JUGOSLAVIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

Po sporazumu iz Jalte, u Jugoslaviju su ule snage Sovjetskog Saveza. Saveznici su priznali partizanski pokret i Tita, pa se kraljeva vojska, koja je bila pod komandom generala Dragoslava Mihailovia, zajedno sa svojim porodicama, povlaila iz zemlje. Jugoslavija je osloboenje doekala potpuno razorena. Bombardovana od neprijatelja i od sila saveznica, iznurena borbom za slobodu, ali i graanskim ratom. Od jedne agrarne i industrijski unitene zemlje, desetkovanog stanovnitva, trebalo je stvoriti novu Jugoslaviju. Ve u leto 1945. g. odran je Prvi kongres Narodnog fronta Jugoslavije. Trebalo je ostvariti privid demokratije, pa su u njegovom radu uestvovali nekompromitovani predstavnici nekih stranaka iz predratne Jugoslavije. Meutim, komunisti su bili najbrojniji i najuticajniji, pa su oni sa malobrojnim poslanicima Jugoslovenskog parlamenta uli, posle III zasedanja AVNOJ-a u Privremenu narodnu skuptinu. Ta Skuptina je donela niz zakona: zakon o slobodi tampe, politkom organizovanju, birakom pravu, nainu glasanja i Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Tim zakonom oduzeta je zemlja veleposednicima, crkvama i manastirima i svima koji su imali iznad odreenog zemljinog maksimuma i davana je bezemljaima. Iz Vojvodine je proterano nemako stanovnitvo, saradnici okupatora i vlasnici najveeg dela zemlje, a na njihova imanja je kolonizovano siromano stanovnitvo Like, Banije, Korduna,Crne Gore, Makedonije. U to vreme postojala je i kriza zapadnih granica. Zamalo je, zbog Trsta izbio sukob izmeu Jugoslavije i sila Antante, ali je sve zavreno 9. juna 1945.g. potpisivanjem sporazuma u Beogradu. Kralj Petar je opozvao namesnike i oni su davali ostavke iz Privremene narodne skuptine, koja je imala zadatak da pripremi raspisivanje i sprovoenje prvih posleratnih izbora za ustavotvornu skuptinu koja e odluivati o buduem drutvenom i dravnom ureenju Jugoslavije. U tekim ekonomskim prilikama, kada je pomo stizala samo od UNRE, kada su novana sredstva Jugoslavije ostala blokirana u inostranstvu, zlato u Americi, a reni brodovi u Austriji, kada se srpska emigracija snano borila pritiv nastanka takve Jugoslavije, u novembru 1945.g. odrani su izbori. Predvieno je da glasanje bude tajno, ali zbog velikog broja nepismenog stanovnitva, kuglice su ubacivane u dve "orave" kutije. Jedna je bila ZA, a druga PROTIV NFJ. Kandidati Narodnog fronta, dobili su preko 90 glasova. Poslanici Ustavotvorne skutine su 29. novembra 1945. g. jednoglasno usvojili deklaraciju kojom se ukida monarhija, i proglaava republika. Drava je dobila novo ime: Federativna Narodna Republika Jugoslavija. Kralju Petru II i svim lanovima dinastije Karaorevi se oduzima sva imovina i zabranjuje povratak u domovinu. 31. januara 1946.g. izglasan je novi Ustav. FNRJ je postala zajednica ravnopravnih naroda u republikama: Srbija, Hrvatska Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija. Srbija je imala, osim ueg dela i dve autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Sada je trebalo pristupiti obnovi i razvoju ratom razorene zemlje. To je uz slabu mehnizaciju i pomo iz inostranstva, vreno uglavnom "dobrovoljnim radnim akcijama". Tako je izgraen najvei broj saobraajnica: drumskih i eleznikih, mostova i tunela i druga infrastruktura. A poljoprivreda se organizovala po ugledu na sovjetske kolhoze; stvarane su zeljoradnike zadruge. Da bi se izbegla glad u vojsci i u gradovima, uveden je obavezan otkup poljoprivrednih proizvoda. Takva prinudna mera je sprovoena uz obilje nasilja i zloupotreba. U nemogunosti da izvre sve obaveze prema dravi, seljaci su gubili svoja imanja, postajali lanovi zadruge, odlazili u gradove a poneki i u zatvor. Godine 1946. donet je Zakon o nacionalizaciji. Drava je tim Zakonom postala vlasnik rudnika, banaka, industrijskih, transportih i trgovakih preduzea. Do kraja 1948.g. sva privatna privredna preduizua postala su vlasnitvo drave. Po uzoru na Sovjetski Savez, 1947.g. donet je Prvi petogodinji plan, kojim se naroito vri industrijalizacija i elektrifikacija zemlje. Radi se,

