You are on page 1of 15

Poziv kod Germana

03. maj 2004. 00:00 | Komentara: 0

Patrijarh German mi je sve ano, sa malo re i, saop tio da sam izabran za arhitektu na projektu i izgradnji hrama Sv. Save. Planove o izgradnji ovog objekta sa uvao Aleksandar Deroko. Gde su spaljene mo ti velikog srpskog prosvetitelja.
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Poziv kod Germana Komunisti najzad popustili Svetinja ponovo raste Svet upoznao srpskog svetitelja Blista zlatni krst Ratovi ko e radove Ponos svih Srba

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

PI E: Branko PE I , PROTOMAJSTOR POZVAN sam od sekretara patrijarha Germana da do em u Patrijar iju 22. septembra 1984. godine. Prigodno obu en, uzbu en, pristupio sam dvoru Patrijar ije. Do ekan sam na glavnim vratima, naspram Saborne crkve, i uveden na visoko protokolaran na in. Osetio sam da je ne to va no u pitanju. Uveli su me u prostoriju gde su se nalazili NJegova svetost patrijarh German i dr. or e Pe i , koga sam odranije poznavao, me utim patrijarha Germana dotle nisam upoznao. Uz upoznavanje i pozdrave po eli smo obi ne razgovore. Nije potrajalo dugo, patrijarh mi sve ano, sa malo re i, saop ti: ´Gospodine Pe i u, izabrani ste da budete arhitekta nastavka projektovanja i gradnje hrama Svetog Save, to podrazumeva i organizaciju svih pripremnih radova, osnivanje gradili ta i sve to je potrebno da se nastavi gradnja napu tenog hrama´. Istog momenta me je oblio hladan znoj i pobledeo sam od uzbu enja. Ume ao se u razgovor i patrijarhov li ni lekar dr or e Pe i i razgovor je na neki na in olak an. Patrijarh mi je saop tio da imaju planove koje su dobili od arhitekte Aleksandra Deroka i da bi bilo dobro da slede eg dana pregledamo te planove i da ih uzmem kao pomo u daljem radu. Razgovor je potrajao skoro celo pre podne i ponovo zakazan za 24. septembar, kada emo pregledati planove. Iz Patrijar ije sam ispra en isto tako sve ano kao to sam i pristupio. SLEDE EG dana odmah sam oti ao do napu tenih zidina hrama, a posetio sam i sve tenike u maloj crkvi Sv. Save. Javio sam se stare ini crkve proti Branku Tatarinu i pozdravio se sa svim sve tenicima bratstva. Oni su ve bili upoznati sa mojim imenovanjem i sa odu evljenjem i simpatijom me prihvatili. Za prvo vreme odre en mi je sto za rad. Obi ao sam sa njima hram. Sva vrata su bila zazidana tako da se unutra nije moglo u i. Dogovorili smo se da se pozovu zidari da sru e provizorne zidove u vratima. Uranio sam 24. septembra kod patrijarha i posle pravoslavnog pozdrava, odmah smo pristupili poslu, odnosno pregledu planova koje je posle okupacije predao Patrijar iji arhitekta Aleksandar Deroko, koji je tom prilikom rekao da ih je sa uvao zakopav i ih u zemlju. Interesantno je da su nema ki nacisti specijalno uni tavali sve to ima veze sa hramom Sv. Save. Postavio sam sebi prvi zadatak da otkrijem istorijat gra enja hrama, posle 44 godine od prekida radova, odnosno od po etka bombardovanja Beograda i ulaska zemlje u Drugi svetski rat. Godine 1895. navr ilo se 300 godina od spaljivanja mo tiju Sv. Save na Vra aru. U elji da se ovaj istorijski doga aj trajno obele i, mitropolit Mihajlo i 100 uglednih gra ana Beograda osnivaju ´Dru tvo za podizanje hrama Svetog Save na Vra aru´. Na Blagovesti, 25. marta 1885, Odbor upu uje Proglas srpskom narodu. Dru tvo sa injava Pravila Dru tva za podizanje hrama prvom arhiepiskopu i prosvetitelju Svetom Savi. lan 1. Pravila glasi - ´Dru tvo za podizanje hrama Sv. Savi osniva se sa zadatkom da ostvari davna nju

elju vaskolika srpstva podizanjem velelepnog hrama na Vra aru, na kojem su spaljene svete mo ti Bo ijeg ugodnika i prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja´. Prva akcija Odbora je bila podizanje male crkve-kapele, koja je nazvana hram Svetog Save - Prethodnik. Na prostoru za budu i hram izgra ena je crkvica za 57 dana i osve ena 10. maja 1895. godine. Projektant je bio arh. Viktor Lukonski, a stati ar i nadzorni in enjer gradnje prof. in . Vojislav Za ina. Crkva i danas, kao parohijska, slu i pravoslavnim vernicima. U Letopisu crkve Sv. Save navodi se da su placevi na zami ljenoj lokaciji Svetosavskog platoa, ve inom otkupljeni, a ne to i dobijeni (Makenzi), sve ukupno: 58.518 m2 zemlji ta. Odbor za izgradnju hrama Sv. Save odlu uje 1904. godine, na stogodi njicu Kara or evog ustanka, da se putem konkursa pribave skice za hram u srpsko-vizantijskom stilu. Smatraju i da nema dovoljno stru njaka u zemlji za ocenu obavljenog rada, Odbor se obratio za stru nu pomo Umetni koj akademiji u Petrogradu, sa molbom da na osnovu izra enih uslova za konkurs iste pregleda, dopuni, tako e da prispele radove na konkurs pregleda i da odgovaraju e mi ljenje. Umetni ka akademija je odgovorila pozitivno. Konkurs je objavljen u ´Srbskim novinama´, 13. maja, 1905. godine. Na konkurs je prispelo 5 radova. Umetni ka akademija je pregledala sve radove i konstatovala da nijedan rad ne mo e da usvoji za kona nu realizaciju. Mitropolit Inokentije i Odbor, posle ovog neuspelog konkursa, nisu tra ili nova i druga re enja za projekat hrama. Godine 1912. izbija rat sa Bugarima, a svetski rat 1914. godine. NA vest da je doneta odluka da se gradi hram Svetom Savi nastala je polemika u tampi o tome - gde je spaljen Sv. Sava? Verovatno da je o ovome prvu ideju dao Gligorije Vozarevi , beogradski knji ar, kod koga su se okupljali ljubitelji knjiga. U narodu, kao i u crkvi, znalo se da su negde na Vra aru spaljene mo ti. Rodoljubivi Vozarevi podigne krst na mestu gde je on smatrao da se to desilo, u maju 1847. godine, i oboji ga crvenom bojom. Taj kraj je nazvan Crveni krst. Prof. dr LJubomir Durkovi Jak i , u svojoj knjizi ´Podizanje Hrama Sv. Save na Vra aru´ op irno pi e o pretpostavkama mesta spaljivanja. Tako e, u ´Trgovinskom glasniku´ razvija se polemika oko mesta spaljivanja. Spominje se mesto na Vra aru ´Majdan´, to je verovatno mesto koje mi danas zovemo ´Ta majdan´, zatim ´ upina Umka´, mesto starog groblja koje se nalazilo izme u crkve sv. Marka i Seizmolo ke stanice na dana njem Ta majdanu, a tako e i prostor izme u crkve sv. Marka i dana njeg parlamenta, koje se u svoje vreme zvalo Batal xamija. Po pri i, Sinan-pa a je bio poturica, poreklom pravoslavni Srbin, a neki misle pravoslavni Arnautin, pa je u znak kajanja podigao Batal xamiju na mestu spaljivanja. Bilo je i predloga da se, kako ne znamo gde je ta no mesto, hram podigne u centru grada pored Kraljevskog dvora i Narodnog parlamenta. Izabrano ili odre eno mesto bilo je, po mome mi ljenju, najbolje, jer je dominantno u Beogradu, i nalazi se u osovini glavne Ulice kralja Milana, odnosno, na glavnom beogradskom potezu od Kalemegdana, preko Terazija, Londona, Slavije do hrama sv. Save. POSLE rata obnavlja se rad Dru tva po etkom 1919. godine. S obzirom na izvr eno ujedinjenje i novonastale prilike, unete su neke izmene u pravila Dru tva, a 12. februara 1920. izabran je novi glavni odbor Dru tva. Predsednik Odbora patrijarh Dimitrije, 1926. godine raspisuje jugoslovenski konkurs. Konkurs je, sa 22 prispela rada, uspeo. Konkursna komisija je stekla ube enje da nijedan od prispelih radova nije zadovoljio u potpunosti i dao arhitektonsko re enje, kako enterijera, tako i spolja nje monumentalnosti... Ocenjiva ki sud odlu io je da se prva i tre a nagrada nikom ne dodeljuju, a drugom nagradom nagra en je rad arhitekte Bogdana Nestorovi a sa 60.000 dinara. Kako konkurs nije dodelio prvu nagradu u Dru tvu se otvara diskusija na koji na in da se pristupi realizaciji projekta za hram. Dolaskom patrijarha Varnave, 1930. godine, na presto SPC, ubrzano se pristupa kona noj odluci za izradu projekta. Patrijarh Varnava na sednici Odbora izjavljuje: ´Za izradu plana re ili smo da pozovemo priznate stru njake koji e dati prototip za hram srpskog svetitelja. Ho emo da bude u mermeru, reljefima, ukrasima, u mozaiku i freskama izlo ena sva na a istorija, ivot i doga aji...´ Izbor je pao na profesora arh. Bogdana Nestorovi a, (1901-1975) koji je dobio najvi u nagradu na konkursu i na profesora arh. Aleksandra Deroka (1894-1988). Spajaju i ova dva vrsna i nadasve, po znanju i talentu, afirmisana arhitekta, te ilo se nesporno da se na projektu dobije ogromno znanje profesora Nestorovi a i likovni talenat profesora Deroka. Izbor nije mogao da bude bolji! NJima je priklju en prof. in . Vojislav Za ina (1888-1951), renomirani konstrukter. U isto vreme po inje preko tampe, preko sednica sekcija arhitekata Beograda velika diskusija za i protiv usvojene koncepcija, stila, na ina raspisivanja konkursa itd.

