UVOD U NOVU FIZIKU

PRVI DEO

GORAN MITI

Ni, 2008

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

SADRAJ KAKO PIEM OVU KNJIGU .................................................. 5 ZATO PIEM OVAKO.......................................................... 5 O EMU PIEM...................................................................... 6 PRIRODA U NEPRESTANOM KRETANJU ............................ 9 UZROCI PRIRODNIH KRETANJA ....................................... 12 TEMPERATURNA RELATIVNOST...................................... 15 IDEJA O ANTIGRAVITACIJI ............................................... 23 TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE........................... 27 OIGLEDNI DOKAZI........................................................... 33 SUNCE, NAA ZVEZDA ...................................................... 47 STANDARDNI MODEL SUNCA......................................... 52 TN FUZIJA JE NEMOGUA!................................................ 59 ANTIGRAVITACIONI MODEL SUNCA............................... 63 NOVI POGLED NA SUNCE ............................................... 70 CIKLUSI SUNEVE AKTIVNOSTI .................................... 117 NAE SUNCE U NAOJ GALAKSIJI.................................. 124 UTICAJ KRETANJA ZVEZDE NA NJEN IVOT I SUDBINU ............................................................................................ 135 NASTANAK ZVEZDA....................................................... 144 UZROK ROTACIJE NEBESKIH TELA ............................... 152 ODRAVANJE ROTACIJE NEBESKIH TELA.................... 160 POETAK UNIVERZUMA ................................................. 165 TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE I NJUTN.......... 173 TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE I AJNTAJN.... 189 DIMENZIJE I KONSTANTE .......................................... 194 ZA KRAJ PRVOG DELA..................................................... 199 RE LEKTORA .................................................................. 201 RE RECENZENTA............................................................ 202 BELESKA O AUTORU ....................................................... 211

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

KAKO PIEM OVU KNJIGU

Piem ovu knjigu sa eljom da njen sadraj bude razumljiv to je mogue veem broju italaca. Zato u pokuati da budem to jednostavniji u izraavanju. Kako ne bih obeshrabrio ni jednog jedinog mogueg itaoca (bilo zbog njegove mladosti ili starosti, bilo zbog vrste ili nivoa obrazovanja), obeavam da neu koristiti matematiki aparat (formule i drugo), ak ni onaj najjednostavniji, a da u, gde god je to potrebno ili zgodno, ubacivati slike ili crtee.

ZATO PIEM OVAKO

Dobro je poznata sledea anegdota iz ivota naunika: jedan mladi naunik moli svog starijeg kolegu da mu pomogne da razume novu teoriju, a on mu odgovara da novu teoriju u sutini nee nikad ni razumeti, ve e se tokom vremena jednostavno navii na nju. Jednostavno reeno, ja elim da ono o emu govorim mogu da razumeju gotovo svi ljudi, a ne samo ljudi od nauke i tehnike, i stoga odmah odbacujem pomenuti stav navikavanja na nove teorije u nauci kao neprihvatljiv. Osnovni cilj posedovanja intelekta je da kao ljudska bia razumemo svet oko nas. to vie i bolje razumemo svet

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

oko nas, to emo vie napredovati u ispunjenju nae ljudske sudbine. Navikavanje je odlika niih oblika ivota od ljudskog. Takoe odbacujem kao neprihvatljiv stav, koji se naalost ve odomaio, da samo nekoliko pojedinaca moe da razume nove ideje ili teorije u nauci, a da svi ostali treba samo slepo da veruju i da se navikavaju. Moje najdublje ubeenje je da veina ljudi moe da razume nova dostignua u nauci ako im se to lepo objasni. Uostalom, stvaranje fame o nekim stvarima je uvek posledica dve injenice: prva je da onaj ko se time bavi sutinski ne razume celu stvar, a druga je da iz odreenih razloga ne eli da kae punu istinu o onome to zna.

O EMU PIEM Piem o svom razumevanju sveta koji nas okruuje, bilo da ga direktno vidimo svojim oima, bilo da ga vidimo koristei razna pomagala koja smo do sada izumeli. Nisam imao nameru da piem knjigu o tome, ak ni teoriju, jer je sve poelo od jedne ideje. Kako sam razraivao, odnosno proveravao tu svoju ideju, polako sam poeo da shvatam da ona ne moe da se samo nekako uklopi u postojee teorije u fizici i da ih tako dopuni i pobolja. Vremenom sam shvatio da u od svoje ideje morati da napravim novu teoriju. A kada sam poeo da razraujem i

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

proveravam svoju novu teoriju u raznim oblastima fizike, doao sam do i za mene samog neoekivanog uzakljuka da u morati da zaponem stvaranje jedne nove fizike. Prosto reeno, kad popravka starog automobila izgubi svaki smisao zbog potrebnih materijalnih ulaganja, kao i vremena, a potpune neizvesnosti da e on ikada ponovo biti u voznom stanju, ovek logino zakljui da je dolo vreme da nabavi novo prevozno sredstvo. Kao to, recimo, Nikola Kopernik nije mogao da svoja otkria o kretanju nebeskih tela usaglasi sa do tada postojeom astronomijom, ve je morao da kreira novu astronomiju u kojoj se Zemlja okree oko Sunca, kao i sve druge planete. U srednjem veku je protok ideja bio ne samo spor, nego ga je i crkva spreavala, tako da je trebalo da proe skoro 150 godina dok njegova Nova astronomija nije postala opteprihvaena. Bie vrlo interesantno videti kako e i kojom brzinom to ii sa novom fizikom danas, u 21. veku, kada su elektronski mediji i internet uinili ljude vrlo dobro informisanim i meusobno povezanim.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

PRIRODA U NEPRESTANOM KRETANJU Ljudsko bie se od drugih ivih bia, sa kojima deli ovu planetu na kojoj svi zajedno ivimo razlikuje po tome to poseduje razvijen intelekt ili razum. Ta tekovina evolucije ivih bia omoguava oveku da razume svet oko sebe, odnosno zakone i procese funkcionisanja prirode. Sva iva bia svojim ulima zapaaju da se priroda neprestano menja, odnosno da je ona u neprestanom kretanju. Nije potreban razum da bismo primetili smenu dana i noi, kretanje Sunca i Meseca na nebu, zvezda na nonom nebu, kretanje oblaka i razne vrste padavina koji oni donose, kretanje vazduha, tj. vetar i njegovu toplotu, tok vode u potocima i rekama i talasanje u jezerima, morima i okeanima i sve ostalo. iva bia imaju sposobnost da se prilagoavaju zakonima prirode i tako igraju igru ivota na ovoj planeti. Nije neophodno razumevanje zakona po kojima priroda funkcionie da bi iva bia opstala na planeti. Sva iva bia poseduju neki oblik inteligencije koji im omoguava da opstanu u prirodi. Meutim, oveku kao razumnom biu sam opstanak u prirodi nije dovoljan, ovek ima unutranju potrebu da razume zato se priroda kree onako kako se kree. Naravno, potpuno razumevanje zakona koji pokreu prirodu je teak zadatak i trai vreme, mnogo vremena. Zato je ovek shvatio da

___________________________________________________

10 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

steena znanja mora da prenosi mladim generacijama kako se taj proces ne bi prekinuo, tj. kako bi nova pokolenja nastavljala tamo gde su starija stala. Taj proces, zapoet veoma davno, nastavlja se i dan danas. Iako on neprekidno traje ve vrlo dugo, ni u kom sluaju nije bio miran i gladak. Mnogobrojni su primeri sukoba razliitih shvatanja, kao i velikih promena u okvirima istih shvatanja, ali i stalnog pojavljivanja novih shvatanja. Istorija nauke je neprekidni niz pobijanja starih znanja novim, boljim i sveobuhvatnijim. Tako je i danas, a tako e biti i u budunosti. Ja o tome neu pisati, jer ve ima mnogo knjiga u kojima je to lepo opisano.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

11

___________________________________________________

12 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

UZROCI PRIRODNIH KRETANJA Poto je i sam u neprestanom kretanju kroz prirodu, ovek je brzo shvatio da je za kretanje potrebna energija. Izvor energije za nae kretanje, ali i za kretanje svih ostalih ivih bia, jeste hrana. Dobro, ali kakva to energija pokree sve ostalo u prirodi? Poto je priroda u neprestanom kretanju, to logino dovodi do pitanja odakle potie sva ta ogromna energija koja je pokree. Uoavajui jasnu razliku izmeu dana i noi, ovek je brzo shvatio da to mora biti Sunce. Sunce svojim sjajem neravnomerno i obasjava i zagreva povrinu nae planete i upravo te razlike u zagrejanosti dovode do kretanja vazduha i vode koji omoguavaju ivot na njoj. Energija hrane koju koriste gotovo sva iva bia takoe vodi poreklo od Suneve energije. Dakle, Suneva energija je izvor kretanja, tj. ivota. Mi ve znamo da se energija ne moe ni iz ega stvoriti niti se pak moe unititi. Shvatili smo da se energija neprestano transformie iz jednog oblika u drugi, da moe biti u pasivnom ili u aktivnom stanju (potencijalna ili kinetika). Danas mi govorimo o mehanikoj, toplotnoj, elektrinoj, magnetnoj, svetlosnoj, hemijskoj i nuklearnoj energiji, energiji zraenja i drugim oblicima energije. Ipak, najblia i najjasnija nam je toplotna energija, jer svi jasno oseamo neprijatne efekte velike toplote, kao i efekte velikih hladnoa, ali i prijatnost

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

13

umerene toplote. Da bi mogao kvantitativno da izmeri nivo toplote, ovek je uveo pojam temperature kao mere zagrejanosti nekog tela. Definisali smo temperaturne skale i njihovu podelu na stepene i poeli da merimo temperaturu gde god elimo, uz pomo razliitih naprava ije je zajedniko ime termometar.

___________________________________________________

14 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

15

TEMPERATURNA RELATIVNOST Pojam relativnosti se u fizici koristi za sve one veliine ili pojmove koji su iz bilo kojih razloga promenljivi, tj. ne zadravaju istu vrednost. Popularnost pojma relativnosti naglo je skoila i ostala na visokom nivou poev od pojave Ajntajnovih teorija relativnosti pa do dan danas. Ajntajnove teorije relativnosti emo ostaviti za kasnije, jer je u njima relativnost vezana za brzinu. Ovde ja elim da govorim o relativnosti veliina i pojmova u odnosu na temperaturu. Hajde da vidimo ta se sve i kako menja u prirodi sa promenom temperature. Fiziko telo - jedan od osnovnih pojmova u fizici - moe da bude: vrsto, teno ili gasovito, jer su to tri osnovna agregatna stanja sa kojima se sreemo u svom svakodnevnom ivotu. Ipak, kad kaemo telo mi prvo pomislimo na neto to ima neki stabilan oblik i odreenu vrstinu. Zato emo odatle i poi, od vrstog tela, odnosno tela u vrstom agregatnom stanju. Kada posmatramo jedno vrsto telo i pratimo ta se deava sa promenom njegove temperature, prvo emo uoiti da se njegove dimenzije menjaju. Sa povienjem temperature dimenzije se poveavaju, a smanjenjem temperature dimenzije se smanjuju. Najkrae reeno, "sva se tela na toploti ire a na hladnoi skupljaju", dakle menjaju svoju zapreminu.

___________________________________________________

16 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Zatim emo primetiti da se menja i sama vrstina tela. Kako se temperatura tela poveava, smanjuje se njegova vrstina i moemo lake da mu menjamo spoljanji oblik. Kada se temperatura tela sniava, vrstina mu se poveava i pokuaj oblikovanja je teko mogu ili pak dovodi do pucanja i lomljenja tela. Zatim, dalje poveanje temperature tela dovodi do njegovog topljenja, tj. do prelaska tela iz vrstog u teno agregatno stanje. Poto sada telo nema odreeni oblik, potreban nam je otvoreni sud od vrstog materijala da bismo ga uvali u tenom stanju. Njegova vrstina je vrlo mala i to nam prua mogunost da po elji menjamo njegov oblik izlivanjem u razliite kalupe i ostavljanjem da se ohladi i vrati u vrsto stanje. To je sutina metalurgije. Ako nastavimo da poveavamo temperaturu tenog tela, primetiemo da tenost poinje da isparava sve jae i jae, sve do temperature kljuanja, kada e sva tenost ispariti ubrzano i nae emo, sada gasovito telo, morati da drimo u novom potpuno zatvorenom sudu koji e biti znatno vei, jer gasovito stanje podrazumeva mnogo veu zapreminu u odnosu na teno. Gasovito stanje podrazumeva potpuno zauzimanje raspoloive zapremine suda i odreeni pritisak gasa na sve zidove suda. Promenu agregatnih stanja najlake moemo pratiti u svom svakodnevnom ivotu posmatrajui igru leda, vode i vodene pare. Tenosti i gasovi mogu da teku, pa za njih koristimo

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

17

naziv fluidi, a unutranji kvalitet vrstine nazivamo viskoznost. Sa povienjem temperature viskoznost se smanjuje, a sa snienjem poveava, odnosno topliji fluidi lake teku od hladnijih. Takoe, sa povienjem temperature gasa dolazi do poveanja pritiska gasa na zidove suda u kome se gas nalazi. Sa snienjem temperature gasa prvo opada pritisak na zidove suda, zatim dolazi do kondenzacije tj. ponovnog vraanja naeg tela u teno agregatno stanje, a zatim do ovravanja, tj. kristalizacije, kada se nae telo ponovo vraa u vrsto agregatno stanje. Kada je ovek poeo da prepoznaje efekte elektriciteta i magnetizma, i kada je poeo da ih prouava, takoe je primetio da naelektrisana tela izloena zagrevanju smanjuju svoju naelektrisanost, i tako sve do njenog potpunog gubitka. Kada se namagnetisano telo zagreva, ono takoe smanjuje svoju magnetinost sve do njenog potpunog gubitka. Sa poetkom korienja elektrine energije za svoje potrebe, ovek se susreo sa problemima njenog prenosa kroz provodnike, kao i sa problemima zatite od nje uz pomo izolatora. Ustanovili smo da svi provodnici imaju svoju odreenu otpornost i da njome uzrokuju gubitke energije prilikom njenog transporta. Ustanovili smo da prolaz elektrine energije kroz provodnike izaziva njihovo zagrevanje, a ono pak izaziva poveanje otpornosti, tj. poveanje gubitaka. Zbog toga se veoma mnogo pazi da ne doe do velikog zagrevanja

___________________________________________________

18 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

provodnika, jer to moe izazvati paljenje instalacije i uzrokovati poar i optu opasnost. Hlaenjem provodnika njegova otpornost se smanjuje. Posebno je interesantno da na vrlo niskim temperaturama otpornost provodnika potpuno nestaje i da nema nikakvih gubitaka u prenosu elektrine energije. Jednom ustanovljeno strujno kolo se trajno odrava i taj interesantan fenomen se naziva superprovodljivost. to se izolatora tie, otkrili smo da nas oni dobro ite od elektrine energije kada su dovoljno hladni. Ako se desi da se dovoljno zagreju, dogaa se proboj izolatora, tj. posle odreenih temperatura oni postaju provodnici. Takoe postoji i klasa materijala koju zovemo poluprovodnici, koja predstavlja osnova svega to zovemo elektronika. Njihove osobine su vrlo promenljive pri promeni temperature, tako da se o tome posebno vodi rauna. Ono to jo moemo lako posmatrati jeste zapaljivost razliitih materijala. zovemo Prilikom zagrevanja do U odreenih principu, temperatura, neki materijali se zapale i ponu da gore, zato tu temperaturu temperatura paljenja. najlake se pale gasovi, pa tenosti, pa tek onda vrsta tela. ovek ve vrlo dugo koristi vatru za svoje potrebe, tako da nam je proces paljenja i gorenja svima vrlo blizak. Znamo da meu zapaljivim materijalima neki sagorevaju bre, a neki sporije. One materije koje najbre sagorevaju nazvali smo eksplozivima i sa njima se krajnje

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

19

oprezno postupa. Naravno, oprezno se postupa sa svim zapaljivim materijalima. U svojoj sutini, gorenje je hemijski proces oksidacije, i to burne oksidacije. To znai da promena temperature menja i hemijske osobine materijala. S obzirom da u atmosferi ima dosta slobodnog kiseonika, oksidacija je sveprisutni proces, ali se taj proces oigledno razliito odvija na razliitim temperaturama. U hemiji je dobro poznato da temperatura bitno menja ne samo hemijske osobine odreenih supstanci, nego dovodi i do njihovog raspadanja ili pak uslonjavanja, to rezultira stvaranjem novih supstanci. Upravo sve promene koje izaziva sniavanje ili poviavanje temperature presudno utiu i na ivi svet i na mogunost njegovog opstanka i razvoja. Na sopstveni ivot je odreen telesnom temperaturom i ako doe do njenog velikog poveanja ili smanjenja, mi tada gubimo ivot. Ali, ne gube svoje postojanje samo iva bia prilikom poveanja temperature. Ako bilo koji poznat materijal nastavimo da zagrevamo dalje i dalje, on e posle gasovitog stanja prei u stanje koje nazivamo plazma. Kod materije u stanju plazme vie ne postoje atomi, jer je dolo do njihove razgradnje tj. delimine ili potpune jonizacije. Kod visokotemperaturne, plazme svi elektroni su odvojeni od atomskih jezgara. Hemijski elementi gube svoje postojanje prilikom nastanka plazme.

___________________________________________________

20 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

I jo u ovde govoriti o zraenju tela na razliitim temperaturama. Mislim da je svima poznato da sva tela bez obzira na svoju temperaturu zrae elektromagnetnu energiju u svoju okolinu. Temperatura tela je ona koja odreuje talasnu duinu dominantnog elektromagnetnog zraenja koje telo emituje. to je temperatura tela via, to je dominantno emitovano zraenje krae talasne duine i vee energije. Obrnuto, to je temperatura tela nia, to je dominantno emitovano zraenje vee talasne duine i manje energije. ovek je prirodno obdaren sposobnou da jedan deo elektro-magnetnog spektra razlikuje direktno svojim oima i taj deo zovemo vidljivi deo spektra, ili vidljiva svetlost. Takoe moemo pomou koe da osetimo deo spektra koji zovemo toplotno ili IC zraenje, i deo spektra koji se zove UV zraenje. Jednostavnim dodirom mi moemo da utvrdimo da je jedno telo toplije od drugog. Ako su tela suvie topla i ne smemo da ih dodirnemo, mi emo jednostavno pribliavanjem ruku na bezbedno odstojanje moi opet da utvrdimo koje telo je toplije. Posebno je interesantno zagrevanje metalnih predmeta kod kojih se proces usijavanja moe pratiti golim okom. Sa daljim zagrevanjem takvih tela, ona poinju da emituju crvenu svetlost, to nazivamo crveno usijanje. A nakon toga dolazi emisija bele svetlosti ili belo usijanje tela. Belo usijanje je pokazatelj vie temperature od crvenog. Lep primer je i gorenje, odnosno plamen. Ako paljivo posmatramo

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

21

plamen, recimo svee, videemo da u njemu postoje odreene oblasti koje svetle razliitom svetlou. Tamo gde je temperatura najvea, u centralnoj oblasti, plamen je najsvetliji,a tamo gde je temperatura nia, periferna oblast, plamen je neto tamniji, odnosno crveniji. Razliite supstance prilikom sagorevanja stvaraju plamen razliitih boja, odnosno temperatura, i ima ih u svim duginim bojama!

___________________________________________________

22 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

23

IDEJA O ANTIGRAVITACIJI U vreme ivota na obronku brda egar, koje se nalazi na periferiji grada Nia, moja supruga Biljana i ja redovno smo se uspinjali na vrh brda gde se nalazi spomenik jedinstvenoj hrabrosti srpskih ustanika iz Prvog srpskog ustanka protiv Turaka. Ne elei da se preda Turcima, voa Srba Stevan Sineli je pucajui u skladite baruta digao u vazduh i Srbe i Turke. Od glava srpskih ustanika Turci su sagradili ele kulu na periferiji Nia da zastrae srpski narod i ustanike. Srbi su udan narod i ne daju se zastraiti, pa su posle propasti Prvog srpskog ustanka podigli drugi i uspeli da se oslobode petovekovnog turskog ropstva. U neposrednoj blizini spomenika nalazi se fudbalsko igralite seoskog fudbalskog kluba, a celo brdo je pod vinogradima i vonjacima. Mi smo redovno trali oko tog fudbalskog igralita. Jednog avgustovskog dana 1997. malo smo zakasnili, pa je poeo da nas tokom tranja hvata prvi mrak. Na njivi iza gola koji je bio blii spomeniku, bila je naslagana velika gomila snopova suvih prutova vinove loze. Seljaci ih obino koriste kao gorivo za peenje rakije ili za ogrev, naroito za potpalu vatre, jer gore lako i burno. Meutim, ta gomila nije bila spremljena za transport, ve za spaljivanje na licu mesta. I dok smo mi tranje privodili kraju, a prvi mrak ve pao, seljak je

___________________________________________________

24 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

zapalio tu ogromnu gomilu, ba kada smo se nalazili u blizini i gledali ceo prizor. Nastavljajui sa tranjem, mi smo vatri okrenuli lea. Kada smo optrali suprotan gol i ponovo se okrenuli licem prema vatri, doekao nas je fascinantan prizor. Vatra je ve bila zahvatila itavu gomilu i dostizala je svoj maksimum. Plamen je dosezao visinu od desetak metara i osvetljavao celi vrh brda. Nikad u ivotu nisam video veu vatru. Potpuno fascinirani tim prizorom, mi smo stali ispred vatre i divili se njegovoj velianstvenosti. Bio sam oduevljen i radostan kao malo dete i u mojoj glavi u tom trenutku nije bilo misli, postojala je samo slika te ogromne vatre iji su se plamenovi tako snano i brzo peli uvis, pritom se skupljajui ka sredini koja je dosezala daleko najveu visinu. Iz vrha plamena u mrak ogromnom brzinom izletale su uvis eravice. Ta ogromna struja usijanih gasova i estica jasno je pokazivala svoju strahovitu brzinu penjanja uvis. Odjednom u mojoj glavi bljesak i misao: "To je antigravitacija!", praen oseajem struje kroz kimu, od korena pa do temena. Celokupna koa mi se najeila i sve dlake se nakostreile. Taj oseaj mi je ve bio dobro poznat, jer je pratio nekoliko ideja koje su mi ranije sinule u glavi, jedino je ovaj sadanji intenzitet bio najvei koji sam ikada doiveo. Moj pogled na vatru vie nije bio isti, ja vie nisam bio onaj isti ovek koji se zagledao u vatru. Sada sam gledao

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

25

antigravitaciju na delu. Nijednog trenutka nisam posumnjao u istinitost misli koja je bljesnula u mojoj glavi. Slina pethodna iskustva su me ve potpuno uverila u istinitost tako dobijenih ideja. Odmah su se pojavila pitanja ta se i kako dogaa u procesu sagorevanja koji je sada ve poeo da se smanjuje i ubrzo se okonao pred naim oima. Nakon pojave misli o antigravitaciji u mojoj glavi, vie nita u mom ivotu nije bilo isto. Ta misao me je potpuno obuzela i ubrzo me je supruga upitala ta se dogaa sa mnom. Tek tada sam joj ispriao ta se dogodilo one veeri kada smo posmatrali vatru na egru. Uobiajeno je da ljudi misle da je potrebno samo da ti ideja sine u glavi i problem je reen; uostalom i ja sam tako nekada razmiljao. Ali, istina je upravo obrnuta: kada ti neka ideja bljesne u glavi, to znai da je upravo zapoet novi veliki posao i da te eka dugotrajan i mukotrpan rad oko potpunog razumevanja same ideje, pa zatim njene provere svugde i u svakoj prilici i na kraju njeno implementiranje u postojeu nauku. Iako ovoga nisam tada bio potpuno svestan, ipak sam se odmah upustio u proces razumevanja same ideje. Ranije sam mislio da ovek poseduje ideju na kojoj radi, ali sam se vremenom uverio u neto potpuno suprotno - ideja poseduje oveka koji na njoj radi. Kao da same ideje biraju i uzimaju ljude kroz iji rad e se materijalizovati i postati optepoznate svima, na nain koji one same ele.

___________________________________________________

26 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

27

TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE Poeo sam od analize vatre. Plamen se protee od samog dna gomile materijala koji sagoreva (jer se vatra uvek tako pali) i to je visina naslaganog materijala vea, to je i konana visina plamena vea. Iznad vrha plamena postoji deo koji je nevidljiv, tj. proziran, i on je mnogo krai u poreenju sa plamenom. Iznad tog prozirnog dela poinje zona vidljivog dima. U poetku je dim svetliji, a sa poveanjem visine postaje sve tamniji. Dim se sa poveanjem visine sve sporije penje uvis i negde dostie svoju konanu visinu. Poto ne moe da ide uvis iznad te konane visine, a zbog pristizanja novog dima odozdo, dolazi do radijalnog irenja oblaka dima na toj visini i on lii na debelu palainku. Kad se proces gorenja zavri, formirani oblak dima neko vreme lebdi na toj maksimalnoj visini, a zatim lagano poinje da gubi visinu i konano pada na zemlju, blie ili dalje od mesta gorenja, ve u zavisnosti od strujanja vazduha. Dakle, taj oima vidljiv efekat gorenja sastoji se od uspinjanja vrelih gasova do konane visine i njihovog ponovnog padanja na zemlju kada se ohlade. Ali hajde da analiziramo pojedinane molekule gasa koji nastaje prilikom sagorevanja (CO 2 + H2O). Vreli molekuli nastalog gasa emituju elektromagnetno zraenje u infracrvenom (IC) i vidljivom delu spektra i mi ta zraenja vidimo kao plamen, svetliji ili tamniji. U

___________________________________________________

28 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

tom stadijumu oni se ubrzano kreu uvis. U providnoj zoni i molekuli su se malo ohladili, i to dovoljno da vie ne emituju vidljivu svetlost, ve samo IC zraenje, i nastavljaju svoje ubrzano kretanje uvis. Poetak dima ine molekuli koji su ve dovoljno ohlaeni, tako da pored emitovanja IC zraenja poinju da apsorbuju Sunevu svetlost i nastavljaju da se kreu uvis sve manjom brzinom. Prilikom postizanja konane, tj. maksimalne visine, molekuli su u stanju kada je emitovana energija jednaka apsorbovanoj i oni neko vreme lebde, bez kretanja po vertikali. Kako se proces hlaenja molekula neprekidno odvija, dolazi momenat kada oni poinju polako da padaju na dole, oigledno u procesu smanjvanja njihove emitovane energije. Kako se proces hlaenja nastavlja, padanje molekula gasa se ubrzava i zavrava konanim padom na zemlju, kada se temperatura molekula izjednaava sa spoljanjom temperaturom. Logika mog razmiljanja je bila ovakva: ako molekuli vrelog gasa, koje karakterie visoka temperatura, lete ubrzano uvis, i ako je to antigravitacija na delu, to onda mora da znai da molekuli na visokoj temperaturi imaju odbojnu masu. Ali, kako se sa udaljavanjem od zemlje hlade i poinju usporeno da se kreu uvis, to znai da se odbojnost njihove mase menja i to tako to se smanjuje. Promena rastojanja izmeu centara masa, Zemlje kao planete i molekula gasa ne moe da uzrokuje tolike promene u njihovoj meusobnoj interakciji, jer

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

29

se ceo proces zavrava na zanemarljivo maloj visini u odnosu na poluprenik Zemlje. Kada molekuli gasa dostignu konanu visinu i ponu da lebde, to znai da su usled neprestanog hlaenja izgubili odbojni karakter svoje mase, odnosno dospeli u bezmaseno stanje i u tom trenutku nema nikakve interakcije sa Zemljom, ni antigravitacione, ni gravitacione. Ali njihovo se hlaenje neprestano odvija i oni zato poinju da imaju masu privlanog karaktera i odmah poinju da padaju ka zemlji zbog uspostavljanja gravitacione interakcije sa Zemljom. to se vie hlade, to je njihov pad ka zemlji bri, to govori da se sa sniavanjem temperature menja po kvantitetu njihova sada privlana masa i to tako da sve vie raste. Maksmalnu privlanu masu molekuli imaju kada se njihova temperatura izjednai sa temperaturom okolnog vazduha, kao to su i maksimalnu odbojnu masu imali kada se njihova temperatura izjednaila sa temperaturom plamena. to je temperatura sagorevanja (vatre) via, to e gasovi dostii veu maksimalnu visinu pre povratka na zemlju. Ima li zaista smisla govoriti o temperaturnoj relativnosti mase? Pa... Ima! Ako temperatura utie na toliko osobina materije, kako sam ve govorio, ima smisla govoriti i o tome da utie i na osobinu koju zovemo masa. Ima, dakle, smisla govoriti o temperaturnoj relativnosti mase.

___________________________________________________

30 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Temperaturna relativnost mase je takva da sa zagrevanjem tela privlanost njegove mase opada po kvantitetu, sve dok se potpuno ne izgubi, hajde da kaemo, dostigne nulu. To je stanje kada se osobina koju zovemo masa gubi i telo se nalazi u bezmasenom stanju. To je takoe i stanje kada se vri i kvalitativna promena mase tela. Sa daljim zagrevanjem masa tela postaje kvalitativno odbojna, a sa poveanjem temperature tela, kvantitativno, odbojnost mase raste. Znai, osobina koju zovemo masa sa promenom temperature menja se, ne samo po kvantitetu, nego i po kvlaitetu. Ima li fizikog smisla govoriti o odbojnoj masi i antigravitaciji sa aspekta sila u prirodi? Hajde da se prvo podsetimo ta fizika govori o silama u prirodi. Do sada je fizika definisala etiri vrste sila. To su jaka, slaba, elektromagnetna i gravitaciona sila. Jake ili nuklearne sile su sile koje deluju na nivou jezgra atoma, i to izmeu protona i neutrona i one su odgovorne za stabilnost materije. Po svom intenzitetu to su najjae sile od svih nama poznatih, a po dometu najkrae. Slabe sile su sile koje deluju na nivou atoma i one su odgovorne za radioaktivni raspad materije. Po svom intenzitetu su slabije od nuklearnih ili jakih (zato imaju takav naziv), ali su i dalje vrlo jake, a domet im je vei nego kod jakih sila. Elektromagnetne sile su nam lake za shvatanje jer se u svakodnevnom ivotu sreemo sa elektricitetom i

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

31

magnetizmom. Elektromagnetna sila je slabija od slabe sile, ali nikako nije za potcenjivanje njeno tree mesto. Domet elektromagnetnih sila je mnogo vei od jakih i slabih i on je oevidan. Najblia po iskustvu nam je gravitaciona sila, jer praktino utie na na sopstveni ivot i kretanje. To je najslabija po intenzitetu od svih sila, ali najdominantnija sila u itavom univerzumu jer joj je domet vrlo veliki. Osim to se ove etiri sile razlikuju po kvantitetu one se razlikuju i po kvalitetu. Kako? Pa tako to se jake, slabe i elektromagnetne sile ispoljavaju i kao privlane i kao odbojne, a gravitacija se ispoljava samo kao privlana. Zar je gravitaciona sila izuzetak? Temperaturna relativnost mase je upravo ono to uvodi sklad meu svim silama, tako to uvodi odbojni karakter gravitacione sile, odnosno antigravitaciju. Sve sile nam sada postaju privlano-odbojne, to smo tako arko oekivali i to nam tako prirodno i logino izgleda. Dakle... Odgovor je da! Ima fizikog smisla govoriti o odbojnoj masi i antigravitaciji. To je ba ono to nam nedostaje u teoriji.

