Test 1

MEHANIKE POVREDE OZLEDE: OGULJOTINA,, KRVNI PODLIV, KRVNI IZLIV, NAGNJEINA

OGULJOTINA
Nespecifina mehanika povreda lokalizovana na koi ili sluzokoi.
Oguljotine na unutranjim ogranima su EROZIJE.
Oguljotine na sluznicama nazivamo - erosio mucosae, a na opnicama - erosio serosae.
Prema obliku oguljotine mogu biti: Crtaste (ogrebotine) i Takaste.
Oguljotina ima veliki pravno-medicinski znaaj jer moe biti :
-Nasilnog poriekla
-Izvor infekcije
-Namera izvrioca (npr zaguenje)
KRVARENJE
Krvarenje moe biti u: 1.tkivu (podliv) i telesnim upljinama ili 2.vani, pa prema tome moe biti vanjski
i unutranji - izliv (hematizam).
KRVNI PODLIV
Rezultat isticanja krvi iz oteenih krvnih sudova i proimanja tkiva krvlju koja se koagulie nakon 5
min. Zbog koagulacije krvi hematom ovrsne i ne moe se isprati vodom za razliku od mrtvakih
mrlja. Krvni podliv nastaje delovanjem mehanikog orua. Nastaje prskanjem krvnih sudova u
potkonom tkivu, a zavisi od kalibra krvnih sudova i od grae tkiva. Vremenom menja boju: modra
ljubiaste zelenkast ukast. Menjanje boje nije vrst dokaz za odreivanje vremena nastanka
podliva, ali zasigurno znamo da ako mu je boja modra i donekle plaviasta, nije prolo due od 8h od
nastanka podliva.
HEMATIZAM (IZLIV)
1. Krvarenje u neku telesnu upljinu - unutranji izliv.
2. Krvarenje u vanjsku sredinu - vanjski izliv.
Dovodi do: iskrvarenja, oka i smrti. Zavisi od: - Koliine - Lokalizacije - Vrste tkiva. Pri obdukciji
vano je: Ustanoviti oteeni organ, Utvrditi koliinu izlivene krvi kod unutranjih izliva ili procenu
iskrvarenja kod vanjskih izliva.
NAGNJEINA - CONTUSIO
Nagnjeina je oguljotina (excoriatio) koe, mukoze ili seroze, sa krvnim podlivima (haematom) u potkonom,
submukoznom ili subseroznom tkivu. Najee su potkone kontuzije. Neki autori smatraju da kontuzija
koe predstavlja krvni podliv, sa deliminim oteenjem epidermisa. Najee kontuzije unutranjih
organa su kontuzije mozga i kontuzije organa digestivnog trakta, eluca i creva.
Kontuzije mozga imaju poseban sudsko-medicinski znaaj to mogu biti prisutne prilikom ozleivanja
glave, a bez preloma kostiju lobanje, i to mogu nastati kako na mestima neposrednog udara, tako i
na mestima posrednog delovanja protiv-udara (contre-coup). Nastaje delovanjem sile pod uglom koji
je priblizno 90 - 45 na povrinu, upotrebom tupo tvrdog mehanikog sredstva.
VETAENJE TELESNIH POVREDA OSNOVNI KRITERIJUMI PRI KVALIFIKACIJI TELESNIH POVREDA
Osnovni kriterijumi o kojima se vodi rauna prilikom kvalifikacije su:
1.Opasnost po ivot
2.Vanost organa ili dela tela
3.Sposobnost za rad
4.Naruenje zdravlja
5.Estetski kriterij (unakaenost)
Zakon razlikuje dve vrste povreda, a to su lake i teke telesne povrede i zakon naravno stroije tretira
tee povrede jer su one opasne po ivot.
VETAENJE VALJANOSTI UGOVORA I VETAENJE SPOSOBNOSTI OPORUIVANJA
Sud esto trai da se vetak izjasni o spospbnosti rasuivanja osobe u vreme sastavljanja ugovora
koji je predmet sudskog postupka. Bilo da je to darodavni, kupoprodajni ili ugovor o doivotnom
izdravanju. Oporuka je nitava ako testator u vreme sastavljanja oporuke nije imao 16 godina i
sposobnost rasuivanja. Mogue su situacije da je osoba liena poslovne sposobnosti za sve radnje,
ali moe praviti testament. Vetaenje sposobnosti za pravljenje oporuke se najee deava nakon
smrti uvidom u medicinsku dokumentaciju, ali moe i za ivota kada se naslednici ne slau zbog
neloginosti u oporuci. Vrlo esto se deava da medicinska dokumentacija i pored dugotrajne bolesti
ne sadri podatke o stanju svesti, a vetai se vrlo vredan testament. Zbog toga svi lenici trebaju
imati na umu da sve iz dokumentacije moe postati predmet sudskog postupka.
Test 4
TANATOLOGIJA, SMRT, AGONIJA
TANATOLOGIJA - je posebna grana sudske medicine i patologije, koja se bavi smru i umiranjem.
Nauna disciplina koja prouava smrt, proces umiranja i promene koje se razvijaju nakon umiranja.
SMRT - ireverzibilni prestanak funkcije: CNS-a, KVS-a i Respiratornog sistema.
Teorijski: Prava smrt predstavlja prestanak svih ivotnih pojava.
Praktino: Smrt je prestanak disanja i krvotoka koji dovode do prestanka f-je CNS-a i dr ivotnih
pojava te su praktino i krajnji uzrok smrti.
AGONIJA -To je skup svih pojava koje prethode smrti, laganoj, agonalnoj smrti, kao i ubrzanoj smrti.
Agonija predstavlja predsmrtnu borbu, iako u veini sluajeva nema nikakve borbe, jer je mozak
samrtnika opskrbljen sa malo kiseonika, pa je kora mozga u anoksiji i nema svesnih reakcija.
1. Karakteristian je izraz i spoljanji izgled samrtnika u agoniji: oi su mutne i bez sjaja, elo i lice
oroeni hladnim znojem, vrh nosa i une koljke hladni.
2. Respiracija je nepravilna, as duboka i ujna, as povrna.
3. Cirkulacija je poremeena, sa sve slabijim kontrakcijama srca.
4. Puls je mali i mekan.
5. ulo sluha traje due od ula vida.
Samrtniku:
6. Funkcija sfinktera poputa (zbog toga povraanje, defekacija,mokrenje).
7. Govor je otean, nerazgovetan, tih, jedva ujan.
8. Svest moe biti do posljednjeg asa odrana ili pomuena.
Moe biti 1) kratkotrajna to podrazumeva modanu smrt i udar, i 2) dugotrajna tj. bolesna stanja i
postepeno gaenje.Takoe moe biti posledica trauma i oboljenja.
Agonija se mora prepoznati zbog dunosti lekara da pacijenta prihvati u bolnicu, ne sme se poslati
kui. Mora se obavestiti porodica i policija takoe, i ne sme se premetati sa odelenja na odelenje.
Agonija se zavrava klinikom smru.
MEHANIKE POVREDE OZLEDE: RASCEP, PRELOM, IAENJE, RAZORINA, RASKOMADINA
RASCEP (ruptura) je nespecifina mehanika povreda (ozleda) mekog tkiva unutranjih organa u
obliku brazdastog raskida. Nastaje kao rezultat delovanja mehanike sile velike snage na veu
povrinu. Predstavlja prekid kontinuiteta nekog kompaktnog tkiva/organa ili ree upljeg organa
(creva, aorta).
PRELOM FRACTURA Prekid kontinuiteta kosti (fractura oseum). Prekid kontinuiteta hrskavice
(fractura cartilaginis).
Sudsko-medicinski znaaj:
Tei stepen oteenja telesnog integriteta.
Povreda mekih tkiva i krvnih sudova.
Mogunost nastajanja masne embolije.
Vano je mesto preloma kako bi znali da li se radi o prirodnoj ili nasilnoj smrti.
1) POPRENI PRELOMI posledica su direktnog udara
2) SPIRALNI PRELOMI tipini za pad.
LUXATIO - IAENJE je stanje kada se plohe ili delovi kosti koje ine zglob pomaknu, pri emu
moe doi i do puknua aure i ligamenata koji fiksiraju zglob. Iaenja nastaju u najveem broju
sluajeva indirektnim delovanjem sile, na primer padom na ispruenu ruku, dok su znatno rea usled
direktnog delovanja sile.
Nepotpuno iaenje (subluxatio) - ako su zglobne povrine ostale u deliminom kontaktu. Diastasis
(odvajanje) je poremeaj sklopa zgloba ili ava.
RAZORINA DESTRUCTIO (razorenje) je ozleda, kod koje je uniten sklop tkiva organa, tako da je
razoreni organ potpuno razoblien, uniten. Proizvod su delovanja tekih i tupih mehanikih orua
.Razorenja su najee zaivotna, ali mogu biti i postmortalna.
RASKOMADINA DETRACTIO
Raskomadavanje je razdvajanje pojedinih delova tela, glave, ekstremiteta, ili trupa od ostalog tela.
1) ZAIVOTNO (najee zadesnog i samoubilakog porekla, ree ubilakog),
2) POSMRTNO (radi lakeg odstranjivanja lea, ili u cilju skrivanja identiteta).
UBROJIVOST/URAUNLJIVOST
Prilikom vetaenja vetak je duan ispitati i oceniti ubrojivost poinioca KD u vreme uinjenja KD, i
dati sudu ocenu sposobnosti shvatanja svojih postupaka i upravljanja istim.
Postoje: duevna bolest, privremena poremeenost, duevna zaostalost i drugi tei duevni
poremeaji.
Ouvana ubrojivost - podrazumeva da kod uinjitelja ne nalaze psihopatoloki supstrat za ocenu bilo
kojeg stepena ubrojivosti.
Smanjena ubrojivost u manjem stepenu- u ovu kategoriju se mogu svrstati poinitelji sa poremeajima
linosti, blaim alkoholisanim stanjima, ovisnici.
Smanjena ubrojivost u srednjem stepenu- tu spadaju tei poremeaji linosti, tee alkoh. stanje, bolesti
ovisnosti sa krizama.
Smanjena ubrojivost u tezem stepenu- vetak ovu kategoriju koristi za tee poremeaje linosti,
granina stanja, abnormne alkoholne reakcije tee krize ovisnika.
Neubrojivost- tu spadaju poinitelji koji nemaju mogunost shvatanja vlastitog postupanja i vladanja
sobom. To su tzv mrana stanja.Vano je istai da neubrojivosti, nisu trajna stanja. To je odnos
osobe prema poinjenom delu u vreme uinjenja dela.Tako epileptiari u toku napada mogu poiniti
delo i biti proglaeni neodgovornim, ali vetak prilikom pregleda ima pravo ne pronai nita od
simptoma epileptine bolesti. U tom sluaju osoba e biti tretirana kao ubrojiva. U tom sluaju je vrlo
teko za sud da dodnese odluku. Neubrojivost iskljuuje kanjavanje i podrazumeva leenje u
ustanovama za zatitu osoba sa duevnim poremeajima.
Test 7
PRAVNI ASPEKT POBAAJA
ABORTUS je najstariji nain kontrole raanja. Dananji stav: pravo svakog oveka je da odluuje o
raanju dece, ali se uskrauje ako postoji opasnost po ivot i zdravlje trudnice.
POBAAJ je pojava ploda maternice pre navrenih 180 dana trudnoe, odnosno 28-30 gestacijske
nedjelje. Pojava ploda u onom periodu kada je apsolutno nesposoban za vanmaterini ivot, ako mu
se ne moe pomoi ni pruanjem specijalnih uslova. Prekid trudnoe moze biti:
1) Prirodni (spontani) - abortio spontanea i
2) Nasilni
S obzirom na pristanak trudnice, nasilni pobaaj moe biti:
1) Namerni - abortio artefitialis (uz pristanak trudnice)
2) Dozvoljeni (u skladu sa propisima, inkorporiran u pravilniku o prekidu trudnoe i obavljen u za
to ovlaenim ustanovama)
3) Nedozvoljeni ili kriminalni (svaki drugi prekid trudnoe obavljen van nadlene ustanove i mimo
pravilnika, te predstavlja krivino delo, bez obzira na to ko ga vri). Ako ga vri sama trudnica
ne postoji krivina odgovornost!
4) Zlonamerni (ne postoji pristanak trudnice)
POVREIVANJE KOD UDARA VOZILA U PEAKA
Dva su osnovna tipa, zavisno od toga da li je u pitanju:
1) Putniko ili transportno vozilo
2) Da li je primarni kontakt ostvaren ispod ili iznad take teita tela (karlica kod veine ljudi).
UDAR VOZILA ISPOD TAKE TEITA TELA (PUTNIKO VOZILO)
Najei tip kolizije. Podrazumeva odraslu osobu i uspravan poloaj tela. Ne odnosi se na decu zbog
njihove visine. Prilikom naleta motornog vozila na peaka mora se utvrditi: Naletni poloaj; Naletna
brzina vozila; Nain kretanja peaka u trenutku naleta;
UDAR VOZILA IZNAD TAKE TEITA TELA (TERETNO-TRANSPORTNO VOZILO)
I faza - telo kontaktira velikom povrinom iznad karlice sa prednjim delom vozila. Na koi se esto ne
vide povrede kad su unutranje destruktivne - primarne povrede.
II faza - vozilo gura telo napred i ono pada na tlo prilikom ega trpi sekundarne povrede. Lokalizovani
su na suprotnoj strani od primarnih.
III faza - je ako se vozilo ne zaustavi i tada dolazi do pregaenja.
VETAENJE POSLOVNE SPOSONOSTI
Poslovna sposobnost je sposobnost osobe da izjavama volje ulazi i zakljuuje pravne poslove.
Fizika osoba moze biti take i liena ove sposobnosti potpuno ili delimino. Vetaenje se vri kada
postoji sumnja u sposobnost odreene osobe da se brine za svoja prava i interese. Oduzimanje se
vri u vanparninom postupku po slubenoj dunosti ili na zahtev. Svi uesnici ovog postupka moraju
biti izrazito paljivi jer su este manipulacije tj. pokuaji zloupotrebe ovog instituta koji predstavlja tzv.
socijalnu smrt.
Test 8
SUDAR VOZILA SA BICIKLISTOM / MOTOCIKLISTOM.
SAOBRAAJNI UDES PO TIPU SUDARA VOZILA SA PREPREKOM.
PREGAENJE
Pojam motociklista i biciklista se esto izjednaavaju. esto su tee povrede kod motocikliste zbog
vee brzine kretanja. i ovde postoje varijante s obzirom na poloaj uesnika u koliziji.
Ako je frontalni udar dolazi do padanja tela sa motocikla/bicikla na prednju stranu vozila te
nabacivanje motocikliste/bicikliste, a nakon koenja do padanja na tlo.
