You are on page 1of 29

Moderna arhitektura

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rekonstruisana zgrada Bauhausa

Ajntajnova kula u Potsdamu

Paviljon od Ludvig Mis van der Roea

Ornamenti i dekoracije u doba Istorizma

Modernistika arhitektura je vrlo irok pojam koji obuhvata mnoge stilove i graevine sa slinim karakteristikama u arhitekturi, primarno je pojednosavljenje forme i odstranjivanje dekoracije. U 40.- tim godinama ove graevine su bile ujedinjene uinternacionalni stil. Moe se smatrati da se modernizam razvijao od oko 1918. 1975. godine i ova arhitektura se zasnivala na novoj metodi stvaranja koja se odvodila od forme, funkcije i konstrukcije.

Pojam
Naziv modernizam je odvoen iz francuskog jezika koji obeleava savremenost pod ovim pojmom se kod nekih istoriara umetnosti podrazumeva i postmoderna arhitektura. Ovakav termin koristi se u nekim zemljama kojim se obeleava umetnost secesije koja se u raznim zemljama javlja pod razliitim imenima.

Karakteristike
Neki istoriari vide evoluciju moderne arhitekture kao socijali rad koji je blizu povezan sa projektom modernosti i rezultat je drutvenih i politikih revolucija. Drugi je vide kao primarno upravljanje tehnolokih i tehnikih mogunosti i razvoja i dostupnost novih materijala kao elik, gvoe, beton i staklo i vide savremene zgrade kao deo industrijske revolucije. Kristalna palata Josef Pakstona na izlobi 1951. jeste rani primer a moda najbolji je primer neboder u ikagu koji je realizovao Luis Saliven1890. godine. Drugi opet istoriari umetnosti smatraju nastupanje moderne arhitekture u vezi sa reakcijom na elkekticizam i istoricizam 19. veka. Bilo ko da je od njih u pravu oko 1900.- te godine mnogi arhitekti po celom svetu razvijali su nove tendencije u arhitekturi u vezi sa novim tehnolokim mogunostima. Rad Luis Salivena u ikagu, Viktor Horta u Briselu, Antoni Gaudija u Barceloni, Oto Vagnera u Beu moe da se obelei kao borba starog i novog u arhitekturi. Velika trojka obino raspoznavana kao Le Korbizje u Francuskoj, Ludvig Mis van der Roe i Valter Gropijus u Nemakoj koji su obadva bili i direktori Bauhausa jedne od mnogih evropskih kola koje su usmeravale tradicije u umetnosti i zanatima. Frenk Lojd Rajt je uticao na karijere evropskih modernista i ako je on odbio da se u njih svrstava svojom organskom arhitekturom u kojoj je odredio teoriju i principe.

U 1932. godini dola je vana MOMA izloba kao prikaz savremene umetnosti iji su organizatori bili Filip Donson i Henri- Rusel Hikok i koji su prikazali trendove savremene arhitekture koja je niti zblizila i upoznala svet sa probijanjem t.z.internacionalnog stila u arhitekturi. Sa Drugim svetskim ratom mnogi vani arhitekti bauhausa su otili u SAD i tamo nastavili rad. Moderni oblakoderi reeni su na jednostavan nain bez dekoracije i primenjuju nove materijale, kao elik, staklo i beton. Stil je postao najvie evidentan u dizajnu oblakodera. Kritiari meunarodnog stila su izjavljivali da njihova otra pravougaona geometrija nije primerena za ljude. Le Korbizje je opisao zgrade kao maine za stanovanjeali ljudi nisu maine i ne ele da ive u maini. Tokom sredine veka neki arhitekti su zapoeli eksperimente sa organskom arhitekturom i ovom formom su doli do ljudskijeg odnosa u svojim reenjima. Srednji modernizam veka ili organski modernizam bio je prihvaen zbog njegove prirode koja se okree ka igri. Alvar Alto i Ero Sarinen bili su dva najplodnija arhitekta u ovom pokretu koji je uticao na modernu arhitekturu savremenika. Moderna arhitektura je tokom 60.-tih godina izgubila svoj smisao i bila je potisnuta nastupanjempostmoderne arhitekture. [uredi]Galerija

Barselona, Nemaki paviljon za svetsku izlobu1929. (rekonstrukcija)

Kua Ester (levo), Kua Lange (desno), u Krefeldu Zgrada IBM u ikagu Paviljon za svetsku izlobu, detalj 1

Paviljon za svetsku izlobu, detalj Paviljon za svetsku 2 izlobu, detalj 3 Stambena zgrada u

Nacionalna galerija moderne umetnosti u Berlinu

Bauhaus
Ukoliko ste traili neto drugo, pogledajte lanak Bauhaus (vieznana odrednica).

Bauhaus Desau

Bauhaus Desau

Bauhaus (nem. Bauhaus) ili punim imenom Dravna kola Bauhaus u Vajmaru je bila dravna kola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je 1919. godine u Vajmaru u Nemakoj osnovao arhitekta Valter Gropijus (nem. Walter Gropius) (1883. - 1970.) a predavai su bili i Kandinski i Kle. Razlog osnivanja kole bila je ideja o stvaranju udruenja zanatlija-umetnika pod upravom umetnika-predavaa, u cilju zajednikog istaivanja profesora i studenata u primeni novih tehnika, materijala i oblika u arhitekturi, proizvodnji nametaja i proizvodnji upotrebnih predmeta. Teorija izuavanja procesa opaanja i boja primenjivana su u praksi. Programi po kojima se radilo u Bauhausu bili su veoma napredni za to vreme. Kao rezultat, grupnog rada i klime velikog entuzijazma, koja je u Bauhausu vladala od faze projektovanja realizacije, nastaju predmeti od kojih je potekao moderni industrijski dizajn.

