Sie sind auf Seite 1von 48

Edicija OSHO LOTOS KNJIGA

STOTINU PRIA ZA DESET HILJADA BUDA


Naslov orginala Ma Dharm Jyoti One Hundred Tales For Ten Thousand Buddhas

Copyright (C) by Ma Dharm Jyoti Copyright for Yugoslavia (c) Osho Lotos Knjiga

Za Izdavaa Slobodan Vukovi

Sva prava zadrava Izdava

MA DHARM JYOTI STOTINU PRIA ZA DESET HILJADA BUDA

prevod Lila Isakovi

Osho lotos knjiga 2002 Posveeno Mom voljenom Majstoru, Oshu, Koga sam doivela kao Pojavu Ljubavi, Samilosti, Mudrosti Istine i Krajnje slobode

Oshova skica olovkom koju je potpisao 2. 6. l969. Napisao je: Avaj! Kako Ga je teko nacrtati linijom, Njega, koji nije u crtama! Oblikovati onoga koji nema oblika! Izraziti prazninu reima! Ali, izraziti ovu nemogunost jeste umetnost. Zato nema vee pokore od umetnosti, i nema bolje molitve od kreativnosti.

UVOD

"Stotinu pria za deset hiljada Buda - ovo je bitna knjiga. Nema nijedne sline njoj. Ovo je zbirka ivih trenutaka uz ivog Budu. To nisu samo dogaaji koje smo zapamtili, pa ih zatim ukrasili prepriavajui ih. Ovo su potpuno ive prie. Te prie su veliki poklon svima nama - onima koji su sedeli uz ivog Majstora, a i onima koji to nisu. Ovo je knjiga za sve tragaoce. Ova knjiga je i za one koji nisu ba tragaoci, ali ih sigurno goni ista enja za ukusom one ljubavi koja nema okova. MA DHARM JYOTI je ivela i putovala sa Oshom onih ranih dana, kad je Osho napustio profesorsko mesto na Univerzitetu i putovao Indijom drei govore i okupljajui hiljade ljudi oko sebe. Ovo su prie o tim danima. Pisane su u sadanjem vremenu, jer, kao to Jyoti kae, tako su joj dole. I kako se pisanje odvijalo, ona ga je proivljavala u suzama. A kada se to dogaa, tu nema prostora za um. Ove prie dolaze iz samog bia, sa izvora samog srca. Jyoti je hodala uz Osha u XX veku, ali za mene ovi trenuci transcendiraju vreme. Mogao bi to biti i Lao Ce, Buda ili Isus. Sutina probuenog je jedna, iako spoljanja stanja i manifestacije mogu biti razliiti. To znai da tu nema nieg individualnog, ve samo univerzalnog. A samo univerzalno transcendira vreme. Jednostavnost kojom su pisane odraz su i jednostavnosti tih trenutaka. Jyoti nam prikazuje lakou kojom je Osho preobraao svaki trenutak nelagodnosti. Klju je: prihvatiti svaku situaciju ma kakva ona bila. Ljubav i briga Majstora nedokuivi su umu. Ona je tako neno prikazala koliko je Osho eleo da se nikad niko ne osea krivim. Kakav fenomen! To isti um koji, inae, neprestano sudi i namee krivicu kad god i gde god moe. Dok sam itala ove prie, trenuci su bili tako ivi i tako puni ivotne enregije, da sam ih duboko proivljavala. Jyoti nam kae da je Osho jednom stavio stopalo na centar njenog srca. Ja ve tri dana oseam to stopalo na svojim grudima. Fenomen Budastva je toliko neshvatljiv umu. Ove jednostavne, male vinjete, pribliile su mi onaj miris praznine vie nego ikada.

PREDGOVOR Kad se to dogodilo, bila je subota 26. septembar 1992. I moj 22. sanijas roendan. Otila sam na sveanost sanijasa u Buda holu, posle veernjeg razgovora. Energija je bila veoma snana - plesala sam sve vreme. Odjednom sam neto osetila u svom treem oku. Bilo je to isto iskustvo kakvo sam imala prilikom energetskog darana sa Oshom, za starih dana u Puni. Bila sam potuno izvan sebe i nisam mogla da zaspim do kasno u no. Sve do sada imala sam oseaj da sam zaboravila sva svoja iskustva bliskosti iz ranih dana sa Oshom. Ali ovu no u zapamtiti - odjednom su se iroko otvorila neka vrata i prole uspomene su nahrlile unutra. Bilo je to odmotavnje rolne nekog filma. Poela sam u tiini svog srca da vizualiziram mnoge prole dogaaje. Treeg dana imala sam ogromnu potrebu da zapiem sve to mi je dolazilo, i tako sam poela. Ovo je za mene posebno iskustvo. Dok piem, imam oseaj da ponovo ivim celokupno iskustvo, kao da se dogaa sada. Na svoje iznenaenje, sve to piem u sadanjem vremenu. Ali ja tu ne mogu nita! - tako to dolazi. Ma Dharm Jyoti

1DAOO Imam 26 godina. Nedelja je, 21. januar 1968., i danas e Osho u etiri sata govoriti u Sunmukhananda holu u Bombaju. Jedan od mojih prijatelja, znajui da tragam za istinom, savetuje me da odem da ga sluam. Ve sam sluala tolike takozvane svece i mahatme, da sam izgubila iluzije o ovoj religioznoj igri koja se zbiva u Indiji. Ali, nekako me Osho, poznat kao Acharya Rajneesh, privukao. Odluujem da odem na njegov govor. U etiri sata nalazim put do drugog sprata balkona Sunmukhananda hola, koji je potpuno ispunjen. Gomile ljudi stoje du zidova i osea se veliko uzbuenje u zraku. Veoma je buno. Ovo je jedan od najveih auditorijuma u Bombaju, kapaciteta za oko pet hiljada ljudi. Nalazim mesto, smetam se i pokuavam da se opustim. Za minut, ovek sa bradom, u dugoj beloj haljini (lunghi) i sa alom, pojavljuje se na podijumu, pozdravlja sluaoce sklopljenim rukama i seda u lotos poloaj. Sedim prilino udaljena od podijuma i jedva da mogu da mu vidim lice, ali moje srce toliko tue u uzbuenom oekivanju da uje ovog nepoznatog oveka. Uskoro ujem Njegov sladak ali snaan glas koji se obraa sluaocima sa: "Mere Priya Atman Moje voljene due. Odjednom u publici nastaje potpuna tiina. Doivljavam kako me Njegov glas vodi u duboku oputenost, i sluam Ga u potpunoj tini. Um mi je stao - samo Njegov glas odzvanja u meni. U potpunom sam "A-ha! i udu. On odgovara na sva pitanja koja su me godinama uznemiravala. Govor je zavren, moje srce plee od radosti i kaem svom prijatelju: On je Majstor kojeg sam traila. Nala sam Ga. Izlazim i kupujem nekoliko knjiga i asopisa zvanih Jyoti Shikha. Kad ih otvorim, vidim da u naslovu pie "Acharya Rajneesh slavi 36. roendan. Ne mogu da verujem sigrurna sam da je to tamparska greka i da treba da pie "63. Pitam devojku za tezgom, smeje se i kae da je "36 u redu. Jo ne mogu da verujem da sam sluala govor oveka koji je samo 36 godina star. U svom govoru liio je na drevnog riija iz vremena Upaniada.

2 Poinjem da itam Njegove knjige i nalazim da sam optereena pozajmljenim znanjem. Njegove me rei ostavljaju u potpunoj praznini. Moje srce ezne da Ga sretne. Nalazim telefonski broj i adresu centra u Bombaju, zvanog "Jeevan Jagruti Kendra. Zovem tamo i pitam za Osha, i kau mi o

predstojeem meditacionom kampu u Nargolu, gde u moi da Ga sretnem. Ispunjena sam sreom i nestrpljivo oekujem da odem na taj meditacioni kamp. Najzad stie dan Njegovog prvog bliskog darana u Nargolu, kada u moi da sednem uz Njegove noge. U kampu ima oko pet hiljada ljudi; to je divno mesto na obali mora, okrueno visokim drveem. Nalazim svoje drvo blizu privremenog podijuma i smetam se udobno ispod njega. Moje se oi lepe za stazu kojom e On stii i za nekoliko trenutaka ugledam Ga kako dolazi u svoj svojoj lepoti i milosti, u belom lunghiju i sa alom obavijenim oko gornjeg dela tela. Doslovno mogu da vidim neku vrstu iste svetlosti koja Ga okruuje. Ima maginu pojavu, kao da nije sa ovoga sveta. Pozdravlja sluaoce sklopljenim rukama i seda u lotos poloaj na mali stoi prekriven belim pamunim pokrivaem. Poinje da govori, ali Njegove rei klize preko moje glave. U nemoj tiini uje se samo Njegov glas i zvuk talasa u daljini. Ne znam koliko dugo govori, ali kad otvaram oi, On je ve otiao. Oseam neto slino iskustvu umiranja. On je uleteo u moje srce kao to magnet privlai komad metala; od toga ne mogu da spavam cele noi. Lutajui obalom mora, gledam unaokolo praznih oiju. Nebo je puno zvezda i ja nikada dosad nisam osetila takvu tiinu i lepotu. Moje srce bi da uzvikne: Gde je On? elim da Ga sretnem!

3 Izjutra u osam sati ponovo se okupljamo na istom mestu da ujemo njegov govor. Odgovarae na naa pitanja, a mnogi ljudi ih predaju na papiriima oveku koji radi kao Njegov sekretar. Smogla sam hrabrosti i opisala svoje iskustvo, pitajui Ga ta mi se dogaa. Uruila sam pitanje i sela malo podalje, izmeu ostalih, nastojei da se sakrijem. Evo ga, opet dolazi u svojoj lepoti i milosti, pozdravlja sve, i sedei u lotos poloaju, poinje da ita pitanja. Moje srce ubrzano lupa kad opazim svoj ruiasti papir u njegovim rukama. Nekako se oseam posramljenom, pitajui se ta e misliti o meni kad proita to pitanje. Na moje iznenaenje, kad je proitao pitanje - u stvari, to i nije pitanje, ve opis doivljaja kada sam Ga prvi put ula kako sam bila privuena kao magnetom, oseaj kao da umire - On poinje da gleda u publiku i kad Njegov pogled stigne do mene, ne gleda dalje. Saginjem se, ukoena, svesna da On zna da je to moje pitanje. On ga ita u sebi i prelazi na druga pitanja. Kad se govor zavri, ljudi mu prilaze da dodirnu Njegova stopala, a On dodiruje njihove glave. Posmatram to iz daljine, ne usuujui se da odem do Njega. Najzad, kad je ve ustao da ode potrim prema Njemu, i kad stignem, nasmei mi se i kae: Ti si to pisala? Klimnem glavom i saginjem se da Mu dodirnem stopala. Stavlja mi ruku na glavu i, dok ustajem, kae mi: Doi do mene u podne.

4 U dva sata stiem u bungalov gde je smeten. Ve je mnogo ljudi dolo i eka da Ga vidi. Njegov sekretar dolazi i ljudi poinju da ulaze u Njegovu sobu. Jedan po jedan. Izlaze veinom za dva-tri minuta. Sad ulazi ena ispred mene - ja sam sledea. Samo da bih videla nain na koji se ulazi kod Osha, zavirujem kroz prozor. Osho sedi na sofi, a pod je prekriven ilimom. ena se klanja pred Oshom, dodiruje mu stopala i seda na pod. Kaem sebi: "Ovo je, izgleda, pravi nain da mu se prie." Srce mi uzbueno tue a istovremeno je obuzeto i nekim nepoznatim strahom. Za nekoliko trenutaka ena izlazi, a ja ulazim u sobu. Osho me pozdravlja irokim osmehom. Jednostavno sve zaboravim i kao da me neto privlai ka Njemu, zagrlim Ga, a On to prima sa takvom ljubavlju da oseam da nisam samo ja ta koja je nala Njega, nego da je i On naao svoje izgubljeno dete. Izgleda veoma srean i smeta me da sednem na sofu, sa Negove leve strane. Svojom levom rukom miluje mi lea, a desnu je stavio u moje ruke. Gledam u Njegove oi - tako su pune svetlosti i ljubavi i oseam da znam ovog oveka itavu venost. Svojim maginim dodirom uinio je udo, i vraam se u normalno stanje iz onog oseanja

umiranja od prole noi, kada sam ula Njegov govor. Pita me ime se bavim, ali sam nesposobna da odgovorim. On kae: "Ne brini, sve e biti dobro. Sada mogu da govorim pa mu kaem da radim u transportnoj kompaniji u Bombaju. Pita: Da li bi htela da radi za mene? Ni ne znajui ta to znai, ja klimnem glavom. Poziva sekretara, predstavlja me i kae mi: "Obrati se njemu. Za sekundu se diem da odem, nainim dva-tri koraka, pa se opet okrenem da Ga pogledam. On se jednostavno smei, a ja se vraam i sedam na ilim kraj Njegovih nogu. On kae: "Zatvori oi, i postavlja svoje desno stopalo na centar mog srca. Oseam kako neka energija iz Njegovog stopala utie u moje telo, i moj um se prazni - ujem samo zvuk svog disanja. Oseam da se vreme zaustavilo. Moda to traje samo nekoliko trenutaka, i ujem Ga kako kae: "Vrati se polako otvori oi. On sedi zatvorenih oiju. Polako ustajem i kliznem iz sobe sa svojim srcem koje plee od radosti. Oseam se kao da sam pronala izgubljeno blago.

5 Kad sam se posle tog meditacionog kampa vratila u Bombaj, osetila sam se potpuno izgubljenom u gomili ljudi. Ova intenzivna enja da ga ponovo sretnem poremetila mi je san. Skoro svake noi ga vidim u snu kako mi govori. Poinjem da Mu piem pisma svakoga dana i oekujem da mi brzo odgovori. Potpuno sam zaboravila da pismu treba najmanje tri dana da stigne do Njega, pa da, ak i ako odgovori istog dana, mora da proe jo tri dana da stigne meni. Ponekad se ljutim na Njega to me tako izluuje. Ne znam kako da savladam sebe da bih mogla da radim svoj redovan posao u kancelariji. Prolo je nekoliko nedelja. Danas oko pet sati silazim iz svoje kancelarije sa prvog sprata, i ujem kako za mnom tri kancelarijski slubenik sa pismom u ruci, to je vrlo neobino. U kancelariji niko ne obraa panju na tua lina pisma. Uzimam pismo od njega; ono je od "Voljenog moje due". Ljubim ga i otvaram rukama koje se tresu. Pie: "Voljena Pupa (moje ime pre sanijasa), Ljubav. Srean sam to sam dobio tvoja pisma. Takva enja za Bogom je dobra, jer je to potpunost enje koja postaje put do njega. U Bombaju sam u noi 17. Sastanak u devet sati. Ponovo sam u Bombaju 21., kada se moemo sresti u tri sata. Gde u odsesti moe saznati pomou ova etiri telefonska broja. Preplavljena sam radou dok itam pismo. Danas je 17. i odluujem da Ga vidim noas. Trim nazad u kancelariju da pozovem telefonom. Dok itam pismo, mislim: zato je napisao etiri telefonska broja? Ali taj ovek svesnosti zna bolje. Tri broja ne rade, etvrti - da. ena sa druge strane potvruje Njegov dolazak i daje mi adresu. Ve je pet i deset minuta. Za samo etiri sata ponovo u ga sresti. Vreme veoma sporo prolazi. Skoro svakih pet do deset minuta gledam na sat i proklinjem ga to vreme protie tako sporo. Ovo ekanje je prava venost.

6 Sada je osam i pedest pet minuta. Dok prolazim kroz ulazna vrata, neka kola izlaze i zaustavljaju se kraj mene. Toliko sam zaokupljena svojim mislima da uopte ne obraam panju. Iznenada ujem Oshov glas kako me zove iz kola. Sedi na zadnjem seditu kraj prozora. Potrim ka njemu. Kae: "Izlazim za pola sata - ekaj", i pita me da li znam u kojem e apartmanu biti. Odgovaram: "Da, znam."

Kola prolaze, a ja stojim i gledam nekoliko trenutaka kako nestaju pred mojim oima. Duboko udahnem i ulazim u zgradu. Ima mnogo krila i ja ne znam kojim putem da poem. Sada shvatam zato me je pitao da li znam gde mu je apartman. Posle glupog lutanja kroz sva krila, ljutim se na sebe to zbog svoje nesvesnosti nisam bila iskrena sa svojim Majstorom. Prolazi dvadeset minuta dok ne nalazim pravo krilo. Pritiskam zvono, i ona ista ena sa kojom sam govorila telefonom otvara vrata i, prepoznajui me, izraava aljenje to mi nije rekla potpunu adresu. Zagrli me i povede za ruku u prilino veliku dnevnu sobu gde ve na sofama sedi desetak ljudi avrljajui o raznim stvarima. Atmosfera je veoma oputena; niko nije ozbiljan osim mene. Oseam se tuom u toj grupi, sedei tiho u oku, ekajui svog Majstora. Tano posle deset menuta Osho stie i svi ustajemo. On se smei i sve pozdravlja sklopljenim rukama u namaste, dok prolazi ka drugoj sobi. Odmah me pozivaju u sobu. Dok ulazim, opet me obuzima onaj nepoznati strah. Uplaena sam kao leptir koji leti blizu vatre koja e ga sagoreti. Ali magnetna privlanost vatre mnogo je vea od straha. Vidim Ga kako sedi na krevetu u lotos poloaju i pije neki sok. Sedam nasuprot Njemu, malo podalje, a noge mi vise sa kreveta. Zavrava svoje pie, odlae au na stoi kraj kreveta, brie usne malim belim rupiem, smei se i kae mi da priem blie. Postavlja svoju desnu ruku na moje grudi, a levu na moju glavu. Moj uznemireni um se zaustavlja; prenesena sam u meni nepoznat prostor. Suze se slivaju niz moje lice, a telo mi se saginje prema njemu. Sa glavom u Njegovom krilu, poinjem da jecam kao malo dete. Posle nekoliko minuta povlai svoje ruke i kae mi: "Vrati se polako." Smirujem se, podiem glavu i gledam u njegove oi. Svetlucaju kao male zvezde na beskrajnom plavom nebu. Oseam da mi je ublaen bol i onaj nepoznati strah zbog odvojenosti. Otputa me i kae da radim vipassana meditaciju svakog jutra po sat, i da ga mogu sresti kad god je u Bombaju. Dodirnem mu stopala i izlazim iz sobe oseajui da me je danas inicirao u svog uenika. 7 Osho ve daje ostavku na profesorsko mesto na Univerzitetu. Putuje Indijom, vodi meditacione kampove i na otvorenom prostoru dri govore, ponekad ak i za petnaest do dvadeset hiljada ljudi. Veoma je estok. Urla estoko kao lav, iskorenjujui sve to je tradicionalno u Indiji. Bombaj je postao glavni centar Njegovog rada. Mada jo ivi u Jabalpuru, esto putuje vozom iz Jabalpura u Bombaj, i ostaje tamo kao gost u kuama svojih prijatelja dok ne dobije let za svoje odredite. Putuje istim putem i kad se vraa za Jabalpur. Prijatelji u Bombaju sreni su to Ga esto viaju. Pre no to Ga sreem, Osho uglavnom putuje sam. Posle toga ne elim nikad da propustim priliku da budem s Njim, i on to dozvoljava. Toliki je blagoslov biti uz Njega i voditi rauna o Njegovim potrebama. Nain na koji On odgovara na razliite situacije jasno pokazuje Njegovu ljubav i saoseanje sa egzistencijom. Nain na koji seda na stolicu - kao da je ivo bie, On ne eli da je povredi, a kad ustaje, gleda na stolicu sa zahvalnou to mu je priinila udobnost. Dok hoda, On to ini toliko neno i milosrdno, kao da ne eli da povredi zemlju pod nogama. Jede sa takvom zahvalnou koju vidimo u Njegovim oima dok gleda hranu. ta rei za biljke, ivotinje i ljudska bia? Nikad ne doputa orezivanje biljaka ako to nije neophodno za njihov rast. Prestaje da govori sa prijateljima u vrtu im ponu da upaju travu dok sede s Njim. Osho je i protiv branja cvea. Jednom Ga ujem da kae: Volite svoju decu - ne kidajte im glave. Ako zaista volite cvee, neete ga nikad brati. Ubijate ga berui ga - to je vrsta nasilja prema cveu. Uivaj u lepoti iz daljine, ali ne nastoj da je poseduje. Jednom drugom prilikom gleda polja kroz prozor, vee je, kad, u daljini - neki ovek utira i udara tapom kravu. Osho kae: Gledaj tog glupog oveka. Krava e ii i sama, on je nepotrebno mui. Mogu da osetim Njegovo saoseanje sa kravom. Oseam da je On kao teak oblak, pun vode, koji prosipa svoju ljubav na sve one koji dou u dodir s Njim. U jednom govoru sam Ga ula da kae: Ja sam vrtlar. Idem okolo i sejem semenje ni ne gledajui gde pada. Imam ga u izobilju. Kad stigne pravo doba, neka od njih e se primiti i postati visoko drvee, puno cvetova, irei svoj miris i pruajui hlad svakome ko stane ispod njih.

8 Osho vozom odlazi iz Bombaja za Jabalpur. Na peronu je guva i velika buka jer je pedesetak nas dolo da ga isprati. Neki se rukuju s Njim, drugi mu dodiruju stopala, a on se svaki put saginje da im dodirne glave. Poneki stoje u tiini gledajui Ga oima punim suza, a Osho im prilazi, grli ih i kae da ne budu tuni, On e se uskoro vratiti. Suze im liju zbog Njegovog dodira, ali im se lica smee. Suze i smeh su uobiajena scena oko Osha. Odjednom nas trgne kondukterova pitaljka koja objavljuje polazak voza. Osho ulazi u voz i staje na vrata s rukama sklopljenim u namaste. Migom me doziva da mu se pribliim. Stajem na stepenicu voza, a On mi pruenom rukom pokazuje osobu koja stoji prilino udaljena u nekom uglu, i zahteva da je dovedem. Oklevam i kaem: Osho, ali voz e da krene. On odluno kae: "Ne, nee krenuti. Samo ti idi i dovedi je. Potrim tamo, guram stotine ljudi pred sobom, i kad stiem, na moje iznenaenje, vidim da je to Ma Tao, koja stoji plaui i jecajui kao malo dete koje je izgubilo majku. Zgrabim je za ruku i trimo nazad prema vozu. Prolazi najmanje pet minuta dok stiem ponovo do Osha, a tamo - On stoji na vratima svog erkondin kupea da je doeka. Stavlja joj ruku na glavu i uverava je da e se brzo vratiti i da ne treba da plae. I ponovo suze i smeh na licu Ma Tao, njene male oi blistaju kao male zvezde. Mogu da vidim kako On izliva svoju ljubav samo dodirom ruke, i to biva kao da mi, posveenici, pijemo vodu venog ivota iz Njegovog zdenca. On nas jo jednom sve obuhvati pogledom, mae rukom u znak pozdrava, a to kao da biva i znak mainovoi da moe da krene. Voz lagano polazi, On stoji na vratima, a mi svi gledamo prema Njemu sve dok se voz ne izgubi u daljini. Grlimo se i tiho, teka srca naputamo peron, ali sa nadom da emo Ga uskoro videti. Seam se Zen haiku stihova: "Ti stoji preda mnom, Oh! Moja vena Duo! Od prvog pogleda Moja si tajna ljubav.

