Jelena Opra

UDK 324(497.1)1938

Izborna kampawa Milana Stojadinovi}a 1938. godine

APSTRAKTUM: Milan Stojadinovi} je 1938. godine proslavio 50. ro|endan. Iste godine je obele`ena trogodi{wica rada wegove vlade i odr`ani posledwi parlamentarni izbori u Kraqevini Jugoslaviji. Izborna kampawa koju je tada na ~elu Jugoslovenske radikalne zajednice organizovao, vodio i oli~avao tema je na{eg rada.

Kqu~ne re~i: Milan Stojadinovi}, izborna kampawa, propaganda, Jugoslovenska radikalna zajednica, 1938
Gra|a Arhiva Jugoslavije je oslonac koji ovoj pri~i daje autenti~nost i ~uva je od neistina. U Zbirci Milana Stojadinovi}a, na izbore 1938. godine odnosi se materijal koji je izradila Sekcija za propagandu Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). To su plakati, leci, bro{ure, Uputstvo za vo|ewe propagande. Pored strana~kog materijala, tu su i pisma ~lanova JRZ, sa predlozima, sugestijama i pesmama namewenim {to boqem uspehu stranke na izborima. O politi~koj situaciji u zemqi u tom periodu podatke daje prepiska Milana Stoja-dinovi}a sa senatorima, narodnim poslanicima, banovima i lokalnim organima vlasti. Zna~ajna obave{tewa daju ise~ci iz {tampe koji prate aktivnosti dr`avnih i strana~kih funkcionera. Za upoznavawe izbornih aktivnosti vladaju}e stranke 1938. godine bitan je Fond Centralnog presbiroa (CPB), ustanove koje je svakodnevno dostavqala obave{twa predsednika vlade i ministarstava agenciji Avala radi daqeg informisawa listova. Izve{taji dopisnika i prepiska dr`avnog vrha sa sredstvima javnog informisawa, daju uvid u pripremawe i izvo|ewe kampawe vladaju}e stranke i podatke o dr`avnoj kontroli nad {tampom i uticaju pojedinih politi~kih partija u razli~itim krajevima zemqe. Delovi gra|e iz Zbirke Save Kosanovi}a govore o sukobima vlasti i opozicije na decembarskim izborima 1938. godine. Zbirka Vojislava Jovanovi}a Maramboa sadr`i fotografije koje poti~u iz vremena vlade Milana Stojadinovi}a. Pa`wu istra`iva~a privla~ila je delatnost Milana Stojadinovi- }a u unutra{woj politici i me|unarodnim odnosima, dok su parlamen-

172

Arhiv, ^asopis Arhiva Jugoslavije, 2, 2001.

tarni izbori 1938. godine pomiwani uzgredno. On sam je u svojim memoarima Ni rat, ni pakt ukratko opisao program koji je zastupao i izneo rezultate izbora.1 Pod propagandom se u naj{irem smislu re~i podrazumeva organizovana i smi{qena delatnost, kao i tehnike uticaja na grupe i pojedince, radi wihovog pridobijawa za shvatawa, ideje i program jedne dru{tvenopoliti~ke organizacije, za realizaciju nekog posla, sprovo|e-we agitacije.2 U pro{losti {iroku primenu propagandi dala je Katoli~ka crkva. Ona je ovim terminom ozna~ila {irewe svoje doktrine, posle 1623. godine, kada je papa Urban II osnovao Congregatio de propaganda fide. Propagandu danas vr{e svi politi~ki pokreti, dr`ave, humanitarne i druge organizacije.3 Propagandni ciqevi i zadaci ostvaruju se u organizovanim kampawama usmenom i pisanom re~ju, preko publikacija i {tampe, skupova, radija, filma, televizije, slika, muzike. Svoje izvorne oblike i nesumwivo naj{iru primenu dobila je na politi~kom planu. Pod politi~kom propagandom podrazumevaju se meto-di i tehnika {irewa, ideologije i programa odre|ene politi~ke organi-zacije, obja{wavawe i tuma~ewe wenih ciqeva i zadataka, radi pridobi-jawa javnog mwewa. U tom procesu koriste se tehnike ponavqawa iste poruke tokom du`eg perioda, psiholo{kog rata i trenutnih efekata propagande.4 Prevremene, skup{tinske izbore vlada Milana Stojadinovi}a je raspisala za 11. 12. 1938. Pored vi{e puta dobijenog ovla{}ewa za promenu zakonskih propisa, ostavila je na snazi stari Izborni zakon od 10. 9. 1931. Po wemu je cela zemqa bila jedan izborni okrug, bira~i su glasali javno i posredstvom svog kandidata za nosioca zemaqske liste.5 Kandidati na vladinoj listi bili su ~lanovi JRZ i Jugoslovenske narodne stranke, ~iji je vo|a Svetislav Ho|era na dan raspisivawa izbora postao ministar bez portfeqa. Na taj na~in udru`ile su se stranke koje su bile za unitaristi~ko ure|ewe dr`ave. Nasuprot wima jedinstveno su nastupile Seqa~ko-demokratska koalicija, Udru`ena opozicija (UO) i deo Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), u Bloku narodnog sporazuma. Vlatko Ma~ek je na ~elu Hrvatske seqa~ke stranke, promenom dr`avnog ure|ewa, te`io re{avawu hrvatskog pitawa, dok je srbijanski deo opozicije bio najslo`niji u `eqi da obori vladu. Bira~i