Valter Gropijus, Zgrada Bauhausa u Desau,1919.-1926., Nemaka.

Bauhaus logo.

[uredi]Istorija Krajem 19. veka u Engleskoj se javlja ideja o povezivanju umetnika i industrijske proizvodnje kako bi se ulepali industrijski proizvodi, a unitile imitacije i ki. Spajanje umetnosti i industrijske proizvodnje pokrenuo je u Engleskoj Vilijam Moris (Arts and Crafts) ve krajem 19. veka, ali su njihovi proizvodi bili individualni i bogato dekorisani, dakle nisu bili u skladu s modernim nastojanjima. Pod njegovim uticajem 1907. godine u Minhenu je osnovan Nemaki savez zanatskih i industrijskih proizvoaa (Deutsche Werkbund). Jedna od struja u tom udruenju teila je standardizaciji (ujednaavanju) industrijskih proizvoda najbolje prilagoenih nameni, te i novim materijalima i tehnikama. Delatnost Werkbunda unapreuje i razvija Valter Gropijus, te osniva specijalizovanu kolu za istovremeno bavljenje svim vrstama oblikovanja Bauhaus, 1919. godine u Vajmaru, gdje su tada na vlasti bili socijalisti (Vajmarska republika). S vrhunskim umetnicima i izvrsnim pedagozima (Lionel Fajninger, Georg Muha, Paul Kle, Oskar lemer, Vasilij Kandinski, Laslo Moholj-

Na itd.), Valter Gropijus vodio je dva kursa: - materijali i tehnike obrade (rune i mainske); - crtanje, projektovanje i teorija oblika. Prvi je direktor bio sam Gropijus, ali kasnije je direktor postao najpre Hanes Majer, a potom arhitekt Ludvig Mis van der Roe, koji kolu pretvara u istu kolu arhitekture. Godine 1925. kola naputa Vajmar i seli se u Desau gde je prema Gropijusovom projektu 1926. dovrena zgrada Bauhausa. Sama zgrada je prelomno delo moderne arhitekture u kojem oblik sledi namenu. kola se 1932. godine seli iz Desaua u Berlin, ali bauhausovce zbog njihovog internacionalizma, liberalnosti i brige za oveka nacisti optuuju za levi socijalizam, i Hitler zatvara Bauhaus im je doao na vlast. Dela profesora i studenata Bauhausa snano su uticala na industrijsku proizvodnju i na razvoj industrijskog dizajna u Evropi. Mnogi izvanredni umetnici pouavali su u Bauhausu:

Stolica koju je dizajnirao Marsel Brojer kao student u Bauhausu, tzv. Vasilijeva stolica. Stolica se toliko svidela prof. Vasiliju Kandinskom da ju je dao napraviti za sve uenike

[uredi]Delatnost

Bauhausa

Cilj te kole bio je stvaranje novog udruenja zanatlije-umetnika pod vostvom umetnika-nastavnika u zajednikom traganju, i s uiteljske i s uenike strane, za novim tehnikama, novim materijalima i novim oblicima koji e se primjenjivati na arhitekturu, namjetaj i upotrebne predmete.

metalni ajnik iz Bauhausa.

U Bauhausu su se odravali kursevi stolarstva, tkalakog i keramiarkog zanata, slikarstva, grafike i fotografije. Praktinom su radu bili dodati teorijski predmeti o percepciji i boji, i to prema programima vrlo naprednim za to vreme, s konanim ciljem da u uenicima oslobode stvaralaku energiju. Iz mnogostrukih kolektivnih aktivnosti koje je razvijao Bauhaus, u raspoloenju velikog zanosa, od zamisli do ostvarenja, proizlazi moderni industrijski dizajn. Fotografija i grafika ponovno se otkrivaju u Bauhausu gde se eksperimentira s beskonanim mogunostima vezanima uz upotrebu fotografskog aparata: kola, fotomontaa, dvostruka ekspozicija, uveanje negativa i ostala tehnika sredstva koja su danas u svakodnevnoj upotrebi. Arhitektura, namjetaj i razni predmeti dizajniraju se po osnovu funkcionalnosti. Estetska vrednost nekog predmeta mora proizlaziti iz savrenog stapanja oblika i funkcije. Cela je Bauhausova produkcija obeleena najveom moguom jednostavnou. Prema shvatanju Bauhausa, predmetima ne treba dodavanje ukrase koji bi skrivali ili popravljali rune i bezobline delove, nego treba te delove oblikovati na lep, umetniki nain i predmet e biti lep sam po sebi. Pod uticajem pojedinih pravaca moderne umetnosti ( ekspresionizma, kubizma i naroito nekih grana apstraktne umetnosti), koji su teili pojednostavljenju i pronalazili nove oblike, oblikovanja upotrebnih predmeta dobija novo znaenje postizanje funkcionalnosti predmeta kao kreativan in. Ideje Bauhausa potuju se i danas u

naelima industrijskog dizajna: jedinstvo namene (funkcije), potovanja materijala i procesa serijske proizvodnje. Bauhaus je oblikovanje i kontrolisanje plastino-prostorne okoline postavljao kao idealan cilj. Program Bauhausa je bio otkrivanje osnove kreativnosti, zatim humanizacija funkcija predmeta, racionalizovanje novih oblika i na kraju priprema za industrijsko oblikovanje. No drutvo nije bilo zrelo da prihvati takve predmete i Bauhaus je ostao samo genijalna kola- priprema za budui industrijski dizajn. [uredi]Galerija

radionice

osvetljenje pozornice

mehanizam za otvaranje prozora

trpezarija

Arhitektura funkcionalizma

Toranj Olimpijastadiona - Helsinki2006.