Ako ima i suvoza motocikla/bicikla povrede kod njega su obimnije, jer je vei luk nabacivanja.
Pri zbacivanju najee nastaju izolovane povrede: ramenog pojasa, glave, prelomi vratne kime,
krvni podlivi meice/skrotuma zbog udara od strane sedita. To nam govori da je
motociklista/biciklista sedeo, a ne iao pored motocikla/bicikla.
KOLIZIJA MOTORNO VOZILO PREPREKA (oba u kretanju ili jedno miruje)
Svako telo koje se nalazi u nekom vozilu koje se kree, kree se istom brzinom kao i samo vozilo.
Kada vozilo naie na prepreku, naglo se zaustavlja, a telo u tom deliu sekunde nastavlja da se kree
istom brzinom kao to se kretalo pre kolizije. Naglo usporenje vozila naziva se deceleracija, a povrede
koje pri tome nastaju nazivaju se deceleracione.
Faza I - kada voza oseti opasnost formira uporni trougao, prebeci otpor rukama na volanu i
nogama na kontorlnim papuicama, a nazad je oslonac na leima.
Suvoza ne moze formirati uporni trougao, traei oslonac rukama, gubi oslonac na leima i zato
statistiki vie stradaju suvozai od vozaa.
Zbog jakog otpora po sistemu poluge nastaju prelomi donjih ekstremiteta. Telo ide napred i gore,
vratna kima se istee - ekstenzija. Nakon udara glave u gornji prednji deo unutranje strane vozila
dolazi do savijanja glave prema napred - dolazi do hiperfleksije vratne kime te oteenja
frontoetmoidalne regije. Vanjska manifestacija te povrede je Brill-haemathoma oko oiju obostrano.
Do ove faze povrede su iste kod vozaa i suvozaa.
Faza II - kretanje prema nazad, dolazi do kontakta glave i trupa sa bonim unutranjim delom vozila -
vrata. Kod vozaa na levoj, a kod suvozaa na desnoj strani - to nas opredjeljuje ko je vozio. Osobe
koje sede na zadnjem seditu dolaze u kontakt sa krovom i naslonima prednjeg sedita nastaju
povrede gave i gornjeg dela trbuha - ruptura jetre i slezine.
PREGAENJE - TRANSITIO
Prelazak tokova vozila preko tela koje lei na drumu jednostavno pregaenje ili prelazak tokova
u II fazi kolizije vozilo-peak, ako se vozilo ne zaustavi a telo nae u putanji kretanja vozila
komplicirano pregaenje. Osnovni preduslov je da je poluprenik toka vei od visine prevozeeg
objekata. Ako je poluprenik toka manji dolazi do guranja objekta i nagnjeenja.
Faza I - telo se gura po podlozi,
Faza II -tokovi se penju vrei pritisak i deformaciju tog dela tela.
Kod manjih brzina (20 - 30 km/h) povrede su na strani penjanja, na vrhu toka.
Kod pregaenja se povrede dele na :
1) Specifine - javljaju se samo kod pregaenja - nastaju delovanjem profila gume sa otiskom
are - oguljotine ili krvni podlivi
2) Karakteristine - paralelne oguljotine i opekotine (od donjih delova vozila), prskotine koe (u
predelu prepona), ogrebotine
3) Nekarakteristine - nisu siguran znak pregaenja
TRASEOLOGIJA: TRAGOVI BIOLOKOG POREKLA, TRAGOVI KRVI
U prevodu nauka o tragovima predstavlja novu kriminalistiku disciplinu koja izuava nastajanje
tragova fizike, hemijske i bioloke prirode, kao i naine, metode i sredstva za njihovo pronalaenje,
fiksiranje i korienje u cilju otkrivanja i rasvetljavanja krivinih dela i utvrivanje identiteta njihovih
uinilaca. Za primenu ovih metoda ispitivanja u procesu traseoloke identifikacije podobni su samo
tragovi bioloke prirode koji ine:
a) tragovi ljudskog porekla - krv, izluevina - sperma i pljuvaka, dlaka i kosa, koa, miii i kosti;
b) tragovi ivotinjskog porekla, krv, tkiva, dlake, perje, krljut ribe i sl;
c) tragovi biljnog porekla - delovi biljke, komadi stabla i grana, lie, trava i sl.
Trag je materijalna pojava nastala kao rezultat uzajamnog delovanja koje se zbilo prilikom dogaaja, i
u vezi sa dogaajem, a u sebi sadri elemente koji omoguavaju utvrivanje njegovog porekla,
odnosno identifikaciju njegovog uzronika.
Tragovi biolokog porekla su tragovi koji potiu od ivih bia, ivotinja i biljaka.
Tragovi krvi su najei krvni delikti. Nastaju na nekoliko naina: slivanjem, kapanjem, prenoenjem.
Bioloke metode ispitivanja tragova koriste se za utvrivanje grupne pripadnosti tragova i objekata na
osnovu utvrivanja njihovih optih karakteristika.

PSIHIJATRIJSKO VETAENJE
Predstavlja dokazno sredstvo u sudskom postupku i namenjeno je pravnicima te stoga mora biti
u razumljivom jeziku.
Ekspertiza treba da sadri opte podatke o vetaku, podatke o sudu, i podatke o osobi koja je
predmet vetaenja.
Vetaenje moe biti sprovedeno na temelju uvida u sudske spise, medicinsku dokumentaciju,
pregleda osobe itd. Nekada se zahteva i vetaenje osobe posle njene smrti, recimo u pogledu
pravljenja oporuke.
Nakon vetaenja vetak daje svoj nalaz u kojem opisuje temelj svog vetaenja, izvore, izjave
svedoka, miljenja drugih strunjaka. Potom sledi opis vlastitog ispitivanja i anamneza, i status
ispitanika.
Miljenje je deo ekspertize u kojem vetak daje svoje struno miljenje o psihikom stanju osobe. U
zakljuku vetak jasno i precizno odgovara na pitanje suda u pogledu klinike procene stanja osobe.
Mogue je da sud ili neka od stranaka zatrae dodatno vetaenje ili pojanjenje, kao i ponovno
vetaenje ili drugo miljenje.
Najee indikacije za potrebu vetaenja su kada je osoba bolovala od nekog psiho poremeaja, ili
kada u toku postupka izraava odreene abnormalnosti u ponaanju. Takoe i kada je delo uinjeno
pod dejstvom alkohola ili droge.
Test 10
POVREDE ELEKTRICITETOM
POVREDE NASTALE TEHNIKIM ELEKTRICITETOM (ELEKTRINA STRUJA)

Da bi dolo do povrede od elektine struje, potrebno je da telo dospe u kolo elektrine struje i da preko
tela doe do uzemljenja. Iz toga proizilazi da je vaan otpor na mestima gde struja izlazi iz tijela.
Prolazak elektrine struje olakava stajanje na mokroj podlozi, dok prolazak elektrine struje oteava
ili sprijeava stajanje u obui sa gumenim podplatama. tetno dejstvo elektrine struje na telo
ispoljava se kao:
- elektrini strujni udar - elecrocutio s. ictus electricus
- elektrina opekotina - combustio electrica
- svetlei udar ili fototrauma - ophtalmia electrica
Efekat struje na ljudsko telo determinisan je sledeim faktorima:
napon, intenzitet, izmeninost ili naizmeninost, frekvenca, smer prolaska kroz telo, otpor koe na
mestu kontakta, veliina kontaktne povrine i opte stanje organizma.
Spoaljnji izgled kod smrtno povreenih elektrinom strujom dosta je karakteristian.
- izraena je upadljiva pomodrelost,
- jaka izraenost mrtvakih mrlja koje su tamno ljubiasto modre.
- ako elektrina struja prolazi kroz glavu, onda nastupa paraliza centra za disanje sa sledstvenom
asfiksijom, pa je u tim sluajevima lice modro.
- meutim, ako struja prolazi kroz srce kao posedica nadraaja ivaca i miia srca nastupa
treperenje srca i nepravilno kucanje srca. Srce sve slabije potiskuje krv, pa usled pomanjkanja
kiseonika i oteenja u CNS nastupa smrt. Lice kod takvih je obino bledo.
Unutranje promene kod smrti usled elektrinog udara ispoljavaju se:
- hi per emi j om unut r asnj i h or gana i
- mnogobrojnim takastim podlivima, naroito u korteksu nadbubrene lezde, zatim na dnu tree
komore mozga, u podruju bazalnih ganglija i modanog stabla.
- u kimenoj modini krvarenje, edem, propadanja ganglijskih elija (naroito prednjih rogova).
- krvni sudovi zahvaeni elektrinom strujom pokazuju promene u sva tri sloja.
U lumenu krvnog suda je trombus kao poledica elektinog oteenja endotela, hemoliza.u mediji,
iskidanost elastinih vlakana i piknoza jezgra glatke musculature, u adventiciji krvarenja.
POVREDE NASTALE ATMOSFERSKIM (PRIRODNIM) ELEKTRICITETOM (Grom)
Grom je visokofrekventna struja iji napon iznosi milione volti i jaine vie hiljada ampera. Prirodni
elektricitet se prazni preko raznih posrednika kao to su: visoko stablo, zvonik crkve, munara, itd.
Grom nastaje kod velikih elektrinih napetosti izmeu tla, i oblaka, ili izmeu oblaka koji nose
suprotne elektrine naboje. U atmosferi i u oblacima koji slue kao kondenzatori,nakuplja se
elektrina energija, pa kod velikih razlika u potencijalu izmeu nejednako nabijenih oblaka ili zemlje
kao mase, kao i kod dovoljnog pribliavanja nastaje pranjenje elektrine energije - grom. Jednim
udarom groma moe biti pogoeno vie osoba u preniku do 20 metara. Povrede gromom mogu biti
nesmrtonosne, ali mogu se zavriti i smrtonosno.
Povredjivanje moze nastati:
1) Direktnim udarom u oveka - nema izgleda da preivi.
2) Naknadnim pranjenjem iz tla - takoe nema izgleda da preivi.
3) Delovanjem indukovanih napona sa okolnih metalnih povrina - nesmrtni ishod.
4) Naknadno elektrino pranjenje iz okolnih elektrinih provodnika (prekidai)-nesmrtan ishod.
Kod nesmrtnog ishoda javlja se :
Gubitak svesti, Amnezija, Bol u miiima, Nesanica, Gubitak koncentracije, "Munjina ara " - promena
na koi sa izgledom grananja granice (arborizacija) a predstavlja izraz vidljivog potkonog venskog
crtea.
Kod smrtnog ishoda nastaju:
Elektrini belezi, Opekotine (karbonifikacija), Arborizacija, Spaljene i osmuene dlake i kosa, Otisci
na telu metalnih predmeta, Spaljena odea i obua, Razderotine.
UVIAJ KOD VEANJA
Licu mesta brzo pristupa kriminalistiki tehniar, fiksira tragove i priprema sve za fotografisanje.
Nakon toga pristupa lekar i uestvuje kod skidanja - oma se sauva u to orginalnijem izgledu. Krak
ome se preseca po sredini, to dalje od vora (u predelu luka), veanik se prihvata i sputa na
pripremljeni arav. Obeenog ne treba uzimati za ruke. Lekar konstatuje smrt.
Zatim se skida oma. Obelei se onaj deo luka gde bi mogao biti vor, a ako ima vor, to mesto se na
luku obelei. Ako je oma fiksirana luk se see, a onda ponovo spaja zbog kasnije rekonstrukcije
dogaaja. Krimi tehniari uzimaju mikrotragove selotepom sa ruku (jagodice, dlanovi), sa vrata, reu
se nokti i alju na vetaenje.Obratiti panju na povrede, a posebno na cipele jer kod fingiranog
veanja prethodno ubijena osoba se vue po podlozi, pa ako je to zemlja, njeni tragovi ostaju na
cipelama.
Test 12
SUFOKATIVNE ASFIKSIJE (UTOPLJENJE)
SUBMERSIO - UTOPLJENJE je oblik sufokativne asfiksije gde dolazi do zapuenja donjih disajnih
puteva nekom tenou (voda i sl.). Preduslov za nastanak je da su nos i usta ispod nivoa vode,
dakle ne mora itavo telo. Ako doe do potapanja samo nosa i usta ispod nivoa vode, to se naziva
IMERSIO.
Svaki le iz vode nije utopljenik. ovek moe umreti (ili biti usmren) i na neki drugi nain, a da
naknadno dospe u vodu.
Utopljenje moe biti:
1.Primarno- dospevanje u vodu padom i ono moe biti:
Ubilako - najee novoroenad i dojenad; odrasli moraju biti prethodno onesposobljeni.
Samoubilako - osoba sama sebi zavee ruke, privee za sebe neki teret i baci se u vodu.
Zadesno .
2.Sekundarno
Uzrokovano je nekim prethodnim stanjem (infarkt, epilepsija, onsveenost, povreda glave) koje
onesposobljava osobu, a padom u vodu osoba je udie. Ovde znaajnu ulogu igraju i inhibitorni
refleksi.
Ako je pronaen le u vodi zavezanih ruku i nogu u vorove, oni se prekidaju na udaljenosti od
vorova kako bi se kasnije mogao rekonstruisati dogaaj.
Faza I (imersio) Dospevanje nosa i usta ispod nivoa tenosti i tada dolazi do refleksnih reakcija
organizma u smislu zatvaranja grkljana i ulaska tenosti u digestivni trakt. Nakon toga dolazi do
otvaranja ulaza grkljana, tenost dolazi u dunik i plua. Kaljanjem se nastoji izbaciti.
Faza II Dolazi do gubitka svesti i do modrila tela i greva.
Faza III Osoba je bez svesti, tenost prodire u disajne puteve. Dolazi do nekoliko greva, a zatim telo
se umiruje i pada na dno.
SILOVANJE
Spolni akt izveden prisilno, protiv elje jednog partnera. Obino se radi o nasilju muke osobe nad
enskom, ali nije iskljuivo. Delo se sastoji u prisiljavanju na spolni odnos ili sa njim izjednaenu
spolnu radnju druge osobe, upotrebom sile ili pretnje da e se neposredno napasti na ivot ili telo te ili
njoj bliske osobe. Poinitelj ovog krivinog dela moe biti muko ili ensko lice, moe da ivi ili ne ivi
u branoj zajednici sa osobom nad kojom je izvreno krivino delo.
Sudsko-medicinski znacaj
Otpor koji prua osoba nad kojom se vri in silovanja mora biti stvaran, trajan, ozbiljan, savladan od
strane jedne, dve ili vie osoba. Dokaz stalnog, ozbiljnog otpora su povrede na izvriocu i predmetu
silovanja. Meutim este su simulacije ovog krivinog dela.
