PROGRAM PROIZVODNJE SADNOG MATERIJALA I PODIZANJA ZASADA BOROVNICE (Vaccinium myrtillus)

1. UVOD Smatra se da u prirodi postoji oko 130 vrsta borovnica, dok je u naoj zemlji zastupljena divlja borovnica (Vaccinium myrtillus), koja raste na skoro svim naim visokim planinama. Meutim, kako u inostranstvu, tako i kod nas, poelo se sa uzgojem onih sorti. One su uglavnom amerikog porekla i oplemenjene su od tzv. "visoko bunastih" borovnica (koje na vrnom delu izdanka ili grane obrazuju letorast kojim se produavaju u visinu). Ove vrste borovnica ne ire se rizomima kako to ini naa divlja vrsta Vaccinium myrtillus. Ove sorte su nastale oplemenjivanjem borovnice Vaccinium corimbosum. Ove oplemenjene sorte odlikuju se samooplodnjom pa strunjaci predlau podizanje zasada sa najmanje dve sorte radi poveanja prinosa (naizmenina sadnja po dva reda od svake sorte). Borovnice cvetaju dosta rano, te nekih godina mogu stradati od mraza. 2. RAZMNOAVANJE BOROVNICE Veoma jednostavno, ali veoma paljivo razmnoavati zrelim i zelenim reznicama.

borovnicu

moemo

Zrele reznice. Uzimaju se u periodu mirovanja vegetacije. Izrauju se u duini od 10-15 cm. Pri spremanju reznica treba odstraniti vrni deo (sa cvetnim pupoljcima) koji se tee oiljava. Oiljavanje se vri u lejama sa vlanim supstratom (meavinom treseta i peska), dubine 17-20 cm. Reznice se pobadaju u razmaku 2-3 cm u redu, odnosno 5 cm meu redovima. Oiljavanje traje veoma sporo. Pobadanje reznica vri se u prolee, a oiljene reznice moemo oekivati u junu. Oiljene reznice ostaviemo u lejama do sledeeg prolea. Zelene reznice. Ove reznice se uzimaju u toku sekundarnog rasta. Duine su oko 10 cm sa odstranjenim liem (osim 2 vrna). Ostavljenim listovima redukuje se lisna masa (radi smanjenja transpiracije). Oiljavanje se vri kao i u prethodnom sluaju, ali u plasteniku. Obe vrste oiljenica ostavljaju se u rasadniku jo jednu vegetaciju radi razvoja u kvalitetnu sadnicu i zatim stavljaju u prodaju ili se od njih podie zasad. Dvogodinje sadnice najbolje su za podizanje zasada. Svaka od sorti razmnoava se na jedan ili drugi nain o emu moramo voditi rauna. 3. USLOVI ZA GAJENJE BOROVNICE 3.1. Zemljini uslovi Neselekcionisane (divlje) visoke borovnice, ako i iz njih izvedene sorte, najbolje uspevaju u zemljitu kiselosti izmeu 4.3 i 4.8. Odnosno, u 3

uslovima kada je pH=4 treba dodati zemljitu magnezijum karbonat, tj. ukoliko je pH=5.5 treba dodati amonijum sulfat ime se kiselost poveava. esto na samom terenu za podizanje zasada imamo i biljne edifikatore (npr. brusnice) prema kojima se moemo ravnati u izboru najpovoljnijeg stanita. Tanije, nikada ne smemo pristupiti podizanju zasada borovnice ne poznajui pri tome kiselost zemljita. Za uzgoj borovnice potreban je i visok sadraj organskih materija, pa u protivnom, ako zemljitu nedostaju iste, treba izvriti prethodno ubrenje stajnjakom, a u kasnijim fazama razvoja zasada, treba ga redovno ubriti i vetakim ubrivom (oko samih grmova). 3.2. Klimatski uslovi Sorte borovnica zahtevaju, kao i njihovi divlji srodnici, hladnije uslove, ali ne i suvie niske temperature. Veina selektovanih sorti moe izdrati i temperature nie od -30 0C. Svejedno, borovnice ne treba saditi u mrazitima i depresijama u kojima ima oticanja hladnih vazdunih masa. Borovnice ne podnose ni suvie visoke temperature, naroito ako je dug period sue (to je vie u vezi sa vlagom u zemljitu). 4. PRIPREMA ZEMLJTA Pre podizanja zasada zemljite treba duboko izorati, a prethodno osloboditi od korova. Naravno, kao to smo i ranije pomenuli, bilo bi dobro da se zemljite snabde i hranjivim materijama unoenjem stajnjaka (posebno u prvim godinama gajenja). Svakako treba izbegavati da parcela ima depresije u kojima se voda nagomilava. Stoga, zemljite prethodno treba drenirati. 5. SADNJA Za sadnju treba koristiti sadnice stare 2-3 godine ija je visina oko 5060 cm sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Ukoliko je mogue treba koristiti kontejnerske sadnice kod kojih zatieni koren omoguava njihov nesmetan razvoj i bre stupanje rodu. Meuredno rastojanje treba da iznosi 2.5 m, da bi se uspeno primenjivala mehanizacija. Rastojanje u redu treba da je takvo da se nakon nekoliko godina bunovi meusobno ne dodiruju. Stoga je najbolje rastojanje 2.5 x 1.8 m, ili ak 2.5 x 2.5 m, jer omoguava i unakrsnu obradu. Meuredna obrada. S obzirom da borovnice imaju veoma plitak korenov sistem i meuredna obrada treba da bude plitka sa ciljem eliminacije korova. Najbolje rezultate daje runo okopavanje sa primenom mala, kao i primena herbicida. Obzirom na povoljno dejstvo

