Vudvortov inventar koji je postao i model za kasnije testove ovog tipa. Za Frojda je linost predstavljala dinamian pojam, u kome je mentalni ivot individue predstavljen kao preplitanje pokretakih i blokirajuih sila. Za Frojda je linost predstavljala dinamian pojam, u kome je mentalni ivot individue predstavljen kao preplitanje pokretakih i blokirajuih sila. Jungova teorija introvertnosti i estrovertnosti je pokrenula nove pravce za opisivanje normalnih tipova linosti. Teorije koje se baziraju na tipologijama i pokuaju da se ljudi podele u odreeni broj kategorija vuku svoje korene jo iz frenologije i fiziognomije - disciplina koje su pokuavale da nau vezu izmeu fizikih karakteristika ljudi i njihovog karaktera. Sa druge strane, tu je i tradicija getalt psihologa koji su pitanjima linosti pristupali sa stanovita celovitosti i nedeljivosti strukture koja predstavlja ishodite individualnog funkcionisanja svakog pojedinca. Kasnije, u radovima Olporta i Vernona, traga se za grupama crta koje se javljaju zajedno, umesto dotadanje prakse da se ljudi grupiu unutar samo jedne klasifikacije. Linost se zapravo nala u centru panje psihologa, moda i najvie zahvaljujui uticaju Olporta, koji je ovoj temi izborio status legitimne psiholoke discipline. Za Olporta je linost dinamika organizacija psihofizikih sistema koji u pojedincu odreuju njegovo jedinstveno prilagoavanje sredini. Za Olporta je linost dinamika organizacija psihofizikih sistema koji u pojedincu odreuju njegovo jedinstveno prilagoavanje sredini. Pokret humanistike psihologije, posebno kroz uticaj Maslova, naglaavao je linu potrebu za samoaktualizacijom, suprotno koncepcijama o biolokoj determinisanosti ponaanja. Pojavljivanje bihejvioralne psihologije znaajno je skrenulo panju na sredinske uticaje u oblikovanju ponaanja. Bihejvioristi su propagirali ideju da ljudi uenjem formiraju svoje uobiajene obrasce ponaanja, kao i da ih, takoe uenjem, mogu menjati. Testovi linosti Razliita teorijska gledita su pokrenula talas istraivanja koja su rezultirala mnotvom testova koji se koriste za ispitivanje strukture linosti. Znaajan doprinos istraivanju linosti predstavlja uvoenje projektivnih testova kakav je test tematske apercepcije (TAT) koji se sastoji od slika sa nedovoljno ekspliciranim znaenjem, koji doputa lino osmiljavanje, a time i projektovanje linosti ispitanika u te slike. Druga projektivna tenika, Roarhov test, sastoji se od niza mrlja u kojima ispitanici prepoznaju odreena znaenja u skladu sa organizacijom svoje linosti. Razliita teorijska gledita su pokrenula talas istraivanja koja su rezultirala mnotvom testova koji se koriste za ispitivanje strukture linosti.