Funkcionalizam je stil i teorija u klasinoj modernoj arhitekturi u kojoj se u stvaranju sve podreuje funkciji. Po Lujs Salivenu Form follows function- forma sledi funkciju. Njegove osnove formulisaao je 1927. godine vajcarski arhitekta Le Korbizije. Funkcionalizam je uticao na zazvoj savremene arhitekture na razvoj brutalizma i njegove ideje su aktuelne i u dananjim danima.

Karakteristike [uredi]
Sve je podreeno funkciji i vai tu minimiziranje i ponitavanje svega to je nepotrebno. Spada meu avangardnu arhitekturu zajedno sa stilovima kao konstruktivizam, purizam, kubizam, rondokubizam. Vee se za doba 20.-tih sve do 50.- tih godina 20. veka i neki od njegovih principa se upotrebljavaju sve do danas. Principi su: odbijanje istorije i umetnike strane arhitekture, socijalni zadaci, higijena, bez dekorativnost, konstrukcija, geometrijske forma, asimetrija i istinitost. To znai da formu odluuju saobraajni, ekonomski, higijenski i funkcionalni objekti. Objekti imaju uobiajeno izgled koji dolazi iz kvadra. Rasporeeni su u prostoru. U

pogledu razliitih funkcionalnih zahteva objekti su asimetrino rasporedeni i organizovani sa jasnom povezanou sa unutranjim i spoljnim prostorom i upotrebom skeletnog konstruktivnog sistama. Daljim karakteristikama su ravan krov liniski raspored prozorskih otvora, glatka fasada bele boje ili svetlo obojena. Funkcionalizam je takoe obeleio i enterijer svojim dizajnom u kome je u upotrebi drvo, linoleum, hrom, staklo i lakovano drvo i nametaj ima geometrijske forme i u srogim formama. Njegove poetke moemo zapazitti u delima Pit Mondrijana i neoplasticizmu, maldih umetnika umetnika koji su okupljeni oko asopisa De stil 1917. godine .

Poetak i razvoj [uredi]


Nastanak i razvoj finkcionalizma je u vezi sa tehnikim razvojem i reenjima ekonomskih i socijalnih problema u vezi sa stanovanjem i izgradnjom gradova. Za poetak funkcionalizma moemo smatrati posetu austriskog arhitekta Adolf Losa ikagu koji je tu formulisao izreku Ornament je zloin 1908. godine. U eseju u kojem se ova izreka pojavljuje on smatra da je dekoracija i ornament stvar prolosti i smatra ih preivelima i zahteva lepote iste funkcionalnosti i njegova tajnerova vila u Beu iz 1910. godine je kljunim delom budueh funkcionalizma i graevinskog puritanstva. Los ih je predstavljao u Slobodnoj koli arhitekture koju je osnovao u Beu. Dalje poetke funkcionalizma moemo pratiti u umetnikoj koli Bauhaus koju je 1919. godine u Vajmaru osnovao Valter Gropijus i u kojoj su radili najvei umetnici kao Vasilij Kandinski, Paul Kle i Laslo Moholj-Na i drugi. Od 1922. godine se funkcionalizam rairio u zemlje Evrope i glavnim centrima su postale zemlje kao Nemaka, Holandija i ehoslovaka. U Francuskoj je radio Le Korbizje a njegovi saradnici su u Rusiji razvijali osobite forme kao to je konstruktivizam. U Nemakoj nastaje udruenje arhitekata CIAM (1928. god.) to je dalje omoguilo razvoj funkcionalizma. 1927. godine u Italiji nastaje "Grupa 7" oko koje se okupljaju mladi arhitekti koji se pozivaju na ideje Bauhausa i iz koje e se kasnije razviti arhitektura racionalizma.[1] U 30.-tim godinama se dalje razvija funkcionalizam ali du se pravila i principi unekoliko promenili i arhitektura dobija areniji izgled i poklanja panju na psihiku stranu. Na spratnim objektima se poklanja panja tipizaciji elemenata i pojavljuje se panelna montana gradnja i skeletna montana gradnja. Za vreme 30.-tih godina

skoro u svim zemljama se projavljivao istorizam i to je uzrokovalo odlazak funkcionalistikih arhitekata u SAD. Posle Drugog svetskog rata funkcionalizam se razvija najme zahvaljujui obnovljenoj stambenoj izgradnji u Evropi i komercialnoj izgradnji u SAD. Pedesetih se godina u veoj meri javlja u Japana u Africi i Brazilu i tipini element je bio fasadni raster. Od ezdesetih je narasla kritika funkcionalizma i projavljuje se ka vraanju ka povodnim idejama funkcionalizma postmoderne i ujedno nastaju novi pravci kao neoracionalizam i hi- teh.