Propagandu Milana Stojadinovi}a obradio je Predrag La`eti} u radu Milan Stojadinovi} i predizborna propaganda JRZ 1938. godine, koji je objavqen u Zborniku Istorijskog muzeja Srbije, br. 25, 1988. godine. Dragan Te{i} je u kwizi JRZ u Srbiji 19351939, Beograd 1997, prikazao propagandu u okviru analize rada stranke . 2 Mala politi~ka enciklopedija, Beograd, 1966, 966 3 Pravni leksikon, Beograd, 1964, 746. 4 Leksikin novinarstva, Beograd, 1979, 239. 5 Mom~ilo Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi}, Izborne borbe u Leskova~kom kraju 1919-1939, Leskovac 1998, 64

Jelena Opra, Izborna kampawa Milana Stojadinovi}a 1938. godine

173

su bili podeqeni izme|u vladine i liste UO, dok je autsajder bio nosilac tre}e liste Dimitrije Qoti}, na ~elu Zbora. Pored zao{trenih nacionalnih odnosa i suprotnih politi~kih programa, izbore 1938. obele`ilo je izborno predstavqawe vladaju}e stranke. Propagandnu taktiku JRZ formulisao je sam Stojadinovi}. Po~eti postupno i polako, tiho, pa sve ja~e i ja~e, tako da upotreba argumenata i {tampawe letaka bude najintenzivnije tek nekoliko dana pred izbore, kada se treba sru~iti svom snagom na protivnika. Ne treba, prema tome, suvi{e rano ispucati sve argumente, ve} ostaviti ja~inu udarca da neprijateq oseti pred sam dan izbora tako da nema kad da se prikupi i osveti.6 Po wegovom nalogu, organizator strana~ke propagande \ura Jankovi} je polovinom 1938. godine boravio u Nema~koj, sa zadatkom da upozna principe propagande Nacionalsocijalisti~ke stranke.7 Tokom putovawa sastao se sa Jozefom Gebelsom, Alfredom Rozenbergom, Rudolfom Hesom i bio je predstavqen vo|i Tre}eg rajha.8 Nema~ki dr`avni vrh je zbog politi~kih razloga dao Stojadinovi}u materijalnu pomo} i savete o najpodesnijim metodama uticaja na bira~e, {to je naro~ito do{lo izra`eno pri snimawu predizbornog filma. Postavqa se pitawe da li je upoznavawe sa propagandnim radom Nacional-socijalisti~ke stranke imalo za ciq pripremawe idejno i tehni~ki revolucionarne kampawe ili stvarawe mehanizama za potpunu kontrolu mi{qewa bira~a. Sekcija za propagandu JRZ izradila je Uputstvo za prakti~ko vo|ewe propagande,9 pomo}u koga je trebalo ostavriti jedinstven propagandni nastup svih odbora strnke. U wemu su date instrukcije za ukra{avawe partijskih prostorija, sportskih stadiona, pravilno organizovawe zborova, izradu slavoluka i transparenata. Prema datim savetima, u dekoraciji koja je morala da ostavi {to ja~i utisak na prisutne kori{}ene su dr`avne zastave, strana~ke zna~ke, trake u nacionalnim bojama, fotografije predsednika stranke. Osnovna poruka uputstva bila je da tokom kampawe treba isticati li~nost vo|e Milana Stojadinovi}a. ^lanstvo je trebalo da mu odaje priznawe i time {to }e wegove portrete dr`ati u svojim ku}ama. Na wegov rad i zasluge odnosile su se parole koje su ponu|ene za isticawe na zborovima.10
Dragan Te{i}, n.d, 200. \. Jankovi} je polovinom 1937. iza{ao iz vlade i postavqen je na mesto organizatora strana~ke propagande. Bio je na ~elu Sekcije za inostranu propagandu JRZ. D. Te{i}, n.d. 198 8 isto 9 Arhiv Jugoslavije (AJ), Zbirka Milana Stojadinovi}a (37), -12-81. 10 Mir na granicama, Dobre finansije, dobra politika, Drugi zadu`io, on razdu`io, Na{i rudnici na{em narodu, Oja~ao narodnu odbranu, Tvorac narodne industrije, Prete~a motorizacije zemqe, Ostvario penziono osigurawe radnika, Podigao vrednost dinaru, Ukinuo sportske takse, Najve}i prijateq omladine, Za{titinik radnika, On nije Milan, ve} Sre}ko, Gradi luke i brodove, Izgra|uje brodove, Obezbe|uje odbranu, Wegova politika je nedeqiva Jugoslavija, Ne dam da se na{e `ito prodaje u bescewe, Rat nije bio na{ program, Ho}emo sporazum ali ne po svaku cenu; AJ-37-12-81
7 6

174

Arhiv, ^asopis Arhiva Jugoslavije, 2, 2001.

Povodom izbora Sekcija za propagandu je {tampala kwige Dve godine vlade dr Milana Stojadinovi}a i Tri godine vlade dr Milana Stojadinovi}a, te propagandne bro{ure ~iji sugestivni naslovi su imali zadatak da uti~u na opredeqewe bira~a.11 Osnovna ideja u izbornom predstavqawu JRZ bila je da su ostvarena dela najboqa preporuka i obe}awe za budu}nost. Zato su u kampawi pod parolom Dela govore predstavqeni rezultati koje je vlada ostvarila u trogodi{wem periodu (1935-1938). Ujedno je wen rad predstavqen kao garancija za daqi razvoj i napredak zemqe. Program kampawe sam izradio sam, koriste}i se iskustvom sa ranijih izbora zapisao je Stojadinovi} u svojim memoarima.12 Jedan od najja~ih vladinih argumenata bilo je ostvareno razdu`ivawe seqaka i obezbe|ivawe povoqnih poqoprivrednih kredita kao uslov za privredni napredak zemqe.13 Poseban zna~aj u kampawi dat je poboq{anom spoqno-politi~kom polo`aju zemqe, napretku trgovine i smawenom dugu u inostranstvu. Zakonskim odredbama koje je vlada donela predstavqen je wen rad u prosvetnoj, socijalnoj i kulturnoj politici. Izvr{eni javni radovi prikazani su kao najva`niji poduhvat koji je vlada sprovela radi ekonomskog oporavka zemqe i kao najboqe sredstvo za podizawe `ivotnog standarda najsiroma{nijih slojeva stanovni{tva.14 Tokom 1938. godine JRZ je ra~unala da }e posti}i politi~ki efekat time {to }e vlada finansirati objekte koji }e olak{ati `ivot lokalnog stanovni{tva. Stojadinovi} je pisao banu J. Krasojevi}u: Prilikom mog puta u Negotin delegacija sreza brzopalana~kog izlo`ila mi je potrebu podizawe dve ~esme za pija}u vodu, pa vas molim da ovom pitawu poklonite pa`wu. 15