___________________________________________________

32 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

33

OIGLEDNI DOKAZI Kada ovek radi na nekoj novoj ideji, pored velikog entuzijazma kojim je ispunjen, redovno se pojavljuju periodi kada ga obuzme sumnja i kada se pita da li je sve to moda zabluda ili gruba greka. Tako sam se i ja ubrzo zapitao: nisam li ja napravio greku, nisam li i ja u zabludi? Ako je temperaturna relativnost mase zaista realnost, onda mora da pored vatre postoje bar jo neki oigledni dokazi koji pokazuju antigravitaciju na delu. I tako je zapoelo moje posmatranje sveta oko nas na potpuno novi nain. Sumnjiva su bila sva kretanja po vertikali, bilo na gore ili na dole, kao i svi procesi gde ima zagrevanja ili hlaenja. Mi ivimo na povrini planete Zemlje u njenom vazdunom omotau koji nazivamo atmosfera. Mi diemo taj sveprisutni vazduh i oseamo njegovu temperaturu ili kretanje, iako ga ne vidimo svojim oima. Pa hajde da "vidimo" ta se i kako dogaa sa tim vazduhom koji je u neprestanom kretanju. Mislim da je svima poznata injenica, koju smo uili kao deca jo u osnovnoj koli, koja kae : "topao vazduh je laki i on se penje navie, a hladan vazduh je tei i on pada nanie". To upravo potvruje ono to sam rekao o temperaturnoj relativnosti mase. Ali, hajdemo primer po primer.

___________________________________________________

34 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Kada posmatramo zatvoreni vazduni sistem, kakav je na primer naa soba, onda je svima jasno da je najhladniji vazduh do poda, a najtopliji do plafona. Iz tih razloga grejna tela, kojima zagrevamo prostorije, uvek postavljamo to nie da bi ravnomerno po zapremini zagrevala sav vazduh. Ako otvorimo vrata ili prozor i upaljenu sveu ili upalja podiemo odozdo navie, uveriemo se da hladan vazduh dole ulazi u sobu a topao vazduh gore izlazi iz sobe. Tako se hladi naa soba odozdo pa navie, uostalom mi uvek najpre osetimo hladan vazduh na svojim nogama. Topli vazduh koji je napustio sobu nastavlja svoje kretanje uvis, jer vie nema plafona koji bi ga u tome spreavao. Ako mi ne verujete, zagrejte rernu i onda otvorite njena vrata, drei ruku iznad poreta a nikako lice, da vas vreli vazduh ne bi opekao. Ako leti elimo da se rashladimo, onda emo rashladni ureaj postaviti da to vie, blizu plafona, jer e hladan vazduh padajui ka podu najbolje zapreminski rashlaivati vazduh itave prostorije. Ako ponovimo eksperiment sa upaljenom sveom ili upaljaem na odkrinutim vratima kuhinjskog friidera ili zamrzivaa, primetiemo da hladan vazduh dole izlazi iz rashladnog prostora, a topli gore ulazi u njega. Imamo, dakle, potpuno suprotnu situaciju tako? kada uporeujemo vetrenje zagrejanog i rashlaenog zatvorenog prostora. Zato je to

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

35

Kada

vazduh

jednom

zatvorenom

prostoru

zagrevamo, onda dolazi do poveanja pritiska u gornjem delu gde se nalazi topli vazduh, a do smanjenja pritiska u donjem delu gde je hladan vazduh. Zagrejani molekuli vazduha ija je masa postala manje ili vie odbojna, pritiskaju gornju povrinu zatvorenog prostora i tu se u gornjem delu gomilaju, stvarajui i poveani pritisak. Zbog smanjenja broja molekula koji ih pritiskaju, hladni molekuli se lagano razmiu i tu dole gde je hladan vazduh, dolazi do smanjenja pritiska. Kada vazduh u jednom zatvorenom prostoru hladimo, dolazi do poveanja pritiska u donjem delu, gde je hladniji vazduh, a do smanjenja pritiska u gornjem delu, gde je topliji vazduh. Ohlaeni molekuli vazduha ija je masa postala jo privlanija pritiskaju donju povrinu zatvorenog prostora i tu se u donjem delu gomilaju stvarajui poveani pritisak. Zbog smanjenja broja molekula koji ih potiskuju, topliji molekuli se lagano razmiu i tu gore, gde je topliji vazduh, dolazi do smanjenja pritiska. Hajde sada da posmatramo otvoreni sistem kakav je atmosfera nae planete. Zemljina gravitacija privlai sve molekule vazduha i tako ih dri oko sebe. Znamo da je pritisak vazduha na povrini mora jedna atmosfera, a da sa poveanjem visine opada jer se vazduh razreuje. Ali ni na tom najniem nivou, na povrini Zemlje pritisak nije svugde isti, ve se javljaju oblasti poveanog ili snienog vazdunog

___________________________________________________

36 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

pritiska, to uslovljava horizontalno kretanje vazdunih masa, odnosno vetrova. Zbog ega se javljaju te razlike u vazdunom pritisku? One se javljaju zbog razliitog zagrevanja pojedinih delova Zemljine povrine. Zemljina povrina je oko jedne treine kopnena, a oko dve treine vodena. Kopnena i vodena povrina se razliito zagrevaju. Razliito se zagreva i sama kopnena povrina i to u zavisnosti od njenog sastava i izgleda. Atmosferski vazduh se ne moe zagrejati direktno od Sunevog zraenja, ve ga zagreva podloga iznad koje se nalazi. Jae zagrejana povrina jae zagreva molekule vazduha i oni se penju uvis ostavljajui pri tlu smanjen vazduni pritisak. Slabo zagrejana, odnosno hladna povrina, hladi molekule vazduha i oni padaju nanie stvarajui pri tlu povien vazduni pritisak. Jedriliari su pravi majstori za hvatanje tih toplih vazdunih struja koje se penju uvis i oni ih koriste kao liftove za podizanje svojih jedrilica u visine. Kada je ovek shvatio kako se vazduh kree, poeo je da pravi letee naprave koje se zovu baloni. Oko samog balona su prebaeni konopci koji pridravaju korpu u kojoj se voze putnici i teret, a ispod samog otvora na donjem delu balona postavljen je gorionik koji zagreva vazduh unutar balona. Ukljuivanjem gorionika zagreva se vazduh u balonu koji onda vri poveani pritisak na gornju povrinu balona i

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

37

tako ga podie uvis. Iskljuenjem gorionika i hlaenjem vazduha u balonu ili isputanjem toplog vazduha na vrhu balona, to se postie otvaranjem vrha, pritisak toplog vazduha na gornju povrinu balona opada. I balon gubi visinu padajui ka tlu. Tako je ovek, ne znajui o emu je tano re, poeo da koristi antigravitaciju za letenje. Jo bolja od vazduha, za posmatranje, je vodena para. Vodenu paru vidimo golim okom i lako pratimo njeno kretanje: na gore, na dole ili tamo-amo. Bilo da u kuhinji neto kuvamo ili se u kupatilu tuiramo vruom vodom, moemo primetiti podizanje uvis toplih molekula vodene pare i padanje na dole ohlaenih molekula vodene pare. To isto se dogaa i u atmosferi gde vodenu paru moemo posmatrati u obliku oblaka. Preko dana, dok ih Sunce zagreva, oblaci se kreu nebom noeni vetrovima, a kada Sunce zae, oni se hlade i padaju ka tlu, pa mi kaemo onda da je pala magla. Cela pria o klimi i vremenu bazirana je na temperaturnoj relativnosti mase molekula vazduha i vodene pare. Kao to smo videli kod vatre tj. dima, isto tako i kod vodene pare postoji odreena maksimalna visina koju ona moe da dostigne i koja opet zavisi od njene polazne temperature. Avioni lete na visinama koje prevazilaze maksimalnu visinu oblaka, tj. iznad oblaka, i to nam prua priliku da odozgo vidimo taj arobni svet oblaka. Posmatrajte ga kad god imate priliku da letite avionom.

___________________________________________________

38 Goran Miti
oblaka.

UVOD U NOVU FIZIKU

Videete mesta koja lie na izvore koji se uzdiu iznad nivoa Televizija i filmovi nam gotovo svakodnevno serviraju veliki broj eksplozija. One su po svojoj prirodi razliitog porekla, pa emo zato analizirati jednu po jednu kategoriju. Prva kategorija eksplozija po svojoj prirodi izazvana je naglim pretvaranjem hemijske (atomske i molekulske) energije u toplotnu energiju. Materijale kod kojih se to moe izazvati jednim imenom nazivamo klasinim eksplozivima. Spisak klasinih eksploziva je danas veoma dugaak i neprekidno se radi na njegovom produenju. Istorijski gledano, ljudi su poeli sa barutom, pa dinamitom, pa TNT-om itd., sve do dananih dana. Vojna industrija neprekidno istrauje i stvara sve jae i jae eksplozive koji se onda "vrlo efikasno" koriste u neprestanim ratovima. Ideja da jai eksplozivi mogu pribliiti svet trajnom miru je i totalno pogrena, i vrlo opasna, i istorijski dokazano, promaena. Elem, ta moemo videti ako paljivo posmatramo eksplozije klasinih eksploziva. U trenutkku eksplozije dolazi do stvaranja velike vatrene lopte ije dimenzije zavise od vrste i koliine upotrebljenog eksploziva. U sledeem trenutku poinje podizanje te lopte uvis i njeno dalje uveanje, uz gubljenje vatrenog sjaja i prelazak u svetliji ili tamniji dimni oblak (deformacija zbog kretanja kroz vazduh). Ako nastavimo da pratimo proces do kraja, videemo da e se brzina i

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

39

podizanja i irenja dimnog oblaka smanjivati i da e doi trenutak kada e taj dimni oblak dostii svoju maksimalnu veliinu i to je vrlo vano, svoju maksimalnu visinu. Posle kraeg ili dueg lebdenja dolazi do poetka padanja dimnog oblaka ka zemlji uz neizbeno raspadanje usled dejstva uvek prisutnih vazdunih strujanja. Performanse eksplozije direktno zavise od veliine osloboene energije. Druga kategorija eksplozija po svojoj prirodi izazvana je naglim pretvaranjem nuklearne energije u toplotnu energiju, procesom fisije ili cepanja atomskog jezgra. Ove materijale nazivamo fisionim nuklearnim eksplozivima. Njih ima samo nekoliko, ali i samo jedan je bio dovoljan da nas suoi sa mogunou samoistrebljenja. ovek je doao u posed ovih eksploziva u prolom veku i razvio destruktivne kapacitete do neverovatnih razmera. "Nuklearna peurka" stoji kao giljotina nad glavom oveanstva. U samom nazivu "nuklearna peurka" lei opis procesa fisione nuklearne eksplozije. On je po kvalitetu identian opisu eksplozije klasinog eksploziva, jedino je velika razlika u kvantitetu. Eksplozivna kugla je daleko veih dimenzija, kao i eksplozivni oblak, a maksimalna visina njegovog penjanja dostie desetak kilometara. Performanse opet zavise od vrste i koliine nuklearnog eksploziva, odnosno od veliine slobodne energije. Trea kategorija eksploziva po svojoj prirodi izazvana je naglim pretvaranjem nuklearne energije u toplotnu energiju

___________________________________________________

40 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

procesom fuzije, ili stvaranjem atoma helijuma sjedinjavanjem atoma vodonika. Ovu vrstu eksploziva sam namerno odvojio kao posebnu jer u vas u daljem toku izlaganja uveriti da se ovde ne radi o procesu fuzije, ve je u pitanju potpuno novi proces koji jo nismo ni uoili, a kamo li razumeli. Svejedno, ova kategorija eksploziva proizvodi najmonije eksplozije koje moe da izazove ovek. Po svom kvalitetu one su sline prethodnim kategorijama eksploziva, a po svom kvantitetu nadmauju sve prethodne kategorije, jer je osloboena energija daleko najvea. Kod svih eksplozija opet na delu jasno prepoznajemo toplotnu relativnost mase, jedino to se, za razliku od vatre, kod eksplozija ceo proces oslobaanja toplotne energije zavrava u trenutku, to izaziva stvaranje eksplozivne lopte. Eksplozivna lopta nastaje zbog jakog antigravitacionog dejstva pregrejanih molekula nastalih eksplozijom, koji se trenutno, snano, ubrzano, udaljavaju jedni od drugih. U sledeem trenutku, ta lopta pregrejanih molekula sa odbojnom masom, odbija se od zemlje i bei uvis, sve dok se ne ohladi i ne prestane odbijanje sa zemljom, kada ustvari dostie maksimalnu visinu. Kada se jo ohladi i masa njenih molekula postane privlana, zapoee njeno padanje ka zemlji, dok svi produkti eksplozije ne padnu na tlo, odakle je njihovo kretanje i poelo.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

41

Sada u da razmotrim proces gorenja i eksplozije u besteinskom stanju. ovek se u prolom veku vinuo u svemir. Kada je to ve postalo rutina i kada su ljudi u kosmosu poeli da se oseaju sigurno, odmah je poela i zabava. Oni koji su dugo boravili u orbiti slavili su i roendane u besteinskom stanju, a poto se sve to prenosi na televiziji, mogli smo svi lepo da vidimo kako gori upaljena roendanska sveica u besteinskom prostoru. Plamen svee u besteinskom stanju ima oblik savrene lopte. Zato je to tako, kad svi znamo da plamen svee na Zemlji izgleda kao kapljica iji vrh stremi uvis, kako god da drimo sveu? Mi na Zemlji ivimo pod neprestanim dejstvom gravitacije i svaki plamen, koji je po svojoj prirodi antigravitaciona pojava, usmeren je na suprotnu stranu od centra gravitacije. U besteinskom stanju se plamen, kao antigravitaciona pojava, bez centra gravitacije od koga bi se odbijao, odbija jedino od samoga sebe i zato formira oblik savrene lopte. Eksplozije koje se odigravaju u svemiru imaju oblik savrene kugle kao i plamen svee. Eksplozije novih i supernovih imaju loptast oblik, ali njih emo detaljno analizirati u kasnijim izlaganjima. Lep primer za dokazivanje svega reenog mogao bi biti zapaljeni miriljavi tapi u besteinskom stanju. Na zemlji se dim zapaljenog miriljavog tapia penje direktno uvis i to u pravoj liniji, jer je i to antigravitaciona pojava. Nisam do sada imao prilike da vidim zapaljeni tapi u besteinskom stanju,

___________________________________________________

42 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

ali tvrdim da e se dim iriti kao savrena lopta koja uveava svoj prenik. Neka oni koji mogu organizuju ovaj bezazlen eksperiment. Izuzetan primer i po svojoj vanosti i po veliini, i trajanju, kao i po svojoj lepoti, predstavljaju aboridinske vatre. Starosedeoci Australije, Aboridini, u svojim verovanjima da su nekada bili poseeni iz svemira, imaju obiaj da svake godine odreenog meseca zapale ogromnu vatru i odravaju je itavog meseca, kako bi se javili svojim posetiocima i pokazali im da ih nisu zaboravili. Moda vama njihovo verovanje izgleda naivno i simpatino, uostalom i ja sam tako nekad mislio, ali ja u vas uveriti da to to rade Aboridini nije ni naivno ni simpatino, ve potpuno smisleno i vrlo efikasno. Kosmonauti koji su leteli u orbiti oko Zemlje u vreme trajanja ovog Aboridinskog rituala su tvrdili da im je njihova vatra pomagala da se orijentiu gde se nalaze u toku noi. Oni su nadgledajui Australiju vrlo jasno videli aboridinsku vatru sa te visine i rekli su neto to je zaista fascinantno. Rekli su da su imali potpuno jasan utisak da plameni jezici dopiru ak do njihove orbite. Zakljuak je da Aboridini znaju tano koliko velika vatra treba da bude i koliko dugo treba da traje da bi plameni jezici mogli da napuste polje Zemljine gravitacije kao i vrhove atmosfere kako bi svoju svetlost emitovali nesmetano u eljenom pravcu. Ne zaboravimo da to Aboridini rade

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

43

odreenog meseca u godini, to znai da svoju poruku alju prema jednom te istom delu zvezdanog neba. Aboridinske vatre su dokaz da se samo vatrom moe savladati Zemljina gravitacija, jer kod njih nemamo granicu koju smo zvali maksimalna visina. Vreli molekuli aboridinske vatre naputaju polje Zemljine gravitacije i to su u stvari prva lansiranja materijala sa Zemlje u kosmos. Uostalom, mi danas sva lansiranja u svemir vrimo uz pomo sagorevanja i vatre. Kad smo kod lansiranja, interesantno je podsetiti da ovek ve vrlo dugo i efikasno koristi jednu svoju napravu za lansiranje. Ta naprava zove se dimnjak. Poto slui kao termiki izolator, dimnjak nam omoguava da svoje produkte sagorevanja kao to su dim, pepeo i gar, lansiramo na to veu maksimalnu visinu, kako bi oni noeni vetrom pali to dalje od nas, pa makar samo kod prvog komije. Hajde sad da vidimo ta se dogaa kada su tenosti u pitanju. Svi mi vrlo dobro znamo kako treba zagrevati tenosti, odozdo, naravno. Zagrejani delovi tenosti izbijaju gore, na povrinu, gde se ohlade i ponovo tonu ka dnu gde se opet zagreju i to ih ponovo vodi uvis do povrine. Savrena konzistencija u ponaanju, kao i kod gasova. Temperaturna relativnost mase identino funkcionie u svim fluidima. Prilikom zagrevanja tenosti do kljuanja (jela, orbe, supe, ajevi, kafa i dr.) pri kome moemo lepo pratiti i kretanje same tenosti kao i kretanje pare, posmatrajte antigravitaciju na delu

___________________________________________________

44 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

kao to sve vreme posmatrate gravitaciju. U besteinskom stanju tenost formira oblik lopte, vee ili manje, u zavisnosti od koliine. Ako bismo tada ubacili greja u centar tene lopte i zagrevali tenost, formiralo bi se strujanje vrue tenosti iz centra ka povrini u svim pravcima. A kada bi dolo do kljuanja tene lopte, kljuaje bi bilo prisutno na celoj povrini lopte. I konano, da vidimo ta se dogaa kada su vrsta tela u pitanju. Da bismo lake razumeli princip prostiranja toplote kroz vrsta tela, ovde emo razmatrati zagrevanje vrstih tela koja su dobri provodnici toplote, kao to su npr. metali. Ako uzmemo malo deblju metalnu ipku, recimo duine 30 cm i prenika 2 do 3 cm, i drimo je rukama za krajeve, a sredinu poloimo na zagrejanu malu ringlu kuhinjskog poreta, poee njeno zagrevanje. Kao dobar provodnik toplote, metal e se zagrevati u svim pravcima od izvora toplote, ali daleko najvie po vertikali iznad mesta zagrevanja. To moemo ustanoviti dodirom, ako nismo previe zagrejali metal, ili pak savijanjem ipke koja e se upravo saviti na vertikali zagrevanja. itava kovaka tehnologija metala bazirana je na ovoj injenici. Dakle, obrazac prenosa toplote po vertikali odozdo pa navie ouvan je i kod vrstih tela, bez obzira to u vrstom telu nema unutranjeg kretanja materije kao kod fluida tj. tenosti i gasova.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

45

I kao to se jasno moe zakljuiti na kraju ove prie, priroda od nas nita ne skriva, ona funkcionie po svojim zakonima, a mi sa razvojem svoje svesti i moi spoznaje otkrivamo ili prepoznajemo njene zakone jedan po jedan. Na red je dola antigravitacija. Ali, ona za sobom povlai dugi niz pitanja i otvara mnogo, mnogo problema. Ja sam krenuo tim putem korak po korak i stigao do nove fizike. Sada vodim i vas koji elite da vidite kako je sve to izgledalo. Mada, da budem iskren, taj proces je beskrajna pria i trajae sve vreme dok piem ovu knjigu, a onda e tek nastupiti veliki novi poetak u razumevanju sveta oko nas, a i nas samih.

___________________________________________________

46 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

47

SUNCE, NAA ZVEZDA Primera za usijana tela u besteinskom stanju ima zaista nebrojeno mnogo, ako mi ne verujete, podignite pogled ka nebu kada Sunce zae. Svaka zvezda koju vidimo na nonom nebu, ali i sve one koje ne vidimo, predstavlja usijano telo. Sve te zvezde moemo posmatrati i golim okom jer su vrlo daleko i intenzitet njihovog zraenja koji dostie do nas je vrlo slab. Ali tokom dana obasjava nas svetlost jedne zvezde iji je intenzitet zraenja toliko veliki da ne moemo da je posmatramo golim okom, jer bismo oslepeli. Jedino moemo da gledamo njen izlazak i zalazak. Ta nam je zvezda vrlo blizu, tako da nas prijatno greje i osvetljava, a ipak je dovoljno daleko da nas ne pretvori u prah i pepeo. Tu zvezdu mi smatramo naom zvezdom i zovemo je Sunce. ovek je, kao razumno bie, od samog svog postanka bio fasciniran Suncem. Pratio je njegovo kretanje po nebu od izlaska do zalaska i tako se orijentisao u prostoru i vremenu. Zatim je zapazio godinji ciklus Sunevog kretanja i poeo da broji godine, tako je nastao kalendar. Shvatili smo kako da znamo kada nastupa prolee i kada da sejemo biljne kulture, kao i kada nastupa zima i koliko traje, da bismo spremili dovoljno hrane i ogreva za taj period. Pre toga smo se u jesen selili na jug, kao to to ine ptice, i u prolee vraali natrag na sever. Shvatili smo da temperatura na Zemlji direktno zavisi od

___________________________________________________

48 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Sunevog poloaja i kretanja nebom. U toku dana, prilikom izlaganja naeg tela Sunevim zracima, mi jasno oseamo toplotu Sunca na svojoj koi. Odmah se nametnulo pitanje: ta je izvor te ogromne energije koju Sunce zrai? Kada je pre nekoliko vekova ovek izmislio teleskop, poeo je da sistematski posmatra sva nebeska tela. Nou je posmatrao zvezde i planete, a danju Sunce. Razvoj astronomije promenio je nae poimanje kosmosa. Shvatili smo da se Zemlja okree oko svoje ose, da se Mesec okree oko Zemlje, a da se Zemlja zajedno sa Mesecom okree oko Sunca koje se okree i oko svoje ose i oko centra nae galaksije. Otkrie injenice da se bela Suneva svetlost sastoji od niza svetlosti razliitih boja (dugine boje) dovela je do razvoja sprektralne analize i izmiljanja razliitih ureaja u tu svrhu. Nauili smo kako da spektralnom analizom svetlosti odredimo ne samo temperaturu tela koje emituje svetlost, ve i njegov hemijski sastav, kako kvalitativno, tako i kvantitativno. Spektralna analiza Suneve svetlosti dovela je do zakljuka da 71% Suneve mase ini vodonik (H2), a 27,1% Suneve mase ini helijum (He). Ostali elementi: O, C, Fe, N, Ne, ine neto vie od 1% mase Sunca. Kada se posmatra ukupan broj atoma od kojih se Sunce sastoji, onda 91,2% ine atomi vodonika, a 8,7% atomi helijuma. Temperatura Suneve povrine je procenjena na oko 5800 K.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

49

Naune analize i prorauni koji su vreni krajem 19. i poetkom 20. veka da bi se otkrilo poreklo Suneve energije tekli su ovako. Mogunost da Suneva energija potie od egzotermnih hemijskih reakcija pri dananjoj luminoznosti Sunca dovodi do rezultata da je to dovoljno da Sunce sija samo oko 30.000 godina. To je, naravno, krajnje nezadovoljavajui rezultat i time je ta mogunost odbaena. Mogunost da Suneva energija potie od gravitacionog saimanja dovela je do rezultata od oko 16,5 miliona godina. Ni ovo nije bio zadovoljavajui rezultat, pa je i ta mogunost odbaena. Danas se smatra da je emisija energije gravitacionim saimanjem dominantna samo u ranim i poznim etapama evolucije svih zvezda, pa samim tim i Sunca. Mogunost da je izvor energije Sunca radioaktivni raspad je takoe odbaena zbog nedovoljnosti. Ideju fuzije vodonika u helijum izneo je 1920. godine ser Edington. On je ustanovio, teorijskim proraunom, da se pri spajanju 4 jezgra H u jezgro He izdvaja energija od 7 MeV po nukleonu. 1938. godine Vajcseker je utvrdio mogunost odvijanja fuzionih reakcija H2 u He kroz proton protonski i ugljenino-azotni ciklus. 1939. godine Bete i Krifild su detaljnim proraunima pokazali da fuziono gorenje" vodonika obezbeuje dovoljnu energiju za luminoznost Sunca u trajanju od desetak milijardi godina. To je bio rezultat koji je konano

___________________________________________________

50 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

zadovoljiio naunike. Tako je ideja fuzije H u He postala opte prihvaena kao izvor Suneve energije. To je sve dovelo do zakljuka da je Sunce gasovita sfera u mehanikoj ravnotei, tj. sopstvena gravitaciona sila, koja tei da sabije zvezdu, uravnoteena je silom gasnog pritiska, koji tei da je raspline. Naravno, da bi se fuzija odvijala u Sunevom sreditu, neophodna je vrlo visoka temperatura. EM zraenje koje vidimo sa Sunca potie sa relativno tankog povrinskog sloja. Ogromna debljina Suneve materije i stanje u kojem se ona nalazi, dovode do toga je ona praktino neprozirna, ak i za najtvre gama i rendgensko zraenje koje potie iz unutranjosti Sunca. Iz tih razloga unutranjost Sunca nije dostupna posmatraima, ve se o njoj prosuuje na osnovu teroijskih modela.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

51

___________________________________________________

52 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

STANDARDNI MODEL SUNCA Standardni model (SM) koji je uz odreene modifikacije i korekcije i danas nauno zvanino prihvatljiv, dao je 1964. godine Sirs. Model je pravljen za zvezde ija je starost oko 4,7 milijardi godina sa masom, radijusom, sjajem i sastavom koji odgovaraju Suncu. Prema ovom modelu, unutranjost Sunca se sastoji od jezgra (zone fuzionih reakcija), radijacione i konvektivne zone. U radijacionoj zoni, energija, nastala u jezgru, prenosi se ka spoljanjim slojevima zraenjem. U konvektivnoj zoni osnovni mehanizam prenoenja energije je konvekcija, tj. strujanje materije. Standardni model pretpostavlja da je u sreditu Sunca temperatura 15 miliona stepeni, a gustina 150000 kg/m 3. Iako se tu radi o ogromnoj gustini i pritisku, ipak se smatra da je zbog visoke temperature supstanca u stanju potpuno jonizovane gasne plazme, koja se moe tretirati kao idealan gas. SM je usklaen sa teorijama o produkciji energije na Suncu i u tom pogledu dosta se dobro podudara sa neposrednim preciznijih opaanjiima. Da bi se objasnili rezultati u svim delovima spektra EM i merenja

korpuskularnog zraenja, standardni model je nekoliko puta modifikovan, ali su njegove osnovne postavke u naunim krugovima i dalje validne. Tako se npr. danas smatra da je

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

53

temperatura jezgra neto nia od one koju predvia model i da iznosi oko 14 miliona stepeni. Jezgro Sunca po SM: U sreditu Sunca nalazi se kompaktno jezgro, koje sadri oko 60% Suneve mase. Njegove dimenzije su r =0,25 R to znai da zauzima svega oko 1,6% zapremine Sunca. Da bi dolo do fuzionih reakcija, potrebno je da se atomska jezgra nau na manjim od 10
-15

rastojanjima

m. Tada meu njiima poinje da deluje

privlana jaka nuklearna sila. Meutim, da bi se estice pribliile do tako malih rastojanja, potrebno je savladati ogromnu Kulonovu silu odbijanja istoimenih naelektrisanja, koja je utoliko vea, to su rastojanja meu esticama manja. Jedna od mogunosti je da se estice kreu velikim termalnim brzinama, od vie stotina kilometara u sekundi. Takve termalne brzine mogu se realizovati na temperaturama koje su reda veliine 107 K. Ukoliko su termalne brzine male, estice e se rasejavati pre nego dospeju do rastojanja na kojima privlana nuklearna sila postane jaa od odbojne Kulonove sile. Visoka unutranja energija Sunca je inicijalno obezbeena monom gravitacionom silom koja je posledica velike Suneve mase. Ona sabija gas, zbog ega se on zagreva. SM je za jezgro Sunca mnogo preciznije odredio temperaturu koja omoguuje odvijanje fuzionih reakcija. Temperatura od 15 miliona stepeni, do koje je, po SM

___________________________________________________

54 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

zagrejano Sunevo jezgro, nedovoljna je da sve prisutne estice fuziono interaguju. Naime, u sudarima se estice uglavnom rasejavaju, a tek neke od njih stupaju u fuzione reakcije. Plazma u jezgru tretira se kao skoro idealan gas, tako da u repu Maksvelove raspodele estica po brzinama ima malo protona koji mogu da realizuju fuzione reakcije. Meutim, zahvaljujui kvantnom efektu tuneliranja, dovoljan broj estica savladava elektroodbojnu barijeru, stupajui u nuklearnu reakciju, ak i pri niim temperaturama. Osnovne fuzione reakcije u Sunevom jezgru odvijaju se u dva ciklusa: proton-protonskom (P-P), koji je dominantan, i ugljenino-azotnom (C-N). U oba ciklusa oslobaa se priblino ista energija, od oko 26,72 MeV po formiranom jezgru He. U fuzionim reakcijama nastaju elektronski neutrini. Oni odvoje oko 2% osloboene energije u P-P ciklusu i oko 7% energije u C-N ciklusu. Danas funkcionie nekoliko vrlo znaajnih, i takoe skupih, eksperimentalnih sistema za detekciju solarnih neutrina. Rezultati merenja su za astrofiziare neoekivani: Broj detektovanih neutrina znatno je manji od onog koji je predvien na osnovu SM. Prema nekim proraunima, kada Sunce bude staro vie od 9 milijardi godina, zalihe vodonika u njegovom jezgru bie potroene i pretvorene u helijum, a zona vodonine fuzije poee da se premeta ka spoljanjim podrujima, u sloj koji okruuje jezgro. Ova oblast e se iriti, sve dok ne stigne do

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

55

oblasti u kojima su temperature nie od 10 miliona stepeni. Tada e doi do gaenja vodonine fuzije. U isto vreme, jezgro Sunca, bogato helijumom, saimae se pod delovanjem sopstvene gravitacije. To e dovesti do rasta pritiska i temperature i stvaranja uslova za otpoinjanje fuzionih reakcija helijumovih jezgara. U ovim reakcijama e se formirati ugljenikova i kiseonikova atomska jezgra, to e biti praeno oslobaanjem energije. Pod uticajem fuzionih reakcija helijuma u jezgru, i vodonika u tankom sloju daleko od jezgra, Sunev omota e se "naduvati", to e dovesti do postepenog poveanja Sunevog radijusa. U toku ovog stadijuma evolucije koji e trajati priblino 500 miliona godina, Sunce e se pretvoriti u crvenog dina. Ono e tada "progutati" svoj sistem planeta, a efektivna temperatura njegove "povrine" e se smanjiti. Zatim e uslediti kratka faza (oko 50 miliona godina) brzog fuzionog sagorevanja preostalog helijuma i teih elemenata. Tokom ove faze evelucije Sunca, u njegovom jezgru e se nalaziti samo ugljenik i kiseonik. Unutranjost Sunca e nastaviti dalji kolaps, koji je samo privremeno zaustavljen fuzijom helijuma. Temperatura jezgra e ponovo porasti, ali nee omoguiti dalje fuzione reakcije. Atmosfera Sunca e se jo malo proiriti. Sunce e poeti lagano da pulsira, da se iri i saima, sa periodima od po nekoliko hiljada godina.