Svetski predstavnici [uredi]


Adolf Los (Adolf Loos) Valter Gropijus (Walter Gropius) Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe) Le Korbizije (Le Corbusier) Hans Majer (Hannes Meyer) Bruno Tot (Bruno Taut) Lucio Kosta (Lucio Costa) Oskar Nimajer (Oscar Niemeyer)

Galerija [uredi]

Staklena palata u zgrada Bauhausa u Desau Nemaka zgrada Segram u Njujorku SAD vila Tugenhat u Brnu u ekoj republici Helsinki

Arhitektura racionalizma

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Racionalizam (ital. il Racionalismo) bio je pravac italijanske arhitekture 20. i 30. godina 20. veka i praktino je bio oficijalni stil Musolinijeve Italije.

Il palaco de la civita italijana "Kvadratni koloseum u Rimu- Italija

Istorija i karakteristike [uredi]


Drugi svetski rat i prilike koje su je izazvale su se reflektovale na arhitekturu u Italiji kada na vlast dolazi faizam u Italiji u 1923. godini i u poetku je vaio kao revolucionarni pokret i umetnost koja polazi od futurizma i tu razlikujemo nekoliko izvanrednih arhitektonskih reenja koji se mogu oddeliti od konteksta faistikog pokreta. Osnivai pravca su mladi apsolventi tehnike u Milanu koji su oko 1926. godine osnovali Grupo 7. Pozivali su se na Valtera Gropiusa i Bauhaus i terminom racionalizam su hteli da pokau na racionalizam svoga stvaralatva. 1928. godine je bila organizovana prva izloba projekata racionalistike arhitekture. Stroga simetrija, pravilni razmetaj malih prozora koji stvaraju povrinski ornament, odrezanakubistika masa od glavnog bloka graevine (kada nastaje neka kockasta peina), ponavljanje arhitektonskih elemenata prozora, lukova i drugih elemenata. Ovi znaci se pojavljuju u rektoratu zgrade rimskog univerziteta (1935.g. arh Piacetini) i drugim zgradama u Rimu, kao i na paviljonu za Svetsku izlobu u Briselu 1935. godine. U stilu recionalizma su bili graeni i objekti italijanskih puteva. Posle je izgraen i monumentalni Placo de la civita italijana viespratna zgrada, kubus sa fasadom sastavljenom od lukova na svakom spratu.

Arhitekti [uredi]

Stanina zgrada Firence preko puta zapadne fasade Sv. Marija od Novele koja svojom jednostavnou i uzdrljivou uslovljenim vremenom vodi rauna o dostojanstvenoj arhitekturi koja je okruuje.[1]

usepo Teraini Guiseppeho Terragniho Alberto Libera Adalberto Libera oro Kalca Bini Giorgo Calza Bini"

Arhitektura ekspresionizma
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Erih Mendelson Ajntajnova kula u Postdamu

Staklena zgrada 1924. godine

Valter Gropijus- spomenik u Vajmaru 1921.godine

Ekspresionistika arhitektura je jedna arhitektura koja je nemaki fenomen nastala u godinama posle Prvog svetskog rata. 1913. godine je Adolf Bene arhitekturu Bruno Tauta u asopisu Pan nazvao ekspresionistikom uporeujui je sa slikarskim pravcem ekspresionizma.

Istorija [uredi]
Iako je 20. vek sebe nazivao modernim nije prestao da se overava smisao ove rei. Primer je traganje za izvorima moderne i interesovanje za secesiju i za ekspresionizam. Zahvaljujui osnivanju nemakog verkbunda ("Deutsche Werkbund") koji je osnovan 1907. godine i radovima Peter Berensa, Hans Pelciga a i Valter Gropijusa jo iz mladosti povezivanje arhitekture i industrije stvara se osnova za novu arhitekturu. Tu je bio u prvom redu znaajan Peter Berens u ijem su berlinskom ateljeu radili Le Korbizije, Ludvig Mis van der Roe i Valter Gropijus i koga interesuju redukcije forme na kupu, kocku i krug. [1] Ali ne deluje samo Berns tu je i Hans Pelcig koji radi u jednom sasvim individualistikom stilu i postaje jedan od pionira ekspresionizma u arhitekturi koja kasnije postaje prihvaena i doivljava kulminaciju i tome stilu pripadaju i kasniji projekti Petera Bernsa. Na presudne korake za nepoznatim odluuju se zatim mlai arhitekti kao braa Taut, Gropius Mis van der Roe, i drugi. [1] Izraz ekspresionistika arhitektura sa pominje u vezi sa imenima Bruna Tota i Erih Mendelsona. U svojim delima oni odbacuju historizam kao i puteve gradnje arhitektonskog dela, geometrizam je zamenjen krivim linijama i arhitektura nastaje kao vajarsko delo a skulptura je preuzimala arhitektonsku tektoniku. Jo u delima Antoni Gaudija su odreeni neki vidovi deformacija oblika i formi koji e biti razraeni u arhitekturi ekspresionizma. [2] Od velikog znaaja je bilo osnivanje pomenute organizacije verkbund u nemakoj iji je cilj bio oplemenjivanje