[ta ho}e JRZ?, Mir na granicama, Na{a poqoprivredna politika- vlada dr M.Stojadinovi}a za na{e selo, Na{a socijalna politika-socijalna saradwa, a ne klasna borba, Prosvetna politika - rad na prosve}ivawu naroda, Na{a saobra}ajna politika`eleznice u slu`bi narodne privrede, Na{a finansijska politika- vlada dr M. Stojadinovi}a povratila je poverewe naroda u dr`avne finansije i stvorila ogromna sredstva za unapre|ewe zemqe, Na{a zdravstvena politika - starawe za narodno zdravqe, Na{a sto~arska politika - prihod od sto~arstva pove}an je preko tri milijarde godi{we, Na{i javni radovi - 7 milijardi dinara za javne radove; AJ-37-12-81. 12 Milan Stojadinovi}, Ni rat ni pakt, Rijeka 1970, 503. 13 Dekret o likvidaciji seqa~kih dugova donet je 26. 9. 1936. Zakon je predvi|ao likvidaciju svih dugova u iznosu od 250-500.000 dinara, zakqu~enih pre 20. 9. 1932. i odnosio se na oko 800 000 zemqoradnika. Dugovi koje je trebalo isplatiti u 12 godi{wih rata uz kamatu od 4,5% preneti su na Privilegovanu agrarnu banku, koja je preuzela odgovornost prema poveriocima. Prema @ivku Avramovskom dekret je bio kompromis koji nije dao puno zadovoqewe du`nicima jer su o~ekivali da }e im vi{e biti opro{teno. Nije ispunio ni o~ekivawa poverenika ~ija }e potra`ivawa biti zadovoqena kroz niz godina. @ivko Avramovski, Britanci o Kraqevini Jugoslaviji, kwiga 2 (1931-1938), Beograd 1988, 425. 14 Na{i javni radovi, Izdawe sekcije za propagandu GO JRZ, br. 2. Beograd ,1938. 15 AJ-37-49-312.

11

Jelena Opra, Izborna kampawa Milana Stojadinovi}a 1938. godine

175

U kampawi su kao re~ita potvrda iznetih tvrdwi o prosperitetu zemqe upotrebqeni statisti~ki podaci. Oni su prezentovani u izbornim govorima, na plakatima, lecima, razglednicama. Izborno predstavqawe vladaju}e stranke bilo je usmereno na racionalno ube|ivawe bira~a. Wima je pore|ewem prilika pre i posle dolaska Stojadinovi}a na vlast sugerisano da u vlastitom iskustvu provere iznete tvrdwe. Zborovi su u svim istorijskim epohama osnovno sredstvo za promociju partijskih programa i ciqeva. Direktno obra}awe strana~kih lidera bira~ima stvara utisak da izneti politi~ki stavovi nisu samo lepo sro~ene propagandne poruke. Stojadinovi} je tokom 1938. godine vr{io izborno predstavqawe svoje stranke. Propagandni karakter su imali svi govori koje je kao predstavnik dr`ave odr`ao prilikom pu{tawa u rad zna~ajnih objekata u zemqi. Nezvani~no kampawu je po~eo u leto posetom isto~noj i zapadnoj Srbiji, {to je dobilo publicitet kao prva zvani~na poseta predsednika vlade Staroj Srbiji. Sledile su posete sredwem i ju`nom primorju, Sarajevu i Zetskoj banovini. One su bile deo izborne kampawe, jer ove krajeve posle raspisivawa izbora nije posetio.16 Predizborna kampawa JRZ je zvani~no po~ela u Beogradu 6. 10. 1938. govorom wenog predsednika pred partijskim kolegama u zgradi Glavnog odbora u De~anskoj ulici. Nastavqena je zborovima u Negotinu, Petrovgradu, Novom Sadu, Bijeqini, Bosanskom Novom, Qubqani, Beogradu. Preko tada{we {tampe i mnogobrojnih fotografija iz kampawe, sti~e se utisak da su zborovi JRZ bili dobro organizovan spektakl, u kome je Milan Stojadinovi} svojom pojavom, funkcijom i govorima bio centralna figura. Uobi~ajeno je bilo da se na po~etku on pojavi u otvorenim kolim,a uz pratwu moto-sekcije, dok je red odr`avala omladina u zelenim ko{uqama. Kao prakti~an politi~ar, obra}ao se lokalnom stanovni{tvu i govorio o merama vlade za re{avawe wihovih problema. Istovremeno je, uz kritiku politi~kih protivnika, iznosio rezultate svog trogodi{weg rada i stavove vlade o kqu~nim pitawima. U Negotinu i Petrovgradu je objasnio vladinu politiku prema selu, u Novom Sadu wenu spoqnu politiku, u Bosanskom Novom je govorio o problemima kolonista,17 u Qubqani o principu naj{ire samouprave18, za koji se zala`e u ure|ewu dr`ave. Na zborovima je Stojadinovi} nastupao sa parolom jedan kraq, jedan narod i jedna dr`ava, {to je zna~ilo po{tovawe Oktroisanog ustava iz 1931. i ~uvawe postoje}eg dr`avnog ure|ewa do punoletstva kraqa Petra II. Stranka JRZ je u kampawi predstavqena kao jedini garant opstanka dr`ave, nasuprot opozicionim zahtevima za federacijom, koji zna~e sigurnu slabost, a vrlo verovatno i raspad dr`ave, kako je wen
16 17 18