stajnjaka treba ga koristiti u koliini od 50 t/ha. Vetako ubrenje takoe je pokazalo rezultate u kolini 400-600 kg/ha (NPK=5:10:5) u vreme bubrenja pupoljaka (s tim da naredno unoenje treba obaviti nakon 6-7 nedelja). Drenaa i navodnjavanje. Iako borovnica uspeva na vlanim zemljitima, ona treba i da su dobro drenirana. Nivo podzemne vode treba da se nalazi na 35-55 cm. Isto tako, visokobunaste borovnice ne podnose ni dugotrajne sue, stoga treba obezbediti nesmetano i trajno navodnjavanje. Posebnu panju treba posvetiti kada se borovnica nalazi u periodu dozrevanja plodova i obezbediti, ako je potrebno, 2-3 korekciona navodnjavanja. Maliranje. Maliranje, ili zastiranje, grmova borovnice treba svakako provoditi. U ovu svrhu se koristi slama, seno, lie, kompost ili neki drugi materijal koji pomae u suzbijanju korova, odravanju vlanosti zemljita, zatiti zemljita od erozije i odravanju povoljne strukture zemljita. 6. REZIDBA Borovnice donose plod na granama iz prethodne vegetacije. Krupnoa plodova je u zavisnosti od bujnosti biljke. Rodnost buna je sortna osobina i zavisi od genetikih svojstava i uslova sredine u kojoj se borovnice gaje. Mnoge sorte pokazuju znake da prerode, a ako se deo cvetnih pupoljaka ne odstrani bobice e biti sitne, a prirast i bujnost letorasta za novi rod naredne vegetacije slabi. Sorte koje imaju uspravan bun (Erliblu, Kolins, Pembelton, Xersi i dr) zahtevaju proreivanje rodnih grana u sreditu buna. Sorte koje imaju poloene grane (npr. Marfi) koje padaju ka zemlji zahtevaju uklanjanje tih niskih grana. Umerena rezidba, kojom se odstranjuju manje granice (a i grane u bunu) redukuju rod, ali u narednim godinama plodovi e biti krupniji, ranije e sazreti, a i drvo je bujnije. Jaom rezidbom dobijamo krupne plodove, postiemo ranije sazrevanje, ali i manji ukupan urod u tekuoj godini. U nekim sluajevima se dogaa da kada je urod obilan, a rezidba nije izvrena odreen broj plodova i ne sazri. Jaom rezidbom se, takoe, smanjuje ukupan rod, poveava veliina ploda i poveava procenat plodova koji se u prvoj berbi mogu, kao zreli, ubrati. Posle ovakve rezidbe i do 90% plodova se moe obrati u prvom kolu. U sluajevima umerene rezidbe taj procenat je oko 60%. Intenzitet rezidbe je u zavisnosti od bujnosti bunova. Vrlo bujne bunove treba slabije orezati, to je u vezi i sa primenjenom agrotehnikom. U amerikoj praksi vai pravilo da se na biljkama ne 5

