MEDIJSKA KULTURA DAGLAS KELNER Medijska kultura koristi slike, zvuke i predstave, a oni formiraju sadraje svakodnevnog ivota,

dominiraju slobodnim vremenom, oblikuju politika gledita, drutveno ponaanje, graa koju donose oblikuje identitet ljudi. Industrija culture ima proizvode kao to su film, radio, televizija, a oni stvaraju modele koji odreuju kako treba da izgleda mukarac, kako ena, uspeh ili neuspeh, slab ili ne. Formiraju se shvatanja o klasama, etnikoj pripadnosi ili rasi, nacionalnosti, seksualnosti. Medijska kultura formira drutvene vrednosti, dominantna gledita ta je dobro ili loe, moralno ili ne, pozitivno ili ne. Slike u medijima su simboli ili mitovi koji ine optu kulturu. Time se stvara identitet, ta medijska kultura proizvodi nove oblike globalne kulture. Medijsku kulturu ini: radio sistem, nosai zvuka, sredstva emitovanja Filmovi I nain njihove distribucije (biokopi, video klubovi, telev. emitovanja) tampani mediji, od novina do asopisa Televizijski system, koji ini osnovu medijske kulture Medijska kultura se zasniva na predstavama, koristi i sliku i zvuk. Razliiti mediji kombinuju sliku ili zvuk ili kombinuju ova dva izraza Medijska kultura je industrijska kultura, zasnovana na modelu masovne proizvodnje, namenjena masovnom auditorijumu ona je oblik komercijalne kulture, ona proizvodi robne article, koji privlae privatan profit ogromnih korporacija. S obzirom da je medijska kultura namenjena masama, irokom auditorijumu, bavi se savremenim temama, usmerena je na aktuelna pitanja I tako je ona u vezi sa savremenim ivotom, stvara obeleja I simbole savremenog ivota. To je I kultura visoke tehnologije, primenjuje tehnoloka dostignua. ini bitnu oblast ekonomije, njen najprofitniji deo I dobija globalni znaaj. Ona je I oblik tehno kulture, spaja tehnologiju i kulturu u nove oblike, stvara nove tipove drutva. Predstave medijske kulture pokazuju ko ima mo a ko ne, ko ima pravo da tu mo koristi, slabima se alje poruka ta treba da uine da bi preiveli. Bitno je shvatiti, s obzirom da smo izloeni uticaju medija I potroakom drutvu, kako kritikovati, tumaiti I shvatati poruke medija. Informativni programi I zabavni predstavljaju izvor kulturne pedagogije, ue nas kako da mislimo, verujemo, ega da se plaimo, ega ne. on medijski prostor naziva zavodljivo okruenje, a italac treba da se osposobi da se lake snalazi u tim uslovima. Sticanje sposobnosti tumaenja, kritikovanja I odolevanja medijskim manipulacijama doprinosi boljem odnosu prema dominantnim medijima I kulturi. Cilj takvog pronicanja u fenomen medijske kulture je jai suverenitet linosti prema medijskoj kulturi, zatim vei uticaj u sopstvenoj kulturnoj sredini, kao i pismenost kako bi se stvorili drugi, novi oblici kultura.

