Frenk Herbert, BOANSKI CAR DINE Preveli Mirjana ivkovi i Vuk Perii

'Izvod iz Hadi Benotinog govora povodom otkria u Dar-es-Balatu na planeti Rakis': Predstavlja mi osobito zadovoljstvo to vam ovog jutra mogu obelodaniti otkrie velianstvenog skladita u kome se nahodi, izmeu ostalog, monumentalna zbirka rukopisa zapisanih na ridulijanskom kristalnom papiru. Takoe, ponosna sam na to to vam mogu pruiti dokaze o verodostojnosti ovih otkria, i izloiti vam zato verujemo da smo otkrili izvorne dnevnike Leta II, Bogocara. Kao prvo, dopustite da vas podsetim na istorijsko blago koje nam je svima poznato pod nazivom Ukradeni Dnevnici, na sveske nesumnjive drevnosti koje su nam ve vekovima od velike pomoi u razumevanju naih predaka. Kao to znate, Ukradene Dnevnike odgonetnuo je zainski Esnaf iji je postupak deifrovanja, poznat kao esnafski klju, bio primenjen i pri prevoenju ovih novootkrivenih svezaka. Niko ne osporava drevnost esnafskog kljua, kojim se jedino mogu prevesti i ove sveske. Kao drugo, ove sveske odtampane su na jednom iksijanskom diktatelu odista starinske izrade. Ukradeni Dnevnici nepobitno dokazuju da je Leto II na ovaj nain beleio svoja istorijska opaanja. Kao tree, tu je i skladite za koje verujemo da je od podjednake vanosti kao i samo otkrie. Spremite u kome su bili smeteni dnevnici nesumnjivo je iksijanski artefakt veoma primitivne, a opet velianstvene izrade, to e sigurno baciti novu svetlost na istorijsko razdoblje poznato kao Ratrkavanje. Kao to se moglo i oekivati, skladite je bilo nevidljivo. Bilo je zakopano znatno dublje nego to bi se to moglo oekivati na osnovu mitova i Usmenih Predanja, i odailjalo je i upijalo zraenje oponaajui tako osobine prirodne sredine - mehaniko podraavanje koje samo po sebi i ne predstavlja iznenaenje. Ono, meutim, to jeste iznenadilo nae inenjere, bio je nain na koji su sve to uradili pomou krajnje priprostih i odista primitivnih mehanikih vetina. Vidim da su neki od vas isto tako uzbueni kao to smo i mi bili. Verujemo da smo ovde suoeni s pravom iksijanskom kuglom, ne-prostorijom od koje su potekle sve sline naprave. Ako ba i nije prava, smatramo da mora biti jedna od prvih i da poiva na istim naelima kao i prva. Dozvolite da zadovoljim vau oiglednu radoznalost pruivi vam jemstva da emo vas uskoro povesti na kratko razgledanje skladita. Zamoliemo vas jedino da budete tihi za vreme boravka u skladitu, budui da nai inenjeri i ostali strunjaci jo rade na otkrivanju tamonjih tajni.

Stigosmo i do etvrte take, koja bi mogla biti kruna naih otkria. Veoma sam uzbuena, te se teko izraavam, to sam u prilici da vam obelodanim jo jedno otkrie iz istog izvora. Re je, naime, o istinskim usmenim zapisima za koje stoji da ih je izrekao Leto II glasom svoga oca Pola Muad'Diba. Kako se verodostojni zapisi glasa Bogocara nalaze u arhivama Bene Geserita, poslali smo Sestrinstvu uzorak naih zapisa, od kojih su svi nainjeni na drevnom sistemu mikromehura, sa formalnim zahtevom da obave uporedni test. Nimalo ne sumnjamo da e se nai zapisi pokazati verodostojnim. Molim vas da sada obratite panju na prevedene izvode koji su vam urueni na ulazu. Dozvolite da iskoristim ovu priliku i da vam se izvinim zbog njihove teine. ula sam da neki od vas na raun toga zbijaju i ale. Meutim, koristili smo obian papir iz praktinih razloga utede. Izvorne sveske ispisane su veoma sitnim simbolima, koji se moraju znatno uveati da bi se mogli itati. U stvari, potrebno je vie od etrdeset obinih tomova debljine onih koje sada imate u rukama da bi se odtampao sadraj samo jednog ridulijanskog kristalnog izvornika. Da li biste ukljuili projektor? Hvala. Upravo projektujemo deo izvorne stranice na ekran s vae leve strane. To je deo prve stranice prve sveske. Na prevod se nalazi na ekranima desno. Molim vas da obratite panju na unutranji dokaz, poetsku tatost rei, kao i na znaenje koje proistie iz prevoda. Stil odaje linost koja se lako prepoznaje i koja je u svemu saglasna. Verujemo da je ovo mogao napisati samo neko ko je raspolagao neposrednim iskustvom predakih seanja, neko ko se trudio da to izuzetno iskustvo preanjih ivota saopti na nain koji bi bio razumljiv i onima manje nadarenim. Upravite sada panju na stvarno znaenje sadrine. Sve reference odgovaraju onome to nam je istorija rekla o osobi za koju verujemo da je jedina mogla napisati jedan takav izvetaj. Ali, imamo jo jedno iznenaenje za vas. Bila sam tako slobodna da pozovem poznatog pesnika, Rebeta Vreba, da nam se ovoga jutra pridrui i da nam sa ove prve stranice proita kratak odlomak prevoda. ini nam se da, ak i u prevodu, ove rei dobijaju drugaiji smisao kada se naglas proitaju. elimo da s vama podelimo zaista izuzetne vrednosti koje smo otkrili u ovim sveskama. Dame i gospodo, molim vas da pozdravite Rebeta Vreba.

'Odlomak koji je proitao Rebet Vreb: Uveravam vas da sam ja knjiga sudbine. Pitanja su moji neprijatelji. Jer, moja pitanja eksplodiraju! Odgovori poskakuju poput preplaenog stada zamraujui nebo mojih neumitnih seanja. Ne jedan odgovor, jer nema takvog koji bi bio dovoljan.

Koje to prizme bleskaju kada ulazim u uasno polje svoje prolosti. Ja sam grumen razbijenog kremena zatvoren u kutiji. Kutija se okree i trese. Bivam bacan na sve strane u oluji tajni. A kada se kutija otvori, vraam se u postojanje poput stranca u primitivnu zemlju. Lagano (lagano, kaem) ponovo doznajem svoje ime. Ali, to ne znai da doznajem i sebe samog! Ova osoba koja nosi moje ime, ovaj Leto, drugi koga tako zovu, pronalazi druge glasove u svom umu, druga imena i druga mesta. Oh, obeavam vam (kao to sam ve obeao) da u se odazivati samo na jedno ime. Ako kaete 'Leto', javiu se. Patnja ini ovo istinitim. Patnja i jo neto. Ja drim niti! Sve su moje. Dovoljno je da samo zamislim neto - recimo... ljude koji su pali od maa i svi su tu u krvi, svaki prizor je jasan, svaki jecaj, svaka grimasa. Radosti materinstva, pomislim, i porodiljski kreveti su moji. Niz osmeha beba i slatko gugutanje novih pokolenja. Prvi koraaji maliana i prve pobede mladih u kojima ja sauestvujem. Niu se jedna za drugom sve dok mi pred oima ne ostanu samo istovetnost i ponavljanja. "Dri sve netaknuto", upozoravam sebe. Ko moe da ospori vrednost ovih iskustava, korisnost uenja kroz koje sagledavam svaki novi trenutak? Ahhh, ali to je prolost. Zar ne razumete? To je samo prolost!

1. Jutros sam se rodio u jednoj jurti na ivici konjske ravnice u jednoj zemlji na planeti koja vie ne postoji. Sutra u biti roen kao neko drugi, na nekom drugom mestu. Jo nisam izabrao. Jutros, meutim... ahhh, ovaj ivot! Kada su mi oi nauile da izotre vidokrug, preao sam pogledom po ugaenoj travi obasjanoj suncem i spazio sam bodre ljude kako idu za svojim dinim poslovima. Gde je... oh, gde je nestala sva ta bodrost?

'Ukradeni dnevnici'

Kolona od troje ljudi koji su trali prema severu kroz meseeve senke u Zabranjenoj umi otegla se gotovo pola kilometra. Poslednji begunac izmicao je manje od sto metara progoniteljima - D-vucima. Moglo se uti kako ivotinje poudno kevu i dahu, kao i inae kada im je plen na vidiku. Sa mladim mesecom gotovo tano iznad glave bilo je svetlo u umi i, mada su ovo bile vie geografske irine Arakisa, jo se oseala toplota vrelog letnjeg dana. Nono strujanje vazduha iz Poslednje pustinje Sarera donosilo je smolaste mirise i vlana isparenja trulei sa tla. Povremeno bi povetarac sa Kinesovog mora, koje se nalazilo iza Sarera, zastrujao po tragovima begunaca donosei prisenke soli i ribe. Igrom sudbine poslednji begunac zvao se Ulot, to je na slobodnjakom jeziku znailo 'Voljeni poslednji vojnik'. Ulot je bio onizak, sklon gojenju, zbog ega je morao da se podvrgne posebnoj dijeti na vebama za ovaj poduhvat. ak i kada je smrao zbog ovog oajnikog trka, lice mu je ostalo okruglo, a velike smee oi izgledale su mu ranjive usled ovog zaostatka nekadanje prekomerne debljine. Ulotu je bilo jasno da nee moi jo dugo da tri. Dahtao je i brektao. Povremeno bi se zateturao. Ali nije pozivao svoje sadruge. Bio je svestan da mu oni ne mogu pomoi. Svi su poloili istu zakletvu, znajui da su im jedina odbrana stare vrline i slobodnjaka odanost. Ove vrednosti su se odrale iako je ono to su nekada oliavale neto o emu su govorile jo samo napamet nauene prie Muzejskih Slobodnjaka. Upravo je slobodnjaka odanost nalagala Ulotu da ostane nem iako je bio potpuno svestan svoje sudbine. Bio je to dobar nain iskazivanja drevnih odlija, ali istovremeno i prilino ubog, budui da su begunci o vrlinama kojima su teili raspolagali jedino knjikim znanjem i legendama Usmenih Predanja. Ogromna siva oblija D-vukova, gotovo ovekove visine kad se usprave, trala su tik iza Ulota. Nestrpljivo su skakali i zavijali podignutih glava i oiju uprtih u plen osvetljen izdajnikom meseinom. Ulotova leva noga zape za koren i on gotovo pade. To mu, meutim, povrati snagu. On povea brzinu i izmaknu progoniteljima za otprilike jednu vuju duinu. Mahao je rukama i glasno disao kroz otvorena usta. D-vuci, ipak, ne ubrzae korak. Predstavljali su srebrnaste senke koje su svetlucale kroz opojne zelene mirise ume. Znali su da su pobedili. Bilo im je to dobro znano iskustvo. Ulot ponovo posrnu. Povratio je ravnoteu pridravi se za jedno mlado stablo, a zatim je nastavio svoj dahui let, borei se za vazduh dok su mu se noge tresle opirui se prevelikim zahtevima. U njima nije vie bilo snage za ponovno poveanje brzine.

Jedan od D-vukova, velika enka, priblii se Ulotu sleva, a potom skrenu ka njemu i preprei mu put. Ogromne kande zaparae Ulotovo rame i zanesoe ga, ali on ipak ne pade. Opori zadah krvi pomea se s mirisima ume. Jedan manji mujak epa ga za desni kuk i Ulot vrisnuvi pade. opor ga preplavi i njegovi krici naglo i zlokobno zamukoe. Ne zaustavivi se da bi ga prodrali, D-vukovi nastavie lov. Njukali su umsko tlo i nestalne kovitlace u vazduhu, pratei topli trag dvoje preostalih begunaca. Sledei begunac u nizu zvao se Kvuteg; bilo je to staro i asno ime na Arakisu, ime iz vremena Dine. Jedan od predaka sluio je u Sie Tabru kao predvodnik destilerije mrtvih, ali to je bilo ve vie od tri hiljade godina izgubljeno u prolosti u koju mnogi vie nisu verovali. Kvuteg je trao dugim koracima osobenim za oveka visokog i vitkog tela, koje kao da je bilo stvoreno da lako podnosi ovakav napor. Dugaka crna kosa leprala je za njim, jo vie mu istiui orlovske crte lica. Kao i njegovi sadruzi nosio je crno trkako odelo od gusto istkanog pamuka koje je otkrivalo kretnje butina i miiavih bedara, kao i dubok i ujednaen ritam disanja. Jedino se po upadljivo sporom tranju, neprimerenom za Kvutega, moglo naslutiti da je povredio desno koleno sputajui se niz vetaki napravljenu provaliju koja je opasivala Citadelu-tvravu Bogocara u Sareru. Kvuteg je uo Ulotove krike, zatim iznenadnu muklu tiinu, kao i ponovno lovako kevtanje progonitelja - D-vukova. Pokuao je da sebi ne predoi sliku jo jednog prijatelja koga su preklali Letovi udovini uvari, ali uobrazilja je bila jaa od njegove volje. Kvuteg prokle u sebi tiranina, ali kako mu je dah bio dragocen, kletvu nije izgovorio naglas. Jo su postojali izgledi da stigne do spasonosne Ajdahove reke. Kvuteg je znao ta prijatelji misle o njemu - ak i Siona. Bio je poznat kao konzervativan. Jo kao dete tedeo je snagu kako bi mu najvie koristila, postupajui s njom kao kakva tvrdica. Iako mu je koleno bilo povreeno, Kvuteg ubrza korak. Znao je da je reka u blizini. Povreda mu je prerasla u agoniju, pretvorivi se u postojan ar koji mu je svojim plamom palio celu nogu i bok. Bio je svestan granica svoje izdrljivosti. Pored toga, znao je da Siona mora biti ve blizu vode. Bila je najbri trka meu njima i zato je ona nosila zapeaeni paket i u njemu stvari koje su ukrali iz Tvrave u Sareru. Trei, Kvuteg usredsredi misli na taj paket. Sauvaj ga, Siona! Upotrebi ga da ga uniti! Poudno zavijanje D-vukova prodre do Kvutegove svesti. Bili su isuvie blizu. Tada shvati da nee pobei. Ali Siona mora pobei! Usudi se da baci pogled unazad i ugleda jednog od vukova kako se sprema da ga napadne s boka. U magnovenju on postade svestan plana njihovog nasrtaja. Kada je vuk s boka skoio i Kvuteg skoi. Zaklonivi se naas drvetom od opora, on

se munjevito sagnu ispod vuka koji je upravo poleteo sa strane, zgrabi ga za jednu zadnju nogu obema rukama i ne zaustavivi se zavitla uhvaenim vukom kao kakvim mlatilom prema ostalima koji se rasprie. Otkrivi da zver nije teka kao to je oekivao i gotovo se obradovavi zbog promene akcije, on stade da se okree poput kakvog dervia i izmahuje ivom batinom prema napadaima - to je dvojicu od njih stajalo razbijene lobanje. Ali ipak nije mogao da se zatiti sa svih strana. Mravi mujak nalete na njega s lea, pribivi ga uz drvo i on ostade bez batine. "Ne zaustavljaj se!" povika on. opor se sjati oko njega, a Kvuteg zgrabi zubima grlo mravog mujaka. Silovito je sklopio zube uloivi svu snagu koju mu je prualo krajnje oajanje. Krv vuka iknu mu po licu, zaslepivi ga. Kotrljajui se nasumice, Kvuteg zgrabi jo jednog vuka. Deo opora pretvori se u skieu, uskomeanu gomilu. Neki vuci ustremie se na ranjene pripadnike sopstvene vrste. Ipak, vei deo opora nije naputao plen. Zubi se zarie u Kvutegov vrat s obe strane. I Siona je ula Ulotov vrisak, a potom i nedvosmislenu tiinu praenu kevtanjem opora kada su vukovi nastavili poteru. Ispunio ju je takav bes da je oseala kako bi mogla pui. Ulot je bio ukljuen u ovaj poduhvat zbog svojih analitikih sposobnosti, zbog posebnog dara da celinu sagleda na osnovu nekoliko delia. Ulot je bio taj koji je, uzevi neizbeni Uveliava iz opreme, ispitao dve udne sveske koje su nali meu planovima Citadele. "Mislim da je posredi ifra", rekao je Ulot. A Radi, siroti Radi, koji je od cele ekipe prvi stradao... Radi je rekao: "Ne moemo jo i to nositi. Bacite ih." Ulot se usprotivio: "Nevane stvari se ne skrivaju na ovakav nain." Kvuteg se pridruio Radiju. "Doli smo po planove Citadele i imamo ih. Ove stvari su preteke za noenje." Ali Siona se sloila sa Ulotom. "Ja u ih nositi." To je okonalo raspravu. Jadni Ulot. Svi su znali da je najloiji trka u ekipi. Ulot je bio spor u mnogim stvarima, ali nije mu se mogla osporiti bistrina uma. Ulot je bio dostojan svakog poverenja. Ulot jer bio dostojan svakog poverenja.

Siona obuzda bes i iskoristi tu energiju da ubrza trk. Drvee je promicalo pored nje na meseini. Dola je u onu bezvremenu prazninu u tranju kada nije bilo nieg sem vlastitih pokreta, sem sopstvenog tela koje ini ono za ta je uslovljeno. Mukarci su mislili da je divna dok tri, i Siona je to znala. Duga tamna kosa bila joj je svezana kako tokom tranja ne bi leprala na vetru. Optuila je Kvutega za lakomislenost kada je odbio da podraava njen stil. ta je sa Kvutegom? Kosa joj nije bila poput Kvutegove. Bila je tamnosmee boje, koja ponekad izgleda kao crna, iako nije uistinu bila crna, nimalo nalik na Kvutegovu. Kako to ve pokatkad biva sa genima, po crtama lica podseala je na jednog svog davno umrlog pretka: bilo je blago ovalno, sa punim usnama, uvek budnim oima iznad malog nosa. Godine tranja uinile su joj telo goljavim, ali je mukarcima iz okoline ipak odailjalo snane seksualne signale. ta je sa Kvutegom? opor vukova se utiao. Tako je bilo kada su oborili Radija. Ponovilo se potom i sa Setuseom. Pomislila je da tiina moe znaiti i neto drugo. Kvuteg se vie nije uo... ali on je bio snaan. Povreda kao da mu nije mnogo smetala. Siona poe oseati bol u prsima, znak da e uskoro poeti da dahe. Posle mnogo preenih kilometara tokom vebi dobro je znala da e uskoro ostati bez daha. Ispod tanke crne odee za tranje, znoj joj se i dalje slivao niz telo. Torba sa dragocenim sadrajem, obezbeenim od prodora vode zbog predstojeeg prelaska preko reke, bila joj je privrena visoko na leima. Na um joj padoe planovi Citadele zamotani unutra. Gde li Leto krije svoju zalihu zaina? Mora biti negde u Citadeli. Mora biti. Negde u planovima naii e na trag. Zain melan, za kojim su udili Bene Geserit, Esnaf i svi ostali... bila je to nagrada vredna ovolike opasnosti. A one dve tajne sveske? Kvuteg je bio u poravu, bar to se jedne stvari tie. Ridulijanski kristalni papir bio je teak. Ali i nju je obuzelo Ulotovo uzbuenje. Neto vano krilo se meu tim ifrovanim redovima. Jo jednom u umi iza nje oglasi se lovako kevtanje vukova progonitelja. Tri, Kvutee! Tri!

U tom trenutku kroz drvee pred sobom ugleda iroku istinu du Ajdahove reke. U trenutku, primeti i odsjaj meseca na vodi blizu obale. Tri, Kvutee! eznula je za nekim zvukom od Kvutega, bilo kakvim. Samo njih dvoje preostalo je od jedanaestoro koji su zapoeli trku. Devetoro je ivotima platilo ovaj poduhvat: Radi, Aline, Ulot, Setuse, Ininea, Anemao, Hutije, Memar i Oala. Siona se priseti njihovih imena i svaki put uputi tihu molitvu starim bogovima, a ne tiraninu Letu. Naroito se molila ai-Huludu. Molim se ai-Huludu koji ivi u pesku. Iznenada, ona izbi iz ume i izie na meseinom obasjanu traku pokoenog polja du reke. Pravo ispred nje, s one strane uske ljunkovite obale, pozdravi je voda. Obala je izgledala srebrnasta naspram uljanog renog toka. Gotovo da se spotakla uvi snaan vrisak otpozadi. Meu divljim zvucima vukova smesta je prepoznala Kvutegov glas. Kvuteg ju je pozvao bez imena, nezamenjivim povikom od tri rei u kojima su bili sadrani bezbrojni razgovori poruka smrti i ivota. "Ne zaustavljaj se!" Zvuci opora pretvorie se u uasni mete mahnitog zavijanja, ali od Kvutega se vie ne u ni glasa. Shvatila je, u tom trenutku, kako je Kvuteg utroio poslednje trenutke svog ivota. Zadravi ih da meni pomogne u bekstvu. Posluavi Kvutegov vapaj, ona jurnu prema obali reke i baci se naglavce u vodu. Hladnoa reke resko je presee, budui da je bila zagrejana od tranja. To je za trenutak oamuti, ali odmah potom suknu iz vode, upirui se da zapliva i povrati dah. Dragocena torba plutala je na povrini i lupkala je po potiljku. Ajdahova reka na ovom mestu nije bila naroito iroka, jedva pedeset metara; bila je tu blaga okuka sa peskovitim usecima oivienim korenjem i iskoenim obalama bujne trske i trave gde je voda odbijala da se pokorava pravolinijskom toku koji su joj nametnuli Letovi inenjeri. Sioni uli novu snagu saznanje da su D-vukovi uslovljeni da se zaustave kod vode. Njihova teritorija graniila se sa rekom na ovoj strani i zidom pustinje na drugoj. Ipak je nekoliko poslednjih metara preplivala ispod povrine i izronila tek u senkama useene obale, a onda se okrenula i pogledala unazad. opor vukova poreao se du obale, a samo jedan se spustio do ivice reke. Nagnuo se napred, oslanjajui se na prednje noge, kojima je gotovo zagazio u vodu. ula ga je kako zavija.

Siona je znala da ju je vuk video. U to nije bilo sumnje. D-vukovi su poznati po svom otrom vidu. Letovi uvari ume vodili su poreklo od vodopasa. Sada je Leto, meutim, uzgajao vukove kod kojih je ulo vida bilo veoma razvijeno. Stoga se zapita nee li ovog puta vukovi probiti prepreku kojom su bili uslovljeni. Bili su to lovci koji su se uglavnom oslanjali na ulo vida. Ako ovaj jedan vuk sa obale ue u vodu, moe se desiti da ga svi ostali slede. Siona zadra dah. Bila je veoma iscpljena. Pretrali su gotovo trideset kilometara - drugu polovinu sa D-vucima za petama. Vuk na rubu reke ponovo se oglasi zavijanjem, a zatim skoi ka ostalima. Na neki neujni znak oni se okrenue i vratie u umu. Siona je znala kuda su se uputili. D-vucima bilo je dozvoljeno da pojedu sve to ulove u Zabranjenoj umi. Svima je to bilo poznato. Zato su vukovi i tumarali umom - bili su uvari Sarera. "Platie za ovo, Leto", proapta ona. Glas joj je bio sasvim priguen, nalik na tiho uborenje vode meu trskom tik iza njegovih lea. "Platie za Ulota, Kvutega i sve ostale. Platie." Ona se blago otisnu u vodu i stade da pluta niz struju sve dok nogama nije dodirnula prvi ispust niske obale. Tela obhrvanog umorom lagano je uspela da se izvue iz vode, da bi zatim zastala i proverila da li je zaptiveni sadraj torbe ostao suv. Peat nije bio slomljen. Za trenutak ga je posmatrala na meseini, a zatim podie pogled prema zidu ume s one strane reke. Cenu smo platili. Deset dragih prijatelja. U oima joj zablistae suze, ali budui da je bila kova drevnih Slobodnjaka nije ih mnogo ispustila. Ovaj zadatak, koji je vodio preko reke, pa kroz umu, dok su vukovi patrolirali na severnim granicama, a zatim preko Poslednje pustinje Sarera i preko bedema Citadele - sve je to u njenom umu poprimilo razmere sna... ak i beg od vukova koji je predvidela, jer bilo je jasno da e opor uvara naii na trag uljeza i da e ih saekati... sve je to sada ve bio san. Prolost. Pobegla sam. Vratila je zapeaeni zaveljaj u torbu i ponovo je privrstila na lea. Probila sam se kroz tvoju odbranu, Leto. Siona se tada priseti tajnih knjiga. Bila je sigurna da e joj neto iz tih ifrovanih redova pruiti mogunost za osvetu. Unitiu te, Leto.

Nije rekla - unitiemo te! To ne bi liilo na Sionu. Ona je to elela da uini sama. Okrenula se i uputila prema vonjacima, to dalje od pokoene obale reke. Dok je koraala, ponavljala je zakletvu, zavrivi je na stari slobodnjaki nain pomenom svog punog imena: "Siona Ibn Fuad al-Sajefa Atreid je ta koja te proklinje, Leto. Platie za sve!"

'Odlomak koji sledi preuzet je iz Hadi Benotinog prevoda svezaka otkrivenih u Dar-es-Balatu': Roen sam kao Leto Atreid II pre vie od tri hiljade standardnih godina, raunajui od trenutka kada sam poeo da beleim ove rei. Moj otac je bio Pol Muad'Dib. Majka mi je bila njegova slobodnjaka nalonica, ani. Baba po majci zvala se Farula, i bila je uveni travar meu Slobodnjacima. Baba po ocu bila mi je Desika, proizvod benegeseritskog programa uzgajanja, sa svrhom da se doe do mukarca koji bi raspolagao moima asnih majki Sestrinstva. Deda po majci bio mi je Liet-Kines, planetolog zasluan za ekoloki preobraaj Arakisa. Deda po ocu bio mi je Atreid, potomak kue Atreja iji su preci vodili poreklo pravo iz grke loze. Ali dosta tih triarija! Moj deda po ocu umro je kao to su umrli mnogi dobri Grci, pokuavajui da ubije svog smrtnog neprijatelja, starog barona Vladimira Harkonena. Obojica sada nemirno poivaju u mojim predakim seanjima. ak ni moj otac nije zadovoljan. Ja sam uinio upravo ono to se on nije usudio da uini, te tako sada njegova sen mora da snosi posledice. Zlatna Staza to zahteva. A ta je to Zlatna Staza? pitate se. To je ono od ega zavisi opstanak oveanstva, ni manje ni vie od toga. Mi koji smo upueni u ono to dolazi, mi koji poznajemo zamke ljudskim budunostima, smatramo da je to oduvek bila naa odgovornost. Opstanak. Kako vam se to ini - vai sitni jadi i radosti, ak i vae agonije i zanosi - retko nas se dotiu. Moj otac je posedovao tu mo. Ja je posedujem u jo veoj meri. Mi smo u stanju da tu i tamo bacimo pogled iza zastora Vremena. Planeta Arakis, sa koje razgranavam svoje viegalaktiko carstvo, nije vie ono to je bila u danima kada se zvala Dina. Tada je itava planeta bila jedna pustinja, od koje sada postoji samo moj Sarer. Dinovski crvi vie ne tumaraju slobodno, pravei zain melan. Zain! Dina je bila znamenita samo kao izvor melana, jedini njegov izvor. Kakva je to samo neobina tvar! Jo nikome nije uspelo

da je proizvede u laboratoriji. Posredi je najvrednija tvar koju je ljudska rasa ikad pronala. Bez melana koji navigatorima Esnafa spremno otvara vrata budunosti ljudi bi prelazili parseke prostora tek brzinom pua. Bez melana red Bene Geserita bio bi lien Istinozborki i asnih Majki. Bez gerijatrijskih osobina melana ljudi bi iveli i umirali prema drevnim arinima - ivotni vek bi im iznosio otprilike sto godina. Sada se jedine koliine zaina uvaju u skladitima Esnafa i Bene Geserita, te u retkim malim riznicama meu ostacima Velikih Kua, kao i u mojoj dinovskoj riznici koje bi se svi rado domogli. Kako bi samo eleli da me poharaju! Ali se ne usuuju. Znaju da bih ja radije sve unitio nego predao njima u ruke. Ne. Dolaze skrueno i mole me za melan. Delim ga kao nagradu i uskraujem za kaznu. Kako li samo to mrze! To je moja mo, govorim im to. To je moj dar. Time ostvarujem mir. Imali su vie od tri hiljade godina Letovog mira. Posredi je nametnuti spokoj, koji je ljudski rod poznavao samo u kratkim razdobljima pre mog uspenja. Ako ste zaboravili, prouite Letov mir jo jednom iz mojih dnevnika. Zapoeo sam ovo da beleim u prvoj godini moje vladavine, u prvim mukama preobraaja, kada sam jo poglavito, bar spolja, bio ljudsko bie. Koa pustinjske pastrmke koju sam prihvatio (a moj otac odbio) i koja mi je uveala snagu, kao i punu otpornost na uobiajene napade i starenje - ta koa i dalje prekriva oblik koji je bio prepoznatljivo ljudski: dve noge, dve ruke, ljudsko lice uokvireno naboranom koom peane pastrmke. Ohhh, to lice! Jo ga nosim - to je jedina ljudska koa koju izlaem pred svetom. Ostatak mog tela ostao je prekriven povezanim telima onih siunih peanih organizama koji jednoga dana mogu postati dinovski peani crv. Kao to i hoe... jednom. esto razmiljam o svom zavrnom preobraaju, toj slinosti sa smru. Poznat mi je i nain na koji se to mora odigrati, ali ne znam ni trenutak ni ostale uesnike. To je neto to ne mogu da saznam. Znam samo to da li e se Zlatna Staza nastaviti ili nee. Sada, dok beleim ove rei, Zlatna Staza se nastavlja i ja sam, bar zbog toga, krajnje zadovoljan. Vie ne oseam dlaice peanih pastrmki kako mi opipavaju trup, prikupljajui vodu moga tela u svoje posteljine pregrade. Mi smo doslovce jedno telo, one moja koa a ja sila koja pokree celinu... najveim delom vremena. U asu dok ovo zapisujem tu celinu treba shvatiti kao prilino zamanu. Ja sam ono to bi se moglo nazvati pre-crvom. Telo mi je dugako oko sedam metara, a u preniku ima dva metra; rebrasto je gotovo itavom duinom, sa atreidskim

licem oveje visine smetenim na jednom kraju. Zatim, tu su ruke i ake (delovi sasvim prepoznatljivi kao ljudski), neposredno ispod. Noge i stopala? Pa, uglavnom su atrofirali. U stvari, to su patrljci koji mi stoje zabaeni du tela. Moja teina iznosi priblino pet starih tona. Navodim ove podatke jer znam da e biti zanimljivi u istorijskom smislu. Kako se kreem sa svom tom teinom? Uglavnom na Carskim Kolima iksijanske proizvodnje. Zapanjeni ste? Ljudi su bez izuzetka mrzeli Iksijance i bojali ih se, ak i vie no to su mrzeli mene i bojali me se. Bolje avo koga poznajete, jer ko zna ta sve Iksijanci mogu da proizvedu ili izmisle? Ko zna? Siono, ne ja. Bar, ne sve. Gajim izvesnu naklonost prema Iksijancima. Toliko veruju u svoju tehnologiju, nauku, maine. Zato to verujemo (ma ta se pod tim podrazumevalo) mi se i razumemo, Iksijanci i ja. Tvore mnoge naprave za mene i smatraju da time stiu moju zahvalnost. Upravo ove rei koje itate odtampane su na iksijanskoj napravi koja se zove diktatel. Diktatel se stavlja u pogon ustrojstvom misli na odreen nain. Dovoljno je da ponem da razmiljam na taj nain i rei su ve odtampane na ridulijanskom kristalnom papiru debelom svega jedan molekul. Ponekad naruim kopije izraene na manje postojanom materijalu. Siona mi je upravo takva dva ukrala. Nije li divna, moja Siona? Kada shvatite ta mi ona znai, moda ete se i zapitati da li bih odista dozvolio da strada tamo u umi. Ne sumnjajte u to. Smrt je vrlo lina stvar. Retko se meam u njene poslove, a nikada u sluaju kada nekog stavljam na probu kao to je to bilo u sluaju sa Sionom. Mogao sam dozvoliti da strada u bilo kom trenutku. Uostalom, mogao bih da uzgojim novog kandidata za veoma kratko vreme, prema mojim vlastitim merilima. Ona, dodue, i mene zadivljuje. Posmatrao sam je tamo u umi. Posmatrao sam je pomou svojih iksijanskih naprava, pitajui se zato nisam predvideo taj upad. Ali, Siona je... Siona. Zato nisam pokuao da zaustavim vukove. To bi bilo pogreno. D-vuci nisu nita drugo do produetak moje svrhe, a moja svrha je da budem najvea grabljivica koja je ikada postojala.

'Dnevnici Leta II' Kratki dijalog koji sledi potie iz rukopisnog izvora nazvanog 'Velbekov odlomak'. Ugledni autor je Siona Atreid. Sabesednici - sama Siona i njen otac, Moneo, koji je bio (kao to nam govore sve istorije) dvorski upravitelj Leta II. Dijalog potie iz vremena kada je Siona jo bila devojica, kada ju je jednom prilikom otac posetio u njenim odajama Ribogovornike kole u svetkovinskom gradu Onu, najveem naseljenom mestu na planeti sada znanoj kao Rakis. Prema propratnim

komentarima rukopisa Moneo je tajno posetio svoju kerku, kako bi je upozorio da ne dovodi u opasnost svoj ivot.

SIONA: Kako si tako dugo uspeo da opstane pored njega? On ubija one koji su mu bliski. Svi to znaju. MONEO: Ne! Grei. On nikoga nije ubio. SIONA: Nisi sposoban da ita loe kae o njemu. MONEO: Ozbiljno mislim. Nikoga on nije ubio. SIONA: Kako onda objanjava smaknua o kojima se govori? MONEO: Crv je taj koji ubija. Crv je Bog. Leto obitava u Bogu, ali on nikoga nije ubio. SIONA: Kako tebi uspeva da ostane iv? MONEO: Mogu da prepoznam Crva. U stanju sam da ga razaberem na njegovom licu i po pokretima. Znam kada se ai-Hulud pribliava. SIONA: On nije ai-Hulud! MONEO: Pa, tako su zvali Crva u doba Slobodnjaka. SIONA: itala sam o tome. Ali on nije Bog pustinje. MONEO: uti, ludice! Nita ti ne zna o tome. SIONA: Znam da si kukavica. MONEO: Kako malo zna! Nikada nisi stajala tamo gde sam ja stajao i nikada ga nisi ugledala u njegovim oima, pokretima aka. SIONA: ta ini kada se Crv pribliava? MONEO: Uklanjam se. SIONA: Obazrivo od tebe. Ali pozudano znamo da je ubio najmanje devet Dankana Ajdaha. MONEO: Kaem ti da on nikoga nije ubio! SIONA: U emu je razlika? Leto ili Crv, sada su oni jedno telo. MONEO: Ali su dva razdvojena bia - Leto car i Crv koji je Bog. SIONA: Lud si!

MONEO: Moda. Ali sluim Bogu.

2. Ja sam najrevnosniji posmatra ljudi koji je ikada iveo. Posmatram ih u sebi i van sebe. Prolost i sadanjost mogu se menjati sa udnim prividima u meni. I dok traje preobraaj u mom telu, predivne stvari deavaju se mojim ulima. Kao da sve oseam u krupnom planu. Sluh i vid su mi krajnje izotreni, a ulo mirisa neobino osetljivo. U stanju sam da razaberem i prepoznam feromone i kada ih je samo tri milionita dela. Znam. Oprobao sam ih. Ne moete ba mnogo toga sakriti od mojih ula. Mislim da bi vas uasnulo kada biste shvatili ta sve mogu otkriti koristei samo ulo mirisa. Vai feromoni govore mi ta radite ili ta nameravate da uinite. A tek kretnje i dranje. Jednom sam pola dana proveo motrei jednog starca koji je sedeo na klupi u Arakenu. Pripadao je petom pokolenju potomaka Stilgara-naiba, a da to ak nije ni znao. Prouavao sam ugao pod kojim je drao vrat, nabore koe pod bradom, ispucale usne i vlanost oko nozdrva, te pore iza uiju i pramenove sede kose koji su provirivali ispod kapuljae njegove starinske pustinjske odee. Ni u jednom trenutku nije otkrio da ga neko promatra. Ha! Stilgar bi to dokuio za sekundu ili dve. Ali ovaj starac je jednostavno ekao nekoga ko nikada nee doi. Konano je ustao i teturavo se udaljio. Sav se bio ukoio od silnog sedenja. Znao sam da ga kao ivog vie neu videti. Bio je tako blizu smrti. Njegova voda e jamano biti protraena. No, to sada vie i nije bilo vano.

'Ukradeni dnevnici'

Leto je smatrao da je mesto gde je ekao dolazak svog sadanjeg Dankana Ajdaha najzanimljivije mesto na svetu. Prema veini ljudskih merila bio je to dinovski prostor, jezgro sloenog niza katakombi ispod Citadele. Zraee prostorije visoke trideset metara a iroke dvadeset pruale su se poput pauka iz glavine toka gde ga je on ekao. Kola su mu bila smetena u samom sreditu glavine, u krunoj odaji s kupolom prenika etiri stotine metara i visokoj sto metara u najvioj taki iznad njega. Drao je da su ovakve razmere ospokojavajue. Bilo je rano popodne u Citadeli, ali jedina svetlost u odaji dolazila je od svetleih kugli koje su slobodno lebdele podeene na bledonarandasto. Svetlost nije prodirala daleko u paoke, ali Letova seanja govorila su mu o tanom poloaju svega to se tamo nalazilo - o vodi, kostima, prahu njegovih predaka i Atreida koji su iveli i umrli od vremena Dine. Svi su oni bili ovde, kao i nekoliko sanduka

melana koji bi, ako bi se ikada javila potreba za tim, trebalo da stvore privid kako je to njegova celokupna zaliha. Leto je znao zbog ega Dankan dolazi. Ajdaho je doznao da Tleilaksi prave novog Dankana, jo jednog golu sazdanog prema nalozima Bogocara. Ovaj Dankan se plaio da e posle skoro ezdeset godina slube biti zamenjen. U temelju svih podrivakih poriva Dankana uvek su stajale zebnje ove vrste. Izaslanik Esnafa ve je bio upozorio Leta da su Iksijanci ovom sadanjem Dankanu isporuili laserski pitolj. Leto se prigueno zakikota. Esnaf je bio krajnje osetljiv za sve to je moglo da ugrozi njihovo ionako skromno snabdevanje zainom. Uasavala ih je i sama pomisao da je Leto poslednja veza sa peanim crvima koji su proizvodili prvobitne koliine melana. Ako umrem daleko od vode, nee vie biti zaina - nikada vie. Toga se Esnaf plaio. A njihovi istoriari-knjigovoe uveravali su ih da Leto sedi na najveoj zalihi melana u vremiru. Svest o tome pretvorila je Esnaf u njegovog pouzdanog saveznika. Dok je ekao, Leto je izvodio vebe za ake i prste koje su vodile poreklo iz njegove benegeseritske loze. Te ruke bile su njegov ponos. Siva opnasta koa peane pastrmke prekrivala je dugake prste i naspramne paleve koji su se mogli koristiti kao i kod bilo koje ljudske ake. Nasuprot njima, gotovo neupotrebljivi patrljci koji su mu nekada sluili kao noge vie su mu smetali nego to ih se stideo. Mogao je da puzi, da se kotrlja i bacaka zaprepaujuom brzinom, ali ponekad bi pao na patrljke i to bi ga zabolelo. ta je to zadralo Dankana? Leto zamisli oveka koji se koleba, zagledanog kroz prozor preko lelujavog obzorja Sarera. Vazduh je oiveo od vreline dana. Pre no to se spustio u kriptu Letu se na jugozapadu ukazala fatamorgana. To toplotno ogledalo uobliilo je i doblesnulo jedan prikaz preko peska: grupa Muzejskih Slobodnjaka stupa pored izlobenog siea izvodei pounu predstavu za turiste. U kripti je bilo svee, uvek svee, a rasveta uvek slaba. Tunelski paoci predstavljali su tamne rupe koje su se u blagim nagibima protezale nagore i nadole, kako bi po njima lako mogla da se kreu Carska Kola. Pojedini tuneli pruali su se jo mnogo kilometara iza lanih zidova; bili su to prolazi - napajni tuneli i tajni putevi koje je Leto stvorio za sebe iksijanskim oruem. Dok je Leto razmiljao o predstojeem razgovoru, odjednom stade da ga obuzima nervoza. Naao je da je ovo oseanje zanimljivo i s vremenom je nauio da uiva u njemu. Leto je bio svestan da mu se sadanji Dankan prilino dopada i nije izgubio svaku nadu da e ovaj uspeti da preivi predstojei razgovor. Ponekad bi se to i deavalo. Bilo je malo verovatno da e Dankan neto pokuati, premda je u tim

stvarima odluivao sluaj. Leto je pokuao da to objasni jednom od ranijih Dankana... upravo ovde, u ovoj prostoriji. "Izgledae ti udno da ja sa moima koje posedujem, govorim o srei i sluaju", rekao je Leto. Dankan je bio ljut. "Ti nita ne preputa sluaju. Poznajem ja tebe!" "Kako si naivan! Sluaj je svojstvo nae vaseljene." "Ne sluaj! Smutnja. A ti si u tome pravi majstor." "Odlino, Dankane! Smutnja me ispunjava najveim zadovoljstvom. Upravo nainima na koje baratamo smutnjama otrimo stvaralatvo." "Ti nisi ak ni ljudsko bie!" Oh, kako je samo Dankan bio ljut. Leto je naao da ga njegove optube nadrauju poput zrna peska u oku. Kada bi pomislio na ostatke nekadanje ljudskosti u sebi postojao je smrknut i to nije mogao porei, premda je razdraenost predstavljala najvii stupanj pribliavanja srdbi. "Tvoj ivot postaje shematian", optuio ga je Leto. Na to je Dankan iz nabora uniforme izvukao mali eksploziv. Kakvo iznenaenje! Leto je voleo iznenaenja, ak i ona neprijatna. To je neto to nisam predvideo! Rekao je samo toliko Dankanu koji je sada, kada se od njega neopozivo zahtevalo da donese odluku, stajao udno kolebljiv. "Ovo bi te moglo ubiti" rekao je Dankan. "ao mi je, Dankane. To me moe samo lake povrediti i nita vie." "Ali rekao si da ovo nisi predvideo!" Dankanov glas je ve podrhtavao. "Dankane, Dankane, potpuno predskazanje bi bilo pogubno za mene. Kako je samo smrt neizrecivo dosadna." U poslednjem trenutku Dankan pokua da baci eksploziv u stranu, ali materijal od koga se sastojao bio je nestabilan te do detonacije doe pre vremena. Dankan je umro. Ahh, pa dobro - Tleilaksi ionako uvek imaju novog u svojim akslotlskim rezervoarima.

Jedna od svetleih kugli koja je lebdela iznad Leta poe da mirka. Obuze ga uzbuenje. Bio je to Moneov znak! Odani Moneo obavestio je svog Bogocara da Dankan silazi u kriptu. Izmeu dva paokasta prolaza u severozapadnom luku glavine otvorie se vrata na liftu za ljude. Dankan ue vrstim korakom. Izgledao je siuan sa ove udaljenosti, ali Letove oi razabirale su i najmanje pojedinosti - kao, na primer, boru na laktu uniforme koja mu je govorila da se taj ovek negde nalaktio oslonivi bradu o aku. Da, jo su mu bili vidljivi otisci ake na bradi. Dankanov miris stigao je pre njega: adrenalin mu je bio povien. Leto je utao dok mu se Dankan pribliavao, zapaajui sitnice. Dankan je jo koraao kao mladi, uprkos mnogih godina slubovanja. Za to je mogao da zahvali sasvim uzdranom uzimanju melana. Nosio je staru atreidsku uniformu, crnu sa zlatnim sokolom na levoj strani grudi. Kao da je time eleo da kae: 'Sluim asti starih Atreida!' Kosu mu je i dalje krila crna kapa od karakula, crte lica odlikovale su se kamenom otrinom, sa istaknutim jagodicama. Tleilaksi dobro izrauju svoje gole, pomisli Leto. Dankan je nosio malu torbu ispletenu od tamnosmeih niti, koju je imao ve dugi niz godina. U njoj se obino nalazio materijal vezan za izvetaje koje je podnosio, ali danas je u njoj bilo smeteno neto tee. Iksijanski lasersi pitolj. Dok se pribliavao Ajdaho se usredsredi na Letovo lice. To lice ostalo je nelagodno atreidsko, mravo, sa potpuno plavim oima koje kao da su fiziki delovale na ljude slabih ivaca. Poivalo je duboko u sivim naborima koe peane pastrmke koji su se, Ajdaho je to znao, mogli refleksnom kretnjom zatitniki navui - treptaj lica, moglo se rei, pre nego treptaj oka. Koa mu je bila ruiasta, uokvirena sivim. Teko je bilo oteti se pomisli da je Letovo lice skaredno, da predstavlja izgubljenu trunku ljudskosti u neem stranom. Zaustavivi se na samo est koraka od Carskih Kola, Ajdaho uopte nije pokuao da prikrije svoju ljutitu odlunost. Nije ni razmiljao o tome zna li Leto za laserski pitolj. Ovo Carstvo udaljilo se isuvie od starog atreidskog morala i postalo bezlina sila, sila koja na svom putu slama i nevine. To se mora okonati! "Doao sam da porazgovaram s tobom o Sioni i jo nekim stvarima", ree Ajdaho. Namestio je tanu tako da je iz nje lako mogao izvui laserski pitolj. "Vrlo dobro." Letov glas odavao je dosadu. "Siona je jedina pobegla, ali jo ima oko sebe izvestan broj pobunjenika." "Misli li da ja to ne znam?"

"Poznata mi je tvoja opasna popustljivost prema pobunjenicima, ali ne i sadraj paketa koji je prilikom prepada ukrala." "Oh, to. U njenom posedu su sada celokupni planovi Citadele." Samo na trenutak Ajdaho posta Letov zapovednik strae, duboko zaprepaen takvim oiglednim nehatom prema bezbednosti. "Pustio si je da sa tim pobegne?" "Ne ja, ve ti." Ajdaho ustuknu pred tom optubom. Lagano, u njemu opet odnese prevagu odluni ubica. "Da li je to sve to je odnela?" upita Ajdaho. "Umotane zajedno sa planovima bile su i dve sveske kopija mojih dnevnika. Ukrala je i njih." Ajdaho stade da prouava Letovo nepomino lice. "ta je u tim dnevnicima? Ponekad ih naziva tako, a ponekad letopisima." "Oni su pomalo i jedno i drugo. Moe ih ak nazvati i udbenikom." "Da li te zabrinjava to to je ukrala te sveske?" Leto dopusti sebi blagi osmeh, koji Ajdaho protumai kao odrean odgovor. Trenutna napetost prostruja Letovim telom u asu kada Ajdaho posegnu za tankom torbom. Hoe li izvui oruje ili izvetaj? Iako je jezgro njegovog tela bilo izuzetno otporno na toplotu, Leto je znao da mu izvesni delovi mogu biti ozleeni laserskim pitoljem, a naroito lice. Ajdaho iz torbe izvue izvetaj, ali pre no to je i poeo da ga ita Leto se razabra u oiglednim signalima. Ajdaho je tragao za odgovorima, ne pruajui obavetenja. Ajdaho je eleo opravdanje za tok delanja koji je ve bio odabrao. "Otkrili smo kult Alije na Giedi-I", ree Ajdaho. Dok je Ajdaho iznosio pojedinosti, Leto nita ne ree. Kako je to dosadno. Misli mu odlutae. Poklonici davno preminule sestre njegovog oca sada su sluili samo kao povremena zabava. Kao to se moglo i pretpostaviti, Dankani su u takvim delatnostima videli svojevrsnu podzemnu pretnju. Ajdaho zavri sa itanjem. Njegovi agenti bili su temeljiti, to se nije moglo porei. Dosadno temeljiti. "Nije to nita vie do oivljavanja Izide", ree Leto. "Moji svetenici i svetenice divno e se zabavljati guenjem ovog kulta i njegovih sledbenika."

Ajdaho klimnu kao da odgovara na neki glas iznutra. "Bene Geserit je znao za kult", ree on. To je ve zanimalo Leta. "Sestrinstvo mi nikada nije oprostilo to sam im oduzeo program uzgajanja", ree on. "Ovo nema nikakve veze sa uzgajanjem." Leto prikri da ga sve ovo poinje pomalo zabavljati. Dankani su uvek bili preosetljivi kada je u pitanju bilo uzgajanje, iako su neki od njih povremeno ipak ostajali ravnoduni. "Shvatam", ree Leto. "Sestrinstvo Bene Geserit je u velikoj meri ludo, ali ludilo predstavlja haotinu zalihu iznenaenja. Ponekad iznenaenja mogu biti korisna." "U ovome ne vidim ba nikakvu korist." "Smatra li da Sestrinstvo stoji iza ovog kulta?" upita Leto. "Smatram." "Objasni." "Imali su i svoje svetilite. Nazvali su ga 'Svetilitem kris-noa'." "A sada?" "Glavnu svetenicu zvali su 'uvarkom Desikine svetlosti'. Da li ti to neto znai?" "Pa to je divno!" Leto vie nije pokuavao da sakrije koliko ga sve ovo zabavlja. "ta u tome ima divno?" "Ujedinili su moju babu i tetku u jednu boginju." Ajdaho lagano zavrte glavom, oigledno nita ne razumevajui. Leto dopusti sebi malu unutranju stanku, krau od treptaja. Baba u njemu nije naroito marila za taj kult na Giedi-I. Mogao je da sputa njena seanja i identitet. "ta je po tvom miljenju bila svrha ovog kulta?" upita Leto. "To je oigledno. Takmaka religija namenjena podrivanju tvog autoriteta."

"To je suvie jednostavno. Mnogo toga se moe rei za red Bene Geserita, ali ne i da su tako naivne." Ajdaho saeka na obrazloenje. "ele vie zaina!" ree napokon Leto. "Vei broj asnih majki." "Znai, dosauju ti dok ih ne potkupi?" "Razoarao si me, Dankane." Ajdaho pogleda u Leta, koji umeno uzdahnu. Bio je to veoma sloen gest, neprimeren njegovom novom obliju. Dankani su obino bili bistriji, ali Leto je pretpostavio da je zavera koju je ovaj skovao otupila njegovu budnost. "Izabrale su Giedu-I kao svoj dom", ree Leto. "ta ti to govori?" "Bilo je to uporite Harkonena, ali to ve pripada dalekoj istoriji." "Sestra ti je tamo pala kao rtva Harkonena. Trebalo bi da su Harkoneni i Gieda-I povezani u tvojim mislima. Zato to nisi ranije pomenuo?" "Nisam smatrao vanim." Leto stisnu usne. Pominjanje sestre stavilo je Dankana na muke. Bio je svestan da je u intelektualnom pogledu samo poslednji u dugom nizu telesnih kopija koje su na osnovu prvobitnih elija sve nastale u akslotlskim tankovima Tleilaksa. Dankan ipak nije mogao da utekne prenetim seanjima. Znao je da su ga Atreidi izbavili iz harkonenskog ropstva. to god da sam sada, pomisli Leto, jo sam Atreid. "ta namerava da kae?" upita Ajdaho. Leto odlui da bi u tom trenutku bilo dobro malo podviknuti. On naglas uzviknu: "Harkoneni su posedovali zalihe zaina!" Ajdaho uzmae za itav korak. Leto nastavi niim glasom: "Na Giedi-I nalazi se neotkrivena zaliha melana. Sestrinstvo se trudi da ga se domogne pod okriljem svojih religijskih trikova." Ajdaho je bio zbunjen. Jednom izgovoren, odgovor se sam nametao. A meni je promakao, pomisli on. Letov uzvik vratio ga je u ulogu zapovednika carske strae. Ajdaho je bio upuen u ekonomiju Carstva koja je bila veoma pojednostavljena. Nije bilo

doputeno nikakvo ubiranje interesa; nije bilo kredita - sve se plaalo gotovinom. Na jedinom kovanom novcu bio je Letov zakukuljen lik: Bogocar. Ali novac se zasnivao na zainu, tvari ija je vrednost bila ogromna i stalno rasla. ovek bi mogao u runom prtljagu poneti koliinu dovoljnu da kupi itavu jednu planetu. "Kontrolii kovanje novca i sudove. Prepusti rulji ostalo", pomisli Leto. To je rekao stari Jakob Brum; Leto zau kako se starac u njemu zakikota. "Nisu se stvari ba mnogo promenile, Jakobe." Ajdaho duboko uzdahnu. "Treba odmah obavestiti Odbor za veru." Leto nita ne uzvrati. Shvativi to kao znak da nastavi, Ajdaho se ponovo lati izvetaja, ali Leto ga je sluao samo deliem svesti. Liilo je to na monitorsko kolo koje je samo beleilo Ajdahove rei i kretnje, sa povremenim pojaanjem zbog unutranjih komentara: Sada eli da govori o Tleilaksima. To je opasno za tebe, Dankane. Ova pomisao skrenu Letove misli u drugom pravcu. Lukavi Tleilaksi jo proizvode moje Dankane od izvornih elija. Oni time ine neto to religija zabranjuje i mi to i jedan i drugi znamo. Ja ne dozvoljavam vetako manipulisanje ljudskim genima. Ali Tleilaksi znaju koliko cenim Dankane kao zapovednike moje strae. Mislim da ne shvataju koliko me to u stvari zabavlja. Zabavlja me to to se danas na mestu gde je stajala planina nalazi reka koja nosi Ajdahovo ime. Planine vie nema. Sravnili smo je sa zemljom jer nam je bio potreban materijal za visoke zidove koji okruuju Sarer. Razume se, Tleilaksi znaju da ja povremeno sparujem Dankane. Dankani predstavljaju melesku snagu... i vie od toga. Svaki poar mora imati svog vatrogasca. Imao sam nameru da ovoga sparim sa Sionom, ali to sada nee biti mogue. Ha! Kae da eli da budem 'stroi' prema Tleilaksima. Zato me onda otvoreno ne upita? "Namerava li da me zameni?" Dolazim u iskuenje da mu kaem. Jo jednom Ajdahova ruka posegnu u tanku tanu. Letovom unutarnjem nadgledanju nije promakla ni najmanja kretnja. Laserski pitolj ili novi izvetaj? Ipak, izvetaj.

Dankan je i dalje zabrinut. eli ne samo da bude siguran da mi nije poznata njegova namera ve trai i 'dokaze' da nisam vredan njegove odanosti. Okleva i odugovlai. Uvek je tako bilo. Koliko sam mu samo puta rekao da neu koristiti svoju mo otkrivanja budunosti da bih predvideo trenutak kada u napustiti ovo drevno oblije. Ali, on sumnja. Uvek je bio sumnjiav. Ova peinasta prostorija upija njegov glas i da nije moje osetljivosti tama bi prikrila i hemijske dokaze. Razabirem njegov glas iz neposredne svesti. Kako je samo dosadan postao ovaj Dankan. Ponavlja se, ponavlja priu o Sioninoj pobuni i bez sumnje da e na kraju okriviti sebe zbog njenog poslednjeg bekstva. "Nije to obina pobuna", kae. To me je trglo iz razmiljanja. Budala. Sve pobune su obine i krajnje dosadne. Sve su na isti kalup. Snaga koja ih pokree lei u adrenalinskoj zavisnosti i elji da se stekne lina mo. Svi pobunjenici su kabinetske aristokrate. Zato sam u stanju da ih tako lako preobratim. Zato me Dankani nikada ne sluaju kada im govorim o ovome? Raspravljao sam o tome i sa ovim ovde Dankanom. Bio je to jedan od naih prvih sukoba i suprotstavljanja. "Vetina vladanja nalae da se inicijativa nikada ne prepusti radikalnim elementima", kae. Kakva pedantnost. Radikali se javljaju u svakom pokolenju i to ne smete pokuati da spreite. To je podrazumevao pod 'preputanjem inicijative'. eli da ih slomi, ugui, nadzire, sprei. On je ivi dokaz da su razlike izmeu policijskog i vojnikog uma neznatne. Rekoh mu: " Radikala se treba plaiti jedino ako pokua da ih tlai. Mora pokazati da e iskoristiti najbolje od onoga to nude." "Oni su opasni. Opasni!" Misli da ponavljanjem dokazuje istinitost. Lagano, korak po korak, uvodim ga u moj metod i ini mi se da poinje da me slua. "U tome je njihova slabost, Dankane. Radikali uvek sagledavaju stvari na suvie pojednostavljen nain - crno i belo, dobro i zlo, oni i mi. Sagledavajui stvari na takav nain oni otvaraju vrata haosu. Vetina vladanja, kako je ti naziva, jeste upravljanje haosom." "Ne postoji taj koji se moe suprotstaviti svakom iznenaenju." "Iznenaenju? Ko govori o iznenaenju? Haos nije iznenaenje. On poseduje predvidljive osobine. Jedno je sigurno: razara red i jaa sile do krajnjih granica." "Zar radikali ne ele upravo to da postignu? Zar ne pokuavaju da uzdrmaju stvari kako bi se sami domogli kontrole?"

"To oni misle da ine. A u stvari, stvaraju nove ekstremiste, nove radikale, i tako nastavljaju stari proces." "A ta je sa radikalom koji shvata sloenost i to ti stavlja do znanja?" "To onda nije radikal. To je ve suparnik u borbi za vlast." "Ali ta ti onda ini?" "Pridobije ga ili ubije. Tako je prvobitno i nastala borba za vlast, na ropuem nivou." "Da, ali ta je sa mesijama?" "Kao to je bio moj otac?" Dankanu se ne dopada ovo pitanje. On zna da sam ja sam, na izvestan nain, svoj vlastiti otac. Zna da mogu govoriti njegovim glasom i oiveti njegovu linost, da su moja seanja tana, neispravljana i neminovna. On nerado ree: "Pa.. ako ba hoe." "Dankane, ja sam svi oni zajedno i ja znam. Nikada nije bilo prave, nesebine pobune, sve su to sami hipokriti - svesni hipokriti ili nesvesni hipokriti, sve je to isto." Ovo uzburka mali osinjak u mojim predakim seanjima. Poneki od predaka nikada nisu prestali da veruju da su oni i samo oni drali klju za sve ljudske probleme. E, u tome su slini meni. Mogu da saoseam sa njima ak i dok im govorim da se greka sama sobom ispravlja. Primoran sam da ih potisnem. Nema nikakvog smisla zadravati se na njima. Oni su jedva vie od oporih seanja... ba kao kada ovaj Dankan koji stoji preda mnom sa laserskim pitoljem... Veliki donji bogovi! Uhvatio me je na legalu. Pitolj mu je u ruci uperen u moje lice. "Dankane, ti? Zar si me i ti izdao?" E tu, Brute? Svaka nit Letove svesti postade krajnje pozorna. Oseti kako mu se telo trza. Crvoliko telo posedovalo je sopstvenu volju. Ajdaho podrugljivo progovori: "Reci mi, Leto: koliko puta moram platiti dug odanosti?"

Leto razabra unutranje pitanje: "Koliko je mene ve postojalo?" Dankane je to uvek zanimalo. Svaki Dankan postavljao je to pitanje, ali nijedan odgovor nije ih zadovoljavao. Sumnjali su. Svojim najtunijim glasom Muad'Diba, Leto upita: "Zar nisi ponosan to ti se divim, Dankane? Zar se nikada nisi upitao ta je to u tebi zbog ega te elim za stalnog pratioca kroz vekove?" "Zato to zna da sam velika budala!" "Dankane!" Glas ljutitog Muad'Diba uvek je mogao da uzdrma Ajdaha. Uprkos injenici to Ajdaho nije znao da nijedna pripadnica Bene Geserita nikada nije uspela da ovlada moima glasa kao Leto, moglo se predvideti da e reagovati ba na ovaj glas. Laserski pitolj za trenutak zadrhta u njegovoj ruci. To je bilo dovoljno. Leto se munjevito skotrlja s kola. Ajdaho ga nikada do tada nije video da na ovaj nain silazi s kola, niti je podozrevao da se neto tako moe dogoditi. Za Leta, bilo je potrebno da se steknu samo dva uslova - stvarna pretnja koju je crvoliko telo moglo osetiti i stavljanje u dejstvo tog tela. Ostalo se odigravalo automatski, a brzina tog ina uvek je zaprepaivala i samog Leta. Najvea briga bio mu je laserski pitolj. Mogao je gadno da ga povredi, mada su samo retki shvatali sposobnost tela pre-crva da se nosi sa toplotom. Leto udari Ajdaha dok se kotrljao i tako skrenu cev laserskog pitolja upravo u trenutku kada je ovaj opalio. Jedan od beskorisnih patrljaka koji su nekada predstavljali Letove noge i stopala posla do svesti iznenadnu bujicu neprijatnih oseanja. Za trenutak postojao je samo bol. Ali crvoliko telo bilo je osloboeno da dela i refleksi stavie u dejstvo siloviti paroksizam udarca. Leto u kako kosti pucaju. Laserski pitolj bi odbaen daleko preko poda kripte grevitim trzajem Ajdahove ruke. Otkotrljavi se od Ajdaha, Leto se postavi za novi napad, ali za to nije bilo potrebe. Povreeni patrljak jo je odailjao signale bola i on oseti da mu je vrh patrljka spaljen. Koa peane pastrmke ve je zatvorila ranu. Bol postade blai i pretvori se u runo dobovanje. Ajdaho se pokrenu. Moglo se videti da mu je grudni ko smrskan. Disao je uz velike napore, ali ipak je otvorio oi i pogledao ka Letu. Postojanost tih smrtnih opsednutosti! pomisli Leto. "Siona", prodahta Ajdaho. Leto vide kako ivot otee iz njega u tom asu.

Zanimljivo, pomisli Leto. Da li je mogue da su ovaj Dankan i Siona... Ne! Ovaj Dankan uvek je ispoljavao otvoreno podrugljiv prezir prema Sioninim ludostima. Leto se ponovo pope na Carska Kola. Ovo je bilo gusto. Nema sumnje da je Dankan ciljao u mozak. Leto je oduvek bio svestan toga da su mu ake i stopala ranjivi, ali nikome nije dozvolio da sazna ta bi se dogodilo ako mu mozak vie ne bi bio neposredno povezan sa licem. Vie to nije bio mozak ljudskih razmera, ve se proirio u vornim zbiritima po celom telu. Nikome to nije rekao, ali je zapisao u svojim dnevnicima.

3. Oh, kakve sam sve predele video! A tek ljude! Daleka otiskivanja Slobodnjaka i sve to ide uz to. ak kroz mitove Tere. Oh, asovi iz astronomije i spletkarenja, migracije, smetena bekstva, jurnjava koja donosi bol u nogama i pluima kroz tolike noi na svim onim kosmikim zrncima praine gde smo branili nae kratkotrajne posede. Kaem vam da smo mi udo i moja seanja su najbolja potvrda toga.

'Ukradeni dnevnici'

ena koja je radila za malim zidnim pultom bila je preterano krupna za usku stolicu na kojoj je sedela. Napolju je jutro ve bilo odmaklo, ali u ovoj prostoriji bez prozora duboko ispod grada Ona nalazila se samo jedna svetlea kugla postavljena visoko u uglu. Bila je podeena na toplouto, ali svetlost nije uspevala da odagna svrsishodno sivilo prostorije. Zidovi i tavanice bili su prekriveni istovetnim pravougaonim ploama od zagasitog metala. Bio je tu jo samo jedan komad nametaja, uski poljski krevet sa tankom slamaricom prekrivenom bezoblinim sivim ebetom. Ve na prvi pogled videlo se da nijedan komad nametaja nije bio pravljen za sadanjeg stanovnika prostorije. Nosila je odelo-pidamu iz jednog dela tamnoplave boje, koje se veoma natezalo preko irokih ramena dok je povijena sedela za pultom. Svetlea kugla obasjavala je kratko podianu plavu kosu i desnu stranu lica, istiui etvrtastu vilicu. Vilica joj se pokretala u ritmu nemih rei, dok su joj debeli prsti paljivo pritiskali tipke na tankoj tastaturi postavljenoj na pultu. Rukovala je mainom sa smernou koja je proisticala iz strahopotovanja; kretnje su joj bile nevoljne i odraavale su uzbuenje puno straha. Dugo drugovanje sa mainom nije uspevalo da prigui nijedno od oseanja.

Dok je pisala rei su se pojavljivale na ekranu uvuenom u pravougaonik to se sasvim jasno isticao spram zakoenosti pulta. "Siona nastavlja sa delanjem koje nagovetava estok napad na vau svetu osobu", pisala je. "Siona je i dalje nepokolebljiva u onome na ta se zaklela. Danas mi je rekla da e kopije ukradenih svezaka predati skupinama u iju se odanost vama ne moe verovati. Kao primaoci spomenuti su Bene Geserit, Esnaf i Iksijanci. Kae da sveske sadre vae ifrovane rei, te ovim poklonom nastoji da zadobije pomo u prevoenju vaih svetih rei. Gospodaru, ne znam kakva se sve velika otkrovenja kriju na tim stranicama, ali ako one sadre ita to bi moglo ugroziti vau svetu osobu, preklinjem vas da me oslobodite moje zakletve na poslunost Sioni. Ne razumem zato ste mi nametnuli tu zakletvu, ali ja je se plaim. Ostajem vaa ponizna sluavka, Naila." Stolica zakripa kada se Naila zavali da razmisli o svojim reima. Prostorija utonu u gotovo muklu tiinu debele izolacije. ulo se samo slabo Nailino disanje i udaljeno kloparanje mainerije, koje se vie osealo kroz pod nego u vazduhu. Naila je netremice posmatrala svoju poruku ispisanu na ekranu. Namenjena samo oima Bogocara, ta poruka nalagala je neto vie od svete istinitosti. Zahtevala je duboku iskrenost koju je ona smatrala iscrpljujuom. A onda klimnu i pritisnu dugme za ifrovanje i pripremanje poruke za slanje. Pognuvi glavu, tiho se pomoli, pre no to je sakrila pult u zid. Tim pokretima, znala je to, poslala je poruku. Sam Bog ugradio je jednu fiziku napravu u njenu glavu, zaklevi je na tajnu i upozorivi je da bi moglo doi vreme kada e joj se javiti kroz tu stvar u njenoj lobanji. Ali jo nikada do sada to nije uinio. Podozrevala je da su Iksijanci tvorci te naprave. Nekako je nalikovala na njihovu tvorevinu. Ali sam Bog joj je to ugradio, tako da je mogla da odbaci sumnju da se unutra nalazi kompjuter, te da podlee pod zabranu Velike Konvencije. 'Ne pravi ureaja po uzoru na um!' Naila zadrhta. Zatim ustade i vrati stolicu na njeno mesto pored poljskog kreveta. Njeno teko, miiavo telo napinjalo se ispod tanke plave odore. Odlikovala se postojanom promiljenou nekoga ko svoja dela stalno saobraava velikoj fizikoj snazi. Okrenuvi se ka poljskom krevetu, ona osmotri mesto gde se nalazio pult. Tamo se sada videla samo siva pravougaona ploa, poput svih ostalih. Ni koni platna, ni vlas kose, apsolutno nita to bi otkrilo tajnu ploe. Naila duboko i okrepljujue udahnu i uputi se iz sobe kroz jedina vrata, zaavi u sivi hodnik slabo osvetljen belim svetleim kuglama postavljenim u velikim razmacima. Ovde su postrojenja bila bunija. Skrenuvi levo, nekoliko minuta kasnije ve je bila sa Sionom u neto veoj prostoriji, sa stolom na sredini po

kome su bile poslagane stvari ukradene iz Citadele. Dve srebrnaste svetlee kugle obasjavale su prizor - Siona je sedela za stolom, a njen pomonik, Topri, stajao je pored nje. Naila je oseala zavist i divljenje prema Sioni, ali Topri je za nju bio dostojan samo netrpeljivosti. Bio je to nervozan debeljko buljavih zelenih oiju, prastog nosa i tankih usana iznad brade sa jamicama. Topri je kretao dok je govorio. "Pogledaj Naila! Pogledaj ta je Siona pronala izmeu stranica ove dve knjige." Naila zatvori i zakljua jedina vrata u sobi. "Previe govori, Topri", ree Naila. "Pravi si brbljivac. Otkud si mogao znati da li sam sama u hodniku?" Topri preblede i ljutito se namrgodi. "Bojim se da je u pravu", ree Siona. "Zbog ega si pomislio da elim da Naila sazna za moje otkrie?" "Ukazuje joj puno poverenje." Siona upravi panju na Nailu. "Zna li zato ti verujem, Naila?" Pitanje je bilo postavljeno ravnomernim, bezoseajnim glasom. Naila ugui iznenadni nalet straha. Da li je Siona otkrila njenu tajnu? Da li sam izneverila svog gospodara? "Zar nema nita da mi odgovori?" upita Siona. "Da li sam vam ikad pruila priliku da posumnjate?" upita Naila. "To jo nije dovoljan razlog za poverenje", ree Siona. "Savrenstvo ne postoji - ni kod ljudi, ni kod maina." "Zato onda imate poverenja u mene?" "Tvoje rei uvek se slau s tvojim postupcima. To je divna osobina. Na primer, ne voli Toprija i ne pokuava da to sakrije." Naila pogleda prema Topriju koji proisti grlo. "Ne verujem mu", ree Naila. Te rei joj u trenutku padoe na um i ona ih izree bez razmiljanja. Tek kada ih je izgovorila Naila shvati pravi uzrok svoje netrpeljivosti. Topri bi svakog izdao zarad line koristi.

Da li me je otkrio? Jo namrgoen, Topri ree: "Ne elim da stojim ovde i da sluam kako me blati." On krenu, ali Siona podie ruku u znak da ostane. Topri zastade. "Mada izgovaramo stare slobodnjake rei i zaklinjemo se na odanost jedni drugima, ipak to nije ono to nas dri zajedno", ree Siona. "Sve se zasniva na delu. Time sve merim. Da li me razumete, oboje?" Topri automatski klimnu, ali Naila odreno odmahnu glavom. Siona joj se nasmei. "Ti se ne slae uvek s mojim odlukama, zar ne Naila?" "Ne", istisnu Naila kroz zube. "I nikad nisi ni pokuala da prikrije svoje neslaganje, pa ipak, uvek me poslua. Zato?" "Na to sam se zaklela." "Ali rekla sam ve da to nije dovoljno." Naila je oseala da se znoji, znajui da je to odaje, ali nije mogla da se pomeri. ta da radim? Zaklela sam se Bogu da u sluati Sionu, ali joj to ne mogu rei. "Mora mi odgovoriti", ree Siona. "Nareujem ti". Naila zadra dah. Ovo je bio tesnac kog se najvie plaila. Nije postojao uzmak. Stoga izgovori nemu molitvu i ree tihim glasom: "Zaklela sam se Bogu da u vam biti pokorna." Siona radosno pljesnu rukama i nasmeja se. "Znala sam!" Topri se zakikota. "Umukni, Topri", ree Siona. "Pokuau da te neemu nauim. Ti ni u ta ne veruje, ak ni u sebe." "Ali ja..." "uti, kad ti kaem! Naila veruje. Ja verujem. To nas odrava zajedno. Verovanje." Na Toprijevom licu pojavi se izraz zaprepaenja. "Verovanje. Verujete u..." "Ne u Bogocara, budalo! Verujemo da e jedna via mo doi glave tiranskom Crvu, a mi smo ta via mo."

Naila dahtavo uzdahnu. "Sve je u redu, Naila", ree Siona. "Ne tie me se odakle crpe svoju snagu, sve dok veruje." Naili uspe da se osmehne, a zatim i nasmeje. Jo nikada na nju nije dublji utisak ostavila mudrost njenog gospodara. Mogu govoriti istinu, a da to ide u prilog samo mom Bogu! "Da ti pokaem ta sam nala u ovim knjigama", ree Siona i pokaza na listove obinog papira na stolu. "Nalazilo se izmeu stranica." Naila obie oko stola i pogleda. "Najpre ovo". Siona podie neto to Naila nije ni primetila. Bio je to sasvim tanak struk neega... to je izgledalo kao... "Cvet?" upita Naila. "Nalazio se izmeu dve stranice. A na papiru je bilo zapisano ovo." Siona se nagnu preko stola i proita: "Pramen Ganine kose sa zvezdanim cvetom koji mi je jednom donela." Podigavi pogled prema Naili, Siona ree: "Pokazalo se da je na Bogocar sentimentalan. To je slabost koju nisam oekivala." "Gani?" upita Naila. "Njegova sestra! Seti se Usmenih Predanja." "Oh... oh, da. Molitva Gani." "uj sad ovo." Siona uze drugi list hartije i proita:

'Peana obala siva poput mrtvog obraza, Zeleni priliv plime odraava mrekanje oblaka Stojim na tamnoj, mokroj ivici. Hladna pena isti mi none prste. Oseam miris dima spaljenog drveta.'

Siona ponovo podie pogled prema Naili. "Utvrdili smo da je naslov ovoga 'Rei koje sam napisao kada sam saznao za Ganinu smrt'. ta misli o tome?" "On... je voleo svoju sestru." "Da! Sposoban je da voli. Oh, da! Imamo ga sada."

4. Ponekad udovoljim sebi tako to krenem na safari na koji nijedno drugo bie ne bi moglo poi. Povlaim se u sebe du osa oseanja. Poput aka koji pria o putovanju za raspust, izaberem predmet. Neka to budu... intelektualke! Zaranjam u okean koji predstavljaju moji preci. Velika sam krilata riba iz dubina. Usta svesti mi se otvaraju i ja ih zahvatam! Ponekad... ponekad kreem u lov na posebne osobe zabeleene u naim istorijama. Kakvo je to samo lino zadovoljstvo ponovo proiveti ivot nekog takvog, izrugujui se pri tom akademskim tenjama koje navodno tvore biografiju.

'Ukradeni dnevnici'

Moneo je siao u kriptu tuan i pomiren s onim do ega je moralo doi. U ovom trenutku ni u kom sluaju nije mogao da izbegne svoje dunosti. Bogocar je naredio da ga niko ne uznemirava izvesno vreme, dok ne oali jo jednog od svojih Dankana... Ali ivot ipak tee dalje... dalje... i dalje. Lift neujno kliznu nanie, to je bio odraz vrhunskog umea. Jednom, samo jednom, Bogocar je povikao svom dvorskom upravitelju: "Moneo! Ponekad pomislim da su i tebe napravili Iksijanci." Moneo oseti da se lift zaustavio. Vrata se otvorie i on baci pogled preko kripte ka senovitoj masi na Carskim Kolima. Ni po emu se nije videlo da je Leto primetio njegov dolazak. Moneo uzdahnu i krenu na dugi put kroz polutamu punu odjeka. Na podu u blizini kola nalazilo se telo. Nema potrebe za dQja vu. Sve mu je odavno bilo poznato. Jednom, na poetku Moneovog slubovanja, Leto je rekao: "Ti ne voli ovo mesto, Moneo. Vidim to." "Ne, gospodaru." Tek malo probravi po seanju, Moneo je uspeo da se seti sopstvenog glasa iz te naivne prolosti, kao i glasa Bogocara koji mu je odgovorio:

"Ti ne misli da je mauzolej prijatno mesto, Moneo. A ja u njemu vidim izvor bezgranine snage." Moneo se takoe seti kako je s nestrpljenjem iekivao promenu teme. "Da, gospodaru." Ali Leto nije odustajao: "Ovde prebiva svega nekoliko mojih predaka. Tu je voda Muad'Diba. Gani i Harg-al-Ad su, razume se, ovde, ali oni nisu moji preci. Ne, ako postoji prava kripta mojih predaka, onda sam ja ta kripta. Ovde su uglavnom Dankani i proizvodi mog programa uzgajanja. I ti e se jednog dana tu nalaziti." Moneo shvati da su mu seanja usporila korak. On uzdahnu i krete malo bre. Leto je ponekad znao da bude naprasito nestrpljiv, ali ovoga puta jo nije davao znaka od sebe. Moneo to nije ni u kom sluaju tumaio kao kao da je njegovo pribliavanje prolo nezapaeno. Leto je leao zatvorenih oiju, ali je svim ostalim ulima pratio Moneovo napredovanje preko kripte. Panju su mu bile zaokupile misli o Sioni. Siona je moj ljuti neprijatelj, razmiljao je. To znam i bez Nailinih izvetaja. Siona je ena akcije. Ona ivi na povrini ogromne energije koja me ispunjava prikazama zadovoljstva. Nisam u stanju da poimam te ive energije bez doivljavanja ekstaze. One su moj razlog postojanja, opravdanje svega to sam ikada uinio... ak i lea ovog budalastog Dankana tu preda mnom. Leto po sluhu zakljui da Moneo jo nije preao pola puta do Carskih Kola. ovek se kretao sve sporije, a onda odjednom ubrzao korak. Kakav mi je samo poklon Moneo dao tom svojom kerkom, pomisli Leto. Siona je svea i dragocena. Ona je nova, dok sam ja zbirka preivelog, relikvija prokletih, izgubljenih i zabludelih. Ja predstavljam vrebajue delie istorije koji nestaju s vidika u svim naim prolostima. Takvu gomilu oloa niko jo nije mogao da zamisli. Leto otpoe u sebi defile prolosti kako bi im pokazao ta se zbilo u kripti. Pojedinosti su moje! Ali Siona... Siona je bila poput iste ploe na kojoj se jo mogu ispisati velike stvari. uvam tu plou krajnje briljivo. Pripremam je, istim je. ta li je Dankan imao na umu kada je izgovorio njeno ime? Moneo je bio stalno na oprezu, dok se uurbano pribliavao kolima. Leto otvori oi i upravi pogled nadole u asu kada je Moneo stigao do lea. U tom trenutku Letu priini zadovoljstvo da posmatra upravitelja. Moneo je na sebi

imao belu atreidsku uniformu bez oznaka ranga, to je samo po sebi dovoljno govorilo. Njegovo lice, gotovo isto tako poznato kao i Letovo, predstavljalo je jedino znamenje ranga koje mu je bilo potrebno. Moneo je strpljivo ekao. Na njegovim rukama, neupadljivim crtama lica nije se oitovala nikakva promena izraza. Gusta kosa boje peska bila je uredno razdeljena na sredini. Duboko u njegovim sivim oima krio se onaj odvani pogled koji ide uz svest o velikoj linoj moi. Taj pogled potiskivao je jedino u prisustvu Bogocara, a ponekad ak ni tada. Nijedanput nije osmotrio telo na podu kripte. Leto i dalje nije progovarao. Moneo se nakalja: "alostan sam, gospodaru." Izvanredno! pomisli Leto. Zna da iskreno alim Dankana. Moneo je video njihove dosijee, a i dosta ih je video mrtvih. Zna da je samo dvadeset Dankana umrlo na nain koji ljudi obino nazivaju prirodnom smru. "Imao je iksijanski laserski pitolj", ree Leto. Moneo pogleda pravo prema pitolju koji je leao levo od njega na podu kripte, pokazujui time da ga je ve primetio. Zatim panju ponovo upravi na Leta, preavi pogledom du ogromnog tela. "Ranjeni ste, gospodaru?" "Nita strano." "Ali povredio vas je." "Ti patrljci mi inae niemu ne slue. Potpuno e nestati tokom narednih dve stotine godina." "Lino u se pobrinuti za Dankanovo telo, gospodaru", ree Moneo. "Imam li... " "Ono to je spreno potpuno je pretvoreno u prah. Neka se razveje. Ovo je pravo mesto za pepeo." "Bie kako moj gospodar kae." "Pre no to ukloni telo, zakoi laserski pitolj i postavi ga negde gde u moi da ga pokaem iksijanskom ambasadoru. to se tie predstavnika Esnafa, koji nas je upozorio, nagradiu ga lino sa deset grama zaina. Oh - nae svetenice na Giedi-I treba upozoriti na tamonje skrivene zalihe melana; verovatno je re o staroj harkonenskoj krijumarenoj robi." "ta elite, gospodaru, da se uradi s njima kada budu pronaene?" "Iskoristi deo da plati Tleilaksima za novog golu. Ostalo neka bude prikljueno zalihama ovde u kripti."

"Razumem, gospodaru." Moneo lako klimnu u znak da je primio nareenje, ali ta kretnja ba nije predstavljala naklon. Pogled mu se srete s Letovim. Leto se osmehnu i pomisli: Obojica znamo da Moneo nee otii dok otvoreno ne pomene ono to i njega i mene u ovom trenutku najvie zaokuplja. "Video sam izvetaj o Sioni", ree Moneo. Letov osmeh se proiri. Moneo je bio pravo zadovoljstvo u ovakvim trenucima. U njegovim reima krile su se mnoge stvari koje su nagnale otvoren razgovor meu njima - to je poivalo na zajednikoj svesti o tome da on, razume se, sve uhodi. Sada je brinuo za svoju ker, to je prirodno, ali pre svega je eleo da stavi do znanja kako je briga za Bogocara kod njega i dalje na prvom mestu. Poto je i sam proao kroz sline trenutke, Moneo je tano znao koliko je tanana priroda Sionine sudbine. "Nisam li je ja stvorio, Moneo?" upita Leto. "Nisam li nadzirao predako stablo i njeno odgajanje?" "Ona je moja kerka jedinica, moje jedino dete, gospodaru." "Pomalo me podsea na Harg-al-Ada", ree Leto. "Na prvi pogled u njoj se ne moe ni naslutiti ita od Gani, mada neto mora da je nasledila. Moda se dala na nae pretke iz sestrinskog programa odgajanja." "Zato ste to sada rekli, gospodaru?" Leto se zamisli. Da li je bilo potrebno da Moneo sazna tu neobinu stvar o svojoj keri? Siona bi povremeno iezavala sa porodinog obzorja. Zlatna Staza je bila tu, ali Siona je iezavala. No, ona se... nekako nije uklapala u proroko obzorje. Predstavljala je jedinstvenu pojavu... i ako preivi... Leto odlui da ne sputava Moneovu delotvornost nepotrebnim obavetenjima. "Sea se vlastite prolosti", ree Leto. "Naravno, gospodaru. Ona predstavlja veliki potencijal, mnogo vei no to sam ja ikada bio. Ali zbog toga je i opasna." "A uz to, nije ti ni posluna", dodade Leto. "Nije, ali ja imam svoga agenta meu njenim pobunjenicima." Mora da je to Topri, pomisli Leto. Nije mu bila potrebna predviaka nadarenost da bi saznao kako Moneo ima agenta na licu mesta. Jo od smrti Sionine majke Leto je sve izvesnije znao tok Moneovih delanja. Naila je osumnjiila Toprija. A sada je Moneo stao da paradira

svojim strahovanjima i delanjima, nudei ih kao cenu za potonju sigurnost svoje keri. Kakav je samo peh imao da iskusi oinstvo sa samo jednom keri od takve majke. "Seti se kako sam postupio s tobom pod slinim okolnostima", podstaknu ga Leto. "Poznati su ti, isto tako dobro kao i meni, zahtevi Zlatne Staze." "Ali bio sam tada mlad i budalast, gospodaru." "Mlad i drzak, ali nipoto budalast." Moneo se jadva primetno osmehnu na taj kompliment, dok je u mislima bio sve uvereniji da sada razume Letove namere. Ipak, opasnost! Podstiui ga u tom uverenju, Leto ree: "I sam zna koliko uivam u iznenaenjima." To je tano, pomisli Leto. Moneo to zna. Ali ak i kada me Siona iznenauje, ona me podsea na ono ega se najvie plaim... izvesnosti i dosade koje bi mogle prekinuti Zlatnu Stazu. Kako me je samo dosada privremeno potinila Dankanu! Siona je kontrast kojim razaznajem svoje najdublje strahove. Moneova zabrinutost za mene sasvim je opravdana. "Moj agent e nastaviti da motri na njene nove sadruge, gospodaru", ree Moneo. "Ne dopadaju mi se." "Njeni sadruzi? I sam sam imao takve sadruge, jednom davno." "Pobunjenike, gospodaru? Vi?" Moneo je bio istinski iznenaen. "Nisam li se pokazao kao prijatelj pobuna?" "Ali, gospodaru... " "Odstupanja od nae prolosti ea su nego to bi ti to mogao i pomisliti." "Da, gospodaru." Moneo je bio zbunjen, ali i dalje radoznao. Bilo mu je ve poznato da Bogocar ponekad posle smrti kojeg Dankana postane vrlo govorljiv. "Mora biti da ste videli mnoge pobune, gospodaru." Podstaknute ovim reima Letove misli nevoljno odlutae u seanja. "Ahhh, Moneo", promrmlja on. "Na svojim putovanjima po predakim lavirintima zapamtio sam nebrojena mesta i dogaaje za koje nikako ne bih eleo da se ikada ponove." "U stanju sam da zamislim vaa unutranja putovanja, gospodaru."

"Ne, nisi. Broj naroda i plemena koje sam video toliki je da to nema nikakvog smisla, ak ni u mati. Ahhh, predeli koje sam hodio! Kaligrafija tuinskih puteva vienih iz svemira i utisnutih u moj najunutranjiji obzor. Nagriene skulpture kanjona, grebena i galaksija utisnuli su u mene sasvim izvesno saznanje da sam tek estica." "Ali vi to niste, gospodaru. Vi svakako niste." "I manje od estice. Video sam ljude i njihova besplodna drutva koja se do te mere jednolino ponavljaju da me njihov besmisao ispunjava dosadom, uje li?" "Nisam eleo da vas razljutim, gospodaru", prozbori kratko Moneo. "Ne ljuti ti mene. Ponekad me samo ozlojedi i to je sve. Ne moe ni zamisliti ta sam sve video - kalife i mijede, rakahe, rade i baare, kraljeve i careve, primitose i predsednike - sve sam ih video. Feudalne poglavare, svakog. Svaki od njih bio je mali faraon." "Oprostite mi na mojoj smelosti, gospodaru." "Prokleti Rimljani!" uzviknu Leto. On izgovori to jo jednom u sebi, za svoje pretke: Prokleti Rimljani! Njihov smeh potera ga iz unutarnje arene. "Ne razumem, gospodaru", odvai se Moneo. "Istina je. Ne razume. Rimljani su posvuda rasejali faraonsku bolest kao to farmeri seju ito za narednu etvu - sve sami cezari, kajzeri, carevi, imperatori, caseri... palatai... prokleti faraoni!" "Moje znanje ne obuhvata sve te titule, gospodaru." "Ja sam moda poslednji od njih, Moneo. Moli se da je to istina." "ta god moj gospodar naredi." Leto se zagleda u oveka. "Mi smo ubice mitova, ti i ja, Moneo. To je san koji delimo. Uveravam te sa svog boanskog olimpskog pijedastala da je vladavina mit. Kada mit odumre i vladavina umire." "Tome ste me nauili, gospodaru." "Ljudska maina, vojska, stvorila je na dananji san, moj prijatelju." Moneo proisti grlo. Leto odjednom uoi neznantne znake upraviteljevog nestrpljenja.

Moneo je shvatio ono o vojsci. On zna da je samo neka budala mogla da zamisli vojsku kao osnovno orue vladanja. Kako Leto nije vie nita rekao, Moneo prie laserskom pitolju i podie ga sa hladnog poda kripte, a zatim stade da ga blokira. Leto ga je posmatrao, razmiljajui o tome kako ovaj beznaajan prizor odraava sutinu mita o vojsci. Vojska podstie tehnologiju, jer mo maina izgleda oigledna ak i kratkovidima. Taj laserski pitolj nije nita drugo do maina. Ali sve maine ili zakau ili bivaju prevaziene. Ipak, vojska se moli na oltaru takvih stvari - oarana i uplaena. Pogledajte samo kako se ljudi plae Iksijanaca! Negde duboko u sebi vojska zna da su posredi samo avolje naprave. One daju tehnologiji da se razmahne i duh se vie nikada nee vratiti u bocu. Ali ja ih uim drugaijem arobnjatvu. Leto se tada obrati rulji u sebi: "Vidite? Moneo je onesposobio ubojito orue. Jedna tanana veza prekinuta ovde, jedna mala kapsula slomljena tamo." Leto mrknu. Osetio je estere konzervansnog ulja koje je nadjaalo zadah Moneovog znoja. I dalje se obraajui onima u sebi, Leto ree: "Ali zao duh nije mrtav. Tehnologija raa anarhiju. Ona naprave deli nasumice. A uz njih ide i izazivanje nasilja. Sposobnost stvaranja i korienja mahnitih unititelja neminovno pada u ruke sve manjih i manjih grupa, dok se na kraju grupa ne svede samo na jednu osobu." Moneo se vrati na mesto ispod Leta, drei nehajno u desnoj aci blokiran laserski pitolj. "Na Pareli i na planetama Dana pria se o jo jednom Dihadu protiv ovakvih stvari." Moneo podie laserski pitolj i osmehnu se, stavljajui do znanja da mu je poznat paradoks tih praznih snova. Leto zatvori oi. Rulja u njemu elela je da se prepire, ali on je iskljui, razmiljajui: Dihadi stvaraju vojske. Batlerijanski Dihad pokuao je da nau vaseljenu oslobodi maina koje oponaaju oveiji um. Batlerijanci su ostavili za sobom vojske na mrtvoj strai, a Iksijanci jo prave sporne ureaje... zbog kojih sam im zahvalan. ta je to anatema? Pobuda za pustoenja, bez obzira na sredstva. "Desilo se", promrmlja on. "Da, gospodaru?"

Leto ovori oi. "Idem na kulu", ree on. "Potrebno mi je jo vremena da oalim mog Dankana." "Novi je ve na putu ovamo", ree Moneo.

5. Ti koji si prvi za najmanje etiri hiljade godina naiao na moje letopise, pripazi. Ne oseaj se poastvovanim to e prvi itati otkrovenja iz mog iksijanskog skladita. U njima e nai mnogo bola. Bilo mi je dovoljno da bacim svega nekoliko kratkih pogleda da bih se uverio da se Zlatna Staza nastavlja, ali nikada nisam eleo da domaim iza ova etiri milenijuma. Stoga nisam siguran ta tvome vremenu mogu da znae dogaaji iz mojih dnevnika. Jedino znam da je moje dnevnike progutao zaborav i da su dogaaji koje sam beleio bez sumnje ve eonima podvrgnuti istorijskom izoblienju. Uveravam te da sposobnost vienja budunosti moe postati dosadna. ak i ako vas smatraju Bogom, to je sa mnom svakako bio sluaj. Vie puta mi je palo na um da je sveta dosada dobar i dovoljan razlog da se izmisli slobodna volja.

'Natpis na skladitu u Dar-es-Balatu'

Ja sam Dankan Ajdaho. I to je otprilike bilo sve to je zasigurno znao. Nisu mu se dopadala objanjenja Tleilaksa, njihove prie. Ali s druge strane, Tleilaksi su uvek izazivali strah. Strah i nepoverenje. Doveli su ga na ovu planetu malim esnafskim raketoplanom. Kada su stigli do linije sumraka u asu kada su zaronili u senku du obzorja, zasvetlela je zelena suneva korona. Svemirska luka nimalo nije liila ni na ta ega se seao. Bila je vea i okruena prstenom neobinih zgrada. "Jeste li sigurni da je ovo Dina?" upita on. "Arakis", ispravi ga pratilac Tleilaks. Prebacili su ga hermetiki zatvorenim kolima do ove zgrade koja se nalazila u gradu zvanom On. Glas 'n' iz ovog imena izgovaran je kroz nos. Povrina prostorije u kojoj su ga ostavili bila je kvadratnog oblika, osnovice oko tri metra, a kako joj je i visina bila tano tolika predstavljala je, zapravo, kocku. Nigde se nisu videle svetlee kugle, ali prostoriju je ipak ispunjavala blaga toplouta svetlost.

Ja sam gola, ree on sam sebi. Bio je to za njega ok, ali ipak je morao poverovati. Dovoljan mu je dokaz bilo i to to je iv, kada je znao da je zapravo umro. Tleilaksi su uzeli elije s njegovog lea i iz njih razvili zametak u jednom od svojih akselotl rezervoara. Zametak je postao ovo telo tokom procesa koji ga je u poetku nagnao da se osea kao stranac u vlastitoj koi. On spusti pogled na svoje telo. Bilo je odeveno u tamnosmee pantalone i jaknu od grube tkanine koja mu je draila kou. Stopala su mu titile sandale. Sem tela, tu je bilo sve to su mu darovali. krtost koja je govorila poneto i o pravom karakteru Tleilaksa. U prostoriji nije bilo nametaja. Uveli su ga unutra kroz jedna vrata, na kojima nije bilo kvake s unutranje strane. On podie pogled ka tavanici, a onda osmotri zidove sve do vrata. Uprkos potpunoj praznini mesta, oseao je da ga neko promatra. "Doi e po tebe ene iz Carske Strae", rekli su mu. Zatim su se udaljili, prepredeno se sve vreme meu sobom smejuljei. ene iz Carske Strae? Tleilaksi iz pratnje sadistiki su uivali da pokazuju svoje sposobnosti menjanja oblika. Nikada nije znao kakav e novi oblik plastina amorfnost njihovih tela poprimiti u sledeem trenutku. Prokleti Liceigrai! Znali su sve o njemu, razume se, znali su i to koliko se gadio Menjaa Oblika. Da li se mogao uzdati u bilo ta to dolazi od Liceigraa? Sasvim malo. Da li se moglo verovati u bilo ta to oni kau? Moje ime. Znam svoje ime. A imao je i seanja. Vratili su mu preanji identitet. Gole je trebalo da budu nesposobni da povrate prvobitni identitet ali Tleilaksi su im to omoguavali i njemu nije preostalo nita drugo do da poveruje, budui da je shvatio kako je to izvedeno. U poetku, znao je to, postojao je kao potpuno uoblien gola, odraslo telo bez imena ili seanja - palimpsest na kome su Tleilaksi s lakoom mogli ispisati gotovo sve to su poeleli. "Ti si gola", kazali su mu. To mu je dugo bilo jedino ime. Gola je bio na nivou povodljivog deteta i kao takav uslovljen da ubije jednog odreenog oveka - oveka toliko slinog pravom Polu Muad'Dibu kome je sluio i koga je oboavao da je

Ajdaho sada podozrevao da je u pitanju moda bio jo jedan gola. Ako je to bilo tano - odakle im, u tom sluaju, originalne elije? Neto u Ajdahovim elijama pobunilo se protiv ubijanja Atreida. Zatekao je sebe kako stoji s noem u ruci, dok vezana prilika lanog Pola u uasu zuri u njega. Seanja nahrupie u njegovu svest. Prisetio se gole i prisetio se Dankana Ajdaha. Ja sam Dankan Ajdaho, uitelj maevanja Atreida. Zadrao je u svesti taj spomen dok je stajao u utoj prostoriji. Poginuo sam branei Pola i njegovu majku u peini-sieu ispod peska Dine. Vratili su me na istu planetu, ali to vie nije Dina. Sada je to samo Arakis. Proitao je skraenu istoriju koju su mu dali Tleilaksi: ali nije poverovao u nju. Vie od tri i po hiljade godina? Ko da poveruje da njegovo telo jo postoji posle tolikog vremena? Sem... Uz pomo Tleilaksa to je bilo mogue. Morao je verovati vlastitim ulima. "Bilo vas je mnogo", rekli su mu uitelji. "Koliko?" "Gospodar Leto e ti pruiti to obavetenje." "Gospodar Leto?" U istoriji Tleilaksa stajalo je da je taj gospodar Leto bio Leto II, unuk Leta kome je Ajdaho sluio fanatikom odanou. Ali ovaj drugi Leto (tako istorija kae) postao je neto... neto toliko udno da je Ajdaha obuzelo oajanje kad je pokuao da shvati taj preobraaj. Kako se moe ljudsko bie lagano pretvoriti u peanog crva? Kako moe bilo koje razumno stvorenje iveti vie od tri hiljade godina? ak ni nejneobuzdanija predvianja o dejstvu gerijatrijskog zaina nisu pretpostavljala ovakav ivotni vek. Leto II, Bogocar? Istoriji Tleilaksa nije trebalo verovati! Ajdaho se priseti udnog deteta - u stvari blizanaca: Leta i Ganime. Dece Pola i ani, koja je umrla na poroaju. Istorija Tleilaksa kae da je Ganima umrla proivevi manje-vie normalan ivot, ali Bogocar Leto nastavljao je da ivi i ivi... "On je tiranin", rekoe Ajdahovi uitelji. "Naredio nam je da te stvorimo u naim akselotl rezervoarima i da te poaljemo u njegovu slubu. Ne znamo ta se desilo tvom prethodniku."