D. Te{i}, n.d. 201. Vreme, novembar, 1938. godine. Vreme ,9.12.1938.

176

Arhiv, ^asopis Arhiva Jugoslavije, 2, 2001.

predsednik rekao na zboru u Bijeqini 27. 11. 1938.19 Polo`aj vladaju}e stranke i medijska agresivnost omogu}ili su JRZ da o wenim zborovima bira~i budu obave{teni, da im prisustvuju i da ih zapamte. Po pisawu Vremena, broj posetilaca se kretao od 30.000 u Negotinu i 50.000 u Bosansnkom Novom, 40.000 u Petrovgradu, 60.000 u Bijeqini do 100.000 u Novom Sadu i Qubqani.20 Senator Frano Ivani{evi} je posle izbora izneo uverewe da je pobedi stranke doprinela mudra beseda [Milana Stojadinovi}a] na javnim skupovima, puna logike, nepobitnih dokaza, bez niskog napadawa, puna plemenitih narodnih ose}aja i savr{ene forme retorike.21 Mo`da na inicijativu senatora, Sekcija za propagandu je po~etkom 1939. godine {tampala kwigu Jedan kraq, jedan narod i jedna dr`ava, sa izbornim govorima jo{ aktuelnog predsednika vlade. U Evropi tridesetih godina 20. veka tehni~ka dostignu}a su na velika vrata uvedena u propagandu politi~kih stranaka. Pomo}u wih su grupe na vlasti lak{e mogle da oda{iqu u masu ideje koje su odabrale, organizovale i usmerile. Organizator propagande nacisti~ke Nema~ke Jozef Gebels je u radiju video glavno propagandno oru|e u modernom dru{tvu. Preko Odeqewa za radio u Ministarstvu propagande i Komore za radio nadgledao je oblikovawe i emitovawe programa. Kritike pro-grama od gra|anstva predsednik Komore za radio je polovinim tridesetih godina nazvao uvredom nema~ke kulture.22 Delatnost filmske industrije koja je bila u privatnim rukama, dr`avni vrh je kontrolisao preko Komore za film. Uz podr{ku Nema~kog dr`avnog vrha, Stojadinovi} je 1938. godine primenio wegova iskustva u politi~kom marketingu. Novina za doma}e prilike bilo je medijsko predstavqawe politi~kog programa. Na savremen na~in su upotrebqeni plakati, leci i {tampa, dok je upotreba radija i filma pove}ala ukupan uticaj propagandnih poruka i donekle pro{irila krug wihovih korisnika. Bioskopska mre`a se u Jugoslaviji tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka relativno sporo razvijala. Najve}i broj bioskopa bio je u Beogradu (18), Zagrebu (16) i Qubqani (8). Sarajevo i Novi Sad su imali po 5 bioskopa, Skopqe 4, a Cetiwe jedan.23 Me|u gradskim stanovni{tvom bili su popularni zabavni, filmovi kulturnog sadr`aja i reklame. Naro~itu pa`wu izazivale su aktuelne teme filmskih `urnala: dvorski i politi~ki `ivot, dr`avne posete, sport, narodni obi~aji. Mogu}nosti novog medija i interesovawe publike za wega iskoristila je Filmska sekcija JRZ i snimila predizborni film. Ciq je bio da se na zabavan i popularan na~in predstavi trogodi{wi rad vlade. Izborno predsta-vqawe
19 20 21 22 23

Vreme, 28.11.1938. Vreme,oktobar-decembar 1938. AJ-37-52-330. William L. Shirer, Uspon i pad Tre}eg Reicha I, Zagreb, 1977, 352 Statisti~ki godi{wak Kraqevine Jugoslavije, 1938.