___________________________________________________

56 Goran Miti
Konano, ova faza

UVOD U NOVU FIZIKU

evolucije

se

zavriti

odbacivanjem Suneve atmosfere u vidu jedne ili dve iree opne. U njihovom sreditu ostae jezgro, koje e intenzivno emitovati ultraljubiasto zraenje. Na taj nain Sunce e se pretvoriti u planetarnu maglinu u ijem e se sreditu nalaziti beli patuljak koji se sporo hladi. Nakon vie milijardi godina hlaenja, Sunce e se pretvoriti u tamnog, braon patuljka, zavrni stadijum svoje evolucije. Radijaciona Zona Sunca zauzima oblast 0,25 - 0,85 Ro od centra Sunca. U radijacionoj zoni, kao i u jezgru, energija se zraenjem prenosi ka spoljanjim slojevima. Poto u radijacionoj zoni nema fuzionih reakcija, nema ni "nagomilavanja" He, tako da je u njoj maseni procenat H2 duplo vei u odnosu na jezgro. Na poetku radijacione zone T je oko 7. 10 6 K, a na kraju oko 2. 10 6 K Konvektivna zona Sunca protee se u oblasti od gornje granice radijacione zone do fotosfere, tj. povrine Sunca, to znai da je njena debljina izmeu 150.000 i 200.000 km. U ovoj zoni dominantan prenos energije vri se konvekcijom, tj. strujanjem supstance. Ova zona je od izuzetnog znaaja, pre svega, zato to procesi u njoj bitno odreuju karakteristike i ponaanje u spoljanjim delovima zvezde (nastanak i varijacije lokalnih magnetnih polja, aktivnost, zagrevanje viih slojeva atmosfere, itd.) U konvektivnim slojevima prisutno je kretanje velikih masa Suneve supstance, pri emu se toplije mase

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

57

podiu ka povrini, dok se hladnije sputaju ka dubljim slojevima. Gas koji je izbio na Sunevu povrinu zraenjem gubi energiju, ohladi se i opet tone u dublje i toplije slojeve konvektivne zone. Sputanjem, gas se zagreva i proces kruenja supstance se ponavlja. Brzina konvektivnih kretanja uz povrinski sloj Sunca dostie 2-3 km/s. Temperatura na poetku konvektivnog sloja je oko oko 2. 106 K, a na Sunevoj povrini, fotosferi, je oko 5800 K. U horizontalnom preseku, konvektivne elije su skoro estougaone forme. U njihovom centru supstanca se podie navie, a na periferiji se sputa ka dubljim slojevima. Kretanje supstance u najviim slojevima konvektivne zone dovodi do pojave granulacije u fotosferi, akustikih perturbacija i oscilacija gasa u atmosferi Sunca i, preko njih, verovatno, do zagrevanja njenih viih slojeva. To je ukratko sutina SM Sunca. Kako vidimo, njega ve mue razni problemi i nereena pitanja. Hajde da vidimo ta e biti kad temperaturnu relativnost mase i antigravitaciju ukljuimo u razmatranje.

___________________________________________________

58 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

59

TN FUZIJA JE NEMOGUA! Sve to je do sada fizika, a samim tim i astrofizika radila i uradila bazirano je na teoriji u kojoj za masene interakcije postoji samo i jedino gravitacija. Kada masene interakcije obogatimo za antigravitaciju, to je prirodni poredak stvari, sve e se bitno promeniti. Kako? Prvi i osnovni zakljuak do koga dolazimo je da je termonuklearna fuzija, ili vrua fuzija, apsolutno nemogua! Nemogue je da doe do spajanja vodonikovih jezgara u helijum, jer se pored kulonovskog odbijanja ona odbijaju i antigravitaciono. Na pretpostavljenoj temperaturi od 15. 106 K odbojna masa H jezgara je toliko velika da ne postoji nikakva mogunost njihovog spajanja. Sa poveanjem temperature, tj. termalnih brzina, situacija je jo gora po mogunost fuzije. Fuzija je mogua samo na vrlo niskim temperaturama, kada privlanost masa atoma toliko naraste da prevlada silu njihovog kulonovskog odbijanja. Dakle, priroda dozvoljava samo hladnu fuziju. Ali od nje mi ne moemo imati nikakvu energetsku korist. Ova tvrdnja je krajnje radikalna i zahteva bar neki eksperimentalni dokaz. Ima li takvih dokaza? Naravno da ima. To su viedecenijski pokuaji da u zemaljskim uslovima ostvarimo kontrolisanu termonuklearnu fuziju.

___________________________________________________

60 Goran Miti
Kakva dobra ideja!

UVOD U NOVU FIZIKU

Ostvariti

kontrolisanu

termonuklearnu fuziju u zemaljskim uslovima i reiti problem energije na planeti zauvek. Poduhvat iji cilj opravdava sva uloena materijalna sredstva i intelektualni napor. Izvor neograniene i iste energije nije samo slave vredan, ve je i kao biznis krajnje primamljiv. Amerikanci i Rusi su (jo pre nekoliko decenija) krenuli u realizaciju tog projekta, svako na svoj nain. Amerikanci su svoj projekat krstili "iva", po Bogu ivi iz indijskog Svetog Trojstva, i njihov koncept je bio da vrlo monim laserima sa vie razliitih strana istovremeno pogode malenu lopticu ispunjenu vodonikom. Bez obzira na sav njihov trud, poveanje snage lasera i konano utroena ukupna materijalna sredstva, oekivanog rezultata nije bilo. Rusi su svoj projekat krstili "Tokamak", to je skraeni naziv eksperimenta. Njihov koncept je bio da pomou snanih magnetnih polja, odravaju visokotemperaturnu plazmu u obliku jednog prstena dovoljno dugo dok se ne stvore uslovi za fuziju. Sa poveanjem temperature taj bi se plazmeni prsten uvek raspadao pre nego to je moglo doi do oekivanih rezultata. Sav uloen trud, kao i poveavanje snage magnetnih polja, kao i sva ukupno uloena sredstva, nisu doveli do oekivanih rezultata. Rezultata nije bilo i nee ih ni biti, jer su i jedni i drugi voeni iluzijom koja je nastala zbog nedostatka u teoriji

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

61

prirodnih sila pokuavali da ostvare neto to nije mogue ostvariti. Svi dalji pokuaji da se ostvari termonuklearna ili "vrua" fuzija unapred su osueni na propast i predstavljaju uzaludno troenje, kako ogromnih para, tako i velikog naunog potencijala. Ali, ta je sa H-bombom? Pa zar nismo u H-bombi ostvarili nekontrolisanu termonuklearnu fuziju u zemaljskim uslovima? Odgovor je: NE, NISMO! Termonuklearnu fuziju, nekontrolisanu, nismo ostvarili u tzv. H-bombi, a ta se to zaista dogaa prilikom eksplozije tzv. H-bombe tek emo morati da otkrijemo.

___________________________________________________

62 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

63

ANTIGRAVITACIONI MODEL SUNCA Ako je TN fuzija nemogua, onda moramo ponovo da otvorimo pitanje porekla Suneve energije, a to je i osnovno astrofiziko pitanje o poreklu energije svih zvezda. to se tie SM Sunca, on je doiveo potpunu propast i zato je neophodno napraviti ili osmisliti novi model Sunca koji bi se, zbog ukljuenja antigravitacije, mogao zvati Antigravitacioni Model Sunca. Svoj Antigravitacioni Model Sunca (AMS) poeu razmatranjem onoga to vidimo na povrini Sunca. Povrina Sunca ili fotosfera je prilino lepo vidljiva. Njena temperatura je procenjena na oko 5800 K. To uopte nije tako strano velika temperatura, ali da li je ta procena sasvim dobra? Ono to je meni zapalo za oko je pojava tamnjenja ruba Sunevog diska ( vidi sl.1.).

Slika 1.

___________________________________________________

64 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Svetlost koja pristie sa ruba diska Sunca manjeg je intenziteta od svetlosti koja dolazi iz njegovog sredita. Pri tome se na snimcima jasno vidi da zatamnjenje Sunevog ruba izgleda istovetno i oko ekvatora i oko polova, tj. izgleda da ne zavisi od geografske irine ruba. Ja iz toga izvlaim zakljuak da je prava temperatura fotosfere u stvari temperatura ruba Sunevog diska, a ona je nia od dosad navoene. Treba proraunati kolika je to temperatura i poeti baratati sa njom. To je T magme. Kada se uzme u obzir ogromna gravitaciona sila Sunca koja stvara vrlo veliku teinu fotosferske supstance, odnosno vrlo veliki pritisak pod kojim se nalazi fotosferska supstanca, onda je oigledno da je fotosfera u stvari usijana magma. Mi, na Zemlji, imamo direktna iskustva sa magmom koja se nalazi ispod ohlaene zemljine kore i povremeno izbija na povrinu pri vulkanskim erupcijama. (Magmu koja izbije na Zemljinu povrinu zovemo lava.) Suneva magma je toplija od zemaljske, tj. ima viu temperaturu, ali je i pod veim pritiskom, tako da se tu svakako radi o supstanci u tenom agregatnom stanju. Sunce je, dakle, jedna lopta od usijane supstance, koja je vrlo gusta, ali zasigurno u tenom agregatnom stanju. Pogledajmo ponovo snimke Suneve povrine, bez predubeenja i objektivno, pa emo jasno videti da je to zaista povrina koju ini usijana i gusta, ali ipak tena, magma.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

65

To je magma koja je u neprestanom kretanju, topliji mlazevi izbijaju na povrinu, a posle hlaenja ponovo tonu u dubinu. Logino, jer je toplija magma laka, a hladnija tea. Kako unutranjosti, idemo od povrine se, Sunca ka njegovoj Ali, temperatura logino, poveava.

poveava se i pritisak. Pritisak je posledica ogromne gravitacione sile Sunca, a on uzrokuje poveanje temperature. Kako e se dalje odvijati porast temperature i pritiska sa pribliavanjem Sunevom sreditu? Sa porastom temperature, privlanost mase Suneve supstance opada, dakle opada i gravitaciona sila tih slojeva. Posle prolaska kroz bezmaseno stanje, Suneva supstanca postaje maseno odbojna i poinje da se suprotstavlja gravitaciji. Sa daljim porastom temperature, antigravitacija nastavlja da raste, sve dok u jednom trenutku ne uspe da se uravnotei sa gravitacijom. I kako konano izgleda unutranjost Sunca? Od povrine Sunca pa do odreene dubine to je tena magma razliitih temperatura i pritisaka. Onda nastupa gasoviti deo u kome je supstanca zbog visoke temperature i snane antigravitacije u gasovitom agregatnom stanju. To je sloj koji svojim antigravitacionim odbijanjem konano uravnoteava gravitaciju Sunca.

___________________________________________________

66 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Tu, naravno, ne dolazi ni do kakve fuzije, jer je antigravitacija ekstremno jaka. U samom sreditu Sunca nema supstance i to je prazna upljina. Tu antigravitacija ne dozvoljava postojanje ni gasovitog agregatnog stanja. Slikovito predstavljeno to bi izgledalo ovako (vidi sl.2.):

Slika 2. Ogromna Suneva gravitacija je dakle uravnoteena antigravitacijom koja se manifestuje u samom njegovom sreditu (srcu). Ovim smo zadovoljili uslov stabilnosti Sunca, ali ta je sa poreklom energije koju Sunce emituje? Ako izvor Suneve energije nije TN fuzija, ta je onda? Izvor energije koju Sunce emituje u okolni prostor je njegova gravitacija!!! Kako je to sad mogue, kad je ta pretpostavka ranije bila odbaena kao nezadovoljavajua?

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

67

Evo kako je to mogue: Mlazevi vrele magme koji izbijaju na povrinu se hlade intenzivnim zraenjem i isparavanjem. Molekuli tog gasa, koji je nastao isparavanjem magme, imaju vrlo visoku temperaturu i samim tim odbojnu masu, a pri tome se nalaze u enormno jakom gravitacionom polju Sunca. ta se tu onda dogaa? Dogaa se to da ih Sunce enormnom silom odbija od sebe u okolni prostor, antigravitacija na delu. Sila odbijanja izaziva njihovo ubrzavanje, a porast brzine izaziva i porast njihove temperature, to jo vie uveava odbojnost njihove mase, to opet dovodi do povaanja antigravitacione sile, i tako u krug. Usled tako naglog poveavanja temperature molekuli gasa se dezintegriu prvo na atome, a zatim se i sami atomi dezintegriu do estica i protona. Taj proces antigravitacionog ubrzanja molekula gasa sa povrine Sunca je razlog porasta temperature do nekoliko miliona stepeni u koroni. Imamo, dakle, situaciju, da se Sunce krka na samo nekoliko hiljada stepeni, znai vrlo, vrlo lagano, ali ipak zahvaljujui ogromnoj gravitaciji, procesom antigravitacionog odbijanja gasovite supstance sa svoje povrine, emituje ogromnu energiju u okolni prostor. Sunce je stoga mnogo efikasniji proizvoa energije nego to smo mogli i da zamislimo. Na taj nain Sunce obezbeuje sebi daleko, daleko dui ivotni vek nego to smo do sada zamiljali.

___________________________________________________

68 Goran Miti
Deo elektromagnetske

UVOD U NOVU FIZIKU

energije

koja

nastaje

pomenutom procesu dezintegracije molekula i atoma u Sunevoj atmosferi je usmeren i ka samom Suncu, tako da zagreva i samo Sunce, tj. njegovu supstancu magmu. Kada u ranoj fazi gravitaciono saimanje iznutra dovoljno zagreje Sunce, onda se Sunce nadalje dogreva energijom koju stvara u svojoj atmosferi, antigravitacijom. Ta igra gravitacije i antigravitacije u Suncu i oko njega, konano izgleda ovako: U srcu Sunca je dominantna antigravitacija koja uravnoteava njegovu gravitaciju u spoljanjem sloju od magme. U Sunevoj atmosferi je dominantno antigravitaciono odbijanje koje je izvor energije koju Sunce emituje, ali sa udaljavanjem od Sunca opet dominira gravitacija koja dri planete i sve drugo u rotaciji oko njega, a i samo Sunce u rotaciji oko centra galaksije.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

69

___________________________________________________

70 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

NOVI POGLED NA SUNCE Ako sada, iz ove perspektive, ponovo pogledamo Sunevu povrinu i njegovu atmosferu vedeemo sasvim novu i drugaiju sliku od one koja je do sada stvorena. Sunce je tena, gusta, usijana sfera iji je poluprenik R ) 001 000 696 ( km, to je priblino 109 puta vee od ekvatorskog poluprenika Zemlje. Zapremina Sunca je oko 1,3 miliona puta vea od Zemljine . Problem pri odreivanju tanog poluprenika Sunca javlja se zbog postojanja njegovih periodinih i neperiodinih promena u razliitim vremenskim intervalima. Najznaajnije kratkoperiodine varijacije R posledice su postojanja brojnih naina oscilovanja, prisutnih u unutranjosti i fotosferi Sunca. Oscilacije na Suncu nisu samo lokalne i sporadine, ve se prostiru kroz njegovu unutranjost, slino seizmikim talasima na Zemlji. Zbog ovih talasa Sunce vibrira slino gongu, to je i eksperimentalno dokazano 1975. godine. Zbog toga se njegova povrina periodino, razliitim uestalostima, podie i sputa i do desetak kilometara ( vidi sliku 3.), premda su amplitude globalnih oscilacija znatno manje i iznose oko 25 m.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

71

Slika 3. Danas se kao posebna oblast astrofizike razvija solarna seizmologija (helioseizmologija), u okviru koje se prouava struktura, sastav i dinamika unutranjosti Sunca, pomou analize oscilacija detektovanih na njegovoj povrini. Metodologija istraivanja u helioseizmografiji bazirana je na analogiji sa prouavanjem seizmikih talasa na Zemlji. Sredinom osamdesetih godina XX veka utvreno je postojanje seizmikih talasa i na drugim zvezdama. Mnoge povrinske karakteristike Sunca (sjaj, pomeranje spektralnih linija, itd.) uslovljene su talasnim procesima u njegovoj unutranjosti. Detaljnim prouavanjem i preciznim merenjem talasnih manifestacija u povrinskim slojevima mogu se dobiti informacije o Sunevoj unutranjosti. Ipak, treba imati na umu da su promene sjaja i radijusa, izazvane talasima na Suncu, male i ne premauju 0,001% prosenih vrednosti. Poznavanje brzine akustinih talasa daje kvalitetne podatke o grai sredine kroz koju se oni prostiru. Prouavanja

___________________________________________________

72 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

su pokazala da se ovi talasi ne prostiru kroz samo sredite Sunca, to moe biti shvaeno kao jedna od potvrda mog stava da je u sreditu Sunca upljina. Veliina Sunca je za poslednjih 250 godina, od kada se sistematski prati, bila praktino nepromenjiva. Ipak ima autora koji na osnovu posmatranja u vreme pomraenja tvrde da se Sunev ugaoni prenik u proseku godinje smanjuje za oko 0,0015 lunih sekundi. Smatram da je to posledica neprestanog udaljavanja Zemlje od Sunca, ali o tome u kasnije pisati detaljnije. Rotaciju Sunca oko sopstvene ose uoio je jo Galilej 1610. godine, tako to je pratio pomeranja pega na Sunevom disku od istoka ka zapadu. Na osnovu kretanja uoljivih detalja (pega, vlakana itd.) na Sunevom disku, jo sredinom XIX veka, ustanovljeno je da Sunce rotira oko ose, koja sa normalom na ekliptiku zaklapa ugao od 7,2o. Rotacija se odvija u direktnom smeru, to je karakteristino i za skoro sve planete naeg sistema. U proseku, jedna rotacija traje oko 27 dana. Sunce spada u zvezde koje sporo rotiraju. U XIX veku je utvrena vrlo znaajna karakteristika Suneve rotacije, ona je diferencijalna (zonska). Dakle, razni delovi Suneve povrine rotiraju razliitim brzinama (slika 4.). To je bio siguran dokaz da Sunce nije kruto telo.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

73

Slika 4. Period rotacije za take u blizini ekvatora iznosi oko 25 dana (periferna brzina od 2 km/s), a u oblastima koje se nalaze na oko 60o heliografske irine period rotacije je oko 30 dana. Dakle, brzina rotacije opada od ekvatora ka polovima. Uoene su i oscilatorne promene brzine rotacije sa vremenom, koje mogu iznositi 10 do 20% u odnosu na srednje vrednosti. Sa smanjenjem Suneve aktivnosti uoava se slaba tendencija porasta brzine diferencijalne rotacije. Diferencijalnu rotaciju, kod koje ugaona brzina opada od ekvatora ka polovima, u Sunevom sistemu imaju i Jupiter i Saturn. Na Zemlji se analogne pojave uoavaju u atmosferi i okeanu. im su naunici odredili rastojanje Zemlje od Sunca a=149,6 109 m i brzinu kojom Zemlja rotira oko Sunca

___________________________________________________

74 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

V itsokandej zI .M i ilanuarzi us hamdo s/mk 8,92= gravitacione sile privlaenja, izmeu Zemlje i Sunca, i centrifugalne sile koja djeluje na Zemlju, ili pak iz treeg Keplerovog zakona izraunato je da je M 3 011099,1=kg. Iz perspektive temperaturne relativnosti mase, ovaj rezultat se jedino moe protumaiti tako da je ukupna supstanca Sunca, saglasno svojoj zagrejanosti, tj. temperaturi i geometrijskom rasporedu, ekvivalentna izraunatoj veliini. Ve sam rekao da je supstanca Sunca uglavnom u stanju usijane, guste, ali tene, magme. Pri tome je, naravno, gustina Sunca mnogo vea od gustine Zemlje jer je gravitaciona sila Sunca mnogo vea od Zemljine gravitacione sile. Sunce se sastoji, po svom hemijskom sastavu, uglavnom od teih elemenata od kojih se sastoji magma. U prilog tome napominjem da su do danas, pomou apsorpcionih linija Sunevog spektra, na Suncu detektovana 72 elementa. To ne znai da na Suncu nema i preostalih 20 elemenata koji se pojavljuju u prirodi, oni jednostavno jo uvek nisu detektovani. Sunce je lopta usijane magme na temperaturi od nekoliko hiljada K koja zahvaljujui antigravitacionom odbijanju isparene gasovite materije proizvodi ogromnu energiju koju emituje u okolni prostor. Vrednost Suneve energije, koja u jedinici vremena padne na jedininu povrinu postavljenu

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

75

normalno na pravac prostiranja Sunevog zraenja, naziva se solarna konstanta. Njena vrednost opada obrnuto proporcionalno kvadratu rastojanja od Sunca. Na nivou neposredno izvan Zemljine atmosfere Solarna konstanta iznosi oko S ) 2 7631 (=W/m 2. Navedena vrednost odnosi se na visinu od 65 km iznad povrine Zemlje. S je veliina koja se meri instrumentima, a u novije vreme, uz korienje vetakih Zemljinih satelita. Preciznija merenja njene vrednosti ukazala su na kratkorone varijacije sa amplitudom 0,10,2% od pomenute vrednosti. Ritam ovih varijacija je usklaen sa solarnom aktivnou tj. jedanaestogodinjim ciklusom Suneve aktivnosti. Prema nekim istraivanjima, poslednjih 200 godina srednja vrednost solarne konstante poveala se izmeu 0,25 i 0,6%. Ovde elim da kaem da se i Sunce i Zemlja, kao i itav Svemir, nalaze u procesu zagrevanja, a samim tim i irenja. O tome u opirnije govoriti kasnije. Osim permanentno elektromagnetskog radijalno u zraenja, sa prostor Sunca istiu meuplanetarni

naelektrisane estice (uglavnom protoni) to predstavlja Sunev vetar. Sunev vetar je konani proizvod raspada molekula i atoma gasova koje Sunce antigravitacionim odbijanjem ubrzava i zagreva do 12 miliona K u svojoj koroni. Ipak, Sunce gubi svoju supstancu, ali izuzetno sporo, i to mu omoguuje mnogo dui ivot od 10 milijardi godina

___________________________________________________

76 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

koliko je dosad smatrano. Poto ovo baca sasvim novo svetlo na proces raanja, ivota i umiranja jedne zvezde, tome u odgovarajuu panju posvetiti kasnije, kada budem govorio o evoluciji zvezda. Jo krajem XVI i poetkom XVII veka, posmatranjima i radovima Klavija i Keplera, dolo se do zakljuka da Sunce ima atmosferu. U savremeno doba, zahvaljujui analizama elektromagnetskog zraenja Sunca, poznato je da je njegova atmosfera slojevite grae. Kao i kod ogromne veine zvezda, u atmosferi Sunca mogu se izdvojiti tri osnovna sloja: fotosfera, hromosfera i korona. Unutranjost Sunca okruena je povrinskim slojem koji se naziva fotosfera. Iznad nje se nalazi hromosfera, ija visina dostie do 10.000 km iznad fotosfere, a na hromosferu se nadovezuje korona. Srednje vrednosti osnovnih parametara slojeva u atmosferi Sunca navedene su u tabeli 1: SLOJ Unutranji T (K) radijus (km) Fotosfera 696.000 5.800 Hromosfera 696.500 4.500 Prelazni sloj 698.000 8.000 Korona 706.000 1.000.000 Sunev vetar 10.000.000 2.000.000 Hromosfera i korona su mnogo odreenim situacijama (pomraenje Gustina (kg/m 3) 210-4 510-6 210-10 10-13 10-23 manjeg sjaja od

fotosfere, tako da se neposredno mogu posmatrati ili u Sunca) ili pomou

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

77

specijalnih ureaja. Za vreme pomraenja, nekoliko sekundi pre pojavljivanja ruba Sunca (fotosfera) iza diska Meseca, hromosfera se vidi kao sjajna tamnocrvena traka sa zupcima na gornjoj granici (spikule). Moe se videti ne samo po obodu Sunca, ve i po itavom disku, ali u svetlosti odreene talasne duine, to se postie specijalnim ureajima. Gornji delovi korone najbolje se izuavaju u vreme potpunog pomraenja Sunca. Inae, korona se preko Sunevog vetra postepeno rastae kroz meuplanetarni prostor Sunevog sistema. Poev od dna fotosfere, temperatura najpre blago opada, da bi iznad nie hromosfere, u tzv. obrtnom sloju u hromosferi, lagano poela da raste. U prelaznom sloju izmeu hromosfere i korone temperatura naglo raste i u koroni na nekim mestima dostie vrednost od nekoliko miliona stepeni. To je razlog to neki autori kod Sunca razlikuju hladnu atmosferu, koju ine fotosfera i hromosfera, i vrelu atmosferu, koja se sastoji od korone i njenog produetka, Sunevog vetra. Fotosfera: Sa Zemlje se uoava u obliku sjajnog diska. Predstavlja prvi prozrani sloj Sunca. Debljina joj je 350-400 km. Na dnu fotosfere temperatura iznosi 9000 K, da bi na gornjoj granici ona imala vrednost oko 4500 K. Energija se kroz fotosferu, uglavnom, prenosi zraenjem, to ne znai da u

___________________________________________________

78 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

njoj nije prisutna konvekcija. Konvektivno kretanja materije u fotosferi ima izgled zrnaste kae koja kljua. Svetla zrna (granule) predstavljaju mlazeve magme koji izbijaju na povrinu iz potfotosferskih slojeva. Njihova temperatura je za oko 100130 K via od fotosferske, tako da im je sjaj za 1030% vei od srednjeg fona. Granule su meusobno razdvojene tamnim podrujima koja su u odnosu na njih najee manjih dimenzija. Od ovih tamnijih oblasti granule su 3540% sjajnije, i za 350400 K toplije. Dimenzije granula su izmeu 200 i 1500 km, proseno oko 1000 km. Tamna podruja izmeu njih irine su do 1000 km. Unutar tamnijih podruja uoavaju se vrlo fini, neto sjajniji detalji filigrani. Radi se o granulama malih dimenzija i razliitih nepravilnih oblika. Na Sunevom disku, u svakom trenutku, nalazi se oko dva miliona granula.

Slika 5.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

79

Granule su vidljivi konvektivni elementi koji potiu iz potfotosferskih slojeva. U sreditu konvektivne elije magma se kree navie, a pri vrhu brzina kretanja magme postaje horizontalna i magma se kree, razliva, ka obodu elije (sl. 5.). Nakon izbijanja granula na povrinu, magma se hladi izraivanjem energije i isparavanjem u atmosferu. Magma tako postaje gua i ona tone u dublje slojeve, a na njeno mesto dolazi nova. U toku ivota jedne granule nema meanja magme sa drugim granulama. Proseno vreme trajanja granule je 5-15 minuta. Utvreno je da se granule u fotosferi podiu i sputaju. Preciznijim merenjima, i na osnovu Doplerovog efekta, izraunato je da se granule kreu brzinama od 0,3 do 1 km/s. Konvekcija u fotosferi ima svoju manifestaciju i u mnogo veim dimenzijama od granularnih, to se ogleda u pojavi tzv. Supergranula (vidi sliku 6.)

Slika 6.

___________________________________________________

80 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

One su u obliku poligonalnih elija sa prosenim prenikom oko 30.000 km. Traju po nekoliko desetina sati. Prekrivaju itavu Sunevu povrinu, a njihov broj je u svakom trenutku oko 2000 . Osim to su znatno prostranije od granula, karakterie ih i vea konvekcija po dubini povrinskog sloja Sunca. U svakoj supergranuli uoava se, skoro simetrino, horizontalno radijalno isticanje magme iz centralnih delova elije ka periferiji. Maksimalne brzine ovih horizontalnih kretanja iznose oko 0,4 km/s. U centralnim delovima elija, magma iz dubljih slojeva podie se vertikalno uvis ka povrini, da bi se po njihovim obodima ponovo vraala u dubinu. Brzine ovih vertikalnih kretanja su oko 0,1 km/s. U fotosferi se javljaju i jo vei oblici ispoljavanja konvektivnih kretanja. To su gigantske konvektivne elije. Na njihovu formu utie diferencijalna rotacija. Dakle, Sunce je, kao lopta od magme, u neprestanom vrenju ili kljuanju. Kao to smo videli, ima tu i vrlo velikih vrela,kao i malih. Velika vrela ine osnovu, a na njima se opet pojavljuju manja i najmanja vrela. Zbog svega toga Suneva povrina izgleda kao da je sva u vorugama, velikim vorugama koje imaju svoje male voruge (vidi sliku 7.).

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

81

Slika 7. Granula, super granula i gigantska granula Suneve pege: Pege su jedan od najznaajnijih oblika fotosferske aktivnosti na Suncu. One predstavljaju tamnija podruja na sjajnom Sunevom disku. Ve nekoliko stotina godina pege se sistematski prate, jer njihov broj, povrina koju zauzimaju, vreme i mesto pojavljivanja, daju dragocene informacije o aktivnostima i procesima na Suncu. Zbog velikog sjaja fotosfere i malih dimenzija u odnosu na Sunev disk, pege se na Suncu izuzetno retko mogu videti golim okom i to u sluaju kada su ekstremno velike, sa prenikom preko 40.000 km. Pega se pojavljuje u obliku tamne pore, koja se potom razvija. Nastaju na tzv. kraljevskim heliografskim irinama (5o 52o). Najee, pege se pojavljuju na irinama od 8 o do 30 o. Prenik najmanjih pega je dimenzije granula (oko 1000 km), a najveih, tzv. grupa pega, i do 100.000 km. Manje pege traju, esto, manje od dva dana, a veina njih iezava istog

___________________________________________________

82 Goran Miti
najvee ak i do sto dana.

UVOD U NOVU FIZIKU

dana kada i nastanu. Razvijene pege traju 10 do 20 dana, a Kod razvijene pege uoava se tamnija senka i neto svetlija polusenka. Senka i polusenka su vizuelno jasno razgraniene (slika 8.) U proseku, prenik senke je oko 17.500 km, a polusenke oko 37.000 km. Povrina tipine pege je priblino desetohiljaditi deo vidljive povrine Sunca.