I evo me, tu sam. Ajdaho jo jedanput pree pogledom preko golih zidova i tavanice. Tihi zvuk glasova prodre mu u svest. Pogledao je u vrata. Glasovi su bili prigueni, ali bar jedan od njih zvuao je kao enski. ene iz Carske Strae? Vrata na beumnim arkama otvorie se prema unutra i dve ene uoe. Prva stvar koja mu je privukla panju bila je injenica da je jedna od ena nosila bezoblinu cibusnu kukuljicu ija je crna boja upijala svetlost. Znao je da ga ona jasno vidi kroz kukuljicu, ali njene crte lica ostae nedokuive ak i za najtananije i najprodornije ureaje. Kukuljica je svedoila o tome da Iksijanci ili njihovi naslednici jo dejstvuju u Carstvu. Obe ene bile su odevene u jednodelne jarkoplave uniforme sa atreidskim sokolom opivenim crvenim nitima na levoj strani istaknutih grudi. Ajdaho ih je prouavao dok su zatvarale vrata i okretale se prema njemu. Maskirana ena bila je stamena, snana. Kretala se varljivim oprezom profesionalnog fanatika miia. Druga ena bila je graciozna i vitka, sa bademastim oima meu koatim crtama lica. Ajdahu se javi utisak da ju je ve negde video, ali nije mogao da se seti gde. Obe su nosile bodee u koricama zadevenim za pojas. Neto u njihovim kretnjama stavi do znanja Ajdahu da su ove ene bile krajnje vete s tim orujem. Vitka ena prva progovori. "Zovem se Luli. Dozvolite da vam se prva obratim kao zapovedniku. Moja pratilja mora ostati anonimna. Tako je naredio na gospodar Leto. Moete je oslovljavati sa 'Prijateljica'." "Zapovednik?" upita on. "elja gospodara Leta je da vi zapovedate Carskom Straom", ree Luli. "Tako? Hajdemo do njega da popriamo o tome." "Oh, ne!" Luli je bila vidljivo zaprepaena. "Gospodar e vas pozvati kada doe vreme za to. Za sada eli da vam pruimo udobnost i zadovoljstvo." "I ja moram da posluam?" Luli samo zbunjeno zatrese glavom. "Jesam li rob?" Luli se opusti i nasmei. "Nipoto. Stvar je samo u tome to je gospodar zauzet mnogim vanim stvarima, koje nalau njegovo lino angaovanje. Mora da

pronae vremena za vas. Nas je poslao jer mu je stalo do njegovog Dankana Ajdaha. Suvie dugo ste bili u rukama prljavih Tleilaksa." Prljavi Tleilaksi, pomisli Ajdaho. Bar se to nije izmenilo. Ipak, zabrinula ga je jedna re koju je Luli moda nehotice upotrebila. "Njegov Dankan Ajdaho?" "Zar niste ratnik Atreida?" upita Luli. Lukavo. Ajdaho klimnu okrenuvi malo glavu kako bi osmotrio zagonetnu maskiranu enu. "Zato ste maskirani?" "Niko ne sme saznati da sluim gospodara Leta", ree ona. Glas joj je bio prijatan kontraalt, ali Ajdaho je podozrevao da je i to bilo maskirano cibusnom kukuljicom. "Pa ta ete onda ovde?" "Gospodar Leto mi je poverio da utvrdim da li ste potajno u dosluhu sa prljavim Tleilaksima." Ajdaho pokua da proguta knedlu, ali mu to ne uspe jer mu se grlo iznenada osuilo. Ova pomisao pala mu je na um nekoliko puta jo na esnafskom brodu. Ako su Tleilaksi u stanju da uslove golu da pokua ubistvo nekog dragog prijatelja, ta li su jo mogli da usade u psihu uzgajanog tela? "Vidim da si razmiljao o tome", ree odjednom maskirana. "Da li ste mentat?" upita Ajdaho. "Oh, ne!" upade Luli. "Gospodar Leto ne dozvoljava uvebavanje mentata." Ajdaho pogleda Luli, a zatim se ponovo usredsredi na maskiranu enu. Nema mentata. Istorija Tleilaksa nije pominjala tu zanimljivu pojedinost. Zato bi Leto zabranio mentate? Svakako da ljudski um obuen u vrhunskim sposobnostima raunanja jo ima svoju primenu. Tleilaksi su ga uveravali da je Velika Konvencija jo na snazi i da su mehaniki kompjuteri i dalje pod anatemom. Razume se, ove ene bi trebalo da znaju da su i sami Atreidi koristili mentate. "ta vi mislite?" upita maskirana ena. "Jesu li prljavi Tleilaksi petljali po vaoj psihi?" "Mislim da nisu."

"Ali niste sigurni?" "Nisam." "Ne bojte se, zapovednie Ajdaho", ree ona. "Imamo naina da se uverimo u to, kao i naina da s tim iziemo na kraj. Prljavi Tleilaksi su i to pokuali, ali samo jednom i dobro su platili za svoju greku." "Umirujue. Da li mi je gospodar Leto moda poslao neku poruku?" Luli odgovori: "Rekao nam je da vas uverimo kako vas on jo voli, kao to su vas svi Atreidi oduvek voleli." Videlo se da je oseala strahopotovanje prema vlastitim reima. Ajdaho se malo opusti. Kao staroj atreidskoj desnoj ruci, koju su oni vrhunski obuili, bilo mu je lako da na osnovu ovog susreta utvrdi nekoliko stvari. Ove dve bile su uslovljene na fanatinu poslunost. Ako je cibusna maska mogla da prikrije identitet te ene, znai da je moralo biti jo mnogo drugih izrazito sline telesne grae. Sve je to govorilo da je Leto okruen opasnostima - to je jo zahtevalo stare, istanane slube uhoda i posebno domiljat arsenal oruja. Luli pogleda pratilju. "ta kee, Prijateljice?" "Moe da poe u Citadelu", odgovori maskirana ena. "Ovo nije pogodno mesto. Tleilaksi su bili ovde." "Prijalo bi mi da se okupam i presvuem", ree plaho Ajdaho. Luli je i dalje gledala u 'Prijateljicu'. "Sigurna si?" "U mudrost gospodara ne treba sumnjati", odvrati maskirana ena. Ajdahu se nije dopao prizvuk fanatinosti u Prijateljiinom glasu, ali oseao se sigurnim pod okriljem atreidskog potenja. Strancima i neprijateljima mogli su se initi cininim i okrutnim, ali prema svojim ljudima bili su uvek pravedni i odani. Iznad svega, Atreidi su bili odani svojima. I ja sam jedan od njihovih, pomisli Ajdaho. Ali ta se dogodilo meni koga zamenjujem? Bio je ubeen da mu ove dve ene nee odgovoriti na ovo pitanje. Ali, Leto hoe. "Hoemo li?" upita on. "Jedva ekam da sperem sa sebe smrad prljavih Tleilaksa." Luli mu se osmehnu. "Doite. Sama u vas okupati."

6. Neprijatelji te osnauju. Saveznici oslabljuju. Govorim ovo u nadi da u ti pomoi da razume zato postupam onako kako postupam potpuno svestan da se velike sile okupljaju u mom carstvu sa jednom jedinom eljom - eljom da me unite. Ti koji ita ove rei moda si veoma dobro upuen u ono to se u stvari dogodilo, ali sumnjam da ih razume.

'Ukradeni dnevnici'

Obred 'pokazivanja' kojim su pobunjenici poinjali svoje sastanke oduio se za Sionu u nedogled. Sedela je u prvom redu. Pogled joj je lutao unaokolo, ali nijednom nije pao na Toprija, koji je upravljao obredom na svega nekoliko koraka od nje. Nikada ranije nisu koristili ovu prostoriju u magacinskim spremitima ispod Ona, ali budui da je bila slina svim ostalim mestima na kojima su se sastajali mogla je sasvim dobro posluiti kao standardni model. Prostorija za sastanke pobunjenika - klasa B, pomisli nehajno ona. Slubeno je bila oznaena kao skladite, te se stoga nije mogla menjati jednolina bela rasveta nepokretnih sjajnih kugli. Prostorija je bila priblino trideset koraka dugaka i neto malo ua. Do nje se moglo stii samo kroz lavirint slinih komora od kojih je jedna bila prikladno opremljena krutim stolicama na rasklapanje namenjenim malim spavaonicama ovdanjeg osoblja. Oko Sione je sada na tim stolicama sedelo devetnaest pobunjenika. Bilo je i nekoliko praznih mesta, namenjenih onima koji e moda zakasniti. Sastanak je zakazan izmeu ponoi i jutarnje smene, kako bi se lake prikrio priliv vika ljudi u odajama za poslugu. Veina pobunjenika preruila se u energetiare - bili su odeveni u tanke sive pantalone i jakne za jednokratnu upotrebu. Nekolicina, ukljuujui i Sionu, nosila je zelena odela mainskih inspektora. Toprijev glas jednolino je odzvanjao prostorijom. Dok je upravljao obredom uopte nije skiao. U stvari, Siona je morala da prizna, bio je prilino dobar u tome, a naroito sa novajlijama. Od kada je Naila otvoreno izjavila da mu ne veruje, Siona je Toprija posmatrala drugim oima. Naila je znala da bude zagriljivo naivna i da tako skida maske. A postojale su tu i neke stvari koje je Siona saznala o Topriju posle tog sukoba.

Siona se konano okrenu i pogleda ga. Hladna srebrna svetlost nije uspela da prikrije Toprijevo bledilo. Za vreme ogleda koristio je kopiju kris-noa, prokrijumareni primerak kupljen od Muzejskih Slobodnjaka. Dok je posmatrala otricu u Toprijevim rukama Siona se priseti tog dogaaja. Bila je to Toprijeva zamisao, a i njoj se tada inila dobrom. Poveo ju je na sastanak u jednu atrlju u predgrau. Krenuli su iz Ona u sumrak. ekali su dugo u no, dok tama nije bila dovoljno velika da prikrije dolazak Muzejskih Slobodnjaka. Slobodnjacima nije bilo dozvoljeno da naputaju svoje sieke odaje bez naroite dozvole Bogocara. Gotovo da je bila od svega digla ruke, kad se Slobodnjak iznenada dounja iz tame. Napolju je ostavio pratnju da pazi na vrata. Topri i Siona sedeli su na neobraenoj klupi oslonjenoj na vlani zid, u potpuno praznoj odaji. Jedina svetlost dopirala je od priguenoute baklje nataknute na tap zaboden u tronom zidu od blata. Ve Slobodnjakove prve rei ispunie Sionu zlim slutnjama. "Da li ste doneli novac?" I Topri i Siona behu ustali kada je on uao. Toprija, meutim, kao da nije uznemirilo to pitanje. On se potapa po kesi ispod odore; zau se zveket novca. "Evo novca." Slobodnjak je bio sav smeuran, namrgoen i pogrbljen. Imao je na sebi kopiju stare slobodnjake odee, a ispod nje nekakvu blistavu odoru, verovatno njihovu verziju pustinjskog odela. Kapuljaa mu je bila namaknuta na elo, zaklanjajui mu lice po kome su poigravale senke to ih je stvarala svetlost baklje. On osmotri prvo Toprija pa Sionu pre no to ispod odore izvue neki predmet umotan u tkaninu. "To je verna kopija, ali od plastike", ree on. "Ne moe se njime ni travka presei." Zatim izvue no iz tkanine i podie ga. Sionu, koja je kris-noeve viala jedino po muzejuma i na retkim vizuelnim snimcima iz arhive njene porodice, obuze udna napetost kada na ovom mestu ugleda otricu. Osetila je da se u njoj budi neto atavistiko i ona naas ovog ubogog Muzejskog Slobodnjaka sa plastinim kris-noem zamisli kao pravog Slobodnjaka iz starih dana. Stvar koju je drao u ruci odjednom se pretvori u pravi kris-no srebrnih otrica koji je svetlucao sred ukastih senki. "Lino jemim da je no ija je ovo kopija bio pravi", ree Slobodnjak. Govorio je priguenim glasom koji je zbog naglaavanja zvuao nekako pretei.

Siona odjednom razabra otrov koji je bio skriven u rukavu malih samoglasnika, i to je namah ispuni oprezom. "Samo pokuaj da nas izda i goniemo te kao najgoru fukaru", ree ona. Topri je iznenaeno pogleda. Muzejski Slobodnjak se tre i skupi. No mu zadrhta u ruci, ali su ga njegovi patuljasti prsti jo stezali kao da nekog dave. "Vas da izdam, gospo? Oh, ne. Ali uinilo nam se da smo premalo traili za ovu kopiju. Iako kopija nije naroita, njenom izradom i prodajom na ovakav nain izlaemo se smrtnoj opasnosti." Siona se zagleda u njega, priseajui se rei starih Slobodnjaka iz Usmenih Predanja. "Kad jednom stekne duu trgovca, suk ti postaje sutina postojanja." "Koliko traite?" upita ona. On navede sumu dvostruko veu od prvobitne. Topri uzdahnu. Siona pogleda Toprija. "Ima li toliko?" "Ne ba, ali dogovorili smo se... " "Daj mu to to ima, sve", ree Siona. "Sve?" "Zar nisam tako rekla? Svaki novi iz kese." Zatim se okrenu Muzejskom Slobodnjaku. "Znamo ti ime. Ti si Teiar, pomonik Garuna iz Tuonoa. Mentalitet ti se odlikuje sukom i zato se sva najeim kada pomislim u ta su se izmetnuli Slobodnjaci." "Gospo, svi moramo iveti", pobuni se on. "Ti ne ivi", ree ona. "Odlazi!" Teiar se okrenu i udalji, stiskajui na grudima kesu s novcem. Seanje na to nikako joj nije izlazilo iz glave dok je sada posmatrala Toprija kako mae kopijom kris-noa pri pobunjenikom obredu. Nismo bolji od Teiara, pomisli. Kopija je gora od niega. Topri je vitlao glupom otricom dok je obred polako privodio kraju. Siona odvoji pogled od njega i poe da posmatra Nailu, koja je sedela s njene leve strane. Naila je gledala as u jednom as u drugom pravcu. Posebno je

obraala panju na novajlije u dnu prostorije. Naila nikom nije lako poklanjala svoje poverenje. Siona mrknu kada strujanje vazduha donese miris maziva. Dubine Ona oduvek su opasno mehaniki zaudarale! Ona ponovo mrknu. Jo i ova prostorija! Nije joj se dopadalo mesto njihovog sastanka. Vrlo lako je moglo biti i zamka. Straari su mogli da odseku spoljanje hodnike i unutra poalju naoruane tragae. Ovo je sasvim lako moglo biti mesto kraja njihove pobune. Sionina nelagodnost se udvostrui kada se priseti da je upravo Topri izabrao ovu prostoriju. Jedna od Ulotovih retkih greaka, pomisli ona. Jadni mrtvi Ulot saglasio se s Toprijevim prijemom meu pobunjenike. "On je nii funkcioner u gradskim slubama", objasnio im je tada Ulot. "Topri nam moe pronai mnoga korisna mesta za sastajanje i pomoi nam u nabavljanju oruja." Topri je stigao gotovo do kraja obreda. Poloio je no u izrezbareni kovei i spustio ga paljivo na pod pored sebe. "Moje lice je moj zalog", ree on. Okrenuo je profil onima u sobi, prvo jednu, a zatim i drugu stranu. "Pokazujem vam svoje lice da me svagda moete prepoznati i biti sigurni da sam jedan od vaih." Glupavi obred, pomisli Siona. Ali nije se usuivala da ga prekine. Kada je Topri iz depa izvukao crnu masku od gaze i prekrio njome lice i ona sama uze masku i navue je. Svi u prostoriji uinie isto. A onda nastade komeanje. Veina je bila obavetena da je Topri doveo naroitog posetioca. Siona privrsti masku iza vrata. Nestrpljivo je oekivala da vidi tog posetioca. Topri ode do jednih vrata prostorije. Nastade komeanje dok su svi ustajali, sklapali stolice i naslanjali ih o zid nasuprot vratima. Na Sionin znak Topri kucnu tri puta o plou vrata, saeka odbrojivi u sebi do dva, a zatim kucnu etiri puta. Vrata se otvorie i jedan visok ovek u tamnosmeem, slubenom trikou ue u prostoriju. Nije nosio masku, te svi mogadoe da mu vide lice - mravo i zapovedniko, sa uskim usnama, otrim nosom, tamnosmeim oima duboko usaenim ispod gustih obrva. To lice smesta prepozna veina ljudi u prostoriji. "Prijatelji moji", ree Topri, "predstavljam vam Ijoa Kobata, ambasadora sa Iksa." "Biveg ambasadora", ree Kobat. Glas mu je bio hrapav i veoma odmeren. Okrenuo se zidu ka kome su gledali svi maskirani ljudi u prostoriji. "Danas sam dobio nareenje naeg Bogocara da napustim Arakis jer sam pao u nemilost." "Zato?"

Siona postavi ovo pitanje naglo, bez ikakvih uvodnih formalnosti. Kobat hitro okrenu glavu, upravivi pogled prema njenom maskiranom licu. "Neko je pokuao da ubije Bogocara. Oruje ga je dovelo do mog traga." Sionini sadruzi se razmakoe, tako da izmeu nje i biveg ambasadora ostade prazan prostor, jasno stavljajui time do znanja da su joj potinjeni. "Zato vas onda nije ubio?" upita ona. "Mislim da je eleo da mi stavi time do znanja kako nisam toga vredan. Pored toga, hteo je da me iskoristi kao nosioca poruke na Iks." "Kakve poruke?" Siona krenu kroz raien prolaz i zaustavi se na dva koraka od Kobata. Jasno je uoavala kako u njemu, dok je prouavao njeno telo, raste seksualna napetost. "Vi ste Moneova ker", ree on. Beumna napetost rasprsnu se prostorijom. Zato li je otkrio da ju je prepoznao? Koga li je jo prepoznao? Kobat nimalo nije izgledao kao budala. Zato li je ovo uinio? "Vae telo, glas i nain ophoenja dobro su poznati ovde u Onu", ree on. "Ta maska je besmislena." Ona strgnu masku s glave i nasmei mu se. "Slaem se. A sada, odgovorite na moje pitanje." Siona oseti da joj se Naila primakla sleva, kao i jo dve pomonice koje je ova izabrala. Siona takoe primeti da je Kobat shvatio pravo znaenje njenih rei - oekuje ga smrt ako ne udovolji njenim zahtevima. Glas mu je i dalje bio veoma odmeren, ali govorio je sporije, paljivije birajui rei. "Bogocar mi je rekao da zna za dogovor izmeu Iksa i Esnafa. Pokuavamo da napravimo mehaniki pojaiva za... one esnafske navigatorske talente koji za sada zavise od melana." "U ovoj prostoriji nazivamo ga Crvom", ree Siona. "Kako bi ta vaa iksijanska maina trebalo da deluje?" "Poznato vam je da je esnafskim navigatorima potreban zain, kako bi bili u stanju da uoe sigurnu stazu kretanja?" "Zameniete navigatore mainom?" "Nije iskljueno."

"Kakvu, onda, poruku nosite svojima u vezi s tom mainom?" "Saoptiu im da mogu nastaviti sa projektom samo ako mu budu slali dnevne izvetaje o napredovanju." Ona odmahnu glavom. "Ti izvetaji uopte mu nisu potrebni! To je glupa poruka." Kobat proguta knedlu ne prikrivajui vie nervozu. "Esnaf i Sestrinstvo su oduevljeni naim projektom", ree on. "Sudeluju u njemu." Siona klimnu. "A za sudelovanje plaaju tako to zain dele sa Iksom." Kobat je pogleda. "To je skup posao, a zain nam je neophodno potreban za uporedne testove koje vre esnafski navigatori." "To je la i prevara", ree ona. "Va ureaj nee nikada proraditi i Crv to zna." "Kako se usuujete da nas optuite za..." "utite! Upravo sam vam rekla pravu poruku. Crv nalae vama Iksijancima da nastavite sa varanjem Esnafa i Bene Geserita. To ga zabavlja" "Moglo bi uspeti." Kobat je bio uporan. Ona mu se iznenada osmehnu. "Ko je pokuao da ubije Crva?" "Dankan Ajdaho." Naila uzdahnu. U prostoriji se mogao primetiti poneki znak iznenaenja; nabiranje vea i zadran dah. "Je li Ajdaho mrtav?" upita Siona. "Pretpostavljam, ali... ahhh, Crv naravno odbija da to potvrdi." "Zato pretpostavljate da je mrtav?" "Tleilaksi su poslali novog Ajdaha, golu." "Shvatam." Siona se okrenu i dade Naili znak. Ova ode u drugi kraj prostorije i vrati se s malim paketom zamotanim u ruiasti suk papir, kakav duandije koriste za mali pazar. Naila predade zamotuljak Sioni. "Ovo e biti cena vaeg utanja", ree Siona pruivi zamotuljak Kobatu. "Zbog ovoga je Topriju bilo dozvoljeno da vas veeras dovede ovamo."

Kobat uze paket ne skidajui pogled s njenog lica. "utanja?" upita on. "Obavezujemo se da neemo obavestiti Esnaf i Sestrinstvo da ih varate." "Mi ih ne vara... " "Ne pravite se ludi." Kobat pokua da proguta knedlu kroz suvo grlo. Bilo mu je jasno ta je htela da kae: istina ili ne, ako pobunjenici proire jednu takvu vest u nju e svi poverovati. Bio je to 'zdrav razum' kako je Topri voleo da kae. Siona pogleda Toprija, koji je stajao tik iza Kobata. Niko nije pristupio pobunjenicima zbog 'zdravog razuma'. Zar Topri nije shvatio da bi ga njegov 'zdrav razum' mogao izdati? Ona ponovo obrati panju na Kobata. "ta je u paketu? upita on. Neto u nainu na koji je to upitao ree Sioni da ve zna odgovor. "Neto to aljem na Iks. Odneete ga tamo za moj raun. To su kopije dvaju svezaka koje smo ukrali iz tvrave Crva". Kobat se zagleda u paket koji je drao u ruci. Bilo je oigledno da je eleo da ga baci, budui da mu je ovo petljanje sa pobunjenicima natovarilo na lea pogubniji teret no to je oekivao. On uputi prek pogled Topriju, kao da je eleo da mu kae: 'Zato me nisi upozorio?' "ta..." On vrati pogled na Sionu i proisti grlo. "O emu se govori u tim... knjigama?" "Vai ljudi nam to mogu rei. Mislimo da su to njegove vlastite rei, ispisane ifrom koju mi ovde ne umemo da proitamo." "Zato mislite da... " "Vi Iksijanci imate mozak za te stvari." "A ako ne uspemo?" Ona slegnu ramenima. "Neemo vas kriviti. Meutim, ako iskoristite ove knjige za bilo ta drugo ili ako budete oklevali da nam podnesete potpun izvetaj o uspehu u deifrovanju, onda ..." "Kako moete biti sigurni da mi..."

"Neemo se osloniti samo na vas. I drugi e dobiti kopije. Mislim da Sestrinstvo i Esnaf nee oklevati da pokuaju deifrovanje tih svezaka." Kobat stavi paket ispod mike i stisnu ga uz telo. "Zato mislite da... Crv ne zna za vae namere... ak i za ovaj sastanak?" "Mislim da su mu poznate mnoge takve stvari, moda ak i ko mu je uzeo ove knjige. Moj otac veruje da on odista vidi budunost." "Va otac veruje Usmenim Predanjima." "Svi u ovoj prostoriji veruju u to. Usmena Predanja se u vanim stvarima ne protive slubenoj istoriji." "Zato onda Crv ne preduzme neto protiv vas?" Ona pokaza na paket ispod Kobatove mike. "Moda je odgovor tu unutra." "Ili vi i ove ifrovane knjige ne predstavljate za njega pravu pretnju!" Kobat nije prikrivao ljutinu. Nije voleo da ga bilo ko primorava da donosi odluke. "Moda. Recite mi, zbog ega ste pomenuli Usmena Predanja?" Kobat jo jednom oseti pretnju u njenom glasu. "U njima se kae da je crv nesposoban za ljudska oseanja." "Nije to u pitanju", ree ona. "Dobiete jo jednu priliku da mi kaete pravi razlog." Naila se primae za dva koraka blie Kobatu. "Ja... reeno mi je da se podsetim Usmenih Predanja pre no to doem ovamo, da vai ljudi..." On slegnu ramenima. "Da ga mi opevavamo?" "Da." "Ko vam je to rekao?" Kobat proguta pljuvaku, baci preplaen pogled prema Topriju, a zatim ponovo upravi oi na Sionu. "Topri?" upita Siona. "Mislio sam da e mu to pomoi da nas shvati", ree naglo Topri. "A rekao si mu i ime svog voe", ree Siona.

"Ve ga je znao!" Topri ponovo poe da piti. "Na koje delove Usmenih Predanja je trebalo da obratite panju?" upita Siona. "A... ahhh, na atreidsku lozu." "I sada mislite da znate zato mi se ljudi pridruuju u ovoj pobuni?" "Usmena Predanja tano opisuju kako se on odnosi prema potomcima Atreida!" uzviknu Kobat. "A meni sada doputa da se igram pobunjenika?" "Ja sam samo glasnik", ree Kobat. "Ako me ubijete ko e preneti vau poruku?" "Ili poruku Crva!" dobaci Siona. Kobat ostade bez rei. "Mislim da ne razumete Usmena Predanja", ree Siona. "Takoe, mislim da ne poznajete dobro ni Crva, niti da razumete njegove poruke." Kobatovo lice pocrvene od besa. "ta e vas spreiti da postanete isto to i svi ostali Atreidi, tek lep posluan deo..." Kobat naglo uuta, iznenada svestan ta mu se omaklo u ljutnji. "Jo jedan regrut za posilne Crva", ree Siona. "Kao to su Dankani Ajdahoi?" Ona se okrenu i pogleda Nailu. Dve pomonice, Anuok i Tav, postadoe najednom napete, ali ostae nepomine jer im Naila ne uputi nikakv znak. Siona klimnu Naili. Shodno svojoj zakletvi Anuok i Tav zapreie izlaz. Naila ih sve zaobie i zaustavi se iza Toprija. "ta... ta se deava?" upita Topri. "elimo da saznamo sve to je vano, sve ono to bivi ambasador moe da podeli sa nama", ree Siona. "elimo da ujemo celu poruku." Topri stade da drhti. Kobatovo elo orosi se znojem. On kratko pogleda Toprija, a zatim svoju panju ponovo pokloni Sioni. Za Sionu je taj pogled predstavljao konano skidanje vela iza koga se krio zavereniki odnos izmeu ove dvojice. Ona se osmehnu. Ovo je samo potvrivalo ono to je ve saznala. Kobat se umiri.

"Moete poeti", ree Siona. "Ja... ta vi..." "Crv vam je dao privatnu poruku za vae gospodare. elim da je ujem." "On... on trai produetak za svoja kola." "Znai, oekuje da jo raste. ta jo?" "Treba da mu poaljemo veliku zalihu radulijanskog kristalnog papira." "ta e mu to?" "Nikada ne objanjava svoje zahteve." "Takve stvari zabranjuje drugima", ree ona. Kobat gorko procedi: "Sebi, meutim, nikada nita ne zabranjuje!" "Da li ste mu izraivali zabranjene igrake?" "Ne znam." Lae, pomisli ona, ali odlui da ne isteruje stvar na istinu. Dovoljno joj je bilo to to je saznala za postojanje jo jedne pukotine u ljuturi Crva. "Ko e vas zameniti?" "alju Malkijevu neakinju", ree Kobat. "Moda se seate da je on..." "Seamo se Malkija", ree ona. "Zato Malkijeva neakinja postaje novi ambasador?" "Ne znam. Ali to je bilo odreeno i pre no to mi je Bo... Crv naloio da se povuem." "Kako se zove?" "Hvi Noree." "Staraemo se o Hvi Noree", ree Siona. "Vi niste bili toga vredni. Hvi Noree mogla bi biti neto drugo. Kada se vraate na Iks?" "Odmah posle Svetkovine, prvim raspoloivim esnafskim brodom." "ta ete rei vaim gospodarima?" "O emu?" "O mojoj poruci!"

"Postupie onako kako traite." "Znam. Moete poi, bivi ambasadore Kobat." U urbi da ode, Kobat se umalo ne sudari sa straarkama na vratima. Topri krenu za njim, ali ga Naila uhvati za ruku i zadra. Topri sa strahom osmotri Nailino miiavo telo, a zatim pogleda Sionu, koja je ekala da se vrata iza Kobata zatvore pa da tek onda progovori. "Poruka nije bila namenjena samo Iksijancima ve i nama", ree ona. "Crv nas izaziva i saoptava nam svoja pravila borbe." Topri pokua da se otrgne od Naile. "ta..." "Topri!" uzviknu Siona. "I ja mogu da poaljem poruku. Porui, dakle, mom ocu da obavesti Crva da prihvatamo izazov." Naila mu oslobodi ruku. Topri protrlja mesto gde ga je stezala. "Sigurno ne elite da..." "Odlazi dok jo moe i nikada se vie nemoj vratiti", ree Siona. "Ne mislite valjda da sam..." "Rekla sam ti da ode! Trapav si, Topri. Najvei deo ivota provela sam po kolama Ribogovornica. Nauile su me da prepoznajem nespretnost." "Kobat sada zauvek odlazi. Kakve je onda tete bilo u tome da..." "Ne samo da je znao za mene, ve je znao i ta sam ukrala iz Citadele! Ali nije znao da u taj paket poslati na Iks preko njega. Po tvojim postupcima zakljuila sam da Crv eli da poaljem te knjige na Iks!" Topri stade da se povlai od Sione prema vratima. Anuok i Tav mu oslobodie prolaz i irom otvorie vrata. Sionin glas ga je pratio. "Ne porii da je Crv bio taj koji je Kobatu govorio o meni i mom paketu! Crv ne alje nespretne poruke. Reci mu da sam to kazala!"

7. Neki govore da nemam savesti. Kako samo gree, ak i prema samima sebi. Ja sam jedina savest koja je ikada postojala. Isto kao to vino primi miris bave, tako i ja stiem sutinu svog najdrevnijeg postanka, a to je seme savesti. To je ono to me ini svetim. Ja sam Bog zato to jedini stvarno znam svoje naslee!

'Ukradeni dnevnici'

'Pitanja i odgovori zabeleeni prilikom razgovora inkvizitora Iksa sa kandidatom za ambasadora na dvoru gospodara Leta u Velikoj Palati':

INKVIZITOR: Nagovetavate da elite da nam neto kaete o pobudama gospodara Leta. Govorite. HVI NOREE: Vaa formalna analiza nije dovoljna za pitanja koja bih ja elela da postavim. INKVIZITOR: Kakva pitanja? HVI NOREE: Pitam se ta je to to je nagnalo gospodara Leta da prihvati svoj grozan preobraaj, to crvoliko telo, taj gubitak ljudskosti? Vi naprosto pretpostavljate da je on to uinio zbog moi i dugog ivota. INKVIZITOR: Zar to nije dovoljno? HVI NOREE: Zapitajte se da li bi iko od vas platio toliku cenu za takve triarije? INKVIZITOR: Neka nam onda vaa bezgranina mudrost kae zbog ega je gospodar Leto izabrao da postane Crv? HVI NOREE: Da li iko ovde sumnja u njegovu sposobnost da predvia budunost? INKVIZITOR: Ma hajdete! Zar to nije dovoljna nadoknada za njegov preobraaj? HVI NOREE: Ali on je ve posedovao sposobnost vienja budunosti kao i njegov otac pre njega. Ne! Pretpostavljam da je doneo tu oajniku odluku, jer je u naoj budunosti video neto to samo jedna takva rtva moe spreiti. INKVIZITOR: A ta je to neobino to je samo on video u naoj budunosti? HVI NOREE: Ne znam, ali predlaem da upravo to otkrijem. INKVIZITOR: Vi ste od tiranina napravili nesebinog slugu naroda! HVI NOREE: Zar to nije bila istaknuta osobina njegove porodice, Atreida? INKVIZITOR: Znai, treba da verujemo slubenim istorijama? HVI NOREE: I Usmena Predanja to potvruju.

INKVIZITOR: Kojim jo dobrim osobinama biste obdarili tiranina Crva? HVI NOREE: Dobrim osobinama, sirra? INKVIZITOR: Dobro, samo osobinama! HVI NOREE: Moj ujak Malki esto je govorio da je gospodar Leto zapadao u raspoloenje velike popustljivosti prema odabranim sadruzima. INKVIZITOR: Druge, pak, sadruge pogubljuje bez ikakvog vidljivog razloga. HVI NOREE: Mislim da razlozi postoje i moj ujak je neke od tih razloga dokuio? INKVIZITOR: Pa da ih ujemo. HVI NOREE: Nespretne pretnje njegovoj linosti. INKVIZITOR: Nespretne pretnje! HVI NOREE: A ne podnosi ni nadmenost. Podsetite se smaknua istoriara i unitenja njihovih dela. INKVIZITOR: Ne eli da se obelodani istina. HVI NOREE: Rekao je mom ujaku Malkiju da su lagali o prolosti. Pazite dobro! Ko to zna bolje od njega? Svi znamo uzrok njegove zatvorenosti. INKVIZITOR: Kakvim dokazom raspolaemo da svi njegovi preci ive u njemu? HVI NOREE: Neu da ulazim u tu besmislenu prepirku. Rei u samo to da sam ovo ubeenje stekla na osnovu uverenja ujaka Malkija i njegovih valjanih razloga za to uverenje. INKVIZITOR: itali smo izvetaje vaeg ujaka i drugaije smo ih tumaili. Malki je previe voleo Crva. HVI NOREE: Moj ujak ga je ubrajao meu najsposobnije diplomate u Carstvu, i smatrao ga je za vrhunskog sabesednika i strunjaka u svakoj oblasti koja bi vam mogla pasti na um. INKVIZITOR: Zar va ujak, ipak, nije govorio i o okrutnosti Crva? HVI NOREE: Moj ujak je drao da je on krajnje civilizovan. INKVIZITOR: Pitao sam vas o okrutnosti. HVI NOREE: Da, sposoban je za okrutnost. INKVIZITOR: Va ujak ga se plaio.

HVI NOREE: Gospodaru Letu nedostaju bezazlenost i naivnost. Treba ga se bojati jedino kada se pretvara da poseduje ove osobine. Tako je govorio moj ujak. INKVIZITOR: Tano, to su bile njegove rei. HVI NOREE: I vie od toga! Malki je rekao: 'Gospodar Leto uiva u geniju koji ga iznenadi i raznovrsnosti ljudske vrste. On je moj omiljeni sadrug.' INKVIZITOR: Kako vaa izuzetna mudrost tumai ove ujakove rei? HVI NOREE: Ne rugajte mi se! INKVIZITOR: Ne rugamo se, uopte. Tragamo za prosvetljenjem. HVI NOREE: Ove Malkijeve rei, kao i mnoge druge stvari koje je pisao neposredno meni, navode na zakljuak da gospodar Leto uvek traga za novinom i izvornou, ali da je oprezan zbog razorne moi zapretene u takvim stvarima. Tako je, bar, moj ujak verovao. INKVIZITOR: Da li elite jo neto da dodate uverenjima koja delite s vaim ujakom? HVI NOREE: Ne oseam potrebu da jo neto dodam onome to sam ve rekla. ao mi je to sam protraila toliko vremena inkvizitorima. INKVIZITOR: Nipoto, niste traili nae vreme. Potvrujem va izbor za ambasadora na dvoru gospodara Leta, Bogocara sveg poznatog svemira.

8. Morate imati na umu da mi na moj unutranji zahtev stoje na raspolaganju sve ekspertize poznate naoj istoriji. To je zdenac energije iz kojeg crpem kada seem u mentalitet rata. Ako niste uli alostive vapaje ranjenih i umiruih, ne znate ta je to rat. Ja sam se slinih vapaja nasluao u tolikoj meri da me ve progone. I sam sam naricao. Patio sam od rana u svakom razdoblju - rana zadobijenih pesnicom, batinom, kamenom, oklopljenim udom, bronzanim maem, buzdovanom, topom, strelom, laserskim pitoljem, beumnim taloenjem atomske praine, biolokim invazijama od kojih pocrni jezik i propadnu plua, brzim sukljanjem plamena i tihim dejstvom sporih otrova... i, da ih vie ne bih nabrajao, sve sam ih video i osetio. Onima koji se usude da pitaju zbog ega se ovako ponaam, kaem: nisam kukavica, a jednom sam bio ljudsko bie.

'Ukradeni dnevnici'

U toplom godinjem dobu kada su kontrolori meteorolokih prilika sa satelita bivali prinueni da se hvataju ukotac sa vetrovima preko velikih mora, uvee bi esto pala kia na ivicama Sarera. Vraajui se sa jednog od svojih povremenih obilazaka parimetara Citadele, Moneo se iznenada nae usred pljuska. No se spustila pre no to je stigao u zaklon. uvarka Ribogovornica sa june kapije pomoe mu da skine vlani ogrta. Bila je to stamena, krupna ena etvrtastog lica. Pripadala je tipu koji je Leto najradije regrutovao za svoje uvarke. "Te proklete kontrolore meteorolokih prilika trebalo bi nauiti pameti", ree ona dok je dodavala njegov vlani ogrta. Moneo samo klimnu pre no to se poe peti u svoje odaje. Sve uvarke Ribogovornice znale su koliku odbojnost Bogocar osea prema vlazi, ali nijedna od njih nije bila toliko u to upuena kao Moneo. Crv je taj koji mrzi vodu, pomisli Moneo. ai-Hulud ezne za Dinom. U svojim odajama Moneo se obrisa i presvue u suvu odeu, a tek onda sie u kriptu. Nije imalo svrhe izazivati Crva. Trebalo je nesmetano da porazgovara sa Letom o predstojeem putovanju u svetkovinski grad On. Naslonivi se na zid lifta koji ga je nosio nadole, Moneo zatvori oi. Istog asa shrva ga umor. Znao je da danima nije dovoljno spavao, ali se odmoru nije mogao nadati u skorije vreme. Zavideo je Letovoj prividnoj osloboenosti od potrebe za snom. Nekoliko sati poluodmora meseno bili su, kako je izgledalo, dovoljni Bogocaru. Miris kripte i zaustavljanje lifta trgnue Monea iz dremea. On otvori oi i pogleda Bogocara na kolima smetenim u samom sreditu velike odaje. Moneo se pribra i krete krutim koracima poznatim dugim prilazom do te zastraujue prisutnosti. Kao to je i oekivao, Leto je bio pripravan. Bar je to predstavljalo dobar znak. Leto je uo pribliavanje lifta i video kako se Moneo pribira. ovek je izgledao umoran, to je bilo i razumljivo. Putovanje u On se pribliavalo i oko njega je bilo dosta zamornog posla. Trebalo se pobrinuti oko posetilaca sa drugih planeta, obreda sa Ribogovornicama, novih ambasadora, oko smene Carske Strae, oko povlaenja s posla i uvoenja u posao, a sada je tu bio i novi Dankan Ajdaho, gola, koga je trebalo uklopiti u uhodani carski aparat. Moneo se nosio sa sve veim brojem pojedinosti, a poele su i da ga sustiu godine. Da vidim, pomisli Leto. Moneo e napuniti sto osamnaestu u nedelji posle naeg povratka iz Ona. Ovaj ovek mogao bi jo mnogo puta po toliko da poivi samo ako bi uzimao zain, ali on ga odbija. Leto je dobro znao razlog tome. Moneo je ve zaao u ono posebno ljudsko stanje kada se ezne za smru. iveo je samo za trenutak kada e

videti Sionu u carskoj slubi, kao narednog upravnika carskog drutva Ribogovornica. Moje hurije, kako je Malki oboavao da ih zove. Moneo je znao da je Leto nameravao da spari Sionu sa jednim od Dankana. Dolo je vreme za to. Moneo se zaustavi na dva koraka od kola i podie pogled prema Letu. Neto u njegovim oima podseti Leta na izraz lica paganskog reca iz teranskih vremena prepredena molitva u poznatom svetilitu. "Gospodaru, proveli ste mnoge asove motrei na novog Dankana", ree Moneo. "Da li su Tleilaksi petljali oko njegovih elija ili psihe?" "Nedirnut je." Duboki uzdah protrese Monea, ali to nije bio uzdah zadovoljstva. "Protivi se da ga upotrebimo kao rasplodnog pastuva?" upita Leto. "Teko mi je da o njemu mislim istovremeno kao o pretku i o ocu mojih potomaka." "Ali preko njega imam pristup u prvo pokoljenje ukrtanja izmeu starijeg ljudskog oblika i sadanjih proizvoda novog programa uzgajanja. Siona je od tog ukrtanja udaljena dvadeset i jedno pokoljenje." "Ne vidim nikakvu svrhu u svemu tome. Dankani su uvek bili sporiji i manje pozorni od bilo koga u vaoj strai." "Ne tragam za izdvojenim izdankom, Moneo. Misli li da nisam svestan geometrijske progresije koju nalau zakoni to upravljaju mojim programom uzgajanja?" "Poznata mi je dobro vaa knjiga o uzgajanju, gospodaru." "Onda zna da tragam za recidivima i da ih iskorenjujem. Vodim uvek rauna o kljunim genetskim dominantama." "A mutacije, gospodaru?" U Moneovom glasu Leto odjednom razabra prizvuk pritvornosti, te stade da ga pomno prouava. "Neemo o tome raspravljati, Moneo." Letu ne promae kako se Moneo povlai u svoju koljku opreznosti. Kako je samo krajnje osetljiv kada su u pitanju moja raspoloenja, pomisli Leto. Verujem, ak, da poseduje neke od mojih sposobnosti, ali one kod njega deluju

na nesvesnom nivou. Njegovo pitanje nagovetava da moda pretpostavlja ta smo postigli u pogledu Sione. Da bi to ispitao, Leto ree: "Jasno mi je da jo ne razume ta se nadam da u postii mojim programom uzgajanja." Moneo se razvedri. "Moj gospodar zna da se trudim da proniknem u pravila tog programa." "Pravila su, Moneo, na dugom putu obino samo privremena. Ne postoji nita to bi se moglo nazvati stvaralatvom kojim upravljaju pravila." "Ali, gospodaru, sami ste govorili o zakonima koji upravljaju vaim programom uzgajanja." "ta sam ti upravo rekao, Moneo? Pokuati pronai pravila stvaralatva potpuno je isto to i pokuati odvojiti um od tela." "Ali neto se razvija, gospodaru. Prepoznajem to u samom sebi!" On to prepoznaje u sebi! Dragi Moneo. Tako je blizu odgovoru. "Zato, Moneo, uvek traga za potpuno nebitnim promenama?" "uo sam, gospodaru, da govorite o transformacionoj evoluciji. To je etiketa na vaoj knjizi o uzgajanju. Ali ta je sa iznenaenjem?" "Moneo! Pravila se, kao to zna, menjaju sa svakim iznenaenjem." "Gospodaru, zar nemate sve vreme na umu poboljanje ljudskog soja?" Leto se zagleda u njega, razmiljajui: Ako sada upotrebim kljunu re, hoe li razumeti? Moda... "Ja sam grabljivica, Moneo." "Grab..." Moneo zastade i odmahnu glavom. Znaenje rei mu je bilo poznato, razmiljao je, ali ga je sama re zaprepastila. Da li se to Bogocar alio? "Grabljivica, gospodaru?" "Grabljivica poboljava soj." "Kako je to mogue, gospodaru? Dobro znamo da nas ne mrzite." "Razoarava me, Moneo. Grabljivica nikada ne mrzi svoj plen." "Grabljivice ubijaju, gospodaru." "Ubijam, ali ne mrzim. Plen utoljava glad. Plen je dobar."

Moneo naglo pogleda Letovo lice obavijeno sivom kukuljicom. Zar mi je promaklo pribliavanje Crva? upita se Moneo. Zastraen, Moneo poe da traga za znacima. Ogromno telo nije podrhtavalo, oi se nisu caklile, niti su se beskorisni patrljci grili. "ega ste to gladni, gospodaru?" usudi se najzad da upita Moneo. "Ljudskog roda koji e biti u stanju da donosi stvarno dugorone odluke. Da li ti je poznat klju za tu sposobnost, Moneo?" "Izrekli ste ga mnogo puta, gospodaru. To je sposobnost da izmenite nazore." "Izmene, da. A zna li ta podrazumevam pod dugoronim?" "Za vas, to mora da se meri milenijumima."

"Moneo, ak i moje hiljade godina su puki tren u odnosu na beskonanost." "Ali vaa perspektiva mora da se razlikuje od moje, gospodaru." "U poreenju sa beskonanou, sve to se naziva dugoronim u stvari je kratkorono." "Zar onda ne postoje nikakva pravila, gospodaru?" U Moneovom glasu nazirao se slabi prizvuk histerije. Leto se osmehnu kako bi umanjio njegovu napetost. "Moda, jedno. Kratkorone odluke uvek zakazuju na due staze." Moneo zbunjeno zavrte glavom. "Ali, gospodaru, vaa perspektiva je... " "Vreme istie za svakog konanog posmatraa. Nema zatvorenih sistema. ak i ja samo proirujem konanu maticu." Moneo skrenu pogled sa Letovog lica i zagleda se u udaljene hodnike mauzoleja. I ja u se ovde nai jednog dana. Zlatna Staza moe se nastaviti, ali ja u se okonati. Razume se, to i nije bilo vano. Samo je Zlatna Staza, koju je on mogao da oseti u svoj njenoj neprekidnosti, samo je ona bila vana. On ponovo svoju panju usredsredi na Leta, ali ne na potpuno plave oi. Zar iz tog velikog tela stvarno vreba grabljivica?" "Ti ne razume funkciju grabljivice", ree Leto. Ove rei zaprepastie Monea, budui da su ukazivale na sposobnost itanja misli. On podie pogled prema Letovim oima.

"Ti zna, intelektualno, da u ak i ja, na neki nain, umreti jednog dana", ree Leto. "Ali ne veruje u to." "Kako mogu da poverujem u neto to neu videti?" Moneo se jo nikada nije oseao tako usamljen i uplaen. ta je to Bogocar radio? Siao sam ovamo da razgovaram o problemima putovanja... i da saznam njegove namere u vezi sa Sionom. Zar se on to poigrava sa mnom? "Popriajmo o Sioni", ree Leto. Opet ita misli! "Kada ete je isprobati, gospodaru?" Sve ovo vreme to pitanje je stajalo u prvom planu njegove svesti, a sada kada ga je konano izgovorio, Moneo ga se prepade. "Uskoro." "Oprostite mi, gospodaru, ali sigurno vam je poznato koliko strahujem za dobrobit svoje jedinice." "Drugi su preiveli probu, Moneo. Ti, na primer." Moneo proguta knedlu, setivi se kako je nainjen pripravnim da spozna Zlatnu Stazu. "Majka me je pripremila. Siona nema majku." "Ona ima Ribogovornice. Ima tebe." "Nesreni sluajevi se dogaaju, gospodaru." Moneove se oi ispunie suzama. Leto odvoji pogled od njega razmiljajui: Razdire se izmeu odanosti prema meni i ljubavi prema Sioni. Kako je to dirljivo, ta briga za potomka. Zar ne moe da shvati da je itavo oveanstvo moje jedino dete? Usredsredivi ponovo panju na Monea, Leto ree: "U pravu si to primeuje da se nesreni sluajevi dogaaju ak i u mom svetu. Zar te to niemu ne ui?" "Gospodaru, zar ne biste mogli bar ovog puta..." "Moneo! Ti sigurno ne trai od mene da vlast prepustim slabom upravniku?" Moneo ustuknu jedan korak. "Ne, gospodaru. Razume se da ne." "Onda imaj poverenja u Sioninu snagu."

Moneo se pogrbi. "Uiniu ono to moram." "Siona se mora prihvatiti dunosti, kao jo jedan od Atreida." "Da, razume se, gospodaru." "Nije li to naa obaveza, Moneo?" "Ne poriem to, gospodaru. Kada ete je predstaviti novom Dankanu?" "Najpre dolazi proba." Moneo spusti pogled na hladni pod kripte. esto gleda u pod, pomisli Leto. ta li samo vidi tamo? Mijenijumske tragove mojih kola? Ahh, ne - on to zuri u dubine, u carstvo blaga i tajne u koje oekuje da e uskoro ui. Moneo ponovo die pogled ka Letovom licu. "Nadam se, gospodaru, da e joj se dopasti Dankanovo drutvo." "Budi uveren u to. Tleilaksi su mi ga doneli upravo onakvog kakav je prvobitni Dankan bio." "Kao i uvek, gospodaru." "Bez sumnje si primetio da njegov genotip veoma privlai ene." "Primetio sam, gospodaru." "Ima neega u tom blagom pogledu, otrim crtama lica i crnoj grguravoj kosi, to takorei topi ensku psihu." "Kao to kaete, gospodaru." "Zna li da je upravo sada sa Ribogovornicama?" "Obaveten sam, gospodaru." Leto se osmehnu. Razume se, Moneo je obaveten. "Uskoro e ga dovesti da prvi put vidi Bogocara." "Lino sam proverio sobu za prijeme, gospodaru. Sve je spremno." "Ponekad mislim da eli da me oslabi, Moneo. Prepusti meni poneku pojedinost." Moneo pokua da prikrije plimu straha. Nakloni se i krenu unazad. "Da, gospodaru, ali ima stvari koje sam moram da uradim."

Okrenuvi se, on pouri odatle. Tek u liftu Moneo shvati da je otiao, a da mu to nije bilo odobreno. Sigurno zna koliko sam umoran. Oprostie.

9. Tvoj gospodar vrlo dobro zna ta ti je u srcu. Tvoja dua dovoljna je danas kao dokaz protiv tebe. Svedoci mi nisu potrebi. Ti ne slua svoju duu, ve svoju ljutnju i bes.

'Gospodar Leto jednom Pokajniku: iz Usmenih Predanja'

'Sledea procena stanja Carstva u 35O8. godini vladavine gospodara Leta uzeta je iz skraenog izdanja Velbeka. Izvornik se nalazi u Kapitolskim arhivima Benegeseritskog reda. Uporeenje otkriva da izostavljena mesta ne utiu bitno na tanost ovog izvetaja.'

U ime naeg svetog reda i njegovog neraskidivog Sestrinstva, ovaj izvetaj ocenjen je kao pouzdan i vredan da ue u rukopise Kapitolije. Sestre enoeh i Tavsuoko bezbedno su se vratile sa Arakisa i potvrdile davnanje sumnje da je devet istoriara koji su u Citadeli nestali 2116. godine vladavine gospodara Leta bilo pogubljeno. Sestre javljaju da su ta devetorica bila prvo onesveena, a zatim spaljena na lomai vlastitih objavljenih dela. Ovo je u potpunoj saglasnosti sa priama koje su u to vreme kruile Carstvom. Smatra se da su tadanje verzije potekle od samog gospodara Leta. Sestre enoeh i Tavsuoko donele su i rukopisna svedoanstva jednog oevica u kojima se kae da je gospodar Leto ovako odgovorio na molbe ostalih istoriara koji su hteli da neto doznaju o svojim kolegama: "Uniteni su jer su uobraeno lagali. Ne bojte se da e moj gnev pasti na vas zbog greke koju ste nenamerno poinili. Ne mili mi se ba kad moram da stvaram muenike. Muenici obino upliu dramatina zbivanja u spokojan tok ljudskih ivota. A drama je jedna od lovina mog grabljivikog poriva. Drhtite samo ako sastavljate lane izvetaje i ako ih s ponosom branite. Poite sada i ne govorite o ovome."

Pomnim ispitivanjem rukopisnog svedoanstva pokazalo se da je njegov autor Ikonikr. Upravnik kod gospodara Leta iz godine 2116. Valja posvetiti naroitu panju nainu na koji gospodar Leto koristi re grabljiviki poriv. Ovo je naroito znaajno u svetlosti teorije asne majke Sjakse prema kojoj Bogocar vidi sebe kao grabljivicu, u doslovnom smislu te rei. Sestra enoeh bila je pozvana da se pridrui Ribogovornicama koje su se nalazile u pratnji gospodara Leta prilikom jednog od njegovih retkih putovanja. Jednom prilikom bila je umoljena da pristupi Carskim Kolima i da tokom vonje razgovara sa samim gospodarem Letom. Evo njenog izvetaja o tom razgovoru: Gospodar Leto ree: "Ovde na carskom drumu ponekad se osetim kao da stojim na grudobranu i branim sebe od osvajaa." Sestra enoeh odgovori: "Ovde vas niko ne napada, gospodaru!" Gospodar Leto nastavi: "Vi Bene Geseriti saleete me sa svih strana. ak i sada, trudite se da podmitite moje Ribogovornice." Sestra enoeh kae da se bila na smrt prepala, ali Bogocar je samo zaustavio kola i bacio pogled na svoju pratnju. Kae da su se i ostali zaustavili na drumu, u dobro uvebanom nepominom stavu, svi odreda na pristojnoj udaljenosti. Gospodar Leto primeti: "To je moja mala skupina, koja mi sve prenosi. Ne poriite moju optubu." Sestra enoeh odvrati: "Ne poriem." Tada je gospodar Leto pogleda i napomenu: "Ne bojte se za sebe, setro enoeh. elim da moje rei dostavite Kapitoliji." Sestra enoeh kae da je tada shvatila da gospodar Leto zna sve o njoj, o njenom zadatku, naroitoj obuci u vetini pamenja, sve. "Bio je nalik na asnu Majku", rekla je. "Nita nisam mogla da sakrijem od njega." Zatim joj gospodar Leto naredi: "Pogledaj prema mom svetkovinskom gradu i reci ta vidi." Sestra enoeh pogleda prema Onu i ree: "Vidim grad u daljini. Divan je na jutarnjoj svetlosti. S desne strane je vaa uma. U njoj ima toliko zelenila da bih ceo dan mogla provesti u opisivanju. S leve strane i svuda oko grada nalaze se kue i bate onih koji vam slue. Poneke izgledaju veoma bogate, a poneke veoma siromane." Gospodar Leto ree: "Pretrpali smo ovaj predeo. Previe je drvea. Kua, bati... Ne moe se radovati novim tajnama u ovakvoj sredini."

Sestra enoeh, ohrabrena ospokojavanjem gospodara Leta, upita: "Da li je gospodaru doista stalo do tajni?" Gospodar Leto odgovori: "U ovakvom predelu nema spoljanje duhovne slobode. Zar vam se ne ini? Ovde nema otvorenog sveta s kojim bi se moglo neto podeliti. Sve je zatvoreno - vrata, reze, brave." Sestra enoeh na to upita: "Zar ljudskom rodu nisu vie potrebni intimnost i zatita?" Gospodar Leto odgovori: "Kada se vrati reci Sestrama da u ponovo vaspostaviti spoljanje sagledavanje stvari. Predeo kao ovaj tera oveka da u sebi potrai ma kakvu vrstu slobode koja se tu duhom moe nai! Veina ljudskih bia nije dovoljno jaka da slobodu nae u sebi." Sestra enoeh potvrdi: "Preneu vae rei doslovno, gospodaru." Gospodar Leto dodade: "Potrudi se. Isto tako, porui Sestrama da bi pripadnice Benegeseritskog reda ponajpre trebalo da znaju kolike se opasnosti kriju u uzgajanju radi odreene osobine, u traganju za nekim odreenim genetskim ciljem." Sestra enoeh kae da su se ove rei oigledno odnosile na oca gospodara Leta, Pola Atreida. Neka bude zabeleeno da je na program uzgajanja stvorio Kvizac Haderaha jedno pokolenje prerano. Postavi Muad'Dib, voa Slobodnjaka, Pol Atreid izmakao je naem nadzoru. Nema sumnje da je on bio mukarac sa moima asne Majke kao i nekim drugim moima za koje ljudski rod jo uvek plaa visoku cenu. Kao to je gospodar Leto rekao: "Dobile ste neto to niste oekivale. Dobile ste mene, to je bilo nepredvieno. A ja sam dobio Sionu." Gospodar Leto je odbio da poblie objasni ovo spominjanje keri svog upravnika, Monea. Stvar se ispituje. to se tie drugih stvari vanih za Kapitoliju, nai istraivai pribavili su sledea obavetenja.

'Ribogovornice' enske legije gospodara Leta izabrale su svoje predstavnice koje e prisustvovati svetkovini to se na Arakisu odrava svake desete godine. Iz svakog garnizona na planeti prisustvovae po tri predstavnice. (Pogledati priloeni spisak izabranih). Kao i obino, odraslim mukarcima bie zabranjen pristup, ak i supruzima oficira Ribogovornica. Dodali smo nova imena sa podacima gde je to bilo mogue. Napominjem da su samo dvojica od pomenutih moda potomci gola

Dankana Ajdaha. Ne moemo da dodamo nita novo dogaanjima o tome kako koristi gole u programu uzgajanja. Nai napori da sklopimo savez izmeu Ribogovornica i Bene Geserita nisu u ovom razdoblju urodili plodom. Gospodar Leto i dalje poveava razmere pojedinih garnizona. Takoe, trudi se da umanji znaaj vojnikih misija Ribogovornica i istakne ostale njihove zadatke. Oekivani rezultat nije izostao: lokalno stanovnitvo iskazuje poveano divljenje, potovanje i zahvalnost zbog prisustva garnizona Ribogovornica. (Pogledati priloeni spisak na kome su navedeni garnizoni iji se obim poveao. Urednikova primedba: Jedini garnizoni ove vrste jesu oni na matinim planetama Bene Geserita, Iksijanaca i Tleilaksa. Broj nadzornika zainskog Esnafa nije se poveao.)

'Svetenstvo' Nije bilo nikakvih znaajnijih promena, sem nekoliko prirodnih umiranja i zamena koje su navedene u Prilogu. Broj supruga i oficira odabranih da obavljaju obredne dunosti i dalje je ostao mali, a njihove moi smanjene su stalnim zahtevom da se savetuju sa Arakisom pre no to preduzmu bilo kakav vaniji korak. asna majka Sjaksa i neki drugi smatraju da se religijski karakter Ribogovornica lagano rasplinjava.

'Program uzgajanja' Sem neobjanjene opaske o Sioni i o naoj greci koju smo poinili u pogledu njegovog oca, nemamo nita znaajno da dodamo neprekidnom nadziranju programa uzgajanja gospodara Leta. Ima znakova da u planu gospodara Leta postoji i izvesna nasuminost, koju jo vie pojaava njegova izjava o genetskim ciljevima; meutim, ne moemo biti sigurni da je bio iskren sa sestrom enoeh. Molimo vas da obratite panju na mnoge primere kada je ili lagao ili dramatino i bez upozorenja menjao pravce svojih iskaza. Gospodar Leto nam i dalje zabranjuje da uzmemo udela u njegovom programu uzgajanja. Njegove nadzornice iz garnizona Ribogovornica ovde kod nas i dalje nepopustljivo iskorenjuju nau novoroenad i jedino zahvaljujui strogim merama kontrole uspele smo da odrimo postojei broj asnih majki tokom razdoblja obuhvaenog ovim izvetajem. Na nae proteste nismo dobile odgovore. Na neposredno pitanje sestre enoeh, gospodar Leto je odgovorio: "Budite zahvalne za ono to imate." Ovo upozorenje ovde je doslovno zabeleeno. Poslale smo ljubazno pismo zahvalnosti gospodaru Letu.

'Ekonomija' Kapitolija nastavlja da odrava sposobnost ispunjavanja svojih materijalnih obaveza, ali restriktivne mere ne mogu se ublaiti. ta vie, predostronosti radi, bie uvedene i neke mere tokom razdoblja koje e biti obuhvaeno narednim izvetajem. U to spada smanjenje upotrebe melana u obredne svrhe i poveanje cena naih uobiajenih usluga. Nadamo se da emo tokom etiri naredna razdoblja koja e biti obuhvaena izvetajem udvostruiti kolarine za ensku eljad iz Velikih Kua. Ovim se zaduujete da zapoenete pripravljanje argumenata radi odbrane ove akcije. Gospodar Leto je odbio nau molbu za poveanje sledovanja melana. Bez objanjenja. Na odnos sa korporacijom 'Combine Honnete Ober Advancer Mercantiles' i dalje poiva na zdravima temeljima. CHOAM je u proteklom razdoblju stekao oblasni kartel nad zvezdanim draguljima; u tom projektu mi smo za svoje savete i usluge pri pogaanju stekli zamanu dobit. Budue zarade iz ovog posla trebalo bi da vie nego pokriju gubitke na Giedi-I. Ulioena sredstva na Giedi-I su otpisana.

'Velike Kue' Trideset jedna biva Velika Kua pretrpela je ekonomsski krah u razdoblju obuhvaenom ovim izvetajem. Samo est je uspelo da zadri status Malih Kua. (Pogledati priloeni popis). Ovim se nastavlja sveopti proces gubljenja znaaja Velikih Kua koji, kako je zapisano, traje tokom poslednjih godina. Treba zapaziti da su est Kua koje su izbegle potpunu propast bile veliki ulagai u CHOAM-u, i da je pet od tih est uzelo zamanog udela u projektu zvezdanih dragulja. Poslednja, esta, ima i dalje razgranatu mreu poslova, raunajui tu i zamano ulaganje u trgovinu starinskim krznima kitova sa Kaladana. (Nae rezerve pandi-pirina gotovo su se udvostruile u ovom razdoblju, na utrb utroka zaliha kitovog krzna. Razlozi za ovu odluku bie ponovo razmotreni u narednom razdoblju).

'Porodini ivot' Kao to su primetili nai ispitivai, homogenizacija porodinog ivota ne jenjava ve vie od dve hiljade godina. Izuzetke ine upravo oni od kojih se to moe i oekivati: Esnaf, Ribogovornice, carski dvorani, Liceigrai Tleilaksa koji menjaju oblik (oni su jo mazge, uprkos naporima da se to promeni). Tu smo, naravno, i mi.

Treba uoiti da porodine okolnosti, bez obzira na prebivalinu planetu, postaju meusobno sve slinije, to predstavlja injenicu koja se ne moe pripisati dejstvu sluaja. Ovde se uoava i pomaljanje jednog dela velikih zamisli gospodara Leta. ak i najsiromanije porodice dobro se hrane, da; ali prilike u svakodnevnom ivotu sve su statinije. Podseamo ovom prilikom i na izjavu gospodara Leta o kojoj smo podnele izvetaj pre gotovo osam pokoljenja: "Ja sam jedina preostala predstava u Carstvu." asna majka Sjaksa predloila je jedno teorijsko objanjenje ovakvog toka stvari, teoriju koja meu nama dobija sve vie pristalica. asna majka Sjaksa pripisuje gospodaru Letu pobude koje se temelje na pojmu hidraulinog despotizma. Kao to znate, hidraulini despotizam mogu je jedino onda kada je jedna srazmerno mala i centralizovana sila u stanju da kontrolie neku tvar ili uslove od kojih ivot uopte u potpunosti zavisi. Pojam hidraulinog despotizma nastao je u trenutku kada je obimni priliv voda za navodnjavanje do te mere poveao lokalnu ljudsku populaciju da je zbog velike potranje dolo do potpune zavisnosti. Kada bi se dotok vode prekinuo ljudi su umirali u velikom broju. Ova pojava ponavljala se mnogo puta u ljudskoj istoriji, ne samo s vodom i plodovima obradive zemlje ve i sa ugljovodoninim gorivima kao to su nafta i ugalj koji su bili kontrolisani putem cevovoda i drugih mrea za distribuciju. Svojevremeno se elektrina energija prenosila jedino sloenim lavirintima vodova rasprostrtih po povrini tla. ak je i taj izvor energije bio korien kao temelj hidraulinog despotizma. asna majka Sjaksa stoga pretpostavlja da gospodar Leto vodi Carstvo ka jo veoj zavisnosti od melana. Valja zapaziti da se proces starenja moe nazvati boleu za koju melan predstavlja posebno sredstvo leenja, mada ne i izleenja. asna majka Sjaksa pretpostavlja da gospodar Leto moe otii tako daleko da uvede neku novu bolest, koja se moe izleiti jedino melanom. Mada ovo moe izgledati nategnuto, takva se mogunost ne bi smela olako odbaciti. I udnije stvari su se deavale; ne bi, pri tom, bilo uputno prenebregnuti ulogu koju je, na primer, sifilis imao u ranoj istoriji oveanstva.

'Prevoz/Esnaf' Trostruki sistem prevoza, nekada osoben za Arakis (peice, pri emu je teak teret prevoen na lebdeim platformama; kroz vazduh, ornitopterima; ili izvan planete, esnafskim brodovima), preovlaivae sve vie i vie planetama Carstva. Iks je glavni izuzetak u ovom pogledu. To delimino pripisujemo nazadovanju u pogledu naina ivota na planetama, koji sve vie postaje sedei i statian, a delom je u pitanju i pokuaj da se oponaa

ustrojstvo Arakisa. Uoptena odbojnost prema svemu to je iksijansko igra nemalu ulogu u ovom toku stvari. Vana je pri tom i injenica da se i same Ribogovornice zalau za to ustrojstvo, kako bi imale osetno manje posla oko odravanja reda. Udeo Esnafa u ovom procesu vezan je za potpunu zavisnost esnafskih navigatora od melana. Stoga pomno pratimo zajednike napore Esnafa i Iksa da stvore mehaniku zamenu za predskazivake talente navigatora. Bez melana ili nekog drugog sredstva za projektovanje putanje kosmoplova, svaki esnafski nadsvetlosni let bio bi veoma rizian. Mada nismo veliki optimisti kada je u pitanju ovaj esnafsko-iksijanski projekat, uvek postoji i izvesna mogunost za uspeh, te emo redovno podnositi izvetaje kada god nam se za to ukae prilika.

'Bogocar' Sem neznatnog poveanja razmera, nismo primetili vee promene u telesnim osobinama gospodara Leta. Iako krue prie da osea odbojnost prema vodi, one nisu dokazane, mada posedujemo u arhivama valjana svedoanstva da se voda na Dini koristila kao zatitna brana od prvobitnih peanih crva; tu su takoe svedoanstva o vodenoj smrti - nainu na koji su stari Slobodnjaci ubijali malog crva da bi doli do koncentrata zaina koji su upotrebljavali u orgijama. Postoje pouzdani pokazatelji o tome da je gospodar Leto pojaao prismotru nad Iksom, moda zbog esnafsko-iksijanskog projekta. Izvesno je da bi uspeh tog projekta oslabio njegovu vlast u Carstvu. On i dalje sklapa poslove sa Iksom. Naruio je dodatne delove za svoja Carska Kola. Tleilaksi su gospodaru Letu poslali novog golu Dankana Ajdaha. To potvruje pretpostavku da je prethodni gola mrtav, mada se ne zna nain na koji je skonao. Skreemo vam panju na ranije nagovetaje da je sam gospodar Leto ubio neke od svojih gola. Sve se ee pominje da gospodar Leto koristi raunare. Ako on uistinu kri vlastite zabrane i anateme Batlerijanskog Dihada, onda bismo, uz posedovanje dokaza, bili u stanju da ostvarimo vei uticaj nad njim, moda ak do te mere da ostvarimo odreeni stepen saradnje, o kojoj ve dugo sanjamo. Suverena kontrola nad naim programom uzgajanja i dalje predstavlja glavni zadatak. Nastaviemo istraivanja uz, meutim, sledeu meru opreza: kao to je bio sluaj i sa svim prethodnim izvetajima, moramo voditi rauna o moi predvianja gospodara Leta. Nema sumnje da je njegova sposobnost da predvidi dogaaje u budunosti - orakularna sposobnost znatno monija od one kojom su raspolagali njegovi preci - i dalje uporite njegove politike kontrole.

Mi tome ne prkosimo! Verujemo da mu je poznat svaki vaniji potez koji preduzmemo mnogo pre no to do njega uopte doe. Stoga se rukovodimo pravilom da svesno neemo zapretiti ni njemu samom niti kojem od njegovih velikih planova koji uspemo da dokuimo. Na stav prema njemu i dalje e biti: "Reci nam ako ti zapretimo, kako bismo na vreme mogle da odustanemo." I: "Reci nam svoj veliki plan, kako bismo mogle da pomognemo." Tokom ovog razdoblja nije nam pruio nijedan novi odgovor na oba navedena zahteva.

'Iksijanci' Sem esnafsko-iksijanskog projekta, o malo emu vanom imamo da izvestimo. Iks alje novog ambasadora na dvor gospodara Leta, izvesnu Hvi Noree, Malkijevu neakinju. Malki je u svoje vreme bio na glasu kao uvaeni sadrug Bogocara. Nije nam poznato zbog ega je ba ona izabrana kao zamena, mada postoje izvetaji i pokazatelji da je ta Hvi Noree uzgajana za naroitu svrhu, moda ba za iksijanskog predstavnika na dvoru. Imamo razloga da verujemo da je i Malki bio genetski projektovan sa istovetnim ciljem. Nastaviemo sa istraivanjima.

'Muzejski Slobodnjaci' Ti izmetnuti ostaci nekada ponositih ratnika i dalje predstavljaju na najvei izvor pouzdanih obavetenja o dogaajima na Arakisu. Oni e predstavljati i najveu budetsku stavku u narednom izvetajnom razdoblju jer njihovi zahtevi za plaanje stalno rastu, a mi se ne usuujemo da im se suprotstavimo. Zanimljivo je zapaziti sledee: iako im ivot nimalo ne nalikuje na onaj koji su vodili njihovi preci, nain na koji upranjavaju obrede Slobodnjaka i sposobnost da oponaaju Slobodnjake u svakom su drugom pogledu besprekorni. To pripisujemo uticaju Ribogovornica na obuku Slobodnjaka.

'Tleilaksi'

Ne oekujemo od novog gole Dankana Ajdaha nikakvo iznenaenje. Tleilaksi su i dalje veoma sputani reakcijom gospodara Leta na njihov preanji pokuaj menjanja elijske prirode i psihe originala. Nedavni izaslanik Tleilaksa ponovo je pokuao da nas privoli na zajedniki poduhvat sa dobro poznatim ciljem: stvaranja potpuno enskog drutva, bez potrebe za mukarcima. Zbog svih oiglednih razloga, ukljuujui tu i nae nepoverenje prema svemu to potie od Tleilaksa, odbile smo ih na svoj uobiajeno uljudan nain. Nae poslanstvo na desetstoletnoj svetkovini gospodara Leta podnee mu o ovome iscrpan izvetaj. S potovanjem, potinjene: asne majke Sjaksa, Jitob, Mamulut, Eknokosk, Akeli.

9. Koliko god to udno moglo izgledati, velike bitke kao ona koja se pred vama pomalja iz mojih dnevnika uesnicima nije uvek vidljiva. Mnogo zavisi od toga ta ljudi snevaju u potaji svojih srca. Oduvek sam podjednaku panju poklanjao oblikovanju snova, kao i oblikovanju delanja. Izmeu redaka mojih dnevnika nazire se borba sa predstavom koju oveanstvo ima o samom sebi - teak okraj na polju gde pobude iz nae najintimnije prolosti mogu izroniti iz ponora podsvesnog i postati dogaaji sa kojima ne samo da moramo iveti ve i nositi se s njima. To je udovite sa glavom hidre, koje uvek napada iz slepog dela nae prirode. Stoga se molim da kada budete preli moj deo Zlatne Staze ne budete vie nevina deca to igraju na muziku koju ne ele uti.

'Ukradeni dnevnici'

Naila se kretala postojanim, tekim korakom dok se krunim stepenitem pela u odaju za prijem gospodara Leta koja se nalazila na vrhu june kule Citadele. Svaki put kada bi prola ispod jugozapadnog luka kule preko njenog puta pruale su se zlatne pruge ispunjene prainom to su dopirale kroz uske proreze prozora. Znala je da sredinji zid pored nje optae lift iksijanske izrade, dovoljno velik da prenese ogromnu masu njenog gospodara do gornje odaje, te stoga i dovoljno velik da izdri i njeno srazmerno manje telo. Ipak, nije se vreala to se od nje trailo da koristi stepenice. Povetarac koji je dopirao kroz otvorene prozore ispuni joj nozdrve mirisom raznesenog peska slinog sagorelom kremenu. Nisko sunce zapalilo je svetlost

crvenih mineralnih varnica na unutranjem zidu, tako da je izgledalo da plamte rubinske ibice. Tu i tamo bacala bi pogled kroz proreze prozora na dine. Nijednom se nije zaustavila da se divi stvarima koje su je okruivale. "Poseduje junaku strpljivost, Naila", rekao joj je jedanput gospodar. Seanje na te rei proe sada Nailu toplinom. Leto je u kuli pratio Nailino pribliavanje uz dugako kruno stepenite koje se zavojito uvijalo oko iksijanskog lifta. Njeno napredovanje prenosila mu je iksijanska naprava koja je, etvorostuko ga smanjujui, projektovala lik to se pribliavao na podruje trodimenzionalne ie neposredno pred njegovim oima. Kako se samo tano kree, pomisli on. Ta tanost, znao je, poticala je od strastvene jednostavnosti. Bila je odevena u plavu odoru Ribogovornica i ogrta bez sokola na prsima. Kada je prola pored straarske postaje u podnoju kule zbacila je cibusnu masku koju je od nje zahtevao da nosi za vreme ovih linih poseta. Njeno stameno, miiavo telo nalikovalo je mnogim ostalim iz njegove strae, ali njeno lice nije podsealo ni na jedno koga je mogao da se seti - bilo je gotovo etvrtasto, sa ustima tako irokim da se inilo da se ire i na obraze; ovaj privid izazivale su brazde u uglovima. Oi su joj bile bledozelene, a kratko podiana kosa nalik na staru slonovau. I elo joj je bilo etvrtasto, sa bledim obrvama koje jedva da su se primeivale zbog njenih prodornih oiju. Nos joj je bio prav, neizboen, a zavravao se gotovo kod tankih usana. Kada bi Naila govorila, velike vilice su joj se otvarale i zatvarale kao kod neke praiskonske ivotinje. Njena snaga, koja je malo kome van jedinica Ribogovornica bila poznata, predstavljala je meu njima legendu. Leto ju je video kako je jednom rukom podigla oveka tekog sto kilograma. Njen boravak na Arakisu od samog je poetka bio ureen bez Maneovog uea, mada je upravitelj znao da Leto zapoljava svoje Ribogovornice kao pouzdane tajne agente. Leto okrenu glavu od prilike to se sporo pribliavala i zagleda se kroz iroki otvor ka pustinji na jugu. Boje udaljenih stena poigravale su u njegovoj svesti smea, zlatna, tamnoilibarna. Na udaljenoj steni nalazila se linija ruiastog; preliv istovetan boji perja bele aplje. Bele aplje vie nisu postojale sem u Letovom seanju, ali on je mogao da tu bledopastelnu prugu smesti pred svoje unutranje oko, iz ega je proisticao utisak kao da ta iezla ptica leti pored njega. Ovo penjanje, znao je to, trebalo bi da pone da zamara ak i Nailu. Najzad se zaustavila kako bi se odmorila, i to na dva stepenika posle tri etvrtine preenog uspona, tano na istom mestu na kome se svaki put odmarala. I to je bio deo njene tanosti, jedan od razloga to ju je vratio iz dalekog garnizona na Sepreku.

Jedan soko sa Dine lebdeo je kraj otvora pored Leta, na samo nekoliko duina krila od zida kule. Panju mu je privlailo neto u senkama pri dnu Citadele. Leto je znao da se ponekad odatle pomaljaju sitne ivotinje. S one strane sokolove staze, nejasno na obzorju, mogao je da razabere liniju oblaka. Kako su udno oni izgledali starom Slobodnjaku u njemu: oblaci, kia i otvorena voda na Arakisu. Leto se seti unutranjih glasova: Sem ove poslednje pustinje, mog Sarera, pretvaranje Dine u zeleni Arakis obavlja se neumitno od prvog dana moje vladavine. Uticaj zemljopisa na istoriju proao je uglavnom neprimetno, pomisli Leto. Ljudi pre tee da sagledaju uticaj istorije na zemljopis. Ko je vlasnik ovog renog toka? Ove zelene doline? Ovog poluostrva? Ove planete? Niko od nas. Naila je nastavila da se penje, pogleda prikovanog za stepenice koje jo treba da pree. Letove misli vezae se za nju. U mnogo pogleda ona je najkorisniji pomonik koga sam ikada imao. Ja sam njen Bog. Ona me oboava bez ostatka, bespogovorno. ak i kada u ali udarim na njenu veru, ona to shvati kao kunju. Zna, meutim, da je jaa od svih kunji. Kada ju je poslao pobunjenicima i rekao joj da se u svemu pokorava Sioni, prihvatila je to bez pogovora. Kada bi Naila posumnjala, pa ak i kada bi sumnje pretoila u rei, vlastite misli bile bi joj dovoljne da povrati veru... sve doskora. Skoranje poruke, meutim, jasno su stavljale do znanja da je Naili bilo potrebno Sveto Prisustvo kako bi obnovila unutranju snagu. Leto se priseti prvog razgovora sa Nailom, enom koja je drhtala od elje da se svidi. "ak i ako te Siona poalje da me ubije, mora je posluati. Ona ne sme nikada saznati da mi slui." "Niko ne moe vas ubiti, gospodaru." "Ali mora se pokoriti Sioni." "Svakako, gospodaru. To je vaa zapoved." "Mora joj se u svemu pokoriti." "Hou, gospodaru."

Jo jedna kunja. Naila bespogovorno prihvata moje kunje. Odnosi se prema njima kao prema ujedima buva. Njen gospodar nareuje? Naila izvrava. Ne smem dozvoliti da se ita izmeni u tom odnosu. Bie ona izvrstan adut pod stare dane, pomisli Leto. Bio je to jedan od razloga to je Naili dao kris-no, i to pravi, sauvan iz Sie Tabra. Pripadao je jednoj od Stilgarovih ena. Naila ga je nosila u skrivenim koricama ispod odee, vie kao talisman nego kao oruje. Predao joj ga je u izvornom obredu, tokom svetkovine koja ga je i samog iznenadila jer je u njemu probudila oseanja za koja je mislio da su zauvek pokopana. "Ovo je zub ai-Huluda." Pruio joj je otricu svojim akama od srebrnaste koe. "Uzmi ga i postae deo i prolosti i budunosti. Okalja li ga, prolost ti nee pruiti nikakvu budunost." Naila je prihvatila otricu, a zatim i korice. "Pusti krv iz prsta", naredi joj Leto. Naila ga je posluala. "Stavi seivo u korice. Nikada ga ne izvuci bez putanja krvi." I opet ga je Naila posluala. Dok je Leto posmatrao trodimenzionalan Nailin lik kako se pribliava, njegova razmiljanja o toj staroj ceremoniji proee ga prisenkom tuge. Ako se ne odrava na stari slobodnjaki nain, seivo e postati lomljivo i nekorisno. Zadrae svoj oblik za vreme Nailinog ivota, ali ne i due. Odbacio sam deli prolosti. Kako je bilo tuno to to su nekadanji aduti postali dananje Ribogovornice. A pravi kris-no bio je upotrebljavan da slugu jo vie vee uz gospodara. Znao je da neki misle da su njegove Ribogovornice u stvari svetenice - da je to Letov odgovor Bene Geseritu. "On stvara novu religiju", govorile su predstavnice Bene Geserita. Gluposti! Nisam ja stvorio religiju. Ja jesam religija! Naila stupi u svetilite u kuli i zaustavi se na tri koraka od Letovih kola, sputena pogleda u znak primerene pokornosti. I dalje zaokupljen seanjima, Leto ree: "Pogledaj me, eno!"

Ona poslua. "Stvorio sam svetu skarednost!" ree on. "Ova religija koja me okruuje izaziva kod mene gaenje!" "Da, gospodaru." Nailine zelene oi smetene na pozlaenim jastucima njenih obraza posmatrale su bez pitanja, bez razumevanja, bez potrebe za ikakvim odgovorom. Ako bih je poslao napolje da sakuplja zvezde, ona bi otila i pokuala to mislei da je iskuavam. Odista verujem da me moe razljutiti. "Ova gnusna religija treba da skona sa mnom!" povika Leto. "Zato bih uvodio religiju meu moje ljude? Religije nagrizaju iznutra - kako carstva tako i pojedince! Podjednako!" "Da, gospodaru." "Religije stvaraju radikale i fanatike poput tebe!" "Hvala, gospodaru." Kratkotrajni tobonji bes nestade u dubinama njegovih seanja. Nita nije moglo da poljulja Nailinu veru. "Dobio sam Toprijev izvetaj preko Monea", ree Leto. "Kai mi neto o tom Topriju." "Topri je crv." "Zar i mene ne zove upravo tako kad si meu pobunjenicima?" "U svemu se pokoravam svom gospodaru." TouchQ! "Znai, Topri nije vredan obraivanja?" upita Leto. "Siona ga je pravilno procenila. Nespretan je. Pria stvari koje e drugi ponavljati i tako otkriti da je i on umean. Nakon svega nekoliko sekundi poto je Kobat poeo da govori, dobila je potvrdu da je Topri uhoda." Svi se slau, ak i Moneo, pomisli Leto. Topri nije dobar uhoda. Leta je zabavljala ta podudarnost stavova. Sitne mahinacije zamuivale su vodu, koja je, meutim, za njega ostajala potpuno bistra. Uesnici su, ipak, i dalje sluili njegovim ciljevima. "Siona ne sumnja u tebe?" upita Leto.

"Ja nisam nespretna." "Zna li zato sam te pozvao?" "Da iskuate moju veru." Ahhh, Naila. Kako ti malo zna o iskuavanju. "elim da ujem kako procenjuje Sionu. elim da to vidim na tvom licu, u pokretima, i da ujem u tvom glasu", ree Leto. "Da li je spremna?" "Potrebna je Ribogovornicama, gospodaru. Zato rizikujete da je izgubite?" "Ako vrim prevelik pritisak, onda je to najsigurniji nain da izgubim ono to najvie cenim u njoj", ree Leto. "Ona mora doi k meni potpuno nedirnute snage." Naila obori pogled. "Kako moj gospodar zapovedi." Leto prepozna odgovor. Naila bi uvek tako reagovala kada neto ne bi razumela. "Da li e preiveti probu, Naila?" "Sudei po tome kako moj gospodar opisuje probu..." Naila podie pogled do Letovog lica i slegnu ramenima. "Ne znam, gospodaru. Neosporno, snana je. Jedino je ona preivela vukove. Ali njome upravlja mrnja." "Sasvim prirodno. Reci mi, Naila, ta e uraditi sa stvarima koje mi je ukrala?" "Zar vas Topri nije obavestio o knjigama za koje kau da sadre vae Svete Rei?" udno je kako je u stanju da istakne poetna velika slova samo glasom, pomisli Leto. On kratko odgovori. "Da, da. Iksijanci imaju primerak, a uskoro e Esnaf i Sestrinstvo takoe dobrano prionuti na posao." "Kakve su to knjige, gospodaru?" "To su moje rei za moj narod. elim da budu proitane. Sada me u stvari zanima ta je Siona rekla o planovima Citadele kojih se dokopala." "Kae da postoji velika zaliha melana ispod vae Citadele, gospodaru, i da e je planovi otkriti." "Planovi je nee otkriti. Da li e kopati?" "Traila je iksijanske alatke za to."

"Od Iksa ih nee dobiti." "Postoje li zalihe zaina, gospodaru?" "Da." "Krui pria o tome kako se uva vaa zaliha, gospodaru. Pria se da e i sam Arakis biti uniten ako neko pokua da ukrade va melan. Je li to tano?" "Da. To bi uzdrmalo Carstvo. Nita ne bi preivelo - ni Esnaf, ni Sestrinstvo, ni Iks, ni Tleilaks, pa ak ni Ribogovornice." Ona se strese i ree: "Neu dozvoliti Sioni da pokua da se domogne vaeg zaina." "Naila! Nareujem ti da se u svemu pokorava Sioni. Zar mi tako slui?" "Gospodaru?" Stajala je prestraena njegovom srdbom, blia gubitku vere nego to ju je on ikada video. Bila je to kriza koju je sam stvorio, znajui unapred kako se mora zavriti. Lagano, Naila se opusti. Mogao je da sagleda oblik njenih misli kao da mu ih je sama izloila blistavim reima. Poslednja kunja! "Vratie se Sioni i titie njen ivot svojim", ree Leto. "To je zadatak koji sam ti namenio i koji si prihvatila. Zbog toga si bila izabrana. Zbog toga nosi seivo iz Stilgarovog domainstva." Njena desna aka poe ka kris-nou skrivenom ispod odore. Koliko je samo izvesna tvrdnja, pomisli Leto, da oruje moe naterati oveka da se ponaa na krajnje predvidljiv nain. Zadivljeno je posmatrao Nailino kruto telo. U njenim oima nije bilo nieg sem oboavanja. I poslednji retoriki despotizam... koji prezirem! "Odlazi sada!" odbrusi on. Naila se okrenu i napusti Sveto Prisustvo. Vredi li truda? upita se Leto. Ali Naila mu je rekla ono to mu je bilo potrebno. Naila je obnovila veru i tano obnovila ono to Leto nije mogao da pronae u Sioninom liku koji je ileo. Trebalo je verovati Nailinim nagonima. Siona je dostigla onaj eksplozivni trenutak koji mi je potreban.

10. Dankanima je uvek udno to biram ene za borbene snage, ali moje Ribogovornice su privremena vojska u svakom pogledu. Iako mogu biti silovite i opake, ene su potpuno drugaije od mukaraca kada je re o predanosti borbi. Kolevka postanja ini ih konano predodreenima da se zatitniki ponaaju prema ivotu. Pokazale su se kao najbolji uvari Zlatne Staze. U obuci koju pripremam za njih naroito istiem to svojstvo. Izvesno vreme osloboene su obinih poslova. Priznam im poseban udeo, koga mogu da se sa zadovoljstvom seaju do kraja ivota. Stasavaju u drutvu svojih sestara, u pripremama za mnogo znaajnije dogaaje. Ono to delite u takvom drutvu uvek vas priprema za mnogo vanije stvari. Izmaglica nostalgije prekriva im dane provedene meu sestrama, pretvarajui te dane u neto drugo nego to su odista bili. To je nain na koji dananjica menja istoriju. Svi savremenici ne pripadaju istom vremenu. Prolost se stalno menja - ali retki su oni koji to shvataju.

'Ukradeni dnevnici'

U pozno vee, poto je poslao poruku Ribogovornicama, Leto sie u kriptu. Uinilo mu se najboljim da prvi razgovor sa novim Dankanom Ajdahom zapone u zamraenoj prostoriji u kojoj je gola mogao da uje kako Leto sam sebe opisuje, pre no to ugleda telo pre-crva. Izdubljena u crnom kamenu sredinje rotonde kripte nalazila se mala pokrajna odaja koja je odgovarala ovim zahtevima. Odaja je bila dovoljno velika da primi Leta zajedno sa kolima, ali tavanica je stajala nisko. Rasvetu su stvarale skrivene sjajne kugle kojima je on upravljao. Postojala su samo jedna vrata, ali su se sastojala iz dva dela: jedan se iroko otvarao kako bi mogla da prou Carska Kola, dok je drugi deo predstavljao mali portal ljudskih razmera. Leto doveze Carska Kola u odaju, zabravi veliki portal i otvori onaj manji. Zatim se pripremi za kunju. Dosada mu je zadavala sve vie muke. Ustrojstvo gola koje su mu slali Tleilaksi, zamorno se ponavljalo. Jednom je Leto poslao poruku Tleilaksima u kojoj ih je upozorio da mu vie ne alju Dankane, ali oni su znali da se mogu ogluiti o nareenje kada je o ovome bila re. Ponekad mislim da to ine samo da bi odrali neposlunost u ivotu! Tleilaksi su se pouzdavali u jednu vanu stvar, za koju su znali da ih titi u svemu drugom.

Prisustvo Dankana godi Polu Atreidu u meni. Leto je to objasnio Moneu prvog dana njegovog upraviteljstva u Citadeli: "Dankani moraju stizati do mene mnogo bolje pripremljeni nego to ih poalju Tleilaksi. Mora se pobrinuti o tome da moje hurije budu uviavne prema Dankanima i da odgovore bar na neka njihova pitanja." "Na koja to pitanja smeju da odgovore, gospodaru?" "Znaju one." Moneo je, razume se, tokom godina nauio sve o ovom postupku. Leto zau Moneov glas izvan zamraene prostorije, a zatim i zvuk pratnje Ribogovornica i korake novog gole; koraci su mu se razlikovali po neodlunosti. "Kroz ova vrata", ree Moneo. "Unutra e biti mrano, jer emo ih za tobom zatvoriti. Zaustavi se im ue i ekaj da ti se gospodar Leto obrati." "Zato e biti mrano?" Ajdahov glas bio je pun izazovne bojazni. "On e to ve objasniti." Ajdaha najzad ugurae u prostoriju i odmah zatvorie za njim vrata. Leto je znao ta gola vidi - samo senke meu senkama, i tamu u kojoj nije bilo mogue odrediti ak ni izvor glasa. Kao i obino u ovakvim prilikama, Leto se poslui glasom Pola Muad'Diba. "Drago mi je to te ponovo vidim, Dankane." "Ja tebe ne vidim." Ajdaho je bio ratnik, a ratnik napada. To uveri Leta da gola u potpunosti odgovara originalu. Drama moralnosti pomou koje su Tleilaksi budili golina presmrtna seanja uvek je ostavljala izvesnu nesigurnost u njegovom umu. Neki Dankani verovali su da su doveli u opasnost stvarnog Pola Muad'Diba. Ovaj je bio rtva tog privida. "ujem Polov glas, ali ne mogu da ga vidim", nastavi Ajdaho. Nije ni pokuao da sakrije osujeenost; tavie, dozvolio je da mu se oseti u glasu. Zato Atreid igra tu glupu igru? Pol je u stvarnosti ve poodavno bio mrtav, a ovo je bio Leto, nosilac Polovih uskrsnulih seanja... kao i - ako je verovati priama Tleilaksa - seanja mnogih drugih! "Reeno ti je da si samo poslednji u dugom nizu duplikata", ree Leto.

"Ne raspolaem tim seanjima." Leto oseti da Dankana obuzima histerija i da je jedva prikriva pod platom ratnike razmetljivosti. Prokleta Tleilaka taktika obnavljanja posle uzgoja u tanku stvorila je uobiajeni mentalni haos. Ovaj Dankan stigao je u stanju bliskom oku, sa jakim podozrenjem da je lud. Leto je znao da e, kako bi uspokojio jadnika, morati da se koristi najtananijim nainom razuveravanja. Bie to veliki emocionalni napor za obojicu. "Dolo je do mnogih promena, Dankane", ree Leto. "Ali jedna stvar se ne menja. Jo sam Atreid." "Kau da je tvoje telo..." "Da, ono se promenilo." "Prokleti Tleilaksi! Pokuali su da me nateraju da ubijem nekoga ko je tebi nalikovao. Odjednom sam se setio ko sam i tu bee taj... Da to nije moda bio gola u liku Muad'Diba?" "Trik Liceigraa, uveravam te." "Veoma je nalikovao i govorio ba kao... Jesi li sasvim siguran?" "Samo glumac i nita vie. Da li je preiveo?" "Svakako! Tako su probudili moja seanja. Objasnili su mi itavu tu prokletu stvar. Da li je to istina?" "Jeste, Dankane. Gnuam je se, ali je dozvoljavam, jer uivam u tvom drutvu." Potencijalne rtve uvek preive, pomisli Leto. Bar je to tako sa Dankanima koje sam sretao. Bilo je i promaaja, poput umorstva lanog Pola i straenih Dankana. Ali uvek je preostajalo dovoljno sauvanih elija originala. "ta je sa tvojim telom?" zapita Ajdaho. Muad'Dib moe sada da se povue; Leto prozbori svojim uobiajenim glasom. "Prihvatio sam krljuti peanih pastrmki kao kou. Od tada me one menjaju." "Zato?" "Objasniu ti kad za to doe vreme." "Tleilaksi su mi rekli da lii na peanog crva." "A ta su kazale moje Ribogovornice?"

"Da si Bog. Zato ih naziva Ribogovornicama?" "To vue korene iz davnina. Prve svetenice razgovarale su sa ribom u snovima. Na taj nain nauile su mnoge vane stvari." "Otkud to zna?" "Ja sam te ene... kao i sve to je bilo pre i to e tek biti." Leto zau kako Ajdaho guta knedlu kroz suvo grlo, a zatim progovori: "Shvatam zato je ovde mrano. Daje mi vremena da se naviknem." "Uvek si bio brz, Dankane." Osim kada si bio spor. "Od kada se menja?" "Ve vie od tri hiljade petsto godina." "Znai da je ono to su mi Tleilaksi rekli istina." "Retko se jo usuuju da lau." "To je dugo vreme." "Veoma dugo." "Tleilaksi su me... umnoili mnogo puta?" "Tako je." Vreme je da upita koliko puta, Dankane. "Koliko puta?" "Dau ti da sam pregleda zapise." I tako poinje, pomisli Leto. Ovaj razgovor uvek bi zadovoljio Dankane, ali nije se mogla izbei priroda pitanja: "Koliko puta?" Dankani ne prave razlike meu svojim telima, iako kod gola iste pasmine ne dolazi do prenosa seanja. "Seam se svoje smrti", ree Ajdaho. "Harkonenskih seiva, mnogo njih, kako pokuavaju da dopru do tebe i Desike."

Leto ponovo progovori Muad'Dibovim glasom, jer je to nalagao trenutak: "Bio sam tamo, Dankane". "Ja sam zamena, je li tako?" upita Ajdaho. "Tako je", ree Leto. "Kako su ostali... ja... hou da kaem, kako je on umro?" "Sva tela propadaju, Dankane. Sve je u zapisima." Leto je strpljivo ekao, pitajui se koliko e vremena biti potrebno pre no to prilagoena istorija prestane da zadovoljava ovog Dankana. "Kako ti u stvari izgleda?" upita Ajdaho. "Kakvo je to telo peanog crva, koje su mi Tleilaksi opisali?" "Tek e se jednog dana pretvoriti u neku vrstu crva. Taj preobraaj je ve dobrano odmakao." "Kako to misli - neku vrstu?" "Imae vie ganglija, bie svestan." "Moe li ovde malo osvetliti? Voleo bih veoma da te vidim." Leto naloi da se svetlost ukljui. Bletavo osvetljenje ispuni odaju. Raspored crnih zidova i rasvete bio je takav da je sva raspoloiva svetlost bila usredsreena na Leta, kako bi se dobro videla i najsitnija pojedinost. Ajdaho pree pogledom preko ljuspastog, srebrnastosivog tela, zapazi poetke rebrastih delova peanog crva, sinusoidne gibnjeve... male izrataje koji su nekada predstavljali stopala i noge; jedan od njih bio je neto krai od drugog. Zatim ponovo obrati panju na jasno izraene ruke i ake i napokon se zagleda u zakukuljeno lice sa ruiastom koom gotovo izgubljeno u toj ogromnosti; neprilina izboina na takvom jednom telu. "Pa, Dankane", ree Leto. Bio si upozoren." Ajdaho nemo pokaza prema telu pre-crva. Leto postavi pitanje umesto njega: "Zato?" Ajdaho klimnu. "I dalje sam Atreid, Dankane, i uveravam te, pozivajui se na ast toga imena, da su me valjani razlozi na to primorali." "ta bi to moglo..."

"Saznae na vreme." Ajdaho samo zavrte glavom. "Nije to prijatno otkrovenje", ree Leto. "Treba jo neke stvari pre toga da dozna. Veruj rei Atreida." Tokom vekova Leto je ustanovio da ovakvo prizivanje Ajdahove duboke odanosti prema svemu to je atreidsko trenutno potiskuje bujicu znatieljnih pitanja. Formula se jo jednom pokazala ispravnom. "Znai, ponovo u sluiti Atreidima", ree Ajdaho. "To mi zvui nekako poznato, zar ne?" "U mnogo emu, stari prijatelju." "Star je moda za tebe, ali ne i za mene. ta e biti moje dunosti?" "Zar ti moje Ribogovornice nisu to rekle?" "Kazale su mi da u predvoditi tvoju elitnu strau, jedinice koju iskljuivo one sainjavaju. Ne razumem to. Armija ena?" "Potreban mi je odan sadrug, koji je u stanju da komanduje straom. Ima li neto protiv?" "Zato ene?" "Postoje razlike u ponaanju meu polovima, zbog ega su ene bolje u ovoj ulozi." "Nisi odgovorio na moje pitanje." "Misli li da su nepodobne?" "Neke od njih izgledaju prilino vrste, ali..." "Druge su, ahhh, bile meke s tobom?" Ajdaho pocrvene. Letu se ova reakcija veoma dopala. Dankani su bili meu retkim ljudima koji su u ovo doba imali tu sposobnost. Nije u tome bilo nieg udnog. Tako su bili od poetka obuavani. Posedovali su oseanje line asti - kako je to viteki. "Ne shvatam zbog ega se uzda u ene da te tite?" upita Ajdaho. Krv se polako povukla sa njegovih obraza. On se zagleda u Leta. "Uvek sam se pouzdavao u njih, kao to se uzdam i u tebe - svojim ivotom."

"Od ega treba da te titimo?" "Moneo i Ribogovornice upoznae te s novim zbivanjima." Ajdaho se premetao s noge na nogu, dok mu se telo njihalo u ritmu otkucaja srca. Pogledom je arao po maloj prostoriji, ali mu oi nigde nisu ulazile u iu. Iznenada, donevi odluku, on ponovo upravi panju na Leta. "Kako da te zovem?" Bio je to znak pristanka na koji je Leto ekao. "Moe li gospodar Leto?" "Da... moj gospodaru." Ajdaho se zagleda pravo u Letove slobodnjaki plave oi. "Da li je tano ono to kau Ribogovornice - da su u tebi... seanja..." "Svi smo tu, Dankane." Leto progovori glasom dede po ocu, a zatim dodade: "ak su i ene tu, Dankane." Bio je to Desikin glas, glas Letove babe po ocu. "Dobro si ih sve poznavao", dodade brzo Leto. "I oni poznaju tebe." Ajdaho udahnu lagano i drhtavo. "Bie mi potrebno malo vremena da se priviknem na to." "Tako sam i ja reagovao u poetku", ree Leto. Ajdaha protrese gromoglasan smeh. Leto pomisli kako to ova neduhovita ala nije zasluila, ali ne ree nita. Ali netom se oglasi Ajdaho: "Tvoje Ribogovornice trebalo je da mi poprave raspoloenje, zar ne?" "Da li su uspele?" Ajdaho osmotri Letovo lice, razabravi u njemu tipine atreidske crte. "Vi Atreidi ste me uvek suvie dobro poznavali", ree Ajdaho. "To je ve bolje", ree Leto. "Poinje da prihvata injenicu da ja nisam samo jedan od Atreida. Ja sam svi oni zajedno." "Pol je to isto rekao." "I jesam!" U meri u kojoj izvorna linost moe da se doara bojom glasa i naglaskom, bio je to Muad'Dib. Ajdaho proguta knedlu i naglo skrenu pogled prema vratima.