Znaajno je i pojavljivanje ne malog broja objektivnih testova kakav je npr. Minesota multifazini inventar linosti (MMPI) koji je sastavljen od velikog broja tvrdnji i veoma je korien u oblasti dijagnostikovanja psiholokih poremeaja. Tu je zatim EPQ, Ajzenkova skala eketroverzije-introverzije, neuroticizma i psihoticizma, kao i 5faktorski model koji obuhvata ispitivanje dimenzija: otvorenosti, savesnosti, ekstraverzije, prijatnosti i emocionalne stabilnosti . Kada je psihologija linosti u pitanju, moe se rei da nikada nije postojalo opte slaganje oko predmeta kojim se ona bavi. Postoji moda implicitno uverenje da je linost sr onoga to ovek jeste i to mu daje oseaj celovitosti Pitanje da li je linost neto steeno ili uroeno, kao i da li je neto osnovno i stabilno ili promenljivo i prolazno esto je dovodila do kritika samih pojmova kao to su tip, karakter, crta linosti. Kada je psihologija linosti u pitanju, moe se rei da nikada nije postojalo opte slaganje oko predmeta kojim se ona bavi. Ne samo da nije postojala vodea teorija u toj oblasti, ve ni dovoljno prihvatljiva opta definicija pojma linosti. Ipak sve ovo nije spreilo istraivae i teoretiare da se ovom temom bave. Postoji moda implicitno uverenje da je linost sr onoga to ovek jeste i to mu daje oseaj celovitosti, a to uverenje ne naputa ni istraivae linosti i pored oiglednih tekoa na koje nailaze kada je ova tema u pitanju. Ana Gvozdi

Karakter kao zatitni oklop

Karakter je zasluan za doslednost u reakcijama neke osobe kada se ona nae u slinim situacijama. Karakter je zasluan za doslednost u reakcijama neke osobe kada se ona nae u slinim situacijama. Meutim, ta trajnost u reagovanju moe se objasniti na razliite naine. To to se neko u opasnoj situaciji povlai, dok se drugi u istoj situaciji bori, posledica je njihovog razliitog naina odbrane od opasnosti, ili moemo rei razlika u karakteru. Ovu odbrambenu ulogu karaktera u suoavanjima sa opasnostima koje egu prete kako iz spoljanjeg sveta, tako i iz unutranjeg psihikog sveta, naglaavao je u svojim delima Rajh. Upravo zbog znaaja ove odbrambene uloge karaktera u psihikom sistemu, Rajh je uveo termin karakternog oklopa. Karakter kao zatita ali i ogranienje Ovaj termin oklop, kao i termin oklopljavanje koji se odnosi na nain nastanka samog karaktera, sa pravom podsea kako na zatitu, tako i na zatvorenost. Iako karakter pretstavlja zatitu od opasnosti, on ujedno i suava repertoar moguih reakcija koje ugroena osoba moe da preduzme. to je oklopljavanje jae, to je manji broj razliitih varijacija za uspostavljanje kontakta sa spoljanjim svetom. Zbog toga osobe sa jakim oklopljavanjem esto deluju rigidno i ukoeno. Ipak, nesloboda u ponaanju ne mora se uvek manifestovati kroz ukoenost i rigidnost. Naizgled otvoreno i koketno ponaanje takoe moe biti vrsta odbrane i predstavljati samo karakterni oklop koji osobi pomae da izae na kraj sa teskobom koju osea. Postoje razliite vrste karakternih odbrana, od koketnosti preko preterane uljudnosti do rigidnosti i krajnje zatvorenosti osobe. Ove razliite odbrane specifine su za razliite karaktere, ali pre detaljnijeg objanjenja njihovih specifinosti i uloge u psihikom ivotu, zadraemo se na samom nainu oblikovanja karaktera. Naizgled otvoreno i koketno ponaanje takoe moe biti vrsta odbrane i predstavljati samo karakterni oklop koji osobi pomae da izae na kraj sa teskobom koju osea. Postoje razliite vrste karakternih odbrana, od koketnosti preko preterane uljudnosti do rigidnosti i krajnje zatvorenosti osobe.

Kako nastaje karakterno oklopljavanje?