proizvodnog rada putem koordinacije umetnosti, industrije i zanatstva i koji je sebi za cilj stavio da odabire najbolje radove to ih ostvaruje umetnost, industrija i zanatstvo. Verkbund 1914.godine organizuje veliku izlobu kojom skree panju na svoje ciljeve i tu su izlobeni radovi Petera Bernsa, Valtera Gropijusa, Henrija van de Veldea, Bruna Tauta i Josefa Hofmana. Znaajno je bilo prekoraavanje granica izmeu pojedinih vrsta u umetnosti. 1918. - 1919. godine su nakon organizovanja prvih grupa kao Most, odrane i prve izlobe u kojim su uzeli uee i arhitekti ekspresionisti. Pod vodstvom Bruna Tota nastaje grupa arhitekata Arbeitsrat fr Kunst koja izlazi i sa svojih est principa nove arhitekture u kojim se proklamuje misao da se sve umetnosti treba da spoje u stvaralaki rad arhitekta. Pored toga izlaze i manifesti a i knjige. 1918. 1921. godine izlazi i prvi manifest Bauhausa (koji je u velikoj meri doprineo povezivanju zanata, industrije i umetnosti) od strane Valtera Gropiusa i s time u vezi i njegovo ekspresionistiko delo, spomenik na groblju u Vajmaru. U vezi toga treba pomenuti i utopije koje su karakteristine za ovaj pravac, Ludvig Mis van der Roeaiz 1919. 1921. godine koji su veoma smeli i vizionarski kao projektat staklenih oblakodera kosti i koe [2] oblik staklene graevine sa ogromnim staklenim zidovima. Posle Prvog svetskog rata se javljaju dve struje jedna kojaje vezana za upotrebu tradicionalnih materijala i individualistiko oseanje moderne arhitekture i u ijim se primerimanalaze vie dekorativistike graevine, i druga grana koja prekoraivi prag realnosti ostaje na utopijama i kao nerealizovana i postaje prava esencija ekspresionizma i inspiracija u arhitekturi sve do danas. [2] U ovu drugu grupu spada Erih Mendelson sa svojim sasvim iznimno realizovanim delom Ajntajnove kule. Neki projekti iz 1919/20. kruga arhitekata kojem pripadaju braa Taut, braa Lukhart, Herman Finsterlin i drugi nose u sebi karakteristiku arhitekture budunosti koja je fantastina i slobodna i koja e odigrati odluujuu ulogu ali su ovi projekti u velikom delu projekti Eriha Mendelsona koji se izvrili ogroman uticaj na nemaku arhitekturu. Ekspresionizam je bio iz gledita razvoja moderne arhitekture neobino efektan pravac, pun fantazije i novih oblika sa likovnom spontanou. Nije ga vezivao trajan estetski kanon ve potreba za stalnim traganjem i otkrivanjem. Iako je vrednovanje ekspresionizma povezano sa vrednovanjem svakog pojedinca posebno, smatra se da je on bio revolt protiv tradicije, kao i stepenovana elja za traganjem za novim stilom koji bi odgovarao novom nainu ivota, novim shvatanjima, materijalima i

mogunostima. On ostaje jedna od najznaajnijih etapa u istoriji arhitekture jer se tu ne radi o promeni forme ve o samoj promeni predstave i nainu stvaranja. [2]

Karakteristike [uredi]
Ekspresionistika arhitektura upotrebljava zaobljene i okrugle forme. Beton je materijal koji primenjuje ova arhitektura koji je u godinama 1920.-tim relativno nov materijal i u kojemu se eksperimentisalo u svim umetnikim pravcima toga doba i koji je omoguavao ekspresionistike forme. Takoe je poznata Ajntajnova kula Erih Mendelsona graena u betonu. Kako je livenje u oplati predstavljalo jo probleme ona je nakon odlivanja omalterisana. Mnoga ekspresionistika dela su ostala u projektima i neostvarene su utopije.

Izabrani predstavnici [uredi]


Maks Berg (Max Berg) Hugo Hering (Hugo Hring) Erih Mendelson (Erich Mendelsohn) Hans Pelcig (Hans Poelzig) Bruno Taut (Bruno Taut) Maks Taut (Max Taut) Peter Berens (Peter Behrens) Hans Lukhart (Hans Luckhardt) Vasili Lukhart (Wasilli Luckhardt) Herman Finsterlin ("Hermann Finsterlin")

Primeri ekspresionistike arhitekture [uredi]


Staklena kua, Bruno Taut- 1914. godine- cilindrina i prozrana arhitektura od tada novog materijala, staklene opeke izgraena je za izlobu Verkbunda u Kelnu.

Pozorite u Berlinu, Hans Pelcih- 1919. godine sa zavesama od stalaktita koji vise iz ravni krova kao kia koja pada i prikladnim osvetljavajuim telima.

ilehauz u Hamburgu, Fric Heger- 1921. godine sa otrim uglovima kao na pramcu broda.

Spomenik palim borcima u Vajmaru, Valter Gropijus- 1921.- 1922. godine sa novim oblicima i formom.

Opservatorija za Ajntajna u Postdamu, Erih Mendelson- 1920. 1922. godine sa novim oblicima u tada novom materijalubetonu.