Komunisti najzad popustili
04. maj 2004. 00:00 | Komentara: 0

Patrijarh German je uspeo da posle 88 molbi privoli vlast da izda dozvolu za produ enje gradnje hrama. Sto hiljada gra ana na liturgiji 12. maja 1985. godine, na Svetosavskom platou. Pri est od budu eg patrijarha, vladike ra ko-prizrenskog Pavla.
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Poziv kod Germana Komunisti najzad popustili Svetinja ponovo raste Svet upoznao srpskog svetitelja Blista zlatni krst Ratovi ko e radove Ponos svih Srba

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Pi e: Branko Pe i , protomajstor JAVNA polemika, koja je o igledno uznemirila javnost, dosti e svoju kulminaciju rezolucijom Udru enja jugoslovenskih in enjera i arhitekata - sekcija Beograd, donetom na skupu 11. februara 1932. godine. Ista rezolucija sa propratnim tekstom koji sadr i kao osnov zahtev da se konkurs ponovi, dostavljena je kralju Aleksandru, patrijarhu Varnavi, Dru tvu za podizanje hrama i Ministarstvu pravde, gra evina i prosvete. Kralj Aleksandar u nastaloj situaciji stavlja svoj veto na odluku Dru tva, odnosno obustavlja dalji rad po usvojenom planu. Patrijarh Varnava sa nekoliko lanova odbora i stru njaka odlazi na sastanak sa kraljem. Posle iscrpnog prikaza planova i koncepcije usvojenog re enja, sa detaljnim prikazom o veli ini hrama, urbanisti kim re enjem Savinca, kralj je, uz svoje sugestije, dao pristanak da se pristupi izradi projekta hrama, prema izlo enim re enjima. ODLIKOVANJE DEROKU GLAVNI projektant hrama arh. Bogdan Nestorovi bio je moj profesor na Arhitektonskom odseku Tehni kog fakulteta kojeg sam izuzetno po tovao i od kojeg sam mnogo nau io. Verovao sam da u njegovom stanu ima dosta dokumentacije. Najavio sam se supruzi pokojnog profesora i oti ao u stan u Milo a Velikog 28. septembra 1984. godine. Do ekala me je u dru tvu simpati ne unuke. Objasniv i svoj zadatak, molio sam da mi pomogne u nala enju ma kakve dokumentacije o hramu koja se zatekla u njihovoj ku i. Unuka je slede ih dana pregledala i podrum i tavan i osim nekoliko pisanih dokumenata nije na la ni ta. Udata k erka profesora Nestorovi a, koja je bila tako e arhitekta, pomagala je, ali ni ta nije na eno. U biv em kabinetu prof. Nestorovi a na Arhitektonskom fakultetu tako e nije na eno ni ta, osim pri e, da su nema ki vojnici, koji su imali svoj tab na fakultetu, sve planove i dokumentaciju bacili kroz prozor. I ao sam, kasnije, i u Akademiju nauka i u dr avne arhive i nisam ni ta na ao. U parohijskom domu male crkve Sv. Save su mi predali "Letopis hrama Svetog Save" koji mi je jedino koristio da osetim atmosferu tih dana na hramu. Javio sam se telefonom i profesoru Aleksandru Deroku, tako e mome profesoru sa studija, da mu saop tim novost o velikom zadatku koji mi je poveren i da ga zamolim za sastanak. Posle izvesnog vremena sastali smo se u njegovom stanu. Proveli smo u razgovoru, uz meze i rakiju, ceo dan. Na rastanku mi je prof. Deroko obe ao punu podr ku, ali sa naglaskom - samo meni. Spomenu u ovde da sam posle nekog vremena uputio predlog patrijarhu, da profesoru Deroku dodeli orden Sv. Save prvog reda. Prof. Deroko je bio jako iznena en priznanjem, ali nije eleo da do e u Patrijar iju da ga primi (zbog bolesti ili samo njemu poznatih razloga). Zamolio sam patrijarha da mu se orden preda u stanu i patrijarh je to u inio li no, na op te iznena enje i divljenje.

Drugi veliki posao bilo je organizovanje arhitektonske ekipe, odnosno biroa koji bi preuzeo rad na izradi projekta za razne dozvole od urbanisti kih do gra evinskih. Posle izvesnog vremena oti ao sam kod patrijarha i izneo sedam osnovnih zadataka koje treba izvr iti: 1. Oformiti idejni projekat hrama po dana njim propisima. 2. Zatra iti povra aj sekvestrirane crkvene imovine tj. zidina hrama, male crkve Sv. Save i parohijskog doma sa odgovaraju im zemlji tem. 3. Organizovati pripremne radove za organizaciju gradili ta i pregledati izvedene radove i stubove kao i druge radove ura ene pre rata. 4. Tra iti urbanisti ko-tehni ke uslove nastavka gradnje. 5. Pripremiti sve ano osve enje prostora hrama sa polaganjem nove povelje nastavka gradnje spomenhrama Sv. Save. 6. Izraditi glavni projekat, koji treba da dobije sve saglasnosti i gra evinsku dozvolu. 7. Nastaviti gradnju hrama Sv. Save. POVELJA ISPOD OLTARA SVETI sinod je zakazao zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora 10. maja 1985. u Patrijar ijskom dvoru. Doneta je odluka da se u nedelju 12. maja u zapo etom hramu Sv. Save odr i arhijerejska liturgija kojom prilikom e se obele iti 390-godi njica spaljivanja mo tiju Sv. Save i 50-godi njica po etka izradnje spomen-hrama sa osve enjem zidina i polaganjem povelje. Obratio sam se gra evinskom preduze u "Rad" za pripremne radove, ure enje terena, formiranje gradili ta sa odgovaraju im barakama za rad projektanata i gradili ta. Najzad smo probili zidove na ulazima u hram i pregledali unutra njost hrama. Na li smo ostatke provizornih zidova gara a i magacina i veliku povr inu pod travom, neure enu, zapu tenu, punu sme a, epruveta i priceva koje su ostavljali narkomani koji su tu imali skloni te. Preduze e "Rad" je preduzelo sve to je potrebno da dovede u red ceo teren u hramu, a ja sam uradio projekat za sve anu liturgiju sa velikim podijumom i nadstre nicom i dva manja podijuma za hor i po asne goste. Pregledaju i hram pretpostavio sam da je prva povelja, koja je stavljena 10. maja 1939, negde u osovini oltara, odnosno u apsidi oltarskog prostora. Tokom 2002. godine kada se kopalo za kriptu, moja pretpostavka se pokazala kao ta na. Mesto nove povelje je bilo iznad stare. Veliko uzbu enje je bilo 12. maja 1985. u Beogradu i celoj Srbiji. Nismo mogli da verujemo da najzad po injemo gradnju hrama, da je komunisti na vlast najzad popustila, da je na patrijarh German uspeo da posle 88 molbi najzad privoli vlast da da dozvolu za produ enje gradnje hrama. Sve je bilo spremno za veliku liturgiju. Tamni oblaci su se nadvili nad Beogradom, strepeli smo da e padati ki a. Narod se slivao iz svih krajeva grada, hram je bio potpuno ispunjen, Svetosavski plato i prostor oko hrama tako e. Hor sme ten na podijumu imao je oko 300 peva a, sastavljen iz horova beogradskih crkava pod upravom dirigenta g. Du ana Miladinovi a. U asu kada se pojavio patrijarh German sa dvadeset arhijereja, dvadeset sedam sve tenika i dvadeset dva akona, granulo je iznenada sunce, na op te ushi enje. Pri a se da je na 1.000 metara od hrama i dalje bilo obla no. Po mojoj slobodnoj proceni na svim prostorima oko hrama i u hramu bilo je oko 100.000 gra ana. Posle liturgije nastao je sve ani in osve enja zidova hrama i polaganja povelje u specijalno pripremljeno udubljenje u apsidi oltara. Patrijarh German sa arhitektom Brankom Pe i em je polo io povelju, kamen iz Hilandara koji je doneo proiguman Hilandarski Nikanor i kamen iz Jerusalima. PONOS SRPSKOG NARODA POVELJU je na pergamentu uradio prof. Milo iri , ko nu futrolu je izveo Du an Pa trmac po nacrtu gospo e Slave Tabakovi , a kerami ku posudu prof. Branislav Stajevi . U apsidi je bila ogromna slika Sv. Save 5h2 metra, rad proto akona Marka Ili a. Po elo je pri e ivanje. Imao sam tu ast da me kao prvog pri esti budu i patrijarh, vladika ra ko-prizrenski Pavle. Povelja glasi: "U ima Oca i Sina i Svetoga Duha Mi German po milosti Bo joj pravoslavni arhiepiskop Pe ki mitropolit Beogradsko-Karlova ki i Patrijarh Srpski sa Arhijerejima Srpske pravoslavne crkve odslu ismo svetu liturgiju danas, u nedelju, 12. maja (29. aprila) 1985, i izvr ismo novo osve eenje temelja, davno zapo etog (1935) u Beogradu na Vra aru, Spomen-Hrama Svetitelja Save, prvog srpskog Arhiepiskopa i prosvetitelja, to ovom Poveljom i na im potpisima svedo imo. Slede potpisi NJ. Sv. Patrijarha Germana, Mitropolita, Episkopa i arhitekte Branka Pe i a." Dobiv i poverenje da nastavim projektovanje i gradnju hrama, predlo io sam, to je i usvojeno, da u isto vreme budem i glavni projektant, nadzorni in enjer i organizator. Tada su me u Patrijar iji, pa i ostali, nazvali protomajstorom. Ovde treba da napomenem da sam se odrekao honorara za svoj rad u korist gradnje hrama smatraju i da je po ast koja mi je ukazana dovoljna nagrada za moj rad na hramu.