Silovanje moe biti:
Izvreno; Pokuano; Zapoeto;
Krivino delo silovanja postoji i bez defloracije.
Sudsko-medicinski dokaz silovanja:
-Defloracija (ali i nemora),
-Razdor vagine
-Dokaz sperme u vagini ali i ne mora
-Infekcija spolnom bolesti (ali i ne mora)
-Znaci nasilja
Za odreivanje kazne kod izvrenja ovog krivinog djela postoje 4 kvalifikacije:
1) Silovanje kvalificirano teom posledicom postoji kada je usled uinjenja osnovnog oblika dela
nastupila teka telesna povreda (TTP) ili teko naruavnje zdravlja ili smrt ili trudnoa silovane
enske osobe.
2) Silovanje kvalificirano nainom uinjenja postoji u dva oblika:
Ako je istom prilikom prema istom pasivnom subjektu uinjeno vie spolnih odnosa ili kada je
uinjeno od strane vie poinitelja;
Ako je delo uinjeno na svirep i naroito poniavajui nain.
3) Silovanje maloletne osobe je naroito teak oblik ovog krivinog dela i ono ima posebnu teinu
i drutvenu opasnost.
4) Silovanje kvalificirano pobudama uinitelja kada je delo uinjeno zbog etnike, nacionalne,
rasne ili jezike netrpeljivosti prema rtvi.
Test
PRIRODA SMRTI
PRIRODNA SMRT (MORS NATURALIS)
1. Fizioloka
2. Prevremena
Prirodna smrt moe biti predmet sudsko medicinskog vetaenja ako je smrt nastupila pod sumnjivim
okolnostima, ili kada je uzrok smrti nepoznat. Proveravanje uzroka smrti i uklanjanje sumnji na
nasilnu smrt, utvruje se obdukovanjem lea.
NASILNA SMRT (MORS VIOLENTA)
1. Zadesna (akcidentalna)
2. Samoubilaka (suicidalna)
3. Ubilaka (homicidalna)
Nejasna prirodna smrt proistie iz nejasnih prirodnih oboljenja,to jest nepoznatih, sumnjivih ili
naprasnih telesnih obolenja. Prema tome nejasna prirodna smrt moe biti:
- NEPOZNATA PRIRODNA SMRT ( MORS IGNOTA ) je ona kod koje je uzrok umiranja nepoznat.
Nepoznavanje uzroka smrti imamo kod umrlih bez oevidaca i bez prisutnika, zatim umrlih
na javnim mestima, izvan kue i naenih leeva u umi, na ulici, ili nekim skrivenim mestima.
U svim tim sluajevima uzrok smrti je nepoznat, pa je radi toga potrebna sudsko medicinska
verifikacija.
- SUMNJIVA PRIRODNA SMRT ( MORS SUSPECTA ) je svaka ona nejasna prirodna smrt koja
izaziva sumnju na nasilnu smrt, ili iji uzorak izgleda nasilan. Sumnju na nasilnu smrt moe
izazvati nalaz ozleda po telu i sl., neovisno od toga da li su one nanesene namerno, ili
nenamerno, sluajno, u agoniji, za vreme sinkope ili lipotimije.
- NAPRASNA PRIRODNA SMRT ( MORS SUBITA ) je svaka ona prirodna smrt kod koje se
umiranje zavrilo za kratko vreme, ali kod osoba prividno zdravih. To umiranje moe biti
vrlo kratkotrajno, nekoliko sekundi ili minuta (trenutno) i takva smrt je trenutna naprasna smrt
(mors momentanea). Naprasna smrt deava se u budnom stanju, u snu, u leeem poloaju,
kao i za vreme sedenja ili kretanja, pri telesnom naprezanju, polnom snoaju itd. Zbog
kratkoe vremena umiranja, na leu se nee nai znaci agonije, to jest kod leeva trenutno
umrlih osoba nema edema plua, krv je u tenom stanju, a jetra sadri glikogena.
Ili umiranje koje sledi naprasnom oboljenju od nekoliko sati, ili sledi naglom pogoranju
obolenja, nazivamo ubrzana naprasna smrt (mors accelerata). Kod leeva, ubrzano umrlih
nalazimo pluni edem, zgrudvanu krv, kao i iezlog glikogena iz jetre.
Sem kod odraslih, naprasne smrti nisu neretke kod novoroenadi (neonatus) i dojenadi
(infans lactens). Uzroci naprasne smrti kod novoroenadi i dojenadi su anomalije vitalnih
organa, upale respiracionih i digestivnih organa, poroajna intrakranijalna krvarenja, akutne
infektivne bolesti i dr.
Takoe psihika oboljenja i stanja mogu dovesti do poticaja na smrt; Alkoholizam; Infekcija;
Uzbuenje; Naprezanje tokom polnog odnosa;
ALKOHOL: ODREIVANJE ALKOHOLA I METODE Vano je za utvrivanje stanja alkoholisanosti. Ima
vie metoda:
ALKOTEST
je orjentaciona metoda, kojom se utvruje, da li u krvi - orgazmu ima alkohola, ili nema, a pomou
alkohola u ekspiriranom vazduhu. Za alkotest se upotrebljavaju zatvorene cevice, u kojima je kalium
bihromat sa sumpornom kiselinom. Pri testiranju krajevi cevice se odreu, na jedan kraj stavi se usnik,
a na drugi balon.
Prilikom duvanja, ako ekspirirani vazduh sadri alkohol, izvrie redukciju estovalentnog hroma u
cevici, u trovalentni hrom, i uta boja reagensa poprimie zelenu boju. Pozitivna reakcija moe
nastupiti ako je test vren, neposredno posle ispiranja usta alkoholom ili ako je ispitivana osoba
neposredno pre toga uzimala bombone u kojima ima alkohola. Duvanje u balon mora se izvesti u
jednom dahu.
Widmarkova metoda
slui za odreivanje alkohola u krvi, urinu i telesnim tekuinama. Sastoji se u oksidaciji alkohola
pomou kalium bihromata u prisustvu sumporne kiseline. Ova metoda nije specifina samo za
alkohol, jer je reakcija pozitivna na aceton i na trulene tvari.
ADH metoda
je enzimska metoda za utvrivanje alkohola u krvi pomou alkohol dehidrogeneze. Ova metoda je
specifina za etil- alcohol, ali je osetljiva i na propil-, izopropil-, alil- i butil- alcohol.
Plinska hromotografija
je specifina metoda za utvrivanje alkohola u krvi i mokrai. Ispravni rezultati mogu se dobiti i kod
analize truleno promenjenih uzoraka.
VETAENJE DODELE DECE KOD POSTUPKA ZA RAZVOD BRAKA
Po mnogim ovo je najtea i najsloenija vrsta vetaenja u kojem se postavlja pitanje duevnog
zdravlja suprunika i poetak tog stanja. esto su oba suprunika zdrava a pitanje za vetaka je koji
je od roditelja podobniji za nastavak skrbi deteta. To je takozvani mali rat u kojem obe strane nastoje
da drugu prikau u to gorem svetlu i pri tome ne biraju sredstva. Vrlo esto se posle dobijanja
starateljstva deava da roditelj koji je dobio dobrovoljno ustupi drugom i samo to nam ukazuje na
brojne manipulacije prilikom ovog postupka u kome najvie ispataju deca na koju to ostavlja traume
koje nose sa sobom kroz celi ivot.
Test
DELOVANJE NISKE TEMPERATURE (LOKALNO I OPTE DELOVANJE)
POVREDE NASTALE DEJSTVOM NISKE TEMPERATURE
Niska temperatura na ivo telo moe delovati opte i izazvati opte poremeaje odnosno
SMRZAVANJE - CONGELATIO , ali i lokalno i izazvati lokalne promene,SMRZOTINE - PERNIO .
PROMRZLINE
Perniones (promrzline) predstavljaju patoloku reakciju koe i potkonog tkiva na hladnou. esto je
ovaj poremeaj genetski predodreen i javlja se porodino. Pomaui faktori su vlaga, vetar,
poremeaj cirkulacije, endokrini poremeaji, vegetativne smetnje, predispozicija. Posle boravka u
sredini sa niskom temperaturom i visokom vlanou vazduha, najee u jesen i u zimu, na prstima
aka i stopala, petama, potkolenicama, butinama, nosu i unim koljkama, pojavljuju se ljubiasto-
ruiaste ploe koje su bolne i svrbe ili peku posle zagrevanja. Retko nastaju ulceracije. Pojedinane
promene nestaju u roku od tri nedelje, ree traju cele zime.
S obzirom na dubinu oteenja razlikuju se 3 stepena:
I stepen - dermatitis congelationis erythematosa. Lokalno delovanje niske temperature izaziva
proirenje krvnih sudova u koi to se ispoljava crvenilom koe.
II stepen - dermatitis congelationis bullosa - sa stvaranjem mehura, a u potkonom tkivu
transudacijom i otokom.
III stepen - dermatitis congelationis necrotica - ispoljava se u obliku nekroza,
IV stepen - dermatitis congelationis gangraenosa - gangrenozne promene.
Opti poremeaji usled dejstva niske temperature na ivo telo, ogledaju se u postepenom padu
telesne temperature. Kada temperatura padne na 31C dolazi do gubitka svesti. Smrt nastupa kada je
telesna temperatura ispod 24-25C.
Ostale pojave kod smrzavanja su umor, nesiguran hod (kao kod pijanog oveka), dremljivost i elja za
snom. Najzad pomuenje svesti, gubitak svesti i smrt. Smrt nastaje usled paralitikog uticaja hladnoe na
CNS.
SMRZAVANJE
Po poreklu, smrzavanje je najee zadesno osobito u alkoholisanih osoba.
Ubilako smrzavanje je jedan on naina edomorstva ili deteubistva.
Samoubistva smrzavanjem su retkost, ali u literaturi su opisani sluajevi samoubilakog smrzavanja.
Kod leeva koji su izloeni delovanju niskih temperature moe doi do prskanja krova lobanje
du avova.
Karakteristian poloaj imaju leevi smrznutih. Zauzimaju poloaj kao kad je oveku hladno, pa hoe
da se ugreju (zgreni su).
Kad postoji sumnja na kongelaciju novoroene dece, treba naglasiti da golo neutopljeno
novoroene, izloeno sobnoj temperaturi, moe umreti za nekoliko sati usled nerazvijenosti sistema
za odravanje telesne temperature i sledstvene osetljivosti na hladnou.
Utvrivanje smrti usled smrzavanja vri se na osnovu poznatih okolnosti sluaja, na osnovu
patoanatmskog nalaza i iskljuivanjem svakog drugog uzroka smrti.
VETAENJE TELESNIH POVREDA: KARAKTERISTIKE TEKE TELESNE POVREDE;
Ko drugog telesno povredi ili mu zdravlje narui tako teko da je usled toga doveden u opasnost ivot
povreenog, ili je uniten ili trajno i u znatnoj meri oslabljen koji vaan deo njegovog tela, ili je
prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povreenog, ili postoji trajno i teko naruenje zdravlja ili
unakaenost, kaznie se zatvorom od 1 do 10 godina.
Kvalifikovana teka telesna povreda
1. Opasnost po ivot - postojanje konkretne opasnosti po ivot, bilo da je ta opasnost po ivot nastala
neposredno usled povrede ili je opasnost po ivot nastupila kasnije. Povredu kvalifikovati prema
vremenu nanoenja, a ne prema ishodu.
2. Uniten ili trajno i u znatnoj meri oslabljen koji vaan deo tela ili vaan organ uniten - znai da je vaan
deo tela ili vaan organ izgubljen za funkciju, bilo anatomski kao to je amputacija, bilo da je
funkcionalno (npr paralizom ili parezom) izgubljen za funkciju za vie od 33% normalne.
3. Trajna nesposobnost za rad. Moramo razlikovati optu radnu od profesionalne radne sposobnosti.
1) opta radna sposobnost - sposobnost za rad uopte, dok
2) profesionalna radna sposobnost - odnosi se na posao, na rad koji je povreeni vrio kao svoje
osnovno zanimanje.
Nesposobnost za rad u smislu kvalifikacije dela, ne podrazumeva nesposobnost za rad uopte, ve
nesposobnost za rad koji je povreeni obavljao pre povreivanja kao glavno zanimanje.
4. Trajno i teko naruenje zdravlja - usled povrede predstavlja poremeaj organskog ili duevnog
zdravlja samo kada je to naruavanje zdravlja trajno i teko.
5. Unakaenost je oteenje vidljivih delova tela, naroito predela lica i glave, koje bitno menjaju
izgled povreenog, ne moe se sakriti, kod drugih izaziva neprijatnost ili odvratnost, predstavlja
smetnju za obavljanje pozivne delatnosti ili branih obaveza.
Ako je estetska izmenjenost neke osobe takva, da na posmatraa ne izaziva utiske odvratnosti i
odbojnosti, onda kaemo da ne postoji unakaenost, nego samo estetska izmenjenost, a kao
takva nema karakter unakaenja.
+ Obina teka telesna povreda je takva koja prolazno naruava integritet i funkciju
nekog vanog organa ili vanog dela tela. to znai da su iste posledice kao i kod
kvalifikovane teke telesne povrede, ali nastupaju drugim intenzitetom i imaju drugi kvalitet.
- Opasnost po ivot je samo apstraktna. To znai, da obina teka telesna povreda sama po sebi
moe, ali retko da dovede u opasnost po ivot povreenog.
- Znatno oslabljenje vanog dela tela (organa) je samo prolazno, ili ako je trajno oteenje odnosno
oslabljenje vanog dela tela ili organa, onda to oslabljenje nije znatno.
- Nesposobnost za rad je samo ograniena,
- Oteenje zdravlja, kod obine teke telesne povrede, ako je teko onda ono nije znatno.
- Posledice ozleivanja vidljivih delova tela, kod obine teke telesne povrede ine samo estetski-
kozmetski defekt, ali nisu takve da bi proizvodile unakaenje, kao to je to sluaj kod
kvalifikovane teke telesne povrede.
VETAENJE NEMATERIJALNE TETE
U ovu vrstu tete spadaju sve kompenzacije osobama koje su tokom trajanja ili nakon delovanja tete
pretrpele duevne bolove, fizike bolove i strah. Pravo odtete takoe imaju i osobe koje su doivele
nagrenost, naruenost i unakaenost te kojima je povodom toga smanjenja radna ili ivotna
sposobnost.
Nematerijalna se teta isplauje neovisno o postojanju materijalne. Moe se isplatiti odlukom suda i
osobama koje su doivele razne patnje usled smrti ili invaliditeta bliskih osoba. Vetak mora imati na
umu znaaj te traume za pojedinca.
U poslednje vreme izrazit porast ove vrste tete javlja se u sluaju mobinga tj. zlostavljanja na
random mestu koje na alost jo uvek ne predstavlja kazneno delo.