9 ekam na peronu, na V. T. stanici, da doekam Osha koji stie iz Jabalpura. Na moje iznenaenje nema vie nikoga, i pitam se da li sam dobro obavetena o Njegovom dolasku. Ipak odluujem da ekam dok voz ne stigne. Oi mi lutaju traei neko poznato lice, ali uzalud. Poinjem da se znojim - veoma je toplo. Voz uskoro stie, a jo niko nije doao da Ga doeka. Sumnjam da su svi prijatelji odjednom odluili da napuste Osha, mada je oko Njega uvek kontroverzna situacija. On govori ogoljenu istinu, to veina ljudi teko moe da primi. On nemilosrdno iskorenjuje sve indijske tradicije. Izgubljena sam u mislima i stresem se kad ujem zvuk voza koji stie. Srce mi udara, a oi se lepe za erkondin kupe. Putnici silaze jedan po jedan. Trenuci izgledaju kao venost. I - evo ga. Najzad izlazi iz voza. Dodirnem mu stopala, a On me blagoslovi dodirujui rukom moju glavu. Presrena sam zbog Njegovog prisustva i oseam se obavijena nekim nevidljivim mirisom koji Ga okruuje. On pita: Gde su ostali prijatelji? Kaem mu: Ne znam zato nisu doli, ali znam gde e odsesti. Pitam ga da li eli da ide taksijem. On jednostavno kae: ekajmo, prijatelji e uskoro stii. Gledam mu lice: nema ni znaka ljutnje ili urbe. Skoro svi su napustili peron izuzev nas. Primeujui da sam malo zabrinuta, poinje da mi pria ale i da me zasmejava. Deo mene je srean to sam sama s Njim, ali drugi deo je zabrinut zbog Njega - putovao je dvadeset etiri sata vozom, a sad stoji na peronu po ovakvoj vruini. Bespomona sam.

Najzad, posle oko pola sata, Ishwarbhai, Larubhai i nekolicina drugih prijatelja tre da Ga doekaju. I oni su okirani scenom, jer su im na stanici rekli da voz kasni pola sata. Oshova velika umetnost je da ne dozvoli nikome da se osea krivim. Sve ih pozdravlja s takvom ljubavlju da niko ni ne shvata ta se, u stvari, dogodilo. Smejui se i priajui s prijateljima Osho polazi, ja Ga gledam u udu, a moje srce apue: "On zaista nije bie sa ovoga sveta.

10 Dolazimo na stanicu s Oshom, koji odlazi za Jabalpur. Vrelo je letnje popodne. Sada je 1969. Stojim iza Njega i gledam kako mu se znoj sliva niz lea sve do struka, kao mali potok. Nosi beli lunghi i al omotan oko gornjeg dela tela. Lea su mu napola gola. Stoji u svoj svojoj lepoti i milosti, kao lav meu gomilom zaljubljenih oboavalaca. Voz uskoro kree a Njegov prtljag jo nije stigao; stavljen je u druga kola. Poinjem da brinem. On odlazi da vodi meditacioni kamp, i ja poinjem da se pitam kako e On tamo raditi bez svoje odee. Odjednom se okrene i pogleda me. Oseam se posramljenom to Ga uznemiravam svojim sumnjiavim umom - On mi se smei. Njegove poverljive, sjajne oi jo blistaju preda mnom dok piem. Oputam se i podseam se Njegovih rei: "Veruj egzistenciji. Kondukter ponovo zvizne u pitaljku, a Osho ulazi u voz bez svog prtljaga. Stoji na vratima i svakog gleda svojim vragolastim pogledom. Nekako u srcu oseam da voz nee krenuti bez Njegovog prtljaga. Svi ekamo tu, bez daha, da vidimo ta e se dalje dogoditi. Kako se nesvesno ponaamo u prisustvu svog prosvetljenog Majstora. Ali Njegovo milosre je beskrajno. Prihvata nas kakvi jesmo, i nikad nam ne doputa da smo nevani ili nesvesni. Voz veoma polako kree, i na nae veliko iznenaenje, ugledamo Ishwarbhaijevog vozaa kako tri s Njegovim koferom, gurajui sve pred sobom - stie do Njegovog kupea i smeta kofer iza Osha koji i dalje stoji na vratima i dovikuje: Dovienja. Voz odlazi. Srce mi tone u tiinu. Zatvaram oi i sedam na oblinju klupu. Jedan od prijatelja prilazi mi i prodrma me govorei: "Hajdemo. Otvaram oi i pitam se kuda da idem: moje srce je ve otilo s Njim. elim da uzviknem svetu: "Ovde je Buda koji ponovo ivi meu nama.

11 Kia danas lije, a Osho mora da ide u Punu veernjim letom. Odseo je u CCI sobama, u vlasnitvu Bombaja, i treba oko sat vremena da se stigne na aerodrom. Krenuli smo u pet sati. Sedim sa Lakmi koja vozi kola, a Taru sedi na zadnjem seditu sa Oshom. Ona zbog neega plae. Kola prolaze du Pedar ulice i ja gledam napolje. Konstrukcija "Woodlands zgrade je gotova. Kaem Oshu: Ova zgrada nema trinaesti sprat. Pogleda zgradu i trai od Lakmi da pita ima li tu neki apartman na prodaju. Lakmi uti. Ja znam da nemamo para da kupimo apartman. Lakmi ukljuuje radio i uje se glas: "Uloite rupiju u loz, i za mesec dana dobijate deset laka. Osho se smeje i kae Taru: "Da igramo na lutriji? Njen pla se preobraa u smeh. Ne znam da li je Taru kupila loz, ali mi smo u Woodlandsu kupili apartman za Osha. Kako je to sreeno, ja ne znam. Jako je pljutalo, ali je Lakmi uspevalo da nekako nae put kroz saobraajnu guvu i da stigne na vreme na aerodrom. Vodio se rat izmeu Indije i Pakistana i nisu bila dozvoljena svetla posle zalaska sunca. "Zamraenje posle zalaska sunca bilo je nareenje vlade. Lakmi je uredila da stignemo na vreme na aerodrom, i mi smo se ubrzo u ekaonici smestili na sofe. Danas Osho izgleda prilino uznemiren. Mnogo je prijatelja dolo na aerodrom i prilino je buno. uli smo obavetenje da se let za Punu odlae za pola sata. Doem do Osha da ga pitam eli li aj i neto da prezalogaji. On se slae i kae da se donese za sve nas. Ima nas desetak. aj i jelo su doneseni i stavljeni na sredinu stola. Atmosfera postaje sveana. Zaboravljamo na rat i zamrenja i uivamo u jelu i aju sa Oshom. Uskoro jasno ujemo novo obavetenje da let za Punu kasni jo jedan sat. Ovo je ve previe. Do

Pune je avionom potrebno samo dvadeset minuta. Ve smo se kolima vozili sat vremena, a ekamo pola sata na aerodromu. Za tri sata Osho je mogao kolima stii u Punu. Oseamo se bespomoni i poinjem da zamiljam kako bi bilo lepo kad bi Osho imao svoj mali vlastiti avion. Takvo je muenje ekati satima na aerodromu. Osho pogleda Lakmi, a ona kae: "Sad vie nema svrhe ii kolima - ve smo suvie dugo ekali." Osho seda, i oseajui nau napetost, poinje da pria ale. Poslednja ala koju pria je o Mula Nusrudinu: Mula je bolestan i ode kod lekara. eka i eka da ga pozovu, i najzad odlui da ode. Dok ustaje, ulazi sestra i pita: "Mula, ta se dogodilo, zato odlazi ? Mula odgovara: Bolje je umreti prirodnom smru kod kue. im zavri priu, Osho ustaje, i sad ve iznenaeni ujemo obavetenje da e let za Punu biti za deset minuta. Presreni smo. Osho sve pozdravlja i polazi, a ja Ga sledim kao senka koja ne moe da zamisli da bude odvojena od Njega. Penjemo se malim stepenicama, a On se okree i jo jednom mae prijateljima za dovienja.

12 Osho odseda u Sohaninoj kui u Puni i dri govore u "Sanghvi Fiffin Factoru, mestu koje je prilino udaljeno od Sohane. Vee je i ve treba da krenemo, a vozaa jo nema. ekamo oko pet minuta, a onda Osho, gledajui na sat, kae: "Zakasniemo - hajdemo. Pre no to je bilo ko ita izustio, otvara prednja vrata i seda za volan, palei kola. Sohana i ja se pogledamo u udu. Otvaram prednja vrata i kaem Sohani da sedne do Njega, a ja sedam pozadi. Veoma brzo vozi, a mi sedimo zaustavljenog daha. Toliko ima skretnica na putu, pitam se da li zna pravac. Na moje iznenaenje, za nekoliko minuta stiemo do odredita. Prijatelji koji ga oekuju pribliuju se autu i otvaraju zadnja vrata. Ja izlazim i oni me pitaju gde je Osho. U meuvremenu, Osho je sam otvorio vrata i poao ka podijumu. Pokazujem prema Njemu i pogledam na sat: stigli smo dva minuta ranije. Osho nikad ne voli da kasni. Kakav Majstor! ivi u bezvremenom, a ipak u vremenu. Osho, tvoje saoseanje je beskrajno. Tvoja ljubav i briga za tvoje saputnike ne moe se iskazati reima. Samo oni koji su to osetili, mogu to razumeti.

13 Osho je stigao iz Jabalpura. Treba da leti avionom u Udajpur. Danima je indijska vazduna kompanija u trajku i mi se nadamo da e se prekinuti svakog trena, ali trajk se nastavlja. Ne moemo da smislimo neku drugu mogunost da stignemo u Udajpur, i predlaemo da se meditacioni kamp malo odloi. Ali Osho je odluio da tamo stignemo na vreme. Pitamo se kako je to mogue - sve rezervacije za voz su rasprodate, sa dugom listom ekanja. On predlae da traimo od eleznikih autoriteta da postave dodatni erkondin kupe na "Gujarat Mail Train za Ahmedabad, i da rezerviemo osam spavaih mesta za prijatelje koji idu s Njim. Na nae iznenaenje, slubenik je oduevljen idejom, pogleda na listu ekanja, i odmah se slae. Dobijamo naih osam spavaih mesta i trimo da obavestimo Osha i prijatelje da budu spremni da stignu na bombajsku centralnu stanicu u osam sati. Svi smo presreni to emo putovati s Njim u istom kupeu. Svi stiu na vreme. Osho izgleda srean. Sedi na svom mestu za spavanje, prekrtenih nogu, okruen nama. Pria nam ale, ceo kupe je ispunjen smehom. Ljudi dolaze i zaviruju da vide ta se dogaa. Posle nekoliko minuta ga ostavljamo samog i odlazimo na svoja mesta. Voz stie u Ahmedabad na vreme. Posle doruka, u kui jednog prijateljia, uzimamo dva taksija da stignemo u Udajpur. Veoma je toplo. U svojoj nesvesnosti nismo ak ni pomislili da nabavimo erkondin kola za Njega. Ovo je dugo putovanje koje traje est do osam sati. Osho sedi pozadi s prijateljem, a ja sam napred s vozaem. Znojim se i boli me glava gledajui prljavu ulicu ispred nas.

Pogledam pozadi. Osho sedi sklopljenih oiju, kao iskljuen iz spoljanjeg sveta. Pitam se kad u ja nauiti da budem sposobna za to to mi izgleda kao nemogu zadatak. Oseam da sam Ga nekako uznemirila i On otvara oi i trai sodu. Putujui naokolo raznim delovima Indije, Osho se zaustavljao da pije vodu. Zaustavljamo taksi. Vadim sodu iz velikog termosa pozadi, pa kvasim maramicu hladnom vodom i pruam je Oshu, rekavi da je stavi na glavu. On je uzima i ini kako mu kaem, kao malo dete, i kad oseti sveinu, pita me gde sam nauila "sve te trikove. " Toliko je vrue, maramica je suva za pola sata i ja je vlaim sve dok ne stiemo do odredita.

14 U sedam sati stiemo u Udajpur. okirani smo kad vidimo da je jedna soba u prizemlju, pripremljena za Osha i sve nas, u zgradi pod konstrukcijom. Tu je jedan indijski poljski krevet od kanapa, uokviren drvenim ramom sa etiri noge. Preko toga je postavljen jedan mali, tanak madrac, prekriven plahtom. To je krevet pripremljen za Osha, a mi ostali treba da spavamo u istoj sobi, na podu prekrivenom tepihom. Jo vie sam okirana kad uvidim da tu nema ak ni elektrine struje. Neka runa svetiljka od bamubusa nalazi se u uglu sobe. Odnekud je dovedena struja da upalimo jednu sijalicu. U blizini je kupatilo pripremljeno za nas. Posle ovog uasnog puta, odmaramo se na podu, a Osho na svom krevetu, kao beba u kolevci. Svi su utljivi. Oseam bes zbog cele situacije, i, kako ne nalazim rei, utim. Gledam Osha. Izgleda kao da sve prihvata radosno. Nema nikakvog znaka negodovanja na Njegovom licu. Poto lei nekoliko minuta, ustaje i odlazi u kupatilo, s runikom na ramenu. Kad izae, ponemo da govorimo o ovoj zbrci u kojoj smo se nali. Organizator nije mogao zamisliti Oshove tekoe - mislio je da je uradio najbolje, jer u okolini nije bilo bolje sobe. Videvi da se Osho vraa iz kupatila, uutimo. Izgleda tako svee i sjajno, da ne mogu da prestanem da zurim u Njega. Gleda nas i smei se, seda na svoj krevet kao kralj na svoj divan presto. Mislim da On ima neki tajni klju - poelim da ga ukradem.

15 Vreme je ruku i svi sedimo s Oshom za pravougaonim stolom. Izgleda da su prijatelji koji su organizovali ovaj kamp veoma siromani - kvalitet hrane koju su servirali veoma je lo. Dal je tean skoro kao voda, a izlomljena ria (ostaci malih komadia koji se prodaju nakon prerade rie po jeftinijoj ceni) je skuvana, i ja mogu da vidim u njoj male, crne kamenie. Sedim tik uz Osha koji je veoma uzbuen i odmah poinje da jede. Iznenaena sam izrazom na Njegovom licu. Jede sa takvim ushienjem kao da jede izvrsnu hranu. Neki starac stoji kraj Njega sa kutijom jeftinih indijskih slatkia, zvanih ladoo. On stavlja jedan ladoo na Oshov tanjir, koji Osho prihvata s prijatnim osmehom. ovek je zadovoljan i stavlja jo jedan kolai na Njegov tanjir. Osho ne kae nita, samo stavlja ladoo na moj tanjir. Odmah kaem: "Osho, ja ga ne elim. Osho se smeka i kae: "Ne reci ne, samo ga prosledi sledeoj osobi." Svia mi se ideja i ja to uradim. Sledei prijatelji koji je uo Oshove rei, predaje ga onom do sebe. Svi prasnu u smeh i na kraju se ladoo ponovo nae u starevoj kutiji. Osho uvek uiva da pria ale dok jede. Jedenje s Njim pretvara se u slavlje - bez obzira ta jedete. Danas pria ovu alu: Jednoga dana Akbar udari svog dvorskog aljivdiju, Birbala, bez ikakvog razloga, a Birbal odmah udari osobu koja je stajala do njega. Osoba se naljuti i upita Birbala zato ga je udario?" Birbal odgovori: "Ne pitaj - samo prosledi do sledee osobe. Igra se nastavila u Palati celog dana i, najzad, uvee, u krevetu Akbara udari njegova ena. Ne biti ozbiljian - Oshova osnovna poruka, koju nije samo propovedao, nego je i praktikovao svakog trenutka.

16 Veoma je toplo popodne i Osho se odmara na svom poljskom krevetu. Svi drugi su izali. Zatvaram vrata i sedam na pod blizu Njegovog kreveta i ponem da ga hladim malom lepezom. Posle kratkog vremena On otvori oi i kae: "Prestani da me hladi i idi da spava. Oseam da On misli da sam umorna, ali ja zaista uivam da ga hladim - da mu priinim malo udobnosti. Kaem mu: "Vrlo je toplo i ne mogu da prestanem da te hladim. On kae: "Samo prihvati situaciju i onda nema problema. Zatvara oi ponovo; prestajem da ga hladim i polako se udaljavam. Mogu da vidim radoznalce kako skau i zaviruju kroz prozor koji nema zavesa. Gledam Njega: On se odmara kao kralj na svom zlatnom tronu. Nou iznosim Njegov madrac na terasu i pravim mu krevet na podu. Tu je sasvim je svee, a on voli da spava pod vedrim nebom i kae nam da i mi tu spavamo i uivamo u mesecu i zvezdama.

17 U jutarnjem govoru sedim tik uz Njega, snimajui Njegov govor na mali kasetofon. Ja ak nita i ne znam o produnom kablu. Postavljam kao obino svoju malu mikrofonsku icu do Njegovog mikrofona, i sedam. Danas se dogaa neto udno. Kad On poinje da govori, ja unapred znam re koju e On zatim izgovoriti. Kasnije, kad mu to kaem, On odgovara: "To se zove sinhronizovanost sa Majstorom. Pre no to se re izgovori, ona je u obliku misli koja se pojavljuje u svesti. Ako je neko tih, moe uhvatiti misao pre no to postane re - to je vrlo jednostavno." Onda dodaje da ne treba da obraam suvie panje na misli, nego na izvor iz kojeg dolaze. Objanjava ceo proces toliko jednostavno da kad ga ujete, odmah imate jasnu predstavu o tome.

18 trajk je zavren i mi putujemo avionom iz Udajpura u Ahmedabad. Ovo je moje prvo putovanje avionom. Osho ulazi u avion, a ja ga sledim. Kaem mu: "Prvi put putujem avionom i plaim se. U meuvremenu prilazi stjuardesa sa posluavnikom. Osho uzima jedan mali smotuljak i otvara ga: unutra je vata. Kida je na dva dela i, pruajui mi jedan, kae: Stavi to u ui, pa kad avion poleti, samo zatvori oi i gledaj u sebe. Ovo je dobra prilika za meditaciju. Onda mi pokazuje kako da privrstim pojas. Ovo je let od pola sata i takav da ga nikad neu zaboraviti. Zatvaram oi kad avion polee - ovo je zaista jedinstveno iskustvo. Oseam se kao preneta u neki drugi svet. Posle nekoliko minuta otvaram oi i gledam kroz prozor. Na avion prolazi kroz oblake, a ja sam preplavljena radou zbog ovog iskustva. Gledam Osha: On sedi kao divna mermerna statua, zatvorenih oiju, bez ikakvog pokreta. Ne znam kako da kaem: On je potpuno prisutan ili potpuno odsutan. Svakako - ne spava . Kad se avion spustio u Ahmedabadu, On otvara oi, skida pojas i pita me: "Kako je bilo?" Kaem: "Osho, to je divno. Zaista sam uivala! Rekla sam sebi: 'Bolje je jednom putovati avionom, nego deset puta vozom.' " Pitam se da li je uo. On me samo gleda i smei se.

19 U Ahmedabadu je ureeno da Osho bude sam u praznom apartmanu, koji se uva samo za goste. Na prvom je spratu, preko puta Champakbhaijevog apratmana. Ima dve spavae sobe - jedna soba ima erkondin i jedan sasvim udoban krevet. U drugoj su madraci postavljeni na podu. Svia mi se mesto. Ima prilino veliki balkon povezan sa sobama. Osho se mnogo bolje osea u sobi sa rashlaivanjem i odlazi rano na spavanje. Ujutro, u osam sati, poee svoju seriju govora o Bhagavat Giti. Sa nama su jo etiri prijatelja iz Bombaja, koji su doli iz Udajpura. Izraavaju elju da ostanu preko noi i krenu sutra ujutro. Osho se s tim slae, a ni ja ne vidim nikakvih problema. Posle kratkog razgovora, nametam svoj krevet u jednom uglu sobe, a ova etiri prijatelja, svi mukarci, nametaju svoje madrace i leu da spavaju. uvi kucanje na vratima, ustajem i otvaram ih. Domain ulazi da proveri kako spavamo. Videvi me samu sa etiri mukarca u istoj sobi, on pita: "Gde je druga ena? Kaem mu: "Ona je Oshova sestra i spava s Njim u sobi. Vidim kako je ljut i uznemiren. Kae mi, podignutim tonom: "Ovo ne moe biti u mojoj kui. Radije spavajte u Oshovoj sobi, ili dovedite Kranti da spava sa vama." Iznenaena sam i zbunjena, ne znam kako da se dogovorim sa ovim ovekom. Kaem mu: "Ne elim da uznemirim Osha, On ve spava." Odlazi, ali posle razgovora sa svojom enom ponovo se vraa. Veoma je uznemiren i kae da ne mogu da spavam u sobi sa etiri mukarca, ali da mogu da spavam u njihovoj dejoj sobi. Da bih prekinula nepotrebnu diskusiju, slaem se i odlazim da spavam na podu u sobi u kojoj je ve zaspalo njihovo dvoje dece. Leim i mislim: "U kakvom mi to trulom svetu ivimo? Ovi seksom opsednuti ljudi projektuju svoje misli na nas, a sami smatraju da su moralni, kulturni i civilizovani. Mi smo za njih nevaspitani. Kad priam Oshu ovu epizodu, On kae Jayanthibaju da aranmane za njega ne treba praviti u kuama ljudi koji ga nikad nisu sluali i koji ga ne poznaju. Oni nepotrebno pate i takoe uzrokuju drugima suvie nevolja.

20 U ovom apartmanu ima samo jedna kupaonica bez tople vode. Ustajem rano i pripremam dva vedra tople vode za Osha. Dolazi iz sobe, umiva lice i polako ga brie malom maramicom. Uzimam Njegovu etkicu za zube, istisnem pastu i pruam mu je. Zahvaljuje mi osmehom za ovaj maleni in. Uzima etkicu sa takvom nenou i ljubavlju, kao da je to ivo bie. Pere svoje zube veoma polako i neno. Ovih dana koristi "Signal" pastu koja je nova na tritu. Ova tuba je skoro prazna; ipak je jo uvam na polici, pored lavaboa. Posle pranja zuba odlazi u kupatilo. Na moje iznenaenje, opazim da je bacio tubu u korpu pored police. Mislim: "Dok ne kupim novu pastu, kako ova moe biti baena?" Uzimam je i stavljam ponovo na policu. Kasnije molim prijatelja da mi kupi novu "Signal pastu, ali je zbog neega nisam primila; i kada sledeeg dana istiskujem pastu iz iste tube, Osho gleda, smeje se, i kae: "Znai, spasla si tubu." Oseam da On ne eli da stiska tubu suvie jako, ali, ta da radim. Dok ne stigne nova tuba, zadrau ovu. Nekako sam udesila da se koristi ova tuba tri dana, sve dok smo u Ahmedabadu.

21 Posle jutarnjeg kupanja Osho voli da dorukuje tost i aj. Sedi na sofi, mali stoi je pred Njim. Nosi beli lunghi, a gornji deo tela mu je nag. Obmotava al oko tela samo kad izlazi. Izgleda tako svee i divno - kao ruiasta rua u punom cvatu. Nosim tost i aj na posluavniku, postavljam ih na sto i sedam na pod naspram Njega. Kad napunim olju, On pita: "Gde je tvoja olja?" Kaem: "Osho, ne pijem aj. Smeje se i kae: "Meditacija je nemogua bez aja. aj te u meditaciji dri budnom." - i pria mi priu o Bodidarmi, koji je isekao svoje kapke i bacio ih zato to mu se spavalo kad je meditirao. Prvo lie aja izniklo je iz njegovih baenih kapaka. Videvi da oklevam da uzmem aj, Osho puni drugu olju i kae mi da probam. Pijem polako i dopada mi se, pa mu kaem da je zaista ukusan. Daje mi drugu olju i kae: "Jedna olja nije dovoljna. Mora da popije dve olje svakog jutra." Pitam ga: "A ako je olja velika?" Kae: "Veliina nije vana - dve olje svakog jutra. Pitam ga: "Koja je tajna u dve olje?" Kae: "Ovo je zen koan za tebe. Sledeeg jutra, za dorukom, pita me: "Jesi li odgonetnula zen koan?" Kaem: Moda jedna olja za mene, a druga za mog voljenog." Kae: "Blizu si odgovora, ali ne sasvim." Svi prisutni uz smeh uivaju u ovoj ceremoniji aja.