Potiskivanje nagona Prve karakterne odbrane javljaju se ve u ranom detinjstvu, onda kada se dete suoi sa prvim zabranama tj. kada se realnost suprotstavi njegovim prohtevima. Frustracije u doba ranog detinjstva su neizbene, jer sve za ta dete u prvim godinama ivota zna jesu njegovi nagoni i elja za neposrednim zadovoljenjem istih. Kako ne postoje uslovi u kojima bi svi nagoni bili zadovoljeni, frustracija je neibena. Ipak, nain na koji e dete reagovati na ova osujeenja razlikuju se od deteta do deteta, u zavisnosti od njegovih ve izgraenih obrazaca ponaanja, odnosa sa okolinom, i ponajvie odnosa roditelja prema njemu. Karakter se, dakle, formira kada doe do sukoba izmeu detetovih potreba - nagona i reakcija sredine. Dete ui kako da suzbije svoje potrebe i nagone koji nisu prihvaeni, koji su osujeeni, kanjeni...i stvara uhodane naine reagovanja koji e smanjiti sukobe sa sredinom i napetost koja se zbog toga javlja u detetu. Jedan od ranih sukoba koji znatno utiu na oblikovanja karaktera jeste, po Rajhu, sukob izmeu genitalnih incestnih elja prema roditelju suprotnog pola i nemogunosti njihovog zadovoljenja u edipalnoj fazi razvoja. Nain na koji e se prevazii edipov kompleks u detinjstvu predstavlja osnovu na kojoj e se kasnije temeljiti karakter. Ono to se deava u ovom periodu, usled jakog straha od kazne koji dete osea, jeste potiskivanje nagona. Meutim, kako bi nagoni ostali potisnuti i sam ego se mora promeniti. Upravo ta prva promena ega u cilju njegovog jaanja kako bi potiskivanje bilo trajno, predstavlja poetak oblikovanja karaktera. Upravo se u egu oblikuje karakter, tu gde je potrebno uskladiti razliite zahteve unutranjeg i spoljanjeg sveta individue. U ovom trenutku dolazi do oklopljavanja ega kako bi se zatitio od potisnutih nagona koji prete da ponovo isplivaju na povrinu, ali i od kazne koja preti u sluaju da se nagoni oslobode. Potiskivanje nagona ije je zadovoljavanje spreeno od strane okruenja stvara novu karakternu crtu koja postaje deo ega te se nakon toga za to potiskivanje vie ne mora troiti energija. Ovaj opis nastanka karaktera daje nam ujedno i uvid u njegovu dvostruku funkciju, odnosno ve spomenutu zatitu kako od spoljanje opasnosti tako i od unutranje tenzije. Potiskivanje nagona ije je zadovoljavanje spreeno od strane okruenja stvara novu karakternu crtu koja postaje deo ega, te se nakon toga za to potiskivanje vie ne mora troiti energija. Ovaj opis nastanka karaktera daje nam ujedno i uvid u njegovu dvostruku funkciju, odnosno ve spomenutu zatitu kako od spoljanje opasnosti tako i od unutranje tenzije. Balansiranje izmeu nagona i ogranienja Spoljanja opasnost, odnosno zabrana koja se detetu namee, zapravo je poetni razlog formiranja karakterne odbrane, ali nakon toga, kad se karakterna crta ustali, ona i dalje nastavlja da deluje i to sve vie u cilju zatite od unutranje tenzije. Sa odrastanjem sve je manje realnih spoljanjih opasnosti od kojih se osoba mora braniti, ali ostaju u osobi potisnuti nagoni koje osoba jo uvek ne sme da oslobodi i uglavnom ih nije ni svesna. Rajh navodi primer razvoja civilizacije iji put moemo uporediti sa ve opisanim. U savremenom svetu sve je manje realnih opasnosti od kojih se osoba mora braniti, ali cena ovako ureenog drutva jeste nesloboda nagonskog ivota. to se ovek vie trudi da doprinese ouvanju drutvenog poretka i na taj nain izbegne realnu opasnost spoljanjeg sveta, to e vie energije ulagati u potiskivanje unutranjih nagona. Dobro je poznato da ivotinje ne sputavaju svoje nagone, ali isto tako i da su stalno izloene realnim opasnostima iz okruenja. Iz ovoga se moe zakljuiti da je tajna zdravog, ili kako ga Rajh naziva genitalnog karaktera, u balansu izmeu zadovoljenja unutranjih nagona i istovremenog potovanja spoljanjih ogranienja. Genitalni karakter je ideal kome treba teiti, on je suprotnost neurotskom karakteru. Tajna zdravog karaktera je u balansu izmeu zadovoljenja unutranjih nagona i istovremenog potovanja spoljanjih ogranienja. Genitalni i neurotski karakter Pri poreenju ovih karaktera treba imati na umu dva krajnja pola izmedju kojih se nalazi niz prelaznih sluajeva. Ako bismo pokuali da ih prikaemo na najjednostavniji nain, moemo rei da je za prvi tip je karakteristina sposobnost da se radi i voli, dok drugi tip ne nalazi adekvatne naine za zadovoljenje svojih nagona te konstantno trpi od narastajuih potreba i upravo za odbranu od njih troi najvei deo svoje energije, koju sa druge strane genitalni karakter ulae u ljubav i rad. Razlika izmeu genitalnog i neurotskog karaktera: za prvi tip je karakteristina sposobnost da se radi i voli, dok drugi tip ne nalazi adekvatne naine za zadovoljenje svojih nagona te konstantno trpi od narastajuih potreba i upravo za odbranu od njih troi najvei deo svoje energije, koju sa druge strane genitalni karakter ulae u ljubav i rad.