Jelena Opra, Izborna kampawa Milana Stojadinovi}a 1938. godine

177

na taj na~in bilo je mogu}e zahvaquju}i vladaju}em polo`aju stranke i znatnim finansijskim sredstvima na raspolagawu. Film ~ije je snimawe po~elo 2. 11. 1938, dvadesetak dana posle raspisivawa izbora, prikazan je krajem novembra u doma}im bioskopima. U izradi skica i dekora za film JRZ je dobila stru~nu i finansisku pomo} iz Nema~ke. Na ~elu nema~ke ekipe bio je baron von Wolzogen, koji je za u~iwene usluge odlikovan Ordenom Svetog Save drugogo reda.24 S wim je, kao pred- stavnik Filmske sekcije, sara|ivao Vojin \or|evi}. On je redovno iz Berlina slao izve{taje Gradimiru Kozomari}u ({efu Filmske sekcije) i zahvaquju}i wima poznat je sadr`aj filma i tok wegovog nastanka. Osnovna ideja pri snimawu bila je da se pore|ewem zate~enog stawa i rezultata rada vlade Milana Stojadinovi}a istakne ostvareni napredak zemqe. Za desetominutni film Putem preporoda - Jugoslavija ju~e i danas25 predsednik vlade je pred kamerama pro~itao delove iz svog prvog predizbornog govora od 6. 10. 1938. i odlomak iz vladine deklaracije od 4. 7. 1935, koja je bila adaptirana za propagandne svrhe. Wegovi ministri su govorili o postignutim rezultatima u poqoprivredi, unutra{woj i spoqwoj trgovini, narodnoj odbrani.26 Snimcima masovnih zborova u filmu je ilustrovana narodna podr{ka vladaju}oj stranci. Izradu filma u Nema~koj Stojadinovi} je iskoristio da pridobije jo{ ve}u naklonost wenog vo|stva.27 Na projekciji filma pred funkcionerima Nacionalsocijalisti~ke stranke prikazana je scena u kojoj Stojadinovi} svoj govor zavr{ava re~ima Hajl Hitler, sa uzdignutom rukom. Isti ciq su imale scene na kojima je prikazan u pratwi svoje omladine koja ga pozdravqa fa{isti~kim pozdravom.28 Te scene, koje su prikazane samo u Berlinu, sigurno su uticale da ~elnici Nema~ke u~vrste poverewe u wega i po{aqu uputstvo nema~koj mawini da glasa za vladinu listu.29 Prikazivawe filma u Kraqevini Jugoslaviji bilo je najavqeno plakatima, koji su, kao poklon predsedniku vlade ,izra|eni u Nema~koj u milion primeraka. Filmsko predstavqawe politi~kog programa, prvi put tada ura|eno u Jugoslaviji, izazvalo je interesovawe pristalica i protivnika stranke. O tome govore zvani~ni izve{taji kurira Filmske
P.La`eti}, n.d. 124. Bilo je jo{ varijanata za naslov filma: Preporo|ena Jugoslavija, Jugoslavija ju~e i danas, Jugoslavija je dobila svog vo|u , Dela na{eg vo|e govore , Novi putevi Jugoslavije, Dr Stojadinovi} radi, ne obe}ava, Tri godine rada vlade Milana Stojadinovi}a itd. AJ-37-12-81 26 D. Sto{ovi}, \. Jankovi}, M.Krek, D. Cvetkovi}, \.Kujunxi}, M. Kabalina 27 Bio je u zvani~noj poseti Nema~koj 17. 1. 1938, kada se sastao sa Hitlerom i u wegovoj pratwi posetio izlo`bu nema~kih zanata u Minhenu. 28 P.La`eti}, n.d. 125. 29 Senator Georg Grasel iz Apatina je posle zavr{etka izbora obavestio Milana Stojadinovi}a da su bira~i nema~ke nacionalnosti odgovorili na wegov poziv i glasali za vladinu listu. AJ-37-51-328.
25 24

178

Arhiv, ^asopis Arhiva Jugoslavije, 2, 2001.

sekcije, koje su svakodnevno slali \uri Jankovi}u. Ocenama dobar prijem i veliko interesovawe govorili su o prijemu filma kod publike u: Beogradu, Smederevu, Novom Sadu, Vr{cu, Zemunu, Pan~evu, Subotici. Prikazivawe je pratilo malo negodovawe u Splitu i [ibeniku, dok zbog politi~kih razloga, nije prikazan u Savskoj i Primorskoj banovini. U Qubqani je za ~lanove JRZ odr`ana premijera u bioskopu Union, dok su drugi bioskopi tra`ili od op{tine da im smawi takse, kao uslov da prika`e film. Sreski odbor JRZ u Zenici je javio da u tom srezu nije potrebno prikazivati film po{to ovaj srez u celini pripada JRZ-u. U Prilepu i Ba~kom Petrovom selu film je za dva dana prikazivawa videlo po 2.500 qudi. 30 Radio je kao novo medijsko sredstvo, za razliku od filma, ve} kori{}en u propagandi politi~kih stranaka. Tokom izborne kampawe Bogoquba Jevti}a 1935. godine, putem radija su, uz afirmativne komentare, pra}ene aktivnosti vladinih kandidata i emitovani wihovi propagandni govori.31 Kreirawe radio programa je tada kao i tri godine kasnije bilo pod kontrolom dr`ave. Samim tim nije bilo mogu}nosti za prezetovawe izbornih aktivnosti opozicionih stranaka. U Kraqevini Jugoslaviji su postojale tri sredwe talasne radio-stanice u Beogradu, Zagrebu i Qubqani,32 te kratkotalasna stanica u rukama CPB-a. Propagandni uticaj radija ne sme se preceniti kada se ima u vidu da je 1938. godine u Beogradu bilo 86.080 radio-prijemnika, odnosno jedan radio-aparat na 4,75 stanovnika. U ~itavoj zemqi je tada na sto stanovnika dolazio jedan radioaparat.33 Sekcija za propagandu JRZ je nastojala da nadoknadi taj nedostatak. Ona je dala zvani~no uputstvo svim sreskim organizacijama i poslani~kim kandidatima da u svojim mestima nameste zvu~nike i razglase da bi predizborne govore Milana Stojadinovi}a mogla da ~uje ve}a masa bira~a.34 Prema istom nalogu, ~lanovi JRZ su imali obavezu da organizuju zborove pre radio-prenosa, te {etwe posle wegovog zavr{eka, kako bi i na taj na~in privukli bira~e i popularizovali svoju stranku.35 U satnicama radio-programa nije bilo posebnih emisija posve}enih izborima, predstavqawu kandidata i strana~kih programa. U centralnoj informativnoj emisiji Radio-dnevniku, u pregledu dnevnih doga|aja pra}ene su dr`avni~ke aktivnosti Milana Stojadinovi}a i vo|stva JRZ-a, {to je u predizbornom periodu imalo propagandnu ulogu.36
AJ-37-12-81. \oko Tripkovi}, Izborna kampawa Bogoquba Jevti}a 1935. godine, Istorijski glasnik 1-2, Beograd, 1983, 70. 32 Radio-Beograd je po~eo da emituje redovan program 24. 3. 1929, a Radio-Zagreb 1926, D. Te{i}, n.d. 100. 33 Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije 1918-1988, Beograd 1988, 328. 34 D.Te{i}, n.d. 134. 35 isto. 36 Vreme, oktobar-decembar, 1938.
31 30