MEDIJSKA KULTURA I DRUTVO Cilj studije osnov za razumevanje medijske kulture i predlog naina njenog shvatanja, primene i procene. Osnov za tumaenje, prouavanje, analizu, i kritiku sadraja medjske kulture, kao i procenjivanje njenog delovanja. Ispituje kako se medijska kultura ukrsta sa politikim i drutvenim ivotom Kako oblikuje svakodnevni ivot Utie na nain razmiljanja i ponaanje Na predstave ljudi o sebi i drugima Izgradjuje identitet. Ispitivanje kako m. k. stvara oblike ideoloke dominacije koji doprinose odnosu snaga Stvara izvore za izgradnju identiteta, sticanje moi, pruanje otpora i borbu. m.k. mesto borbe za prevlast socijalnih grupacija i suprotstvaljenih politikih ideologija a sve kroz slike, predstave, prie i mitove medijske kulture. Defi. kulture aktivnosti sa visokim stepenom zajednikog uea, pomu koje ljudi stvaraju svoje drutvo I sopstveni identitet. K. oblikuje linosti, budi I neguje njihove potencijale I sposobnost govora I delanja, kao I kreativnost. Medijska kultura ini takodje sve ovo, ali je I nova za ljudsko iskustvo. Pojedinci provode mnogo vremena itajui novine, gledajui televiziju, filmove I konzumenti su m. k. Tako ona dominira svakodnevnim ivotom, ona je jedinstvena scena, ali I privlaan prostor koji privlai nau panju, tvrde da ona tako podriva kreativnost I ljudske potencijale. Istrauje posledice kolonizacije drutva I kulture, sto su sve posledice uticaja medijske kutlure. Glavna tema knjige kako to oblici medijske kutlrue navode pojedinca da se identifikuje sa dominantnim politikim I drutvenim ideologijama, stanovitima I predstavama. To nije kruta ideoloka indoktrinacija, ve je re o zadovoljstvima koje nude mediji I potroaka kultura. M. k. nudi zabavu, ona je prijatna, slike, zvuci I predstave su tu da zavedu, a potom da se auditorijum identifukuje sa nekim gleditima, stavovima, pozicijama. Mediji I potroaka kultura ine celinu I zajedno rade na stvaranju miljenja I ponaanja koja se uklapaju u postojei system vrednosti, verovanja I obiaja. Publika, ipak, moe da se suprostavi dominantim znaenjima I porukama. Moe da koristi svoju kulturu kao izvor vlastite moi I stvaranja sopstvenih znaenja, identiteta I oblika ivota, da daje svoja tumaenja I odrednice m.k.. M. k. stvara resurse koji se mogu prihvatiti I odbaciti, stvarajui sopstveni identitet nasuprot zadatim modelima. M.k. navodi pojedince da se priklone postojeoj organizaciji drutva, ali im daje I naine, sredstva, koja im mogu pomoi u sukobu sa drutvom. Studija se bavi ispitivnjem I ovih protivrenih uticaja.

M. k. definie je kao kompleksan fenomen koji se opire stvaranju jedinstvene teorije. ezdesetih I sedamdesetih teorije o medijskoj manipulaciji I dominaciji mediji su svemona sredstva drutvene kontrole I nameu monolitnu, dominantnu ideologiju. Novi model nove teorije naglaavaju mo audiotorijuma da se odurpre manipulacijama, stekne mo pomou sadraja vlastite kulture. Kritikuje oba pristupa kao jednostrana I studija treba da izgradi multidimenzionalni kritiki pristup problemu, a da se protivreni pristupi m. k. teorijski obrade. Teorija se gradi na osnovu analize konkretnih fenomena, I da se oni dovode u vezu sa promenljivou drutva. Kritiko ispitivanje medijske kulture podrazumeva istraivanje naina na koji industrija kulture stvara specifine sadraje koji reprodukuju drutvene diskurse kako popularni filmovi, muzika ili pop fenomeni kao Madona, serije ili reklame, kako oni oblikuju stanovita, stavove I uverenja I utvrdjuju oblike drutvene moi, jer oni slue interesima drutvene dominacije ili su oblici otpora istoj ili proizvode protivrena dejstva, I jedna I druga. Metoda studije - da utvrdi vezu izmedju kulturnih sadraja dananjice I savremenih politikih I kulturolokih sukoba, nain na koji se oni uklapaju. Studija iznosi neke modele studija medijske kulture koji su kritiki, multikulturalni I multiperspektivistiki. Kritike studije kulture bave se unapredjenjem projekta demokratije, obja. Kako m.k. moe da bude velika prepreka demokratiji, ali I saveznik u tim procesima. Ako se promoviu reakcionarni stavovi, kao to su rasizam, seksizam, rodna diskiminacija, onda je ona prepreka demokratiji, a ako napada te pojave, onda ona ini dobro. Ciljje otkriti nain na koji treba prouavati kulturu kako bi se shvatili naini stvaranja, prirodai uinak medijske kulture. Dovodi u vezu drutvo, treba ga razumeti da bi se tumaila njegova kultura. Studiju zbog toga ine prouavanja istorije, drutvene teorije, teorije komunikacije, studije kulture, kako bi se razjasnili fenomeni I efekti popularnih formi kulture. Polazi od pretpostvke da su kultura I drutvo teren sukoba, a kulturni sadraji nastaju u okviru nekog konteksta, zastupaju stav u sukobu svojom idejom I simbolikom. M. k. je posledica stavova modernog drutva, prema tome, dobar je primer preko koga je mogue analizirati savremeno drutvo, politiku I savremeni ivot. Bavi se razlozima zbog kojih odrejeni sadraji postaju popularni. Bavio se pre svega m. k. SAD-a, ta kultura je prisutna u celom svetu, tako da se studija bavi I fenomenom globalizovane potroake I medijske kulture.Amerika kultura utie na kulturu irom sveta, stvara obilike globalne popularnosti. Fenomeni kojima se bave ameriki mediji deo su opte svetske kulture I nemaju samo regionalni, ve svetski znaaj.