Test
UVIAJ: OPTE KARAKTERISTIKE, PODELA, PRAVNO MEDICINSKI ZNAAJ, FAZE
Uviaj poiva na odreenim karakteristikama koje mu daju punu dokaznu vrednost:
1) blagovremenost
2) objektivnost
3) potpunost
4) aktivnost uviaja
5) metodinost i
6) doslednost njegovog provoenja.
Faze uviaja:
1) informativno orjentacijsko organizacijska faza
2) identifikacijsko statika faza uviaja
3) dinamika faza
4) kontrolna faza
5) finalna faza.
MEHANIKO STEZANJE VRATA (VEANJE)
Stezanje vrata omom koju pasivno zatee teina tela ili deo tela. U odnosu na podlogu moe biti:
1) potpuno (ne dotie nogama tlo) i
2) nepotpuno kada se delom ili potpuno oslanja na podlogu.
Mehanizam nastanka smrti je trojak:
1) ista asfiksija
2) Dolazi do kompresije a.carotis communis i prekida se dotok krvi u mozak
3) Inhibitorni nadraaj glomus caroticuma
Ome mogu biti otvorene, zatvorene i fiksirane. Svaka oma ima luk, vor i krakove.
S obzirom na poloaj ome veanje moe biti:
TIPINO vor u sredini i straga a oma se zatee podjednako sa obe strane i dolazi do prekida krvi.
ATIPINO vor je na bilo kojem drugom delu vrata, oma se zatee nejednako i polagano.
Postoje 3 faze veanja :
I. Anestetika - 30 sek posle stezanja ome, neosjetljivost na bol, zujanje u uima
II. Konvulzivna - grevi lica i ekstremiteta; u ovoj fazi moe doi do kontakta tela sa okolnim
predmetima: povrede na laktovima, nogama, glavi
III. Asfiktina faza - nakon nekoliko terminalnih greva slede poslednji pokuaji disanja; urinira,
defecira, izbaci spermu. Nastupi smrt za 4-5 min.
Najee je samoubilakog karaktera dok je ubistvo veanjem retko. Vrlo je bitno utvrditi da li je smrt
nastupila veanjem ili na drugi nain.
PSIHIKI POREMEAJI I KRIMINALITET
Povezanost psihikih poremeaja i kriminalnih dela je trajni izazov za strunjake iz ove oblasti. U
klasinim kazneno pravnim sistemima vredelo je miljenje po kojem ustanovljena duevna bolest kod
poinioca podrazumeva njegovu neubrojivost tj. iskljuuje njegovu krivnju i odgovornost.To je takoe
podrazumevalo proglaenje osoba drutveno opasnim sa preporukom uvanja u specijalnim
ustanovama. uvanje je esto bilo bez vremenskog ogranienja tako da su mnogi i zauvek ostajali u
takvim ustanovama.
U sluaju mentalno poremeenih poinilaca KD i njihovog uvanja vidimo jednu vrstu pokuaja
drutva da se zatiti od duevnih poremeaja i zla koja ona mogu doneti. Takoe alosno je i
postojanje tzv. azila za duevne bolesnike irom planete koji u veini sluajeva ne zadovoljavaju
standarde za uvanje takvih osoba i njihovu rehabilitaciju te se prava bolesnika kre svakodnevno.
Test 18
PRINCIPI I SMEROVI U VETAENJU SAOBRAAJNIH NESREA
Principi i smerovi vetaenja u sluaju saobraajnih nesrea
- Identifikacija osobe (lea) i priblino odreivanje vremena nastanaka smrti.
- Analiza povreda, njihove zaivotnosti ili posmrtnosti.
- Izvesti uzrono-posledine veze povreivanja i smrti (ako postoji nadivljavanje, kod starijih i
ve bolesnih osoba je tee odrediti uzroke smrti).
- Odrediti tip kolizije.
- Analiza povreda u pravcu identifikacije vozaa i ostalih putnika kod sudara sa fiksnom
zaprekom.
- Fiksiranje, analiza i tumaenje biolokih tragova na odei, vozilu i na licu mesta.
- Iznalaenje tragova unutar vozila, uzimanje uzoraka krvi i analiza alkoholiziranosti ili dr.
aktivnih supstanci i njihov uticaj na sposobnost upravljanja vozilom.
- Kod preivelih odrediti tip i kvalifikaciju povrede uz predhodni pregled, evidenciju i opis svih
povreda. Mehanizam povreivanja je veoma vaan za sudsko-medicinsku ekspertizu udesa,
posebno ako ima preivelih (krivina odgovornost vozaa).
- Paljivo pregledati vozilo, pretraiti tragove i evidentirati ih. Tragovi: kosa i krv vozaa, vlakna
hlaa, otisci potplata i cipela vozaa, vlakna odee suvozaa itd. Dobro opisati povrede na
poginulim i preivelim i uporediti ih, to je osnovni kriterij za odreivanje toga ko je bio voza a
ko suvoza.
RAZLIKA IZMEU UBISTVA I SAMOUBISTVA

Diferencijalna dijagnoza (razlikovanje) ubistva i samoubistva proces obuhvata nekoliko etapa:
isleivanje, forenziko ispitivanje, expertiza koja se deli na kriminoloku, balistiku, sudsko
medicinsku, traseoloku, grafoloku. Zakljuak o karakteru nasilne smrti donosi organ koji vodi
postupak.
Za razlikovanje sluajeva ubistva i samoubistva iznimno je vano razlikovati znaajke rana i to
njihovog broja, lokacije, veliine, dubine meusobnog poloaja, odnosa smera rana i sl.
Kod samoubistva rane se nanose na razodenutim delovima tela, zatim je mala dubina ozlede,
grupiranje ozleda i sl.
Ubistvo je promenjivost ubodnih rana, smerova ubodnih rana, odbrambene ozlede na rukama,
dlanovima i sl.
Dijagnostika se najbolje provodi promatranjem ozleda na vratu, trupu i udovima.
Ozlede na vratu su uvek reznog karaktera. Pri ubistvu se uglavnom nalazi jedna postavljena
okomito u visini 3. prljena. Pri samoubistvu redovno se via itav niz reznih rana koje se
nalaze suprotno od ruke kojom se nanosila ozleda. Dubina rane je obino manja nego
kod ubistva.
Vano je promatrati krvne crte, jer kod samoubistva su obino u uspravnom poloaju i
neretko pod kontrolom oka. Zbog toga krv tee najpre u smeru uzudne ose, a kada
samoubica izgubi snagu i padne na tlo, krv curi okomito na uzdunu osu tela. Ubistvo se
obino izvodi nad osobom koja je nemonija. Ubica rtvu obori zbog ega su tragovi slivanja
krvi samo okomiti (pod pravim uglom) na uzdunu osu tela.
Samoubiine ruke su obino krvave, dok su kod ubice iste. to su ozlede bizarnije i udnije to
potvruje da je re o samoubistvu.
Ako se na prednjoj strani trupa nalazi samo jedna ubodna rana tada smer ubodnog kanala
od sredine tela prema bonoj strani potvruje da je re o samoubistvu; a obrnut smer da je u
pitanju ubistvo. Porast brojnosti rana olakava odreivanje ubistva.
Na udovima se u sluaju samoubistva viaju rezne rane na mestu savjanja zglobova.
-Popreni poloaj ili kosi rez na refleksnoj strani runog zgloba; - te od koso izvana i gore,
prema unutra i dole postavljeni rezovi lakatnih udubina tipini su za samoubistvo.
Test
MEHANIKE POVREDE OZLEDE;
STRELNA RANA VULNUS SCLOPETARIUM;
Nastaje upotrebom oruja kao to su pitolj, puka tj duga i kratka cev. Vrlo esto se upotrebljavaju
za KD, bilo ubistvo ili samoubistvo.
Zrno ili projektil ima malu masu ali ogromnu brzinu. Brzine ovise od punjenja, vrste.
Za poreenje zrna koristi se Balistoskop.
Projektil se kree rotirajui prema telu; prodire u telo pri emu pravi ulaznu strelnu ranu. Rana
moe biti raznog oblika i veliine.
Postoje strelne rane iz blizine i iz daljine. Njih opredeljuje duina izbacivanja barutnih estica iz
oruja.
- Karakteristike rane iz daljine su: Ulaz okruglast, rubovi neravni, prstenasto polje ili nagnjeeni
prsten. Prsten nastaje kad projektil dopre do tela i tare kouljicom okolnu kou gde nastaje
oguljenje koe ili podliv. On opredeljuje da se radi o ulaznoj strelnoj rani. Ulazna rana je
defekt a izlazna nije. Rubovi defektne se ne mogu dovesti u prvobitni oblik.
- Rana iz blizine ima u telu estice baruta. Prislon je usta cevi na telu ili udaljenja nekoliko cm.
Nema barutnih estica vani jer zajedno sa projektilom prodiru i tada dolazi do dekompresije.

Ustrel je rana koja nema izlaz, a zrno se mora pronai.
Prostrel je rana koja ima ulaz i izlaz. Izlazna rana moze biti cepasta, okrugla itd.
Pri vaenju zrna mora se biti paljiv i uzeti rukom. Takoe se uzima i barutni otisak sa lepljivom
trakom ili preko odee peglanjem preko papira i kiseline.
ALKOHOL: FARMAKOKINETIKA ALKOHOLA (RESORPCIJA I ELIMINACIJA)
Resorpcija alkohola. Nakon oralnog unoenja resorpcija alkohola je veoma brza, vri se u DGT-u.
Alkohol dolazi do eluca gde se resorbuje 20 % uneenog alkohola, ostalih 80 % se resorbuje u
tankom crevu.
Apsorpcija u krvotok zavisi od vie faktora:
Koncentracije alkohola u piu. Ako je konc. alkohola u piu 15-30% tada je apsorpcija najvea,
dok se ona usporava kod veih i manjih koncentracija.
Stanja probave.
Brzine konzumiranja alkohola. Ako se pije brzo i kratko resorpcija je brza. Kada bi se alkohol
konzumirao u intervalima od po 60 min, dok se vri apsorpcija drugog pia, nastupila bi
eliminacija prvog, tako da bi u krvi samo zaostajala koncentracija posljednjeg pia koje
je konzumirano. Prisustvo hrane usporava resorpciju jer se alkohol vee za proteine hrane.
Eliminacija alkohola nastaje onda, kada se izjednai odnos koncentracije alkohola u krvi i
koncentracije alkohola u tkivima. Eliminacija alkohola vri se oksidacijom u jetri i izbacivanjem
izdahnutim zrakom, mokraom i preko koe znojenjem. Eliminacija alkohola bie ubrzana prilikom
tekihi napornih fizikih radova, a usporena pri mirovanju, zatim kod povreda CNS-a, kod potresa
mozga.
Test
LE IZ VODE: PROMENE NA SVEEM LEU
Leevi van vode bre trunu pod uticajem sunca; zato po pronalasku ga ne treba vaditi iz vode dok ne
doe struna pomo. Treba ga osigurati i pozvati strunu pomo. Odea, kosa, koa su
vlani; naslage od mulja i peska.Tanatoloki nalaz - Karakteristian je kod sveih utopljenika.
- Spolja na leu oko nosa i usta, moe se nai sitno-mehurasta, beliasta, ili beliasto-ruiasta
pena. "Peurka od pene". Ekhimoze venjaa kod sveih utopljenika est su nalaz.
- Unutranji nalaz kod sveih utopljenika najizraeniji je na pluima, usled prisutnosti tenosti
utopljenja u organima za disanje.
Plua takvih utopljenika su: uveana; svojim slobodnim rubovima prekrivaju sranu kesu;
vidljivi su otisci rebara na povrini plua; plua su spuvasta; ballotement plua; ispunjena
penastim sadrajem (voda, vazduh, sluz), i daju sliku penastog emfizema.
Ruptura septi interalveolaris: nastaje prodiranjem tenosti u alveole, pri emu su prekinuta
alveolarna septa i krvni sudovi, pa tenost moe prei u krvotok.
Krvarenja: su ili u tkivu, ili su ispod plunica.
- Prve promene na koi javljaju se izmeu 2-5h. Javlja se najeenost koe i miina
ukoenost. Namrekavanje i smeuravanje koe spolnog uda, monica, dojki, enskih polnih
organa 5-1Oh. Naboranost, nabubrenost i izbeljivanje koe dlanova i tabana - "ruke pralje".
VETAENJE TELESNIH POVREDA:
LAKA TELESNA POVREDA, GRANINI SLUAJEVI TELESNIH POVREDA
LAKA TELESNA POVREDA LTP ima sledee karakteristike:
1. Ne dovodi ivot u opasnost
2. Nije uniten ni jedan deo tela niti organ
3. Nije oslabljen ni jedan deo tela niti organ
4. Ne dovodi do nesposobnosti za rad ili je ona kratko trajala
Meutim, u praksi postoje neki granini sluajevi povreda koji se pod odreenim uslovima mogu
kvalificirati i kao LTP i kao TTP. Moglo bi se rei da su previe teke za LTP a previe lake za TTP.
Tu spadaju:
1. Potres mozga objektivno dijagnostikovan, leen u bolnici do 7 dana je LTP; preko je TTP.
2. Prelom jednog rebra (bilo kojeg), ako nema znatne dislokacije ulomaka i nema oteenja
pleure to je LTP; ako postoji osteenje pleure - TTP.
3. Prelom dva i vie rebara vezanih za sternum (grudnu kost) je TTP.
4. Prelom do dva slobodna rebra (VIII-XII) bez dislokacije je LTP, jer je njihova funkcija pri
disanju manja, pa je i funkcija disanja manje kompromitovana; Ako postoji dislokacija i
oteenje pleure, to je TTP.
5. Prelom nosnih kostiju - ako nema znatnog pomeranja ulomaka i posttraumatske
fenomenologije nosa radi se o LTP; a ako ima to je TTP.
6. Prelom jednog zuba - koji je nosilac ili mogui nosilac proteze je TTP.
7. Prelom 2 zuba u skoro kompletnom zubalu je LTP; Prelom vie od 2 zuba u skoro
kompletnom zubalu je TTP. Postoji i kombinacija: ako se izbije 1 zub a vie od 2 zuba
pomerena i ako se ostali zubi ne vade to je LTP, a ako se moraju vaditi to je TTP.
8. Ako je izbijeno 8 i vie od 8 zuba to je unakaenost.
9. Prelom falange prsta - ako nema pomeranja ulomaka to je LTP; a ako doe do pomeranja
ulomaka i oteenja funkcije palca to je TTP.
10.Prelom lisne kosti (fibule) - u donjem delu gde formira vaan skoni zglob je TTP; a ako
je oteenje u gornjem delu, ali bez oteenja mekih tkiva to je LTP.