Slika 8. Sjaj senke je svega 2030%, a polusenke 7580% sjaja fona neporemeene fotosfere. Pega, u stvari, samo u odnosu na visok sjaj fotosfere deluje tamno (i hladno). Bez obzira na to, sjaj pege prosene veliine je oko 5000 puta vei od sjaja Meseca. Snieni nivo sjaja u oblasti pege kao da se

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

83

kompenzuje povienim sjajem u oblasti oko nje, na rastojanju od oko 50.000 km od njenog centra. Tu je sjaj za oko 3% vii od prosenog sjaja fotosfere. Temperatura u pegama je za 2530% nia od fotosferske. Temperatura senke znaajno se smanjuje sa rastom njene povrine. Granulacija je prisutna i kod pega, ali u drugaijoj formi u odnosu na fotosferu, to je posledica izmenjene konvekcije. Granule u polusenci imaju oblik svetlih vlakana irine oko 300km. Vlakna traju od 30 minuta do nekoliko asova, to je znatno due od trajanja granula u neporemeenoj fotosferi. Granule u obliku svetlih taaka mogu se videti i u senci. Duina njihovog trajanja je u proseku 15 do 30 minuta i dimenzije su im oko 350 km. Primeeno je da, kod pega koje se pribliavaju zapadnom rubu Sunevog diska, istona polovina polusenke postepeno poinje da se suava i iezava. Pri pojavljivanju pege na istonom rubu diska, polusenka se u poetku ne uoava, a zatim se pojavljuje i iri, najpre njena zapadna polovina. Pega je, u stvari, plitko levkasto udubljenje u fotosferi. Smatra se da se pega prostire 500 do 800 km u dubinu. Ponekad se uoava i ne tako intenzivno, rotaciono kretanje, ija brzina na kraju polusenke dostie vrednost oko

___________________________________________________

84 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

14 km/s. Kod usamljenih pega ova rotacija moe dovesti do stvaranja vrtlone strukture izduenih detalja pege. Vrlo je vano istai postojanje toplijih oblasti koje se nazivaju fotosferske fakule (buktinje). To su dugoivue sjajne oblasti, koje, u principu, ne moraju da budu povezane sa pegama (vidi sliku 9.).

Slika 9. U fotosferi postoje i samostalne fakule, koje su neto manjeg sjaja od onih koje okruuju pege. Posebno naglaavam da nema pega bez fakula. One imaju granulisanu strukturu koja je 10% sjajnija od okoline. U njima granule due traju (oko 1 as) u odnosu na granule ostatka fotosfere. Dimenzije granula u fakulama su oko 1000 km, ali formiraju grupe duine 46 hiljada km. Povezuju se u lance irine 5 do 10 hiljada km i duine do 50 hiljada km. Velike fakule

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

85

pojavljuju se nekoliko sati ili dana pre pege, a vide se i dugo posle njenog iezavanja. esto ne iezavaju i po godinu dana. U proseku ive dva puta due od pege oko koje se formiraju i zauzimaju oko etiri puta veu povrinu od pege. Pege se, dakle, uvek pojavljuju u fakulama i to usamljene, ili ee u grupama (vidi sliku 10.).

Slika 10. Usamljene pege su, uglavnom, zaetak ili ostatak neke vee grupe. Broj pega u grupi moe da iznosi i po nekoliko stotina. Velike grupe pega dostiu maksimalan razvoj za dve do tri nedelje, a zatim se polako raspadaju i iezavaju tokom 1,5 do 2 meseca. Kada grupa dostigne svoj maksimum (prema broju pega, povrini koju zauzima, itd.), poinje da se smanjuje: pege se raspadaju i njihov broj u grupi se smanjuje. Proces raspadanja pega odvija se, obino, tako to se preko njih pojavljuju svetle pruge.

___________________________________________________

86 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

U proseku, grupe pega traju desetak dana (30% njih traje vie od 10 dana; 0,4% vie od 50 dana; 0,3% vie od 100 dana, a svega 0,01% vie od 150 dana). to grupa pega zauzima veu povrinu, to je due njeno trajanje. Na primer, ako grupa pega zauzima desetohiljaditi deo povrine vidljive polusfere Sunca, onda ona u proseku traje 10, a ako zauzima etiri puta veu povrinu, traje 40 dana. Pege i njihove grupe mogu imati razliite forme, ponekad je njihov oblik pravilan i ovalan, a vrlo esto je nepravilan (vidi sliku 11.).

Slika 11. Ako je u pitanju par ili grupa pega, onda je zapadna pega vodilja, a ostale su pratilje. Pega vodilja je pega koje se prva pojavljuje u paru ili grupi pega. Vodilja je blie ekvatoru, u proseku je vea od svojih pratilja, a i due ivi od njih. U poetku se vodilja bre kree od pratilja, pa se formirana grupa pega sve vie razvlai. Kada se udaljavanje glavnih

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

87

pega u grupi prekine, otpoinje proces razaranja i gaenja grupe. Pege mogu biti i bez polusenke, a mogu u svojim polusenkama imati manje pege. Raspadanjem velikih pega nastaju grupe malih ili srednje velikih pega. Kada smo sve ovo o pegama ispriali i doarali, doao red na trenutak otkrovenja. Jednostavnost u svoj svojoj savrenosti. Videli smo da se povrina Sunca sastoji od granula, supergranula i gigantskih granula. Granula je u stvari jedan gejzir magme. Dakle, Suneva povrina je sva u gejzirima magme.U osnovi su gigantski gejziri magme, pa na njima egzistiraju supergejziri magme, a na svima njima su prisutni mali gejziri magme. Ono to je zajedniko svim ovim gejzirima magme je to da oni izbacuju na povrinu magmu iz jednog relativno tankog i homogenog sloja koji je i spoljanji sloj Sunca. To je igra vrenja tog spoljanjeg sloja i to je ono to je za Sunevu povrinu normalno stanje. Ono to je neobino, jeste pojava hromosferskih fakula ili buktinja. Fakule su u stvari Sunevi vulkani. Fakule su procesi izbacivanja magme iz veih dubina, tj. iz dubljih slojeva Sunca na povrinu. Zato su fakule svetlije i toplije od ostatka fotosfere. Videli smo da te vulkanske erupcije mogu izbacivati magmu razliite temperature, a to znai sa razliite

___________________________________________________

88 Goran Miti
realizovati od poetka do kraja.

UVOD U NOVU FIZIKU

dubine. Te vulkanske Suneve erupcije se mogu tako Ali kada je u pitanju velika Suneva vulkanska erupcija, ona ne samo da izbacije magmu iz najdubljeg povrinskog sloja Sunca, nego poinje da izbacije i kvalitativno drugaiju magmu koja se nalazi ispod tog povrinskog sloja. Ta magma ima drugaiji hemijski sastav u odnosu na povrinsku magmu, ona se sastoji od teih hemijskih elemenata. Kad se na povrinu izbaci ta magma od teih hemijskih elemenata ona se bre hladi, zgunjava se i poinje da pliva po Sunevoj povrini od gejzira. Tu teku magmu, iz velike dubine Sunca, mi vidimo kao pegu. Poto je tea od povrinske magme, ona pravi udubljenje u fotosferi, a poto je na svojim obodima tanja od svog centralnog dela, to su krajevi i laki, pa oni formiraju kosine do nivoa fotosfere i tako se dobija taj levkasti izgled pege. Veliina pege, kao i njen izgled, direktno su odreeni koliinom teke magme koja je izbaena u erupciji Sunevog vulkana (fakule). Broj pega je posledica isprekidanog izbacivanja teke magme na povrinu. Prva koliina teke magme je u stvari pega vodilja, a ostale koliine teke magme formiraju pege pratilje. Prva koliina je najvea, jer je to najvee relaksiranje napetosti koja je dovela do erupcije, zato je pega vodilja najvea i najdue traje. Ako je izbacivanje teke magme kontinualno, onda vidimo kako se pega iri sve dok ne nastane prekid u erupciji teke magme. Diferencijalna

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

89

rotacija Sunca nosi pegu ka zapadu, a nastavak erupcije teke magme stvara sledeu pegu i tako dalje, sve dok se erupcija teke magme ne zaustavi. Tako nastaju grupe pega. Hladnija teka magma pliva na gejzirima toplije povrinske magme, koja e je polako ali sigurno istopiti. Pritisak gejzira magme odozdo na pegu, tj. teku magmu, dovodi do probijanja pege ili lomljenja pege na delove, to sve ubrzava dezintegraciju pege. To je proces smanjivanja, raspadanja i nestajanja pega. Sunev vulkan (fakula) e jo neko vreme izbacivati topliju laku magmu, a onda e i to prestati. Onda nestaje fakula sa fotosfere, tj. Sunev vulkan se ugasio. Kada smo shvatili ta se dogaa na Sunevoj povrini, moemo da krenemo dalje u visinu Suneve atmosfere. Prvo da vidimo ta kae savremena astrofizika, ta smo sve do sada videli i otkrili. Iznad fotosfere je hromosfera (vidi sliku 12.).

Slika 12.

___________________________________________________

90 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Zraenje ovog sloja najintenzivnije je u crvenom delu spektra, pa je on dobio ime ba zbog intenzivne boje. Hromosfera je nehomogena, i dosta grubo, podeljena je na niu (visine 1500 km iznad fotosfere), srednju (izmeu 1.500 i 4.000 km) i gornju (od 4.000 do 10.000 km). Nia hromosfera je relativno homogena, i u njoj, idui od fotosfere, temperatura nastavlja da opada do vrednosti koje su najnie na Suncu i koje na pojedinim mestima iznose oko 4200 K. Iznad nie hromosfere, u obrtnom sloju, temperatura poinje da raste, i pri njenom vrhu dostie 10.000 K. Sa visinom raste i stepen jonizacije. Gornja hromosfera je jako jonizovana, to je sasvim razumljivo kada se zna da tu tempreratura dostie vrednosti od 25.000 K (na pojedinim mestima i do 300.000 K). Hromosferu karakteriiu i intenzivna turbulentna kretanja. Na visini od 500 km, brzina turbulentnih kretanja je oko 5 km/s, a na 5000 km oko 20 km/s. Na osnovu monohromatskih snimaka hromosfere, uoava se da ona, slino fotosferi, ima zrnastu strukturu. Zrna su u obliku vlakana, flokula. Vea su od fotosferskih granula, a duine im iznose po nekoliko hiljada kilometara. Flokule se dobro uoavaju i kod krupnih sjajnih povrina, hromosferskih baklji (hromosferska fakula) (vidi sliku 13.).

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

91

Slika 13. Kad se fotosfera posmatra u beloj svetlosti, uoava se da se fotosferske fakule nalaze na istim mestima kao i hromosferske baklje. Radi se o istim objektima, posmatranim na razliitim visinama. Hromosferske fakule dugo traju, od 200 do 300 dana i znatno su sjajnije od fona (u rendgenskoj oblasti ak 70 puta). Jedan od najznaajnijih pojavnih oblika u hromosferi je hromosferska mrea (vidi sliku 14.).

Slika 14.

___________________________________________________

92 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Ona je rezultat delovanja supergranula, koje se formiraju u fotosferi, ali se njihov uticaj ispoljava i u hromosferi. Hromosferska mrea protee se vertikalno celom visinom hromosfere. Dimenzije mreastih struktura odgovaraju dimenzijama supergranula. Po obodu supergranula iz niih slojeva hromosfere, poput plamenih jeziaka, uzdiu se spikule. Spikule predstavljaju male erupcije vrelog gasa, ija temperatura je oko 15.000 K. Koncentracija estica u njima je 1018 m -3. Nastaju na visinama 30004000 km od fotosfere, a uzdiu se do nivoa od 700012000 km. Njihov dijametar je dimenzija granule, oko 1000 km, a javljaju se iznad granica superganula. Upravo one predstavljaju tanku strukturu hromosferske mree, koja se uoava u centru Sunevog diska. Procenjuje se da je u svakom trenutku u hromosferi prisutno oko milion spikula. Nisu pravilno rasporeene, u polarnim oblastim Sunca ima ih za oko 30% vie nego u ekvatorijalnim. Zauzimaju samo oko 1% ukupne povrine Sunca. Gas u spikulama podie se iz niih slojeva hromosfere brzinom od oko 20 km/s. Jedna od znaajnih manifestacija Suneve aktivnosti su i erupcije (eksplozije) u hromosferi. To su iznenadni, kratkotrajni procesi, u kojima dolazi do velikog porasta intenziteta zraenja u ogranienim oblasitma hromosfere. Eksplozije se javljaju u oblastima fakula, iznad grupa pega. Njih karakterie brz porast sjaja, vrlo kratko trajanje

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

93

maksimuma i relativno sporo gaenje, koje traje oko dva puta due od perioda narastanja maksimuma sjaja. U sluajevima kada se eksplozije uoavaju po obodu Sunevog diska, zapaa se konus svetlosti, ija je visina nekoliko hiljada kilometara. Manje eksplozije, koje se ee sreu, imaju krunu formu, dok su krupnije izduenog oblika i vlaknaste strukture. Takve eksplozije javljaju se dosta retko i to samo u vreme maksimuma Suneve aktivnosti. U vreme najintenzivnije Suneve aktivnosti, energija osloboena u eksplozijama u viim slojevima atmosfere Sunca uporediva je sa energijom koju ono izrai u jednoj sekundi. Mnotvo estica kree se brzinom do 1500 km/s (kod izuzetno snanih eksplozija i do 2400 km/s) kroz koronu i meuplanetarni prostor (vidi sliku 15.).

Slika15. Neke od estica ubrzavaju se do relativistikih brzina, tako da do zemlje dospevaju skoru u isto vreme kad i elektromagnetsko zraenje emitovano u eksploziji. Snopovi takvih estica poznati su kao Sunevi kosmiki zraci.

___________________________________________________

94 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Manje eksplozije traju 5 do 40 minuta. Proseno, na svakih sedam asova (u vreme maksimalne solarne aktivnosti, na svaka dva asa), u ivotu grupe pega pojavljuje se po jedna hromosferska eksplozija. Tokom prelaska grupe pega preko Sunevog diska, iznad nje se javlja 30 do 50, a u vreme najintenzivnijih aktivnosti na Suncu i do 300 hromosferskih eksplozija. Na itavom Suncu dnevno se dogodi stotinak eksplozija, ali one koje spadaju u jake su dosta retke i deavaju se svega nekoliko puta godinje. Tokom eksplozija dolazi do lokalnog zagrevanja supstance do temperatura od 10 do 100 miliona K. Eskplozije u hromosferi u tesnoj su vezi sa procesima u koroni i njenim karakteristikama. To potvruju i injenice da se tzv. koronine kondenzacije pojavljuju na visinama 1040 hiljada km iznad hromosferskih eksplozija. O tome svedoe i radio-bleskovi iz korone, koji su povezani sa hromosferskim eksplozijama, a one su, s druge strane, uzrokovane nivoom aktivnosti u fotosferi. A sad pravo objanjenje dogaanja u hromosferi. Usijana magma koja u gejzirima izbija na Sunevu povrinu hladi se i intenzivnim zraenjem i isparavanjem. I u poetku, u nioj hromosferi dolazi do pada temperature u odnosu na fotosferu. Ali taj proces hlaenja gasova je dominantan samo do visine od oko 1500 km, dok su brzine uspinjanja gasova male, oko 5 km/s. To je ustvari sami

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

95

poetak antigravitacionog odbijanja molekula isparenog i izbaenog gasa iz usijane magme fotosfere. im se brzine molekula gasa poveaju na 20 km/s, na visini od oko 5000 km, ponovo dolazi do poveanja temperature. Poveanje temperature molekula gasa dovodi do poveanja njihove odbojne mase, odnosno dolazi do poveanja antigravitacione sile kojom ih Sunce odbija od sebe. To naravno dovodi do jo veeg ubrzanja molekula, jo veeg zagrevanja i termike jonizacije, koja, kako smo videli raste sa visinom. Poto svaka granula, ili zrno, predstavlja gejzir magme, gde je isparavanje najdominantnije, to se ta struktura, logino, prenosi i kroz visinu, pa zato hromosfera i izgleda tako kako izgleda, u vlaknima ili flokulama. Hromosferske baklje nastaju iznad fotosferskih fakula, tj. Sunevih vulkana. Logino, jer poveana temperatura fotosferskih gejzira magme izaziva pojaano isparavanje sa veom startnom temperaturom molekula gasa, pa je i antigravitaciono odbijanje mnogo jae, to dovodi do mnogo veih brzina i mnogo veih temperatura nego u okolnoj hromosferi. Mreasti izgled hromosfere i spikule su samo logina posledica izgleda i deavanja na Sunevoj povrini. Erupcije ili eksplozije u hromosferi se deavaju iznad grupa pega. Logino, grupe pega stvaraju najjai Sunevi vulkani, a oni osim mlazeva hemijski teke magme izbacuju i

___________________________________________________

96 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

mlazeve vrelih gasova. Ti mlazevi vrelih gasova iz Suneve unutranjosti imaju mnogo veu temperaturu od isparenih gasova sa povrinske magme koja se hladi. Zato na njih deluje mnogo vea antigravitaciona sila Sunca, ali i antigravitaciona sila meusobnog odbijanja molekula gasa, tako da njihovo mnogo intenzivnije ubrzavanje izgleda ba kao eksplozija. Tu se estice, kako smo videli, kreu brzinom od 1500 km/s do 2400 km/s. A neke od estica u tom procesu dostiu brzine bliske brzini svetlosti, tzv. relativistike brzine. I to je logino kad se vidi da lokalna zagrevanja idu do 10 ili 100 miliona K. Eksplozije u hromosferi odraavaju se dalje na izgled Suneve korone. Dakle, sve poinje od dogaanja na povrini Sunca i samo se adekvatno prenosi u vie slojeve Suneve atmosfere. Korona: Iznad hromosfere, posle tankog prelaznog sloja, nalazi se korona (vidi sliku 16.).

Slika 16.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

97

To je najtopliji i najrei sloj atmosfere Sunca. Za vreme pomraenja Sunca on se zapaa se kao sedefastosrebrnasta svetlost koja okruuje zamraeni Sunev disk. Mnogo je blea od hromosfere, ali je od nje ipak uoljivija, poto je najprostraniji sloj Suneve atmosfere. Dimenzije i oblik korone, kao i procesi koji se odvijaju u njoj, u velikoj meri zavise od aktivnosti na Suncu. U vreme minimuma aktivnosti, ona je iznad polova sabijena i sa karakteristinim lepezastim oblicima, dok je du ekvatora izduena. U periodu maksimuma aktivnosti, korona poprima razbaruen oblik i, skoro simetrino, okruuje itavo Sunce (vidi sliku 17.).

Slika 17.

___________________________________________________

98 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Korona se protee do nekoliko Sunevih radijusa, mada joj se gornja granica ne moe potpuno odrediti s obzirom da, preko Sunevog vetra, postepeno prelazi u meuplanetarni prostor. Mnogi autori Sunev vetar tretiraju kao deo Suneve korone. Korona je od hromosfere odvojena, ve pomenutim prelaznim slojem, u kojem temperatura naglo raste od hromosferskih (104 K) do koronarnih (106 K) vrednosti. Temperatura korone dostie maksimum od oko 2 miliona K, na visini priblino 1/10 radijusa Sunca od fotosfere. Nakon toga ona postepeno opada. Ukoliko se Sunev vetar tretira kao produeni deo korone, onda je u blizini zemljine orbite, njena temperatura reda veliine 105 K. Fiziko stanje gasa u koroni karakteriu zauujue visoke temperature i jako male gustine gasa. U unutranjoj koroni, r = (1,03 1,2) R ,idui ka periferiji, opada gustina gasa, ali temperatura raste, da bi na visini od 50.000 km iznad fotosfere iznosila (11,5) miliona K. Karakteristino je da se u unutranjoj koroni javlja emisioni spektar sa linijama visokojonizovanih atoma metala. Posebno su sjajne linije visokojonizovanih atoma gvoa. U srednjoj koroni (r ~ 2R ,T ~ 106 K) gustina gasa jo vie opada, a njeno zraenje je sa visokim stepenom polarizacije, koji na r ~ 1,5 R iznosi 50%, da bi se na veim visinama ova vrednost postepeno smanjivala.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

99

U spoljanjoj koroni, r ~ 3R ,vrednosti temperature i koncentracije gasa nastavljaju da opadaju i korona postepeno poinje da se rastae u meuplanerarni prostor. Sjaj spoljanje korone je oko milijardu puta manji od sjaja Sunevog diska. Kontinualni spektar zraenja spoljanje korone poraktino je ponovljeni spektar fotosfere, ali drastino slabijeg intenziteta. U njemu se, takoe, vide standardne Fraunhoferove apsorpcione linije, karakteristine za fotosferu. To ukazuje da u spoljanjoj koroni dolazi do rasejavanja zraenja fotosfere na prisutnim esticama praine. Suneva korona uoava se u irokom dijapazonu spektra elektromagnetskog zraenja. Svetlost emisione korone sastoji se od stotinak sjajnih linija za koje je utvreno da potiu od visokojonizovanih atoma gvoa, kalcijuma, nikla, itd. Zraenje korone nastaje u uslovima koji se mnogo razlikuju od termodinamiki ravnotenih. Zahvaljujui visokim temperaturama, korona je jak izvor rendgenskog, radio- i dalekog UV zraenja. Novija istraivanja ukazuju da se u koroni Sunca povremeno deavaju razbuktavanja sa intenzivnim emisijama rendgenskih zraenja, koja prethode ultraljubiastim emisijama. Zraenja potiu iz oblasti u koroni gde temperature dostiu ak do nekoliko desetina miliona stepeni.

___________________________________________________

100 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

U koroni se mogu uoiti razliite forme: bleskovi, zraci, lukovi, perjanice, koje se u obliku etki pojavljuju iznad polova, kondenzacije i upljine, erupcije itd. Neke od njih vidljive su u integralnoj svetlosti bele korone, dok su ostale izrazitije u drugim podrujima elektromagnetskog zraenja (radio ili rengdenskom). Pobrojani oblici se najee javljaju iznad oblasti pojaane Suneve aktivnosti, tzv. aktivnih oblasti. Blesak se ogleda u naglom pojaanju sjaja lokalizovanih oblasti na Suncu iznad grupe pega i baklji. Pojava se deava u delu hromosfere i korone. Za desetak minuta, sjaj oblasti zahvaene bleskom raste, da bi potom oko jedan as opadao i vraao se na prethodni nivo. Koronini zraci spadaju u karakteristine elemente krupnijih formi u koroni Sunca. Uoavaju se za vreme pomraenja Sunca ili pomou koronografa, kao izduena zgunjenja, sa izrazitim radijalnim formama (vidi sliku 18.).

Slika 18.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

101

Proteu se od 0,5 R do 10 R ,a u nekim sluajevima i vie. U proseku, trajanje zrakastih formi je desetak dana. Osnovni deo zraka, iznad centra aktivnosti, emituje zelenu liniju Fe 13+, tako da je, u toj oblasti, temperatura preko 2 miliona stepeni.

Slika 19. Koronini lukovi (vidi sliku 19.) nastaju iznad polja aktivnih oblasti. Sastavljeni su od vie tankih niti.

Slika 20. Perjanice ili polarne etke (vidi sliku 20.) se najee pojavljuju iznad Sunevih polova. U velikoj meri zavise od

___________________________________________________

102 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

nivoa aktivnosti na Suncu, nadovezuju se na prisutne fakule, tako da se najbolje uoavaju za vreme smanjene aktivnosti, kada je korona sabijena. Ispitivanja radio-talasa sa Sunca pokazala su da se iznad centralnih delova aktivnih oblasti nalaze koronine kondenzacije. Temperatura u njima dostie vrednosti koje su vee od tri miliona stepeni. Nekoliko su puta gue od okolne korone. U vreme najintenzivnijeg stvaranja pega, javljaju se sporadine kondenzacije. U koroni Sunca uoene su i oblasti sa niom temperaturom (do 0,8 miliona K) i anomalno niskom masenom gustinom i nazvane su koronine upljine (vidi sliku 21).

Slika 21. Radi se o prostranim, stabilnim formacijama, koje ponekad zahvataju i 20% korone. Traju i po nekoliko Sunevih rotacija. Karakterie ih smanjeni sjaj u rendgenskoj i UV oblasti zraenja. Primetno je i slabljenje sjaja u radio i vidljivom delu spektra. Po svemu sudei, permanentno egzistiraju u

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

103

polarnim oblastima Sunca, ali se ponekad proteu i do manjih heliografskih irina. Tu mogu da se formiraju i izolovane upljine. Ovakve upljine esto su dugotrajne, pogotovo u vreme opadanja aktivnosti na Suncu. Iz koroninih upljina intenzivno se emituje Sunev vetar, ije estice naputaju koronu brzinama od 600800 km/s. Na snimcima korone u rendgenskoj svetlosti uoavaju se koronine sjajne take, koje su bez reda rasporeene po itavom Sunevom disku. Njihove dimenzije su manje od dimenzija pega, a u proseku traju oko 8 h. U toku 24 asa na Suncu se formira oko 1500 koroninih sjajnih taaka. Dinamika njihovog stvaranja i ukupan broj je u protivfazi sa pegama, tj. one se ee pojavljuju i brojnije su kada je broj pega u fotosferi manji. Protuberance su najspektakularniji oblik Suneve aktivnosti i najgrandioznija pojava u atmosferi sunca. Za vreme pomraenja Sunca protuberance se mogu uoiti kao crveni pramenovi (vidi sliku 22.).

Slika 22.

___________________________________________________

104 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Protuberance predstavljaju trakasta sjajna zgunjenja u koroni. Radi se o hladnijim (T 104 K), guim formacijama unutar razreene i toplije korone (T 106 K). Protuberance se nad Sunevim limbom vide u obliku gigantskih plamenih jezika, lukova, vodoskoka, petlji, itd (vidi sliku 23.).

Slika 23. U protuberancama se uoavaju niti i zgunjenja, koja se pomeraju. U projekciji na Sunev disk, to su tamne, savijene trake sloene strukture, koje se nazivaju filamenti. Duina filamenata je i do 200.000 km. Najpoznatija podela im protuberance. Veina protuberanci spada u mirne protuberance. One su dugoivue traju od jednog dana (to je ree) do vie meseci (to je ee). Bilo je sluajeva da neke traju i po nekoliko godina. Dosta dugo lebde na svim heliografskim je na: mirne i aktivne

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

105

irinama. Obino je temperatura mirnih protuberanci do 15000 K, a najee je izmeu 6000 i 8000 K, to je i razlog da se tretiraju kao hladne. Tipina mirna protuberanca ima duinu oko 200.000 km, mada u reim sluajevima njihova duina moe da dostigne i itavih 1.900.000 km. Prosena visina ovih protuberanci je 50.000 km, dok im irina nije vea od 6000 km. Sastoje se od niti, iji su dijametri oko 1000 km. Donji krajevi mirnih protuberanci nalaze se u oblastima izmeu supergranula, u blizini aktivnih oblasti. Protuberance se primarno javljaju u zoni rina 10o40o, u kojoj su koncentrisane pege, ali se prostiru i dalje. Mirne protuberance se i dele na one koje se nalaze ispod 40o 45o heliografske irine i one iznad, poznate kao polarne, koje esto grade tzv. vence polarnih protuberanci (vidi sliku 24.).

Slika 24.

___________________________________________________

106 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

U poetku, mirne protuberance obino se pruaju u smeru meridijana i to tako da je jedno podnoje protuberance sa 80% svojih vlakana usmereno prema pegi vodilji. S vremenom, one se sporo premetaju ka polu. Duina im se poveava i sve vie se orijentiu u pravcu istokzapad. Nakon desetak Sunevih obrta njihova vlakna dospevaju u polarne oblasti, gde mogu da opstanu jo oko pet meseci. Pored mirnih, javljaju se i aktivne protuberance, koje se odlikuju vrlo brzim razvojem (od desetak minuta do nekoliko sati). Pojavljuju se u obliku oblaka, sistema petlji, ciklona, sprejeva, itd. Obino su manjih dimenzija od mirnih protuberanci. Neke od njih nastaju u oblastima iznad pega i brzo se pomeraju ka granicama oblasti. esto se dogaa njihovo uvlaenje u pege, gde i nestaju. Mogu se transformisati u mirne. Prosena temperatura u aktivnim protuberancama je oko 25.000 K, zbog ega su poznate kao tople. U zoni pega pojavljuju se eruptivne (eksplozivne) protuberance. One dostiu velike visine, u pojedinim sluajevima i preko milion kilometara. Poznat je primer protuberance koja se podigla do 1.700.000 km (vidi sl. 25.).

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

107

Slika 25. Kod njih se u spektrima pojavljuju linije tipine za mirne protuberance (vodonikove, kalijumove itd), ali i linije metala. U poetku formiranja, tokom dueg vremena, eruptivne protuberance mogu da podseaju na obine, mirne protuberance, koje u sebi sadre elemente sa neureenim kretanjima. Delovi protuberance zatim poinju da se podiu, u poetku sporo, a zatim sve bre. Poveanje brzine moe da se odvija skokovito, tako da dostiu brzine od nekoliko stotina km/s. Zajedniko svojstvo svih eruptivnih protuberanci je da one na sredini lukova pucaju. Kod lunih eruptivnih protuberanci (vidi sliku 26.) dolazi do naglog poveanja veliine luka. Nakon njegovog pucanja, materija se, niz delove luka, vraa nazad u hromosferu.

___________________________________________________

108 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Slika 26. Postoje i tzv. protuberance Sunevih pega (vidi sliku 27.) koje se javljaju u centrima aktivnosti iznad grupa pega u obliku petlji, lukova ili levkova.

Slika 27.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

109

Postoji i koronina kia oblik protuberanci koje nastaju padom pramenova iz korone u hromosferu. Zbog vee masene gustine, supstanca u protuberanci trebalo bi da tone u reu sredinu. Ipak neka sila joj omoguava konfiguraciji. Sunev meuplanetarni vetar nastaje irenjem korone u prostor. To je permanentno strujanje da relativno dugo opstaje u formiranoj

Suneve supstance, koja se kree priblino radijalno od Sunca (vidi sliku 28.) i proima Sunev sistem do rastojanja od 100 AJ (AJ je rastojanje od Sunca do Zemlje).