22 Popodne Osho sedi na lakoj stolici na balkonu - prolee je. U blizini je ogromno mangovo drvo na kome neprestano peva kukavica. Njena pesma jo vie produbljuje tiinu. Osho me pita da li znam je li ova kukavica muko ili ensko. Nemam pojma i nikad nisam o tome mislila, ali kaem: "Muko je." Osho pita otkud znam, a ja mu kaem: "Zaista ne znam - samo sam tako rekla." On kae: Muka je! Uvek muko zove - ensko eka." Onda smo uli i drugu pticu. "Sluaj ovo, ree Osho, "ovo enka odgovara na prvi poziv. Ako bude paljivo sluala, uoie razliku." Zaboravljam na kukavicu. Zauena sam ovim dubokim unutranjim poglednom svog Majstora.

23 Odseli smo u Ahmedabadu kod veoma ortodoksne ainske porodice. Osho veera oko est sati, pre no to krene na veernji govor. Ovih dana ita do kasno u no i ja mu kaem: "Osho, tako si rano veerao, bie noas gladan. On se jednostavno smei. U jedanaest sati, Kranti mi kae da bi Osho neto da pojede. Zbunjena sam: ta sad? Kaem joj: "Idem u kuhinju da vidim mogu li da pripremim neto hrane. Veoma tiho, poput make, ulazim u kuhinju. Na polici su nareane mnoge posude. Zbunjena sam, nema oznake na njima. Zatvaram oi, stojim tiho nekoliko minuta i sledim svoju intuiciju. Uzimam tanjir i poinjem nasumice da otvaram posude. Na moje iznenaenje, nala sam razliitu, ukusnu hranu, kakvu Osho voli. Oduevljena sam i uzimam jo. Odjednom, ugledam domaicu kako stoji kraj mene i pita me ta radim. Sledila sam se. Ona je veoma ortodoksna ainka koja veruje da je jedenje nou veliki greh, i ve je protiv Osha. Skupljam hrabrost i kaem joj: "Gladna sam i elim neto da jedem." Postaje besna i poinje da baca stvari preda me, zahtevajui da sve to pojedem. Nemam ta da kaem, i izlazim iz kuhinje sa svojim tanjirom. Ona me prati. Ulazim u Oshovu sobu, gde On sedi i ita neku knjigu. Postavljam tanjir na stoi ispred Oshove stolice i sedam na pod. Oseam da treba da zatitim Osha da ne bude On taj koji jede nou, pa

pozivam Kranti i kaem: Hajde da jedemo. Obe poinjemo da jedemo, dok ena stoji i gleda nas. Vrlo je napeta. Da bih joj zabavila um, pitam: Ko spravlja ovu izvrsnu hranu? Veoma je ukusna. Ne odgovara. Osho odlae knjigu i pridruuje nam se u jelu. Vidim kako ena puca od besa. Ne naavi rei, izlazi iz sobe. Priam Oshu ta se dogodilo u kuhinji. Smeje se i smeje kao malo dete, i kae: "Sutra joj reci da mi ne elimo da idemo na nebo. Pipremamo se za pakao skupljajui sve mogue grehe." Prasnem u smeh i to oputa svu moju napetost i mi uivamo u jelu i svim ukusnim zalogajima sve dok se tanjir potpuno ne isprazni.

24 Dok je Osho u kupatilu, kuvarica donosi olju napola ispunjenu nekim zelenim sokom. Kae: Ovo je neem sok i Osho to ujutro prvo pije." Ostavlja olju na sto. Kad Osho dolazi iz kupatila, kaem mu za neem sok u ai. On kae: "Nekad sam to pio, ali vie ne. To proiava krv, i ti moe da ga pije." Stavila sam kap na ruku i probala - veoma je gorko. Kaem Oshu: "Veoma je gorko." On kae: Samo zadri dah i ispij ga u jednom gutljaju." inim to kao posluno dete, i zbog Njega ga pijem tokom sva tri dana naeg boravka, a On mi kae da nastavim da ga pijem i kod kue. Ovih dana redovno radim Dinaminu meditaciju. Doivljavam burne reakcije u svom pupanom centru i oseam da sam edna celog dana. O tome nikad nisam priala Oshu, ali taj neem sok deluje kao lek za moju nevolju. Nastavljam to oko dva meseca, dok mi jednog dana jedna stara ena ne kae da neem sok ne treba piti due od nedelju dana. Iznenaena je kad uje da ga ja uzimam ve dva meseca. "To je tebe spasao tvoj Majstor. Inae, bilo bi veliko zlo. Oseam da mi Osho preko te ene poruuje da treba da prestanem da pijem neem sok.

25 Danas su svi otili na veeru izuzev mene. Osho se odmara u svojoj sobi, a ja leim na krevetu u susednoj. Nekakav vor poinje da raste na mojoj levoj dojci, i kad sam to pokazala svom doktoru, rekao je da to proverim u Tata bolnici. On smatra da to moe biti kancerogena izraslina. Uplaena sam. Radije bih umrla no patila od raka. Jedna od mojih bliskih prijateljica ve je operisala rak dojke. Nisam jo spremna da idem na pregled. Nikome nisam o tome priala, ali sam u sebi sve zabrinutija. Odluim da o tome kaem Oshu. Izgubljena u mislima, ne mogu da verujem da me neni Oshov glas poziva. Otvaram oi i vidim ga kako stoji kraj mog kreveta. Pokuavam da ustanem, ali ne mogu. Sva sam ukoena. Ima malo mesta kraj mog jastuka, gde On seda i stavlja ruku na moje elo. Toliko sam dirnuta, da poinjem da plaem. Kad se umirim, pita me: ta je bilo? Da li neto krije od mene?" Sad vie ne mogu da izdrim i kaem mu o kancerogenom tumoru na svojoj levoj dojci. On pita: Gde je tano?" Uzimam Njegovu desnu ruku i stavljam je na vori. Kae da se opustim i zatvorim oi. Ulazim u duboko oputanje i oseam kako topli tok energije izlazi iz Njegove ruke i ulazi u moje telo. On sedi tiho nekoliko trenutaka, a zatim sklanja ruku. Uverava me da nema nieg loeg i da ne treba da brinem. Pokuam da ustanem, ali mi On kae: Ostani jo malo da lei", i ostavlja me

samu. Ponovo iz zahvalnosti poinjem tiho da plaem, i nesvesno padam u san. Ujutro, kad se probudim, oseam se veoma svee. Dodirnem grudi, a tamo nema vora. Sigurna sam da ga je On uklonio svojom boanskom isceljujuom energijom. Kad sam to u Bombaju pokazala doktoru, bio je iznenaen i pitao kako se to dogodilo. Govorim o isceliteljskoj moi Osha, koju On uvek odbija da prizna. Osho nikad nije tvrdio da je nekog izleio, ali ja znam mnoge prijatelje koje je izleio Njegov boanski dodir.

26 Ovoga puta polazim za Oshom u Ahmedabad, gde On dri seriju predavanja o Giti. Posle jutranjeg govora rua u pola dvanaest, a potom se odmara nekoliko asova. Sedim kraj vrata na stoliici i straarim. Vrelo je letnje popodne i veoma sam pospana. Sedei, poinjem da dremam. Pokuavam da itam da bih ostala budna. Nekako uspevam da ostanem na stolici da bih bila sigurna da ga niko nee uznemiravati. U dva sata On izlazi iz sobe i odlazi u kupatilo. Pripremam mu aj. Uskoro e pristii ljudi da se vide sa Njim. Dok sipam aj u olju, On me pita: "Hoe li da radi kao moja sekretarica?" To prevazilazi moja oekivanja i ja, bez mnogo premiljanja, jednostavno kaem: Osho, meni i samoj treba sekretarica." On se smeje mom odgovoru. Zatim mu kaem: "Vrlo sam lenja. Ne mogu da se brinem ni o sebi. On kae: Tvoja lenjost nita nije u poreenju sa mojom. Poinje da pria mnoge prie o svojoj lenjosti. Oseam da ih izmilja. Kad mu to kaem, On odgovara: Ne, ne, sve su to injenice." Jedna pria, koju volim, je o njegovom krevetu smetenom sasvim blizu vrata, dok je u Domu iveo kao student. Otvorio bi vrata i samo uletao u krevet. Sve su mu knjige bile naokolo i ispod kreveta. Ni za ta drugo nije koristio ostale delove svoje sobe. Uivam sluajui Njegove prie o lenjosti, jer me to oslobaa krivice zbog sopstvene lenjosti.

27 Danas, posle ruka, kaem mu da treba iznutra da zatvori vrata svoje sobe dok se odmara, jer i ja hou da se odmorim. On kae: "Ljudi e doi i kucati na vrata." Odgovaram mu da u zatvoriti i ulaznu kapiju i iskljuiti zvono. Uveravam ga da nee biti uznemiravan. Videvi da sam odluna, kae: "U redu, u redu, uini kako eli. Pobrinula sam se za sve, otila u svoju sobu i imala dobar popodnevni odmor. Hvala Bogu, niko ga nije uznemiravao dok se odmarao. Dok ispija svoj popodnevni aj, pria mi priu koju nikad neu zaboraviti, jer je to moja pria. Evo te prie: Bio jedan Majstor koji je iveo u kolibi u umi, i imao je samo jednog sledbenika. Oboje su bili veoma lenji. Jedne noi, leali su na krevetu, i Majstor je upitao uenika: "Moe li da proveri da li pada kia?" Uenik, ni ne pomerivi se na krevetu, ree: "Ne pada kia. Upravo sam dodirnuo maku koja je malopre ula, i nije bila mokra." Majstor je rekao: U redu, zatvori vrata i hajde da spavamo." Opet uenik, bez i najmanjeg pokreta, odgovori: "Majstore, zato je potrebno da se zatvore vrata? Ne bojimo se lopova, a lepo je drati otvorena vrata kroz koja ulazi sve povetarac." Majstor se sloio i rekao: "U redu, ugasi svetlo." Uenik je odgovorio: "Majstore, dva sam posla ja obavio, jedan ti treba da uradi. Nain na koji Osho pria ovu priu je tako jedinstven, da svako moe da vidi celu scenu kao da se sad odigrava pred njim. Istovremeno, ona ima i skriveno znaenje za tebe, ako si u stanju to da oseti. Dok sluam priu, oseam se postienom zbog onoga to u svojoj nesvesnosti inim, ali Osho ne doputa da se iko osea krivim zbog bilo ega.

28 Danas Osho govori na Baroda univerzitetu svojim kolegama i studentima. Hiljade studenata se okupilo da ga uje. Hol je prepunjen i sva su vrata otvorena. Mnotvo ljudi stoji du zidova i napolju. Hodam iza Njega ka podijumu sa svojim malim kasetofonom. Kad stiem do podijuma, ui su mi zagluene tapanjem i zviducima. U vazduhu je mnogo uzbuenja. On e govorti o mladosti i seksu. Sve ih pozdravlja sklopljenim rukama, seda u lotos poloaj i zatvara oi. Pokuavam da privrstim kabl svog mikrofona na gajtan mikrofona postavljenog pred Njim. Studenti poinju da bacaju papirne strelice prema meni. Oseam se nelagodno. Nekako uspevam to da ignoriem i smetam se udobno, sedajui sa svojim kasetofonom blizu Njega. Posmatram ga. Posle nekoliko trenutaka otvara oi i pogleda pravo prema vratima. Prijatelji iz Bombaja, ne naavi mesta u sali, stoje tamo. Osho alje poruku da im dozvole da dou i sednu kraj Njega na podijum. Iznenaena sam Njegovom brigom za tako male stvari. On me gleda i smei se; pritiskam dugme aparata i ujem Njegov slatki glas kako se obraa sluaocima: "Mere Priya Atman" to znai: "Moje voljene due". Mrtva je tiina, samo Njegov glas odzvanja u hali, gasei e onih koji su spremni da ga prime u svoja srca.

29 Prijatelji koji su organizovali Njegove susrete u raznim mestima Barode, zaista su udni ljudi. Veeras e Osho negde govoriti, ali oni nisu hteli da kau ime tog mesta. Hteli su da voze kolima samo Osha. Veoma sam ljuta. Nipoto neu da propustim Njegov govor. Sreem Osha popodne i pitam ga ta da radim. On kae: "To je veoma jednostavno. Samo narui riku i reci vozau na sledi naa kola." Kaem mu: Osho, ovi ljudi su veoma ljuti na nas. Pitae nas zato ih pratimo." Osho se smeje i kae: "Moe im rei da vi idete svojim putem, a mi smo ispred vas. ta mogu da uine?" Svia mi se ideja i ona zaista deluje. Kad Njegova kola zastanu, i naa rika zastane. Odmah izlazim i poinjem da hodam uz Osha, ne dajui priliku prijateljima da bilo ta pitaju. Ovaj susret organizovan je sa Klubom lavova, u maloj sali. Sedim do Osha i pripremam kasetofon, ne obraajui panju na organizatora koji sedi uz mene. Posle govora, ovaj ovek mi prilazi i zahvaljuje se to sam snimala govor. Poziva me da im se pridruim. Oseam se lake i idem iza Osha kao malo dete koje je dobilo na lutriji.

30 Vratili smo se u Ahmedabad posle meditacionog kampa u Mount Abu, gde je Osho predstavio Dinaminu meditaciju. Radoznao je da uje miljenje ljudi o Dinaminoj meditaciji. Kad mu kaem da neki prijatelji priaju kako su otkaili modane vijuge, On se smeje i kae: "Ne, nisam zainteresovan za gubljenje vijuga, oni e ih ponovo privrstiti. Nastojim da izbacim vijuge iz mozga jer one tamo nisu potrebne. Onda je dvadeset minuta objanjavao kako je sav posao Dinamine meditacije u tome da dehipnotizira uslovljeni um oveka. Jedan sat dnevno, tokom tri meseca, dovoljno je da se oisti svo smee.

31 Meditacioni kamp u Mount Abu zavrava se za pun mesec. Popodne kaem prijateljima da veeras idemo na vonju amcem. Dolazimo Oshu da mu saoptimo ovu ideju. Kad ga pitamo, On kae: "Treba da rezerviemo sve amce, pa da posle veernje meditacije svi mogu da pou na vonju." Ljudi u meditacionom kampu sasvim su obuzeti ovom porukom. Svi amci su rezervisani i posle veernje meditacije urimo do jezera kao deca koja odlaze na piknik. Kad Osho stie do jezera, u vrtu ve eka oko pet hiljada ljudi. Izgleda haotino, ali za nekoliko minuta ljudi se postavljaju u dva reda, nainivi Mu prolaz. Osho nikad ne trai od svojih ljudi bilo kakvu disciplinu, ali samo Njegovo prisustvo stvara harmoniju. Njegovi ljudi ga vole i potuju, a da toga i nisu svesni. On prolazi du jezera pozdravljajui sve sklopljenim rukama. Nekoliko prijatelja mu se pridruuje u amcu, a mi, ostali, ulazimo u ostale amce. Sve to lii na veliku sveanost na jezeru. Svi su amci puni sanijasina koji pleu i pevaju. Posmatram pun mesec i zamiljam kako bi Bog meseca sigurno eleo da sie i pridrui se naem slavlju.

32 Kad putuje Indijom, dok je u Puni, Osho voli da boravi u Sohaninoj kui. Nikad nisam propustila priliku da budem s Njim u Sohaninoj kui. Sohana je skoro zaljubljena u Osha i njegove ljude. Kad je Osho tamo, njen dom postaje mesto hodoaa. Stotine ljudi ga dnevno poseuje, a ona ih doekuje s toliko ljubavi i nenosti da mnogi ne mogu da zadre suze radosnice. Popodne je kao veliko slavlje. Svim posetiocima se slue slatkii i aj. I Osho izlazi iz svoje sobe i seda na sofu u dnevnoj sobi, okruen prijateljima. Njegovo prisustvo i neki miris veoma su opipljivi u atmosferi. Uvek je mnogo smeha oko Njega. On uiva da zadirkuje decu. Bilo koje pitanje da mu se uputi, bilo koje, ma i najmanje pitanje, i odgovor stie iz Njegove tiine kao iz razlistale kronje. Njegov glas je tako muzikalan i umirujui, da ja zaista ne moram da sluam rei. Njegove rei slue samo kao most koji me povezuje s Njegovom beskrajnom unutranjom prazninom. Ponekad ga oseam kao flautu na kojoj sviraju neke nevidljive ruke. Njegova visina i dubina su izvan naeg domaaja. On leti kao orao, sam na beskrajnom nebu, a mi puzimo kao mali crvii, gledajui u Njega i plaui za pomo. On je udesan. Bez da kae i re, On slua srca koja eznu za Njim i doputa im da utole svoju e u Njegovoj venoj vodi ivota. Hvala Ti, voljeni Majstore. Za mene si savreno otvoren lotos. Ne mogu nita drugo do da se veselim, pevam i pleem u Tvom prisustvu.

33 Ostajem s Oshom u Sohaninoj kui. Osho uiva da rua s nama za stolom. Sohana je zaista dobra kuvarica. Posle Njegovog jutranjeg govora, stiemo kui oko deset asova. Za manje od sat vremena Sohan priprema ruak, kuvajui razna ukusna jela. Oko jedanaest asova svi sedimo za velikim pravougaonim stolom, koji je na sredini ukraen cveem. Svaki obrok je prava sveanost. Osho voli da pria ale dok jedemo, i izaziva mnogo smeha oko sebe. Danas ima toliko inija na stolu, da ovek ne zna odakle da pone. Sohana stoji blizu Osha i slui ga hranom iz raznih zdela. Osho nikad nije krt u potovanju hrane koju voli. Danas uiva da jede dahi-wada. To je indijsko jelo, kao male loptice. On kae: "Sohana, dahi-wada su zaista izvrsni."

Sohana odgovara: "Znai da ostale stvari nisu izvrsne." Osho je pogleda iznenaeno i kae: "Ne, ne. Nisam tako mislio. Ispriau ti jednu priu, pa e znati ta mislim." Ispriao je ovu priu: Mula Nusrudin je bio zaljubljen u dve divne ene. Svakoj od njih je rekao da je lepa od svake koju je do sada video. Jednoga dana se one sretnu i shvate da im je obema rekao istu stvar. Otile su do Mule zajedno i pitale ga: "Sad nam reci istinu, koja je lepa?" Mula za trenutak razmisli, pa ree: "Obe ste mnogo lepe od svake druge. Prasnuli smo u smeh, i Osho kae: Sohana, svako tvoje jelo bolje je od svakog drugog." Sohana sad shvata sutinu, pa se smeje i ona.

34 Osho se odmara posle ruka u sobi sa rashlaivanjem u Sohaninoj kui u Puni. Sedim blizu Njega i oseam ogromnu potrebu da mu masiram stopala. Pitam ga, i On pristaje. Kad poinjem da mu masiram taban desnog stopala, On primeuje: Svaki uenik pone od stopala, a zavri sa grlom. Kad to ujem, smesta prestajem da dodirujem Njegova stopala. Smeje se i kae: "Nisam to rekao za tebe. Nesvesno sam reagovala i kaem: Ovde nema nikog drugog." On kae: "Istina je da ne volim masau stopala. Kad se odmaram, to me uznemirava." Razumem ga i izvinjavam se. Smeje se i kae: "Kad e nauiti da ne bude ozbiljna? Rekavi to, zatvara oi i ja izlazim iz sobe duboko razmiljajui o onome to je rekao.

35 Osho je odseo u Sohaninoj kui u Puni. Popodne neko kae: "Noas je pun mesec. Znam da Osho voli vonju amcem u vreme punog meseca, i pitam ga o tome. Slae se i kae Bafnaiju, Sohaninom muu koji je lan veslakog kluba, da rezervie jedan veliki amac. On takoe poziva i nekoliko prijatelja, jer Osho uvek voli da podeli s prijateljima sve to je mogue. Posle ruka odlazimo u klub, gde nas eka jedan veliki amac. Sve u svemu, ima nas u amcu sa Oshom dvadesetak. No je magina. Jedan pun mesec je na nebu, a drugi pun mesec u ljudskom obliku sedi meu nama, smejui se i priajui. Srce mi igra od radosti. Oseam se blagoslovenom to imam takvu retku priliku, a da sama nisam nita uinila. Osho kae Sohani da peva, ali se ona stidi da peva pred tolikim ljudima. Osho govori o tome koliko muzika produbljuje tiinu. Sluati Njega je kao da slua neku toplu muziku. Za trenutak su svi utljivi. Mogu da ujem udaljeni zvuk zrikavaca na drveu. Voda u ruci izgleda kao topljeno srebro koje lagano tee. Gledam Osha. On sedi u svoj svojoj velianstvenosti, zatvorenih oiju. U amcu, koji me podsea na Nojevu barku, neko je udesno prisustvo.

36 Rezervisali smo dve karte prve klase u jutarnjem vozu "Deccan Queen, kojim putujemo iz Pune za Bombaj. Veoma sam uzbuena i jedva ekam da sedim kraj Osha tokom tri i po sata vonje. Sohana eli da nam spakuje neto za jelo, ali joj Osho kae da o tome ne brine. Stiemo na stanicu u sedam ujutro. Dvadesetak prijatelja dolazi da Ga isprati. Kao i obino, Sohanine oi su pune suza koje neprestano teku kao iz pokvarene slavine. Osho je gleda i smei se. Odgovara tako to se i ona smei i plae. Oseam kako joj se srce cepa zbog rastanka. Osho kae njenom muu: Bafnai, doi sa Sohanom na sledei kamp u Nargolu." Sohana se priblii Oshu i dodirne mu stopala. On stavlja svoju desnu ruku na njenu glavu. Ona jo jeca. Osho je lupne po glavi i pozove: Sohana. Ona podigne glavu, pogleda gore, a Osho je uzima za ruku, pomogne joj

da ustane i pita: "Sohana, hoe li moi da doe na sledei kamp u Nargolu? Ona ne moe da govori, pa samo klimne glavom. Osho kae: "To je dobro. Pozdravlja sve dok stoji na stepeniku voza, a voz ga udaljava od pogleda Njegovih voljenih.

37 Osho zauzima mesto kraj prozora, a ja sedim kraj Njega. Kae mi da treba da se odmori i da se potrudim da ga niko ne uznemirava. Klimnem glavom u znak potvrde i On zatvara oi. Posle otprilike pola sata stie nam doruak: tost i aj. Postavljam posluavnik na stolicu koja je povezana sa prednjim seditem. Razmiljam, zbunjena, da li treba da ga budim ili ne. Samo gledam u Njega i, na moje iznenaenje, On otvara oi i smei se. Ne mogu to da poverujem - izgledalo je kao da duboko spava. Bez rei privrsti policu ispred sebe i ja tu stavljam posluavnik. Jede tost i pije aj s takvim uivanjem kao da jede najfiniji doruak. aj koji mu sipam lii na hladnu vodu. Kaem mu: "Ovaj aj je vrlo hladan, ne treba da ga pije. Pozvau da donesu topao, sve aj. On kae: Ne brini, u redu je." Na moje iznenaenje, tog istog trenutka stie kelner trei, s toplim, sveim ajem, i kae: "Izvolite sve aj, vratite onaj stari." Osho mu se iroko nasmei i zahvali. Dok sipam sve aj, Osho mi kae: Potrebno je samo malo strpljenja. Posle ispijenog aja, On pogleda na sat i ponovo zatvara oi.