Nesporno je da sam precenio svoje fizi ke mogu nosti koje su, u kasnijoj fazi radova, uzrokovale i moja dva infarkta. Me utim, taj vi estruki polo aj delovao je uspe no jer nije bilo nikakvih sukoba na gradili tu, imao sam dobar odnos sa efovima gradili ta, arhitektima "Studija", specijalno sam cenio rad i zalaganje odgovornog projektanta ispred projektne organizacije "Studio" arh. LJiljane Tanasijevi , koja je bila i moj saradnik na projektovanju palate "Beogra anka". Sa poslovo ama i radnicima, tako e sam imao prijateljski odnos jer su svi bili svesni da radimo katedralni hram u Beogradu. Sa predstavnicima gra evinskog preduze a "Trudbenik" imao sam korektne odnose, a naro ito je bio uspe an rad sa projektantima konstrukcije hrama, koji su bili i moji studenti na Gra evinskom fakultetu, kojima sam zahvalan za izvanredan trud i visoko stru no projektovanje, posebno na izvanrednim re enjima konstrukcije hrama koji e se visoko ceniti u struci i na ponos srpskog naroda. Imena svih ostalih projektanata koji su radili, sara ivali ili savetovali izne u u posebnom delu o gradnji hrama.

Svetinja ponovo raste
05. maj 2004. 00:00 | Komentara: 0

"U ime Oca i Sina i Sv. Duha, molitvama Sv. Save neka radovi po nu", blagoslovio je 14. aprila 1986. godine patrijarh German i po eli su radovi u visinu. Projektanti otklonili nedostatke zna ajne za stabilnost i nastavak radova. Sinod doneo odluku da se z
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Poziv kod Germana Komunisti najzad popustili Svetinja ponovo raste Svet upoznao srpskog svetitelja Blista zlatni krst Ratovi ko e radove Ponos svih Srba

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Pi e: Branko Pe i , protomajstor ZBOG brzine rada, odmah posle idejnog projekta, pristupili smo izradi glavnog projekta na osnovu kojeg bi dobili gra evinsku dozvolu. U isto vreme radili smo i projektni tender za licitaciju svih radova na hramu. Trudili smo se da omogu imo da se licitacija zavr i do kraja 1985. godine. PROJEKTANTI I IZVO A I RADOVA AUTORI projekta 1935. godine bili su: prof. arh. Bogdan Nestorovi i prof. arh. Aleksandar Deroko. Saradnici nepoznati. Autor konstrukcije: prof. in . Vojislav Za ina, koji je i nadzorni in enjer. Saradnici napoznati. Izvo a radova: gra evinska firma "Rasina". Autor nastavka projekta hrama Sv. Save 1984/85. i vode i projektant, organizator i nadzorni in enjer do 1996. prof. arh. Branko Pe i , a od 1996. autor projekta, arhitekta hrama. Odgovorni projektant arh. LJiljana Tanasijevi , ispred projektne organizacije "Studio", i projektanti saradnici: arh. Vesna Popovi , arh. Darka Blagojevi , arh. Dubravka Pua a, odgovorni projektant od 2000. godine, arh. Radovan Bobi i , arh. Marina Ne kovi , arh. Goran Mi i , arh. Bojana Vitez, prof. arh. Du an Stanisavljevi , arh. Milena Miju kovi , arh. Sne ana Vuksanovi , in . LJubica upi , arh. Branislav or evi , arh. Nikola Vujisi , teh. Majla Popara, arh. Milena Lazarevi . Projektna organizacija "Studio" radi na hramu od 1985. do 1990. god. i od 2000. do 2004. godine. Projektna organizacija "Vizantija", radi na hramu od 1990. do 1996. godine. Projekat konstrukcije se radi u organizaciji "Trudbenika", odnosno projektne organizacije "Dragi a

Bra ovan". Autori konstrukcije: in . Vojislav Marisavljevi , koji je i odgovorni projektant, in . Du an Arbajter, glavni projektant tehnologije, in . Milutin Marjanovi , koji je od 2000. godine i nadzorni in enjer, Projektanti konstrukcije krsta - in . Predrag Obradovi , in . Aleksandar Obradovi , in . ma . Rade Mili evi . Geodetski snimak izgra enog dela hrama u predratnom periodu: prof. dr in . Vojislav Milovanovi . Projektanti instalacija su: Vodovod i kanalizacija - arh. ivko Matekalo, sa saradnicima. Jaka i slaba struja - gromobrani - in . Sr an kuli , sa saradnicima. Projekat akustike - in . Stevan Milosavljevi , dr. in . Du an Kali . Upravnici gradili ta: in . ivojin Milosavljevi , arh. Zoran Veselinovi , Slobodan Stamenkovi , in . Vlada Smiljani . U 2000. godini organizator svih radova: prof. dr in . Vojislav Milovanovi . SANACIJE OJA ALE HRAM NA osnovu izra enog licitacionog elaborata pozvana su slede a gra evinska preduze a: "7. juli", "Ratko Mitrovi ", "Komgrap", "Rad" i "Trudbenik", svi iz Beograda. Licitacija je obavljena u novembru i decembru 1985. godine. Licitaciona komisija je radila u sastavu: vladika umadijski Sava, kao predsednik komisije, in . Stevan Milosavljevi , arh. Dragan Raspopovi , Sava Kezi , sudija, Todor Kalu erovi , advokat, prof. in . or e Zlokovi i prof. arh. Branko Pe i . Posle svih analiza komisija je predlo ila, a Sveti sinod doneo odluku da se izabere za gradnju hrama gra evinsko preduze e "Trudbenik", kao najpovoljnije u odnosu na cenu i po svim ostalim uslovima za rad i saradnju. Ugovor sa "Trudbenikom" sve ano je potpisan 28. decembra 1986. godine u Patrijar iji. Projektanti konstrukcije hrama projektne organizacije "Dragi a Bra ovan", in enjeri g. Vojislav Marisavljevi i g. Du an Arbajter zatra ili su da se ispita du ina izvedenih ipova koji su izvedeni pre rata. Na moje zaprepa enje, bili su du ine svega 6 m, umesto po prora unu 12 m. to zna i da ipovi ne mogu da nose stubove sa kupolom. Projektanti konstrukcije izradili su projekat sanacije, odnosno realizaciju armirano-betonskih "bunara" na dubini od 12 m ispod etiri nose a stuba glavne kupole. "Bunare" je izvodila privatna firma in . Mi ka Vukoti a. Bio je to herojski poduhvat. Po nalogu konstruktera su izvedene "dilatacije", odnosno fizi ko odvajanje dela koji nosi kupolu od ni ih delova hrama, tri apside i oltarskog dela. Tako e je konstatovano da temelji zidova apsida i oltarskih zidova ne odgovaraju propisima, jer su ura eni od opeke. Po projektu na ih konstruktera izveden je armirano-betonski kostur po vertikali i horizontali svih zidova apside i oltara, i armirano-betonskom konstrukcijom, izvedeni su novi temelji pripratskih zidova. Ovim dragocenim intervencijama doveden je hram u konstruktivno ispravno stanje da mo e da primi veliku kupolu, tako e da odgovara svim gra evinskim propisima i zemljotresu do 8 stepeni Rihterove skale. Obavestio sam patrijarha o na enoj situaciji i o potrebnim intervencijama sa ime se on slo io ali je rekao: "Branko, radite sve to je potrebno i dobro za Hram ali paralelno sa tim radovima idite i u visinu". Shvatili smo elju patrijarha koji je izra avao i elju naroda da vide kako hram raste u visinu. SKOK OD PET METARA GRADILI TE je bilo potpuno spremno da otpo ne sa radovima, projekti su za po etnu fazu bili pripremljeni, za titni sloj opeke je skinut i prvi beton je nanesen, 14. aprila 1986. godine. To je bila prva fizi ka promena na hramu, prvi rast u visinu. Ovom sve anom trenutku prisustvovali su NJ. sv. patrijarh German, mitropolit dabrobosanski Vladislav, episkopi: ba ki Nikanor, brani evski Hrizostom, i ki Stefan, umadijski Sava, banatski Amfilohije, mar anski Danilo, moravi ki Longin, sekretar Sinoda prota Mi a Jankovi , zatim predsednik i sekretar Sekretarijata za verske zajednice, direktor "Trudbenika" Branko Mihailovi sa svojim saradnicima, prof. arh. Branko Pe i sa svojim saradnicima, lanovi Gra evinskog odbora, sve tenici male crkve Sv. Save i mnoga druga lica. Posle prizivanja svetog Duha uz crkvenu pesmu okteta hora beogradskih sve tenika pod rukovodstvom Georgija Maksimovi a pri ao je patrijarhu arhitekta hrama Branko Pe i i rekao: "Va a svetosti, patrijar e srpski, sve je spremno za nastavak fizi ke izgradnje spomen-hrama Sv. Save. Molim vas, blagoslovite da radovi po nu!" "U ime Oca i Sina i Sv. Duha, molitvama Sv. Save neka radovi po nu!", odgovorio je patrijarh. Po prenetom nare enju in . ivojin Milosavljevi ef gradili ta dao je znak, pokrenuo se kran sa punom korpom betona i sru io se u oplatu na zidu hrama. Tako su radovi u visinu hrama po eli! Prvi skok je bio pet metara! U cilju upoznavanja gra ana o gradnji hrama, istovremeno i prikupljanja priloga, organizovali smo izlo be i predavnja o hramu, od Beograda i, prema pozivima, irom Jugoslavije i u inostranstvu. Prva izlo ba je bila u Beogradu u Muzeju za primenjenu umetnost februara 1988. godine. Na dan otvaranja ceo prostor Muzeja je bio je toliko ispunjen Beogra anima da se kroz izlo beni prostor nije moglo kretati. To je bila najpose enija izlo ba posle rata. Izlo bu je otvorio NJ. sv. patrijarh German i direktor Muzeja