Slika 28. estice Sunevog vetra postepeno se ubrzavaju, na primer, na rastojanju od nekoliko Sunevih radijusa, sredjnja radijalna brzina kolektiva protona u Sunevom vetru iznosi od 100 do 150 km/s, a na nastojanju od 1 AJ ima vrednost od 300 do 750 km/s (vidi sliku 29.).

___________________________________________________

110 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Slika 29. S obzirom na brzine kretanja, strujanja Sunevog vetra mogu biti spora (sa brzinama do 300 km/s) i brza (kod kojih brzine imaju vrednosti od 600 do 700 km/s). U blizini zemljine orbite, zavisno od nivoa aktivnosti na Suncu, svake sekunde kroz kvadratni metar poprene povrine prostruji izmeu 51011 i 5 101 2 protona, ija je srednja brzina 400 km/s, a srednja temperatura 50.000 K (u aktivnim periodima moe biti i 400.000 K). U jednoj sekundi, preko Sunevog
8_ 9

vetra,

meuplanetarni prostor istie masa od 10 10 kg. Da nema spikula, koje dopunjuju masu korone, zbog strujanja solarnog vetra, ovaj sloj atmosfere Sunca bio bi razvejan za 3 do 4 dana. Zbog solarnog vetra, na godinjem nivou gubitak mase Sunca je 10-15_10-14 M .Poto je, po svemu sudei, vreme ivota Sunca reda veliine deset milijardi godina, jasno je da ovakav gubitak mase ne utie bitno na njegovu evoluciju.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

111

Tabela 2. Relativan sadraj atoma u hemijskom sastavu Sunevog vetra Elemenat H 3 He 4 He O Rel. Sadraj 0,96 1,7 10-5 0,04 5 10-4 Elemenat Ne Si Ar Fe Rel. sadaj 7,5 10-5 7,5 10-5 3,0 10-6 4,7 10-5

U tabeli 2 prikazan je hemijski sastav solarnog vetra, sa relativnim iznosom pojedihih atoma u odnosu na ukupan broj. Odnos zastupljenosti atoma helijuma i vodonika u Sunevom vetru nije isti kao kod Suneve atmosfere (i to na tetu helijuma). Ali se zato kod mirnog solarnog vetra, odnos zastupljenosti
3

He : 4 He podudara sa odnosom u preostalom

delu solarne atmosfere. U sistemu koordinata vezanom za Sunce, trajektorije (putanje) estica Sunevog vetra imaju oblik Arhimedovih spirala, sa ishoditem u oblastima Suneve korone iz kojih potiu pomenute estice (vidi sliku 30.). Krivina spiralnih linija duvanja solarnog vetra odreena je radijalnom brzinom isticanja estica iz korone.

___________________________________________________

112 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Slika 30. Podruje irenja Sunevog vetra i meuplanetarnog magnetnog polja, koje potie od Sunca, je ve pomenuta heliosfera. Njena granica odreena je uravnoteenjem dinamikog pritiska Sunevog vetra i pritiska meuzvedanog gasa, galaktikog magnetnog polja i galaktikih kosmikih zraka. Procenjuje se da je granica heliosfere na 50 do 100 AJ od Sunca, to je daleko izvan orbite Plutona. Procenjuje se da je njena forma izduena. A sad prava slika korone i dogaanja u njoj. Vidimo da antigravitaciono ubrzavanje Suneve isparene supstance doivljava svoju kulminaciju od visine 10.000 km do visine ~70.000 km. Za to vreme temperatura se od reda 104 K podigne do skoro 2 miliona K. Tek nakon toga poinje lagano da opada.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

113

injenica da se svetlost emisione korone sastoji od sjajnih linija visokojonizovanih atoma gvoa, kalcijuma, nikla i drugih tekih elemenata potvruje nam da su to isparenja magme, kako lake povrinske, tako i teke dubinske. U procesu antigravitacionog ubrzanja, i samim tim zagrevanja, dolo je do raspada molekula (gasa) na atome, ali se nisu svi teki elementi raspali do nivoa estica i protona. Postojanje oblasti u koroni, gde se deavaju razbuktavanja sa intenzivnom emisijom X i UV zraenja, gde se temperatura podie i do nekoliko desetina miliona K, svedoi nam o procesima dezintegracije atoma tekih elemenata do nivoa estica i protona. Tu su prisutne reakcije fisije. Aktivne oblasti na fotosferi izazivaju dalje efekte u hromosferi, a oni zatim i u koroni. Tako i dolazi do pojave bleskova, zrakova, lukova, perjanica, kondenzacija i sjajnih taaka. Koronine upljine nastaju iznad oblasti fotosfere koje nisu aktivne, najee oko polova Sunca. Sve ovo smo ve nauili da razumemo kako se i zato dogaa. Posebnu panju i detaljno objanjenje svakako zasluuju protuberance. Protuberance su gigantske erupcije fotosferskih vulkana, kada mlazevi magme bivaju izbaeni visoko u Sunevu atmosferu. Uoena temperatura protuberanci upravo

___________________________________________________

114 Goran Miti

dubljih slojeva Sunca.

UVOD U NOVU FIZIKU

potvruje da se sastoje od vrele magme izbaene iz neto Dug ivot protuberanci, tj. njihovo dugotrajno lebdenje, je jednostavna posledica potiska od strane antigravitaciono ubrzane Suneve supstance. Taj Sunev vetar, u svom zaetku, ne samo da kompenzuje teinu magme, koja ini protuberancu, ve je i dogreva, tj. spreava njeno brzo hlaenje i oteavanje, a samim tim brzo padanje nazad. Magma je gravitaciono privlana. Ona sama sebe dri u formi protuberance a i Sunce je privlai, i tako spreava da je Sunev vetar ne oduva u meuplanetarni prostor. Kod eruptivnih protuberanci koje imaju izgled luka, dolazi do naglog poveanja veliine luka ba zbog pritiska supstance (gasa) antigravitaciono ubrzane uvis i to do te mere da dolazi do pucanja luka u najvioj taki. Kako se magma mora vratiti nazad na povrinu Sunca, ona to ini klizei nazad niz delove luka. Antigravitaciono odbijanje Suneve pare i gasova koje zapoinje odmah po njihovom nastanku, pretvara se sa vremenom i visinom u Sunev vetar. Videli smo do kojih brzina i do kojih temperatura. Znaajno je razmotriti injenicu da Sunce gubi svoju supstancu kroz Sunev vetar. Gubitak supstance znai smanjenje gravitacione sile, a to znai smanjenje brzina i temperatura estica u Sunevoj atmosferi, a to znai gaenje

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

115

Sunevog sjaja, a to znai propast za nas na Zemlji. Ipak, mesta za brigu nema, jer je gubitak Suneve supstance tako mali da e nam ono valjano sluiti mnogo due nego fuziono predvienih desetak milijardi godina. A sad obratimo panju na tabelu 2 koja nam prikazuje hemijski sastav Sunevog vetra i relativni sadraj atoma u njemu. Kljuni inioci Sunevog vetra su H iji je relativni sadraj 0,96 i 4He iji je relativni sadraj 0,04. Upravo ovi podaci su naveli naunike da zakljue da je Sunce gasovita lopta sastavljena od vodonika koji se fuzijom pretvara u 4He. Eto kako su iz tanih podataka, zbog nesavrene teorije i nepoznavanja prave prirode masenih interakcija (gravitacije i antigravitacije), izvueni pogreni zakljuci. Ovakav hemijski sastav Sunevog vetra je posledica dezintegracije molekula i atoma teih elemenata, od kojih se sastoje gasovi nastali hlaenjem magme ili izbaeni erupcijama, u procesu antigravitacionog odbijanja i ubrzanja, koji je praen enormnim poveanjim njihove temperature.

___________________________________________________

116 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

117

CIKLUSI SUNEVE AKTIVNOSTI Posmatranja zbivanja na Suncu dovela su do otkria ciklinosti u svemu tome. Ciklinost broja pega u vremenu je u proseku 11,2 godine. Od kako se prati Suneva aktivnost (polovina 18. veka) pa do danas, uoena su 23 ciklusa. Na slici 31. prikazani su rezultati praenja aktivnosti Sunca od 1749. godine do danas.

Slika 31. Jasno se izdvajaju minimumi i maksimumi broja pega. Vremenski interval izmeu dva minimuma u pojavljivanju pega definie duinu trajanja ciklusa solarne aktivnosti. Na slici 32. prikazana je promena broja pega tokom 22. i 23. ciklusa Suneve aktivnosti.

Slika 32.

___________________________________________________

118 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Vano je jo napomenuti da svi ciklusi ne traju podjednako dugo. Za interval od 1755. do 1945. godine periodi izmeu dva susedna minimuma varirali su od 9 do 13,6 godina, a izmeu maksimuma od 7,3 do 17,1 godina. Pomenute neregularnosti pojavljuju se iz ciklusa u ciklus, bez neke uoljive pravilnosti. To sve prognoze o narednom ciklusu, na osnovu aktivnosti u prethodnom, ini dosta nepouzdanim. U savremeno doba, na osnovu doplerovskih pomaka, uoeno je da se u vreme mirnog Sunca rotacija ekvatorijalnih oblasti ubrzava. Oigledno je da se u vreme maksimuma solarne aktivnosti rotacija koi zbog formiranja vulkana i erupcija magme iz dubljih slojeva Sunca na njegovu povrinu, to je opet pokazatelj da rotacija Sunca nije diferencijalna samo povrinski, po heliografskim irinama, ve je rotacija Sunca diferencijalna i po dubini. Oigledno je da dublji sloj od hemijski tee magme rotira sporije od povrinskog sloja koji je od hemijski lake magme (vidi sliku 33.).

Slika 33.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

119

Pored broja i povrine pega, tokom ciklusa menja se i njihova raspodela po heliografskim irinama. Prve pege u ciklusu formiraju se oko 30o N (sever) i 30o S (jug), da bi se potom pojavljivale sve blie i blie ekvatoru. U vreme maksimuma pege nastaju na irinama oko 15o N i 15o S, a poslednje pege u ciklusu su na oko 8o N i 8o S. Retko kada se pege nalaze na irinama veim od 45o i manjim od 50. Na leptir dijagramu (vidi sliku 34.) moe se primetiti da se prve pege, koje pripadaju novom ciklusu pojavljuju na 30 o, pre nego to su nestale poslednje pege prethodnog ciklusa na 8o, Takvo preklapanje ciklusa u proseku traje oko tri godine.

Slika 34. Ovakav nain pojavljivanja pega ukazuje na tekoe koje imaju poetne erupcije vrelije i hemijski tee magme, u

___________________________________________________

120 Goran Miti

magme.

UVOD U NOVU FIZIKU

novom ciklusu, da bi prodrle kroz najbri sloj ekvatorijalne Kako erupcije jaaju tokom ciklusa, tako mlazevi magme iz dubine uspevaju da probiju pojaseve povrinske magme koji su blii ekvatoru, pa ih samim tim probijanjem i usporavaju, jer se ponaaju kao klipovi koji se zabijaju iz sloja u sloj. Kako tih tzv. klipova ima najvie u vreme maksimuma, to je logino da je usporavanje ekvatorijalne magme tada najvee. Oscilovanje Suneve aktivnosti oigledno se ispoljava ne samo kroz pojavljivanje pega, ve i kroz druge pojavne oblike u atmosferi Sunca. Rast aktivnosti manifestuje se i porastom intenziteta i frekvencije hromosferskih eksplozija, sa kojima su povezani bleskovi u rendgenskoj, UV i radio oblasti elektromagnet nog zraenja. Intenziviranje kosmikih zraka. Tokom ciklusa dolazi do promene raspodele i broja protuberanci: glavne oblasti nastanka protuberanci pomeraju se ka ekvatoru (to je i logino, jer one prate pege, tj. nastaju u istim oblastima gde i pege), dok protuberance veih heliografskih irina migriraju ka polovima, na koje dospevaju u vreme maksimuma ciklusa. aktivnosti podrazumeva i pojaanu korpuskularnu emisiju u obliku solarnog vetra i Sunevih

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

121

Slika 35. Na slici 35. prikazan je razvoj 23. ciklusa solarne aktivnosti. H snimci pokazuju mirnu povrinu Sunca u vreme minimuma aktivnosti. U vreme maksimuma aktivnosti (druga polovina 1999. i 2000. godine) jasno su vidljive manifestacije burnih aktivnosti: uoavaju se brojne eksplozije, protuberance i izbacivanje mase.

Slika 36.

___________________________________________________

122 Goran Miti

Na slici 36. je maksimuma 21. i 22. ciklusa.

UVOD U NOVU FIZIKU

prikazan izgled Sunca izmeu

Oigledno je da se temperatura Sunca menja u pomenutom ciklusu. Najnia je kada je minimum Suneve aktivnosti, a najvia kada je maksimum Suneve aktivnosti. Koji bi to proces mogao da uzrokuje takvo ciklino menjanje temperature itavog Sunca? Da bismo to shvatili, moramo da se pozabavimo kretanjem Sunca u naoj galaksiji.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

123

___________________________________________________

124 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

NAE SUNCE U NAOJ GALAKSIJI Sunce, po svojim karakteristikama, predstavlja sasvim prosenu, patuljastu, utu zvezdu. Smatra se da oko 2% zvezda u naoj galaksiji pripada ovom tipu, to znai da ih ima nekoliko milijardi. Galaksije predstavljaju gravitaciono ograniene zvezdane sisteme. Sastoje se od velikog broja zvezda i meuzvezdane supstance u obliku gasa i praine. U zavisnosti od tipa i veliine galaksije, broj zvezda u njima moe se kretati od nekoliko miliona do vie hiljada milijardi. Do danas je proueno vie hiljada najsjajnijih galaksija. One predstavljaju osnovni strukturni element za jo krupnije asocijacije u kosmosu skupove i superskupove galaksija. Naa galaksija (Mleni put) spada u klasu spiralnih galaksija, koje su prepoznatljive po karakteristinim spiralnim kracima (granama) kojih obino ima dva, dok se ostali mogu razvijati na krajevima spiralnog sistema. Deo nae galaksije na nonom nebu se uoava kao svetla, bleda traka nejednake irine, koja deli nebesku sferu na dva dela (vidi sliku 37.).

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

125

Slika 37. Sve zvezde koje vidimo na nonom nebu pripadaju naoj galaksiji. Shematski izgled galaksije dat je na slici 38. Posmatrano sa boka, ona ima oblik dva priljubljena tanjira, iji je penik oko 30 KPC (kilo parseka) (100.000 SG).

Slika 38. Debljina sredinjeg ispupenja (jezgra) je oko 4 KPC (13.000 SG). Jasno se uoava sredinja ravan simetrije (galaktika ravan), koja lei u mlenom putu i simetrino deli galaksiju. Parsek (PC) je astronomska jedinica za duinu i predstavlja udaljenost sa koje se velika poluosa zemljine

___________________________________________________

126 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

putanje, odnosno jedna astronomska jedinica, vidi pod uglom od 1" (jedna luna sekunda). Astronomska jedinica (AJ) je mera za duinu u astronomiji i jednaka je velikoj poluosi eliptike putanje Zemlje oko Sunca, odnosno, saglasno svojstvima elipse, srednjem rastojanju Zemlje od Sunca. Prema savremenim merenjima je 1 AJ = 149.597.870,5 km, to predstavlja duinu od priblino 149.600.000 km. Prorauni pokazuju da vai: 1 PC = 3.262 SG = 206.265 AJ = 30,86101 2 km, gde je SG svetlosna godina tj. put koji svetlost pree u vakuumu za godinu dana (1 SG = 9,46 101 2 km).

Slika 39. Sunce se nalazi skoro u galaktikoj ravni, sa unutranje strane tzv. Orionovog kraka (vidi sliku 39). Tamno prostranstvo nonog neba je ono to vidimo kada gledamo upravno na galaktiku ravan. Na osnovu razliitih mernih metoda i raspodele galaktikih objekata, utvreno je da se Sunce nalazi 8 do 10 KPC od centra galaksije. Na osnovu naina kretanja

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

127

galaktikih objekata i analize radiozraenja, koje dolazi iz raznih pravaca, smatra se da je najverovatnija udaljenost Sunca od sredita galaksije oko 8,5 KPC (28000 SG) (vidi sliku 40.).

Slika 40. Ovakva saznanja konano su opovrgla shvatanja da Sunce ima privilegovani poloaj u galaksiji, pa i u kosmosu. Udaljenost Sunca od jezgra galaksije povoljno je uticala na razvoj ivota na Zemlji. Naime, koncentracija zvezda u galaktikom jezgru je ogromna, tako da je i smrtnosni deo njihovog elektromagnetskog zraenja (UV, gama i X) tamo viestruko intenzivniji od zraenja samog Sunca ili zraenja na mestu gde se ono nalazi.

___________________________________________________

128 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Procenjuje se da je u Galaksiji prisutno izmeu sto i trista milijardi zvezda. Skoro 90% vidljive mase nalazi se u sferi poluprenika Suneve orbite oko centra galaksije. Objekti galaktikog diska rotiraju, skoro po krunim putanjama, oko galaktikog sredita. Najvea koncentracija zvezda u galaktikom disku je na rastojanju do 10 KPC od sredita galaksije. Sa udaljavanjem od centra, zapaa se opadanje ove koncentracije. Treba imati u vidu da se zvezde uglavnom javljaju kao dvojne, viestruke,ili u jatima. Disk je okruen sfernim haloom u kome se nalaze zvezde koje veinom imaju masu 0,85 M .Po haotino rasporeenim, jako izduenim eliptikim putanjama one rotiraju, uglavnom oko centra galaksije, brzinama 50150 km/s. Spoljanji deo galaksije je korona, koja se protee do 100 KPC od galaktikog centra. Naa galaksija rotira oko ose simetrije, koja je normalna na galaktiku ravan, u smeru kazaljke na satu, posmatrano sa severnog galaktikog pola. Analize Doplerovih pomaka spektralnih linija galaksije pokazale su da se objekti spiralne strukture (zvezde, oblaci meuzvezdanog gasa), kreu oko centra po skoro krunim putanjama, ali razliitim ugaonim brzinama (vidi sliku 41.).

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

129

Slika 41. Ugaona brzina u centralnim delovima galaksije je konstantna, tj. tu galaksija strukture opada. Brzina kojom se Sunce kree oko galakrikog centra utvrena je na osnovu kretanja u odnosu na vangalaktike magline, koje ne uestvuju u kretanju oko galaksije. Sunce krui oko galaktikog centra brzinom od oko 230 km/s (828.000 km/h). Iako se, sa stanovita zemaljskih pojmova, radi o jako velikoj brzini, Suncu je potrebno 230 miliona godina da napravi pun krug oko sredita galaksije. Ovaj vremenski interval poznat je kao galaktika godina (vidi sliku 42.). rotira kao kruto telo. Sa udaljavanjem od centra, ugaona brzina rotacije spiralne

___________________________________________________

130 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Slika 42. Sunce ne lei ba u samoj galaktikoj ravni. Ono je danas u odnosu na nju pomereno na severnu stranu za oko 8 PC (oko 26 SG). Jasno je da je ovo odstupanje na galaktikoj skali rastojanja zanemarljivo malo. Pa ipak, zbog takvog poloaja, u toku svog krunog kretanja oko Galaktikog centra, ono kao da se ljulja gore -dole (vidi sliku 43.).

Slika 43.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

131

Istraivanja su pokazala da Sunce periodino prolazi kroz galaktiku ravan. Inae, slina kretanja imaju i druge zvezde koje se nalaze u blizini galaktike ravni. Period ovakvog ljuljanja Sunca na orbiti oko galaktikog centra je oko 33 miliona godina. Meni izgleda logino da je ovakva vrsta kretanja posledica rotacije Sunca oko uzdune ose Orionovog kraka u kome se Sunce nalazi (vidi sliku 44.).

Slika 44. To bi znailo da se Sunce oko centra Galaksije kree po jednoj zavojnici ili helikoidi koja je zatvorena u krug. Iz datih podataka proizilazi da se Sunce 3,5 puta okrene oko uzdune

___________________________________________________

132 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

ose Orionovog kraka, tj. 7 puta proe kroz galakriku ravan, dok napravi ceo obrt oko galaktikog centra. Tokom okretanja oko uzdune ose Orionovog kraka, Sunce se u jednom delu pribliava galaktikom jezgru, a u drugom se udaljava od galaktikog jezgra, prolazei kroz svoj najdalji i najblii poloaj od galaktikog jezgra. Poto se to kretanje Sunca odvija uz nezaobilazni galaktiki vetar i zraenje, to istovremeno znai da e i Sunce menjati svoju temperaturu u zavisnosti od toga gde se nalazi i kuda ide. Kada je najblie galaktikom jezgru, i kada prolazi kroz galaktiku ravan, temperatura e mu biti sigurno via nego kada je na suprotnoj strani, kada je najdalje od galaktikog jezgra. Kada je izmeu ta dva poloaja, opet e mu se razlikovati temperatura. U sluaju kad se udaljava od galaktikog jezgra i kada bei od galaktikog vetra, temperatura e mu padati, a kada na suprotnoj strani pone da se pribliava galaktikom jezgru i da nalee na galaktiki vetar, temperatura e mu rasti. To automatski znai da e se u skladu sa time menjati i njegova aktivnost. Ali to su vrlo spore promene, kako videsmo jedan ciklus traje oko 66 miliona godina. Ali, ta bi mogao biti razlog za ciklus od 11,2 godine? Prvi razlog mogao bi biti da se po tom istom ciklusu menja intenzitet galaktikog zraenja i galaktikog vetra.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

133

Drugi razlog moglo bi biti to to Sagitarujusovog krak ekranira ili zaklanja Sunce po takvom ciklusu (baci pogled na sliku 44.). To bi bila, da kaemo, delimina pomraenja galaktikog jezgra. Ako na, Orionov krak, rotira oko svoje uzdune ose, onda to rade i svi drugi kraci, pa i Sagitarijusov, koji je blii galaktikom jezgru, pa tako moe razliito zaklanjati galaktiko jezgro. Trei razlog moglo bi biti kretanje Sunca po zavojnici koja se namotava oko velike zavojnice, a iji bi uzrok bio postojanje jo jedne zvezde koja sa Suncem ini binarni sistem. Dalja paljiva osmatranja sigurno e nas jednog dana dovesti do otkria ta je tano uzrok uoenog ciklusa Sunevih aktivnosti. Ipak, elim ovde da naglasim da kretanje zvezda vrlo bitno utie na njihov ivot, a videemo ubrzo, i na njihovu sudbinu.

___________________________________________________

134 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

135

UTICAJ KRETANJA ZVEZDE NA NJEN IVOT I SUDBINU Da bismo pravilno shvatili uticaj kretanja jedne zvezde na njen ivot, vratiu vas na fenomen zvezdanog vetra. Zvezdani vetar je, kako smo ve videli, posledica toga to zvezda antigravitaciono odbacuje isparenu fotosfersku supstancu. Temperatura tih molekula se poveava sa ubrzavanjem, to je ono to ve znamo iz molekularno-kinetike teorije gasova, vea brzina znai i vea temperatura. Ali molekularno-kinetika teorija gasova nam nije objasnila pravi razlog za to. Kako to temperatura uzrokuje brzinu? Kako brzina uzrokuje temperaturu? Osnovna neophodnost je postojanje gravitacionog polja. Sve to je molekularno-kinetika teorija gasova opisala odvija se u gravitacionom polju Zemlje. Zvezdani vetar se raa i postoji u gravitacionom polju zvezde. Temperatura tela je faktor koji menja, videli smo ve kako, kvantitet i kvalitet mase tog tela. Promena brzine tela znai postojanje ubzranja. Ubrzanje podrazumeva dejstvo sile. U gravitacionom polju nekog tela gravitaciona sila privlai sva tela sa privlanom masom, a antigravitaciona sila odbija sva tela sa odbojnom masom.

___________________________________________________

136 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Dakle, temperatura jednog tela, koje se nalazi u gravitacionom polju drugog tela, odluuje o tome da li e ono biti gravitaciono privlaeno ili antigravitaciono odbijano. Poto molekuli isparene fotosferske supstance imaju odbojnu masu, njih antigravitaciona sila odbija od zvezde i tako se njihova brzina poveava. Sa poveanjem brzine njihova temperatura se poveava, a time se i njihova masena odbojnost kvantitativno poveava, pa na njih deluje jo vea antigravitaciona sila odbijanja. Tako dolazi do sve vee brzine i sve vee temperature zvezdanog vetra sa udaljavanjem od povrine zvezde. Naravno, obrnuta zavisnost antigravitacione sile od kvadrata rastojanja dovodi jednog trenutka do postizanja maksimalne brzine i maksimalne temperature, posle ega sledi postepeni pad, i brzine i temperature. Dakle, temperatura preko antigravitacione sile poveava brzinu kojom se molekuli fotosferske pare udaljavaju od zvezde. To je odgovor na pitanje kako temperatura poveava brzinu. Sad moramo do kraja ogoliti mehanizam kako brzina poveava temperaturu. U stvari, brzina nije faktor koji poveava temperaturu, faktor je promena brzine ili ubrzanje koje je posledica dejstva

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

137

antigravitacione sile. ta se zaista dogaa tokom dejstva sile na telo? Ovo je krajnje fundamentalno pitanje u fizici i odgovor mora biti potpuno razumljiv i logian. Kada sila dejstvuje na neko telo, ona vri rad nad njim. Rad koji sila izvri nad telom se rasporeuje na tri dela. Drugi deo se troi na promenu (poveanje) kinetike energije tela, jer mu se promenila (poveala) brzina. Trei deo se troi na promenu potencijalne energije, jer mu se menja poloaj u polju sile. Prvi, i za nas najinteresantniji deo, troi se na savladavanje inercije tela. ta je inercija? Fizika kae da je to osobina tela da se protivi promeni stanja svog kretanja. Logino je da ta osobina tela poiva na konkretnom fizikom razlogu. Ako sila deluje na telo, a telo se opire dejstvu te sile, to logino znai da se tu pojavljuje neka sila koja je suprotnog dejstva. Poto u ovo detaljno razraivati kasnije, sada u rei samo to da je inercija posledica interakcije fizikog tela sa fizikim prostorom. Da bih bio potpuno razumljiv, rei u da izmeu fizikog tela i fizikog prostora postoji trenje. Gde god postoji trenje, postoji i zagrevanje tj. promena temperature. Dakle, prvi deo rada, koji sila vri nad telom, troi se na savladavanje inercije, odnosno trenja izmeu tela i prostora, to uzrokuje promenu unutranje energije i tela i prostora. Ovde

___________________________________________________

138 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

nas interesuje samo promena unutranje energije tela, a to znai u krajnjem ishodu, da se temperatura tela poveava na raun onog dela rada sile nad telom, koji savladava inerciju. Zakon zadovoljen. Dakle, antigravitaciona sila koja vri rad nad molekulima isparene fotosferske supstance, jedan deo rada troi na poveanje temperature tih molekula, usled postojanja trenja izmeu molekula i prostora. I to je sutina odgovora kako promena brzine izaziva promenu temperature. Da se podsetimo jo neega. Kada je brzina tela nepromenljiva, i po pravcu i po intenzitetu, onda kaemo da je to inercijalno kretanje. Za inercijalno kretanje vai da je brzina konstantna, a to onda znai da je i tempreratura konstantna. Ali ... mi u svemiru nigde nemamo inercijalno kretanje. Sve se okree i oko sebe i oko neega. Neinercijalno kretanje podrazuvema i rotaciju, jer se tu menja pravac brzine, iako intenzitet ostaje isti. Rotacija je posledica postojanja centripetalne sile, a njenu ulogu u svemiru igra gravitacija. Dakle, sva tela koja rotiraju oko sebe ili oko nekog drugog tela su u neprestanom trenju sa fizikim prostorom i samim tim u neprestanom procesu zagrevanja. Sve ovo to smo do sada rekli vai i za zvezde, kao nebeska tela. odranja energije je sada u potpunosti

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

139

Rotacija zvezde oko svoje ose, kao i rotacija zvezde oko centra mase dvojnog ili viestrukog sistema, kao i rotacija oko centra galaksije, uzrokuje zagrevanje zvezde. Postojea astrofizika ovo ne poznaje! Nova astrofizika mora u sebi da sadri i ovaj mehanizam poveanja temperature zvezda. Ako se nabroje inioci koji odreuju temperaturu jedne zvezde, onda to izgleda ovako: 1. Gravitaciono saimanje zvezde. Ono je odreeno koliinom supstance i njenom temperaturom. Ta ukupna masa gravitaciono saima zvezdu sve dok ne doe do uravnoteenja sa silom anitigravitacionog odbijanja, ije je ishodite u centralnoj upljini same zvezde. to je privlana masa zvezde vea, to je i saimanje vee, pa su vei i pritisak i gustina i temperatura supstance zvezde. To onda bre gubi svoju supstancu. Kada znai da je gubljenje isparavanje zvezde kroz zvezdani vetar jae, odnosno zvezda znaajnije supstance dovede do slabljenja gravitacionog saimanja, pae temperatura zvezde, zvezdani vetar e oslabiti i u celini zvezda e izgubiti na svom sjaju (luminoznosti). Dakle, jasno je da vea temperatura zvezde znai vei sjaj (luminoznost), ali i krai ivotni vek. Naravno, to je poetna koliina supstance zvezde vea, to e i njen ivot i sjaj biti dui. 2. Poluprenik zvezde i ugaona brzina rotacije oko sopstvene ose. to je vea koliina supstance koju zvezda

___________________________________________________

140 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

sadri, to je i njen poluprenik vei. Znai, vei poluprenik uzrokuje vee gravitaciono saimanje, tj. veu temperaturu, itd. Ista ugaona brzina rotacije oko sopstvene ose za dve zvezde razliitog poluprenika uzrokovae vee zagrevanje za zvezdu veeg poluprenika. Ali to zagrevanje, usled rotacije oko svoje ose, moe obezbediti vei sjaj (luminoznost) jednoj zvezdi, ukoliko bre rotira, od druge zvezde koja sprije rotira, a pri tome su zvezde iste veliine, tj. koliine supstance. Samim tim e i duina ivota te dve zvezde biti razliita. Diferencijalna rotacija samih zvezda je i posledica tog trenja zvezde o prostor. 3. Rastojanje od centra mase sistema i brzina okretanja oko njega. Zvezde se uglavnom javljaju u binarnim ili viestrukim sistemima. To znai da e zvezda koja se bre okree oko centra mase svog sistema imati viu temperaturu od iste takve zvezde koja se sporije okree oko centra mase slinog sistema. Manje rastojanje od centra mase znai i bru rotaciju celog sistema, ali i vee zagrevanje zvezde pod dejstvom zvezdanog vetra drugih lanova sistema. 4. Rastojanje od centra galaksije. Videli smo da galaktiko jezgro rotira kao kruto telo, i to veom brzinom od svojih krakova, to i dovodi do spiralnog izgleda galaksija. to je zvezda dalje od centra galaksije, to je manja njena brzina rotacije oko njega, pa je i njeno zagrevanje iz tih razloga manje. Koncentracija zvezda se poveava sa pribliavanjem galaktikom centru, a to znai da je i galaktiki vetar sve jai,

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

141

da vie zagreva zvezde koje su mu blie od onih koje su mu dalje. Dakle, zvezda blia galaktikom centru imae viu temperaturu i vei sjaj (luminoznost) od iste takve zvezde koja se nalazi dalje od galaktikog centra. Intenzivni galaktiki vetar u njenom jezgru, koji potie od zvezdanih vetrova zvezda galaktikog jezgra, jeste faktor koji svojom antigravitacionom prirodom iri galaksiju i udaljava sve zvezde meusobno. 5. Kretanje galaksije u skupu i superskupu galaksija. Galaksija rotira oko galaktike ose, ali i ona se kree velikom brzinom oko centra skupa galaksija, a skup galaksija oko centra superskupa galaksija. Superpozicija tih kretanja sa ve pomenutim kretanjima zvezde (oko svoje ose, oko centra sistema i oko centra galaksije) dodatno zagreva zvezdu, zbog velikih brzina kojima se kreu i same galaksije. 6. Hemijski sastav zvezde. Poto sve zvezde nisu istog hemijskog sastava, to znai da su neke od njih sazdane od tee, a neke od lake supstance. Tea supstanca izaziva vee gravitaciono saimanje, a i prilikom kretanja kroz prostor ostvaruje vee trenje sa prostorm, pa to logino znai da tee zvezde imaju veu temperaturu, veu luminoznost i intenzivniji vetar od lakih zvezda iste veliine i istih uslova kretanja. Takoe, supstanca teih zvezda se drugaije dezintegrie u zvezdanom vetru nego supstanca lakih zvezda, pa prema hemijskom sastavu zvezdanog vetra

___________________________________________________

142 Goran Miti

hemijskom sastavu.