Jelena Opra, Izborna kampawa Milana Stojadinovi}a 1938. godine

179

Stojadinovi} je kao predsednik vlade imao mogu}nost da u slu`bu svoje predizborne propagande stavi celokupan dr`avni aparat, jugoslovenska udru`ewa i sredstva komunikacije. Va`nu ulogu je imala i ustanova CPBa, koja je postojala pri Predsedni{tvu vlade. Ona je vr{ila preventivnu cenzuru {tampe, odre|ivala teme i fotografije koje }e biti objavqene i samim tim je doprinosila afirmaciji vladaju}e stranke. Dnevni listovi su davali uputstva bira~ima o na~inu i pravilima glasawa, dok popularizacija samih izbora u tada{woj {tampi nije vr{ena. Najve}a pa`wa {tampe bila je posve}ena zborovima vladaju}e stranke i izlo`bi Tri godine vlade dr Milana Stojadinovi}a. Dnevna {tampa je zborove najavqivala nekoliko dana ranije detaqnim izve{tajima o wihovim pripremama u pojedinim gradovime. U~e{}e Milana Stojadinovi}a na zborovima predstavqeno je kao najva`niji doga|aj navedenog dana, wegovi govori su citirani uz fotografije odu{evqenih pristalica. Karikature su tokom izbornog perioda kori{}ene kao mo}no propagandno sredstvo. Pomo}u wih suge-stivno su prikazane moralne, socijalne i politi~ke slabosti opozici-onih politi~ara.37 Svakodnevno su objavqivani izve{taji o otvarawu izlo`be u pojedinim krajevima zemqe, sa imenima uglednih li~nosti koje su je posetile. Preko {tampe izborne aktivnosti JRZ dobile su obele`je najzna~ajnijeg dru{tvenog doga|aja u kome stanovni{tvo ima obavezu da u~estvuje. Pored tekstova koji su pratili izborne aktivnosti bilo je i onih koji su naizgled neutralni vr{ili propagandu vladaju}e stranke. Takvi su oni koji govore o svakodnevnim aktivnostima vlade, wenog predsednika i funkcionera JRZ. U toj grupi je sugestivan tekst o vladinoj odluci da amnestira politi~ke zatvorenike povodom dana ujediwewa, ili tekst o zakonu kojim se re{avaju problemi dobrovoqaca.38 O spontanom uticaju {tampe na taj na~in ne mo`e se dati sud. Predrag La`eti} navodi tira`e deset naj~itanijih jugoslovenskih listova, sa ~ijih je stranica posredno ili neposredno vr{ena propaganda vladaju}e stranke.39 Uz mali broj radio aparata i bioskopa u zemqi, prednost {tampe bila je u wenoj pristupa~nosti stanovni{tvu, kao i u tome {to re~ u woj objavqena ima ve}u trajnost od izgovorene ili zapam}ene. [tampa pru`a mogu}nost ~itaocu da tekst pro~ita u izvornom obliku i posle du`eg vremena. Ne sme se, pored toga, zaboraviti da je op{ti kulturni i obrazovni nivo stanovni{ta u Jugoslaviji u me|uratnom periodu zaostajao za evropskim. Prema popisu stanovni{tva iz 1931. godine, od ukupnog broja
37

isto. D. Te{i}, n.d. 209. 39 U Beogradu Politika 145.700, Vreme 65.000, Pravda 45.000, u Zagrebu Novosti 23.400, Jutarwi list 21.000, Hrvatski dnevnik 16.000, u Mariboru Ve~ernik 20.000, u Qubqani Jutro 18.000, Slovenac 17.500, u Sarajevu Jugoslovenska po{ta 15.000 itd. P.La`eti}, n.d., 118.
38

180

Arhiv, ^asopis Arhiva Jugoslavije, 2, 2001.

stanovnika pismeno je bilo 55,4%.40 Stanovni{tvo gradova uzdizalo se relativno sporo, sa izuzetkom Beograda i Zagreba. U wima je izlazilo najvi{e listova i radila ve}ina profesionalnih novinara.41 Kada se uzme u obzir (ne)razvijenost masovnih medija u Kraqevini Jugoslaviji, ~ini se da su palakti i leci bili najpogodnije sredstvo za predstavqawe politi~kih stranaka. Isticani na javnim mestima, plakati su privla~ili pa`wu politi~kih istomi{qenika i oponenata. Svakodnevnim ponavqawem wihove propagandne poruke postajale su deo `ivota qudi koji su ih zbog razli~itih pobuda pamtili. U odnosu na ranija iskustva, pomak u izradi i dizajnirawu ostvaren je na plakatima vladaju}e stranke 1938. godine. Pore|ewa radi, vlada Bogoquba Jevti}a je u kampawi 1935. godine na grafi~ki i tekstualno nezanimqivim plaka- tima isticala tradicionalne vrednosti, uz poku{aj da se razli~ito pristupi pojedinim ciqnim grupama.42 Ono {to izdvaja i danas ~ini modernim plakate JRZ-a jesu wihove sugestivne i dopadqive ilustracije u boji, koje ~ine celinu sa tekstualnim porukama. [tampani u velikom formatu na finom papiru, plakati su jasno bili upu}eni pojedinim dru{tvenim grupama. Letke je tokom izborne borbe vladaju}a stranka koristila kao osnovno sredstvo za predstavqawe svojih kandidata i kritiku opozicionih predstavnika. Srpski bira~i su podse}ani da je Petar @ivkovi} karijeru napravio uz kraqa Aleksandra, a kao srpski kandidat se udru`io sa federalistima da raskomada `ivotno delo kraqa.43 Parole {tampane na oba pisma propagirale su dr`avno jedinstvo: Mi ne damo da nam razdele Jugoslaviju, Mi mo`emo `iveti i umreti samo za jednu dr`avu, za na{u Jugoslaviju, Za veliku i mo}nu, narodnu Jugoslaviju.44 Istoj grupi pripada letak JRZ izgra|uje Jugoslaviju, na kome su nabrojani uspesi vlade na svim poqima rada, koji vode ka miru, jedinstvu, blagostawu, tj. politici za koju se zala`e Milan Stojadinovi}. Stavovi vlade o spornim pitawima unutra{we politike predstavqeni su citatima govora wenog predsednika. Hrvatskom pitawu bio je posve}en citat sa zbora u Splitu 26. 7. 1938. godine. Mi `elimo sporazum sa svim Hrvatima, sporazum na temequ jedinstva. Ne sme biti nikakve razlike. Ne sme biti povla{}enih, ni podvla{}enih. Ne sme biti hegemonije, ni suprematije jednih prema drugima.45 Posledwih dana pred izbore rastureno je vi{e letaka ofanzivnog obele`ja. Pri ~emu se vodilo ra~una o lokalnim prilikama: u
40 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika u Kraqevini Jugoslaviji 1918-1941, I, Beograd 1996, 56. 41 Mihajlo Bjelica, [tampa i dru{tvo, Beograd 1983, 179. 42 AJ-37-4-26. 43 D.Te{i}, n.d. 204. 44 AJ-37-8-312. 45 AJ-37-8-315.