g a Bojana Radojkovi . Tokom izlo be odr ano je i predavanje arhitekte Branka Pe i a o hramu sa diskusijom. U okviru izlo be je bila prodavana knjiga "Spomen-hram Sv. Save na Vra aru u Beogradu 1895 - 1988" B. Pe i a, a prikupljeni novac je bio prilog za gradnju hrama. U Beogradu je odr ano jo jedno predavanje u Vo dova koj crkvi. Paroh Dragoljub Vasi pozvao me je da u nedelju 12. oktobra 1988. odr im parohijanima predavanje o hramu. Posle predavanja bila je veoma interesantna diskusija sa pitanjima. To se ponavljalo i na svim mojim ostalim predavanjima. Prvo predavanje, posle Beograda, odr ano je u Kragujevcu, na poziv Vladike umadijskog Save, u parohijskom domu, za sve tenike i gra ane. Izlo be su jo odr ane u Podgorici u paviljonu u NJego evom parku u organizaciji Udru enja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Crne Gore sa agilnim predsednikom arh. Svetislavom Popovi em, zatim u crkvi u Tivtu, uz veliku pomo prote Krivokapi a, zatim u crkvenom Muzeju u Dubrovniku. Predavanje u manastiru Lepavina odr ano je u organizaciji mitropolita Jovana, a u manastiru Krki zajedno sa vladikom Nikolajem. U parohijskom domu pravoslavne crkve u Zagrebu doma in predavanja bio je prota Milenko Popovi . U Dru tvu gra evinskih in enjera i tehni ara u Novom Sadu za oganizaciju predavanja su se svestrano zalo ili in . Vladimir Jo anov i arh. Petar Tanasijin, a na inicijativu prote Mirka Ti me predavanje je odr ano u Alma koj crkvi u Novom Sadu. Predavanja smo dr ali u domu kulture u Trsteniku sa vladikom Stefanom, kao i u manastiru i i. Zatim izlo ba sa predavanjem u Ni u u Paviljonu u Tvr avi u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti, Zavoda za za titu spomenika kulture i Dru tva arhitekata uz pomo vladike Irineja, kao i predavanje u parohijskom domu u Pan evu.

Svet upoznao srpskog svetitelja
06. maj 2004. 00:00 | Komentara: 0

Izuzetno pose ena predavanja u Engleskoj, vedskoj, Nema koj, vajcarskoj, Austriji, Italiji, Gr koj, Poljskoj, Australiji, na kojima su prikupljeni i zna ajni prilozi za izgradnju hrama. Definitivno usvojen sistem podizanja glavne kupole te ine 4.000 ton
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Poziv kod Germana Komunisti najzad popustili Svetinja ponovo raste Svet upoznao srpskog svetitelja Blista zlatni krst Ratovi ko e radove Ponos svih Srba

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Pi e: Branko Pe i , protomajstor PREDAVANJA sam odr ao i u crkvama i parohijskim domovima u Enleskoj: u Londonu, u crkvi Sv. Save, uz svestranu pomo prote Miluna Kosti a, u Birmingemu, u parohiji sv. kneza Lazara, u organizaciji prote Milenka Zebi a, u parohijskim domovima u Bedfordu i Darbiju; zatim u vedskoj: u Malmeu, u parohiji sv. irila i Metodija, uz pomo paroha Metodija Lazi a, u tokholmu u parohiji Sv. Save, u organizaciji prote Vladislava Rafajlovi a, u Nema koj: u Minhenskoj parohiji u organizaciji prote Slobodana Milunovi a, u Diseldorfu i nekoliko puta u Himelstiru, u organizaciji vladike Lavrentija, prilikom raznih proslava, zatim u vajcarskoj, u Cirihu, u organizaciji prote Dra ka Todorovi a, u Austriji: u Be u, u organizaciji prote Drage Govedarice, u Italiji, u Trstu, u crkvi sv. Spiridona. Zatim u Gr koj na Atinskom univerzitetu za profesore i studente Gra evinskog i Arhitektonskog fakulteta, a u Solunu sam prikazao u okviru "Dana jugoslovenskog gra evinarstva" arhitektonsko i konstruktivno re enje gradnje hrama. Zatim u crkvama i parohijskim domovima Australije, u organizaciji Crkvene op tine Australijske eparhije i Dru tva

