HARDVER

Dragica Jovanovic 2007

Raunarski sistem
Ima etiri osnovne aktivnosti:
ulaz obrada memorisanje i izlaz podataka
Mmr e oija

Uz la

Or d ba a

Iz z la

ta ini raunarski sistem?

Tri osnovne komponente koje funkcioniu kao celina: hardverska komponenta (HARDWARE), podrazumeva sve fizike ureaje koji obezbeuju ulaz, izlaz, obradu i uvanje podataka softverska komponenta (SOFTWARE), podrazumeva aplikativni i sistemski softver, koji daje instrukcije raunarskom hardveru, koje zadatke da izvri i kojim redosledom komunikacijska komponenta, se sastoji od hardvera i softvera koji prenosi aplikacije i podatke izmeu povezanih raunara.

10

Raunarski hardver
Izlazni ureaj jedinica

Centralna jedinica Ulazni ureaji jedinica 11

Raunarski hardver
Osnovne hardverske komponente su: centralna jedinica ulazno i izlazni ureaji

12

 Prema osnovnoj koncepciji raunari bi se mogli podeliti u dve osnovne grupe, na: jednoprocesorske i vieprocesorske.

13

STRUKTURA JEDNOPROCESORSKIH RAUNARA

U razvoju jednoprocesorskih raunara su dominirale tri osnovne strukture: Fon Nojmanov raunar sa U/I razmenom preko memorije sa direktnim pristupom memoriji

14

Fon Nojmanov raunar

Raunar se sastoji iz dva osnovna dela: memorija procesor. U prvi deo ulaze: Ulazni organ (UO) Izlazni organ (IO) i Operativna memorija (OM). Procesor se sastoji od: Upravljakog organa (UP) i Aritmetikog organa (AO).
15

Savremeni jednoprocesorski raunarski sistem

Pojedini funkcionalni blokovi se esto nazivaju organima raunara. Organi raunara su: memorija procesor - centralna procesorska jedinica (CP ili CPU) - koji ine aritmetiko-logiki i komandni organ ulazno-izlazni organi (U/I ili I/O) U/I kontrolne jedinice U/I sprega (interface) i kanali za vezu (multiplekser i selektor)
16

17

18

19

Centralna jedinica

Adresna sabirnica (address bus)

RAM

ROM

Centralni procesor
(Mikroprocesor) Njegov rad je odreen taktovima koje generie

Sabirnica podataka (data bus)

Sistemski sat (System clock). Magistrala ili sabirnica (bus)

je grupa paralelnih ica koje povezuju razliite delove raunarskog sistema i kojima putuje razliita vrsta podataka, odnosno signala. Postoje tri razliite vrste sabirnica:
Adresna sabirnica (address bus)

1 GHz System clock

I/O

Hardverski ureaji (diskovi, DVD,CD-ROM, skenera itd.)

adresna sabirnica (address bus) sabirnica podataka (data bus) upravljaka sabirnica(control bus)
Sabirnica podataka (data bus)

20

 adresna sabirnica (address bus) adresnom sabirnicom putuju podataka

memorijske

adrese

sabirnica podataka (data bus) sabirnicom podataka putuju sami podaci upravljaka sabirnica(control bus) upravljakom sabirnicom putuju specijalni upravljaki signali koji zadaju komande pojedinim komponentama
21

Spoljna (ili sistemska) magistrala

(po definiciji) predstavlja put za prenos adresnih signala, signala podataka i kontrolnih signala izmeu pojedinih funkcionalnih jedinica. Raunari mogu da imaju jednu ili vie magistrala. U okviru glavne magistrale funkcioniu u stvari tri podmagistrale:
adresna magistrala, magistrala padataka i upravljaka magistrala.
22

irina magistrale
Magistrala podataka (data bus) se sastoji od skupa paralelnih vodova, gde svaki pojedinani vod nosi po jedan bit irina magistrale moe biti: 8,16,32, 64 i 128 bita.