UVOD U NOVU FIZIKU

moemo zakljuivati o teini zvezde, odnosno njenom 7. Intenzitet zvezdanog vetra. Kada svi prethodni inioci uine svoje i dovedu zvezdu do odreene temperature, onda nastali zvezdani vetar nastavlja da dodatno zagreva zvezdu, jer deo toplote zvezdane atmosfere pada na njenu fotosferu i dogreva je. I tako vidimo da brojni inioci utiu na odravanje temperature zvezde, a time utiu i na duinu njenog ivota. Ovakvi mehanizmi obezbeuju zvezdama mnogo, mnogo dui ivot od onog koji predvia postojea astrofizika.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

143

___________________________________________________

144 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

NASTANAK ZVEZDA Pitanje nastanka zvezda je fundamentalno pitanje u astrofizici. Da bismo doli do odgovora, poeu razmatranje ponavljajui jedan pasus koji sam ranije napisao. To je pasus o galaksijama i glasi: Galaksije predstavljaju gravitaciono ograniene zvezdane sisteme. Sastoje se od velikog broja zvezda i meuzvezdane supstance u obliku gasa i praine. U zavisnosti od tipa i veliine galaksije, broj zvezda u njima moe se kretati od nekoliko miliona do vie hiljada milijardi. Do danas je proueno vie hiljada najsjajnijih galaksija. One predstavljaju osnovni strukturni element za jo krupnije asocijacije u kosmosu skupove i superskupove galaksija. Dakle, mesto nastanka zvezda je galaksija. Ali galaksija je prilino veliko mesto, gde tano nastaju zvezde? Oigledno, tamo gde je koncentracija zvezda najvea, a to je galaktiko jezgro. Videli smo ve da galaktiko jezgro rotira bre od spoljanjeg dela galaksije i da se ponaa kompaktno, kao kruto telo. Gravitacija i antigravitacija su sile koje ga ine tako kompaktnim. antigravitacija Gravitacija spreava spreava kolaps rasipanje zvezda, da a je jezgra. Vidimo

antigravitacija ak dominantnija, jer se sve zvezde meusobno udaljavaju uprkos gravitacionom privlaenju. Antigravitacija,

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

145

koja je izvor zvezdanih vetrova, a time i galaktikog vetra, iri galaksiju, ali i itav svemir. Znai i u galaksiji i u galaktikom jezgru dominira antigravitacija. Ali srce antigravitacije u galaktikom jezgru je opet gravitacija. Dakle, u srcu galaktikog jezgra postoji ogromna zvezda. Tu zvezdu moemo nazvati galaktika majka. Galaktika majka raa celu galaksiju, ona je majka svih zvezda galaksije. Naravno, ako galaktika majka rodi suvie velike zvezde, onda te velike zvezde raaju manje zvezde. To je mehanizam nastanka binarnih i viestrukih sistema zvezda, kao i zvezdanih jata. Dakle, zvezde nastaju od veih zvezda, tj. vee zvezde raaju manje zvezde. To je nain! Postavlja se pitanje, dokle to moe da ide i u jednom i u drugom smeru? U smeru smanjivanja zvezda to ide sve dotle dok zvezde vie nisu u stanju da raaju nove zvezde. Kada se to desi, onda zvezde raaju planete, komete, asteroide i sve drugo to ini jedan sistem oko zvezde. O tome u opirnije pisati kasnije. U smeru poveavanja zvezda takoe mora postojati granica. Ako je zvezde galaksije porodila galaktika majka, onda logika govori da je brojne galaktike majke porodila majka skupa galaksija. Brojne majke skupa galaksija je porodila majka superskupa galaksija. Brojne majke superskupa galaksije je porodila Kosmika Majka.

___________________________________________________

146 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Kosmika Majka je prvoformirana zvezda koja je objedinjavala celokupnu materiju kosmosa. Ta ogromna lopta (sveukupne) materije se gravitacionim saimanjem zagrejala do usijanja i u jednom trenutku zapoela stvaranje kosmosa kroz proces raanja zvezda manjih od sebe. Mogu je i drugaiji scenario. Od sveukupne kosmike materije mogla je nastati ne jedna, nego veliki broj gigantskih zvezda, majke superskupova galaksija, koje su onda posle svog usijanja poele da raaju kosmos, kakav danas vidimo. Odlian primer za nastanak zvezda su zvezdana jata. Zvezdana jata sadre veliki broj zvezda koji varira izmeu nekoliko hiljada, u sluaju otvorenih, i nekoliko miliona u sluaju globularnih jata. Sve te zvezde roene su gotovo u isto vreme, imaju istu starost, i isti hemijski sastav, tj. metalinost. Velika zvezda koja je majka zvezdanog jata se zagrejala do take kljuanja. Kada je prokljuala a kljuanje je isparavanje po itavoj zapremini - dolo je od njene eksplozije usled antigravitacije. Od razbacane usijane magme gravitacija je oformila nove manje zvezde, koje su nastavile da ive u gravitaciono ogranienom sistemu, koji zovemo zvezdano jato. Naravno, zvezdani vetrovi tih zvezda izazivaju irenje zvezdanog jata, saglasno optem irenju kosmosa. Datiranje globularnih jata veoma je vano u astronomiji, jer su to najstariji poznati objekti u univerzumu. Njihova starost se danas procenjuje na 13 do 16 milijardi godina, to

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

147

savremenu kosmologiju dovodi u zabunu: ta cifra je via od opteprihvaenih procena starosti univerzuma. Reenje ovog problema danas nije na vidiku, ali ono bi moglo ozbiljno da poremeti teoriju evolucije zvezda i kosmoloke modele. Ovaj citat je iz knjige Raanje, ivot i smrt zvezda iji su autori Nikolas (Montmerle). On upravo potvruje ono to ja kaem, da je univerzum mnogo stariji nego to smo mislili, jer zvezde mnogo due ive nego to smo mislili. Pogrena ideja fuzije, kao izvora energije zvezda, dovela nas je i do pogrenih odrednica vremenskog trajanja zvezda, a samim tim i do pogrene procene starosti itavog univerzuma. A sada, elim da se detaljnije pozabavim pitanjem hemijskog sastava zvezda, tj. njihovom metalinou. Vidimo da postoje zvezde razliitog hemijskog sastava, tj. njih sainjava magma razliite teine. ta se tu i zato dogaa? Da bismo to razumeli, analiziraemo jednu veliku zvezdu koja raa generaciju manjih zvezda od sebe. Kakav god da je njen hemijski sastav, vai univerzalna zakonitost. Poto je zvezda usijana, ali tena magma, u njoj dolazi do raslojavanja magme po hemijskoj teini. U povrinskom sloju se nalazi najlaka magma, a kako idemo u dubinu, slojevi su od sve tee i tee magme. Prankos (Prancos) i Tijeri Monmerl

___________________________________________________

148 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Poslednji sloj ili sloj oko centralne upljine u zvezdi sastoji se od hemijske najtee magme. Svi slojevi su pod pritiskom, unutranji pod pritiskom teine slojeva iznad njih, a povrinski pod dejstvom gravitacije unutranjih slojeva. Hemijska teina magme svakog sloja, u kombinaciji sa pritiskom pod kojim se nalazi taj sloj, odreuje taku kljuanja magme tog sloja. Naravno da povrinski sloj magme, koja je najlaka i pod najmanjim pritiskom, ima najniu taku kljuanja. Kada prokljua povrinski sloj magme zvezde, dolazi do njegovog odbacivanja u antigravitacionoj eksploziji. Zvezde koje nastanu od razbacane magme tog sloja, bie u klasi najlakih zvezda potomaka. Ta ekspolozija povrinskog sloja izaziva sabijanje, tj. poveavanje pritiska, a time i temperature slojeva koji su bili ispod povrinskog. Poto sada oko ogoljene zvezde postoji itava klasa najlakih zvezda, dolazi do sukoba zvezdanih vetrova majinske zvezde i zvezda erki. To uzrokuje udaljavanje zvezda erki, ali i postojanje pritiska na zvezdu majku. Kako se zvezde erke udaljavaju od majke, tako e i pritisak na novi povrinski sloj zvezde majke slabiti. U jednom trenutku stvorie se uslovi da prokljua sadanji povrinski sloj magme zvezde majke i to e izazvati njegovo odbacivanje u antigravitacionoj eksploziji. Zvezde koje nastanu od razbacane magme ovog sloja bie u klasi neto teih zvezda potomaka.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

149

Proces se ponavlja kao i posle eksplozije prvog sloja, i kad se steknu uslovi da prokljua najnoviji povrinski sloj magme, doi e do njegove eksplozije, kada e se stvoriti klasa jo teih zvezda potomaka. Tako e eksplodirati, posle razliitih perioda vremena, sloj za slojem zvezde, pravei sve teu i teu klasu zvezda potomaka, sve dok ostatak zvezde majke ne postane dovoljno mrav da se vie ne moe postii kljuanje povrinskog sloja magme. Tako e, posle niza odbacivanja supstance, zvezda majka doiveti stabilnost i ui u relativno mirni period svog ivota. Ovakav mehanizam nastajanja teinski razliitih klasa zvezda potomaka u priblino koncentrinim sferama, trebalo bi da moe da se detektuje posmatranjima zvezdanih jata. Naravno, u svim tim eksplozijama slojeva zvezdane magme, ne treba oekivati matematiku preciznost i simetriju. Fizika je nauka koja opisuje realnost koja nas okruuje, a tu uvek ima odstupanja od idealnih oekivanja i predvianja. Realno mogui scenario je i sledei: da zbog diferencijalne rotacije samog povrinskog sloja magme na zvezdi doe do kljuanja magme, prvo u ekvatorijalnom pojasu, to bi dovelo do eksplozija samo u tom pojasu i irenja zvezda potomaka u ekvatorijalnoj ravni zvezde majke. Tek posle toga bi dolo do kljuanja kompletnog povrinskog sloja i eksplozije koja bi sferno simetrino odbacila zvezde potomke.

___________________________________________________

150 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Ovakav obrazac irenja zvezda potomaka upravo imamo kod galaksija, koje su pljosnate i ire se u galaktikoj ravni, to je i ekvatorijalna ravan galaktike majke. Ova logika nas dovodi do zakljuka da bi zvezde oboda galaksije trebalo da budu od najlake supstance, a da se sa pribliavanjem galaktikom centru teina supstance zvezda poveava. To isto bi trebalo da vai i u sluaju zvezdanih jata, s tim to kod jata imamo sferno simetrino, a ne i ravansko irenje.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

151

___________________________________________________

152 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

UZROK ROTACIJE NEBESKIH TELA

Nama, ljudima, nije bilo teko da primetimo da Sunce i Mesec krue oko Zemlje. Zatim smo to isto ustanovili i za zvezde. Onda je tu sliku pokvario Kopernik svojom knjigom "Nova astronomija" kojom je objasnio da se i Zemlja okree, i oko svoje ose i oko Sunca. Oko Zemlje se jedino kree Mesec. Sva dalja astronomska posmatranja su pokazivala da sva nebeska tela rotiraju i oko svoje ose i oko nekog centra rotacije. Jednostavno reeno, rotacija je univerzalni zakon u univerzumu. A taj zakon mora da poiva na nekom uzroku. Kada bih se alio, mogao bih da kaem sledee: "Rotacija nebeskih tela je posledica svojstva istih da svoju radoznalost zadovoljavaju neprestano etajui i gledajui ta se oko njih deava". Dobar pokuaj, zar ne? Videli smo ve da zvezde nastaju od veih zvezda. Rotaciju zvezda potomaka mnogo je lake objasniti ako je zvezda predak ve sama rotirala. Ali, kako je uopte dolo do toga da zvezde ponu da rotiraju? Je li Kosmika Majka rotirala oko svoje ose? Ili: jesu li majke superskupova galaksija rotirale oko svoje ose? Mogu ja da kaem i sledee: nehomogen raspored materije u prostoru oko zvezda, prilikom njihovog formiranja od raspoloive kosmike materije, koju su privlaile monom gravitacijom, dovodio je do takvog padanja materije na njih, da

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

153

je prouzrokovao obrtni momenat. Pri tome treba pretpostaviti da je padanje materije bilo takvo da je favorizovalo obrtni momenat u jednom smeru. Ipak, za mene ovakva objanjenja nisu prihvatljiva. Ja u poi od pretpostavke da je formiranje, bilo Kosmike Majke, bilo majki superskupova galaksija, bilo takvo da nije dovelo do rotacije oko svoje ose. Dakle, nagomilane situacija materije je se sledea. zagreva Ogromna usled koliina gravitacionog

saimanja i dovodi do formiranja slojeva uarene i tene magme ija se teina poveava idui od povrine ka centru. Tako nastala zvezda nema kretanje, ni oko sebe, niti oko neeg drugog. Kada gravitaciono saimanje dovede povrinski sloj magme do take kljuanja, desie se prva antigravitaciona eksplozija sa odbacivanjem magme prvog sloja u okolni prostor. Svi ti delovi magme bie odbacivani u radijalnim pravcima i to sferno simetrino, tj. u svim moguim pravcima u prostoru. Eksplozija je svim tim delovima magme dala linearno ubrzanje, odnosno neku linearnu brzinu. Logino je pretpostaviti da je pre formiranja sfernog oblika tih delova magme, koje nastaje usled dejstva gravitacije, njihov oblik u poetku bio proizvoljno nepravilan. Taj period, koji deo odbaene magme provodi u nepravilnom obliku, od sutinske je vanosti za nae razmatranje. Imamo, dakle, magmu

___________________________________________________

154 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

nepravilnog oblika koja se udaljava od zvezde pretka, tj. ima linearnu brzinu. ta se onda tu sve dogaa? Dogaa se vie stvari u isto vreme. Prva stvar je da vetar zvezde pretka vri razliit pritisak na razne delove nepravilne magme. To uzrokuje formiranje sprega sila koji pokree rotaciju oko centra mase. Druga stvar je da zvezdani vetar i zraenje zvezde pretka razliito zagrevaju delove nepravilne magme. Osunane delove vie nego delove u senci, kao i deblje delove vie nego tanje, zbog razlike u veliini prijemne povrine. Trea stvar je da se deblji i tanji delovi magme razliito hlade, deblji sporije od tanjih. Smanjenje temperature uzrokuje poveanje mase. Poveanje mase znai poveanje inercije, a poveanje inercije znai vee trenje o prostor. To razliito trenje o prostor razliitih delova nepravilne magme formira spreg sila koji pokree rotaciju oko ose kroz centar mase. Zbog razliite mase razliitih delova nepravilne magme, ubrzanje koje je posledica eksplozije, daje razliite brzine raznim delovima (manjim vee od krupnijih). To takoe stvara spreg sila za rotaciju oko centra mase. Sva ova dejstva se superponiraju i magma nepravilnog oblika poinje da rotira oko ose koja prolazi kroz centar njene mase.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

155

Naravno, ova situacija traje samo odreeno vreme, jer gravitacija ini svoje i nepravilni oblik magme pretvara u loptu. Sada imamo efekat koji nam je poznat iz umetnikog klizanja na ledu. Kliza ili klizaica zaponu okretanje oko sebe sa rairenim rukama i jednom nogom (druga noga je osa rotacije). Pri tome ugaona brzina rotacije nije velika. Ali, kada oni prikupe ruke uz telo, a nogu uz nogu, dolazi do poveanja ugaone brzine rotacije. To je posledica zakona odranja momenta impulsa. To isto se dogaa i prilikom prelaska magme iz nepravilnog oblika u oblik lopte. Ta transformacija oblika izaziva poveanje ugaone brzine. I tako mi od zvezde pretka, koja je bila bez linearnog kretanja i rotacije oko svoje ose, dobismo zvezde potomke sa linearnim kretanjem i rotacijom oko svoje ose. Novonastala situacija izgleda ovako. Zvezda predak, koja se nije kretala i nije imala rotaciju oko svoje ose, sada je sferno simetrino okruena svojim zvezdama potomcima, koje se kreu radijalno linearno pri svom udaljavanju od zvezde pretka i istovremeno rotiraju oko svoje ose. Pri tome e manje zvezde potomci imati veu i linearnu brzinu i ugaonu brzinu rotacije oko svoje ose od veih zvezda potomaka. Zapazimo da zvezde potomci ne krue oko zvezde pretka. Kada e doi do toga, i kako?

___________________________________________________

156 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Do rotacije zvezda potomaka oko zvezde pretka doi e kada zvezde sa rotacijom oko svoje ose ponu da raaju svoje potomstvo. Kako to izgleda? Posmatrajmo jednu zvezdu koja se kree linearno i rotira oko svoje ose. Linearno kretanje je u poetku bilo ubrzano, a onda je prelo u kretanje sa konstantnom brzinom. To znai da je linearno kretanje zvezde samo u poetku bilo faktor njenog dodatnog zagrevanja. Po formiranju rotacionog kretanja oko svoje ose, ono postaje stalni faktor dodatnog zagrevanja zvezde jer je to neinercijalno kretanje (pravac i smer brzine se stalno menjaju). Prilkom rotacije oko svoje ose zvezda ima najveu perifernu brzinu na svom ekvatoru, a najmanju na svojim polovima. To znai da e se povrinski sloj magme najvie zagrevati na ekvatorijalnom pojasu i da e do kljuanja magme tu najlake i najbre doi. Eksplozija ekvatorijalnog pojasa magme dovodi do izbacivanja delova magme u ekvatorijalnoj ravni zvezde. Dakle, zvezda koja rotira oko svoje ose stvarae svoje zvezde potomke uglavnom u svojoj ekvatorijalnoj ravni. irenje zvezda potomaka e se i odvijati u toj ravni. Ali prilikom odbacivanja delova magme iz ekvatorijalnog pojasa, svaki taj deo magme ima ve postojeu perifernu brzinu koja je normalana na pravac brzine udaljavanja od zvezde pretka. Superpozicija te dve brzine dovodi do kretanja zvezde

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

157

potomka po spiralnoj putanji, u ekvatorijalnoj ravni, oko zvezde pretka. Rastojanje izmeu krakova spirale se vremenom sve vie smanjuje i postepeno prelazi u elipsu kojom se potomak kree oko pretka. Naravno da e i ovaj potomak imati rotaciju oko svoje ose. I tako smo od zvezde pretka koja je imala pravolinijsko kretanje i rotaciju oko svoje ose, sada doli do zvezda potomaka koje rotiraju oko zvezde pretka po eliptinim putanjama u njenoj ekvatorijalnoj ravni i takoe imaju rotaciju oko svoje ose. Eliptine putanje zvezda potomaka, pri rotaciji oko zvezde pretka, posledica su kretanja zvezde pretka, bilo linearnog, ili takoe eliptinog (oko svog pretka). Idealna krunica, kao kriva, po kojoj potomak krui oko pretka, bila bi mogua samo u sluaju kada predak nema drugo kretanje osim rotacije oko svoje ose. Naravno, to je linearna brzina pretka vea, to e elipsa po kojoj krui potomak biti spljotenija, tj. razlika izmeu duina poluosa elipse bie vea. Naglaavam jo jednom da zvezda koja ne rotira oko svoje ose stvara svoje potomke sferno simetrino oko sebe i oni ne rotiraju oko nje, a zvezda koja rotira oko svoje ose stvara svoje potomke preteno ravanski simetrino u svojoj ekvatorijalnoj ravni i oni rotiraju oko nje. Primenjujui ovu logiku na ono to vidimo u kosmosu, moemo zakljuiti da su galaktike majke zvezde koje rotiraju oko svoje ose. Takoe

___________________________________________________

158 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

moda moemo zakjluiti da su globularna jata, kao najstariji i najdalji poznati objekti u kosmosu, nastala od zvezda koje nisu rotirale oko svoje ose. A te zvezde, koje nisu rotirale oko svoje ose, jesu prvoformirane zvezde, one su zapoele stvaranje kosmosa kakvog ga danas vidimo.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

159

___________________________________________________

160 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

ODRAVANJE ROTACIJE NEBESKIH TELA Videli smo kako je dolo do sveopte rotacije nebeskih tela, i oko svoje ose i oko svog pretka. Pitanje koje se sada logino namee je: kako se te rotacije odravaju? Rotacija je po svojoj prirodi neinercijalno kretanje i izvor je dodatnog zagrevanja zbog trenja o prostor. To stalno trenje o prostor bi vremenom trebalo da dovede do zaustavljanja rotacije, ali mi vidimo da se to nije dogodilo. Uprkos velikoj starosti svih nebeskih tela, ona i dalje rotiraju oko svoje ose i oko svog pretka. Koji i kakav je to mehanizam koji omoguava odravanje jednom zapoete rotacije? U osnovi svega lei proces zagrevanja univerzuma. Od paljenja prve, ili prvih zvezda, zapoeo je i proces zagrevanja. Sa umnoavanjem broja zvezda taj se proces zagrevanja sve vie pojaavao, a time je zapoet i proces irenja univerzuma. Sva se tela na toploti ire, pa i sam univerzum kao celina. Zagrevanje, preko dejstva antigravitacije, udaljava potomke prve generacije od pretka, ali ih udaljava i meusobno. Zatim nastaju nove generacije potomaka i obrazac se ponavlja, udaljavanje od pretka kao i meusobno udaljavanje. Sa prvom generacijom predaka pojavila se rotacija oko svoje ose, a sa drugom i rotacija oko pretka i oko svoje ose.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

161

Predak koji se kree, bilo linearno bilo po nekoj krivoj, povlai sa sobom svoje potomke koji rotiraju oko njega, ubrzava ih i pretvara njihove putanje u elipse. Tako samo kretanje pretka odrava ili ak ubrzava rotaciju njegovih potomaka oko sebe. Kada posmatramo potomka koji krui oko pretka, ijem je zraenju i vetru izloen, logino moemo zakljuiti da je njegova ozraena strana sigurno neto toplija od strane koja je u senci. Razlika u temperaturi znai i razliku u masi. Hladnija strana je tea, tj. inertnija, i ona vie tare o prostor nego toplija. Ta nejednakost trenja o prostor hladnije i toplije strane potomaka stvara stalno dodatni obrtni moment koji odrava rotaciju potomaka oko svoje ose. Stalni dodatni obrtni moment stvara i razliito

gravitaciono delovanje pretka na bokove potomka, i to tako da je jae privuen bok gde deo potomka iz senke prelazi u ozraeni deo, od boka gde ozraeni deo prelazi u senku. Uzrok je razlika u temperaturi bokova a samim tim i razlika u masi (vidi sliku 45.).

___________________________________________________

162 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Slika 45. Sa slike vidimo da je efekat "duvanja vetra" pretka takav da on doprinosi i odravanju rotacije potomka oko pretka i odravanju rotacije potomka oko svoje ose. Logika dogaanja nam govori da je privilegovani smer rotacije predaka oko potomaka identian smeru rotacije pretka oko svoje ose. Privilegovani smer rotacije potomka oko svoje ose je onaj koji je suprotan smeru rotacije pretka oko svoje ose. Kako god da je sluaj, iz poznavanja smerova rotacija,

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

163

pretka oko svoje ose i potomka oko pretka i oko svojih osa, moemo izvesti zakljuke o kretanju pretka kroz prostor. Sam proces zagrevanja univerzuma dovodi do zagrevanja svih nebeskih tela, a time do pada njihove privlane mase. Zakon odranja impulsa i momenta impulsa obezbeuje da se smanjenje mase kompenzuje adekvatnim poveanjem brzine, linearne i ugaone. Tako navedeni mehanizmi obezbeuju da se rotacija nebeskih tela odrava od njihovog nastajanja do dananjih dana, a nastavie da je odravaju i u budunosti.

___________________________________________________

164 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

165

POETAK UNIVERZUMA Videli smo kako su kosmike majke poele stvaranje prve generacije zvezda. Videli smo kako je i zato dolo do sveopte rotacije nebeskih tela. Videli smo i kako se ta sveopta rotacija odrava. Hajde sada da pokuamo da dokuimo kako je dolo do formiranja kosmikih majki. Od ega i kako su one nastale? Prvo, neophodan preduslov za postojanje materijalnog univerzuma je postojanje fizikog prostora. Drugo, neophodan preduslov za nastanak materijalnog univerzuma je prisustvo energije kojom je fiziki prostor ispunjen. Fiziki prostor, ispunjen energijom, u jednom trenutku poeo je da stvara elementarne estice materije. Kada je njihova gustina postala znaajna, one su poele meusobno da interaguju i da stvaraju atome vodonika, najjednostavnijeg atoma u univerzumu. To je vreme kada je univerzum ekstremno hladan i mraan. Univerzum je mnogo hladniji od sadanja 3 K i zbog toga je privlana masa atoma vodonika mnogo vea od njegove dananje privlane mase. To je vreme kada caruje izuzetno snana gravitacija. Univerzum je mraan, jer na tako niskoj temperaturi atomi vodonika jedva da zrae ikakvo elektromagnetno zraenje.

___________________________________________________

166 Goran Miti

Neprekidno neprekidno stvaranje

UVOD U NOVU FIZIKU

Logika nam govori sledee stvari. atoma vodonika estica. zahteva stvaranje elementarnih Neprekidno

stvaranje elementarnih estica koje vri fiziki prostor zahteva i neprekidno dopunjavanje fizikog prostora energijom. Pitanje porekla energije, koja neprestano ispunjava fiziki prostor, jeste pitanje koje izlazi van domena fizike i pripada domenu metafizike. Vratimo se u fiziku ekstremno hladnog i mranog univerzuma u kome su nastali atomi vodonika. Izuzetno velika privlana masa ekstremno hladnih atoma vodonika generie vrlo snanu gravitacionu silu meu njima i oni poinju da se spajaju. Samo spajanje u molekule oslobaa energiju. U takvim temperaturnim uslovima, grupisanje atoma vodonika se vri kroz formiranje kristalne strukture, tj. vodonika u vrstom stanju. To je period kristalizacije univerzuma. Mali kristalii snano privlae okolne atome vodonika i vrlo brzo rastu. Kristali se meusobno gravitaciono privlae i spajanjem grade sve vee kristale. To je i period poetka laganog zagrevanja, jer se kinetika energija kristala, posle njihovog spajanja sudarom, pretvara u unutranju energiju novonastalog kristala. Taj proces spajanja kristala ide u smeru obrazovanja sve veih kristala, iji se broj smanjuje.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

167

Tako nastali ogromni kristali vodonika, u stalnom daljem porastu svoje veliine i mase, na koje neprekidno pada kia manjih kristala, u svom srcu zapoinju proces hladne fuzije. To znai da na tako niskoj temperaturi i pod uticajem ekstremno jake gravitacione sile, u svom srcu pretvaraju kristal vodonika i kristal helijuma. Kako spolja raste celokupni kristal vodonika, tako u njegovom srcu raste i kristal helijuma. Dalji porast mase itavog kristala dovee do nove hladne fuzije, kada e se u srcu kristala helijuma stvoriti kristal litijuma (Li). I to je proces koji e stvarati sve tee i tee elemente u srcu rastueg kristala. Kristal e izgledati kao glavica crnog luka sa slojevima od razliitih elemenata, ija teina raste od povrine ka centru. Naravno, gravitaciono saimanje neprestano zagreva itav kristal, a najvie njegovo srce. Logino je da e zagrevanje srca kristala u jednom trenutku dovesti do prekida procesa hladne fuzije. Formiranje jo teih elemenata e biti prekinuto, ali su ve stvoreni daleko tei elementi od onih koje smo mi do sada upoznali. Ta toplota stvorena gravitacionim saimanjem se prenosi na vie slojeve i kristal u celosti poinje da se zagreva. Zageva ga i neprekidna kia manjih kristala koji padaju na njega. Kristal poinje da zagreva prostor oko sebe i univerzum poinje da se zagreva, ali je to jo uvek ispod 0 K.