Sv. Sava sa formiranim Odborom, na elu sa g. Slobodanom To i em, pod pokroviteljstvom episkopa Longina: u Sidneju, Brizbejnu, Adelaidi, Kamberi, Melburnu. Izlo bu sa predavanjem odr ao sam u Poljskoj u Var avi, u organizaciji poljskih arhitekata, tako e i u Rusiji, u Moskvi, sa prikazanom maketom, u gra evinskom domu, povodom izlo be "Arhitektura Srbije." U Australiji, pored mene, predavanja o Svetom Savi dr ali su i knji evnici Danko Popovi i Vuk Dra kovi . Na izlo bama i predavanjima, gde je dolazilo mnogo sveta, ljudi su se upoznavali sa gradnjom najve eg na eg hrama, u isto vreme prikupljali su se i zna ajni prilozi za gradnju hrama. POSETA HILANDARU UO I podizanja velike kupole predlo io sam mojim kolegama konstruktorima da bi bilo dobro da posetimo manastir Hilandar, da upoznamo kalu ere o na em radu na Hramu i da dobijemo i od njih blagoslov, uo i podizanja kupole. Svi su prihvatili tu ideju sa odu evljenjem. Organizaciju puta sa svim formalnostima izvr ila je agencija "Ras", na gradili tu hrama i njen vlasnik g. Du an or evi . Na put smo krenuli sa tri automobila. U Solunu smo zavr ili sve formalnosti, odmorili se i krenuli ka Hilandaru. Obavestili smo proigumana Nikanora da sti emo. Brodi em od Jerisosa zaplovili smo uzburkanim morem, uzbu enje je raslo sve vi e gledanjem na obalu Svete gore, nestrpljivo o ekuju i da se pojavi pristani te na eg manastira. Najzad smo ugledali pirg i zidine utvr enja Hrusija. Ubrzo posle iskrcavanja na malo pristani te sti e i pove i traktor sa jednim mladim kalu erom. NJegove prve re i su bile "ovo su Bo ji ljudi". Nikad ne u da zaboravim te re i. Natovarismo stvari kao i poklone za manastir i krenusmo pe ke ve utabanim stazama od Svetog Save, vladara Nemanji a, kraljevske loze Kara or evi a, srpskih patrijarha, sve tenika, osvaja a, razbojnika, umetnika, nau nika. Gazimo po putu po kome su i li svi znameniti ljudi iz istorije, pa, najzad, i mi graditelji hrama. Stigosmo do one uvene kapije, poznate po stihovima iz pesme o Sv. Savi - "ko udara tako pozno... o kapije svetogorskog manastira". Otac Nikanor i jo nekoliko kalu era uvode nas u prostranu galeriju konaka, raspore uju nas po sobama, meni dodeljuju zasebnu sobu kao protomajstoru. Skupljamo se svi u veliku sobu za prijem, poslu uju nas medom, kafom i ratlukom, mi uzvra amo na im poklonima. RAZGOVOR se odvija u na oj pri i o gra enju hrama, to i njih najvi e interesuje. Me u kalu erima je i Mitrofan, u en i prijatan sagovornik od koga smo najvi e saznali o ivotu i radu u manastiru i o budu im obnovama u manastiru. Naravno, odmah idemo u crkvu da celivamo svetu ikonu Bogorodice, uvenu Trojeru icu. Razilazimo se u grupe, vo eni od vi e kalu era, u cilju to ve eg saznanja o manastiru. Ve era je bila kako pristoji. Najuzbudljivije je bilo negde oko dva sata no u, kada smo ustali i uputili se, vo eni kiljavim svetlom kandila, do crkve Vavedenja Bogorodice, gde smo prisustvovali no noj slu bi. U polumraku, naizmeni no sa dve pevnice, itali su prijatnim melodi nim glasom mla i kalu eri. Stariji su, kao i mi, bili prislonjeni polusede i sa leve i desne strane oltara. Nezaboravno. Dve no i smo proveli u manastiru, pa ponovo brodi em u Jerisos, pa u manastirski metoh Kareja i Solun. Slede eg dana ve smo bili na gradili tu hrama, puni utisaka, osve eni i blagosloveni dahom Hilandara. PODIZANJE VELIKE KUPOLE ZA projekat konstrukcije velike kupole postojala su re enja glavnih konstruktora, odnosno odgovornog projektanta za konstrukciju hrama, od strane izvo a a "Trudbenika": in enjera V. Marisavljevi a, D. Arbajtera i M. Marjanovi a, ali uradili su projektne predloge i moj savetnik, prof. in . . Zlokovi , akademik i in . M. Stojkovi , iz firme "Trudbenik". Preduze e "Trudbenik" zauzelo je neutralan stav i prepustilo protomajstoru kona nu odluku. eleo sam da se ispita i cena radova datih re enja, odnosno predloga. Dobio sam izve taj da je najekonomi nije re enje trojke, na elu sa in . Marisavljevi em. Smatrao sam da je svakako najbolje re enje pomenute trojke sa duhovitom, smelom i, tako e, prvi put na svetu izvedenom konstrukcijom, odnosno, da se kupola radi na zemlji i di e 40 m uvis na svoj projektovani polo aj. Ovo re enje je bilo dobro i za pokriva ke radove na kupoli a pogotovo za podizanje velikog krsta od 4 tone i 12 m visine. ODLUKA je pala - izvodi e se re enje navedene grupe konstruktora. Imao sam duboko poverenje, ne samo u sjajno re enje podizanja kupole, nego i u te mlade ljude, koji su bili i moji aci na Gra evinskom fakultetu. Ali, na alost, kolege ije re enje nije usvojeno, zamerili su mi, zahladneli su odnosi, i na kraju su se 1996. godine pokazali i neprijateljski, sa poku ajem da preuzmu radove na hramu i uz tvrdnje da e izvedena kupola da padne. Definitivno je usvojen sistem podizanja glavne kupole hrama, sa te inom od 4.000 tona, na inom "guranja", to je predstavljalo in enjerski poduhvat kako u sferi modernog gra evinarstva, tako i u oblasti sakralnog gra evinarstva.

Kompletan sastav kupole hrama je od kubusa 35 m, u pre niku, visine 28 m, ispod krsta, i 40 m, zajedno sa krstom. Kupola je pokazivala na hidrauli noj vagi 4.000 tona te ine i dignuta je na visinu od 40 m za 20 dana. Dnevno podizanje je bilo 2,5 m. Poslednja operacija dizanja kupole obavljena je na visini od 36.69 m, kada je istovremeno krst kupole bio na visini 80 m, ime je izbegnuto da se bilo ta radi na visini preko 40 m, s obzirom na to da su radovi oko pokrivanja kupole bakarnim limom, kao i monta a krsta ve obavljeni dok je kupola bila na zemlji. Povezivanjem kupole sa glavnim lukovima i izradom trajnih oslonaca, posao oko kupole na hramu bio je zavr en. KRST SVETOGA SAVE DOBIO sam od Sv. sinoda i NJ. sv. patrijarha saglasnost na moj predlog da akademski vajar Neboj a Mitri uradi re enje za krstove na hramu. Usledile su dve godine mojih studija i prou avanja tipova i primene krsta u hri anskoj, odnosno, pravoslavnoj crkvenoj gradnji. U re avanju krsta na glavnoj kupoli hrama do ao sam do osnovnih mera i proporcija, ali ono to je nedostajalo bila je vajarska ruka. Da odredi skulptorski izraz, udahne prostornu, oblikovnu du u. Bio sam svestan, bez dvoumljenja, da je to zadatak kojem je samo Neboj a dorastao, koji samo on mo e da uradi. U trenutku kada sam Neboj i saop tio kona ni izbor skulptora krsta Sv. Save nije bio iznena en. Pre i eno re enje modela prikazao sam Svetom arhijerejskom sinodu, koji ga je sa zadovoljstvom odmah prihvatio i proglasio za Krst Svetog Save na hramu. Hram, po projektu ima veliki krst, na kupoli od 12 m visine, etiri krsta, od 4,5 m visine, na zvonicima, osam krstova, od 3,5 m visine, na kulama portala i pet krstova na apsidi oltara. PROJEKTOVANJE TOKOM izrade glavnog projekta radilo se i na izradi lokacije i urbanisti ko tehni kih uslova za nastavak izgradnje hrama Sv. Save. Paralelno smo radili i projekte za izvo enje. Na osnovu izra enog glavnog projekta u sedam knjiga - elaborata sa svim prilozima, Op tinski komitet za komunalne gra evinske i stambene poslove op tine Vra ar u Beogradu izdaje odobrenje za izgradnju 30. maja 1986. godine.

Blista zlatni krst
07. maj 2004. 00:00 | Komentara: 0

Pozla en veliki krst i montiran na kupolu. Za dvadesetak narednih dana, idu i po dva metra u visinu, kupola je postavljena. Problemi sa radioaktivnim granitom. Tokom septembra 1999. godine svetinja u zapu tenom stanju.
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Poziv kod Germana Komunisti najzad popustili Svetinja ponovo raste Svet upoznao srpskog svetitelja Blista zlatni krst Ratovi ko e radove Ponos svih Srba

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Pi e: Branko Pe i , protomajstor VEST da radimo krstove za hram Sv. Save koji treba da se pozlate, stigla je u srpske krugove u enevi. Ubrzo, jedna divna grupa ljudi formira Inicijativni odbor u enevi: gospo a Ivanka Ponije, predsednik, Predrag Petrovi , Gorjana Mili i , Petar Pejovi , Slobodan Vasiljevi , Borivoj Karad i , sa porukom NJ.