38 Gledam kroz prozor: voz prolazi kroz Khandalu. Divan je prizor beskrajnih, zelenih polja, okruenih visovima planina, a oblaci plove u dolinama. Sve to arobno izgleda. Moju misao odvraa jedan ovek koji stoji kraj mene i zove me po imenu. Videvi me zauenu, predstavlja se i kae da me je video u Sohaninoj kui i da putuje ovim vozom samo zato da bi malo razgovarao s Oshom. Kaem mu da doe malo kasnije. Pogledam u Osha koji i dalje sedi u istom poloaju, sklopljenih oiju, kao mermerna statua. U vozu je veoma je buno, ali Osho izgleda potpuno iskljuen iz spoljanjeg sveta. A tu sam ja, i dok sedim kraj Njega, poinjem da se oseam nelagodno bez ikakvog razloga. Posmatram svoj uznemireni um i pokuavam da se opustim. Poinjem da itam novine samo da bih se zabavila. Voz staje na Karjat stanici i ulazi nekoliko piljara. Vrlo je buno, ali Osho i dalje sedi nepomino, sklopljenih oiju. Onaj ovek ponovo dolazi, pa videvi Osha zatvorenih oiju, opet odlazi. Kad ode, Osho otvara oi i pogleda na sat. Pitam ga eli li sodu. Jednostavno potvrdi glavom. Donosim mu sodu koju On malo otpije i vraa mi bocu. Kaem Mu za onog oveka, a On kae: Znam da putuje ovim vozom. Kad sledei put doe, pusti ga da sedne na tvoje mesto deset minuta, da bi priao sa mnom." A onda me pita: "A ta je s tobom? Uiva li u putu?" Kaem mu kako sam se nelagodno oseala i da sam itala novine. Osho kae: "Treba da meditira najmanje jedan sat dnevno i posmatra svoje misli." Kaem mu: "Oseala sam se razoaranom bez ikakvog razloga." On odgovara: "Oekivanja dovode do razoarenja. Ne oekuj, nego prihvataj. Prihvati i sebe kakva jesi. Samo se opusti u svom biu - to je sve to jeste meditacija." Videvi da sam ozbiljna, smeje se i dodaje: Nemoj se uozbiljiti zbog meditacije. Samo naui da prihvati i uiva u svemu, i obavesti me kad onaj ovek sledei put doe." Uzimam mu ruku i ljubim je s potovanjem i zahvalnou. Mi pravimo planine od breuljaka krtica, a On je umetnik u rasturanju cele planine, da ak ni krtinjak ne ostane od nje. Pitam ga eli li jo sode, a On kae: Moe je ti popiti. Ponovo zatvara oi, a ja uivam pijui sodu iz Njegove boce.

39 Voz sada prolazi kroz Kalyan stanicu, a onaj ovek ponovo dolazi. Jednostavno ustajem sa sedita i kaem mu da sedne. On mi daje broj svog mesta da bih mogla sesti tamo. Stojim tu neki minut. Osho otvara oi i pozdravlja ovog oveka uzevi njegove ruke u svoje. Pogledam na sat da utvrdim vreme. Kad ustajem sa sedita kao da ulazim u neki drugaiji svet. Vibracije i energija su sasvim razliite od onih u prostoru u kojem sam sedela. To ne bih primetila da sam ostala da sedim uz Osha. Zauzimam mesto onog oveka i sedim tamo zatvorenih oiju. Napolju je vrlo je buno, ali za mene kao da ta buka dolazi iz vrlo velike daljine. Kao da sam u stanju dremea. Iznenada, ovek koji sedi do mene na mestu do prozora, nagazi moju nogu pokuavajui da izae. Trgnem se iz dremea i pogledam na sat. Prolo je tano deset minuta. Ustajem i urim na svoje mesto. Osho pria sa onim ovekom i, videvi me, smei mi se. Pribliim se i ekam koji minut. Kad je ovek otiao, priam Oshu o oveku koji me je probudio nagazivi me. Osho se smeje i kae: "Egzistencija radi udesno."

40 Osho vodi meditacioni kamp u Matheran Hill Station. Skoro pet hiljada ljudi uestvuje u kampu. Odseda u Ragby hotelu koji ima veliko otvoren teren, i tu je ureen kamp. Jedan pas redovno dolazi i tiho sedi blizu podijuma dok Osho govori. Gledam ga. Dolazi rano kao da rezervie svoje mesto kraj podijuma. Svakog dana seda na isto mesto kao veliki meditant, i dok Osho govori, deluje vrlo paljivo sa svojim nauljenim uima. Kad Osho doe i pozdravi nas, on podigne glavu i pogleda Osha, a Osho ga pozdravlja irokim osmehom. To je samo trodnevni kamp. Vreme kao da tri za Oshom. Danas je etvrti dan, i Osho stoji na peronu stanice, ekajui da poe za Bombaj. Mnogi prijatelji su tu da ga isprate. Sa iznenaenjem vidim kako i onaj pas stoji uz Osha. Osho ga gleda sa toliko ljubavi, da pas poinje da mae repom. Posle nekoliko minuta kree ovaj mali voz koji saobraa izmeu Martherana i Neral stanice. Osho sve pozdravlja i ulazi u voz. Voz lagano kree i svi su ve otili izuzev psa, koji hoda pored voza. Voz poveava brzinu, a pas poinje da tri za njim. Osho gleda kako tri i blagosilja ga gestom ruke, i kae mu da vie ne tri. Pas staje i gleda u Osha. Ne mogu da odolim da mu ne mahnem rukom za dovienja. Osho primeuje: "On je vrlo napredna dua.

41 U Kamiru je ureeno da se odri serija govora o Mahaviru, koja traje jedanaest dana. Osho e iz Jabalpura doi vozom u Delhi, a avionom iz Delhija za Srinagar. Nas tridesetak prijatelja emo ga tamo doekati. Druga grupa od dvadesetak prijatelja iz Delhija pridruie nam se u Srinagaru. U Srinagaru, blizu Dal jezera, rezervisane su kolibe, poznate kao Chashme-Shahe, za smetaj cele grupe. Nekako grupa iz Bombaja stie ranije, pa imamo priliku da biramo svoje kolibe. Ovo je divno mesto. Idem naokolo traei kolibu s najlepim pogledom. Svaka kuica ima dve spavae sobe, kupatilo i prilino veliku dnevnu sobu. Biram poslednju kolibu u nizu. Ima pozadi otvorenu verandu. Od svega, najlepi je pogled. Jedna strana je otvorena prema jezeru, a na drugoj strani su beskrajna polja s lancima planina iza njih. Mislim da e ova otvorena veranda biti najbolje mesto za Osha, da sedi i uiva u prizoru bez ikakvog uznemiravanja. Proverim kupatilo i isperem toalet vrelom vodom. Naavi da je sve u redu, moja prijateljica Sheelu i ja zauzimamo jednu od soba ove kolibe, s namerom da je prepustimo

Oshu kad stigne. Drugu sobu zauzima par iz Bombaja. Stiu i prijatelji iz Delhija. Svi izgledaju uzbueni i sreni. Ovo je retka prilika da se bude s Oshom neprestano, punih jedanaest dana. Dvoja kola su otila na aerodrom po Osha. Poveli smo i kuvaricu iz Bombaja. Ona je zauzeta urejivanjem kuhinje u jednoj od baraka. U dva sata popodne Osho stie sa Kranti kolima prijatelja iz Delhija. Izgleda zaista umorno, ali se ipak sa svima pozdravlja bez ikakve urbe. Prijatelj iz Delhija poziva Osha u kolibu koju su za Njega rezervisali. Tiho hodam iza Njega. Oseam kako me Njegova magnetna energija uvek privlai k Njemu. Kad god uem u Njegovo energetsko polje, postajem oputenija i tia. Ulazi u kolibu, pogleda okolo i trai od mene da proverim kupatilo. Kad utvrdim da tu nema tople vode, oseam se srenom. Vraam se i kaem mu da pogleda kolibu koju sam mu ja rezervisala, i da moe da se istuira. Prijatelji iz Delhija su ljuti na mene, ali moja jedina briga je Oshova udobnost. Ignoriem ih. Osho se slae i vodim ga u kolibu koju sam izabrala. Veoma je toplo i moramo da hodamo jo oko pet minuta po suncu. On pokriva glavu malom maramicom. Hodam pored Njega ponosna na svoj in. On mi kae: "Kad sam video dvoja kola na aerodromu, znao sam da e biti nevolje izmeu prijatelja iz Bombaja i Delhija." Stiemo u kolibu. On je razgleda, vidi verandu i smei mi se. Vraamo se u sobu gde On seda na kevet i kae: Ostau ovde. Presrena sam to to ujem. Poslali smo nekoga po Njegov kofer. U meuvremenu izvlaim svoj kofer ispod kreveta i odnosim ga u dnevnu sobu. On me pita: "Gde e ti stanovati?" Odgovaram: "Osho, ne znam. Otii u u drugu kolibu. On se smeje i kae: "Nema potrebe da ide. Moe ostati u dnevnoj sobi." Ne mogu da verujem da sam od Osha dobila ovaj neoekivani dar ljubavi. Moje srce poinje da plee od radosti i preplavljuju me suze zahvalnosti. Dodirnem mu stopala, a On mi kae, stavljajui ruku na moju glavu: Vrlo dobro.

42 Osho odluuje da svakog dana ujutro i uvee govori u svojoj dnevnoj sobi. Kako ima samo jedno kupatilo, ustajem rano, tuiram se i ureujem kupatilo za Njega. Ja imam madrac na podu dnevne sobe na kojem nou spavam, a ujutro ga podiem, prekrivam belom plahtom i dodajem neke jastuke da napravim udobno mesto za Osha dok govori. Za vreme govora, sedim blizu Njega sa svojim kasetofonom. Prijateljima je dozvoljeno da postavljaju pitanja za vreme govora. Ovo je vie intimni razgovor nego govor. Svakog dana On nas odvodi dublje u misteriju egzistencije. Sluam ga, a istovremeno posmatram skalu koja oznaava jainu tona. Kad se jedna strana trake ispuni, polako pritisnem "Stop dugme i primeujem da se i Osho zaustavlja sve dok kasetofon ponovo ne krene. Cenim Njegovu panju prema svakoj maloj stvari. Ujutro me pita da li sam dobro spavala. Ja ne nalazim rei da izrazim svoju zahvalnost to mi dozvoljava da spavam na madracu na kojem On dva puta dnevno sedi dok dri govor, svaki put skoro po dva sata.

43 Postoje dve odvojene kuhinje: za prijatelje iz Bombaja, i za one iz Delhija. Kuvarice iz Bombaja pripemaju Gujrati hranu, a delhijski prijatelji kuvaju Patanali hranu, koja je sasvim razliita. I jedni i drugi ele da Osho jede njihovu hranu. Odluuju, najzad, da e Osho ruati sa delhijskim prijateljima, a veerati sa bombajskim. Ljutim se na glupost prijatelja koji se tako nesvesno odnose prema Oshu. Od ova dva tipa kuhinje svako bi se razboleo. Posle jutarnjeg govora, u jedanaest sati Osho mora da hoda pet minuta po suncu da bi stigao u kolibu u kojoj za Njega pripremaju ruak. Kad god hodam iza Njega, imam oseaj da hodam iza Bude. Kaem to Kranti, i mi razgovaramo o eksperimentu Teozofskog drutva sa Krishnamurtijem. Obe se slaemo s tim da je Budina dua odluila da upotrebi Oshovo telo kao sredstvo. Oshova samilost i prihvatanje su beskonani. On tako lako prihvata svaku situaciju da teko neko i

stigne da razmilja o Njegovoj udobnosti. Posle ruka, dok hodamo ka kolibi, kaem mu to. On se jednostavno smei i kae da ne budem ozbiljna sa takvim stvarima.

44 Za danas je Lakmi uredila da idemo na vonju amcima. Osho, Sheelu i ja stiemo na jezero, gde nas oekuje Lakmi. Jedna shikara (mali amac), privezana je za motorni amac debelim, dugim konopom. Lakmi, Sheelu i ja sedamo u motorni amac, a Osho i Kranti u shikaru. Motorni amac vozi jedan mladi musliman koji je veoma uzbuen kad ugleda svoje putnike. Motorni amac ide brzo, vukui za sobom shikaru vezanu konopom. Posle nekoliko minuta ujem Kranti kako nas poziva da stanemo. Motorni amac se zaustavlja, a mladi musliman povlai konop shikare. Kad shikara dodirne na amac, na nae iznenaenje Osho ustaje i uskoi u motorni amac, a Sheelu uskae u shikaru, da bude sa Kranti. Osho kae vozau da e On da vozi amac. Voza ustaje sa sedita koje zatim zauzima Osho i kreemo. Osho vozi tako brzo i krivudavo, da se konop odvezuje i shikara ostaje za nama. ujem Kranti kako vie: Bhaiya, bhaiya" (to znai "veliki brat) - ali "Bhaiya" je ne uje. Zaustavlja mi se dah; amac se moe prevrnuti svakog trena. Celo jezero je uzburkano. Gledam Lakmi, a ona mi se smei. Mislim da Osho ovo radi namerno, da bi nam pruio iskustvo opasnosti i tako nam omoguio da iznesemo na povrinu svoj strah od smrti. Bila sam sigurna da u se utopiti svakog trenutka. Oseajui se bespomonom, zatvaram oi. Najzad, amac usporava i dodiruje obalu. Duboko udiem i udim se da sam jo iva. Gledajui nas, Osho nam daruje svoj nebeski, vragolasti osmeh.

45 Poto boravimo nedelju dana u Srinagaru, odlueno je da se ide u Pahalgaon. Pahalgaon je najlepa dolina u Kamiru, posvuda okruena planinama. Odluujem da s nekim prijateljima idem u Pahalgaon jaui preko planina na konju. Osho e ii kolima, drumom. Veoma je zamorno putovanje na konju, naroito kad neko ne zna da jae. Nekako, ipak, potpuno iscrpeni, stiemo u Pahalgaon. Nekoliko prijatelja koji su ve bili stigli, ekaju nas. Mene su poveli, na moje iznenanje, u kolibu u kojoj Osho sedi na verandi s nekoliko prijatelja. Dodirnem mu stopala i sednem u blizini, na pod. Uiva dok slua nau priu o zamornom putovanju na konjima. Uskoro Kranti izae iz sobe i mahne mi da i ja izaem. Ustajem, a ona me povede da razgledam kolibu. Ima samo jednu spavau sobu povezanu s kupatilom, malu trpezariju i veliku dnevnu sobu. Iza kolibe nalazi se mala soba koja je povezana s glavnom kolibom jednom uskom stazom. Pogledam tu sobu. Ima dva kreveta pored zida, veliki prozor koji gleda na planine. Vrlo je uredna i ima kupatilo koje je napolju. Kranti me pita da li hou tu da ostanem. Bez oklevanja odgovaram: "Volela bih da tu ostanem. Sasvim je blizu Oshove sobe." Donosim svoj kofer i zauzimam tu sobu sa Sheelu, svojom prijateljicom iz Bombaja. Ostale kolibe su prilino udaljene od ove. I kuhinja je udaljena, pa odluujemo da se za Osha i Kranti donosi hrana; Sheelu i ja emo odetati do kuhinje da jedemo. U naoj kolibi je pripremljena pe i lonac za Oshov jutarnji aj. Osho ujutro voli tost i aj. Tostera nema. Nalazim jedan aluminijumski poklopac da na njemu peem tost. Uvee utvrujem da su hleb, maslac, mleko, eer i ajni listii na svom mestu, spremni za doruak. Osho izgleda veoma srean dok razgleda kolibu, i odluuje da svakog jutra i veeri govori u svojoj dnevnoj sobi.

46 Ljudi Kamira nose tipinu odeu koja se Oshu veoma dopada. Kae nam da odemo u foto-studio i slikamo se u kamirskoj nonji. Oduevljene smo Njegovom idejom i inimo to. Kad uzmimamo fotografije, pitamo fotografa da li bi poao sa nama da slika Osha na konju, u kamirskoj odei. On se slae. Osho sedi na verandi sa nekim prijateljima. Videvi da dolazimo s konjem i fotografom, On shvata nau nameru i kae: Evo, dolazi nevolja." uvi to, kaem mu: Ti si nas sve uvalio u nevolju. Sada Te molim da obue ovu kamirsku odeu. elimo Tvoju sliku na konju. Ostali prijatelji se ude mom zahtevu, ali Osho se smei, ustaje sa stolice i kae: "U redu, kako elite." Kranti uzima paket s odeom i odlazi sa Njim u sobu. I ja se udim kako ponekad s Oshom razgovaramo tako intimno, kao prijatelji. Shvatam da je to zbog Njegove ljubavi, zbog koje nikad ne oseamo da je udaljen i odvojen od nas. On dozvoljava da otvorimo svoja srca bez ikakvih zahteva. Za nekoliko minuta dolazi odeven kao Kamirac; sa svojim vragolastim osmehom na licu, izgleda kao car Mughal. Fotograf eka s konjem pred kolibom. Osho hoda graciozno i polako do konja i tape ga. Uzjae ga, pogleda nas nasmeen, i kamera klikne. Sledeeg dana dobijam fotografiju Osha koji sedi na konju kao kamirski car.

47 Ujutro, u osam sati, Osho dorukuje tost i aj. Sheelu mi pomae da pripremimo tost na aluminijumskom poklopcu. Sheelu je vrlo utljiva osoba, jedva da i govori. Dok jede tost, Osho kae: "Sheelu malo govori, ona je vrlo utljiva. Kaem Oshu: "Sheelina majka zove je "devita (to znai: aneo) zbog njene utljive prirode. Osho se smeje i kae: "Kad se bude pisala moja biografija, ne zaboravite da kaete da su mi aneli pripremali tost." Sheelu, prijatelji i ja smejemo se ovoj primedbi, ali u sebi se podseam da treba da zapamtim ta je Osho rekao.

48 Teko je zapaliti ovu kerozinsku pe. Zadaje mi mnogo tekoa. Moram da je istim veoma esto i da pomalo duvam u nju, dok se nekim udom vatra ne zapali. Najpre pripremim aj, a onda stavljam poklopac direktno na pe da napravim tost. Osho dobija svoj doruak na malom, pravougaonom stoiu postavljenom u uglu kuhinje. Drim kuhinjska vrata otvorena da izae miris kerozina. Danas kod Osha dolazi uvar, jedan mlad, lep musliman; klanja mu se i kae: "Aleikum Selaam." Osho ga pozdravlja svojim irokim, nebeskim osmehom i trai da i njemu dam aj. Ljuta sam to je ovek doao u ovo vreme, jer moram ponovo da pripremim aj. Uveravam sebe da to ba nije neki veliki posao. Pozivam ga da sedne i dajem mu aj i tost. Ali, na moje iznenaenje, uvar stie i sledeeg jutra u isto vreme, i sve se ponavlja. Sad znam da e dolaziti svakodnevno, dok smo tu. Moja intuicija je ispravna i zaista dolazi svakog dana po svoj tost i aj, i primeujem da Osho uiva u tome. Oseam da Osho zna za moje unutranje negodovanje i ljutnju na ovog oveka, i trudi se da to iznesem na povrinu, bez da kae ijednu re. Danas sluam kako govori o bezuslovnoj ljubavi, o ljubavi prema strancima, bez ikakvog motiva. Sluajui to, oseam se strano glupo seajui se jutronjeg incidenta, i - neto se u meni pomeri. Sledeeg jutra po prvi put doekujem uvara otvorena srca i pruam mu tost i aj s ljubavlju. Osho to gleda, i kad ga pogledam poklanja mi sladak osmeh, znajui da se u meni odnos prema uvaru promenio.

49 Posle ruka Osho se odmara u svojoj sobi, a ja straarim na verandi. Tri vremena muslimana ulaze i kau: "Hoemo da vidimo "Peer-babu". Peer-baba je Urdu re koju muslimani koriste za svog Majstora. Ja im kaem: "On se sad odmara", i kaem im da mogu da se vrate u tri sata. Oni su ba radoznali da uju neto o Oshu. Zapoinju razgovor, i jedan od njih me pita da li sam mu ja ki. Samo da bih prekinula nepotrebnu priu, kratko kaem: Da. Ali, greim. Nije tako jednostavno kako sam mislila. Druga osoba me upita: "A gde ti je majka?" Sad sam u nedoumici; ne znam ta da kaem. Moja majka nije vie iva. Mislei na nju, kaem: "Moja majka je umrla. Oseajui se nelagodno ustajem da odem, ali jedan od trojice me pita: Molim jo jedno pitanje. Ima li jo sestara i brae?" Duboko uzdahnem. Sad su stvari otile predaleko. Oseam se glupo da i dalje laem i samo ih nemo gledam. Na moje veliko olakanje, oni odlaze i ja ujem kako jedan od njih kae: Sirota devojka, majka joj je umrla, a ona se sad brine o ocu. Kad sam to ispriala Oshu, On se smeje i kae: Sad zna kako jedna la vodi do druge. Dobro je biti svestan toga od samog poetka.

50 Svakog dana se ruak i veera posebno donose za Osha i Kranti. Kad zavre obrok, nalazim da je mnogo hrane ostavljeno za mene i Sheelu. Obe uivamo da jedemo ostatke hrane i srene smo to ne moramo da idemo u kuhinju. Danas je naruen autobus da bi svi koji ele mogli da odu u razgledanje znamenitosti. Oklevam da idem bilo kuda, i uopte me ne zanimaju znamenitosti. Jedino to me interesuje je da budem uz Osha. Neki prijatelji se ljute na mene. Uopte ih ne razumem. Oseam se slobodnom da mogu da biram da li da idem ili ne. Ali su oni odluni da me povedu i prepiru se oko toga. Odjednom Osho izlazi iz svoje sobe i, videvi ta se dogaa, kae prijateljima da me ostave na miru. Prijatelji se umire i svi ulaze u autobus koji ih eka. Na oi mi naviru suze. Osho me gleda i smeje se, pa se i ja smejem. On kae: "Suze i smeh istovremeno. Retka scena."

51 Maharishi Mahesh Yogi je takoe u Pahalgaonu sa grupom sledbenika sa Zapada, koji su izrazili elju da priaju sa Oshom. Susret je zakazan za popodne, na travnjaku blizu bungalova u kom je odseo Mahesh Yogi sa svojim uenicima. Uzimam svoj magnetofon i sa jo dva prijatelja sedam u kola sa Oshom. Nakon deset minuta kola se zaustavljaju blizu bungalova, koji ima divan, veliki travnjak. Okolo je mnogo stolica. Mahesh Yogi sedi na stolici i pria uenicima, koji bivaju oduevljeni naim dolaskom. Osho sve pozdravlja sklopljenim rukama i seda na stolicu kraj Mahesh Yogija. Sedam kraj Osha s kasetofonom u krilu. Nije pripremljen nikakv mikrofon. Mahesh Yogi jo malo govori uenicima, objanjavajui im da ima razliitih staza do istog cilja. Gledam Osha. On sedi zatvorenih oiju. Jedan od Maheshovih uenika izraava elju da uje Osha. Za tren je potpuna tiina. Osho otvara oi, a ja drim mikrofon u ruci da snimim Njegov govor. Nikad dosad nisam ula Osha da govori na engleskom ljudima sa Zapada. Moda je ovo Njegov prvi govor na engleskom. Ovo je vie dijalog nego govor. ujem ga kako kae: Nema cilja. Pitanje staze se ne postavlja. Svi putevi vas udaljavaju od vas samih. Vi samo spavate. Uenici Mahesh Yogija su prepunjeni njegovim uenjem o razliitim tehnikama. Poinju da raspravljaju sa Oshom. Primjeujem da nisu otvoreni i prijemivi. Umovi su im puni pozajmljenih

ideja. Pa ipak, Osho oko sat vremena odgovara na njihova glupa pitanja. Maharishi Mahesh Yogi izgleda veoma uznemiren. Osho moe da uniti ceo njegov posao, koji se zasniva na tome da ui ljude transcendentalnoj meditaciji. Ne doputa Oshu da zavri svoj govor i uplie se, pokuavajui da objasni da je Oshov pogled razliit, ali da znai istu stvar. Zaista sam iznenaena njegovom glupou. Pokuavao je da zatiti sebe kompromitujui ono to je Osho govorio. ao mi je nedunih uenika sa Zapada, koji ostaju potpuno zbunjeni kad odlazimo.