23

 Izvravanje raunskog procesa se odvija u stalnoj komunikaciji izmedu

operativne memorije, komandnog organa, aritmetikog organa i ulazno-izlaznih organa uz korienje kanala za vezu.

24

Centralni procesor
Central Processing Unit - CPU

"mozak" raunarskog sistema

25

Istorijat mikroprocesora
Murov zakon Gordon Mur - osniva Intel kompanije je pre 30 godina predvideo da e se broj kola na procesoru udvostruivati svakih 18 do 24 meseca

26

Intel
AMD (Advanced Micro Devices)

Godina
1971 1974 1979 1982 1985 1989 1993 1998

Oznaka
4004 8080 8088 80286 80386 80486 Pentium Pentium II

Duina proc. rei

4 bita 8 bita 8 bita 16 bita 32 bita 32 bita 32 bita 32 bita (64 data bus)

Radni takt
do 1MHz 2 MHz do 8MHz do 16 MHz do 33 MHz do 133 MHz do 233 MHz do 400 MHz

Broj tranzistora
2.300 6.000 29.000 134.000 275.000 1.6 miliona 3.3 miliona 7.5 miliona

1999
2000 2004

Pentium III
Pentium 4 AMD Athlon FX

32 bita(64 data bus)

32 bita(64 data bus) 64 bita

> 400 MHz

2-3.2 GHz 3 GHz

9.5-28 miliona
> 42 miliona 105.9 miliona

Pentium (od latinske rei za broj "5")

Celeron

27

Tehnologija izrade procesora

0.13 mikronska tehnologija (1 milimetar = 1000 mikrona) = irinu ica izmeu tranzistora iji se broj meri milionima na jednom CPU. Da bi tako male srazmere bile jo oiglednije, vlas kose je vie od 100 puta deblja od ica kojima su povezani tranzistori
28

Tehnologija izrade procesora

Ciklus proizvodnje procesora traje oko 2 meseca. Kao osnova za izradu procesora slui silikonska podloga na koju se tampaju uzorci elektronskih kola. Zatim se silikonska ploa izlae razliitim fotosenzitivnim hemijskim rastvorima koji ugraviraju elektronska kola za silikon. Za svaki procesor se posebno vre testiranja i ukoliko se otkrije da bilo koja operacija ne funkcionie dobro, taj ip se odbacuje. Zahtevi za istoom prostorija, vazduha i opreme su ogromni i radnici rade u specijalnim odelima koja pokrivaju svaki deo koe. Sve ovo ini da je proces proizvodnje procesora izuzetno skup.

29

Brzina procesora i radni takt

izraava u milionima instrukcija koje procesor moe da izvri u jednoj sekundi (Millions Instruction Per Second MIPS). Za izvravanje jedne instrukcije obino je potrebno vie koraka. sistemski sat generie impulse, odnosno taktove. Pri svakom taktu izvri se jedan korak instrukcije Brzina generisanja impulsa sistemskog sata se naziva radni takt raunara i meri se milionima ciklusa u sekundi, odnosno u megahercima MHz i gigahercima GHz. Dananji procesori rade na brzinama od preko 3 GHz i svaka pojava novog modela procesora daje obino i vei radni takt. Da bi izvrili istu instrukciju, razliitim procesorima je potreban razliit broj taktova, zbog toga se deava da procesor sa niim radnim taktom izvri neku instrukciju bre od procesora koji radi na viem radnom taktu.
30

Duina procesorske rei

Koliina bitova koju procesor moe da obradi u jednom trenutku naziva se duina procesorske rei. Tako izrazi poput 16-bitni CPU, 32-bitni CPU ili 64-bitni CPU oznaavaju broj bitova koje centralni procesor moe istovremeno da obradi.