Frustracija nagona i oblikovanje karaktera Pre nego da opiemo neke tipine primere neurotskog karaktera, naveemo jo nekoliko bitnih faktora koji odreuju nain razreenja edipovog kompleksa (prelazak sa incestualnih seksualnih potreba prema roditelju istog pola na takva interesovanja za druge osobe suprotnog pola) pa time i samo oblikovanje karaktera kod deteta. Trenutak u kome dolazi do frustracije nagona u velikoj meri odreuje dalje oblikovanje karaktera. Ukoliko do toga doe na samom poetku javljanja nagona, dok je on jo uvek slab, potiskivanje e biti toliko uspeno da skoro da nee ni ostati energije za ostale aktivnosti. To se esto vidi kod dece koja nemaju energije za rad u koli. U drugom sluaju, kada do frustracije doe onda kada se nagon ve razvio i kada je u punoj snazi, potiskivanje nee biti tako uspeno. Umesto potiskivanja e se u tom sluaju javiti jak oseaj krivice jer postoji zahtev za potiskivanjem nagona, ali je to ve nemogue s obzirom na snagu koju je razvio. Na ovaj nain, pokuajem potiskivanja nagona kada su oni na vrhuncu, razvija se impulsivna linost. Pored trenutka u kome se javlja frustracija od znaaja je i ko je osoba koja frustrira, kako njen karakter, tako i pol. Ve je dobro poznato da su, iz kulturno uslovljenih ili dubljih nesvesnih razloga, oevi popustljiviji prema erkama, dok su majke popustljivije prema sinovima. Ipak, to ne mora biti sluaj. Postoje jake, dominantne i frustrirajue majke koje su takve i prema mukoj deci. Deak e se u tim uslovima identifikovati sa majkom i razviti faliko narcistiki ili pak pasivno feminin karakter. Ovaj poslednji, pasivno femini karakter, moe se ipak razviti kod deaka i usled strogosti oca. U tom sluaju e dete odbranu od frustracije nai u identifikaciji sa majkom. Sa druge strane, strog otac e teko kod devojice uticati na ovakvo oblikovanje karaktera. Sitacija e kod enske dece zapravo biti obrnuta. Upravo e blag otac pre doprineti pasivnom karakteru kod devojice. U obrnutom sluaju, tj ukoliko devojice odrasta uz strogog i krutog oca, njena priroda postae vie maskulina pa e se stvoriti kod nje vrst muki karakter. Ova vrsta karaktera bie kod nje odbrana protiv nenih stavova koje je imala prema ocu, a koje je morala da potisne zbog njegove strogosti. Iz prikazanog vidimo koliko je pol deteta kao i roditelja od znaaja za oblikovanje karaktera. Naveli smo neke primere karaktera kao to su pasivno feminini,narcistini i agresivni. U sledeem delu emo neke od njih detaljnije prikazati. Str. 4

Tipovi neurotinog karaktera Histerini karakter Ovaj tip karaktera se veoma lako prepoznaje po sklonosti ka koketiranju i zavodljivom ponaanju. U nainu govora, hoda, sedenju osobe moe se primetiti izraena koketerija. Oni takoe deluju veoma oputeno i lako ih je uzbuditi. U vezama sklone su detinjastom ponaanju. Ipak, ono po emu se najupadljivije razlikuju od karaktera koji nije neurotski jeste injenica da, iako deluje kao da im je jedini cilj da zavedu drugu osobu, im se tome zaista priblie oni e pobei. Prava funkcija njihovog zavodljivog ponaanja zapravo nije zavoenje, jer one od toga bee. Ovo specifino ponaanje im zapravo slui samo za ispitivanje okruenja ne bi li videli da li negde vreba opasnost od toga da budu zavedene. Naravno, pravi podsticaji ovog ponaanja su van svesti, tako da oni odbijaju ovakve interpretacije po kojima je seksualno ponaanje samo odbrana