Galerija [uredi]

Chilehaus zgrada u Hamburgu

Crkva u Berlinu Crkva u Gelzenkirhenu

Crkva Kreuzkirche u Berlinu

Konstruktivistika arhitektura
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Klasini konstruktivizam "pegle neba" ili "uzengije neba" od El Lisickog nerealizovani projekat

Konstruktivizam je pravac u savremenoj umetnosti koji se razvija posle Prvog svetskog rata u arhitekturi se stavlja akcenat na funkcionalizam konstrukcije i naglasak na izraanju konstruktivnih elemenata i estetsko uobliavanje novih materijala ; stakla, armiranog betona i elinih konstrukcija i savremene tehnike gradnje. Prvo konstruktivistiko delo smatra se nerealizovani projekat Vladimira Tatljina za spomenik III internacionali iz 1919. 1920. godine. [1]

Karakteristike i razvoj konstruktivizma [uredi]


Kako nemaku tako i holandsku arhitekturu posle 1910. godine karakterie obrazovanje grupa koje se mogu smatrati ekspresionistike i konstruktivistike i koje su se pozivale na Frenk Lojd Rajta. Konstruktivizam kao pokret prvo se razvija u Evropi u prvom redu u Sovijetskom Savezu, Holandiji,Nemakoj, Francuskoj u Velikoj Britaniji se razvijao oko 1930. godine a u SAD od polovine 20.- tih godina (Rihard Neutra , Frenk Lojd Rajt i drugi). U Holandiji je nastala grupa De Stijl od 1917. godine u koju spadaju Teo van Dusbrih ije su teoretske postavke bile veoma plodne i Ludvig Mis van der Roe i drugi. Ruski konstruktivizam je imao uticaj na arhitekturu celoga sveta i spada u avangardnu umetnost. Ruski arhitekti su se trudili da izbriu granice izmeu gradova i sela i projaktovali su zgrade sa mnogim kounalnim slubama, koje bi oslobodile ene od kunog rada, obrazovale i vaspitavale omladinu, gradili komune sa mnogim slubama, grupnom ishranom, kulturnim ivotom i drugo. [1] Ove predstave konstruktivista nisu u potpunosti bile realizovane. Obnova Sovjetskog Saveza sprovodila se sa konstruktivistikog stanovita a ne sa pozicija koje su bile preivljene i kreativni umetnici su se okupili na vodeim mestima koja su uticala na razvoj arhitektonske misli. Na kljunim mestima su bili Kazimir Maljevi, Vladimir Tatljin, El Lisicki i vrili su plodan uticaj na optu situaciju. U Rusiju su stizali i svetski poznati arhitekti te je i Le Korbizije uestvovao na jednom konkursu na koji je bio pozvan od ruske vlade 1928. godine. [2] No njegovprojekat iako je bio napredan nije bio odabran na konkursu. Ve tada se pojavljuje tenja da se radi u duhu nacionalnih tradicija to dovodi da sve strane arhitektie naputaju Rusiju a domae arhitekte primorane su da radu u stilu nacionalnih tradicija u arhitekturi to dovodi kasnije do stvaranja socijalistikog realizma koji je dugo trajao u Rusiji i sve do savremenih arhitektonskih stremljenja u svetu. [2]

Izabrani predstavnici u konstruktivizmu [uredi]


Pol Artaria (Paul Artaria) Ivan Leonidov (Iwan Leonidow) El Lisicki (El Lissitzky) Hans Majer (Hannes Meyer) Konstantin Melnjikov (Konstantin Mielnikow)

Verner Moser (Werner Max Moser) Presents grupa(Praesens) Mart Stam (Mart Stam) Vladimir Tatljin (Wadimir Tatlin) Maks Berg(Max Berg) Rihard Fuler (Richard Buckminster Fuller) Hans Isler (Heinz Isler) Luii Nervi (Pier Luigi Nervi) Frai Oto (Frei Otto)

Galerija [uredi]

Garaa, Mijelnjikov Lenjin Tribina El Lisicki 1920.-24. Lenjingradska Pravda 1923. Zgrada Moselprom 1923.-24. 1926.

Lenjinov Institut Ivan Gostorg zgrada u Moskvi 1926. zgrada Izvestie Moskva 1926. Leonidov Moskva 1927.

Sloboda klub Moskva Melnjikov 1927.

Kauhuk klub Melnjikov Moskva 1927 Konstruktivistiki objekat Radniki klub u Moskvi 1920 Mjelnjikov 1927. Zgrada Aleksej huseva u Moskvi iz 1928.

Centrosoyus.jpg
Zgrada Centrosojuza u Moskvi Le Korbizije i Objekat Ivan Fomina iz 1929. Nikolaj Koli iz 1930.-36. MPS zgrada Moskva Ivan Fomin 1930. Interturist garaa Melnjikov 1934.

Internacionalni stil u arhitekturi


Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Erih Mendelson Robna kua oken u Hemincu Nemaka

Volas Herison (Wallance K. Harrison), zgrada Ujedinjenih nacija u Njujorku, SAD 1953.

Ludvig Mis van der Roe, stambena zgrada u ikagu

Internacionalni stil (engl. The International Style) je pravac klasine moderne arhitekture koji se esto poistoveuje sa njom. Internacionalni stil je poeo svoj razvoj 1922. godine u Evropi i kasnije se rairio po celom svetu.

]Pojam

internacionalnog stila

Pojam internacionalnog stila bio je od Filip Donsona i Henri-Rasel Hikoka upotrebljen kao obeleje minimalistikih i funkcionalistikih tendencija u modernoj arhitekturi dvadesetih i tridesetih godina 20. veka. Prvi put je pojam upotrebljen kao naslov za izlobu1932. godine u Muzeu moderne umetnosti u Njujorku u publikaciji The International Style: Architecture Since 1922 u kojoj su autori sugerisali da se nova arhitektura internacilizovala i odvojila u jedan novi stil istorije arhitekture. Pojam je prihvaen najpre u anglosaksonskim zemljama i u meuvremenu je koriten za obeleavanje kubike varijante moderne i esto za funkcionalizam i racionalizam.