___________________________________________________

168 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Neprestano zagrevanje u jednom trenutku e dovesti temperaturu povrinskog sloja, od kristala vodonika, do temperature topljenja i "ubrzo" posle toga poee njegovo otapanje. Pojava vodonika u tenom stanju znai i pojavu konvekcije, tj. unutranjeg kretanja, i jo bolji prenos toplote ka samoj povrini. Kristalna kora od vrstog vodonika e se sve vie tanjiti i u jednom trenutku potpuno istopiti. Nastupie period kada je "topla" unutranjost kristala okruena dinovskim okeanom tenog vodonika. Gravitaciono saimanje se nastavlja, okean od tenog vodonika se sve vie zagreva i sve vie isparava. Dolazi do formiranja atmosfere od gasovitog vodonika, ija se visina poveava. Toplota koju sada zrai u okolni prostor i trenje kroz atmosferu poinju da tope kristale vodonika koji padaju u ovaj okean, sve dok se "grad" ne pretvori u "sneg" , pa u "susneicu" i na kraju u "kiu". Dubina vodonikovog okeana e nastaviti da raste usled "kia" tenog vodonika, a time i ukupna masa budue Kosmike Majke. Debljina atmosfere se neprekidno poveava sa rastom temperature gasovitog vodonika. Konvekcija u atmosferi od vodonika je sve jaa i jaa i vrh atmosfere je sve dalje i dalje od tene povrine. Mona gravitacija Kosmike Majke jo uvek uspeva da zadrava gasoviti vodonik na okupu. Temperatura atmosfere i trenje kroz nju uspevaju da "kiu" pretvore u "paru"

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

169

i tako zaustave rast povrinskog okeana vodonika. Nadalje e rasti samo debljina atmosfere. Dubina okeana e poeti da se smanjuje, zbog sve veeg isparavanja. Konvekcija gasovitog vodonika u atmosferi posledica je delovanja antigravitacije izmeu Kosmike Majke i molekula vodonika sa odbojnom masom. Temperatura tih molekula vodonika je jo nedovoljno visoka, i odbojna masa se relativno brzo pretvara hlaenjem u privlanu, tako da ne moe da doe do naputanja atmosfere. Ali, u jednom trenutku e se stvoriti uslovi za to. Sve vee isparavanje okeana tenog vodonika i sve vea i jaa konvekcija u atmosferi vodonika e je zagrejati i prorediti do te mere da e neki molekuli gasovitog vodonika uspeti da napuste atmosferu. Oni e biti dovoljno topli i brzi i na vrhu atmosfere, antigravitacija e ih "oduvati" u okolni prostor. Ovo je vrlo vaan momenat, jer je dolo do pojave vetra Kosmike Majke, ma koliko da je on hladan. Sada taj vetar poinje da zaustavlja priliv vodonika u atmosferu. Doi e trenutak kada e priliv vodonika biti jednak odlivu kroz vetar, a onda e vetar nadjaati i Kosmika Majka e poeti po prvi put da gubi supstancu. Sa vremenom vetar postaje sve topliji i sve bri. To znai da sada Kosmika Majka sve intenzivnije zagreva univerzum. Pretvara vodonik u svom okruenju u teno, pa u gasovito stanje.

___________________________________________________

170 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Toplota vetra zagreva i samu kosmiku materiju. Antigravitaciona proizvodnja energije sve vie uzima maha. Zagrevanje iznutra zbog gravitacionog saimanja i zagrevanje spolja zbog postojanja vetra dovode do sve veeg zagrevanja celokupne Kosmike Majke u svim slojevima. Kada okean tenog vodonika prokljua, doi e do prve eksplozije Kosmike Majke i ona e odbaciti sloj tenog vodonika kao i atmosferu od vodonika. Sada je na redu sloj helijuma. Dospevi na povrinu Kosmike Majke gde je pritisak manji, sloj helijuma se otapa i poinje da isparava, stvarajui helijumovu atmosferu. Sada Kosmika Majka poinje da duva vetar od atoma helijuma. Dalje zagrevanje e Kosmiku Majku potpuno otopiti, tj. pretvoriti u teno stanje. Teno stanje e omoguiti meanje slojeva i hemijskih elemenata, to e dovesti do hemijskih reakcija meu elementima i stvaranja raznovrsnih jedinjenja. Elementarne hemijske reakcije e jo vie zagrejati Kosmiku Majku. Kosmika Majka e kroz niz eksplozija odbaciti lake slojeve koji su inili njenu povrinu i dovesti do formiranja povrine od usijane magme. Takva povrina Kosmike Majke, i njena temperatura, stvorie uslove za kosmiki vetar i zraenje koji e osvetliti tadanji univerzum, kao to ga zvezde danas osvetljavaju.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

171

Kada slojevi tene, uarene magme ponu da eksplodiraju, zapoee stvaranje prve generacije zvezda. Sve ovo sam ispriao da bih objasnio da univerzum nije nastao u Big Bengu. Bilo je mnogo eksplozija, naravno velikih, ali elim da kaem da je ideja o jednom Velikom prasku iz koga je nastao univerzum pogrena. Ideja Velikog praska (Big Benga) je posledica fizike teorije u kojoj nije bilo antigravitacije i zato su fiziari zamiljali poetni univerzum sabijen skoro u taku. To jednostavno nije mogue. Big Beng je bio pokuaj da se objasni otkrie da se univerzum iri. Mi danas znamo da se univerzum sve bre iri, to nikako nije mogue dobiti iz Big Benga. irenje univerzuma je posledica neprestanog jaanja antigravitacije, a ne Big Benga. Neprestano jaanje antigravitacije je posledica procesa neprestanog zagrevanja univerzuma.

___________________________________________________

172 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

173

TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE I NJUTN Kau da je Njutn, poredei padanje jabuke sa stabla i kretanje Meseca oko Zemlje, zakljuio da centripetalno ubrzanje Meseca i ubrzanje slobodnog padanja, na Zemljinoj povrini, uzrokuje ista vrsta sile, gravitaciono privlaenje dve mase. Slobodno padanje uzrokuje gravitaciono privlaenje mase tela i mase Zemlje, a i centripetalnu silu, potrebnu za kretanje Meseca oko Zemlje, uzrokuje gravitaciona sila izmeu Meseca i Zemlje. Njutn je na osnovu Keplerovih zakona i svojih zakona mehanike, 1686. godine izveo matematiki izraz za silu koja uzrokuje kretanje planeta oko Sunca. Onda je uoptio ovaj zakon na interakciju izmeu svih tela u vasioni i nazvao ga zakonom univerzalne gravitacije: dva tela se meusobno privlae silom koja je direktno proporcionalna proizvodu njihovih masa, a obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog meusobnog rastojanja. Prema Njutnovom zakonu gravitacije, sila uzajamnog privlaenja tela ne zavisi od njihove relativne brzine, ve samo od njihovog meusobnog poloaja. Gravitaciona sila izmeu dva tela ne zavisi ni od prirode sredine izmeu tih tela.

___________________________________________________

174 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Sila gravitacije se javlja meu svim telima, nezavisno od njihove mase i dimenzija i za nju ne postoji prepreka kojom se moe spreiti, odnosno zaustaviti njeno delovanje. Ustanovljeno je da su gravitacione sile vrlo slabog intenziteta, kada je re o obinim telima. One dolaze do punog izraaja tek kod kosmikih tela, ili ako je bar jedno od njih takvo. Za Njutna je gravitaciona konstanta ostala nepoznata, jer je nju eksperimentalno odredio Kevendi 1798. godine. Gravitaciona konstanta ima vrlo malu vrednost, to pokazuje da su gravitacione sile vrlo slabe. Ipak, poznavanje njene brojne vrednosti upotrebljeno je da se odredi masa Zemlje, Sunca i planeta, pa se zato esto kae da je Kevendi pomou torzione vage izmerio Zemlju. Saglasno stepenu razvoja tadanje nauke i nivou saznajnih sposobnosti ljudi u 17. veku, zakon univerzalne gravitacije bio je veliko i znaajno otkrie. Ipak, to je bio samo jedan deo istine o masenim interakcijama meu telima. Poredei gorenje vatre, sijanje Sunca i irenje kosmosa, ja sam zakljuio da se radi o jednoj istoj sili, antigravitaciji. Antigravitacija uspinje plamene jezike uvis, antigravitacija je izvor Sunevog sjaja, antigravitacija je uzrok irenja kosmosa. Univerzalni zakon vreme, sada glasi: interakcija koji ukljuuje i faktor

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

175

>>Sva tela se u odreenom trenutku meusobno privlae samo ako su oba dovoljno hladna i imaju privlane mase; meu njima nema masene interakcije ako je bar jedno od njih, ili oba, dostiglo stanje bezmasenosti na odreenoj temperaturi; ona se meusobno odbijaju ako su jedno ili oba dovoljno topla, tj na temperaturi kada je njihova masa odbojna.<< Lako je zakljuiti da se Njutnov zakon univerzalne gravitacije odnosi samo na situaciju kada su oba tela dovoljno hladna i imaju privlanu masu, stoga on predstavlja samo specijalan interakcija. Sam Njutn je istraivao hlaenje tela i dao zakon o tome, poznat pod imenom Njutnov zakon hlaenja. Svako telo se nalazi u nekom od sledeih moguih stanja, to se hlaenja ili zagrevanja tie: 1) Telo se nalazi u procesu stalnog hlaenja. 2) Telo se nalazi u periodinom procesu povremenog hlaenja i povremenog zagrevanja 3) Telo se nalazi u procesu stalnog zagrevanja. 4) Telo odrava stalnu temperaturu Kada posmatramo masene interakcije dva tela u duem periodu vremena, postaje jasno da e se meusobna interakcija sigurno menjati po kvantitetu, a u odreenim situacijama i po kvalitetu, saglasno tome kako se menja masa sluaj novog univerzalnog zakona masenih

___________________________________________________

176 Goran Miti

nadalje.

UVOD U NOVU FIZIKU

oba tela (i po kvantitetu i po kvalitetu) od poetnog stanja pa Opcija da tela zadravaju stalnu temperaturu mogua je jedino u termoizolovanim sistemima koje mi vetaki moemo da stvorimo. U prirodi se uvek sreemo sa telima koja menjaju svoju temperaturu tokom vremena. itav univerzum se nalazi u procesu zagrevanja, i to sve breg zagrevanja, pa se saglasno tome privlanost svih takvih masa smanjuje, a odbojnost svih takvih masa poveava, to u konanom rezultatu dovodi do sve breg i breg irenja Univerzuma. Elem, Njutn je uveo pojam mase u fiziku i on je nju smatrao merom za koliinu supstance i svakako konstantnom veliinom. Fiziari su kasnije definisali masu kao meru za inerciju tela, ali su je i dalje smatrali konstantnom veliinom. Krajem XIX veka eksperimenti sa ubrzavanjem estica su ukazali da se masa ipak menja, tj. da nije konstantna veliina. Ajntajn je 1905. god u svojoj specijalnoj teoriji relativnosti dao relacije kako se masa tela kvantitativno menja sa promenom njegove brzine. Sada, 2007. godine, ja govorim o kvantitativnoj i kvalitativnoj promeni mase tela sa promenom njegove temperature. Dakle, to je novi korak u evoluciji pojma mase. Svakako ne i poslednji u nizu.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

177

elim ovde jo da kaem da su izjave da: 1) Sila meusobnog dejstva ne zavisi od relativne brzine tih tela; 2) Sila izmeu dva tela ne zavisi od prirode sredine izmeu tih tela; 3) Ne postoji prepreka kojom se moe spreiti, odnosno zaustaviti delovanje meu telima, ipak date prebrzo i neodmereno. Toliko puta do sada smo videli da se neto to je u ranijim vremenima smatrano nemoguim, u kasnijim vremenima pokae moguim. Hajde da nauimo da budemo mudri i odmereni u svojim izjavama i da govorimo npr. ovako: >>Svi nai napori i mudrost ovoga vremena nisu uspeli da dokau ili ostvare to i to, ali e moda dostignua i mudrost buduih vremena biti u stanju da otkriju i prevaziu nedostatke i greke kojih mi sada nismo bili svesni .<< Zaista, naem napretku nema kraja, i ba zbog toga treba da se zauvek okanemo stava da kada otkrijemo neto veliko i znaajno, to odmah proglasimo za venu, konanu i nepromenljivu istinu. Bilo pre, bilo kasnije, uvek, doe vreme preispitivanja naih steenih znanja i tada se deavaju nova otkrovenja u naoj spoznaji, kako sveta oko nas tako i sveta u nama.

___________________________________________________

178 Goran Miti

Kada spominjemo

UVOD U NOVU FIZIKU

Njutna,

svakako

ne

smemo

zaboraviti njegove zakone mehanike. Njutn je postavio tri osnovna zakona dinamike i time postavio temelje klasinoj mehanici, odnosno klasinoj fizici. Ovi zakoni uvode u fiziku silu i masu i omoguavaju njihovo kvantitativno merenje. Njutnovi zakoni definiu silu, odnosno svaki od njih daje po jedan od sledeih podataka o njoj: prvi, postojanje sile, drugi, veliinu sile (intenzitet, pravac i smer) i trei, izvor sile. Sada u analizirati jedan po jedan Njutnov zakon sa aspekta temperaturne relativnosti mase (TRM). Prvo u citirati, a zatim analizirati. Prvi Njutnov zakon mehanike. On definie uzrok promene stanja kretanja (odnosno mirovanja) tela i njegova formulacija glasi: svako telo ostaje u stanju mirovanja ili uniformnog pravolinijskog kretanja, sve dok dejstvom spoljnjih sila nije prinueno da svoje stanje promeni. Ovo znai da telo preputeno samo sebi ne menja svoju brzinu ni po veliini, ni po pravcu, ni po smeru, odnosno steena brzina se odrava kao vektorska veliina. Zato se kae da se telo kree po inerciji. Zbog toga ovaj zakon nosi i naziv ZAKON INERCIJE i treba ga shvatiti na sledei nain: a) da je inercija svojstvena svakom telu, to znai da ona tei ka odravanju stanja relativnog mirovanja ili jednolikog pravolinijskog kretanja,

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

179

b) da sila nije neophodan uzrok kretanja tela, jer i bez prisustva sile, tela mogu da se kreu i c) promenu kretanja tela izaziva sila, odnosno ako na telo dejstvuje samo jedna sila, ono se ne moe nalaziti u stanju mirovanja. Analiza: Odmah je jasno da ovaj zakon moe da vai samo u termo-izolovanom sistemu, gde je temperatura konstantna, i samo u sistemu koji je dimenziono ogranien. On je i nastao kao posledica analiza eksperimenata koji su vreni ba u ovakvim uslovima. U realnim uslovima mi zapravo nemamo pravolinijsko kretanje i nemamo konstantnu temperaturu. Ali i ako aproksimiramo krivu po kojoj se telo kree kao pravu liniju, ne moemo izbei injenicu da e se tokom vremena temperatura tela menjati. im mu se menja temperatura, menjae mu se i masa. Promena mase izaziva promenu inercije, tj. promenu intenziteta sile trenja izmeu tela i prostora. Ako masa kvantitativno raste, onda e se brzina tela smanjivati, i to bez dejstva spoljne sile. Ako masa kvantitativno opada, onda e se brzina tela poveavati, opet bez dejstva spoljne sile. Ovo se takoe slae i sa zakonom odranja impulsa i sa zakonom odranja energije. Ovde je pak na delu unutranja sila trenja izmeu tela i prostora, jer njena promena izaziva promenu brzine tela.

___________________________________________________

180 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Sila jeste neophodan uzrok kretanja tela, jer iako mi vidimo da se neko telo kree bez prisustva sile, moramo da budemo svesni da je to kretanje ipak morala da inicira neka sila koja je delovala na telo u blioj ili daljoj prolosti. Takoe, stanje mirovanja o kome priamo u stvari ne postoji, tu se radi samo o tome da telo koje posmatramo ima isti intenzitet, pravac i smer brzine kao i itav sistem u kome ga posmatramo. Prava je istina da se sve u univerzumu kree, kao to smo ve videli u ranijem izlaganju. Ako mudro i detaljno osmislimo eksperimente, onda emo uspeti da pokreemo telo iz tzv. mirovanja" bez dejstva spoljanje sile. Naravno, promena temperature i njegove mase izazvae promenu dejstva unutranje sile trenja tela o prostor i to e ga pokrenuti iz tzv. mirovanja". Toliko za sada o prvom Njutnovom zakonu. Drugi Njutnov zakon mehanike. On odreuje

karakteristike kretanja tela pod dejstvom sile. Kao osnovnu karakteristiku mehanikog kretanja tela, Njutn je uveo fiziku veliinu koja se zove impuls ili koliina kretanja, a koja se definie proizvodom mase i brzine tela. Drugi Njutnov zakon definie kako sila utie na promenu impulsa i on glasi: promena impulsa tela u vremenu propocionalna je sili koja na njega dejstvuje i vri se u pravcu sile.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

181

Matematika interpetacija ovog zakona, kao i injenica da se u Njutnovoj klasinoj fizici masa smatra konstantnom veliinom, koja ne zavisi od brzine kojom se telo kree, dovode do oblika koji govori: sila je jednaka proizvodu mase tela i ubrzanja koje ta sila izaziva. Ubrzanje je istog pravca i smera kao i sila koja ga izaziva, i jo, stalna sila izaziva jednoliko ubrzano kretanje. Na osnovu eksperimentalnog prouavanja kretanje tela, na koje deluje vei broj sila, pod dejstvom svake sile i njihovog ukupnog dejstva, dolo je do zakona o nezavisnosti dejstva sila: dejstvo svake sile na dato telo ne zavisi od toga da li se ono nalazi u mirovanju ili kretanju (osim Lorencove sile), a takoe ni od broja sila koje dejstvuju na telo. Drugim reima, telo pod istovremenim dejstvom vie sila ponaa se tako kao da na njega deluje samo rezultanta tih sila. Princip nezavisnog delovanja sila omoguava da se sila i ubrzanje razloe na komponente i da se pojedine komponente ovih veliina posmatraju nezavisno od ostalih, to pojednostavljuje reavanje odreenih problema (npr. moe se izvriti analiza kretanja u pravcu jedne ose koordinantnog sistema, nezavisno od kretanja pod uticajem drugih komponenata iste sile). Analiza : Njutn je vrlo otroumno postupio kada je uveo pojam koliine kretanja ili impulsa, izraen proizvodom mase tela i

___________________________________________________

182 Goran Miti

kretanja.

UVOD U NOVU FIZIKU

njegove brzine, kao osnovnu karakteristiku mehanikog Njutnova definicija drugog zakona, da je "promena impulsa tela u vremenu propocionalna sili koja na njega dejstvuje i vri se u pravcu dejstva sile", je u osnovi dobra , ali nije dovoljno precizna. Ona je uoptena. Pogrena matematika interpretacija ovog zakona, kao i pogreno shvatanje mase, kao konstantne veliine, doveli su do pogrenog oblika ovog zakona: "sila je jednaka proizvodu mase tela i ubrzanja koje ta sila izaziva". Zato kaem pogrena matematika interpretacija? Zato to u njoj nedostaje Njutnova re proporcionalna. Ta njegova re zahteva koeficijent ili faktor proporcionalnosti u matematikoj interpretaciji njegovih rei, a njega nema. Ne moemo smatrati da proporcionalno znai jednako, to jednostavno reeno nije korektno. Kada se menja brzina tela, bilo po intenzitetu, bilo po pravcu ili smeru, menjaju se uslovi trenja tela o prostor i samim tim se menja i temperatura tela, a saglasno tome i njegova masa. Dakle, sila nije jednaka proizvodu mase tela i ubrzanja koje ona izaziva. Moemo rei da je sila proporcionalna proizvodu ubrzanja koje ona izaziva, i mase koju je telo imalo pre

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

183

poetka dejstva sile. Ali, ovo je opet suvie uopteno, nije dovoljno precizno. Takoe, stalna sila ne izaziva jednoliko ubrzano kretanje. Ako se masa tela menja prilikom ubrzanog kretanja, onda to znai da e stalna sila tokom vremena izazivati razliito ubrzanje. Upravo su eksperimenti sa ubrzavanjem estica i doveli do saznanja da se sa masom neto dogaa, odnosno da se masa menja. Ne slaem se ni sa zakonom o nezavisnosti dejstva sila. Neslaganje tog zakona sa Lorencovom silom nije izuzetak, ve pravilo. Dakle, pogreno je analiziranje kretanja u pravcu jedne ose koordinatnog sistema, nezavisno od kretanja u pravcu druge ose tog koordinatnog sistema. Ovaj pogrean stav u fiziku je uveo Galileo Galilej. Njegovo shvatanje da e topovsko ule ispaljeno iz savreno horizontalnog topa, i drugo, koje u isto vreme pada sa usta cevi topa, takoe savreno horizontalnog, pasti u isti as, je pogreno. Samim tim je i princip relativiteta pogrean. Dokaz? Evo prostog dokaza. Ako savreno horizontalni top ispali ule prvom kosmikom brzinom, ono ne samo da nee pasti na zemlju u isto vreme sa uletom, koje je padalo sa usta cevi istog takvog topa, ve nee pasti na zemlju uopte. To ule postae Zemljin satelit.

___________________________________________________

184 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Prosto reeno, to je horizontalna brzina ispaljenog uleta vea, to e ono kasnije pasti na zemlju u odnosu na neispaljeno ule. Ako bi ule bilo letei objekat u kome se nalaze putnici, onda bi oni uporeivanjem vremena potrebnog da neko telo padne sa odreene visine na pod leteeg objekta, pre ispaljivanja i nakon ispaljivanja, mogli da odrede kojom su brzinom ispaljeni, i to da i ne gledaju napolje. Naravno, svaka razlika u vremenima padanja tela, jasno bi ukazivala da ne miruju, ve da se kreu. Ovo u kasnije upotrebiti, a za sada toliko o drugom Njutnovom zakonu. Trei Njutnov zakon mehanike: U svom prvom i drugom zakonu Njutn je govorio samo o jednostranoj interakciji tela, tj. dejstvu sile samo na jedno telo od strane drugog. Meutim, u interakciji dva tela uvek postoji istovremeno dejstvo prvog tela na drugo. Trei Njutnov zakon mehanike upravo karakterie uzajamno dejstvo dva tela i on glasi: uzajamna dejstva dva tela su uvek jednaka i suprotno usmerena, ili: akcija je uvek jednaka i suprotno usmerena reakciji. U optem sluaju ne postoje kriterijumi po kojima bi se jedna sila smatrala akcijom, a druga reakcijom, jer su obe sile

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

185

iste prirode. Meu ovim silama ne postoji razlika u smislu uzroka i posledice, tako da je svaka od njih i akcija i reakcija. Pod dejstvom sila akcije i reakcije tela mogu promeniti stanje kretanja (bilijar), ili pak izvriti neku deformaciju svog oblika (sudar dva automobila). Prema tome, trei Njutnov zakon doprinosi definiciji sile na taj nain to odreuje izvor sile (npr. Zemlja je izvor sile koja dejstvuje na Mesec i primorava ga na kretanje oko nje). Analiza: Ja se slaem da je akcija uvek suprotna reakciji, ali se ne mogu sloiti sa Njutnovim stavom da su akcija i reakcija uvek jednake. Slaem se samo da su ponekad jednake. Kada teniski poetnik veba, i za protivnika ima zid, onda je akcija loptice na zid jednaka reakciji zida na lopticu. U istom sluaju, kada teniser reketom udara lopticu, sila akcije reketa je mnogo vea od sile reakcije loptice i zato loptica leti tamo gde je reket alje. Kada bismo sada tenisku lopticu zamenili koarkakom loptom, koja je i vea i masivnija, imali bismo sledeu situaciju: sila akcije koarkake lopte na zid bila bi jednaka sili reakcije zida na koarkaku loptu, a sila akcije reketa na koarkaku loptu bila bi malo vea od reakcije koarkake lopte na reket. Koarkaka lopta bi ipak ila do zida i nazad. A kada bismo koarkaku loptu zamenili medicinskom loptom, koja je sline veliine ali mnogo masivnija od nje, sila

___________________________________________________

186 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

akcije reketa na nju bila bi jednaka sili reakcije te lopte na reket, ali se ta lopta uopte ne bi pomerila. Dakle, sila akcije jednaka je sili reakcije samo u sluaju kada akciono telo sa manjom koliinom kretanja, odnosno inercije, udara u reakciono telo sa veom koliinom kretanja, odnosno inercije, ili ako su koliine kretanja, odnosno inercije, akcionog i reakcionog tela jednake. Ovo to sam rekao znai i da ja razdvajam i razlikujem akciju od reakcije. Kada posmatramo deformacije tela prilikom njihovih sudara, jasno je da e tela sa veom inercijom pretrpeti manju deformaciju, a tela sa manjom inercijom pretrpeti veu deformaciju. Ne zaboravimo da je inercija tela srazmerna njegovoj koliini kretanja. I za kraj ove prie jedna poslastica. Amerika vojska je vrila ispitivanja kako odreena brzina kuruma izaziva deformaciju na metalnoj ploi neke debljine. Kako su poveavali brzinu kuruma, tako se menjala i veliina deformacije na metalnoj ploi. Kada su to ispitivanje izvrili sa meni nepoznatom, ali vrlo velikom brzinom kuruma, dobili su iznenaujui rezultat. Kurum je proao kroz plou, ali na ploi nije bilo nikakve deformacije! Poveanje kvantiteta dovelo je do novog kvaliteta. ta se tu zapravo dogodilo? Zato nije bilo ni akcije ni reakcije? Zato je trei Njutnov zakon prestao da vai?

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

187

Ono to je izvesno jeste da je metalna ploa napravila prolaz kroz sebe za kurum, ona se otvarala pred kurumom i zatvarala za njim. Moglo bi se rei da se ponaala kao da nije vrsto telo, ve da je tenost. Nije sasvim jasno ta se dogaalo sa i oko kuruma, kada je izazvao ovakvo ponaanje vrstog tela. Jedna mogunost je da je povrinski sloj kuruma zadobio antigravitaciono dejstvo i tako izazvao razdvajanje atoma ploe. Druga mogunost je da je kurum ispred sebe napravio "prostorni klin" koji je razdvojio prostor unutar metalne ploe, a samim tim razdvojio i atome ploe. Naravno, mogue je i neto tree, ega jo nismo svesni. Priroda je zaista neiscrpna sa svojim iznenaenjima koja nam prireuje. Budimo uvek spremni za nova iznenaenja.

___________________________________________________

188 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

189

TEMPERATURNA RELATIVNOST MASE I AJNTAJN Govorei o drugom Njutnovom zakonu, ja sam govorio i o Galilejevom principu relativnosti i pokazao da je on pogrean. O konstantama u detaljnije govoriti malo kasnije, a sada elim da kaem samo ovo: 1) brzina svetlosti nije konstanta i 2) brzina svetlosti nije najvea mogua brzina u prirodi. elim da kaem da je Ajntajn bio rtva pogrene teorije, koja se razvijala nekoliko vekova pre njega, i da je dobre ideje o relativnosti prostora i vremena, naalost, opisao na pogrean matematiki nain. Prostor i vreme jesu relativni, i to je neizbrisivi doprinos Ajntajna fizici, ali matematika njegovih teorija je pogrena. Ne samo da Ajntajn nije shvatio ta se tu dogaa, ve apsolutno niko nije razumeo ta se tu dogaa. Cela pria se vrtela oko relativnosti u odnosu na brzinu, ali niko, pa ni Ajntajn, nije shvatao da je klju problema u temperaturi, koja i jeste direktno povezana sa brzinom. itav je pre niz pogreno shvaenih do rezultata eksperimenata, Ajntajna, doveo matematiki

pogrenih Ajntajnovih teorija relativnosti.

___________________________________________________

190 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Tek sada, koristei TRM, treba da se osvrnemo na sve te eksperimente i da pokuamo da ih razumemo. Evo posla za fiziare, i to preko glave. Pogrena matematika formulacija Ajntajnove Specijalne teorije relativnosti (STR) je dala i pogrene zakljuke o realnosti pri velikim brzinama, a ja ovde ne elim da ih pojedinano komentariem. U svojoj Optoj teoriji relativnosti (OTR), koja ukljuuje gravitaciju, Ajntajn govori: "Masa kae prostoru kako da se krivi, a prostor masi kako da se kree". Ne slaem se sa ovom Ajntajnovom tvrdnjom, jer ona svodi gravitaciono polje na geometriju, a to jednostavno nije korektno. Taj nas je put doveo u vrlo duboke zablude koje su prisutne u dananjoj fizici. Umesto da fizika vodi napred matematiku, sto je prirodan poredak stvari, doslo je do toga da matematika vodi fiziku, a to je rezultovalo gubljenjem veze sa realnocu i logikom. Ajntajnove rei, da masa kae prostoru kako da se krivi, a prostor kae masi kako da se kree, ja bih i promenio i proirio. Mislim da je ovako bolje: Raspored i stanje materije i energije odreuje kvalitet prostora oko nje, a taj kvalitet prostora onda odreuje kretanje materije i prostiranje energije kroz sebe.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

191

to se tie najpoznatije Ajntajnove formule da je energija jednaka proizvodu mase i kvadrata brzine svetlosti, ja se sa time ne slaem! Slaem se da ukupna energija tela definie njegovu masu, i po kvalitetu i po kvantitetu, slaem se i da masa tela, njen kvantitet i kvalitet, definiu ukupnu energiju tela. Ali, Ajntajnova formula nije dobra. Zato? Evo prostog razloga zato. Posmatrajmo zatvoreni prostor, recimo sobu, i vazduh u njoj. Po Ajntajnovoj formuli, molekuli vazduha sa najveom energijom, tj, najtopliji molekuli, imaju i najveu masu. Poto imaju najveu masu, njih Zemljina gravitaciona sila najvie privlai i oni treba da su najblii zemlji, tj. treba da su dole. Dalje, molekuli vazduha sa najmanjom energiijom tj. najhladniji molekuli, imaju najmanju masu. Poto imaju najmanju masu, njih Zemljina gravitaciona sila najslabije privlai i oni treba da su najdalje od zemlje, tj. treba da su gore. Stvarna situacija sa rasporedom molekula po visini u sobi je upravo suprotna. Najtopliji vazduh se uvek nalazi do plafona, a najhladniji do poda. Sama priroda se ne slae sa ovom Ajntajnovom formulom, pa se zato ni ja ne slaem sa njom. Ja uvek verno drim stranu Prirodi, bez obzira na to sa kojom naunom veliinom treba da doem u sukob.

___________________________________________________

192 Goran Miti

treba dalje ii tim putem.