od seksualnosti. Ono od ega osobe sa ovako oblikovanim karakterom trpe jeste prevelika polna napetost. Energija nije istroena u seksualnom aktu tako da se ista koristi za pokretanje koketnog ponaanja. Ovakav poremeaj je posledica fiksacije u periodu falusne faze (velika zainteresovanost za svoj polni organ uz oseanje moi. Obino oko pete godine deteta)), kada je zbog edipovog kompleksa dolo do potiskivanja nagona. Ipak, oni su nastavili da postoje i stvaraju pritisak koji osobu navodi da opisane oblike ponaanja, ali je ujedno i spreava da doivi pravo genitalno zadovoljenje. Hiasterini karakter se prepoznaje po sklonosti ka koketiranju i zavodljivom ponaanju. U nainu govora, hoda, sedenju osobe moe se primetiti izraena koketerija. U vezama sklone su detinjastom ponaanju. Iako deluje kao da im je jedini cilj da zavedu drugu osobu, im se tome zaista priblie oni e pobei.

Prisilni karakter Ovo je najtemeljnije izuavan tip karaktera. Prepoznaje se po uzdranosti, kako u oseanjima tako i u celokupnom stavu. Ova uzdranost, koju moemo uporediti i sa hladnokrvnou, posledica je izraenog nepoverenja i sumnjiavosti. Ono po emu se takoe istie jeste izuzetno izraen smisao za red. Haos i neorganizacija su neto to ovaj tip ne podnosi. Ovo moe biti i od koristi u nekim sluajevima, ukoliko osoba obavlja posao koji zahteva rigidnost i striktno potovanje reda. Meutim, u mnogo veem broju sluajeva e predtstavljati problem, jer se tenja ka redu i rigidnost odnose ne samo na praktino delovanje, ve i na misaone procese pa e svaka situacija koja zahteva fleksibilnost ili kreativnost biti ujedno i problematina i frustrirajua. Jo jedna znaajna crta jeste tedljivost koju prati sklonost ka sakupljanju stvari. Bitno je uvideti da su sve ove crte karakteristine za prisilni karakter, te da samo na osnovu jedne od njih ne moemo kategorizovati osobu u ovaj tip. Prisilni karakter prepoznaje se po uzdranosti, kako u oseanjima, tako i u celokupnom stavu. Ono po emu se takoe istie jeste izuzetno izraen smisao za red, tedljivost, sklonost ka sakupljanju stvari, neodlunost, sumnja i nepoverenje. Ovo moe biti i od koristi u nekim sluajevima, ukoliko osoba obavlja posao koji zahteva rigidnost i striktno potovanje reda. Meutim, u mnogo veem broju sluajeva e predstavljati problem. Ove karatkeristike najveim delom su nastale na osnovu reakcijskih formacija kojim se dete branilo od strogih zahteva roditelja u periodu privikavanja na istou. Ukoliko strogi roditelji zahtevaju od deteta usvajanje navike na istou i onda kada ono za to jo nije spremno, dete e se podvri krajnjem samonadzoru. Rigidnost, traenje reda i ostale karakteristike koje smo naveli posledica su fiksiranosti u ovom periodu. Ipak, dete e nastaviti razvoj ka genitalnooj fazi, ali e onda suoeno sa kastracionom anksioznou regradirati upravo na ovaj period privikavanja na istou. Zbog toga se njegova genitalnost nikada nee u potpunosti razviti,i svako zadovoljstvo crpee upravo iz ovih analnih fiksacija. Faliko narcistiki karakter Osobe sa ovakvim tipom karakternog okloplovljavanja najlake je pomeati sa genitalnim karakterom. One deluju veoma samopouzdano, odluno i energino. esto su na istaknutim vodeim pozicijama ili su uspene atlete, piloti ili inenjeri. Nema infantilnog ponaanja kao kod drugih oblika karaktera. Ipak, njihova preduzimljivost i energinost imaju samo funkciju