11.Krvni podliv - gledano izolovano radi se o LTP; veliki broj krvnih podliva ako ugroava ivot
(mogu ok) u grupnoj kvalifikaciji je TTP.

Test
POVREDE SAOBRAAJNIM SREDSTVIMA.
MEHANIZMI, TIPOVI SAOBRAAJNIH ZADESA I NJIHOVA KLASIFIKACIJA
OSNOVNI MEHANIZMI POVREIVANJA
To su najei naini nasilnog oteenja zdravlja ljudi, i karakteristika im je velika smrtnost i
invalidnost. Prema principu Njutnovih zakona mehanike mogu biti dvojaki:
1. Akceleracija (ubrzanje) - ubrzanje tela pod dejstvom povrednog objekta (npr.nalet vozila na
peaka u mirovanju - peak biva ubrzan)
2. Deceleracija (usporenje) - usporenje tela na manju brzinu (sudar sa preprekom - voza biva
usporen).
U oba sluaja nastaje ista bioloka posledica - povreda jer dolazi do promene koliine kretanja tela
(promena kinetike energije) kojom je telo bilo snabdeveno pre povreivanja.
Bitan faktor je vreme: krae vreme udara povreda intenzivnija.
KLASIFIKACIJA SAOBRAAJNIH POVREDA
Saobraajna povreda podrazumeva svako povreivanje nastalo direktnom kolizijom sa unutranjim ili
vanjskim delom vozila. U saobraaju mogu uestvovati a time i biti povreeni sledei uesnici:
1. Voza
2. Motociklista / Biciklista
3. Peak
Mehanizmi povreivanja nisu isti kod svih pa prema tome moemo razlikovati sledee varijante
kolizija (sudara):
1. kolizija motorno vozilo sa peakom
2. kolizija motorno vozilo i biciklista / motociklista
3. kolizija motorno vozilo sa putnicima u njemu i neka prepreka
4. prevoenje, pregaenje
Ovo je gruba klasifikacija a postoje i podvarijante ovih varijanti sudara, u zavisnosti od smera
kretanja uesnika u sudaru, jedan u odnosu na drugi, pre ili posle sudara.
TRASOLOGIJA: PAPILARNE LINIJE
Povrina ljudske koe na dlanovima, prstima i stopalima je prekrivena sitnim brazdama koje se
nazivaju papilarnim linijama. Uloga papilarnih linija je u olakavanju hvatanja i kretanja, a injenica da
postoji velik broj moguih uzoraka i grananja papilarnih linija znai da je praktiki nemogue da dve
osobe imaju potpuno jednaku teksturu koe.
Identifikacija na temelju prepoznavanja otisaka prstiju vri se uporedbom nepoznatog otiska prsta s
nizom poznatih otisaka tj. prototipovima. Prepoznavanje otisaka prstiju temelji se na prepoznavanju
karakteristinih znaajki dobijenih iz slike otiska prsta, a glavni razlog za takav pristup, umesto
prepoznavanja cele slike, je uteda na mediju za pohranu poznatih otisaka. Drugi znaajan razlog je
taj to esto na raspolaganju nije potpuna slika otiska prsta,ve samo deo slike, tj. "trag".
Vrste papilarnih linija s obzirom na nastanak:
a) vidljivi tragovi papilarnih linija koji mogu biti obojeni - uoljivi i reljefni
b) nevidljivi tragovi papilarnih linija
Znaajke dobivene iz slike otiska prsta mogu se podeliti u dve skupine:
1. globalne znaajke (grubi uzorci vidljivi na prvi pogled)
2. lokalne znaajke
Globalne znaajke nisu dovoljne za identifikaciju, ali su dovoljne za grupisanje otisaka prstiju.
Identifikacija se provodi na temelju poklapanja lokalnih znaajki s prototipom.
Globalne znaajke su:
osnovni uzorci papilarnih linija
- petlja (loop)
- luk (arch)
- spirala (whorl)
sredinja toka (core point)
delta
karakteristine linije (type lines) i
papilarni broj (ridge count)
Lokalne znaajke ine minucijske take. Minucijske take ili minucije su prekidi tokova papilarnih
linija (nepredvien prekid, grananja i.sl.) i upravo su one nositelji jednoznanih informacija na temelju
kojih se vri identifikacija.
Postoji 5 znaajki ovih taaka:
1) vrsta minucije
2) orijentacija minucije
3) plona frekvencija minucija
4) zakrivljenost minucija
5) minucijske coordinate
Test
SUFOKATIVNE ASFIKSIJE:
OCCLUSIO NASI ET ORIS (ZAEPLJENJE NOSA I USTA)
Istovremeno zapuenje nosa i usta koje mora trajati dovoljno dugo.
Moe biti zadesnog i ubilakog porekla. ee je ubilakog porekla -edomorstvo.
Samoubisvo nije mogue, jer u drugoj fazi osoba gubi svest.
Lokalno se nau: oguljotine i krvni podlivi. Ako je uinjeno rukama mogu se nai: polumeseasti
linijasti tragovi, tj. oguljotine na zatiljku ili u predelu nosnih otvora.
OCCLUSIO CAVI ORIS (ZAPUENJE USNE DUPLJE)
Zapuenje usne duplje, najee kod edomorstva - ubilako. Gura se meki predmet u dubinu
usne duplje pri emu se die meko nepce koje zatvori i nosne otvore. Sree se i kod grupnog
silovanja.
OBTURATIO PHARYNGO-LARYNGIS (ZAPUENJE ULAZA U GRKLJAN)
completa
Zapuenje ulaza u grkljan zaglavljenjem nekog vrstog predmeta, najee zalogaja - bolusa.
Najee su to alkoholizirane osobe kod kojih je poremeen refleks gutanja pa zalogaj skrene u
grkljan umesto u jednjak.
incompleta
Laki oblik ovog zapuenja je zagrcavanje. Prati ga kaalj, modrilo lica i moe indirektno,pokretanjem
inhibitornih refleksa, da dovede do smrti.
OBTURATIO TRACHEOBRONCHIORUM (ZAPUENJE DUNIKA I DUNICA)
Zapuenje tracheae (dunika) i bronha (dunica). Pod stranim predmetom u duniku i bronhima
podrazumevaju se oni predmeti, koji se normalno ne nalaze u tim organima. Strani predmeti u dinim
putevima su najee egzogenog porekla dok su ree endogenog porekla. Egzogeni strani predmeti
koji dospijevaju u dunik i dunice su: zrno od trenje, kukuruza, lubenice, pasulj, itd. Strani sadraj
moe biti prainast kao to je pesak, pepeo, zemlja, brano, itd.
Dospevanje stranih predmeta u dunik i dunice najee je kroz prirodne otvore za disanje,
aspiracijom, ali mogu dospeti i kroz rane na vratu i grudnom kou .
OBLIK STRANOG PREDMETA
ima znaajnu ulogu, jer od oblika zavisi (ukoliko je gladak, hrapav, otar ili iljat) u kojem e delu
dinih puteva zastati. iljati premeti obino se ubodu u sluznicu gornjih dinih puteva.
VRSTA STRANOG PREDMETA
je od znaaja, jer od toga zavisi kako brzo e se razvijati patoloke promene.
Vegetabilne strane materije
prouzrokuju najee reaktivne promene sluznice, koje se manifestuju u vrlo jakoj mukoznoj sekreciji
i edemu sluznice ("vegetabilni tracheo-bronchitis").
ASPIRACIJA ELUDANOG SADRAJA
To se deava kada eludani sadraj dospe u dine puteve. Najee prilikom povraanja u snu, kod
epileptiara. Dolazi do poputanja sinktera i gubitka refleksa gutanja.
ALKOHOL: KLINIKA PROCENA STANJA ALKOHOLISANOSTI
Pri proceni alkoholisanosti (na osnovu koncentracije apsolutnog alkohola u krvi) kliniki razlikujemo:
- Trezno stanje ( 0.05 - 0.5 ) Osobe su razgovorljive, subjektivno se dobro oseaju, nekad su
prisutni znaci euforije.
- Pripito stanje ( 0.5 - 1.5 ) Nekritinost, precenjivanje vlastitih sposobnosti, elja za isticanjem,
smanjena sposobnost pamenja i zapaanja, pad koncentracije, razdraljivost, konfliktne
situacije, svae, tue.
- Pijano stanje ( 1.5 - 2.5 ) Intelektualne funkcije su smanjene, povremeni gubitak svesti,
grubost, surovost, vremenska i prostorna dezorjentacija, osoba vidi duple slike".
- Teko pijano stanje ( 2.5 - 3.5 ) Gubitak svesti, nesvestica, stanje izmeu sna i jave, osobe
su teko kontaktibilne.
- Stanje tekog troavnja alkoholom ( 3.5 - 4 ) Zamuen pogled, stupor i koma.
- Donja granica letalne doze (4 ) Koma, usporeno disanje, gubitak refleksa, smrt usled
paralize centra za disanje.
- LD (Letalna Doza) = 5-8 a smrt nastupi 5-10h od poetka kome sa izuzecima.

Test
MODANA SMRT, PRAVILNIK
MODANA SMRT
Nekroza velikog i malog mozga tj. nekroza kompletnog CNS-a tj. zaivotno odumiranje mozga.
Mozak mrtav, ali ostali delovi tela su ivi.
Karakterie je:
-Duboka koma,
-Prestanak spontanog disanja,
-Gubitak refleksa,
-Nema cirkulacije u krvnim sudovima mozga.
Za pravnike je bitno da postoji pravilnik o pobliim medicinskim kriterijima i nainu utvrivanja
modane smrti osobe od koje se mogu uzimati delovi tela radi presaivanja u svrhu leenja, a on ima
svoje lanove. Jedan od tih lanova, a to je lan 4 govori o kriterijima za utvrivanje modane smrti.
Duboka koma i nepostojanje reakcije na bilo kakve vanjske i unutranje podraaje:
- Nepostojanje modanih refleksa
- Postojanje irokih zenica bez refleksa
- Nepostojanje pokreta onih jabuica na pokrete glave i fleksiju vrata
- Nepostojanje vestibulo-kohlearnog refleksa
- Nepostojanje refleksa carine tracheae
- Nepromenjen puls nakon testa sa atropinom ili nakon pritiska na one jabuice
- Potpuna miina atonija
Nepostojanje spontanog disanja
3 min nakon iskljuenja sa respiratora, uz normalnu vrednost CO u krvi
lan 5. Modana smrt se utvruje: klinikim pregledom, tri puta u toku 6h, i potvruje:
- cerebralnom angiografijom,
- EEG (Elektro encefalo grafija),
- radioizotpskim ispitivanjem modane cirkulacije.
POVREDE VISOKOM TEMPERATUROM, SISTEMSKI EFEKTI I LOKALNO DJELOVANJE
SISTEMSKO DELOVANJE VISOKE TEMPERATURE : sunanica insolatio toplotni udar, toplotna
iscrpljenost, sideratio (omara), toplotni grevi
SUNANICA - INSOLATIO Usled direktnog, dueg delovanja jakih sunevih zraka na vratni i
potiljani eio uz negativan uticaj UV zraka.
TOPLOTNI UDAR Nastaje u posebnim situacijama kad uz veliku temperaturu sredine postoji i
velika vlanost sredine.
-Najee pri vojnikim marevima, u loionicama. Naroito su osetljivi drogirani, alkoholisani.
-Onemogueno je odavanje toplote sa povrine tela te dolazi do povienja telesne temperature.
-Javlja se disbalans vode i elektrolita. Gubi se Na
+
+, a poveava K
+
^.
-Nastaju GREVI mogu se javiti samostalno, ili biti praeni i naruavanjem opteg stanja organizma.
LOKALNO DJELOVANJE VISOKE TEMPERATURE
Suha toplota: plamen, vatra, usijani predmet, zraenje opekotine (combustio)
Tena toplota: vrua tekuina ili para oparine (ambustio)
Razlika opekotine i oparotine:
-Plamen ide prema gore, spaljuje dlaice uz ogarenost
-Tekuina curi prema dole ili se zadrava na natopljenoj odei.
S obzirom na dubinu oteenja razlikuju se 4 stepena:
-Stepen 1 - stadium erithematosum (stadij crvenila)
-Stepen 2 - stadium vesiculosum et bulosum (stadij mehuria)
-Stepen 3 - stadium necroticum (stadij nekroze)
-Stepen 4 - carbonificatio (karbonizacija) - ne mogu ga izazvati vrue tekuine!
Karbonizacija veih delova ili itavog tela obino je postmortalna i nastaje kad je mrtvo telo i dalje
izloeno plamenu.
Ishod opekotina kada je zahvaena vea povrina (i/ili vei stepen opekotine):
-smrtni ishod - smrt usledi brzo pod slikom akutnog (hipovolemikog) oka ili moe nastati smrt zbog
teke intoksikacije.
Kod manjih povrina:
-Opekotinski ok
-Sekundarne infekcije
-Intoksikacija
FORENZIKA PSIHIJATRIJA U CIVILNOM PRAVU
S ciljem zatite duevnih bolesnika od samog drutva civilno pravo predvia niz situacija u kojima je
potrebno vetaenje. Ekspertize u civilno pravnim sporovima su sloenije te zahtevaju od vetaka da
poznaje celu psihijatriju i otu medicinu, a esto zahteva i konsultacije s drugim strunjacima.
U civilnom pravu vana je sposobnost osobe na rasuivanje. Eventualna nesposobnost proistie iz
biolokog stanja. Razlika u odnosu na procenu ubrojivosti u krivinom postupku je u tome to ne
postoje gradacije sposobnosti za rasuivanje ve samo ili je sposoban, ili nesposoban.
Primeri primene ovog vetaenja su: -vetaenje valjanosti ugovora, -vetaenje sposobnosti
sastavljanja oporuke i -vetaenje poslovne sposobnosti.

Test
MEHANIKO STEZANJE VRATA (ZAGUENJE, ZADAVLJENJE)
STRANGULATIO COLU MANUALIS (ZAGUENJE)
Aktivno stezanje vrata prstima jedne ili obe ake, ubilakog karaktera.
Mehanizam nastanka smrti je trojak:
1. ista asfiksija
2. Dolazi do kompresije a.carotis communis i prekida se dotok krvi u mozak
3. Inhibitorni nadraaj glomus caroticuma i njegove reperkusije na rad srca.
Lokalni nalaz na vratu otkriva da li je uguenje nastalo prstima ruke ili nekom omom. Na koi vrata
prisutni su tragovi prstiju u obliku ravnih ili polukrunih ogrebotina, takastih ili okruglastih oguljotina.