UVOD U NOVU FIZIKU

TRM je u saglasnosti sa prirodnim procesima i zato O efektima koje poveanje brzine ima na samo telo ve sam govrio u antigravitacionom modelu Sunca. U prii o akciji i reakciji naveo sam primer kuruma koji pri dovoljno velikoj brzini prolazi kroz metalnu plou bez efekta deformacije na njoj. Moraemo da osmislimo nove eksperimente na ovu temu i da uradimo potpunu reviziju svih koje smo do sada uradili. Tek onda emo zaista poeti da razumemo ta se dogaa sa telom koje se kree velikom brzinom kroz prostor.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

193

___________________________________________________

194 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

DIMENZIJE I KONSTANTE Postojea fizika nam je mnogo iskomplikovala ivot uvodei nove dimenzije. Nisu bile dovoljne tri dimenzije, pa ni etiri, pa se ilo sve dalje i dalje, do onoliko dimenzija koliko nekoj teoriji treba. To moe tako u matematici. Matematika barata i sa n-dimenzionalnim prostorima. U matematici mi moemo kreirati bilo kakav virtuelni svet. Fizika pretenduje da objasni svet oko nas, realni svet. Bar je tako bilo u poetku, a nadam se da je tako i ostalo. Na temu dimenzija prostora, elim da kaem da su za kvantitativni opis prostora potrebne i dovoljne tri dimenzije! Tri! Samo tri1 Ne vie od tri! Dakle, tri! Za kvalitativni opis prostora moemo uvesti onoliki broj dimenzija koliko nam je potrebno, ili pak onoliko koliko ih razaznajemo. Vreme je kvalitativna dimenzija, ono nam pokazuje kakav je kvalitet prostora u kome se nalazimo, ili pak koji elimo da istraimo. Uvoenje vremena kao etvrte kvantitativne dimenzije je bilo pogreno, to je bio izraz nerazumevanja ta je kvantitet, a ta kvalitet prostora. Sve "konstante" koje smo definisali u fizici su zapravo kvalitativne dimenzije prostora. One nam govore o kvalitetu prostora u kome se nalazimo.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

195

Najvanije to elim rei o "konstantama" je to da one nisu konstante. Ono to smo do sada smatrali "konstantama" u stvari nisu konstante, to su promenljive veliine. Dodue, njihove promene su i vrlo spore i vrlo male. Drugo vano to elim rei o "konstantama" jeste da one nisu univerzalne. Vrednosti koje smo dobili merenjem samo su pokazatelj kvaliteta dela prostora u kome se mi nalazimo i gde smo vrili merenje. U nekom drugom delu prostora njihove vrednosti bile bi drugaije. Da to sad pojasnim konkretnim primerima. Posmatrajmo gravitacionu "konstantu" i brzinu svetlosti c. U ovoj fazi razvoja svemira kada se on zagreva i iri sve bre i bre, vrednost opada, to znai da, generalno, slabi intenzitet gravitacione interakcije. U isto vreme, usled zagrevanja, opada vrednost dielektrine i magnetske permeabilnosti vakuuma, a to onda znai da brzina svetlosti raste. Ako vi sada mislite da e nam se zbot tih tvrdnji ivot tek iskomplikovati, ja vam kaem da je na ivot u fizici ve toliko komplikovan da ovo moe dovesti samo do pojednostavljenja. Ali priznajem, bie tumbanja, i po fizici, i po astrofizici, i po kosmologiji. Mi smo do sada odreivali "konstante" i proveravali ih samo da bismo doli do to tanije vrednosti. Tu smo se ve sreli sa injenicom da se najsveije vrednosti malo razlikuju od onih ranije utvrenih, ali se to sve pripisivalo

___________________________________________________

196 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

poveanju preciznosti merenja, odnosno smanjenju greaka pri merenju. Prava je istina da se i preciznost merenja poveava, a i "konstante" se pomalo i sporo menjaju. Sada u se vratiti na Ajntajnovu STR. Njegov postulat da je brzina svetlosti konstanta i da je to najvea mogua brzina u prirodi, pogrean je iz vie razloga: 1) videli smo zato i kako c nije konstanta, 2) videli smo da je u toku poveanja brzine svetlosti, dakle, njena brojna vrednost prevazilazi samu sebe u toku vremena, 3) nae poznavanje prirode i sada je vrlo slabo, a kamoli pre jednog veka, tako da proglaavanje brzine svetlosti za najveu brzinu u prirodi nije bio odraz ljudske mudrosti, ve "dnevnonauna potreba". Ajntajnu je to bilo potrebno, da ne bi u vrednosti koja se nalazi pod kvadratnim korenom dobio negativan predznak. Onda bi matematiki aparat STR postao potpuno apsurdan, a kao takav i potpuno neprihvatljiv za fiziare. Podsetiu vas da su Ajntajnove teorije relativnosti od samog nastanka imale znaajan broj protivnika, a imaju ih i dan-danas. Iz tih razloga je Ajntajn dobio Nobelovu nagradu 1921. godine za objanjenje foto-efekta, a ne za teorije relativnosti, po kojima je i bio, i ostao, poznat i slavan. Smatram da je itav proces uvoenja konstanti u fiziku i nastao i razvijao se iz "dnevnonaunih potreba". Evo pojanjenja ove izjave.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

197
vrili

Kada

su

fiziari

prolim

vremenima

eksperimente kako bi ustanovili zavisnost jedne veliine od nekoliko drugih, onda su tu zavisnost izraavali matematiki, uglavnom tako to su prizvode nekih veliina delili sa proizvodom nekih drugih veliina, a onda su, da bi te formule mogle da slue u realnosti, ubacivali "konstante". "Konstante" su odreivali iz merenja, i to je bilo to. Uvoenje "konstanti" je zadovoljavalo "dnevnonaune potrebe" da se dobiju primenljive formule, a bez potpunog razumevanja sutina onoga to se ispitivalo i izraunavalo iz tih formula. Logika stvari nam kazuje da je broj uvedenih "konstanti" uvek srazmeran veliini naeg nerazumevanja pojava i veliina koje smo istraivali, ili istraujemo. Slaem se da je to, moda, bio neophodan korak u razvoju fizike. "Hajde da koristimo neto, iako nam nije jasna prava priroda toga", izraz je ljudskog pragmatizma. Ipak, tehnoloki "napredak", bez razumevanja sutine, doveo nas je do situacije da smo ugrozili svoj sopstveni opstanak, jer smo ugrozili funkcionisanje planete Zemlje. Krajnje je vreme da ponemo da shvatamo ta je ta, i da ulaui velike napore pokuamo da popravimo tetu koju smo do sada izazvali. A sada vie o neuniverzalnosti "konstanti". Kada kaem da "konstante" nisu univerzalne, ja elim da kaem da vrednosti koje smo izmerili ovde na Zemlji nee biti identine vrednostima koje bismo izmerili na nekom

___________________________________________________

198 Goran Miti

jednog do drugog mesta.

UVOD U NOVU FIZIKU

drugom mestu u kosmosu. Kvalitet prostora se menja od Generalno govorei, prostor nije homogen. A kada vie nije homogen, onda nije ni izotropan. Izotropnost znai da nam je svejedno u kom pravcu da posmatramo ili da se kreemo. Dokaz? Pa pogledajte u nebo. Da li je raspored nebeskih tela homogen? Nije. Da li je svejedno u kom pravcu gledamo? Nije. Slaem se da moemo rei za odreeni deo prostora, u kratkom vremenskom intervalu, da je homogen i izotropan. Moramo da budemo i praktini, kada sluaj to zaheva.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

199

ZA KRAJ PRVOG DELA Kada sam shvatio koliko je obiman posao koji sam zapoeo, i koliko vremena to moe da oduzme, reio sam da izvrim podelu na delove. Tako e ovo to je do sada reeno biti prvi deo. Ne znam ni sam koliko e delova biti ukupno. To e vreme pokazati. Iskreno se nadam da u dobiti pomo u svom radu. Posao je ogroman i dugotrajan. Ja sam samo pionir, zaetnik, pokreta. Takoe se nadam da e u eri informatikih tehnologija i interneta irenje mojih ideja biti adekvatno brzo. Oekujem brzu reakciju, na sve to sam rekao, bilo pozitivnu, bilo negativnu. Nove stvari se uvek teko probijaju, ja to dobro znam, ali se ipak nadam da e XXI vek opravdati i dokazati i svoju brzinu i svoju beskompromisnost i u mom sluaju. Ne oekujemni milost, ni protekciju bilo koje vrste. Oekujem argumentovanu borbu miljenja. Oekujem objektivnost. Oekujem iskrenu e za pravim znanjem i pravom istinom. U znanju nema demokratije. Istina ne zavisi od broja glasaa koji e je podrati. Dovoljan je samo jedan glas. Ali, svakako da vreme prihvatanja istine zavisi od broja glasaa. Naravno, i njihovog kvaliteta, jer nemaju svi glasovi istu teinu.

___________________________________________________

200 Goran Miti

jeste, onda e sve ii mnogo lake.

UVOD U NOVU FIZIKU

Ako je vreme zrelo za promene, a ja lino mislim da Ja sam, lino, siguran da e XXI vek biti obeleen razvojem nove fizike. A kada se fizika burno razvija, onda to utie na sve prirodne nauke. Nove tehnologije koje e proizai iz sveopteg razvoja nauke, i mogu, i hoe, da promene nau sudbinu. Nadam se da u nama samima postoji svest o neophodnosti svekolikih promena.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

201

RE LEKTORA Nauka postoji da bi eksperimentisala Veoma sam srean to sam imao prilike da radim lekturu jedne ovako neobine knjige koja, sreom, nije zahtevala mnogo mojih intervencija. Iako sam po struci filolog, i svakako da nisam kompetentan da dajem svoje miljenje o pitanjima koja se tiu fizike, ipak, s obzirom da je tema mog magistarskog rada bila nauna fantastika, oseam potrebu da ovu knjigu prokomentariem kao sasvim obian italac koga zanimaju teme kojima se ona bavi. Pre svega, kao to je autor i obeao u svom uvodu, knjiga je napisana jednostavno i razumljivo ak i za laika kao to sam ja. Kao ni njenom autoru, ni meni ne zvui logino da od etiri fundamentalne sile u pirodi tri imaju odbojno-privlano dejstvo, a samo jedna tzv. gravitacija iskljuivo privlano. Ako je tako, zato se onda na univerzum uprkos svojim ogromnim masama neprestano iri, umesto da gravitacija, koja deluje iskljuivo privlano, ne pone da ga saima? Nisam ba siguran da je nauka dala prihvatljiv odgovor na to. Ideja koja je izneta u ovoj knjizi, da je masa temperaturno relativna, i da zapravo poveanje temperature menja privlanost gravitacione sile u odbojnost, zaista se granii sa naunom fantastikom, ali sa onom pravom, dobrom naunom fantastikom. A poteni naunici ne odbijaju nita apriori, pa ni naunu fantastiku. Na primer, ideja o komunikacionim satelitima poela je kao ideja u SF prozi Artura Klarka, a danas je stvarnost. I ovo nije usamljen primer. Zato mislim da osnovnu tezu Gorana Mitia o temperaturnoj relativnosti mase, koja je osnova njegove hipoteze o odbojnoj komponenti gravitacione sile, ne treba odbaciti olako. Verujem da bi se uz pomo odgovarajue zamiljenih i izvedenih eskperimenta lako mogla proveriti verovatnost ili neverovatnost ovde iznetih hipoteza. Uostalom, po mom miljenju, nauka i postoji zato da bi eksperimentisala, a ne da bi unapred prosuivala ta je mogue, a ta nije. Mr Goran Boji

___________________________________________________

202 Goran Miti

RE RECENZENTA

UVOD U NOVU FIZIKU

KOSMOGONIJA I KOSMOLOGIJA NOVE FIZIKE GORANA MITIA I Beskonanost Uvek mi bi drag taj usamljeni breg, I ta ivica to veliki deo Krajnjeg vidika zaklanja od mog pogleda. Ali,sedei i motrei ja bezgranine Prostore iza nje,i vanumne Tiine,i mir duboki U mislima svojim tvorim;skoro Da se prestrai srce.I kao da vetar ujem da umi meu ovim biljem, ja tu beskrajnu tiinu poredim sa ovim glasom, i mislim na venost, I prolo doba,dok ovovremeno Protie, i zvuk njegov. Tako u ovom Beskraju tone moja misao: I brodolom mi je sladak u tom moru. Sa Istim Biem suoili su se Pesnik / akomo Leopardi/ i Fiziar /Goran Miti/ i jedan i drugi u misterijskoj vezi sa beskonanim i potrebom da se bar deo metafizike otelovi u njihovom Svetu. I jedan i drugi slede arhetip uzvienih dua za spajanjem sa Venou kroz misterijske konjukcije i participacije. Pa, pogledajmo ta je iz tog arhajskog kotla i arhetipskih veza proisteklo. Kakav intellectus archetypus! Kakva aurum philosophorum! Da li se radi o intelektualnom pokuaju kog gutaju virovi epohe, ili je pred nama nov tractatus millennarius!

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

203

II Veoma je plodna i vieznana teza Gorana Mitia o idejama koje objektivno egzistiraju u spoljanjem svetu. Ovo se tumai okeanskim statusom, sveoptim ne samo po koliini ve i po strukturalnofunkcionalnoj vezi, odnosno sveoptoj povezanosti u datom prostoru i kroz sva vremena. Ove su objektivizirane ideje svojevrsni rezervoar i nosa arhetipova i taj se rezervoar puni od praiskona do kraja evolucije, ili nove disekcije postojanja oveanstva i njegovog uma. Ove su ideje sutastvo Noosfere-Naduma, koji je i zbir svih ikada postojalih misli-ideja ali i njihov nadzbir kao nov kvalitet. Simplificirano, zbog jasnoe reeno-korteks je um pojedinca, Noosfera-je Nookorteks-um oveanstva, koji se stvara od iskona do kraja istorije nae vrste. Znai, ovaj se rezervoar puni stotine hiljada godina i nastavlja se sa tim punjenjem i obogaivanjem svakom novom generacijom. Ovakvi arhetipovi imaju dve sposobnosti: - da egzistiraju nezavisno od subjekta-individue i - da uestvuju u izgradnji subjekta kao nadzirui entiteti vezani za arhajske i kortikalne strukture /pojasniu time to u rei da se kroz kortikalne strukture, taj proces odvija kroz snove kao tree stanje svesti/. Sada je vreme da ispriam priu o BA. BA je dua u obliku ptice sa ljudskom glavom, a poreklo joj je u egipatskoj knjizi mrtvih i u irem kontekstu tabulama Hermesa Trismegistosa koje, po Herodotu potiu od prvih zapisa piromasa zapisanih 341 generaciju pre njegove /Herodotove/ posete Egiptu /vidi Herodot-Istorija/. Zato sam pomenuo uenje o BA! Zato to osnovna ideja Gorana Mitia-visoko korelira sa osnovom uenja Hermesa Trismegista. Ba u ljudskom svetu poinje da funkcionie roenjem deteta, ulazi u Telo spolja, kroz usta mehanizmom prvog krika i prvog udaha /maltene kao kad se navije sat-da proradi/. Dete postaje ivo bie tek kad se ceo ovaj proces odvije-prvi krik prvi udah i tim udahom BA

___________________________________________________

204 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

koja je napolju-u atmosferi, kroz usta detetova ulazi u njegovo telo i um i integrie se za ceo ivot sa telom dajui originalnu linost pojedinca. Ali, iako prvim udahom dete postaje ivo bie-prvim krikom ovo je mnogo vie od jednostavnog pokretaa mehanizma ivota u individui, prvim udahom i unoenjem BA pojedinac u sebe unosi Duu i spaja se sa svim ikada ivelim ljudima i svim ikada postojalim duama svekolike ljudske istorije. Jasno je da su ti mehanizmi temeljno nepoznati ali su kao uenje izuzetno plauzibilni i ilavo se odravaju kao ezoterika uenja u svim kulturama oveanstva. Kao to prvim krikom, prvim udahom i unoenjem BA iz spoljanjeg sveta u telo, poinje ivot, tako i poslednji izdah vraa BA svetu. Bez BA telo umire, bez due je telo samo prazna ljutura, dom metamorfoze koja je zavrena i potom se moe raspasti u prihvatljive elemente /prah prahu-pepeo pepelu.../. ivot nastaje introjekcijom BA iz spoljanjeg sveta-ivot nestaje ekstrakcijom BA iz tela u spoljanji svet. Telo je samo jedan kontejner koji se na poetku ivota napuni sa BA, na kraju ivota BA ode. Mehanizmi ulazak-izlazak su udah-izdah / eto tolikog znaaja prane-koji se pridaje u indijskoj filozofiji, religiji i mitologiji. / O ovome vie kod Volis Bad i V.Petri, Egipatska knjiga mrtvih, i M.J.Matje, Staroegipatski mitovi, kao i A.Erman, O religiji egipana, i B.A.Turaev /,staroegipatska literatura/. III Autor je, piui ovu knjigu koristio fundamentalne psiholoke metode analize i sinteze, koje se kasnije obogauju i izrastaju u svojevrsnu neo i neoneometodologiju. Posebno obraam panju pomnom itaocu na sledee koriene metode: -metod svrhovitosti, spiralne teleologinosti u kom nas autor u obliku misaone helikoide vodi ka rezultanti njegovog miljenja i na njemu proistekle teorije i uenja - metod uzburkavanja svesti / Vircburka kola introspekcije, Tienerov strukturalizam, Dejmsov koncept svesti / -metod transgresije, koji kae da se karakteristike odabranih objekata prenose na objekte nad kojima se vri analiza

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

205

-metod sinektike kao usavreni podskup metoda uzburkavanja svesti, esto zvan i sinektika oluja, iji je intelektualni okida fantastina i simbolika analogija. -metod morfoloke analize. Koristei, uz pomenute metode, ogroman broj psiholokih operatora / ja sam ih nabrojao preko 120 /operacije puta produkti puta sadraji/, nastala je ova knjiga koja je originalan primer komplementarnosti hipotetskih konstrukata-HK i interveniuih varijabli-IV i njihovog uskladjivanja, odnosno korienja dvojnog jezika koji tei da u idealnom sluaju sve HK preobrazi u IV, a da u krajnjem redukcionistikom pokuaju svih devet ekrana postojanja/ tri vremenska/prolost,sadanjost,budunost, tri prostorna-tri dimenzije i tri kortikalna / svest,podsvest-arhajsko, nadsvestteleoloko, svede na jedan jedini Ekran sveuvida kosmikog Arahata-mudraca. Zato je ova knjiga reka koja uz druge-ne tako brojne, hrli ka tom venom moru. IV Autor je dao jasan i upeatljiv opis stanja sveuvida, svesvesti, koji je imao u momentu vienja vatre kao entiteta iz kog je proisteklo duboko razumevanje koncepta antigravitacije i esencijalnog mira koji je potom usledio. Maslov ovakve doivljaje definie kao etvrto stanje svesti / etvrto stanje poznaju i Upaniade, Abidama, Janavaljkja ,brojni taoistiki, sanskrt izvori i tekstovi pali-kanona/. J.B.Rine, o ovome govori kao o estom ulu odnosno sposobnosti za ekstrasenzornu percepciju. Jung i Pauli su u zajednikim istraivanjima / sinhronost i sinhronicitet kao principi akauzalnih veza/, posebnu panju posvetili statusu etvrtog stanja svesti podjednako znaajnom i za psihologiju i za fiziku Ovo stanje karakterie, pre svega, AHA-doivljaj svekosminosti, pripadnosti nadredu koji skroz-naskroz razume sve pojave, stanja,dogaaje i veze meu njima. Totalan je, nije dug, traje od sekunde do nekoliko minuta i dovodi linost do ushita. Pun je u kognitivnoj i emocionalnoj i konativnoj sferi, potpuno je introspektivan i nepodeljiv, snaniji je od bilo kog senzornog modaliteta, najblii je jastvu-psihikom nukleusu individue, a reima

___________________________________________________

206 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

je skoro neuhvatljiv. U datom trenutku najbolje moe da ga opie odgovarajua tonska lestvica-muzika /otuda toliki znaaj bon trube, dideridua i slinih instrumenata koji proizvode mukave, tulee, monotone tonove pri inicijacijama. Nije zato sluajno da je u mitologiji Orfej sa lirom sutina opisa etvrtog stanja svesti. Maslov u opisu etvrtog stanja svesti naglaava holistiku perspektivu organizmike dinamike, opisujui to stanje-status kao individualni platonistiki uznos /svet ideja i otvaranje tog nedostupnog sveta pred nama i za nas/. V Jedna od najvanijih osobina etvrtog stanja svesti je snana usredsreenost na uzrok koji je doveo do pojave ovakvog stanja svesti, praen potpunom autonomijom miljenja i nepodlonou na bilo kakav oblik persuazije-ma on bio i najsuptilniji / u ovakvim stanjima nije mogue pranje mozga niti psiholoki, kortikalni i neokortikalni pritisci bilo koje vrste/, postoji oseaj i svest o neraskidivom jedinstvu zajednitvu sa svetom, iznad svega ga karakterie sposobnost za mistini doivljaj kao vrhunski doivljaj koji uopte moe pojedinac da dosegne. U konkretnom primeru, gledajui vatru, i ostvarivi uvid u duboke regije zone koja spaja fizikalno i metafiziko, iznikao je koncept antigravitacije Gorana Mitia. U ovome je stvar: Izmeu dve obale postojanja, fizikalne i metafizike, izmeu sveta fenomena i noumena, udna je psiholoka reka, udne irine, udnog ponaanja, esto bifurkativna, u njoj vae preteno naela kao to je Hajzenbergov koncept neodreenosti, Borov komplementarizam, Kelerov getaltizam, Tienerov introspekcionizam, Dejmsovi jaki principi struktur-tranzitivizma, Jungovi arhetipovi... Jedini most izmeu nedostupnih obala ove reke su vrhunski mistini doivljaji, koji u kratkom vremenskom intervalu preskau klasine metode saznanja i intuitivnim bljeskom dovode do saznanja vieg reda u odnosu na postojee, kao to je bilo ovo sa vatrom Gorana Mitia

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

207

Viljem Dejms je o ovome govorio kao o dva stanja svestisupstantivnom i tranzitivnom. Supstantivna su ona stanja koja moemo zvati i voritima svesti, tu svest zastaje, reorganizuje se, strukturira. Tranzitivna su ona stanja gde svest putuje, susree se sa nepoznatim krajolicima i to su ona stanja u kojima su uda mogua. Mistini i drugi vrhunski doivljaji kao i celokupan opus etvrtog stanja svesti pripadaju ovim putnim stanjima svesti. Sa stanovita kortikalnih struktura, fizioloku podlogu supstantivnim stanjima svesti daju sinapse kao vorita a fizioloka podloga tranzitivnih stanja su sinaptiki meuprostori. Upravo je tu mesto gde su uda mogua i gde se povremeno dogaaju. Na kraju, pored otvaranja bezgraninih vidika i oseanja strahopotovanja i uzvienosti, mistiki je doivljaj ujedno i vrhunska inicijacija, to znai da posle njega nema povratka na prethodno stanje. VI Izuzetno su dragoceni produkti stvaralakog uma koji prodiru longitudinalno skroz-naskroz kao esencijalna stupa od noumenona preko teleologinosti do eshatolokih, kroz brojne kauzalne veze i korespodencije /uni-univokne, uni-multivokne, multi-univokne, multi-multivokne.../, koje su nita drugo do veito pomerljiva granica izmedju fizikalnog i metafizikog sveta. Jung je ovo objasnio na sledei nain: Spoljanji je svet upravo onoliko psihizovan koliko je psihiki fizikalizovan. / Vidi, Gradina, 6/1989, Spoljanji svet kao slika psihikog u Jungovom tumaenju/. Na tragu ovome je i Borovo uenje o komplementarnosti, ba kao i shvatanje objekta kao dvojnog sistema /talas estica/, a iz slinog intelektualnog prosedea crpi mentalne koncepte i Goran Miti. VII Autor je stvorio nov model /moda i buduu kolu-sistem/ miljenja, postulirajui na sunevom modelu jedan fundamentalni stav, koji je u biti proizvod opozita a koji nuno uvek daje konstantu. Bitno je nai koeficijent transformacije tih opozita /gravitacija-antigravitacija/, a koji je kolinik oba.

___________________________________________________

208 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Pomnom itateljstvu obraam posebno panju na izuzetne hipotetske konstrukte / HK / koje u svojoj stvaralakoj studiji postavlja Goran Miti: 1. HK o upljem sreditu zvezde nastalom dejstvom antigravitacije /tanije sistema gravitacija-antigravitacija/ 2. HK o Majci svih zvezda u srcu Galaksije, o majci u srcu grozda galaksija, u srcu lokalne grupe, u srcu Klastera, u srcu Metagalaksije, u srcu Kvantne grane /Univerzuma/...majke se kao matrjoke niu jedna unutar druge: u Multiverzumima pojedinani Multiverzumi, u multiverzumu pojedinani Univerzumi, u Univerzumu jata Metagalaksija, u Jatima metagalaksija pojedinane metagalaksije, u Metagalaksiji Galaksije kao osnovni gradivni elementi zvezdanog Svemira. Kurt Vonegat je u divnom romanu Kolevka za macu, govorio o kosmikoj kolevci-ovde je ideja razraenija i plodotvornija. Iz ove ideje, kao vatromet na nebu, proistei e formiranje nove, obuhvatnije od postojee, disekcije svekosmike svesti. 3. HK o rotaciji, poetku rotacije zvezda, odravanju obrtnog momenta i odnosa angularnog momenta sa razlikom u temperaturi u pojedinim delovima objekta koji rotira. Ovo je moda i sutastvo svih sutastava ne samo za nauku, ve i za religiju, filozofiju, kosmogoniju i kosmologiju, za sve sisteme kosmikih civilizacija : -zato nastaje rotacija -kako nastaje rotacija -ta /ko/ je prvi pokreta rotacije /spina u mikro objektima/ -kako se moment rotacije odrava /konstantnim/ -zato rotacija uopte postoji /zato ne neki drugi oblik postojanja-zato ne, kao u onoj naivnoj slici Dorneusovog sveta u kom su zvezde Gospodnjim pribadaama privrene za jednu nepokretnu kristalnu sferu iza koje je Raj i branje miliona vagona rajskog cvea po rajskim poljanama.Hmmm.Zamislite tu sliku samo berete cvee, kvatrilioni strukova, kvatrilion puta se savijate u struku, i tako zauvek!/

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

209

- Ko je i zato pokrenuo taj zvrk /igru/, ceo Univerzum da pone da rotira, pa da rotiraju i svi subsistemi, pa i svi domeni subsistema, pa ne rotira samo veliko, ve i najmanje /spinovi elementarnih estica/, rotacija skroz-naskroz celokupnog materijalnog sveta /od kvarkova do Multiverzuma/. 4. HK o rastu kosmikog/ih/ kristala kao nizova matrjoki, koje tvore, poev od vodonika ka helijumu i sve teim prirodnim elementima, na Svet. Slutim da e recepcija pa i kritika naune javnosti u odnosu na ovaj hipotetski konstrukt biti moda i najjaa, nadajmo se da e i njena plodotvornost biti upravno srazmerna konstruktu. 5. HK o nizu big bengova koji nastaju kao posledica prethodnog konstrukta-rasta kosmikog kristala, rednih eksplozija i obogaivanja kosmosa prirodnim elementima kojima je posle vodonika i helijuma doao red da se fenomenalizuju na kosmikoj pozornici. Ovaj konstrukt negira jedan jedinstveni big beng ve postulira seriju i za pretpostaviti je da e se tek tu dii kosmoloka nauna praina.

VIII Na kraju, jedna poruka opreza: Nove paradigme / kakvima je ova zaetak/, vladajua uenja / trenutno vaee paradigme/, ne prihvataju nikada dragovoljno, to je i normalno, poto samo bolji-bolje uenje moe da smeni i inkorporira prethodno. Oprezno valja upozoriti intelektualni paradigmatskoparadogmatski - /trenutni/ establiment da je osniva fundamentalne oblasti fizike-termodinamike, Sadi Karno bio lekar, da je osniva teorije evolucije . Darvin bio neuspeni student teologije i medicine, da je zaetnik moderne astronomije bio V. Herl- muziar, da je osniva vangalaktike astronomije M. Hjumason bio goni mazgi na planini Mont Palomar, da je najvei od najveih, E.Habl bio bokser, po struci pravnik i advokat, etc.etc.etc.. ___________________________________________________

210 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

Nove paradigme, kao ire disekcije progutaju stare, odbace njihova prevaziena uenja, koncepte, sisteme, teorije i metode i zatim izvre usklaivanje i revalorizovanje starih koncepata sa novim uenjima. Samo iri koncept, skup, disekcija tumai koncepte, skupove disekcije ueg obima /Gedel/. I upravo je sutina napretka duhovnosti ljudske misli, u njegovoj temporalnoj komponenti i u krajnjem plemenitom strpljenju, quae fuit durum pati,meminisse dulce est, da omogui novim paradigmama da introjektuju stare a da ih potom revalorizuju i skladno ukomponuju u novi sistem vrednosti koji i u naunom i etikom i eshatolokom smislu nadilazi stari. Knjiga Nova Fizika Gorana Mitia je istovremeno dragocen putokaz na putu ka tom uzvienom cilju ali i izvor nove paradigme. ------U Niu, leta Gospodnjeg 2007.23.12.

Stevan Bonjak

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

211

BELESKA O AUTORU Rodjen sam 1963. godine u Niu. U Niu sam stekao svoje obrazovanje, u njemu ivim i radim. Posle usmerenog zvanja laboratorijski tehniar za fiziku upisao sam studije fizike na nikom PMF-u gde sam stekao zvanje fiziar. Jo kao apsolvent poeo sam da otkrivam greke i nedostatke u savremenoj fizici. Moj prvi samostalni nauni rad pod naslovom Klasino objanjenje Majkelson-Morlijevog eksperimenta (obima 70 stranica A4 formata, sa mnotvom vrlo detaljnih crtea i adekvatnom prateom matematikom) nije naiao na razumevanje, ni kod mojih kolega studenata ni kod profesora. Ni u zemlji, ni u inostranstvu (engleski prevod sam poslao na vei broj adresa po svetu) niko nije hteo ni da ga proita! Gorko iskustvo sa kojim sam se tako rano sreo! Ali tako to u nauci funkcionie. Mora da bude vrlo strpljiv, uporan, istrajan, samouveren i hrabar. A onda se moda i desi da za ivota neto postigne, a moda i ne. Uvek ostaje uteha i nada da e neko u budunosti uspeti da razume o emu si govorio. Vano je samo ne odustati! Nikada nisam odustao od stalnog uenja, istraivanja i spoznavanja! Izabrao sam fiziku da bih u njoj naao odgovore na sva svoja pitanja o osnovnim tajnama prirode, a desilo se da ipak ja sam moram da nadjem odgovore na ta pitanja!

___________________________________________________

212 Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

I sve to samo zato to sam morao da razumem ispitno gradivo, bubanje mi nije ilo! Moj drugi samostalni rad Temperaturna relativnost mase - tajna antigravitacije, iz 1999. godine, na 7 strana, objavio je 2000. godine elektronski asopis Journal of Theoretiks, a iste godine sam ga prezentovao i na kongresu u Sankt Peterburgu. U pronalazatvo sam uao 2003. godine, a 2004. godine sam dobio bronzanu medalju na sajmu u enevi za HSP motor. Od tada radim i na istraivanju i razvoju novih tehnologija za dobijanje iste energije iz obnovljivih izvora.

___________________________________________________

Goran Miti

UVOD U NOVU FIZIKU

213

Goran Miti UVOD U NOVU FIZIKU Urednik Mr Milo Milovanevi Recenzija Stevan Bonjak Slog i prelom Mr Milo Milovanevi Lektura i korektura Mr Goran Boji Korice i ilustracije Saa Dimitrijevi Slike Goran Miti Tira 500 primeraka tampa i povez Grafika Lav, Ni Izdava Goran Miti, Ni Tel. 064/162 3663 www.thenewphysics.com e-mail:goranmitic@thenewphysics.com Ni, 2008 ___________________________________________________