kompenzacije i upravo to ih odvaja od genitalnog karaktera. Period u detinjstvu na kome su oni ostali jeste period samog poetka falusne faze, onaj trenutak kada se otkruva falus kao simbol moi, a naputa analna faza. Ukoliko u tom trenutku doe do znaajne frustracije od strane roditelja (kod ovog tipa radi se od osujeenju od strane majke kada je u pitanju deak, odnosno oca kada je u pitanju devojica) dete e svoj celokupni ego poistovetiti sa falusom. Zbog toga se ovaj tip karaktera naziva falusno narcistiki, jer je zapravo svaki njihov potez pokuaj demonstracije falusne moi. Mazohistiki karakter Analiza ovog karaktera je otvorila jednu jo dublju raspravu. Rajh je ukazao na neloginost Frojdove postavke o elji sa samounitenjem, jer kao on tvrdi, ukoliko je osnovni zakon psihikog funkcionisanja naelo zadovoljstva, onda samounitenje mora biti posledica preokretanja nagona za zadovoljstvom, a ne samostalni uroeni nagon. Ukoliko prihvatimo postavku o naelu zadovoljstva, mazohizam ne moemo objanjavati samo eljom za patnjom. Funkciju batinanja kod mazohiste Rajh opisuje jednom reenicom : Tuci me tako da se mogu opustiti, a da ne budem kriv!. Analiza sluajeva mazohistikog karaktera pokazala je da je, kao i kod ostalih neurotskih karaktera, ponaanje osobe voeno ne eljom ve strahom. U ovom sluaju radi se o izrazitom strahu od zadovoljstva. elja za genitalnim zadovoljenjem u detinjstvu je kod ovih osoba bila isuvie zastraujua, odnosno sa sobom je povlaila i veoma jak strah od kazne. Kako u ovom periodu taj strah nije prevazien, oni se ni kao odrasli ne mogu opustiti i prepustiti zadovoljstvu bez straha od kazne, te im je zbog toga potreban dominantni sadista koji e preuzeti odgovornost i spasiti ih kazne ukoliko se opuste. Funkciju batinanja kod mazohiste Rajh opisuje jednom reenicom : Tuci me tako da se mogu opustiti, a da ne budem kriv!.

Inae, otvorena elja za batinanjem ili primanjem nekih drugih fizikih povreda nije jedina forma mazohistikog ponaanja. Kanjavanje moe biti i psihiko i esto je teko prepoznati da se radi o mazohizmu jer se isti sakriva pod odreenom maskom. Ono to se u svakom sluaju ne moe sakriti, a sree se kod svih mazohistikih karaktera, jeste izraen oseaj patnje zbog koga su skloni estim albama, zatim nezgrapnost u nastupu prema drugima kao i izraena netaktinost u odnosima. Pored sklonosti ka samopovreivanju sree se i sklonost ka samouniavanju koja se esto naziva moralni mazohizam. Dragana Mileti XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX
Na naim sajtovima moete pronaci sve bilo da je to seminarski, diplomski ili maturski rad, powerpoint prezentacija i drugi edukativni materijal. Za razliku od ostalih mi vam pruamo da pogledate svaki rad njegov sadraj i prve tri strane tako da moete tacno da odaberete ono sto vam u potpunosti odgovara. U naoj bazi se nalaze gotovi seminarski,diplomski i maturski radovi koji moete skinuti i uz njihovu pomoc napraviti jedinistven i unikatan rad. Ako u bazi ne nadjete rad koji Vam je potreban, u svakom momentu mozete naruciti da se izradi novi unikatan seminarski ili neki drugi rad na linku novi radovi. Sva pitanja i odgovore moete dobiti na naem forumu. Za bilo koji vid saradnje ili reklamiranja mozete nas kontaktirati na office@seminarski-rad.com

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COM

Pregled teme :