"Neto si nam oduzeo", ree on. "Oseam to. Te ene... Moneo..." Mi protiv tebe, pomisli Leto. Dankani se uvek opredeljuju za mukarce. Ajdaho ponovo skrenu panju na Letovo lice. "ta si nam dao u zamenu?" "Celom Carstvu - Letov mir!" "I kao to vidim, svi su oarani i sreni. Zato ti je potrebna lina straa." Leto se nasmei. "Moj mir jer u stvari nametnut spokoj. Duga ljudska istorija proeta je stalnim pobunama protiv spokoja." "I tako nam onda dodeljuje Ribogovornice." "I hijerarhiju koju moe da prepozna bez greke." "enska vojska", promrmlja Ajdaho. "Vrhovna sila koja satire mukarce", ree Leto. "Seks je oduvek predstavljao najbolji nain da se pokori agresivan mujak." "Zar one to rade?" "One spreavaju ili zaleuju ispade koji mogu da dovedu do jo bolnijeg nasilja." "Dozvoljava im da veruju da si bog. Mislim da mi se to ne dopada." "Svetogre mi je isto tako mrsko kao i tebi!" Ajdaho se namrti. Takav odgovor nije oekivao. "Kakvu to igru igra, gospodaru Leto?" "Veoma staru, ali sa novim pravilima." "Tvojim pravilima?" "Da li bi vie voleo da sam sve vratio CHOAM-u, Landsradu i Velikim Kuama?" "Tleilaksi kau da nema vie Landsrada. Ti ne dozvoljava nikakva posebna pravila." "Pa, mogao bih, moda, da ustupim mesto Bene Geseritu. Ili moda Tleilaksima ili Iksijancima? Da li bi voleo da pronaem nekog novog Barona Harkonena da preuzme vlast nad Carstvom? Samo jedna tvoja re, Dankane, abdicirau!"

Pod teinom znaenja tih rei Ajdaho ponovo zavrte glavom. "U pogrenim rukama", ree Leto, "monolitna centralizovana mo je opasno i nepostojano orue." "A tvoje ruke su one prave?" "Nisam ba siguran to se tie mojih ruku, ali rei u ti, Dankane, siguran sam u ruke onih koji su bili pre mene. Poznajem ih." Ajdaho okrete lea Letu. Kakav zadivljujui, krajnje ljudski gest, pomisli Leto. Odbijanje spojeno sa prihvatanjem njegove ranjivosti. Leto se obrati Ajdahovim leima. "Sasvim ispravno zamera to iskoriavam ljude bez njihovog znanja i pristanka." Ajdaho okrete profil Letu, a zatim i glavu, kako bi mogao da pogleda u zakukuljeno lice, isteui vrat malo napred da bi to paljivije osmotrio potpuno plave oi. Prouava me, pomisli Leto, ali na raspolaganju mu je samo moje lice. Atreidi su uili svoje ljude da raspoznaju tanane znake lica i tela i Ajdaho je bio dobar u tome, ali bilo je oigledno da je saznanje do koga je doao veoma teko za njega. Ajdaho proisti grlo. "ta je najgore to bi zatraio od mene?" Tipino za Dankana! pomisli Leto. Klasino pitanje. Ajdaho e biti odan Atreidu, uvaru njegove zakletve, ali stavlja do znanja da nee prekoraiti granice svoje vlastite moralnosti. "Od tebe e se traiti da me titi svim neophodnim sredstvima, kao i da uva moju tajnu." "Kakvu tajnu?" "Da sam ranjiv." "Da nisi Bog?" "Ne u tom krajnjem smislu." "Tvoje Ribogovornice priaju o pobunjenicima." "Oni postoje."

"Zato?" "Mladi i nisam ih jo ubedio da je moj put bolji. Vrlo je teko mlade ubediti u bilo ta. Raaju se kao sveznajui." "Nikada ranije nisam uo jednog Atreida da se na ovakav nain izruguje mladima." "Moda je to stoga to sam toliko stariji - starost dodana na starost. Moja je zadatak sve tei kako pokolenja prolaze." "U emu je taj tvoj zadatak?" "Razumee ga s vremenom uz mene." "ta se dogaa ako te izneverim? Da li e me tvoje ene unititi?" "Pokuavam da Ribogovornice ne optereujem oseanjem krivice." "Ali mene bi opteretio?" "Ako prihvati." "Ako uvidim da si gori od Harkonena, okrenuu se protiv tebe." Pravi Dankan. Svako zlo mere u odnosu na Harkonene. Kako malo znaju o zlu. Leto ree: "Baron je prodro itave planete, Dankane. ta moe biti gore od toga?" "Prodrati Carstvo." "U meni je plod moga Carstva. Umreu, raajui ga." "Kad bih mogao da poverujem u to..." "Hoe li zapovedati mojom straom?" "Zato ja?" "Ti si najbolji." "Pretpostavljam da je to opasan posao. Jesu li moji prethodnici umrli obavljajui ga?" "Poneki." "Voleo bih da posedujem seanja tih drugih!" "Ne moe i to i da bude original."

"Ipak elim da se obavestim o njima." "Slaem se." "Dakle, Atreidima je i dalje potreban otar no?" "Ima poslova koje samo Dankan Ajadho moe za nas obaviti." "Rekao si za nas..." Ajdaho proguta knedlu, pogleda prema vratima, pa ka Letovom licu. Leto mu se obrati onako kako bi to Muad'Dib uinio, ali i dalje svojim glasom. "Kada smo se poslednji put popeli prema Sie Tabru bio sam ti odan kao i ti meni. To se nije izmenilo." "To je bio tvoj otac." "Bio sam to ja!" Zapovedniki glas Pola Muad'Diba koji je dopirao iz dubina Letove ogromnosti uvek je zaprepaivao gole. Ajdaho je utao. Ovo je bio odluujui trenutak. A onda se na Ajdahovom licu pojavi onaj nehajni osmeh po kome je bio dobro poznat. "Dobro, obratiu se prvom Letu i Polu i onima koji me najbolje poznaju. Koristite me dobro, jer sam vas voleo." Leto sklopi oi. Ovakve rei bi ga uvek potresle. Znao je da je to ljubav prema kojoj je bio najranjiviji. Moneo, koji je prislukivao, pritee upomo. On ue i ree: "Gospodaru, da odvedem Dankana Ajdaha do strae kojom e upravljati?" "Da." Bila je to jedina re koju je Leto uspeo da izgovori. Moneo uhvati Ajdaha za ruku i izvede ga. Dobri Moneo, pomisli Leto. Tako je dobar. Tako me valjano poznaje, ali ipak oajavam to me nikada nee shvatiti.

11. Poznato mi je zlo koje su u sebi nosili moji preci, jer ja sam oni. Ravnotea je krajnje osetljiva stvar. Znam da je malo vas to sada itate ove rei ikada na ovakav nain razmiljalo o svojim precima. Nije vam palo na pamet da su se vai preci upirali da preive i da sam taj in ponekad podrazumeva donoenje divljakih odluka, uvek svojstvenu primitivnu okrutnost koju civilizovano oveanstvo tei da

po svaku cenu potisne. Koju cenu ete platiti da se u tome uspe? Da li ete pristati da i sami nestanete?

'Ukradeni dnevnici'

Kada se obukao za svoje prvo jutro kao zapovednik Ribogovornica, Ajdaho pokua da odagna nonu moru. Dvaput se zbog nje budio i oba puta je izaao na terasu da bi posmatrao zvezde, dok mu je san i dalje tutnjao kroz glavu. ene... nenaoruane ene u crnom oklopu... nasru na njega isputajui podmukle... bezumne uzvike gomile... talasanje ruku natopljenih crvenom krvlju... a kada su ga preplavile... usta im se razjapie da bi otkrila uasne ivotinjske zube! U tom trenutku se probudio. Jutarnja svetlost nije mogla u potpunosti da rastera none more. Dobio je sobu u severnoj kuli. Pogled sa terase pruao se preko dina do udaljene stene kraj ijeg podnoja kao da se nalazilo selo sa kolibama od blata. Dok je posmatrao ovaj prizor Ajdaho stade da zakopava tuniku. Zato je Leto izabrao samo ene za svoju vojsku? Nekoliko zgodnih Ribogovornica ponudilo se da provede no sa svojim novim zapovednikom, ali ih je Ajdaho odbio. Nije liilo na Atreide da koriste seks za ubeivanje. On se zagleda u svoju odeu: crna uniforma sa zlatnim iritima i crvenim sokolom na levoj strani grudi. Bar mu je to bilo poznato. Oznaka ina nije postojala. "Poznaju vae lice", ree Moneo. udan mali ovek, taj Moneo. Ajdaho se tre od ove pomisli. Razmiljanje mu je govorilo da Moneo nije bio mali. Proraunat, da, ali nimalo nii od mene. Moneo je bio povuen u sebe, mada... pribran. Ajdaho pree pogledom preko sobe - uloen je silan napor da se ovde osea udobno - meki jastuci, ureaji skriveni iza smeih panel-ploa. Kupatilo je bilo kitnjasto, obloeno pastelno plavim ploicama sa kombinacijom kade i tua u kojoj je bar estoro ljudi moglo istovremeno da se kupa. itavo to mesto prosto je mamilo

na preputanje i uivanje. To su bile odaje u kojima se ulima moglo dozvoliti da se prepuste zadovoljstvima iz seanja. "Pametno", proapte Ajdaho. Blago kucanje na vratima proprati enski glas koji ree: "Zapovednie? Stigao je Moneo." Ajdaho baci jo jedan pogled na suncem spaljene boje udaljene stene. "Zapovednie?" Glas je bio neto jai. "Napred", pozva Ajdaho. Moneo ue zatvorivi vrata za sobom. Imao je na sebi tuniku i pantalone bele kao kreda, to je nagonilo oi da se usredsrede na njegovo lice. Moneo se lagano osvrnu po sobi. "Znai tu su te smestili. Te proklete ene! Pretpostavljam da su mislile kako su bile ljubazne, ali trebalo bi bolje da razmiljaju." "Kako zna ta mi se dopada?" zapita Ajdaho. Jo dok je postavljao pitanje shvati koliko je ono bilo budalasto. Ja nisam prvi Dankan Ajdaho koga je Moneo video. Moneo se samo nasmei i slegnu ramenima. "Nisam imao nameru da te uvredim, zapovednie. Hoe li, onda, da zadri ove odaje?" "Dopada mi se pogled." "Ali ne i nametaj." Bila je to tvrdnja. "Moe ga zameniti." "Pobrinuu se." "Pretpostavljam da si doao da mi objasni moje dunosti." "Onoliko koliko sam to u stanju. Znam koliko ti u poetku sve mora izgledati udno. Ova civilizacija veoma se razlikuje od one koju si poznavao." "To vidim. Kako je moj... prethodnik zavrio?" Moneo slegnu ramenima. To mu je izgleda bio uobiajen gest, ali nije bilo nieg izvetaenog u tome.

"Nije bio dovoljno brz da izbegne posledice odluke koju je doneo", ree Moneo. "Budi jasniji." Moneo blago uzdahnu. Dankani su uvek ovakvi - ljubopitljivi. "Pobuna ga je ubila. eli li da uje pojedinosti." "Da li mi mogu koristiti?" "Ne." "elim danas iscrpan izvetaj o toj pobuni, ali najpre mi odgovori: zato nema mukaraca u Letovoj vojsci?" "Pa, ti si tu." "Zna na ta mislim." "Ima udnu teoriju o vojskama. Mnogo puta smo o tome raspravljali. Ali, kako bi bilo da dorukuje pre no to ti to objasnim?" "Moe li oboje u isto vreme?" Moneo se okrenu prema vratima i izgovori samo jednu re: "Sada!" Dejstvo je bilo trenutno, to je oaralo Ajdaha. Odred mladih Ribogovornica stupi u sobu. Dve izvadie sto na sklapanje i stolice iza jedne ploe i razmestie ih na terasi. Ostale postavie sto za dvoje. Doe ih jo sa hranom - sveim voem, toplim kiflama, napitkom koji se puio i blago mirisao na zain i kofein. Sve je to bilo uraeno hitro, tiho i delotvorno, to je samo po sebi govorilo o dugoj uvebanosti. Kako su dole tako su i otile, bez rei. Ajdaho se smesti nasuprot Monea za stolom nepun minut posle poetka udne predstave. "I svakog jutra ovako?" zapita Ajdaho. "Samo ako ti eli." Ajdaho okusi pie: melan-kafa. Prepoznao je voe: mekanu kaladansku dinju zvanu paradan. Ba ono to volim. "Dosta me dobro poznaje", primeti Ajdaho.

Moneo se osmehnu. "Imamo neto iskustva. A sada, vratimo se tvom pitanju." "I Letovoj udnoj teoriji." "Da. On kae da su sve vojske sastavljene iskljuivo od mukaraca bile oduvek suvie opasne po svoje civilne gospodare." "Pa to je ludost! Bez vojske ne bi bilo ni... " "Poznat mi je razlog. Ali, po njemu, vojska mukaraca predstavljala je ostatak zatitne funkcije koja je dodeljivana mukarcima koji u praistorijskoj hordi nisu bili predvieni za razmnoavanje. Kae da je posredi neobino postojana injenica da su uvek stariji mukarci slali mlae u vojsku." "Kakva je to zatitna funkcija?" "Nju vre oni koji su uvek bili napolju, na opasnim, isturenim mestima, branei jezgro - mukarce za razmnoavanje, ene i decu. To su oni koji su se prvi sretali sa grabljivicama." "U kom smislu su oni opasni po... civile?" Ajdaho uze komad dinje. Bila je zrela ba onoliko koliko je trebalo. "Gospodar Leto kae da se muka vojska, kada ne bi bilo spoljnjeg neprijatelja, uvek okretala protiv vlastitog naroda. Uvek." "Otimajui se za ene?" "Moda. Mada, oigledno, ne misli da je to bilo tako jednostavno." "Ta mi se teorija ne ini ba tako udnom." "Nisi jo sve uo." "Zar ima jo?" "Oh, da. On kae i da je u mukoj vojsci veoma izraena tenja ka homoseksualnosti." Ajdaho se zagleda preko stola u Monea. "Nikada jo nisam..." "Naravno da nisi. On govori o proienju, o skrenutim energijama i drugim slinim stvarima." "Ostalim?" Ajdaha je poeo da obuzima bes, budui da je u tim reima video napad na svoju prirodu.

"Skupine sastavljene samo od deaka, ale ija je jedina svrha da nanesu bol, odanost samo prema drugarima iz horde... i tome slino." Ajdaho hladno primeti: "Kakvo je u svemu tome vae miljenje?" "Seam se", Moneo se okrenu i poe da govori zagledavi se u okolni predeo, "neega to je rekao i za ta verujem da je istina. On je svaki vojnik iz ljudske istorije. Ponudio je da mi izloi itav niz primera - poznate vojne linosti koje nikada nisu prerasle mladalako doba. Odbio sam ponudu. Proitao sam paljivo istoriju, te sam i sam uoio ovu osobinu." Moneo se okrenu i pogleda Ajdaha pravo u oi. "Razmisli o tome, zapovednie." Ajdaho se ponosio svojim potenjem prema samome sebi i ovo ga pogodi. Kultovi deatva i mladosti ouvani u vojsci? Zvualo je istinito. Iz vlastitog iskustva je znao za neke primere... Moneo klimnu. "Homoseksualac, prikriven ili ne, koji odrava takvo stanje iz razloga to bi se mogli nazvati isto psihopatskim tei ka obrascu ponaanja koji izaziva bol - traei ga za sebe i nameui ga drugima. Gospodar Leto kae da ovo, sudei prema ogledima iz praistorijske horde, zadire duboko u prolost." "Verujete mu?" "Verujem." Ajdaho uze novo pare dinje. Kao da je izgubila svaku slast. On proguta pare i odloi kaiku. "Morau da razmislim o tome", ree kratko. "Razume se." "Ne jedete?" "Ustao sam pre svitanja i tada jeo." Moneo pokaza rukom na tanjir. "ene pokuavaju stalno da me dovedu u iskuenje." "Da li ikada uspevaju?" "Povremeno." "U pravu ste. udna je njegova teorija. Ima li da joj se jo togod doda?" "Ohh, on kae da muka vojska, kada se oslobodi mladalakih homoseksualnih stega, postaje izrazito nasilniki nastrojena. Silovanje je esto pogubno, i to onda nije ponaanje koje ide u prilog opstanku."

Ajdaho ga namrgoeno pogleda. krt osmeh zaigra na Moneovim usnama. "Gospodar kae da su samo atreidska disciplina i moralno uzdravanje spreili neke od najgorih ispada u vae vreme." Ajdaho duboko uzdahnu. Moneo se zavali u stolicu razmiljajui o neemu to je Bogocar jednom prilikom rekao: "Bez obzira na to koliko tragali za istinom, samosvesnost je esto neprijatna. Ne ponaamo se uljudno prema Istinozborcu." "Ti prokleti Atreidi!" uzviknu Ajdaho. "Ja sam Atreid", ree Moneo. "ta?" Ajdaho je bio iskreno zaprepaen. "Njegov program uzgajanja", ree Moneo. "Siguran sam da su vam ga Tleilaksi spomenuli. Ja sam direktni potomak njegove sestre i Har-al-Ada." Ajdaho se nagnuo prema njemu. "Reci mi onda, Atreide, u emu su to ene bolji vojnici od mukaraca?" "Lake sazrevaju." Ajdaho zbunjeno zatrese glavom. "One fiziki prisilno prelaze iz mladosti u zrelost", ree Moneo. "Kao to gospodar Leto kae, 'Nosi u sebi bebu devet meseci i to e te promeniti'." Ajdaho se zavali. "ta on zna o tome?" Moneo ga je samo posmatrao dok se Ajdaho nije prisetio mnotva osoba sjedinjenih u Letu - i mukaraca i ena. Konano, Ajdahu sinu. Moneo to uoi, setivi se opaske Bogocara: "Tvoje rei oblikuju mu izgled kakav eli da ima." Kako se tiina oduila, Moneo proisti grlo, a onda ree: "Mnotvo seanja gospodara Leta znalo je i meni da svee jezik." "Da li je poteno prema nama?" zapita Ajdaho. "Verujem mu." "Ali on ini toliko... hou da kaem, uzmi njegov program uzgajanja. Koliko to ve traje?" "Od samog poetka. Od dana kada ga je oduzeo Bene Geseritu." "ta eli da postigne?"

"Kad bih samo znao." "Ali ti si... " "Atreid i glavni pomonik, da." "Nisi me ubedio da je enska vojska najbolja." "One nastavljaju vrstu." Konano su Ajdahova osujeenost i bes dobili neto na ta su mogli da se okome. "Jesam li ja to radio s njima prve noi - pario se?" "Vrlo verovatno. Ribogovornice se ne uvaju od trudnoe." "Proklet bio. Nisam ja ivotinja koju moe da seli iz staje u staju poput... poput..." "Priplodnog pastuva?" "Da!" "Ali gospodar Leto odbija da sledi obrazac Tleilaksa o genetskoj hirurgiji i vetakom osemenjavanju." "Kakve veze imaju Tleilaksi sa..." "Oni su ivi dokaz. ak i ja to uviam. Njihovi Liceigrai su mazge, blii kakvom skupu organizama nego ljudima." "Oni ostali... Ja... Da li je neki od njih bio priplodni pastuv?" "Poneki. Ima potomke." "Koga?" "Ja sam jedan od njih." Ajdaho se zagleda u Moneove oi, izgubivi se najednom u zapetljanim roakim vezama. Konano die ruke od pokuaja da se razabere u njima. Moneo je oigledno bio mnogo stariji od... Ali ja sam... Koji od njih je zaista bio stariji. Ko je potomak, a ko predak? "I sam se ponekad muim oko toga", ree Moneo. "Da ti bude lake, gospodar Leto me uverava da ti nisi moj potomak, ne u obinom smislu. Meutim, moe bez ikakve sumnje biti otac nekim mojim potomcima." Ajdaho zavrte glavom. "Ponekad mi se ini da jedino Bogocar moe da razume te stvari", ree Moneo.

"To je druga stvar!" uzviknu plahovito Ajdaho. "To oko Boga." "Gospodar Leto kae da je on sam stvorio Svetu Skarednost." Ajdaho nije oekivao takav odgovor. ta sam ja to oekivao? Odbranu gospodara Leta? "Sveta Skarednost", ponovi Moneo. Rei su se kotrljale niz njegov jezik s udnim prizvukom zluradosti. Ajdaho uputi Moneu prodoran pogled. On mrzi svog Bogocara! Ne... on ga se plai. Ali zar ne mrzimo uvek ono ega se plaimo? "Zato u njega veruje?" zapita Ajdaho. "Pita li me to zapravo da li sam poklonik svenarodne religije?" "Ne! Je li on?" "Mislim da jeste." "Zato? Zato tako misli?" "Jer kae kako ne eli vie da stvara Liceigrae. Dri do toga da njegova ljudska loza, poto se jednom spari, nastavi da se razmnoava na nain na koji je to oduvek inila." "Kakve to, do avola, ima veze s tim?" "Pitao si me u ta on veruje. Mislim da veruje u sluaj. Mislim da je to njegov Bog." "To je praznoverje!" "Imajui u vidu stanje u kome je Carstvo, rekao bih da je to veoma drsko praznoverje." Ajdaho pogleda Monea. "Vi prokleti Atreidi", promrmlja. "Na sve ete se odvaiti!" Moneo primeti da su u Ajdahovom glasu bili izmeani naklonost i divljenje. Dankani uvek ovako poinju.

12. Koja je najdublja razlika meu nama, izmeu tebe i mene? Ve zna. To su seanja predaka. Moji me pohode u punom blesku svesti. Tvoji delaju zaslepljeni.

Neki to nazivaju nagonom ili sudbinom. Seanja deluju svojom moi na svakog od nas - na ono o emu mislimo i ta inimo. Misli li da si otporan na takve uticaje? Ja sam Galileo. Evo me ovde i govorim ti: "Ipak se okree." A to to se okree moda e ispoljiti svoju silu na naine na koje se nijedna smrtna mo nikada ranije nije usudila da suprostavi. A ja sam ovde da se na to usudim.

'Ukradeni dnevnici'

"Kada je bila dete posmatrala me je, sea se? Kada je god mislila da toga nisam svestan, Siona me je posmatrala poput pustinjskog sokola koji krui nad jamom svog plena. Sam si to pomenuo." Dok je govorio, Leto okrenu telo za etvrtinu. Tako mu se zakukuljeno lice nae blizu Moneovog, koji je lagano kaskao za kolima. Tek je poinjalo da svie na pustinjskom putu koji je iao du visokog vetakog grebena od Citadele u Sareru do svetkovinskog grada. Put koji je dolazio iz pustinje protezao se pravo poput laserskog snopa sve do ove take gde je, pre no to e premostiti Ajdahovu reku, nairoko zaokretao i uranjao u terasaste kanjone. Vazduh je bio ispunjen debelom izmaglicom sa reke koja je u daljini huala, ali Leto je otvorio poluloptasti poklopac koji je zaptivao prednji deo kola. Vlaga je naterala crva u njemu da zatreperi usled unutranjeg nemira, ali u magli se oseao i miris slatkastog pustinjskog rastinja, ime su se njegove ljudske nozdrve naslaivale. On naredi da povorka stane. "Zato smo se zaustavili, gospodaru?" upita Moneo. Leto ne odgovori. Kola zakripae kad je izvio svoje ogromno telo kako bi podigao glavu i doao u priliku da pogleda preko Zabranjene ume do Kinesovog mora koje je daleko s desne strane srebrnasto svetlucalo. Zatim se okrenu nalevo, gde su se nalazili ostaci Zatitnog zida - vijugava niska senka pri jutarnjoj svetlosti. Greben se ovde uzdizao gotovo dve hiljade metara, kako bi obuhvatio Sarer i ograniio koliinu vlage koja se stvarala u vazduhu. Leto je sa mesta na kome se nalazio bio u stanju da vidi udaljeni usek u kome je jednom davno sagradio svetkovinski grad On. "Stao sam jer mi se tako prohtelo", odgovori napokon Leto. "Zar ne bismo mogli da preemo most pre odmora?" upita Moneo. "Ja se ne odmaram." Leto se zagleda ispred sebe. Posle niza krivina koje su se odavde videle samo kao vijugava senka visoki put prelazio je reku preko arobnog mosta, peo se uz

titni greben a zatim se sputao do grada koji se sa ove udaljenosti nazirao samo po svetlucavim kulama. "Dankan se ponaa pokorno", ree Leto. "Jesi li obavio svoj dugi razgovor s njim?" "Onako kako ste zahtevali, gospodaru." "Pa prola su tek etiri dana", ree Leto. "Obino im treba due da se priberu." "Bio je zaposlen oko strae, gospodaru. Opet su se kasno sino vratili." "Dankani ne vole da etaju po otvorenom. Razmiljaju o stvarima koje se mogu upotrebiti za napad na nas." "Znam, gospodaru." Leto se okrenu i pogleda Monea u oi. Upravitelj je nosio zeleni ogrta povrh bele uniforme. Stajao je pored otvorenog poluloptastog poklopca, tano na onom mestu gde se po dunosti uvek morao nalaziti na ovakvim putovanjima. "Veoma se trudi da ispuni svoje dunosti, Moneo", primeti Leto. "Hvala, gospodaru." Straa i dvorani ostali su na pristojnoj udaljenosti iza kola. Veina njih pokuavala je ak i da izbegne svaku pomisao da prislukuju Leta i Monea. Ali to nije bio sluaj sa Ajdahom. Razmestivi nekoliko straarki Ribogovornica sa obe strane Carskih Kola u razmaknutom nizu, sada je stajao i netremice posmatrao kola. Ajdaho je imao na sebi crnu uniformu sa belim iritima, poklon Ribogovornica, kako je Moneo kazao. "Ovaj im se oigledno veoma dopada. Dobro obavlja svoj posao." "A kakav posao, Moneo?" "Pa, titi vas, gospodaru." Sve ene iz strae nosile su tesno pripijene zelene uniforme sa crvenim atreidskim znakom sokola ne levoj strani grudi. "Ne skidaju oi s njega", ree Leto. "Da. Ui ih signaliziranju rukama. Kae da je to atreidski trik." "Tano. Pitam se zato i prethodni nije to uinio?"

"Gospodaru, ako ne znate..." "alim se, Moneo. Prethodni Dankan nije se oseao ugroenim sve dok nije bilo prekasno. Da li je ovaj prihvatio naa objanjenja?" "Tako sam obaveten, gospodaru. Dobro se pokazao na poetku u naoj slubi." "Zato nosi samo onaj no u koricama za pojasom?" "ene su ga ubedile da samo posebno obuene meu njima mogu da nose laserske pitolje." "Opreznost ti je neosnovana, Moneo. Reci enama da je jo rano da ponemo da se plaimo ovog Dankana." "Kako moj gospodar zapovedi." Letu nije promaklo da njegov novi zapovednik strae ne uiva u prisustvu dvorana. Uvek se drao na pristojnoj udaljenosti od njih. Reeno mu je da su veina dvorana bili civilni funkcioneri. Iskitili su se to su vie mogli za ovaj dan, kako bi se pokazali u punom sjaju u prisustvu Bogocara. Leto je lako razabrao koliko su glupavo Ajdahu morali izgledati dvorani. Ali Leto je mogao da se priseti jo tupavijih raskoi, te pomisli kako je danaanja parada ipak znak poboljanja. "Da li si ga predstavio Sioni?" upita Leto. Pri pomenu Sione Moneove obrve se nabrae. "Smiri se", ree Leto. "ak i kada me uhodi ja je cenim." "Oseam da zrai opasnou, gospodaru. Ponekad pomislim da prodire u moje najskrivenije misli." "Mudro dete, poznaje svog oca." "Ne alim se, gospodaru." "Da, to mi je jasno. Da li si primetio da Dankan postaje nestrpljiv?" "Istraili su put do mosta", ree Moneo. "ta su pronali?" "Isto to i ja - nekoliko Muzejskih Slobodnjaka." "Jo jedna peticija?" "Ne ljutite se, gospodaru."

Leto ponovo pogleda napred. Ovo nepotrebno izlaganje otvorenom vazduhu, to dugo i sveano putovanje, sa svim neophodnim obrednim zahtevima da bi se ospokojile Ribogovornice, sve to gnjavilo je Leta. A sada, povrh svega, jo jedna peticija! Ajdaho stupi napred i stade odmah iza Monea. Bilo je neeg preteeg u Ajdahovim pokretima. Nee valjda ve sada, pomisli Leto. "Zato smo se zaustavili, gospodaru moj?" upita mirno Ajdaho. "esto zastajem ovde", ree Leto. To je bila istina. On se okrenu i pogleda s druge strane arobnog mosta. Put je vijugao nadole iz kanjonskih visina u Zabranjenu umu, a zatim kroz polja pored reke. Leto se esto zaustavljao ovde da posmatra izlazak sunca. Bilo je, dodue, neega u ovom jutru, mada se sunce uzdizalo iznad poznatih prizora... neega to je pokretalo stara seanja. Polja carskih plantaa protezala su se s ove strane ume, a kada se podiglo iznad udaljene zakrivljenosti zemlje sunce zasja zlatastim sjajem preko ita koje se talasalo u poljima. ito podseti Leta na pesak, na ustalasane dine koje su nekada hodile ovim istim tlom. I hodie ponovo. Boja ita nije ba nalikovala onom ilibarnom prelivu pustinje iz njegovog seanja. Leto baci pogled unazad ka dalekom Seraru okruenom grebenima. Boje su bile bitno razliite. Pa ipak, kada je jo jedanput pogledao u pravcu svetkovinskog grada, oseti bol na mestu gde su se njegova mnoga srca ponovo menjala u svom sporom preobraaju ka neemu to je bilo potpuno strano. ta je to u ovom jutru to me nagoni da razmiljam o svojoj izgubljenoj ljudskost? upita se Leto. Znao je da samo jo on, od itave carske svite koja je posmatrala poznati prizor itnih polja i uma, misli na bujan predeo kao na bahr bela ma, okean bez vode. "Dankane", ree Leto. "Vidi ono tamo prema gradu?" To je bio Tanzeruft." "Zemlja uasa?" Ajdahova iznenaenost oitovala se u brzom pogledu prema Onu, pa natrag ka Letu. "Bahr bela ma", ree Leto. "Lei skriven pod pokrovom od biljaka ve vie od tri hiljade godina. Od svih koji danas ive na Arakisu samo smo nas dvojica videli prvobitnu pustinju."

Ajdaho se zagleda prema Onu. "Gde je Zatitni zid? ta se zbilo s njim?" "Stoji na njemu." "Ajdaho podie pogled prema Letu, a zatim ga spusti na put i okolinu. "Gospodaru, da nastavimo?" zapita Moneo. Moneo, sa tim svojim asovnikom koji mu otkucava u grudima, ne trpi nikakvo odstupanje od plana, pomisli Leto. Trebalo je primiti vane posetioce i obaviti druge vane stvari. Pritislo ga je vreme. A nije ni voleo kada bi njegov Bogocar razgovarao sa Dankanima o davnim, minulim vremenima. Leto odjednom shvati da se zadrao na ovom mestu znatno due nego ikada ranije. Dvoranima i strai bilo je hladno, posle dugog puta kroz jutarnji vazduh. Poneki su se obukli vie za paradu nego da bi zatitili svoja tela. A opet, pomisli Leto, moda je i parada oblik zatite. "Tamo su bile dine", ree Ajdaho. "Protezale su se unaokolo hiljadama kilometara", sloi se Leto. Moneove misli se uskomeae. Znao je da je Bogocar esto bivao zamiljen, ali u ovom danu ispunjavala ga je tuga. Moda zbog nedavne smrti Dankana. Kada je bio tuan, Leto je ponekad dozvoljavao da mu promake vano obavetenje. O raspoloenjima i hirovima Bogocara ne postavljaju se pitanja, ali ponekad se i jedni i drugi mogu iskoristiti. Siona mora biti upozorena, pomisli Moneo. Ako e me ta mlada budala posluati! Bila je mnogo vei pobunjenik od njega. Mnogo vei. Leto je ukrotio svog Monea, potinio ga zamisli o Zlatnoj Stazi i nagnao ga da izvrava dunosti za koje je bio uzgajan, ali metodi koje je primenio na Moneu ne bi delovali na Sionu. Razmiljajui o ovome, Moneo je o vlastitoj obuci otkrio mnogo toga to ranije nije mogao ni naslutiti. "Ne vidim nikakve prepoznatljive tragove", ree odjednom Ajdaho. "Eno tamo", ree Leto, pokazujui. "Tamo gde se uma zavrava. To je bio put za Raspuknutu stenu." Moneo se iskljui iz njihovog razgovora. Tek me je krajnja opinjenost Bogocarem konano pokorila. Leto nikada nije prestao da ga iznenauje i zadivljuje. Njegove postupke bilo je nemogue sa sigurnou predvideti. Moneo pogleda profil Bogocara. ta je on to postao?

U rane Moneove obaveze spadalo je i prouavanje privatnih zapisa Citadele, istorijskih izvetaja o Letovom preobraaju. Ali simbioza sa peanim pastrmkama ostala je tajna koju ak ni Leto vlastitim reima nije umeo da objasni. Ako izvetajima treba verovati, koa peane pastrmke uinila mu je telo gotovo neranjivim i nepodlonim vremenu. Rebrasto jezgro ogromnog tela bilo je u stanju da upije ak i hitac laserskog pitolja. Najpre peana pastrmka, zatim crv - sve je to bilo deo velikog ciklusa iji proizvod je bio melan. Taj ciklus nalazio se u Bogocaru... obeleavajui vreme. "Nastavimo", ree najzad Leto. Moneo shvati da je neto propustio. Prestao je da sanjari i zagledao se u nasmeeno lice Dankana Ajdaha. "To smo nazivali odsustvom duha", ree Leto. "Izvinite, gospodaru", ree Moneo. "Bio sam... " "Bio si odsutan duhom, ali sve je u redu." Raspoloenje mu se poboljalo, pomisli Moneo. Za to mogu zahvaliti Dankanu, ini mi se. Leto se udobnije namesti na kolima i delimino zatvori poluloptasti poklopac, ostavivi samo glavu slobodnu. Kola stadoe da se truckaju po sitnom kamenju na putu, istog trenutka kada ih je Leto pokrenuo. Ajdaho uhvati korak sa Moenom. "Postoje ureaji za lebdenje ispod kola, ali on koristi tokove", ree Ajdaho. "Zato?" "Gospodaru Letu vie prija da se vozi na tokovima nego da upotrebljava antigravitaciju." "ta u stvari pokree itavu tu stvar? Kako se njome upravlja?" "Jesi li ga pitao?" "Nisam bio u prilici." "Carska kola proizveli su Iksijanci." "ta to znai?" "Pria se da gospodar Leto pokree kola i upravlja njima jednostavno mislei na odreen nain."

"Zar to pouzdano ne znate?" "On ne voli ovakva pitanja." ak i za one koji su mu najprisniji, pomisli Moneo, Bogocar ostaje tajna. "Moneo!" pozva Leto. "Bolje se vrati strai", ree Moneo, pokazavi Ajdahu da se povue. "Vie bih voleo da budem s njima napred", ree plahovito Ajdaho. "Gospodar Leto to ne eli! A sada, idi nazad." Moneo pouri do Leta, primetivi da se Ajdaho udaljava krei telom put kroz dvorane do pozadinskog prstena strae. Leto spusti pogled na Monea. "Pomislih... ba si ovo dobro izveo, Moneo." "Hvala, gospodaru." "Zna li zato je Dankan eleo da bude napred? "Svakako, gospodaru. Tu uvek treba da je mesto vaoj strai." "A ovaj osea opasnost." "Ne razumem vas, gospodaru. Ne mogu da shvatim zato inite sve te stvari." "To je istina, Moneo."

13. enska sklonost ka deljenju potie iz porodinog deljenja - brige o mladima, sakupljanja i pripremanja hrane, podele radosti, ljubavi i tuge. ene su prve poele da oplakuju mrtve. Isto su tako u poetku drale monopol nad religijom, da bi im bio otet kada je njena drutvena mo postala prejaka. ene su bile prvi istraivai medicine, kao i njeni praktiari. Nikada nije postojala neka jasna ravnotea meu polovima zbog toga to mo ide uz odreene uloge, kao to je to zasigurno sluaj sa znanjem.

'Ukradeni dnevnici'

Za asnu Majku Tercius Ajlin Anteak ovo je bilo grozno jutro. Stigla je na Arakis zajedno sa Istinozborkom Markus Kler Lajsejal. Prispele su sa zvaninom svitom pre manje od tri asa, prvom letelicom sa esnafskog linijskog broda koji je ostao na stacionarnoj orbiti. Kao prvo, dogodilo se to da su im bile dodeljene odaje na samom kraju etvrti ambasada u Svetkovinskom gradu. Sobe su bile male i ne ba iste. "Jo malo pa bismo kampovale meu straarama", rekla je Lajsejal. Sledeeg dana uskratili su im korienje komunikacija. Svi ekrani ostali su prazni, bez obzira na to koliko prekidaa da su pritisle i brojanika okrenule. Anteak se otro obratila masivnoj zapovednici strae Ribogovornica, jednoj namrgoenoj eni nisko sputenih obrva i sa miiima fizikog radnika. "elim da se alim vaem zapovedniku!" "albe nisu dozvoljene za vreme svetkovine", odbrusi amazonka. Anteak uputi zapovednici pogled po kome je njeno staro izborano lice bilo nadaleko poznato i pred kojim su ak i ostale asne majke znale da ustuknu. Amazonka se samo nasmei i ree: "Imam poruku za vas. Vaa audijencija kod Bogocara pomera se na samo zaelje." Vei deo pratnje Bene Geserita uo je ovo; ak i najnii postulanti odmah su shvatili ta to znai. Dok doe red na njih sav zain bie ve dodeljen ili (Nek nas bogovi zatite!) ve odnesen. "Tako je Bogocar naredio!" Anteaki je bio poznat taj ton kada su bile u pitanju Ribogovornice. Protivljenje bi samo izazvalo nasilje. Pogubno jutro, a sada jo i ovo! Anteak se smesti na nisku klupu uz zid siune, gotovo prazne sobe blizu sredita njihovih neprilinih odaja. Pored nje nalazila se niska slamarica kakva bi se obino dodeljivala nekom akolitu! Zidovi su bili neprijatno bledozelene boje, a u prostoriji se nalazila samo jedna istroena svetlea kugla u toj meri pokvarena da je isijavala jedino utu svetlost. Po svemu sudei ova prostorija bila je koriena kao skladite. Zaudarala je na bu. Crni plastini pod kvarila su ulegnua i ogrebotine. Ispravivi svoju crnu aba-odoru preko kolena, Anteak se nae prema postulantu-glasnici koja je kleala pognute glave pored asne Majke. Bila je to prilika krupnih plavih oiju kao u srne, lica i vrata znojavog od straha i uzbuenja. Nosila je pranjavu odoru utosmee boje, na ijem se porubu skupila prljavtina sa ulica.

"Sigurna si, potpuno sigurna?" Anteak je govorila neno, kako bi umirila jadnu devojku koja se jo tresla zbog teine poruke koju je upravo donela. "asna Majko." Jo nije dizala pogled. "Ponovi to jo jednom", ree Anteak i pomisli: Potrebno mi je vreme. Dobro sam je ula. Glasnica podie oi prema Anteak i zagleda se u njene potpuno plave oi, kao to su svi postulanti i akoliti bili obueni da ine. "Stupila sam, kao to mi je bilo nareeno, u vezu sa Iksijancima u njihovoj ambasadi i prenela im vae pozdrave. Zatim sam ih upitala da li moda imaju neku poruku za vas." "Da, da devojko! Znam. Prei na ono bitno." Glasnica proguta knedlu. "Govornik se predstavio kao Otvi Jake, trenutno najvii slubenik ambasade i pomonik prethodnog ambasadora." "Sigurna si da nije bio zamena u liku Liceigraa?" "Znakova za to nije bilo, asna Majko." "Dobro. Znamo tog Jakea. Moe nastaviti." "Jake je rekao da ekaju na dolazak novog..." "Hvi Noree, novi ambasador, da. Trebalo bi da stigne danas." Glasnica jezikom ovlai usne. Anteak unese u pamenje injenicu da ovo jadno stvorenje treba vratiti u nii razred obuke. Glasnici treba bolje da vladaju sobom, mada treba uzeti u obzir da je ova poruka bila krajnje ozbiljna. "Zatim me je zamolio da priekam", nastavi glasnica. "Iziao je iz sobe i ubrzo se vratio sa jednim Tleilaksom, Liceigraem, sigurna sam u to. Bilo je sasvim odreenih znakova..." "Ubeena sam da si u pravu, devojko", ree Anteak. "A sada prei..." Kada Lajseala ue Anteak zauta. "ta ja to ujem o nekim porukama od Iksijanaca i Tleilaksa?" upita Lajsejala. "Devojka ih upravo ponavlja", ree Anteak.

"Zato nisam bila pozvana?" Anteak podie pogled prema svojoj Istinozborki, mislei na to kako je Lajsejala mogla biti jedna od najboljih u svom umeu samo da nije bila toliko sujetna. Lajsejala je, meutim, bila mlada, sa ulnim ovalnim licem Desikinog tipa, a ti geni odreivali su tvrdoglavu prirodu. Anteak neno prozbori: "Tvoja akolitkinja nam je rekla da meditira." Lajsejala klimnu, sede na slamaricu i obrati se glasnici: "Nastavi." "Liceigra je rekao da ima poruku za asne majke. Upotrebio je mnoinu", ree glasnica. "Znao je da smo ovog puta nas dve dole", primeti Anteak. "Svi to znaju", ree Lajsejala. Anteak posveti punu panju glasnici. "Da li bi, devojko, sada ula u transseanje i doslovno nam prenela rei Liceigraa?" Glasnica klimnu, sede na pete i prekrsti ruke u krilu. Tri puta duboko uzdahnuvi, zatvori oi i povi ramena. Kada je progovorila, glas joj je bio visok i unjkav. "Prenesi asnim majkama da e do veeras Carstvo biti osloboeno svog Bogocara. Oboriemo ga danas, pre nego to stigne do Ona. Ne moemo zakazati." Glasnicu protrese dubok uzdah. Ona otvori oi i pogleda Anteak. "Iksijanac Jake kazao mi je da pourim nazad sa porukom. Zatim mi je dodirnuo levu nadlanicu na onaj poseban nain, to me je jo vie uverilo kako on nije..." "Jake je jedan od naih", ree Anteak. "Saopti Lajsejali poruku prstiju." Glasnica pogleda Lajsejalu. "Zaposeli su nas Liceigrai. Ne moemo nikuda." Lajsejala se na to tre i stade da ustaje sa slamarice, ali Anteak ree: "Ve sam preduzela odreene mere da zatitim naa vrata." Anteak pogleda glasnicu. "Moe sada poi, devojko. Obavila si svoj zadatak." "Da, asna Majko." Glasnica podie svoje gipko telo, prilino ljupko, ali njeni pokreti nesumnjivo su odavali da je shvatila Anteakine rei. Obavila nije znailo i potpuno zadovoljila. Kada je glasnica otila, Lajsejala ree: "Trebalo je da se pod nekim izgovorom promuva po ambasadi i otkrije koliko je Iksijanaca zamenjeno."

"Mislim da nisi u pravu", ree Anteak. "to se toga tie, dobro je postupila. Ne, ali bilo bi bolje da je nala naina da od Jakea dobije iscrpniji izvetaj. Bojim se da smo ga izgubili." "Razume se, razlog to su nam Tleilaksi poslali poruku je oigledan", ree Lajsejala. "Stvarno e ga napasti", ree Anteak. "Svakako. Budale e to uiniti. Ali pitam se zato su nas obavestili." Anteak klimnu. "Misle da nam, sada nita drugo ne preostaje do da im se pridruimo." "A ako pokuamo da upozorimo gospodara Leta, Tleilaksi e otkriti nae glasnice i njihove veze." "ta ako Tleilaksi uspeju", upita Anteak. "Sumnjam." "Nije nam poznat njihov plan, ve samo priblino vreme." "ta ako ta devojka, ta Siona, ima udela u tome?" upita Lajsejala. "Postavila sam ve sebi to pitanje. Da li si ula ceo izvetaj Esnafa?" "Samo saetak. Je li to dovoljno?" "Da, postoiji visoka verovatnoa da jeste." "Trebalo bi da bude obazrivija sa izvesnim odreenim izrazima kao to je visoka verovatnoa," primeti Lajsejala. "Ne elimo da iko pomisli da si mentat." Anteak samo suvo odvrati: "Pretpostavljam da me nee odati." "Misli li da je Esnaf u pravu u pogledu te Sione?" upita Lajsejala. "Ne raspolaem dovoljnim obavetenjima. Ako su u pravu, onda je ona neto izuzetno." "Kao to je izuzetan bio i otac gospodara Leta?" "Navigator Esnafa mogao je da se sakrije od prorokog oka oca gospodara Leta." "Ali ne i od gospodara Leta." "Paljivo sam proitala ceo izvetaj Esnafa. Nije stvar u tome to se ona krije ili prikriva zbivanja oko sebe..."

"Ona nestaje", ree tvrdo Lajsejala. "Nestaje s njihovog vidika." "Samo ona", ree Anteak. "I sa vidika gospodara Leta." "To ne znam." "Smemo li pokuati da uspostavimo vezu s njom?" "Zar smemo da to ne pokuamo?" upita Anteak. "Sve to oko Tleilaksa moe biti puko naklapanje, Anteak. Trebalo bi bar da pokuamo da ga upozorimo." "Nemamo komunikacijske ureaje, a na vratima straare Ribogovornice. Dozvoljavaju naima da uu, ali ne i da iziu." "Da se obratimo jednoj od njih?" "Pomiljala sam na to. Uvek moemo rei da smo se plaile da su zamenjene Liceigraima." "Straa na vratima", mrmljala je Lajsejala. "Zar je mogue da on zna?" "Sve je mogue." "Kada je gospodar Leto u pitanju, to je jedino to se sa sigurnou moe rei", ree Lajsejala. Ustajui sa klupe, Anteak dozvoli sebi mali uzdah. "Koliko samo udim za starim danima kada smo imale sav zain koji nam je uopte bio potreban." "To 'uopte' bila je samo jo jedna obmana", ree Lajsejala. "Nadam se da smo dobro nauile lekciju, bez obzira na to ta Tleilaksi danas uradili." "Postupie nespretno, kakav god da bude ishod", proguna Anteak. "Bogovi! Ne moe se vie nai ni dobar ubica." "Uvek nam ostaju gole u liku Ajdaha", ree nemarno Lajsejala. "ta si rekla?" Anteak se zagleda u sadrugu. "Uvek nam..." "Da!" "Gole su fiziki prespore", ree Lajsejala. "Ali ne i mentalno."

"Na ta misli?" "Da li je mogue da su Tleilaksi... Ne, ak ni oni ne bi mogli biti tako..." "Ajdaho - Liceigra?" proapta Lajsejala. Anteak nemo klimnu. "Izbij to sebi iz glave", ree Lajsejala. "Ne mogu biti toliko glupi." "Opasno je doneti takav sud o Tleilaksima", ree Anteak. "Moramo se pripremiti na najgore. Dovedi jednu od tih straarki Ribogovornica ovamo."

14. Neprekidno ratovanje izbacuje na povrinu posebne drutvene uslove koji su bili slini u svim razdobljima. Ljudi su u takvim vremenima uvek na oprezu kako bi bili spremni da odgovore na napade. Takva je apsolutna vladavina autokrata. Sve nove stvari postaju opasne granine oblasti - nove planete, nove ekonomske oblasti za iskoriavanje, nove zamisli ili novi ureaji, posetioci - sve je sumnjivo. Feudalizam hvata vrsto uporite, ponekad preruen u politbiro ili neko slino ustrojstvo, ali uvek je prisutan. Nasledno preuzimanje vlasti prati liniju moi. Krv monih preovlauje. Vice-namesnici neba ili njima odgovarajui dele zemaljska dobra, znajui pri tom da moraju nadgledati nasleivanje ili dopustiti da im se mo lagano otopi. Razumete li sada Letov mir?

'Ukradeni dnevnici'

"Da li je Bene Geserit obaveten o novom rasporedu?" upita Leto. Njegova pratnja ula je u prvi plitki usek koji je krivudavo vodio do mosta to se vitko pruao preko Ajdahove reke. Sunce je bilo u prvoj jutarnjoj etvrti i nekoliko dvorana ve je skinulo ogrtae. Ajdaho je stupao na levom krilu, s malom etom Ribogovornica. Na uniformi su mu ve bili vidljivi tragovi praine i znoja. Hodanje i trkaranje u ritmu carske povorke bilo je tegoban posao. Moneo se zatetura, ali ostade na nogama. "Obaveteni su, gospodaru." Promena rasporeda nije ba glatko protekla, ali Moneo je ve nauio da bude pripravan na iznenadna preinaenja za vreme svetkovine. Imao je uvek spremne rezervne planove. "Da li jo trae stalnu ambasadu na Arakisu?" upita Leto.

"Da, gospodaru, odgovorio sam im na ve uobiajeni nain." "Jednostavnije 'Ne' bilo bi dovoljno", ree Leto. "Ne treba ih vie podseati da se gnuam njihovih religijskih tenji." "Da, gospodaru." Moneo se drao propisanog odstojanja od Letovih kola. Od jutros je Crv bio veoma primetan - telesni znaci nisu promakli Moneu. Bez sumnje je vlaga u vazduhu krivac tome. Ona je uvek isterivala Crva na povrinu. "Religija neizostavno vodi do retorikog despotizma", ree zamiljeno Leto. "Pre Bene Geserita najbolji u tome bili su jezuiti." "Jezuiti, gospodaru?" "Sigurno si naiao na njih u svojim istorijama?" "Nisam siguran, gospodaru. Kada su iveli?" "Nije bitno. Saznae dovoljno o retorikom despotizmu prouavajui red Bene Geserita. Razume se, one se svim tim ne zavaravaju." Za asne majke nastupaju loa vremena, pomisli Moneo. Pridikovae im. One to mrze. To bi moglo izazvati ozbiljne neprilike. "Kako su reagovale?" upita Leto. "Obaveten sam da su bile razoarane, ali da nisu navaljivale." Moneo pomisli: Najbolje je da ih pripremim za jo vea razoarenja. Treba ih drati podalje od poslanstva sa Iksa i Tleilaksa. Moneo zavrte glavom. Ovo bi moglo dovesti do neke gadne urote. Treba upozoriti Dankana. "To vodi do proroanstva koje samo sebe ispunjava, kao i do opravdanja najrazliitijih zala", ree Leto. "Mislite na... retoriki despotizam, gospodaru?" "Da! On skriva zla iza zidova vlastite ispravnosti koji su brana od svih argumenata protiv zla." Moneo je pomno motrio Letovo telo primeujui kako mu se ruke gre, naizgled sluajno, kao i trzanje velikih rebrastih lanaka. ta da uinim ako Crv ovde pokulja iz njega? Moneovo elo orosi se znojem. "Retoriki despotizam uvek rado pribegava hotiminom izvrtanju znaenja, kako bi diskreditovao opoziciju", nastavi Leto.

"Zar, gospodaru?" "Jezuiti su to nazvali 'obezbeenjem osnova moi'. Ali to vodi pravo u licemerje, koje se uvek raspoznaje po raskoraku izmeu akcije i objanjenja. To dvoje se nikada ne slau." "Morau to paljivo da prouim, gospodaru." "Konano, vlada pomou krivice, jer licemerje donosi lov na vetice i trai rtvene jarce." "To je grozno, gospodaru." Svita zavi za jednu krivinu gde su stene dozvoljavale da se za trenutak vidi most u daljini. "Moneo, da li me pomno prati?" "Da, gospodaru. Odista." "Opisujem orue osnova religijske moi." "To sam shvatio, gospodaru." "ega se onda toliko plai?" "Uvek se neprijatno oseam kada se povede razgovor o religijskoj moi, gospodaru." "Budui da ti i Ribogovornice upravljate njome u moje ime?" "Svakako, gospodaru." "Osnove moi su veoma opasne jer privlae ljude koji su stvarno ludi, ljude koji eznu za vlau zbog vlasti same. Razume li?" "Da, gospodaru. Zato vi tako retko odobravate molbe za naimenovanja u vaoj vladi." "Odlino, Moneo." "Hvala, gospodaru." "U senci svake religije vreba Torkemada", ree Leto. "Nikada nisi sreo to ime. Znam to, jer sam ga izbrisao iz svih zapisa." "A zato to, gospodaru?" "Predstavljao je olienje zla. Ljude koji se nisu slagali s njim pretvarao je u ive buktinje."

Moneo spusti glas. "Kao to je bio sluaj sa istoriarima koji su vas naljutili, gospodaru?" "Dovodi li ti to u sumnju moje postupke, Moneo?" "Ne, gospodaru!" "Dobro. Istoriari su mirno umrli. Nijedan nije osetio vatru. Torkemada je, meutim, uivao u tome da preporuuje svom bogu oajnike krike zapaljenih rtava." "Grozno, gospodaru." Svita zavi za jo jednu krivinu odakle se pruao pogled na most koji je, meutim, jo izgledao podjednako daleko. Moneo jo jednom osmotri Bogocara. Crv je izgledao podjednako daleko, ali ipak preblizu. Moneo oseti pretnju tog nepredvidljivog prisustva, Svetog Prisustva, koje je moglo da ubije bez upozorenja. Moneo zadrhta. Kakvo je bilo znaenje te udne... propovedi? Moneo je znao da je svega nekolicina ikada ula Bogocara da tako govori. Bili su to, istovremeno, i povlastica i teret. Bio je to deo cene koja se plaala za Letov mir. Pokoljenje za pokoljenjem stupalo je po utvrenom redu pod zapovednitvom tog mira. Samo je ui krug Citadele bio upoznat sa povremenim pukotinama u tom miru - ispadima kada su Ribogovornice slate jer je nasluivao nasilje. Nasluivanje. Moneo pogleda utihlog Leta. Oi Bogocara bile su zatvorene, a po licu mu se videlo da je utonuo u razmiljanje. To je bio jo jedan od znakova Crva - i to lo. Moneo zadrhta. Da li je Leto nasluivao ak i vlastite trenutke mahnitog nasilja? Nasluivanje nasilja irilo je Carstvom strahopotovanje i zebnju. Leto je znao gde treba postaviti strau koja e slomiti prolazni ustanak. On je to znao pre samog dogaaja. ak i puko razmiljanje o takvim stvarima osuilo je Moneu usta. Bilo je trenutaka, verovao je Moneo, kada je Bogocar mogao da ita svaije misli. Oh, da, Leto je imao uhode. Povremeno bi pored Ribogovornica promakla kakva prilika obavijena platom koja bi se uputila ka Letovoj kuli ili stala da silazi u kriptu. Nema sumnje, uhode, ali Moneo je podozrevao da one slue samo da potvrde ono to je Leto ve znao.

Kao da je eleo da prui potvrdu Moneovim strahovanjima, Leto ree: "Ne pokuavaj da po svaku cenu razume moje puteve, Moneo. Pusti da ti se samo kae." "Pokuau, gospodaru." "Ne, ne pokuavaj. Bolje mi reci da li si objavio da nee biti promena u dodeljivanju zaina?" "Jo ne, gospodaru." "Odugovlai s objavom. Predomislio sam se. Poznato ti je, svakako, da e biti novih ponuda mita." Moneo uzdahnu. Sume koje su mu bile ponuene kao mito dosegle su smene visine. Leta je, meutim, zabavljalo to poveanje. "Nateraj ih da se izjasne", rekao mu je ranije. "Uveri se koliko e daleko ii. Neka izgleda kao da ipak moe biti podmien." Kada su zamakli za jo jednu krivinu, odakle se takoe, video most, Leto upita: "Da li je Kua Korina pokuala da te podmiti?" "Da, gospodaru." "Da li ti je poznat mit prema kome e Kua Korina jednog dana povratiti svoje moi iz davnina?" "uo sam ga, gospodaru." "Neka Korino bude ubijen. To je zadatak za Dankana. Isprobaemo ga." "Tako brzo, gospodaru." "Poznato je da melan moe da produi ljudski ivot. Neka se sazna da ga zain moe i skratiti." "Kako zapovedate, gospodaru." Moneo je znao ta u stvari znai ovakav odgovor. To bi izgovarao kada nije mogao da izrazi duboko protivljenje koje je oseao. Isto tako znao je da je gospodar Leto to razumeo i da ga je to zabavljalo, ali to zabavljanje jedilo je Monea. "Ne pokuavaj da bude nestrpljiv sa mnom, Moneo", ree Leto. Moneo potisnu ogorenost koju je oseao. Gorina je donosila opasnost. Pobunjenici su bili ogoreni. Dankani su postajali ogoreni pred smrt.

"Vreme za vas ima drugaije znaenje nego za mene, gospodaru", ree Moneo. "Voleo bih da proniknem u sve ta ono za vas znai." "Mogao bi, ali nee." Moneo oseti prekor u tim reima i uuta, usredsredivi se na probleme oko melana. Gospodar Leto nije esto govorio o zainu, a i kad bi govorio obino bi bilo rei o dodeljivanju ili ukidanju, o raspodeli nagrada ili slanju Ribogovornica u neku novootkrivenu riznicu. Moneo je znao da se najvee preostalo skladite zaina nalazi na mestu koje je poznato samo Bogocaru. Prvih dana Moneovog slubovanja kod cara stavili su mu kapuljau preko glave, a potom ga je sam gospodar Leto odveo na to tajno mesto vijugavim prolazima za koje je Moneo osetio da se nalaze ispod povrine tla. Kada sam skinuo kapuljau, nalazili smo se ispod povrine. Veliki sudovi puni melana stajali su svuda unaokolo u dinovskoj prostoriji isklesanoj u ivoj steni, sa rasvetom sjajnih kugli starinske izrade, ureenim metalnim arabeskama. Zain je svetleo blistavoplavo na priguenoj srebrnastoj svetlosti. A miris - gorko cimetni, nepogreiv. Negde u blizini kapala je voda. Glasovi su im se odbijali o stenu. "Jednog dana sve ovo e nestati", kazao je zagonetno gospodar Leto. Zapanjen, Moneo je upitao: "ta e onda Esnaf i Bene Geserit?" "Ono to i sada ine, samo mnogo nasilnije." Prelazei pogledom preko ogromne sobe ispunjene tolikim melanom Moneo je bio u stanju da misli samo o stvarima za koje je znao da se tog asa dogaaju u Carstvu - krvava ubistva, gusarski napadi, uhoenje i kovanje zavera. Najgore je Bogocar drao u aci, ali i ono to je preostajalo bilo je dovoljno loe. "Iskuenje", proapta Moneo. "Da, iskuenje." "Zar nikada vie nee biti melana, gospodaru?" "Jednog dana vratiu se u pesak. Tada u ja biti izvor zaina." "Vi, gospodaru?" "A i stvoriu neto isto tako divno - novu peanu pastrmku - hibridni oblik kadar da ostavi mnotvo potomaka." Zadrhtavi pred ovim otkrovenjem Moneo se zagleda u senovitu priliku Bogocara koji je govorio o udesima.

"Peane pastrmke", ree gospodar Leto, "povezae se u velike ive mehurove koji e obuhvatiti vodu iz dubina ove planete, kao to je bilo u vreme Dine." "Svu vodu, gospodaru?" "Uglavnom. Za trista godina ovde e jo jednom vladati peani crv. Bie to nova vrsta peanog crva, obeavam ti." "Kako to, gospodaru?" "Posedovae ivotinjsku svest i novu vetinu. Bie tada mnogo opasnije traiti zain i mnogo opasnije uvati ga." Moneo pogleda u stenovitu tavanicu peine i njegova mata probi se kroz kamen na povrinu. "Ponovo e svuda biti pustinja, gospodaru?" "Tokovi voda ispunie se peskom. Usevi e biti zatrti i uniteni. Drvee e zatrpati velike pokretne dine. Peana smrt e se iriti dok... dok se iz ogoljene zemlje ne zauje tanani znak." "Kakav znak, gopspodaru?" "Znak koji e najaviti sledei ciklus, dolazak Stvaraoca, dolazak ai-Huluda." "Da li ete to biti vi, gospodaru?" "Da! Veliki peani crv Dine jo jednom e ustati iz dubina. Svekolika ova zemlja ponovo e biti domaja zaina i crva." "Ali ta e biti sa ljudima, moj gospodaru? Sa svim ljudima?" "Mnogi e skapati. Hranljive biljke i biljno rastinje ove zemlje bie sasueno. Bez hrane, skonae ivotinje koje daju meso." "Zar e svi biti gladni, gospodaru?" "Neishranjenost i stare bolesti harae zemljom i samo e najvri preiveti... najvri i najokrutniji." "Mora li do toga doi, gospodaru?" "Druge mogunosti su jo gore." "Uputite me u te druge mogunosti, gospodaru." "Sve u svoje vreme."

Dok je pri jutarnjoj svetlosti njihovog putovanja ka Onu koraao pored Bogocara, Moneo je mogao samo da prizna da je, odista, saznao koja su to druga zla. Za veinu pokornih itelja Carstva, priseti se Moneo, pouzdano znanje kojim je on raspolagao lei skriveno u Usmenim Predanjima, u mitovima i nesputanim priama koje raznose retki ludi proroci to iskrsnu na ovoj ili onoj planeti da sakupe kratkovene pristalice. Ali ja znam ta Ribogovornice ine. Isto tako, znao je za zle ljude koji su sedeli za stolom sladei se retkim poslasticama dok su posmatrali muenje svojih blinjih. Dok nisu dole Ribogovornice i krvlju izbrisale takve prizore. "Uivao sam u nainu na koji me je tvoja kerka promatrala", ponovo e Leto. "Uopte nije slutila da mi je bilo poznato da to radi." "Gospodaru, bojim se za nju! Moja je krv, moja..." "I moja, Moneo. Zar i ja nisam takoe Atreid? Bolje se boj za sebe." Moneo plaljivo prelete pogledom preko tela Bogocara. Znaci pojave Crva jo su bili isuvie prisutni. Moneo se osvrnu ka povorci iza njih i osmotri put kojim je trebalo proi. Nalazili su se na strmom spustu, a krivine su bile kratke i vodile kroz visoke zidove vetake kamene brane koja je opasavala Sarer. "Siona me ne vrea, Moneo." "Ali ona..." "Moneo! Ovde, u ovoj tajnovitoj kapsuli, nalazi se jedna od najveih tajni ivota. Biti iznenaen, doiveti neto, to je ono za im najvie udim." "Gospodaru, ja..." "Novo! Nije li to blistava, divna re?" "Ako vi tako kaete, gospodaru." Leto je morao da se priseti: Moneo je moje stvorenje. Ja sam ga stvorio. "Tvoje dete vredi za mene svaku cenu, Moneo. Ti osuuje njene sadruge, ali moda je meu njima onaj koga e voleti." Moneo uputi nevoljan pogled prema Dankanu Ajdahu koji je koraao sa straom. Ajdaho je posmatrao put pred njima tako pomno kao da pokuava da ispita svaki zavijutak pre no to stignu do njega. Nije mu se dopadalo ovo mesto okrueno

visokim zidovima sa kojih je moglo doi do napada. Ajdaho je noas poslao izviae tamo gore i Moneo je znao da se neki jo nalaze iznad njih, ali valjalo je savladati jo mnogo prepreka pre reke. A straara nije bilo dovoljno da se posvuda postave. "Osloniemo se na Slobodnjake", pokuavao je da ga umiri Moneo. "Slobodnjake?" Ajdahu se nije dopadalo ono to je uo o Muzejskim Slobodnjacima. "Bar mogu podii uzbunu ako primete uljeze", rekao je Moneo. "Video si se sa njima i zamolio ih da to uine?" "Svakako." Moneo se nije usudio da Ajdahu pomene Sionu. Bie za to vremena kasnije, ali Bogocar je upravo rekao neto to ga je uznemirilo. Da li je dolo do promene planova? Moneo ponovo obrati panju na Bogocara i upadljivo spusti glas. "Ljubav sa sadrugom, gospodaru? Ali rekli ste da Dankan..." "Rekao sam ljubav, ne parenje!" Moneo uzdrhta, setivi se kako je dolo do njegovog vlastitog parenja, rastavljanja od... Ne! Bolje da se ne prisea! Bilo je naklonosti, ak i prave ljubavi... kasnije, ali prvih dana... "Opet ti misli blude, Moneo." "Oprostite, gospodaru, ali uvek kada ponete da govorite o ljubavi..." "Misli da mene ne pohode nene misli?" "Nije to u pitanju, gospodaru ve..." "Onda misli da u meni nema seanja na ljubav i seks?" Kola krenue ka Moneu, primoravi ga da se ukloni, zaplaen blistavim licem gospodara Leta. "Gospodaru, molim vas..." "Ovo telo moda nikada nije upoznalo takve nenosti, ali sva seanja pripadaju meni!" Moneo je mogao da uoi sve jae znake pojave Crva u telu Bogocara: bilo je nemogue prevideti ih.

U smrtnoj sam opasnosti. Svi smo. Moneo posta svestan svakog zvuka u svojoj blizini, kripanja Carskih Kola i tihog razgovora iz pratnje, bata stopala po putu. Iz Bogocara se sve vie irio miris cimeta. Vazduh izmeu nadnetih litica jo uvek je sadrao jutarnju sveinu, dok je sa reke dopirala vlaga. Da li je to vlaga izazivala Crva? "Sluaj me, Moneo, kao da ti ivot od toga zavisi." "Da, gospodaru", proapta Moneo, znajui da mu ivot stvarno zavisi od panje kojom e sada ne samo sluati ve i osmatrati. "Deo mene zauvek prebiva ispod tla bez misli", ree Leto. "Taj deo reaguje. ini stvari ne vodei rauna o saznanju ili logici." Moneo klimnu, panje usredsreene na lice Bogocara. Da li e mu se oi zacakliti? "Primoran sam da stojim po strani i posmatram takve stvari - nita vie", ree Leto. "Jedna takva reakcija moe te stajati glave. Izbor nije moj. uje li me?" "ujem, gospodaru", proaputa Moneo. "Kada do toga doe nema ni govora o bilo kakvom izboru! Prihvata ga, samo ga prihvata. Nikada ga nee razumeti ili dokuiti. ta kae na to?" "Bojim se nepoznatog, gospodaru." "Ali ja ga se ne bojim. Reci mi zato?" Moneo je oekivao ovakvu krizu, i sada kada je nastupila, gotovo da ju je pozdravio. Zagledao se u Bogocara dok mu je um grozniavo radio. "To je zbog vaih seanja, gospodaru." "Da?" Znai, odgovor nije bio potpun. Moneo poe da objanjava: "Vi vidite sve to mi znamo... sve to je nekada bilo - nepoznato! Iznenaenje za vas... iznenaenje mora biti neto novo to saznajete." Dok je govorio Moneo shvati da je stavio odbrambeni znak na neto to je trebalo da bude goli iskaz, ali Bogocar se samo nasmei. "Za takvu mudrost moram te nagraditi, Moneo. Poeli neto!" Iznenadno olakanje samo je otvorilo put novim strahovima. "Da li bih mogao da vratim Sionu u Citadelu?" "To bi me primoralo da je ranije podvrgnem proveri."

"Moram je odvojiti od sadruga, gospodaru." "Dobro." "Gospodar je velikoduan." "Sebian sam." Bogocar tada odvrati panju od Monea i zauta. Osmotrivi lankovito telo, Moneo primeti da su se znaci koji nagovetavaju pojavu Crva malo povukli. Sve je na kraju dobro ispalo. Zatim se seti Slobodnjaka i njihove molbe i strah se vrati. Greka. Oni e ga samo opet izazvati. Zato sam im rekao da mogu izneti svoju molbu. Slobodnjaci e ekati tamo napred, postrojeni s ove strane reke maui svojim glupim papirima. Moneo je utke koraao. Zebnja je u njemu rasla sa svakim korakom.

15. Ovuda duva pesak; onuda duva pesak. Onde bogat ovek eka; ovde ja ekam.

'Glas ai-Huluda iz Usmenih Predanja'

Izvetaj sestre enoeh meu njenim papirima posle smrti: Izostavljajui ove rei iz mog izvetaja i odlaui ih na tajno mesto kako bi mogle biti pronaene poto mene vie ne bude, potujem istovremeno dogme Bene Geserita i zapovesti gospodara Leta. Jer, gospodar Leto mi bee rekao: "Vratie se svojim pretpostavljenima sa mojom porukom, ali ove rei za zada ne obelodanjuj. Ako ne poslua moj gnev e pasti na Sestrinstvo." A asna majka Sjaksa me je upozorila pre no to sam pola: "Ne sme uiniti nita zbog ega bi nas obasuo gnevom." Dak sam hitala pred gospodara Leta na tom kratkom putovanju koje sam ve pominjala, setih se da ga upitam da li postoji slinost izmeu njega i neke asne majke. Rekoh:

"Gospodaru, poznato mi je kako jednoj asnoj majci polazi za rukom da dopre do seanja predaka, bilo svojih ili tuih. Kako vi to postiete?" "To je plod ustrojstva nae genetske istorije i delovanja zaina. Moja sestra bliznakinja Ganima i ja probudili smo se u utrobi i potom sve do roenja razvijali u prisustvu naih predakih seanja." "Gospodaru... Sestrinstvo uobiava da takve osobe naziva izrodima." "U pravu je", odgovorio je gospodar Leto. "Broj predaka moe biti ogroman. A ko pre samog dogaaja moe rei koja sila e zapovedati jednom takvom hordom dobro ili zlo?" "Gospodaru, kako ste vi uspeli da savladate takvu jednu silu?" "Nisam je savladao", rekao je gospodar Leto. "I Gani i mene spasla je postojanost faraonskog modela. Da li vam je poznat taj model, sestro enoeh?" "Mi iz Sestrinstva smo dobro upuene u istoriju, gospodaru." "Tako je, ali ne mislite o ovome na isti nain kao ja", primetio je gospodar Leto. "Ja govorim o bolesti vladanja to je zahvatila Grke koji su je, pak, preneli Riimljanima, a ovi njome zarazili sve i sva, tako da nikada nije potpuno pobeena." "Da li to moj gospodar govori u zagonetkama?" "Ne. Ja mrzim sve to ali spaslo nas je. Gani i ja smo stvorili moan unutranji savez sa precima, sledbenicima faraonskog modela. Pomogli su nam da stvorimo jedan izmeani identitet u toj dugo uspavanoj gomili." "Od toga postajem uznemirena, gospodaru." "I treba." "Zato mi to sada kazujete, gospodaru? Nikada ranije niste ni jednoj od nas odgovorili na neko slino pitanje, bar ja za tako neto ne znam." "Zato to si paljiv slualac, sestro enoeh, i zato to te nikada vie neu videti." Gospodar Leto mi je saoptio sve te udne stvari, a zatim me upitao: "Zato me nisi pitala nita o onome to Sestrinstvo naziva mojom ludakom tiranijom?" Ohrabrena njegovom predusretljivou, usudih se da prozborim: "Znamo da ste izvrili neka okrutna smaknua, gospodaru. To nas sputava."

Gospodar Leto tada uini neto udno. Zaklopio je oi dok smo se kretali i rekao: "Poto znam da si obuena da tano upamti sve to uje, govoriu ti sada, sestro enoeh, kao da si stranica u jednom od mojih dnevnika. Dobro uvaj ove rei, jer ne elim da se izgube." Uveravam Sestrinstvo da su rei koje slede upravo one koje je tada izgovorio gospadar Leto: "Sada kada vie nisam svesno prisutan ovde meu vama, kada obitavam samo kao zastraujua prilika pustinje, uveren sam da e mnogi ljudi smatrati da sam bio tiranin. Pravilno. I ponaao sam se kao tiranin. Tiranin - niti potpuno ljudsko bie, niti ludak, samo tiranin. Ali ak i obini tirani poseduju pobude i oseanja pored onih koje im obino pripisuju nemarni istoriari, a oni e o meni misliti kao o velikom tiraninu. Zavetau, stoga, svoja seanja i pobude kako ih istorija ne bi odve izobliila. Istorija ima naina da neke osobine uvea, a druge, opet, omalovai. Ljudi e pokuati da me razumeju i da me postave u svoje okvire. Tragae za istinom. Ali u istini je uvek sadrana dvoznanost rei kojima se ona izraava. Neete me razumeti. to se vie budete trudili to u postajati udaljeniji, dok na kraju ne ieznem u veni mit - i postanem konano ivi Bog. U tome je stvar. Ja nisam voa, nisam ak ni vodi. Ve Bog. Upamtite to. Ja se po tome razlikujem od voa i vodia. Bogovi ne snose odgovornost ni za ta drugo sem za postanje. Bogovi sve prihvataju, i na taj nain ne prihvataju nita. Bogovi moraju biti prepoznatljivi, a da ipak ostanu nepoznati. Bogovima nije potreban duhovni svet. Moji duhovi prebivaju u meni i odazivaju se i na moje najtie pozive. Podeliu s vama, jer mi se tako hoe, ono to sam nauio o njima i kroz njih. Oni su moja istina. uvajte se te istine, nene sestre. Mada mnogi tragaju za njom, istina moe biti opasna po onoga ko je trai. Mnogo je lake pronai i poverovati u mitove i umirujue lai. Ako pronaete istinu, ak i neku privremenu, ona moe zahtevati da preduzmete bolne promene. Sakrijte svoje istine meu rei. Tada e vas tititi njihova prirodna dvoznanost. Mnogo je lake prihvatiti re nego otre delfske ubode nagovetaja bez rei. Pomou rei moete u horu uzviknuti: 'Zato nas neko nije upozorio?' Ali ja vas jesam upozorio. Upozorio sam vas primerom, ne reima.

Neumitno ima vie nego dovoljno rei. ak i sada ih beleite u svom udesnom seanju. A jednog dana, kada budu otkriveni moji dnevnici - jo rei. Upozoravam vas da je za vas opasno to to itate moje rei. Nemi pokret uasnih dagaaja lei tik ispod povrine. Budite gluvi. Nije vam potrebno da ujete, ili, ako ve ujete, nije potrebno da se seate. Kako blaeno deluje zaborav. I istovremeno, kako pogubno! Rei kao to su moje ve dugo su poznate po svojoj tajnoj moi. Postoji tajno znanje ovde kojim se moe vladati zaboravnikom. Moje istine sainjavaju sutinu mitova i lai na koje su se tirani uvek oslanjali kako bi podreivali mase svojim sebinim zamislima. Shvatate? Sve ovo delim sa vama, ak i najveu tajnu svih vremena, tajnu kojom sam sazdao ivot. Otkrivam je pred vama reima: Jedina postojana prolost lei nema u vama." Tada Bogocar zauta. Usudih se da upitam: "Da li su to sve rei koje je moj gospodar eleo da sauvam?" "To su te rei", rekao je Bogocar i uinilo mi se da je bio umoran, obeshrabren. Liio mi je na nekoga ko je upravo sastavio testament. Setih se da je pomenuo kako me nikada vie nee videti. Bila sam uplaena, ali zahvaljujem se uiteljima to se strah nijednog asa nije ogledao u mom glasu. "Gospodaru Leto", upitala sam, "ti dnevnici o kojima govorite - za koga ih piete?" "Za potomstvo kroz mnogo hiljada godina. Ja u sebi nosim te daleke itaoce; sestro enoeh. Mislim o njima kao o dalekim roacima, radoznalim da saznaju neto o svojoj porodici. Oni ele da otkriju drame koje samo ja mogu ispriati. ele da ostvare line veze sa svojim ivotima. Oni ele znaenja, istinu!" "Ali vi nas upozoravate protiv istine, gospodaru", rekla sam. "Tako je! Svekolika istorija je dodatno orue u mojim rukama. Ohhh, sakupio sam ja sve te prolosti i posedujem svaku injenicu - ali injenice su moje i mogu ih koristiti po svojoj volji; ak i kad ih koristim neizmenjene, ipak ih menjam. O emu ti sada govorim? ta je to dnevnik, letopis? Rei." Gospodar Leto ponovo uuta. Ocenila sam vanost onoga to je rekao, uporedila to sa upozorenjima asne majke Sjakse i sa onim to mi je Bogocar ranije saoptio. Kazao je da sam njegova glasnica, te sam se stoga oseala zatienom i smatrala da se mogu odvaiti i na ono to drugi ne bi smeli. Stoga rekoh: "Gospodaru Leto, kazali ste da me vie neete videti. Znai li to da ete uskoro umreti?"

Kunem se ovde u svom zapisu o tom dogaaju da se gospodar Leto nasmejao! Zatim je rekao: "Ne, nena sestro, ti si ta koja e umreti. Ti nee doiveti da postane asna majka. Neka te ovo ne rastui jer svojim prisustvom ovde danas, prenoenjem moje poruke Sestrinstvu i uvanjem mojih tajnih rei, dobie mnogo vii status. Upravo postaje nerazdvojni deo moga mita. Nai daleki roaci molie ti se zato to si imala veze sa mnom." Gospodar Leto se ponovo nasmejao, ali taj smeh je sada bio nean i topao. Teko mi je da sa tanou koja se oekuje od mene zabeleim sve to u ovakvom izvetaju, ali u trenutku kada mi je gospodar Leto uputio te uasne rei osetila sam duboku sponu prijateljstva sa njim, kao da je neka fizika stvar izrasla meu nama, povezujui nas na nain koji se ne moe u potpunosti opisati reima. Tek u trenutku tog iskustva shvatila sam ta je podrazumevao pod nemom istinom. To se zbilo, ali to ipak ne mogu opisati.

'Opaska arhivara' Zbog dogadaja koji su se zbili u meuvremenu, otkrie ovog privatnog zapisa sada je samo neto malo vie od istorijske fusnote, zanimljive jer sadri jedno od najranijih pominjanja tajnih dnevnika Bogocara. Oni koji ele da podrobnije istrae ovu fusnotu neka u arhivskom katalogu pogledaju pod sledeim odrednicama: enoeh, Sveta sestra Kvintimius Vajolet; enoehin izvetaj; Nepodnoenje melana; Medicinski vidovi. (Fusnota. Sestra Kvntinus Vajolet enoeh umrla je u pedeset treoj godini svog sestrovanja, a uzrok smrti je pripisan neotpornosti prema melanu za vreme pokuaja da postigne status asne majke.)

16. Na predak, Asur-nasir-apli, poznat kao najokrutniji od okrutnih, doepao se prestola pogubivi vlastitog oca i time zapoeo vladavinu maa. Izmeu ostalog, osvojio je i oblast jezera Urumija, to mu je otvorilo put za Komagenu i Kabir. Njegovom sinu plaali su danak uiti, Tir, Sidon, Gebel, pa ak i Jehu, sin Omrijev, ije je ime sejalo uas meu hiljadama. Osvajanja koja je zapoeo Asur-nasir-apli unela su oruje u Medin, a kasnije u Izrailj, Damask, Edom, Arpad, Vavilom i Umlias. Da li se iko danas sea tih imena i mesta? Dao sam vam dovoljno tragova: Pokuajte da odredite naziv planete.

'Ukradeni dnevnici'

Vazduh je mirovao u dnu isklesanog useka carskog puta koji je vodio nadole do ravnog prilaza mostu preko Ajdahove reke. Put je skretao nadesno, naputajui gromade stenja i zemlje sazdanih ljudskom rukom. Hodajui pored Carskih Kola, Moneo je ugledao poploanu traku koja je vodila preko uskog prevoja do luka od plastielika to je predstavljao most udaljen gotovo kilometar. Reka, i dalje duboko u ponoru, savijala je nadesno ka njemu, a zatim je tekla pravo preko mnogobrojnih kaskada prema udaljenoj strani Zabranjene ume gde su se granitni zidovi sputali gotovo do ivice vode. A tamo u predgraima Ona leali su vonjaci i bate iji su se plodovi koristili u prehrani grada. Posmatrajui udaljenu prugu reke vidljivu sa dela puta kojim je iao, Moneo je video da se vrh kanjona ve kupao u svetlosti, dok je voda i dalje tekla kroz senke samo ponegde naruene slabanim, srebrnastim svetlucanjem kaskada. Pravo ispred njega, put koji je vodio ka mostu bio je obasjan suncem, dok su se tamne senke erozivnih useka sa obe strane isticale poput strela koje oznaavaju pravi put. Izlazee sunce ve je bilo zagrejalo i sam put. Vazduh nad njim podrhtavao je upozoravajui na nadolazei dan. Biemo u bezbednom okrilju grada pre najvee vruine, pomisli Moneo. Hitro je koraao putem, umorno strpljiv kao i uvek kada bi dovde stigao, pogleda uprtog u daljinu; iekivao je da se pojave Muzejski Slobodnjaci s molbom. Znao je da e se pojaviti iza jednog od erozivnih useka, negde s one strane mosta. Tako se bio dogovorio s njima. Sada vie nije bilo naina da ih zaustavi. A kod Bogocara jo su bili vidljivi znakovi pojave Crva. Leto je uo Slobodnjake pre no to ih je iko iz pratnje bilo ugledao bilo uo. "uj!" viknu on. Moneo se pretvori u uho. Leto okrete telo na kolima, izdie prednji deo poluloptastog titnika i zagleda se napred. Moneo je dobro poznavao ovakvo njegovo ponaanje. ula Bogocara, koja su bila mnogo izotrenija od ula bilo kog iz pratnje, otkrila su ispred njih neki poremeaj. Slobodnjaci su poeli da se uspinju na put. Moneo se povue za jedan korak i udalji do same granice na kojoj mu je dunost nalagala da se nahodi. I sam ih tada zau. uli su se koraci po ljunku.

Iz useka se obe strane puta pojavie se prvi Slobodnjaci na ne vie od stotinu metara udaljenosti od carske pratnje. Dankan Ajdaho kliznu napred i zaustavi se korak iza Monea. "Jesu li to Slobodnjaci?" upita Ajdaho. "Da", odgovori Moneo ne skidajui oka sa Bogocara koji je spustio svoje masivno telo nazad na kola. Muzejski Slobodnjaci su se okupili na putu i skinuli ogrtae kako bi otkrili zagasito crvene tunike koje su nosili ispod njih. Moneu se ote kratak uzvik. Slobodnjaci su bili odeveni kao hadoasnici, u crnu odeu ispod ogrtaa jarkih boja. Oni iz prvih redova poeli su mahati smotuljcima papira u trenutku kada je itava skupina stala da se, pevajui i igrajui, pribliava carskoj povorci. "Molba, gospodaru", vikale su voe. "Sasluajte nau molbu!" "Dankane!" povika Leto. "Ukloni ih." im je njihov gospodar povikao Ribogovornice jurnue izmeu dvorana. Ajdaho ih uputi napred, te i sam stade trati prema skupini koja se pribliavala. Straa obrazova falangu sa Ajdahom na vrhu. Leto zalupi poluloptasti titnik kola, povea brzinu i stade da gromoglasno uzvikuje: "Sklonite se! Sklonite se!" Videvi straarke kako tre prema njima i kola kako ubrzavaju na Letov uzvik, Muzejski Slobodnjaci zauzee poloaj kao da e osloboditi prolaz po sredini puta. Moneo je morao da tri kako bi drao korak sa kolima. Panju su mu trenutno zaokupili koraci dvorana iza njega, ali je ipak uspeo da uoi prvu neoekivanu promenu u programu Slobodnjaka. Svi u isti mah prestae sa zapevanjem i odbacie hodoasnike ogrtae ispod kojih se pojavie crne uniforme istovetne sa onom koju je nosio Ajdaho. ta to rade? upita se Moneo. Jo dok je sebi postavljao to pitanje, Maneo vide kako se lica koja su mu se pribliavala rastau na nain osoben za Liceigrae. Svako od njih poprimalo je lik Dankana Ajdaha. "Liceigrai!" povika neko. ak je i Leto bio iznenaen pometnjom, batom stopala po putu i izvikivanjem nareenja dok su Ribogovornice obrazovale falangu. On jo vie ubrza kola, smanjujui razdaljinu izmeu sebe i strae. Zatim poe da zvoni na upozorenje i ukjui sirenu izoblienog zvuka. Neopisiva buka preplavi sve unaokolo, obezglavljujui ak i neke od Ribogovornica, koje su bile posebno obuavane za nju.

U tom trenutku, molioci su odbacili hadoasnike ogrtae i zapoeli su sa pribliavanjem. Lica su im hitno poprimila izgled Dankana Ajdaha. Leto zau vrisak: "Liceigrai!" Prepoznao je onog koji je to viknuo. Pisar u carskom raunovodstvu. Leta je sve to u prvi mah stalo da zabavlja. Straa i Liceigrai sukobie se. Krici i povici smenie zapevanje molilaca. Leto smesta prepoznade bojne zapovesti Tleilaksa. Povea gomila Ribogovornica okruila je crnu priliku njegovog Dankana. Straarke su posluale Letovo esto ponavljano uputstvo da tite svog zapovednika golu. Ali kako e ga razlikovati od ostalih? Leto gotovo zaustavi kola. Mogao je s leve strane da vidi Ribogovornice kako mau oamuivaima. Odblesci sunca odbijali su se sa noeva. Zatim usledi zujanje laserskih pitolja, zvuk koji je Letova baba jednom opisala kao 'najstraniji u naoj vaseljeni'. Prethodnica se oglasi novim promuklim povicima i urlicima. Leto stupi u akciju im se oglasi prvi laserski pitolj. On skrenu Carska Kola s puta nadesno, pree s tokova na suspenzore i jurnu vozilom poput bojnog ovna pravo meu zbijene Liceigrae koji su pokuavali da se probiju prema njegovom boku. Okrenuvi u malom luku, naleteo je na novu gomilu koja je nadirala s drugog kraja. Osetio je kako se tela razbijaju o plastielik i kako krv iklja na sve strane, da bi se potom opet spustio s puta u jedan od erozivnih useka. Smee rapave strane useka stadoe da promiu pored njega. On jurnu nagore i prelete preko renog kanjona do vrha istaknute stene pored carskog puta. Tu se zaustavi i okrenu, daleko izvan domaaja runih laserskih pitolja. Kakvo iznenaenje! Smeh protrese njegovo veliko telo. Pratilo ga je groktavo i drhtavo grenje, ali onda razdraganost polako poe da jenjava u njemu. Sa svog poloaja Leto je mogao da vidi most i poprite napada. Tela su leala jedna preko drugih svuda unaokolo, kao i u usecima sa strane. Prepoznao je sveane odore dvorana, uniforme Ribogovornica, okrvavljenu crnu odeu preruenih Liceigraa. Preiveli dvorani zbili su se u pozadini dok su se Ribogovornice uurbano kretale meu palima zadajui brze udarce noevima u svako telo kako bi se uverile da su napadai odista mrtvi. Leto prelete pogledom preko tog prizora traei crnu uniformu svog Dankana. Niko ko je stajao na nogama nije nosio nita slino. Niko! Leta obuze ogorenost. Ali odmah potom ugleda meu dvoranima skupinu straarki Ribogovornica kao i... i jednu nagu priliku. Nagu!

Bio je to njegov Dankan! Nag! Svakako! Dankan Ajdaho bez uniforme nije bio Liceigra. Ponovo ga spopade smeh. Na obe strane iznenaenja. Kakav ok to mora da je bio za napadae. Oigledno se nisu pripremili za ovakvu reakciju. Leto vrati kola na put, spusti tokove i otkotrlja se do mosta. Preao je most sa oseanjem dQja vu, svestan bezbrojnih mostova iz svog seanja koji su bili prelaeni da bi se sagledale posledice bitaka. Kada je preao most, Ajdaho se odvoji od strae i pritra mu, preskaui i izbegavajui tela. Leto zaustavi kola i zagleda se u nagog trkaa. Dankan ga podseti na grkog ratnika - glasonou koji hita svome zapovedniku da mu saopti ishod bitke. Taj saet prelet kroz istoriju gotovo oamuti Leta. Ajdaho se zanese pri zaustavljanju pored kola. Leto otvori poluloptasti titnik. "Liceigrai, prokleti bili" zadahta Ajdaho. Ni ne pokuavajui da prikrije koliko mu je sve to zabavno, Leto ga odmah upita: "ija je bila ideja da skine uniformu?" "Moja! Ali nisu mi dozvolile da se borim!" Moneo stie trei, praen skupinom straarki. Jedna od Ribogovornica dobaci Ajdahu straarski plavi ogrta, viknuvi: "Pokuavamo da na nekom leu naemo neoteenu uniformu". "Svoju sam strgao", objasni Ajdaho. "Da li je koji Liceigra pobegao?" zapita Moneo. "Nijedan", ree Ajdaho. "Priznajem da su vae ene dobri borci, ali zato mi nisu dozvolile da..." "Jer im je naloeno da te zatite", ree Leto. "Uvek tite najvrednijeg..." "etiri su poginule izvlaei me odande", primeti bolno Ajdaho. "Sve u svemu, izgubili smo vie od trideset ljudi, gospodaru", ree Moneo. "Jo prebrojavamo." "Koliko je bilo Liceigraa?" upita Leto. "ini se da ih je bilo ak pedesetak, gospodaru", ree Moneo, tihim glasom i pometenog izraza lica. Leto se zakikota. "Zato se smeje?" upita Ajdaho. "Vie od trideset naih..."

"Tleilaksi su se pokazali tako nevinim", ree Leto. "Zar ne shvata da bi pre samo nekih pet stotina godina bili daleko uspeniji i daleko opasniji. A vidi sada kakvoj glupoj maskeradi pribegavaju. I da ne predvide tvoj velianstveni potez!" "Imali su laserske pitolje", ree Ajdaho. Leto izvi svoje ogromne prednje segmente i pokaza prema rupi spaljenoj u krovnom delu, gotovo na samoj sredini kola. Rubovi rupe bili su rastopljeni i spreni. "Pogodili su jo nekoliko mesta ispod", ree Leto. "Sreom nisu otetili nijedan suspenzor, niti toak." Ajdaho je pomno posmatrao rupu u krovnom delu, primetivi da se prua u pravcu Letovog tela. "Zar te nije pogodio?" upita on. "Oh, jeste", ree Leto. "Jesi li povreen?" "Imun sam na laserske pitolje", slaga Leto. "im budemo imali vremena, pokazau ti." "Ali ja nisam imun", primeti Ajdaho. "A ni tvoja straa. Svako od nas trebalo bi da nosi zatitni pojas." "titnici su zabranjeni u celom Carstvu", ree Leto. "Noenje titnika predstavlja teak prestup." "Pitanje titnika", usudi se da kae Moneo. Ajdaho pomisli da je Moneo traio objanjenje za titnike, te ree: "Pojasevi stvaraju polje sile koje odbija svaki predmet to pri opasnoj brzini pokuava da ga probije. Ali imaju jednu veliku manu. Ako se polje sile sudari sa laserskim zrakom, eksplozija koja iz toga proizie moe da se meri jedino sa eksplozijom neke velike hidrogenske bombe. Napada i napadnuti stradaju zajedno." Moneo je samo posmatrao Ajdaha, koji odsutno klimnnu. "Shvatam zato su zabranjeni", ree Ajdaho. "Pretpostavljam da je Velika Konvencija protiv atomika jo na snazi i da je delotvorna." "Deluje jo bolje od kada smo pokupili sve porodine atomike i sklonili ih na sigurno", ree Leto. "Ali sada nemamo vremena za priu." "Moemo o ovome", ree Ajdaho, "Opasno je etati se ovako po otvorenom. Trebalo bi..."

"To je tradicija i nastaviemo s njom", ree Leto. Moneo se nagnu ka Ajdahu. "Smeta gospodaru, Letu", ree on. "Ali..." "Zar nisi razmiljao o tome koliko je lake nadgledati ljude u pokretu?" upita Moneo. Ajdaho se trgnu i zagleda u Moneove oi s iznenadnim bleskom razumevanja. Leto ului priliku da pone sa izdavanjem nareenja. "Moneo, pobrini se da iza nas ne ostane nikakav trag bitke, nikakva mrlja krvi, nikakvo strgnuto pare tkanine - nita." "Da, gospodaru." Ajdaho se okrenu kada zau ljude koji stadoe da se guraju oko njih, i vide da su svi preiveli, ak i ranjenici sa zavojima za prvu pomo, prili da uju razgovor. "ujte svi vi", ree Leto, obraajui se gomili oko kola. "Ni rei o ovome. Neka se Tleilaksi malo brinu." Zatim pogleda Ajdaha. "Dankane, kako su ti Liceigrai dospeli u oblast gde je samo mojim Muzejskim Slobodnjacima dozvoljeno da se kreu?" Ajdaho nevoljno pogleda Monea. "To je moja greka, gospodaru", ree Moneo: "Ja sam bio taj koji je dozvolio Slobodnjacima da vam iznesu svoju molbu. ak sam i Dankana Ajdaha uverio da e sa njima biti sve u redu." "Priseam se da si pomenuo molbu", ree Leto. "Mislio sam da bi vas to moglo zabaviti, gospodaru." "Molbe me ne zabavljaju, one su mi dosadne. A naroito su mi dosadne molbe ljudi ija je jedina svrha postojanja u mom poretku stvari da uvaju drevne oblike." "Gospodaru, koliko puta ste rekli da vam je dosadno na ovim putovanjima za..." "Ali ja nisam ovde da se brinem o dosadi drugih!" "Gospodaru?" "Muzejski Slobodnjaci ne razumeju stare obiaje. Sposobni su samo za povrne i rutinske stvari. Svakako, to im je dosadilo i u svojim molbama veito trae

da se uvedu promene. To je ono to mi je dosadilo. Neu dozvoliti nikakve promene. A sada, reci mi, od koga si saznao za molbu?" "Od samih Slobodnjaka", ree Moneo." Jedna dele..." On zastade i namrti se. "Da li si poznavao lanove delegacije?" "Svakako, gospodaru. Inae ne..." "Mrtvi su", ree Ajdaho. Moneo ga pogleda ne shvatajui. "Ljudi koje si znao ubijeni su i zamenjeni Liceigraima, mimiarima", ree Ajdaho. "Bio sam nemaran", ree Leto. "Trebalo je sve da vas pouim o tome kako da razlikujete Liceigrae. Popraviemo to sada, kada su ve postali glupavo odvani." "Zato su toliko odvani?" zapita Ajdaho. "Moda ele da nam odvrate panju od neeg drugog", ree Moneo. Leto se nasmei Moneu. I pored toga to je upravnik bio lino ugroen, um mu nije zatajio. Izneverio je svog gospodara zamenivi mimiare, Liceigrae, za poznate Slobodnjake. Sada je Moneo oseao da mu daljnja sluba moe ovisiti o onim sposobnostima zbog kojih ga je Bogocar prvobitno i izabrao. "Imamo vremena da se pripremimo", ree Leto. "Od ega da nam odvrate panju?" upita Ajdaho. "Od neke druge urote u koju su umeani", odgovori Leto. "Misle da u ih okrutno kazniti za ovo, ali jezgro Tleilaksa je bezbedno zbog tebe, Dankane." "Nisu oekivali da e ovde promaiti", ree Ajdaho. "Ali bili su i te kako spremni i na tu mogunost", ree Moneo. "Veruju da ih neu unititi, jer uvaju prvobitne elije Dankana Ajdaha", ree Leto. "Razume li sada, Dankane?" "Da li su u pravu?" upita Ajdaho. "Pogrean im je pristup", ree Leto. On se ponovo obrati Moneu. "S nama u On ne sme ui ni najmanji znak onoga to se ovde odigralo. Nove uniforme, nove straarke treba da zamene mrtve i ranjene... sve da bude kao to je maloas bilo." "Ima mrtvih i meu naim dvoranima, gospodaru," ree Moneo.

"Zamenite ih". Moneo se pokloni. "Da, gospodaru." "I nabavite mi novi krovni deo za kola!" "Kao to gospodar nareuje." Leto vrati kola za nekoliko koraka unazad, okrenu ih i usmeri prema mostu, pozvavi Ajdaha. "Dankane, ti e me pratiti." U poetku lagano, oseajui protivljenje pri svakom pokretu, Ajdaho napusti Monea i ostale, pa ubrza korak, i stie do otvorene kupole kola te nastavi da koraa posmatrajui Leta koji je bio unutra. "ta te mui, Dankane?" upita Leto. "Da li stvarno misli o meni kao o svom Dankanu?" "Svakako, isto onako kao to ti misli o meni kao o svom Letu." "Zato nisi znao da se sprema napad?" "Pomou svoje toliko hvaljene moi predskazanja?" "Da!" "Liceigrai mi ve dugo nisu privlaili panju", ree jednostavno Leto. "Pretpostavljam da se to sada izmenilo." "Ne ba mnogo." "Zato ne?" "Jer je Moneo bio u pravu. Neu dozvoliti da mi odvrate panju." "Da li su mogli da te ubiju?" "Mogunost je oigledna. Zna, Dankane, malo njih razume kakva e nesrea skonati moj ivot." "ta to Tleilaksi kuvaju?" "Zamku, ini mi se. Slatku zamku. Dali su mi znak, Dankane." "Kakav znak?" "Javljaju se nove oajnike pobude koje deluju na neke moje podanike."