takoe na obnovi kulture i prosvete. Vri se masovno opismenjavanje i kolovanje stanovnitva Medjutim, sve te aktivnosti bile su u svrsi politikih ciljeva komunizma. Od svih naunika, umetnika, stvaralaca, rukovodilaca se oekivalo da budu lanovi KPJ. Sva umetnika dela iz bilo koje oblasti su morala da veliaju rat i revoluciju. Oni koji su na to gledali kao guenje umetnikih sloboda, bili su zatvarani, proterivani a poneki i streljani. Uglavnom su bili prikazivani sovjetski filmovi i prevoeni njihovi udbenici. Jugoslavija je uspostavila blisku saradnju sa Sovjetskim Savezom i zemljama istone Evrope, ali je i potpisivanjem Povelje Ujedinjenih nacija i Statuta Meunarodnog suda pravde 1945.g. postala jedan od osnivaa Organizacije ujedinjenih nacija (OUN). Jugoslavija je primala pomo u hrani, lekovima, odei, obui. Dolazili su i traktori, lokomotive, kamioni. Ali, je Tito 1947.g. odbio pomo za obnovu privrede, takozvani Maralov plan. Pristupljeno je te 1947.g. udruenju komunistikih zemalja, koje su inile: SSSR, Poljska ehoslovaka, Maarska,Rumunija, Bugarska i Albanija. One su inile Informacioni biro (Informbiro). Meutim, preko Informbiroa je SSSR stavljao u potinjen poloaj partijsko i dravno rukovodstvo tih zemalja. Tito i rukovodstvo KPJ ne eli potinjenu ulogu i ve 1948.g. u sledi rezolucija Informbiroa kojom se optuuje rukovodstvo KPJ za izdaju principa i naela komunizma i socijalistikog razvoja. U Beogradu je odran V kongres kojim se odbacuje rezolucija i poinje stravian progon pristalica Staljina i Sovjetskog Saveza. Vre se progoni i streljanja i otvaraju logori, a najozloglaeniji je Goli otok u Hrvatskoj gde su upravnici bili bive ustae. Jugoslavija se nala u tekom ekonomskom poloaju jer je 50% uvoza i izvoza bio vezan za zemlje lanice Varavskog pakta. Postojala je i mogunost vojne intervencije. Kao lanica OUN Jugoslavija je ovo predstavila kao sukob dve nezavisne drave, a ne kao partijski sukob i zatraila zatitu Saveta bezbednosti. U novonastaloj situaciji Jugoslavija se okree zapadnim silama i zakljuuje nove sporazume o naunoj, tehnikoj i kulturnoj saradnji sa zemljama zapadne Evrope, pa ak 1951. potpisuje sporazum o vojnoj pomoi sa SAD. Ipak, Jugoslavija ne pristupa Severoatlantskom paktu, a ni Varavskom paktu. Smru Staljina, odnos prema Jugoslaviji se menja, pa dolazi do ponovnog uspostavljanja saradnje sa SSSR-om 1955.g. a ve 1956.g. rasputa se Informbiro. Zbog svega ovoga, sa obe strane, ugled Josipa Broza Tita i Jugoslavije u svetu stalno raste. Zastupanjem stavova o potovanju nezavisnosti drava i miroljubivoj saradnji, blokovskoj neopredeljonosti dolazi do ideje o stvaranju pokreta nesvrstanih, to Jugoslaviji obezbeuje nekoliko decenija mira i mogunosti da bude istok na zapadu i zapad na istoku.

BEOGRAD: 23.5.2004.

Uenik: Marko Simani VIII3