Studija nastaje u specifinom istorijskom trenutku, on ga naziva trijumfom konzvervativizma u SAD-u I zapadnoj Evropi. 1. poglavlje tema: iznosi concept o tipu studija kutlure I drutvene teorije potrebne za razumevanje m. k. 2. politika I ideologija holivudskog filma Reganovog doba kako filmovi prenose konzervativnu politiku perioda 3. potreba razotkrivanja ideolokog sadraja m. k., ali I razloga zbog kojih su ideoloki sadraji neuspeni. Iznosi concept dijagnostike kritike preko prouavanja m. k. dijagnostikuje drutvene trebndove I tendencije, otkriva strahove, nade, elje koji ovi sadraji artikuliu. Dijagnostika kritika objanjava kako m. k. stavea osnove za oblikovanje identiteta I promovie ili reakcionarnu ili progresivnu politiku, ili iznosi protivrene stavove. Iznosi neke konkretne studije dijagnositek kritike I ispituje dominantne predstave klase, rase, roda, pola, maldih I savremene politike. 4. concept dijagnostike kritike tumai filmpove iz serije Poltergejst smatra da je to filmski izraz za strahove srednje klase od srozavanja na drutvenoj lestvici, gubitaka krova na glavom, raspada porodice tumui film Slaker, likove Bevisa I Batheda, na osnovu njih govori o nezadovoljstvu omladine na kraju 20. veka. Smatra da otkriva na taj nain krizne tendencije ispod slike sree potroakog drutva. 5. fimovi Spajka Lija, bavi se problemima rase, pola I klase, poredi te filmove sa rep muzikom, I time stavea sliku aktuenih socijalno-kritikih sadraja i naina kako se crnaki stavovi suprotstavljaju mejn strim kulturi I njenim ogranienjima, izraavajui sopstveno vienje represije I revolta. 6. analiza zalivskog rata- period vladavine Regana I Bua donosi televiziji veliki uticaj Buovu vladavinu naziva reimom I periodom stvaranja novog drutvenog poretka. Pronalazi filmove koji su stvorili klimu za ulazak SAD-a u rat sa Irakom bavi se razlozima kako je javnost mogla da tako masovno podri ovaj rat. Zalivski rat naziva globalnim medijskim dogaajem, 1994. sahrana Riarda Niksona kamera se stalno vraa na skromnu roditeljsku kuu teza televizijskog spektakla svako moe postati predsednik. 7. serija Poroci Majamija naziva ih postmodernistikim, uspon MTV dovodi do revolucije u muzici, multimedijske zvezde Majkl Dekson I Madona, I kako reklame staveraju prototipove pola I identifikacije, kao I sklonost ka kupovanju odreenih proizvoda. Imid kljuna uloga u m. k. I u svakodnevnom ivotu, izgled I stil jedne osobe dobijaju sve vei znaaj u izgradnji identiteta jedne osobe. Preko analize serije, MTV I Madone utvrdjuje trenutak u kome dolazi do promene u onome to se definie kao postmodernistika kultura, novi postmodernistiki identitet. Utvruje termin postmodernizma, zloupotrebe I upotrebe pojma. Medijske pojave vidi kao fenomene sa obelejima postmodernistikih I modernistikih strategija I vidi ovaj period kao trenutak prelaska modernizma u postmodernizam.