Napustili su most i poeli da se penju ka mestu na vrhu stene, gde se Leto zaustavi. Ajdaho je koraao uzbuen i tih. Na vrhu, Leto podie pogled iznad udaljenih stena i zagleda se u goleti Sarera. Iza mosta, na mestu napada, nastavljale su se jadikovke onih iz pratnje koji su izgubili nekog dragog. Svojim izotrenim sluhom Leto je bio u stanju da izdvoji Moneov glas koji ih je upozoravao da je vreme za alost, imajui u vidu situaciju, ogranieno. U Citadeli imaju jo onih koji su im dragi, a i dobro im je poznat gnev Bogocara. Suze e nastati, a osmesi se vratiti na njihova lica dok stignemo do Ona, pomisli Leto. Misle da ih prezirem! Da li je to uopte i vano? Ovo je samo kratkotrajna neprijatnost meu kratkoumnim stvorenjima. Umirio ga je pogled na pustinju. Sa ovoga mesta nije mogao da vidi reku u kanjonu, sem ako bi se okrenuo za sto osamdeset stepeni prema svetkovinskom gradu. Dankan je obzirno utao pored kola. Skrenuvi pogled malo ulevo, Leto je mogao da vidi ivicu Zabranjene ume. Spram tog prizora zelenog predela, u seanju mu se iznenada Sarer zgusnu u siuan, nitavan ostatak pustinje koja je nekada prekrivala celu planetu i bila toliko mona da su je se svi pribojavali, ak i divlji Slabodnjaci koji su njome danonono tumarali. Tu je sad reka, pomisli Leto. Ako se okrenem videu ono to sam stvorio. Vetaka klisura kroz koju je silovito tekla Ajdahova reka predstavljala je samo produetak pukotine koju je Pol Muad'Dib probio kroz visoki zatitni zid kako bi stvorio prolaz za svoje legije to su jahale na crvima. Tamo gde je sada tekla reka, Muad'Dib je silovito poveo Slobodnjake iz praine nanesene koriolisovskim olujama... u istoriju... i u ovo. Leto u poznate Moneove korake, koji su najavljivali upravnikov dolazak na vrh stene. Moneo se zaustavi pored Ajdaha i nakratko ostade bez rei u nastojanju da povrati dah. "Za koliko emo moi da nastavimo put?" upita ga Ajdaho. Moneo mu mahnu da uti i obrati se Letu. "Gospodaru, primili smo poruku iz Ona. Bene Geserit upozorava da e vas Tleilaksi napasti pre mosta." Ajdaho frknu. "Nisu li malo okasnile?" "Nisu one krive", ree Moneo. "Kapetan strae Ribogovornica nije htela da im poveruje."

Ostali lanovi Letove pratnje poee, takoe, da se pojavljuju na vrhu stene. Neki su izgledali kao opinjeni, jo u oku. Ribogovornice su se urno kretale meu njima, nareujui im da poprave raspoloenje. "Ukloni strau iz ambasade Bene Geserita", ree Leto. "Poalji im poruku. Reci im da u ih ipak primiti poslednje, ali da se ne plae zbog toga. Reci im da e polednji biti prvi." "A Tleilaksi?" upita Ajdaho. Leto je bio okrenut Moneu. "Da, Tleilaksi. Poslaemo im znak." "Da, gospodaru?" "Kada to budem naredio, a nikako pre toga; ambasadora Tleilaksa javno ete iibati i proterati." "Gospodaru!" "Ne slae se?" "Ako ovo treba da ostane tajna", Moneo baci pogled preko ramena, "kako ete onda objasniti ibanje?" "Neemo objanjavati." "Neemo pruiti ba nikakvo objanjenje?" "Neemo." "Ali, gospodaru, govorkanje i glasine koje e..." "Moneo, to je moja reakcija na ovo! Neka osete podzemni deo mene koji ini stvari ne oslanjajui se na moje znanje, jer mu nikakvo znanje nije potrebno." "To e izazvati veliki strah, gospodaru." Ajdahu se ote osoran smeh. On zakorai izmeu Monea i kola. "To je prava milost za ambasadora! Bilo je vladara koji bi tu budalu pekli na tihoj vatri." Moneo pokua da razgovara sa Letom preko Ajdahovog ramena. "Ali gospodaru, takav postupak bie Tleilaksima potvrda da ste bili napadnuti." "Oni to ve znaju", ree Leto, "Ali nee eleti da priaju o tome." "A kada se nijedan napada ne vrati..." umea se Ajdaho. "Razume li, Moneo?" upita Leto. "Kada umariramo u On, oigledno i bez i najmanje ogrebotine, Tleilaksi e shvatiti da su pretrpeli potpuni neuspeh."

Moneo pree pogledom preko Ribogovornica i dvorana koji su opinjeni sluali ovaj razgovor. Retko su bili u prilici da uju tako otvorenu raspravu izmeu Bogocara i njegovih najbliih pomonika. "Kada e moj gospodar dati znak da se kazni ambasador?" upita Moneo. "Za vreme audijencije." Leto zau toptere, ugleda odblesak svetlosti na njihovim krilima i rotorima a kada se usredsredi primeti i novi krovni deo za svoja kola kako visi ispod jednog od njih." "Pobrini se da ovaj oteeni krovni deo bude vraen u Citadelu i popravljen", ree Leto, i dalje zagledan u toptere koji su se pribliavali. "Ako neko bude postavljao pitanja reci majstorima da odgovore kako je to uobiajen postupak kada pesak noen vetrom ozbiljno oteti krovni deo kola." Moneo uzdahnu. "Da, gospodaru. Bie uinjeno kako nareujete." "Hajde, Moneo, razvedri se", ree Leto. "Budi uz mene kada nastavimo put." Okrenuvi se Ajdahu, Leto ree: "Uzmi nekoliko straarki i poi napred." "Misli li da nas eka jo jedan napad?" upita uznemireno Ajdaho. "Ne, ali to e zaposliti straarke. I nabavi novu uniformu. Ne elim da nosi neto to bi zapazili prljavi Tleilaksi." Ajdaho se posluno udalji. Leto dade Moneu znak da pride blie, blie. Kada se Moneo nagnu do kola, i primaknu lice na metar od Letovog, ovaj sputi glas i ree: "Evo posebnog uputstva za tebe, Moneo." "Gospodaru, dobro znam da je trebalo da posumnjam da e Lice..." "Kakvi Liceigrai! To je uputstvo za tvoju ker." "Sionu? ta bi ona mogla..." "Reci joj ovo: ona je prisenak one sile u meni koja deluje bez potrebe za znanjem. Zbog nje se seam kako je to biti ljudsko bie... i voleti." Moneo je zurio u Leta, ne shvatajui. "Jednostavno joj prenesi tu poruku", ree Leto. "Nemoj se truditi da je razume. Samo joj jednostavno saopti moje rei." Moneo se povue. "Kako moj gospodar zapovedi."

Leto zatvori kupolasti titnik; itav gornji deo sada je predstavljao jedinstvenu celinu i posada toptera koji su se pribliavali lako ga je mogla zameniti. Moneo se okrete i osmotri ljude koji su ekali na zaravnatoj povrini vrha stene. Tada primeti neto to ranije nije video neto to u optoj pometnji neki jo nisu stigli da uklone. Pojedini dvorani posedovali su osetijive ureaje za poboljanje sluha. Prislukivali su. Ta vrsta ureaja mogla je da stigne samo sa Iksa. Upozoriu Dankana i strau, pomisli Moneo. Zbog neega mu se ovo otkrie uini kao nagovetaj truljenja. Kako su mogli da zabrane takve stvari kada veina dvorana i Ribogovornica ili znaju ili podozrevaju da Bogocar trguje sa Iksom da bi i sam dobio zabranjene maine?

17. Poinjem da mrzim vodu. Koa peane pastrmke koja omoguuje preobraaj poprimila je osetijivost crva. Moneo i mnoge straarke znaju za tu moju odbojnost. Samo Moneo nasluuje istinu: da to predstavlja vano znamenje. Oseam svoj kraj u tome, ali ne tako brzo kako to bi to izgledalo po Moneovom uverenju, premda, s obzirom na moj vek, ipak dovoljno brzo. Peane pastrmke motale su se oko vode u vreme Dine, i to je bio problem u ranim danima nae simbioze. A onda je moja velika snaga volje zauzdala taj poriv, sve dok nismo postigli ravnoteu. Sada moram da izbegavam vodu jer nema vie nijedne peane pastrmke; tu samo poluusnula stvorenja moje koe. Bez peane pastrmke koja bi ovaj svet ponovo pretvorila u pustinju, ai-Hulud se nee ponovo pojaviti. Peani crv ne moe se razviti dok se zemlja ne sasui. Ja sam im jedina nada.

'Ukradeni dnevnici'

Bila je ve sredina popodneva kada je carska svita sila niz poslednju padinu i ula u svetkovinski grad. Gomile su ispunile ulice da ih pozdrave, dok su ih zbijeni redovi gorostasnih Ribogovornica u zelenim atreidskim uniformama gurale unazad, drei prekrtene i povezane tapove za oamuivanje. Kada se carska povorka pribliila, urnebesni povici razlegoe se iz gomile. Tada i same straarke Ribogovornice zapevae: "Siajnok! Siajnok! Siajnok!" Odjekujui pozadi i napred meu visokim zgradama taj napev je imao neobino dejstvo na gomilu koja nije bila upuena u njegovo znaenje. Tada tiina

pree preko mase na avenijama, dok su straarke i dalje pevale. Ljudi su sa strahapotovanjem zurili u ene naoruane tapovima za oamuivanje koje su obezbeivale carev prolazak, ene koje su pevale i netremice gledale u lice svog gospodara kako prolazi. Ajdaho je koraajui sa uvarkama Ribogovornicama iza Carskih Kola po prvi put uo taj napev. Osetio je kako mu se die kosa na glavi. Maneo je koraao pored kola; ne gledajui ni levo ni desno. Jednom davno pitao je Leta ta znai ta re. "Dopustio sam Ribogovornicama samo jedan obred", rekao je tada Leto. Nalazili su se u odaji za audijencije Bogocara, ispod sredinjeg trga Ona. Moneo je bio premoren posle dugog dana tokom koga je upravljao rekom dostojanstvenika koji su prenatrpali grad zbog desetogodinje svetkovine. "Kakve veze ima ovaj napev s tim, gospodaru?" "Obred se zove Siajnok - Letov pir. Sastoji se u oboavanju moje linosti u mom prisustvu." "Je li to drevni obred?" "Upranjavao se meu Slobodnjacima dok jo nisu postali Slobodnjaci. A kljuevi za svetkovinske tajne otili su u grob sa starima. Samo ih se ja danas seam. Obnovio sam svetkovinu prema vlastitom liku i za svoje ciljeve." Znai da Muzejski Slobodnjaci ne upranjavaju ovaj obred?" Nikada. On je moj i samo moj. Polaem veno pravo na njega jer ja sam sam taj obred." "udna je ta re, gospodaru. Nikada nisam uo neku slinu." "Ima mnogo znaenja, Moneo. Ako ti ih otkrijem, hoe li uvati tajnu?" "Sve to moj gospodar naredi!" "Nikada ne podeli ovo to e saznati ni sa kim. Takoe, nemoj otkriti ni samim Ribogovornicama ono to u ti sada rei." "Kunem se, gospodaru." "Dobro. Siajnok znai odavanje poasti onome ko iskreno zbori. Ona oznaava seanje na stvari koje su iskreno izreene." "Ali, gospodaru, zar iskrenost u stvari ne znai da onaj koji govori veruje... da poseduje veru u ono to je reeno?"

"Da, ali Siajnok takoe sadri zamisao svetlosti poput one koja otkriva stvarnost. Nastavlja da isijava svetlost na ono to vidi." "Stvarnost... to je u velikoj meri dvoznana re, gospodaru." "Zaista! Ali Siajnok se tako ne upotrebljava za vrenje, jer stvarnost - ili verovanje da poznaje stvanost, to je isto - uvek izaziva vrenje u vaseljeni." "I sve to je sadrano samo u jednoj jedinoj rei, gospodaru?" "I jo vie! Siajnok takoe sadri poziv na molitvu i ime anela zapisniara, Sihaje, ija je dunost da ispituje novoumrle." "To je veliki teret za jednu re, gospodaru." "Rei mogu poneti svaki teret koji poelimo. Potrebna je samo saglasnost i tradicija na kojoj bi se gradile." "Zato ovo ne smem pominjati pred Ribogovornicama, gospodaru?" "Jer se ta re uva samo za njih. Vrea ih ako je otkrijem nekom mukarcu". Dok je koraao pored Carskih Kola prema svetkovinskom gradu, Moneove usne stisnue se u tanku crtu kada se ovoga prisetio. Mnogo puta otada uo je Ribogovornice kakao pevaju Bogocaru u njegovom prisustvu. ak je udnoj rei dodao neka svoja znaenja. Ona oznaava tajanstveno i presti. Mo. Ona priziva doputanje za delovanje u ime Boga. "Siajnok! Siajnok! Siajnok!" Re je imala opor zvuk u Moneovim uima. Ve su dobrano zali u grad, gotovo do sredinjeg trga. Zraci popodnevnog sunca padali su na povorku otpozadi, obasjavajui put. Istovremeno, podarivali su i sjajnost raznobojnoj odei graana. Blistali su na visoko uzdignutim licima Ribogovornica koje su oiviavale put. Hodajui pored kola zajedno sa straarkama, Ajdaho suzbi u sebi prvu uznemirenost kada je video da se napev nastavlja. On se raspita o tome kod Ribogovornice koja je koraala pored njega. "Ta re nije za mukarce", ree ona. "Ali gospodar je ponekad objasni ponekom Dankanu." Ponekom Dankanu! Ve ranije ga je upitao o tome i uopte mu se nije dopadalo tajanstveno izvrdavanje. "Ubrzo e saznati."

Ajdaho potisnu pojanje u pozadinu svesti dok je gledao unaokolo s radoznalou nekog turiste. Pripremajui se za dunost zapovednika strae, Ajdaho je prouio istoriju Ona, ustanovivi da deli Letovo nastrano zadovoljstvo zbog injenice da u blizini protie Ajdahova reka. Nalazili su se u to vreme u jednoj od velikih otvorenih prostorija Citadele, kroz koju je prijatno strujao vazduh i ispunjavala je jutarnja svetlost. U toj prostoriji nalazili su se iroki stolovi preko kojih su arhivari Ribogovornica rairile karte Sarera i Ona. Leto je dovezao kola na rampu sa koje je mogao da vidi karte. Ajdaho je stajao sa suprotne strane stola po kome su bile razbacane karte, prouavajui plan svetkovinskog grada. "udan plan za jedan grad", razmiljao je Ajdaho. "Glavna njegova svrha sastoji se u javnom prikazivanju Bogocara." Ajdaho podie pogled prema lankovitom telu na kolima, sve do zakukuljenog lica. Pitao se da li e ikad moi da bez nelagodnosti pogleda tu neobinu priliku. "Ali toj svrsi slui jednom u deset godina", ree Ajdaho. "Pri Velikoj Deobi, da." "A u meuvremenu ga jednostavno zatvori?" "Tamo se nalaze ambasade, kancelarije trgovaca, kole Ribogovornica, slube i slubenici za odravanje, muzeji i biblioteke." "Koliko prostora svi oni zauzimaju?" Ajdaho udari zglavcima prstiju po karti. "Najvie desetinu celokupnog prostora grada?" "Manje od toga." Ajdahov pogled zamiljeno je lutao po karti. "Ima li ovakav plan jo kakvih svrha, gospodaru?" "Sve je podreeno potrebi za javnim prikazivanjem moje linosti." "Moraju postojati slubenici, vladini radnici, ak i oni najnii. Gde oni ive?" "Veinom u predgraima." Ajdaho upre prstom u kartu. "A ovi stanovi?" "Obrati panju na balkone, Dankane."

"Posvuda su oko trga." On se nagnu kako bi bolje video rasprostrtu kartu. "Pa, taj trg ima najmanje dva kilometra u preniku." "Obrati panju na to kako su balkoni stepenasto poreani jedan iznad drugog, sve do samog kubeta. U tim kubetima stanuje elita." "I svi oni mogu da te vide dole na trgu?" "Ne dopada ti se to?" "Ne postoji ak ni neko energetsko polje koje bi te zatitilo!" "Predstavljam ba izazovnu metu, zar ne?" "Zato to ini?" "Postoji jedan divan mit u vezi sa planom Ona. Ja ga potkrepljujem i razvijam. Pria se da je na tom mestu nekada iveo narod iji je vladar morao da jednom godinje, u potpunom mraku, bez oruja ili tita, proeta meu svojim podanicima. Mitski vladar nosio je luminiscentno odelo dok je iao kroz gomilu obavijenu tamom. A njegovi podanici su za tu priliku bili odeveni u crno i nikada ih niko nije pretraivao da bi otkrio nose li oruje. "Kakve to veze ima sa Onom i tobom?" "Pa, oigledno je da je vladar, ako bi preivio taj put, bio dobar." "Ni ti ne vri pretragu, tragajui za orujem?" "Ne otvoreno." "I ti misli da te ljudi projektuju u taj mit." To nije bilo pitanje. "Mnogi to ine." Ajdaho podie pogled prema Letovom licu duboko uvuenom u sivu kukuljicu. Potpuno plave oi bezizraajno su mu uzvraale pogled. Melanne oi, pomisli Ajdaho. Ali rekao je da je potpuno prestao da uzima zain. Sopstveno telo ga je snabdevalo potrebnom koliinom ove supstance. "Tebi se ne dopada moja sveta skarednost, moja prisilna mirnoa", ree Leto. "Ne dopada mi se kada izigrava Boga." "Bog moe da vodi carstvo poput dirigenta to kroz stavove vodi simfoniju. Moje izvoenje ogranieno je jedino mojom vezanou za Arakis. Moram dirigovati simfonijskim orkestrom odavde." Ajdaho zavrte glavom i jo jednom se zagleda u plan grada.

"Kakvi su ovo stanovi iza kubeta?" "Za nae pasetioce. Udobnost je tu manja." "Oni ne mogu da vide trg." "Mogu. Iksijanski ureaj uspeno projektuje moju sliku i u te odaje." "Ali unutranji prsten gleda pravo dole na tebe. Kako ulazi na trg?" "Pozornica za prikazivanje uzdie se iz sredita kako bi me iznela pred moj narod." "Da kliu?" Ajdaho je gledao Leta pravo u oi. "Dozvoljeno im je da kliu." "Vi Atreidi uvek sebe vidite kao deo istorije." "Kako je mudro od tebe, Ajdaho, to razume znaenje klicanja." Ajdaho se vrati prouavanju plana grada. "kole Ribogovornica su ovde?" "Ispod tvoje leve ake, da. To je akademija na koju je Siona bila paslata radi kolovanja. Imala je tada deset godina." "Siona... moram o njoj saznati neto vie", zamiljeno ree Ajdaho. "Uveravam te da ama ba nita nee stajati na putu toj tvojoj elji." Dok je koraao u carskoj povorci Ajdaha tre iz sanjarenja slabljenje pojanja Ribogovornica. Ispred njega Carska Kola poee da se sputaju u odaje ispod trga, niz dugaku rampu. Ajdaho, koji je jo stajao na suncu, podie pogled i poe njime da krui po blistavim kubetima; bila je to stvarnost za koju ga karte nisu pripremile. Ljudi su ispunili balkone velikog prstena oko trga; bili su tihi i netremice su posmatrali procesiju. Povlaeni ne kliu, pomisli Ajdaho. Muk ljudi na balkonima ispuni Ajdaha zebnjom. On stupi u tunel-rampu i vrata im sakrie trg. Pojanje Ribogovornica zamre im je poeo da se sputa u dubinu. Bat marirajuih stopala bio je udno pojaan. Radoznalost smeni oseaj nelagodne zebnje. Ajdaho se osvrnu oko sebe. Cev sa ravnim dnom bila je vetaki osvetljena i iroka, veoma iroka. Ajdaho proceni da bi sedamdeset ljudi moglo uporedo da umarira u utrobu trga. Tu nije bilo gomile koja je pozdravljala, ve samo proreen stroj Ribogovornica koje nisu pojale ve su se zadovoljavale time da samo netremice zure u svog Boga koji prolazi.

Seanje na mape predoi Ajdahu postavku ovog ogromnog kompleksa ispod trga - privatnog grada u gradu, mesta na koje samo Bogocar, dvorani i Ribogovornice mogu poi bez pratnje. Ali karte mu nita nisu rekle o debelim stubovima, oseanju masivnosti, uvanim prostorima, utvarnoj tiini naruavanoj jedino batom karaka i kripom Letovih kola. Ajdaho iznenada pogleda u Ribogovornice du puta i shvati da im se usta skladno pomeraju, izgovarajui nemo jednu re. Prepoznao ju je: "Siajnok."

18. "Zar ve svetkovina?" upita gospodar Leto. "Prolo je deset godina", ree upravnik. Sudite li prema reenom da je gospodar Leto pokazao da zanemaruje protok vremena?

'Ukradeni dnevnici'

Tokom razdoblja privatne audijencije koje je prethodilo samoj svetkovini ulo se sa svih strana da je Bogocar proveo vie vremena nego to je to protokolom bilo predvieno sa novom ambasadorkom sa Iksa, mladom enom po imenu Hvi Noree. Sredinom prepodneva dovele su je dole dve Ribogovornice koje su jo bile vidno uzbuene zbog dogaaja preanjeg dana. Privatna odaja za audijenciju ispod trga bila je sjajno osvetljena. Svetlost je otkrivala prostoriju dugaku oko pedeset metara, a iroku trideset pet. Drevni slobodnjaki ilimi ukraavali su zidove. Njihove jasne are bile su izraene u dragom kamenju i plemenitim metalima, i ureene tkanjem od neprocenjivih zainskih niti. Preovladavalo je zagasito crvenilo koje su stari Slobodnjaci toliko voleli. Pod odaje bio je uglavnom providan kako bi se u njemu videle egzotine ribe izraene od blistavog kristala. Ispod poda proticao je potok iste plave vode ija vlaga nigde nije prodirala u prostoriju za audijencije; voda je bila tako uzbudljivo blizu Leta, koji se odmarao na postavljenom uzdignuu na kraju prostorije naspram vrata. Ve na prvi pogled uoio je da Hvi Noree veoma lii na svog ujaka Malkija, ali njeni ozbiljni pokreti i mirnoa koraka ostavili su podjednak utisak na njega zbog svoje suprotnosti sa Malkijevim. Imala je istu tamnu kou, kao i ovalno lice pravilnih

crta. Mirne smee oi uzvraale su Letu pogled. Ali dok je Malki imao sedu kosu, njena je bila svetlosmea. Iz Hvi Noree zraio je neki unutranji mir koji se irio posvuda oko nje. Leto ga je osetio dok mu se pribliavala. Zastala je na deset koraaja od njega. Bilo je u njoj neke klasine ravnotee, neeg to nikako nije bilo sluajno. Sve uzbueniji, Leto shvati da se iza nove ambasadorke krije jo jedna iksijanska mahinacija. Oni su i sami dobrano odmakli u vlastitom programu uzgajanja odabranih tipova za odreene zadatke. Zadatak Hvi Noree bio je neprijatno oigledan - da osvoji Bogocara i da pronae pukotinu u njegovom oklopu. Uprkos tome, kako je sastanak vie odmicao, Leto je sve vie uivao u njenom drutvu. Hvi Noree stajala je obasjana dnevnom svetlou koja je stizala do ove odaje pomou sistema iksijanskih prizmi. Svetlost je ispunjavala Letov kraj odaje zlatnim sjajem, u ijem se sreditu nalazila ambasadorka, zatamnjujui se iza Bogocara gde su u kratkom spoju stajale straarke Ribogovornice - dvanaest ena posebno izabranih za tu dunost, jer su bile i gluve i neme. Hvi Noree bila je odevena u jednostavnu haljinu od purpurnog ambijela, a od ukrasa je nosila jedino srebrnu ogrlicu na ijem je privesku bio utisnut simbol Iksa. Ispod poruba izvirivale su joj mekane sandale boje haljine. "Znate li", upita je Leto, "da sam ubio jednog vaeg pretka?" Ona se neno nasmei: "Ujak Malki je i to obavetenje uvrstio u moju ranu obuku, gospodaru." Dok je govorila, Leto shvati da je Bene Geserit upravljao delom njene obuke. Vladala je odgovorima na njihov nain, a isto tako je bila u stanju da oseti i skrivena znaenja u razgovoru. Meutim, primetio je da je benegeseritska patina ostala sasvim tanka i da nikada nije prodrla kroz uroenu ljupskost njene prirode. "Reeno vam je da u dodirnuti tu temu", ree on. "Da, gospodaru. Znam da je moj predak poinio neoprostiv greh donevi ovamo oruje s namerom da vam nanese zlo." "Isto tako i va prethodnik. Da li ste moda i o tome obaveteni?" "Tek kada sam stigla ovamo, gospodaru. Bili su budale! Zato ste potedeli mog prethodnika?" "Kada ve nisam vaeg pretka?" "Da, gospodaru." "Kobat, va prethodnik, bio mi je mnogo dragoceniji kao glasnik."

"Znai, kazali su mi istinu", ree ona. Ponovo se nasmeila. "Ne moete se uvek pouzdati u to da e vam kolege i pretpostavljeni saoptiti istinu." Odgovor je bio krajnje otvoren, tako da Leto nije mogao da obuzda kikot. Dok se jo smejao, on shvati da je ova mlada ena zadrala um prvog buenja, elementarni um koji doivljava prvi ok osveivanja pri roenju. Bila je iva! "Znai, nemate nita protiv mene, iako sam vam pogubio pretka?" upita on. "On je pokuao da vas ubije! Reeno mi je da ste ga smrvili, gospodaru, vlastitim telom." "Tano." "A zatim ste upravili njegovo oruje ka svom svetom biu kako biste dokazali da vam ono ne moe nauditi... a to je bio najbolji laserski pitolj koji smo mi Iksijanci umeli da napravimo." "Oevici su tano izvestili", ree Leto. A pomislio je pri tom: to dokazuje koliko se ovek moe osloniti na oevice! A istorijske tanosti radi, znao je, dodue, da je laserski pitolj uperio samo u lankovito telo, ne u ruke, lice ili patrljke. Pre-crvoliko telo posedovalo je neverovatnu mogunost upijanja toplote. Hemijska fabrika u njemu pretvorila je toplotu u kiseonik. "Nikada nisam sumnjala u tu priu", ree ona. "Zato je Iks ponovio jednu takvu glupost?" nastavi s pitanjima Leto. " Nita mi nisu rekli, gospodaru. Moda je Kobat radio na svoju ruku" "Mislim da nije. Palo mi je na pamet da su vai u stvari eleli da izazovu smrt svog odabranog ubice." "Kobatovu smrt?" "Ne, ve smrt onoga koga su izabrali da upotrebi oruje." "Ko je to bio, gospodaru? Nije mi reeno." "Nije vano. Seate li se ta sam rekao kada je va predak poinio glupost?" "Zapretili ste stranom kaznom ako nam ikada neko slino nasilje padne na um." Ona obori pogled, ali ne pre no to je Leto spazio krajnju odlunost u njenim oima. Dala bi sve od sebe da stia njegov bes. "Obeao sam da niko od vas nee izbei mom gnevu", ree Leto.

Ona ponovo pogleda prema njegovom licu. "Da, gospodaru." Videlo se da je uplaena. "Niko ne moe da mi pobegne, ak ni ta nitavna kolonija koju ste nedavno podigli na..." I Leto joj, prema standardnoj karti, navede koordinate nove kolonije koju su Iksijanci tamo podigli daleko van domaaja njegovog Carstva - tako su, bar, mislili. Nije izgledala iznenaena. "Gospodaru, mislim da sam izabrana za ambasadorku jer sam ih upozorila da ete saznati za to." Leto stade da je jo paljivije prouava. ta to ovde imamo? pitao se. Primedba joj je bila lukava i pronicljiva. Znao je da su Iksijanci mislili da e razdaljina i veoma uveani trokovi prevoza izolovati novu koloniju. Hvi Noree nije mislila tako, i rekla je to. Ali verovala je da su je njeni gospodari upravo zbog toga izabrali za ambasadorku - to je predstavljalo dobar dokaz iksijanske opreznosti. eleli su da na dvoru imaju prijatelja, ali takvoga koji bi takoe bio smatran za Letovog prijatelja. On klimnu poto se sve postavilo na svoje mesto. Jo na poetku svoje vladavine stavio je Iksijanaima do znanja da mu je poznat taan poloaj njihovog navodno tajnog jezgra, sredite tehnoloke federacije kojom su oni upravljali. Iksijanci su ovu tajnu smatrali sigurnom, jer su svemirskom Esnafu platili ogroman mito. Leto je, meutim, otkrio stvar vidovitou i dedukcijom, kao i prebirajui po svom seanju u kome se nalazilo i mnotvo samih Iksijanaca. U to vreme Leto je upozorio Iksijance da e ih kazniti ako budu delali protiv njega. Bili su preneraeni i optuili su Esnaf za izdaju. Ovo je toliko oduevilo Leta da je odgovorio pravim vulkanom smeha, to je zbunilo Iksijance. Zatim ih je hladno, optuujuim tonom, obavestio da mu nisu potrebne uhode i izdajice, ili neke druge obine zamke kojima pribegavaju obine vlasti. Zar nisu verovali da je Bog? Od tada su Iksijanci udovoljavali svim njegovim zahtevima. Leto nije zloupotrebljavao takav odnos. Zahtevi su mu bili skromni - maina za ovo, ureaj za ono. Izneo bi svoje potrebe i Iksijanci bi uskoro isporuili traenu tehnoloku igraku. Samo jedanput pokuali su da u jednoj od maina isporue i instrument za unitavanje. Pogubio je celokupnu iksijansku delegaciju pre no to su stigli i da otpakuju stvar. Hvi Naree je strpljivo ekala dok je Leto razmiljao. Nije pokazala ni najmanji znak nestrpljenja. Lepotica, pomisli on. Imajui u vidu njegovo dugo druenje sa Iksijancima, ovo novo stanje uzburka sokove u Letovom telu. Obino bi strasti, krize i potrebe koje su ga podsticale i pobuivale lagano zgasle. esto bi oseao da je preiveo svoje vreme. Ali prisustvo

Hvi Noree govorilo mu je da je bio neophodan. To mu je godilo. Leto oseti da je ak mogue da su Iksijanci postigli delimian uspeh sa svojom mainom za pojaavanje sposobnosti predvianja navigatora Esnafa. Mogue je da mu je nekakav deli velikih dogaaja promakao. Zar su stvarno mogli da naprave jednu takvu mainu? Kakvo bi to udo bilo! Namerno je odbio da se poslui svojim moima kako bi makar u najmanjoj meri istraio ovu mogunost. elim da me iznenade! Leto se dobroudno osmehnu Hvi. "Kako su vas pripremili da se udvarate?" upita je on. Nije ni trepnula. "Snabdeli su me nizom memorizovanih reakcija za odreene zahteve", ree ona. "Nauila sam ih, kao to se to od mene trailo, ali ne nameravam da ih koristim." A to je upravo ono to ele, pomisli Leto. "Poruite gospodarima, ree on, "da ste pravi mamac za mene." Ona smerno pognu glavu. "Ako se to dopada mom gospodaru." "Da, tako je." On tada preduze kratko vremensko ispitivanje Hviine neposredne budunosti, pratei potonji tok iz njene prolosti. Hvi se pajavljivala u fluidnoj budunosti, matici iji se tok odlikovao mnogim skretanjima. Upoznae Sionu jedino sluajno, sem... Pitanja su navirala u Letov um. Neki nov navigator Esnafa, koji je savetvao Iksijance, oigledno je otkrio poremeaje to ih je Siona izazivala u ustrojstvu vremena. Zar je taj navigatar stvarno verovao da je u stanju da osujeti Bagocara u njegovoj sposobnosti uoavanja stvari? Ispitivanje kroz vreme potrajalo je nekoliko minuta, ali Hvi se nije vrpoljila. Leto je paljivo pogleda. Izgledala je bezvremena - van vremena na jedan krajnje smiren nain. Nikada ranije nije sreo nekog obinog smrtnika sposobnog da ovako eka pred njim ne pokazujui nikakvu nervozu. "Gde ste roeni, Hvi?" upita on. "Na samom Iksu, gospodaru." "Budite odreeniji: zgrada, njeno mesto, vai roditelji, ljudi koji su vas okruivali, prijatelji i porodica, kolovanje - sve." "Nisam upoznala roditelje, gospodaru. Reeno mi je da su umrli dok sam jo bila beba. "Da li ste poverovali u to?"

"U poetku... svakako. Kasnije sam sanjarila. ak sam zamiljala da mi je Malki otac... ali..." Ona odmahnu glavom. "Niste voleli ujaka Malkija?" "Ne, nisam. Oh, divila sam mu se." "Kao i ja", ree Leto. "ta je sa vaim prijateljima? kolovanjem?" Uitelji su mi bili strunjaci. ak su doveli i neke iz Bene Geserita da me naue kako da vladam oseanjima i opaanjem stvari. Malki je rekao da me spremaju za velika dela." "Prijatelji?" "Mislim da nikada nisam imala prave prijatelje - dovodili su me u vezu samo sa ljudima koji su imali naroite zadatke u mom obrazovanju." "Da li vam je iko pomenuo za koja su vas to velika dela obuavali?" "Malki je kazao da me pripremaju da vas osvojim i zavedem, gospodaru." "Koliko imate godina, Hvi?" "Ne znam tano. Mislim, oko dvadeset est. Nikada nisam proslavila nijedan roendan. Sluajno sam saznala ta je to roendan, kada je jedna nastavnica svoj izostanak opravdala tim razlogom. Nikada je vie nisam videla." Leta oara ovaj odgovor. Sada je bio uveren, na osnovu vlastitih zapaanja, da Tleilaksi nisu umeali svoje prste u stvaranje njenog iksijanskog tela. Ona nije poticala iz akslotskog rezervoara Tleilaksa. emu onda ta tajanstvenost? "Da li je moda vaem ujaku Malkiju poznato koliko ste stari?" "Moda. Ali ve mnogo godina ga nisam videla." "Zar vam niko nikada nije kazao koliko ste stari?" "Ne." "ta mislite, zbog ega?" "Moda su mislili da bih ja sama pitala da me je to zanimalo." "Zar nije?" "Jeste." "Zato onda niste pitali?"

"Isprva sam pomiljala da negde postoji dokument o tome. Traila sam, ali nita nisam nala. Posle toga smatrala sam da mi ne bi ni odgovorili." "Veoma mi se, Hvi, dopada taj odgovor, jer mi dosta kazuje o vama. Ni ja ne znam mnogo o vaoj prolosti, ali mogu sa prilino osnova pretpostaviti gde ste roeni. Uprla je oi u njega kao da ga optuuje, a izraz iznenaenosti na njenom licu nije izgledao nimalo laan. "Roeni ste u onoj maini koju vai gospodari pokuavaju da usavre za Esnaf", ree Leto. "Tamo ste i zaeti. Moe se desiti da vam je Malki otac. To nije vano. Znate li neto o toj maini, Hvi?" "Ne bi trebalo da znam nita, gospodaru, ali..." "Jo je neki od vaih uitelja bio nesmotren?" "Ne, ve sam moj ujak." Leto prasnu u smeh. "Kakav lupe!" ree on. "Kakav armantan lupe!" "Gospodaru?" "To je njegova osveta vaim gospodarima. Nije mu se dopalo to je uklonjen sa mog dvora. Tada mi je rekao da je za njegovog zamenika suvie lepo rei da je budala." Hvi slegnu ramenima. "Sloen ovek, taj moj ujak." Sluajte me paljivo, Hvi. Neka od poznanstava koja ete sklopiti ovde na Arakisu mogla bi biti opasna po vas. Zatitiu vas koliko mogu. Razumete li?" "Mislim da razumem, gospodaru." Uputila mu je srean pogled. "A sada evo poruke za vae gospodare. Jasno mi je da su bili pod uticajem navigatora Esnafa i da su se pridruili Tleilaksima u opasnoj raboti. Recite im, umesto mene, da su njihovi naumi providni." "Gospodaru, ja nita ne znam o..." "Shvatam nain na koji vas koriste, Hvi. Zbog toga, takoe, moete rei svojim gospodarima da ete biti stalni ambasador na mom dvoru. Drugi Iksijanac nee biti dobrodoao. A ako se vai gospodari oglue o moja upozorenja, pokuavajui i dalje da osujeuju moje elje, smodiu ih." Iz oiju joj pokuljae suze i potekoe niz obraze, ali Leto joj je bio zahvalan to nije dozvolila sebi neku drugu reakciju - na primer, da padne na kolena.

"Ve sam ih upozorila", ree ona. "Stvarno jesam. Rekla sam im da vam, se moraju pokoravati." Leto je bio siguran da govori istinu. Kakvo divno stvorenje je ova Hvi Noree, pomisli on. Ona je ovaploenje dobrote. Oigledno su je njeni gospodari odgajili da bude ba takva, i uslovili je da raspolae tim svojstvom upravljajui se pri tom mnogim proraunima o tome kakva e to dejstva imati na Bogocara. Prema onome to je proishodilo iz njegovih uskomeanih predakih seanja, Leto je video kao idealizovanu monahinju, ljubaznu, portvovanu, potpuno iskrenu. Bila je to osnova njene prirode, mesto gde je ivela. inilo joj se najprimerenijim da bude nepritvorna i otvorena, i odustajala je od toga samo ako bi drugima nanosila bol. U ovom poslednjem video je najdublju promenu koju su Bene Geseriti uspeli da izazovu kod nje. Prava Hvi ostala je otvorena, oseajna i prirodno ljupka. Leto je u njoj pronaao malo smisla za manipulisanje i proraunatost. Pokazivala se spremnom da uzvraa bez okolienja i ne prikrivajui nita, a bila je izvrsna u sluanju. Nije se otvoreno trudila da ga zavede, ali ba je to po Leta bilo veoma zavodljivo. Kao to je rekao jednom od ranijih Dankana u slinoj prilici: "Mora shvatiti neto u vezi sa mnom, to neki ve oigledno ve podozrevaju - ponekad neizbeno podleem samoobmani da negde unutar ovog mog varljivog oblija postoji telo odraslog mukarca, sa svim potrebnim funkcijama." "Svim, gospodaru?" upitao je Dankan. "Svim! Oseam svoje nestale delove. Noge koje su gotovo neugledne, a tako stvarne za moja ula. Mogu da osetim rad svojih ljudskih lezda, od kojih neke vie ni ne postoje. ak mogu da osetim i genitalije, za koje racionalno znam da su nestale pre mnogo vekova." "Ali ako zna, onda sigurno..." "Znanje ne iskljuuje ta oseanja. Nestali delovi mene jo postoje u linim seanjima, kao i u mnogostrukom identitetu svih mojih predaka." Kada je Leto pogledao Hvi koja je stajala pred njim, ni najmanje mu nije pomoglo to to je znao da vie nema lobanju i da ono to je nekada bilo njegov mozak sada ini razgranatu mreu ganglija koja se prostirala kroz njegovo precrvoliko telo. Nita nije pomagalo. Jo je mogao da oseti kako ga mozak boli tamo gde se nekada nalazio; jo je mogao da oseti lobanju kako mu odzvanja. Samim svojim prisustvom pred njim, Hvi se obraala njegovoj izgubljenoj ljudskosti. Bilo je to previe za njega i on u oajanju zavapi.

"Zato me vai gospodari mue?" "Gospodaru?" "Time to su vas poslali!" "Ja vas neu povrediti, gospodaru." "Nanosite mi bol samim tim to postojite." "Nisam to znala." Iz oiju joj neobuzdano potekoe suze. "Nikada mi nisu rekli ta zapravo smeraju." On primora sebe da se smiri i neno ree: "Ostavite me sada, Hvi. Idite svojim poslom, ali brzo se vratite ako vas pozovem." Otila je tiho, ali Leto je primetio da je i Hvi patila. Bilo je oigledno da duboko ali za ljudskou koju je Leto rtvovao. Znala je isto to i on. Bili bi prijatelji, ljubavnici, sadruzi u vrhunskoj deobi koja postoji meu polovima. U planu njenih gospodara bilo je da to zna. Iksijanci su okrutni! pomisli on. Znali su koliko emo patiti. Hviin dolazak dozva mu u seanje njenog ujaka Malkija... Malki je bio okrutan, ali Leto je uivao u njegovom drutvu. Malki je posedovao sve stvaralake vrline svog naroda, ali i dovoljno njihovih poroka da bude u potpunosti ljudsko bie. Malki je uivao u drutvu Letovih Ribogovornica. "Vae hurije", nazivao ih je, i Leto je od tada retko kada razmiljao o Ribogovornicama a da se ne seti Malkijeve etikete koju im je ovaj prikaio. Zato sada razmiljam o Malkiju? Nije to zbog Hvi. Pitau je kakve su joj zapovesti gospodari izdali pre no to su je poslali k meni. Leto je oklevao da li da je pozove nazad. Rei e mi ako je upitam. Iksijanskim ambasadorima uvek je nalagano da otkriju zato Bogocar podnosi Iks. Znali su da se ne mogu sakriti od njega. Kakav glupav pokuaj izgraditi koloniju van njegovog pogleda. Da nisu moda ispitivali njegove granice? Iksijanci su podozrevali da Letu u stvari i nije potrebno njihovo majstorstvo. Nikada nisam tajio ta mislim o njima. I Malkiju sam to rekao. "Tehnoloki inovatori? Ne! Vi ste zloinci nauke u mom Carstvu!" Malki se nasmejao.

Rasren, Leto je rekao optuujuim glasom. "Zato pokuavate da sakrijete tajne laboratorije i fabrike sa one strane granice Carstva? Ne moete mi pobei." "Da, gospodaru." Smeh. "Poznate su mi vae namere. Ubaciti malo ovog, pa malo onog ponovo u moje Carstvo. Uzburkati! Uzburkati! Izazvati sumnje i pitanja!" "Gospodaru, pa vi sami ste jedna od naih najboljih muterija!" "Ne mislim na to i ti to zna. Ti uasni ovee!" "Dopadam vam se jer sam uasan. Priam vam prie o onome to inimo tamo napolju." "Ali u neke prie se veruje a u neke sumnja. Rasprujem vae sumnje." "Nemam ja sumnji." To je nagnalo Malkija na jo grohotniji smeh. A moram i dalje da ih podnosim, pomisli Leto. Iksijanci su delali na nepoznatoj zemlji stvaralakih pronalazaka koje je Batlerijanski Dihad zabranio. Stvarali su svoje ureaje po uzoru na um - a upravo je zbog toga poelo razaranje i ubijanje u Dihadu. Upravo to su radili na Iksu i Leto je mogao jedino da ih pusti da nastave. Kupujem od njih! Ne bih mogao ak ni dnevnike da vodim bez njihovih diktatela, koji hvutaju moje neizgovorene misli. Bez Iksa, ne bih mogao dn sakrijem dnevnik i tampae. Ali moram ih podseati na opasnosti onoga to ine! Ni Esnaf ne sme zaboraviti. To je ve bilo lake. ak i saraujui sa Iksom lanovi Esnafa bili su nepoverljivi prema Iksijancima. Ako ova nova iksijanska maina proradi, Esnaf je izgubio monopol nad putovanjima kroz svemir.

19. Iz tog mnotva seanja u koja mogu po volji posegnuti, pomaljaju se ustrojstva. Nalikuju na neki drugi jezik koji jasno sagledavam. Signali drutvene uzbune koji drutva nagone da zauzimaju odbrambeno-napadake stavove za mene su poput rei koje se uzvikuju. Kao narod, suprotstavljate se pretnjama upuenim nevinima i opasnosti u kojoj bi se nala bespomona mlade. Neobjanjeni zvuci, vizije i mirisi izazivaju u vama nakostreenost za koju ste mislili da vam vie nije svojstvena. Kada doe do uzbune pribegavate svom maternjem jeziku, jer su vam

svi drugi suvisli zvuci tui. Traite prihvatljivu odeu, jer je tua nonja pretea. To je sistem povratne sprege na najprimitivnijem nivou. Vae elije se seaju.

'Ukradeni dnevnici'

Akolite Ribogovornice koje su sluile kao paevi na vratima Letove odaje za audijenciju uvedoe Dura Nunepija, ambasadora Tleilaksa. Bilo je rano za audijenciju, ali Nunepi je bio uveden preko reda. Kretao se mirno, sa jedva primetnim nagovetajem da je pomiren sa sudbinom. Leto ga je utke ekao opruen na kolima, postavljenim na platformi pri kraju odaje. Dok je posmatrao Nunepija kako se pribliava, Leto je u seanju uporeivao: periskop nalik na kobru koja pliva ostavljajui na vodi gotovo nevidljivu brazdu. To seanje izmami osmeh na Letovim usnama. To je bio Nunepi - ponosan ovek neumoljiva lica, koji se probio na vrh hijerarhije upravljanja kod Tleilaksa. On sam nije bio Liceigra, te se prema Igraima odnosio kao prema linim slugama. Predstavljali su vodu kroz koju se on kretao. Trebalo je biti veoma vet pa uoiti njegovu brazdu. Nunepi je predstavljao gadnog smutljivca, koji je i te kako imao udela i u napadu na carskom putu. Uprkos tome to je bilo rano nosio je sveanu ambasadorsku odeu - iroke crne pantalone, crne sandale ureene zlatom i svetlocrveni kratki sako otkopan na grudima - to je otkrivalo njegova maljava prsa iza grba Tleilaksa izraenog u zlatu i draguljima.

Na razdaljini od propisanih deset koraaja Nunepi se zaustavi i pree pogledom preko reda naoruanih uvarki Ribogovornica koje su stajale u luku iza Leta. Nunepijeve sive oi blistale su nekim tajnim zadovoljstvom kada je obratio panju na svog Cara i lako se naklonio. Tada ue Dankan Ajdaho, sa laserskim pitoljem u futroli na bedru, i zauze svoje mesto pored zakukuljenog lica Bogocara. Ajdahova pojava nagnala je Nunepija da ga paljivo proui, a ono to je na njemu video ambasadoru se uopte nije dopalo. "Nalazim da su Oblikopreoblikovai posebno odvratni", ree Leto. "Ja nisam Oblikopreobikova, gospodaru", odvrati Nunepi. Glas mu je bio tih i negovan, sa jedva primetnim prizvukom oklevanja. "Ali vi ih predstavljate i to vas ini podjednako neprijatnim," ree Leto.

Nunepi je oekivao otvorenu objavu neprijateljstva, ali ovo ipak nije bio jezik diplomatije; trgao se na ovako otvoreno nipodatavanje onoga to je smatrao da predstavlja snagu Tleilaksa. "Gospodaru, poto uvamo telo prvobitnog Dankana Ajdaha i snabdevamo vas stalno golama prema njegovom liku i linosti, oduvek smo pretpostavljali..." "Dankane!" Leto pogleda Ajdaha. "Ako ti zapovedim, Dankane, bi li poveo ekspediciju da istrebi Tleilakse?" "Sa zadovoljstvom, gospodaru." "ak i ako bi to podrazumevalo gubitak tvojih originalnih elija i svih akslotskih rezervoara?" "Rezervoari mi nisu ostali u prijatnom seanju, gospodaru, a te elije i nisu ja." "Gospodaru, ime smo vas uvredili?" zapita Nunepi. Leto se smrknu. Da li je ova nevina budala stvarno oekivala da Bogocar otvoreno govori o nedavnom napadu Liceigraa? "Privukle su mi panju", ree Leto, "lai o mojim takozvanim, 'odvratnim seksualnim navikama' koje vi i vai ljudi irite o meni." Nunepi zinu. Optuba je predstavljala golu la i to potpuno neoekivanu. Ali Nunepi je shvatio da mu niko nee verovati ako je porekne, jer ju je izrekao sam Bogocar. Ovo je bio napad ranije nepoznatih razmera. Nunepi zausti, posmatrajui Ajdaha: "Gospodaru, ako mi..." "Gledaj u mene!" naredi Leto. Nunepi se trgnu i zagleda u Letovo lice. "Ovo u ti saoptiti samo jedanput", ree Leto. "Nemam nikakvih seksualnih navika. Nikakvih." Grake znoja kotrljale su se s Nunepijevog lica. Netremice je zurio u Leta, poput uhvaene ivotinje. Kada se Nunepiju povratio glas, vie to nije bio dubok, kontrolisani instrument diplomate, ve drtav i zastraen ton: "Gospodaru, ja... mora da je posredi neka greka." "Miruj, ti tleilaka zmijo!" zagrme Leto, a zatim ree: "Ja sam metamorforiki vektor svetog peanog crva ai-Huluda! Ja sam tvoj Bog!"

"Oprostite nam, gospodaru", proapta Nunepi. "Da vam oprostim?" Letov glas postade pritvorno prijatan. "Svakako da vam opratam. Takva je uloga vaeg Boga. Zloin vam je oproten. Meutim, treba vas kazniti za vau glupost." "Gospodaru, da sam mogao..." "Miruj! Tleilaksima se uskrauje sledovanje zaina za ovu dekadu. Ne dobijate nita. A to se tebe tie, moje Ribogovornice e te sada odvesti na trg." Dve snane uvarke pristupie i epae Nunepija za ruke. Zatim pogledae Leta, oekujui od njega daljnja nareenja. "Na trgu", ree Leto, "neka mu se strgne odea i neka bude javno iiban pedeset udaraca." Nunepi stade da se otima iz stiska uvarki, dok mu se na licu ogledala preneraenost pomeana sa besom. "Gospodaru, podseam vas da sam ambasador..." "Ti si obian prestupnik i prema tebi e se tako i postupati." Leto klimnu uvarkama koje stadae da odvlae Nunepija. "ao mi je to vas nisu ubili!" besneo je Nunepi. "ao mi je..." "Ko?" povika Leto. "ao ti je to me nije ubio - ko? Zar ne zna da mene niko ne moe ubiti?" uvarke odvukoe Nunepija iz odaje dok je on i dalje besneo: "Nevin sam! Nevin!" Njegovo protivljenje uskoro zamre. Ajdaho se nagnu ka Letu. "Da, Dankane?" upita Leto. "Gospodaru, svi e izaslanici biti ovim zastraeni." "Da. Dajem im nauk iz odgovornosti." "Gospodaru?" "Pripadnitvo zaveri, kao i vojsci, oslobaa ljude oseanja line odgovornosti." "Ovo e stvoriti nevolje, gospodaru. Bolje da poaljem pojaanje uvarkama." "Nijedne dodatne uvarke!" "Ali ti izaziva..."

"Izazivam malo vojnikog besmisla." "To je ono to..." "Dankane, ja sam uitelj. Ne zaboravi to. Ponavljam, utvrjujem lekciju." "Kakvu lekcju?" "Staru lekciju o krajnje samoubilakoj prirodi vojnike gluposti." "Gospodaru, ne..." "Dankane, uzmi kao primer nevetog Nunepija. On je sutina ovog nauka." "Oprosti mojoj neukosti, gospodaru, ali ne razumem to o vojsci!" "Oni veruju da, rizikujui ivot, plaaju cenu dovoljnu za svako nasilniko ponaanje prema neprijateljima koje sami izaberu. Oni su osvajaki nastrojeni. Nunepi ne priznaje odgovornost ni za ta to je uinjeno protiv tuina." Ajdaho pogleda prema izlazu kroz koji su uvarke izvele Nunepija. "Pokuao je i izgubio, gospodaru." "Oslobodio se ogranienja prolosti i protivi se tome da plati cenu." "Za njegove, on je rodoljub." "A kako on vidi samog sebe, Dankane? Kao orue istorije." Ajdaho spusti glas i nae se blie prema Letu. "U emu ste vi to razliiti, gospodaru?" Leto se zakikota. "Ahh, Dankane, ba mi se dopada tvoja mo opaanja. Primetio si da sam ja najvei tuinac. Ne pita li se to mogu li i ja gubiti?" "I to mi je palo na um." "ak i gubitnici se mogu ogrnuti panosnim ogrtaem 'prolosti', stari prijatelju." "Da li ste vi i Nunepi slini u tome?" "Vojne misionarske religije mogu se oslanjati na tu iluziju o 'ponosnoj prolosti', ali samo nekolicina shvata u emu se sastoji opasnost po oveanstvo - to lano oseanje da si osloboen odgovornosti za vlastite postupke." "To su udne rei, gospodaru. Kako bi trebalo da ih shvatim?" "One znae upravo ono to ti se ini da znae. Zar ne uje?"

"Imam ui, gospodaru!" "Jesi li siguran? Ne vidim ih." "Evo ih, gospodaru. Ovde i ovde!" Ajdaho pokaza na vlastite ui dok je govorio. "Ali one ne uju. Znai, nema ui. Niti ih ima niti uje." "Zbijate sa mnom alu, gospodaru?" "uti znai uti. Ako to postoji ne moe se stvoriti takvim jer ve postoji. Biti znai biti." "Tvoje udne rei..." "Samo su rei. Izgovorio sam ih. Nestale su. Niko ih nije uo, stoga vie ni ne postoje. Ako vie ne postoje, moda mogu ponovo postati i u tom sluaju e ih moda neko uti." "Zato terate egu sa mnom, gospodaru?" "Ne teram ja sa tobom nita osim rei. inim to bez bojazni da e se uvrediti jer sam otkrio da nema ui." "Ne razumem te, gospodaru." "To je poetak saznanja - otkrie neega to ne razumemo." Pre no to je Ajdaho uspeo da odgovori, Leto dade znak najblioj uvarki, koja mahnu rukom ispred kristalne kontrolne table na zidu iza ispusta Bogocara. Nasred odaje pojavi se trodimenzionalni prikaz Nunepijevog kanjavanja. Ajdaho sie na pod odaje i zagleda se izbliza u taj prizor. Snimanje sa malog uzdignua trga bilo je ispunjeno amorom navrle svetine koja se okupila na prve znake uzbuenja. Nunepi je bio vezan za dve noge tronoca, irom raskreenih nogu, a ruku vezanih zajedno i podihnutih gotovo do vrha tronoca. Odea mu je bila strgnuta sa tela i leala je unaokolo u dronjcima. Stamena maskirana Ribogovornica stajala je u blizini drei improvizovan bi, napravljen od elaka-ueta iz ijeg su kraja izlazile fine niti nalik na icu. Ajdahu se uini da je u maskiranoj eni prepoznao 'Prijateljicu', sa kojom se najpre sreo. Na znak zapovednice strae maskirana Ribogovornica stupi napred i uz rezak zviduk oinu elak-biem Nunepija po golim leima. Ajdaho se tre. Gomilom se razlee uzdah.

Tamo gde je bi udario pojavie se modrice, ali Nunepi ostade nem. Bi se ponovo spusti. Krv namah obelei mesto drugog udarca. Bi jo jedanput oguli Nunepijeva gola lea. iknu nova krv. Leta obuze izvesna tuga. Najla je isuvie revnosna, pomisli on. Ubie ga, a to e izazvati probleme. "Dankane!" pozva Leto. Ajdaho prestade da opinjeno posmatra projektovan prizor upravo u trenutku kada se gomili ote uzvik - u znak odgovora na jedan naroito krvav udarac. "Poalji nekoga da prekine ibanje posle dvadesetog udarca", ree Leto. "Neka neko objavi da je velikoduni, Bogocar smanjio kaznu."rAjdaho podie ruku prema jednoj od uvanki, koja klimnu i istra iz odaje. "Prii, Dankane", ree Leto. Jo mislei da Leto tera egu s njim, Ajdaho se okrenu prema njemu. "Bilo ta da uinim", ree Leto, "razlog tome je to elim da dam neki nauk." Ajdaho se upirao da vie ne gleda u prizor Nunepijevog kanjavanja. Da li je to Nunepi jeknuo? Povici gomile probadali su Ajdaha. On se zagleda u Letove oi. "Mota ti se neko pitanje po glavi", ree Leto. "Mnoga pitanja, gospodaru." "Pitaj." "Kakvu pouku treba izvui iz kanjavanja te budale? ta da odgovorim kada nas budu pitali?" "Odgovor e biti da nikom nije dozvoljeno da bogohuli protiv Bogocara." "Krvav je to nauk, gospodaru." "Ne ba onoliko krvav kao neki koje sam ranije preduzimao." Ajdaho stade da odmahuje glavom, oigledno negodujui. "Nita dobro nee proizii iz ovoga!" "Tano!"

20.

Na safarijima kroz seanja predaka nauim mnogo toga. Ustrojstva, ahhh, ustrojstva. Najvie muke mi zadaju zadrti liberali. Nemam poverenja u krajnosti. Zagrebi liberala i otkrie kabinetskog aristokratu. To je istina! Liberalne vlade uvek prerastu u aristokratiju. Birokratije izdaju prave namere ljudi koji stvaraju takve vlade. Ispravni u poetku, ovi mali ljudi to obrazuju vlade koje su obeale da e izjednaiti drutvene terete iznenada se nau u rukama birokratske aristokratije. Normalno je da sve birokratije slede ovo ustrojstvo, ali pravo je licemerje pronai ovo ak i pod komunizovanim barjakom. Ahhh, dobro, ako me ustrojstva iemu ue, ue me onda da se i sama ponavljaju. Moja ugnjetavanja, ukupno uzev, nisu nita gora od ostalih, a ja, bar, dajem novi nauk.

'Ukradeni dnevnici'

Dan za audijencije bee ve dobrano odmakao u no pre no to je Leto mogao da se sretne sa delegacijom Bene Geserita. Moneo je pripremio asne majke za ovo zakanjenje, ponavljajui im uveravanja Bogocara. Podnosei izvetaj Caru posle toga, Moneo je rekao: "Oekuju bogatu nagradu." "Videemo", ree Leto. "Videemo. A sada mi reci ta je to Dankan hteo od tebe kada si uao." "eleo je da sazna da li ste ikada ranije nekoga kaznili ibanjem." "ta si mu odgovorio?" "Da o tome ne postoji zapis, i da nikada ranije nisam prisustvovao takvom kanjavanju." "ta ti je uzvratio?" "Da to nije atreidski." "Misli li da sam siao s uma?" "To nije rekao." "Jo ste o neem razgovarali. Kakve brige mue naeg novog Dankana?" "Sreo je iksijansku ambasadorku. Rekao je da je Hvi Noree privlana. Raspitivao se o..." "To se mora spreiti, Moneo! Pobrini se da podigne zid koji e onemoguiti bilo kakvu vezu izmeu Dankana i Hvi Noree."

"Kako moj gospodar naredi." "I nareujem. Idi sada i pripremi sve za na susret sa enama Bene Geserita. Primiu ih u Lanom Sieu." "Gospodaru, krije li se neko posebno znaenje u ovom izboru mesta sastanka?" "Obian ef. Kada bude izlazio reci Dankanu da moe povesti etu uvarki u obilazak grada kako bi predupredio neprilike." ekajui delegaciju Bene Geserita u Lanom Sieu, Leto je razmiljao o ovom razgovoru nalazei da je pomalo i zabavan. Mogao je da zamisli reagovanja u svetkovinskom gradu kada kroz njega krene uznemireni Dankan Ajdaho na elu ete Ribogovornica. Nalik na iznenadnu tiinu meu abama kada se priblii grabljivica. Sada kada se naao u Lanom Sieu Leto je bio zadovoljan izborom. Lani Sie, zgrada slobodnog oblika sa nepravilnim kubetima, na ivici Ona, imao je gotovo kilometar u preniku. Bio je prvo prebivalite Muzejskih Slobodnjaka, a sada je pretvoren u njihovu kolu, ijim su hodnicima i odajama patrolirale budne Ribogovornice. Dvorana za prijem u kojoj je Leto ekao bila je ovalnog oblika i dugaka oko dve stotine metara; osvetljavale su je ogromne svetlee kugle koje su lebdele u plaviastoj izolaciji nekih trideset metara od poda. Svetlost je rastakala tamnosmee i utomrke boje imitacije kamena od koga je bilo izgraeno itavo zdanje. Leto je ekao na niskom ispustu na jednom kraju odaje, gledajui napolje kroz polukruni prozor dui od njegovog tela. Otvor, etiri sprata iznad tla, uokviravao je prizor u kome su se nalazili i ostaci drevnog zatitnog zida sauvani zbog peina u liticama gde su atreidske ete jednom desetkovali napadai Harkoneni. Ledena svetlost prvog meseca posrebrila je obrise stena. Vatre su gorele na mnogo mesta na proelju litice, otvoreni plamenovi tamo gde se nijedan Slobodnjak ne bi odvaio da se pojavi. Vatre bi zatreperile prema Letu kada bi ljudi proli ispred njih. Muzejski Slobodnjaci koristili su svoje pravo da naseljavaju svete oblasti. Muzejski Slobodnjaci! pomisli Leto. Bili su tako plitkog uma i skuenih vidika. Ali zato prigovaram? Onakvi su kakvim sam ih sam stvorio! Leto tada zau delegaciju Bene Geserita. Dok su prilazile pojale su teak napev sav od a tonova i samoglasnika.

Moneo je iao ispred njih sa odredom uvarki koje zauzee poloaj oko Letovog ispusta. Zaustavio se ispred samog Letovog lica, pogledao ga, a zatim se okrenuo prema otvorenoj dvorani. ene dooe po dve u redu, deset njih predvoene dvema asnim majkama u tradicionalnim benegeseritskim crnim odorama. "Ona s leva je Anteak, a s desna Lajsejala", ree Moneo. Imena podsetie Leta na ranije Moneove uznemiravajue i nepoverljive rei o asnim majkama. Moneo nije voleo vetice. "Obe su Istinozborke", ree Moneo. "Anteak je mnogo starija od Lajsejale, ali za ovu drugu se pria da je najbolja Istinozborka koju Bene Geserit ima. Primeujete da Anteak ima oiljak na elu. Nikako nismo mogli da otkrijemo odakle joj. Lajsejala je riokosa i ini se veoma mladom, naroito kada se ima u vidu ugled koji uiva." Dok je posmatrao asne majke kako se pribliavaju sa svojom pratnjom, Letu navree seanja. ene su nosile kapuljae namaknute na lice, skrivajui ga njima. Akolite i pomonice koraale su na pristojnoj udaljenosti... sve je bilo skladno. Neka ustrojstva se ne menjaju. Ove ene mogle bi slobodno da uu i u pravi sie, sa pravim Slobodnjacima koji bi ih pozdravili. Glave im znaju ono to tela poriu, pomisli Leto. Letov prodoran vid opazi uliziku opreznost u njihovim oima, ali su odajom koraale sigurno, poput nekog ko veruje u svoju religijsku mo. Leto sa zadovoljstvom pomisli kako red Bene Geserita poseduje samo one moi koje im je on odobrio. Razlozi za ovakvu popustljivost bili su mu sasvim jasni. Od svih ljudi u Carstvu, asne majke su mu bile najslinije - ograniene na seanja samo svojih enskih predaka i bliih enskih roaka iz njihovog obreda naslea - pa ipak, svaka od njih postojala je kao svojevrsno sabrano mnotvo. asne majke zaustavie se na propisanih deset koraaja od Letovog ispusta. Pratnja se utke razmesti sa svake strane. Leta je zabavljalo da ovakve delegacije pozdravi glasom i linou svoje babe, Desike. Bene Geserite su to i oekivale i on ih nije razoarao. "Dobro dole, sestre", ree on. Glas je bio glatki kontra-alt, nesumnjivo Desikini kontrolisani tonovi, uz sasvim malo podrugljivosti - glas snimljen i esto prouavan u sestrinskoj Kapitoliji. Rekavi ovo, on oseti pretnju. asne majke nikada nisu volele da ih pozdravlja na ovaj nain, ali reakcija ove dve bila je nekako drugaija. I Moneo oseti isto. Podigao je prst i uvarke se primakoe Letu.

Prva progovori Anteak: "Gospodaru, gledale smo predstavu na trgu jutros. ta dobijate takvim nepromiljenostima?" Znai, taj ton nam je po volji, pomisli on. Progovorivi sada sopstvenim glasom, on ree: "Vi ste ovog trenutka u mojoj milosti. elite li moda da se to izmeni?" "Gospodaru", ree Anteak, "zaprepaene smo kaznom na koju ste osudili jednog ambasadora. Ne razumemo ta time dobijate." "Ne dobijam nita... Poniavam se." Javi se Lajsejala. "Ovo moe samo ojaati misli o tlaenju." "Pitam se zato je samo nekolicina ikada o Bene Geseritima mislila kao o tlaiteljkama?" zapita Leto. Anteak ree svojoj sadrugi: "Ako se Bogocaru svidi da nam iznese razloge on e to i uiniti. Preimo na svrhu naeg poslanstva ovde." Leto se osmehnu. "Vas dve moete prii blie. Ostavite pomonice i pristupite." Moneo naini dva karaka udesno kada su se asne majke primakle na tri koraka od ispusta, kreui se na udan nain nalik na klizanje. "Gotovo kao da nemaju stopala!" poalio se jednom Moneo. Setivi se toga, Leto primeti kako Moneo veoma paljivo posmatra dve ene. Izgledale su pretei, ali Moneo se nije usudio da prigovori zbog njihove blizine. Tako je naredio Bogocar: tako e i biti. Leto osmotri i pomonice koje su ostale da ekaju na mestu gde se benegeseritska pratnja prvobitno zaustavila. Akolite su nosile crne ogrtae bez kapuljaa. Primetio je sitne tragove zabranjenih obreda na njima - po koju amajliju, mali komad nakita, areni kraj marame tako sloene da arolikost doe do izraaja. Leto je znao da asne majke to dozvoljavaju jer nisu mogle, kao ranije, da dele zain. Zamene za obred. Dolo je do vidnih promena u proteklih deset godina. Nova krtost ovladala je razmiljanjem Sestrinstva. Pomaljaju se, razmiljao je Leto. Stare, stare tajne jo su prisutne.

Drevna ustrojstva leala su usnula u seanjima Bene Geserita tokom svih ovih milenijuma. Sada izlaze na povrinu. Moram na to upozoriti Ribogovornice. On ponovo usredsredi panju na asne majke. "Imate neku molbu?" "Kako to izgleda biti na vaem mestu?" upita iznenada Lajsejala. Leto zamirka. Zanimljiv napad. Nisu ga preduzele ima ve vie od jednog pokoljenja. Pa... zato da ne? "Ponekad su moji snovi zapreteni i usmereni na udna mesta", ree on. "Ako su moja kosmika seanja mrea, razmislite onda o razmerama moje mree, kao i o tome kuda me sva takva seanja i snovi mogu odvesti." "Govorite o onome to zasigurno znamo", ree Anteak. "Zato se napokon ne moemo udruiti? Vie smo slini no to se razlikujemo." "Uskoro u se povezati sa izroenim Velikim Kuama koje oplakuju gubitak svog bogatstva u zainu!" Anteak ostade mirna, ali Lajsejala upre prstom u Leta. "Nudimo zajednitvo!" "Zar ja insistiram na sukobu?" Anteak se promekolji i ree: "Pria se da postoji prastaro naelo sukoba koje potie jo od prve elije i stalno je na snazi." "Neke stvari su nesaglasne", sloi se Leto. "Kako onda nae Sestrinstvo odrava svoje zajednitvo?" upita Lajsejala. Leto prozbori vrim glasom. "Kao to dobro znate, tajna zajednitva lei u potiskivanju nesaglasnog." "Od saradnje bismo mogli imati velike koristi", ree Anteak. "Vi, a ne ja." Anteak uzdahnu. "Gospodaru, hoete li nam neto rei o fizikim promenama vae linosti?" "Jo neko osim vas trebalo bi da bude upuen u te stvari i da ih belei", dodade Lajsejala. "U sluaju da mi se, na primer, neto uasno dogodi?" upita Leto. "Gospodaru!" pobuni se Anteak. "Mi ne..."

"Sekcirate me reima, a elele biste neke otrije instrumente", ree Leto. "Licemerje me vrea." "Protestvujemo, gospodaru", ree Anteak. "Stvarno. ujem vas." Lajsejala skliznu nekoliko milimetara blie ispustu, praena otrim pogledom Monea, koji zatim osmotri i Leta. Moneov izraz nalagao je akciju, ali Leto nije obraao panju na njega. Bio je radoznao ta mu to Lajsejala sprema. Predoseanje pretnje bilo je oigledno usrediteno u riokosoj. ta je ona? pitao se Leto. Da nije moda Liceigra? Ne. Nije bilo nijednog prepoznatljivog znaka. Lajsejala je predstavljala sraunato oputenu osobu. Ni najmanji mii na licu nije joj se zgrio da bi ispitala moi opaanja Bogocara. "Zar nam, gospodaru, neete nita rei o psihikim promenama kroz koje prolazite?" upita Anteak. Diverzija! pomisli Leto. "Moj mozak se veoma uveava", ree on. "Pretean deo ljudske lobanje je nestao. Nema otre granice za rast moje modane kore i prateeg nervnog sistema." Moneo prostreli Leta iznenaenim pogledom. Zato Bogocar odaje tako vane stvari? Ove dve e njima trgovati. Obe ene oigledno su bile opinjene ovim otkriem, te stadoe da oklevaju s izvrenjem svog plana. "Da li u vaem mozgu pastoji sredite?" upita naglo Lajsejala. "Ja sam sredite", ree Leto. "A mesto?" upita Anteak. Ona neodreeno pokaza na njega. Lajsejala gotovo neprimetno kliznu jo nekoliko milimetara blie ispustu. "ta mislite, kolika je cena ovoga to sam vam upravo otkrio?" upita Leto. Izraz lica dveju ena nimalo se ne promeni, to je ve samo po sebi predstavljalo promenu. Osmeh zaigra na Letovim usnama. "Pale ste pod uticaj trita", ree on. "ak je i na Bene Geserite delovao mentalitet suka." "Ne zasluujemo takvu optubu", ree Anteak.

"Zasluujete, zasluujete. Mentalitet suka vlada mojim Carstvom. Upotrebe trita bile su samo zaotrene i pojaane zahtevima naeg vremena. Svi smo u meuvremenu postali trgovci." "ak i vi, gospodaru?" upita Lajsejala. "Iskuavate moj bes", ree on. "Strunjaci ste za to, zar ne?" "Gospodaru?" Lajsejalin glas bio je miran, ali prekomerno kontrolisan. "Strunjacima ne treba verovati", ree Leto. Strunjaci su majstori iskljuivanja, eksperti za krajnje usko polje rada." "Nadamo se da emo biti arhitekte bolje budunosti", ree Anteak. "Bolje od ega?" upita Leto. Lajsejala se za jo deli koraka primae Letu. "Nadamo se, gospodaru, da emo vaspostaviti naa merila prema vaem sudu", ree Anteak. "Ali bile biste arhitekte. Da li biste sagradile vie zidove? Nikada ne zaboravite, sestre, da vas ja dobro poznajem. Veoma ste domiljate u izvrdavanju." "ivot se nastavlja, gospodaru", ree Anteak. "Stvarno! Kao i vaseljena." Lajsejala se jo malo primae, prenebregavajui budan Moneov pogled. Leto ga tada konano namirisa i gotovo da se glasno nasmeja. Esencija zaina! Donele su esenciju zaina. Znale su, sigurno, za stare prie o peanim crvima i esenciji zaina. Nosila ga je Lajsejala. Mislila je da je to naroiti otrov za peane crve. Sasvim oigledno. Zapisi Bene Geserita i Usmena Predanja slagali su se u ovome. Esencija slama crva, ubrzavajui njegov raspad i pretvaranje (na kraju) u peanu pastrmku koja bi stvarala nove peane crve - i tako dalje, i tako dalje, i tako dalje... "Deava se jo jedna promena u meni o kojoj bi trebalo da znate," ree Leto. "Jo nisam peani crv, ne u potpunosti. Mislite o meni kao o neem to je blie kolonijskom stvorenju sa senzorskim preinaenjem." Leva Lajsejalina ruka gotovo neprimetno krete prema naboru u ogrtau. Moneo to primeti i pogleda Leta, ekajui na uputstva, ali ovaj je samo zurio u oi zakukuljene prilike.

"Menjala se moda mirisa", ree Leto. Lajsejalina ruka zastade. "Mirisi i esencije", ree on. "Svih ih se seam; moji su ak i kultovi nemirisa. Ljudi su koristili dezodoranse za pazuh i prepone kako bi sakrili prirodne mirise. Da li ste to znale? Svakako da jeste!" Anteak pogleda Lajsejalu. Nijedna se nije usuivala da progovori. "Ljudi nagonski znaju da ih njihovi feromoni odaju", ree Leto. ene su nepomino stajale. ule su ga. Od svih njegovih podanika asne majke su najbolje uspevale da odgonetnu skrivenu poruku. "Volele biste da posegnete u mene kako biste se domogle moje riznice seanja", dodade Leto optuujuim glasom. "Ljubomorne smo, gospodaru", ree Lajsejala ponovo se primakavi. "Pogreno ste proitale istoriju o esenciji zaina", ree Leto. "Za peanu pastrmku on je isto to i voda." "Bila je to proba, gospodaru", ree Anteak. "Samo proba." "Vi biste mene da stavljate na probu?" "Krivite nau radoznalost, gospodaru", ree Anteak. "I ja sam radoznao. Spustite esenciju zaina na ispust, pored Monea. Zadrau je." Polako, pokazujui mirnoom svojih pokreta da nema na umu napad, Lajsejala zavue ruku pod ogrta i izvadi boicu koja je zraila unutranjim plavim sjajem. Zatim je lagano spusti na ispust. Nijednim pakretom nije nagovestila da bi se mogla odluiti na neki oajniki korak. "Prava Istinozborka", ree Leto. Ona ga udostoji jedva primetne grimase koja se mogla protumaiti i kao osmeh, a zatim se pavue do Anteak. "Gde ste nabavile esenciju zaina?" upita Leto. "Kupile smo je od krijumara," uzvrati Anteak. "Krijumara nema ve skoro itavih dvesta pedeset godina."

"Ako nisi spreman da plati ne treba ni da eli", ree Anteak. "Shvatam. A sada, morate ponovo da procenite ono to smatrate vlastitim strpljenjem." "Pratile smo evoluciju vaeg tela, gospodaru", ree Anteak. "Mislile smo... " Ona dozvoli sebi da lako slegne ramenima - gest koji je bio dozvoljen samo meu sestrama, ak i tu retko. Leto skupi usne kao reakciju na ovo. "Ja ne mogu da slegnem ramenima", ree on. "Da li ete nas kazniti?" upita Lajsejala. "Zato to me zabavljate?" Lajsejala baci pogled na boicu na ispustu. "Zakleo sam se ve da u vas nagraditi", ree Leto. "I hou." "Vie bismo volele da vas titimo u naoj zajednici, gospodaru", ree Anteak. "Ne traite preveliku nagradu", ree on. Anteak klimnu. "Dolazite u dodir sa Iksijancima. Imamo razloga da verujemo da bi se mogli okrenuti protiv vas." "Ne bojim ih se vie no to se bojim vas." "Svakako ste uli ta Iksijanci rade", upita nemarno Lajsejala. "Moneo mi povremeno donosi kopije poruka koje razmenjuju linosti ili skupine u mom Carstvu. ujem mnoge prie." "Govorimo ovog puta o novom izrodu, gospodaru!" ree Anteak. "Mislite da Iksijanci mogu proizvesti vetaku inteligenciju?" upita ih on. "Svest onakvu kakvu vi ve posedujete?" "Bojimo se toga, gospodaru", ree Anteak. "Zar hoete da poverujem da Batlerijanski Dihad jo ivi meu Sestrinstvom?" "Ne verujemo niem nepoznatom to moe da proistekne iz matovite tehnologije", ree Anteak. Lajsejala se nae ka njemu. "Iksijanci se hvaliu da e njihova maina prekoraiti vreme onako kako vi to inite, gospodaru."

"A Esnaf opet tvrdi da oko Iksijanaca vlada vremenski haos", podrugnu se Leto. "Zar treba da se plaimo svakog stvaranja?" Anteak se ukoi. "S vama dvema govorim otvoreno", ree Leto. "Priznajem vae sposobnosti. Zar vi, sa svoje strane, neete da priznate moje?" Lajsejala mu kratko klimnu. "Tleilaks i Iks stupili su u vezu sa Esnafom i trae nau punu saradnju." "A vi se najvie plaite Iksa?" "Plaimo se svega ime ne upravljamo", ree jednostavno Anteak. "Ne upravljate mnome." "Da nema vas mi bismo bile potrebne ljudima", primeti Anteak. "Najzad istina!" ree Leto. "Dolazite k meni kao vaem proroitu i traite da vam odagnam strahove." Anteakin glas bio je leden i potpuno u njenoj vlasti. "Hoe li Iks stvoriti mehaniki mozak?" "Mozak? Svakako da ne!" Lajsejali laknu, ali Anteak ostade nepomina. Nije bila zadovoljna proroanstvom. Zato se ta glupost tako jednolino ponavlja? zapita se Leto. Seanje mu je nudilo bezbroj prizora istovetnih sa ovim - peine, svetenici i svetenice zahvaeni svetom ekstazom, zloslutni glasovi koji objavljuju opasna predskazanja kroz dim svetih narkotika. On baci pogled na boicu jarke boje na ispustu pored Monea. Koja li je sadanja cena ovoga? Ogromna. Bila je to esencija. Vrhunska koncentracija. "Proroanstvo ste ve platili", ree on. Zabavlja me da vam isplatim punu cenu." Kako su samo najednom postale oprezne. "ujte me!" ree on. "Ono ega se plaite nije to ega se plaite." Letu se dopade zvuk ovih rei. Bile su dovoljno zloslutne za jedno proroanstvo. Anteak i Lajsejala zurile su u njega poput pokornih moliteljki. Iza njih, jedna od akolita proisti grlo.

Kasnije e otkriti koja je i ukoriti je, pomisli Leto. Anteak je imala dovoljno vremena da promisli o Letovim reima. Ona ree: "Nerazgovetna istina nije prava istina." "Ali pravilno sam vam usmerio panju", ree Leto. "Zar nam govorite da se ne plaimo maina?" upita Lajsejala. "Imate mo rasuivanja", ree on. "Zato dolazite da prosite od mene?" "Mi ne posedujemo vae moi", ree Anteak. "Zatim, alite se da ne prouavate pauinaste talase vremena. Ne oseate moj kontinuum. I plaite se jedne obine maine!" "Znai, neete da nam odgovorite", ree Anteak. "Ne uleite u greku mislei da mi nisu poznati putevi Sestrinstva", ree on. "ive ste. ula su vam krajnje izotrena. Ne spreavam vas u tome, a ni vi ne bi trebalo da to inite." "Iksijanci se igraju automatizacijom!" pobuni se Anteak. "Zasebni delovi, nesamostalni komadi, meusobno povezani", sloi se on. "Kada se jednom puste u pogon, ta ih moe zaustaviti." Lajsejala sasvim odbaci sve obzire benegeseritskog upravljanja samim sobom, to je predstavljalo reitu potvrdu da je priznala Letove moi. Gotovo da je vrisnula: "Znate li ime se Iksijanci hvaliu? Da e njihova maina predviati vae inove!" "Zato bi trebalo toga da se plaim? to mi se vie priblie, tim pre moraju biti moji saveznici. Oni mene ne mogu pokoriti, ali ja mogu njih." Anteak se spremala da progovori, ali se zaustavi kada joj Lajsejala dodirnu ruku. "Da li ste ve u savezu sa Iksom?" upita Lajsejala. "ujemo da ste se dosta dugo savetovali sa njihovom novom ambasadorkom, izvesnom Hvi Noree:" "Ja nemam saveznika" ree on. "Samo sluge, uenike i neprijatelje." "I ne strahujete od iksijanskih maina?" navaljivala je Anteak. "Da li je automatizacija sinonim za svesnu inteligenciju?" upita on.

Anteakine oi se rairie i zamutie kada se povue u svoja seanja. Leta je za trenutak opinilo ono to mora da je sretala tu meu sopstvenim unutranjim mnotvom. Neka od tih seanja su nam zajednika, pomisli on. Leto oseti zamamnu privlanost zajednitva sa asnim majkama. Bilo bi to tako poznato, tako zaitniki... i tako pogubno! Anteak je jo jedanput, gotovo oajniki, pokuala da ga namami. Ona prozbori: "Maina ne moe da predvidi svaki problem koji je vaan za ljudska bia. U tome lei razlika izmedu delova u nizu kontinuuma. Mi imamo jedno; maine su ograniene na ostalo." "Vi jo posedujete mo rasuivanja", ree on. "Podeli!" ree Lajsejala. Bilo je to nareenje izdato Anteak i nenadano je otkrilo ko stvarno vlada u ovom paru - mlaa nad starijom. Izvanredno, pomisli Leto. "Inteligencija se prilagoava", ree Anteak. krta na reima, takoe, pomisli Leto, skrivajui koliko se zabavlja. "Inteligencija stvara", ree Leto. "To znai da se morate nositi s ranije nasluenim odgovorima. Morate se suprotstaviti novom." "Kao to su mogunosti iksijanske maine", ree Anteak. To nije bilo pitanje. "Nije li zanimljivo", upita Leto, "da nije dovoljno biti Vrhovna asna Majka?" Njegova izotrena ula osetie iznenadni strah koji je proeo obe ene. Prave Istinozborke! "U pravu ste to me se plaite", ree on. Podigavi glas on upita: "Kako znate da ste uopte ive?" Kao i Moneo mnogo puta ranije i one u njegovom glasu osetie prizvuk pogubnih posledica koje e uslediti ako mu tano ne odgovore. Leta zadivi to to su obe ene pogledale Monea pre no to su odgovorile. "Ja sam sopstveno ogledalo", izree Lajsejala. Bio je to omiljeni benegeseritski odgovor, koji se Letu uini uvredljivim. "Nisu mi potrebne unapred programirane naprave da se nosim sa svojim ljudskim problemima", ree Anteak. "Vae pitanje je retoriko!"

"Ha, ha!" nasmeja se Leto. "Da li bi ti se svidelo da napusti Bene Geserit i pridrui se meni?" Uoio je kako razmatra paziv, a zatim ga odbacuje, ne krijui da je polaskana. Leto osmotri zbunjenu Lajsejalu. "Ako neto izmie tvojim arinima, onda ima posla sa inteligencijom, ne sa automatizacijom", ree on, pamislivi pri tom: Lajsejala nikada nee ponovo vladati starom Anteak. Lajsejala je bila besna i nije se trudila da to sakrije. "Iksijanci pronose glasove da su vas snabdeli mainama koje oponaaju ljudsko miljenje", ree ona. "Ako ih tako malo cenite..." "Ne treba je putati iz Kapitolije bez nadzora", ree Leto obrativi se Anteak. "Boji li se da se obrati vlastitim seanjima?" Lajsejala preblede, ali ne ree nita. Leto je hladno odmeri. "Dugotrajna nesvesna veza naih predaka sa mainama nauila nas je neemu, zar ne mislite tako?" Lajsejala je samo gledala. Jo nije bila spremna da stavi ivot na kocku otvoreno izazvavi Bogocara." "Mislite li, bar, da znamo kolika je privlanost maina?" upita Leto. Lajsejala klimnu. "ovek se vie moe osloniti na dobro odravanu mainu nego na ljudskog slugu" ree Leto. "Moemo biti sigurni da maine nee podlei emocionalnim zastranjivanjima." Lajsejala povrati glas. "Da li to treba da znai da nameravate da uklonite batlerijanske zabrane za korienje gnusnih maina?" "Kunem vam se", ree Leto, govorei ledenim glasom omalovaavanja, "da u te javno pogubiti ako i dalje bude ispoljavala takve gluposti. Nisam ja tvoje proroanstvo!" Lajsejala otvori usta, ali ih odmah i zatvori ne progovorivi ni rei. Anteak dodirnu ruku svoje sadruge aljui kroz Lajsejalino telo brzi drhtaj. Anteak progovori blago, izvrsno prilagodivi glas: "Na Bogocar nee nikada otvoreno da prkosi zabranama Batlerijanskog Dihada." Leto joj se osmehnu u znak umerene pohvale. Bilo je vrlo prijatno videti profesionalca u najboljoj svetlosti.

"To bi trebalo biti oigledno svakoj svesnoj inteligenciji", ree on. "Postoje granice mog vlastitog izbora, mesta u koja se neu meati." Mogao je da vidi kako obe ene upijaju vieznana grananja njegovih rei, odmeravajui mogui smisao i namere. Da ih Bogocar nije obmanjivao, usmeravajui njihovu panju na Iksijance dok je on manevrisao negde drugde? Nije li govorio Bene Geseritu da je dolo vreme da se opredele protiv Iksijanaca? Da li je mogue da su iza njegovih rei stajale samo povrinske pobude? Ma kakvi da su mu bili razlozi, ne smeju se zanemariti. Bio je nesumnjivo najokolinije stvorenje koje je ikada postojalo u vaseljeni. Leto mrko pogleda Lajsejalu, potpuno svestan da moe samo doprineti njenoj zbunjenosti. "Ukazujem ti, Markus Kler Lajsejala, na nauk iz prolih prekomerno mainizovanih drutava, nauk koji ti je oigledno promakao. Sami ureaji uslovljavaju korisnike da upotrebljavaju jedni druge na nain na koji upotrebljavaju maine." Zatim se obrati Moneu: "Moneo!" "Vidim ga, gospodaru." Moneo istegnu vrat kako bi video ta se deava iza benegeseritske pratnje. Kroz udaljena vrata uao je Dankan Ajdaho i zakoraio preko golog poda odaje prema Letu. Moneo nije prestao da se brine, nije popustilo njegovo nepoverenje prema Bene Geseritu, ali je shvatio prirodu Letovog nauka. On proverava, uvek proverava. Anteak proisti grlo. "Gospodaru, ta je s naom nagradom?" "Hrabre ste", ree Leto. "Nema sumnje da ste zbog toga izabrane za ovo poslanstvo. Pa dobro, u sledeoj deceniji nastaviu da vam isporuujem dosadanja sledovanja zaina. to se ostalog tie, zanemariu vae prave namere sa esencijom zaina. Nisam li velikoduan?" "Veoma velikoduni, gospodaru", odgovori spremno Anteak, a u glasu joj se ne oseti ni najmanji nagovetaj ogorenosti. Dankan Ajdaho promaknu pored ena i zaustavi se pokraj Monea kako bi pogledao prema Letu. "Gospodaru, ima... " On zastade, bacivi pogled na dve asne majke. "Slobodno govori", naredi Leto. "Da, gospodaru." Oseao se otpor u njemu, ali je posluao. "Bili smo napadnuti na jugoistonoj ivici grada. To je, ini mi se, bilo samo odvraanje panje, zato to sada stiu izvetaji o novom nasilju u gradu i Zabranjenoj umi - na sve strane su se razmileli diverzantski odredi."

"Love moje vukove", ree Leto. "U umi i u gradu, love moje vukove." Ajdaho zbunjeno nabra obrve. "Vuci u gradu, gospodaru?" upita on. "Grabljivice", ree Leto. "Vuci - za mene nema bitne razlike." Moneo proguta knedlu. Leto mu se nasmei, razmiljajui o tome kako je bilo divno promatrati trenutak uvianja - veo skinut s oiju, otvaranje uma. "Doveo sam dosta straara da zatite ovo mesto", ree Ajdaho. "Razmeteni su skroz..." "Znao sam da e tako postupiti", ree Leto. "A sada dobro sluaj gde e uputiti ostatak snaga." Dok su asne majke sa strahopotovanjem promatrale, Leto je saoptavao Ajdahu tana mesta zaseda, koliko uvara gde treba postaviti, pa ak i koje gde rasporediti, zatim vremena, potrebna oruja i odredenu taktiku za svako mesto. Ajdahovo razvijeno pamenje razvrstavalo je svako uputstvo. Bio je suvie zaokupljen ovim da bi postavljao pitanja sve dok Leto nije zautao, ali licem mu tada promae senka zbunjene bojazni. Za Leta je to bilo kao da je zavirio pravo u Ajdahovu najsutastveniju svest da bi proitao tamonje misli. Bio sam vojnik od poverenja kod prvog gospodara Leta, razmiljao je Ajdaho. Taj Leto, deda ovoga, spasao me je i prigrlio u svom domu kao sina. Ali mada ak i taj Leto jo na izvestan nain postoji u ovome, ovo nije on. "Gospodaru, zato sam vam ja potreban?" upita odjednom Ajdaho. "Zbog tvoje snage i odanosti." Ajdaho odmahnu glavom. "Ali..." "Posluan si", ree Leto, istovremeno uoivi nain na koji su asne majke primile te rei. Istina, samo istina, jer one su Istinozborke. "Jer dugujem Atreidima", ree Ajdaho. "Ba zbog toga i imamo poverenja", ree Leto. "Dankane?" "Gospodaru?" U Ajdahovam glasu osealo se da je naao vrst oslonac. "Ostavi bar po jednog preivelog na svakom mestu", ree Leto. "Inae nam se trud nee isplatiti."

Ajdaho jednom odseno klimnu i okrete se, krenuvi nazad preko dvorane, putem kojim je doao. A Leto pomisli kako bi samo krajnje osetljivo oko moglo primetiti da je to odlazio Ajdaho znatno drugaiji od onoga koji je maloas uao. Anteak ree: "To je proisteklo iz ibanja onog ambasadora." "Tano", sloi se Leto. "Prenesi ovo paljivo svojoj pretpostavljenoj, dinoj asnoj Majci Sjaksi. Reci joj u moje ime da vie volim drutvo grabljivica nego plena." Pogleda zatim Monea, koji smesta zauze stav pripravnosti. "Moneo, vukova vie nema u umi. Neka ih zamene ljudski vuci. Pobrini se za to."

21. Stanje transa za vreme proricanja ne podsea ni na jedno drugo vizionarsko iskustvo. To nije povlaenje pred silovitim utiscima ula, kao to je to sluaj s mnogim stanjima transa, ve utapanje u mnotvu novih pokreta. Stvari se kreu. To je krajnji pragmatizam usred beskonanosti, radoznala svest u okviru koje se konano dolazi do nepatvorene svesnosti o tome da se vaseljena sama sobom kree, da se menja, da se njena pravila menjaju, da nita ne ostaje stalno ili apsolutno u sklopu svih takvih kretanja, da mehanika objanjenja za bilo ta mogu dejstvovati jedino u strogo omeenim okvirima, a kada se jednom srue zidovi tih okvira stara objanjenja bivaju uzdrmana i rastoena novim kretanjima. Stvari koje se vide u takvom jednom transu su otrenjavajue, esto rastrojavajue. Zahtevaju od oveka krajnji napor da ostane celovit, ali da, ak i ako u tom uspe, iz tog stanja izae duboko promenjen.

'Ukradeni dnevnici'

Naredne noi, posle dana za audijenciju, dok su drugi spavali, borili se, sanjali i umirali, Leto se odmarao u osamljenosti odaje za prijem, dok ga je na vratima uvalo svega nekoliko najproverenijih Ribogovornica. Nije spavao. U umu su mu se rojile misli o nunosti i razoaranju. Hvi! Hvi! Sada je znao zato mu je Hvi Naree poslata. Kako je samo dobro to znao! Moja najtajnija tajna je obelodanjena. Otkrili su njegovu tajnu. Hvi je bila dokaz za to.

Oajnike misli su mu se vrzmale po glavi. Da li bi se ovaj uasni preobraaj mogao opovri? Da li bi opet mogao postati ljudsko bie? Nemogue. ak i da je bilo mogue, praces bi trajao isto onoliko koliko mu je bilo potrebno da dospe u ovo stanje. ta bi od Hvi ostalo kroz vie od tri hiljade godina? Suvi prah i kosti u grobnici. Mogao bih odgajiti nekog poput nje i pripremiti je za sebe... ali to ne bi bila moja nena Hvi. A ta bi bilo sa Zlatnom Stazom dok bi se on predavao tako sebinim ciljevima? Do avola i Zlatna Staza! Da li su ovi ogranieni idioti makar jednom pomislili kako je meni? Nisu! Ali to nije bilo tano. Hvi je mislila o njemu. Ona je delila njegovo muenje. To su bile misli od kojih se moglo izludeti i on pokua da ih odagna dok su mu ula davala do znanja da je meu uvarkama nastalo neko blago komeanje, i da je voda potekla ispod ove odaje. Kada sam se na ovo odluio, ta sam oekivao? Kako se samo mnotvo u njemu nasmejalo ovom pitanju! Zar on pred sobom nije imao zadatak koji je trebalo izvriti? Nije li to bila sutina pogodbe koja je mnotvo drala u ahu? "Mora izvriti zadatak", rekli su. "Pred tobom je samo jedan cilj." Jedan jedini cilj je ono to odlikuje fanatike, a ja nisam fanatik! "Mora biti cinian i okrutan. Ne sme nas nikako izneveriti!" Zato da ne? "Ko se zakleo? Ti. Sam si izabrao svoj put." "Oekivanja koja istorija stvara za jedno pokoljenje esto bivaju poreknuta u narednom. Ko to moe znati bolje od tebe?" Da... a poreknuta iekivanja mogu otuiti itave populacije. Ja sam predstavljam itavu jednu populaciju. "Seti se zakletve!"

Ja sam razorna sila to hara kroz stolea. Ograniavam oekivanja svih... ukljuujui tu i svoja. Ja koim klatno. "A zatim ga puta. Nikada to ne zaboravi." Umoran sam. Oh, kako sam umoran. Kad bih bar mogao da spavam... stvarno da spavam. "Povrh svega, pun si samosaaljenja." Zato da ne? ta sam ja? Poslednji usamljenik primoran da gledam ta je moglo biti. Svakog dana gledam u to... a sada, Hvi! "Tvoj prvobitni nesebini izbor ispunjava te sada sebinou." Svuda unaokolo je opasnost. Primoran sam da svoju sebinost nosim kao oklop. "Svako ko te dodirne izlae se opasnosti. Nije li to tvoja prava priroda?" Opasnost preti ak i Hvi. Draga, slatka, draga Hvi. "Da li se okruuje visokim zidovima samo da bi sedeo meu njima i preputao se samosaaljenju?" Zidovi su podignuti jer su mojim Carstvom poele da haraju velike sile. "Ti si ih pustio. Hoe li se sada nagaati s njima?" To je zbog Hvi. Ova oseanja nisu bila tako jaka u meni. Prokleti Iksijanci! "Veoma je zanimljivo to su pokuali da te napadnu mesom a ne mainom." To je zato to su otkrili moju tajnu. "Protivotrov ti je poznat." Na ovu pomisao Letovo ogromno telo zadrhta celom duinom. Dobro je poznavao taj protivotrov, koji je uvek ranije bio uspean: na kratko se izgubio u vlastitoj prolosti. ak ni sestre Bene Geserita nisu mogle da preduzmu takve safarije, otiskujui se unutar sebe du ose seanja - unazad, sve do samih granica elijske svesnosti ili se usput zaustavljajui zbog uivanja u prefinjenom ulnom oduevljenju. Jednom, posle smrti jednog izuzetnog Dankana, napravio je izlet po velikim muzikim priredbama sauvanim u njegovim seanjima. Mocart ga je brzo umorio. Visokoparan! Ali Bah... ahh, taj Bah. Leto se priseti koliko je tada uivao. Seo sam za orgulje i prepustio se muzici.

Samo tri puta u celokupnom seanju javio se neko ravan Bahu. Ali ak ni Likalo nije bio bolji; bio je podjednako dobar, ali ne bolji. Da li bi ene intelektualci predstavljale pravi izbor za ovu no? Baba Desika bila je jedna od najboljih. Iskustvo mu je govorilo da neko ko mu je bio toliko blizak kao Desika ne bi predstavljao pravi protivotrov za njegovu sadanju napetost. U potragu je morao da krene mnogo, mnogo dalje. Zamislio je, onda, kako jedan takav safari opisuje nekom posetiocu punom strahopotovanja, potpuno izmiljenom posetiocu, jer se niko drugi ne bi usudio da mu postavlja pitanja o jednoj tako svetoj stvari. "Ponirem unazad du nizova predaka, lovei po pritokama, hrlei po zabitima i pukotinama. Tebi veina njihovih imena ne bi mnogo znaila. Ko je ikada uo za Normu Kenvu? Proiveo sam je!" "Proiveli ste je?" upitao bi zbunjeno njegov izmiljeni posetilac. "Svakako. Zato bi, inae, neko uvao pretke u svojoj blizini? Ti misli da je mukarac projektovao prvi Esnafski brod? U istorijskim knjigama pie da je to bio Aurelius Venport? Lau. Bila je to njegova nalonica, Norma. Ona mu je podarila projekat, kao i petoro dece. Mislio je da njegov ego ne bi podneo manje. I na kraju ga je unitilo saznanje da nije u potpunosti ostvario predstavu o sebi." "I njega ste preiveli?" "Svakako. A preao sam i dalekim stazama lutajuih Slobodnjaka. Kroz lozu mog oca i ostalih otiao sam pravo do kue Atrejeve." "Kakva slavna loza!" "Sa svojim sledovanjem budala." Potrebna mi je razonoda, pomisli on. "Nema pojma kakve su mi sve unutranje orgije dostupne! Ja sam vrhunski voajer - uesnik - posmatra. Nepoznavanje i pogreno shvatanje seksualnosti prouzrokovali su toliko jada. Kako smo samo nepojamno uski bili - kako krti." Leto je znao da ne moe ovaj nain izabrati, ne noas, zbog Hvi, koja je tamo negde napolju u gradu. A da onda izabere pregled ratova? "Koji je Napoleon bio najvea kukavica?" zapita svog izmiljenog posetioca. "Neu da ga otkrijem, mada znam. Oh, da, znam." Kuda mogu da odem? Kuda da odem sa svom tom prolou koja mi stoji otvorena?