U koi i potkonom tkivu u predelu bonih i prednjih delova vrata nalaze se krvni podlivi. esto se
nalaze i prelomi hrskavica grkljana i dunika. Oguljotine u predelu nosa i usta nastaju delovanjem
vrhova noktiju. Ima ih mnogo, vie nego prstiju, zbog premetanja ruku da se rtva uutka (znakovi
borbe). Ispod noktiju pretpostavljenog poinioca trae se delii kose rtve (nokti se podseku i
pregledaju pod mikroskopom) ili krvna grupa i DNA.
Uguenje rukama najee nastaje kod edomorstva, ubistva starijih osoba, kod silovanja.
STRAGULATIO COLLI FUNALIS (ZADAVLJENJE)
Stezanje vrata omom (konopac, remen, kai, ica) koju aktivno zatee neka iva sila. Mehanizam
smrti kao kod uguenja. Najee je ubilakog karaktera - edomorstvo, retko odraslih (kada postoji
faktor iznenaenja - esto kod pljaki). Nalazimo znake otpora: oguljotine, ogrebotine, krvni podlivi,
tragovi prstiju.
Nalaz na vratu: u donjem i srednjem dijelu vrata ispod jabuice, nalazi se trag stezanja u obliku pruge
(ira, plia, bleda) ili brazde (ua, dublja, tamnija), horizontalno poloena, podjednake dubine u svim
delovima (za razliku od veanja gde je dubina najvea suprotno od vora). Unutra su prisutni podlivi.
IDENTIFIKACIJA
Identifikacija je utvrivanje istinitosti osoba ivih ili mrtvih, zatim delova tela, kao i predmeta (stvari)
ivih ili mrtvih osoba. Prema metodama koje se primenjuju, razlikuje se kriminalistika i sudsko-
medicinska identifikacija. Kriminalistika identifikacija se sastoji u proveravanju osobnih isprava,
pregledu stvari, pokazivanja, opisivanja, fotografisanja i daktiloskopiranju. Zadatak sudsko
medicinske identifikacije, koju vri lekar identifikator je opisivanje svih telesnih osobina.

Test
LE IZ VODE: PROMENE NA TRULOM LEU
Duim boravkom u vodi dolazi do stvaranja naslaga (mrlja) mulja i algi na otkrivenim delovima tela.
Obino zahvata prvo lice delimino od 7-10-og dana, a 14-og celo lice.
Maceracija koe i dalje se nastavlja pa je 2-3 sedmice toliko uznapredovala da se natkoica vrlo
lako skida u vidu rukavice ili nogavice (arape) zajedno sa noktima.
Posle 6-7 nedelje dolazi do saponifikacije potkonog masnog tkiva.
Posle 6-og meseca dolazi do saponifikacije miia, kostiju i organa.
Posle 12-og meseca dolazi do kompletne saponifikacije tela.
TRUDNOA I NJEN SUDSKO - MEDICINSKI ZNAAJ
To je fizioloko stanje ene uslovljeno intraueterinim razvojem ploda. Sa sudsko-medicinskog
aspekta predstavlja posebno stanje ene koje je predmet raznih rasprava, bilo krivino-pravnih
(silovanje, edomorstvo, podmetanje, ubistvo) ili graansko-pravnih (utvrivanje oinstva,
materinstva, branosti, vanbranosti).
Sudsko-medicinski zadaci u vetaenju su :
1. Ustanoviti postojanje ili nepostojanje trudnoe
(Ginekoloki pregled, Testovi trudnoe, Krvne pretrage, UZ)
2. Utvrivanje doba trudnoe
Sudsko medic znacaj ima vanmaternina trudnoa u otkrivanju i prekidanju trudnoe, jer naprasna
smrt ene ija je trudnoa bila nepoznata izgleda kao nasilna.
3. Utvrditi eventualne nepravilnosti trudnoe
4. Otkriti neznane, skrivene, lane i uobraene trudnoe:
- Osoba esto i ne zna da je trudna (takav sluaj su poremeene osobe, mlade, neiskusne).
- Svesno prikrivanje trudnoe postoji najee kod malodobnih ena koje iz raznih razloga
skrivaju trudnou, da li od roditelja ili vanbranih partnera. Takve ene esto planiraju i poine
edomorstvo.
- Trudnoe mogu biti i lane tj. simulirane zbog koristoljublja, ucene, prislile na brak.
- Takoe zbog raznih psiho poremeaja ene esto i oponaaju trudnicu iako nisu trudne. I kod
njih je stomak za razliku od lanih stvano uvean ali UZ ne pokazuje plod.

Ovo ispod ne znam koja pitanja idu s kojim na testu.!!!!!
LANOVI ZKP-a KOJI SU VANI U PRAVNOJ MEDICINI?
lanovi ZKP: l. 117, l. 118, l. 119, l. 120, l. 121, l. 122, l.123, l. 127 i l. 128.
MEHANIKE POVREDE OZLEDE: OPTE KARAKTERISTIKE, NAIN NJIHOVOG NASTANKA
Mehanike povrede su telesne povrede (smrtonosne, nesmrtonosne) koje su nanesene mehanikim
oruima odnosno predmetima koji poseduju kinetiku energiju. Nastaju na tri naina:
1. Udarom (kretanjem meh. orua prema telu)
2. Padom (kretanjem tela prema meh. oruu)
3. Sudarom (istovremenim kretanjem i tela i meh. orua)
Veliina mehanike povrede zavisi od vie faktora kao to su:
1. Obimnost i veliina meh. orua
2. Teina i
3. Brzina kretanja.
Dele se na:
- NESPECIFINE: oguljotina, krvni podliv, nagnjeina, rascep, prelom, iaenje, razorina,
raskomadina, decolmant.
- SPECIFINE: razderina, sekotina, rezna rana, ubodna rana, ujedina, strelna rana.
MEHANIKA ASFIKSIJA
Predstavlja svako uguenje izazvano nasilnim putem, mehanikim sredstvima.
Prema nainu nastanka:
1. Asphyxia suffocativa - zapuenje nekog dela respiratornog trakta
- Occlusio nasi et oris - nosa i usta istovremeno.
- Occlusio cavi oris - usne duplje maramicom u usnoj duplji. (Najee edomorstvo!)
- Obturatio pharyngo-laryngis - drela i grla tzv. "smrt zalogaja".
- Obturatio tracheobronchiorum - dunika i dunica dospevanjem neeg u respiratorni trakt.
- Submersio (utopljenje) - aspiracija eluanog sadraja - najee u stanju kome i udisanja krvi.
2. Asphyxia compressiva - stezanje
- Strangulatio colli manualis (zaguenje)
- Stragulatio colli funalis (zadavljenje)
- Veanje (suspensio)
3. Compresio thoracis et abdominis
je posebna skupina mehanikih asfiksija koja bi se mogla svrstati u drugu grupu, ali se vrlo
esto od strane nekih autora navodi kao posebna skupina mehanikih asfiksija.
LE IZ VODE: IDENTIFIKCIJA LEA
Obino se radi o trulim leevima pa je identifikacija oteana. Potrebno je obaviti toaletu lica:
Skinuti alge -Otkloniti nadutost koe -Otpale obrve nacrtati kreonom -Paziti na kosu
-Eventualne povrede uiti i tek onda -Vriti fotografiranje.
Odeu paljivo skidati i nabrojati redosledom skidanja -Opisati sve detalje -Odevne predmete
osuiti i -uvati sve do zavretka procesa identifikacije.
Opisuju se i drugi osobeni podaci (tetovae, oiljci).
LE IZ VATRE
Ako se radi o leu iz vatre vano je utvrditi da li je u vatru dospeo zaivotno ili posmrtno. Zakljuak
doneti na osnovu vitalnih reakcija.
Posmrtne promene na leu iz vatre:
Opta karbonizacija
Poseban stav: -Koitalni kod ene -Borilaki kod mukarca
Pukotine na koi koje lie na sekotine ili rezne rane, a nastaju usled skupljanja koe
Lani epiduralni hematom
Bule ije je dno bledo
Zaivotne promene na leu iz vatre:
Paija noga - osoba se namrti pod dejstvom toplote te se stvore nabori u vanjskom delu onog
otvora koji podseaju na stopalo patke.
Gar na sluznici donjih disajnih puteva
Hiperemija (crvenilo) sluznice disajnih puteva
Gutanje gara
Karboksi-Hb u krvi
Bule ije je dno crveno
Identifikacija lea iz vatre:
Zubni status (silikatne i cementne plombe)
Kost
Ostaci odee i obue
SUDSKOMEDICINSKA PROBLEMATIKA IZ OBLASTI SPOLNIH ODNOSA:
POLNI IVOT, POLNA SPOSOBNOST (MUKARACA I ENA)
Polni ivot oveka odreen je sa 3 faktora:
1. Polni nagon (libido sexualis)
2. Polno optenje (conjugatio s.copulatio sexualis)
3. Oploenje (generatio sexualis)
POLNO OPTENJE (CONJUGATIO S. COPULATIO SEXUALIS) Telesno blisko i vremenski
ogranieno spajanje dveju osoba u cilju zadovoljenja njihovog spolnog nagona. Postoji prirodno pri
emu dolazi do uvlaenja polnog organa u vaginu i izlivanja sperme, i postoji neprirodno tj. svako
drugo koje iskljuuje mogunost oplodnje.
POLNA SPOSOBNOST
Podrazumeva normalan anatomski razvoj, ouvan i pravilno usmeren polni nagon i ouvanu snoajnu
i oplodnu mo. Polni nagon moze biti izmjenjen kvalitativno i kvantitativno.
Polna sposobnost mukarca odreena je:
- Snoajnom (obljubnom) moi mukarca (osnovni preduslov za snoajnu mo muskarca je stanje
erekcije - potentio erectionis)
- Oplodnom moi mukarca (odreuje se uzimanjem semene tenosti na analizu i utvrivanjem
stanja spermatozoida - spermogram)
Obljubna nemo mukarca moe biti trajna ili privremena.
Polna sposobnost ene odreena je:
- Snoajnom (obljubnom) moi ene
- Oplodnom moi ene (traje od menarhe do menopauze)
RAZDEVIENJE
je prva obljuba enske osobe, pri emu je muki ud prodro u rodnicu. Prilikom prvog prodiranja
mukog uda u vaginu, dolazi do cepanja devinjaka (devianske opne). Izuzetno cepanja
devinjaka nema ako je njegov obod jako uzak a otvor irok, ili kod vrlo elastinog himena.
Devinjak (hymen) je nabor sluznice, koji je smeten na granici izmeu vagine i vestibuluma.
Vanjska povrina devinjaka pokrivena je vieslojnim ploastim epitelom, a u podsluznici su krvni
sudovi, elastina i vezivna vlakna. Himen se sastoji od -Otvora i -Oboda (koji ima ivicu, osnovicu,
strane).
Otvor devinjaka proseno je prenika 10-15 mm, ali moe biti i znatno manji, kao i iri. Debljina
himena je razliita, od 1-3 mm, u nekim sluajevima moe biti deblji, tvrd, neelastian, slian
hrskavici. Unutranje ivice otvora himana odgovaraju obliku otvora, ali mogu biti i reckaste. Ove recke
su uroeni useci himena.
Nabor sluznice (obod himena) je posvuda jednako merno irok u celom obimu. Prema irini oboda
himena i prema obliku i veliini otvora razlikujemo vie oblika himena. Osnovni oblici devinjaka su:
- prstenasti devinjak kod kojeg je obod podjednako irok u celom obimu i
- polumeseasti devinjak sa obodom koji je na jednom kraju suen tako da ima oblik
polumeseca
- usnati devinjak sa obodom koji je na oba kraja suen, tako da obod dobija izgled treeg
para usana.
E Resasti devinjak (renjasti),
E pregraeni devinjak (sa dva otvora) i
E himen sa vie manjih otvora (su neto ree zastupljeni).
Poseban znaaj ima zubasti devinjak koji ini poseban oblik himena, jer prilikom imisije
membruma u vaginu, ne mora doi do njegovog zacepljivanja.
Pri vetaenju razlikujemo:
- Himen: 1) Uroeni i 2) Steeni
- Razdevienje: 1) Svee do 15 dana i 2) Davnanje preko 15 dana od odnosa.
Pri razdevienju moe doi do rascepa vagine i oplodnje ali i do prenosa spolne bolesti .
SUDSKO -MEDICINSKA PROBLEMATIKA IZ OBLASTI SPOLNIH ODNOSA:
NEPRIRODNO POLNO OPENJE - POLNA NASTRANOST
Radi se o kvalitativnom poremeaju polnog nagona trajne prirode. Razlikuje se od prirodnog naina
izvoenja, uvek izostalim polnim oploenjem. Moe se javiti i kod psihiki zdravih kao prolazni
poremeaj. Nastaje obino posle puberteta, kombinacijom naslednih, anatomskih i hormonalnih
inilaca i odgoja. Najei poremeaji su:
Homoseksualnost - neprirodno polno optenje izmeu osoba istog pola. Javlja se kao:
a) Pederastija - izmeu osoba mukog pola
b) Lezbejstvo ili tribadija - izmeu osoba enskog pola
Biseksualnost - neprirodno polno optenje sa osobama oba pola.
Incest - neprirodno polno optenje izmeu osoba koje su u krvno-srodnikim vezama (obino se
podrazumeva prvo koleno krvno-srodnikih veza)
Fetiizam - zadovoljenje izopaenog polnog nagona ulnim opaanjem (dodirivanje, gledanje) delova
tela ili predmeta koje pripadaju osobi koja je objekat udnje. Feti moe biti: dojka, rublje...
Sadizam - seksualno zadovoljenje jednog partenera nanoenjem telesnih ili psihikih patnji drugom
partneru npr. povreivanje, poniavanje. Najtei oblik je sadistiko ubistvo. Najee nalazimo mnogo
povreda i esto su brutalne.
Mazohizam - osoba doivljava polno zadovoljstvo trpei fiziku ili psihiku patnju koju nanosi partner.
Automazohizam - osoba mui samu sebe.
Autoerotski zades - bolovi pri vezivanju ome oko vrata slue postizanju orgazma.
Egzibicionizam - postizanje polnog zadovoljenja pokazivanjem svojih polnih organa drugim osobama.
Paraseksualnost - polni nagon usmeren prema osobama posebne ivotne dobi ili stanja
a) Pedophilia - prema deci
b) Gerontophilia - prema starim osobama
c) Necrophilia - prema leevima
Zoophilia (sodomia) - polni nagon usmjren prema ivotinjama
KRIVINA DELA PROTIV SPOLNE SLOBODE I MORALA:
SPOLNI ODNOS SA DETETOM (MALOLETNOM OSOBOM),
SPOLNI ODNOS SA NEMONOM OSOBOM
SPOLNI ODNOS SA DETETOM (MALOLETNOM OSOBOM)
Delo se sastoji u vrenju spolnog odnosa ili druge sa njim izjednaene spolne radnje sa detetom.