31

 irina magistrale podataka i duina procesorske rei nisu uvek iste veliine, jer je duina procesorske rei esto ograniena veliinom memorijskog registra unutar procesora za smetanje meurezultata Operativni sistemi Windows 95/98/NT/2000 i Linux zahtevaju 32-bitne procesore, dok novi operativni sistem 64-bitni Linux zahteva 64-bitni centralni procesor.
32

Graa procesora
Dve najbitnije komponente koje procesor su: - kontrolna ili upravljaka jedinica - aritmetiko-logika jedinica ine

33

Kontrolna jedinica (Control Unit CU) upravlja radom raunarskog sistema tako to interpretira i nadgleda izvravanje instrukcija
Sve naredbe izvrava pomou tri osnovne operacije, koje se neprestano ponavljaju. ) donoenje (fetch) sledee programske instrukcije iz memorije 2) dekodiranje (decode) instrukcije i odreivanje njenog znaenja 3) izvravanje (execute) instrukcije i operacije unutar nje.
34

Aritmetiko-logika jedinica (Arithmetic-Logic Unit ALU) - izvrava aritmetike ili -- logike operacije u raunaru. Aritmetike operacije su +,-, * i / LLogike operacije podrazumevaju uporeivanje dve vrednosti sa ciljem da se ustanovi njihov meusobni odnos (>,<, =).

35

Komandni organ
omoguava ulaznim organima da prihvate podatke u pravo vreme, a aritmetiko-logikom organu da dobije u pravom trenutku podatak koji uestvuje u obradi. Takoe, komandni organ
tumai naredbe, upravlja redosledom njihovog izvrenja i kontrolie dobijanje rezultata iz memorije raunara u pravo vreme

36

KANALI
jedinice koje omoguavaju U/I prenose podataka izmeu centralne jedinice i U/I ureaja. Na svaki kanal je mogue vezati jednu ili vie kontrolnih jedinica. Veza koja spaja kanal sa U/I kontrolnom jedinicom naziva se U/I sprega ili I/O interfejs. Poto jedna U/I kontrolna jedinica moe prihvatiti vie U/I ureaja, mogue je povezati veliki broj ureaja na jedan kanal. Postoje dve vrste kanala: selektor i multiplekser
37

Selektor
je preklopnik kojim je mogue izvriti izbor putanje signala ili inicijalizaciju neke akcije na osnovu primljenog signala. Omoguava prenos podataka kod U/I ureaja sa velikom brzinom pristupa i izmenljivosti, kao to su diskovi, diskete itd

38

Multiplekser
je ureaj koji omoguava prikupljanje informacija sa vie ulaznih kanala na jedan izlazni kanal. On omoguava prenos podataka sa U/I ureaja koji imaju manju brzinu. Ta manja brzina omoguava tajmering (podelu vremena) datog kanala i U/I interfejsa.
39

VIEPROCESORSKI RAUNARI
raunari koji sadre vie procesora koji mogu da rade paralelno na odreenim delovima problema, a da se problem reava njihovim zajednikim radom.

40

Ostvaruje se pomou
paralelizma sa umnoavanjem broja funkcionalnih jedinica koje rade nad razliitim problemima (osnovni multiprocesing) protonim sistemom sa podelom instrukcija na elementarne delove i sa obradom nizova podataka u delovima, u momentu kada svaki operand prolazi kroz procesor u protonoj liniji procesora.
41

Pouzdanost sistema
Rekonfiguracija sistema, pri emu se koristi vie identinih meusobno spojenih komponenata tako da svaka od njih moe da izvri razliite programe. Udvajanje (duplex) funkcionalnih jedinica je zasnovano na paralelnom radu dve ili vie jadinica na istom problemu ili istim podacima. Greka je otkrivena kada se pojave razliiti rezultati obrade
42

Ke memorija
Vrlo brza memorija procesora u koju se smetaju podaci i instrukcije kojima procesor esto pristupa naziva se ke (cashe) memorija. primarni ke (L1), koji je deo procesora i sekundarni ke (L2), koji dolazi kao odvojeno integralno kolo smeteno blizu samog centralnog procesora.
43

PRIMER - OGLASI
INTEL Pentium 4 2.8 GHz 512 Kb L2 INTEL Celeron 2.6 GHz 128 Kb L2 AMD Athlon XP 2400+ 2 GHz 256 Kb L2

44

Hlaenje procesora
vazduno teno (vodeno, toplotna pumpa) piezoelektrino hibridno

45

Matina ploa (Motherboard)

Karakteristike:
Dimenzija ili format ATX (305x244 mm) i MiniATX (284x208 mm) Vrsta ploe integrisane i neintegrisanim Podnoje procesora Socket 478 (P4), Socket 940 (AMD 64 FX) Podnoje za memorijske module SDRAM Memorija (Synchronous DRAM) i DDR memorija (Double Data Rate) Skup ipova chipset daju veliku podrku brzini rada centralnog procesora. Kompanije koje proizvode ip-setove su Intel, AMD, VIA, nVIDIA itd.