Burdelji, krvolonici, tirani, akrobati, nudisti, hirurzi, muke kurve, muziari, maioniari, nugencijeri, svetenici, artisti, svetenice. "Da li si svestan", upita on svog izmiljenog posetioca, "da je u huli ouvan drevni jezik znakova koji je jednom pripadao samo mukarcima? Nikada nisi uo za hulu? Svakako. Ko jo plee? Igrai su sauvali mnoge stvari. Prevodi su izgubljeni, ali ne i za mene. Cele jedne noi bio sam niz kalifa koji su ili na istok i zapad sa islamom putovanje koje se meri vekovima. Meutim, neu ti dosaivati pojedinostima. Odlazi sada, posetioe!" Kako je samo zavodljiv, pomisli on, ovaj poziv sirene koji me tera da ivim samo u prolosti. Kako je ta prolost, zahvaljujui prokletim Iksijancima, sada beskorisna. Kako je dosadna prolost kada je Hvi tu. Ako je pozovem odmah e doi. Ali ja je ne mogu pozvati... ne sada... ne noas. Prolost nastavi da ga priziva. Mogao bih na hodoae po vlastitoj prolosti. Ne mora to biti safari. Mogu i sam. Hodoae proiuje. Safari me pretvara u turistu. U tome je razlika. Mogao bih poi sam u svoj unutranji svet. I nikad se nee vratiti. Leto oseti neizbenost mogunosti da ga stanje sna neopozivo ulovi. Stvaram naroito stanje sna irom svog Carstva. U tom snu, stvaraju se novi mitovi, pojavljuju se novi pravci i nova kretanja. Novo... novo... novo... Stvari se pomaljaju iz mojih snova, iz mojih mitova. Ko je vie prijemiv za njih od mene? Lovac se uhvatio u vlastitu mreu. Leto tada shvati da je zapao u stanje za koje nije postojao protivotrov, prolost, sadanjost ili budunost. Ogromno telo mu je podrhtavalo u tami sobe za audijenciju. Na vratima jedna uvarka Ribogovornica apui upita drugu: "Mui li Boga neto?" Njena sadruga uzvrati: "Gresi ove vaseljene muili bi svakoga." Leto ih u i tiho zaplaka.

22.

Kada sam krenuo da povedem oveanstvo du Zlatne Staze obeao sam im nauk koji e i njihove kosti upamtiti. Poznato mi je duboko ustrojstvo koje ljudi poriu reima ak i onda kad ga delanjem potvruju. Kau da tragaju za sigurnou i spokojem, stvaraju seme metea i nasilja. Ako i nau svoju spokojnu sigurnost, i dalje se migolje u njoj. Postaje im dosadna. Pogledajte ih sada. Pogledajte ta rade dok beleim ove rei. Ha! Pruam im bezbrojne eone nametnutog spokojstva koje se nastavlja i nastavlja uprkos njihovim naporima da pobegnu u haos. Verujte mi, seanje na Letov mir ivee s njima zauvek. Tragae od tada za svojom spokojnom sigurnou samo krajnje oprezno, izvrivi prethodno najpomnije pripreme.

'Ukradeni dnevnici'

Uveliko protiv svoje volje, Ajdaho se u zoru obreo sa Sionom pored sebe na 'sigurnom mestu' u carskom ornitopteru. Leteli su na istok, prema zlatnom luku sunca koje je visilo iznad predela izdeljenog u pravougaone zelene plantae. Topter je bio prostran, dovoljno velik da ponese malu etu Ribogovornica i njihova dva gosta. Pilot, predvodnica ete, jedna miiava ena s licem za koje je Ajdaho bio ubeen da se nikada ne osmehuje, predstavila se kao Inmeir. Smestila se na pilotsko sedite tano ispred Ajdaha, a sa strane su joj se pridruile jo dve miiave uvarke Ribogovornice. Jo pet uvarki selo je iza Ajdaha i Sione. "Bog mi je naredio da vas izvedem iz grada", rekla je Inmeir, doavi do njega na komandno mesto ispod glavnog trga. "To je zbog vae vlastite sigurnosti. Vratiemo se sutra ujutro, za Siajnok." Umoran od nonih uzbuna, Ajdaho oseti da bi bilo beskorisno protiviti se nareenjima 'samog Boga'. Inmeir je izgledala dovoljno snana da ga ponese jednom rukom. Povela ga je sa komandnog mesta u prohladnu no proaranu zvezdama slinim facetama razbijenih brilijanata vrstih ivica. Tek kada su stigli do 'toptera i kada Ajdaho prepoznade Sionu koja je tamo ekala poeo je da razmilja o razlogu ovog putovanja. Tokom noi, Ajdaho je poeo da shvata da iza sveg nasilja u Onu nisu stajali organizovani pobunjenici. Kada se raspitao o Sioni, Moneo je poruio: "Moja ker je na sigurnom", dodajui na kraju poruke: "Preporuujem je tvojoj brizi." U 'topteru Siona nije odgovarala na Ajdahova pitanja. ak i sada sedela je mrzovoljno utihla pored njega. Podseala ga je na njega samog iz prvih gorkih dana kada se zavetovao da e se osvetiti Harkonenima. Pitao se ta je uzrok njenoj ogorenosti. ta ju je na to nagonilo?

Ni sam ne znajui zato, Ajdaho uhvati sebe kako uporeuuje Sionu sa Hvi Noree. Nije bilo lako susresti se s Hvi, ali je uspeo u tome uprkos nametljivim zahtevima Ribogovornica da poe tamo gde ga dunost zove. Nena, to je bila prava re za Hvi. Delala je iz sredita nepromenjene nevinosti koja je, na svoj nain, posedovala ogromnu snagu. To mu se uinilo veoma privlanim. Moram se ee viati s njom. Za sada je, meutim, morao da se zadovolji mrzovoljnim utanjem Sione pored sebe. Pa... na utanje valja odgovoriti utanjem. Ajdaho se zagleda u predeo koji je promicao. Tu i tamo primetio bi zbijena svetla sela kako trnu sa pojavom sunca. Pustinja Sarer leala je daleko u pozadini, a izgled ove zemlje pod njima ni po emu nije odavao da je i ona jednom bila sprena. Neke stvari se ne menjaju mnogo, pomisli on. One se samo premetaju s jednog na drugo mesto, gde se i preoblikuju. Ovaj predeo podseti ga na kaladanske bujne vrtove, to ga, opet, natera da se zapita ta se desilo sa zelenom planetom na kojoj su Atreidi iveli toliko pokoljenja pre no to su doli na Dinu. Mogao je da razazna uske puteve, trgovake puteve zakrene vozilima koja su vukle estonone ivotinje za koje je pretpostavljao da su tkonji. Moneo mu je rekao da su tkonji, sazdani prema potrebama ovakvog predela, bile glavne vune ivotinje, i to ne samo ovde ve svuda u Carstvu. "Stanovnitvo koje hoda lake je nadgledati." Moneove rei odzvanjale su u Ajdahovom seanju dok je gledao nadole. Ispred 'toptera pojavi se zemlja panjaka, blago zatalasani zeleni breuljci razbijeni u nepravilne oblike crnim kamenim zidovima. Ajdaho prepoznade ovce i nekoliko vrsta krupne stoke. 'Topter pree preko uske doline i dalje u tamu, samo sa nagovetajem vode koja tee u dubinama. Jedno jedino svetlo i plavi stub dima koji se izdizao iz senki doline svedoili su o tome da tu ima ljudskih stvorenja. Siona se odjednom promekolji i potapa pilota po ramenu, pokazujui pravo ispred njih. "Nije li to Gojgoa?" upita Siona. "Da." Inmeir odgovori ne okreui se, drhtavog glasa, to je odavalo izvesna oseanja koja Ajdaho nije mogao da odgonetne. "Zar to mesto nije bezbedno?" upita Siona. "Bezbedno je."

Siona pogleda Ajdaha, "Naredi joj da nas povede u Gojgou." Ni sam ne znajufi zato se povinovao, Ajdaho ree: "Odvedi nas tamo." Inemir se tada okrenu i njeno lice, za koje je Ajdaho tokom noi mislio da predstavlja bezoseajni kvadratni blok, jasno mu otkri izvesno duboko oseanje. Usne joj se obesie. U uglu desnog oka upadljivo joj se zgrio jedan ivac. "Ne u Gojgou, zapovednie", ree gotovo moleivo Inemir. "Ima i boljih..." "Da li ti je Bogocar rekao da nas odvede na neko odreeno mesto?" upita Siona. Inmeir izrazi oima bes zbog ove upadice, ali ne pogleda pravo u Sionu. "Ne, on ali..." "Onda nas povedi u tu Gojgou", ree Ajdaho. Inmeir se ponovo zadubi u upravljanje 'topterom, a Ajdaho bi odbaen prema Sioni u trenutku kada se letelica otro nagnu i polete prema okrugloj udubini smetenoj u zelenim brdima. Ajdaho je preko Inmeirinog ramena posmatrao odredite. U samom sreditu udoline lealo je selo sagraeno, kao i okolne ograde, od crnog kamena. Ajdaho ugleda vonjake na pojedinim padinama iznad sela, stepenaste vrtove koji su se uzdizali prema malom sedlu na kome su se videli sokolovi kako klize na prvim jutarnjim vazdunim strujama. Pogledavi Sionu, Ajdaho upita: "ta je ta Gojgoa?" "Videe." Inmeir povede 'topter u postepeno poniranje i lako ga spusti na travnatu zaravan na kraju sela. Jedna od Ribogovornica otvori vrata okrenuta prema selu. Ajdahove nozdrve istog trena zapahnu opojna meavina mirisa - zgnjeene trave, ivotinjskog izmeta, trpkost vatri na kojima se spremala hrana. On skliznu iz 'toptera i pogleda niz jednu ulicu sela gde su ljudi izlazili iz kua da osmotre posetioce. Ajdaho ugleda stariju enu u dugoj zelenoj haljini kako se naginje i apue neto detetu koje se smesta okrete i otra prema gornjem kraju ulice. "Dopada li ti se ovo mesto?" upita Siona. Spustila se na tle pored njega. "Izgleda prijatno." Siona pogleda pilota Inmeir i ostale Ribogovornice koje im se pridruie na travi. "Kada emo nazad u On?" "Vi ne idete nazad", ree Inmeir. "Nareeno mi je da vas odvedem u Citadelu. Samo se Zapovednik vraa."

"Shvatam te sasvim dobro", klimnu Siona. "Kada polazimo?" "Sutra u zoru. Dogovoriu se sa seoskim stareinom oko smetaja." I Inmeir vrstim korakom krenu ka selu. "Gojgoa", ree Ajdaho. "udno ime. Pitam se kakvo je ovo mesto bilo u vreme Dine?" "Sluajno mi je poznato", ree Siona. "Na starim kartama zove se uloh, to znai 'Mesto duhova'. Usmena predanja kau da su ovde, pre no to su zbrisani svi stanovnici, poinjeni veliki zloini". "Jakurutu", proapta Ajdaho, prisetivi se starih legendi o kradljivcima vode. On baci pogled unaokolo, traei neki trag dina i grebena; nije bilo nieg - samo su se dva postarija oveka spokojnog izraza lica vraala sa Inmeir. Nosili su izbledele plave pantalone i dronjave koulje. Bili su bosi. "Da li si poznavao ovo mesto?" upita Siona. "Samo kao ime iz legende." "Neki priaju da ovde ima duhova", ree ona, "ali ja u to ne verujem!" Inmeir se zaustavi pred Ajdahom, davi znak dvojici bosonogih da ekaju pozadi. "Smetaj je siromaan, ali moe da poslui", ree ona, "sem ako ne elite da odsednete u nekom od privatnih stanita." Dok je ovo govorila okrenula se i pogledala Sionu. "Odluiemo kasnije", ree Siona. Ona uze Ajdaha pod ruku. "Zapovednik i ja elimo malo da se proetamo kroz Gojgou i razgledamo je." Inmeir zausti da neto kae, ali se uzdra. Ajdaho dozvoli Sioni da ga provede pored dvojice radoznalih seljana. "Poslau dve uvarke s vama", doviknu im Inmeir. Siona zastade i okrenu se. "Zar u Gojgoi nismo bezbedni?" "Ovde je veoma mirno", ree tiho jedan od dvojice seljana. "Onda nam uvarke nisu potrebne", ree Siona. "Neka ostanu da uvaju 'topter." "Dobro", ree Ajdaho izvlaei ruku iz Sioninog stiska. "Kakvo je ovo mesto?" "Vrlo je verovatno da e ti se uiniti veoma mirnim", ree Siona. Uopte ne lii na uloh. Veoma je tiho." "Smera neto", ree Ajdaho koraajui pored nje.

"Pitam se ta?" "Uvek su mi priali da gole postavljaju mnogo pitanja", ree Siona. "Imala bih i ja da postavim neka?" "Oh?" "Kakav je u tvoje vreme ovek bio Leto?" "Koji?" "Da, zaboravila sam da su bila dvojica - deda i na Leto. Mislim na naeg Leta, razume se." "Bio je dete, samo se toga seam." "Usmena Predanja kau da je jedna od njegovih prvih nevesta poticala iz ovog sela." "Nevesta? Mislio sam..." "Dok je jo imao ljudski oblik. Bilo je to posle smrti njegove sestre, ali pre no to je poeo da se menja u Crva. Prema Usmenim Predanjima, Letove neveste nestale su u lavirintu carske Citadele i nikada kasnije nisu viene, sem kao lica i glasovi sa holograma. Nije imao nevestu ve hiljadama godina." Stigoe do malog trga na sredini sela; bio je to kvadratni prostor osnovice oko pedeset metara, sa nisko ograenim bazenom bistre vode u sreditu. Siona prie bazenu i sede na kameniti ispust, pokazavi Ajdahu da joj se pridrui. Ajdaho se najpre osvrnu po selu, primetivi da ga ljudi posmatraju iza zastora na prozorima, da deca upiru prste u njega i apu. On se okrenu i zagleda u Sionu. "Kakvo je ovo mesto?" "Rekla sam ti. Priaj mi o Muad'Dibu." "Bio je najbolji prijatelj koga ovek moe imati." "Znai, Usmena Predanja govore istinu, mada, takoe, kalifat njegovih naslednika naziva despozini, to ima opak prizvuk." Peca me, pomisli Ajdaho. On dozvoli sebi da se slabo osmehne, razmiljajui o Sioninim pobudama. Izgledalo je da eka da se neto vano dogodi, bila je brina... ak pomalo uplaena... ali i sa prisenkom nekog zanosa. Svega je tu bilo. Nita od onog to je rekla nije se moglo drugaije protumaiti do li kao obian razgovor, bezazlen nain da se ispuni vreme do... ega?

Zvuk laganih treih koraka tre ga iz sanjarenja. Ajdaho se okrenu i ugleda dete moda oko osam godina kako tri prema njemu iz poprene ulice. Detetove bose noge, dok je tralo, podizale su male gejzire praine; ulo se kako neka ena oajno vie negde pri vrhu ulice. Deak se zaustavi na deset koraka udaljenosti i zagleda se poudno u Ajdaha, to ovog uznemiri. Dete mu se na neki neodreeni nain uini poznatim - deak, vrstog tela, tamne kovrdave kose, jo neizotrenih crta lica, ali sa nagovetajima kakav e mukarac biti - sa dosta uzdignutim jagodinim kostima i ravnom linijom obrva. Imao je na sebi izbledelo plavo odelo iz jednog dela na kome su se videli tragovi mnogih pranja, ali to je nekada nesumnjivo bila odea od odlinog materijala. Liio je na puniji pamuk tako vrsto izatkan da nije dozvoljavao ak ni iskrzanim ivicama da se raspletu. "Ti nisi moj otac", ree deak. Okrenuvi se, on otra nazad uz ulicu i zamae za jedan ugao. Ajdaho se okrete i namrgoeno pogleda Sionu, gotovo se plaei da postavi pitanje: Da li je to bilo dete mog prethodnika? Znao je odgovor - poznato lice, istovetni genotip. Ja kao dete. Saznanje ga uini neprijemivim za bilo kakva druga oseanja, sem osujeenosti. Kakva je moja odgovornost? Siona obema rukama prekri lice i povi ramena. Uopte nije ispalo onako kako je zamiljala. Oseala je da ju je izdala vlastita elja za osvetom. Ajdaho nije bio samo gola, neto strano i beskorisno. Kada se zaneo u 'topteru i nehotice oslonio o nju, na licu su mu se ogledala oseanja. A i to dete... "ta se dogodilo sa mojim prethodnikom?" upita Ajdaho. Glas mu je bio ravnomeran i optuujui. Ona spusti ruke. Lice mu je odavalo potisnuti gnev. "Nismo sigurni", ree ona, "ali jednog dana je uao u Citadelu i nikada se vie nije pojavio." "To je bilo njegovo dete?" Ona klimnu. "Sigurna si da nisi ti ubila mog prethodnika?" "Ja..." Ona zatrese glavom, zbunjena ovim sumnjienjem i prikrivenom optubom. "To dete, zbog njega smo doli?" Ona proguta knedlu. "Da."

"ta bih ja tu trebalo da uradim?" Ona slegnu ramenima, oseajui se ukaljanom i krivom zbog vlastitog ponaanja. "ta je sa njegovom majkom?" upita Ajdaho. "Ona i ostale ive u onoj ulici." Siona pokaza glavom u pravcu u kome je deak otiao. "Ostali?" "Tu su jo stariji sin... ker. Hoe li... da kaem, mogla bih da uredim..." "Ne! Deak je bio u pravu. Ja nisam njegov otac." "ao mi je", proapta Siona. "Nije trebalo ovo da uinim." "Zato je izabrao ba ovo mesto?" upita Ajdaho. "Otac... tvoj..." "Prethodnik!" "Jer je ovo bio Irtin dom, a ona nije elela da ga napusti. Tako bar ljudi priaju." "Irti... majka? "ena, prema jednom starom obredu iz Usmenih Predanja." Ajdaho prelete pogledom preko kamenih proelja zgrada koje su okruivale trg, zastrtih prozora, uskih vrata. "Znai, ovde je iveo?" "Kada je bio u prilici." "Kako je umro, Siona?" "Uistinu ne znam. Ali Crv je ubio ostale. To zasigurno znamo!" "Odakle ti je to poznato?" On se ispitivaki zagleda u njeno lice. Posmatrao ju je sa toliko prodornosti da ona skrenu pogled. "Ne sumnjam u kazivanja svojih predaka", odgovori ona konano. "Doprla su do nas u paradima - re ovde, apat onde - ali ja ipak verujem u njih. I moj otac im veruje!" "O svemu tome Moneo mi nije rekao ni rei".

"Jedno zasigurno vai za Atreide", odgovori ona. "Odani smo, i to je injenica. Uvek drimo svoju re". Ajdaho zausti da neto kae, ali ne ispusti nikakav zvuk. Pa razume se! I Siona je bila od atreidske loze. Pomisao na to potrese ga. 2nao je to, svakako, ali nekako, ne bije prihvatio do kraja. Siona je bila neka vrsta pobunjenika ije delovanje je imalo saglasnost samog Leta. Granice njegovoj popustljivosti zasad su bile nejasne, ali je ipak oseao da one postoje. "Ne sme je povrediti", napomenuo mu je Leto. "Ona mora proi kroz proveru." Ajdaho okrete lea Sioni. "Nisi ni u ta sasvim sigurna", dobaci joj on. "Ima neko pare, ovde i onde, samo glasine!" Ona mu nita ne odgovori. "I on je jedan od Atreida", nastavi Ajdaho. "On je Crv!" uzviknu ona ponovo, i otrov u njenom glasu gotovo da se mogao okusiti. "Tvoja prokleta Usmena Predanja nisu nita drugo do gomila drevnih traeva!" optui je Ajdaho. "Samo budala moe verovati u to." "Jo ima poverenja u njega", ree ona. "Ali i to e se promeniti". Ajdaho se okrete i pogleda je. "Nikada nisi razgovarala s njim! "Jesam. Kada sam bila dete." "Jo si dete. U njemu su svi Atreidi koji su ikada postojali, svi. To je uasno, ali ja sam poznavao te ljude. Bili su mi prijatelji." Siona samo zatrese glavom. Ajdaho joj ponovo okrete lea. Postao je svestan da su mu oseanja presuila. Bio je duhovni beskimenjak. Ne elei to, on ipak krenu preko trga uz ulicu kojom je deak otiao. Siona ga trei sustie i poe ukorak s njim, ali je on nije primeivao. Ulica je bila uska, oiviena jednospratnim kamenim kuama, sa vratima, uvuenim u zasvoene okvire koja su sva bila zatvorena. Prozori su oponaali vrata u malom. Zastori su se pomerali dok je prolazio.

Kod prve poprene ulice Ajdaho se zaustavi i pogleda nadesno, kuda je deak otiao. Dve sedokose ene u dugim crnim suknjama i tamnozelenim bluzama stajale su na nekoliko koraka niz ulicu, ogovarajui primaknutih glava. Ugledavi Ajdaha uutale su i zagledale se u njega ne skrivajui znatielju. On im uzvrati pogled, a zatim osmotri bonu ulicu. Bila je prazna. Ajdaho se okrenu prema enama i proe pored njih u nekoliko koraka. One se pribliie jedna drugoj i okrenue za njim. Samo jednim pogledom udostojie Sionu, a zatim svu svoju panju poklonie Ajdahu. Siona se tiho kretala pored njega, udnog izraza na licu. Tuga, pitao se. aljenje? Znatielja? Teko je bilo rei. Vie su ga zanimali vrata i prozori pored kojih su prolazili. "Da li si ikada ranije bila u Gojgoi?" upita Ajdaho. "Ne." Sionin glas bio je tih, kao da ga se plaila. Zato idem ovom ulicom? pitao se Ajdaho. Jo dok je postavljao sebi to pitanje postao je svestan odgovora. Ta ena, ta Irti. Kakva bi me to ena mogla dovesti ovamo u Gojgou? Ugao zastora s njegove desne strane se podie i Ajdaho ugleda jedno lice deaka s trga. Zastor se spusti, a zatim pomaknu u stranu i otkri enu koja je tamo stajala. Ajdaho se bez rei zagleda u njeno lice, zastavi kao ukopan. Bilo je to lice ene poznato mu samo iz najdubljih matanja - blago, ovalno, sa prodornim tamnim oima, punim i senzualnim usnama. "Desika", proapta on. "ta si kazao?" upita Siona. Ajdaho nije mogao da odgovori. Bilo je to Desikino lice - uskrsnulo iz prolosti za koju je verovao da je nestala zauvek, genetska gruba ala - majka Muad'Diba u novom telu. ena navue zastor, ostavivi u Ajdahovom umu seanje na svoj lik, trajni utisak za koji je znao da ga se nikada nee moi osloboditi. Bila je starija od Desike, koja je delila sa njima opasnosti na Dini - oko ustiju i oiju videle su se bore, a telo joj je bilo neto punije... Vie majinski, pomisli Ajdaho. A zatim: da li sam joj ikada rekao... na koga podsea? Siona ga povue za rukav. "eli li da ue da se upozna s njom?" "Ne. I ovo je bila greka."

Ajdaho krenu nazad putem kojim su doli, ali vrata Irtine kue se otvorie. Na njima se pojavi neki mladi; zatvorivi za sobom vrata, on se okrenu prema Ajdahu. Ajdaho proceni da je mladiu oko esnaest godina; nije moglo biti sumnje ko mu je otac - ta kosa kao krzno karakula, vrste crte lica. "Ti si novi", ree mladi. Po glasu se videlo da je ve proao kroz razdoblje mutiranja. "Da". Ajdaho odgovori s mukom. "Zato si doao?" upita mladi. "Nije bila moja zamisao", ree Ajdaho. Ove rei je ve lake izgovorio, jer je njima iskazivao svoju ozlojeenost prema Sioni. Mladi brzo pogleda Sionu: "Doznali smo da je otac mrtav." Siona klimnu. Mladi se ponovo obrati Ajdahu. "Molim vas, idite i ne vraajte se. Mojoj majci nanosite bol." "Svakako", ree Ajdaho, "Molim te, izvini se u moje ime gospi Irti na ovoj smetnji. Doveden sam ovamo protiv svoje volje." "Ko vas je doveo?" "Ribogovornice", ree Ajdaho. Mladi kratko klimu, zatim pogleda Sionu: "Uvek sam mislio da vas, Ribogovornice, ue da se paljivije odnosite prema svojima." Rekavi to, on se okrenu, ue u kuu i snano zalupi vrata za sobom. Ajdaho krenu putem odakle su doli, epavi Sionu za ruku im su poli. Ona se zatetura, ali ubrzo krenu ukorak s njim, oslobodivi se njegovog stiska. "Mislio je da sam Ribogovornica", ree ona. "Svakako. Tako i izgleda". On je odmeri. "Zato mi nisi rekla da je Irti bila Ribogovornica?" "Nisam mislila da je vano." "Oh." "Tako su se upoznali."

Stigoe do raskra, jednom ulicom koja je dolazila s trga. Ajdaho krete u suprotnom smeru od trga, koraajui otro prema kraju sela gde se ono pretapalo u bate i vonjake. Oseao se kao da je usled doivljenog oka odseen od svega, jer mu se svest povlaila pred obiljem stvari koje nije mogla da upije. Niski zid preprei mu put. On se pope preko njega, uvi Sionu kako ga prati. Okruivalo ih je drvee u cvatu, beli cvetovi sa narandastim sreditima, oko kojih su se rojili tamnosmei insekti. Vazduh je bio ispunjen zujanjem insekata i mirisom cvea, to Ajdaha podseti na cvetne dungle Kaladana. Stigavi na vrh brda gde je mogao da se okrene on zastade i pogleda prema pravougaonoj pravilnosti Gojgoe. Krovovi su bili ravni i crni. Siona sede na debeli travnati ilim na vrhu brda i obgrli kolena. "Nisi to nameravala, zar ne?" upita Ajdaho. Ona odmahnu glavom i on primeti da samo to nije zaplakala. "Zato ga toliko mrzi?" upita on. "Ne raspolaemo svojim ivotima!" Ajdaho pogleda prema selu. "Ima li jo mnogo slinih sela?" "Ovo je prototip sela iz Crvovog Carstva." "ta mu nedostaje?" "Nita - ako je to ono to eli." "Hoe da kae da je ovo sve to on dozvoljava?" "Ovo, nekoliko trgovakih gradova... On. ula sam da su ak i glavni gradovi planeta samo velika sela." "A ja ponavljam: ta tome nedostaje?" "To je zatvor!" "Pa, izai iz njega." "Kako? Kuda? Misli li da se moemo jednostavno ukrcati na esnafski brod i stii gde god zaelimo?" Ona pokaza prema Gojgoi, gde se na jednom kraju mogao videti 'topter pored koga su na travi sedele Ribogovornice. "Nae tamniarke nee nam dozvoliti da odemo!" "One odlaze", ree Ajdaho. "Idu gde god zaele." "Gde god ih Crv poalje!"

Ona prisloni lice uz kolena i progovori priguenim glasom. "Kako je bilo u stara vremena?" "Bilo je drugaije, esto vrlo opasno." On se osvrnu prema zidovima koji su odvajali panjake, bate i vonjake. "Ovde na Dini nije bilo zamiljenih linija koje bi ograniavale zemljita. Sve je ovo bilo vojvodstvo Atreida." "Sem za Slobodnjake." "Da. Ali oni su znali gde pripadaju - s ove strane neke odreene padine ili s one strane gde geoloki slojevi postaju beli naspram peska." "Mogli su da idu kuda god poele!" "Uz odreene granice." "Neki od nas eznu za pustinjom", ree ona. "Imate Sarer." Ona podie glavu i pogleda ga: "Tu mrvicu!" "Hiljadu pet stotina kilometara sa petsto kilometara nije ba malo." Siona ustade. "Jesi li kada pitao Crva zato nas ovako sputava?" "Letov mir, Zlatna Staza koja nam osigurava opstanak. Tako bar kae." "Zna li ta je rekao mom ocu? Uhodila sam ih kao mala. ula sam." "ta je rekao?" "Kazao je da nas liava veine kriza kako bi ograniio nae stvaralake snage. Rekao je: 'Nevolje mogu podstai ljude da izdre, ali sada sam ja nevolja. Bogovi mogu postati nevolje.' To su bile njegove rei, Dankane. Crv je bolest!" Ajdaho nije sumnjao u tanost njenih rei, ali one ga ipak ne uzbudie. Umesto o njima razmiljao je o pripadniku Kue Korino, koga je trebalo da ubije. Nevolja. Pripadnik Kue Korino, potomak porodice koja je nekada vladala ovim carstvom, ispostavilo se, bio je debeli, sredoveni mekuac koji je eznuo za moi i spletkario za zain. Ajdaho je naredio jednoj Ribogovornici da ga ubije, to je Monea nagnalo da ga podrobno preispita. "Zato ga nisi sam ubio?" "eleo sam da vidim kako to Ribogovornice rade." "I kakav je tvoj sud?" "Delotvorne su."

Smrt pripadnika Kue Korino ispunila je Ajdaha oseanjem nestvarnosti. Mali, debeli ovek lei u lokvi vlastite krvi, senka koja se nije razlikovala od ostalih nonih senki ulice poploane plastikamenom. To je bilo nestvarno. Ajdaho se priseti Muad'Diba kako kae: "Um namee ovaj okvir, koji naziva 'stvarnou'. Taj proizvoljan okvir tei da bude potpuno nezavisan od onog to vam ula javljaju." Kakva stvarnost je pokretala gospodara Leta? Ajdaho pogleda Sionu koja je stajala ispred vonjaka i zelenih brda Gojgoe. "Hajdemo do sela, da pronaemo nae stanite. eleo bih da budem sam." "Ribogovornice e nas smestiti u istu odaju." "S njima?" "Ne, samo nas dvoje. Razlog je jednostavan. Crv eli da se sparim s velikim Dankanom Ajdahom." "Ja sam biram partnerke ", promrmlja Ajdaho. "Sigurna sam da e bar jedna od Ribogovornica biti oduevljena", ree Siona. Okrenuvi se od njega krete nizbrdo. Ajdaho ju je za trenutak promatrao, to gipko mlado telo koje se povijalo poput grana vonjaka na vetru. "Nisam ja njegov pastuv", promrmlja Ajdaho. "To je neto to e morati da shvati."

23. Svakim danom koji prolazi postajete sve nestvarniji, otueniji i udaljeniji od onog to ja nalazim da jesam u tom novom danu. Ja sam jedina stvarnost, a kako se vi razlikujete od mene vi ste ti koji gubite stvarnost. to ja znatieljniji postajem, manje su znatieljni oni koji me oboavaju. Religija potiskuje radoznalost. ta ja to oduzimam onima koji me oboavaju? Moe se desiti da ne preduzmem nita, vrativi sve uplaenim ljudima koji na taj dan ostanu sami, primorani da sami delaju.

'Ukradeni dnevnici'

Bio je to zvuk kao nijedan drugi, zvuk gomile koja eka, i dopirao je iz dugakog tunela kojim je koraao Ajdaho ispred Carskih Kola - nervozni apati pojaani do krajnjeg apata, povlaenje jedne ogromne noge, ukanje jedne

ogromne odore. A miris - slatkasti znoj pomean sa mlenim dahom seksualnog uzbuenja. Inmeir i ostale iz pratnje Ribogovornica dovele su Ajdaha ovamo sat posle svitanja, stigavi na trg Ona dok je jo leao pod hladnim zelenim senkama. Krenule su odmah poto su ga predale drugim Ribogovornicama, dok je Inmeir oigledno bila nesrena, jer je trebalo da odvede Sionu u Citadelu, proputajui tako obred Siajnoka. Nova pratnja koja je sva titrala od potisnutih oseanja povede ga u prostor duboko pod trgom. To mesto nije bilo ni na jednom od planova grada koje je Ajdaho prouio. Bio je to lavirint koji je vodio najpre u jednom pa u drugom pravcu, kroz hodnike dovoljno iroke i visoke da kroz njih nesmetano prou Carska Kola. Ajdaho ubrzo izgubi pojam o kretanju i stade da se prisea prethodne noi. Spavae odaje u Gojgoi, iako su bile spartanske i male, pokazale su se udobnim - dva poljska kreveta u svakoj sobi, koje su i same liile na kutije belih zidova sa po jednim prozorom i vratima. Sobe su se pruale du hodnika u zgradi koju su nazivali gojgojska 'Kua za goste". Siona je bila u pravu. Ne zapitavi ga da li mu to odgovara, Ajdaha su smestili zajedno s njom. Inmeir se ponaala kao da je to ve odavno bilo dogovoreno. Kada se vrata zatvorie za njima, Siona ree: "Ako me samo dodirne, pokuau da te ubijem." Rekla je to tako iskreno da se Ajdaho gotovo nasmeja. "Vie bi mi odgovaralo da budem sam, odvrati on. "Ponaaj se kao da si i ti sama." U snu je bio na oprezu, priseajui se opasnih noi u slubi Atreida, spremnosti na borbu. Soba bi retko utonula u potpunu tamu - meseina je prodirala kroz zastor na prozoru, ak se i svetlost zvezda odbijala od zidova belih poput krede. Otkrio je da je nervozan zbog Sioninog prisustva, da je osetljiv na njen miris, na njeno komeanje, disanje. Nekoliko puta potpuno se budio da bi oslunuo, a u dva navrata je bio ubeen da je i ona oslukivala. Dolazak jutra i let za On doneli su mu olakanje. Prekrili su post, popivi hladan voni sok. Ajdahu je bilo milo kada je krenuo kroz predjutarnju tamu na kratku etnju do 'toptera. Nije se neposredno obraao Sioni i bio je uvreen zbog radoznalih pogleda Ribogovornica. Siona mu se obratila samo jedanput, nagnuvi se iz 'toptera kada ju je naputao na trgu. "Nee me vreati da ti budem prijatelj", ree ona.

Kakav neobian nain izraavanja. Ovo ga je pomalo dovelo u nepriliku. "Da... pa svakako." Potom ga nova pratnja odvede. Konano stigoe do krajnje stanice lavirinta. Tamo ga je ekao Leto na Carskim Kolima. Mesto sastanka predstavljalo je proirenje u hodniku koji se s Ajdahove desne strane pruao naizgled u beskonanost. Zidovi su bili tamnosmeu, izbrazdani zlatnim linijama koje su svetlucale na utoj svetlosti sjajnih kugli. Pratnja zauze poloaj iza kola, izvevi lukav manevar tako da je Ajdaho ostao sam pred Letovim zakukuljenim licem. "Dankane, ii e pored mene kada krenem na Siajnok", ree Leto. Ajdaho se zagleda u duboka plava vrela oiju Bogocara, ljut zbog takve tajanstvenosti kao i zbog oigledne injenice da je Leto ovde nalazio naroito uzbuenje. Oseao je da je sve to je saznao o Siajnoku samo jo vie produbljivalo tu tajanstvenost. "Jesam li ja odista zapovednik vae strae, gospodaru?" upita Ajdaho glasom u kome se oseala ozlojeenost. "Da! A sada ti ukazujem i naroitu ast. Retki su odrasli mukarci koji su prisustvovali Siajnoku." "ta se sino desilo u gradu?" "Ponegde je dolo do prolivanja krvi. Meutim, od jutros vlada potpuni mir." "Gubici?" "Nisu vredni pomena." Ajdaho klimnu. Letove predviake sposobnosti upozorile su ga na opasnost po njegovog Dankana. Zato ga je poslao u seosku sigurnost Gojgoe. "Bio si u Gojgoi", ree Leto. "Da li si pao u iskuenje da tamo i ostane?" "Ne." "Ne ljuti se na mene", ree Leto. "Nisam te ja poslao u Gojgou." Ajdaho uzdahnu. "Kakva mi je to opasnost zbog koje si me poslao odavde?" "Nije pretila tebi", ree Leto. "Ali svojim prisustvom si uzbuivao moje uvarke i nagonio ih na prekomerno ispoljavanje revnosti. A prole noi to nam nije bilo potrebno." "Oh?" Ova misao pomete Ajdaha. Nikada nije o sebi mislio kao o nekom ko bi bio u stanju da izazove odreenu dozu junatva, sem ako to lino ne zatrai. Neko je

uzbudio trupe. Voe kao to je bio prvi Leto, deda dananjeg, ostavljali su utisak samim svojim prisustvom. "Dankane, veoma si mi dragocen", ree Leto. "Da... ali ipak nisam tvoj pastuv!" "Tvoje elje emo svakako potovati. O tome emo drugi put. Ajdaho osmotri pratnju Ribogovornica i primeti da su sve irom otvorile oi i da pomno prate zbivanja. "Da li uvek doe do nasilja kada boravi u Onu?" upita Ajdaho. "To nastupa u ciklusima. Nezadovoljnici su sada potpuno savladani. Izvesno vreme bie dosta mirno." Ajdaho vrati pogled na Letovo nedokuivo lice. "ta se zbilo sa mojim prethodnikom?" "Zar ti Ribogovornice nisu rekle?" "One tvrde da je umro branei svog Boga." "A ti si uo i suprotne glasine." "ta se dogodilo?" "Umro je, jer mi je priao suvie blizu. Nisam ga na vreme sklonio na neko sigurno mesto." "Neko mesto poput Gojgoe." "Vie bih voleo da je preostale dane proiveo tamo u miru, ali kao to ti je dobro poznato, Dankane, ti ne traga za mirom." Ajdaho proguta knedlu, osetivi kako mu se grlo sasvim steglo. "Ipak, voleo bih da saznam pojedinosti o njegovoj smrti. On ima porodicu..." "Saznae pojedinosti, a za njegovu porodicu se ne boj. Ja se staram o njima. Drau ih na sigurnoj udaljenosti. I sam zna da me nasilje prati. To je jedna od mojih funkcija. Prava je nesrea da oni kojima se divim i koje volim moraju da pate zbog toga." Ajdaho napui usne, nezadovoljan onim to je uo. "Opusti se, Dankane", ree Leto. "Tvoj prethodnik je umro jer mi je priao previe blizu."

Pratnja Ribogovornica nervozno se uskomea. Ajdaho pogleda prvo u njih, pa nadesno du tunela. "Da, vreme je", ree Leto. "Ne smemo dozvoliti da nas ene ekaju. Kreni tik ispred mene, Dankane, a ja u ti odgovarati na pitanja o Siajnoku." Kako nije mogao da smisli nita bolje, Ajdaho se posluno okrete na peti i povede povorku. uo je kako Carska Kola kreu za njim, kao i tihe korake pratnje. kripa kola iznenada utihnu i Ajdaho se tre. Istog asa shvati ta se desilo. "Preao si na suspenzore", ree, ponovo se usredsredivi na put pred sobom. "Uvukao sam tokove jer e se ene tiskati oko mene", ree Leto. "Ne moemo im zdrobiti stopala." "ta je Siajnok? ta on predstavlja?" upita tiho Ajdaho. "Ve sam ti rekao. To je Veliko Deljenje." "Da li ja to oseam zain?" "Ima osetljive nozdrve. U hostijama ima zaina." Ajdaho zatrese glavom. Pokuavajui da shvati ovaj dogaaj, Ajdaho je otvoreno upitao Leta prvom prilikom po njihovom prispeu u On: "Kakav je to praznik, taj Siajnok?" "Delimo hostiju, nita vie. ak i ja uestvujem." "Lii li to na obred Narandastog Katolianstva?" "Oh, ne! To nije moje telo. To je Deljenje. Podseam ih da su jedine ene, kao to si ti jedini mukarac, ali da sam ja svi vi. One dele sa svima." Ajdahu se najednom ne dopade ton ovih rei. "Jedini mukarac? "Zna li, Dankane, koga ismevaju na praznik?" "Koga?" "Mukarce koji su ih uvredili. Osluni dok budu priale meu sobom." Ajdaho ovo primi kao upozorenje. Nemoj uvrediti Ribogovornice. Navui e na sebe njihov gnev i nai e se u smrtnoj opasnosti! Dok je koraao kroz tunel ispred Leta Ajdaho shvati da je dobro uo rei, ali da mu one nita novo nisu rekle. Zatim progovori preko ramena.

"Ne razumem Deljenje." "Sjedinjeni smo u obredu. Videe. Osetie. Moje Ribogovornice su skladite odreenog znanja, neprekinuta nit koju samo one dele. Sada e i ti uestvovati i one e te zbog toga voleti. Paljivo ih sluaj. Otvorene su za zamisli o naklonosti. Jedne drugima su bezgranino sklone." Nove rei, pomisli Ajdaho. Nove tajne. Primetio je da se tunel postepeno iri i da tavanica postaje via. ee su nailazili na sjajne kugle podeene da svetle tamnonarandastim sjajem. Mogao je da vidi visoki luk nekog otvora udaljen oko tri stotine metara, iz koga je dopirala jarkocrvena svetlost pri kojoj je razaznavao blistava lica to su se lagano njihala levo-desno. Njihova tela ispod lica tvorila su tamni zid sainjen od odee. Ve ovde veoma se oseao znoj od uzbuenja. Dok se pribliavao enama koje su ekale Ajdaho ugleda prolaz izmeu njih i rampu koja se uzdizala do niskog ispusta s desne strane. Visoka zasvoena tavanica izvijala se iznad ena. Bio je ogroman prostor osvetljen sjajnim kuglama podeenim na jarkocrveno. "Poi rampom sa svoje desne strane", ree Leto. "Zaustavi se tik iza ispusta i okreni se licem prema enama." Ajdaho podie desnu ruku u znak da je shvatio. im je stupio na otvoreno, razmere odreenog prostora ispunie ga strahopotovanjem. Dok se peo do ispusta, on svom izvebanom oku stavi u zadatak da proceni te razmere. Doao je do zakljuka da dvoranu ini kvadrat stranica dugih bar hiljadu i sto metara, sa zaobljenim uglovima. Bila je pretrpana enama. Ajdaho se podseti da su ovde bile prisutne samo izabrane predstavnice iz nadaleko razbacanih pukova Ribogovornica - po tri ene sa svake planete. Stajale su tako do te mere meusobno priljubljenih tela da Ajdaho posumnja da bi ijedna mogla pasti. Ostavile su samo oko pedeset metara slobodnog prostora, du ispusta na koji je Ajdaho upravo stupio i osmotrio prizor. Lica pogledae ka njemu - lica, lica. Leto zaustavi kola iza Ajdaha i podie ruku. Istog trena, prolomi se uzvik: "Siajnok! Siajnok!" i ispuni ogromnu dvoranu. Ajdaha zaglui povik. Taj zvuk sigurno mora da se uje kroz ceo grad, pomisli on. Sem ako se nalazimo suvie duboko pod zemljom. "Neveste moje", uzviknu Leto. "Dobro nam dole na Siajnok." Ajdaho podie pogled prema Letu, vide kako tamne oi sijaju, blete zraei. Leto bee jednom rekao: "Ta prokleta svetost!" A uivao je u njoj.

Da li je Moneo ikada video jedan ovakav skup? pitao se Ajdaho. Bila je to udna misao, ali Ajdaho je znao njeno poreklo. Mora da postoji jo neko smrtno bie s kojim bih mogao o ovome razgovarati. uvarke iz pratnje su mu rekle da je Moneo bio spreen 'dravnim poslovima' u ije pojedinosti nisu bile upuene. uvi to, Ajdaho shvati da je pronikao u jo jedan element Letove vladavine. Linije moi irile su se pravo iz Leta u narod, ali one se nisu odve esto ukrtale. To je zahtevalo mnogo toga, ukljuujui i sluge od poverenja koje bi prihvatile odgovornost da izvravaju nareenja bez pogovora. "Malo je onih koji su videli Bogocara da ini neto loe", rekla je Siona. "Lii li to na Atreide koje si poznavao?" Dok su mu te misli promicale umom Ajdaho pogleda po gomili Ribogovornica. U pogledima im se ogledalo oboavanje! Strahopotovanje! Kako je samo Leto to postigao? "Voljene moje", ree Leto. Glas mu zatutnja preko uzdignutih lica, noen do najudaljenijih uglova snanim iksijanskim pojaalima skrivenim u Carskim Kolima. Zajapureni prizori enskih lica izazvae kod Ajdaha seanje na Letovo upozorenje. Navuci na sebe njihov bes i bie u smrtnoj opasnosti! Ovde je bilo lako poverovati u to upozorenje. Jedna Letova re i ove ene bi krivca rastrgle na komade. Ne bi postavljale pitanja. Delale bi. Ajdaho odjednom poe vie da ceni ove ene vojnike. Lina opasnost ih ne bi zaustavila. Sluile su Bogu! Carska Kola lagano zakripae kada Leto izvi prednje segmente, podiui glavu. "Vi ste uvarke vere!" uzviknu Leto. One odgovorie uglas: "Gospodaru, sluamo!" "U meni ivite bez kraja!" "Mi smo beskonane!" povikae. "Volim vas kao nikog drugog!" "Ljubav!" povikae. Ajdaho zadrhta. "Predajem vam svog voljenog Dankana!" ree Leto. "Ljubav!" povikae.

Ajdaho se tresao itavim telom. Oseao je da bi se mogao onesvestiti od ovolikog oboavanja. eleo je da pobegne, ali i da ostane i primi sve ovo. U ovoj odaji oseala se mo. Mo! Tiim glasom, Leto ree: "Promenite strau." ene pognue glave, sve u isti mah, bez oklevanja. S Ajdahove desne strane pojavi se niz ena u belim odorama. One dooe do praznog prostora ispod ispusta i Ajdaho primeti da neke od njih nose bebe i malu decu od kojih nijedno nije imalo vie od godinu ili dve. Iz ranijih objanjenja Ajdaho je znao da su ovo bile ene koje tog asa naputaju slubu Ribogovornica. Neke e postati svetenice, a neke e ostatak ivota provesti gajei decu... ali nikada nee prestati da slue Letu. Dok je posmatrao decu Ajdaho pomisli kako je zapreteno seanje na ovo iskustvo moralo delovati na muku decu. Kroz itav ivot nosie u sebi to tajanstvo, seanje izgubljeno za svest ali uvek prisutno, iako iz njega nee nicati nikakvi odgovori. I poslednje pridolice dooe do odredita ispod Leta i podigoe poglede prema njemu. Ostale ene u dvorani tada podigoe lica i zagledae se u Bogocara. Ajdaho pogleda levo i desno. ene odevene u belo ispunile su prostor ispod ispusta u duini od najmanje pet stotina metara u oba pravca. Neke od njih podigoe decu ka Letu. Nije bilo nieg sem strahopotavanja i potinjenosti. Kad bi Leto naredio, oseti Ajdaho, ove ene bi smrskale decu o ispust. Uinile bi bilo ta! Leto veoma lagano spusti svoje prednje segmente na svoja kola. On blagonaklono osmotri one ispod sebe i glas mu zazvua kao neno milovanje. "Nagraujem vas za vau odanost i slubu. Traite i dobiete." Cela dvorana odjeknu u znak odgovora: "Dobiete!" "to je moje to je tvoje", uzviknu Leto. "to je moje to je tvoje", povikae ene. "Podelite sa mnom, sada", ree Leto, "tihu molitvu za moje posredovanje u svim stvarima - da ljudski rod nikad ne skona!" Sve glave u dvorani pognue se kao jedna. ene odevene u belo stadoe da ljuljaju decu, nagnute nad njima. Ajdaho oseti to tiho jedinstvo, silu koja je teila da prodre u njega i preuzme ga. On irom otvori usta i duboko udahnu, borei se protiv neeg to je oseao kao fiziki napad. Um mu je mahnito tragao za neim za ta bi se mogao uhvatiti, za neim to bi ga zatitilo.

Ove ene predstavljale su vojsku iju silu i jedinstvo Ajdaho nije ni slutio. Znao je da mu je ta sila izvan moi poimanja. Mogao je samo da je osmotri i prepozna. To je bilo ono to je Leto stvorio. Ajdaho se priseti Letovih rei za vreme susreta u Citadeli: Odanost u mukoj vojsci pripada pre samoj vojsci nego civilizaciji koja dri vojsku. Odanost u enskoj vojsci pripada voi." Ajdaho osmotri taj oiti dokaz Letove tvorevine, shvatajui upadljivu tanost ovih rei i istovremeno se plaei te tanosti. Nudi mi da uzmem udela u ovome, pomisli Ajdaho. Njegov vlastiti odgovor na Letove rei uini mu se sada detinjastim. "Ne vidim razlog", rekao je Ajdaho. "Veina ljudi nisu razumna stvorenja." "Nijedna vojska, bilo da je muka ili enska, ne jemi mir. U tvom Carstvu ne vlada mir! Ti samo..." "Ribogovornice su te obavestile o naoj istoriji?" "Da, ali sam, takoe, etao tvojim gradom i posmatrao tvoje ljude. Oni su agresivni!" "Vidi, Dankane? Mir podstie agresivnost." "A ti tvrdi da Zlatna Staza..." "Ne predstavlja mir u doslovnom smislu. Ona je spokojstvo, plodno tle za nicanje krutih klasa i mnogih drugih oblika agresivnosti." "Govori u zagonetkama." "Govorim na osnovu dugotrajnog promatranja, koje mi kae da je miroljubiv stav - stav poraenog. To je stav rtve. rtve izazivaju agresivnost." "Tvoje prokleto nametnuto spokojstvo! Kakva korist od njega?" "Ako neprijatelja nema, treba ga izmisliti. Vojna sila koja nema spoljanjeg protivnika uvek se okree protiv vlastitih ljudi." "Kakvu to igru igra?" "Preobliavam ljudsku elju za ratom."

"Ljudi ne ele rat!" "ele haos. Rat je najdostupniji oblik haosa." "Ne verujem nita od svega toga! Igra neku svoju opasnu igru." "Veoma opasnu. Obraam se drevnim izvorima ljudskog ponaanja da bih ih prestrojio. Opasnost je u tome to bih onda mogao da potisnem sile ljudskog opstanka. Ali uveravam te da e moja Zlatna Staza izdrati." "Nisi potisnuo antagonizam." "Na jednom mestu rasipam energije i usmeravam ih ka nekom drugom mestu. Ono to ne moe nadgledati, iskoriava." "ta je to to tvoju ensku vojsku spreava da preuzme vlast?" "Ja sam im voa." Dok je pogledom prelazio preko mase ena u velikoj dvorani Ajdaho zaista nije mogao da porekne ko je istinski voa. Takoe, bilo mu je jasno da je deo ovog oboavanja upuen njemu. Iskuenje je bilo toliko da se nije micao - bilo ta da je traio od njih... bilo ta! Skrivena mo u ovoj ogromnoj dvorani bila je eksplozivna. Postavi svestan toga Ajdaho stade da ispituje Letove ranije rei. Leto je pomenuo neto o eksplozivnom nasilju. Dok je posmatrao ene kako se tiho mole, Ajdaho dozva u seanja Letove rei: "Mukarci su skloni otrim podelama na klase. Oni stvaraju slojevita drutva. Slojevito drutvo predstavlja konani poziv na nasilje. Ono se ne raspada. Ono eksplodira." "ene to nikad ne ine?" "Ne, sem ako njima mukarci gotovo potpuno ne vladaju ili ako su zatvorene u model drutva u kome sve uloge igraju mukarci." "Polovi se ne mogu toliko razlikovati!" "Ipak, razlikuju se. Kod ena je zajednika stvar njihov pol, stvar koja je iznad klase i kaste. Zato dozvoljavam svojim enama da dre uzde." Ajdaho je bio primoran da prizna kako ove ene to se mole stvarno dre uzde. Koji bi deo te moi predao u moje ruke? Iskuenje je bilo strahovito. Ajdaho uzdrhta. Iznenada, kao da ga je neko polio hladnom vodom, shvati da je to verovatno i bila Letova namera - da me iskua!

ene zavrie svoju molitvu na podu ogromne dvorane i podigoe poglede prema Letu. Ajdaho nikada ranije nije video toliku ushienost na ljudskim licima, ni u seksualnoj ekstazi ni u slavnoj vojnoj pobedi - nigde nije video nita ni izdaleka nalik na ovoliko oboavanje. "Danas pored mene stoji Dankan Ajdaho", ree Leto. "Dankan je ovde da bi mi potvrdio svoju odanost pred svima vama. Dankane?" Ajdaho oseti studen u stomaku. Leto ga je stavio pred savreno jednostavan izbor: Potvrdi svoju odanost Bogocaru ili umri! Ako se kolebljivo osmehnem, pokaem kolebljivost ili mu se usprotivim, ene e me ubiti golim rukama. Ajdaha obuze mahniti bes. Progutavi knedlu i proistivi grlo, on samo ree: "Neka niko ne dovodi u sumnju moju odanost. Odan sam Atreidima." Zauo je vlastiti glas kako odzvanja kroz dvoranu, pojaan Letovim iksijanskim ureajem. Stvoreni utisak iznenadi Ajdaha. "Delimo!" zaurlae ene. "Delimo! Delimo!" "Delimo", ree Leto. Mlade regrutkinje Ribogovornica, koje su se razlikovale po kratkim zelenim odorama, nagrnue u dvoranu sa svih strana, poput malih pokretnih vorova koji su se motali kroz ustrojstvo uarenih lica. Svaka regrutkinja nosila je posluavnik prepun siunih smeih hostija. Dok su se posluavnici kretali kroz guvu ake su se u talasima graciozno pruale - lelujavi ples aka. Svaka aka uzela je po jednu hostiju i uzdigla je uvis. Kada je jedna od regrutkinja stigla do ispusta i podigla svoj posluavnik prema Ajdahu, Leto ree: "Uzmi dve, jednu mi stavi u aku." Ajdaho kleknu i uze dve hostije. Izgledale su krte i lomljive. On ustade i lagano jednu dodade Letu. Leto upita: "Da li je zavren izbor nove strae?" "Da, gospodaru!" povikae ene. "uvate li moju veru?" "Da, gospodaru!" "Koraate li Zlatnom Stazom?"

"Da, gospodaru!" Vibracije od povika ena zasipale su Ajdaha udarnim talasima, oamuujui ga. "Delimo li?" upita Leto. "Da, gospodaru!" im su ene odgovorile Leto ubaci hostiju u usta. Svaka majka koja je stajala ispod ispusta odgrize komadi hostije, a ostalo ponudi svom detetu. Gomila Ribogovornica iza ena u belom takoe spusti ruke i proguta hostije. "Dankane, progutaj hostiju", ree Leto. Ajdaho je ubaci u usta. Njegovo telo gole nije bilo uslovljeno na zain, ali seanje se namah obrati ulima. Hostija je imala pomalo gorak ukus, sa blagim primesama melana. Ovaj ukus prizva u Ajdahovu svest stara seanja - obroke u sieu, gozbe u prebivalitu Atreida... nain na koji je zainski prah sve proimao u starim danima. im je progutao hostiju, Ajdaho postade svestan mira u dvorani, tiine koju nije remetilo ni disanje i u kojoj se zau jedno glasno klik sa Letovih kola. Ajdaho se okrtenu da potrai izvor tog zvuka. Leto je otvorio jedan odeljak u postolju kola iz koga je upravo vadio kristalnu kutiju. Kutija je iznutra blistala plavosivom svetlou. Leto je smesti na postolje kola, podie svetlei poklopac i izvadi kris-no. Ajdaho istog asa prepoznade otricu - soko ugraviran na debljem kraju drke, zeleni dragulj na punom balaku. Kris-no Pola Muad'Diba! Ajdaha duboko uzbudi pogled na ovu otricu. Zurio je u nju kao da bi slika iz njegovih oiju mogla otelotvoriti prvobitnog vlasnika. Leto podie otricu i zadra je visoko, otkrivajui njenu elegantnu zaobljenost i mlene prelive duginih boja. "Talisman naih ivota", ree Leto. ene ostae neme, ushiene i oprezne. "No Muad'Diba", ree Leto. "Zub ai-Huluda. Da li e ai-hulud ponovo doi?" U znak odgovora zau se prigueno mrmljanje koje je u poreenju sa prethodnom vikom delovalo istovremeno duboko i mono. "Da, gospodaru."

Ajdaho ponovo poe da posmatra razdragana lica Ribogovornica. "Ko je ai-Hulud?" upita Leto. Opet duboko mrmljanje: "Ti, gospodaru." Ajdaho klimnu sam sebi. Evo nepobitnog dokaza da je Leto posegnuo u udovini rezervoar moi, iz koga nikada ranije nije zahvatano na ovaj nain. Leto je to i rekao, ali rei su predstavljale besmislenu buku u poreenju s onim to je video i osetio u ovoj ogromnoj dvorani. Ali Letove rei vratie se Ajdahu kao da su ekale na ovaj trenutak da se ogrnu svojim pravim znaenjem. Ajdaho se priseti da su se nalazili u kripti, na tom memljivom i senovitom mestu koje je Letu bilo toliko privlano a Ajdahu odbojno - prepuno stoletne praine i mirisa drevne trulei. "Stvarao sam ljudsko drutvo oblikujui ga preko tri hiljade godina, otvarajui vrata zrelosti za itave vrste", rekao je Leto. "Nita od toga o emu govori ne objanjava ensku vojsku!" pobuni se Ajdaho. "Silovanje je strano enama, Dankane. Traio si razlike u ponaanju koje proishode iz seksa." "Prestani da menja temu!" "Ne menjam je. Silovanje je tokom osvajakih pohoda uvek predstavljalo nain isplate muke vojske. Mukarci nisu morali da se lie ni jedne mladalake matarije prilikom ina silovanja." Ajdaho se priseti smrknutog besa koji ga je preplavio zbog ove opaske. "Moje hurije krote mukarce", ree Leto. "To je neto to je enski rod nauio kroz eone nunosti." Ajdaho je bez rei zurio u Letovo zakukuljeno lice. "Krotiti", ree Leto. "Uklopiti u neko sreeno ustrojstvo koje jemi opstanak. ene su to nauile u rukama mukaraca; sada mukarci to ue u rukama ena." "Ali, kazao si..." "Moje hurije esto se u poetku izlau izvesnom obliku silovanja samo zato da bi to kasnije pretvorile u duboku i snanu meuzavisnost." "Do avola! Ti si..." "Povezujem, Dankane! Povezujem." "Ne oseam se povezanim..."

"Za obuku je potrebno vreme. Ti si drevna mera, prema kojoj se moe odrediti nova." Letove rei zaas liie Ajdaha svakoga ustva sem dubokog oseanja gubitka. "Moje hurije poduavaju sazrevanju", dodade Leto. "Znaju da moraju nadgledati sazrevanje mukaraca. Kroz taj proces i one same sazrevaju. Konano, hurije postaju ene i majke i na taj nain izbijamo iz njihovih mladalakih fikcija nasilnike porive." "Morao bih da vidim da bih se uverio!" "Videe pri Velikom deljenju." I dok je sada stajao pored Leta u dvorani za Siajnok Ajdaho priznade sebi da prisustvuje neemu to je sadralo ogromnu mo, neemu to bi moglo da stvori onu vrstu ljudske vaseljene kakvu je Leto opisivao... Leto vrati kris-no u kutiju, a kutiju zatim u odeljak u postolju Carskih Kola. ene su u tiini posmatrale, ak su i deca utala - svi su bili potinjeni sili koja se mogla osetiti u ovoj ogromnoj dvorani. Ajdaho osmotri decu, znajui iz Letovih objanjenja da e ona biti nagraena tako to e im se dodeliti - muka ili enska, svako na neki visok poloaj. Mukom decom bi kroz ivot vladala enska deca, olakavajui im (Letove rei) "prelaz od mladia u mukarce sposobne za razmnoavanje." Ribogovornice i njihovo potomstvo iveli su ivote 'obuzete odreenim uzbuenjem koje nije bilo dostupno veini drugih ena'. ta e biti sa Irtinom decom? upita se Ajdaho. Da li je moj prethodnik stajao ovde i posmatrao svoju enu odevenu u belo kako uestvuje u Letovom obredu? ta mi to Leto ovde nudi? S tom enskom vojskom neki ambiciozni zapovednik mogao bi preuzeti Letovo carstvo. Ili, da li bi? Ne... ne dok je Leto iv. Leto je kazao da ene nisu 'po prirodi' vojniki agresivne. Rekao je: "Ja to ne gajim u njima. Poznato mi je ciklino ustrojstvo - sa carskom svetkovinom koja se odrava svakih deset godina, smenom strae, blagosiljanjem novih pokoljenja, odavanjem poasti palim sestrama i onima voljenima koje su nas zauvek napustile. Siajnok za Siajnokom koraa napred po predvienom toku. Sama promena postaje ne-promena." Ajdaho podie pogled sa ena u belom i njihove dece. Prelazio je oima preko mnotva nemih lica, priseajui se da je ovo samo mali deo te ogromne enske sile

koja je preko Carstva rairila svoju ensku mreu. Sada je mogao da poveruje Letovim reima: "Mo ne slabi. Svakih deset godina ona postaje sve izrazitija i jaa." emu to vodi? upita se Ajdaho. On osmotri Leta koji je upravo podizao ruku da bi blagoslovio prepunu dvoranu hurija. "Sada emo krenuti meu vas", ree Leto. ene ispred ispusta nainie prolaz, gurajui one pozadi. Prolaz se otvarao kroz mnotvo poput pukotine u zemlji posle neke silovite prirodne kataklizme. "Dankane, ii e ispred mene", ree Leto. Ajdaho proguta knedlu kroz suvo grlo. On spusti dlan na ivicu ispusta i skoi u raskreni prostor, krenuvi pukotinom, svestan da samo tako moe okonati ovo iskuenje. Bacivi brz pogled unazad, on vide kako se Letova kola velianstveno sputaju na suspenzorima. Ajdaho se okrenu i ubrza korak. ene suzie stazu kroz svoje redove. To bi uinjeno sa udnom mirnoom, s usresreenom panjom - prvo na Ajdaha, a zatim na to veliko pre-crvoliko telo koje se iza Ajdaha vozilo na iksijanskim kolima. Dok je Ajdaho stoiki stupao napred, ene su sa svih strane posezale da bi dodirnule njega, Leta, ili samo Carska Kola. Ajdaho oseti uzdranu strast u tom dodiru i postade svestan najdubljeg straha u itavom svom iskustvu.

24. Problem predvoenja u svim vremenima je neizbean: Ko e igrati ulogu Boga?

'Muad'Dib, iz Usmenih Predanja'

Hvi Noree sledila je mladu Ribogovornicu-vodia niz iroku rampu koja se zavojito sputala u dubine Ona. Poziv gospodara Leta prispeo je u kasne veernje

sate treeg dana Svetkovine, prekinuvi razvoj dogadaja koji su ve bili ugrozili njenu sposobnost da ouva emocionalnu ravnoteu. Njen prvi pomonik, Otvi Jake, nije bio naroito prijatan ovek - kose boje peska, duguljastog, uzanog lica i oiju koje se nikad ni na emu nisu due zadravale i koje nikad nisu gledale pravo u oi onome kome se obraao. Jake joj je uruio jedan list od memerase-hartije, koji je sadravao ono to je on opisao kao 'saetak skoranjeg izvetaja o poinjenom nasilju u Svetkovinskom gradu'. Stojei pokraj stola za kojim je ona sedela zurio je nanie u neku taku s njene leve strane i rekao: 'Ribogovornice ubijaju Liceigrae po itavom gradu.' inilo se da ga ovo nije posebno uzbuivalo. "Zbog ega?" upita ona. "Kau da su Bene Tleilaksi pokuali da izvre atentat na Bogocara." Drhtaj straha prostruji njenim telom. Zavalila se potom dublje u stolicu i prela pogledom po ambasadorskom kabinetu - ovalnoj prostoriji u kojoj se nalazio jedan polukruan sto ija je veoma uglaana povrina skrivala upravljae mnogih iksijanskih naprava. Soba je odavala utisak sumorno znaajnog mesta i bila je obloena drvenim panel-ploama mrke boje koje su pokrivale instrumente za zatitu od uhoenja. Nije bilo prozora. Nastojei da ne ispolji uznemirenost, Hvi podie pogled prema Jakeu i ree: "A gospodar Leto je..." "Izgleda da pokuaj atentata nije imao nikakvih posledica. No, time se moe objasniti ova odmazda." "Ti, dakle, misli da je do takvog pokuaja dolo?" "Da." U tom trenutku ula je Ribogovornica sa pozivom gospodara Leta, ogluivi se o pravilo uobiajene najave iz predsoblja kabineta. Dola je u pratnji jedne starice iz reda Bene Geserit, osobe koju je predstavila kao 'asnu Majku Anteak'. Anteak je netremice posmatrala Jakea, dok je Ribogovornica, mlada ena glatkih, gotovo detinjih crta lica, saoptavala svoju poruku: "Naloio mi je da vas podsetim: 'Hitno se vrati ako te pozovem.' Sada vas poziva." Dok je Ribogovornica ovo govorila, Jake je poeo da se mekolji. Njegov pogled nervozno je lutao po itavoj prostoriji, kao da traga za neim to se tu nije nalazilo. Hvi je ne oklevajui, navukla tamnoplavu odoru preko svoje halje i naredila Jakeu da ostane u kabinetu do njenog povratka.

U ulici u kojoj se nalazila ambasada bilo je neuobiajeno malo prometa. Obasjana rumenilom veernje svetlosti, Anteak pogleda Ribogovornicu i jednostavno ree: "Da." Anteak se potom rastade od njih a Ribogovornica povede Hvi pustim ulicama do jedne visoke zgrade bez prozora, u ijim se dubinama nalazila strma zavojita rampa. Otre zavojnice rampe izazivale su kod Hvi vrtloglavicu. Blistave siune svetlosne kugle kretale su se kroz sredinju prazninu obasjavajui grimizno zelenu vinovu lozu sa ogromnim listovima. Loza je obavijala svetlucave zlatne ice. Meka, tamna povrina rampe upijala je zvuke njihovih koraka, utiui da Hvi postane naglaeno svesna jedva ujnog uketavog trenja izazvanog blagim pokretima njene odee. "Gde me vodi?" upita Hvi. "Gospodaru Letu." "Znam, ali gde je on?" "U svojim privatnim odajama." "To je veoma duboko." "Da, gopspodar naroito voli dubine." "Poinje mi se vrteti u glavi dok hodamo ovako beskonano ukrug." "Bie bolje ako ne gledate lozu." "Kakva je to biljka?" "Zove se lunionska loza i smatra se da je potpuno bez mirisa." "Nikad nisam ula za nju. Odakle potie?" "To zna jedino gospodar Leto." Nastavili su da koraaju u tiini, a Hvi se trudila da razjasni vlastita oseanja. Bogocar ju je ispunjavao tugom. Mogla je u njemu da nasluti oveka, oveka kakav je mogao da bude. Zbog ega je takav ovek odabrao ovakav smer svog ivota? Da li je iko to znao? Da li je ak i Moneo to znao? Moda je Dankan Ajdaho znao. Njene misli okrenue se Ajdahu - kako je taj mukarac bio fiziki privlaan. I kako je to delovalo! Mogla je da oseti kako mu je sve sklonija. Kada bi samo Leto imao Ajdahovo telo i izgled. Znala je da u tom sluaju ne bi ni razmiljala ko joj se vie dopada. Ali Moneo - to je bila sasvim druga stvar. Spustila je pogled na lea svog utljivog vodia.

"Moe li da mi kae neto o Moneu?" upita Hvi. Ribogovornica ponovo usredsredi panju na silaznu zavojnicu rampe. "Gospodar je rekao da ete se raspitivati za Monea", ree ona. "Onda mi priaj o njemu." "ta ima tu da se pria. On je gospodarev najblii poverenik." "Blii ak i od Dankana Ajdaha." "Od, da. Moneo je Atreid." "Moneo me je jue posetio", ree Hvi. "Kazao mi je da bi trebalo da znam neto o Bogocaru. Maneo tvrdi da je Bogocar sposoban da uini bilo ta, bilo ta, uopte, ukoliko smatra da to ima neke svrhe. "Mnogi veruju u to", ree Ribogovornica. "A ti ne veruje?" Hvi je postavila ovo pitanje na mestu gde je rampa zavijala svoj poslednji krug i otvarala se u malo predvorje sa zasvoenim ulazom udaljenim svega nekoliko koraka. "Gospodar Leto e vas odmah primiti", ree Ribogovornica. Okrenula se i pola uz rampu ne izustivi ni re o svom uverenju. Hvi je zakoraila ispod ulaznog luka i obrela se u prostoriji sa niskom tavanicom. Bila je znatno manja od sale za audijencije. Vazduh je bio sve i suv. Iz skrivenih izvora u gornjim uglovima dopirala je bledouta svetlost. Oi su joj se polako privikle na umanjeno osvetljenje, opaajui ilime i meke jastuke razmetene oko jedne niske gomile... Stavila je aku na usta kada se ta gomila pomerila, shvativi da je to gospodar Leto na svojim kolima, samo to su kola leala u udubljenju poda sobe. Odmah joj je postalo jasno zato je to bilo potrebno. Na ovaj nain delovao je manje nadmono ljudskim posetiocima; njegova fizika ogromnost nije toliko dolazila do izraaja. Nita se, meutim, nije dalo uiniti u pogledu duine i neizbene mase njegovog tela, osim da se smeste u okrilje senki, tako da je svetlost uglavnom padala na njegovo lice i ruke. "Ui i sedi", ree Leto. Kazao je to blagim i prijatnim glasom. Hvi je prila jednom crvenom jastuku na svega nekoliko metara od Letovog lica i sela na njega. Leto je promatrao njene kretnje sa oevidnim zadovoljstvom. Na sebi je imala tamnozlatastu odoru, a kosa joj je na potiljku bila upletena u kike, to je doprinosilo da njeno lice izgleda svee i nevino.

"Poslala sam vau poruku na Iks", ree ona. "Takoe, saopila sam im da svakako elite da saznate koliko mi je godina." "Moda e odgovoriti", ree on. "Njihov odgovor moe ak da bude i istinit." "Htela bih da saznam kada sam roena, kao i sve okolnosti u vezi sa tim", ree ona, "ali ne znam zbog ega to vas zanima." "Zanima me sve to je u vezi s tobom." "Nee im se dopasti to to ste me proizveli u stalnog ambasadora." "Tvoji gospodari su udna meavina formalizma i rasputenosti", ree on. "Nemam ba mnogo razumevanja za budale." "Smatrate me budalom, gospodaru?" "Malki nije bio budala, niti si ti to, draga moja." "Godinama nemam nikakvih vesti o ujaku. Pitam se ponekad da li je jo iv." "Moda emo i to doznati. Da li je Malki ikada razgovarao s tobom o mom upranjavanju takija?" Za trenutak se zamislila, a potom upitala: "To se zvalo ketman u doba starih Slobodnjaka?" "Da, to je vetina prikrivanja identiteta u sluajevima kada bi njegovo otkrivanje moglo da bude tetno." "Sada se dobro seam toga. Kazao mi je da ste, pod raznim pseudonimima, pisali istorije, od kojih su neke veoma dobro poznate." "To je bilo prilikom naeg razgovora o takiji." "Zato govorite o tome, gaspodaru?" "Da bih izbegao druge teme. Da li si znala da sam ja napisao knjige - Noaha Arkrajta?" Nije mogla da suzdri kikot. "Kako je to zabavno, gospodaru. Od mene su sve vreme zahtevali da itam o njegovom ivotu." "To sam ja, takoe, napisao. Koje tajne su traili da izvue iz mene?" Nije ni trepnula na ovu njegovu strateku promenu predmeta razgovora. "ele da saznaju o unutranjem delovanju religije gospodara Leta." "Zar jo to ele?"

"ele da saznaju na koji nain preuzimate upravljanje religijom iz ruku Bene Geserita." "Nadajui se, bez sumnje, da se u tome i sami mogu okuati." "Sigurna sam da i to imaju na umu, gospodaru." "Hvi, ti si uasan predstavnik Iksijanaca." "Ja sam va sluga, gospodaru." "Postoji li neto to tebe lino zanima?" "Bojim se da bi vas moja radoznalost mogla uznemiriti", ree ona. Za trenutak ju je netremice posmatrao, a onda ree: "Shvatam. Da, u pravu si. Za sada je bolje da izbegavamo prisnije razgovore. eli li da ti priam o Sestrinstvu?" "Da, to bi bilo dobro. Znate li da sam danas srela jednog lana poslanstva Bene Geserita?" "To e biti Anteak." "Na mene je delovala zastraujue", ree ona. "Nema razloga da zazire od Anteak. Ona je dola u tvoju ambasadu po mojoj naredbi. Da li ste bili svesni da su vas zaposeli Liceigrai?" Hvi zastade dah, a zatim se ukoi dok joj je hladnoa ispunjavala grudi. "Otvi Jake?" upita ona. "Podozrevala si?" "Jedino to mi se nije dopadao, a i reeno mi je da..." Ona slegnu ramenima, a onda, kada joj je puklo pred oima, upita: "ta se dogodilo s njim?" "Sa pravim? Mrtav je. To je uobiajen postupak koji Liceigrai primenjuju u takvim sluajevima. Moje Ribogovornice dobile su iziito nareenje da unite sve Liceigrae u tvojoj ambasadi." Hvi ne ree nita, ali suze zaiskrie na njenim jagodicama. Ovo objanjava zbog ega su ulice prazne, Anteakino zagonetno 'Da'. Objanjava mnoge stvari. "Obezbediu ti pomo Ribogovornica sve dok ne bude u stanju da pronae novo reenje", ree Leto. "Moje Ribogovornice e te valjano uvati."

Hvi otre suze sa lica. Inkvizitori sa Iksa goropadno e reagovati protiv Tleilaksa. Da li e na Iksu poverovati u njen izvetaj? itavo osoblje njene ambasade zaposednuto Liceigraima. Bilo je teko poverovati u to. "Svi?" upita ona. "Liceigrai nisu imali razloga da ostave bilo kog od tvojih ljudi u ivotu. Trebalo je da upravo ti bude sledea rtva." Ona se strese. "Odugovlaili su sa tobom", ree on, "jer su znali da e morati da izrade do te mere vernu kopiju da uzmognu obmanuti i moja ula. A nisu sasvim naisto u pogledu mojih sposobnosti." "Onda Anteak..." "Sestrinstvo i ja delimo sposobnost da prepoznajemo Liceigrae. A Anteak... pa, ona je veoma dobra u onome to radi." "Niko ne veruje Tleilaksima", primeti ona. "Zbog ega nisu odavno izbrisani sa lica sveta?" "Specijalisti imaju svoje vrednosti, kao i svoja ogranienja. Iznenauje me, Hvi. Nisam pretpostavljao da moe da bude tako krvoedna." "Tleilaksi... suvie su okrutni da bi bili ljudska bia? Oni nisu ljudska bia!" "Uveravam te da ljudska bia mogu da budu jednako okrutna. I ja sam povremeno bivao okrutan." "Znam, gospodaru." "S razlogom. No, jedina skupina o ijem sam uklanjanju razmiljao jeste Bene Geserit." Njeno zaprepaenje gotovo da se nije moglo iskazati reima. "One su toliko blizu onome to bi trebalo da budu, a opet toliko daleko", ree on. Skupila je samo snage da prozbori: "Ali Usmena Predanja kau..." "Religija asnih majki, da. Nekad su sazdavale posebne religije, za posebna drutva. Zvale su to inenjering. Kakvo je tvoje miljenje o tome?" "To je bezduno."

"Zaista. Ishodi odgovaraju grekama. ak i posle svih velikih nastojanja na ekumenizmu, irom Carstva zadrali su se bezbrojni bogovi; manja boanstva i tobonji propovednici." "Vi ste to promenili, gospodaru." "U nekoliko. No, bogovi teko umiru, Hvi. Moj monoteizam preovladuje, ali prvobitni panteon i dalje postoji; spustio se u podzemlje najrazliitije preruen." "Gospodaru, oseam u vaim reima... neku..." Zavrtela je glavom. "Da li i ja delujem hladno proraunato, poput Sestrinstva?" Ona klimnu. "Slobodnjaci su oboavali mog oca, velikog Muad'Diba, iako on uistinu nije mario da ga smatraju velikim." "Da li su Slobodnjaci bili..." "Da li su bili u pravu? Draga moja Hvi, oni su uviali svu korisnost moi i stoga su po svaku cenu hteli da sauvaju vlast." "To me uznemirava... gospodaru." "To mogu da razumem. Ne dopada ti se pomisao da je mogue tako lako postati Bog, kao da je to svima pristupano." "Zvui odvie lako, gospodaru". U njenom glasu pojavie se neki daleki ispitivaki prizvuci. "Uveravam te da to nipoto ne moe bilo kome da se dogodi." "Ali iz ovoga to ste rekli proizilazi da ste vi svoj status Boga nasledili od..." "Nikad nemoj to spominjati pred Ribogovornicama", ree on. "One se surovo obraunavaju sa jereticima." Pokuala je da proguta pljuvaku kroz suvo grlo. "Govorim ti ovo samo da bih te zatitio", ree on. Glas joj je bio slabaan. "Hvala, gospodaru." "Moj boanski status zapoeo je kada sam svojim Slobodnjacima rekao da vie ne mogu plemenima da dajem vodu mrtvih. Zna li ta je voda mrtvih?" "U vreme Dine to je bila voda koja se dobijala iz tela umrlih", ree ona. "Ah, pa da. itala si Noaha Arkrajta."

Uspela je da se blago osmehne. "Saoptio sam Slobodnjacima da tu vodu treba posvetiti Vrhunskom Boanstvu, koje je ostalo bezimeno. Mojom velikodunou Slobodnjacima je bilo doputeno da i dalje kontroliu tu vodu." "Mora da je voda u to doba bila veoma dragocena." "Veoma! A ja kao predstavnik tog bezimenog boanstva nisam ba pomno nadzirao tu dragocenu vodu tokom skoro tri stotine godina." Ona se ugrize za donju usnu. "Jo zvui raundijski?" upita on. Ona klimnu. "I bilo je. Kada je kucnuo as da posvetim vodu moje sestre, izveo sam jedno udo. Glasovi svih Atreida progovorili su iz Ganine urne. Tako su moji Slobodnjaci otkrili da sam ja to njihovo Vrhunsko Boanstvo." uvi ovo otkrie, Hvi prozbori zastraenim glasom punim zbunjenosti i nesigurnosti. "Gospodaru, da li vi to meni kaete da u stvari niste Bog?" "Kaem ti da ne igram murke sa smru." Zurila je u njega nekoliko trenutaka pre nego to je odgovorila na nain koji ga je uverio da je razumela dublje znaenje njegovih rei. Bila je to reakcija zbog koje mu je postala jo draa. "Vaa smrt nee biti kao druge smrti", ree ona. "Divna Hvi", promrmlja on. "udim se da se vi ne plaite sada nekog istinskog Vrhunskog Boanstva", ree ona. "Da li me ti to osuuje, Hvi?" "Ne, ali strahujem za vas." "Pomisli na cenu kaju plaam", ree on. "Svaki moj potonji deli nosie neto od moje svesti zaptivene u sebi, bespomoan i izgubljen." Ona poloi oba dlana na usta i zagleda se u njega. "To je taj uas sa kojim moj otac nije mogao da se suoi i koji je pokuao da sprei: beskrajna podeljenost i potpodeljenost slepog identiteta." Ona spusti ruke i proapta: "Biete svesni?"

"Na neki nain... ali i nem. Po jedan mali biser moje svesti otii e sa svakim peanim crvom i svakom peanom pastrmkom - znajui to, ali i nesposoban da pokrene makar i jednu eliju, svestan u beskrajnom snu." Stresla se. Leto je promatrao njen napor da shvati jedno takvo postojanje. Da li je mogla da zamisli konano rasulo kada se poddelovi njegovog identiteta budu upirali da odre kontrolu nad iksijanskom mainom koja je beleila njegove dnevnike? Da li je mogla da nasluti bolnu tiinu koja e uslediti posle tog strahotnog rasparavanja? "Gospodaru, oni bi upotrebili ovo saznanje protiv vas, ukoliko bih im ga otkrila." "Hoe li im rei?" "Razume se da neu!" Ona polako odmahnu glavom. Zbog ega je prihvatio taj jezivi preobraaj? Zar se to nije moglo izbei? Zatim ree: "Zar se maina koja belei vae misli ne bi mogla podesiti na..." "Na milion mene? Na milijardu ili na jo vie? Moja draga, draga Hvi, nijedan od tih svesnih bisera nee odista biti ja." Oi joj se ispunie suzama. Zatreptala je i duboko udahnula. Leto je u nainu na kaji je dopustila da je preplavi plima smirenosti prepoznao tragove vebi Bene Geserita. "Gospodaru, strano ste me uplaili." "I ti ne razume zbog ega sam to uinio." "Zar mi je to razumevanje dostupno?" "Oh, da. Mnogi su u stanju da to razumeju. Druga je stvar na koji nain ljudi koriste neko saznanje." "Hoete li me poduiti ta da inim?" "Ti ve zna." utke je primila njegove rei, a zatim prozborila: "Sve ovo je u nekakvoj vezi sa vaom religijom. Mogu to da osetim." Leto se osmehnu. "Za ovako divan dar kao to si ti, u stanju sam da gotovo sve oprostim tvojim iksijanskim gospodarima. Pitaj i saznae." Nagnula se prema njemu, zaklativi se na jastuku. "Recite mi neto odreenije o unutranjem dejstvovanju vae religije."

"Uskoro e saznati sve o meni, Hvi. Obeavam ti. Vano je da zapamti da to u sutini nije daleko od obovanja sunca kod naih primitivnih predaka." "Oboavanja... sunca?" Trgla je telo unazad. "To sunce koje upravlja svekolikim kretanjem, ali koje se ne moe dotai - to sunce je smrt. "Vaa... smrt?" "Svaka religija krui poput planete oko sunca, od koga dobija energiju neophodnu za svoje potojanje." Glas joj je bio tek neto ujniji od apata: "ta vi vidite u vaem suncu, gospodaru?" "Vaseljenu sazdanu od mnotva prozora kroz koje mogu da virim. Sve to prozor uokviruje, ja to vidim." "Budunost?" "Vaseljena je u svojoj osnovi bezvremena i stoga sadri sva sve budunosti." vremena i

"Dakle, istina je", ree ona. Videli ste stvar koju ovo..." Ona pokaza prema njegovom dugakom rebrastom telu, "... koju ovo spreava?" "Nalazi li u sebi oslonac za verovanje da bi ovo, u izvesnoj meri moglo da bude sveto?" upita on. Mogla je jedino da klimne. "Ako eli da podeli sve sa mnom", ree on, "moram te upozoriti da e to biti uasno breme." "Hoe li, gospodaru, time vae breme biti manje?" "Ne manje, ali u ga lake nositi." "Onda, elim da ga podelim. Recite mi, gospodaru?" "Jo ne, Hvi. Morae da se jo malo strpi." Uzdahnula je skrivajui svoje razoarenje. "Jedina nevolja je u tome to moj Dankan Ajdaho postaje nestrpljiv", ree Leto. "Morau uskoro da se pobrinem za to." Bacila je pogled preko ramena, no mala soba je i dalje bila prazna. "elite li da vas sada napustim?"

"eleo bih da me nikad ne napusti." Netremice ga je posmatrala, opaajui estinu njegovog pogleda, gladnu prazninu njegovog izraza koji ju je ispunjavao tugom. "Gospodaru, zbog ega meni poveravate svoje tajne?" "Neu traiti da bude nevesta jednog Boga." Oi joj se rairie od zaprepaenja. "Ne odgovaraj", uziknu on. Gotovo ne pomerivi glavu skliznula je pogledom du njegovog senovitog tela. "Ne tragaj za onim mojim delovima koji vie ne postoje", ree on. "Neki oblici telesne prisnosti za mene vie nisu mogui." Ponovo je usredsredila panju na to zakukuljeno lice, zapaajui ruiastu kou njegovih obraza, duboko ljudske crte u tom tuinskom okviru. "Ako eli decu" ree on, "zahtevau od tebe jedino dozvolu da sam odaberem oca. Ali ja jo nita nisam traio od tebe." Glas joj je sada bio slabaan. "Gospodaru, zaista ne znam ta da..." "Uskoro se vraam u Citadelu", ree on. "Doi e k meni tamo, pa emo razgovarati. Govoriu ti, tada, o stvarima koje speavam." "Uplaena sam, gospodaru. Bojim se vie nego to sam ikada zamljala da je to mogue." "Ne boj me se, Hvi. Prema mojoj dobroj Hvi mogu da budem samo dobar. to se tie ostalih opasnosti, moje Ribogovornice e te tititi vlastitim telima. One nee dopustiti da te bilo ta ugrozi." Hvi se pridie i poe da drhti. Leto primeti koliko su je njegove rei duboko dirnule i to ga zabole. Hviine oi zablistae suzama. vrsto je stisnula ake da bi spreila drhtanje. Znao je da e rado doi kod njega u Citadelu. Ma ta zatraio, njen odgovor uvek bi bio odgovor njegovih Ribogovornica: "Da, gospodaru." Leto postade svestan da bi ona, kada bi mogla da zameni mesto sa njim i preuzme njegovo breme, to rado uinila. injenica da joj to nije bilo mogue doprinosila je njenom bolu. Predstavljala je spoj inteligencije i duboke oseajnosti, liena svih Malkijevih hedonistikih slabosti. Bila je upravo zastraujua u svojoj

savrenosti. Sve u njoj iznova ga je uveravalo da je bila tano ona vrsta ene koju bi, da je ikada dostigao svoju zrelu mukost, poeleo (Ne! Zahtevao!) za svoju suprugu. A Iksijanci su to znali. "Ostavi me sada", proapta on.

25. Mom narodu ja sam i otac i majka. Upoznao sam ekstazu roenja i ektazu smrti i znani su mi obrasci koje vi morate da nauite. Nisam li tumarao, opijen, kroz vaseljenu oblija? Da! Video sam vas ocrtane u svetlosti. Ta vaseljena za koju govorite da je vidite i oseate, ta vaseljena moj je san. Moja energija se uredsreuje na njega i ja sam u ma kom carstvu i svakom carstvu. Tako ste i vi roeni.

'Ukradeni dnevnici'

"Moje Ribogovornice su mi saoptile da si odmah po povratku sa Siajnoka otiao u Citadelu", ree Leto. Upravio je optuujui pogled u Ajdaha koji je stajao pored mesta na kome je sedela Hvi pre jednog asa. Tako mali vremenski razmak - pa ipak je Leto oeao prazninu kao da su protekli vekovi. "Bilo mi je potrebno vreme da razmislim", ree Ajdaho. Bacio je pogled u udubljenje u kome su poivala Letova kola. "I da razgovara sa Sionom?" "Da." Ajdaho podie pogled ka Letovom licu. "Ali traio si Monea", ree Leto. "Da li te izvetavaju o svakom mom pokretu?" upita plaho Ajdaho. "Ne o svakom." "Ponekad je ljudima potrebno da budu sami." "Razume se. No, nemoj da optuuje Ribogovornice zato to se brinu o tebi." "Siona kae da e biti stavljena na kunju!"

"Jesi li zbog toga traio Monea?" "Kakva je to provera?" "Moneo zna. Pretpostavljam da si zbog toga eleo da ga vidi." "Nita ti ne pretpostavlja! Ti zna." "Siajnok te je uznemirio, Dankane. ao mi je." "Da li ima predstavu o tome kako je meni... ovde?" "Sudbina gole nije laka", ree Leto. "Neki ivoti su tei od drugih." "Nije mi potrebna nikakva mladalaka filozofija." "ta ti je potrebno, Dankane?" "Potrebno mi je da saznam neke stvari." "Na primer?" "Ne shvatam nijednog oveka oko tebe! Ne pokazujui nikakvo iznenaenje, Moneo mi je rekao da je Siona uesnik pobune protiv tebe. Njegova roena ker!" "U svoje vreme Moneo je takoe bio pobunjenik." "Pa, o tome i govorim. Jesi li i njega proveravao?" "Da." "Hoe li i mene?" "Upravo te proveravam." Ajdaho je nekoliko asaka zurio u njega, a zatim ree: "Ne razumem tvoju vladavinu, tvoje Carstvo, nita od svega toga. to vie otkrivam, to vie shvatam da mi nije jasno ta se, zapravo, dogaa." "Kakva srea da si konano otkrio puteve mudrosti." "ta?" Silovit izliv Ajdahove zbunjenosti uzdigao je njegov glas do ratnikog poklia, koji ispuni malu sobu. Leto se osmehnu. "Dankane, zar ti nisam rekao da je najsavrenija prepreka saznavanju kada pomisli da neto zna?" "Onda mi reci ta se dogada?" "Moj prijatelj Dankan Ajdaho stie jednu novu naviku. Ui da uvek gleda iza onog to misli da zna."

"U redu, u redu." Ajdaho je polako klimao u ritmu izgovaranja rei. "ta je to iza to je uticalo da uzmem udela u onome u Siajnoku?" "Nastojim da veem Ribogovornice sa zapovednikom moje strae." "A ja moram da ih odbijam. Pratnja koja me je izvela iz Citadele elela je da se zaustavi zbog jedne orgije. A one koje su me dovele ovamo kada si ti..." "One znaju kakvo mi zadovoljstvo priinjava da vidim decu Dankana Ajdaha." "Proklet bio! Ja nisam tvoj rasplodni pastuv!" "Nema potrebe da vie, Dankane." Ajdaho nekoliko puta duboko uzdahnu, a zatim ree: "Kad im kaem 'Ne' one se u poetku ponaaju uvreeno, a potom postupaju sa mnom kao da sam neki prokleti... " Zavrteo je glavom i dodao: "Neki prokleti svetac ili tako neto." "Zar ti se ne pokoravaju?" "Ne postavljaju nikakva pitanja... osim ako to nije suprotno tvojim nareenjima. Ja nisam eleo da doem ovamo." "Pa, ipak su te dovele." "Prokleto dobro zna da tebi nikada ne bi otkazale poslunost." "Drago mi je to si doao, Dankane." "Oh, to mogu da primetim." "Ribogovornice znaju koliko si ti poseban, koliko te ja volim i koliko ti dugujem. Kada smo ti i ja posredi, nikad se ne postavlja pitanje poslunosti ili neposlunosti. Zapamti, Dankane, nikad." "ta je onda u pitanju?" "Odanost." Ajdaho zamiljeno utonu u utanje. "Jesi li osetio mo Siajnoka", upita Leto. "Triarija." "Zbog ega te je onda to uznemirilo?" "Tvoje Ribogovornice nisu vojska, one su tvoja policijska sila."

"Tako mi mog imena, uveravam te da nisi u pravu. Policija je neizbeno podmiena." "Iskuava me putem moi", prebaci mu Ajdaho. "To je ta provera, Dankane." "Ne veruje mi?" "Podrazumeva se da verujem u tvoju bespogovornu odanost Atreidima." "emu onda sva ova jalava pria o podmiivanju i proveri?" "Ti si me optuio da drim policijsku silu. Policija uvek vodi rauna o tome da zloinci napreduju. Potrebno je da policajac bude odista glup pa da prenebregne injenicu da je poloaj izvrnog organa vlasti najisplativije mesto u svetu kriminala uopte."

Ajdaho ovlai jezikom usne i pogleda Leta, oito pometen. "Ali moralna priprema za... mislim zakonito... zatvori za..." "Kakva korist od zakona i zatvora kada krenje zakona nije greh?" Ajdaho polako nakrivi glavu na desnu stranu: "Pokuava li da mi kae da je tvoja prokleta religija..." "Kanjavanje grehova moe biti krajnje neobino." Ajdaho pokaza palcem preko ramena ka svetu to je leao iza vrata male odaje. "Sve te prie o smrtmim kaznama... o tom batinjanju." "Nastojim da se to je mogue manje oslanjam na zakone i zatvore." "Mora da ima neke zatvore!" "Zar moram? Zatvori su potrebni samo da bi se proizvela opsena da su sudovi i policija delotvorni. Oni su neka vrsta osiguranja posla." Ajdaho se napola okrenu i uperi kaiprst ka vratima kroz koja je uao u malu sabu. "Ima itave planete, koje nisu nita drugo do zatvori!" "Pretpostavljam da bi svuda mogao da vidi zatvor, ukoliko je to u skladu sa tvojim prividima." "Prividi!" Ajdaho naglo spusti ruku niz bok i ostade bez rei.

"Da. Govori o zatvorima, policiji i zakonima, sve samim savrenim prividima iza kojih jedna koristoljubiva, vlastodraka vrhuka moe da dejstvuje uoavajui sasvim tano da je iznad vlastitih zakona." "I ti zaista misli da se sa zloinom moe izai na kraj uz..." "Ne sa zloinima, Dankane, sa grehovima..." "Ti, dakle smatra da tvoja religija moe..." "Jesi li zapazio osnovne grehe?" "ta?" "Pokuaji da se podmite lanovi moje vlade i podmiivanja koja vre lanovi moje Vlade." "A u emu se sastoji to podmiivanje?" "U biti, re je o nemaru da se uoi i oboava svetost boga Leta." "Tebe?" "Mene." "Ali na samom poetku si mi rekao da..." "Misli da ja ne verujem u vlastitu boansku prirodu? Budi obazriv, Dankane." Ajdahov glas poprimi srditu jednolikost. "Rekao si mi da je jedan od mojih zadataka da potpomognem uvanju tvoje tajne, da si..." "Ti ne zna moju tajnu." "Da si tiranin? To nije..." "Bogovi imaju vie moi nego tirani, Dankane." "Ne dopada mi se ovo to sada ujem." "Kada je ijedan Atreid ikada od tebe traio da ti se dopada tvoj posao?" "Trai da zapovedam tvojim Ribogovornicama koje su i sudije i porota i krvnici..." provali iz Ajdaha. "I ta jo?" Ajdaho je utao.

Leto je hladnim pogledom merio razdaljinu izmeu njih dvojice; tako kratko rastojanje, a ipak toliko veliko. Ovo je kao poigravanje sa ve upecanom ribom, pomisli Leto. Mora da prorauna kritinu taku svakog elementa u toj borbi. Problem sa Ajdahon bio je u tome to bi, im se nae u mrei, to uvek ubrzavalo njegov kraj. A ovog puta to se dogaalo veoma brzo. Leta obuze tuga. "Ja neu da te oboavam", ree Ajdaho. "Ribogovornice su svesne da ti uiva posebnu povlasticu", ree Leto. "Kao Moneo i Siona?" "Mnogo drugaiju." "Pobunjenici su, dakle, poseban sluaj." Leto se kiselo nasmei. "Svi moji najpoverljiviji podanici bili su u svoje vreme pobunjenici." "Ja to nisam bio." "Bio si sjajan pobunjenik. Pomogao si Atreidima da preotmu carstvo od vladajueg monarha." Ajdaho skide pogled sa Leta i stade da prebira po seanju. "Zaista, jesam." ustro je zavrteo glavom kao da eli da otrese neto iz kose. "Pogledaj ta si uinio od tog carstva." "Uneo sam jedno novo ustrojstvo u njega, ustrojstvo nad ustrojstvima." "To ti misli." "Podaci su zamrznuti u ustrojstvima, Dankane. Mi moemo da upotrebimo jedno ustrojstvo da bismo razreili neko drugo. Nepostojana ustrojstva najtee je prepoznati i razumeti." "I dalje truarije." "Ve si jednom napravio ovakvu greku." "Zbog ega si Tleilaksima dopustio da me baskonano vraaju u ivot jednog golu za drugim. Gde je u tome ustrojstvo?" "Zbog vrednosti koje u izobilju poseduje. Prepustiu mom ocu da ti to kae." Ajdaho se blago isceri.

Leto prozbori Muad'Dibovim glasom, pa mu ak i zakukuljeno lice poprimi oeve crte. "Bio si mi najbolji prijatelj, Dankane, bolji ak i od Garnija Haleka. Ali ja sam prolost." Ajdaho zapanjen, s mukom proguta pljuvaku. "Stvari koje ini!" "Idu na tetu Atreidima?"

"Prokleto si u pravu!" Leto povrati Uobiajen glas. "Ipak, jo sam Atreid." "Jesi li, doista?" "ta bi drugo mogao da budem?" "Kad bih samo znao!" "Misli li da izvodim trikove reima i glasovima?" "Do sto avola, a ta, u stvari, ini?" "titim ivot dok polako postavljam pozornicu sa sledei ciklus." "titi ivot ubijanjem?" "Smrt je esto bila od koristi ivotu." "To nije geslo Atreida." "Ali, jeste. Mi esto uviamo vrednost smrti. Iksijanci, meutim, tu vrednost nikada nisu mogli da uoe." "ta Iksijanci imaju sa..." "Puno toga. Oni ele da naine mainu koja bi prikrila njihove druge mahinacije." Ajdaho prozbori zamiljenim glasom: "Da li je zbog toga iksijanski ambasador bio ovde?" "Video si Hvi Noree", ree Leto. Ajdaho pokaza navie. "Upravo je odlazila kada sam ja doao." "Razgovarao si sa njom?" "Pitao sam je ta je radila ovde. Odgovorila mi je da je birala stranu." Gromki smeh provali iz Leta. "Oh, boe", ree on. "Tako je dobra. Da li ti je otkrila svoj izbor?"

"Rekla mi je da sada slui Bogocaru. Nisam joj poverovao, razume se." "Ipak, trebalo je da joj poveruje." "Zbog ega?" "Ah da. Zaboravio sam da si jednom posumnjao ak i u moju babu Desiku." "Imao sam dobar razlog za to." "Da li isto tako sumnja i u Sionu?" "Poinjem da sumnjam u svakog." "A kae mi da ne zna od kakve si mi koristi", ree Leto prekornim glasom. "ta je sa Sionom?" upita Ajdaho. "Rekla mi je da eli da nas... hou da kaem, do avola." "Ono u ta kod Sione mora da ima poverenja jeste njena kreativnost. Ona je u stanju da stvara novo i lepo. Istinska kreativnost uvek zavreuje poverenje." "ak i mahinacije Iksijanaca?" "To nije kreativno. Kreativnost se uvek prepoznaje po tome to je irom otkrivena. Skrivanje odaje postojanje neke druge sile." "Onda ne veruje ovoj Hvi Noree, ali..." "Verujem joj, i to upravo iz razloga koje sam ti sad izneo." Ajdaho se namrgodi, a zatim opusti i uzdahnu. "Najbolje e biti da se potrudim da je bolje upoznam. Ako je ona neko koga ti..." "Ne! Drae se podalje od Hvi Noree. Smislio sam za nju neto posebno."