52 Danas je poslednji dan u Pahalgaonu. Sa Oshom kao da je vreme zaustavljeno, dok drugi put kao da ubrzano prolee. Dok sam zaposlena pakovanjem, ujem glas muslimana-uvara, koji stoji na vratima. Kaem mu da doe sat kasnije da nam pomogne da iznesemo prtljag do kola. Za njegove usluge dajem mu dvadeset rupija, koje on prima sa zahvalnou, i odlazi. Sedimo na verandi sa Oshom, spremni za polazak. uvar dolazi i pozdravlja se s Oshom sa: "Aleikum Salaam. Osho mu se smei. Pita Osha da li moe da doe u Bombaj da ga slui. Vidim mu suze u oima. Duboko je dirnut Oshovom ljubavlju. Osho ga blagosilja postavljajui ruku na njegovu glavu, i pita da li sam mu dala neto novca. Odgovaram Oshu da sam mu dala dvadeset rupija. Osho kae: Daj mu jo dvadeset. Dvadeset rupija je sasvim dovoljno u ovim vremenima. Ljudi jedva da daju pet rupija svojoj posluzi. Osho ima srce cara koje je spremno da daje do maksimuma. Dajem uvaru jo dvadeset rupija. Dok ih prima, on uzima moju ruku i plae. To me dubuko dotie, pa suze poteku i iz mojih oiju. Hvala Ti, voljeni Majstore, to si mi dao priliku da otvorim srce strancu.

53 Osho naputa profesorsko mesto na Univerzitetu i odlazi iz Jabalpura u Bombaj. Odseda kao gost u trosobnom apartmanu u C.C.I. sobama, koji za Njega iznajmljuje jedan prijatelj. U jednoj od soba, mi - nas desetak prijatelja - svakog jutra radimo Dinaminu meditaciju. Ja stanujem u predgrau Bombaja i treba mi oko sat vremena da stignem. Jedan od prijatelja vodi meditaciju, a mi uestvujemo. U tihoj fazi meditacije, Osho ulazi u sobu da vidi kako nam ide. Sedim tiho u Buddha poloaju i oseam Njegovo prisustvo kraj sebe. On postavlja ruku na moju glavu, protrese je i apue: "Ne zadravaj, hajde!" I, neto se dogaa. Celo telo poinje da mi se trese. Glasno zaplaem. Od Njegovog boanskog dodira u meni se neto pokree. Nikad nisam bila svesna koliko toga potisnutog imam u sebi. Plakala sam i plakala oko pola sata, a zatim sam se umirila u dubokoj tiini. Oseam se oputenom i osloboenom od nekog nevidljivog tereta. U mojoj psihi dogodilo se veliko proienje, za koje bi mi samoj sigurno bile potrebne godine. Hvala Ti, voljeni Majstore.

54 Posle meditacionog kampa u Nargolu, Lakmi je poela da nosi narandasti lunghi i kurtu. Osho ju je odredio za svoju sekretaricu i ona dolazi u C.C.I. u sedam sati ujutro. Svako ko eli susret s Oshom mora da se dogovori s njom. To je izvan moje moi razumevanja. Moj um nije jo spreman da prihvati ovaj novi nain. Svakodnevno kupujem za Osha nekoliko rua od slepog deaka koji ih donosi lokalnim vozom. Pre

no to ponem "Dynamic, poseujem Ga dok je jo u krevetu, i nosim mu cvee. Pitam Osha za ovaj novi nain sastanaka koji poinje sa Lakmi. On se smeje i kae: "Ne pravi od toga problem. Samo doi pre no to Lakmi stigne." Cenim ovu veliku ideju svog Majstora i poinjem da dolazim petnaest minuta pre Lakmi, i - odlazim pravo u Njegovu sobu. Oseam da nisam samo ja ta koja eli Njega da vidi - i On mene eli da vidi. Veeras ga sluam kako u svom govoru kae: "Majstor je kao teak oblak pun vode, koju prosipa na one koji su edni i spremni da ga prime u svoja srca. Uenik moe da bude zahvalan ili ne, ali je Majstor zahvalan onima koji su mu otvorili srce." On dalje dodaje: "Ovo jo nikada Majstori nisu izgovorili, ali je tako. Govorim to iz sopstvenog iskustva." Moja se glava pogne od zahvalnosti, i ne mogu da naem rei kojima bih je izrazila. Ja znam da On razume srca koja kucaju sjedinjena sa Njegovim.

55 Uskoro e biti meditacioni kamp u Manali. Jutros me pita da li mi se svia narandasta haljina na Lakmi. Kaem: "Da, Osho, dobro izgleda na njoj." On kae: Izgledae dobro u meditacionom kampu ako svi uesnici budu nosili istu boju. Nabavi haljinu nainjenu kao Lakminu. Isto poruuje i Karani. Obe se slaemo. Otada nas je tri puta pitao da li su nam gotove haljine. Odgovor je bio uvek: "Ne, nisu jo. Ve je sdolo vreme za meditacioni kamp. Na moje iznenaenje, danas, kad sam otila da ga posetim, vidim u jednom uglu sobe veliku gomilu narandastog platna. Trai od mene da odreem komad za moju haljinu. Stidim se to nisam na vreme napravila haljinu, pa mu zato pravim ovakvu nevolju. Moda ja u vezi toga nisam bila dovoljno ozbiljna, ali On jeste. Uz pomo prijatelja, seem etiri metra tkanine za sebe, a ruke mi se tresu. Neki nepoznati strah me hvata i ne mogu da Ga pogledam. Poziva me i ja sedam kraj Njegovih nogu, sa svenjem tkanine na krilu, gledajui u pod. Blagosilja me stavljajui mi ruku na glavu i kae: "Napravi haljinu istu kao Lakminu. Lepo e ti stajati." Gledam u Njegovo vragolasto, nasmeeno lice, i postajem jo vie zbunjena, ne shvatajui ta je naumio.

56 Poeo je meditacioni kamp u Manali. Danas idem da posetim Osha u svojoj uobiajenoj odei. Pita me: Gde ti je narandasta haljina? Zato je nisi obukla? Kaem: "Obui u je veeras. Sledeeg jutra, obuena u narandasti lunghi i kurtu, odlazim sa svojom prijateljicom Veenom iz Bombaja da posetimo Osha pre Njegovog govora. Obe sa veikim oduevljenjem ekamo u dnevnoj sobi. Za nekoliko trenutaka On izlazi iz kupatila. Lice mu blista u auri svetlosti. Pozdravlja me irokim osmehom kad se pribliavam da mu dodirnem stopala. Blagosilja me stavljajui ruku na moju glavu. Kad ustanem, kae: "Dobro izgleda u toj haljini. Sada si sanijasin. Koje ime da ti damo? On mi stavlja dugaku, zrnastu ogrlicu malu oko vrata. Sasvim sam iznenaena, ne znajui ta se dogaa. Shvatam to kao alu, On pogleda Veenu i ime Jyoti klizne sa njenih usana. Oshu se svia ime, pa kae: "Ime je dobro, ali ne sasvim. "Dharm Jyoti bie pravo ime za tebe." Sve se to dogaa dok stojimo u dnevnoj sobi. Eto kako sam inicirana u sanijas. Nita veliko. Oseam kako me neto vue ka Njemu i zagrlim ga. Prihvata moj zagrljaj, i pokazuje svu svoju ljubav stavljajui ruku na moju glavu. Oseam se uvuenom u potpunu tiinu i radost.

57 Kad izaem iz sobe, vidim Chaitanya Bharti kako stoji sa svojom kamerom. Pitam ga da li hoe da me slika sa Oshom kad zavri govor. Slae se. Kaem mu da u nakon govora da se pribliim Oshu, a da on bude spreman. Sednem na pod u publici, blizu podijuma, i zatvaram oi. Ja sam u "Aha prostoru. Nemam pojma ta se dogaa. Ima 400 do 500 ljudi koji sede u potpunoj tiini, ekajui svog Majstora. Za nekoliko trenutaka osetim Osha u svojoj blizini i otvaram oi. On je ba ispred mene, sa svojim sklopljenim rukama, pozdravljajui prijatelje. Pogledam gore da jo jednom vidim Njegovo lice i tako utolim svoju beskrajnu e. On govori skoro dva sata odgovarajui na svakovrsna pitanja. Posle govora, polazim ka njemu i kaem: Osho, elim da imam sliku s Tobom." On se odmah sloi i ja stajem kraj Njega sa desne stane, a Chaitanya Bharti klikne svojom kamerom. Ova slika je moje pravo blago. Kad sam je primila potom iz Delhija, ponela sam je da je pokaem Oshu. Osho je posmatra nekoliko minuta i potpisuje s porukom: Onaj koji sve prihvata, pravi je sanijasin.

58 Poto sam nosila narandastu haljinu dva dana, oprala sam je, pa na jutarnji govor stiem u svojoj obinoj odei. Kad me pogleda, oseam da nije zadovoljan to nosim drugu odeu. U Njegovom pogledu je pitanje: "ta se desilo sa narandastom haljinom?" Ne mogu to da razumem. Kako mogu da nosim jednu haljinu sve ove dane? Posle govora, pozvana sam u Njegovu sobu. Uplaena sam kao da sam poinila kakav greh i da treba da se suoim sa sudijom na sudu. On sedi na stolici, zatvorenih oiju, a ja sedam na pod kraj Njegovih nogu. Oseam se oputenom, ulovljena Njegovim neuhvatljvim mirisom. Ne mogu da odolim da ne zurim u Njegovo blistavo lice. Otvara oi i smei se. Sav moj strah je nestao. On kae: "Mora da poalje svu svoju odeu prijateljima i da nosi samo narandasto." Pitam ga: Kako da idem u kancelariju u narandastoj haljini? Ljudi e mi se smejati i misliti da sam poludela." Videvi me zbunjenu, On dodaje: Zavisi od tebe. Ti odlui hoe li biti sanijasin ili ne." Glas mu je snaan i On je zaista ozbiljan u pogledu sanijasa. Ustaje i odlazi u kupatilo, ostavljajui me u potpunoj zabuni. Ove veeri je organizovan poseban susret u Njegovoj dnevnoj sobi, gde nam objanjava svoj NeoSannyas pokret. Naputam skup s teretom na dui. Ne mogu da progutam ovu teku dozu. Treba da ivimo u svojim kuama, da nastavimo svakodnevni posao, a da nosimo narandastu odeu i malu oko vrata. Zvui lako, ali ne izgleda praktino. Ne mogu da spavam cele noi. Kad zamiljam sebe u kancelariju i po kui u narandastoj odei, moj um se nae u udu. Leei u svom krevetu, vidim kako moj um okrivljuje Osha. Najzad, moja ljubav i poverenje prema Oshu pobeuju i, shvativi svoju poslednju greku, moj um se smiruje i predaje Majstoru. apuem sebi: "Bie po tvome, Voljeni moje due."

59 Zaista se bojim da doem u Bombaj u narandastoj haljini i s malom oko vrata. Radim u bombajskoj transportnoj organizaciji koja upuuje autobuse po celom Bombaju. Hiljade ljudi radi sa mnom u glavnoj upravi u Colabi. Kad god poem kui, nikad ne stiem na vreme. Kod kue nemam velikih problema. Moj otac nema nita protiv, valjda zato to finansijski ne zavisim od njega. Nekako skupljam hrabrost i kreem na posao u narandastoj lunghi i kurti, sa dugakom malom oko vrata. Ko god me sree, pogleda me iznenaeno. Mnogi misle da sam postala pripadnica hipi kulta. Sve moje kolege me ispituju o haljini i mali. Moj ef se ljuti na mene zbog sveg tog ou-programa. Oseam se tuom meu svim tim prijateljima.

60 Osho je ve otiao u svoj novi apartman u Woodlands zgradama. Viam ga svakodnevno i priam mu o svim zgodama. On uiva, smeje se i kae mi da nita ne uzimam ozbiljno. Priam mu kako mi kolege dobacuju poljupce iz autobusa koji prolaze kraj mene dok ekam na stanici. Vrlo mi je neprijatno kad ljudi koji stoje u redu do mene, bulje kao da sam budala. On mi kae: "Ako ti neko uputi letei poljubac, samo isprui ruku za letei blagoslov. ta drugo moe? Malo-pomalo, navikavam se na ove izgrede. Osho je ve postao opte poznat kao "Sex guru, a ljudi o nama misle kao o prostitutkama. Uskoro u sebi postajem vrlo jaka, i ne dajem ni pare za tue miljenje. Jednog jutra stojim na peronu i ekam voz. Jedan takozvani dentlmen prilazi mi i pita da li bih noas htela da budem s njim. Ja mu samo kaem: ao mi je, zakasnili ste. Ve sam zauzeta. On to ozbiljno prima i pita: "A moe li sutra?" Odgovaram mu: "Sutra nikad ne dolazi. On ne shvata sutinu, i odlazi potpuno zbunjen. Kad to priam Oshu, On zaista uiva i kae: "Dobro si to obavila, Jyoti. Samo se igraj kao tada, i nikad nee biti problema."

61 Osho je prestao da govori na otvorenom. Svake veeri govori grupi svojih prijatelja u svojoj dnevnoj sobi apartmana u Woodlandsu. Jutarnji govori se odravaju u prostorijama. Ima nas sada pedesetak sanijasina kojima je dozvoljeno da sede na podijumu iza Njega. Posle govora je kirtan (pevanje i plesanje). Svi mi igramo na podijumu, a Osho nam se pridruuje tapui u ritmu muzike. To je neka vrsta energetskog plesa na podijumu. Ljudi koji sede u dvorani ustaju da i oni igraju. Svakog dana dva-tri prijatelja sakupe hrabrost da skoe u sanijas. Uvee, kad stiem u Woodlands, Lakmi me obavetava koliko je "stena" danas palo. Brojimo na prste i srene smo to opaamo da se svakog dana poveava naa sanijas-porodica. Jedan od prijatelja kae Oshu: "Doi e dan kad e samo sanijasini sedeti u sali da te sluaju, a samo nekoliko onih koji to nisu sedee na podijumu s Tobom." Osho se smeka i kae: "Mogue je. Treba malo vremena. Jedna eravica moe da zapali celu umu. Ovaj Neo-sanijas pokret uskoro e se, kao poar, proiriti po svetu.

62 Osho dri govore o Mahaviru u Patkar holu u Bombaju. Tada je osamnaestodnevni religiozni festival aina, zvan Payushan. Danas, pre govora, Oshova majka i tetka, koje su stigle iz Gadarwara, bie inicirane u sanijas. Dvorana je prepuna. Osho stie dva minuta ranije i, poto sve pozdravlja sklopljenim rukama, seda u lotos poloaj i zatvora oi. Iznenada, dve starije ene u narandastim sarijima, prolazei dvoranom stiu do podijuma i klanjaju se Oshu. Osho se lagano die, dodirne im stopala, a zatim im stavlja male oko vrata. Cela scena je tako dirljiva da mnogi prijatelji u dvorani poinju da jecaju. Ovo je potpuno oduvalo moj um; ukoeno gledam Osha kako dodiruje stopala majke i tetke. ini mi se kao da se samo nebo spustilo da dodirne zemlju. ovek takvog znaaja, a tako jednostavan i ponizan - to je neverovatno. Verujem da toga nikad nije bilo u istoriji - da jedna majka bude inicirana od svog Prosvetljenog sina. Hvala Ti, voljeni Majstore, to si mi pruio priliku da budem svedok ovog dragocenog dogaaja.

63 Vee je; vrhunac saobraajne guve u Bombaju. ekam taksi da stignem u Cross Maidan, gde Osho u est sati dri govor o Bagavat Giti. Postajem oajna, jer ekam ve petnaest minuta. Toliko taksija me zaobilazi, svi su zauzeti. Pitam se kuda idu svi ti ljudi, zato neko ne prepusti taksi meni. Postaje ve kasno i ja sam uplaena i bespomona. Kao u poslednjoj nadi, poinjem da se molim u srcu, traei od egzistencije da mi pomogne da stignem na govor. Oputam se potpuno i - udo se dogaa. Kola staju kraj mene. Neko otvara prednja vrata. Virim. Ne mogu da verujem oima: Osho sedi pozadi i pozdravlja me sa osmehom, a Ma Lakmi, koja vozi, kae da sednem napred, do nje. Um mi se zaustavlja. Duboka je tiina i oseam kako sam potonula u nju. Oi mi se sklapaju u zahvalnosti, a suze poinju da teku. Za nekoliko trenutaka stiemo u Cross Maidan. Izlazim iz kola i urim da mu dodirnem stopala, ali ga je ve okruila velika grupa ljudi. Svako eli da mu dodirne stopala, a On se svaki put saginje da im dodirne glave. To je previe. Toliko ga je ljudi okruilo, da On ne moe da se pomeri ni korak. Lakmi me pogleda i nas dve poninjemo da guramo ljude u stranu i pruamo ruke pravei zid sa obe Njegove strane. Mada udaljen samo dva minuta od podijuma, Njemu treba deset da tamo stigne. Pozdravlja sluaoce sklopljenim rukama i seda prekrtenih nogu u Buddha poloaj, zatvorenih oiju. Nalazim mesto u prednjem redu, na podu. Gledam ga: nema ni znaka umora na Njegovom licu. Izgleda tako svee i blistavo, kao aneo koji se upravo spustio na zemlju. 64 Osho svake veeri u osam sati poinje da govori u svom apartmanu u Woodlandsu. Ponekad razgovori traju satima. Treba mi vie od sata da stignem kui, u predgrae. Vreme je udno. Teko da ikoja ena putuje lokalnim vozom tako kasno. Ljudi me udno zagledaju, a ponekad padne i runa opaska. Ali ni po koju cenu neu da propustim Njegov govor. Kao i obino, vraam se lokalnim vozom, koji iz nekog razloga zastaje izmeu dve stanice oko pola sata. Zabrinuta sam. Bie vrlo kasno kada stignem. Kad voz stie na Audheri stanicu, je ve jedanaest sati i etrdeset minuta Izlazim sa stanice i ekam autobus. Jedan ovek, koji stoji pored mene, govori mi vrlo paljivo i nudi vonju taksijem. Najpre oklevam, ali poto nema druge, pristajem. On dozove taksi i otvara mi vrata. Kad taksi krene, obujmi me rukom i trai da se predstavim. Mogu da mu osetim dah i oseam da je bilo glupo to sam prihvatila njegovu ponudu. Um mi zastaje. Ne znam ta u. On se jo vie pribliava i kae da izgledam umorno. Ako elim da jedem i popijem pie, najpre Skupim hrabrost i kaem mu: Kasno je, elim da idem pravo kui." On se smeje i apue mi na uvo: "Noas ti ne ide kui. Stee mi ruku. Potpuno se ukoim i setim se Osha. Na moje iznenaenje, smesta mi neto padne na pamet. Postajem svesna i kaem: "Da, molim, vrlo sam gladna. Hajde da ovde stanemo i neto pojedemo. On zatrai od taksiste da stane i mi izlazimo. Dok on trai novac za vonju, zaista se dogodi udo: jedan autobus stie i staje ba ispred mene. Pojurim i uskoim u autobus na izlazna vrata, na koja voza uopte ne obraa panju. Moje srce jo lupa uplaeno, iako bezbedno stiem kui. Obeavam sebi da se nikad vie tako neu voziti. Kakav incident! Ali to potvruje Oshove rei da je nae drutvo optereeno potisnutom seksualnou.

65 Posle onog taksi incidenta, moja drugarica, koja takoe redovno dolazi na veernji govor, i ja, odluujemo da ili ona doe da spava kod mene, ili ja kod nje. Ujutro bi se rastale. Ona vie voli da doe kod mene. Pripremam joj poseban krevet u mojoj sobi. To dobro funkcionie. Ljudi koji ive u susedstvu zapaaju to i, ne znajui injenice, poinju da priaju kako nou dovodim devojke koje ujutro odlaze. Kad od prijatelja ujem o ovom govorkanju, zaista bivam okirana u kakvom trulom drutvu ivimo. Kako ljudi projektuju svoje misli na nas! Oni se ak ni ne usuuju da dou i popriaju sa mnom o tome.

Ponekad odluim da ostanem u kui svoje prijateljice i ujutro se vraam kui. I opet naklapanja: nisam dola kui cele noi; sigurno se bavim nekim nonim poslom. Kaem Oshu za svu ovu buku oko nas. Odgovorio je: Ovo je tvoj vatreni test. Ne treba da odgovara, ali ignorii takve ljude. Budi nezainteresovana. Jednog dana e se istina pokazati.

66 Malo-pomalo, ljudi poinju da nas razumeju. Ljudi iz moje kancelarije vie me ne gledaju podsmeljivo. Neki poinju da itaju Oshove knjige i takoe dolaze da sluaju Njegove govore. Cela atmosfera se menja. ef vie nije ljut na mene. Naprotiv! Pomae kad god moe. Za osamnaest dana poinju jutarnji govori u Patkar holu, od osam do deset sati. Osho e govoriti o Mahaviru. Moj posao poinje u devet sati, i nikako ne smem da zakasnim. Oajna sam i odlazim da vidim Osha. Kaem mu za radno vreme u svom uredu i pitam ta da radim. Nikad nije bio za to da napustim posao. Pita me: "Kako se zove tvoj ef, i kako izgleda?" Kaem mu ime i opisujem ga. Uopte ne razumem ta On namerava da uradi. Zatvara oi na nekoliko minuta i onda mi kae da obavestim efa da u tokom osamnaest dana dolaziti na posao u deset sati. Iznenaena sam. To izgleda nemogue. Kaem Oshu: To nee ii. Imamo sistem za ubacivanje kartica. Dozvoljen je samo jedan minut kanjenja. uvi to, Osho ponavlja svoju poruku i kae mi da tako uinim. Kreem na posao razmiljajui kako da to kaem efu. Znam ga kao oveka koji se vrsto dri discipline. Moj um kae: "Pomislie da sam izgubila razum ako traim takav ustupak. Nekako skupljam hrabrost i odlazim da se sretnem s njim. Pozdravlja me s osmehom na licu, to je ve vrlo neobino, i upita ta moe da uini za mene. Oklevajui, upitam ga da li mogu da dolazim sat kasnije na posao, a radiu sat due popodne, tokom nekoliko dana. Na moje veliko iznenaenje, on kae da je video lanak u novinama i da zna da Osho govori od devet do deset sati svakog jutra tokom osamnaest dana. Onda me pita: "Kako misli da stigne u deset sati na posao? Kaem mu: "Napustiu govor malo ranije i stii u taksijem. On se smeje i kae: "Nema potrebe da napusti govor ranije. Moe doi u deset i ne stavljaj svoju karticu. Ja u o tome voditi rauna, a i ne mora da ostaje da radi due. Ne mogu da verujem svojim uima! Kakvo udo! Sigurna sam da je Osho telepatski delovao na ovog oveka, to je meni nezamislivo. Kad ovo kaem Oshu, On se smeje i ne komentarie nita. Mislim da ne eli da se govorka o Njegovim udesnim moima.