svetosti patrijarhu "da to zlato zablista sa krsta svetosavskog hrama!", prikupljaju novac, nabavljaju zlatne listi e i preko beogradskog preduze a "Jugometal", koje besplatno vr i transport i formalnosti carine, sti u zlatni listi i na gradili te hrama. Neboj a Mitri je pa ljivo i bri no, neprekidno pratio sve radove na velikom krstu u Bari u, sve do njegovog dolaska na gradili te gde je sme ten u poseban hangar-baraku, gde je vr eno pozla ivanje. Ovaj delikatan zadatak obavio je jedan izuzetan ovek, poznati beogradski pozlatar, g. Sava Dimitrijevi , koji je svoje zanatsko ume e dobrovoljno ponudio. Do ao je as kada je krst bio definitivno gotov i kada je trebalo da bude osve en, da se podigne i montira na kupolu koja je ekala u utrobi hrama. Uzbu enje je bilo veliko. Najsve aniji trenutak ozna io je blagoslov NJ. sv. patrijarha Germana da krst krene na put u visinu od 70 metara, na svoje ve no le i te. Krst se iz barake podigao kranom, ispravio i vinuo u nebo, presko io zapadni portal i spustio u centar kupole, na svoje pripremljeno le i te. Ceo rad je obavljen za svega dvanaest minuta. Uz op te veliko odu evljenje i pljeskanje velikog broja prisutnih vernika, in . Voja Marisavljevi je zavrtao poslednju kuglu na vrhu krsta. DO LO je vreme podizanja kupole sa krstom. Svakoga dana po dva metra u visinu. Sa nestrpljenjem ekali smo trenutak da krst izroni iz hrama i ocrta se na beogradskom nebu. Za dvadesetak radnih dana kupola je bila na svom mestu i krst se, blistav i zlatan, ponosno uzdigao nad Svetosavski vra arski plato. Sveti arhijerejski sinod je 22. 9. 1988. doneo odluku u vezi sa datim likovnim re enjem krsta: "Prihvatiti re enje akademskog vajara Neboj e Mitri a i profesora Branka Pe i a za izradu velikog krsta za centralnu kupolu Spomen-hrama Svetog Save na Vra aru, s tim da bude ceo pozla en. Na osnovu ovog re enja uraditi i sve osgale krstove koji e se postaviti na polukupole Spomen-hrama, dr e i se odgovaraju ih dimenzija. S obzirom na lepotu i sklad postignutog re enja, ovaj krst imenovati `Krstom Svetog Save`, i po istom obliku dati da se izrade naprsni krstovi". Po odluci Sv. sinoda, ovaj krst je postao i naprsni krst koga na grudima nose odlikovani sve tenici. U ovom periodu se iz godine u godinu sve manje radilo na hramu. Raspad Jugoslavije, ratovi, zlo ini, te ke sankcije uvedene kao kazna za Srbiju, nema tina, izbeglice. Sve se to odrazilo i na Srpsku pravoslavnu crkvu, graditelje, sa posledicama po gra enje hrama. Savla uju i neda e uspevamo i dalje da radimo na hramu. Ve tinom i predanim zalaganjem in enjera i radnika izvedeno je i ugra eno osam velikih ugaonih trompi i tako zavr eno oblikovanje i spoljnjih i unutra njih gabarita hrama u osnovnoj konstrukciji. Za kona ni izgled fasade hrama nabavljamo i ugra ujemo granitne masivne plo e u vence na etiri zvonika, na osam malih kula, na pet konhi i na tri kosa krova portala. Izvedeni su zama ni limarski radovi za odvod vode sa zvonika kao i vertikalni oluci prvenstveno zaslugom beogradske firme "Dra i ". KAO uspe no arhitektonsko re enje, likovno i oblikovno, na fasadi hrama realizujemo 130 otvora, odnosno sve prozore, rozete, i otvore na zvonicima. Sve ukupno 874 kvadratna metra. Konstrukcija svih navedenih otvora je izvedena u specijalnoj tehnici visoko eloksiranog aluminijuma, boje bronze. Izradu i monta u svih prozora i rozeta je izvelo i ugradilo u fasadu beogradsko preduze e "Metal", u organizaciji firme "Tehnokoping" iz Beograda. Zastakljivanje svih otvora izvr eno je kristalnim staklom firme "Zvezda" iz Zemuna. U nedeljniku "Nin" iza ao je lanak koji opisuje slu aj sa radioaktivnim granitom upotrebljenim na Kineskoj ambasadi u Beogradu. Konstatovao sam da je taj isti granit isporu en na gradili te hrama od istog uvoznika - firme "Teratrejd" iz Beograda. Na protest Kineske ambasade zamenjen je radioaktivni granit. Pozvao sam Institut za medicinu rada i radiolo ku za titu "Dr. Dragomir Karajovi ", isti koji je konstatovao radioaktivan granit na Kineskoj ambasadi, da ispita i granit koji je stigao na gradili te hrama. Rezultati ispitivanja su bili isti, odnosno dva i po puta su ve i od zakonski dozvoljenog zra enja. Institut na kraju dopisa ka e: "...Na osnovu izvr enih merenja zahtevamo da se prostor na kome su odlo ene granitne plo e ogradi. Tako e predla emo da se preduzmu i posebne mere za tite za radnike...". Dopis od 4. 5.1995. Od Ministarstva za tite ivotne sredine sa potpisom ministra dr Jordana Aleksi a 17. 5. 1995. dobijam, pod tri ta ke, da se granit: "...ne mo e koristiti kao gra evinski materijal u visokoj gradnji.... da se prostor na kome se nalazi mora ograditi.... da se granit ne mo e koristiti u predvi enu svrhu, odnosno, ne mogu se dalje stavljati u promet..." Od Gra evinske inspekcije dobijam tako e zabranu i uputstva za dalje rukovanje sa njim. NA intervenciju meni nepoznate li nosti, 19. 6. 1996, dobijam dopis od istog ministarstva i istog ministra, posle op irnog obja njenja, "...Zbog toga se dozvoljava ugradnja uvezenih granitnih plo a na spolja nju fasadu hrama Sv. Save u Beogradu." Od Sv. sinoda dobio sam dopis, 15. jula 1996, "...o preno enju ingerencija prof. arh. Branka Pe i a na Savetodavnu komisiju hrama na elu sa akademikom dr or em Zlokovi em...." i da e se to izvr iti 16. jula 1996. u prostorijama u kojima radi protomajstor Pe i .

Od Sv. sinoda dobijam slede i dopis 16. jula 1996: "Po tovani gospodine profesore, Sveti arhijerejski sinod visoko ceni Va trud i rad oko nastavka izgradnje hrama Sv. Save u Beogradu. To cene i svi ljudi dobre volje. Izgradnja hrama je uspe no nastavljena, uspe no podignuta velika kupola na toliku visinu, hram pokriven, postavljeni prozori, primetno dobra akustika, itd. u emu ste Vi u estvovali i rukovodili, osta e trajno vezano za Va e ime i Va ih saradnika. "No imaju i u vidu Va e zdravstveno stanje kao i uzbu ivanje oko pitanja granita `roso balmoral`, Sveti arhijerejski sinod je odlu io da Vas oslobodi daljeg rukovo enja oko toga, i trud oko hrama prenese na vi e stru nih i mla ih ljudi na elu sa akademikom dr or em Zlokovi em. "Odre enoj Komisiji u prisustvu Patrijarha i lana Svetog arhijerejskog sinoda, nj. Preosve tenstva Episkopa ni kog G. Irineja, preda ete kompletnu dokumentaciju oko izgradnje hrama Sv. Save. "Jo jednom Vam hvala na svemu dobrom i uspe nom to ste u inili za ovu na u najve u svetinju. S blagoslovom Patrijarh srpski Pavle" Po prijemu dopisa Sinoda napustio sam prostorije barake sa ono ne to malo ekipe projektanata koji su jo ostali. Vreme je prolazilo! Akademik or e Zlokovi i in . Stojkovi tvrdili su stalno i uporno "da e kupola da padne", sa ciljem da oni ostvare novu, svoju kupolu. Dana 2. septembra 1999. godine mitropolit crnogorsko- primorski Amfilohije, kao lan Sinoda, obi ao je gradili te i video: "...Istrulele i razvaljene drvene obloge pored kojih je le ao skupo pla eni mermer i granit... Zapu tenu visoku travu i korov koji je na nekim mestima dosezao do pojasa... Sablasno napu tene i r i prepu tene kranove koji su nekada podizali stotine tona materijala na veliku visinu, sa tugom u srcu i glasu pitali se poluglasno ta to bi sa narodom srpskim i njegovim najve im hramom te ovako zapusti i predade se propadanju, i duhovnom i materijalnom". Negde na pola puta, pri obilasku hrama, gostima se pridru ila grupa ljudi iz projektantskog biroa, na elu sa profesorom Zlokovi em.... Ni oni nisu imali mnogo da dodaju na konstataciju da sve propada, rasipa se i r a radi svoj posao. Obilazak gradili ta nije dugo trajao, jer se nije imalo ta videti osim monumentalnih zidina i kupola sa nezavr enim limarskim radovima sa poklonjenim bakrom koji su lopovi razvla ili toliko koliko im je trebalo, dok je hram i dalje kisnuo i voda i sneg se ulivali u zidove i temelje. Jad i emer kuda god se pogleda. Tiho razgovaraju i, gosti i doma ini, uputili su se u prostorije projektnog biroa koji je izgledao sablasno prazan. Nigde nijednog papira, plana, crte a i olovaka. Utisak je da tu niko ne boravi.

Ratovi ko e radove
08. maj 2004. 00:00 | Komentara: 0

Najpre sankcije, potom ratovi na prostoru biv e SFRJ i bombardovanje NATO alijanse, prakti no, zaustavili radove na vra arskom platou. Montirano 49 zvona, izvr eno oblaganje fasade belim mermerom, ure ena kripta... Za to je Sinod doneo odluku o anga ovanj
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Poziv kod Germana Komunisti najzad popustili Svetinja ponovo raste Svet upoznao srpskog svetitelja Blista zlatni krst Ratovi ko e radove Ponos svih Srba