sprovodi rezidba do kraja tree godine gajenja, ve da se pone na poetku etvrte godine. Po tom iskustvu, polegle grane blizu zemlje treba odstraniti a ostaviti samo uspravnije izdanke. Ako je sredina buna gusta treba je rezidbom prorediti uklanjanjem slabih i starih grana. Uopte govorei, rezidbu treba sprovoditi u vremenu posle opadanja lia do kretanja pupoljaka naredne godine. 7. ZATITA 7.1. Zatita od bolesti U vlanoj klimi i u humidnim uslovima u kojima se gaji borovnica javljaju se sledee specifine bolesti: 1. Mumificiranje plodova. To je gljivino oboljenje koje izaziva jedna vrsta Moniliae. Znaci oboljenja su u vidu uvenua i suenja vrha letorasta i cvasti. Zaraene bobice dostiu normalnu veliinu ali su krem boje (za razliku od zdravih zelene boje), ostaju tvrdemumificiraju se; Primenjuje se dinitrofenol, dinitrokrezol pre kretanja pupoljaka; 2. Rak kore. Izazivaju ga gljivice Rusicoccum putrefaciens (konidijska forma Gordonia cassandra). Meru borbe predstavlja korienje zdravog sadnog materijala i uzimanje polaznog materijala-reznica sa zdravih bunova. 3. Stunt-krljavost. Simptomi su vrlo vidljivi kao krljavost bunova, malo uto lie koje postaje sredinom leta brilijantno crveno. Bobice su sitne, neprijatnog ukusa i takve grmove treba ukloniti. 4. Botrytis cinerea. Izaziva oboljenje rodnih grana i cvetova. 7.2. Zatita od insekata U evropskim uslovima sredine insekti ne oteuju jae borovnice. Ovde treba spomenuti Rhagoletis pomenella (u larvenom stadijumu oteuje plodove), larve leptira Mineola vaccini i crv trenje Grapholitha packardi. Od ostalih tetoina treba spomenuti, svakako, ptice (najee vorci u kom sluaju treba zasade prekriti plastinim mreama), zeevi (jede letoraste). 8. SORTE BOROVNICA U ovom poglavlju pomenuemo samo sorte koje su u gajenju kod nas. 8.1. Sorte krupnih plodova - Earlyblue. bun srednje bujnosti, umereno razgranat i uspravnog rasta. Grozdovi rastresiti, a bobice vrlo krupne i neujednaene veliine. Prijatnog ukusa sa izraenom aromom.

Bobice skoro okrugle, vrlo malo spljotene. Plodovi sazrevaju ve krajem juna. Slabije rodnosti. Za gajenje se preporuuje tamo gde se moe dobiti visoka cena plodova. - Berkley. Jak, visok bun, razgranat ali dosta iznad zemlje. Iz zemlje daje malo izdanaka. Bobice krupne prosene teine 1.51.9 gr., spljotenog oblika, prijatnog ukusa, blago nakisele, sa slabije izraenom aromom. Plodovi vrsti u uslovima viih temperatura u vreme zrenja. Period zrenja je dosta neujednaen i traje od po. jula do kraja avgusta. - Bluecrop. bun srednje bujnosti, uspravnog poloaja grana i dosta rodan. Bobice su krupne, okruglastog oblika, vrste su zru dosta rano (nekoliko dana iza sorte Barkley). Srednje kisele, vie slatke, sa malo izraenom aromom. Po hemijskom sastavu su ocenjene kvalitetnim, a dobro podnose i transport; - Bluray. Bujnog buna, uspravnog rasta, ali se rodne grane dosta povijaju. Grozdovi su srednje veliine i kompaktni. Period zrenja je nekoliko dana posle sorte Bluecrop. Krupne bobice, teine od 1.5-1.8 gr, malo spljotene. Prijatnog ukusa, slatko nakisele sa izraenom aromom. Plodovi vrsti, dobro podnose transport i po hem. sastavu kvalitetni. Prosena rodnost po bunu je 2.2 kg. - Coville. Vrlo bujnog buna i dosta razgranatog. Srednje pozna sorta. Grozdovi rastresiti, bobice vrlo krupne, ovalnog oblika, slatko-kiselog ukusa sa specifinom aromom. Vrlo rodna sorta koja po bunu daje oko 2.6 kg. - Daronj. Novija sorta izvrskog kvaliteta. Bujan bun uspravnog rasta. Grozd rastresit, a bobice vrste, kiselkastog ukusa. Zri neto kasnije od prethodne sorte. Dosta otporna na suu. - Herbert. Vrlo bujnog i rastresitog buna na plodnim zemljitima. Osetljiva je na prisustvo kalcijuma (zahteva vrlo kiselu sredinu). Grozdovi srednje duine, bobice vrlo krupne plave boje. Slabije podnosi transport. Plodovi sazrevaju tek krajem jula. Rodnost od 1.5-2.2 kg po bunu. - Ivanhoe. Vrlo bujnog i razgranatog buna uspravnog porasta. Grozd je srednje rastresit, a bobice vrlo krupne (teine oko 1.7 gr), okrugle, plave boje i prijatnog ukusa. Sazreva dosta ranopoetkom jula. 8.2. Sorte sitnijih plodova - Burlington. Vrlo bujnog, razgranatog i uspravnog buna. Sitnog lia. Grozd srednje rastresit, bobice okruglaste plave boje. Plodovi pogodni za preradu. Prosena rodnost po bunu 2.6 kg. - Goldtraube. Bujnog buna i velike rodnosti (u Crnoj Gori). Grozd dosta rastresit. Bobice srednje krupne, vrste i vrlo prijatnog ukusa. Zri srednje rano. Ova sorta pokazuje znatno veu mo prilagoavanja raznim tipovima zemljita. - Rnacocas. bun bujan, uspravan i razgranat. List je mali i nazubljen. Grozd zbijen i dosta kratak. Bobice sitne i malo 7