46

PRIMER - OGLASI
CANYON CN-9V4AL (S478, Via P4X400, Snd/LAN) INTEL i875 (S478, i875PE, DualDDR, SATA RAID, Snd/GigaLAN) GIGABYTE GA-K8NNXP Ultra 64 (S940, nV Crush, Snd/RAID)
47

Post ol eza C cool r j PU e ZI C socket F PU

D M podnoj zaR M M I a A PS/ konekt or i 2 U konekt or SB

Par al l Ser i l e li akonekt or

N aponski konekt or A T FD konekt or D HD D konekt or B er i at j a

R J45 LA konekt or N A udi okonekt or i

O snovni p i

SA K TA onekt or

48

Slotovi
koriste se za interno povezivanje kartica sa raunarom. Vrste: PCI (Personal Computer Interface) - trenutno najrasprostranjeniji, podrava sve vrste kartica, sem novijih grafikih AGP (Accelerated Graphics Port) - koristi se iskljuivo za grafike karte, ne podravaju ga stariji modeli grafikih kartica

49

Portovi i konektori
Port za povezivanje eksternih ureaja (npr. tampa, mi, tastatura, skener) na raunar

50

Paralelni port (LPT) Bri od serijskih portova, a sporiji od USB. Najee za povezivanje tampaa Serijski port (COM) Kod serijskog porta podaci se alju u sesiji (jedan za drugim), a ne istovremeno. Brzina prenosa je znaajno manja, samim tim, njegova upotreba je ograniena na povezivanje mieva, spoljanjih modema, skenera itd. Ostvarljiv protok iznosi oko 11,5 KB/s, a broj portova na raunarima je najee dva. To je 9-pinski konektor.

p ar aleln i p or

ser ijski p o r t P S /2 p o r t V GA p o rt telefo n ski pr iklju

L A N p o r t R J-

au dio u laz /iz la

51 USB p o rt

USB port (Universal Serial Bus).

Ovo je jedina vrsta porta koja omoguava da se ureaji prikljuuju/iskljuuju dok je raunar ukljuen. Omoguava brz protok od 12 MB/s kod verzije USB 1.1, a 480 MB/s kod verzije 2.0. Ugradjena Plag and Play podrka Na ploama broj USB portova varira od 2 do 8, mada, teorijski se navodi da je mogue prikljuiti ak 127 USB ureaja. (digitalne tampai). kamere, skeneri, mievi,

52

FireWire port

Vrsta serijskog porta. Poznat je i pod imenom IEEE 1394. Velika brzina protoka, tako da ga uglavnom koriste ureaji kojima brzina USB nije dovoljna, recimo za prenos podataka sa digitalne video kamere.

53

Ureaj za napajanje
Ureaj za napajanje treba da obezbedi: pouzdano napajanje elektrinom strujom svih komponenata raunarskog sistema hlaenje komponenata unutar kuita snaga izvora napajanja, najee 380W, 400W, 480W i 550W. snaga izvora napajanja treba da bude u skladu sa izabranim kuitem i modelom centralnog procesora. lo kvalitet ureaja vrlo esto izaziva iznenadni pad sistema i resetovanje raunara
54

MEMORIJA

55

Memorija raunara
moe da bude dvojaka: operativna (glavna, unutranja, interna) memorija, velike brzine i, mada velikog, ipak ogranienog kapaciteta. spoljna (masovna) memorija sa manjom brzinom, ali velikim i praktino neogranienim kapacitetom. Ona moe da primi ogromnu koliinu informacija
56