Psihologija je nauna disciplina koja sistematski prouava i objanjava psihiki ivot oveka. Psihiki ivot obuhvata: 1. Psihike procese /funkcije/ (osnovne vidove psihike aktivnosti). Psihiki procesi mogu biti: saznajni (kongitivni) opaanje, pamenje, zaboravljanje i sl emocionalni (afektni) sloena i jednostavna oseanja motivaciono-voljni (konativni) proces odluivanja, akciono usmereno ponaanje i sl. 2. Psihike osobine /dispozicije/ (relativno trajne neuromentalne odrednice naih doivljaja i naeg ponaanja, kao to su sposobnosti interesovanja, crte linosti, temperament, karakter i sl. Postoje dve vrste pojava pomou kojih psihologija prouava psihiki ivot oveka: Postupci kao reakcije pojedinca, koje mogu opaati ostali ljudi, tj. manifestovano ponaanje ljudi koje je mogue objektivno posmatrati Sadraji svesti ljudi, tj. unutar nje neposredno spoznavanje , koje imamo mi sami i koje imaju i drugi ljudi Predmet psihologije: Nauno prouavanje psihikih osobina i procesa na osnovu posmatranja spoljanjeg ponaanja ljudi i na osnovu njihove svesti o sopstvenim doivljajima.

Zadatak psihologije: Teorijski: nauno sagledavanje karakteristika i zakonitosti psihikog ivota. Praktini: korisna primena rezultata psihikog istraivanja u mnogim oblastima ljudskih aktivnosti. Pravci u psihologiji: Strukturalistika psihologija prouava karakteristike oseta kao elemenata svesti Getalt psihologija prouava opaaje i ustanovljava da se neposredno iskustvo ne sastoji iz jednostavnih elemenata ve iz celine koju ti elementi ine Funkcionalistika psihologija prouava psihike procese Psihoanaliza prouava urodjene instikte i potisnute elje Bihejvioristika psihologija prouava reakcije organizma na drai GRANE PSIHOLOGIJE ***Teorijske*** 1. Opta psihologija (generalna, sistematska) psiholoka disciplina koja sistematski prouava zakonitosti javljanja, toka i ispoljavanja psiholokih pojava. Koristi eksperimentalni i analitiki pristup. 2. Razvojna psihologija (generika) bavi se problemima psihikog razvoja ivih bia u toku evolucije, kao i u toku ivotnog veka pojedinca tj. promenama koje nastaju u razliitim periodima ivota. 3. Psihologija linosti prouava psihofiziku i psihosocijalnu celinu pojedinca. Insistira na slinostima i razlikama izmedju pojedinaca. 4. Socijalna psihologija bavi se prirodom uticaja socijalne sredine na psihike funkcije i na ovekovu linost u celini, takodje se bavi psiholokim zbivanjem (komuniciranjem, odluivanjem...) 5. Psihopatologija bavi se prouavanjem drutvenih poremeaja (poremeaji odredjenih mentalnih funkcija opaanja, pamenja, miljenja, emocija...; zatim izuava kakve uticaje imaju organski i socijalni faktori i kakve su posledice ua pojedinca i njegovu socijalnu sredinu) 6. Psihometrija meri individualne varijacije u ispoljavanju raznih mentalnih funkcija. Treba da veoma precizno definie karakteristike mernih instrumenata. Da bi neto bilo merni instrument mora posedovati sledee metrijske karakteristike: 1. pouzdanost 2. valjanost 3. objektivnost ***Primenjene*** 7. Pedagoka psihologija - bavi se psiholokom stranom vaspitanja i obrazovanja. Posebno se zadrava na motivaciji i uenju 8. Psihologija rada prouava kako razliite psihike funkcije utiu na uspeh u radu i suprotno 9. Klinika psihologija bavi se linou pojedinca koji nije u stanju da uspeno raava svoje probleme 10. Psihologija menadmenta bavi se psiholokim aspektima radnog ponaanja menadera