26. Izdvojio sam unutar sebe iskustvo grada i paljivo ga ispitao. Zamisao me opinjava. Obrazovanje jedne bioloke zajednice lieno dejstvujue potporne drutvene zajednice vodi u rasulo. itavi svetovi postajali su zasebne bioloke zajednice bez meuzavisnog drutvenog ustrojstva, a to je uvek vodilo u propast. U uslovima prenaseljenosti ove pojave postaju dramatino poune. Geto je poguban. Psihiki stresovi prenaseljenosti stvaraju pritiske koji silovito izbijaju na povrinu. Grad je pokuaj da se ove sile obuzdaju. Drutveni oblici kojima gradovi izvode takav pokuaj vredni su prouavanja. Treba imati u vidu da postoji odreena zlovolja u pogledu ustrojavanja bilo kakvog drutvenog poretka. To je bitka za

postojanje jednog vetakog bia. Despotizam i ropstvo pretei se nadnose. Dolazi do mnogih nepravdi i stoga se pojavljuje potreba za zakonima. Zakon razvija vlastito ustrojstvo moi, stvarajui nove i nove nepravde. Takva trauma moe se isceliti saradnjom a ne sukobljavanjem. Iscelitelj se poznaje po spremnosti da pozove na saradnju.

'Ukradeni dnevnici'

Moneo kroi u Letovu malu odaju vidno uznemiren. On je, inae, voleo ovo mesto za sastajanje zbog toga to su kola Bogocara leala u ugnuu odakle je smrtonosni napad crva bio tee izvodljiv, a valjalo je imati u vidu i nepobitnu injenicu da je Leto svom upravniku izuzetno dozvolio da se spusti ovamo iksijanskim cevnim liftom umesto da peai niz onu beskrajnu rampu. Ali Moneo je oseao da e vesti koje je ovog jutra donosio zasigurno izazvati Crva koji je bio Bog. Kako da mu to izloim? Minuo je tek jedan as od svitanja etvrtog dana svetkovine. Ovu injenicu Moneo je pozdravljao sa mirom u dui samo zbog toga to ga je za toliko privodila blie kraju svih ovih muka. Leto se promekolji u trenutku kada Moneo stupi u malu odaju. Na njegov znak ukljuilo se osvetljenje, uokvirujui mu samo lice. "Dobro jutro, Moneo", ree on. "Straa me je obavestila da si zahtevao da te smesta primim. Zato?" Moneo je iz iskustva znao da je opasnost leala u iskuenju da prebrzo otkrije premnogo. "Proveo sam izvesno vreme sa asnom Majkom Anteak", ree on. "Iako ona to veto skriva, siguran sam da je mentat." "Da. Bene Geseriti su sklone da mi ponekad otkau poslunost. Taj oblik nepokornosti me zabavlja." "Znai li to da ih neete kazniti?" "Moneo, ja sam, najposle, jedini roditelj koga moj narod ima. Roditelj mora da bude koliko velikoduan toliko i strog." Dobrog je raspoloenja, pomisli Moneo. Moneu se ote kratak uzdah olakanja, na ta se Leto nasmei.

"Anteak je prigovorila kada sam joj rekao da ste naredili amnestiju za nekoliko odabranih Liceigraa meu naim zarobljenicima." "Njima sam namenio znaajnu ulogu na svetkovini", ree Leto. "Gospodaru?" "Objasniu ti kasnije. Preimo na vesti koje su te naterale da bane kod mene u ovo doba." "Ja... Ahhh..." Moneo je grickao gornju usnu. "Tleilaksi su bili prilino brbljivi u svom napadnom nastojanju da mi se umile." "Svakako da jesu. I ta su ti otkrili?" "Oni... ah, pribavili su Iksijancima dovoljno uputstava i opreme da naine... ah, ne ba golu, ne ak ni klona. Moda bismo mogli da upotrebimo tleilaski naziv: elijsko prestrojavanje. Taj... Ahh... eksperiment izveden je u nekoj vrsti zatitne naprave za koju su im ljudi iz Esnafa zajemili da je neprobojna za vae moi." "A ishod?" Leto oseti da je postavio pitanje u hladni vakuum. "Nisu sigurni. Tleilaksima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju. Zapazili su, ipak, da je Malki uao u tu... ah, komoru i da je kasnije odatle izveo jedno dete." "Da! Znam!" "Znate?" Moneo se zgranu. "Logikim razmiljanjem. I sve se to dogodilo pre nekih dvadeset i est godina." "Tano tako, gospodaru." "Oni su ustanovili da je to dete Hvi Noree?" "Nisu sigurni, gospodaru, ali..." Moneo neodreeno slegnu ramenima. "Svakako. I kakav sada zakljuak izvlai iz toga, Moneo?" "U novog iksijanskog ambasadora ugraena je neka duboka svrha." "Svakako da jeste, Moneo. Zar ti nije pala u oi neobinost koliko Hvi, divna Hvi, predstavlja pandan stranom Malkiju. Njegova suta suprotnost u svemu, ukljuujui i pol." "Nisam pomislio na to, gospodaru." "Ja jesam."

"Smesta u je poslati natrag na Iks", ree Moneo. "Nee uraditi nita ni nalik na to!" "Ali, gospodaru, ako oni..." "Moneo, zapazio sam da retko okree lea opasnosti. Drugi to esto ine, ali ti - retko. Zato bi hteo da povuem jedan tako oigledno glup potez." Moneo proguta knedlu. "Dobro. Dopada mi se kad uvidi greku u svojim metodima", ree Leto. "Hvala, gospodaru." "Dopada mi se, takoe, kada iskreno izraava zahvalnost, kao to si upravo uinio. A sada mi reci neto drugo. Da li je Anteak bila sa tobom kada si daznao za ovu novost?" "U skladu sa vaom naredbom, gospodaru." "Odlino. To e malo uskomeati stvari. A sada me ostavi i otidi do gospe Hvi. Rei e joj da elim da je odmah vidim. To e je uznemiriti. Ona ivi u uverenju da se neemo ponovo sresti dok je ne pozovem u Citadelu. Od tebe traim da joj odagna strahove." "Na koji nain, gospodaru?" Leto mu se obrati alostivim glasom: "Moneo, zato trai savet za neto u emu si strunjak? Umiri je i dovedi je odmah ovamo uverenu u moje plemenite namere prema njoj." "Da, gospodaru." Moneo se lako nakloni i odstupi za korak. "Samo asak, Moneo." Moneo stade kao ukopan, a pogled mu se prikova za Letovo lice. "Zbunjen si, Moneo", ree Leto. "Ponekad ne zna ta da misli o meni. Da li sam svemoan i svepredviajui. Donosi mi te sitne glasine i pita se: Da li to ve zna? Ako ve zna, zbog ega se ja onda petljam? Ali, ja sam ti naredio da me izvetava o tim stvarima, Moneo. Zar tvoja poslunast nije pouna?" Moneo naini pokret kao da hoe da slegne ramenima, ali se predomisli. Usne mu zadrhtae. "Vreme moe biti i mesto, Moneo", ree Leto. "Sve zavisi od toga gde stoji, na ta gleda i ta uje. Mera za to poiva u samoj svesti."

Posle dueg utanja, Moneo se usudi da kae: "Je li to sve, gospodaru?" "Ne, nije sve. Siona e danas primiti paket koji e joj uruiti Esnafov glasnik. Nita ne sme da omete isporuku tog paketa. Jesi li razumeo?" "ta je... ta je u tom paketu, gospodaru?" "Neki prevodi, tivo koje elim da proita. Nita ne preduzimaj da to sprei. U paketu nema melana." "Kako... kako ste znali da sam se upravo plaio da je u paketu..." "Zato to se boji zaina. On bi mogao da ti produi ivot, ali ti to izbegava." "Bojim se njegovih drugih posledica, gospodaru." "Dareljiva priroda obdarila je melan svojstvom da otkriva neke od neoekivanih dubina due, pa ipak, ti se toga boji." "Ja sam Atreid, gospodaru!" "Ah, da, a prema Atreidima melan moe da otkrije tajnu vremena kroz udnovat proces unutranjeg otkrovenja." "Dovoljno mi je da se setim naina na koji ste me proverili, gospodaru." "Zar ne uvida da je za tebe nuno da bude prijemiv za Zlatnu Stazu?" "Ne bojim se ja toga, gospodaru." "Boji se drugih iznenaenja, stvari koje su me nagnale da se za ovo opredelim." "Dovoljno mi je da vas pogledam, gaspodaru, pa da se suoim sa tim strahom. Mi, Atreidi..." On zamuknu, jer su mu usta bila potpuno suva. "Ne eli sva ona seanja predaka i ostalih koja se jate u meni!" "Ponekad... ponekad, gospodaru, mislim da je zain prokletstvo Atreida!" "Da li bi voleo da se ja nikada nisam pojavio?" Moneo je utao. "Ali melan ima svoje vrednosti, Moneo. Neophodan je Esnafovim navigatorima. Bez njega bi se Bene Geserit izopaio u bespomoan buljuk plaljivog enskinja." "Moramo da ivimo sa tim ili bez toga, gospodaru. Znam to."

"Vrlo pronicljivo, Maneo. No, ti si ipak izabrao da ivi bez toga." "Zar nemam prava na takav izbor, gospodaru?" "Za sada." "Gospodaru, ta to..." "Postoji dvadeset osam razlitih rei za melan na obinom galakom. Opisuju ga po njegovoj nameni, po njegovoj razblaenosti, po njegovoj starosti, po tome da li je pribavljen potenom prodajom, kraom ili osvajanjem, da li je miraz za mukarca ili za enu i jo po mnogo emu. ta misli o tome, Moneo?" "Nudi nam se irok izbor, gospodaru?" "Zar samo kad je melan u pitanju?" Moneo zamiljeno nabra obrve, a potom ree: "Ne." "Toliko esto kae to 'Ne' u mom prisustvu", ree Leto. "Uivam u posmatranju tvojih usana dok neodluno oblikuju tu re." Moneove usne se zgrie u usiljen osmeh. Leto ree bodrim glasom: "Dobro! Mora da poe do gospe Hvi. Dau ti sad na rastanku jedan mali savet koji bi ti mogao biti od pomoi." Moneo svu svoju panju usredsredi na Letovo lice. "Iskustvo sa drogama vezano je uglavnom za mukarce, jer su oni obino odvaniji - to je jedan od izdanaka muke agresivnosti. itao si Narandastu Katoliku Bibliju pa ti je poznata pria o Evi i jabuci. Postoji jedna zanimljiva injenica u vezi sa tom priom: Eva nije bila prva koja je ubrala i kuala jabuku. To je bio Adam i to ga je navelo da baci ljagu na Evu. Moja pria ti kazuje neto o tome kako naa drutva pronalaze ustrojstvenu neophodnost da imaju podgrupe." Moneo blago nakrivi glavu na levu stranu. "Od kakve mi je to pomoi, gaspodaru?" "Pomoi e ti sa gospom Hvi."

27. Jedinstvena mnotvenost ove vaseljene privlai moju najdublju panju. To je pojava najvee Iepote.

'Ukradeni dnevnici'

Leto je uo Monea u predvorju nekoliko asaka pre no to je Hvi kroila u malu sobu za audijencije. Na sebi je imala iroke bledozelene pantalone vrsto vezane na glenjevima tamnozelenim pantljikama koje su bile u skladu sa sandalama. Ispod crnog ogrtaa mogla se nazreti iroka bluza takoe zelene boje. Dok se primicala Letu izgledala je spokojno, a onda je bez poziva sela, odabravi jedan zlatan jastuk umesto crvenog na kome je sedela ranije. Moneu je bilo potrebno manje od jednog asa da je dovede. Letovo otro uho razabralo je kako se Moneo vrpolji u predvorju, te dade signal na koji se zasvoen ulaz zatvori. "Neto je uznemirilo Monea", ree Hvi. "Veoma se trudio da to ne ispolji, ali to se vie naprezao da me umiri to je vie golicao moju radoznalost." "Nije te uplaio?" "Oh, ne. Ipak, rekao je neto veoma zanimljivo. Kazao mi je da za sva vremena moram da zapamtim da je Bog Leto razliita osoba za svakog od nas." "Po emu je to zanimljivo?" upita Leto. "Zanimljivo je zapravo pitanje za koje je ova opaska bila uvod. Rekao je da se esto pita kakva je naa uloga u stvaranju te vae raznolikosti?" "To jeste zanimljivo." "Mislim da je to istinski uvid", ree Hvi. "Zbog ega ste me pozvali?" "Svojevremeno su tvoji gospodari na Iksu..." "Oni nisu vie moji gospodari, gospodaru." "Oprosti mi. Od sada u ih zvati Iksijanci." Ona ozbiljno klimnu, a onda ponovi poetak njegovog pitanja: "Svojevremeno..." "Iksijanci su zamislili da naine oruje - svojevrsnog lovca-tragaa, samohodnu smrt sa mainskim umom. Planirano je da to bude stvar koja samu sebe poboljava i koja bi tragala za ivotom i svodila ga na njegove neorganske inioce." "Nisam ula za takvu stvar, gospodaru." "Znam. Iksijanci ne shvataju da se tvorci maina uvek izlau opasnosti da i sami postanu totalne maine. To je potpuno besplodna rabota. Posle odreenog

vremena maine redovno otkau. A ako bi ovakve maine otkazale nita ne bi preostalo, nikakvog ivota." "Ponekad mislim da su ludi", ree ona. "To i Anteak smatra. Ovo je neposredan problem. Trenutno, Iksijanci su zaokupljeni nekim projektom koji kriju." "ak i od vas?" "ak i od mene. Poslau asnu Majku Anteak da to istrai. Da bismo joj pomogli, traim od tebe da joj ispria sve to moe o mestu na kome si provela detinjstvo. Ne izostavljaj nijednu sitnicu, bez obzira na to koliko bila mala. Anteak e ti pomoi da se priseti. Potreban nam je svaki zvuk, svaki miris, izgled i imena posetilaca, boje, pa ak i drhtaji tvoje koe. I najmanje stvari mogu da budu od ivotne vanosti." "Mislite li da tu rade na stvari koje skrivaju." "Znam da je tako." "I smatrate da stvaraju to oruje u..." "Ne, ali e to biti na izgovor za istraivanje mesta na kome si roena." Ona otvori usta i postepeno uoblii osmeh, a zatim ree: "Moj gospodar postupa okolino. Smesta u da razgovaram sa asnom Majkom." Hvi htede da ustane, ali je on zaustavi pokretom ruke. "Ne sme izgledati da nam se uri", ree on. Ona se spusti natrag na jastuk. "Svako od nas je razliit, u smislu Moneovog zapaanja", ree on. "Postanje se ne prekida. Tvoj Bog nastavlja da te stvara." "ta e Anteak otkriti? Vi to znate, zar ne?" "Recimo da imam snano predoseanje. Ali nisi nijednom pomenula stvar o kojoj sam maloas govorio. Ima li kakvo pitanje?" "Vi ete mi ve odgovoriti kada to bude potrebno." Bio je to iskaz pun takvog poverenja da Leto jednostavno izgubi glas. Mogao je jedino da je posmatra, shvatajui koliko je izuzetno bilo ovo dostignue Iksijanaca - ovo ljudsko bie. Hvi je ostajala potpuno verna nalozima lino odabrane moralnosti. Bila je draesna, topla i potena i posedovala je empatiko ulo koje ju je nagonilo da deli svaku patnju onih sa kojima se poistoveivala. Mogao je da zamisli zaprepaenost njenih uiteljica iz reda Bene Geserita suoenih sa jezgrom samooptenja koje je bilo nemogue unititi. Uiteljicama oito nije preostalo nita drugo do da samo pridodaju koji potez

ovde, koju sposobnost onde, pri emu je sve samo jaalo onu silu koja ju je spreavala da postane jedna od Bene Geserita. Kako to mora da ih je izjedalo! "Gospodaru", ree ona, "elela bih da znam pobude koje su vas nagnale da odaberete ovakav nain ivota?" "Pre svega, morala bi da razume kako to izgleda kada se vidi naa budunost." "Pokuau, uz vau pomo." "Ne postoji nita to se ikad odvaja od svog izvora", ree on. "Vienje budunosti je vizija kontinuuma u kome sve stvari poprimaju oblik kao to mehurovi nastaju ispod vodopada. Vidi ih, a onda iezavaju u vodenom toku. Ako se tok okona, to je kao da mehurovi nikad nisu ni postojali. Takav tok ima i moja Zlatna Staza, a ja vidim njen kraj." "Va je izbor..." Uprla je prstom u njegovo telo. "Va je izbor to promenio." "Menja ga. Promena proizilazi ne samo iz naina mog ivota, nego i iz naina moje smrti." "Poznato vam je kako ete umreti?" "Ne kako. Poznajem jedino Zlatnu Stazu na kojoj e se to desiti." "Gospodaru, ja ne..." "Znam, teko je to razumeti. Moje umiranje obuhvatie etiri smrti: smrt tela, smrt due, smrt mita i smrt razuma, a sve ove smrti sadre seme uskrsnua." "Vratiete se iz..." "Seme e se vratiti." "ta e se dogoditi sa vaom religijom kada vas vie ne bude?" "Sve religije su jedinstvena zajednica. Spektar ostaje neprekinut unutar Zlatne Staze. Stvar je u tome to ljudska bia prvo vide jedan, a zatim drugi deo. Prividi se mogu nazvati omakama ula." "Narod e vas i dalje oboavati", ree ona. "Da." "Ali kada se zauvek zavri, nastupie gnev", ree ona. "Doi e do poricanja. Neki e rei da ste bili obian tiranin." "Privid", sloi se on.

Knedla u grlu onemoguila joj je, za trenutak, da govori, no potom ree: "Na koji nain va ivot i vaa smrt menjaju..." Ona zavrte glavom. "ivot e se nastaviti." "To verujem, gospodaru, ali kako?" "Svaki ciklus je reakcija na prethodni ciklus. Ako pronikne oblik mog Carstva, bie ti poznat oblik narednog ciklusa." Ona odvrati pogled od njega. "Sve to sam nauila o vaoj Porodici govorilo mi je da biste to uradili..." Naslepo je nainila pokret rukom u njegovom pravcu. "Da biste to uradili jedino iz nekoristoljublja. Ipak, mislim da, u stvari, ne znam kakav je oblik vaeg Carstva." "Letovog Zlatnog mira?" "Manje je mira nego to bi neki hteli, verujemo", ree ona ponovo ga pogledavi. Kakvog li potenja! pomisli on. Nita ne moe da ga zastrai. "Ovo je vreme stomaka", ree on. "Ovo je vreme kada se irimo, kao to se jedna elija iri." "Ali neto nedostaje", ree ona. Ona je kao Dankani, pomisli on. Neto nedostaje i oni to odmah osete. "Telo raste, ali dua ne raste", ree on. "Dua?" "Ta mislena svest koja nam govori kako bismo mogli da postanemo veoma ivi. Ti to, Hvi, dobro zna. To je ono oseanje koje ti govori kako da bude dosledna sebi." "Vaa religija nije dovoljna", ree ona. "Nijedna religija nikad ne moe da bude dovoljna. To je stvar izbora jedinstvenog, usamljenog izbora. Da li sada shvata zbog ega mi tvoje prijateljstvo i tvoje drutvo toliko mnogo znae." Trepui je otrla suze, a zatim klimnu i ree: "Zato to i drugi ljudi ne znaju?" "Zato to im to uslovi ne dozvoljavaju." "Uslovi koje vi nalaete?" "Tano. Pogledaj samo irinu mog Carstva. Vidi li mu oblik?"

Ona zaklopi oi, razmiljajui. "Neko eli da sedi na obali reke i svaki dan peca, je li tako?" upita on. "Odlino. To je taj ivot. Ti eli da odjedri preko mora i poseti strance? Sjajno. ta tu ima jo da se doda?" "Putovanje svemirom?" upita ona sa prkosom u glasu. Otvorila je oi. "Uoila si da Esnaf i ja to ne dozvoljavamo." "Vi to ne dozvoljavate." "Istina je. Ukoliko bi Esnaf otkazao poslunost ne bi dobio zain." "A zadravanje ljudi na povrini matine planete onemoguava ih da ine smutnju." "ini i neto znaajnije od toga. Ispunjava ih enjom za putovanjem. Stvara potrebu za preduzimanjem dalekih putovanja i vienjem neobinih stvari. Na kraju ispada da putovanje znai slobodu." "Ali zaina ponestaje", ree ona. "I sloboda postaje svakim danom sve dragocenija." "To moe da vodi jedino u oajanje i nasilje?" ree upitno ona. "Jedan mudar ovek meu mojim precima - zna li da sam ja sam, u stvari, bio ta osoba? Shvata li da u mojoj prolosti nema stranaca?" Ona klimnu sa strahopotovajem. "Taj mudri ovek zapazio je da je bogatstvo orue slobode. Stremljenje bogatstvu je, meutim, istovremeno i put u ropstvo." "Esnaf i Sestrinstvo sami sebe porobljavaju." "Ba kao i Iksijanci, Tleilaksi i svi drugi. Oh, s vremena na vreme uspevaju da negde i ieprkaju poneki komadi skrivenog melana i time se trajno zadovoljavaju. Veoma zanimljiva igra, zar ne?" "Ali kada doe do nasilja?" "Bie gladi i nespokoja." "Zar i ovde na Arakisu?" "Ovde, onde, svuda. Ljudi e se u mislima vraati na moju tiraniju kao na stare dobre dane. Ja u biti ogledalo njihove budunosti."

"Ali to e biti strano!" usprotivi se ona. Drugaije nije mogla da reaguje, pomisli on. Zatim ree: "Kada zemlja prestane da prua ljudima mogunost odranja, preiveli e poeti da se jate u sve manje skupine izbeglica. Proces strahovitog odabiranja ponavljae se na mnogim svetovima - eksplozivna stopa raanja i nestaica hrane." "Zar Esnaf ne bi mogao..." "Esnaf e, u nedostatku dovoljne koliine melana, biti pokopan i nee moi da obavlja neophodan prevoz." "Zar bogati to nee izbei?" "Samo neki od njih." "Onda vi, u biti niste nita izmenili. Naprosto emo nastaviti da se borimo i umiremo." "Sve dok peani crv jo jednom ne zavlada Arakisom. Do tog asa proveriemo sebe kroz duboko iskustvo koje e nam biti zajedniko. Nauiemo da se stvari koje se deavaju na naoj planeti mogu dogoditi na bilo kojoj planeti." "Toliko puno patnje i smrti", proapta ona. "Zar ne razume smisao smrti?" upita on. "Mora to da razume. Vrste moraju razumeti. Svekoliki ivot mora da razume." "Pomozite mi, gospodaru", proapta ona. "To je najdublje iskustvo svakog ivog stvora", ree on. "Odmah iza smrti dolaze stvari kojima ona preti i koje je odslikavaju - bolesti koje ugroavaju ivot, rane i nesree... poroaj za ene, a nekad je to bila bitka za mukarce." "Vae Ribogovornice su..." "One su iva pouka o opstanku", ree on. Oi joj se rairie od iznenadnog poimanja. "Opstanku? Svakako!" "Kako si samo dragocena", ree on. "Kako retka i dragocena. Blagosloveni bili Iksijanci!" "I prokleti?" "To, takoe." "Mislim da nikad neu razumeti znaaj i ulogu vaih Ribogovornica", ree ona.

"Ni Moneo to ne uvia", ree on. "A ni za Dankana u tom pogledu nema nade." "ovek mora najpre da naui da ceni ivot, pre no to poeli da ga sauva", ree ona. "A oni koji opstaju najvie istiu sve drai i lepote ivljenja. ene se mnogo ee suoavaju s tim, jer je poroaj odblesak smrti." "Moj ujak Malki uvek mi je govorio da ste imali dobre razloge da ne dozvolite borbu i sluajno nasilje meu mukarcima. Kakva gorka pouka!" "Kad ih lii neposredne mogunosti da ine nasilje, mukarci imaju veoma malo naina da provere kako e izgledati njihovo suoavanje sa tim krajnjim iskustvom", ree on. "Neto nedostaje. Dua se ne razvija. ta se meu ljudima govori o Letovom miru?" "Vele da ste nas primorali da se brloimo u besciljnom propadanju poput svinja u svojoj pogani." "Uvek se trudi da prepozna tanost narodne mudrosti", ree on. Propadanje." "Veina mukaraca ne poseduje naela", primeti ona. "Iksijanske ene se neprestano ale na to." "Kad god sam prinuen da razotkrivam pobunjenike, potraim ih meu mukarcima sa naelima", ree on. utke ga je gledala i on postade svestan koliko je ova, ak i ova jednostavna reakcija duboko svedoila o njenoj inteligenciji. "ta misli gde sam pronaao najbolje podanike?" upita on. Ote joj se kratak uzdah. "Naela", ree on, "jesu ono za ta se bori. Veina mukaraca provede svoj ivotni vek bez pravog izazova, osim u poslednjim trenucima. Oni imaju tako malo neprijateljskih arena u kojima bi mogli sebe da oprobaju." "Imaju vas", ree ona. "Ali ja sam toliko moan", ree on. "Ja sam u tom pogledu ravan samoubistvu. Ko je toliko lud da izazove sigurnu smrt?" "Ludaci... ili oajnici. Buntovnici?" "Ja sam za njih ravan ratu", ree on. "Praizvorni grabljivac. Ja sam koheziona sila koja ih raskomadava."

"Nikad nisam o sebi razmiijala kao o pobunjeniku", ree ona. "Ti si neto daleko bolje od toga." "I vi biste me iskoristili na neki nain?" "Bih." "Ne kao jednog od podanika?" "Ve imam dobre podanike - nepodmitljive, pronicljive, mudre i potene u pogledu vlastitih greaka, hitre u odluivanju." "Oni su bili pobunjenici." "Veina meu njima." "Kako ste ih odabrali?" "Mogao bih da kaem da su sami sebe odabrali." "Preivevi?" "I time. Ali ima i neto vie od toga. Razlika izmeu dobrog i loeg podanika moe se smestiti u pet otkucaja srca. Dobri podanici donose odluke u trenu." "Prihvatljive odluke?" "Obino takve koje su delotvorne. S druge strane, lo podanik okleva, vrda, zahteva sastanke odbora, istraivanja i izvetaje. Sve u svemu, on dela na nain koji stvara ozbiljne probleme." "Zar njima nije ponekad potrebno vie podataka da bi doneli..." "Lo podanik se vie brine o izvetajima nego o odlukama. Njemu su najvanije stvari na papiru koje moe da pokae kao izgovor za svoje promaaje." "A dobri podanici?" "Oh, oni se dre usmenih nareenja. Nikada, ukoliko njihove usmene naredbe izazovu probleme, ne lau u pogledu toga ta su uinili, i okruuju se ljudima sposobnim da mudro delaju na temelju usmenih nareenja. esto je najvaniji deo nekog podatka sama injenica da je neto krenulo loe. Rav podanik skriva svoje greke sve dok ne postane prekasno da se one isprave." Leto ju je posmatrao dok je razmiljala o ljudima koji su se nalazili u njegovoj slubi - posebno o Moneu. "Ljudi od odluke", ree ona.

"Jedna od stvari koje tiranin najtee pronalazi", ree on, "jesu ljudi koji stvarno donose odluke." "Zar ak ni vae pomno poznavanje prolosti ne prua neko..." "Prua mi poneto zabave. Veina birokratija pre moje iznalazila je i postavljala na znaajne poloaje ljude koji su izbegavali donoenje odluka." "Shvatam. Kako ete mene iskoristiti, gospodaru?" "Hoe li da se uda za mene?" Blag osmeh zatitra na njenim usnama. "ene, takoe, mogu da donose odluke. Udau se za vas." "Onda idi i saopti podatke asnoj Majci. Postaraj se da tano dozna ono za im traga." "Moje poreklo", ree ona mirno. "Vi i ja ve znamo moju svrhu." "Koja nije odvojena od svog izvora", ree on. Ona ustade i ree: "Gospodaru, da li je mogue da greite u pogledu svoje Zlatne Staze? Da li mogunost promaaja..." "Sve i svako moe da pogrei", ree on, "ali tu su hrabri, dobri prijatelji da pomognu."

28. Skupine nastoje da u okolnostima u kojima ive stvore uslove za svoj opstanak. Kada odstupe od toga, moe se smatrati da je u pitanju bolest skupine. Mnogobrojni su simptomi ovoga. Uzmimo, na primer, raspodelu hrane. To je oblik komunikacije, neminovan znak uzajamne pomoi koji, takode, sadri kobno znamenje zavisnosti. Zanimljivo je da su, danas, mukarci ti koji se obino bave zemljom. Oni su ratari. Nekada je to bilo iskljuivo ensko podruje.

'Ukradeni dnevnici'

"Morate mi oprostiti zbog neprimerenosti ovog izvetaja", pisala je asna Majka Anteak. "Pripiite to nedostatku vremena. Ujutro putujem na Iks, sa istim onim zadatkom o kome sam vas ranije podrobno izvestila. Veoma izraeno i iskreno zanimanje Bogocara za Iks ne moe se porei, ali ono to ovom prilikom elim da

vam saoptim odnosi se na neobinu posetu koju mi je upravo uinila iksijanska ambasadorka Hvi Noree." Anteak ispravi lea, sedei na neodgovarajuoj stolici koja je, meutim, bila najbolje to je mogla da pronae u ovom spartanskom stanitu. Bila je sama u svojoj siunoj spavaoj sobi, koju je gospodar Leto odbio da im zameni, ak i posle upozorenja Bene Geserita na predstojeu tleilaku urotu. U Anteakinom krilu leao je mali kvadrat boje crne poput mastila ija je osnovica bila dugaka oko deset milimetara, dok debljina nije premaivala tri milimetra. Pisala je po tom kvadratu svetlucavom iglom - jednu re preko druge, s tim to ih je kvadrat sve upijao. Kada bude zavrena poruka e biti otisnuta na nervne prijemnike oiju jedne glasnice-akolita i tu e mirovati sve dok ne kucne as da se reprodukuje u Kapitoliji. Hvi Noree predstavljala je pravu nedoumicu! Anteak je znala za izvetaje uiteljica iz reda Bene Geserita koje su svojevremeno bile upuene na Iks da poduavaju Hvi Noree. Ali ti izvetaji su vie preutkivali nego to su govorili. Oni su izazivali jo vea pitanja. Koje opasnosti si iskusila, dete? Kakve su bile nedae tvog detinjstva? Anteak mrknu i spusti pogled na crni kvadrat koji je iekivao njen sledei potez. Ovakve misli podseale su je na verovanje Slobodnjaka da zaviajno tlo stvara od oveka ono to on jeste. "Ima li neobinih ivotinja na vaoj planeti?" pitali bi Slobodnjaci. Hvi je dola sa jakom pratnjom Ribogovornica - vie od stotinu miiavih ena, sve do jedne pod tekim orujem. Anteak je retko imala priliku da vidi takvu izlobu oruja: laserski pitolji, dugaki noevi, bodei, granate za oamuivanje. Bilo je sredinom prepodneva. Hvi je graciozno uetala unutra, ostavljajui Ribogovornice da pretrae stanite poslanstva Bene Geserita, sve prostorije izuzev ove unutranje spartanske sobe. Anteak pree pogledom po sobi. Time to ju je ovde zadravao, gospodar Leto joj je neto poruivao. "Ovo je mera tvoje vrednosti kod Bogocara!" Osim ako... Sada je slao jednu asnu Majku na Iks, a obznanjena svrha tog putovanja svedoila je mnogo toga o gospodaru Letu. Moda e se vremena promeniti moda e biti novih poasti i vie melana za Sestrinstvo. Sve zavisi od toga kako obavim zadatak.

Hvi je ula sama u ovu sobu i snebivljivo sela na Anteakin duek, tako da je njena glava bila u niem poloaju od glave asne Majke. Vrlo lep gest i nimalo sluajan. Ribogovornice su oigledno mogle da smeste njih dve bilo gde i u bilo kakvom odnosu, ve prema Hviinoj zapovesti. Hviine okantne prve rei odagnale su svaku sumnju u tom smislu: "Odmah u poetku morate znati da u se udati za gospodara Leta." Bila joj je potrebna duboka kontrola da ne zine od uda. Anteakino ulo za istinitost svedoilo je o iskrenosti Hviinog iskaza, ali potpunost njegovog znaenja nije se mogla dosegnuti. "Gospodar Leto je naredio da ovo nikom ne smete da kaete", dodade Hvi. Kakva nedoumica! pomisli Anteak. Smem li da saoptim ovo makar mojim sestrana u Kapitoliji? "Kad kucne as za to, svi e saznati", ree Hvi. "Zasad je jo rano. Kaem vam ovo da bih vam pamogla da pojmite dubinu poverenja gospodara Leta." "Njegovog poverenja u vas?" "I u mene i u vas." Od ovih rei Anteak proe jedva kriveno drhtavo uzbuenje. Kakva je samo mo morala ii uz ovakvo poverenje! "Da li znate zbog ega je Iks vas odabrao za ambasadora?" upita Anteak. "Da. eleli su da ga zavedem." "Izgleda da ste uspeli u tome. Da li to znai da Iksijanci veruju onim tleilakim glasinama o telesnim porivima gospodara Leta?" "ak ni Tleilaksi ne veruju u njih." "Mogu li da smatram da vi potvrujete lanost takvih glasina?" Hvi odgovori udno ravnim tonom, koji su ak i Anteakino ulo za istinitost i njene mentatske sposobnosti teko mogli da protumae. "Vi ste razgovarali sa njim i posmatrali ga. Odgovorite sami na to pitanje." Anteak ugui u sebi mali talas ljutnje. Uprkos svojoj mladosti, Hvi nije bila akolit... i od nje nikad ne bi ispala valjana Bene Geserit. Kakva teta! "Jeste li o tome izvestili svoju vladu?" upita Anteak. "Nisam."

"Zbog ega?" "Saznae na vreme. Prerano objavljivanje moglo bi nakoditi gospodaru Letu." Istinoljubiva je, podseti se Anteak. "Zar vaa odanost Iksu ne dolazi ispred svega", upita Anteak. "Kod mene je na prvom mestu odanost istini." Hvi se osmehnu. "Iksijanci su uspeli vie nego to su i sami zamislili." "Da li Iks smatra da vi predstavljate opasnost po Bogocara?" "Mislim da njih prevashodno zanima znanje. Razgovarala sam o tome sa Ampreom pre polaska." "Upravnikom vanfederacijskih poslova Iksa. Mislite sa tim Ampreom?" "Da. Ampre je ubeen da gospodar Leto doputa da njegova linost bude ugroena samo do izvesne odreene granice." "Ampre je to rekao?" "Ampre ne veruje da se budunost moe sakriti od gospodara Leta." "Ali moja misija na Iksu se u tom pogledu upravlja uputstvom..." Anteak iznenada zastade, zavrte glavom a onda nastavi: "Zbog ega Iksijanci opskrbljuju gospodara mainama i orujem?" "Ampre veruje da Iks nema izbora. Mona sila unitava ljude koji predstavljaju preveliku opasnost." "A ukoliko bi Iks odbio, to bi prekorailo granice koje je postavio Leto. Nema srednjeg reenja. Jeste li razmislili o posledicama svoje udaje za gospodara Leta?" "Mislite li na sumnje koje e takav in izazvati u pogledu njegove boanske prirode?" "Ima ih koji veruju u tleilake glasine." Hvi se samo nasmei. Prokletstvo! pomisli Anteak. Kako smo samo ispustili ovu curu? "On menja ustrojstvo svoje religije", ree Anteak glasom punim optube. "To je, svakako, posredi."

"Nemojte da upadate u greku da o svima sudite prema sebi", ree Hvi. Videvi da Anteak s mukom nastoji da obuzda oseaj povreenog ponosa, Hvi dodade: "Ali ja nisam dola da bih sa vama raspravljala o gospodaru Letu." "Ne. Svakako da ne." "Gospodar Leto mi je naloio", nastavi Hvi, "da vam do tanina ispriam sve ega se seam o mestu na kome sam roena i odrasla." Dok je razmiljala o Hviinim reima, Anteak je netremice gledala u zagonetan crni kvadrat u svom krilu. Hvi je nastavila sa izlaganjem podataka, u skladu sa zapoveu svog gospodara (a sada i mladoenje!), podrobnosti koje bi tu i tamo bile krajnje dosadne da nisu bile namenjene Anteakinoj mentatskoj sposobnosti svekolikog upijanja injenica. Anteak zavrte glavom pri pomisli na to o emu e morati da izvesti svoje sestre u Kapitoliji. One sada ve uveliko prouavaju njenu prethodnu poruku. Maina koja je u stanju da titi samu sebe i svoj sadraj ak i od prodorne predviajue moi Bogocara? Da li je to bilo mogue? Ili je to, pak, bila neka drugaija vrsta provere, provere iskrenosti Bene Geserita u odnosu na njihovog gospodara Leta? Ali ovo sada! Ako on ve nije znao nita o poreklu ove zagonetne Hvi Noree... Nov razvoj dogaaja potkrepio je Anteakinu mentatsku pretpostavku o razlozima zbog kojih je upravo ona bila izabrana za misiju na Iksu. Bogocar nije poverio ovu tajnu svojim Ribogovornicama. Nije eleo da Ribogovornice posumnjaju u slabost svog gospodara! Ali da li je to bilo tako oigledno kao to je na prvi pogled izgledalo? Planovi u planovima - to je bio metod gospodara Leta. Anteak ponovo odmahnu glavom. Zatim se nagnu i nastavi da ispisuje izvetaj za Kapitoliju, izostavivi vest da je Bogocar odabrao sebi nevestu. Uskoro e i za to saznati. U meuvremenu Anteak e razmotriti sve to iz toga proishodi.

29. Ako poznajete sve svoje pretke onda ste i lino bili svedok dogaaja koji su stvarali mitove i religije nae prolosti. Uviajui to, o meni morate misliti kao mirotvorcu.

'Ukradeni dnevnici'

Prva eksplozija zaula se ba kada je sumrak poeo da obavija grad On. Udar je zahvatio nekolicinu smelih veseljaka ispred iksijanske ambasade. Oni su tuda prolazili idui na poselo na kome je trebalo (kako je bilo obeano) da Liceigrai izvode jednu prastaru dramu o kralju koji je poubijao svoju decu. Posle dogaaja punih nasilja u prva etiri dana svetkovine, veseljacima je bilo potrebno prilino hrabrosti da iziu na ulicu iz svojih srazmerno bezbednih stanita. Glasine o pogibiji i ranjavanju nevinih prolaznika kruile su gradom - i evo sada ponovo novog ulja na vatru. Nijedna od rtava ili preivelih ranjenika ne bi uvaila Letovu opasku da je nevinih prolaznika ipak bilo srazmerno malo. Letova otra ula razaznala su eksploziju i odredila joj mesto. U trenutnom naletu jarosti zbog koje e kasnije zaaliti, on je dozvao svoje Ribogovornice i zapovedio im da 'zbriu Liceigrae', ak i one koje je prethodno odluio da pamiluje. Gotovo u istom trenu Leto je shvatio da ga je oseanje besa opsenilo. Prolo je toliko mnogo vremena od kako je poslednji put osetio ak i blagu ljutnju. Osujeenost i razdraenost - to su bile granice njegovog emocionalnog uzbuenja. Ali sada, kada je Hvi Noree bila u opasnosti - jarost! Ovo saznanje nagnalo ga je da preinai svoju prvobitnu zapovest, ali ne pre no to je jedan broj Ribogovornica ve odjurio napolje. Njihovi najnasilnikiji nagoni bili su puteni sa uzde onim to su videle kod svog gospodara. "Bog je razjaren!" povikale su neke od njih. Druga eksplozija zahvatila je neke od Ribogovornica dok su istravale na trg, to je ograniilo irenje Letove nove naredbe i podstaklo jo vei talas nasilja. Trea eksplozija, koja je odjeknula u blizini prve, pokrenula je i samog Leta u akciju. Izvezao je svoja kola iz sobe za odmor poput kakvog mahnitog fanatika i naterao ih u iksijanski lift koji jurnu ka povrini. Kada je Leto izbio na ivicu trga ukazao mu se prizor haosa osvetljen hiljadama slobodno lebdeih sjajnih kugli koje su pustile njegove Ribogovornice. Sredinji deo trga bio je raznet. Neoteena je ostala samo plastina podloga ispod poploane povrine tla. Slomljeni komadi grae leali su razbacani svuda unaokolo, izmeani sa mrtvima i ranjenima. U pravcu iksijanske ambasade, naspram mesta na kome se nalazio, naziralo se divlje komeanje bitke. "Gde je moj Dankan?" dreknuo je Leto.

Jedna baarka strae smesta dotra preko trga do njega i dahui ga izvesti: "Odveli smo ga u Citadelu, gospodaru!" "ta se tamo dogaa?" upita Leto, pokazujui u pravcu bitke ispred iksijanske ambasade. "Pobunjenici i Tleilaksi napadaju iksijansku ambasadu, gospodaru. Imaju eksploziv." Dok je ovo govorila odjeknu jo jedna eksplozija tik ispred razruenog proelja ambasade. U jarkom blesku, za kojim je ostao narandasti sjaj, proaran crnim mrljama, ugledao je tela kako se razleu na sve strane okreui se u vazduhu. Ne razmiljajui o posledicama, Leto prebaci svoja kola na suspenzore i strelovito ih uputi preko trga - ustremela neman koja je na svom putu gutala sjajne kugle. Stigavi nadomak bitke, nadvio se preko svojih braniteljki i s boka se sjurio meu napadae, svestan u tom asu jedino laserskih pitolja koji su odapinjali modrikaste lukove prema njemu. Osetio je kako mu kola tupo udaraju u meso, razbacujui tela svuda unaokolo. Kola su ga izbacila tano ispred ambasade. Udarila su izvaljen kamen tako da se njegovo telo otkotrljalo na tvrdo tlo. Osetio je kako mu zraci laserskog pitolja araju po rebrastom telu, a zatim i unutraju plimu toplote, praenu sukljanjem kiseonika iz otvora na njegovom repu. Nagonski je duboko uvukao lice u kukuljini okvir i skupio ruke u zatitne nabore svog prednjeg renja. Telo crva uzelo je prevlast izvijajui se i mlatei, uvrui se kao kakav pomahnitali toak i ibajui na sve strane. Krv je potekla ulicom. Krv je bila ubitana voda za njegovo telo, a smrt je ba tu vodu oslobaala. Vitlajue telo klizilo je i ronilo kroz tu masu, a voda je izazivala plaviast dim na svakom pregibu njegovog tela na kome bi prodrla kroz kou peane pastrmke. Ovo ga je ispunilo vodenom agonijom, to je u vitlajuoj telesini prouzrokovalo jo veu estinu. Kada je Leto prvi put jurnuo u napad, obru Ribogovornica je odstupio. Sada je jedna odluna baarka uluila priliku za akciju. Povikala je glasom koji je nadjaao huk bitke. "Pobijte sve okolo!" Strojevi uvarki nahrupie. U narednih nekoliko minuta bio je to krvav ples Ribogovornica. Seiva su se zabadala u nemilosrdnoj svetlosti sjajnih kugli, lukovi laserskih pitolja poigravali su, ak su i ruke kasapile, a prsti se zarivali u ranjiva tela. Ribogovornice nisu nikoga tedele.

Leto se kotrljajui izvukao iz krvave kae ispred iksijanske ambasade. Jedva da je bio u stanju da razmilja kroz nalet vodene agonije. Svuda oko njega vazduh je bio teko zasien kiseonikom, to je pomoglo njegovim ljudskim ulima. Pozvao je svoja kola koja krenue prema njemu opasno nagnuta na oteenim suspenzorima. Polagano se prevalio na iskrivljeno vozilo i izdao mu mentalnu zapovest da se vrati u njegove odaje ispod trga. Jo pre mnogo vremena pripremio se za sluajeve ozleda od vode: imao je pripravnu prostoriju gde bi ga jako strujanje veoma zagrejanog suvog vazduha oistilo i povratilo u prvobitno stanje. Za ovu svrhu dobro bi doao i pesak, ali u ogranienim prostorima Ona nije bilo mesta za neophodnu koliinu peska u kome bi mogao da se zagreje i ostrue kou do njene uobiajene istoe. U liftu je pomislio na Hvi i poslao poruku da je smesta dovedu k njemu. Ukoliko je preivela. U ovom asu nije imao vremena za predvialako traganje i mogao je jedino da se nada najboljem, dok je njegovo telo sa osobinama pre-crva i ljudskog bia udelo za toplotom koja e ga oistiti. Kada se konano naao u sobi za ienje pade mu na um da ponovo potvrdi svoju preinaenu naredbu - 'Potedite neke Liceigrae'. Ali do tog asa razjarene Ribogovornice ve su se rairile gradom, a on nije imao snage da preduzme predvialaki in neophodan da se upute glasnice na odgovarajua zborna mesta. Izlazei iz sobe za ienje dobio je vest od jedne predvodnice strae da je Hvi Noree, iako lako ranjena, bezbedna i da e je dovesti k njemu im lokalna zapovednica bude smatrala da je to razborito. Na licu mesta proizveo je ovu predvodnicu strae u podbaara. Bila je to masivna ena Nailinog tipa, ali bez Nailinog etvrtastog lica - crte su joj bile zaobljene i blie starim uzorima. Drhtala je od uzbuenja zbog poasti koju joj je gospodar ukazao i kada joj je naloio da se vrati i 'dvostruko obezbedi da se Hvii nita ne dogodi' urno se okrenula i odjurila da izvri zadatak. Nisam je upitao ni za ime, pomisli Leto, dok se prebacivao na nova kolica u udubljenju svoje male sobe za audijencije. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka razmiljanja da se priseti imena nove podbaarke - Kieuemo. Ovo unapreenje trebalo je da se potvrdi, te naini mentalni podsetnik da to lino uradi. Sve Ribogovornice iz ovoga e odmah shvatiti koliko mu Hvi Noree znai. Uostalom teko da je od noas u to uopte moglo biti neke sumnje. Potom je preduzeo predvialako traganje i razaslao glasnike do razgoropaenih Ribogovornica. Do tog asa silna teta ve je bila nainjena - leevi su leali svuda po Onu, veinom Liceigraa, ali i nekih koji su bili samo pod sumnjom da su Liceigrai.

A mnogi su videli i kako ja ubijam, pomisli on. Dok je iekivao Hviin dolazak ponovo je razmotrio ono to se upravo dogodilo. Ovo nije bio tipian napad Tleilaksa, ali se prethodni napad na putu za On uklapao u nov obrazac. A sve je ukazivalo na jednu osobu sa pogubnim naumima. Mogao sam tamo napolju da poginem, pomisli on. To je poelo da objanjava zbog ega nije predvideo ovaj napad, ali postojao je i jedan dublji razlog. Leto je mogao da primeti kako taj razlog nie u njegovoj svesti kao zbir svih pokazatelja. Koje je ljudsko bie najbolje poznavalo Bogocara? Koje je ljudsko bie posedovalo tajno mesto odakle je moglo da organizuje zaveru? Malki! Leto pozva uvarku i naredi joj da proveri da li je asna Majka Anteak ve napustila Arakis. uvarka se ubrzo vratila i podnela izvetaj: "Anteak je jo u svojim odajama. Zapovednica Ribogovornica veli da tamo nije izvren nikakav napad." "Prenesi Anteak poruku", ree Leto. "Upitaj je da li sada shvata zbog ega sam njenom poslanstvu namenio stanite koje je podalje od mog? Zatim joj reci da za vreme boravka na Iksu mora da utvrdi gde se nalazi Malki. Dunost joj je da o njegovom prebivalitu izvesti na lokalni garnizon na Iksu." "Malki, bivi iksijanski ambasador?" "Ba taj! On ne sme da ostane iv ili na slobodi. Ti e obavestiti zapovednicu naeg garnizona na Iksu da mora da uspostavi tesnu vezu sa Anteak i prui joj svu neophodnu pomo. Nuno je da se Malki dovede k meni ili pogubi, ve prema proceni naeg zapovednika." Straarka-glasnica klimnu, dok su senke poigravale po njoj na mestu gde je stajala u krugu svetlosti oko Letovog lica. Nije traila da joj se naredba ponovi. Svaka od njegovih uvarki bila je uvebana da besprekorno pamti svaki podatak. One su bile u stanju da tano ponove Letove rei, ak i naglaske, i nije se moglo dogoditi da ikada zaborave ono to su od njega ule. Kada je glasnica otila Leto uputi lini signal za obavetavanje i za nekoliko sekundi usledi kontakt sa Nailom. Iksijanska naprava ugraena u njegova kola reprodukovala je neprepoznatljiv oblik njenog glasa, ravan metalni ton kazivanja, namenjen samo njegovim uima. "Da. Siona je bila u Citadeli. Ne, Siona nije bila u dodiru sa svojim sudruzima pobunjenicima. "Ne, ona jo ne zna da ja ovde motrim na nju." Napad na ambasadu? Njega je izvela jedna otcepljena klika pod nazivom 'Grupa za vezu sa Tleilaksima'."

Leto dozvoli sebi mentalni uzdah. Pobunjenici uvek daju svojim grupama tako pretenciozne nazive. "Ima li preivelih?" upita je. "Ne zna se ni za jednog." Letu se uini zabavnim to metalni glas nije odavao emocionalne tonove, dok ih je njegovo seanje stvaralo: "Uspostavie vezu sa Sionom", ree on. "Priznaj joj da si Ribogovornica. Reci da joj to nisi ranije saoptila jer si znala da ti ne bi poverovala, kao i zato to si se plaila razotkrivanja s obzirom na to da si meu Ribogovornicama potpuno usamljena u svojoj odanosti Sioni. Ponovo joj potvrdi svoju zakletvu. Reci joj da se kune svim to ti je sveto da e je u svemu posluati. ta god da ti zapovedi, ti to uini. Sve je ovo ispravno, kao to dobro zna." "Da, gospodaru." Seanje je nadoknadilo odsustvo fanatinog naglaska u Nailinom odgovoru. Posluae. "Ako je mogue, obezbedi uslove da Siona i Dankan budu zajedno nasamo", ree on. "Da, gospodaru." Neka fizika blizina uini svoje, ree on u sebi. Prekinuo je vezu sa Nailom, promislio za trenutak, a onda poslao po zapovednicu svojih snaga na trgu. Baarka je zaas stigla; tamna uniforma bila je umrljana i pranjava, a na izmama su se zapaali tragovi usirene krvi. Bila je to visoka ena sa borama koje su orlovskim crtama njenog lica pridavale izraz monog dostojanstva. Leto se priseti njenog vojnikog imena: Siljo, to je u Starih Slobodnjaka znailo 'Pouzdana'. On ju je, meutim, oslovio njenim porodinim imenom Nie, 'Ki ea', to je ovom susretu davalo ton tanane prisnosti. "Otpoini na jastuku, Nie," ree on blago. "Naporno si radila." "Hvala, gospodaru." Ona se spusti na crveni jastuk na kome je Hvi ranije sedela. Leto zapazi bore umora oko Niinih usta, ali su njene oi i dalje bile dobre. Netremice ga je gledala i iekivala da uje njegove rei. "Stvari su ovim ponovo mirne u mom gradu." Namerno je udesio da ovo ne zvui kao pitanje, ve je je prepustio Nii da da svoje tumaenje. "Mirne, ali nisu dobre, gospodaru."

Preao je pogledom preko usirene krvi na njenim izmama. "ta je sa ulicom ispred iksijanske ambasade?" "Raiena je, gospodaru. Popravke su ve u toku." "A trg?" "Do jutra e izgledati kao to je uvek izgledao." Pogled joj je vrsto poivao na njegovom licu. Oboje su znali da on jo nije dotakao sr ovog razgovora. Ali sada je zapazio naroiti izraz njenog lica. Ponosna je na svog gospodara! Prvi put je videla kako Bogocar ubija. Seme uasne zavisnosti bilo je posejano. Ako zapreti velika nesrea, moj gospodar e se pojaviti. Tako je to izgledalo u njenim oima. Ona vie nee moi da dela sa potpunom nezavisnou, preuzimajui mo od Bogocara i bivajui lino odgovorna za korienje te moi. Bilo je neeg posednikog u izrazu njenog lica. Strahotna maina smrti ekala je u potaji, spremna da doe ako je ona pozove. Letu se nije dopalo ono to je video, ali teta je ve bila poinjena. Bilo kakav lek zahtevao je polaganu i osetljivu primenu. "Gde su napadai uspeli da nabave laserske pitolje?" upita on. "U naim skladitima, gospodaru. uvarke arsenala su smenjene." Smenjene. Ba zgodan eufemizam. Grene Ribogovornice bile su izdvojene i uvane sve dok Leto ne bi izdao zadatak koji je zahtevao uee Komandosa Smrti. One su, razume se bile pripravne da rado umru, verujui da tako iskupljuju svoj greh. Ve i same glasine da su takve mahnite ratnice stupile u dejstvo mogle su da umire neko mesto pobune. "Da li je arsenal bio provaljen uz pomo eksploziva?" upita on. "Uz pomo lukavosti i eksploziva, gospodaru. uvarke arsenala bile su nebudne." "Poreklo eksploziva?" Niein zamor ispoljio se u sleganju ramena. Leto je jedino mogao da se saglasi. Znao je da je mogao da istrai i utvrdi to poreklo eksploziva, ali od toga bi bilo malo koristi. Dovitljivi ljudi uvek su mogli da pribave sastojke za domau izradu eksploziva - obine stvarice iz svakodnevne

upotrebe kao to su eer i belilo, sasvim obina ulja i bezazlena gnojiva, plastika, rastvarai i ekstrakti iz kamare ubreta. Ovaj spisak praktino je bio beskonaan i rastao je sa svakim pomakom ljudskog iskustva i znanja. ak i takvo drutvo kakvo je on stvorio, sa ugraenom tenjom da ogranii meanje tehnologije i novih zamisli, nije se uistinu moglo nadati da e potpuno odstraniti opasna mala oruja. itava zamisao da se takve stvari nadziru bila je obmana, opasan i zavodljiv mit. Klju je leao u ograniavanju elje za nasiljem. U tom pogledu ova mo je bila prava propast. Toliko mnogo nove nepravde, pomisli on. Kao da je itala njegove misli, Nie uzdahnu. Svakako. Ribogovornice su od detinjstva obuavane da izbegavaju nepravdu, kad god je to mogue. "Moramo se pobrinuti o preivelima meu graanstvom", ree on. "Postaraj se da zadovolji njihove potrebe. Moraju bezuslovno doi do zakljuka da je ljaga na Tleilaksima." Nie klimnu. Nikako nije mogla dobiti in baarke bez dobrovoljnog prihvatanja ovakvih privida. Sada je, meutim, poverovala. Dovoljno je bilo da uje Leta pa da poveruje u krivicu Tleilaksa. Bilo je i odreenog praktinog smisla u njenom uvianju. Znala je zbog ega nisu poubijali sve Tleilakse. Ne uklanja se svaki rtveni jarac. "Pored toga, moramo obezbediti skretanje panje", nastavi Leto. "Na sreu ini se da imamo neto zgodno pri ruci. Obavestiu te posle dogovora sa gospom Noree." "Iksijanskom ambasadorkom, gospodaru? Zar ona nije upletena u..." "Potpuno je nevina", ree on. Video je kako se verovanje usauje u Nieine crte lica, u pripremljenu plastinu podlogu koja je mogla da zabravi njene vilice i zastakli joj oi. ak i Nie. Znao je razloge ovome zato to ih je sam stvorio, ali ga je tvorevina ponekad ispunjavala izvesnom jezom. "ujem da gospa Hvi ulazi u predvorje", ree on. "Kad bude izlazila poalji je unutra. I, Nie..." Ve je bila ustala, ali je sada na njegove rei zastala nemo oekujui.

"Proizvedi veeras Kieuemu u podbaarku", ree on. "Pobrini se da se to ozvanii. to se tebe tie, zadovoljan sam. Trai ta eli i dobie." Opazio je kako je ovaj izraz pokrenuo talas zadovoljstva u Niei, ali ga ona odmah obuzda, dokazujui jo jednom koliko mu je vredna. "Proveriu Kieuemu, gospodaru", ree ona. "Ako se pokae dovoljno sposobnom, moda bih uzela odmor. Nisam uspela da vidim svoju porodicu na Salusi II ve mnogo godina." "Kad god to sama izabere." A onda pomisli: Salusa II. Svakako. Ovo pominjanje njenog porekla podsetilo ga je na koga mu je liila: Hark-alAda. U njenim venama tekla je krv Kue Korino. Blii smo roaci nego to sam mislio. "Moj gospodar je velikoduan", ree ona. Potom napusti prostoriju, sada lakog koraka. Zauo je njen glas iz predvorja: "Gospo Hvi, na gospodar e vas sada primiti." Hvi je ula, zastavi za trenutak u zasvoenom ulazu, uokvirena svetlou koja joj je padala s lea. Oklevala je dok joj se oi nisu prilagodile osvetljenju nove prostorije. Pri tom je, poput none leptirice, prila sjaju oko Letovog lica, svraajui pogled samo da bi osmotrila senovito telo u potrazi za znacima ozleda. Znao je da ti znaci nisu bili vidljivi, iako je jo oseao bolove i unutranje drhtaje. Njegove oi otkrie jedva primetno hramanje. Hvi se vie oslanjala na desnu nogu, ali je dugaka haljina boje zelenog ada skrivala ranu. Zaustavila se na ivici udubljenja u kome su se nalazila njegova kola, gledajui ga pravo u oi. "Rekli su mi da si ranjena, Hvi. Da li te boli?" "Posekotina na nozi ispod kolena, gospodaru. Jedan komadi cigle od eksplozije. Vae Ribogovornice stavile su mi melem koji je uklonio bol. Gospodaru, ja meutim strahujem za vas." "A ja strahujem za tebe, mila Hvi." "Osim pri prvoj eksploziji, gospodaru, nisam bila u opasnosti. Hitno su me prebacili u jednu prostoriju duboko ispod ambasade..." To znai da nije mogla da vidi moju predstavu, pomisli on. Srea to je tako ispalo. "Pozvao sam te da te zamolim za oprotaj", ree on.

Spustila se na zlatni jastuk. "Zbog ega oprotaj, gospodaru? Vi niste razlog za..." "Stavili su me na probu, Hvi." "Vas?" "Postoje neki koji ele da saznaju koliko mi je stalo do bezbednosti Hvi Noree." Upravila je prst nagore. "Ono je bilo... zbog mene?" "Zbog nas." "Oh. Ali ko..." "Pristala si da se uda za mene, Hvi, i ja..." Podigao je ruku da bi je prekinuo kada je zaustila neto da kae. "Anteak nam je saoptila ono to si joj ti otkrila, no Anteak nema nita sa ovim." "Onda, ko je..." "Nije vano ko je. Vano je da jo jednom promisli o svemu. Moram da ti pruim priliku da promeni svoju odluku." Ona spusti pogled. Kako su joj divne crte lica, pomisli on. Bio je u stanju da samo u svojoj mati stvori sliku itavog ljudskog veka sa Hvi. U naslagama njegovih seanja lealo je dovoljno primera na kojima je mogao da izgradi matariju branog ivota. Nijanse su se same prikupljale u njegovoj uobrazilji - male potankosti zajednikog iskustva, dodiri, poljupci, sva ona slatka sauestvovanja iz kojih je nicalo neto od bolne lepote. Patio je doivljavajui sve ovo. Oseao je mnogo dublji bol od fizikog, koji ga je jo podseao na nasilje ispred ambasade. Hvi podie bradu i pogleda ga u oi. Razabrao je u njenom licu samilosnu udnju da mu pomogne. "Kako uopte drugaije mogu da vam sluim, gospodaru?" Kroz glavu mu proe da je ona bila primat, dok on to vie nije bio u potpunosti. Razlike su svakim trenutkom postajale sve dublje. Bol je opstajao u njemu. Hvi je predstavljala neizbenu stvarnost, neto toliko temeljno da nije bilo rei kojima bi se to moglo potpuno izraziti. Bol u njemu gotovo je postao nepodnoljiv.

"Volim te, Hvi. Volim te kao to mukarac voli enu... ali to ne moe biti. To nikad nee biti." Suze potekoe iz njenih oiju. "Da li treba da odem? Da li treba da se vratim na Iks?" "Oni bi te zlostavljali, pokuavajui da otkriju uzrok propasti njihovog plana." Videla je moj bol, pomisli on. Ona zna da je sve uzalud i jalovo. ta e uiniti? Nee lagati. Nee rei da mi uzvraa ljubav kao ena mukarcu. Ona uvia uzaludnost. A i svesna je svojih oseanja prema meni - samilosti, strahopotovanja, ljubopitljivosti koja ne priznaje strah. "Onda u ostati", ree ona. "Prihvatiemo zadovoljstva koja moemo da izvuemo iz zajednikog ivota. Mislim da je to najbolje za nas. Ako to znai da treba da se udam, neka tako bude." "U tom sluaju morau da ti poverim znanje koje nisam poverio nijednom drugom ljudskom biu", ree on. "To e ti dati mo nada mnom koja..." "Ne inite to, gospodaru. ta ako me neko prisili..." "Vie nikad nee napustiti moje okrilje, moje odaje, ovde. Citadela, bezbedna mesta Sarera - to e biti tvoj dom." "Kako elite." Kako je ljupko i iskreno njeno spokojno prihvatanje, pomisli on. Morao je da utia bolni damar u sebi. U biti, bila je to opasnost za njega i za Zlatnu Stazu. Ti pametni Iksijanci! Malki je shvatio da su svemoni prisiljeni da se sukobljavaju sa neprekidnom pesmom sirena - eljom da sebi prue uivanje. Neprekidna svest o moi nahodi se i u tom najbezazlenijem efu. Hvi je utanje protumaila kao neodlunost. "Hoemo li se venati, gospodaru?" "Da." "Da li bi trebalo bilo ta uraditi povodom tleilakih glasina koje..." "Nita."

Zagledala se u njega, prisetivi se njihovog ranijeg razgovora. Seme rasula je posejano. "Strah me je, gospodaru, da u vas time oslabiti", ree ona. "Onda e morati da nae naina da me ojaa." "Moe li vas ojaati slabljenje verovanja u Boga Leta?" Razabrao je prizvuk Malkija u njenom glasu, ono odmereno procenjivanje koje ga je inilo tako armantno buntovnim. Nikad potpuno ne izmiemo uiteljima iz naeg detinjstva. "Tvoje pitanje zahteva odgovor. Mnogi e nastaviti da me oboavaju u skladu sa mojim naumom. Drugi e poverovati u lai." "Gospodaru, hoete li i od mene zahtevati da laem za vas?" "Svakako da neu. Ali u zahtevati od tebe da uti onda kada e, moda, eleti da govori." "Ako oni budu ruili..." "Nee se usprotiviti." Jo jednom suze potekoe niz njene obraze. Leto je udeo da ih dotakne, ali one su bile voda... bolna voda. "Mora biti tako", ree on. "Hoete li da mi to objasnite, gospodaru?" "Kad nestanem, moraju da me zovu ejtan, Car Gehena. Toak mora da se okree, okree i okree du Zlatne Staze." "Zar gnev ne bi mogao da se usmeri samo na mene, gospodaru? Ja ne bih..." "Ne! Iksijanci su te nainili daleko savrenijom nego to su zamislili. Ja te odista volim. Ne mogu tu nita." "Ne elim da budem uzrok vaeg bola!" Ove rei su joj se naprosto otele. "to je uinjeno - uinjeno je. Ne tuguj za tim." "Pomozite mi da razumem." "Mrnja koja e procvetati kada mene ne bude takoe e izbledeti, nestajui u neminovnoj prolosti. Protei e mnogo vremena. A onda, jednog dalekog dana, moji dnevnici bie pronaeni."

"Dnevnici?" Trgla se na ovu prividnu promenu predmeta razgovora. "Moji letopisi mog vremena. Moje rasprave, obrazloenja. Prepisi postoje i krnji odlomci bie sauvani, neki u izvitoperenom obliku, ali pravi dnevnici e ekati i ekati. Njih sam dobro sakrio." "A kada budu pronaeni?" "Ljudi e saznati da sam bio potpuno drugaiji od onoga to su pretpostavljali." Njen glas se pretvori u drhtav apat: "Ja ve znam to to e saznati." "Da, draga moja Hvi, mislim da zna." "Vi niste ni avo ni bog, ve neto to nikad ranije nije vieno i nikad ponovo nee biti vieno, zbog toga to vae postojanje otklanja potrebu za tim." Ona obrisa suze sa obraza. "Hvi, da li shvata koliko si opasna?" Na njenom licu pojavi se izraz uznemirenosti, praen zatezanjem miia. "Poseduje osobine svetice", ree on. "Da li shvata koliko bolno moe da bude kada otkrije sveticu na pogrenom mestu i u pogreno vreme?" Ona odmahnu glavom. "Ljudi treba da budu pripremljeni za svece", ree on. "Ako nije tako, oni naprosto doveka ostaju sledbenici, molioci, prosjaci i bedne ulizice u senci tog sveca. Ljude ovo unitava jer jedino pothranjuje slabost u njima." Posle nekoliko trenutaka razmiljanja, ona klimnu i ree: "Da li e biti svetaca kada vas ne bude?" "To je svrha moje Zlatne Staze." "Moneova ker, Siona, da li e ona..." "Ona je za sada samo pobunjenik. to se svetatva tie, ostaviemo joj da odlui. Mada e ona uiniti samo ono to joj je roenjem namenjeno." "ta je to, gospodaru?" "Prestani da me oslovljava sa 'gospodaru'", ree on. "Nas dvoje emo biti Crv i njegova supruga. Zovi me Leto ako eli. Gospodar ne pristaje."

"Da, g... Leto. Ali ta je..." "Siona je roena da bi vladala. Postoji opasnost u takvom uzgajanju. Kada vlada, stie znanje o moi. Ono moe da odvede u silovitu neodgovornost, u bolne prekomerenosti, a to opet moe da dovede do stravinog ruioca - divljeg hedonizma." "Siona bi..." "Sve to znamo o Sioni to je da ona moe da ostane posveena izvrenju sasvim odreenog cilja, verna obrascu koji ispunjava njena ula. Ona je neizbeno aristokratkinja, ali aristokratija je preteno zagledana u prolost. To je nedostatak. Ne moe videti mnogo staza, sem ako nisi Janus, koji je istovremeno gledao i unazad i unapred." "Janus? Oh, da, bog sa dva lica okrenuta na suprotne strane." Ovlaila je usne jezikom. "Jesi li ti sam Janus, Leto?" "Ja sam Janus umnoen milijardu puta. Ali sam i neto manje. Bio sam, na primer, ono to moji podanici najvie cene - donosilac odluka i to takvih koje uvek dejstvuju." "Ali ako ih razoara..." "Okrenue se protiv mene, da." "Hoe li te Siona zameniti, ako..." "Ah, kakvo ogromno ako! Primeuje da Siona ugroava moju linost. Ona meutim, ne ugroava Zlatnu Stazu. Ne treba zaboraviti ni injenicu da se moje Ribogovornice odlikuju odreenom privrenou Dankanu." "Siona izgleda... tako mlada." "A ja sam njen najmiliji uljez, varalica koja dri vlast na temelju lanih prava, nikad se ne obazirui na potrebe svog naroda." "Zar ja ne bih mogla da razgovaram s njom, i..." "Ne! Ne sme nikad ni da pokua da ubedi Sionu u bilo ta. Obeaj mi to, Hvi." "Ako to zahteva od mene, svakako, ali ja..." "Svi bogovi imaju ovaj problem. Uviajui dublje potrebe esto moram da prenebregnem one neposredne. Ne poklanjati panju neposrednim potrebama greh je prema mladima." "Zar ne bi ipak mogao da razlono razgovara s njom, i..."

"Nikad ne pokuavaj da razlono razgovara sa ljudima koji misle da su u pravu." "Ali kada zna da gree..." "Da li veruje u mene?" "Da." "A ako neko pokua da te ubedi da sam najvee zlo svih vremena..." "Strano bih se naljutila. Ja bih..." Ona naglo zastade usred reenice. "Razlonost vredi", ree on, "jedino spram neme fizike pozadine vaseljene." Zamiljeno je sastavila vee. Leto sa ushienjem oseti buenje njene svesti. "Ah", prodahta ona. "Nijedno razumno bie nee nikad vie biti u stanju da porie Letovo iskustvo", ree on. "Vidim da si poela da shvata. Poeci! Smisao itavog ivota je u njima." Ona klimnu. Ne uputa se u raspravu, pomisli on. Kada ugleda tragove sledi ih da bi utvrdila kuda vode. "Dok god postoji ivot, svaki zavretak je jedan poetak", ree on. "Moje je da spasem ljudski rod, makar i od njega samog." Ona ponovo klimnu. Tragovi su i dalje vodili napred. "Zbog toga, u nastojanju da ljudska vrsta optraje, nijedna smrt ne moe da bude potpun promaaj", ree on. "Otuda nas roenje tako duboko dira. Zbog toga je najtraginija upravo smrt mlade ljudske jedinke." "Da li Iks i dalje ugroava tvoju Zlatnu Stazu? Oduvek sam znala da su se urotili u nekoj zloj raboti." Urouju se. Hvi nije ula unutranju poruku vlastitih rei. Nije oseala potrebu da je uje. Netremice ju je posmatrao, opinjen udom koje je bilo Hvi. Posedovala je jedan oblik potenja koje bi neko nazvao naivnim, ali koje je za Leta bila naprosto spontanost i prirodnost. Potenje nije bilo njena sr, ono je bilo sama Hvi. "Sutra e prirediti predstavu na trgu", ree Leto. "Bie to predstava preivelih Liceigraa. Posle toga objaviemo nau veridbu."

30. Neka ne bude sumnje da sam ja skup naih predaka, arena u kojoj oni prate moje trenutke. Oni su moje elije, a ja sam njihovo telo. Ovo o emu govorim jeste favrahi, dua kolektivno nesvesnog, izvor arhetipova, skladite svih trauma i radosti. Ja sam mogunost izbora njihovog probuenja. Moj samhadi je njihov samhadi. Njihova iskustva su moja iskustva! Njihovo preieno znanje je moje naslee. Te milijarde su moja jednost.

'Ukradeni dnevnici'

Predstava sa Liceigraima trajala je tog jutra skoro dva asa, a zatim je usledila objava veridbe koja je razaslala talase preneraenosti kroz Svetkovinski grad. "Proli su vekovi otkada je poslednji put odabrao nevestu!" "Vie od hiljadu godina, moja draga." Defile Ribogovornica kratko je trajao. Razdragano su ga pozdravljale, ali se videlo da su bile uznemirene. "Vi ste moje neveste", umeo je da im kae. Zar to nije bilo znaenje Siajnoka? Leto je smatrao da su Liceigrai izveli dobru predstavu, uprkos oiglednom strahu. Kostimi su bili pronaeni u dubinama Slobodnjakog muzeja - crne odore sa kapuljaama i belim pojasevima od uadi, a preko ramena i lea izvezeni zeleni sokolovi rairenih krila - uniforme Muad'Dibovih putujuih svetenika. Obukavi ove odore, Liceigrai su poprimili tamna i sasuena lica i izveli igrokaz koji je opisivao kako su Muad'Dibove legije irile svoju religiju kroz Carstvo. Nosei blistavo srebrnu haljinu sa ogrlicom od zelenog ada, Hvi je tokom ovog obreda sedela pored Leta na Carskim Kolima. U jednom trenutku nagnula se do njegovog lica i upitala: "Zar ovo nije parodija?" "Za mene, moda." "Da li Liceigrai to znaju?" "Podozrevaju." "Onda, nisu toliko uplaeni koliko izgledaju?"

"Oh, da, uplaeni su. Re je jedino o tome da su hrabriji no to to veina ljudi od njih oekuje." "Junaenje moe da bude tako budalasto", proaptala je Hvi. "I obrnuto." Uputila mu je dug odmeravajui pogled, pre no to je ponovo usredsredila panju na predstavu. Gotovo dve stotine Liceigraa preivelo je pokolj. Svi su bili primorani da uzmu udela u ovoj drskoj igri. Sloena preplitanja i neobini stavovi tela umeli su da zasene oi. Bilo je mogue, posmatrajui ih, da ovek za kratko zaboravi krvave dogaaje koji su prethodili ovom danu. Leto se setio toga dok je neto pre podneva sam leao u svojoj sobici za audijencije, ba kada je Moneo naiao. Moneo je, u meuvremenu, otpratio asnu Majku Anteak na Esnafovu letelicu, razmotrio sa Zapovednitvom Ribogovornica posledice sinonjeg krvoprolia, skoknuo do Citadele kako bi se uverio da je Siona pod budnom prismotrom i da nije umeana u napad na ambasadu. Vratio se u On neposredno po objavi veridbe, o kojoj prethodno nije bio obaveten. Moneo je bio besan. Leto ga nikad nije video ovako ljutog. Uleteo je u sobu kao vihor i zaustavio se na svega dva metra od Letovog lica. "Sada e se verovati tleilakim glasinama", ree on. Leto mu uzvrati razlonim glasom: "Kako je postojan taj zahtev da nai bogovi budu savreni. Grci su bili daleko razumniji u pogledu takvih stvari." "Gde je ona?" upita Moneo. "Gde je ta..." "Hvi se odmara. Imali smo teku no i dugo jutro. elim da se valjano odmori pre no to se veeras vratimo u Citadelu." "Kako je izvela ovo?" odbrusi Moneo. "Pobogu, Moneo! Jesi li ti sasvim izgubio oseanje opreza?" "Zabrinut sam za vas. Imate li bilo kakvu predstavu o tome kakve prie kolaju gradom?" "Potpuno sam svestan tih glasina." "ta to inite?" "Zna, Moneo, mislim da su jedino stari panteisti imali pravu predstavu o boanstvima: slabosti smrtnika u besmrtnom obliju." Moneo uzdie obe ruke ka nebesima. "Video sam izraze njihovih lica!" Spustio je ruke. "Za dve nedelje itavo Carstvo e brujati o ovom."

"Bie, zasigurno, potrebno vie vremena." "Ako je vaim neprijateljima nedostajala neka stvar da bi se ujedinili..." "Skrnavljenje Boga je prastara tradicija oveanstva, Moneo. Zbog ega bih ja bio izuzetak?" Moneo pakua neto da kae, ali otkri da ne moe da izusti ni re. Napravio je nekoliko nervoznih koraka du ivice udubljenja u kom su bila smetena Letova kola, zatim odstupi natrag i streljajui oima Letovo lice stade na preanje mesto. "Ako je moja dunost da vam pomaem, nuno mi je objanjenje", ree Moneo. "Zato to inite?" "Oseanja." Moneove usne uobliie ovu re, ne izgovarajui je. "Preplavila su me ba kada sam pomislio da su zauvek nestala", ree Leto. "Kako su slatki ti poslednji gutljaji ljudskosti." "Sa Hvi? Ali vi jamano ne moete..." "Seanja na oseanja nikad nisu dovoljna, Moneo." "Hoete da mi kaete da ste se prepustili..." "Telesnim strastima. Svakako, ne! Tronono postolje na kome venost poiva sastavljeno je od tela, misli i oseanja. Osetio sam da sam se sveo na telo i misli." "Ona je izvela nekakvu vradbinu", optuujue uzviknu Moneo. "Razume se. I kako sam joj samo zahvalan zbog toga! Ako poreknemo potrebu za milju, Moneo, kao to to neki ine, gubimo mo rasuivanja; nismo u stanju da razaberemo ta nam ula poruuju. Ako poreknemo telo, skidamo tokove sa vozila koje nas nosi. Ali ako poreknemo oseanja, gubimo svaki dodir sa naom unutranjom vaseljenom. Oseanja su ono to mi je najvie nedostajalo." "Zahtevam, gospodaru, da..." "Ljuti me, Maneo. Ali i to je jedno oseanje." Leto opazi kako se Moneova osujeena srdba hladi, gasi poput vrelog eleza umoenog u ledenu vodu. U njemu je, ipak, jo bilo poneto vrue pare. "Ne marim za sebe, gospodaru. Vi ste mi jedina briga i vi to znate." Leto prozbori blagim glasom: "To je tvoje oseanje, Moneo, i ono je meni drago."

Moneo duboko, drhtavo uzdahnu. Nikada ranije nije video Bogocara u ovakvom raspoloenju, koje je odraavalo oseanje. Ukoliko je Moneo ispravno zapaao, Leto je u isti mah izgledao i ushien i pomiren sa sudbinom. ovek nije mogao da bude sasvim siguran.

"Ono to ivot ini prijatnim", ree Leto, "ono to ivot ini toplim i ispunjava ga lepotom, to je ono to bih sauvao ak i da mi je bilo uskraeno." "Onda ta Hvi Noree..." "Ona mi je pomogla da sagledam Batlerijanski Dihad drugim oima. Ona je suprotnost svega to je mehaniko i neljudsko. Kako je to udno, Moneo, da su od svih ljudi ba Iksijanci uspeli da proizvedu ovo bie koje tako savreno otelovljuje upravo sve one vrednosti koje su meni najdrae." "Ne razumem u kakvoj je to vezi sa Batlerijanskim Dihadom, gospodaru. Maine koje misle nemaju nikakvog mesta u..." "Meta Dihada bio je koliko mainski stav, toliko i same maine", ree Leto. Ljudi su dopustili da im maine uskrate oseanje za lepo, na nuni identitet na osnovu kojeg donosimo sudove o ivotu. Zbog toga su, prirodno, maine bile unitene." "Gospodaru, i dalje mi smeta injenica da vi ukazujete dobrodolicu ovoj..." "Moneo! Hvi me samim svojim prisustsvom umiruje. Po prvi put za mnogo vekova nisam usamljen. Samoa ponovo poinje da me titi jedino kada ona nije pored mene. ak i kada ne bih raspolagao drugim dokazima o oseanjima, ovo bi bilo dovoljno." Moneo zamuknu, oito dirnut Letovim pominjanjem samoe. Jamano je bio u stanju da pojmi teinu odsustva voljene osobe. Izraz njegovog lica to je i te kako odavao. Prvi put posle dugo vremena Leto opazi koliko je Moneo ostario. To im se tako naglo dogodi, pomisli Leto. Ova pomisao podstaknu Leta da postane duboko svestan koliko mnogo mu je bilo stalo do Monea. Ne bi trebalo da dozvolim bilo kakvu privrenost, ali nikako ne mogu tome da se oduprem, pogotovo sada kada je Hvi ovde. "Smejae vam se i zbijati skaredne ale", ree Moneo s vidljivom gorinom.

"To je dobro." "Kako to moe da bude dobro?" "To je neto novo. Na zadatak je uvek bio da novo dovedemo u ravnoteu sa postojeim i da uz pomo toga izmenimo ponaanje ljudi, ne ugroavajui im istovremeno opstanak." "Neka je ak i tako. Kako, ipak, moete to pozdraviti s dobrodolicom?" "injenje skarednosti?" upita Leto. "ta stoji nasuprot skarednosti?" Moneove oi rairie se, odraavajui iznenadan napor svesti da odgovori na pitanje. U svom ivotu video je delovanja mnogih polariteta, stvari koje su bile poznate po svojoj suprotnosti. Svaka stvar stoji spram zalea koje je odreuje, pomisli Leto. Moneo e, nesumnjivo, to shvatiti. "To je suvie opasno", ree Moneo. Sud krajnjeg konzervatizma! Moneo nije u to bio ubeen. Uzdrhtao je od dubokog uzdaha. Moram da zapamtim da nije dobro odagnati njihove sumnje, pomisli Leto. Zbog toga sam sino napravio greku sa mojim Ribogovornicama tamo na trgu. Iksijanci su sposobni da iskoriste ljudske sumnje do krajnjih granica. Hvi je dokaz za to. Iz predvorja se zau buka. Leto zapti vrata da bi spreio nasilan upad. "Moj Dankan je stigao", ree on. "Verovatno." Leto je posmatrao kako se Moneo rve sa sumnjama; njegove misli bile su potpuno prozirne. U ovom asu, Moneo se tako tano uklapao u svoj ljudski tip da Leto poele da ga zagrli. Na raspolaganju mu je itav spektar: od sumnje do poverenja, od ljubavi do mrnje... sve! Sve one drage vrednosti koje se oplouju u toplim oseanjima, u gotovosti da sagori u ivotu. "Zato je Hvi to prihvatila?" upita Moneo. Leto se nasmei. Moneo nije u stanju da sumnja u mene. On mora da sumnja u druge.

"Priznajem da to nije obian brak. Ona je primat, a ja to vie nisam u potpunosti." Moneo se ponovo uhvati ukotac sa stvarima koje je mogao samo da oseti ali ne i da izrazi. Gledajui Monea, Leto je u sebi osetio naviranje jedne posmatrake svesti, jenog toka misli koji se tako retko javljao i pri tom bio tako ivo naglaen da ne bi prouzrokovao kakav poremeaj u tom telu. Primat razmiija i zahvaljujui tom razmiljanju opstaje. U pozadini njegovog razmiljanja poiva jedna stvar koja je ugraena u njegove elije. To je matica brinosti za vrstu. Panekad oni to umotavaju, ograuju zidom i skrivaju iza debelih zapreka, no ja sam Monea namerno uinio prijemivim za ovo delovanje njegovog najuntranjijeg bia. On me sledi jer veruje da obezbeujem najbolji pravac opstanka ljudske rase. On zna da postoji svest elije. To je ono to i sam otkrivam kad osmatram Zlatnu Stazu. Posredi je oveanstvo i obojica se u jednom slaemo: ono mora opstati. "Gde, kada i kako e se sveanost venanja upriliiti?" upita Moneo. Ne zato? zapazi Leto. Moneo se vie ne trudi da razume zato. Vratio se na bezbedno tle. On je upravnik, nadzornik obitavalita Bogocara, prvi ministar. On poznaje imenice, glagole i prideve pomou kojih moe da izvede ta mu je volja. Rei e raditi za njega na svoj uobiajen nain. Moneo moda nikad ne obraa panju na transcendentalne mogunosti svojih rei, ali zato veoma dobro shvata njihovu svakodnevnu, svetovnu upotrebljivost. "ta bi sa mojim pitanjem?", bio je uporan Moneo. Leto zamirka, razmiljajui: Ja, s druge strane, oseam da su mi rei uglavnom korisne ukoliko mi otvaraju pogled na privlana i neotkrivena mesta. Civilizacija se veoma slabo razume u korienje rei, tako da i dalje, nesporno, veruje u mehaniku vaseljenu apsolutnog uzroka i posledica - oigledno svodljivu na jedan jedini koreniti uzrok i jednu prvobitnu zametnu posledicu. "Kako, poput kakve priipetlje, ta iksijansko-tleilaka varka prianja uz ljudske poslove", ree Leto. "Gospodaru, duboko me uznemirava kada mi ne poklanjate panju." "Ali ja ti poklanjam panju, Moneo." "Ne meni." "ak i tebi."

"Vaa panja luta, gospodaru. Ne morate to da krijete od mene. Pre bih izdao sebe nego vas." "Misli li da vunovlaarim." "Da vunovlaarite, gospodaru?" Moneo nikad nije razmiljao o ovom izrazu, ali sada... Leto u mislima stade da prebira o ovom idiomu: Kako je samo drevan! Razboji i unkovi proradie u njegovom seanju. ivotinjsko krzno za ljudsku odeu. Od lovca do stoara... Dugo uspinjanje uz lestve svesti... a sada moraju da naine jo jedan dugaak korak, dui ak i od tog prastarog. "Prepustili ste se dokonim mislima", ree Moneo glasom u kome se oseala optuba. "Imam vremena za dokone misli. To je jedna od najzanimljivijih stvari u mom postojanju kao jedinstva mnotva." "Ali, gospodaru, ima stvari koje zahtevaju nau..." "Iznenadio bi se, Moneo, kada bi znao ta sve proizae iz dokonog razmiljanja. Nikad mi nije bilo ao da provedem itav dan razmiljajui o stvarima kojima se obian ovek ne bavi due od minuta. Zato da ne? U mom ivotnom veku od nekih etiri hiljade godina - ta znai jedan dan manje ili vie? Koliko vremena obuhvata jedan obini ljudski ivot? Moda milion minuta? Ja sam ve doiveo toliko dana." Moneo je sleen utao, oseajui se siuan pri takvom poreenju! Shvatio je da je njegov ivotni vek tek samo trunica u Letovom oku. Znaenje malopreanje aluzije nije mu promaklo. Rei... rei... rei, pomisli Moneo. "Rei su esto gotovo beskorisne u stvarima oseanja", napomenu Leto. Moneo bezmalo prestade da die. Gospodar moe da ita misli! "Tokom itave nae istorije", nastavi Leto, "najmonija upotreba rei ispoljila se u opisivanju nekog transcendentalnog dogaaja, odreivanju mesta tom dogaaju u prihvaenim letopisima, objanjavanju dogaaja na nain koji omoguava da ak i mnogo docnije moemo da upotrebimo te rei i kaemo: 'Evo ta se htelo rei'." Monea su ove rei dotukle; bio je prestraen neizgovorenim stvarima o kojima bi ga one mogle nagnati da razmilja. "To je nain na koji dogaaji iezavaju u istoriji", zakljui Leto.

Posle podueg utanja, Moneo se odvai: "Niste odgovorili na moje pitanje, gospodaru. Venanje?" Kako samo umorno zvui, pomisli Leto. Kako potpuno poraeno. Leto odgovori bodrim glasom: "Nikad mi nije bila potrebnija tvoja valjana sluba. Venanje mora da se priredi krajnje briljivo. Neophodna je preciznost za koju si jedino ti sposoban." "Gde, gospodaru?" Neto vie ivota u njegovom glasu. "Selo Tabur, u Sareru." "Kada?" "Datum preputam tebi. Objavi ga kada sve bude spremno." "A sam in?" "Ja u rukovoditi njime." "Da li e vam biti potrebni pomonici, gospodaru? Tehnika pomagala bilo koje vrste?" "Misli na obrednu opremu?" "Neka posebna stvar koja bi meni promakla..." "Nee nam ba biti potrebno mnogo za nau malenu sveanost." "Gospodaru! Preklinjem vas! Molim..." "Stajae uz mladu i uvesti je u brak", ree Leto. "Izveemo stari slobodnjaki obred." "U tom sluaju bie nam potrebni vodeni prstenovi", ree Moneo. "Da. Upotrebiu Ganine vodene prstenove." "A ko e prisustvovati, gospodaru?" "Prisustvovae samo jedna straarka Ribogovornica i aristokratija." Moneo se zagleda u Letovo lice. "Koga... koga moj gospodar podrazumeva pod 'aristokratijom'?" "Tebe, tvoju porodicu, dostojanstvenike, dvorjane iz Citadele." "Moju porodicu..." Moneo proguta knedlu. "Da li je tu ukljuena i Siona?"

"Ako preivi proveru." "Ali..." "Zar ona nije lan porodice?" "Svakako, gospodaru. Ona je Atreid, i..." "Onda na svaki nain ukljui i Sionu!" Moneo izvadi iz depa majuni memo-zapisiva, iksijansko sredstvo mutnocrne boje ija je upotreba bila zabranjena posle Batlerijanskog Dihada. Tanan osmeh pree preko Letovih usana. Moneo je znao svoje dunosti i sada je trebalo da ih izvri. Buka koju je Dankan dizao s one strane vrata postade jaa, ali se Moneo nije obazirao na te zvuke. Moneo zna cenu svojih povlastica, pomisli Leto. To je jedna druga vrsta braka - brak povlastice i dunosti. To je aristokratovo objanjenje i njegov izgovor. Moneo zavri sa beleenjem podataka. "Jo samo nekoliko sitnica, gospodaru", ree Moneo. Da li e biti potrebno da se nabavi neka posebna oprema za Hvi?" "Pustinjsko odelo i odora slobodnjake neveste, ali da budu pravi." "Nakit ili neki drugi ukrasi?" Letov pogled prikova se za Moneove prste koji su krabali po majunom zapisivau, primeujui na njima tragove neodlunosti. Zapovedniki duh, hrabrost i oseaj za znanje i red - ove osobine Moneo je posedovao u izobilju. One su ga okruivale kao kakav sveti oreol, ali su od svih oiju osim od mojih skrivale trule koja ga je iznutra razjedala. To je neminovno. Kada mene jednom ne bude, to e svakome biti vidljivo. "Gospodaru?" prenu ga Moneo. "Da li vi to opet vunovlaarite? Ah! Dopada mu se ovaj izraz. "To je sve", ree Leto. "Samo odoru, pustinjsko odelo i vodene prstenove." Moneo se pokloni i krenu prema vratima. Sada je okrenut budunosti, pomisli Leto, ali e ak i ova nova stvar minuti, i on e se jo jednom okrenuti prolosti. A nekad sam u njega polagao tako velike nade. Pa... moda Siona...

31. "Ne stvarajte heroje", rekao je moj otac.

'Ganimin glas iz Usmenih predanja'

Ve prema nainu na koji je Ajdaho zakoraio u malu sobu kada su konano njegovi glasni zahtevi za prijemom bili uslieni Leto je mogao da vidi da se u goli dogodio znaajan preobraaj. Posredi je bilo neto to se ve toliko puta ponovilo da je Letu postalo savreno poznato. Dankan je ak propustio da se pozdravi sa Moneom koji je naputao prostoriju. Sve ovo uklapalo se u obrazac. A kako je samo dosadan taj obrazac postao! Leto je koristio poseban naziv za ovaj preobraaj svojih Dankana. Zvao ga je: 'Otkadanji Sindrom'. Ove gole esto su gajile sumnje u u pogledu tajnih stvari koje su se, moda, razvile tokom vekova zaborava otkad su poslednji put imale ivu svest. ta su ljudi radili za itavo to vreme? Koji su mogui razlozi njihove potrebe za mnom, relikvijom iz njihove prolosti? Nijedan ego nije bio u stanju da zauvek prevazie takve sumnje - a posebno ego, po prirodi, sumnjiavog oveka. Jedan gola je optuio Leta: "Ugradio si neke stvari u moje telo, stvari o kojima ja nita ne znam. Te stvari u mom telu izvetavaju te o svemu to radim. Uhodi me gde god krenem!" Drugi ga je okrivio da poseduje 'manipulativnu mainu koja nas navodi da rado inimo sve to ti je volja'. Kada bi se jednom pojavio, Otkadanji Sindrom vie nije mogao da se potpuno ukloni. Moglo je da se uspori njegovo delovanje, pa ak i da se skrene u drugom pravcu, ali je pritajeno seme bilo spremno da nikne i na najmanji povod. Ajdaho se zaustavi na mestu na kome je prethodno Moneo stajao. U njegovim oima i stavu njegovih ramena nazirao se prikriven izraz neodreene sumnje. Leto pusti da ovo stanje dostigne taku usijanja, da situacija prokljua. Ajdaho je, najpre, dugo drao pogled prikovan za Letove oi, a zatim stade da ara njime po itavoj sobi. Leto je odmah i u ovom pogledu prepoznao jo jedno znamenje sindroma. Dankani nikad ne zaboravljaju!

Dok je prouavao sobu, koristei se vetinom punoe uoavanja kojoj su ga pre mnogo vekova nauili gospa Desika i mentat Tufir Havat, u Ajdahu je poelo da buja vrtoglavo oseanje nepripadnosti ovom mestu. Uini mu se da ga ova soba odbacuje, svaka stvar u njoj - meki jastuci; veliki mehurasti komadi zlatne, zelene i crvene, gotovo purpurne boje; slobodnjaki ilimi, od kojih je svaki bio muzejski primerak, koji se preklapaju jedan preko drugog u debelim hrpama oko Letovog udubljenja; vetaka suneva svetlost iksijanskih kugli, svetlost koja je obavijala Letovo lice u suvoj toplini, inei da okolne senke izgledaju dublje i tajanstvenije; miris zainskog aja koji je odnekud iz blizine dopirao ovamo i taj teak miris melana koji je zrailo telo crva. Ajdaho je oseao da mu se previe toga prebrzo dogodilo od kakao su ga Tleilaksi prepustili na milost i nemilost Luli i Prijateljici u onoj sumornoj zatvorskoj eliji. Previe... previe... Jesam li ja odista ovde? upita se. Jesam li ovo ja? Kakve su ovo misli koje mi prolaze kroz glavu? Zurio je u Letovo nepokretno telo, osenenu ogromnu masu koja je tako nemo poivala na svojim kolima u udubljenju poda sobe. Ve je sam upadljivi spokoj te telesne mase nagovetavao tajanstvenu energiju, strahotnu energiju koja se mogla osloboditi na nain koji niko nije mogao predvideti. Ajdaho je uo glasine o bici ispred iksijanske ambasade, ali izvetaji Ribogovornica imali su patinu udesnog ina koja je zamraivala fizike injenice. "Spustio se odozgo i napravio strahovit pokolj meu zlikovcima." "Kako je to izveo?" pitao ih je Ajdaho. "Bio je gnevan Bog", rekla mu je njegova obavestiteljka. Gnev, razmiljao je Ajdaho. Da li je to zbog toga to je Hvi bila u opasnosti? Glasine koje su doprle do njega! Nijedna nije bila dostojna verovanja. Hvi da se uda za ovo glomazno... to nije mogue! Ne divna Hvi, Hvi otelovljenje ljupke nenosti. On se upustio u neku uasnu igru. Proverava nas... U ovim vremenima nije bilo potene stvarnosti, nigde nije bilo spokoja, do li u Hviinom prisustvu. Sve ostalo je bilo ludilo. Kada je ponovo usredsredio panju na Letovo lice - to atreidsko lice koje je nemo iekivalo - oseaj nepripadnosti ovom mestu u Ajdahu se pojaao; poeo je da se pita da li bi bio u stanju da blagim pojaanjem mentalnog napora du neke neobine nove putanje svesti moda probije avetinjske prepreke i seti se svih iskustava prethodnih gola Ajdaha.

Na ta su mislili kada su ulazili u ovu sobu? Da li su oseali ovu nepripadnost, ovo odbijanje? Samo malo dodatnog napora. Osetio je vrtoglavicu i pomislio da e se onesvestiti. "Neto nije u redu, Dankane?" Bio je to Letov najrazboritiji i najblai ton glasa. "Ovo nije stvarnost", odvrati pometeno Ajdaho. "Ja ovde ne pripadam." Leto se odlui da ga, toboe, pogreno shvati. "Ali moje uvarke su mi saoptile da si doao ovamo na vlastiti zahtev, da si doleteo iz Citadele i zahtevao da te smesta primim." "Hou da kaem ovde, sada! U ovom trenutku!" "Ali ti si mi potreban." "Za ta?" "Osvrni se oko sebe, Dankane. Naini na koje moe da mi pomogne toliko su brojni da ih sve ne moe ni da postigne." "Tvoje ene mi ne doputaju da se borim! Svaki put kad poeli da odem tamo gde..." "Da li ti to pita jesi li korisniji iv ili mrtav?" Leto se kvocavo nasmeja a zatim ree: "Upotrebi svoju domiljatost, Dankane! To je ono to cenim." "I moju spermu. To, takoe, ceni." "Tvoja sperma je tvoje vlasnitvo i moe da je ostavlja gde god zaeli." "Ne elim da stalno iza sebe ostavljam udovice i siroie... " "Dankane! Rekao sam ti da je to tvoj izbor." Ajdaho proguta pljuvaku, pa ree: "Poinio si zloin protiv nas, Leto, protiv svih nas gola koje si vaskrsnuo ne pitajui nas da li mi to elimo." Ovo je bio nov obrt u razmiljanjima Dankana. Leto se zagleda u Ajdaha sa ponovo probuenim zanimanjem. "Kakav zloin?" "Oh, uo sam kako iznosi svoje duboke misli", sa prizvukom osude ree Dankan. Pokazao je palcem preko ramena u pravcu izlaznih vrata sobe. "Da li si znao da se moe uti iz predsoblja?"

"Da, kad elim da me uju." No, samo moji dnevnici uju sve! "Voleo bih, ipak, da saznam neto vie o prirodi svog zloina." "Postoji doba, Leto, doba kada si iv. Doba kada treba da bude iv. To moe da ima ari, to doba, u kome si iveo. Zna da vie nikada nee ponovo biti u stanju da doivi takvo doba." Leto je za trenutak zamirkao, dirnut Dankanovim patosom. Ove rei su imale mo prizivanja seanja. Ajdaho uzdie obe ruke do visine grudi, sa dlanovima okrenutim nagore, slian prosjaku koji trai neto to zna da ne moe da dobije. "A onda... jednog dana se probudi i seti se umiranja... seti se akslotlskog tanka... i tleilakog gada koji te je probudio, i kada ti valja da sve iznova zapone. Ali, to se ne dogaa. Nikad se ne dogaa, Leto. U tome je tvoj zloin!" "Liio sam te ari ivljenja?" Ajdaho spusti ake do bokova i stisnu ih u pesnice. Osetio je da stoji usamljen na putu nadolazeeg vodeninog rvnja koji je pretio da ga smlavi ako se samo za trenutak opusti. A ta emo sa mojim ivotnim dobom? Ono je, takoe, neponovljivo. Ali Dankan ne bi umeo da shvati razliku. "ta te je nateralo da gotovo mahnito dojuri iz Citadele?" upita Leto. Ajdaho duboko udahnu a onda ree: "Je li istina? Namerava da se oeni?" "Tano je." "eni se, je li tako, Hvi Noreeom, iksijanskom ambasadorkom?" "Tako je." Ajdaho brzim pogledom pree preko Letovog dugog ispruenog tela. Uvek tragaju za genitalijama, pomisli Leto. Moda je trebalo da napravim neto, neku krupnu izboinu ne bi li ih zaprepastio. Priguio je malu plimu smeha koja je pretila da provali iz njegovog grla. Jo jedno pojaano oseanje. HvaIa ti, Hvi. Hvala vam, Iksijanci. Ajdaho zavrte glavom. "Ali ti..." "Pored seksa postoje i druge snane pobude za brak", ree Leto. Da li emo raati decu? Ne. Ali e, ipak, posledice naeg sjedinjavanja biti duboke." "Sluao sam te dok si razgovarao sa Moneom", ree Ajdaho. "Mislio sam da je to sigurno neka ala, neto poput..."