57

58

59

MEMORIJE
su veoma vane komponente svakog digitalnog raunarskog sistema. predstavljaju sekvencijalni sistem za smetanje velikog broja stanja - podataka Memoriju pored registara ine i kombinacione mree za realizaciju ulazno-izlaznih aktivnosti. Proces smetanja informacije-podatka naziva se upisom, a proces izdavanja informacija-podataka naziva se itanjem.
60

U registre memorije
se smeta skup bitova organizovanih u rei. Prema metodu pronalaenja rei memorije se dele na: adresne, kod kojih se svakom registru dodeljuje sopstveni broj (adresa), a traenje rei u memoriji se svodi na odreivanje adrese registra u kome se uva traena re i asocijativne, kod kojih se traenje vri po osnovu sadraja, tj. nekog obeleja traene rei.
61

Prema fizikim principima konstrukcije, najee koriene savremene memorije mogu da budu: sa pokretnim magnetnim i nemagnetnim medijumima ili poluprovodnike.

62

Prema metodu pristupa pojedinanim memorijskim elementima razlikuju se memorije sa: sekvencijalnim pristupom, kod kojih je upis/itanje mogue samo u odgovarajuim intervalima vremena po odreenom redosledu i memorije sa sluajnim pristupom, kod kojih je upis/itanje mogue u svakom intervalu vremena u bilo koji registar memorije.

63

 Po trajanju upisane informacije memorije mogu da budu sa: neizbrisivim upisom (neke poluprovodnike memorije, optiki diskovi itd) kod kojih se jednom upisani sadraj ne moe menjati, ali se moe mnogo puta itati i izbrisivim upisom kod kojih se jednom upisani sadraj moe menjati jednom ili vie puta.

64

Memorija se u digitalnom sistemu tretira kao izvrni element u smislu prikazanom na slici 18. U njen sastav ulaze: memorijski medijum (MM) i upravljaki sistem memorije (USM).

65

Memorijski medijum
slui za upis podataka radi kasnijeg itanja. Radnje upisa i itanja nazivaju se pristupom memoriji. Memorijski medijum je najee sistemski izdeljen na delove (elije). Upravljaki sistem memorije obezbeuje sledee:
odreivanje vrste pristupa (upis ili itanje) odreivanje elije kojoj se pristupa i prezentiranje ulaznog podatka pri upisu u memoriju, odnosno, dobijanje izlaznog podatka kod itanja
66

Registarska memorija
se koristi onda kada je potrebno to krae vreme pristupa, jednostavno upisivanje i itanje podataka i kada nije potreban veliki kapacitet memorije. elija ovakve memorije se naziva registrom. esto jedan registar ima svoj upravljaki sistem i predstavlja memoriju kapaciteta od jedne elije.
67

Magacinska ili stek memorija

je primer registarske memorije sa vie elija. Vana odlika magacinske memorije je pristup sa implicitnim adresiranjem. Ona se sastoji iz ureenog skupa registara R0, R1, ... ,Rs-1 iste duine m. Registri su obino binarni. Registar R0 se naziva glavom magacinske memorije.
68

Operativna ili glavna memorija

je u direktnoj sprezi sa procesorom u cilju smetanja faktora, programa i usputnih rezultata prilikom obrade.

69

RAM - random access memory

Radi breg komuniciranja sa procesorom, operativna memorija se skoro uvek formira kao memorija sa sluajnim pristupom (eng. RAM random access memory). Prilikom pristupa se adresa svake elije definie sadrajem posebnog registra
adresnog registra (ADR) koji upravljakom sistemu memorije daje adresne signale.
70

RAM memorije mogu da budu: dinamike (DRAM) ili statike (SRAM).

Poluprovodnike operativne memorije se sreu u dva vida i to kao: dinamike memorije i statike memorije.
71

ROM- read only memory

Memorija koja se moze samo itati.
postoje elije memeorije iji se sadraj nikada ne menja.