67 Osho u Ahmedabadu dri govore o Bagavat Giti. Svake noi, posle veernjeg govora, On ita petest knjiga u roku od dva sata. Ne mogu da zamislim kako mu to uspeva. Kad zavirujem u knjige koje je upravo zavrio, nalazim da su na pojedinim stranicama neki redovi podvueni. Oznaava svaku knjigu datumom itanja. Danas ga pratim u prodavnicu knjiga da kupimo jo neke. Mislim da je to najvea knjiara u Ahmedabadu. Hiljade knjiga su na policama. ovek za tezgom pozdravlja Osha sklopljenim rukama i dodiruje mu stopala. Izgleda da je jedan od Oshovih oboavalaca. Osho stavlja ruku na njegovu glavu i pria s njim o poslednjim izdanjima. ovek poziva Osha da ue u radnju, i za minut Osho poruuje trideset tri knjige. Zauena sam Njegovom sjajnom memorijom. Zna nazive knjiga, ukljuujui i imena autora. Dok se vraamo, sedei do Njega na zadnjem seditu, iz radoznalosti pitam: Osho, zato i posle Prosvetljenja ita sve te knjige sa razliitim temama? On kae: To mi je od svega najnaporniji posao. Mahavirina viednevna nepominost nije nita u poreenju sa itanjem sveg ovog ubreta. Od vremena Mahavira, ovek se mnogo promenio. Da bih komunicirao sa dananjom inteligencijom, moram da govorim sa njihovog nivoa. Samo kad su intelektualno zadovoljeni, moi e da shvate i ono to je iza intelekta." Onda me upozorava: Nikad se nemoj gubiti u itanju svih vrsta knjiga. Moje knjige su sutina. One

su dovoljne svakom tragaocu za istinom." Dalje kae: "Sve stare religiozne knjige nemaju budunosti. Treba da budu zamenjene mojim knjigama koje u budunosti mogu da privuku mlade." Oseam Oshovu samilost za oveanstvo koje tone u mrak. Evo oveka istine koji hoda naokolo s upaljenom bakljom u ruci, da nam pokae put.

68 Neto kasnije, ljudi iz sveta filma poinju da se interesuju za Osha. Kalyanji, Mahipal, Vijayanand, Mahesh Batt, Manoj i Indivar su glavni. Kalyanji je najvei meu muzikim direktorima. Indivar komponuje pesme za filmove. eli da ukomponuje Oshovo uenje u svoje pesme. Manoj je uveni glumac i reiser. Dana Manoj poziva Osha u svoju rezidenciju u predgrau Bombaja. Posle veernjeg govora u Cross Maidanu, Osho se odmah odvozi u Manojevu kuu. Vreme je najvee saobraajne guve na bombajskim ulicama. Pridruujem se nekim prijateljima u drugim kolima koja idu ka Manojevoj kui. Naa kola su na kratko zastala u saobraajnoj guvi, i najzad u devet uvee stiemo do odredita. Bungalov je divan, okruen vrtom. Ulazna vrata su ostavljena otvorena, da ljudi tiho mogu da ulaze. uvar, koji tu stoji, pozdravlja nas i pokazuje rukom put. Za tren ulazimo u veliku dnevnu sobu, koja je puna ljudi koji sede posvuda. Osho je ve poeo da govori; ipak nas osmehom pozdravlja. Tiho uspevamo da sednemo gde je jo bilo mesta. Poto sam sela prilino daleko od Osha, oseam se nelagodno. Pogledam prostor oko Osha i dobijam silnu elju da odem i sednem blizu Njega. Pogleda me i nasmei mi se, to me oslobaa svake napetosti, i ja se oputam. Manoj i njegova ena sede vrlo blizu Osha. Prijatelj koji snima govor takoe sedi u blizini. Ovo je neka vrsta posebnog susreta. Vie je to dijalog. Osho odgovara na sve vrste pitanja koja se spontano postavljaju. Gledam sluaoce i meu njima vidim mnoga poznata lica iz sveta filma. Izgledaju kao da su u "Aha prostoru dok sluaju Osha. Kao da niko nije svestan vremena. Susret se otee u nedogled. Pogledam na sat: petnest minuta do dvanaest. Za petnaest minuta bie pono. Brinem se za Osha. Ve je govorio dva sata u Cross Maidanu, a sada ve tri sata govori ovde. Sutra ujutro u osam sati bie drugi susret u Birla Kendra, blizu Chowpatty. Potpuno sam zaokupljena ovim mislima i prenem se tek poto je susret zavren. Ljudi se tiho diu i izlaze. Manoj nudi Oshu da ostane u njegovom bungalovu tokom noi i kae da e ga ujutro odvesti u Chowpatty. Osho se slae i kae nam da ne brinemo. Svi odlazimo iz bungalova, nadajui se da emo Ga ujutro ponovo videti.

69 Osho svake veeri govori u dnevnoj sobi apartmana u Woodlandsu, koji moe da primi oko dve stotine ljudi. Prestaje da govori pred masama, i zainteresovan je da govori maloj grupi ljudi koji ele da putuju s Njim u nepoznate sfere. Poinje da govori o 112 tehnika ivinih meditacija, iz njegove knjige "Vigyan Bhairav Tantra. Dok objanjava tehnike, kae kako samo sluanje predavanja nee pomoi. Da bismo stekli iskustvo, treba redovno da praktikujemo neku od tehnika najmanje tri meseca. Izabrala sam za sebe dve tehnike. Ujutro radim tehniku zvanu "Iskustvo smrti. Skidam svu odeu sa sebe, leem na pod u iva asani, kao mrtvo telo koje pokrivam belim pokrivaem. Poto potpuno opustim telo, moram da ga iznutra posmatram kao da je mrtvo. Ovo je potpuno neaktivna tehnika samo si svedok. U poetku ima mnogo misli koje prolaze kroz glavu kao beskrajni saobraaj. Ja ih samo posmatram. Kao da gledam saobraaj na ulici, ne poistoveujem se sa mislima. Posle nekoliko nedelja prakse moja meditacija se produbljuje, tako da izmeu misli imam i kratkotrajne intervale tiine. Nastavljam da radim, i jednog jutra shvatam da kad god se pribliim sutini, kad god bih mogla zaista da odem dublje, mene zgrabi neki strah. Soba mi se ispuni

mnogim duama koje lutaju prostorom. Svaka od njih moe da ue u moje telo ako uem duboko u meditaciju. Ovaj strah traje nekoliko dana. Kad priam Oshu o tome, On me ozbiljno slua. Gleda me svojim prodornim oima. Tada uzima jednu svoju fotografiju sa stola, potpisuje je i, dajui mi je, govori: "Dri je u svojoj sobi i pre nego to pone da meditira, koncentrii se na nju nekoliko minuta." Primam ovaj dragoceni dar od Njega sa zahvalnou, i dodirujem mu stopala. Blagosilja me stavljajui ruku na moju glavu i kae: "Ne brini, i nastavi meditaciju. Biu tamo. Stavljam Njegovu fotografiju u ram i drim je na stolu blizu kreveta. Sav moj strah je nestao i snano oseam Njegovo prisustvo u sobi.

70 Nou, pre no to zaspim, radim drugu tehniku u kojoj treba da leim na krevetu, opustim telo, zatvorim oi i posmatram unutra, da bih iskusila promenu svesnosti od takozvanog budnog stanja do ulaska u san. Treba da svedoim kako se pada u san. Radim to nekoliko meseci, ali pogreno. Svakog jutra shvatam da sam ponovo propustila bit. Ali, desila se jedna zanimljiva stvar. Kad god ponem da sanjam, odmah se budim, svesna da je poeo proces razmiljanja. Priam Oshu o tome. On kae: I to je veliko postignue. Ako moe da se probudi iz sna im pone da sanja, ti to moe da uini i u takozvanom budnom stanju." Trai od mene da nastavim tehniku i objanjava kako tragalac treba da radi na sebi kao to naunik radi u laboratoriji. Laboratorija tragaoca je unutra, gde on treba da radi sam i mora biti strpljiv sa sobom. To nije lak zadatak, kao kad samo skine odeu. To je vie kao da dere sopstvenu kou. Posle minuta utanja, kae: "Nisam bio tako srean kao ti. Nisam imao Majstora; radio sam sm. Ali, ti si srena to ima Majstora da te vodi." Videvi da sam ozbiljna, On se smeje i kae: "Nikad nemoj biti ozbiljna zbog meditacije, ali budi iskrena i puna igre. Ne ini to da bi neto postigla, samo uivaj radei to. Sluam Njegove rei koje dolaze iz tiine Njegovog srca, koje ne poznaje nita drugo do samilost.

71 Jedan moj prijatelj ima knjigu o crnoj magiji i, samo iz radoznalosti, pozajmljujem je od njega da je proitam. Ovo je za mene nova tema i zanima me. Nastavljam da itam do ponoi, i kada bivam zaista pospana, gasim svetlo i stavljam knjigu na stoi kraj kreveta, blizu Oshove slike koju mi je potpisao. Za tren knjiga klizne na pod. uvi buku, pomislim da nisam dobro stavila knjigu i da je pala, izgubivi ravnoteu. Opet, sledee noi, nastavljam da itam, i kad mi se prispava, opet stavim knjigu ba pored Oshove slike i ugasim svetlo, seajui se dogaaja od prole noi. Odmah ustajem u velikom oku, jer ujem kako je knjiga ponovo pala na pod. Uplaena sam. Palim svetlo ne shvatajui ta se zbiva. Knjiga je na podu. Gledam Oshovu sliku i izgleda mi kao da je iva. Smei mi se. Razumem poruku, i diui knjigu sa poda, stavljam je u drugi kraj sobe. Sledeeg dana, kad sam vratila knjigu prijatelju priajui mu dogaaje prolih noi, on primeuje: "Ti si srena. Tvoj Majstor te je spasao. Ja ga pitam: "A ta je s tobom? On odgovara: "Ja sam potpuno u tome." Bilo mi je ao prijatelja kada sam posle nekoliko meseci ula da je poludeo.

72 Kasnije se pokazuje da je Kalyanji veoma zainteresovan za Osha. Organizuje susrete u svojoj rezidenciji u Bombaju. Poziva mnoge prijatelje iz sveta filma da sluaju Osha. Obino su susreti organizovani za popodne u dva sata, i traju po nekoliko asova. Danas, kad sam ula da je organizovan susret, oduevljena sam da i ja tamo odem. Ali, prijatelj koji e voziti Osha do Kalyanjijeve rezidencije, obavetava nas da Kalyanji eli s Oshom da razgovara privatno i da niko ne moe da ga prati. Ne mogu to da verujem. Oseam da se s nama igra neka igra. Kad je Osho bio spreman da krene, kaem mu o tome. On se smeka i kae: "Nai neki nain da doe." Konsultujem se s prijateljima koji su takoe voljni da odu na sastanak, i mi dolazimo na ideju da zovemo Kalyanjija. Nalazim Kalyanjijev broj i okrenem ga. Kalyanji je na liniji. Kad ga pitam za sastanak sa Oshom u njegovoj rezidenciji, on potvruje, i bez oklevanja nas poziva da doemo. Odmah naruujemo taksi i stiemo u Kalyanjijevu rezidenciju pre Osha. Kalyanji nas doekuje s mnogo ljubavi. Skoro stotinu ljudi ve sedi u velikoj dnevnoj sobi njegovog apartmana u Peddar ulici. On se prema nama ophodi kao prema posebnim gostima i nalazi nam mesto blizu Oshovog sedita. Za nekoliko minuta Osho ulazi u sobu, sve pozdravlja sklopljenim rukama i, videvi da ve sedimo tamo, uputi nam svoj vragolasti osmeh. Kalyanji pozdravlja Osha velikim zagrljajem i seda do Njega. Prijatelj koji je vozio Osha, besno nas gleda i apue mi: "Zato ste doli? Kaem mu: "Ne brini. Ovde smo Kalyanjijevi gosti. Uzdravajui bes, on uuta. Osho pita Kalyanjija da li eli s Njim privatno da razgovara. okirani smo kad ujemo kako Kalyanji kae da on nema da pita nita privatno, i da ak uopte nema pitanja. Osho gleda prijatelja koji je dao pogrene informacije o ovom susretu, a prijatelj poginje glavu od stida to je lagao. Kalyanji je komponovao novu muziku i pita Osha da li bi hteo da je uje. Osho se slae. Za deset minuta zasvira muzika sa gramofona. Muzika je velianstvena i ja vidim kako Osho uiva u njoj sklopljenih oiju, tapui rukom po kolenu u ritmu muzike. Kad se muzika zavri, za trenutak je mrtva tiina. Tada poinje muzika Osha. On govori skoro dva sata, objanjavajui kako muzika moe da pomogne u meditaciji. Odgovara i na svakojaka spontana pitanja o raznim temama. ao mi je to se niko nije setio da snimi ovaj govor. Pitam se koliko je jo Oshovih govora ostalo nezabeleeno zbog nae nesvesnosti.

73 Meditacioni kamp u Nargolu je zavren. etvoro prijatelja e ii u Bombaj svojim kolima. Putovanje traje est-sedam sati. Osho se takoe slae da ide kolima u Bombaj. Svako od prijatelja eli da Osho putuje njegovim kolima. Kad kaem Oshu o tome, On kae: "To je problem. U bilo ija kola da sednem, ostali e biti nezadovoljni. Bolje bi bilo da idem vozom. Ostavio je nama da odluimo. Pitam prijatelje: "Hajde da naemo kola koja e Oshu biti najudobnija za putovanje od est sati. Odluimo se za novi FIAT. Ujutro u sedam sati sva su kola spremna da krenu. Poto je zavrio doruak: aj i tost, Osho izlazi iz sobe, pozdravlja sve sklopljenim rukama i seda na zadnje sedite kola koja su izabrana za njega. Prijatelj seda napred sa vozaem. Svi stojimo u redu da se pozdravimo. Kad voza krene, Osho mae rukom za dovienja i za nekoliko trenutaka kola nestaju iz naeg vidokruga. Svi urimo da zauzmemo mesta u ostalim kolima. Kola u kojima sedim vrlo brzo idu, jer je prijatelj odluio da stigne Oshova kola. On na putu pretie sva vozila. Posle otprilike pola sata vonje, mogu da vidim u daljini kola parkirana pod drvetom kraj puta, a Osho stoji pored njih. Kaem prijatelju da uspori i da se zaustavi da vidimo ta se dogodilo. Za par minuta stiemo tamo i vidimo da su kola u kvaru. Voza je otiao da potrai mehaniare. Kaem Oshu da sedne u naa kola, preputajui mu svoje mesto. On izgleda prilino umorno. Okolo ima mnogo praine i dima. Osho se slae i kae mi da se dovezem sledeim kolima. Prijatelj izgleda vrlo zadovoljan to vozi Osha svojim kolima.

Stojim sa strane kraj druma, gledajui stotine vozila koja prolaze. Prolazi skoro deset minuta dok ne stiu naa kola u kojima dobijam mesto. Ovih deset minuta su mi kao venost. Oseam se veoma umornom. Kaem prijateljima ta se dogodilo, i svi mislimo kako smo izabrali pogrena kola za Osha. Oseam se toliko umornom, zatvaram oi i uskoro tonem u san. Budim se kada se kola zaustavljaju u iznenadnom trzaju. Ne mogu da verujem oima kad ugledam Osha kako stoji kraj puta pod drvetom. Sumnjam i trljam oi, ali to nije san. I druga kola su imala kvar. Opet ustupam mesto Oshu. Najzad stiemo u Bombaj, menjajui kola kao da igramo nekakvu igru. Kad se uvee sastajemo sa Oshom, jedan od prijatelja poinje da pria o kvarovima na kolima. Osho kae: "Ne krivite jadna kola. Sve se to dogodilo zbog vae elje da me vozite u svojim kolima. Kada ste sa mnom, treba da pazite ta elite. Onda nam pria priu o oveku koji sedi pod drvetom koje ispunjava elje, ega on nije svestan. Oseajui glad, ovek zaeli izvrsnu hranu i odmah se izvrsna hrana pojavi pred njim. On je toliko gladan, da ak i ne misli o tome kako se ta hrana pojavila niotkuda. Jede sve dok se ne zasiti. Oseajui da mu se spava, on zaeli udoban krevet, koji se takoe odmah pojavljuje. ovek lee na krevet i pita se ta se dogaa. Smrauje se i on poinje da se boji to je sam u umi, i pomisli kako moe doi lav i ubiti ga. I njegova poslednja elja se takoe ostvaruje. Pojavljuje se lav i ubija ga. Osho je najbolji pripoveda. Svi uivamo u ovoj prii uz mnogo smeha, gledajui Njegove gestove. Onda dodaje: "Ovo je metafizika pria, ali ima duboko znaenje. Zato budite svesni svojih elja kada ste sa mnom.

74 Dok Osho boravi u Woodlandsu, u Bombaju, mi, prva grupa sanijasina koja je uzela sanijas u Manali, sreemo ga skoro svakog dana. Danas idem sa Ma Yoga Bhagwati da vidim Osha i On nas pita da li emo doi na sledei meditacioni kamp u Mount Abu. Kaem Mu: "Osho, ne idem u taj kamp. Strano sam iscrpljena i treba da se odmorim." On se smeka i pogleda Bhagwati. Kad je Osho upita, i ona odgovara negativno. Razlog koji navodi je da treba da pomae deci svog brata koja studiraju, a ispiti su im vrlo blizu. Na moje uenje, Osho je pita ta bi se dogodilo sa uenjem dece kad bi ona umrla. Ona ne treba da preuzima tako nepotrebnu odgovornost. Videvi Bhagwati zbunjenu, Osho joj kae da treba da uini kako joj On kae. Rekavi to, Osho ustaje i odlazi u kupatilo. Nemajui kud, Bhagwati odluuje da ode u kamp i mi izlazimo iz sobe. Obe smo zbunjene. udim se to Osho nije insistirao da i ja doem u kamp. Bhagwati se takoe udi nainu na koji je Osho zahtevao da ona doe u kamp. Obino Osho ne postupa tako. Uvek ostavlja ljudima slobodu da odlue sami za sebe. Uglavnom, samo ako pitamo kae svoje miljenje o tome ta je pravo. To je petodnevni meditacioni kamp u Mount Abu, i meni biva lake kad je Osho otiao. Dok je u Bombaju, odlazim iz kue u sedam ujutro, i ne vraam se do jedanaest navee. Ponekad odluim da ne odem na veernji govor, ali kad doe vee, neka nepozata sila me odvlai u Woodlands. Osho se nikada ne odmara. On neprestano govori, godinu za godinom. Ja, pak, veoma volim svoje slobodne veeri i pripremam se za predstojeu seriju govora o Bagavat Giti, koja e poeti im se Osho vrati u Bombaj. Moram da brinem o tezgi sa knjigama u Cross Maidanu. Ima nas jedva desetak prijatelja koji smo aktivno ukljueni u ovaj posao za vreme Oshovih govora, a Bhagwati je jedna od njih.

75 Ova nedelja vrlo brzo prolazi, i Osho se vraa iz Mount Abu. Veeras u est sati On poinje novu seriju govora. Skoro deset hiljada ljudi okupilo se u Cross Maidanu da ga uje. Za tezgom s knjigama ima veoma mnogo posla i ja sam zabrinuta zbog Bhagwati, koje jo uvek nema da mi pomogne. Govor se produava za skoro sat i po, a jo nema ni traga od Bhagwati. Nekako, uz pomo nekoliko prijatelja, pripremam tezgu sa knjigama. Kad se govor zavri, Bhagwatin prijatelj dotri do mene i ja sam okirana kad mi kae da je Bhagwati doivela nesreu. Kae da je pala sa voza i da je odneena u bolnicu. Niko ne zna kako se to dogodilo. Ona je u nesvesnom stanju, ali van ivotne opasnosti. Jedna noga joj je slomljena. Duboko udahnem i um mi staje. Nesposobna sam da mislim i zagrlim prijatelja koji je sav u suzama. Sad je ve kasno za posete bolnici, pa odluujemo da odemo sutra uvee, pre govora.

76 Kad ulazimo u Bhagvatinu sobu, ona nam se smei. Cela desna noga je u zavojima. Uzimam njenu ruku, koja je veoma hladna. Gledam joj oi pune suza. Oseam njen bol i niz moje lice teku suze. Stegne mi ruku i kae: "Osho me je spasao. Videla sam udo. Dolazila sam na veernji govor lokalnim vozom. Dok je voz usporavao ulazei na peron Churchgate stanice, ustala sam sa sedita i stala kraj vrata. Jedan deak je pokuao da mi otme torbu, pa sam izgubila ravnoteu. Pala sam na peron iz voza u pokretu i skliznula na ine. Prostor izmeu ina i perona je vrlo uzan, ali sam videla svoje telo da lei ba tu, a tokovi voza su prolazili kraj mene skoro me dodirujui. Kad je voz stao, ljudi su me izvukli i onda sam se onesvestila." Dok pria ovu neverovatnu priu, Bhagwatine oi sjaje verom u svog Majstora. Poto kod nje ostajemo deset minuta, izlazimo iz sobe i priamo sa njenim lekarom. On nas uverava da e joj noga biti u redu za tri meseca. Bhagwati celu situaciju prihvata sa zahvalnou. Poto u bolnici provodi dve nedelje, odlazi kui da se odmori dok se zavoji ne uklone. Ova dva i po meseca pravi su blagoslov za nju. Poseujem je skoro svakodnevno i primeujem njen preobraaj, koji je na njenom licu toliko vidljiv. Nema ta da radi osim da lei. Slua Oshove snimljene govore i meditira. Deli svoje iskustvo sa mnom. Osho se za nju raspituje kad god odem da ga vidim. Nekako prolaze i ta tri meseca i skida se zavoj s njene noge. Ona poinje da hoda na takama i primeuje da joj je noga neto kraa od druge. Savetuje se s doktorom, koji ponovo predlae jednu manju operaciju - i ona se slae. Osho je o tome obaveten i poruuje joj da doe da ga vidi pre operacije.

77 Bhagwati je vrlo srena. Sree se s Oshom popodne, posle etiri meseca. Za sutra u jedanaest sati zakazana je operacija. Bie odneena u bolnicu ovog popodneva. Oko tri sata stiemo taksijem u Woodlands. Osho pozdravlja Bhagwati irokim osmehom, a suze zahvalnosti klize niz njeno lice. Ona dotie Njegova stopala, a Osho stavlja svoju ruku na njenu glavu. Oseam da se oko nas dogaa neto udno. Svi su utljivi. Moda Osho radi "shaktipat na Bhagwati. "Shaktipat je prenos energije Majstora na uenika. Mogu da vidim kako Bhagwatino lice obasjava aura svetlosti. Osho otvara oi, smei joj se i kae: "Dobro, Bhagwati." Pogledavi mene, kae: "Povedi rauna o njoj, Jyoti. Osho odlazi u kupatilo. Uzimam Bhagwati za ruku koja je sasvim vrua i pulsira energijom. Stiemo u bolnicu na vreme, i tamo je sve lepo pripremljeno. Bhagwatin prijatelj je takoe stigao. Sutra ujutro Osho govori u Patkar holu, i mi odluujemo da nekoliko sanijasina doe u bolnicu im se zavri govor, i bude tamo dok operacija traje. Bhagwati je u dobrom stanju. Zagrlim je i odlazim.

78 Osho ovog jutra u osam sati u Patkar holu govori o Mahaviri. Posle govora, oko deset, Kabir i Aruna odlue da odu u bolnicu, a ja odlazim u kancelariju, s namerom da uvee posetim Bhagwati. U dvanaest sati poziva me Lakmi telefonom da me obavesti kako je Bhagwati u tekom stanju, i da to poruim njenim roditeljima. U Bhagwatinoj kui nema telefona. Nita ne razumem; ostavljam posao i jurim da posetim Bhagwati. Naruujem taksi i stiem u bolnicu za petnaest minuta. okirana sam kad vidim Bhagwatinu tetku kako sedi na verandi bolnice i plae. Potrim u sobu, a sestra me povede u operacionu salu. Ne mogu da verujem oima kad vidim da Bhagwati lei mrtva na operacionom stolu, prekrivena belim aravom. Um mi je prazan dok je gledam, smirenog lica, kao da je u dubokoj meditaciji. Srce mi se cepa. Dodirnem joj glavu koja je ledeno hladna i poinjem jo vie da plaem. Bhagwatin prijatelj, koji joj recituje stihove iz Gite, ustaje i grli me. Polako se smirujem, seajui se Oshovih rei: "Jyoti, povedi rauna. Sedei na podu operacione sale sabiram u mislima prole dogaaje: kako je Osho insistirao da Bhagwati doe u kamp u Mount Abu; kako je bila spasena u eleznikoj nesrei na stanici i imala tri meseca da se pripremi za smrt; kako joj je Osho preneo energiju kad su se sreli pred operaciju. Sigurna sam da je Osho znao da joj je smrt dosuena, to je sasvim jasno i iz poslednjeg pisma koje joj je napisao. Voljeni Osho, Tvoja ljubav je beskonana.