"Oprezno, Dankane!" "Da li je voli?" "Dublje no to misli: no to je ikad bilo koji mukarac voleo jednu enu." "Dobro, a ta je s njom? Da li ona..." "Ona osea... neodoljivu samilost, potrebu da deli sa mnom, da mi prui sve to moe da prui. Takva joj je priroda." Ajdaho savlada oseanje odvratnosti. "Moneo je u pravu. Oni e sad verovati tleilakim glasinama." "To je jedna od dubokih posledica." "I jo uvek eli da se sparim sa Sionom!" "Ti zna moje elje. Odluku preputam tebi." "Ko je ta ena, Naila?" "Sreo si Nailu! Vrlo dobro." "Ona i Siona se ponaaju kao da su sestre. Ta velika kravetina! ta se ovde dogaa, Leto?" "ta bi ti eleo da se dogaa? I zbog ega je to uopte vano?" "Nikada jo nisam sreo takvu grubijanku. Podsea me na Zver Rabana. Nikada ovek ne bi pomislio da je ena da nije..." "Sreo si ti nju poodavno", ree Leto. "Poznaje je kao Prijateljicu." Ajdaho se zagleda u njega u mukloj tiini, u muku ivotinjice koja je osetila sokola i skriva se u zemlji. "Znai da ima poverenja u nju." "Poverenje? ta je to poverenje?" Nastupa trenutak, pomisli Leto. Mogao je da oseti kako se uobliava u Ajdahovim mislima. "Poverenje je ono to ide uz zalog odanosti", ree Ajdaho. "Kao to je poverenje izmeu tebe i mene?" odgovori Leto pitanjem. Gorak osmeh pree preko Ajdahovih usana. "Znai, to ti izvodi sa Hvi Noree? Brak, zaloga..."

"Hvi i ja ve imamo poverenja jedno u drugo." "Ima li poverenja u mene, Leto?" "Ako ne hih mogao da verujem Dankanu Ajdahu, ne bih mogao da verujem nikome." "A ta ako ja nemam poverenja u tebe?" "Onda te saaljevam." Ajdaho ovo doive gotovo kao fiziki stres. Oi mu se rairie od neizgovorenih pitanja. On je eleo da veruje. udeo je za arolijom koja se nikad vie nee vratiti. Ajdaho u tom asu opazi kako njegove misli iznenada uzimaju sasvim drugaiji tok. "Mogu li da nas uju u predsoblju?" upita on. "Ne." Ali moji dnevnici uju. "Moneo je bio ljut. Svako je to mogao da primeti. Ipak, izaao je odavde pitom kao jagnje." "Moneo je aristokrata. On je venan sa dunostima i odgovornostima. Kada se podseti tih stvari, njegova ljutnja nestaje." "Tako ti, dakle, njega kontrolie", ree Ajdaho. "On se sam kontrolie", ree Leto, prisetivi se kako je Moneo podigao pogled sa beleenja podataka, traei ne razuveravanje ve podsticaj za vlastito oseanje dunosti. "Ne", usprotivi se Ajdaho. "On sebe ne kontrolie. Ti to ini." "Moneo je sam sebe zatvorio u svoju prolost. Ja to nisam uinio." "Ali on je aristokrata... Atreid." Letu se u seanju ukazae Moneove ostarele crte lica dok je razmiljao kako je neizbeno da jedan aristokrata odbije svoju poslednju dunost - da odstupi i iezne u istoriji. Morae da bude odstranjen. I bie. Nijedan aristokrata nikada jo nije uspeo da nadvlada zahteve za promenom. Ajdaho, meutim, jo nije bio gotov. "Jesi li ti aristokrata, Leto?" Leto se osmehnu. "Poslednji aristokrata umire sa mnom." Pri tom je pomislio: Povlastice raaju osionost, osionost ishodi nepravdu. Seme razaranja nie.

"Moda neu prisustvovati tvom venanju", ree Ajdaho. "Nikada nisam sebe smatrao aristokratom." "Ali bio si. Bio si aristokrata maa." "Pol je bio bolji", ree Ajdaho. Leto progovori Muad'Dibovim glasom: "Zato to si me ti poduavao!" Zatim ponovo uze svoj uobiajen glas: "Aristokratova nepisana dunost je da poduava, ponekad i groznim primerom." Proe mu kroz svest: Gordost roenja kopni pred siromatvom i slabostima razmnoavanja unutar grupe. Otvara se put ponosu to proistie iz bogatstva i uspenosti. Pojavljuju se skorojevii koji jau ka moi, kao to je Harkonen uinio, na leima preanjih reima. Ovaj ciklus ponavljao se sa takvom postojanou da se Letu inilo da je svako morao da vidi kako je on ugraen u davno zaboravljene obrasce opstanka koje je vrsta prerasla, ali koji se nikad nije potpuno izgubio. Ali ne, mi jo guramo kamen koji ja moram da odbacim. "Postoji li neka krajina?" upita Ajdaho. "Postoji li neka krajina kuda bih mogao da odem i da nikad vie ne budem ponovo deo ovog?" "Ako treba da postoji bilo kakva krajina, mora mi pomoi da je stvorim", ree Leto. "Sada ne postoji mesto na koje bi otiao a da te neko od nas ne bi pri tom mogao da sledi i da te pronae." "Znai, nee da me pusti da odem?" "Idi, ako eli. I drugi Dankani su to pokuali. Velim ti da ne postoji krajina, mesto na kome bi se sakrio. U ovom asu, kao to je, uostalom, ve dugo, dugo vremena, ljudska rasa je slina jednoelijskom biu: svi ljudi su vezani zajedno opasnim lepkom." "Nema novih planeta? Nema neobinih..." "Oh, mi rastemo ali se ne razdvajamo." "Zato to nas ti dri zajedno!" optui ga Ajdaho. "Ne znam da li to moe da razume, Dankane, ali ako bi postojala neka krajina, bilo kakva krajina, onda ono to lei iza tebe ne bi moglo da bude znaajnije od onog to lei ispred tebe." "Ti si prolost!"

"Ne, Moneo je prolost. On je spreman da digne tradicionalne aristokratske prepreke prema svim krajinama. Mora da pojmi mo tih prepreka. One ne samo da zatvaraju planete i tlo tih planeta, one zatvaraju i zamisli. One spreavaju promenu." "Ti spreava promenu!" On nee odstupiti! pomisli Leto. Jo jedan pokuaj. "Najsigurniji znak da aristokratija postoji jeste otkrie prepreka prema promeni - zavese od gvoa, elika, kamena ili bilo koje druge tvari koje iskljuuju novo i razliito." "Znam da negde mora postojati neka krajina", ree Ajdaho. "Ti je krije." "Ne krijem nikakve krajine. Ja elim krajine. Ja elim iznenaenja!" Oni vrlo brzo stignu do toga, pomisli Leto. A onda odbijaju da naine jo jedan korak. Shodno ovom predvianju, Ajdahove misli krenue drugim pravcem. "Da li su Liceigrai, odista, izveli predstavu na tvojoj veridbi?" Leto je osetio plimu besa za kojom je odmah usledila udna radost zbog injenice to je mogao da iskusi oseanje takve dubine. Poeleo je da drekne na Dankana, ali to nita ne bi razreilo. "Liceigrai su izveli predstavu", ree on. "Zato?" "elim da svi uestvuju u mojoj srei." Ajdaho se zagleda u njega kao da je upravo otkrio odvratnog insekta u svom piu. A zatim ree jednobojnim glasom: "Ovo je najcininija stvar koju sam ikad uo od jednog Atreida." "Ali ju je jedan Atreid, ipak, izgovorio." "Namerno pokuava da me zavara. Izbegava moja pitanja." Ponovo zapodevanje kavge, pomisli Leto. Ali samo ree: "Liceigrai Bene Tleilaksa su kolonijski organizam. Pojedinano, oni su mazge. To je izbor koji su sami za sebe nainili." Leto zastade razmiljajui. Moram da budem strpljiv. Moraju to sami da otkriju. Ako ja to kaem, nee verovati. Razmiijaj, Dankane. Razmiljaj.

Posle podueg utanja, Ajdaho ree: "Zakleo sam ti se. To je vano za mene. Jo mi je vano. Ne znam ta radi i zbog ega to radi. Jedino mogu da kaem da mi se ne svia ovo to se dogaa. Eto! Rekao sam ta sam imao da kaem." "Jesi li se zbog toga vratio iz Citadele?" "Da." "Hoe li da se sada vrati u Citadelu?" "Postoji li ovde neka druga krajina?" "Vrlo dobro, Dankane! Tvoj gnev zna ak i kad tvoj razum ne zna. Hvi ide za Citadelu noas. Ja u joj se, sutra, pridruiti tamo." "elim da je bolje upoznam", ree Ajdaho. "Drae se podalje od nje", ree Leto. "To je nareenje. Hvi nije za tebe." "Od kada znam za sebe, ovde je bilo vetica", ree Ajdaho. "Tvoja baba je bila jedna od njih." Okrenuo se na petama i ne traei dozvolu za odlazak otiao putem kojim je i doao. Kako je samo slian nekom malom deaku, pomisli Leto, zapaajui krutost u Ajdahovim leima. Najstariji i istovremeno najmlai ovek u naoj vaseljeni - obojica u istom telu.

32. Proroka ne mogu da zavedu prividi prolosti, sadanjosti i budunosti. Nepromenjivost jezika odreuje ovakve pravolinijske deobe. Proroci dre klju za bravu jezika. Mehanika slika ostaje za njih samo slika. Ali ovo nije mehanika vaseljena. Pravolinijsku progresiju dogaaja utiskuje posmatra. Uzrok i posledica? Nije sve u tome. Prorok obznanjuje sudbinske rei. Vi namah spazite stvar kojoj je 'dosueno da se dogodi'. Ali proroki tren oslobaa neto od beskonane slutnje i moi. Vaseljena podlee avetinjskoj mWni. Mudar prorok, stoga, skriva sadanjost iza bletavih naziva. Neupueni tada ostaju u uverenju da je jezik proroka dvosmislen. Sluaoci nemaju poverenja u proroanskog glasnika. Nagon vam kazuje kako in izgovaranja otupljuje mo takvih rei. Najbolji proroci vas privode zavisti i ostavljaju vam da sami provirite iza nje.

'Ukradeni dnevnici'

Leto oslovi Monea najhladnijim glasom koji je ikad upotrebio: "Dankan mi odbija poslunost." Nalazili su se u jednoj zranoj prostoriji od zlatnog kamena na vrhu junog tornja Citadele. Bio je trei dan po Letovom povratku sa decenalne svetkovine u Onu. Otvorena vrata iza njega gledala su na Sarer, obliven oporim podnevnim suncem. Duvajui kroz taj otvor vetar je stvarao potmule, zujave zvuke, podizao prainu i pesak, te je Moneo morao da mirka. inilo se da Leto ne primeuje ovu smetnju. Netremice je gledao put Sarera, gde je vazduh kipteo od vreline. Udaljeno talasanje dina nagovetavalo je pokretljivost itavog tog predela koju su samo njegove oi zapaale. Moneo je stajao zagnjuren u kisele mirise sopstvenog straha, znajui da vetar prenosi poruku ovih zadaha do Letovih ula. Pripreme za venanje, uznemirenost meu Ribogovornicama - sve je bilo paradoks. To ga je podsetilo na neto to je uo od Bogocara prvih dana svog slubovanja. "Paradoks je pokazatelj koji ti kazuje da pogledom treba da dosegne s njegove druge strane. Ako ti paradoksi smetaju, onda to odaje tvoju duboku elju za apsolutnim. Relativisti se odnose prema paradoksu samo kao prema zanimljivoj, moda zabavnoj ili ak strahotnoj misli, u svakom sluaju, pounoj." "Nisi mi odgovorio", ree Leto. Okonao je sa prouavanjem Sarera i usredsredio svu teinu svoje panje na Monea. Moneo je jedino mogao da slegne ramenima. Koliko je blizu Crv? pitao se. Moneo je ve zapazio da se po povratku iz Ona u Citadelu ponekad Crv budio. Nijedan znak te grozne promene jo se nije pokazao u ponanju Bogocara, ali je Moneo mogao da je nasluti. Da li je Crv mogao da naie bez najave? "Ubrzaj prireme za venanje", ree Leto. "Neka bude to pre moe." "Pre nego to proverite Sionu?" Leto je za trenutak utao, a onda ree: "Ne. ta e preduzeti u vezi sa Dankanom?" "ta mi nalaete da preduzmem, gospodaru?" "Rekao sam mu da se dri podalje od Noree, da je izbegava. Kazao sam mu da je to nareenje." "Ona pokazuje naklonost prema njemu, gospodaru. Nita vie od toga." "Zato bi ona gajila naklonost prema njemu?"

"On je gola. Nema nikakve veze sa naim dobom. Nema korena." "Njegovi koreni su duboki koliko i moji!" "Ali on to ne zna gospodaru." "Da li se ti to prepire sa mnom, Moneo?" Moneo ustuknu za pola koraka, znajui da ga to ipak ne uklanja van domaaja opasnosti. "Oh, ne, gospodaru. Ali ja uvek nastojim da vam iskreno saoptim ono to verujem da se dogaa." "Rei u ti ta se dogaa. On joj se udvara." "Ali ona udeava njihove susrete, gospodaru." "Ti si, dakle, znao za to!" "Nisam znao da ste ih sasvim zabranili, gospodaru." Leto ree zamiljeno: "On je vet sa enama, Moneo, izvanredno vet. Prozre njihovu duu i navodi ih da se ponaaju u skladu sa njegovim eljama. To je oduvek bio sluaj sa Dankanima." "Nisam znao da ste zabranili svaki njihov susret, gospodaru!" Moneov glas postade gotovo kretav. "On je opasniji od svih prethodnih", ree Leto. "To je glavni nedostatak ovih vremena." "Gospodaru, Tleilaksi u ovom asu nisu jo spremni da isporue njegovog naslednika." "A je li nam ovaj potreban?" "Sami ste to rekli, gospodaru. To je paradoks koji ne shvatam, no vi ste to rekli." "Koliko je vremena potrebno dok ne dobijemo zamenu za njega?" "Najmanje godinu dana, gospodaru. elite li da saznam taan datum?" "Uini to jo danas." "Mogao bi da sazna za to. Ne zaboravite, njegov prethodnik je saznao." "Ne elim da se to ovog puta dogodi, Moneo!" "Znam, gospodaru."

"Ne usuujem se da o ovom razgovaram sa Noree", nastavi Leto. "Dankan nije za nju. A opet ne mogu da je povredim!" Izrekao je ovo gotovo jecajui. Moneo je nemo i sa strhopotovanjem stajao. "Zar ti to nije jasno?" upita Leto. "Moneo, pomozi mi." "Jasno mi je da je sa Noree drugaije", ree Moneo. "Ali ne znam ta da uinim." "ta je drugaije?" Letov glas poprimi neko prodorno svojstvo koje naprosto presee Monea. "Mislim na va stav prema njoj, gospodaru. Drugaiji je od bilo ega to sam kod vas ikada video." Moneo u tom trenutku opazi prve znake - trzanje ruku Bogocara, poetak zacakljenosti njegovih oiju. Bogovi! Crv dolazi! Moneo se oseti potpuno nezatienim. I najmanja kretnja tog glomaznog tela smrvila bi Monea. Moram da se obratim ljudskom biu u njemu. "Gospodaru", poe Moneo. "itao sam izvetaje i sluao o vaoj enidbi sa vaom sestrom Ganimom." "Kada bi samo ona mogla sada da bude uz mene", uzdahnu Leto. "Ona nikad nije imala odnose sa vama, gospodaru." "Na ta to cilja?" upita Leto. Podrhtavanje Letovih ruku gotovo da preraste u grevito trzanje. "Ona je bila... hou da kaem, gospodaru, Ganima je imala odnose sa Hark alAdom." "Svakako da je imala. Pa, vi svi Atreidi vodite pareklo od njih!" "Postoji li neto to mi niste rekli, gospodaru? Da li je mogue... da sa Hvi Noree... imate odnos?" Letove ruke su s tako silovito tresle da se Moneo pitao da li je ovaj toga svestan. Zacakljenost njegovih krupnih plavih oiju se jo vie produbila. Moneo ustuknu jo jedan korak prema vratima, ka stepenicama koje su vodile od ovog pogubnog mesta. "Ne pitaj me o tome", ree Leto. Glas mu je bio uasno dalek, izgubljen negde u dubokim prevojima njegove prolosti.

"Nikad vie, gospodaru", ree Moneo. Uz naklon, on se pomae unazad na samo korak do vrata. "Razgovarau sa Noree, gospodaru... i sa Dankanom." "Uini to moe". Letov glas bludeo je daleko po tim tamnim unutranjim hodnicima u koje je jedino on bio u stanju da ue. Moneo polagano skliznu kroz vrata, zatvori ih za sobom i nasloni se na njih, ceptei od straha. Ah, ovo je bilo blie nego ikad. No, paradoks je ostao nerazreen. Na ta je ukazivao? Kakvo je bilo znaenje udnih i bolnih odluka Bogocara? ta je to iz dubine podiglo Crva koji je Bog? Iz Letove odaje doprla je nekakva lupnjava, silovito udaranje o kamen. Moneo nije imao smelosti da otvori vrata i proveri ta se unutra dogaa. Odgurnuo se od povrine vrata koja su prenosila to strahovito lupanje i poao niz stepenice, kreui se obazrivo i ne uzimajui dah sve dok nije stigao do prizemlja i Ribogovornice uvarke koja je tamo stajala. "Je li uznemiren", upita ona, gledajui uz stepenice. Moneo klimnu. Oboje su sasvim razgovetno mogli da uju lupnjavu. "ta ga je uznemirilo?" upita uvarka. "On je Bog, a mi smo smrtnici", ree Moneo. Bio je to odgovor koji je obino zadovoljavao Ribogovornice, ali sada su na delu bile nove sile. Pogledala je pravo u njega i Moneo ispod povrine njenog blagog lica opazi spremnost ubice. Bila je to srazmerno mlada ena, sa kestenjastom kosom i obinim licem na kome su preovlaivali prast nos i pune usne, no sada je iz njenih oiju izbijala otrina i zahtev za neodlonim odgovorom. Samo bi istinska budala okrenula lea tim oima. "Ja ga nisam uznemirio", ree Moneo. "Svakako da niste", sloi se ona. Izraz lica malo joj omeka. "Ali volela bih da znam ko je to uinio ili ta je to izazvalo." "Mislim da je nestrpljiv zbog svog venanja", ree Moneo. "Mislim da je sve ovo zbog toga." "Onda pourite s tim danom!" ree ona. "Na tome i radim", odvrati Moneo. On se okrenu i pohita niz hodnik ka svojim odajama u Citadeli. Bogovi! Ribogovornice su ve postale jednako opasne kao i sam Bogocar. Taj glupi Dankan! Sve nas je izloio opasnosti! A Hvi Noree! ta da se radi s njom?

33. Ustrojstvo monarhija i slinih sistema nosi u sebi vrednu poruku za sva politika ureenja. Moja seanja me uveravaju da bilo koja vrsta vlasti moe da izvue korist iz ove poruke. Vlast moe da bude korisna onima kojima se vlada, sve dok su joj svojstvene tenje za tiranijom sputane. Iza svojih tobonjih vrednosti monarhije otkrivaju neke dobre osobine: one umeju da svedu obim i ublae parazitsku prirodu rukovodee birokratije. One mogu, kada je to nuno, da donose brze odluke. One odgovaraju prastarom ovekovom zahtevu za patrijahalnom (plemenskom/feudalnom) hijerarhijom, gde svaki pojedinac zna svoje mesto. Korisno je znati svoje mesto, ak i ako je to mesto privremeno. Mrsko je kada vas dre na nekom mestu protiv vae volje. Zbog toga ja poduavam o tiraniji na najbolji mogui nain - primerom. ak i ako budete itali ove rei poto ve proteknu eoni, moja tiranija nee biti zaboravljena. To obezbeuje moja Zlatna Staza. S obzirom na to da vam je poznata moja poruka, oekujem da budete izvanredno obazrivi prilikom prenoenja moi na bilo koju vlast.

'Ukradeni dnevnici'

Leto se za svoj prvi susret sa Sionom briljivo pripremao jo od njenog detinjstva, kada je bila primorana da pohaa kole Ribogovornica u Svetkovinskom gradu. Rekao je Moneu da je dovede u Malu Citadelu, jedan istaknuti toranj koji je sazidao u sredinjem delu Sarera. Ovo mesto bilo je izabrano da bi se omoguio pogled na staro i novo, kao i na mesta izmeu njih. Do Male Citadele nije bilo puteva. Posetioci su dolazili 'topterom'. Leto je, pak, dospevao tamo kao uz pomo neke arolije. U prvim danima svoje vladavine Leto je, koristei jednu iksijansku mainu, sam prokopao tajni tunel ispod Sarera do svog tornja. Tih davnih dana nekoliko divljih peanih crva jo je tumaralo pustinjom. Obloio je tunel masivnim zidovima od istopljene kremenjae i u njegove spoljanje omotae ugradio bezbrojne mehurove vode koja je odbijala crve. Tunel je po veliini bio predvien za njegov puni rast i prostor za Carska Kola koja su, u to vreme, postojala samo u njegovoj mati. U ranim asovima, pre zore, dana odreenog za susret sa Sionom, Leto je siao u kriptu i izdao nareenje svojoj strai da niko ne sme da ga uznemirava. Njegova kola brzo su ga prevezla niz jedan od kriptinih mranih tunela gde je otvorio skrivena vrata i za manje od jednog asa obreo se u Maloj Citadeli.

Jedno od njegovih uivanja bilo je da sam izae na pesak. Bez kola. Nosilo ga je samo njegovo telo precrva. Pesak je pri dodiru budio u njemu sladostrasnu ulnost. Toplota koja se razvijala kao posledica njegovog probijanja kroz dine u prvoj dnevnoj svetlosti stvarala je pramenove pare, to ga je nagonilo da se stalno kree. Zaustavio se tek kada je naiao na srazmerno suvo udubljenje, nekih pet kilometara u dubini Sarera. Legao je usred jedne neudobne vlane mrlje koja je poticala od rose; telo mu se prualo gotovo do dugake senke tornja koja se sa istoka obarala preko dina. Sa ove razdaljine tri hiljade metara visok toranj izgledao je kao neka neverovatna igla zabodena u nebo. Samo je nadahnuto jedinstvo Letovih zapovesti i iksijanske mate moglo da stvori ovakvu nepojmljivu graevinu. Toranj, koji je imao sto pedeset metara u preniku, poivao je na temeljima zakopanim u pesak do dubine koja je bila jednaka visini tornja. arolija plastielika i superlakih legura davala mu je gipkost na vetru i otpornost prema nagrizajuem dejstvu peanih oluja. Leto je veoma uivao u ovom mestu, ali se pobrinuo da mu posete ne postanu suvie este; stoga je sainio dugaku listu linih pravila koja su se morala potovati. Ova pravila sainjavala su 'Veliku Nunost'. Dok je ovde leao mogao je, makar za nekoliko trenutaka, da smakne sa sebe breme Zlatne Staze. Moneo, dobri pouzdani Moneo, pobrinue se da Siona neodlono stigne tano u sumrak. Leto je imao itav dan na raspolaganju da se odmori i razmisli, da se igra i pretvara da ga ne pritiskuju nikakve brige, da ispija hranljive sirove sastojke zemlje u oslobaajuoj mahnitosti kojoj nikad nije mogao da se prepusti u Onu ili u Citadeli. Na tim mestima bio je primoran da se ogranii na skrovite jazbine, gde je stizao kroz uzane prolaze u kojima ga je samo njegova predviajua pozornost uvala od sueljavanja sa vodenim depovima. Ovde je, meutim, mogao da juri kroz pesak i preko njega, da se naslauje i krepi. Pesak je kripao pod njim dok se kotrljao, savijajui telo u istoj ivotinjskoj razdraganosti. Mogao je da oseti kako se bie crva u njemu obnavlja, elektrino uvstvo koje je slalo poruke zdravlja na sve strane. Sunce je sad ve bilo dobrano iznad obzorja, ocrtavajui jednu zlatnu nit visoko na proelju tornja. U vazduhu se oseao smrad gorke praine i miris bodljikavih biljaka koje su se odazivale pojavi jutarnje rose. Najpre polagano, a potom znatno bre, obiao je toranj u irokom krugu, razmiljajui pri tom o Sioni. Nije moglo vie biti odlaganja. Trebalo ju je staviti na probu. Moneo je to znao isto tako dobro kao i sam Leto. Upravo tog jutra Moneo mu je rekao: "Gospodaru, ona je strahovito razdraena."

"To su poeci adrenalinske zavisnosti", ree Leto. "Vreme je da je ohladimo." "Kako to mislite da je ohladimo, gospodaru?" "To je jedan stari izraz. To znai da se mora podvrgnuti potpunom povlaenju. Mora da proe kroz ok nunosti." "Oh... shvatam." Ovog puta, pomisli Leto, Moneo jeste shvatio. Moneo je svojevremeno i sam proao kroz ohlaivanje. "Mladi, uopte uzevi, nisu sposobni za donoenje tekih odluka, osim ako te odluke nisu vezane za neposredno nasilje i shodno tome snaan priliv adrenalina", objasnio je Leto. Moneo je neko vreme zamiljeno utao, a onda, prisetivi se, ree: "To je velika opasnost." "To je ta razdraenost koju si zapazio kod Sione. ak i stariji ljudi mogu da joj podlegnu, no mladi se zapravo brloe u njoj." Dok je obilazio svoj toranj u sve jaoj svetlosti dana i sve vie uivao u dodiru peska koji se postepeno suio, Leto je razmiljao o ovom razgovoru. Usporio je svoje kretanje po pesku. Vetar koji mu je duvao u lea prinosio je njegovim ljudskim nozdrvama mirise isputenog kiseonika i njegovog kremena. Duboko je udahnuo, podiui svoju uveanu svest na novu ravan. Ovaj uvodni dan sadravao je mnotvo svrha. Razmiljao je o predstojeem susretu na nain kojim je pradavni borac sa bikovima razmiljao o prvom suoenju sa svojim rogatim protivnikom. Siona je posedovala svojevrsne rogove, iako e se Moneo ve pobrinuti da ona na ovaj susret ne donese nikakvo fiziko oruje. Leto je, ipak, morao da bude siguran da zna sve to ini i Sioninu snagu i njenu slabost. On e, pored toga, morati da izazove u njoj naroitu izdrljivost, gde god to bude bilo mogue. Ona mora biti pripremljena za proveru, a njeni miii otupljeni uz pomo prikladno zabodenih igala. Odmah iza podneva, njegovo se crvovsko bie ve zasitilo. Leto se vrati do tornja, uspuza na svoja kola i pope suspenzorima do samog vrha, gde su se nalazila vrata koja su se otvarala samo na njegovu zapovest. Do kraja dana leao je u svom visokom gnezdu, razmiljajui i krojei planove. U sam sumrak leprava krila ornitoptera zaumela su u vazduhu najavljujui Moneov dolazak. Verni Moneo.

Leto iz svog boravita mentalnom naredbom postavi ispust za sletanje, 'topter je porinuo nadole sklopljenih krila i blago poseo na usnicu. Leto je netremice gledao u sve guu tamu. Siona izie i pohita prema njemu, uplaena od vrtoglave visine. Bila je odevena u belu odedu, preko crne uniforme bez oznaka. Kada se odmah po ulasku u toranj zaustavila, bacila je pogled unazad i tek onda obratila panju na Letovu telesinu koja je poivala na kolima gotovo u sreditu ove prostorije. 'Topter se podie u vazduh i odlete u no, ali Leto nije uvukao ispust, ostavivi i vrata otvorena. "Na drugoj strani tornja postoji jedan balkon", ree on. "Otii emo tamo." "Zato?" Sionin glas, primeti on, nosio je u sebi gotovo iskljuivo podozrivost. "Rekli su mi da je tamo svee", ree Leto. "I zbilja sam osetio prohladnost na obrazima kada sam ih tamo izloio povetarcu." Radoznalost je nagna da mu se primakne. Leto zatvori vrata za njom. "Noni prizor sa balkona je velianstven", ree nemarno Leto. "Zbog ega smo ovde?" "Jedino zbog toga to nas ovde nee biti mogue prislukivati." Leto okrenu svoja kolica i neujno poe prema balkonu. Jedva primetno, skriveno osvetljenje u prostoriji pokazivalo joj je pravac njegovog kretanja. uo je kako ga pomno sledi. Balkon je bio u obliku poluprstena i nalazio se na jugoistonom luku tornja. Imao je ipkastu ogradu, koja je celom duinom dosezala do visine grudi. Siona prie ogradi i pree pogledom po neizmernom prostranstvu. Leto oseti u njoj oekivajuu prijemivost. Neto je u ovom asu trebalo rei to bi bilo samo za njene ui. Ma ta to bilo, ona e sasluati i odgovoriti iz vrela vlastitih pobuda. Leto pogleda preko nje prema rubu Sarera gde je vetaki granini zid liio na nisku ravnu crtu; jedva vidljivu u svetlosti prvog meseca koji se uzdizao povrh obzorja. Njegovo pojaano ulo vida uoilo je udaljene pokrete konvoja iz Ona, mutni sjaj svetiljki na vozilima koja su vukla tovarne ivotinje, napredujui du glavnog druma prema selu Tabur. Mogao je da prizove u seanje sliku sela ugnedenog meu rastinje koje je bujalo u vlanom pojasu du unutranjeg podnoja zida. Njegovi Muzejski Slobodnjaci gajili su tamo urmino drvo, itarice, pa ak i povre. To nije bilo nalik na stara vremena, kada je svako naseljeno mesto, ak i majuna kotlina sa nekoliko

niskih biljaka, navodnjavanih jednom cisternom i sakupljaem rose moglo da izgleda kao bujna oaza naspram otvorenog peska. U poreenju sa Sie Tabrom selo Tabur bio je raj sa obiljem vode. Svaki itelj dananjeg sela znao je da tik iza sarerskog granitnog Zida, u pravoj liniji prema jugu, tee Ajdahova reka, koja se sada u meseevoj svetlosti blistala srebrnom bojom. Muzejski Slobodnjaci nisu mogli da se popnu uz okomitu unutranju stranu Zida, ali su znali da je voda tamo. Zemlja je, takoe, znala. Retko bi neki itelj Tabura prislonio uho na tlo, ono bi prozborilo glasom udaljenih brzaka. Uskoro e se, pomisli Leto, du nasipa pojaviti none ptice, stvorenja koja bi na nekom drugom mestu ivela na dnevnoj svetlosti. Dina je na njima izvela svoju evolucionu aroliju i ona su jo opstajala zahvaljujui milosti Sarera. Leto je gledao kako ptice povlae neujne senke preko vode, a kada bi uranjale kljunove da utae e, pojavljivali bi se talasii koje je reka odnosila dalje. ak i iz ove razdaljine Leto je oseao mo u toj dalekoj vodi, neto silno iz njegove prolosti to se udaljavalo od njega poput ovog renog toka koji je grabio prema jugu u bogate predele oranica i uma. Voda se probijala izmeu ustalasanih brda du ivice jednog bujnog biljnog sveta koji je zamenio Dininu svekoliku pustinju, osim ovog poslednjeg mesta, ovog Sarera, svetilita prolosti. Leto se seao tutnjajuih udara iksijanskih maina koje su dovele reku u ovaj predeo. inilo se da se to zbilo nedavno, mada od tada bee proteklo vie od tri hiljade godina. Siona se pomeri i pogleda u njega, no Leto je i dalje utao, oiju prikovanih za prizor iza nje. Jedna bleda svetlost boje ilibara povrh obzorja - odsjaj nekog grada na udaljenim oblacima. Po pravcu i razdaljini Leto je znao da je to grad Valport, koji je sa svog prvobitnog, nekada surovog poloaja u hladnoj iskoenoj svetlosti severa bio preseljen u toplije krajeve juga. Rumeni sjaj grada bio je kao prozor u njegovu prolost. Oseao je kako mu njegovo zraenje probija grudi, pravo kroz debelu i krljunu opnu koja mu je odavno zamenila njegovu ljudsku kou. Ja sam ranjiv, pomisli on. Pa ipak, znao je da je gospodar ovog mesta. A planeta je bila njegov gospodar. Ja sam deo nje. On je jeo samo tlo, odbacujui jedino vodu. Njegova ljudska usta i plua bavila su se disanjem tek toliko da ouvaju ostatke ljudskosti... i mo govora. Leto prozbori u pravcu Sioninih lea: "Volim da razgovaram i plaim se dana kada vie neu biti u stanju da uestvujem u razgovoru."

Ona se s izvesnim snebivanjem okrenu i zagleda u njega, pri sjaju meseine, sa izrazom oigledne odvratnosti na licu. "Slaem se da u oima mnogih ljudi izgledam kao udovite", ree on. "Zbog ega sam ja ovde?" Ravno u metu! Ona nee odustati. Veina Atreida bila je takva, pomisli on. Bilo je to svojstvo koje je on nameravao da sauva putem njihovog meusobnog razmnoavanja. Ono je ukazivalo na snano unutranje oseanje identiteta. "Potrebno mi je da utvrdim ta je Vreme uinilo sa tobom", ree on. "Zbog ega ti je to potrebno?" Ima malko straha u njenom glasu, pomisli on. Ona pretpostavlja da u je staviti na muke kako bi mi odala aicu svojih ubogih pobunjenika i imena svojih preivelih drugova. Poto joj Leto nita nije odgovarao, ona upita: "Namerava li da me ubije, onako kako si usmrtio moje prijatelje?" ula je, dakle, za bitku kod ambasade i sad uzima zdravo za gotovo da su mi poznata sva njena preanja buntovnika preduzea. Moneo ju je uputio u stvar, proklet bio. Pa... Moda bih i ja uinio isto da sam na njegovom mestu. "Jesi li ti zaista Bog?" upita ona. "Ne razumem zbog ega moj otac veruje u to." Gaji izvesne sumnje, pomisli Leto. Jo imam prostora za manevrisanje. "Definicije se razlikuju", ree on. "Za Monea, ja sam Bog... i to je istina." "Nekada si bio ljudsko bie." Poeo je da uiva u skokovima njenog intelekta. Posedovala je onu nepokolebljivu lovaku radoznalost koja je bila obeleje Atreida. "eli da sazna sve o meni", ree on. "Sa mnom je isti sluaj. Volim da saznam to vie o tebi." "Zbog ega misli da sam radoznala?" "Dok si bila dete imala si obiaj da me vrlo paljivo posmatra. Isti taj procenjivaki pogled zapaam i veeras u tvojim oima." "Da, pitala sam se kako to izgleda biti ti."

Za trenutak, nastavi da je prouava. Meseina je podvlaila senke ispod njenih oiju, skrivajui ih. Pustio je mati na volju, zamiljajui da su i njene oi patpuno plave kao i njegove. Plave od zainske zavisnosti. Sa tim zamiljenim pridodatkom Siona je poprimila neobinu slinost njegovoj davno preminuloj sestri, Gani. To se prepoznavalo u obrisima njenog lica i poloaju njenih oiju. Umalo da to ne pomenu Sioni, ali odmah shvati da to ne bi bilo dobro. "Jede li ljudsku hranu?" upita Siona. "Jo dugo poto sam navukao kou peane pastrmke oseao sam glad u elucu", ree on. "Pokuavao sam, povremeno, da uzimam hranu. eludac ju je, uglavnom, odbijao. Treplje peane pastrmke rairile su se gotovo svuda po mom ljudskom telu. Jedenje mi je postalo muna stvar. Sada unosim jedino suve tvari, koje ponekad sadre malice zaina." "Ti... jede melan?" "Ponekad." "Ali, vie, je li tako, ne osea ljudske prohteve za jelom?" "To nisam rekao." Zurila je u njega iekujui. Leto se divio nainu na koji je doputala da neizgovorena pitanja rade za nju. Bila je pametna i mnogo je nauila u svom kratkom ivotu. "Glad u elucu bila je muan oseaj, bol koji nisam uspevao da ublaim", ree on. "Kada bih ga osetio, obino bih pojurio kao neki suludi stvor preko dina." "Ti... si jurio?" "U to vreme moje noge su bile due, u srazmeri sa mojim telom. Mogao sam sasvim lako da hodam. No, bol od gladi nikad me nije naputao. Mislim da je to bila glad za mojom izgubljenom ljudskom prirodom." Primetio je kod nje zaetke nevoljne naklonosti, koja ju je terala da pita dalje. "Jo osea taj... bol?" "Sada me samo blago pee! To je jedan od predznaka mog konanog preobraaja. Kroz pet stotina godina biu ponovo ispod peska." Video je kako je stisla pesnice uz bokove. "Zato?" upita ona. "Zbog ega to ini?"

"Ta promena nije sasvim laka. Danas je, na primer, bilo veoma prijatno. Oseam se posve blaeno." "Postoje promene koje ne moemo da primetimo", ree ona. "Znam da ih mora biti." Opustila je ruke. "Moja ula vida i sluha postala su izuzetno otra, ali ne i moje ulo dodira. Ako izuzmem lice, nisam u stanju da oseam stvari na nain na koji sam to nekad mogao. To mi nedostaje." Ponovo je uoio nevoljnu naklonost koja je teila jednom empatikom razumevanju. Ona je elela da zna! "Kada ivi toliko dugo", ree ona, "kako osea proticanje Vremena? Da li sa godinama protie bre?" "udna je to stvar, Siona. Ponekad vreme juri pokraj mene; ponekad, medutim, puzi." Dok su razgovarali Leto je postepeno utuljivao skrivenu svetlost oko sebe, pomerajui kola sve blie Sioni. Najzad je potpuno ugasio svetlost, ostavljajui da samo Mesec sija. Prednji deo njegovih kola izvirivao je na balkon, tako da mu se lice nalo na samo oko dva metra od Sione. "Moj otac ima obiaj da kae", ree ona, "da to je ovek stariji to mu vreme sporije prolazi. Jesi li mu to ti rekao?" Proverava me, pomisli on. To znai da nije Istinozborka. "Sve stvari su relativne, no u poreenju sa ovekovim oseanjem vremena to je istina." "Zbog ega?" "To ima veze sa onim to u postati. Vreme e na kraju za mene stati i ja u biti zamrznut, poput bisera zdrobljenog u ledu. Moja nova tela posvuda e se ratrkati, a u svakom poivae jedan biser." Okrenula se i odvratila pogled sa njega. Stala je da odsutno posmatra pustinju, ponovo prozborivi tek nakon krae stanke. "Kada ovako u pomrini razgovaram s tobom gotovo da mogu da zaboravim ta si ti zapravo." "Zato sam i odabrao ovo vreme za na sastanak." "Ali zbog ega ovo mesto?"

"Zato to je ovo poslednje mesto na kome mogu da se oseam kao kod kue." Siona se okrenu, oslonivi se na ogradu, i upravi pogled prema njemu. "elim da te vidim." Upalio je sva svetla koja su postojala u prostoriji, ukljuivi i jarkobele kugle du krova nad spoljnom ivicom balkona. Kada je svetlo blesnulo jedan providan zastor iksijanske izrade skliznu iz udubljenja u zidu i zatvori balkon iza Sione. Osetila je da se neto pokree iza nje, od ega se trgla, ali je samo klimnula kao da shvata. Pomislila je da je to neka vrsta odbrane od mogueg napada. No, nije to bilo posredi. Zid je jednostavno spreavao prodor nonih insekata koje je privlaila vlaga. Siona je netremice posmatrala Leta, prelazei pogledom du njegovog tela, zadravi se na patrljcima koji su nekad bili noge, vodei ga potom do njegovih ruku i aka, i najzad do lica. "Potvrdio si verodostojnost istorija koje nam kazuju da svi Atreidi vode poreklo od tebe i tvoje sestre Ganime", ree ona. "Usmena Predanja se ne slau s tim." "Usmena predanja su ispravna. Va predak je Hark-al-Ada. Gani i ja smo bili samo formalno venani. Bio je to in koji je imao za cilj da se uvrsti vlast." "Kao to e to biti i sa tvojim venanjem sa tom Iksijankom?" "To je neto drugo." "Imae decu?" "Nikad nisam bio sposoban da imam decu. Odluio sam se za preobraaj pre nego to je to bilo ostvarljivo." "Bio si dete, a onda si postao..." Ona pokaza prstom. "Ovo to si sada?" "Neto izmeu toga." "Kako jedno dete zna da odabere pravu stvar?" "Bio sam jedno od najstarije dece koje je ova vaseljena ikad videla. Gani je bila drugo takvo dete." "Ta pria o vaim predakim seanjima." "Istinita pria. Svi smo mi ovde. Zar Usmena Predanja to ne potvruju?"

Naglo se okrenula od njega, tako da je neko vreme mogao da posmatra njena leda, prkosno ukruena. Leto je jo jednom bio ushien ovim ljudskim gestom: odbijanje sjedinjeno sa ranjivou. A onda se ponovo okrenula prema njemu i usredsredila panju na lice unutar naborane kukuljice. "Ima izgled Atreida", ree ona. "Potiem od njih isto onoliko istinito koliko i ti." "Ti si tako star... kako to da nisi izboran?" "Nijedan od mojih ljudskih delova tela ne stari na uobiajen nain." "Jesi li zbog toga sve ovo uinio sa sobom?" "Da bih uivao u dugom ivotu? Ne." "Ne shvatam kako bi se iko mogao za to opredeliti", promrmljala je. Zatim ree glasnije: "Nikada ne upoznati ljubav..." "Izigrava budalu!" ree on. "Ne misli na ljubav, ve na seks." Ona slegnu ramenima. "Misli da je seks najstranija stvar koju sam izgubio? Ne, najvei gubitak je neto sasvim drugo." "ta?" upitala je preko volje, odajui koliko ju je ovo pogodilo. "Ne mogu da se kreem meu svojima a da ne izazovem njihovu panju. Nisam vie jedan od vas. Ja sam usamljen. Ljubav? Mnogi me ljudi vole, ali nas moje oblije razdvaja. Mi smo razdvojeni, Siona, provalijom koju nijedno drugo ljudsko bie ne sme da premosti." "ak ni tvoja Iksijanka?" "Da, ona bi smela kada bi mogla, ali ne moe. Ona nije Atreid." "Hoe da kae da bih ja... mogla?" Dotakla je prstom grudi. "Kada bi oko nas bilo dovoljno peanih pastrmki. Na nesreu, sve postojee obavijaju moje telo. Meutim, ako bi se dogodilo da ja umrem..." Zavrtela je glavom kao da je uasnuta samom ovakvom pomilju. "Usmena Predanja nam to ispravno kazuju", ree on. "A ne smemo nikako zabaraviti da ti veruje u Usmena Predanja." Nastavila je da lagano odmahuje glavom.

"U tom pogledu nema tajne", ree on. "Kritini su prvi trenuci preobraaja. Tvoja svest mora da istovremeno kree unutra i napolje, u jedinstvu sa Beskonanim. Mogu da ti obezbedim dovoljno melana da to ostvari. Uz dovoljno zaina mogla bi da preivi te strane trenutke... i sve druge trenutke." Neobuzdano je drhtala, oiju prikovanih za njegove. "Ti zna da ti govorim istinu, zar ne?" Ona duboko klimnu i drhtavo udahnu, pa ree: "Zbog ega si to uinio?" "Preostala mogunost bila je daleko stranija." "Koja preostala mogunost?" "Kad kucne as, mislim da e i ti shvatiti. Moneo je to shvatio." "Tvoja prokleta Zlatna Staza!" "Uopte nije prokleta, ve sveta." "Misli li da sam budala koja ne moe..." "Mislim da si neiskusna, ali da poseduje veliku sposobnost, ije moi ne moe ak ni da nasluti." Tri puta je duboko udahnula, povrativi neto od svoje sabranosti, a onda ree: "Ako ne moe da se spari sa tom Iksijankom, to..." "Dete, zato istrajava u pogrenom tumaenju? Nije u pitanju seks. Pre Hvi nisam mogao nai sebi para. Nije bilo nikog poput mene u svekolikoj praznini vaseljene. Ja sam bio jedan jedini..." "Ona je kao... ti?" "Hotimino takva. Iksijanci su je takvom nainili." "Nainili je..." "Ne budi potpuna budala", prasnu on. "To je prava klopka za Boga. ak ni rtva ne moe da je odbije." "Zato mi govori ove stvari?" proapta ona. "Ukrala si dva primerka mojih dnevnika", ree on. "itala si Esnafove prevode i ve zna ta moe da mi smrsi konce." "Ti si znao?"

Opazio je kako joj se vraa hrabrost, oseanje vlastite moi. "Svakako da si znao", ree ona, odgovarajui sama sebi na pitanje. "Bila je to moja tajna", ree on. "Ne moe da zamisli koliko puta sam voleo nekog sadruga i gledao kako taj drug izmie, kao to mi sada tvoj otac izmie." "Voli... njega?" "Voleo sam i tvoju majku. Nekad odlaze brzo; ponekad sa mukotrpnom sporou. Svaki put doivljavam slom. Mogu da izigravam bezdunika, mogu da donosim nune odluke, ak i odluke koje znae smrt, ali ne mogu da izbegnem patnju. Za dugo, dugo vremena - dnevnici koje si ukrala istinito svedoe o tome - to je bilo jedino oseanje za koje sam znao." Primetio je da su joj se oi ovlaile, ali su stisnute usne i dalje govorile o ljutitoj reenosti. "Nita od svega toga ne daje ti pravo da vlada", ree napokon ona. Leto suzdra smeh. Konano smo dospeli do korena Sionine pobune. Ali koje pravo? Gde je pravda u mojoj vladavini? Da li sam, nameui im moje propise teinom oruja Ribogovornica, pravian u odnosu na evolucioni pritisak ljudske rase? Znana su mi sva ta revolucionarna bogoraenja, lukava blebetanja i zvune fraze. "Da li u moi koju posedujem igde zapaa uinak svoje buntovnike ruke?" Njena plahovitost jo je ekala na svoj trenutak. "Ja te nikad nisam izabrala za vladara", ree ona. "Ali me ojaava." "Kako?" "Suprotstavljajui mi se. Otrim kande na takvima kao to si ti." Ona uputi hitar pogled prema njegovim rukama. "Samo metafora", ree on. "Konano sam te uvredila", ree ona, razabirui jedino resku srdbu u njegovim reima i glasu." "Nisi me uvredila. Mi smo u srodstvu i moemo neuvijeno da razgovaramo. injenica je, meutim, da ja imam razloga da se tebe bojim vie nego ti mene."

Ovo ju je iznenadilo, ali samo za kratko. Primetio je, po ukruenosti njenih ramena najpre ubeenost, a potom sumnju. Oborila je lagano bradu i podozrivo pogledala navie u njega. "Zbog ega bi se veliki Bog Leto mene bojao?" "Zbog tvoje neuke plahovitosti." "Hoe li da kae da ti je telo ranjivo?" "Vie te neu opominjati, Siona. Moje metafore nisu neograniene. I ti i Iksijanci znate da su oni koje volim fiziki ranjivi. Ubrzo e to doznati itavo Carstvo. To je ona vrsta vesti koja brzo putuje. "I svi e oni pitati po kom to pravu ti vlada!" Bilo je tihe nekakve razdraganosti u njenom glasu. To izazva nenadan gnev u Letu. Teko mu je bilo da ga suzbije. Bila je to ona strana ljudskih oseanja kojih se gnuao. To nastrano nasleivanje! Prolo je nekoliko trenutaka pre no to se osmelio da odgovori, a onda je odluio da probije njenu postojanu odbranu na ranjivom mestu koje je ve ranije uoio. "Vladam po pravu usamljenosti, Siona. Moja usamljenost je delom sloboda, a delom ropstvo. To e rei da nijedna ljudska skupina ne moe da me potkupi. Moje robovanje vam kae da u vam svima sluiti do krajnjih granica svojih gospodarskih sposobnosti." "Ali Iksijanci su te ulovili!" "Ne. Oni su mi isporuili poklon koji me snai." "On te slabi!" "To, takode", priznao je. "No, veoma mone sile i dalje mi se pokoravaju." "Oh, da." Ona klimnu. "Shvatam to." "Ne shvata." "Onda sam sigurna da e mi objasniti", odvrati ona zajedljivo. Prozborio je tako tiho da je morala da se nagne prema njemu kako bi ula. "Ne postoji niko drugi, ma koje vrste bio i ma gde se nalazio ko bi od mene mogao neto da zatrai - ni uee u vlasti, ni kompromis, ak ni najmanji zaetak neke druge vladavine. Ja sam jedini." "ak ni ta Iksijanka ne moe..." "Ona je u tolikoj meri slina meni da me nikad ne bi time oslobodila".

"Ali kada je bila napadnuta iksijanska ambasada..." "Glupost i dalje ume da me razdrai", ree on. Smrknuto ga je pogledala. Pri ovoj svetlosti taj njen sasvim nesvestan gest Letu se uini lepim. Znao je da ju je nagnao na razmiljanje. Bio je siguran da nikad do sada nije uzela u obzir da bilo kakva prava mogu da potiu od jedinstvenosti. On se obrati njenoj nemoj namrgoenosti. "Nikada ranije nije postojala vladavina koja bi bila potpuno podudarna mojoj. Nigde u itavoj naoj istoriji. Ja sam odgovoran samo sebi, to je sasvim prikladna nagrada za ono to sam rtvovao." "rtvovao!" podrugnu se ona, no on u njenom glasu nasluti izvesne sumnje. "Svaki despot moe da kae neto poput toga. Ti si samo sebi odgovoran!" "Iz ega proizilazi da sam odgovoran za svaku ivu stvar. Ja bdim nad vama kroz ova vremena." "Kroz kakva vremena?" "Vremena koja su mogla da prou, a da potom vie nieg ne bude." Zapazio je neodlunost u njenom izrazu. Nije verovala svojim nagonima, svojoj neuvebanoj sposobnosti predvianja. Moglo joj se desiti da povremeno odskoi, kao to je uinila kad je uzela njegove dnevnike, ali su se pobude za taj skok izgubile u otkriu koje je usledilo. "Moj otac veli da ume da bude veoma prepreden u korienju rei", ree ona. "On bi to, zaista, trebalo da zna. Ne postoji znanje koje moe da stekne samo ako sudeluje u njemu. Nema naina da to naui stojei po strani, posmatrajui i razgovarajui." "Upravo je to imao na umu", ree ona. "Potpuno si u pravu", oglasi se on. "To nije logino. Ali, to je svetlost, jedno oko koje moe da vidi, ali ne vidi samog sebe." "Zamorila sam se od prianja", ree ona. "Ba kao i ja." Pri tom je pomislio: Dovoljno sam video i uradio. irom je otvorena za vlastite sumnje. Kako su samo ranjivi u svom neznanju! "Ni u ta me nisi ubedio", ree ona. "To nije bila svrha ovog susreta."

"ta je, onda, bila njegova svrha?" "Da utvrdim da li si spremna za proveru." "Pro..." Malko je iskrenula glavu na desnu stranu i pogledala ga razrogaenih oiju. "Ne izigravaj naivku preda mnom", ree on. "Moneo ti je rekao. A ja ti kaem da si spremna!" Pokuala je da proguta pljuvaku, a onda zausti: "ta znai ta..." "Poruio sam Moneu da se vrati u Citadelu. Kada se ponovo budemo sreli, konano emo saznati od ega si sazdana."

34. Znate li onaj mit o velikoj zalihi zaina? Da, i meni je poznata ta pria. Saoptio mi ju je jednom jedan upravnik da bi me zabavio. Pria kazuje da postoji zaliha, velika poput ogromne planine. Ova zaliha je skrivena u dubinamu jedne aaleke planete. Ta planeta nije Arakis. Nije Dina. Zain je sakriven tamo pre mnogo vremena, as pre prvog Carstva i pojave svemirskog Esnafa. Pria veli da je Pol Muad'Dib otiao na to mesto i da jo ivi pored te zalihe, opstajui zahvaljujui njoj, ekajui. Upravnik nije shvatio zbog ega me je ta pria uznemirila.

'Ukradeni dnevnici'

Ajdaho je cepteo od srdbe dok je koraao du hodnika od sivog plastkamena prema svojim odajama u Citadeli. Na svakom straarskom mestu pored koga je prolazio ene su namah zauzimale stav mirno. Uopte im nije otpozdravljao. Ajdaho je znao da izaziva uznemirenost meu njima. Nije se moglo pogreiti u proceni zapovednikovog raspoloenja. No, on je usporavao svoj odluni korak. Teak bat njegovih izama odjekivao je po zidovima. Jo je u ustima oseao ukus podnevnog obroka - neobino poznatog atreidskog specijaliteta od meanih itarica sa travama i peenih sa zaljuenim komadom vetakog mesa; jeo je tapiima, a na kraju obrok zalio piem istog ciorita. Moneo ga je zatekao za stolom u uvarskoj menzi. Sedeo je sam u uglu zagledan u raspored oblasnih operacija koji je rairio pored svog tanjira.

Moneo bez poziva sede na stolicu preko puta Ajdaha i odgurnu u stranu operativni raspored. "Donosim poruku od Bogocara", ree Moneo. Strogo kontrolisan ton upozorio je Ajdaha da ovo nije sluajan susret. I ostali prisutni su to osetili. Tiina nabijena oslukivanjem posela je po enama za oblinjim stolovima, irei se itavom prostorijom. Ajdaho odloi tapie. "Da?" "Evo rei Bogocara", ree Moneo. 'Moja je nevolja to se Dankan Ajdaho zaljubio u Hvi Noree. Toj zloj srei mora da se stane na put'." Ajdahove usne stisnue se od srdbe, ali mu poe za rukom da ostane nem. "Takva glupost nas sve dovodi u opasnost", nastavi Moneo. "Noree je verenica Bogocara." Ajdaho pokua da obuzda gnev, ali ga rei odae: "On ne moe njome da se oeni!" "Zato da ne?" "U kakvu igru se on to upustio, Moneo?" "Ja sam u ovom sluaju samo glasnik koji donosi jednu poruku i nita vie", odgovori Moneo. Ajdahov glas bio je tih i pretei: "Ali on se tebi poverava." "Bogocar saosea sa tobom", slaga Moneo. "Saosea!" Ajdaho izgovori ovu re uzviknuvi, produbljujui muk u prostoriji. "Noree je ena oigledne privlanosti", sloi se Moneo. "Ali ona nije za tebe." "Kazao je Bogocar", podsmehnu se Ajdaho, "i tu nema pogovora." "Vidim da si razumeo poruku", ree Moneo. Ajdaho naini pokret da e ustati od stola. "Gde e?" upita Moneo. "Idem da iz ovih stopa raistim to sa njim!" "To je ravno samoubistvu", ree Moneo.

Ajdaho se zagleda u njega, postavi iznenada svestan pomnosti sa kojom su ene za oblinjim stolovima sluale razgovor. Jedan izraz koji bi Muad'Dib odmah prepoznao pojavi se na Ajdahovom licu: "Traiti avola", nazivao je to Muad'Dib. "Zna li ta su prve atreidske vojvode uvek govorile?" upita Ajdaho. U glasu mu se nazirao podrugljiv prizvuk. "Je li to sad vano?" "Govorile su da sva tvoja sloboda iezava kada snishodljivo gleda u nekog apsolutnog vladara." Ukoen od straha, Moneo se nagnu prema Ajdahu. Usne mu se jedva pokrenue. Glas mu je bio tek neto ujniji od apata. "Ne govori takve stvari." "Da li zbog toga to e mu neka od ovih ena to preneti?" Moneo zavrte glavom u neverici. "Ti si nesmotreniji od svih ostalih." "Zaista?" "Molim te! Krajnje je opasno zauzimati takav stav." Ajdaho oseti kako se nervozno komeanje naglo iri prostorijom. "Moe jedino da nas ubije", ree Ajdaho. Moneo prozbori odsenim apatom. "Ti, budalo! Crv moe da ga zaposedne na najmanji izazov!" "Crv, kae?" Ajdahov glas postade odjednom nepotrebno snaan. Ajdaho kratko pogleda nalevo i nadesno. "Da, mislim da su ovo ule." "On je milijardu ljudi ujedinjenih u onom jednom telu", ree Moneo. "Tako su i meni rekli." "On je Bog, a mi smo smrtnici", dodade Moneo. "Kako to da Bog moe da ini zlo?" upita Ajdaho. Moneo odgurnu stolicu unazad i skoi na noge. "Perem ruke od tebe!" Hitro se okrenuo i bez rei odjurio iz prostorije. Ajdaho pree pogledom po prostoriji, otkrivi da je panja svih prisutnih uvarki usmerena na njega. "Moneo ne donosi sud, ali ja to inim", ree Ajdaho.

Iznenadilo ga je da je meu ovim enama zapazio par vragolastih osmeha. Ubrzo su se sve vratile svom jelu. Dok je koraao uz hodnik Citadele Ajdaho premetae u glavi ovaj razgovor, tragajui za neobinostima u Moneovom ponaanju. Strah se mogao prepoznati, pa ak i razumeti, ali ovo je liilo na neto to je daleko vie od straha od smrti... daleko, daleko vie. Crv moe da ga zaposedne. Ajdaho je oseao da se ovo otelo Moneu, da se nenamerno odao. ta bi to moglo da znai? Nesmotreniji od svih ostalih. Ajdaha je razdraivalo to je morao da bude predmet uporeivanja sa samim sobom, kao sa nekom nepoznanicom. Koliko su smotreni ostali bili? Ajdaho je stigao do svojih vrata, poloio ruku na bravu koja se otvarala dodirom dlana i zastao. Oseao se kao progonjena zver koja se vraa u svoju jazbinu. uvarke iz menze do sada su, jamano, prenele Letu njegov razgovor sa Moneom. ta li e Bogocar preduzeti? Ajdahova ruka pree preko brave. Vrata se klizei otvorie prema unutra. Uao je u predsoblje svog stana i zabravio vrata, posmatrajui ih. Da li e poslati svoje Ribogovornice po mene? Ajdaho se osvrnu po predsoblju. Bila je to sasvim obina prostorija - police za odeu i obuu, ogledalo veliine oveka i orman za oruje. Pogled mu se prikova za vrata ormana. Nijedno od oruja to je stajalo iza tih vrata nije predstavljalo nikakvu stvarnu opasnost po Bogocara. Tu nije bilo ni laserskog pitolja, iako su prema svim izvetajima ak i laserski pitolji bili beskorisni u sukobu sa Crvom. On zna da u mu se ja suprotstaviti. Ajdaho uzdahnu i pogleda u pravcu zasvoenog ulaza koji je vodio u dnevnu sobu. Moneo je zamenio prvobitan lak nametaj teim, kruim komadima, od kojih su se neki mogli prepoznati kao slobodnjaki - izvueni iz sanduka Muzejskih Slobodnjaka. Muzejski Slobodnjaci! Ajdaho pljunu i zakorai kroz ulaz. Nainio je dva koraka u sobu i zastao preneraen: Meko svetlo sa prozora na severnoj strani padalo je na Hvi Noree koja je sedela na niskom viseem divanu. Na sebi je imala svetlucavu plavu haljinu koja se obavijala oko njenog tela otkrivajui puno toga. Kada je on uao Hvi podie pogled.

"Hvala bogovima to nisi ozleen", ree ona. Ajdaho pogleda preko ramena prema ulazu, ka dlan-bravi. Potom se okrenuo prema Hvi sa ispitivakim izrazom na licu. Niko, osim nekoliko odabranih uvarki bar je tako trebalo da bude - nije mogao da otvori vrata u njegove odaje. Smejala se njegovoj zbunjenosti. "Mi, Iksijanci, izradili smo te brave", ree ona. Najednom ga obuze strah za nju. "ta radi ovde?" "Moramo da porazgovaramo." "O emu?" "Dankane..." Ona zavrte glavom. "O nama." "Upozorili su te", ree on. "Rekli su mi da te izbegavam." "Moneo te je poslao ovamo!" "Dovele su me dve uvarke, koje su te ule u menzi. One smatraju da se nalazi u strahovitoj opasnosti." "Jesi li zbog toga ovde?" Ustala je skladnom kretnjom koja ga podseti na Letovu babu Desiku - ista fluidna kontrola miia, svaki pokret prelep. Ovo otkrie ga odjednom pogodi kao udar groma. "Ti si Bene Geserit..." "Ne. One su bile jedne od mojih uiteljica, ali ja nisam Bene Geserit." Sumnje se poput oblaka nadvie nad njegovu svest. Ko je, zapravo, kome odan u Letovom carstvu? ta jedan gola zna o takvim stvarima? Promene od kada sam poslednji put bio iv... "Pretpostavljam da si jo obina Iksijanka", ree on napokon. "Molim te, ne rugaj mi se, Dankane". "ta si ti?" "Ja sam suena nevesta Bogocara." "I ti e mu verno sluiti!" "Hou."

"Onda nas dvoje nemamo o emu da razgovaramo." "Osim o ovoj stvari izmeu nas." On proisti grlo. "Kakvoj stvari?" "Ovoj privlanosti." Podigla je ruku kada je zaustio da neto kae. "elim da ti se bacim u naruje, da pronaem ljubav i zatitu koji se, to pouzdano znam, tu nalaze. Ti to, takoe, eli." Drao se kruto. "Bogocar to zabranjuje!" "Ali ja sam ovde." Nainila je dva koraka prema njemu. Haljina se zatalasa oko njenog tela. "Hvi..." Pokuao je da proguta pljuvaku, ali mu je grlo bilo suvo. "Najbolje je da ode." "Razborito, ali ne i najbolje", ree ona. "Ako otkrije da si bila ovde..." "Ne bi liilo na mene da tek tako odem." Ponovo je, podizanjem ruke, predupredila njegov odgovor. "Uzgajana sam i obuavana za samo jednu svrhu." Njene rei ga ispunie ledenom opreznou. "Kakvu svrhu?" "Da zavedem Bogocara. Oh, on zna za to. Ipak, ne eli nimalo da me izmeni." "Ne elim ni ja." Primakla se za jo jedan korak. Osetio je mlenu toplinu njenog daha. "Previe dobro su me napravili", ree ona. "Oblikovali su me sa zamilju da zadovoljim jednog Atreida. Ali Leto kae da je njegov Dankan vei Atreid od mnogih koji to ime po roenju nose." "Leto?" "Kako drugaije bih mogla da zovem onoga za koga u se udati?" Izgovarajui ove rei Hvi se nagnu prema Ajdahu. Kao kada magnet stigne do take kritine privlanosti, njih dvoje se zajedniki pokrenue. Hvi priljubi svoj obraz na njegovu tuniku, obavivi ruke oko njegovih vrstih miia. Ajdaho zagnjuri bradu u njenu kosu; mous ispuni njegova ula. "Ovo je ludo", proapta on. "Jeste."

On podie njenu bradu i poljubi je. Stajala je, pripijena uz njega. Nijedno od njih nije sumnjalo kuda je ovo moglo da odvede. Nije se opirala kada ju je uzeo u naruje i poneo u spavau sobu. Za sve vreme, Ajdaho se samo jednom oglasio. "Ti nisi nevina." "Ni ti, ljubavi." "Ljubavi", aptao je. "Ljubavi, ljubavi, ljubavi..." "Da... da!" U tiini koja je usledila po ljubavnom inu Hvi poloi obe ruke iza glave i protegnu se, uvijajui telo na izguvanoj postelji. Ajdaho je utke sedeo okrenuvi joj lea i gledao kroz prozor. "Ko su bili tvoji ostali ljubavnici?" upita on. Uzdigla se naslanjajui se na jedan lakat. "Nisam imala druge ljubavnike." "Ali..." Okrenuo se i spustio pogled na nju. "Kada sam bila sasvim mlada devojka", ree ona, "pojavio se jedan mladi koji me je veoma mnogo eleo." Ona se osmehnu. "Posle toga bila sam strano postiena. Koliko sam samo bila lakoverna. Mislila sam da sam izneverila ljude koji su toliko uloili u mene. No, oni su to otkrili i bili ushieni. Zna, mislim da su me tada, u stvari, stavili na probu." Ajdaho se smrknu. "Je li to sluaj i sa mnom? I ja sam te eleo?" "Ne, Dankane." Lice joj namah postade ozbiljno. "Pruili smo jedno drugom uivanje koje smo eleli, jer tako je to u ljubavi." "Ljubavi!" ree on glasom u kome se jasno oseala gorina. Ona ree: "Moj ujak Malki imao je obiaj da kae da je ljubav rava, budui da pri tom ne dobija nikakvo jemstvo." "Tvoj ujak Malki je bio mudar ovek." "Bio je glup! Ljubavi u stvari nije potrebno nikakvo jemstvo." Osmeh zaigra na uglovima Ajdahovih usta. Razdragano se nasmejala. "Zna da je u pitanju ljubav kad eli da prui uivanje i istovremeno ne mari za posledice." On klimnu. "Mislim samo na opasnost u kojoj se nalazi."

"Mi smo ono to smo", ree ona. "ta emo da radimo?" "Negovaemo slatku uspomenu na ovo dokle god budemo ivi." "To zvui... tako kanano." "I jeste tako." "Ali viaemo se svaki..." "Nikad vie ovako." "Hvi!" Bacio se preko kreveta i zagnjurio lice u njene grudi. Ona stade da mu mrsi kosu. Nakon krae stanke on prozbori priguenim glasom: "A ta ako si zanela?" "! Ako bude dete, bie dete." Ajdaho podie glavu i zagleda se u nju. "Ali on e, izvesno, saznati za ovo!" "Saznae u svakom sluaju." "Misli da on stvarno sve zna?" "Ne sve, ali ovo e znati." "Kako?" "Ja u mu rei." Ajdaho se odmae od nje i sede na krevet. Izraz njegovog lica otkrivao je ogorenu bitku izmeu srdbe i smetenosti. "Moram", ree ona. "A ako se okrene protiv tebe... Hvi, kolaju prie. Mogla bi da se nae u uasnoj opasnosti!" "Ne. Ja, takoe, imam svoje elje. On to zna. Nee nita uiniti naao ni jednom od nas." "Ali on..." "On ne eli da me uniti. A vrlo dobro zna da e me unititi ako se tebi neto desi."

"Kako moe da se uda za njega?" "Dragi Dankane, zar nisi shvatio da sam potrebnija njemu nego tebi?" "Ali on ne moe... hou da kaem, ti nema mogunost..." "Ova radost koju ti i ja darujemo jedno drugom sa Letom je sasvim nemogua. On za to nije kadar. Priznao mi je to." "Ali zato onda... ako te ve voli..." "On ima vee planove i vee potrebe." Posegla je rukama i stavila Ajdahovu desnu aku u svoje dve. "Znam to od kako sam prvi put poela da ga prouavam. Potrebe vee od svih koje i ti i ja imamo." "Kakve planove? Kakve potrebe?" "Pitaj ga." "Da li ti zna?" "Da." "Hoe da kae da veruje u one prie o..." "U njemu ima potenja i dobrote. Znam to po sopstvenim reakcijama u odnosu na njega. ini mi se da su moji Iksijanski gospodari ugradili u mene reagens koji otkriva vie od onoga to su eleli da saznam." "Ti mu, dakle, veruje!" uzviknu Ajdaho optuujuim glasom. Poe da izvue ruku iz njenog stiska. "Ako ode kod njega, Dankane, i..." "Nikad me vie nee videti!" "Hoe." Gotovo oajniki privukla je njegovu ruku ustima i poljubila mu prste. "Ja sam talac", ree on. "Dovela si me do toga da strahujem... vas dvoje zajedno..." "Nikada nisam ni smatrala da je lako biti u slubi Boga", ree ona. "Ipak, nisam ni pomiljala da moe biti ovako teko."

35. Seanja za mene imaju jedno neobino znaenje; nadao sam se da bi to znaenje moglo vaiti i za druge. Neprestano me udi to se ljudi kriju od seanja

svojih predaka, zaklanjajui se debelim preprekama mitova. Oh, ne oekujem od njih da tragaju za strahotnom neposrednou svakog trena ivljenja koji ja moram da iskusim. Mogu da razumem da moda ne ele da budu potopljeni u kai sitnih pojedinosti iz ivota predaka. Imate razloga za strahovanje da bi drugi mogli da uzurpiraju vae trenutke ivljenja. Pa ipak, znaenje poiva unutar tih seanja. Mi i dalje nosimo celokupno nae poreklo poput ivog talasa, sve nade, radosti i patnje, agonije i likovanja nae prolosti. Nita unutar tih seanja ne ostaje u potpunosti bez znaenja i uticaja, bar ne sve dotle dok negde postoji ljudska rasa. Svuda oko nas prostire se ta sjajna beskonanost, ta Zlatna Staza venosti kojoj bi valjalo stalno da zavetujemo nau slabaku ali zato nadahnutu vernost.

'Ukradeni Dnevinici'

"Pozvao sam te, Moneo, zbog onog to su mi moje uvarke saoptile", ree Leto. Nalazili su se u memli kripte odakle su, koliko se Moneo seao, potekle neke od najbolnijih odluka Bogocara. Moneo je i sam uo vesti. itavo posle podne oekivao je ovaj poziv, a kada je ubrzo po veernjem obedu, konano stigao, za trenutak mu je panini strah proao kroz kosti. "Je li re ... o Dankanu, gospodaru?" "Svakako da je re o Dankanu!" "uo sam, gospodaru... njegovo ponaanje..." "Sudbonosno ponaanje, Moneo." Moneo pognu glavu. "Ako vi to kaete, gospodaru." "Koliko je vremena potrebno da nas Tleilaksi snabdeju novim?" "Kau da imaju problema, gospodaru. Moglo bi da potraje ak i dve godine." "Zna li ta su mi moje uvarke rekle, Moneo?" Moneo zadra dah. Ako je Bogocar saznao o ovom poslednjem... Ne! ak su i Ribogovornice bile prestravljene tim uvredljivim prestupom. Da je u pitanju bio ma ko drugi a ne Dankan, ove ene bi ga ve same smakle. "Pa, Moneo?"

"Izvestili su me, gospodaru, da je on sazvao zbor uvarki i ispitivao ih o njihovom poreklu. Na kojim svetovima su roene? Kakve su im bile porodice, a kakvo detinjstvo?" "I odgovori ga nisu zadovoljili." "Zastraio ih je, gospodaru. Uporno je nastojao da sazna sve mogue." "Da, kao da puko panavljanje moe da iznese na videlo istinu." Moneo se ponadao da je ovim iscrpljeno sve to je zadavalo brigu njegovom gospodaru. "Zbog ega Dankani uvek to ine, gospodaru?" "Bio je to deo njihove nekadanje ratne obuke, atreidske obuke." "Ali kako se to razlikuje od..." "Atreidi su bili posveeni sluenju ljudi nad kojima su vladali. Mera nijihove vladavine oitovala se u ivotima podanika. Otuda svi Dankani uvek ele da znaju kako ljudi ive." "Proveo je no u jednom selu, gospodaru. Posetio je neke gradove. Video je..." "Sve je u tome kako tumai ishode, Moneo. Uvid u injenice bez prosuivanja nita ne znai." "Primetio sam da on prosuuje, gospodaru." "Svi mi to inimo, ali Dankani su skloni da veruju da je ova vaseljena u odnosu na moju volju u poloaju taoca. A oni znaju da ne moe da ini zlo u ime dobrog." "Je li to ono zbog ega on kae..." "To je ono to ja kaem, to svi Atreidi u meni kau. Ova vaseljena to ne doputa. Stvari koje pokuava nee istrajati ako..." "Ali, gospodaru! Vi ne inite nikakvo zlo!" "Siroti Moneo. Ne moe da vidi da sam stvorio lanac nepravde." Moneo zaneme. Shvatio je da ga je zavaralo prividno obnavljanje blagosti u Bogocaru. Ali sada je Moneo osetio promene koje su se pokrenule u tom ogromnom telu, a njegova blizina... Moneo prelete hitrim pogledom po sredinjoj prostoriji kripte, priseajui se mnogih smrti koje su ovde nastupile i onih koji su na ovom mestu veno pokopani. Je li kucnuo moj as?

Leto prozbori glasom koji je odavao zamiljenost: "Ne moe da uspe drei taoce. To je oblik porobljavanja. Jedna vrsta ljudskih bia ne moe da poseduje drugu vrstu ljudskih bia. Vaseljena to ne doputa." Rei koje je izustio kiptale su u Moneovoj svesti u zastraujuoj suprotnosti sa tutnjavom preobraaja u njegovom gospodaru. Crv dolazi! Moneo se ponovo obazre po prostoriji kripte. Ovo mesto je bilo daleko gore od vrha kule! Utoite je bilo previe udaljeno. "Pa, Moneo, ima li bilo kakav odgovor?" upita napokon Leto. Moneo se usudi da proape: "Gospodareve rei me prosvetljuju." "Prosvetljuju? Ti nisi prosvetljen!" Moneo progovori iz dubine oajanja: "Ali zato sluim svog gospodara! " "Tvrdi da slui Bogu?" "Da, gospodaru." "Ko je stvorio tvoju religiju, Moneo?" "Vi gospodaru." "To je razuman odgovor." "Hvala gospodaru." "Ne zahvaljuj mi! Kai mi ta religijske ustanove ovekoveuju!" Moneo ustuknu etiri koraka. "Ne mrdaj odatle!" naredi mu Leto. Drhtei itavim telom, Moneo je nemo vrteo glavom. Naposletku se suoio sa pitanjem na koje nije umeo da odgovor. Odsustvo odgovora moglo je da ubrza njegovu smrt. ekao je na nju pognute glave. "Onda u ti rei, bedni slugo", odvrati Leto. U Moneu se pojavi zraak nade. Lagano je podigao pogled prema licu Bogocara, zapaajui da mu oi nisu staklaste... i da mu ruke ne drhte. Moda Crv nee doi.

"Religijske ustanove ovekoveuju odnos izmeu smrtnog gospodara i smrtnog sluge", ree Leto. "One stvaraju arenu koja privlai gorde ljude koji ude za moi sa svim njihovim kratkovidim predrasudama!" Moneo je mogao jedino da potvrdno klimne. Da li su to ruke Bogocara drhtale? Da li se to grozno lice malice povuklo u svoju kukuljicu? "Ono za im Dankan traga jeste tajno otkrovenje podlosti", ree Leto. "Dankani pokazuju previe saaljenja za svoje drugove i postavljaju suvie otre granice drugarstvu." Moneo je prouio holografske snimke Dininih pradavnih peanih crva, sa njihovim dinovskim ustima punim zuba u obliku kris-noeva u oblaku prodirueg ognja. Primetio je ve oteenost buduih prstenova na Letovoj cevastoj povrini. Da li su u meuvremenu postali istaknutiji? Da li e se ispod tog zakukuljenog lica otvoriti jedna nova usta? "Dankani u svojim srcima znaju", ree Leto, "da sam namerno prenebregao Muhamedovo i Mjsijevo upozorenje. ak i ti to zna, Moneo!" Ovo je bila optuba. Moneo je najpre hteo da klimne, a onda se predomislio i samo zavrteo glavom. Kolebao se da li da nastavi sa povlaenjem. Iz iskustva je znao da pouke izreene ovakvim tenorom nisu dugo trajale pre pojave Crva. "Kakvo bi to upozorenje moglo biti?" upita Leto. U glasu mu se oseala podrugljiva nehajnost. Moneo dopusti sebi da blago slegne ramenima. Letov glas iznenada ispuni prostoriju tutnjavim baritonom, jednim pradavnim glasom koji se prolamao kroz vekove. "Vi ste sluge Boga a ne sluge sluga!" Moneo stade da kri ruke i zavapi: "Ja vam sluim, gospodaru!" "Moneo, Moneo", ree Leto tihim i zvonkim glasom, "milion pogreki ne mogu da izazovu jednu ispravnost. Ispravnost se prepoznaje po tome to istrajava." Moneo je jedino mogao da stoji u drhtavom muku. "Bila mi je namera da sparim Hvi i tebe", ree Leto. "Sada je prekasno za to." Trebalo je da protekne nekoliko trenutaka pre no to su ove rei prodrle u Moneovu svest. Osetio je da je njihovo znaenje izvan svih poznatih konteksta. Hvi? Ko bee Hvi? Oh, da - budua nevesta Bogocara. Da je spari... sa mnom? Moneo odmahnu glavom. Leto progovori glasom ispunjenim beskonanom tugom: "Ti e, takoe, minuti. Hoe li sva tvoja dela biti zaboravljena poput praha?"

Jo dok je ovo zborio Letovo telo se bez ikakve najave zgrilo u mlatei valjak, koji ga je izbacio iz kola. Njegova brzina i udovina estina hitnuli su ga na nekoliko centimetara od Monea, koji vrisnu i jurnu preko kripte. "Moneo!" Letov poziv zaustavio je upravnika na ulazu u lift. "Provera, Moneo! Sutra u proveriti Sionu!"

36. Uvianje onog to jesam zbiva se u bezvremenoj svesti koja niti prikuplja niti odbacuje, koja niti podstie niti obmanjuje. Stvaram jedno polje bez sebe ili sredita, polje u kome ak i smrt postaje samo analogija. Ne elim nikakve ishode. Ja jednostavno omoguavam ovo polje koje nema ni ciljeva ni elja, ni savrenstva pa ak ni vizija dostignua. U tom polju, sveprisutna prvobitna svest je sve. To je svetlost koja se izliva kroz prozore moje vaseljene.

'Ukradeni dnevnici'

Sunce se rodilo, obasjavajui dine otrim bleskom. Leto je oseao pesak pod sobom kao blago milovanje. Jedino su njegove ljudske ui, sluajui nagrizajue struganje njegovog tekog tela, svedoile drugaije. Bio je to sukob ula koji je vremenom nauio da prihvata. uo je kako Siona koraa iza njega. Gazila je sa lakoom, blago rasipajui pesak dok se pela do njegovog poloaja na vrhu jedne dine. to due postojim, to postajem ranjiviji, pomisli on. Ova misao ga je esto pohodila poslednjih dana od kako je doao u svoju pustinju. Podigao je pogled nagore. Nebo je bilo bez oblaka, svo u zgusnutoj modrini kakvu prohujali dani Dine nikad ne behu videli. Kakva je bila pustinja bez vedrog neba? teta to nije mogla da ima Dininu srebrnastu nijansu. Iksijanski sateliti nadzirali su ovo nebo, ne uvek onako savreno kako bi on to eleo. Ta savrenost graniila se sa svetom maina iz mate, ali se stalno spoticala o slabosti ljudskog upravljanja. Pa ipak, sateliti su bili prilino pouzdani, obezbeivali mu ovo jutro pustinjskog mira. Duboko je udahnuo svojim ljudskim pluima i predao se oslukivanju Sioninog pribliavanja. Zaustavila se. Znao je da se divila vidiku.

Leto je svoju uobrazilju oseao kao arobnjaka koji je prizivao sve to je praizvelo fiziku postavku za ovaj trenutak. Oseao je satelite. Bili su to tanani instrumenti koji su izvodili muziku za igru zagrevanja i hlaenja vazdunih masa, neprekidno kontroliui i podeavajui mone horizontalne i vertikalne struje. Uz oseaj prijatnosti priseti se kako su Iksijanci svojevremeno mislili da e on ovu izvanrednu maineriju upotrebiti za novu vrstu hidraulinog despotizma, uskraujui vlagu onima koji bi se ogreili o svog vladara, kanjavajui druge strahovitim olujama. Kako su bili iznenaeni kada su otkrili da su u tome pogreili. Moje upravljanje je daleko tananije! Poeo je polagano i blago da se kree, plivajui po peanoj povrini. Klizio je niz dinu, ne pogledavi nijednom unazad prema svom tornju, znajui da e svakog asa nestati u izmaglici dnevne vreline. Siona ga je sledila sa pokornou koja joj nije bila svojstvena. Sumnje su uinile svoje. Ona je itala ukradene dnevnike. ula je upozorenja svog oca. U ovom asu, nije znala ta da misli. "Kako izgleda ta provera?" pitala je Monea. "ta e uraditi?" "Nikad nije ista." "Kako je tebe proverio?" "S tobom e biti drugaije. Samo bih te zbunio kada bih ti ispriao svoje iskustvo." Leto je kriom sluao ovaj razgovor dok je Moneo pripremao svoju ker, oblaei je u pravo pustinjsko odelo sa tamnom odorom preko njega i podeavajui u ispravan poloaj crpke na izmama. Moneo nije zaboravio. Moneo ju je pogledao odozdo jer se bio sagnuo da joj valjano namesti izme. "Pojavie se Crv. To je sve to mogu da ti kaem. Morae da pronade nain da opstane u prisustvu Crva." Zatim se uspravio i objasnio joj ulogu pustinjskog odela, nain na koji ono reciklie njene telesne vode. Nagnao ju je da izvue cev sabirnice i da pone da sisa, a potom je zaptio cev. "Bie sama s njim u pustinji", rekao je Moneo. "Kada si u pustinji, ai-Hulud nikad nije daleko." "ta ako odbijem da poem?" upita ona. "Poi e... ali se moda nee vratiti."

Ovaj razgovor zbio se u prizemnoj sobi Male Citadele dok je Leto ekao u gornjoj prostoriji. Siao je tek kada je bio siguran da je Siona spremna, spustivi se na suspenzorima svojih kola u tami pred samu zoru. Kola su ula u prizemnu sobu poto su Moneo i Siona izili. Dok je Moneo prelazio preko ravnog tla do svog 'toptera i ovaj uzleteo uz lepet krila, Leto je zatraio od Sione da proveri zaptivena vrata prizemne sobe, a onda je pogledao nagore prema neverovatnoj visini tornja. "Jedini izlaz odavde je preko Sarera", ree on. Potom ju je poveo od tornja, ak joj ne naredivi da ga sledi, oslanjajui se na njen zdrav razum, njenu radoznalost i njene sumnje. Leto je plivajui napredovao niz klizeu padinu dine; potom je preao preko isturenog dela jedne isturene stene, a onda uz jednu drugu peanu stranicu koja je stajala pod malim nagibom, povlaei putanju koju je Siona trebalo da sledi. Slobodnjaci su takve utabane tragove nazivali 'Bojim darom umornima.' Kretao se sporo, ostavljajui Sioni puno vremena da shvati da je ovo bilo njegovo podruje, njegova prirodna sredina. Dospeo je na vrh jedne druge dine i okrenuo se da osmotri kako ona napreduje. Drala se tragova koje je ostavljao za sobom i zaustavila se kada je stigla na vrh. U jednom trenutku pogled joj okrznu njegovo lice, a onda se skroz okrenula oko sebe ispitujui obzorje. uo je kako otro udie vazduh. Izmaglica od dnevne ege skrivala je vrh tornja. Njegova osnova je bila jedna prilino udaljena izboina. "Tako mu to biva", ree on. Bilo je neeg u ovoj pustinji, znao je to, to se obraalo venoj dui ljudi u ijim je venama tekla krv Slobodnjaka. Odabrao je ovo mesto - dinu koja je bila neto via od ostalih - zbog toga to je ovde uticaj pustinje bio osetno najjai. "Dobro pogledaj oko sebe", ree on i skliznu niz drugu padinu dine da bi uklonio svoju telesinu iz njenog vidnog polja. Siona se jo jednom polagano okrenu oko sebe, gledajui u daljinu. Letu je bio poznat taj najunutranjiji doivljaj izazvan onim to je videla. Osim ovog beznaajnog zamagljenog obrisa osnove njegovog tornja, do obzorja se nije ukazivalo ni najblae uzdignue - ravnina, svuda ravnina. Nigde biljaka, nigde pokreta ivota. Sa mesta na kome je stajala pogled je sezao priblino osam kilometara, do crte iza koje je zakrivljenost planete skrivala sve ostalo. Leto se oglasi sa mesta na kome je poinuo, odmah ispod dinine kreste. "Ovo je pravi Sarer. Shvata to tek kad dode ovamo peice. Ovo je sve to je ostalo od bahr bela ma."

"Okeana bez vode", proapta ona. Ponovo se okrenula i osmotrila itavo obzorje. Nije bilo vetra, a Leto je znao da bez vetra tiina prodire ovekovu duu. Siona je oseala gubitak svih poznatih uporinih taaka. Bila je naputena, u opasnom prostoru. Leto baci pogled na narednu dinu. Idui u tom pravcu uskoro e dospeti do niskog pervaza brdaaca koji su prvobitno bili planine, ali su se u meuvremenu pretvorili u ostatke ljake i kra. Nastavio je utke da se odmara, putajui da tiina radi za njega. Predstavljalo mu je ak zadovoljstvo da zamilja kako se ove dine reaju bez kraja oko itave planete kao to je nekad bilo. Ali i ovih nekoliko dina je propadalo. U odsustvu Dininih pravih koriolis oluja, Sarer nije video nita monije od jakog lahora i vrtloga toplog vazduha koji su imali samo ogranieno dejstvo. Jedan od tih malih 'vetrovitih avola' upravo je plesao negde na sredini razdaljine od junog obzorja. Sionin pogled pratio je njegov trag. Iznenada, ona upita: "Ima li neku linu religiju?" Letu je bio potreban trenutak da se pribere i odgovori. Uvek ga je udilo to to je pustinja podsticala misli o religiji. "Usuuje se da me pita da li imam svoju linu religiju " upita je on otro. Ne odajui spoljanje znake straha koji je, on je to znao, ona oseala, Siona se okrenu i stade da zuri u njega. Prisetio se da je odvanost oduvek bila jedno od najistaknutijih obeleja Atreida. Kako nije odgovarala, on napokon ree: "Ti si, izvesno Atreid." "Je li to tvoj odgovor?" upita ona. "ta odista eli da sazna, Siona?" "U ta ti veruje?" "Ho! Pita me za moju veru. Pa, vidi - verujem da nita ne moe da proizae ni iz ega bez boanskog posredovanja." Njegov odgovor ju je doveo u nedoumicu. "Kako to da je dan..." "Natura non facit saltus", ree on. Zavrtela je glavom, ne shvativi tu drevnu poslovicu koja mu je iznenada pala na um. "Priroda ne pravi skokove."

"Koji je to jezik bio?" upita ona. "Jezik koji se veoma dugo vie nigde ne govori u mojoj vaseljeni." "Zbog ega si ga onda upotrebio?" "Da podstaknem tvoja pradavna seanja." "Takvih nemam! Hou samo da znam zbog ega si me doveo ovamo." "Da okusi svoju prolost. Sii ovamo i popni se na moja lea." Isprva je oklevala a onda je, uviajui uzaludnost opiranja, skliznula niz dinu i uzverala mu se na lea. Leto je saekao dok nije klekla povrh njega. Nije to bilo isto kao u stara vremena kojih se seao. Ona nije posedovala Tvoreve kuke i nije mogla da stoji na njegovim leima. Blago je uzdigao svoje prednje renjeve od povrine. "Zato ovo inim?" upita ona. Ton njenog glasa govorio je da se osea glupo tamo gore. "elim da iskusi nain na koji su nai preci nekada gordo putovali ovom zemljom, stojei visoko na leima dinovskog peanog crva." Poeo je da klizi du dine tik ispod njene kreste. Siona je imala prilike da vidi holografske snimke. Ona je intelektualno poznavala ovo iskustvo, no pulsiranje stvarnosti imalo je drugaije otkucaje i on je znao da e ona ui u sazvuje sa njima. Ahhh, Siona, pomisli on, nisi ak poela ni da sluti na kakvu u te probu staviti. Leto stee svoje ljudsko srce. Ne smem da je saaljevam. Ako treba da umre, to je samo neminovnost i nita vie. Morao je da se podseti da je ovo vailo i za Hvi Noree. Jedina uteha je bila u saznanju da nisu svi mogli da umru. Osetio je kada je Siona poela da uiva u doivljaju jahanja na njegovim leima. Osetio je slabanu promenu njene teine kada se, stojei na njemu, nagla unazad da bi podigla glavu. Zatim je skrenuo du zavojitog barakana pridruujui se Sioni u uivanju u starim iskustvima. Leto je mogao jedino da nazre ostatke brda ispred sebe na obzorju. Bili su nalik semenu prolosti koje je ovde opstajalo, podsetnik na samostalnu i ireu silu koja je dejstvovala u pustinji. Za trenutak je uspeo da zaboravi da se na ovoj planeti, gde je samo mali deo povrine ostao pustinja, Sarerov dinamizam odravao u nepouzdanoj sredini. Ovde je, ipak, bilo privida prolosti. Oseao je to dok se kretao. To je, svakako, uobrazilja, ree on u sebi, nepostojana uobrazilja koja e potrajati koliko i

ovaj vetaki izazvan spokoj. ak i prostrani barakan kojim je upravo prelazio nije bio velik poput onih iz prolosti. Nijedna dina nije bila onako velika. itava ova vetaki odravana pustinja najednom mu se uini smenom. Nastavio je da se kree ali znatno sporije, gotovo se zaustavivi na ljunkovitoj povrini meu dinama, pokuavajui da prizove u svest sve nunosti koje su omoguavale da ceo ovaj sistem deluje. Zmislio je kako rotacija ove planete pokree velike vazdune struje kojima se hladan i zagrejan vazduh u ogromnim koliinama prebacivao u nova podruja - sve ovo su nadzirali i time upravljali oni majuni sateliti sa iksijanskim instrumentima i zdelama za fokusiranje toplote. Ako su visoki monitori videli bilo ta, onda su videli Sarer kao 'reljefnu pustinju', opasanu kako fizikim zidovima tako i zidovima hladnog vazduha. Ovo je izazvalo tenju ka stvaranju leda po rubovima, to je bez sumnje zahtevalo dopunska klimatska podeavanja. To nije bio nimalo lak zadatak pa je Leto, imajui ovo u vidu, opratao povremene greke. Krenuvi ponovo preko dina izgubio je taj oseaj tanane ravnotee, otklonio seanja na ljunkovitu pustaru izvan sredinjeg peska i prepustio se uivanju u svom 'okamenjenom okeanu' sa njegovim zaleenim i prividno nepokretnim talasima. Skrenuo je prema jugu, naporedo sa preostalim breuljcima. Znao je da je veini ljudi smetala njegova zanesenost pustinjom. U njoj su se oseali neprijatno i nastojali su svi da umaknu. Siona, meutim, nije mogla da umakne. Gde god da je bacila pogled mogla je videti samo pustinju. utke je jahala na njegovim leima, no on je znao da su joj oi pune. A prastara seanja poinjala su da naviru. Za tri asa stigao je do podruja dina cilindrinog oblika, sa gornjom povrinom nalik na lea kita, od kojih su neke bile dugake vie od sto pedeset kilometara i pruale se pod izvesnim uglom u odnosu na uobiajen smer duvanja vetra. Iza njih, izmeu dina, leao je stenoviti klanac, proteui se do predela zvezdastih dina visokih gotovo etiri stotine metara. Na kraju su zali meu prepletene dine sredinjeg erga, gde su mu opti visok pritisak i naelektrisani vazduh okrepili duh. Znao je da e ista arolija delovati i na Sionu. "Odavde su potekle pesme o Dugom putovanju", ree on. "Savreno su sauvane u Usmenim Predanjima." Ona nita ne odgovari, no znao je da ga je ula. Leto uspori kretanje i poe da govori Sioni, pripovedajui joj o njihovoj slobodnjakoj prolosti. Osetio je kako njeno zanimanje oivljava. ak je, s vremena na vreme, postavljala pitanja, ali je on, isto tako, mogao osetiti kako joj strahovi rastu. Odavde se vie nije mogla videti ni osnova Male Citadele. Nije bila u stanju da zapazi nita to je nainjeno ovekovom

rukom. A izvesno je drala da je on pokrenuo ovaj mali razgovor o nevanim stvarima samo da bi odloio neto kobno. "Ovde lee koreni jednakosti mukarca i ene", ree on napokon. "Tvoje Ribogovornice opovrgavaju da su mukarci i ene jednaki", ree ona. Njen glas pun ispitivake neverice vie mu je govorio o njenom poloaju od oseanja teine zgurenog tela na njegovim leima. Leto se zaustavi na preseku dveju upletenih dina, to je smanjilo odliv zagrejanog kiseonika iz njega. "Danas stvari vie nisu iste", ree on. "Ali mukarcima i enama su, odista, postavljeni razliiti evolucioni zahtevi. Kod Slobodnjaka, meutim, postojala je meuzavisnost. Takva negovana jednakost razvija se tamo gde su pitanja opstanka neposredna nunost." "Zbog ega si me doveo ovamo?" upita ona. "Pogledaj iza nas", ree on. Osetio je kako se okrenula. Odmah zatim, ona ree: "ta bi trebalo da vidim?" "Jesmo li ostavili bilo kakve tragove? Moe li da mi kae gde smo bili?" "Sada malo duva vetar." "Prekrio je nae tragove?" "Pretpostavljam... da." "Pustinja nas je uinila onim to smo bili i to jesmo", ree on. "Ona je stvarni muzej svih naih tradicija. Nijedna od tih tradicija nije istinski nestala." Leto uoi malu peanu oluju, gibli, koja se kretala du junog dela obzorja. Zapazio je uzane trake praine i peska kako se pomeraju ispred nje. Siona je, svakako, to ve ranije videla. "Zato nee da mi kae zbog ega si me doveo ovamo?" upita ona. Strah je izbijao iz njenog glasa. "Ali ve sam ti rekao." "Nisi!" "Koliko daleko smo odmakli, Siona?" Porazmislila je o tome. "Trideset kilometara? Moda dvadeset?" "Vie", ree on. Mogu veoma brzo da se kreem po mojoj zemlji. Zar nisi osetila kako ti vetar duva u lice?"

"Da", odvrati ona mrzovoljno. "Pa, zbog ega onda mene pita koliko smo odmakli?" "Sii i stani na mesto na kome mogu da te vidim." "Zato?" Dobro, pomisli on. Veruje da u je ovde ostaviti i odjuriti brzinom koju nee moi da prati. "Sii, pa u ti objasniti", ree on. Ona skliznu niz njegova lea i obie ga, doavi na mesto odakle je mogla da mu vidi lice. "Kada su ti ula ispunjena vreme brzo prolazi", ree on. "Napolju smo ve etiri asa. Preli smo blizu ezdeset kilometara." "Zbog ega je to vano?" "Moneo je stavio suvu hranu u veliki dep na tvojoj odori", ree on. "Pojedi malo pa u ti rei." Pronala je suvu kocku protomora u velikom depu i stala da vae, posmatrajui ga. Bila je to prava slobodnjaka hrana, ak i po blagom dodatku melana. "Osetila si svoju prolost", ree on. "Sada mora da se pripremi da oseti svoju budunost, Zlatnu Stazu." Zalogaj joj zastade u grlu. "Ne verujem u tvoju Zlatnu Stazu." "Ako eli da preivi, morae bezuslovno da povreruje u nju." "Da li je to tvoja provera? Verovati u velikog Boga Leta ili umreti?" "Ni najmanje ne treba da veruje u mene. elim da veruje u sebe." "Zbog ega je onda vano koliko smo odmakli?" "Zato to e tako shvatiti koliko e jo morati da prevali." Dotakla je rukom obraz. "Ja ne..." "Upravo tu gde stoji", ree on, "nalazi se nepogreivo sredite beskonanosti. Osvrni se oko sebe ne bi li sagledala znaenje beskonanog." Bacila je pogled na nepreglednu pustinju unaokolo. "Zajedno emo da prepeaimo moju pustinju", ree on. "Samo nas dvoje."

"Ti ne peai", osmehnu se ona podrugljivo. "Bila je to metafora. Ali ti e svakako peaiti. Uveravam te u to." Pogledala je u pravcu iz koga su doli. "Znai, zbog toga si me pitao za one tragove." "ak i da postoje tragovi, ne bi mogla da se vrati. U mojoj Maloj Citadeli nema nieg to bi ti omoguilo da preivi." "Ni vode?" "Nieg." Dohvatila je cev sabirnice sa ramena, povukla gutljaj iz nje i zatvorila je. Uoio je brilivost sa kojom je zaptila otvor, ali nije podigla zatitnik preko usta, iako je Leto uo kad ju je njen otac upozorio na to. Htela je da joj usta budu slobodna kako bi mogla da govori! "Hoe da kae da ne mogu da pobegnem od tebe", ree ona. "Pobegni ako eli." Okrenula se za ceo krug, osmatrajui pust predeo. "Postoji jedna izreka o otvorenoj zemlji", ree on, "da je jedan pravac isto tako dobar kao i svaki drugi. To je jo istina na neki nain, mada se ja ne bih oslonio na nju." "Jesam li, odista, slobodna da odem ako elim?" "Sloboda moe da bude veoma samotno stanje", ree on zagonetno. Pokazala je prstom prema strmoj padini na kojoj su se zaustavili. "Ali ja mogu naprosto da podem dole, i... " "Da sam na tvom mestu, Siona, ne bih poao tamo gde pokazuje." Ona ga paljivo pogleda. "Zato?" "Na strmoj padini dine pesak moe da sklizne preko tebe i da te zatrpa, sem ukoliko ne sledi njene prirodne zavojnice." Ona osmotri kosinu, upijajui je pogledom. "Shvata li kako rei mogu da budu lepe?", upita on odjednom. Ponovo je usredsredila panju na njegovo lice. "Hoemo li da krenemo?" "Ovde ovek naui da ceni dokolicu. I utivost. Nema urbe."