Prednosti ROM memorija su: nia cena vea brzina vea gustina smetanja elemenata nemogunost neeljene izmene sadraja
72

ASOCIJATIVNE MEMORIJE
Pri korienju memorije javlja se i potreba da se pristupi memorijskoj eliji ija adresa nije poznata, ve je poznat samo deo njenog sadraja. Ovakav deo sadraja elije, na osnovu kojeg se ona identifikuje, naziva se kljuem.

73

BRZE MEMORIJE
Jedan od problema organizacije rada raunarskog sistema je usklaivanje rada procesora i rada memorije zbog velike razlike u radnim brzinama. Da bi se eliminisalo nepoeljno ekanje procesora preduzimaju se razliite mere:
koriste se bri (i skuplji) memorijski elementi koriste se due memorijske rei u toku svakog memorijskog ciklusa se pristupa ka vie rei operativne memorije (eng. Interleaving) izmedu procesora i memorije se ubacuje skrivena memorija radi smanjenja vremena pristupa
74

Cache MEMORIJE
etvrta od pobrojanih mera za poveanje efikasnosti rada procesora se odnosi na skrivene memorije (eng. cache). To su male, brze memorije, smetene izmeu procesora i operativne memorije. One su najbre memorije. Cilj dodavanja skrivene (ke) memorije je da se vreme pristupa operativnoj memoriji, gledano sa strane procesora, priblii vremenu pristupa skrivenoj memoriji.
75

Virtualne memorije
Zajedniko za sisteme sa virtualnom memorijom je da tekui izvrni program adresira mnogo vei skup adresa nego to je realni skup adresa. Te adrese su virtualne adrese i one ine virtualni adresni prostor. Pri izvrenju program poziva virtualne adrese, ali se program u stvarnosti izvrava u realnoj memoriji, pa je neophodno da postoji mehanizam za preslikavanje virtualnih u realne adrese.
76

POUZDANOST MEMORIJE
Memorijske greke se dele u dve grupe: teke, kod kojih postoji stalni kvar zbog nekog fizikog defekta. Takve greke zahtevaju fiziku zamenu neispravne komponente sistema. lake, kod kojih postoji sluajna i nepredvidiva priroda, npr. um zbog loeg kvaliteta izrade ploe i napona van predvienih granica, ili pak temperature itd

77

MAGNETNE TRAKE
Memorijski ureaji sa magnetnim trakama su dugo bili jedino reenje za masovne memorije. Danas su trake, potisnute
magnetnim i optikim diskovima, ali su i dalje zadrale vano mesto u klasi masovnih memorija zbog mogunosti postizanja velikih kapaciteta uz veoma povoljnu cenu.
78

MAGNETNE KASETE
su po konstrukciji sline audio-kasetama, ali se od njih razlikuju po dimenzijama. Kasete su udobnije za rad i rukovanje od traka, a pored toga zadravaju sve prednosti i mane magnetnih traka u odnosu na druge masovne memorije.

79

Magnetni diskovi
Memorije tipa magnetni disk predstavljale su novi kvalitet kada su uvedene u upotrebu, sada se masovno koriste u ogromnom procentu raunara. U upotrebi se najee nalaze
tzv. flopi diskovi i tzv. hard diskovi
80

Flopi diskovi (meki diskovi)

su u poetku bili velikih dimenzija 8" (203mm proizvod IBM-a 1970. godina), zatim 6", pa su se smanjivali kako je napredovala tehnologija njihove proizvodnje na 5,25" sve do 3,5" to je dananji standard, mada ima i diskova od 2,5".

81

Hard diskovi (tvrdi diskovi)

predstavljaju paket od nekoliko diskova, koji su uvreni na istoj osovini i oko nje rotiraju istom brzinom, sinhrono. Brzina obrtanja diskova je 3600 obrtaja u minuti, a nova reenja postiu 7200, pa ak i 10000 obrtaja u minuti. Kapacitet dananjih hard diskova je i do 80GB po jednoj ploi.
82

Magnetna kartica
je konstruisana za uvanje relativno male koliine podataka uz maksimalnu pristupanost i jednostavnost korienja. Fiziki, to je plastina kartica na kojoj je na odreenom delu nanesen premaz od feromagnetnih materijala.