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

Pi e: Branko Pe i , protomajstor PROSTORIJA u kojoj se nekada nalazio protomajstor hrama, koja je u svako doba dana vrvela od ljudi, delegacija i graditelja, iji stolovi su bili puni crte a, skica, planova, nastolnih krstova i maketa hrama i delova hrama, gramata i velikih fotografija koje su bile letopis gradnje hrama, pretvorena je u praznu prolaznu sobu. "Nastale su velike rasprave i konfuzije oko toga koliko treba novca, u kojima su u estvovali in . Stojkovi (upravnik gradnje), profesori Sekulovi i A i sa Gra evinskog fakulteta." U 15.30 asova ovaj susret je okon an. Doma ini su ispratili mitropolita Amfilohija, koji je u hodu prema izlazu iz porte zaklju io: "Da smo ove ljude imali na po etku, ni ciglu na ciglu ne bismo postavili. "Svima je bilo jasno da me u ljudima koji bi trebalo da grade hram nikakve saglasnosti nema. Od sedmorice prisutnih doma ina, ule su se etiri razli ita mi ljenja ta valja odmah initi, i svako je insistirao da mora samo to i da je drugo sporedno, to posredno ukazuje na injenicu da se autoritet najstarijeg po zvanju, asti i vlasti ovde ne po tuje ili da ne postoji. Ovu injenicu potvr uje i o ajno stanje hrama, porte i gradili ta, koji ostavljaju utisak nemara, zapu tenosti i nedoma inskog odnosa prema onome to ranije generacije izradi e, kupi e i ostavi e u nasledstvo, a to se sada rasta e, raznosi i prepu ta r i i propadanju." (Tekst je iz slu bene bele ke koja je dostavljena Svetom arhijerejskom sinodu SPC na dan 5. septembra 1999.) Sveti arhijerejski sinod 30. marta 2000. godine dostavlja pismo sa slede im sadr ajem: "Gospodinu Branku Pe i u "SVETI arhijerejski sinod na sednici svojoj, pod gornjim brojem i datumom doneo je ovu odluku: "Usvojiti predlog prof. dr. Vojislava Milovanovi a, diplomiranog in enjera, i u cilju nastavka radova na izgradnji Spomen hrama Svetog Save u Beogradu anga ovati kolegijum autora, i to: - Dipl. in . Vojislava Marisavljevi a i dipl. in . Du ana Arbajtera - autore konstrukcije, sa zadu enjem da predla u konstruktivna re enja i vr e projektantski nadzor konstrukcije. - Dipl. in . Milutina Marjanovi a - autora tehnologije gradnje, sa zadu enjem da predlo i i prati realizaciju za tite i sanacije i predlo i organizaciju i tehnologiju izrade armirano betonskog venca na centralnoj kupoli i vr i stru no tehni ki nadzor. - Prof. arh. Branka Pe i a, autora arhitekture nastavka gradnje, da prati projektovanje i usagla avanje arhitektonskih projekata. "Kolegijum autora je savetodavno telo koje se anga uje po potrebi u skladu sa obavezama autora u toku gradnje Spomen hrama Svetog Save. "Autori e, po svom pristanku, donatorski raditi navedene poslove. "O prednjoj odluci Svetog arhijerejskog sinoda, obave tavate se radi znanja i daljeg shodnog postupka. Za predsednika Svetog arhijerejskog sinoda lan, Episkop banatski Hrizostom". Sveti sinod SPC odlu io je da prof. dr in . Vojislav Milovanovi bude novi organizator radova. NJegov prvi posao je bio da sa preduze em "Trudbenik" prvo sredi gradili te. Zatim su izvedeni spoljni vodovodni, kanalizacioni i drena ni radovi. Realizovani su venci na glavnoj kupoli i venci na tri konhe sa odgovaraju im pilastrima, to je omogu ilo zavr etak pokriva kih radova na kupoli i na konhama hrama. IZVR ENA je narud bina i izvedena monta a 49 zvona, koja su izlivena u austrijskoj firmi "Grosmajer" iz Insbruka. Izvedeno je kompletno oblaganje fasade belim mermerom, iz severne Gr ke, a sokla hrama je oblo ena u visini dva metra sivim jablani kim granitom, nabavljenim pre rata. Predvi en je i zavr etak devet ulaznih vrata, i kompletan pod sa grejanjem u unutra njosti hrama. Za enterijerske radove pozvan je arh. Dragomir Acovi . Projekat kripte je ra en kao dar, prilog hramu, od strane "Kosovo projekta" iz Beograda i njihovog direktora g. Ivana Gledovi a. Polo aj kripte je u osnovi oblika krsta i spaja se sa postoje om starom oltarskom kriptom. Prostire se izme u centralnih zvonika, galerija i oltara. Spoljne dimenzije su 50,4 m du ine i 42 m irine. Pod kripte je ukopan od nivoa poda hrama sedam metara u dubinu. Ukupna bruto povr ina iznosi 1600 kvaratnih metara. Projektanti kripte su: in . Vojislav Marisavljevi , in . Mirjana Milojkovi , in . Stevan Lojovi , i gra evinski tehni ari: Branko Prodanovi , Zorana Ninkovi i Stevan Ki . KOMISIJA za sva estetska pitanja hrama, na elu sa po iv im vladikom umadijskim Savom, donela je odluku, na osnovu predloga projektanta, da ceo Hram bude oblo en belim mermerom, a zavr ni venci oko

svih kupola i polukupola da budu od crvenog granita. Ideja projektanta i graditelja je bila da se pre podizanja svih kupola zavr e, odnosno ugrade odgovaraju i venci od crvenog granita. Tako e, da se blagovremeno dopremi beli mermer za fasadu. U te ka vremena, po etka raspada Jugoslavije, po ela je nabavka crvenog granita sa obradom iz Italije, a belog mermera iz Gr ke, tipa "ajaks", iz podru ja Kavale, firme "Lazaridis". Izbor je odobren od strane komisije i Sv. sinoda. U periodu od 1991. do 1993. godine, ugra eni su venci na etiri zvonika, osam malih kula, pet konhi i tri kosa krova ulaznih portala hrama. Nabavljena je i dopremljena na gradili te jedna tre ina belih plo a za fasadu iz Gr ke. Sankcije su uvedene, bratoubila ki rat u raspadnutoj Jugoslaviji je besneo. Ne ulaze i u sve razloge koji su ometali rad na hramu, prestala je svaka aktivnost na podizanju hrama. Sveti arhijerejski sinod, 30. marta 2000. godine, donosi odluku da se vrate autori projektanti na hram i da nastave sa radom, a na elo organizacije svih radova i finansijskih pitanja postavlja prof. dr Vojislava Milovanovi a. Organizaciju celog posla po svim pitanjima nabavke mermera vr e in . Du an Todorovi i arh. Dubravka Pua a, pod rukovodstvom prof. dr Vojislava Milovanovi a. Odabrani mermer pod nazivom "volaras", iz podru ja Drame, Gr ka, je u svemu sli an mermeru "ajaks". Naru eno je 6.006 m2 visoko poliranih plo a, dimenzija 80/40 cm. U isto vreme vr e se pregovori sa firmama koje bi realizovale obradu sa poliranjem masivnih elemenata belog mermera, tipa "volaras". Konkurenti su svedeni, posle du eg vremena, na dva, i to: "Marmor Hotavlje", iz Slovenije i "Marmifera irpina", iz Avelina - Italija. OSNOVNA, glavna prednost izabranih izvo a a radova na mermeru bila je njihova najbolja opremljenost ma inama za obradu mermera, povoljna cena i spremnost da odr e date rokove. Na zavr etku radova, danas, mo emo da konstatujemo da je izbor bio dobar jer su uspe no i veoma kvalitatno izvedeni svi radovi na fasadi hrama. Slovena ka firma iz Hotavlja pruzela je na sebe izradu detaljnih izvo a kih crte a, na osnovu na eg projekta, sa kompletnom monta om mermera i granita na celoj fasadi. Fasada je izuzetno kvalitetno ura ena uz veliko po rtvovanje svih ekipa koje su radile na ovom velikom poslu i izvedena je u svemu prema datom projektu i u ta no odre enim ugovornim obavezama, tako da je Srpska nova godina 2004. mogla biti radosno do ekana sa zavr enom fasadom. Ceo doga aj propra en je prigodnim rasko nim vatrometom na Svetosavskom platou. Projektom su predvi eni ulazi u hram sa vratima sa zapadne, ju ne i severne strane. Glavni ulaz je sa zapadne strane. Predvi ena su i etiri ulaza u etri kule koji su u direktnoj vezi sa stepeni tem i budu im liftovima. Ulazi u hram formiraju glavna vrata, gra evinske dimenzije 3,90/6,10 m, i po dvoja manjih vrata sa bo nih strana, gra evinske dimenzije 3,10/4,55 m. PRVOBITNIM projektom predvi ena su vrata od istog materijala kao to su prozori, odnosno visoko eloksiranog aluminijuma boje bronze sa aplikacijama od visoko poliranog bakra. Vrata bi dobila svoju mehanizaciju za lako i jednostavno, trajno otvaranje i zatvaranje. Prednosti ovakvih vrata bila bi: laka konstrukcija, dugove nost i nepromenljivost. Na kraju je re eno da se vrata izrade od osnovne drvene hrastove konstrukcije sa bronzanim aplikacijama. Za ovaj rad je odabrana firma "Lesnina", iz LJubljane, koja je dala najbolje garancije i odgovaraju e cene. Ugovor je sklopljen 9. aprila 2003. godine, sa rokom izrade do aprila 2004, to je i ispunjeno. Ukupna cena svih vrata iznosila je tri stotine hiljada evra. Kao ktitor svih vrata, nj. k. v. prestolonaslednik Aleksandar Kara or evi i princeza Katarina, izvr ili su 14. februara 2004. godine pregled i prvu probu funkcionisanja vrata kojom prilikom su konstatovali da je ceo zadatak dobro obavljen.