Uinitelj dela moe da bude svaka punoletna osoba, a u pogledu krivnje potreban je umiljaj koji
mora da obuhvati svest uinitelja o uzrastu pasivnog subjekta. Prinuda na obljubu postie se
pretnjom koja ima oblik ucene za odreenu osobu ili njoj blisku osobu, ili pak upotrebom sile.
Postoje 4 tea oblika ovog dela:
1. Delo uinjeno nasiljem ili iskoritavanjem nemoi
2. Delo uinjeno zloupotrebom poloaja
3. Delo uinjeno na poseban nain
4. Delo kvalificirano teom posledicom
SPOLNI ODNOS SA NEMONOM OSOBOM
Delo se sastoji u vrenju spolnog odnosa ili druge sa njim izjednaene spolne radnje sa drugom
osobom iskoritavajui duevnu bolest ili duevnu nerazvijeost ili bilo kakvo stanje te osobe zbog
kojeg ona nije sposobna za otpor. Ako je izvrilac dela sam uestvovao u onesposobljavanju delo se
tretira kao silovanje. Ako je delo uinjeno na naroito okrutan ili poniavajuci nain ili je uinjeno vie
odnosa ili s njim izjednaenih radnji, to e se uzeti kao oteavajua okolnost, kao i u sluaju kada je
usled dela nastupila teka telesna povreda.
KRIVINA DELA PROTIV SPOLNE SLOBODE I MORALA:
SPOLNI ODNOS ZLOUPOTREBOM POLOAJA, PRINUDA NA SPOLNI ODNOS, BLUDNE RADNJE,
NAVOENJE NA PROSTITUCIJU
SPOLNI ODNOS ZLOUPOTREBOM POLOAJA
Delo se sastoji u navoenju zloupotrebom svog poloaja na spolni odnos ili drugu sa njim
izjednaenu spolnu radnju druge osobe koja se zbog imovinskog, porodinog, drutvenog,
zdravstvenog ili drugog stanja ili tekih prilika nalazi prema njemu u odosu zavisnosti.
PRINUDA NA SPOLNI ODNOS
Kada se druga osoba prisili na spolni odnos ili sa njim izjednaenu spolnu radnju ozbiljnom pretnjom
nekim tekim zlom.
BLUDNE RADNJE
To je svaka fizika radnja osim obljube i protivprirodnog bluda, koja se vri, na telu, ili dodirom tela, a
koja ima za cilj zadovoljenje polnog nagona. Znai, ako fiziki kontakt izmeu jedne i druge osobe
nije postojao, onda ne postoji ni bludna radnja. Bitno je da se dodirom tela druge osobe ide na
zadovoljenje polne pohote.
Tu spadaju raznovrsni nasilni polni postupci bilo iz oblasti prirodnog ili neprirodnog polnog optenja,
osim obljube i protivprirodnog bluda, kojima se zadovoljava polna pohota preko tela druge osobe,
heteroseksualne ili homoseksualne osobe. Bludna radnja sastoji se iz: dodirivanja, pipanja, tipanja,
trljanja polnih organa ili delova tela u blizini polnog organa i to rukom, ustima, jezikom itd
NAVOENJE NA PROSTITUCIJU
Delo se sastoji u navoenju, podsticanju ili namamljivanju druge osobe na pruanje seksualnih
usluga (ili na drugi nain omoguavanju njene predaje drugome radi pruanja seksualnih usluga) ili
na bilo koji nain uee u organiziranju ili voenju pruanja seksualnih usluga, od strane osobe koja
tako postupa u nameri ostvarenja koristi. Delo ima 3 tea oblika:
1) Kada se radnja navoenja ostvari na poseban, specifian ili opasan nain - upotrebom sile ili
pretnje, obmanom ili nanoenjem vee tete pasivnom subjektu.
2) Kada se radnja navoenja ostvari koritenjem teke situacije koja je proistekla iz boravka te
osobe u inostranstvu.
3) Kada se radnja navoenja ostvari prema posebnoj kategoriji pasivnog subjekta - detetu ili
maloletniku.
ZADOVOLJENJE POHOTE PRED DETETOM ILI MALOLETNOM OSOBOM,
ISKORITAVANJE DETETA ILI MALOLETNIKA RADI PORNOGRAFIJE,
UPOZNAVANJE DETETA SA PORNOGRAFIJOM,RODOSKRVNUE (INCEST)
ZADOVOLJENJE POHOTE PRED DJETETOM ILI MALOLJETNIKOM
Kada se pred detetom ili maloletnikom ine radnje namenjene zadovoljenju vlastite ili tue pohote ili
ko navede dijete da pred njim ili drugom osobom vri takve radnje.
RODOSKRVNUE - INCEST
Rodoskrvnjenje spada u krivina dela protiv braka i porodice kao to su dvobranost, vanbrana
zajednica sa maloletnim licem i druga. Delo se sastoji u vrenju spolnog odnosa ili druge sa njim
izjednaene spolne radnje izmeu srodnika po krvi u pravoj liniji ili izmeu brata i sestre.
Ekspertizni postupak u sudskoj medicini se sastoji u:
- Dokazivanju snoaja
- Eventualnim povredama
- Eventualnom razdevienju
- Obljubnoj sposobnosti poinitelja
ISKLJUIVANJE I DOKAZIVANJE OINSTVA I MATERINSTVA
Oinstvo (paternitas) moe se posmatrati sa pravnog i sa biolokog gledita. Po zakonu, dete roeno
u braku vai kao brano. U biolokom smislu otac deteta je onaj mukarac iji su spermatozoidi
oplodili jajnu eliju iz koje se dete razvilo. Analogno oinstvu, maternitas se odnosi na utvrivanje
majke deteta. To dolazi u obzir, ako postoji sumnja za zamenu dece u porodilitima, ili ako su deca
zamenjena na neki drugi nain. Znatno ree postavlja se pitanje materinstva - maternitas, nego to
se to postavlja u sluajevima oinstva - paternitas. Za iskljuivanje, odnosno utvrivanje oinstva,
moe se primeniti vie metoda:
1.VREME PROVERAVANJA OPLODNE MOI (POTENTIA GERMINALIS) ,
odnosno vreme koncepcije, mora se poklapati sa vremenom dana roenja deteta. Ovaj nain
identifikacije oinstva je vrlo nesiguran iz razloga, to se proveravanje oplodne moi, odnosno
vremena koncepcije, vri retrogradno, pa se ova metoda upotrebljava iznimno.
2.UTVRIVANJE VREMENA KONCEPCIJE (DOBA ZAEA ),
na osnovu telesne razvijenosti novoroeneta i trajanja trudnoe. Ova metoda identifikacije, moe se
primeniti samo onda ako znamo taan izgled novoroeneta pri roenju. Bez znaaja je, ako
pretpostavljeni otac, u vreme zaea deteta, dokae za to vreme svoju odvojenost od supruge.
3.ANTROPOLOKI PREGLED NA OSNOVU SLINOSTI DETETA SA PRESUMPTIVNIM OCEM I
MAJKOM,
Uporeuju se antropo-morfoloke osobine glave, aka i stopala deteta, majke i presumptivnog oca.
Postoji preko 200 parametara za antropo-morfoloki pregled. To su oblik glave i potiljka, zatim kosa,
lice, elo, obrve, otvor onih kapaka,one jabuice, duice, nos, usta, usne, zubi, bradak, ui ,eono
nosni profil, nosno usneni profil, vilice, ake, prsti, nokti, dlan, hod i dr.
4.IZNALAENJE KOD DETETA I PRESUMPTIVNOG OCA ISTIH NASLEDNIH MALFORMACIJA ,
odnosno patolokih osobina, iji je modus nasleivanja poznat. Sve ove kao i druge anomalije mogu
posluiti kao verovatni dokazi oinstva,.
5.IDENTIFIKACIJA NA OSNOVU NASLEDNO BIOLOKIH OSOBINA ,
koje dete nasleuje od majke i oca. Vri se odreivanjem krvnih grupa i serumskih faktora i
odreivanjem tkivnih grupa (HLA tela). Za hematoloku analizu treba uzeti krv, majke, deteta i
presumptivnog oca. Hematolokim analizama ne moe se sa sigurnou utvrditi oinstvo, ali se u
sluaju neslaganja genetskih faktora moe samo iskljuiti. Ako dete ima neki dominantni faktor, a tog
faktora nema niti majka, niti presumptivni otac, onda je taj faktor dete moglo naslediti samo od neke
druge osobe, i prema tome presumptivni otac se moe iskljuiti iz oinstva.
SMRT NOVOROENETA I UBISTVO NOVOROENETA PRI POROAJU
Ubijanje novoroeneta moe biti dvojako:
1) od sopstvene majke (infanticidium),
2) od ma koga drugoga (edomorstvo - puericidium).
edomorstvo je dvosloenica od edo i umorstvo, po ugledu na latinski naziv infanticidium od infans-
edo i cidio- ubiti. edomorstvo je ubijanje novoroeneta od strane sopstvene majke za vreme ili
neposredno posle poroaja. Usmrenje novoroeneta od njegove sopstvene majke krivini zakon
tretira kao olakano krivino delo, zbog toga to se majka-porodilja za vreme poroaja i jedno vreme
neposredno posle poroaja, usled poroajnih bolova i uzbuenja, nalazi u izuzetnom telesnom i
duevnom stanju smanjene uraunljivosti koja proizlazi iz njene psihike i somatike
neuravnoteenosti. Za postojanje edomorstva, u sudsko medicinskom smislu moraju biti ispunjeni
sledei uslovi:
1. da je ubijeni plod novoroene, tj. da omeivanje pupanika nije zavreno i da creva sadre
mekonijum;
2. da je novoroene ivo roeno;
3. da je novoroene namerno usmreno od svoje sopstvene majke, ili aktivno primenom nasilja,
ili pasivno neukazivanjem po ivot neophodne pomoi;
4. da se takvo usmrenje dogodilo za vreme novoroenosti i pod okolnostima predvienim
lanom zakona, to jest da je majka usmrtila plod "za vreme poroaja ili neposredno posle
poroaja dok traje poremea psihike uravnoteenosti porodilje".
edomorstvo je ostvarljivo samo na novoroenetu, jer usmrenje ploda pre novoroenja odnosno
novoroenosti je nasilni pobaaj, a usmrenje posle novoroenja je ubistvo, odnosno deteubistvo.
Iz zakonskog teksta se vidi da postoje dva oblika edomorstva -svreno i -pokuano.
Krivino delo je svreno sa nastupom smrti ploda, a pokuaj krivinog dela predvien je drugim
stavom ovog lana. Da bi mogli objasniti sutinu edomorstva, moramo razjasniti pojam
novoroenosti i novoroeneta.
Novoroene je dob od konca doba ivota (od kraja materinog ivota ploda) zaetka (foetusa) do
poetka vanmaterinog ivota dojeneata. Ako je omeivanje pupanika zavreno, ako su creva
osloboena od mekonijuma i ako je zapoela vanmaterina ishrana, onda govorimo o dojenetu ili
odojetu.
ALKOHOL: ALKOHOL I SAOBRAAJNE NESREE
Alkohol je jedan od najveih krivaca koji indirektno utie na saobraajni traumatizam. Alkohol u krvi
izraava se u promilima (). Koncentracija od 0.6 2x poveava greke u vonji zbog poremeene
percepcije i psihomotorike. Koncentracija od 1 poveava greke do 30x.
Delovanjem preko CNS-a alkohol znatno smanjuje panju i mo rasuivanja, naroito mo brzog
reagovanja. Produeno je vreme reakcije na vizuelne, slune (akustike) i motorne podraaje (vreme
koje je prolo od trenutka opaanja do reagovanja).
Takoe kod koncentracije od 1 smanjena je otrina vida, sueno je vidno polje, postoji prostorna
dezorjentacija (kriva procena brzine i udaljenosti vozila, te smanjena sposobnost prilagoavanja na
svetlost i farove). Zbog smanjene moi zapaanja mogu ispasti pojedini objekti i nastati duple slike.
Dozvoljena koncentracija alkohola u krvi proseno iznosi 0.3 i ne pravi nikakve smetnje, mada je i
to individualno. Kod nekih osoba koncentracija od 0.8 ne pravi nikakve smetnje.
Kod koncentracija iznad 1.2 nijedan ovek nije sposoban za upravljanje motornim vozilom!
PRAVILNIK O USLOVIMA I POSTUPKU ZA PREKID TRUDNOE
lan 3
Prekid trudnoe vri se po zahtevu trudne ene. Ako se radi o maloletnoj trudnici ili trudnici lienoj
poslovne (radne) sposobnosti, tada zahtev za prekid trudnoe podnosi roditelj, staratelj ili socijalna
ustanova. U izuzetnim sluajevima, ako je maloletna osoba starija od 16 godina i ako ima poslovnu
(radnu) sposobnost i sredstva za egzistenciju, moe sama podneti zahtev. Ako je mlaa od 14 godina
mora psotojati saglasnost roditelja.
lan 4
Zahtev se podnosi zdravstvenoj organizaciji koja ima organizovanu ginekoloko-akuersku slubu.
lan 5
Regulie uslove odobravanja. Zahtev za prekid trudnoe punoletne osobe ili trudnice sa 16 godina sa
poslovnom sposobnosti, odobrie prvostepena lekarska komisija ako trudnoa nije starija od 12
sedmica i ako se prekidom trudnoe nee neposredno ugroziti ivot i zdravlje trudnice. Zahtev
odobrava ginekolog najkasnije 2 dana od podnoenja zahteva. Trudnice koje ne zadovoljavaju ove
uslove podnose zahtev drugostepenoj komisiji koja se sastoji od 5 lanova (3 lekara, socijalni radnik i
predsjedavajui komisije - ginekolog). Odobrenje ove komisije je konano u roku od 8 dana od
podnoenja zahteva.
lan 8
Ova komisija moe odobriti prekid trudnoe:
Ako se radi o maloletnoj trudnici ili onoj koja je liena poslovnih sposobnosti.
Ako je trudnoa starija od 12 ali ne od 20 sedmica.
Ako dalje odravanje trudnoe moe ugroziti ivot trudnice.
Ako se na osnovu saznanja medicinske nauke moe tvrditi i oekivati da e se roditi dete sa tekim
telesnim ili psihikim nedostacima.
Ako se radi o trudnoi koja je nastala kao rezultat krivinog dela: silovanja, obljube, rodoskrvnua.
Ne moe se odobriti ako je trudnoa starija od 20 sedmica.
Sam prekid trudnoe (fetalnu smrt) treba prijaviti sudsko-medicinskom organu u roku od 3 dana.
Sudsko-medicinski aspect abortusa:
-Ustanoviti da je trudnoa postojala.