Principi stila
Istoriari umetnosti Donson i Hikok su analizirali novu arhitekturu i odredili nekoliko njenih principa: 1. Arhitektura se definie kao formiranje ogranienog prostora a ne gradnje jedne tektonike.

2. Moderna arhitektura je pravilna i modularna. Zadatak arhitekata jeste da ujedini jednake i razliite funkcije pod jednim eirom. Osnova je prirodna i asimetrina. 3. Internacionalni stil je osloboen od svakog ukrasa osim od apstraktnog zidnog slikarstva koje naglaava arhitekturu kao umetnost i spada ne u arhitekturu ve u opremljenost.. Autori se naroito obaziru na spoljnjost arhitekture odnosno objekata na njihovo zraenje, na prostorne eksperimente moderne posveuju manje panje. Po Hikoku i Donsonu moderne zgrade treba da izgledaju lako i primanjuju velike glatke povrine primenjujui obloge od drveta i keramike panele i staklo dok je nepoeljno malterisanje kao i grube betonske povrine koje su se upotrebljavale u vreme brutalizma koje ine objekte tekim dok ih staklene pregrade ine laganim i prihvatljivim. Ko stilprincip se pored ravnih krovova proklamovanih Le Korbizijeom prihvataju i jednovodni kosi krovovi. Internacionalni stil u toku vremena prvih dve desetine godina posle Drugog svetskog rata dominira, sa prizmatikim spratnicama i sa staklenim fasadnim pregradama. Internacionalni stil bio je mnogo kritikovan zbog monotonosti u projektovanju zgrada sa ovakovim fasadama od stakla koje su bile uniformisane i mnogobrojne u velikim gradovima sveta.

Izabrani predstavnici

Marcel Braer (Marcel Breuer) Gordon Bunaft (Gordon Bunshaft) Le Korbizije (Le Corbusier) Valter Gropijus (Walter Gropius) Filip Donson (Philip Johnson) Rihard Neutra (Richard Neutra) Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe) Hans aron (Hans Scharoun)

Brutalizam
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmereno sa )

Brutalistiko Kraljevsko pozorite u Londonu

Geneksova kula, arh. Mitrovi, Beograd 1980.godine

Hotel interkontinental u Pragu i eki brutalizam

Brutalizam je arhitektonski stil moderne arhitekture koji je cvetao od 1954. 1970. godine. Naziv je dobio iz fracuske rei beton brut koja oznaava grub beton. Ka glavnim stvaralac ovog pravca bio je Le Korbizije u ijem su se delu

znaci brutalizma ogledali u tridesetim godinama i svojim delom je reagovao na jednolikost formi u arhitekturi internacionalnog stila.

Istorija
U 1954. godini je bila u Engleskom gradu Hunstanton zavrena zgrada srednje kole iji su autori bili Alison i Petar Smitson i iji su blokovi na prvi pogled odgovarali internacionalnom stilu gradnje u kojoj je novost bila primena betonskih sirovih povrina zidova i plafona kao i vidljiva instalacija. Sami autori su jo za vreme studija poeli upotrebljavati termin brutalizam. U vezi sa radovima Le Korbizijea sa sirovim betonom graeni su objekti koji su imali beton u izgledima koji nije bio obraivan Zihtbeton.

Karakteristika
Brutalizam isto tako kao i moderna, minimalizam i internacionalni stil u arhitekturi je pravac koji je imao mnogo elemenata koji su bili ponovljeni. On je ovo obogaivao autorskim elementima po pravilu masivno formiranim od betonskih grubih i neobraenih elemenata. Beton se odlivao u grubu drvenu oplatu sa namerom da bude za pogled efektan i interesantan u svom grubom izgledu. Beton koji je uvek bio materijal preteno konstruktivan sam bez sebe bez estetskog delovanja postao je elemenat za dekorativni i likovni uinak na posmatraa. Sadraj i forma sami o sebi ne postoje i za svoje izjanjavanje potreban im je materijal. Beton nema oblik kao sirovina i njegov oblik se dobija posle ugradnje i stvrdnjavanja. Novi brutalizam u 50.-tim godinama je naglaavao estetiku stranu- uplatnjavanje sirovog materijala u njegovoj neskrivenoj prirodnoj strukturi. [1]Pre je betonska povrina smatrana za manje vrednu i nesvrenu i pogodnu za samo za objekte koji nisu imali estetske zahteve. ovaj pravac nije otkriven u novo doba i imao je svoje prethodnike na poetku veka u F. L. Rajtu i drugim arhitektima ali se razvijao u posleratnim godinama u nastavljanju na funkcionalizam i reakciju na racionalno usmerene industrizujue tendencije. Ovi objekti sa betonom u izgledu mogu dati objektima ivu povrinu i bogati plastiki izraz ali sa sobom donosi masivnu izgradnju u kojoj nije mogue kasnije nita menjati bez ikakve fleksibilnosti i to su monolitne graevine koje imaju pored drugog i privilegiju da nije bitno ta to kota. [1]

estim elementom u brutalistikoj arhitekturi su elementi stubova na kojim stoji cela zgrada. Za razliku od funkcionalizma koji nadovezuje na brutalizam on nije mehaniki aplikovan sistem pravila. Brutalizam se nikada nije tako razvio kao pravac funkcionalizma i njegovi derivati. Brutalizam je izrazito dominantna arhitektura i namerno deluje monumentalnom jednoznanou svoga izraza i zbog toga je kritikovan jer je ignorisao okolne istorijske objekte i dok su arhitekti bili fascinirani izgledom i utiscima koje je predstavljao brutalizam on nije bio prihvaen od strane iroke publike i u njoj nije naao svoga pobornika.