Jelena Opra, Izborna kampawa Milana Stojadinovi}a 1938. godine

181

Bosansku Krajinu su i{li leci protiv Petra @ivkovi}a, u Vojvodinu protiv Dude Bo{kovi}a, u Hrvatsku protiv Udru`ene opozicije.46 Leci su kori{}eni i kao dopuna plakatima, jer je wihova priroda omogu}avala da budu deqeni i ~ak bacani iz aviona. Na wima su }irilicom i latinicom {tampani isti tekstovi kao na plakatima. Na taj na~in je omogu}eno da ve}i broj bira~a sazna poruke vladaju}e stranke. U precizno vo|enoj kampawi avioni su bili upotrebqeni od 1. do 10. decembra. Dilema organizatora bila je kome posao da povere, pilotima Aerokluba ili Aeroputa? Piloti Aerokluba su na{i partijski prijateqi i stvar bi izveli sa vi{e po`rtvovawa - pisao je sekretar sekcije Stojadinovi}u47. Leci ba~eni iz aviona svakako su izazvali pa`wu i radoznalost stanovni{tva. Ostaje pitawe da li je predvi|eni propagandni efekat bio postignut. Pristalice JRZ su samoinicijativno pisale pesme posve}ene Stojadinovi}u i wegovom radu. Najuspe{nije su bile upotrebqene u predizbornoj kampawi stranke i prezentovane uglavnom pomo}u letaka. Vidjev{i da sa sviju strana ogor~eni neprijateqi va{e li~nosti sakupqeni u raznim taborima `ele umawiti va{e li~nosti ugled kao sin ove zemqe i skromni radenik, `elim da i ja dadem ne{to..."48 Ante Bilan, narodni pesnik iz Splita, napisao je dve pesme posve}ene Milanu Stojadinovi}u, spremaju}i se da ih u odlu~nom momentu izborne borbe raspar~a. [to je i ura|eno uz finansijsku pomo} Sekcije za propagandu JRZ-a. [tampana je bro{ura sa dve pesme tog autora, Pre izbora i Posle izbora, uz sliku predsednika vlade. Poku{avaju}i da pridobije {to vi{e glasa~a Pre izbora pesnik pomiwe najjednostavije, svima razumqive kategorije. Stojadinovi} je nade pun... voqe i umnog rada... nosi barjak slave... otaxbini da pomogne... Direktno pozivaju}i bira~e, pesnik zavr{ava ne dajmo se prevariti druge liste ispuniti. Isti pesnik, u pesmi Posle izbora, slavi sunce sja radosna su srca, raduju se starci i raduju se deca...49 ^lan JRZ Ilija Bo{kovi} spevao je pesmu li~no vo|i i wegovom radu. Za razliku od splitskog pesnika, koji se obra}ao narodu dr`ave bez razlike, on poziva bra}u Zetske banovine da budu hajdu~kog skoka i glasaju za dobrotvora. Uz veli~awe predsednika vlade, on direktno kritikuje politiku opozicije. [ta }e nama Ma~ek i Sekule, to su bale na svirali trule?"50 Pisawe pesama u kojima je hvaqen ili napadan re`im bio je ra{iren metod politi~ke borbe pred izbore 1938. godine, koristile su ga i vlast i opozicija. Koliko je izra`avawe politi~kih stavova stihovima bilo prihvatqivo za bira~e, ne mo`e se znati, ali vlast se
46 47 48 49 50

D. Te{i}, n.d., 120. D. Te{i}, n.d. 198. AJ-37-87-222. isto. AJ-37-87-223.

182

Arhiv, ^asopis Arhiva Jugoslavije, 2, 2001.