79 Bhagwatina iznenadna smrt teko me pogaa, i tuga se uvlai u moju duu. Redovno poseujem veenje govore u Woodlandsu. Kad naputam kancelariju odlazim pravo u Woodlands. Tamo ostajem sve do est navee, i ekam u kuhinji da se Oshov posluavnik (na kojem jede svoju veeru) iznese iz njegove sobe, poto On zavri veeru. Uvek na njemu ostaje hrane, i kuvarica mi daje da pojedem dva apatija. Prestala sam ovih dana da ruavam, i ovo mi predstavlja jedini dnevni obrok. Jedem s mnogo oduevljenja s Oshovog posluavnika. U Indiji, ostaci hrane s Majstorovog posluavnika se zovu "prasad, i vernici - privrenici oseaju se blagoslovenima ako dobiju hranu, ili samo komadie od toga. Oseam se blagoslovenom to svakog dana jedem Njegov prasad.

80 Jedanaesti je decembar, i u dnevnoj sobi Woodlands apartmana se priprema proslava Oshovog roendana. Cela je soba ispunjena, a mnogi prijatelji stoje i na stepenitu. Glavna ulazna vrata apartmana su otvorena. Osho izlazi iz sobe, pozdravlja sve i seda na stolicu u uobiajenoj pozi. Njegova desna noga odmara se preko leve. Mi svi sedimo na podu. Danas Izgleda blistavo. Za tren nastaje mrtva tiina, a onda On oko sat vremena govori o tradiciji proslave roendana. ujem kako kae: "Onog dana kada si roen, poinje proces umiranja. Svakog dana ti i ivi i umire istovremeno. Dok ne spozna izvor svog unutranjeg ivota, koji nikad nije roen i nikada ne umire, patie u agoniji raanja i umiranja." Govori o smrti veoma detaljno. Dok ga sluam, moja tuga poinje da se gubi u beskonanom prostoru unutar mene. Posle govora poinje Kirtan (pobone pesme i melodije). Jedan za drugim, prijatelji prilaze, dodiruju Mu stopala, uzimaju prasad (slatkie poslate za Njegov roendan) i izlaze da bi nainili mesta drugima. Mnogi prijatelji su doneli poklone Oshu, a ja sedim praznih ruku i srca, da primim poklon od svog Majstora. Kad se sveanost zavri, Osho ustaje sa stolice i odlazi u svoju sobu

veoma polako i graciozno. Nikad ga nisam videla u urbi. Uvek izgleda kao da je kod kue, ma gde se nalazio. Malo-pomalo, ljudi odlaze, a ja ostajem da sedim sa enjom da ga jo jednom vidim. Posle kratkog vremena dozvoljeno mi je da uem u Njegovu sobu. Dok ulazim, vidim ga kako sedi na stolici i ita neku knjigu. Videvi da ulazim, odlae knjigu i smei mi se. Dodirujem mu stopala i sedam na pod kraj Njegove stolice. On kae: Danas dobro izgleda. Odgovaram: "Da, Osho, danas sam srena. Sva moja tuga je nestala posle tvog govora o ivotu i smrti. On mi stavlja ruku na glavu i moj uzburkani um u trenutku se zaustavlja. Kad skloni ruku, pogledam u Njegove oi. On se smei i pita me imam li neto da kaem. Odjednom moja nesvesna elja izroni, i ja mu kaem: Osho, roendan Ti je, elim poklon od Tebe." Smeka se i kae Kranti da uzme za mene al iz Njegovog ormana. Stavljajui mi al, On kae: "Oboji ga u narandasto i nosi dok meditira. Primam ovaj dragoceni dar u obe ruke i izlazim iz sobe sa srcem koje igra od radosti.

81 Oshov uvid u budunost je izvanredan. Godine 1971. nekoliko Zapadnjaka, jedan po jedan, pristiu i bivaju inicirani u sanijas. Karuna je sa Amerikancem Pratimom iz Bombaja poslata u Njujork, da tamo otvori prvi Oshov meditacioni centar. Osho kae da je ve na hiljade ljudi poelo da Mu dolazi i da se Neo-Sanijas pokret iri po svetu kao poar. Trai od Lakmi da potrai neko vee mesto za Njega. U jednom pismu prijatelju Osho jasno daje do znanja da sada eli da ostane u jednom mestu. Njegovo putovanje je zavreno, i oni koji su zaista edni treba sada sami da dou na izvor. Poto je traila po Bombaju i oblinjim mestima, najzad je kupila bungalov u Puni, u Koregaon parku. Dana 21. marta 1974. ujutro, okupilo se u Woodlands apartmanu mnogo prijatelja da proslave Dan Oshovog prosvetljenja. Ovog popodneva e Osho kolima krenuti u Punu. Ovo je poslednja sveanost u Woodlandsu. Ma Taru, sa nekoliko drugih prijatelja, poinje Kirtan. Svakom je dozvoljeno da Mu dodirne stopala i uzme prasad. Ujutro stiem sa svojim koferom u Woodlands, da bih sa Njim otila u Punu. Ne mogu da zamislim da budem u Bombaju bez Njega. Jednom, kad ode, Bombaj e bez Njega za mene biti pustinja. Sveanost traje satima. Skoro su svi u suzama. Stojim usamljena, malo udaljena od drugih, i gledam Osha, na ijem licu nema nikakvog znaka bilo kakve emocije. Izgleda vedar i sve kao uvek. Nisam uzbuena zbog Njegovog odlaska, jer znam da idem s Njim u Punu. Posle zavretka sveanosti, Osho uzima svoj obrok i krae vreme se odmara. U dva popodne kola su spremna, okiena vencima cvea. Mnogi prijatelji se ponovo okupiljaju da ga pozdrave na odlasku. Osho silazi, pozdravlja se, i lagano kree ka kolima. Neki prijatelji ponovo briznu u pla. Cela scena razdire srce. Voljeni njihove due odlazi. Lakmi ve sedi na mestu vozaa, a Osho sedi na zadnjem seditu. Prate ga prijatelji u pet vozila. Vozim se u Swami Krishna Arupovom novom Fiatu, a sa nama ide i Oshov ujak. Jedna kola su za snimatelje koji e snimati ovaj istorijski dogaaj. Za nekoliko minuta sva kola su na drumu, pokuavajui da zaobiu ostala vozila. Zbogom, Bombaju!

82 Krishna Arup eli da bude iza Oshovih kola pa veoma brzo vozi, obilazei vozila na putu. Posledica toga je da su mu se kola pregrejala i ostala na putu u pustinjskom predelu. Razoarana sam sedei pod drvetom skoro sat vremena, dok se kola ne ohlade. Kad stiemo u Punu, nai prijatelji su ve zavrili sve pripreme za dobrodolicu Oshu. Dan

Njegovog prosvetljenja proslavlja se pred bungalovom broj sedamnaest. Osho sedi prekrtenih nogu na velikom kvadratnom stolu, prekrivenom belim prekrivaem. Kirtan je poeo, a ljudi se pribliavaju jedan za drugim da mu dodirnu stopala. Velika je guva. Neu da propustim ni ovu priliku pa stanem u red da bih mu jo jednom dodirnula stopala. Ova e, da budem blizu Njega, kao da je neutoljiva. to vie pijem, sve sam ednija. Kad mu se pribliavam, On me pogleda zagonetnim osmehom koji ne razumem. Kad je sveanost zavrena, Osho ustaje, pozdravlja sve i odlazi sa Lakmi u bungalov broj trideset tri. Odlazim na veeru u drutvu nekoliko prijatelja i traim prenoite u hotelu. Iscrpljena sam i elim samo da odem da spavam. Mislim o Oshu i zamiljam koliko On mora biti umoran, jer prima ljude celog dana. Za vreme veernje meditacije molim se da noas dobro spava u novom obitavalitu.

83 Budim se rano ujutro veoma svea, poto sam spavala dubokim snom skoro osam sati. Na hotel je okruen visokim drveem i ptice su ve poele da cvrkuu. Sedei na verandi uz moj jutarnji aj, oseam se kao na nebu. Toliko je razliito od Bombaja. Sve je tako oputeno. Zadovoljna sam to je Osho napustio Bombaj. U devet sati sam spremna, uzimam riku i odlazim da posetim Osha. Ma Lakmi me pozdravlja i vodi okolo da razgledam kuu i vrt. Izgleda da je ovo savreno mesto za Osha. Sad moe da eta u sopstvenom vrtu i sedi na travnjaku a da ga niko ne uznemirava. Popodne ponovo dolazim da vidim Osha. Sedi u jednoj lakoj stolici u vrtu, sklopljenih oiju. Poem do Njega i tiho sedam na travnjak sa Njegove leve strane. Veoma je tiho. Samo ptice cvrkuu na drveu. Iznenada, uje se buka voza koji prolazi. Uznemirim se, ali kad voz proe, tiina kao da je jo dublja. Posle izvesnog vremena Osho otvara oi i smei mi se. Pita me: "Kad se vraa u Bombaj?" Kaem Mu: "Osho, ja ne elim da se vratim u Bombaj. elim da ostanem u Puni. Pita me da li tamo imam problema. Moj odgovor je negativan. Onda mi govori detaljno, objanjavajui kako On ne voli da se od neega odustaje. Treba da nastavim da radim, ostanem u kui i dolazim u Punu kad god mogu. Videvi da oklevam, On kae: "Mora da radi za mene u Bombaju, a kad doe pravo vreme, ja u te pozvati. Poinjem da plaem i da ga gledam. On se smei i kae: Jo si lepa u suzama." Nasmejem se, oiju punih suza, a On stavlja svoju ruku na moju glavu i kae: "To je dobro." Dodirujem mu stopala i ostavljam ga, dok mi srce u oajanju plae. 84 Veernjim vozom odlazim za Bombaj. Veoma sam tuna i iznutra prazna. Zauzimam mesto kraj prozora i sedim zatvorenih oiju. Kad voz krene, pogledam napolje i vidim nepregledna polja sa lancem planina naokolo. Putovala sam s Oshom i seam se kako je u to vreme sve bilo radosno i sveano. Danas je potpuno drugaije. Oseam kao da se tuga sputa na sve. Setim se Osha kako kae: Kad si tuna, uivaj i u svojoj tuzi. Zvui lako, ali je praktino nemogue. Patim u tuzi. Pogledam napolje i oseam kao da sam zaronjena u tugu. Ne znam kad me je obuzeo san, ali kad se budim i gledam na sat, iznenaeno zapaam da sam spavala skoro dva sata i - neto udesno se dogodilo u snu. Oseam se veoma svee i ponovo sam puna energije. Sva tuga je nestala. Umesto toga, oseam se tihom i veselom. Kao da se dogodilo neko razjanjenje. Shvatam da sam samostalna osoba i da treba sa razumevanjem da igram svoju ulogu u ovoj velikoj drami. Sada je vreme da sa prijateljima podelim sve to sam od Osha nauila. On mi je toliko dao, sad treba to da asimiliram. Seam se kako Osho kae: "Mala biljka ne moe da raste u senci velikog drveta." Oseam zahvalnost i zahvaljujem Oshu to me je posalo daleko od Sebe.

85 Ostajem pet godina u svojoj kui u Bombaju, sa ocem i starom bakom. Nastavljam svoj posao i poseujem Punu skoro svake nedelje. Kad god je mogue, uzimam dugi odmor, mesec ili vie dana, da bih provela vreme u Puni. Zadivljena sam kad vidim da ljudi iz celog sveta dolaze u Punu i bivaju inicirani u sanijas. Oshova vizija budunosti se ostvaruje. U Bombaju je rekao: "Hiljade ljudi su na putu ka meni." Osho govori svakog jutra, mesec dana na hindu, a mesec na engleskom jeziku. Svake veeri prima ljude pojedinano da bi im odgovorio na lina pitanja, a druge inicira u sanijas dajui im nova imena i male. Mnogi meditacioni centri otvoreni su za Njegove sanijasine irom sveta. Njegova poruka se iri brzo i Bombajem. Moja jedina radost je da to vie ljudi upoznam sa Oshom. Kad govorim novim ljudima o Oshu, shvatam da me nepoznata energija koristi kao medijum. Govorim stvari o kojima ak, nikad nisam ni mislila; i ja ih sama ujem prvi put. Audio snimci Oshovih govora svakodnevno stiu u Bombaj i prijatelji ih u grupama sluaju na razliitim mestima. Zadovoljno primeujem da nisam vie fiziki vezana za Osha. Povezanost s Oshom se produbila. U svojim meditacijama oseam se okruenom Njegovim prisustvom. Kad god sam u Puni, skoro redovno imam priliku da ga sretnem na veernjem darshanu. Na jednom od ovih susreta, On mi kae da treba da ostanem u Bombaju jo godinu dana. Brinem se o staroj baki koja je vezana za krevet. Sluajui Oshovu poruku, shvatam da e moja baka moda iveti jo godinu dana, i da treba da provedem vreme s njom da bih zavrila svoju prolu karmu. Moja majka je umrla kad sam imala est godina, i baka je sve ove godine brinula o meni sa toliko ljubavi. Nikad nije nametala nijednu svoju ideju. U ime ljubavi, dala mi je punu slobodu da budem linost, ne punei mi glavu nikakvom ideologijom. Mogu da kaem da sam rasla kao divlje dete, inei stvari po svome. Moje srce je puno zahvalnosti i ljubavi prema njoj. Ne mogu je ostaviti ni po koju cenu u ovom stanju, inae bih se oseala krivom to sam pobegla iz ove situacije. Pre pet godina, kad mi je Osho rekao da ostanem kod kue, ovo mi nije bilo jasno. Ali Osho moe da vidi kroz nas, ega mi nismo ni svesni. Na moje iznenaenje, baka mi umire posle jedanaest meseci. Posle njene smrti ostala sam jo mesec dana kod kue, i tada sam otila u Punu, na proslavu Dana Oshovog prosvetljenja. Obavetavam Lakmi o smrti moje bake, i sledeeg dana dobijam poruku od Osha da vie ne moram da se vraam kui. Moje srce plee od radosti. Oseam kao da je neko otvorio vrata kaveza i ja mogu ponovo da letim ka otvorenom nebu. Najzad je dolo moje vreme, i ja u opet iveti blizu svog Majstora.

86 Ostajem u Puni i oseam se blagoslovenom to svakog jutra sedim u Njegovom prisustvu za vreme razgovora. Komuna oko Osha se proirila vie no to sam mogla zamisliti. Ovo je postao mali svet za sebe. Ljudi iz svih krajeva sveta slivaju se tu. Neverovatno je kako stotine ljudi ivi i radi zajedno u takvoj harmoniji. Nikome ne smeta niija nacionalnost ili religija. Neka nevidljiva nit ljubavi prema Oshu stvara oko Njega ovu ogrlicu cvea. Posle nekoliko dana sreem Osha na veernjem darshanu i dobijam od Njega na poklon divnu srebrnu Parker olovku, i pita me da li hou da pomaem u raunovodstvu. Ve sam dvadeset godina radila u spoljanjem svetu kao raunovoa i umorila sam se od toga. Pokazujem svoje oklevanje da radim sa raunima, a On se smeje i kae: "Ovde e biti drugaije. Samo igrajui se s brojevima, moi e da stekne i zrno iskustva. Ne primaj to ozbiljno. Govori detaljno i o tri "M: matematici, muzici i meditaciji. Sluam ga i gledam iroko otvorenih oiju. Nikad nisam mislila da muzika i meditacija mogu imati ieg zajednikog sa matematikom. ujem kako kae: "Matematika je glava, muzika srce, a meditacija je bie. Kad sve tri rade u harmoniji, sve postaje igra." Kad se saginjem da mu dodirnem stopala, stavlja ruku na moju glavu, govorei: "Vrlo dobro, Jyoti. Ustajem i odlazim na svoje mesto, potpuno zaokupljena idejom da se igram s brojevima.

87 Uivam u svom radu. Ovde, u Komuni, to je zaista drukije od posla u spoljanjem svetu. Ovde nema hijerarhije. Sanijasini igraju svoje uloge sa vie ljubavi i panje prema svojim saradnicima. Jutarnji govor deluje na mene kao pravi tonik, koji mi omoguuje da budem dobro raspoloena celog dana. Jedva da ovih dana neto i pitam. U stvari, pre no to bih ita i pitala, odgovor bi ve bio tu. Oseam da Oshove oi deluju kao X-zraci, prodirui duboko u nau psihu, posebno na zatvorenom daranu. Nemogue je bilo ta sakriti od Njega. Svake veeri ezdesetak sanijasina ima sastanak s Njim. Oko est sati sanijasini poinju da staju u red na Lao Tzu kapiji. Lao Tzu je ime koje je Osho dao bungalovu 33, u kojem ivi. Svaki sanijasin treba da proe pored dvojice sanijasina koji imaju fini oseaj za mirise. Ako neko odaje miris bilo koje vrste parfema jednostavno ga udalje, jer se zna da je Osho alergian na parfeme. Tome je posveena panja. Kad se jednom utvrdi da je osoba u redu, moe da ue i sedne bilo gde da nae mesto. Oko est, kad su svi proli, cela grupa lagano hoda do Cuang Cu auditorijuma. Ova dvorana ima mermerni pod i visoku tavanicu koju oko ivica udesno podupiru samo obli stubovi. Nema zidova. Okruena je visokim drveem i izgleda kao da je deo vrta. U sedam sati svi ve sede na svojim mestima, a Osho prolazi kroz otvorena vrata ka dvorani, pozdravlja sve sklopljenim rukama i seda na svoju stolicu. Mrtva je tiina, samo se uju zrikavci u umi. Muzika iz Buddha hola jo vie obogauje tiinu. Cela atmosfera je tako udesna da pomiljam, ako igde postoji raj, onda je to ovde. Onda se jedna po jedna osoba poziva da se priblii Oshu. Na jednom od ovih darshana, Osho me pita da li mi nedostaje Bombaj. Kaem mu: "Osho, ovde mi nedostaje okean." On kae: Pogledaj u moje oi i nai e okean. Zurim u Njegove oi koje dri irom otvorene, bez treptaja. Vidim u njima dubinu okeana, i mnogo vie od toga. One su vlane i pune zraenja Njegove ljubavi i samilosti. Posle ovog darshana kupujem sliku Osha s otvorenim oima i ujutro zurim u njih kako bih utolila svoju e za okeanom.

88 Za petnaest dana imam sastanak sa zubarom, jer treba da izvadim umnjak koji mi grebe obraz. U meuvremenu, odlazim na svoj energetski darshan sa Oshom. Osho je poeo da daje energetski darshan onima koji rade u Komuni. To je tehnika u kojoj Majstor dodiruje centar treeg oka uenika, da bi preneo svoju energiju. Prozvana sam da pristupim. Osho mi se smei. Saginjem se do Njega i sedam na pod, zatvarajui oi. Dri moj obraz levom rukom, i pritiska svojim palcem tano tamo gde mi umnjak pravi probleme. Palcem desne ruke pritiska centar mog treeg oka. Kad sklanja ruke, vraam se na svoje mesto kao opijena. Kad se darshan zavri, izlazim iz Lao Tzu i oseam neto u svojim ustima. Ne mogu da verujem oima kad ugledam svoj umnjak u ruci. Nema bola, nema ni traga od krvarenja. Kakvo udo! Sledeeg dana zovem zubara da otkaem posetu i ispriam mu ta se dogodilo. Poto je bio Oshov potovalac, zubar mi poruuje da kaem Oshu da se ne mea u njegov posao, inae e pokrenuti sudski spor protiv Njega.

89 Vreme sa Oshom je dragoceno. Ne elim nikuda da odem, ak ni na jedan dan. Svako vee, dok sedim sa Njim za vreme govora, za mene je blagoslov. Svakog me dana odvodi sve dublje i dublje u tiinu. Njegov glas deluje na mene kao udo. Kad On poinje da govori, ja zatvaram oi, moj nemirni um se momentalno zaustavlja, a Njegov glas poinje da odzvanja u meni kao da dolazi iz mog pupka.

Jednog dana mu piem nekoliko redova u kojima izraavam svoje iskustvo dok ga sluam. Piem mu: "Osho, ja ne znam ta ti govori, i ne znam ta sluam, ali se to dogaa." Osho mi odgovara: "Uvek se to dogaa. Rei nisu vane. Kad uenik prinese blizu Majstora svoju nezapaljenu svetiljku, plamen sa Majstorove svetiljke skoi do one nezapaljene i pali je. Majstor nita ne gubi, a uenik dobija sve." Dalje dodaje: "Srean sam kad vas gledam. To se dogaa vama, a dogaae se sve vie i vie. Nema kraja otvaranju ovog pupoljka. Rascvetavae se neprekidno svakog dana sve vie. Ovo putovanje ima samo poetak, ali nema kraja. Ali, pazite, ne osvrite se unazad." Sluajui sve to, primam poruku u tiini svog srca. Sledeeg dana aljem potom ostavku na posao u Bombaju, i oseam se osloboenom.

90 Osho govori na hindu jeziku u Buddha holu koji je pun sanijasina, a nekolicini je dozvoljeno da sednu iza Njega. Kao i uvek, sluam ga zatvorenih oiju. Odjednom ujem zvuk nekog metalnog predmeta koji pada blizu podijuma. Osho prestaje da govori. Otvaram oi i gledam naokolo. Krae vreme ne shvatam ta se dogaa. Vidim kako nekoliko sanijasina dre jednog oveka koji je pokuao da se priblii podijumu i da gaa Osha. Osho mirno kae sanijasinima: Ne inite nita, samo ga izvedite odavde." Nekoliko minuta traje tiina. ovek je izveden, a Osho nastavlja svoj govor kao da se nita nije dogodilo. Kasnije saznajem da je ovek pokuao da ubije Osha gaajui ga noem. No je pao blizu podijuma ne povredivi nikog. Posle nekoliko dana doznajemo da je to bio dogovor politiara i svetenika da ubiju Osha. ovek koji je pokuao da ubije Osha osloboen je bez ikakve kazne i sluaj je zakljuen. Osho nastavlja svakodnevne govore kao i obino. On je najhrabriji ovek koga sam ikad videla, i svakako ovek sa najmanje straha. Zaista, On je iskusio svoj izvor venog ivota, ali mi, koji ga volimo, elimo da brinemo o Njegovom telu koje nam je toliko dragoceno. Uskoro nametamo detektor na ulazu u Buddha hol. Svako ko ulazi u Buddha hol mora tuda da proe. Prisustvo sanijasina u Puni izaziva mnogo besa kod ljudi koji ive u okolini, i oni pokuavaju da nas ometaju na razne naine. Postalo je opasno ak i prolaziti nou ulicom. Nekoliko ena sanijasina su silovali takozvani dentlmeni koji krstare ulicama da bi pljakali i silovali. Sa druge strane, sve vie i vie ljudi svakodnevno pristie u na karavan. Postaje nam tesno. Osho predlae da naemo vee mesto za novu komunu, koja treba da bude izolovana, gde emo iveti u miru, ne uznemiravajui ljude u gradu. Svi politiari i drugi monici kao da su protiv Osha, jer im On skida sa lica maske i pokazuje runou koja se krije iza tih maski. Uprkos opstrukciji koju ine ovi ljudi, Ma Lakmi putuje da nae vee mesto za novu komunu.