Literatura
Architektura SR 1971/5 M. Bcher, E.Heinle Stavby s povrchovou strukturou betonu Praha 1971.
1. 2. 3. 4.

H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962. Udo Kutermen,Savremena arhitektura Novi Sad 1971. Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha 1967. istoimeni lanak iz eke Vikipedije

5.

Organska arhitektura
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Antoni Gaudi: Sagrada Familija

Rajtova Kua na vodopadima

Luis Saliven: Wainwright Building

Erih Mendelson Ajntajnova kula

Organska arhitektura je stil savremene arhitekture koji gaji harmoniju izmeu prirode i eveka kroz dizajn koji je toliko integrisan u okolinu da delovi objekta, nametaj i okolina postaju deo jedinstvene meusobno odreene kompozicije sa kraja 20. veka. Re Organska arhitektura je prvi put svesno upotrebio arhitekta Frenk Lojd Rajt.

Karakteristike i pojam [uredi]


Organska arhitektura je uopte arhitektura koja je inspirisana ciljevima funkcijom i prirodnou tzv. iva arhitektura. Organski znai ustrojni, uceljeni, u suvisnosti je sa biljnim i ivotinjskim organizmom, onaj koji prirodno sledi i razlono je rasporeen. Uopteno to je arhitektura koja je inspirisana prirodom. Prvi put je izraz organski u teoriji upotrebio 1841. godine francuski estetiar de Lamense (H.F.R. de Lammenaise) u delu De lArt et du beau (O umetnosti i lepoti) a 1843. godine ameriki vajar Horacio Grand (Horatia Greenougha) dalje je ovaj termin upotrebljavao Luis Saliven a svesno ju je kao teoriju razradio Frenk Lojd Rajt u vezi sa njegovim programskim povratkom ka prirodi. Ova arhitektura je i arhitektura 60.tih godina u delu maarskog arhitekte Imre Makovica koji u svojim delima upotrebljava organske materijale kao drvo i trsku i snano se inspirie oblicima iz prirode. Teoretiar David Pirson je predloio listu pravila po kojih bi se trebalo drati u organskoj arhitekturi: Dizajn mora:

biti inspirisan od prirode i biti samoodriv, zdrav, ekonomian i raznolik rasti iznutra kao iz semena postojati u trajnoj sadanjosti i poinjati uvek ponovo pratiti tokove te biti fleksebilan i prilagodljiv podmiriti sociooke, fizike i duhovne potrebe izrasti iz okoline i biti jedinstven slaviti duh mladosti, igre i iznenaenja izraziti ritam muzike i snagu plesa

Klasian primjer organske arhitekture je kua na vodopadima koju je Frenk Lojd Rajt dizajnirao za Kaufman familiju. Kua je izgraena na mestu koje je bilo izazovno zbog strmog brda na vrhu vodopada i koje je oito inspirisalo Rajta. Meajui prirodni oblinji kamen sa hrabrim isturenim gredama obojenim u svetlo smeu boju da se uklope u ambijent, objekat se sa svojim dizajnom jedino da tom mestu moe uspeno uklopiti. Rajtova organska arhitektura nije nita drugo nego odbacivanje svake sheme prema kojoj bi on izvodio graevine po svojim projektima i poklanjanje panje na okolinu u koji bi uklapao svoje objekte svaki put prilazei na drugi nain uz odgovarajui izbor materijala. Rajt od samog poetka usmerava svoje napore na teme izvan arhitekture, pa tvredi: Organska arhitektura unai manje- vie organizovano drutvo. Arhitektura koja se rukovodi ovim idealom ne eli da se podvrgne zakonima to ih propisuje estetika ili ak samo ukus, u istoj meri kao to bi i organizovano drutvo moralo odbiti obaveze koje nemaju nikakve veze sa ivotom i koje su u protivrenosti sa prirodom i karakterom oveka koji svoje mesto i posao, na kojem moe biti sreen i koristan, naao u jednoj njemu odgovarajuoj formi ivljenja.. [1] Ne postoji nikakavo propisano ili uspostavljeno spoljanje stilsko sredstvo i ono je sam umetnii zakon sam, proporcije plastinost, boja materijali a pravila su od samih zastupnika organske arhitekture razliito naglaavana odnosno definirana i moemo ih pratiti u delima Antoni Gaudia, Erih Mendelsona ili Frenk Lojd Rajta. Harmonija zgrada i pejsaa i jedan prikladan izbor matarijala od koje se gradnja izvodi organski iz funkcije razvijena forma kao i bioloke, psiholoke i socijalne svrhe arhitekture treba da se zadovolje

Izabrani predstavnici [uredi]


Frenk Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright) Luis Saliven (Louis Sullivan) Bruno Zevi (Bruno Zevi) Alvar Alto (Alvar Aalto) Herman Finsterlin (Hermann Finsterlin) Igo Hering (Hugo Hring) Gustav Stiklej (Gustav Stickley) Imre Makovec (Imre Makovecz)

Hans aron (Hans Scharoun) Antoni Gaudi (Antoni Gaudi)