83

MASOVNE MAGNETNE MEMORIJE

memorije vrlo velikih kapaciteta za par redova veliina vei od kapaciteta operativne memorije, zadravaju podatke i u sluaju kada se iskljui napajanje. nisu sa sluajnim pristupom, a sa njima procesori dananjih raunara opte preko operativne memorije.
84

Za masovne memorije
koriste se medijumi sa magnetnim zapisom, Ili reenja sa optikim (laserskim) zapisom. Kod magnetnog zapisa se magnetni film (obino feritni) debljine 2 do 20 m homogeno nanosi na neku noseu povrinu upis i itanje se vre pomou magnetne glave (kao kod magnetofona). prilikom pristupa magnetnoj glavi traka se kree translatorno, a disk (diskovi) rotaciono.
85

Masovne magnetne memorije

optika tehnologija za uvanje podataka suoptiki diskovi tzv. CD (eng. compact disc) prepisivi (eng. rewritable) optiki diskovi DVD (eng. Digital Video Disk) diskovi DVD (eng. Digital Versatile Disk).

86

Po nainu kako se postavlja stanje SP elemenata razlikuju se sledei tipovi postojanih memorija: Postojana memorija tipa ROM. Kod nje se sadraj ugrauje najee u zavrnoj fazi procesa proizvodnje. Stanje SP elemenata se obino postavlja pomou maski koje se izrauju na osnovu naruenog sadraja memorije. Ovakve memorije se nazivaju ROM memorijama sa maskama. Programirana postojana memorija PROM (eng. Programable read only memory). Kod ove vrste memorije korisnik moe sam da programira sadraj memorije tako to pomou elektrine struje spaljuje SP elemente na mestima gde je potreban sadraj 0. Kao i u prethodnom sluaju i ovde je postavljanje sadraja nepovratno. Reverzibilno programirana postojana memorija EPROM (eng. erasable programmable read only memory). Ovaj tip memorije ima sloeniji SP element (flip-flop) kod kojeg korisnik moe da upisuje i brie sadraj elemenata proizvoljan broj puta, ali samo kada je elemenat van pogona. Kod jedne od tehnologija sadraj se brie ultravioletnom lampom.

87

. Za adresiranje sektora potrebna je kompleksna adresa koja sadri: adresu povrine, adresu cilindra i adresu sektora. Adresa povrine je direktna adresa (za proizvoljan pristup) pa se zato memorije tipa magnetnog.diska nazivaju i memorije sa direktnim pristupom. Adresa cilindra, redni broj cilindra, oznaava radijalnu poziciju kombinacije magnetnih glava. Adresiranje cilindra predstavlja eventualno premetanje kombinacije magnetnih glava sa jednog na drugi cilindar. Pristup na osnovu adrese sektora je ciklino sekvencijalan.

88

89

90

Tastatura - Keyboard
Na tastaturi sa nalazi vie grupa tastera: alfanumeriki tasteri
grupa funkcijskih tastera F1 F12 numerika grupa tastera windows tasteri tasteri za pomeranje kursora itd. wireless 20, 50

Cena: 4, 5

91

92

93

94

RSI sindrom -Repetitive Strain Injury

Danas se moe videti na mnogim ergonomskim tastaturama oznaka anti RSI, to znai da se vodilo rauna o tome da ureaj bude pogodan za dui rad. Na slikama se moe videti pravilan i nepravilan poloaj ruku pri radu.

95

Mievi - mouse
Mehaniki mievi Optiki mievi

Portovi:serijski, PS/2, USB, infracrveni

96

 Touchpad (podloga osetljiva na dodir) je ureaj koji se uglavnom koristi na laptop raunarima. On je osetljiv na dodir i prevlaenjem prsta preko osetljive podloge pomera se i kursor na ekranu.

97

Mi sa ugraenim skenerom otiska prsta

98

Neprekidni izvor napajanja

UPS (Uninterruptible Power Supply)

99

100