91 Osho drzi svoj poslednji govor 24. marta 1981. i od 25. marta prestaje da izlazi. Poinju da ga bole lea i ima nekih problema s kimom. Izgleda da nikakav tretman ne pomae. Mora da se odmara u potpunosti. Sanijasini poinju da renoviraju stazu koja vodi do podijuma. Staza treba da bude uzdignuta do visine podijuma, kako bi Osho mogao samo da hoda, a ne da se penje. Prvog maja Osho je poeo da izlazi iz sobe i u tiini sedi s nama u Buddha holu. U indijskoj tradiciji to se zove SATSANG, to znai sedenje u tiini u prisustvu Majstora. Ovo je jedinstveno iskustvo za mene. Sanijasini u intervalima sviraju muziku koja jo vie produbljuje tiinu. Satsang se nastavlja jo mesec dana. Svi ostali poslovi u komuni se odvijaju kao i obino. Tada, 31.

maja 1981. u 12 sati, izlazim iz kancelarije i vidim mnoge sanijasine kako se grle, neki plau, a neki se smeju, dok drugi tiho sede, zatvorenih oiju. Raspitujem se i ujem da je Osho upravo otiao u Bombaj, a zatim e otputovati na leenje u Ameriku. Njegov odlazak je skrivan od svih zbog Njegove bezbednosti. Sedam u jedan ugao i ne mogu da zadrim suze. Tiho plaem da dam oduka srcu. Pribiram se, mislei kako e se On brzo vratiti. Posle nekoliko dana, sanijasini naputaju komunu. Odlazim kui, u Bombaj, da se vidim s ocem. Pita me da li se sad kajem to sam napustila posao. Kaem mu: Kajala bih se da nisam ostavila posao i da nisam bila u Puni. Ova godina u Puni bila je najdragocenija u mom ivotu. Osho mi je toliko dao u ovoj godini; potpuno sam ispunjena i zahvalna to me je pozvao u pravo vreme.

92 Posle godinu i po dana uspevam da odem da posetim Osha u Rajneeshpuram (Amerika), gde je osnovana nova komuna. Osho je u tiini i izlazi samo popodne da se proveze kolima. Vidim ga u vonji dok stojim u redu pored puta, sa ostalim sanijasinima. I samo ovo jedno kratko vienje prua mi dovoljno radosti. alje mi jednu svoju kapu na dar, ali se privatno ne sreemo. Moj sledei susret s Oshom je u Manali (Indija), decembra 1985. kada se vraa iz Amerike. Smeten je u divnom hotelu koji je okruen vencem planina na ijim se vrhovima belasa sneg, a sa zadnje strane hotela tee reka u punom sjaju, koja daruje muziku proticanja vode. Manali je poznat kao dolina bogova. Cela atmosfera je veoma ugodna. Osho izgleda sasvim zdrav i srean. U deset sati, kad ulazim u Njegovu sobu sa jo nekoliko prijatelja, On sedi na sofi, a svi mi posedamo oko Njega na pod prekriven ilimom. Sve ove godine odvojenosti od njega u trenu nestaju. Pria nam o tome kako je bio u amerikim zatvorima, to me pogaa u pupani centar. Mogu da osetim svu bol koju je proao, i suze tiho poteku niz moje lice. Oshov budui program jo nije dovoljno jasan. Samo nekoliko sanijasina koji se brinu o Njemu ostaju s Njim, a ostali ga mogu samo poseivati. Osho trai da odemo u komunu u Punu i pomognemo. Ustaje i odlazi u kupatilo. Svi izlazimo iz Njegove sobe teka srca, i za tri dana naputamo Manali, da bismo nastavili sopstvenim putem.

93 Stiem u Punu pri kraju decembra 1985. i poinjem ponovo da pomaem u raunovostvu. U komuni ima samo oko ezdesetak sanijasina, i celo mesto izgleda pusto. Posle par nedelja ujemo da je Osho napustio Manali i otiao u Nepal. Mnogi sanijasini iz Indije odlaze u Nepal da ga vide. Nekako oseam da je nemogue da ga stignem ma kuda da ode. Svih ovih godina odvojenosti od Njega nauila sam da budem povezana s Njim u tihim trenucima svoje meditacije. Vie nema bola zbog odvojenosti. ujemo vest da je odseo u jednom nepalskom hotelu, gde dri govore svakog jutra i veeri u hotelskoj sali za konferencije. Neki inovnici vlade u Nepalu su zainteresovani za Osha i doputaju mu da se tamo smesti. Onda, posle mesec i po dana, ujemo vest da je Osho otiao u Grku i da e potom nastaviti putovanje po svetu. Ova vest je pravi udarac za mene. Oseam da vie neu moi da ga vidim u ovom ivotu. Svakog jutra traim u novinama vesti o Njemu. Posle nekoliko nedelja proitamo da je Osho uhapen i odveden. Vrlo sam tuna, i za vreme meditacije molim se za Njega da se vrati u Indiju. Zapad izgleda nije spreman da prihvati ovog buntovnog oveka. Posle toga, vesti u novinama bivaju stalno iste: nije mu dozvoljen ulaz u bilo koju zemlju. Jednog dana, olakanje, itamo u novinama da je Oshu dozvoljen ulazak u Urugvaj. Osho tu ostaje nekoliko meseci, pa ponovo mora da ode i nastavi putovanje. Jedne noi, dok leim u krevetu, oseam se potpuno iscrpljenom i shvatam da mi treba dui odmor. Naputam komunu u Puni i odlazim u planine. Svakog dana itam novine da pronaem vesti o Oshovom beskonanom putovanju njegovim malim avionom. Posle naputanja Jamajke, nema vesti

u novinama. Uivam u svom odmoru na obali Ganga, vozim se volovskim kolima u planine i odlazim do Gomukha, gde izvire Gang. Vraam se u Bombaj veoma svea i puna energije.

94 Jednog jutra, 31. jula 1986., Osho stie u Bombaj. Swami Suraj Prakash ima divan bungalov nazvan "Sumila, blizu Juhu plae, a prvi sprat je pripremljen da Osho u njemu gostuje dok neko drugo mesto ne bude u za Njega ureeno. Vest o Oshovom dolasku uva se u tajnosti zbog Njegove bezbednosti i samo desetak sanijasina to zna. etvoro njih odlazi na aerodrom da ga doeka, a etvoro ostaje u Sumili. Posle dugog ekanja, Oshov auto stie u Sumilu oko deset sati. On sedi na zadnjem seditu sa Ma Neelam. Presrena sam to mogu da otvorim vrata Njegovih kola i da mu poelim dobrodolicu u Indiju. Poto otvorim vrata, stajem u stranu, sklopljenih aka. On polako i neno izlazi iz kola i pomiluje me po ruci, rekavi: "Zdravo, Jyoti. Izgleda veoma krhko. Netremice ga gledam nekoliko trenutaka, nesposobna da ita izustim. On se okree i polazi ka kui. Nekako se tu stvore i novinari, pa kamere poinju da zuje. Idem iza Njega i primeujem kako je sitno i slabo postalo Njegovo telo. Poto je ruao, On treba da se odmori, a Neelam donosi poruku da emo moi da Ga vidimo u tri sata. Vest o Njegovom povratku se nekako proirila, i u tri sata popodne je velika dnevna soba na prvom spratu ispunjena onima koji Ga vole. Osho izlazi u beloj odei, bez kape na glavi. Izgleda veoma sve i blistav, pozdravlja sve i seda na stolicu. Atmosfera je veoma oputena. Dogodilo se neto neverovatno. Oko Njega je mnogo smeha. Posle mnogo godina Osho ponovo sedi meu nama. Izgleda kao da su se vratili stari bombajski dani. Od sledeeg dana Osho poinje da govori svakog jutra i veeri. Ujutro govori novinarima o svom putu po svetu i, najee, o nepravdi amerike vlade. S veeri, punih deset dana, govori na hindu jeziku, odgovarajui na naa pitanja. Uskoro poinju da dolaze sanijasini iz celog sveta. Mesta za sedenje su u Sumili ograniena. Ureeno je da ljudi mogu svakodnevno da gledaju video snimke u holu. esnaestog avgusta poela je nova serija na engleskom, nazvana "The Rajneesh Upanishad. Osho odgovara na naa pitanja koja se preteno tiu odnosa uenik Majstor. Ova serija govora je za mene najbolja. On po prvi put otvara mnoge tajne odnosa uenik - Majstor.

95 Ovi dani u Sumili su moj drugi dragoceni poklon. Svakodnevno istim Oshovu sobu i kupatilo. Kupatilo ima klizea vrata i ja ih zatvaram dok perem. Jednoga popodneva perem pod sapunjavom vodom, leima okrenuta vratima. ujem da neko lagano otvara vrata i pogledam unazad i, na moje iznenaenje - Osho stoji tamo. Podie jedan prst kao dete u koli i kae: Jyoti, samo jedan minut. Morao je da ue u toalet. Um mi je stao. Pogledam naokolo, pod je mokar od sapunice i spontano ga pitam: Osho, moe li da saeka samo dva minuta? Smei se i pokretom ruke pokazuje da je to u redu, i vraa se u svoju sobu. urim da osuim pod to bre mogu, sklanjim svoje vedro i krpu i odlazim do ulaza Njegove sobe. Sedi na stolici zatvorenih oiju. Oklevam da mu smetam ali, mislei da eka na moj znak, apuem: "Osho. On otvara oi, smei se i ustaje sa stolice. Stojim kraj zida. Kad proe kraj mene kao sve povetarac, On kae: "Jyoti, biu tu za minut. Srce poinje da mi lupa kao da sam imala energetski daran s Njim. Ne mogu da stojim, pa izlazim i sedam. Za kratko, moj um poinje da me prekoreva to sam pomislila da mi je Osho rekao da ekam. Nou, za vreme meditacije, moje srce plae i moli Osha za oprotaj zbog moje nesvesnosti. Sledeeg jutra mi Osho alje svoju maramicu na dar. Uzimam maramicu, sedam i stavljam je na svoje srce i oseam Njegovu beskrajnu, bezuslovnu ljubav. Hvala ti, voljeni Majstore, to si me svojim gestom ljubavi oslobodio krivice.

96 Nekoliko dana kasnije, jednog popodneva, ba dok izlazim iz kupatila, ujem neku snanu eksploziju. Ne shvatam ta se dogaa. Virim u Oshovu sobu, a On sedi u svojoj stolici, zatvorenih oiju, kao da se nita nije dogodilo. Zbunjena, ponovo odlazim u kupatilo. Bivam okirana kad vidim komadie stakla po celom podu i u kadi. Jedna sijalica je pala sa tavanice i udarila u staklenu policu. Izlazim, i uz pomo jednog prijatelja oistim nered to bre mogu, jer je ve bilo vreme za Oshovo popodnevno tuiranje. Dok skupljam komadie stakla sa poda, mislim kakvo je to udo: da je sijalica pala samo 2-3 sekunde ranije, pogodila bi me u glavu.

97 Izgubila sam prvu malu koju mi je dao sam Osho, i moram da nabavim novu. Tog dana, kada kupujem novu malu, stavljam je u novanik dok ne stignem do Sumile. Moje srce ezne da je dam Oshu da mi je On opet stavi oko vrata. Nikome o tome ne govorim, ali moj Majstor to uje. Posle ruka, Neelam dolazi iz Oshove sobe i kae: Osho pita da li neko zeli da ga vidi. Ja skoro skoim od radosti i podignem obe ruke. Ima jo nekoliko prijatelja koji izraavaju elju da se sretnu sa Oshom. U tri sata svi mi, zajedno sa Neelam, ulazimo u Oshovu sobu. Sedi u svojoj stolici i pozdravlja nas sa osmehom. Svi sedamo oko Njega na pod. On posebno razgovara sa svakim od nas. Kad zavri razgovor sa svima, uzimam svoju novu malu i pruam mu je. On pita: "ta se dogodilo sa tvojom starom malom? Kaem mu: "Ukradena je iz moje sobe. On izgleda zamiljen i poziva me da priem blie. Pribliim se njegovoj stolici i zatvaram oi. Dok stavlja malu oko mog vrata, glava mi se saginje i on postavlja levu ruku na moju glavu. Um mi se zaustavlja od Njegovog udesnog dodira. Oseam toplinu njegove ruke i kako me pljusak njegovih blagoslova preplavljuje u tiini.

98 Oshovo telo nije dobro i on mora nekoliko dana da prekine sa govorom. U meuvremenu, neki prijatelji trae novo mesto za Njega. Oshovo prisustvo je veoma magnetino. Ma gde bio, on privlai tragaoce za istinom. Svakodnevno pristie sve vie sanijasina sa Zapada. Skoro e pet meseci kako je, kao gost, doao u Sumilu. Susedi su uznemireni zbog njegovog prisustva i navale posetilaca. Jedne veeri saznajemo da je Osho otiao u Punu na nekoliko dana. Poto se odmara nekoliko dana, ponovo poinje svakog jutra i veeri da govori u Chuang Tcu auditorijumu. Telo mu izgleda snano, a glas je vatren kao za ranih dana. Za vreme govora o Zaratustri, On plee sa nama dok dolazi i odlazi. Izgleda da sama energija tee od Majstora do uenika. Celo mesto ponovo pulsira njegovom energijom. Ali to ne traje dugo. Osha poinju da bole ramena, dobija infekciju uha i ponovo prestaje da izlazi. Specijalista za uho koji lei Osha, potpuno je zbunjen to njegovo leenje ne daje nikakvog rezultata. Poslali su Oshovu krv na Zapad da se ponovo analizira, i utvruje se da je otrovan u amerikim zatvorima. Oi mu svakog dana sve vie slabe, i ne moe da podnese nikakvo svetlo. Posle mnogo dana dolazi u Buddha hol sa naoarima. Meni izgleda jo lepi sa naoarima, ali mi nedostaje da gledam u Njegove divne, okeanske oi. Opaam da se svakog dana Oshovo telo smanjuje. Gubi teinu i osea se sve slabijim. esto zbog bolesti prekida svoje govore. Kasnije Osho vie nikoga ne via, izuzev svoje negovateljice i lekara. Tokom tih dana ne sreem Osha. Sada je veza sa Oshom na dubljem nivou. Imam nejasan oseaj da Osho nee biti sa nama jo dugo. Bivam okirana kad nam Osho alje poruku da u Buddha holu nosimo belu odeu. U Indiji se bela odea nosi samo kada neko umre. Doivljavam i drugi ok kad vidim kako se sve zgrade u komuni boje crnom bojom.

U svojoj velikoj seriji o Zenu, Osho stavlja poseban naglasak na meditaciju. Posle svakog govora vodi nas sve dublje i dublje u meditaciju. Oseam kao da Osho stavlja svoj poslednji potez na sliku. U aprilu 1989, Osho ponovo prestaje da govori. Dolazi u Buddha hol na dvadesetak minuta, da sedi sa nama u tiini. Izgleda jo slabiji. Pa ipak, dok dolazi i odlazi, On nas pozdravlja sklopljenim rukama, okreui se lagano po podijumu u svim pravcima. Ponekad oseam kako mu se noge tresu i moje srce bi da vikne: "Osho, molim te, nema potrebe da sve to radi. Nemoj toliko da muu svoje telo. Ali On se nikada ne zaustavlja. On ide sve dalje i dalje; izlazi svakog dana radei svoje, onako kako to voli da radi.

99 Devetog decembra 1989. okirana sam kad ujem da je umrla Nirvana. Seam se da je u jednom svom ranom govoru rekao da kad Majstor napusti telo, oni koji su duboko vezani sa Njim ne mogu da preive. Tada je pomenuo Nirvanu, jednu od takvih osoba. Pitam se da li se Nirvanina smrt odnosi na neki nain na Oshovo telo. Jedanaestog decembra 1989. je Oshov roendan; veoma sam tuna i ne mogu ak ni cvee da mu poaljem. Na veernjem darshanu, kad Osho pozdravlja naokolo, srce mi se cepa od bola. Kad me pogleda, suze teku niz moje lice kao roendanski poklon Njemu. Za vreme satsanga oseam da Osho gubi energiju i da se sprema da nas napusti. Moj um se bori sa mojim oseanjima i kae: "Ne, ne. Nee nas tako brzo ostaviti. Jedne veeri, Oshov lekar objavljuje da u Buddha holu neko mrmlja mantre za vreme satsanga i baca negativnu energiju na Osha, gaajui ga u pupani centar. Zahteva od te osobe da prestane. Posle nekoliko dana, objava stie ponovo, da osoba pokuava namerno da pozledi Osha, koristei crnu magiju. Oshova poruka je da On moe da je vrati nazad toj osobi, ali da to nije njegov nain. Njegova samilost ne dozvoljava mu da tako neto radi. Kako je Oshovo telo nama najdragocenije, mi, njegovi sanijasini, nastojimo posle toga da pronaemo osobu. U toku nekoliko dana menjamo mesta na kojima sedimo, ali uzalud. Mrmljanje mantre se nastavlja. Uprkos svemu, Osho nastavlja da dolazi u Buddha hol. Jedne veeri nalazim nekog kako sedi na mestu koje sam ja rezarvisala. Pitam osobu o tome, a ona mi kae da je danas drugaiji raspored. Svi Hindusi sede sa te strane i mogu da biram mesto. Dalje me obavetava da veeras, za vreme satsanga, treba dobro da motrimo. Nije nam mnogo vremena ostalo da utvrdimo sve to se dogaa. Sedam u etvrti red, desno od Osha, pod uglom od etrdeset pet stepeni, to je oduvek bila moja omiljena pozicija. Osho ulazi na podijum Buddha hola, uje se muzika, a Njegovo lice izgleda prozrano i blistavo. Polako, polako se okree pozdravljajui sklopljenim rukama, seda na stolicu i zatvara oi. Netremice ga gledam iroko otvorenih oiju. Lice mu je kao od sjajne svetlosti. Posle izvesnog vremena muzika prestaje i nastaje duboka tiina. Osho polako otvara oi i, okreui glavu prema svima, gleda svoje potencijalne Buddhe kako meditiraju. Kad okrene lice ka meni, u trenu se moje oi utisnu u Njegove. Potpuno se sledim. Talas straha me proima i telo poinje da mi drhti. Osho me i dalje netremice gleda. Moj um se zaustavlja, i samo sam svesna toga da je tu On koji me gleda. Ne znam koliko to traje, moda samo nekoliko trenutaka, ali izgleda kao venost. Oi mi se sklapaju same od sebe i tonem u duboku tiinu. Kad otvorim oi, Osho je ve napustio podijum i Buddha hol je skoro prazan. Ne mogu da mislim. Nekako ustajem i odnosim svoje telo u sobu, leem na krevet ne shvatajui ta se dogaa. Odjednom poinjem da plaem kao mala beba koja je sve izgubila i ostavljena je negde potpuno sama. Plaem i plaem i tonem u san.

100 Sedamnaestog januara 1990. odlazim u svoju kancelariju u Bombaju da uzmem neka dokumenta. Zbog neega papiri nisu jo spremni, i zakazuju mi da doem dvadesetog januara. Odluujem da

odem u Punu osamnaestog januara ujutro. Sedamnaestog januara uvee odlazim da posetim svoje prijatelje u meditacionom centru. Kad im kaem da treba da se vratim dvadesetog zbog dokumenata, predlau da ne idem u Punu za ta dva dana, i nude mi da ostanem sa njima. Odbijam njihovu ponudu reima: "Osho vie nije na svome. Moe da ostavi telo svakog trenutka. Ne elim da budem odsutna dva dana. Osamnaestog ujutro odlazim na aerodrom u Bombaju da uhvatim let za Punu. Ima jo nekoliko sanijasina koji su doli sa Zapada. Pitaju za Oshovo zdravlje i ja im kaem: "Njegovo zdravlje je sasvim dobro; dolazi svake veeri u Buddha hol na satsang. Oni su sreni to to uju i ushieni su to e ga uvee videti. Kad stiemo u Punu, saznajemo da je sedamnaestog januara Osho samo uao u Buddha hol, pozdravio sve i izaao. Nije ni seo za satsang i izgledao je veoma slab. Uvee, osamnaestog januara, nije izaao iz sobe i poslao je poruku da e meditirati sa nama sedei u svojoj sobi. Devetnaestog januara 1990. aktivnosti u komuni se odvijaju kao i obino. Oshovo fiziko odsustvo iz Buddha hola nije vie nita novo. Vebao nas je za to cele ove godine. Oko pet sati popodne Ma Neelam dolazi plaui u Mataijevu sobu i kae nam da je Osho napustio telo. Nekoliko trenutaka samo gledam u Neelam ne shvatajui ta govori. Neelam je sva u suzama. Kad je zagrlim, postajem svesna toga ta se u stvari dogaa. Beli oblak odleteo je u beskrajno plavo nebo, ne ostavljajui ni traga za sobom. Oshovo telo donose u Buddha hol na nekoliko minuta, a zatim odnose na nosiljci za spaljivanje, okrueno hiljadana sanijasina koji pevaju i igraju. Podie se velika energija, i oni koji ga vole, slave ovaj poseban trenutak plovei sa Njim. Stojim upravo ispred nosiljke za spaljivanje, gledajui kako moj voljeni Majstor nestaje u plamenu.

EPILOG Sto pria se zavrilo, ali se ivot nastavlja. Vratila sam se sa spaljivanja oko tri sata ujutro, oseajui se potpuno praznom. Pala sam na krevet oblivena suzama, koje su neprestano tekle iz mojih zatvorenih oiju. Bilo je veoma tiho i unutra i spolja, kao da je sve stalo. Nije bilo sna. Srce mi se kidalo od velikog bola. Stavila sam ruke na srce i mislila na Osha. Odjednom sam osetila kako me obuhvata Njegova energija, Njegovo prisustvo bilo je veoma snano u mojoj sobi. Telo mi se savilo kao u utrobi majke, dok sam sluala samo zvuk sopstvenog disanja. Cvrkut ptica me je povratio. Oseam se kao da sam sve izgubila. Nieg nema za ta bih se uhvatila. Ustajem i pripremam sebi aj. Ve je skoro est sati. Jo ne mogu da verujem da je Osho napustio telo, jer se Njegovo prisustvo osea vie nego ikad. Poinjem svoje uobiajene aktivnosti, ali neka velika promena se dogaa u meni iznutra. Dvadeset prvog januara donesen je Oshov pepeo u komunu. Bila je velika sveanost. Hiljade sanijasina je pevalo i igralo. Kasnije sam doznala da je Osho nedavno diktirao rei koje stoje zapisane zlatnim slovima na Njegovom Samadhiju. Samo je mesto za datum bilo ostavljeno prazno. Pie: Nikad roen, nikad umro, samo posetio planetu Zemlju izmeu decembra 11. 1931. januara 19. 1990. Sledeeg dana, sastali smo se u Buddha holu, gde su prenesene Oshove poslednje poruke njegovim voljenim i prijateljima. Najvanija poruka, koja se duboko urezala u moje srce, bila je: "Nikad o meni ne govori kao o prolosti. Svojim meditantima irom sveta odredio je da u sedam sati uvee po lokalnom vremenu meditiraju i sete ga se, i tada e osetiti njegovo prisustvo. A Njegove poslednje rei su bile: "Ostavljam vam svoj san. ula sam prijatelje kako se pitaju ta je Njegov san. Za mene je to zen koan. Kad god stanem da mislim o njegovom snu, neki nevidljivi udarac me protrese i budi me iz mog sna. Prolo je vie od sedam godina od tada. Svih tih godina ivela sam u Oshovoj komuni koja za mene predstavlja vrt voljenog Majstora. Svake godine dolazile su hiljade ljudi iz celog sveta da utole svoju e na Njegovom izvoru. ujem kako Osho kae: "Umreti zbog ljubavi je lako. Treba da ivite zbog moje ljubavi." Skoro dve godine putujem Indijom poseujui meditacione kampove, i delim sa Njegovim voljenima Oshovu ljubav i razumevanje

OSHO LOTOS KNJIGA Izdava Slobodan Vukovi Ma Dharm Jyoti Stotinu pria za deset hiljada Buda prevod Lila Isakovi

tampa Goragraf - Beograd tira 500