Ponos svih Srba
09. maj 2004. 00:00 | Komentara: 0

Po svojoj veli ini hram se nalazi u prvih deset hri anskih crkava, a pored hrama Hrista Spasitelja u Moskvi i crkve Isakijevski sabor u Petrogradu spada u najve e hramove u pravoslavnom svetu. ivotopisanje se predvi a u tehnici mozaika, a u kripti fresk
Nastavci 1. 2. Poziv kod Germana Komunisti najzad popustili

3. 4. 5. 6. 7.

Svetinja ponovo raste Svet upoznao srpskog svetitelja Blista zlatni krst Ratovi ko e radove Ponos svih Srba

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

PI E: Branko PE I , PROTOMAJSTOR PROTOMAJSTOR Branko Pe i je na sednici Centralnog tela, maja 1994. primio odlikovanje iz ruku NJ. sv. patrijarha Pavla i uz estitanje svih arhijereja, u zgradi Patrijar ije prilikom odr avanja Sabora SPC. Tekst odlikovanja glasi: Na osnovu predloga NJegovea svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikuje profesora Branka Pe i a, protomajstora spomen hrama Svetog Save na Vra aru ORDENOM SVETOG SAVE PRVOG REDA za desetogodi nje sagorevanje na projektovanju i vr enju nadzora izgradnje spomen hrama Svetog Save kao zavetne misli i vidnog uzdarja srpskog pravoslavnog naroda svome duhovnom arhipastiru i prosvetitelju Svetom Savi. dana 5. maja 1994. god. Patrijarh srpski Pavle Dobitnici Ordena Svetog Save su i slede i graditelji hrama: prof. dr Stevan Stevanovi , in . Stevan Milosavljevi , dr in . Du an Kali , arh. LJiljana Tanasijevi , arh. Radovan Bobi i , arh. Goran Mi i , in . Vojislav Marisavljevi , in . Du an Arbajter, in . Milutin Marjanovi , prof. dr in . or e Zlokovi , prof. dr in . Vojislav Milovanovi (dva ordena), arh. Dubravka Pua a. Preduze a koja su gradila Hram: KMG ³Trudbenik´ Beograd, Projektni biro ³Studio´, Beograd, ³Tehnokoping´ Beograd, ³Elektron´ Beograd, ³Prva petoljetka´ Trstenik, ³Milojko Dra i ´ zanatska firma iz Beograda, pozlatari g. Sava i Dragan Dimitrijevi . HRAM se podi e kao spomen-hram Svetom Savi i smatra se najzna ajnijim objektom u Srba. Po svojoj veli ini nalazi se u prvih deset hri anskih crkava, a pored hrama Hrista Spasitelja u Moskvi i crkve Isakijevski sabor u Petrogradu, spada u najve e hramove u pravoslavnom svetu. Po svom arhitektonskom oblikovanju i re enju prostora, hram je objekat koji ulazi u istoriju svetske savremene arhitekture sa ovog podneblja. Projektovan je u srpsko-vizantijskom stilu. Prof. arh. Bogdan Nestorovi i akademik Aleksandar Deroko dali su re enje hrama na neprevazi en na in do danas u crkvenoj arhitekturi, sa veli anstvenom jedinstveno u unutra nje prostorne celine u kojoj se odr ava liturgija, to nije postignuto ni u jednom hramu na svetu. Novi projekat ra en od 1985. godine po tovao je osnovna re enja projekta Nestorovi -Deroko, me utim dao je svoj doprinos u osavremenjavanju hrama u konstrukciji i u fasadnim oblikovanjima. Dat je novi oblik glavne kupole, naime projektovana plitka kupola podignuta je na visinu polukupole. Umesto projektovane tanke plo e kupole, re ena je dvostruka kupola sa me uprostorom koji omogu ava pristup na kupolu, a tako e obezbe uje i bolju akusti nost ubacivanjem upova u donju plo u, i izolaciju od spoljnjih uticaja na vlagu i zvu nu za titu. Umesto jedinog krsta na glavnoj kupoli visine 6 m projektovan je krst od 12 m visine, a svaka kupola oboga ena je krstovima kojih sada ima, razli itih veli ina, ukupno 18 komada. Umesto oblaganja fasade sa belovodskim pe arom, koji u dana nje vreme podle e propadanju od smoga, projektovana je fasada od mermernih tankih plo a debljine 3 cm sa vazdu nom izolacijom. Venci su oblo eni crvenim granitom. Sokla koja je bila predvi ena u velikim masivima od jablani kog granita, re ena je sa tankim plo ama od jablani kog granita i odgovaraju im zavr nim vencem. Projektovano je i novo re enje za prozore, rozete, vence na hramu. Spoljni prostor oko hrama, porta, re en je prema predlogu projektanta hrama da bude kru nog oblika, a usvojen je od projektanata Svetosavskog platoa. Projektantska koncepcija morala se umnogome prilago avati ne samo principima nove tehnologije i sigurnosti savremenog gra enja nego i pogledima, ukusu i autorskom vi enju novog arhitekte, koji, iako naslednik svojih profesora Nestorovi a i Deroka, predstavlja i novu li nost, vremenski udaljenu za pedeset godina od prvobitnog projekta.

Spomen-hram Svetog Save se nalazi na Svetosavskom platou, na severoisto nom delu. Hram je ome en sa severne strane Katani evom ulicom, sa istoka ulicom Bore Stankovi a, Brani evskom sa ju ne strane i Svetosavskim platoom sa zapadne strane, koji se oslanja na ulice Jovana Skerli a i Neboj inu, pored kojih je Kara or ev park. Glavni pristup u Hram je sa zapada, irokom alejom sa Svetosavskog platoa. Hram ima jo dva ulaza, sa severa iz pravca ulice Svetog Save, koji se nadovezuje, preko ulice Svetog Save na trg Slavije, a sa juga iz Skerli eve ulice. Hram Sv. Save, kao objekat, jeste zavr na silueta, u najistaknutijem delu grada, poznatoj beogradskoj grbini, koja po inje od Kalemegdana, preko Studentskog trga, pozori nog trga, Palate Albanije, Terazija, Londona, Palate Beogra anke, trga Slavije, do hrama Sv. Save, na Svetosavskom platou. Hram je na apsolutnoj koti od +136,57 m - prizemlje. Du ina hrama istok-zapad je 91 metar, a sever-jug 81 metar. Visina hrama je 68 m. sa krstom 80 m. Prostorno, hram ima povr inu u prizemlju 3.255 m2, tri galerije na prvom nivou, a ukupno 1.276 m2, na zvonicima ukupno 504 m2 i zavr nu galeriju na drugom nivou 186 m2, prostor ispod galerije i kupole 401 m2, i spoljni prostor - vidikovac oko cele kupole 160 m2. Kripta ima 1.600 m2. Ukupno korisne povr ine u Hramu su 7.382 m2. Spoljna kubatura hrama je 150.000 m3, a unutra nja 130.000 m3. U prizemlju i na galerijama Hrama mo e da stane 12.000 osoba. Na horskoj galeriji ima mesta za 800 horista. Hram ima 13 kupola i 5 polukupola - konhi. Raspon kupola je 36 m po spoljnjoj irini, a sa unutra nje strane je raspon 35,15 m. Sve kupole i konhe su pokrivene bakarnim limom. Glavna kupola je polukru nog oblika na tamburu koji ima 24 prozora. Tambur sa unutarnje strane hrama ima galeriju i preko etvoro vrata se vezuje sa vidikovcem, prostorom ispred hrama. Ispod galerije je donji tambur koji je vezan stepeni tem za galeriju, a tako e preko etiri zvonika, stepeni tem i projektovanim liftovima, sa prizemljem hrama. Na hramu se nalazi 18 pozla enih krstova. Krst na velikoj kupoli je visine 12 m i te ine 4 tone. Ugra eno je 400 upova, za re avanje akustike. etiri kule - zvonici su svaka sa stepeni tem i prostorom za lift. Kule sa unutra nje strane imaju nose e stubove za glavnu kupolu. U dva zvonika, sa zapadne strane, sme teno je 49 zvona. Zvona su ukupne te ine oko 25 tona. Na hramu se nalazi 130 prozora, koji svi zajedno imaju 875 m2. Zatim 9 velikih vrata, sa zapadne, severne i ju ne strane, 4 vrata za zvonike, 4 vrata za izlaz na terase. Prozori su izvedeni od visoko eloksiranog aluminijuma, boje bronze. Prozori su zastakljeni sa kristalnim staklom. Pod hrama e biti od granitnih plo a u vi e boja, ispod kojih je sistem za zagrevanje Hrama. Ispod nivoa poda hrama je kripta sa riznicom, 1.600 m2 povr ine. Fasada hrama je oblo ena mermernim plo ama bele boje, iz Gr ke, oblast Drama... Parapet, visine 2 m je od sivog jablani kog granita, a svi venci su od granita crvene boje. ivopisanje se predvi a u tehnici mozaika, a u kripti u tehnici fresko-slikanja. Hram ima svoju portu, koja je deo Svetosavskog platoa. Na zavr etku gra enja hrama izne u nekoliko injenica i nekoliko pitanja koji mogu da podstaknu mla e generacije na razmi ljanje i na izvla enje zaklju aka. Pre svega, osvrnuo bih se na godine priprema, godine onemogu avanja gra enja i godine novog projektovanja i gra enja.