-Ustanoviti da li je plod bio iv. Ustanoviti stepen oteenja zdravlja ako postoji.
ALKOHOL: DELOVANJE ALKOHOLA NA OPTU SPOSOBNOST VONJE
Razlikujemo 6 faza alkoholisanosti:
I. faza (ispod 0.1 ) ne moe se sa sigurnou dokazati da je naeni etanol porekla iz
alkoholnog pia.
II. faza (0.1 - 0.5) nema znaajnih promena funkcija telesnih sistema.
III. faza - faza stimulacije (0.5-1.3) Javaljaju se promene u mentalnoj, motornoj i ulnoj sferi.
- Mentalna sfera. Usled uslovno reeno stimulirajueg dejstva alkohola na modanu koru,
oslabljen je njen inhibitorni efekat prema niim sferama CNS-a, prisutna je nedovoljna
samokritinost u donoenju odluka. To se ogleda u poveanom linom isticanju i precjenjivanju
svojih sposobnosti sa istovremenim padom koncentracije.
- Motorna sfera. Poremeaj sloenih refleksnih radnji kao to su pokreti prstiju, sinhrono
kretanje onih jabuica.
- ulna sfera. Poremeaj daljinskog ocenjivanja i loe procenjivanje udaljnosti objekata,
posebno ako se posmatra objekat u pokretu. Produava se zabljetavanje zbog usporene
adaptacije, a javlja se i depresija kolornog vida (naroito na crvenu i zelenu boju). Opta
vozaka sposobnost u ovoj fazi smanjena je za 20-30%.
IV. faza inkoordinacije (1.3-2)
- Mentalna sfera. Oteenje ili sasvim izgubljen inhibitorni efekat viih modanih centara nad
niim, upadljiva je agresija, a kod nekih i depresija. Kritinost u donoenju odluka je bitno
smanjena.
- Motorna sfera. Sposobnost tanog izvoenja svesnih i automatskih pokreta je bitno oteena,
najee sasvim izgubljena, jer se njihova kreacija kroz CNS odigrava usporeno i neprecizno.
Naroito je izraen nesinhronizam pokreta onih jabuica, usled ega se teko centrira ona
osovina.
- ulna sfera. U sferi vida bitno je poremeeno vienje i daljinsko procenjivanje, posebno ako
su predmeti u pokretu. Deprseija kolornog vida za crvenu i zelenu boju. Fenomen
zasljepljivanja znatno je produen; vrlo se teko uoavaju slabo osvetljeni predmeti to je od
velikog znaaja za nonu vonju. Opta vozaka sposobnost smanjena je za 30-100% zavisno
od saobraajne situacije.
V. faza konfuzije (2-3) Jasno ispoljeno dejstvo alkohola na sve funkcije koje se integriu preko
CNS-a. Postoji teko intelektualno oteenje, poremeena prostorna i vremenska orjentacija,
pojava duplih i lanih slika, pospanost. Ovakve osobe su u potpunosti nesposobne za
uestvovanje u saobraaju.
VI. faza stupora i kome (^ od 3) Prisutan je visok stepen dezorjentacije i zbunjenosti izazvan
tekom depresijom. Delovanje alkohola na CNS je takvo da moe dovesti do gubitka svesti i
smrti.
ALKOHOL: JAINA ALKOHOLNOG PIA; NAINI UNOENJA ALKOHOLA;
KONCENTRACIJA ALKOHOLA U ALKOHOLNOM PIU (SA PRIMERIMA)
Jaina alkoholnog pia.
Zavisi od koliine koncentrovanog alkohola u 1L pia. Izraava se u vol % (ml alkohola/lOOml pia)
Naini unoenja alkohola:
-
Preko disajnih organa (kod radnika koji rade u pivarama) - ne prelazi 0.2
-
Preko koe (alkoholni oblozi)
-
Unoenjem veih koliina voa i soka - 1 kg groa 0.2
-
Konzumiranjem alkoholnih pia. Koncentracija alkohola u alkoholnom piu izraava se u gramima
apsolutnog alkohola prema formuli:
A (apsolutni alkohol) = (specificna teina) x V (ml alkohola)
Treba prevesti vol% u grame preko specifine teine:
= 0.79 g/ml za alkohol pa se priblino uzima da je 0.8 g/ml
Npr. kada se radi o konjaku, koncentracija alkohola je 40% pa je 40 x 0.8 = 32g alkohola/lOOml pia.
Kada se radi o pivu, koncentracija alkohola je 3-4% pa je 4 x 0.8 = 3.2g alkohola/lOOml pia
TRASEOLOGIJA: SPERMA; DLAKE I KOSA;
Dlake i kosa, sperma - morfoloki i fizikalno se ne moe odrediti kojoj osobi pripadaju.
Ekspertizom se utvruje: da li se radi o dlaci ili biljnom vlaknu, da li je ljudska ili ivotinjska, pripada li
mukoj ili enskoj osobi, sa kojeg je dela tela, da li je iupana ili je spontano ispala, da li je oteena,
da li je bojena i potie li od osobe na koju se sumnja.
Makroskopski se odredi: broj uzoraka, oblik, duina, boja, promena pigmentacije.
Mikroskopski se odredi: kutikula, medula, debljina, eventualna neistoa.
Sperma - trai se u sluaju silovanja, incesta, protivprirodnog bluda, u rodnici ive ili mrtve ene, na
telu, odei, posteljini. Spermatozoidi se mogu dokazati u rodnici ive ene oko 34h, na leu 30h i do 3
nedelje. Spermatozoidi se posmatraju pod mikroskopom, pravi se nativni preparat ili se boji
toluidinom
.
SUDSKA ANTROPOLOGIJA
Sudska antropologija - je disciplina za primenu fizikih antropolokih standardnih naunih tehnika pri
identifikaciji posmrtnih ostataka. Ove analize obuhvataju odreivanje pola, doivljene starosti,
populacijske pripadnosti, visine i prisutnost bilo kakvih (kongenitalnih, patolokih ili traumatskih)
osteolokih posebnosti (posebnosti na kostima i skeletu). Krajnji cilj ovih analiza je identifikacija
pronaenih ljudskih ostataka te u sluajevima kada je to mogue odreivanje uzroka i naina smrti.
Za razliku od sudske patologije, ije analize su usmerene na meka tkiva nedavno umrlih osoba,
forenzika antropologija bavi se prvenstveno osteolokim ostacima.
SUDSKA ODONTOLOGIJA
Sudska odontologija - utvrivanje identiteta na osnovu statusa zuba. Kad je re o identifikacijskoj
odontologiji treba razmatrati dva aspekta: traseoloki i identifikacijski. Prvi se odnosi na identifikaciju
osoba prema tragovima zuba (ugriza, odgriza i sl.) pronaenih na mestu dogaaja, a drugi se odnosi
na identifikaciju osoba i mrtvih tela. Usporedba statusa zuba pronaenog mrtvog tela nepoznate
osobe sa statusom zuba iz zubnih kartona, rendgenskih snimaka zuba, medicinske dokumentacije o
preboljenim traumama ili bolestima i slino. Osim utvrivanja identiteta mrtve osobe moe se raditi i o
identifikaciji poinitelja i/ili rtve koji je ostavio tragove zubi na drugoj osobi ili predmetima. U postupku
klasine identifikacije gleda se broj zubi, njihov poloaj i raspored, veliina, razmak, a zatim i
osobitosti zuba i zubala. Mogu se koristiti i tragovi stomatolokih zahvata poput popravaka, plombi,
kruna, mostova, proteza i dr.

Primena analize DNK u pravnoj medicini
Analiza DNK je zasigurno jedna od najznaajnijih i najpouzdanijih biometrijskih metoda identifikacije.
Koristi se u mnogim podrujima istraivanja, a nama najzanimljivija primena je u podruju
kriminalistike i sudske medicine gde se analiza DNK koristi za utvrivanje identiteta nepoznate osobe,
dokazivanje roditeljstva, posmrtnu identifikaciju ostataka mrtvog tela, odreivanje pola osoba,
odnosno za traseoloku identifikaciju, te kriminalistika istraivanja kaznenih dela. Primena analize
DNK za traseoloku identifikaciju podrazumeva identifikaciju osoba koje su u vezi s kaznenim delom
analiziranjem tragova biolokog porekla pronaenih na mestu dogaaja. Vana osobina DNK jeste da
je izuzetno stabilna molekula i ukoliko se pravilno uva redosled njenih sastavnih jedinica se ne
menja, pa se tako konzerviran uzorak moe iskoristiti i za uporeivanje tog DNA profila sa nekim
drugim i nakon nekoliko godina.
SAMOUBISTVO
Samoubistvo je svesno i namerno unitenje sopstvenog ivota. Za pojam samoubistva bitni su:
- svesnost postupka i njegovih posledica,
- namera izvrenja postupka i
- postupak namernog unitenja sopstvenog ivota.
Samoubistvo naim zakonom nije inkrimisano kao krivino delo, Navoenje na samoubistvo i pomaganje u
samoubistvu ini posebno krivino delo:
1.
Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvrenju samoubistva. Ko delo iz stava 1.
ovog lana uini prema:
a)
maloletnom licu koje je navrilo 14 godina ili
b) licu ija je sposobnost da shvati znaaj svog dela smanjena ili
c)
licu ija je sposobnost da upravl j a svoj i m postupci ma bi l a bi tno smanj ena , kaznie se.
2. Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema:
a)
mal ol etni ku koj i ni j e navri o 14 godi na i l i
b) prema l i cu koj e ni j e mogl o shvati ti znaaj svoga del a i l i
c)
koj e ni j e mogl o upravl j ati svoj i m postupci ma,
uinilac e se kazniti po lanu 36. ovog Zakona.
Zakonodavac razlikuje teinu dela prema uzrastu i prema duevnom stanju osobe koja se navodi na
liavanje svog vlastitog ivota i to razlikovanje se ogleda u tri stepena.
NAVOENJE NA SAMOUBISTVO , znai podstrekavanje na samoubistvo, odnosno nagovaranje i
stvaranje odluke kod jedne osobe da izvri samoubistvo. Navoenje i podstrekavanje na samoubistvo
moe se izvriti na razne naine, prikazivanjem beznadene situacije u kojoj se to lice nalazi, zatim
zastraivanjem, pretnjama itd.
POMAGANJE U SAMOUBISTVU
odnosi se na sve one delatnosti koje olakavaju izvoenje samoubistva osobe koja je donela odluku
o liavanju svog vlastitog ivota. Pomaganje u samoubistvu sastojalo bi se u davanju saveta o nainu
i sredstvu samoubijanja, prikladnosti sredstava, bezbolnosti naina itd. Isto tako pomaganje u
samoubistvu bilo bi i davanje sredstava licu koje je donelo odluku o samoubijanju, na primer davanje
prikladne ome za veanje, efikasnog otrova za trovanje itd. Sem svrenog samoubistva, postoje jo i
pokuana samoubistva (tentamen suicidii), uslovljena samoubilakom namerom, preduzimanjem
samoubilakih radnji i upotrebom za ivot opasnog sredstva ili naina, ali nasuprot nameri, ostaju
nedovrena iz ranih uzroka kao to su: nepodobnost sredstava ili naina izvoenja, neumesnost,
neodlunost, sluajno spaavanje od drugih, blagovremeno ukazana Iekarska intervencija. Povrede
kod pokuaja samoubistva, moraju se diferencijalno dijagnostiki odvojiti od samopovreda
(automutilatio), lanih samopovreda (pseudomutilatio), zatim od ubilakih zadesnih povreda, to treba
uvek imati na umu prilikom sudsko-medicinskog vetaenja.
MESTO (SCENA) SMRTI (ZLOINA): UVIAJ, FORENZIKO - PRAVNE PROCEDURE

Uviaj prilikom ubistva
Uviaj je postupak kojim se vane injenice potvruju ili razjanjavaju neposrednim opaanjem. Pre
poetka kaznenog postupka uviaj obavjla istrani sudija, a ako je on spreen, policija. Izuzetno je
vano da se prvi radovi na mestu dogaaja obavljaju po svim pravilima struke, jer su upravo oni
najee presudni za uspeh cele istrage. Jedno od osnovnih pravila kod uviaja prilikom ubistva jeste
da se nita ne dodiruje, nita ne menja dok sve ne bude identificirano, izmereno i fotografisano. Kod
svakog ubistva u ekipi za uviaj treba biti istrani sudija, drzavni tuilac, specijalista za krvne delikte,
kriminalistiki tehniar i specijalista sudske medicine. Vano je takoe da na mestu dogaaja osim
ekipe za uviaj ne ulaze druge osobe, a lanovi ekipe samo onim redosledom koji odredi voa ekipe.
Zato je vano da se mesto dogaaja od prvog trenutka obezbedi da bi se izbegla kontaminacija
eventualnih tragova i tako omoguio to kvalitetniji uviaj.
Uviaj se sastoji od statikog i dinaminog dela.
-
U statikom delu uviaja: voa ekipe i kriminalistiki tehniar ulaze na mesto dogaaja sa rukama
u depu ili gumenim rukavicama, te markiraju sve vidljive tragove i predmete koji se oznaavaju
brojem ili slovom, a moraju biti zavedeni u zapisniku uviaja, skici i fotografskom elaboratu. U ovom
statikom delu uviaja opisuje se: le, njegov poloaj, vidljive ozlede, tragovi krvi, opisuje se izbliza
okolina lea. Ako ima tragova krvi oznaava se je li osuena ili vlana, veliina ili oblik tragova. Ruke
lea treba obavezno zatiti najlonskim vreama radi kriminalistike obrade. Pre dinaminog dela
uviaja potrebno je detaljno fotografisati le, ostale tragove iz svih poloaja sa detaljima tragova krvi,
ozlede, kao i skicirati mesto dogaaja.
-
Nakon to je proveden ovaj deo statikog uviaja, prelazi se na dinamini deo uviaja, te se najpre
le okree radi pronalaenja i osiuguravanja predmeta i tragova krivinog dela. Pri okretanju tela
potrebno je zatititi ozlede kako ne bi dolo do meanja tragova krvi. Le se snima i sa strane na
kojoj je leao, a zatim se snima i mesto na kojem je telo lealo. Pregled odee ini celinu sa
pregledom tela.
Uviaj prilikom silovanja
silovanje primenom fizike sile ostavlja tragove na mestu dogaaja. Iskaz oteenja slui za
usmeravanje na mesto i vrstu tragova.
1.
na otvorenom se mogu nai tragovi gaenja trave i zemlje. U vlanom terenu utisnut uzorak
tkanine sa kolena ili potplate cipele izvrioca.
2. u zatvorenom prostoru lake se mogu nai tragovi sperme i krvi. arav, presvlaka sedita
automobile idr sloe se tako da nita sa njih ne otpadne i tako se pakuju.