borila protiv negativne propagande na taj na~in. ^lanovi Demokratske stranke i Zemqoradni~ke desnice dobili su kaznu od 25 dana zatvora zbog rasturawa letaka sa [umadijskim narodnom pesmom.51 u kojoj je kritikovana vladina politika. Najekskluzivniji deo kampawe vladaju}e stranke bila je izlo`ba Tri godine vlade Dr Milana Stojadinovi}a. Ona, po re~ima Koste Lukovi}a52, nije bila samo osvrt na pre|eni put, ve} i pogled u budu}nost. Otvorena je u Beogradu 2. oktobra, osam dana pre raspisivawa izbora, a zatim prikazana u Novom Sadu, Bawaluci, Sarajevu, Kragujevcu, Ni{u, Skopqu. Zbog politi~kih razloga nije postavqena u Savskoj, Primorskoj, Zetskoj i Dravskoj banovini.53 Ciq izlo`be bio je da preko fotografija, maketa, grafikona, statisti~kih podataka prezentuje napredak dr`ave ostvaren u trogodi{wem periodu. Najvi{e pa`we bilo je posve}eno unutra{woj politici, uspesima vlade u agrarnoj politici, saobra}aju, industriji, poboq{awu zdravstvenih i kulturnih uslova `ivota. Izbor fotografija koje su ilustrovale spoqnu poltiku trebalo je da potvrdi nameru vlade da o~uva stara prijateqstva i stvori nova. Politika saradwe sa starim saveznicima ilustrovana je fotografijom Milan Stojadinovi} i Ivona Delbosa, koji su potpisali Pakt o prijateqstvu izme|u Jugoslavije i Francuske. Predstavqeni su i sastanci ~lanova Male Antante na Bledu i Balkanskog sporazuma u Beogradu. Prilago|avawe jugoslovenske politike novim prilikama u Evropi obele`ile su fotografije Stojadainovi}a sa Musolinijem i Hitlerom u Rimu, odnosno Minhenu.54 Pompezno pra}ena u {tampi, nesvakida{wa izlo`ba je svakako izazvala pa`wu stanovni{tva. Pored toga, JRZ je preko dr`avnog aparata nastojala da obezbedi {to ve}i broj posetilaca. Wenom otvarawu uvek su prisustvovali: ban sa na~elnicima banske uprave, komandant armije, predsednik op{tine, predstavnici crkve, direktori {kola i privrednih ustanova, predsednici kulturnih udru`ewa.55 Banovi su imali zadatak da preko {efova ustanova preporu~e ~inovni{tvu da posete izlo`bu.56 [kolska deca su organizovano dovo|ena sa ciqem da budu `ivi leci za izlo`bu kod svojih roditeqa.57 Ministarstvo saobra}aja je davalo 50% popusta na vozne karte posetiocima izlo`be. Vreme je po~etkom decembra pisalo o 200.000 posetilaca, {to je svakako bio propagandni potez vladaju}e stranke.58
AJ-37-19-145. [ef CPB-a, koji je u svakom gradu sve~ano otvarao izlo`bu. 53 Predrag La`eti}, n.d.125. 54 Tri godine vlade dr Milana Stojadinovi}a, Izdawe sekcije za unutra{wu propagandu JRZ, Beograd 1938. 55 AJ-37-38-10. 56 AJ-37-7-27. 57 isto. 58 P.La`eti}, n.d. 125.
52 51

Jelena Opra, Izborna kampawa Milana Stojadinovi}a 1938. godine

183

Ipak, mo`e se pretpostaviti da je moderna i nesvakida{wa izlo`ba privla~ila pa`wu stanovni{tva. O izlo`bi se mnogo govori na ulici i po kafanama zapisao je dopisnik CPB-a.59 Stojadinovi} je tokom ~itave 1938. godine izborno predstavqao svoju stranku, dok je opozicija samo naslu}ivala da }e izbori biti odr`ani te godine. Izbori za Narodnu skup{tinu raspisani su 10.10.1938, dva dana ranije predsednik vlade je otvorio izlo`bu Tri godine vlade Dr Milana Stojadinovi}a, Sekcija za propagandu JRZ je po~ela sa radom 26. 7. 1938. godine. U sprovo|ewu blagovremeno isplnirane kampawe JRZ je, pored strana~ke strukture, iskoristila uticaj i du`nosti dr`avnog aparata. Wegova obaveza je bila da popravi sliku stvarnosti u pravcu koji je odgovarao vladi, odnosno nije i{ao u prilog politi~kim oponentima. Kampawu je Stojadinovi}, kao svetski ~ovek, organizovao u skladu sa tehni~kim dostignu}ima, uz obilna finansijska sredstva koja je imao na raspolagawu. Zato je medijsko predstavqawe politi~kog programa JRZ bilo moderno i zanimqivo stanovni{tvu. U borbi za politi~ki uticaj kopirao je tok vremena u kome je `iveo i poku{ao da izgradi svoj kult vo|e. Wegovo delovawe u tom pravcu bilo je ograni~eno na trogodi{wi period, posle koga je skliznuo sa politi~ke scene. Parole upotrebqene u izbornom predsta-vqawu govorile su o wemu kao `eqenom lideru, wegovim sposobnostima i uspesima u radu. Ista je bila struktrura propagandnih plakata, letaka, bro{ura i tekstova u {tampi. Britanski poslanik Kempbel je u svom izve{taju iz Kraqevine Jugoslavije uo~i izbora 1938. napisao da na Balkanu vlada ne mo`e da izgubi izbore.60 Nije ih izgubila ni tada{wa vlada. Dobila je 1, 636.519 ili 58,90%, dok je lista najja~eg protivnika V. Ma~eka dobila 1,336.820 ili 40,21%.61 Parlamentarni izbori 1938. doneli su pobedu Milanu Stojadinovi}u, ali ne i o~ekivanu vlast i jo{ jedan predsedni~ki mandat. Mesec dana nakon izbora morao je da podnese ostavku vlade, zamr{ene politi~ke prilike na Balkanu odvele su ga u internaciju, a izbijawe Drugog svetskog rata na Mauricijus.

59 60 61

AJ-37-7-27. @. Avramovski, n.d. 617. AJ-37- 6-40.