spljotene, prijatnog ukusa sa dosta arome. Rodnost po bunu iznosi i do 3.0 kg, a bobice su u proseku teke oko 1.2 gr. - Rubel. Jedna od najstarijih sorti. Bujnog rasta i uspravnog buna. Rastresitog grozda, sitnih bobica. Obilno raa (oko 2.9 kg po bunu). Plodovi dobre tehnoloke vrednosti. Rodnost plodova borovnice zavisi od gajene sorte i nege koju im pruamo. Sa jednog hektara se moe dobiti od 6,000-10,000 kg. S obzirom da je cena ploda veoma visoka, moemo oekivati i visoku dobit. 9. BERBA PLODOVA Berbu zrelih plodova treba vriti u vie navrata (4-7) u intervalima od po 5-7 dana. Svaki reon gajenja treba da ima svoj sortment. Odnosno, reonizacija se preporuuje kako zbog rodnosti, tako i zbog organizacije rada u hladnjaama i fabrikama za preradu plodova. Jedan bera moe za dan da obere 35-60 kg plodova ili 60-100 malih korpica zapremine oko 1/2 litre. u koje se borovnice obino beru. Po pravilu, cena plodova varira u zavisnosti ok krupnoe. Krupniji plodovi su skuplji, kao i plodovi ranih i sasvim kasnih sorti. Sitni plodovi su po pravilu jevtiniji. 10.UVANJE I ISKORIAVANJE PLODOVA Plodovi borovnice su veoma pogodni za uvanje u smrznutom stanju, za spravljanje raznih proizvoda-slatkog, kompota, elea, sokova, vina i marmelada. U skoro svakom od ovih proizvoda borovnica ide veoma dobro zajedno sa ribizlom, kupinom, malinom, ali i jabukama.

11.EKONOMINOST PROIZVODNJE 11.1. Proizvodnja matinih biljaka 11.1.1. Trokovi proizvodnje oiljenica Ukoliko nemamo trokove kupovine reznica, od totala treba oduzeti stavku 3.
Potrebna rasadnika povrina za 100,000 oiljenica Potrebna ukupna povrina 1. Trokovi oranja 2. Trokovi fine obrade 3. Reznice 4. Pobadanje reznica (1200 kom/dan/radnik)=83 dana x 10 dnevnica 5. Trokovi nege i zatite 6. Trokovi vaenja i otpreme 7. Trokovi pregleda rasadnika 150 m2 180 m2 2.7 0.9 5000 830 800 300 440

8. Takse za prijavu rasadnika SVEGA TRO[KOVI (vlastite reznice) SVEGA TRO[KOVI (sa kupovinom reznica)

20 cca 1.390 cca 6.390

11.1.2. Prihod i dobit Realizovanih 100,000 oiljenica x0.5 = 5000 Dobit: 5.000- 1.390 =3.610 11.1.3. Trokovi podizanja matinog (ili proizvodnog) zasada Obraun trokova se vri na 1 ha povrine. Potrebno je 1,600 biljaka/ha. 1. 2. 3. 4. 5.
Trokovi oranja (1 ha) Trokovi fine obrade (1 ha) Matine biljke (1,600 x0,5) Sadnja biljaka (60 kom/dan/radnik)=27 dana x 10 dnevnica Trokovi nege i zatite SVEGA TRO[KOVI 150 50 800 270 400 1670

11.1.4. Prihod i dobit (proizvodnog ili matinog zasada) 1,600 biljaka/ha x 23 kg ploda/biljka = 3.24.8 t/ha 3.24.8 t/ha x 1.5/kg = 48007200/ha Dobit: (48007200) - 1670= 31305530 Napomena: U zavisnosti od sorte, kao i od ekolokih inilaca i intenziteta uzgoja, rodnost po jednoj biljci varira od 2 do 3 kg plodova.