Uloga imida I mode u stavaranju identiteta, zatim mesto pop muzike, zvezda I promocija u savremenoj kulturi. 8. Madona njene promene imida imaju veze sa promenama u drutvu, transformacije vrednosti I politike jedne epohe. Njene protivrenosti oslikavaju konfliktne aspekte kulture jednog perioda 9. sajberpank fikciju I postmodernistiku teoriju sadraji koji daju fikcijskoteorijsku viziju drutva. Vidi slinost izmedju Bodrijarovih analiza drutva I rmana Vilijama Gibsona, I jedno I drugo je pokuaj sagledavanaj sadanjosti. Bodrijar I Gibson daju vizije budunosti kojima se moe objasniti sadanjost. Zakljuak navodi zadatke studija kulture I pitanja kojima bi trebalo da se ove studije bave u budunosti. Predlae sintezu drutvene teorije, kritike kulture I medijske pedagogije kako bi se analiziralo nae drutvo. Daje predloge za rekonstrukciju studija kulture Studije kutlure I drutvena teorija Mogu se najbolje sprovesti u kontekstu kritike teorije o drutvu Kritika teorija frankfurtske kole prua uvid u aspekte savrmenog drutva I kritike metode primenjive u studijama kulture. Kritikuje stavove frankfurtske kole, britanske drutvene studije su korekcija stavova frankfurtske kole Bavi se pojmom potroakog drutva I medijskog drutva ispituje teorije Fukoa, Bodrijara, Dejmsona Nove komjuterske informacione tehnologije Oblici mode I kulture Moi I znanja Subjektiviteta I identiteta an Bodrijar zastupnik teorije radikalnog prekida sa prethodnim formama drutva, kulture, politike I teorije. Knjiga ispituje Bodrijarovu tezu da ivimo u novoj postmodernistikoj eri, I razmatra vanost posmodernistike teorije za prouavanje drutva. Kelnerov stav je da ivimo u periodu prelaza iz jednog u drugi period, I to zahteva kombinovanje modernistikih I postmodernistikih strategija, I odbacuje tvrdnje o postmodernistikoj istorijskoj prekretnici. Smatra da je kombinovanje najboljih karakteristika modernistikih teorija sa nekim novim postmodernistikim perspektivama najbolji nain za razradu drutvene teorije I studije kulture. Tumaenje kulture sa stanovita produkcije I recepcije kutlurenih sadraja u konkretnom istorijskom kontekstu. U svojoj studiji on razvija concept koji je zapoet u britanskim studijama kulture na revidiranim, rekonstruisanim I osavremenjenim tuamenjima britanskih studija kulture, frankfurtske kole, postmodernistike teorije I

multikulturoloke teorije ovo bi bio spoj teorija drutva na kojima on gradi novi concept drutvene teorije. Ispituje kulturne sadraje na osnovu okolnosti u kojima oni nastaju deluju, I bavi se kljunim politikim pitanjima koji su u njima prisutni. Vremenski okvir je ranih 80poetak 90-te godine. Istorijski trenutak je kulturoloki sukob liberala, konzervativaca I radikala, a rezultat je konzervativistika hegemonija Reganove I Buove vlade, napadi liberala I radikala na njih I izbor liberalnije Klintovnove administracije 1992. godine. Zalivski rat I trijumf reganizma vre uticaj na medijsku kulturu tog perioda to opisuje u svom delu. Bavi se I kritikom pedagogijom medija, kako bi pojedinac mogao bolje da shvati sopstvenu kulturu, cilj je da se obezbede kritike metode kako bi se izbegla medijska manipulacija, stvorili sopstveni identitet I otpornost, I kako bi se mediji podstakli da stvaraju alternativne oblike kulture, da bi se drutvo menjalo. To bi vodilo sticanju kontrole nad sopstvenim kulturnim okruenjem. Inspirisan je frankfurtskom kolom, studija je pokuaj kritike kulture I vodi ka buduoj politici osloboenja. Bavi se pitanjem kako razliiti oblici medijske kulture stvaraju zadovoljstva, stavove I identitete koji ili pomau ili unazauju stvaranje demokratinog drutva.