"Ali mi nemamo vode, osim..." "To pustinjsko odelo e te odrati u ivotu, ako ga mudro koristi." "Ali koliko e mi vremena biti potrebno da..." "Tvoja nestrpljivost me uzrujava." "Imamo samo ovu suvu hranu u mom depu. ta emo jesti kada..." "Siona! Jesi li primetila da predstavlja na poloaj kao zajedniko stanje. ta emo jesti? Nemamo vode? Hoemo li da krenemo? Koliko e nam vremena biti potrebno? I tako dalje." Osetio je da su joj usta suva dok je pokuavala da proguta pljuvaku. "Da li je mogue da smo nas dvoje meusobno zavisni?" upita on. Ona ree nekako preko volje: "Ne znam kako da preivim ovde." "Ja znam?" Ona klimnu. "Zbog ega bih s tobom podelio tako dragoceno znanje?" upita on. Ona slegnu ramenima. Ovaj ubogi gest ga dirnu. Kako pustinja brzo menja prethodne stavove. "Podeliu svoje znanje s tobom", ree on. "A ti mora da pronae neto vredno to moe podeliti sa mnom." Pogledom je prokrstarila itavu duinu njegovog tela, zaustavivi ga za trenutak na patrljcima koji su nekad bili noge i ruke, a onda ga ponovo vrati na njegovo lice. "Pogodba uz pretnje nije pogodba", ree ona. "Moja ponuda ne sadri nikakvo nasilje." "Postoji mnogo vrsta nasilja", ree ona. "A ja sam te doveo ovamo, gde e moda umreti." "Da li sam pri tom uopte imala mogunost bilo kakvog izbora?" "Nije lako roditi se kao Atreid", ree on. "Znam to, veruj mi." "Nisi morao to da izvede na ovaj nain", ree ona. "I tu grei."

Okrenuo se od nje i poeo da se sputa jednom vijugavom putanjom niz dinu. uo je kako se kliza i saplie, sledei ga. Zaavi duboko u senku dine, Leto se najzad zaustavi. "Saekaemo ovde da proe dan", ree on. "Kad se putuje nou troi se manje vode."

37. Jedna od najstranijih rei u svakom jeziku je vojnik. Sinonimi paradiraju kroz nau istoriju: jogahni truper, husar karibo, koza, deranzef, legionar, sardaukar, ribogovornica... sve ih znam. Postrojeni su u vrste unutar mog seanja i stalno me podseaju: Uvek obezbedi da vojska bude uz tebe.

'Ukradeni dnevnici'

Ajdaho najzad pronae Monea u dugakom podzemnom hodniku koji je povezivao istone i zapadne delove Citadele. Jo od praskozorja, pre dva asa, Ajdaho je krstario Citadelom tragajui za upravnikom i konano je nabasao na njega; zatekao ga je u dubini hodnika kako razgovara sa nekim, skrivenim u dovratku. No, ak i sa priline razdaljine, Moneo se mogao lako prepoznati po svom dranju i neizbenoj beloj uniformi. Zidovi hodnika, nainjeni od plastikamena boje ilibara, nalazili su se na pedeset metara ispod povrine i bili su osvetljeni sjajnim trakama, podeenim da podraavaju dnevnu svetlost. Jednostavni ureaji, koji su oponaali slobodno mahanje krila, nalazei se, slini kakvim dinovskim odevenim figurama, na ivinim kulama iznad povrine ubrizgavali su strujanja sveeg vazduha. Sada, kada je sunce ve zagrejalo pesak, sva ta krila bila su upravljena prema severu, ka hladnom vazduhu koji se izlivao u Sarer. Dok je promicao hodnikom Ajdahove nozdrve zapahnu povetarac sa mirisom kremena. Znao je ta je ovaj hodnik trebalo da predstavlja. On je, odista, imao neka svojstva prastarog slobodnjakog siea. Hodnik je bio irok, dovoljno veliki da propusti Letova kola. Zasvoena tavanica nalikovala je steni. Dvostruke jarkosjajne trake, meutim, delovale su odudarajue. Ajdaho nikad nije video sjajne trake pre no to je doao u Citadelu; u njegovo vreme one su smatrane nepraktinim, jer su troile previe energije, pa je njihovo odravanje bilo preskupo. Sjajne kugle su bile jednostavnije i lake su se zamenjivale. Meutim, ve je bio doao do saznanja da ima malo stvari koje je Leto smatrao nepraktinim.

Ono to Leto poeli, neko pribavi. Ova misao izazva izvesno zloslutno oseanje u Ajdahu, dok je koraao niz hodnik prema Moneu. Male sobe nanizane du obe strane hodnika po obrascu siea nisu imale vrata ve su bile odeljene samo tanunim zastorima od ukastomrke tkanine koji su se njihali na povetarcu. Ajdaho je znao da su u ovom odeljku uglavnom odaje mladih Ribogovornica. Prepoznao je, takoe, zbornicu sa prikljunim sobama koje su sluile kao skladite oruja, kuhinja, trpezarija i servisna radionica. Iza zastora koji nisu predstavljali pravu zatitu privatnog ivota video je i druge stvari koje su uvek raspirivale njegov bes. Kada mu se Ajdaho sasvim priblii, Moneo se okrenu. ena sa kojom je razgovarao povue se i spusti zastor, ali je Ajdaho imao vremena da opazi njeno postarije lice sa osobenim izrazom zapovednice. Ajdaho nije mogao da je prepozna. Moneo klimnu u znak pozdrava kada se Ajdaho zaustavi na dva koraka ispred njega. "uvarke kau da si me traio", ree Moneo. "Gde je, Moneo?" "Gde je ko?" Moneo osmotri Ajdaha od glave do pete, zapazivi staromodnu crnu atreidsku uniformu sa crvenim sokolom na grudima, duboke izme koje su blistale od uglaanosti. Ovaj ovek je zaista izgledao kao da se pripremao za neki obred. Ajdaho kratko udahnu i procedi kroz stisnute zube: "Ne poinji tu igru sa mnom!" Moneo odvrati pogled sa noa u kaniji za Ajdahovim pojasom. Sa drkom optoenom draguljima, izgledao je kao neki muzejski primerak. Odakle li ga je izvukao? "Ako misli na Bogocara..." poe Moneo. "Gde je?" Moneov glas bio je postojano blag. "Zbog ega toliko ezne da umre?" "Rekli su mi da si bio s njim." "To je bilo ranije." "Pronai u ga ja ve, Moneo!"

"Sada nee." Ajdaho poloi ruku na no. "Zar treba da upotrebim silu da bi progovorio?" "Ne bih ti to savetovao." "Gde je... je... on?" "Kad si ve zapeo, u pustinji je sa Sionom." "Sa tvojom keri?" "Postoji li neka druga Siona?" "ta rade tamo?" "Ona je na proveri." "Kada e se vratiti?" Moneo slegnu ramenima a zatim ree: "emu ova neprikladna srdba, Dankane?" "Kakva je to provera tvoje..." "Ne znam, zaista. A sada mi reci zbog ega si toliko uznemiren?" "Sit sam ovog mesta! Ribogovornica!" On okrenu glavu i otpljunu. Moneo pogleda niz hodnik iza Ajdaho, prisetivi se njegovog dolaska. Poznavajui Dankane, bilo mu je lako da utvrdi ta je izazvalo njegov bes. "Dankane", ree Moneo, "savreno je normalno kako za muke, tako i za enske adolescente da ispoljavaju oseanja fizike privlanosti prema pripadnicima istog pola. Veina e to prerasti" "To bi trebalo iskoreniti!" "Ali to je deo naeg naslea." "Iskoreniti! I to nije..." "Oh, smiri se. Ako pokua to da suzbije samo e ga ojaati." Ajdaho se zagleda u njega. "I ti mi veli da ne zna ta se tamo dogaa sa tvojom roenom keri!" "Siona je na proveri", rekao sam ti. "A ta bi to trebalo da znai?"

Moneo poloi aku preko oiju i uzdahnu. Zatim spusti ruku, pitajui se zbog ega trpi sve ovo od ovog budalastog, opasnog, prastarog ljudskog bia. "To znai da bi tamo mogla da umre." Ajdaho se tre, i njegov bes se donekle ohladi. "Kako moe to da dozvoli?" "Da dozvolim? Misli li da mogu da biram?" "Svaki ovek moe da bira!" Gorak osmeh prelete preko Moneovih usana. "Kako to da si toliko gluplji od ostalih Dankana?" "Ostali Dankani!" ree Ajdho. "Na koji nain su ostali umrli, Moneo?" "Na nain na koji svi umiremo. Isteklo im je vreme. "Lae", uzviknu Ajdaho, krguui zubima. Njegov runi zglob koji je poivao na drci noa primetno poblede. I dalje u blagom tonu, Moneo ree: "Vodi rauna, Dankane. Postoje granice do kojih mogu da trpim, pogotovo u ovom asu." "Ovo mesto je trulo", ree Ajdaho. Pokazao je slobodnom rukom na hodnik iza sebe. "Neke stvari nikad neu prihvatiti." Moneo je bludeo pogledom du praznog hodnika. "Mora da sazri, Dankane. Mora." Ajdahova ruka stee no. "ta to treba da znai?" "Ovo su osetljiva vremena. Sve to mu ne pogoduje, sve... mora da bude spreeno." Ajdaho samo to ne nasrnu i jedino je neto zagonetno u Moneovom dranju sputalo njegov bes. Bile su, ipak, izgovorene rei preko kojih se nije moglo prei. "Ja nisam neko prokleto nezrelo derle koje po volji moe..." "Dankane!" Bio je to najei glas koji je Ajdaho do sada uo od pitomog Monea. Iznenaenje zauzda Ajdahovu ruku, a Moneo nastavi: "Ako si po telesnim nagonima zreo, a pri tom te neto zadrava u adolescentskom stanju, dolazi do prilino nezgodnog ponaanja." "Da li ti to... mene... optuuje... za..." "Ne!" Moneo pokaza rukom prema hodniku. "Oh, znam ta si morao da vidi tamo, ali to..."

"Dve ene koje se strasno ljube! Misli da to nije..." "To nije vano. Mladi oprobavaju svoje mogunosti na mnogo naina." Ajdaho se silno upinjao da ne prasne, njiui se napred-nazad na nonim prstima. "Drago mi je to sam te ovakvog upoznao, Moneo." "Pa, sad, ja sam tebe upoznao vie puta." Moneo stade da posmatra uinak ovih rei dok su se uvlaile u Ajdahovu svest, izazivajui pometenost. Gole nikad nisu bile u stanju da izbegnu opinjenost ostalima koji su im prethodili. Ajdaho prozbori hrapavim apatom: "I ta si to saznao o meni?" "Nauio si me vanim stvarima", ree Moneo. "Svi mi pokuavamo da se razvijemo, ali ako se neto tome isprei, u stanju smo da na naboj pretoimo u bol - primajui ga ili ga zadajui. Adolescenti su u tom pogledu posebno ranjivi." Ajdaho se nae blie Moneu. "Ja govorim o seksu!" "Svakako." "Da li ti to mene optuuje za adolescentno..." "Upravo to." "Trebalo bi da ti prereem..." "Oh, umukni!" Moneov odgovor nije sadravao uvebane nijanse kontrole glasa Bene Geserita, ali je odraavao itav ivotni vek zapovednikog iskustva. Ajdaho je mogao jedino da se pokori. "ao mi je", ree Moneo. "Ali rastrojen sam injenicom da moja ker jedinica..." On zamuknu i slee ramenima. Ajdaho dvaput duboko uzdahnu. "Vi ste ludi, svi odreda! Kae da tvoja ker moda umire, ali ti..." "Ti budalo!" odbrusi mu Moneo. "Ima li bilo kakvu predstavu o tome kako je to to te brine sasvim triavo! Tvoja glupa pitanja i tvoj sebini..." On zastade, vrtei glavom. "Prei u preko ovoga poto ima line probleme", ree Ajdaho. "Ali ako ti..." "Prei e. Ti e prei?" Moneo drhtavo udahnu. Ovo je prelo svaku meru! Ajdaho procedi: "Mogu da ti oprostim zbog..."

"Ti! Tvoje brbljarije o seksu, pratanju i bolu... misli da ti i Hvi Noree..." "Ostavi nju po strani!" "Oh, da. Ostavi je po strani. Ostavi po strani taj bol! Zajedno ste uivali u seksu, a nijednog trenutka nisi pomislio na razdvajanje. Reci mi, budalo, kako sebi izgleda u svetlosti te injenice?" Pometen, Ajdaho duboko udahnu. Nije mogao da pretpostavi da u tom mirnom Moneo tinja ovakva strast, ali ovaj nasrtaj, ovo nije moglo da bude... "Misli li da sam surov?" upita Moneo. "Naterao sam te da razmilja o stvarima koje bi ti radije izbegao. Ha! Gospodaru Letu injene su i znatno surovije stvari iz iste surovosti!" "Ti ga brani? Ti..." "Ja ga najbolje poznajem!" "On te iskoriava!" "A sa kakvim ciljem?" "To ti meni reci!" "On je naa najvea nada da opstanemo." "Izopaeni ne opstaju." Moneo progovori smirenim glasom, ali njegove rei uzdrmae Ajdaha. "Ovo u ti rei samo jednom. Homoseksualci su bili meu najboljim ratnicima u naoj istoriji, bersekeri, koji su bili poslednja uzdanica. Oni su bili meu naim najboljim svetenicima i svetenicama. Celibat nije bio sluajna pojava u religijama. Isto tako, nije sluajno da su adolescenti najbolji vojnici." "To je izopaenost!" "Sasvim tano. Vojni zapovednici ve hiljadama i hiljadama vekova dobro znaju za izopaenu zamenu seksa bolom." "Je li to sve to veliki gospodar Leto ini?" I dalje smiren, Moneo ree: "Nasilje zahteva da nanosi bol i da ga podnosi. Koliko je lake upravljati vojnom silom koja je dovedena do toga stanja svojim najdubljim porivima!" "I od tebe je napravio udovite!"

"Prebacuje mi da me iskoriava", ree Moneo. "Dozvoljavam to zato to znam da je cena koju on plaa mnogo vea od onog to zahteva od mene." "ak i tvoju ker?" "On nita ne zadrava za sebe. Zato bih, onda, ja to inio? Ohhh. Mislim da razume tu osobinu Atreida. Dankani su uvek bili dobri u tome." "Dankani! Proklet bio. Ja neu..." "Ti jednostavno nema petlju da plati cenu koju on trai", ree Moneo. Jednim munjevitim pokretom Ajdaho potee no iz kanije i ustremi ga prema Moneu. Kaliko god da je to bilo brzo izvedeno, Moneo je bio hitriji - odskoio je u stranu, sapleo Ajdaha i gurnuo ga licem prema podu. Ajdaho polete nadole. Prevrnuo se, a kada je hteo da skoi na noge zastade, shvativi da je upravo pokuao da izvede napad na jednog Atreida. Moneo je bio Atreid. Ovo saznanje naprosto je paralizovalo Ajdaha. Moneo je nepokretno stajao, gledajui ga odozgo. Na upravnikovom licu stajao je nekakav udan izraz tuge. "Ako hoe da me ubije, Dankne, najbolje je da to uini iz potaje, s lea", ree Moneo. "Moda e na taj nain uspeti." Ajdaho se osloni na jedno koleno, poloi itavo stopalo druge noge na pod i ostade u tom poloaju i dalje drei no. Moneo se, malopre, pokrenuo sa takvom hitrinom, sa toliko elegancije - tako... tako nehajno! Ajdaho proisti grlo i ree: "Kako si to..." "On nas je dugo odgajao, Dankane, jaajui mnoge stvari u nama. Razvijao nam je brzinu, inteligenciju, samosavlaivanje, osetljivost. Ti si... ti si samo jedan stariji model."

38. Znate li ta gerilci esto kau? Oni tvrde da njihov pobunjeniki pokret nije podloan udarima ekonomske krize zbog toga to oni nemaju ekonomiju ve su paraziti na onima koje tee da zbace sa vlasti. Te budale naprosto nisu u stanju da sagledaju cenu koju e neminovno morati da plate. Promaaji koji slede iz ovog obrasca neumoljivo se ponavjaju. Vidimo ga kako se ponavlja u sistemima ropstva drava blagostanja, beskastinskih religija, podrutvljenih birokratija - u bilo kom sistemu koji stvara i odrava zavisnost. Kada si suvie dugo parazit, ne moe vie da opstane bez domaina.

'Ukradeni dnevnici'

Leto i Siona leali su itav dan u senkama dina, pomerajui se samo onoliko koliko se sunce pomeralo. Poduio ju je kako da se zatiti pod peanim pokrovom za vreme podnevne ege; u ravni stena izmeu dina nikada nije postajalo pretoplo. U popodnevnim asovima Siona prie blie Letu radi toplote, toplote koju je on ovih dana imaao vie nego to mu je bilo potrebno. Razgovarali su na mahove. Pripovedao joj je o slobodnjakim vrlinama koje su u svoje vreme krasile ove predele. Pokuala je da napipa poneto od njegovog tajnog znanja. U jednom trenutku, rekao joj je: "Moda e ti to zvuati udno, ali ovo je mesto gde u najveoj meri mogu da budem ljudsko bie." Njegove rei nisu uspele da je uine svesnom njene ljudske ranjivosti i injenice da se moglo desiti da ovde skona. ak i kad nije govorila, nijednog trenutka nije podizala pokrov za lice. Leto je prepoznao nesvesnu pobudu u pozadini ovog propusta, ali je uviao da bi bilo uzaludno da joj neposredno ukae na nju. Kada je u kasnim popodnevnim asovima nona studen poela da se prikrada preko pustinje, odluio je da je razgali pesmama o Dugom putovanju koje nisu bile sauvane u Usmenim Predanjima. Bilo mu je veoma drago to joj se dopala jedna od njegovih najomiljenijih - 'Lietov mar'." "Ova melodija je, odista, prastara", ree on. "Posredi je jedna pesma iz predkosmike ere sa stare Zemlje." "Da li bi hteo da je jo jedanput otpeva?" Odabrao je jedan od svojih najlepih baritona, glas davno preminulog umetnika koji je u svoje vreme punio mnoge koncertne dvorane.

Zid zaboravljene prolosti Skriva me od jednog predivnog vodopada Gde se sve vode survavaju A igrarije vodenog praha Dube peine u ilovai Podno tutnjave bujice.

Kada je zavrio za trenutak je utala, a onda ree: "Prilino neobina pesma za mariranje." "Dopala im se jer su mogli da je sekciraju", ree on neodreeno. "Sekciraju?" "Pre nego to su nai slobodnjaki preci doli na ovu planetu no je bila doba za kazivanje pria, poezije i pevanje pesama. U vreme Dine, medutim, to se inilo tokom lane noi, dnevne pomrine Siea. Nou su mogli da izlaze i kreu se naokolo... ba kao to mi sada inimo." "Ali rekao si da je sekciraju?" "ta ta pesma znai?", upita on. "Oh. To je... to je samo pesma." "Siona!" Razabrala je ljutinu u njegovom glasu i zamukla. "Ova planeta je edo crva", upozori je on, "a taj crv sam ja." Odgovorila je sa iznenaujuom nehajnou: "Onda mi reci ta ona znai." "Insekti nemaju vie slobode u odnosu na svoju konicu nego to mi imamo slobode u odnosu na nau prolost", ree on. "Te peine postoje, kao i sve poruke ispisane su u vodenom prahu bujice." "Drae su mi pesme za igru", ree ona. Bio je to lakomislen odgovor, ali Leto odlui da ga iskoristi kao razlog za promenu predmeta razgovora. Poeo je da joj govori o svadbarskim plesovima slobodnjakih plemena koji su vodili poreklo od kovitlaca to su ih stvarali avoli praine. Leto je bio ponosan na svoje pripovedako umee. Njena iva panja jasno je svedoila o tome da je gotovo mogla da vidi te ene kako se brzo okreu pred njom, kako drevnim kretnjama zabacuju svoje dugake crne kose koje im se vijore preko davno umrlih lica. Kada je konano zavrio, no se ve bila gotovo sasvim spustila. "Doi", ree on. "Jutro i vee su i dalje doba obrisa. Da vidimo da li neko deli ovu pustinju sa nama." Siona poe za njim do kreste jedne dine odakle su dugo i pomno osmatrali pustinju koja je postepeno tonula u tamu. Jedino to su uoili bila je jedna ptica

visoko iznad njihovih glava koju su oito privukle njihove kretnje. Po zakoenim rairenim krilima i obliku tela, on prepoznade leinara. Rekao je to Sioni. "ime se hrane?" upita ona. "Jedu sve to je mrtvo ili je na umoru." Ovo je jo jae podstaklo njeno zanimanje, tako da vie nije sputala pogled do utrnua poslednjih sunevih zraka koji su pozlaivali letea pera usamljene ptice. Leto iskoristi trenutak: "Malo je ljudi koji se usuuju da dou u moj Sarer. Muzejski Slobodnjaci ponekad zau ovamo i izgube se. Oni su jo jedino dobri u obredima. A potom se ovde opet sve svodi na granice pustinje i ono to ostane iza mojih vukova." uvi ovo, ona se okrete od njega ali ne pre no to je opazila kako je strast i dalje prodire. Siona je prolazila bolnu proveru. "Danju u pustinji ima malo lepote. To je razlog vie zbog koga putujemo nou. Za jednog Slobodnjaka predstava dana izjednaena je sa kovitlavim peskom koji brie njegove tragove." Kada se okrenula prema njemu oi su joj blistale od neotrtih suza, ali joj lice odavae sabranost. "ta sve sada ovde ivi?" upita ona. "Leinari, nekoliko vrsta nonih ivotinja, sluajni ostaci biljnog ivota iz starog doba, kao i neki podzemni oblici ivota." "Je li to sve?" "Da." "Zato?" "Zato to su na ovom mestu roeni, a ja im ne dozvoljavam da upoznaju nita bolje." Sumrak je ve gotovo osvojio predeo, proaran onom iznenadnom plamteom svetlou koju je njegova pustinja odavala u ovakvim trenucima. Osmotrio ju je u tom blistavom trenu, otkrivi da jo nije razumela njegovu drugu poruku. Znao je da e ta poruka, ipak, stii tamo gde treba i uzeti maha. "Obrisi", ree ona, podsetivi ga. "ta si oekivao da otkrije kada smo doli ovamo?" "Moda ljude u daljini. Nikad nisi naisto."

"Kakve ljude?" "Ve sam ti rekao." "ta bi uinio da si ugledao nekog?" "Slobodnjaki je obiaj da ljude u daljini smatraju neprijateljima, sve dok oni ne bace pesak u vazduh." Dok je izgovarao ove rei, no je pala preko njih kao kakva zavesa. Siona je pri iznenadnoj svetlosti zvezda postala poput aveti to se lagano kree. "Pesak?" upita ona. "Baeni pesak je gest sa dubokim smislom. Time se kae: 'Delimo isto breme. Pesak je na jedini neprijatelj. To je ono to pijemo. Ruka koja dri pesak ne dri oruje'. Da li shvata?" "Ne!" podrugnu se ona, puna lanog prkosa. "Shvatie", ree on. Krenula je bez rei du luka dine, udaljavajui se dugakim koracima od njega puna srditosti i preteka snage. Leto ju je pustio da odmakne, zagolican injenicom da je nagonski odabrala ispravan smer kretanja. Moglo se osetiti kako slobodnjaka seanja naviru u njoj. Saekala ga je na mestu gde se dina sputala do najnie take, da bi potom prela u narednu. Opazio je da joj pokrov za lice ostao sputen i da slobodno visi. Jo nije kucnuo as da je ukori zbog toga. Pojedine nesvesne stvari morale su imati mogunost da se razvijaju svojim prirodnim tokom. Kada je stigao do nje, ona ree: "Da li je ovaj pravac jednako dobar kao i svaki drugi?" "Ako ga se dri", ree on. Ona podie pogled prema zvezdama i on primeti da je prepoznala Pokazivae severnjae, te slobodnjake strele koje su vodile njene pretke preko ove zemlje. Zapazio je, medutim, da je to njeno prepoznavanje bilo uglavnom intelektualno. Jo nije mogla da prihvati neke druge stvari koje su delovale unutar nje. Leto uzdie svoje prednje renjeve i zagleda se u predeo ispred sebe, obasjan zvezdanom svetlou. Kretali su se neto malo na zapad od pravca severa, putanjom koja je nekad vodila preko grebena Habani i Ptije peine do erga ispod Lanog Zapadnog zida i puta za Vetroviti prolaz. Nijedan od ovih orijentira nije vie postojao. On omirisa hladan povetarac koji je nosio miris kremena i vie vlage no to je njemu prijalo.

Siona se jo jedanput sama otisnu - ovog puta kretala se sporije, odravajui kurs tako to je povremeno bacala pogled prema zvezdama. Do malopre se oslanjala na njegovu potvrdu ispravnosti putanje, a sada je samu sebe vodila. Osetio je nemir ispod njenih opreznih misli; bile su mu poznate stvari koje su u ovoj fazi iskrsavale. U njoj se zainjala ona snana privrenost saputnika koja je oduvek bila obeleje pustinjskog naroda. Znamo, pomisli on. Ako si razdvojen od svojih drugova, izgubljen si meu dinama i stenama. Usamljen putnik u pustinji osuen je na smrt. Jedino crv ovde ivi sam. Pustio je da mu dobro izmakne, toliko da vie nije mogla da uje kripanje peska koje je proizvodilo njegovo kretanje. Morala je da razmisli o njegovom ljudskom biu. Raunao je da e ona saputnika privrenost raditi u njegovu korist. Siona se mogla slomiti, iako je i dalje bila puna suspregnutog besa - predstavljala je veeg pobunjenika od svih koje je ikad proveravao. Leto je klizio iza nje, proveravajui u svesti program uzgajanja, uobliavajui odluke o zameni koje bi ostale nune ukoliko ona ne bi ispunila oekivanja. Kako je vreme proticalo Siona se kretala sve sporije. Prvi mesec bio je visoko na nebu, a drugi poprilino iznad obzorja kada se zaustavila da poine i neto pojede. I Letu je dobro doao ovaj predah. Trenje je uslovilo preovladavanje crva, a i vazduh oko njega bio je pun hemikalija koje je ispustio iz sebe podeavajui telesnu temperaturu. Stvar koju je on nazivao kiseonikim superpunjaem postojano je luila, inei ga jasno svesnim fabrika belanevina i izvora aminokiselina koje je njegovo bie crva obezbeivalo da bi moglo da ostvari placentni odnos sa njegovim ljudskim elijama. Pustinja je ubrzavala njegovo napredovanje ka krajnjem preobraaju. Siona se zaustavila u blizini kreste jedne zvezdaste dine. "Je li istia da jede pesak?" Upitala je kada se popeo do nje. "Istina je." Prela je pogledom preko obzorja optoenog meseinom. "Zbog ega nismo poneli neko sredstvo za signalizaciju?" "elim da naui neke stvari o posedovanjima." Ona se okrenu prema njemu. Osetio je njen dah na svom obrazu. Gubila je previe vlage na suvom vazduhu. No i pored toga nije mogla da se seti Moneovog upozorenja. Bie to, van svake sumnje, gorka pouka. "Uopte te ne razumem", ree ona.

"Pa, ipak, ba ti je to sueno." "Je li?" "Kako bi, inae, mogla da mi prui neto vredno zauzvrat za ono to ti ja dajem?" "ta mi ti daje?" Ove rei odisale su krajnjom gorinom, kao i nagovetajem dejstva zaina iz njene suve hrane. "Dajem ti ovu priliku da bude sama sa mnom, da deli sa mnom, a ti troi ovo vreme gotovo nemarno. Trai ga." "ta si mislio sa onim o posedovanjima?" upita ona. U njenom glasu osetio je zamor, poruku vode koja je poela da urla u njoj. "Slobodnjaci su u staro doba bili velianstveno ivotni", ree on. "Njihov smisao za lepotu bio je ogranien na ono to je korisno. Nikad nisam sreo pohlepnog Slobodnjaka." "ta bi to trebalo da znai?" "U stara vremena, u pustinji si nosio najneophodnije i nita vie od toga. Jo se nisi liila sklonosti ka posedovanju, Siona, inae me nikako ne bi pitala za signalno sredstvo." "A zbog ega signalno sredstvo nije nuno?" "Ono te niemu ne moe nauiti." Zaobiao ju je putanjom koju su naznaavali pokazivai severnjae. "Doi. Iskoristimo ovu no na najbolji mogui nain." Pohitala je i sada je hodala naporedo sa njegovim zakukuljenim licem. "ta e se dogoditi ako ne savladam tvoju prokletu pouku?" "Verovatno e umreti", ree on. Ovo joj za izvesno vreme veza jezik. S mukom je koraala pored njega, bacajui povremeno kratke poglede levo i desno, zanemarujui njegovo crvoliko telo i usredsreujui se na vidljive ostatke njegove ljudskosti. Posle nekog vremena ona ree: "Ribogovornice su mi kazale da si ti naredio sparivanje iz koga sam ja roena." "To je istina." "Kau da vodi evidenciju i da nareuje ova sparivanja Atreida zarad vlastitih ciljeva." "To je, takoe, istina."

"Onda Usmena Predanja ne obmanjuju." "Mislio sam da bez Pogovora veruje u Usmena Predanja?" Ona je, meutim, terala svoje: "ta ako se neko od nas usprotivi tvojoj naredbi o sparivanju?" "Dajem potpuno odreene ruke, pod uslovom da se rode deca koju sam naruio." "Naruio", primeti ona uvreeno. "To je ono to ja inim." "Ne moe da se uvlai u svaku spavau sobu i uhodi svakog od nas u svakom trenutku naih ivota! Otkud zna da se tvoja nareenja posluno izvravaju." "Znam." "Onda, takoe, zna da te ja neu posluati!" "Jesi li edna, Siona?" Bila je zapanjena. "ta?" "edni ljudi priaju o vodi, a ne o seksu." Ona jo ne bee namakla prekrivku preko usta, to ga je nagnalo da pomisli: Strasti Atreida uvek dostiu veliku snagu ak i na utrb razuma. Kroz dva asa izali su iz dina i obreli se na vetrometnoj ljunkovitoj ravnici. Leto stupi na nju, sa Sionom koja se drala tik uz njega. esto je upirala pogled prema pokazivaima severnjae. Sada su oba meseca stajala nisko nad obzorjem, a njihova svetlost bacala je dugake senke iza svakog velikog kamena. Leto je drao da je, na neki nain, udobnije prelaziti preko ovakvih mesta nego preko peska. vrsta stena bila je bolji provodnik toplote od peska. Mogao je da se oprui po steni i tako olaka rad svojim hemijskim fabrikama. ljunak, pa ak i ovee kamenje, nisu mu smetali. Siona je, meutim, imala vie tekoa i zamalo da u nekoliko navrata nije uganula lanak. Ravno tlo moe biti veoma nezgodno za oveka nenaviknutog na njega, pomisli on. Ukoliko bi se zadravali pri samom tlu, videli bi jedino veliku prazninu, mesto koje je pogotovo na meseini izgledalo sablasno - dine u daljini, na razdaljini koja se, inilo se, nije menjala dok se putnik kretao - nigde nieg izuzev naizgled

veitog vetra, nekoliko stena i, kada bi pogledali navie, nemilosrdnih zvezda. Ovo je bila pustinja pustinje. "Ovde je slobodnjaka muzika stekla svoju venu samotnost", ree on, "a ne tamo na dinama. Ovo je mesto na kome, doista, naui da misli kako nebesa moraju biti nalik na zvuk vode koja tee i predah - bilo kakav predah - od tog beskonanog vetra." ak joj ni ovo nije skrenulo panju na prekrivku. Leto poe da oajava. Jutro ih zatee duboko u ravnici. Leto se zaustavi pokraj tri krupna kamena, nalegnuta jedan na drugi. Jedan je bio vii ak i od njegovih lea. Siona se za trenutak oslonila na Leta i ta kretnja mu je donekle okrepila nade. Zatim se odmakla i uzverala na vrh najvieg kamena. Posmatrao ju je kako se okree tamo, ispitujui vidik. Leto je i bez osmatranja znao ta joj se ukazalo pred oima: kovitlanje peska slino magli koje je na obzorju zamraivalo izlazee sunce. Sve ostalo je bilo ravnica i vetar. Kamen ispod njega zraio je hladnoom pustinjskog jutra. Vazduh je od hladnoe postao znatno suvlji, to je njemu i odgovaralo. Bez Sione on bi nastavio da putuje, ali je ona bila vidno iscrpljena. Kada je sila sa kamena jo jednom se oslonila na njega, a zatim je proao skoro jedan minut pre no to je shvatio da, zapravo, oslukuje. "ta uje", upita je on. Ona ree pospanim glasom: "Neto tutnji u tebi." "Vatra se nikad potpuno ne gasi." Ovo probudi njenu panju. Odgurnula se od njega i obila ga da bi mogla da mu pogleda u lice. "Vatra?" "Svaki ivi stvor nosi vatru u sebi, neki slabu, neki jau. Moja je silnija nego u veine ivih bia." Zgurila se od hladnoe. "Onda, tebi nije zima?" "Ne, ali vidim da tebi jeste." Uvukao je delimino lice u svoju kukuljicu i stvorio udubljenje na donjem luku prvog renja. "Ovo je jo malo kao visaljka", ree on, gledajui nanie. "Ako se zavue ovde, bie ti toplo." Prihvatila je njegov poziv bez oklevanja. Iako ju je pripremao za to, ovaj izraz poverenja ga dirnu. Morao je da se bori protiv oseanja saaljenja, snanijeg od bilo kog to ga je iskusio pre nego to je

upoznao Hvi. Ipak, ovde nije moglo da bude mesta saaljenju, ree on u sebi. Siona je odavala jasne znake da e ovde najverovatnije umreti. Morao je da se pripremi za to razoaranje. Siona rukom zakloni lice, sklopi oi i zaspa. Niko nije imao toliko mnogo jueranjica kao ja, podseti se on. Znao je da su, posmatrano sa obinog ljudskog stanovita, stvari koje je ovde inio mogle izgledati jedino surove i bezoseajne. Sada je bio primoran da se osnai povlaenjem u seanja, hotimino odabirajui greke iz nae zajednike prolosti. Neposredna upuenost u ljudske greke bila je sada njegova najvea snaga. Znanje o grekama nauilo ga je planiranju dugoronih ispravki. Morao je stalno da bude svestan posledica. Ukoliko bi se posledice izgubile ili skrile, izgubile bi se i pouke. to se vie primicao trenutak kada e postati crv, to mu je bilo tee da donosi odluke koje bi drugi nazvali neljudskim. Nekada je to inio sa lakoom. Kako je, meutim, njegova ljudskost ilela, otkrivao je da sve vie biva ispunjen ljudskim obzirima.

39. U kolevci nae prolosti, leim nauznak u peini toliko niskoj da u nju mogu da prodrem samo migoljenjem ali ne i puzanjem. Tamo, pri titravoj svetlosti smolaste baklje, crtam po zidu i tavanici divlja i due mog naroda. Kako je samo prosvetljujue gledati unazad, kroz savren krug, ka toj prastaroj borbi za vidljivi tren due. Sva vremena vibriraju u tom jednom uskliku: evo me! Sa sveu koju je podacima obogatio umetnik-div to je doao kasnije, gledam u otiske aka i gipke miie nacrtane na steni umurom i biljnim bojama. Koliko smo mi samo neto bitno vie od isto mehanikog niza dagadaja! A moje antigraansko bie pita: zbog ega to oni ne ele da napuste peinu?

'Ukradeni dnevnici'

Poziv da poseti Monea u njegovoj radnoj sobi stigao je Ajdahu kasno popodne. Ajdaho je ceo dan sedeo na viseoj lealjci u svojim odajama i razmiljao. Svaka misao nanovo se vraala na onu lakou s kojom ga je Moneo tog jutra bacio na pod hodnika. "Ti si samo jedan stariji model."

Sa svakom sledeom milju Ajdaho se oseao sve manjim. Oseao je kako mu volja za ivotom bledi, ostavljajui pepeo tamo gde je njegov bes sam sebe sagoreo. Ja sam samo posrednik u prenosu korisne sperme i nita vie, pomisli on. Bila je to pomisao koja je prizivala ili smrt ili hedonizam. Oseao se kao da je nabijen na kolac sluaja, okruem razdraujuim silama koje su ga kljuvale sa svih strana. Mlada glasnica u urednoj plavoj uniformi predstavljala je samo jo jedan nadraaj. Kada se tihim glasom odazvao na njeno kucanje, ona ue i zaustavi se ispod lunog dovratka predvorja, oklevajui dok nije procenila njegovo raspoloenje. Kako glas brzo putuje, pomisli on. Odmerio ju je pogledom dok je stajala u okviru vrata - otelotvorenje sutastva Ribogovornica - donekle senzualnija od nekih drugih, ali ne i napadnije seksualna. Plava uniforma nije skrivala gipka bedra i vrste grudi. Podigao je pogled do njenog vragolastog lica pod travom plavom kosom. Prava akolitska frizura. "Moneo me je poslao da vas pronaem", ree ona. "Poziva vas da ga posetite u njegovoj radnoj sobi." Ajdaho je tu radnu sobu video vie puta, ali mu se u seanju najotrije urezao njen prvi prizor. Jo dok je ulazio u tu prostoriju postade mu jasno da je Moneo u njoj provodio najvei deo svog vremena. Tamo se nalazio jedan sto od tamnomrkog drveta, sa arom finih zlatnih godova na plohi. Sto, veliine dva metra sa metar, bio je nisko postavljen na zdepastim nogama pored sivih jastuka. Ovaj deo nametaja urezao se u Ajdahovu svest kao neto retko i skupoceno, odabrano upravo zbog toga da stvori utisak izuzetnosti. To i jastuci - koji su bili iste sive boje kao pod, zidovi i tavanica - predstavljali su jedini nametaj u prostoriji. Uzimajui u obzir poloaj oveka koji je tu obitavao soba je bila mala, ne vea od pet metara sa etiri, ali je imala visoku tavanicu. Svetlost je dopirala kroz dva izduena zastakljena prozora koji su bili postavljeni jedan naspram drugog na uim zidovima. Ovi prozori su sa priline visine gledali na severozapadne ivice Sarera i granino zelenilo Zabranjene ume, odnosno na jugozapadni predeo talasavih dina. Kontrast. Taj sto stavio je zanimljiv naglasak na onu poetnu misao. Povrina je izgledala kao da ju je neko podesio da doara predstavu nereda. Tanki listovi kristalnog papira leali su rasuti preko povrine, tako da su se samo mestimino ispod njih mogla nazreti ostrvca drvenih godova. Neki papiri bili su ispisani finim tampanim slovima. Ajdaho je prepoznao rei na galakom i na etiri druga jezika, ukljuujui i redak prenosni jezik Perta. Na vie listova papira nalazili su se crtei planova, a neki su bili iarani kiicom za pisanje puni crnih ispisa u poznatom stilu

Bene Geserita. Najzanimljivije od svega bile su etiri smotane bele rolne dugake oko jednog metra - trodimenzionalni zapisi iz nekog ilegalnog raunara. Posumnjao je tada da se prijemna stanica nalazi skrivena iza ploe na jednom od zidova. Moneova mlada glasnica morala je da proisti grlo kako bi prenula Ajdaha iz njegovog sanjarenja. "Kakav odgovor treba da odnesem Moneu" upita ona. Ajdaho se zagleda u njeno lice. "Da li bi elela da te oplodim?" upita on. "Zapovednie!" Bila je oigledno zgranuta, ne toliko zbog samog predloga koliko zbog njegove neumesne nametljivosti. "Ah, da", ree nemarno Ajdaho. "Moneo. ta da poruimo Moneu?" "On iekuje va odgovor, zapovednie." "Ima li, uistinu, ikakve svrhe da bilo ta odgovorim?" upita Ajdaho. "Moneo mi je naloio da vas obavestim da eli da se posavetuje sa vama i gospom Hvi." Ajdaho oseti nejasno buenje zanimanja za sve ovo. "Hvi je s njim?" "Ona je ve pozvana, zapovednie." Glasnica se jo jednom znaajno nakalja. "Da li zapovednik eli da ga kasnije veeras posetim?" "Ne. Ipak, hvala ti, u svakom sluaju. Predomislio sam se." Pomislio je da veto skriva svoje razoaranje, no njen glas iznenada postade strogo zvanian: "Da li da saoptim da ete posetiti Monea?" "Uini tako." Mahnuo je rukom, otpustivi je. Poto je otila, pade mu da um da naprosto zanemari poziv. Njegova znatielja je, ipak, rasla. Moneo je eleo da razgovara s njim u Hviinom prisustvu? Zato? Da li je mislio da e Ajdaho zbog toga trkom doi k njemu? Ajdaho proguta knedlu. Kada je mislio na Hvi praznina u njegovim grudima potpuno se ispunjavala. Takva poruka nije se mogla zanemariti. Neto strahovito mono vezivalo ga je za Hvi. On ustade. Miii su mu bili kruti od duge neaktivnosti. Znatielja i ta vezujua sila naterali su ga da se pokrene. Izaao je u hodnik, ne obraajui panju na radoznale poglede uvarki pored kojih je prolazio i poeo da sledi tu neodoljivu silu koja ga je vodila do Moneove radne sobe. Kada je Ajdaho uao u sobu Hvi je ve bila tamo. Sedela je naspram Monea, s druge strane zakrenog stola. Noge u crvenim papuama bile su joj podvijene pored sivog jastuka na kome je sedela. Ajdaho je jedino stigao da zapazi da je nosila dugaku mrku haljinu sa upletenim zelenim pojasom, a onda se ona okrenu i Ajdaho

nije vie bio u stanju da gleda bilo ta drugo osim njenog lica. Usta joj uobliie njegovo ime ne izgovarajui ga. ak je i ona ula, pomisli on. Ova misao ga, zaudo, osnai. Sve misli koje je danas prometnuo kroz glavu poele su da poprimaju nova oblija u njegovoj svesti. "Molim te, sedi, Dankane", ree Moneo. Pokazao je na jastuk pored Hvi. Njegov glas odavao je neobian kolebljiv ton koji je malo ljudi izuzev Leta ikad imalo priliku da uje. Pogled mu je bio prikovan za pretrpanu povrinu stola. Suneva svetlost poznog popodneva padala je na zlatan pritiska hartije u obliku jednog nestvarnog drveta sa voem od dragulja, postavljenog na planinu od kristala boje vatre odakle se irila pauasta senka po okolnom neredu na stolu. Ajdaho krenu prema pokazanom jastuku, promatrajui Hviin udan pogled koji ga je pratio sve dok nije seo. Potom je pogledala Monea i Ajdahu se uini da je primetio ljutinu u njenom izrazu. Moneova uobiajena, potpuno bela uniforma bila je raskopana pri vratu, otkrivajui naboranu kou i deo podvaljka. Ajdaho je, pripremljen da eka, gledao ovog oveka u oi, nagonei ga da zapone razgovor. Moneo mu uzvrati netremian pogled, zapazivi da Ajdaho jo ima na sebi crnu uniformu koju je nosio za vreme njihovog jutronjeg susreta. Spreda, na donjem delu, bilo je ak manjih tragova prljavtine - uspomena na pod hodnika na koji ga je Moneo oborio. No, Ajdaho nije imao uza se onaj prastari atreidski no. To iskreno zabrinu Monea. "Ono to sam jutros uradio neoprostivo je", ree Moneo. "Stoga i ne traim da mi oprosti. Traim jedino da pokua da me razume." Ajdaho opazi da Hvi nije bila iznenaena ovakvim poetkom razgovora. To je dovoljno kazivalo o emu su njih dvoje razgovarali pre njegovog dolaska. Poto Ajdaho nije odgovarao, Moneo nastavi: "Nemam ni najmanje prava da kod tebe izazivam oseanje nepodobnosti." Ajdaho otkri da se na Moneove rei i ponaanje u njemu uobliava udnovata reakcija. U njemu je i dalje opstojalo oseanje da je poraen i ponien, da je previe udaljen od svog vremena, ali on nije vie sumnjao u to da se Moneo moda poigrava s njim. Neto je upravnika svelo na vrsto jezgro potenja. Ovaj svetli trenutak njegove svesti postavio je Letovu vaseljenu, pagubnu erotiku Ribogovornica, Hviinu bespogovornu iskrenost - sve - u nov meuodnos, jedan oblik koji je Ajdaho oseao da razume. Izgledalo je kao da su njih troje u ovoj sobi poslednja istinska ljudska bia u itavoj vaseljeni. On prozbori iz oseanja sutog samoobezvreivanja: "Imao si pravo da se zatiti kada sam te napao. Milo mi je to si se pokazao onako doraslim."

Ajdaho se okrenu prema Hvi, ali pre nego to je uspeo bilo ta da kae, Moneo ree: "Ne mora da se zauzima za mene. Mislim da je njena nenaklonost prema meni neopoziva." Ajdaho zavrte glavom. "Da li ovde svako zna ta u da kaem ak i pre nego to to kaem, ta u da osetim ak i pre nego to to osetim?" "Jedna od tvojih vrednosti dostojnih divljenja", primeti Moneo, "lei u tome to ne skriva svoja oseanja. Mi drugi", on pri tom slegnu ramenima" "nuno smo oprezniji." Ajdaho pogleda Hvi. "Da li on to sada govori i u tvoje ime?" Ona stavi svoju ruku u Ajadahovu. "Ja govorim sama za sebe." Moneo istee vrat da bi video prepletene ruke, a onda utonu u svoj jastuk. Uzdahnuo je. "Ne smete." Ajdaho vre stisnu njenu ruku, osetivi kako mu ona uzvraa na isti nain. "Pre nego to bilo ko od vas dvoje to zapita", ree Moneo, "neka vam je na znanje da se moja ker i Bogocar jo nisu vratili sa provere." Ajdaho jasno razabra napor koji je Moneu bio potreban da govori smireno. Hvi ga, takoe, bee naslutila. "Je li istina ono to Ribogovornice kau?" upita ona. "Da e, ako ne uspe, Siona umreti?" Moneo je utao ali mu je lice bilo poput stene. "Je li to nalik proveri Bene Geserita?" upita Ajdaho. "Muad'Dib je govorio da te Sestrinstvo proverava nastojei da otkrije jesi li ljudsko bie." Hviina ruka poe da podrhtava. Ajdaho to oseti i uperi pogled na nju. "Jesu li i tebe proveravali?" "Nisu", ree Hvi. "Ali ula sam neke mlae devojke kako govore o tome. Priale su da mora da proe kroz agoniju a da ne izgubi oseaj samog sebe." Ajdaho ponovo usmeri panju na Monea, zapaajui pojavu tika ispod upravnikovog levog oka. "Moneo", ree Ajdaho u pola daha, pokrenut iznenadnim uvianjem, "tebe je proverio!" "Ne elim da raspravljam o proveri", ree Moneo. "Ovde smo pre svega da odluimo ta nam je initi u pogledu vas dvoje."

"Zar to nije naa stvar?" upita Ajdaho. On oseti kako Hviin dlan u njegovoj aci postaje klizav od znoja. "To je stvar Bogocara", ree Moneo. "ak i ako Siona ne uspe?" upita Ajdaho. "Pogotovo tada!" "Na koji te je nain proverio?" upita Ajdaho. "Pokazao mi je naas kako izgleda biti Bogocar." "I?" "Video sam upravo onoliko koliko sam bio sposoban da vidim." Hviina ruka nesvesno se zgri u Ajdahovoj. "Istina je, dakle, da si nekad bio pobunjenik", ree Ajdaho. "Poeo sam ljubavlju i molitvom", ree Moneo. "Onda sam se okrenuo srdbi i buntu. Na kraju sam se preobrazio u ono to vidite. Uvideo sam svoju dunost i sada je izvravam." "ta ti je uinio?" Ajdaho je bio uporan. "Naveo mi je molitvu iz mog detinjstva: 'Dajem svoj ivot, posveujui ga veoj slavi Boga'", odgovori Moneo zamiljeno. Ajdaho opazi Hviinu mirnou, pogled koji je bio prikovan za Moneovo lice. O emu li je razmiljala? "Priznao sam mu da je to bila moja molitva", ree Moneo. "A Bogocar me je tada upitao ta bih jo dao ako moj ivot ne bude dovoljan. Doviknuo mi je: 'ta vredi tvoj ivot ako se ne liava veeg dara?'" Hvi lagano klimnu, no Ajdaho je oseao jedino pometenost. "Mogao sam da razaberem istinu u njegovom glasu", dodade Moneo. "Jesi li ti Istinozborac", upita Hvi. "Da, iz oajanja", odgovori Moneo. "Ali to mi se dogodilo samo tada. Kunem vam se da mi je rekao istinu." "Pojedini Atreidi poseduju mo Glasa", promrmlja Ajdaho.

Moneo odmahnu glavom. "Ne, bila je to istina. Rekao mi je: 'Gledam te sada i kad bih mogao da prolijem suze, uinio bih to. Smatraj da je ova moja elja isto to i samo delo.'" Hvi se tre napred, gotovo dodirnuvi sto. "On ne moe da plae?" "Peani crvi", proapta Ajdaho. "ta?" Hvi se okrenu prema njemu. "Slobodnjaci su vodom ubijali peane crve", ree Ajdaho. "Iz udavljenih leina proizvodili su esenciju zaina, koju su zatim koristili u svojim religijskim orgijama." "Gospodar Leto jo nije u potpunosti peani crv", ree Moneo. Hvi se zavali na jastuku i pogleda Monea. Ajdaho napui usne, razmiljajui. Da li je to Leto meu Slobodnjake uveo zabranu plakanja? Kako su samo Slobodnjaci oduvek strepeli zbog ovakvog gubitka tenosti! Davanje vode mrtvima. Moneo se obrati Ajdahu: "Nadao sam se da e postepeno uspeti da razume. Gospodar Leto je naredio. Ti i Hvi morate se razdvojiti da se vie nikad ne vidite." Hvi izvue svoju ruku iz Ajdahove. "Znamo." Ajdaho progovori glasom u kome se oseala gorka pomirenost sa sudbinom: "Znamo njegovu mo." "Ali ga ne razumete", napomenu Moneo. "Meni nije potrebno nita vie od toga", ree Hvi. Poloila je ruku na Ajdahovo rame, da ga primiri. "Ne, Dankane. Ovde nema mesta za nae line elje." "Moda bi trebalo da mu se pomoli", ree Ajdaho. Ona se brzo okrenu i osmotri ga. Nije skidala pogled sa njega sve dok Ajdaho nije oborio oi. Kada je progovorila, glas joj je poprimio neki pevuei prizvuk koji Ajdaho do tada nije uo. "Moj ujak Malki govorio mi je da gospodar Leto nikada ne usliuje molitve. Rekao mi je da gospodar Leto gleda na molitve kao na pokuaj vrenja pritiska, oblik nasilja prema odabranom bogu, nalaganje besmrtnom ta da ini: Daj mi udo, Gospode, ili neu verovati u tebe!" "Molitva kao hubris", ree Moneo. "Posredovanje po zahtevu." "Kako on moe da bude Bog?" upita ogoreno Ajdaho. "Prema vlastitom priznanju, on nije besmrtan." "Povodam toga, naveu rei samog gospodara Leta", ree Moneo. "Ja sam sve to od Boga treba da bude vieno. Ja sam re koja je postala udo. Ja sam svi

moji preci. Zar to nije dovoljno udo? ta bi jo neko mogao da trai? Zapitaj se: 'Gde ima veeg uda?'" "Prazne rei", podsmehnu se Ajdaho. "Ja sam mu se, takoe, podsmehnuo", ree Moneo. "Bacio sam mu u lice njegove rei iz Usmenih Predanja: 'Daj, posveujui se veoj slavi Boga!'" Hvi zaustavi dah. "Nasmejao mi se", ree Moneo. "Nasmejao mi se i upitao me sasvim mirno kako mogu da dam neto to ve pripada Bogu?" "Bio si ljut?" upita Hvi. "Oh, da. Primetio je to i kazao da e me pouiti kako da se posvetim toj slavi. Rekao je: 'Moe zapaziti da si svakim svojim deliem jednako veliko udo kao i ja.' Moneo se okrenu i pogleda kroz prozor sa leve strane. "Bojim se da me je bes uinio gluvim i da sam bio potpuno nepripremljen." "Oh, pametan je on", ree Ajdaho. "Pametan?" Moneo ga pogleda. "Ne mislim tako, bar ne na nain na koji ti misli. Smatram da gospodar Leto u tom smislu moda nije pametniji od mene." "Nepripremljen, za ta?" upita Hvi. "Za rizik", ree Moneo. "Ti si u svom besu mnogo rizikovao", ree ona. "Ne onoliko koliko on. Vidim u tvojim oima, Hvi, da ovo razume. Da li ti je njegovo telo odvratno?" "Nije vie", ree ona. Ajdaho upadljivo kripnu zubima od razaaranja. "Meni se gadi." "Ljubavi, ne sme da govori takve stvari", ree blago Hvi. "A ti ne sme da ga zove ljubavi", ree Moneo. "Ti bi vie voleo da ona zavoli nekog ko je grublji i opakiji nego to je baron Harkonen ikada sanjao da bi mogao biti", ree Ajdaho. Moneo prvo uvue, pa isturi usne, a onda ree: "Gospodar Leto mi je priao o tom zlom starcu iz tvog vremena, Dankane. Mislim da ne shvata svoje neprijatelje." "Bio je debeo, udovian."

"Tragao je za uzbuenjima", ree Moneo. "Debljina je bila sporedan efekat, a osim toga, verovatno i neto to je hteo da iskusi zato to je vrealo ljude, a on je uivao da ih vrea." "Baron je progutao svega nekoliko planeta", ree Ajdaho. "Leto je progutao svu vaseljenu." "Ljubavi, molim te", usprotivi se Hvi. "Pusti ga neka bunca", ree Moneo. "Kada sam bio mlad i neznalica, poput moje Sione i ove sirote lude, govorio sam sline stvari." "Da li si zbog toga dozvolio da tvoja ker ode tamo i umre?" upita Ajdaho. "Ljubavi, to je surovo", ree Hvi. "Dankane, jedna od tvojih mana oduvek je bila sklonost histeriji", ree Moneo. "Upozoravam te da se neznanje rascvetava u histeriju. Tvoji geni proizvode estinu koja moda moe da nadahne neke od Ribogovornica, ali ti si slab voa." "Ne pokuavaj da me naljuti", ree Ajdaho. "Znam da nije razborito da nasrnem na tebe, ali ipak ne idi predaleko." Hvi pokua da uhvati Ajdaha za ruku, ali je on odseno izvue. "Znam svoje mesto", dodade Ajdaho. "Ja sam koristan sledbenik. Mogu da nosim barjak Atreida. Zeleno i crno je na mojim pleima." "Nedostojni odravaju mo podstiui histeriju", ree Moneo. "Umee Atreida je umee vladavine bez histerije, umee da se bude odgovoran za korienje moi." Ajdaho se nae unazad i podie na noge. "Kada je to tvoj prokleti Bogocar bio odgovaran za bilo ta?" Moneo spusti pogled na svoj prenatrpani sto i odgovori ne podigavi pogled: "On je odgovoran za ono to je sam sebi uinio." Moneo konano podie oi i prostreli Ajdaha ledenim pogledom: "Nema petlje, Dankane, da shvati zbog ega je on to sebi uinio!"

"A ti ima?" upita Ajdaho. "Kada sam bio najsrditiji", napomenu Moneo, "i kada je on video sebe mojim oima, rekao je: 'Kako se usuuje da te ja uvredim?' Bilo je to tada..." Moneo proguta pljuvaku, "kada me je nagnao da pogledam u onaj uas... koji je on video."

Suze navree na Moneove oi i potekoe niz obraze. "A ja sam bio jedino srean to ne moram da donosim odluke... to mogu da se zadovoljim pukom eljom da budem sledbenik." "Ja sam ga dodirnula", proapta Hvi. "Onda, zna?" upita Moneo. "I da ne vidim, znam", ree ona. Moneo prozbori tihim glasom: "Zamalo sam umro od toga. Ja..." On uzdrhta, a zatim brzo pogleda Ajdaha. "Ti ne sme..." "Prokleti bili svi vi!" zarea Ajdaho. On se okrenu i odjuri iz sobe. Hviin pogled bludeo je u pravcu u kome je Dankan nestao, dok joj se na licu ocrtavala maska bola. "Ohhh, Dankane", proapta ona. "Vidi?" ree Moneo. "Nisi bila u pravu. Ni ti ni Ribogovornice niste uspele da ga smekate. Ali ti, Hvi, ti si samo doprinela njegovoj propasti." Hvi okrenu svoje tuno lice prema Moneu. "Neu ga vie videti", ree ona. Ajdahu je put do njegovih odaja ostao u seanju kao jedan od najteih trenutaka uopte. Pokuao je da zamisli da je njegovo lice maska od plastielika ija nepokretnost skriva unutranju buru. Nije smeo dopustiti da ijedna od uvarki primeti njegov bol. Nije znao da je veina meu njima tano pogodila njegova oseanja i da ga je saaljevala. Sve one su prole kurseve informisanja o Dankanima i nauile da ih itaju kao otvoren bukvar. U hodniku, nadomak svojih odaja, Ajdaho susrete Nailu, koja je polagano koraala prema njemu. Neto ga je u njenom licu, u izrazu neodlunosti i izgubljenosti za kratko zaustavilo i gotovo prenulo iz unutranje usredsreenosti. "Prijateljice?" obrati joj se on kada je stigla na svega nekoliko koraka od njega. Pogledala ga je, a na njenom etvrtastom licu osvanu izraz iznenadnog prepoznavanja. Kako samo udno izgleda ova ena, pomisli on. "Nisam vie Prijateljica", ree ona i produi pored njega niz hodnik. Ajdaho se okrenu i stade da zuri u njena lea - ta masivna ramena, ti strani zategnuti miii. Za ta li je ona uzgajana? pitao se.

Bila je to samo prolazna pomisao. Njegove vlastite brige ponovo nahrupie jo jae nego maloas. Napravio je jo nekoliko koraka do svojih vrata i uao u odaje. Kada je stupio unutra, trenutak je ostao da stoji sa stisnutim pesnicama uz bokove. Nisam vie vezan ni za jedno vreme, proe mu kroz svest. udno je, meutim, da ovo nije bila oslobaajua misao. Znao je, ipak, da je uinio stvar koja e poeti da oslobaa Hvi od Ijubavi prema njemu. On je iezavao. Uskoro e razmiljati o njemu kao o maloj dandrljivoj ludi zaokupljenoj jedino sopstvenim oseanjima. Mogao je da oseti samog sebe kako bledi iz njene neposredne zaokupljenosti. A onaj siroti Moneo! Ajdaho poe da nasluuje splet okolnosti koji je uobliio tog savitljivog upravnika. Dunost i odgovornost. Kakva bezbedna luka za one koji ive u vreme tekih odluka. Nekada sam i ja bio takav, pomisli Ajdaho. Ali to je bilo u jednom drugom ivotu i u drugom vremenu.

40. Dankani ponekad pitaju da li razumem egzotine zamisli iz nae prolosti? I ako ih razumem, zbog ega ne mogu da ih objasnim? Znanje, prema verovanju Dankana, poiva jedino u posebnostima. Nastojim da im predoim da su sve rei plastine. Slike rei poinju da se iskrivljuju u trenutku izricanja. Zamisli koje su ogrezle u jednom jeziku zahtevaju taj jezik da bi se mogle izraziti. To je sama sutina znaenja rei egzotian. Vidite li kako ve poinje da se iskrivljuje? Prevod, u prisustvu egzotinog, izvrdava. Galaki, kojim ovde govorim, namee se sam po sebi. To je spoljni referencijalni okvir, poseban sistem. Opasnosti vrebaju iz svih sistema. U sisteme su ugraena uverenja njihovih tvoraca. Usvoj sistem, prihvati njegova uverenja, doprinee jaanju otpora prema promeni. Ima li za mene bilo kakve svrhe da kaem Dankanima da za neke stvari ne postoje jezici? Ahhh! Dankani veruju da su svi jezici moji.

'Ukradeni dnevnici'

Tokom puna dva dana i dve noi Siona se nije setila da navue svoju prekrivku, gubei svakim danom dragocenu vodu. Bilo je nuno da on izgovori

slobodnjaku opomenu koja se obino upuivala deci da bi se Siona setila oevih rei. Leto joj se konano obrati treeg hladnog jutra njihovog putovanja, kada su se zaustavili u senci stene na vetrom ibanoj zaravni erga. "Pazi na svaki svoj dah, jer on odnosi toplotu i vlagu tvog ivota", rekao joj je. Znao je da im predstoje jo tri dana na ergu i jo tri noi uz to pre nego to stignu do vode. Sada je bilo peto jutro po polasku sa tornja Male Citadele. Tokom prethodne noi zali su meu plitke nanose peska - ne dine, iako su se dine mogle videti ispred njih, pa ak i ostaci Grebena Habanija - to su se onom ko je znao gde da gleda u daljini pokazivali kao tanka izlomljena linija. Sada je Siona sputala prekrivku pustinjskog odela samo kad je elela da razgovetno govori. A govorila je crnim i okrvavljenim usnama. Osea e oajanja, pomisli on, stavljajui svojim ulima u zadatak da ispitaju okolinu. Uskoro e upasti u krizu. ula su mu saoptila da su jo sami ovde na rubu zaravni erga. Zora je ostala svega nekoliko minuta iza njih. Niski sunevi zraci stvarali su prepreke od odblesaka praine koja se raznosila, podizala i sputala na neprekidnom vetru. ula su mu potiskivala um vetra da bi mogao da uje ostale zvuke - Sionino duboko i teko disanje, prosipanje peska sa stenja pokraj njih, vlastito glomazno telo koje je kriputalo preko tankog peanog pokrivaa. Siona je smakla svoju prekrivku, ali ju je pridravala rukom da bi je to bre vratila. "Koliko nam je jo potrebno do vode?" upita ona. "Tri noi." "Postoji li neki krai put?" "Ne." Videlo se da je poela da uvaava slobodnjaku krtost u raspitivanju o najvanijim podacima. Ona pohlepno posisa nekoliko kapi iz svoje sabirnice. Leto proita poruku njenih kretnji - poznati gestovi Slobodnjaka in extremis. Siona je sada bila potpuno svesna zajednikog iskustva svojih predaka - patijeha, ei na ivici smrti. Onih nekoliko kapi iz njene sabirnice ve je nestalo. uo je kako usisava vazduh. Ponovo je navukla prekrivku i prozborila promuklim glasom. "Neu uspeti, je li tako?" Leto joj zaviri u oi, zapaajui jasnou misli izazvanu blizinom smrti, prodornu svest koja se retko kad na neki drugi nain mogla postii. Pojaavalo ju je samo ono to je bilo potrebno za opstanak. Da, bila je dobrano zala u tedah riagrimi, agoniju koja je otvarala um. Uskoro e morati da donese konanu odluku, iako je verovala da ju je ve donela. Leto je po svim znacima znao da e od sada

nuno morati da se prema Sioni odnosi sa krajnjom panjom. Morae da odgovori na svako njeno pitanje potpuno otvoreno, jer je u svakom pitanju vrebala osuda. "Je li tako?" ponovi ona. U njenom oajanju jo je postojao traak nade. "Nita nije izvesno", ree on. Ovo je baci u potpun oaj. To nije bila Letova namera, no on je znao da se to esto dogaa - taan, iako dvosmislen odgovor tumai se kao potvrda neijih najdubljih strahova. Ona uzdahnu. Pokuala je jo jednom da izvue neto iz njega glasom koji je prekrivka priguivala. "Imao si posebne namere sa mnom u okviru tvog programa uzgajanja." Ovo nije bilo pitanje. "Svi ljudi imaju namere", ree on. "Ali ti si traio moju potpunu saglasnost." "To je istina." "Kako si mogao da oekuje saglasnost kada zna da mrzim sve to je u vezi s tobom? Budi iskren sa mnom!" "Tri noge tronoca saglasnosti jesu elja, podatak i sumnja. Tanost i iskrenost imaju malo veze s tim". "Molim te, nemoj da mudruje sa mnom. Zna da umirem." "Odvie te potujem da bih mudrovao s tobom." Potom je blago uzdigao svoje prednje renjeve ispitujui vetar. Vetar je ve bio poeo da donosi dnevnu egu, ali je u njemu bilo vie vlage nego to je Letu prijalo. Pade mu na um da je to je vie nalagao vremensku kontrolu, te traene kontrole u veoj meri bilo. Apsoluti su ga samo pribliavali neodreenostima. "Kae da ne mudruje, ali..." "Mudrovanje zatvara vrata ula", ree on, prionuvi ponovo uz tlo. "Ono uvek maskira nasilne namere. Kad traje dovoljno dugo mudrovanje neizostavno dovodi do nasilja. Ja, meutim, nemam nikakvih nasilnih namera prema tebi." "ta si eleo da kae tim trojstvom - elja, podatak, sumnja?" "elja zbliava uesnike, podatak postavlja granice njihovom razgovoru. Sumnja, najzad, uokviruje granice pitanjima."

Primakla se na manje od jednog metra da bi mogla da ga bolje pogleda u lice. Kako je udno, pomisli on, da mrnja moe da bude tako potpuno pomeana sa nadom, strahom i strahopotovanjem. "Da li bi mogao da me spase?" "Postoji nain." Ona klimnu i njemu namah pastade jasno da je dola do pogrenog zakljuka. "eli dakle, da razmeni to za moju saglasnost!" optui ga ona. "Ne." "Ako proem tvoju proveru..." "To nije moja provera." "ija je?" "Potie od naih zajednikih predaka." Siona se spusti na hladnu stenu i uuta jo nespremna da zatrai doputenje da se smesti u skrovite unutar njegovog toplog prednjeg renja. Letu se uini da uje slabaan krik koji joj je stajao u grlu. U ovom asu u njoj su na delu bile sumnje. Poinjala je da se pita da li on, odista, moe da se uklopi u njenu sliku najveeg tiranina. Ona podie pogled prema njemu, osmotrivi ga onom uasnom jasnoom koju je ve ranije kod nje uoio. "ta te nagoni da ini ono to ini?" Ovo pitanje bilo je sasvim primereno. On odgovori: "Moja potreba da spasem ljude." "Koje ljude?" "Moja definicija je mnogo ira nego bilo ija. ira je od definicije Bene Geserita, koje misle da su neopozivo odredile ta je to ljudsko bie. Ja se vezujem za venu nit svekolikog oveanstva, prema bilo kojoj definiciji." "Pokuava da mi kae..." Usta su joj postala previe suva da bi mogla da govori. Trudila se da prikupi pljuvaku. Primetio je te kretnje ispod prekrivke za lice. Njeno pitanje je, meutim, moglo lako da se predvidi, te stoga nije oklevao. "Do sada bez mene vie nigde ne bi bilo ljudi. A staza do tog ieznua bila je groznija od tvojih najmranijih pomisli." "Ta tvoja pretpostavljena mo predvianja", podsmehnu se ona.

"Zlatna Staza i dalje stoji otvorena", ree on. "Ne verujem ti!" "Zbog toga to nismo jednaki?" "Da!" "Ali meusobno smo zavisni." "Zbog ega sam ti ja potrebna?" Ah, vrisak mladuneta nesigurnog u svoje skrovite. Osetio je snagu u tajnim vezama zavisnosti i primorao sebe da bude tvrdokoran. Zavisnost pothranjuje slabost. "Ti si Zlatna Staza", ree on. "Ja?" Bio je to jedva ujan apat. "itala si dnevnike koje si ukrala od mene", ree on. "Ja sam u njima, ali gde si ti? Pogledaj ta sam stvorio, Siona. A ti ne moe nita da stvori osim sebe same." "Rei, jo varljivih rei!" "Ne patim zbog toga to me oboavaju, Siona. Patim zbog toga to me nikad nisu voleli. Moda... Ne, ne usuujem se da polaem nade u tebe." "ta je svrha tih dnevnika?" "Zabeleila ih je jedna iksijanska maina. Treba da budu otkriveni nekog dalekog dana. Oni e naterati ljude da razmisle." "Jedna iksijanska maina? Ti izneverava Dihad!" "U tome, takoe, lei pouka. ta takve maine stvarno rade? One umnoavaju broj stvari koje moemo da uradimo bez razmiljanja. Stvari koje inimo bez razmiljanja - u njima je prava opasnost. Vidi koliko dugo si hodala ovom pustinjom uopte ne razmiljajui o svojoj pokrivci za lice." "Mogao si da me upozori!" "Pa da time uveam tvoju zavisnost!" Gledala ga je za trenutak, a onda ree: "Zbog ega eli da zapovedam tvojim Ribogovornicama?"

"Ti si atreidska ena, snalaljiva i sposobna da nezavisno misli. U stanju si da sledi istinu u ime same istine, onako kako je sama vidi. Odgajana si i uvebavana da zapoveda - to samo po sebi podrazumeva osloboenost od zavisnosti." Vetar je kovitlao prainu i pesak oko njih dok je ona odmeravala njegove poslednje rei. "I ako se saglasim, ti e me spasti?" "Ne." Toliko je bila sigurna u suprotan odgovor da je minulo nekoliko otkucaja srca pre nego to je prevela ovu re. U tom asu vetar se malo stiao, otvarajui pogled preko predela dina do ostataka grebena Habanija. Vazduh se iznenada rashladi, zapahnuvi ih onom studeni koja je telu oduzimala vodu isto koliko i najtoplija suneva svetlost. Delom svoje svesti, Leto otkri oscilaciju u vremenskoj kontroli. "Ne?" Bila je istovremeno zbunjena i ljuta. "Ne pravim krvave pogodbe sa ljudima kojima moram da verujem." Ona lagano zavrte glavom, ali joj je pogled ostao prikovan za njegovo lice. "ta bi te nagnalo da me spase." "Nita me nee nagnati da to uinim. Zbog ega misli da moe meni da uini stvari koje ja tebi ne bih uinio? To nije u duhu meusobne zavisnosti." Zgurila je ramena. "Ako ne mogu da se s tobom pogodim ili te prisilim..." "Onda mora da odabere neku drugu stazu." Kako je divotno posmatrati eksplozivan rast svesti, pomisli on. Sionine izraajne crte nisu mu nita od toga skrivale. Usredsredila se na njegove oi i upiljila u njega kao da eli da mu potpuno prodre u misli. Neka nova snaga ubrizgala se u njen prigueni glas. "Omoguie mi da saznam sve o tebi, ak i svaku tvoju slabost?" "Da li bi ukrala ono to ti otvoreno dajem?" Jutarnja svetlost otro se ocrtavala na njenom licu. "Nita ti ne obeavam!" "Ja to ni ne traim." "Ali dae mi... vodu ako zatraim?" "To nije samo voda." Ona klimnu potvrdno glavom. "I ja sam Atreid."

Ribogovornice nisu priguile tu pouku o posebnoj prijemivosti atreidskih gena. Ona je znala odakle zain potie i ta moe da joj uini. Uiteljice u kolama Ribogovornica nisu ga nikad izneverile. Uz to, blag dodatak melana u Sioninoj suvoj hrani uinio je svoje. "Vidi li ove male uvijene zaliske pored mog lica? upita on. "Pritisni lagano prstom jedan od njih i on e ispustiti kapljice vlage jako zasiene esencijom zaina." On opazi u njenim oima znake razumevanja. Seanja koja nije poznavala kao seanja obraala su joj se. Ona je bila ishod mnogih pokoljenja preko kojih je osetljivost Atreida pojaavana. ak ni strana e nije jo uspevala da je pokrene. Da bi joj olakao muke poeo je da joj pria o tome kako su slobodnjaka deca lovila peane pastrmke na rubu oaze, da bi iz njih istisnula vlagu koja je pomagala brzom oporavku. "Ali ja sam Atreid", ree ona. "Usmena Predanja o tome pouzdano svedoe", sloi se on mirno. "Onda mogu da umrem od toga." "To je ta provera." "Ti bi, znai, eleo da od mene napravi pravog Slobodnjaka." "Kako e, inae, moi da naui svoje potomke da preive ovde kad mene vie ne bude?" Smakla je prekrivku i primakla lice na irinu ake. Podigla je prst i dotakla jedan od savijenih zalistaka u njegovoj kukuljici. "Blago ga pritisni", ree on. Njena ruka poslua ne njegov glas ve neto unutar nje same. Pokreti pustiju bili su tani, budei u njemu seanja na neto to se prenosilo sa deteta na dete... nainom na koji je toliko mnogo informacija i dezinformacija opstalo. On okrenu lice to je vie mogao i pogleda postrance njenu glavu, tako blizu njegovoj. Po ivici zaliska poee da se lue bledoplave kapljice. Obavio ih je jak miris cimeta. Ona se nae prema kapljicama. Video je pore pored njenog nosa, nain na koji se njen jezik pomerao dok je pila. Posle nekoliko trenutaka ona se povue - ne potpuno zadovoljna, ali podstaknuta opreznou i sumnjama na nain veoma slian Moneovom. Kakav otac, takva ker. "Koliko je vremena potrebno pre nego to pone da deluje?" upita ona.

"Ve deluje." "Hou da kaem..." "Priblino minut." "Nita ti ne dugujem za ovo!" "Neu traiti da mi plati." Ona navue prekrivku. On opazi mlene daljine u njenim oima. Ne traei dozvolu potapala je njegov prednji reanj, zahtevajui da pripremi toplu visaljku za nju. Posluao ju je, i ona se ugnezdi u njen blagi uvoj. Gledajui pod otrim uglom nadole mogao je da je posmatra. Sionine oi su ostale otvorene, ali vie nisu videle ovo mesto. Odjednom se trgla i poela da drhti kao neko malo stvorenje na umoru. Bilo mu je poznato to iskustvo, no nije mogao da izmeni ni najmanji deli u ovom sledu dogaaja. Nikakvo prisustvo predaka nee ostati u njenoj svesti, ali e od sada zauvek nositi jasne prizore, zvuke i mirise. Tamo e biti tragalake maine, miris krvi i droba ljudskih bia uurenih u svojim jazbinama, svesnih jedino da ne mogu da uteknu... dok se za sve to vreme mehaniki pokreti primiu blie, blie, blie, glasnije... glasnije! Gde god tragala bie isto. Nigde uzmaka. On oseti kako joj se ivot gasi. Bori se protiv tame, Siona! To je bila ona stvar koju su Atreidi uvek inili. Borili su se za ivot. A ona se sada borila ne samo za svoj ivot ve i za ivote drugih. Osetio je, meutim, kako iezava... onaj jezivi oseaj ivotnosti. Tonula je sve dublje u tamu, dublju nego to je bilo ko ikad stigao. Poeo je blago da je ljuljuka, pretvorivi svoj prednji reanj u svojevrsnu kolevku koja se njihala. To ili tanka topla nit reenosti, a moda i oboje zajedno, preovladali su. U pozno popodne njeno telo je, uz drhtaje, prelo u izvesno stanje koje je bilo blisko pravom snu. Samo su povremeni drhtaji odavali odjeke vizija. Blago ju je ljuljukao, njiui je sa jedne na drugu stranu. Da li je postojala mogunost da se vrati iz tih dubina? Osetio je kako ga njene vitalne reakcije ponovo ospokojavaju. Ta snaga u njoj! Probudila se kasno popodne. Odjednom se umirila, a i ritam disanja joj se promenio. Naglo je otvorila oi. Uperila je pogled ka njemu, a zatim je skliznula iz visaljke i ostala leima okrenuta prema njemu; skoro itav as ostala je tako utke razmiljajui. Moneo je svojevremeno isto ovo uradio. Bio je to nov obrazac ponaanja kod ovih Atreida. Neki njihovi prethodnici su buncali. Drugi su uzmicali od njega, sapliui se i zurei, prisiljavajui ga da ih prati, vijugajui i kripei preko ljunka. Neki meu njima umeli su da se zgure i netremice gledaju u tlo. Nijedan od njih nije

mu okrenuo lea. Leto je na ovaj nov nain ponaanja gledao kao na znamenje koje je ulivalo nadu. "Poinje da stie izvesnu predstavu o tome koliko se daleko moja porodica prostire", ree on. Ona se okrenu. Usta joj se pretvorie u ukoenu crtu, ali je izbegla da susretne njegov pogled. Mogao je, meutim, da primeti da je pihvatila otkrovenje, za ta su samo retki ljudi bili kadri. Njegovo jedinstveno mnotvo pretvorilo je itavo oveanstvo u njegovu porodicu. "Mogao si da spase moje prijatelje u onoj umi", optui ga ona. "Ti si, takoe, mogla da ih spase." Ona stisnu pesnice i pritisnu ih uz slepoonice, netremice ga posmatrajui. "Ali ti zna sve!" "Siona!" "Zar sam to morala da saznam na ovakav nain", proaputa ona. utao je, prisiljavajui je da sama odgovori na svoje pitanje. Bilo je nuno primorati je da uvidi da je njegova prvobitna svest dejstvovala na slobodnjaki nain i da je, kao i one uasne maine iz apokaliptine vizije, grabljivica mogla da sledi bilo kog stvora koji ostavlja tragove. "Zlatna Staza", proapta ona. "Mogu da je osetim." A onda, otro ga odmerivi, dodade: "To je tako surovo!" "Borba za opstanak uvek je bila surova." "Oni nisu mogli da se sakriju", proapta ona. Zatim ree glasno: "ta si mi uradio?" "Pokuala si da bude slobodnjaki pobunjenik", ree on. "Slobodnjaci poseduju gotovo neverovatnu sposobnost da itaju znake u pustinji. Oni ak mogu da itaju jedva primetne nagovetaje vetrom zametenih tragova u pustinjskom pesku." Opazio je kod nje zaetke tuge, seanja na njene mrtve sadruge koja su lebdela u njenoj svesti. Poeo je brzo da govori, znajui da e uskoro uslediti oseanje krivice, a potom i gnev prema njemu. "Da li bi mi verovala da sam te jednostavno bio doveo ovamo i rekao ti." Tuga je pretila da ovlada njom. Otvorila je usta ispod prekrivke za lice i duboko udahnula. "Jo nisi preivela u pustinji", ree joj on.

Njeno drhtanje polagano se stialo. Slobodnjaki nagoni koje je on pokrenuo izvrili su kod nje uobiajen in ublaavanja. "Preiveu", ree ona. Susrela je njegov pogled. "ita nas po naim oseanjima, zar ne?" "Ona su upaljai misli", odgovori on. "Mogu da prepoznam i najblau nijansu u ponaanju po njenom poreklu u oseanju." On opazi da ona prihvata svoju ogoljenost na isti nain kao i Moneo, sa strahom i nadom. To je, meutim, bilo od malog znaaja. On zaroni u vreme pred njima. Da, preivee u pustinji, jer su u pesku pored njega leali njeni tragovi... ali on nije video znak njenog tela u tim tragovima. Odmah iza tragova, meutim, video je iznenadan otvor u kome su stvari bile skrivene. Anteakin samrtni krik odjeknu kroz njegovu proroku svest... i roenje Ribogovornica koje su napadale! Malki ponovo dolazi, pomisli on. Ponovo emo se sresti, Malki i ja... Leto otvori oi i ugleda Sionu koja je i dalje netremice zurila u njega. "Jo te mrzim", ree ona "Mrzi nunu surovost grabljivice." Prozborila je sa vatrenim ushienjem. "Videla sam i jednu sasma drugu stvar. Ti ne moe da sledi moje tragove!" "to je, upravo, razlog zbog koga mora da se spari i sauva to svojstvo." Jo dok je ovo izgovarao, poe kia. Nenadana tmua od oblaka i pljuska naioe istovremeno. Uprkos injenici da je osetio oscilacije u vremenskoj kontroli Leto je bio zateen ovom provalom oblaka. Znao je da u Sareru povremeno pada kia - kia koja bi brzo bila zaboravljena im voda otee i iezne. Retke lokve isparile bi sa povratkom sunevih zraka. U najveem broju sluajeva kine kapi nikad ne bi ni stigle do tla: bila je to avetinjska kia, koja bi isparila im bi dodirnula sloj pregrejanog vazduha odmah iznad povrine pustinje, da bi je potom rasprio vetrom. Ovaj pljusak ga je domaio. Siona je smakla svoju prekrivku i udno podigla lice ka vodi koja se slivala, ni ne primetivi njene pogubne posledice po Leta. im su prve koliine vode zasule otpozadi preklope peanih pastrmki on se zguri i sklupa u loptu bola. Razliiti porivi pastrmke i peanog crva proizvodili su novo znaenje rei bol. Oseao je da se cepa na dvoje. Peana pastrmka je elela da jurne na vodu i zarobi je. Peani crv je oseao kvaenje koje je donosilo smrt. Uvojci plaviastog dima podizali su se sa svakog mesta na njemu koje je kia dotakla. Unutranja dejstva njegovog tela poela su da

spravljaju istinsku esenciju zaina. Plaviast dim dizao se oko njega sa mesta na kome je leao u barama. Grio se i jeao. Oblaci se razioe, ali je ipak prolo jo nekoliko trenutaka pre nego to je Siona opazila njegovu nevolju. "ta je s tobom?" Nije bio sposoban da odgovori. Kia je prestala, ali voda je ostala na stenama i baricama svuda unaokolo, kao i ispod njega. Nije bilo izlaza. Siona primeti da se plaviast dim uzdie sa svakog mesta koje bi voda dodirnula na njegovom telu. "To je voda!" Udesno od njih nalazila se neto izdignutija izboina, gde se voda nije zadrala. Preao je put donde uz velike bolove; zajeao bi prelazei preko svake lokve. Kada je stigao do izboine, ona je bila gotovo suva. Bol se polako slegao i on odjednom postade svestan da Siona stoji pravo ispred njega. Ispitivaki mu se obratila reima u kojima se oseala lana zabrinutost. "Zbog ega te voda ozleuje?" Ozleuje? Kakva neodgovarajua re! Njeno pitanje se, ipak, nije moglo izbei. Sada je dovoljno znala, pa je mogla da traga za odgovorom. Taj odgovor nije bilo teko otkriti. Objasnio joj je isprekidanim glasom odnos peane pastrmke i peanag crva prema vodi. Sasluala ga je utei sve vreme. "Ali tenost koju si mi dao... " "Razblaena je i obloena zainom." "Zbog ega se onda izlae opasnosti ovde napolju bez svojih kola?" "Ne moe da bude Slobodnjak zavuen u Citadelu ili u kola." Ona klimnu. Opazio je kako se plamen pobune vraa u njene oi. Nije morala da osea krivicu ili zavisnost. Ona nije mogla da izbegne verovanje u njegovu Zlatnu Stazu, ali to nije nita menjalo na stvari. Njegove surovosti nisu se mogle oprostiti! Bila je u stanju da ga odbaci i da se odrekne mesta u svojoj porodici. On nije bio ljudsko bie, nije bio nimalo nalik na nju. Uz to, posedovala je tajnu njegovog unitenja! Okruiti ga vodom, unititi njegovu pustinju, uiniti ga nepokretnim unutar rova bola. Da li je smatrala da moe da sakrije svoje misli od njega time to e okrenuti glavu?

A ta ja mogu da uinim u vezi s tim? pitao se. Ona sad mora nastaviti da ivi, dok ja moram da se pridravam nenasilja. Sada kada je razabrao poneto od Sionine prirode bilo je lako predati se, slepo utonuti u sopstvene misli. Iskuenje da ivi samo unutar svojih seanja bilo je zavodljivo, no njegova deca su, kroz primer, zahtevala jo jednu odluku, da bi izbegla poslednju pretnju po Zlatnu Stazu. Kakva bolna odluka! Iskusio je novu naklonost prema Bene Geseritu. Njegova nedoumica bila je srodna onoj koju su one iskusile kada su se suoile sa injenicom zvanom Muad'Dib. Krajnji cilj njihovog programa uzgajnja - moj otac: ni sa njim nisu uspele.

41. Jo jednom u probijanje bree, dragi prijatelji, pomisli on suzdravi ironian osmeh namenjen vlastitoj glumakoj vetini. Ukoliko ima dovoljno vremena da se pokoljenja razviju, grabljivica proizvodi kod svoje rtve posebna prilagoavanja u korist opstanka, koja opet, putem krunog dejstva povratne sprege, proizvode promene u grabljivici koje dalje, sa svoje strane menjaju rtvu - i tako dalje, i tako dalje i tako dalje. Mnoge sile ine isto. Meu takve sile moete da svrstate i religije.

'Ukradeni dnevnici'

"Gospodar mi je naredio da vam kaem da je vaa ker iva." Naila saopti ovu vest Moneu pevueim glasom, osmotrivi preko stola radne sobe priliku upravnika koji je sedeo usred zbirke zabeleki, papira i raznovrsnih instrumenata za vezu. Moneo vrsto pritisnu dlanove jedan o drugi i pogleda nanie u izduenu senku koju su sunevi zraci poznog popodneva bacali na sto prolazei kroz draguljima ukraeno drvo njegovog pritiskaa za hartiju. Ne podiui pogled prema Nailinoj stamenoj prilici koja je stajala na propisnoj razdaljini preko puta njega, on je upita: "Jesu li se oboje vratili u Citadelu?" "Da."

Moneo pogleda kroz prozor sa leve strane, ne primeujui, zapravo, kremeniti rub tame koja je lebdela nad obzorjem Sarera, niti pohlepni vetar to je prikupljao zrnca peska sa vrha svake dine. "Ono pitanje o kome smo ranije raspravljali?" upita je on napola odsutno. "Sreeno je." "Vrlo dobro." Mahnuo je rukom u znak otputanja, ali Naila ostade da stoji ispred njega. Iznenaen, Moneo se usredsredi na nju prvi put od kako je ula. "Je li nuno da ja lino tome prisustvujem?" Progutala je pljuvaku. "Venanju." "Gospodar Leto je tako zapovedio. Ti e jedina biti tamo sa laserskim pitoljem. To je ast." Ostala je u preanjem stavu, dok joj je pogled bio uprt negde iznad Moneove glave. "Da?" podstaknu je on. Nailina krupna etvrtasta vilica zgri se nekoliko puta, a onda ona ree: "On je Bog, a ja sam smrtna." Zatim se naglo okrenu i napusti radnu sobu. Moneo se nejasno zapita ta je to zabrinjavalo ovu glomaznu Ribogovornicu, ali mu se misli kao strelica busole namah okrenue Sioni. Preivela je kao i ja. Siona je sada posedovala unutranje ulo koje joj je kazivalo da je Zlatna Staza ostala neprekinuta. Kao to ga i ja imam. Nije, meutim, u tome otkrio oseaj deobe, nita to bi uinilo da se osea blii svojoj keri. To je bilo breme koje e neumitno sputati njenu pobunjeniku prirodu. Nijedan Atreid nije mogao protiv Zlatne Staze. Leto se ve odavno pobrinuo za to. Moneo se podseti svojih pobunjenikih dana. Svake noi nova postelja i stalna nuda za beanjem. Pauina njegove prolosti prionu mu uz um, lepei se za njega ma koliko se upirao da se otrese munih seanja. Siona je stavljena u kavez. Kao to sam ja bio stavljen u kavez. Kao to je i jadni Leto bio stavljen u kavez. Zvonjava koja je oznaavala dolazak noi provali mu u misli i upali svetla u radnoj sobi. Spustio je pogled na jo nezavren posao oko priprema za venanje Bogocara i Hvi Noree. Toliko posla! Pritisnuo je dugme za poziv i od jedne Ribogovornice akolitke zatraio da mu donese au vode, pa zatim da porui Dankanu Ajdahu da ga poseti u radnoj sobi.

Ubrzo se vratila sa vodom i postavila au pored njegove leve ake na stolu. Zapazio je dugake prste, prste sviraice na liuti, ali nije podigao pogled da joj vidi lice. "Poslala sam po Ajdaha", ree ona. On klmnu i prionu na posao. uo ju je kako odlazi i tek tada podie oi da bi popio vodu. Neki ive ivot kao letnji moljci, pomisli on. Ali moje breme je beskrajno. Voda je bila bez ukusa. Proela mu je ula, uinivi mu telo tromim. Zagledao se u boje zalaska sunca u Sareru dok su se pretapale u tamu, razmiljajui da bi trebalo da vidi lepotu u tom poznatom prizoru; ali sve na ta je mogao da misli bilo je da se ta svetlost menjala prema sopstvenom ustrojstvu. Ja na to nemam nikakvog uticaja. S potpunim mrakom jaina svetlosti u njegovoj radnoj sobi automatski se pojaa, donosei sobom i jasnou misli. Oseao se potpuno spremnim za susret s Ajdahom. Tog oveka je valjalo nauiti odreenim nunostima i to veoma brzo. Moneova vrata se otvorie i ponovo se na njima ukaza akolitka. "Hoete li sada da jedete?" "Kasnije." Kada je htela da ode, on podie ruku. "Hou da ostavi vrata otvorena." Ona se namrti. "Moe da svira svoju muziku", ree on. "Hou da je sluam." Imala je glatko, ovalno, gotovo detinje lice koje se irilo kada bi se nasmejala. Ona se okrenu sa osmehom na usnama. Odmah potom iz susedne prostorije zau zvuke biva laute. Da, mlada akolitka imala je dara. Bas ice podseale su na dobovanje po krovu, a ispod njih se ulo aputanje srednjih ica. Moda e jednog dana moi da pree na baliset. Poznao je pesmu: duboko umee seanje na jesenji vetar na neke udaljene planete gde nisu znali za pustinju. Tuna muzika, alosna muzika, pa ipak puna divote. To je vapaj zatvorenih u kavezu, pomisli on. Seanja na slobodu. Ova misao mu se uini udnom. Da li je uvek sloboda zahtevala pobunu? Lauta utihnu. Do njega dopree zvuci dubokih glasova i Ajdaho ue u radnu sobu. Moneo ga je posmatrao kako ulazi. Varka svetlosti uinila je da Ajdahovo lice izgleda kao groteskna maska sa prorezima umesto oiju. Seo je bez pitanja preko puta Monea i varke namah nestade. Samo jo jedan Dankan. Preodenuo se u jednobojnu crnu uniformu bez inova.

"Postavio sam sebi neobino pitanje", ree Ajdaho. "Drago mi je to si me pozvao. elim da mi ti odgovori na to pitanje. ta je to, Moneo, to moj prethodnik nije nikako nauio?" Ukoen od iznenaenja, Moneo se uspravi u stolici. Ovo pitanje bilo je potpuno suprotno prirodi Dankana! Da li je, posle svega, mogue da su Tleilaksi u ovog ugradili neku osobenu razliku. "ta te je podstaklo na ovakvo pitanje?" upita Moneo. "Razmiljao sam kao Slabodnjak." "Ti nisi Slobodnjak." "Bio sam blii tome nego to pomilja. Stilgar-naib jednom je rekao da sam verovatno roen kao Slobodnjak i ne znajui za to dok nisam doao na Dinu." "ta se dogaa kada razmilja kao Slabodnjak?" "Seti se da nikad ne bi trebalo da bude u drutvu sa onim sa kojim bi poeleo da umre." Moneo poloi dlanove na povrinu stola. Vuji osmeh pree preko Ajdahovog lica. "ta onda radi ovde?" upita Moneo. "Podozrevam da bi ti, Moneo, mogao da bude dobro drutvo! Pitam se zbog ega te je Leto odabrao za svog najblieg sadruga?" "Proao sam njegovu proveru." "Istu onu koju je tvoja ker prola?" uo je, dakle, da su se vratili. To znai da ga neka Ribogovornica izvetava... osim ako sam Bogocar nije u meuvremenu pozvao Dankana... Ne, uo bih za to. "Provera nikad nije ista", napomenu Moneo. "Ja sam bio primoran da poem u peinu-lavirint samo sa torbicom hrane i boicom esencije zaina." "I ta si odabrao?" "ta? Oh... ako bude na proveri, shvatie." "Postoji Leto koga ne poznajem", ree Ajdaho. "Zar ti to nisam rekao?" "Ali postoji i Leto kaga ti ne poznaje", dodade Ajdaho tmurno.

"Zbog toga to je on najusamljenija osoba koju je ova vaseljena ikada videla", ree Moneo. "Ne poinji sa igrama raspoloenja, pokuavajui da pridobije moju naklonost", ree Ajdaho. "Igre raspoloenja, da. To je vrlo dobro", klimnu Moneo. "Raspoloenja Bogocara su kao reka - mirna tamo gde mu se nita ne isprei, penuava i silovita na najmanji nagovotaj prepreke. Njemu ne valja stati na put." Ajdaho se osvrnu po jarko osvetljenoj radnoj sobi, a zatim okrenu pogled ka pomrini napolju i pomisli na ukroen tok Ajdahove reke tamo negde daleko odatle. Ponovo usmerivi panju na Monea, on upita: "ta zna o rekama?" "U mladosti sam putovao po njegovim nareenjima. ak sam jednom poverio ivot plutajuoj koljki jednog plovila na reci, a onda i moru ije su obale sasvim nestale sa vidika." Dok je ovo govorio Moneo oseti da je napipao klju neke duboke istine o gospodaru Letu. Ova pomisao baci ga u sanjarenje, u razmiljanje o toj dalekoj planeti na kojoj je prokrstario morem od jedne do druge obale. Prve veeri tog putovanja zadesila ga je bura, dok se duboko iz utrobe broda ulo razdraujue 'sag-sag-sag-sag' maina u pogonu za koji se nije moglo utvrditi odakle potie. Stajao je na palubi sa kapetanom. Njegov um bio je stalno zaokupljen zvukom maina, povlaei se i ponovo mu se vraajui poput silnog talasanja vodenih zelenocrnih planina koje su prolazile i dolazile, ponavljajui se u nedogled. Svako obruavanje kobilice broda otvaralo je meso mora poput pesnice koja smrskava sve pred sobom. Bio je to sulud pokret, vodeni potresi koji su ili gore... gore, dole! Plua su ga bolela od potisnutog straha. Trzanje broda i more koje je nastojalo da ih proguta - divlje eksplozije masivne vode iz sata u sat, beli klobuci vode koji su se prelivali preko palube, a potom jedno drugo more, pa jo jedno... Sve ovo je bio klju za Bogocara. On je u isti mah i bura i brod. Moneo se zatim usredsredi na Ajdaha koji je sedeo sa one strane stola u hladnoj svetlosti radne sobe. U tom oveku nije bilo strepnje, ve udnje. "Dakle, nee da mi pomogne da nauim ono to ostali Dankani nisu nauili", ree Ajdaho. "Oh, pomoi u ti." "Onda, ta je to to nikad nisam uspeo da nauim?" "Kako da ima poverenja."

Ajdaho se odgurnu od stola i stade da ispitivaki posmatra Monea. Kada je ponovo progovorio glas mu je bio otar i rapav: "Rekao bih, meutim, da sam i previe imao poverenja." Moneo je bio neumoljiv. "Na koji nain ima poverenja?" "ta hoe time da kae?" Moneo poloi ruke u krilo. "Ti odabira muke drugove zbog njihove sposobnosti da se bore i umru na strani pravde onako kako je ti vidi. Odabira ene koje mogu da dopune ovo muko vienje tebe samog. Ne dozvoljava razlike koje mogu da proizau iz dobre volje." Neto se pokrenu na vratima Moneove radne sobe. On podie pogled ba u asu kada Siona ue. Zaustavila se, sa rukom na bedru. "Pa, oe, vidim da se jo slui svojim starim trikovima." Ajdaho se naglo okrenu i prikova pogled za nju. Moneo stade da je posmatra, tragajui za znacima promene. Okupala se i obukla istu uniformu sa crnim i zlatnim obelejima zapovednice Ribogovornica, ali su joj se na licu i rukama videli tragovi njenog Pustinjskog iskuenja. Bila je smrala, a jagodine su joj kosti stajale isturene. Balzamovo ulje jedva da je uspelo da sakrije naprsline na njenim usnama. Vene su joj traale po rukama. Oi su delovale prastaro, a izraz lica kao da je pripadao nekom drugom ko je kuao gorku drodinu. "Sluala sam vas dvojicu", ree ona. Spustila je ruku sa bedra i stupila dublje u sobu. "Kako se usuuje, oe, da govori o dobroj volji?" Ajdaho je zapazio uniformu. Zamiljeno je napuio usne. Zapovednica Ribogovornica? Siona? "Shvatam tvoju ogorenost", ree Moneo. "I sam sam se jednom tako oseao." "Zaista?" Prila je blie, zaustavivi se tik pored Ajdaha koji ju je i dalje posmatrao sa zamiljenim izrazom na licu. "Veoma sam radostan to te opet vidim ivu", ree Moneo. "Kakva prijatnost za tebe da me vidi bezbednu u slubi Bogocara", ree ona. "ekao si toliko dugo da ima dete, evo sad! Pogledaj kako sam uspela." Ona se polako okrenu i pokaza svoju uniformu. "Zapovednica Ribogovornica. Zapovednica ete sastavljene od jednog vojnika, ali ipak zapovednica." Moneo ukroti svoj glas tako da je zvuao hladno i slubeno. "Sedi."

"Radije u stajati." Ona spusti pogled na Ajdahovo pognuto lice. "Ah, Dankan Ajdaho, moj nesueni suprug. Zar ne nalazi da je ovo zanimljivo, Dankane? Gospodar Leto mi veli da u se vremenom uklopiti u zapovedniko ustrojstvo Ribogovornica. U meuvremenu, imam jednu pratilju. Zna li onu po imenu Naila, Dankane?" Ajdaho klimnu. "Stvarno? Mislim da je moda ja ne poznajem." Siona pogleda Monea. "Da li je ti poznaje, oe?" Moneo slegnu ramenima. "Ti govori o poverenju, oe", ree Siona. "U koga moni upravnik Moneo ima poverenja?" Ajdaho se okrenu da bi video dejstvo ovih rei na upravnika. Na licu ovog oveka ogledala se skrhanost potisnutim oseanjima. Srdba? Ne... neto drugo. "Imam poverenja u Bogocara", ree Moneo. "I u nadi da e vas oboje to neemu nauiti, zaduen sam da vam prenesem njegove elje." "Njegove elje!" uzviknu Siona prezrivo. "uje li ovo Dankane? Nareenja Bogocara sada su elje." "Govori samo u svoje ime, Siona", ree Ajdaho. "Znam da imamo malo izbora, ma ta bilo posredi." "Uvek ima mogunost izbora", ree Moneo. "Ne sluaj ga", upade Siona. "Pun je trikova. Oni oekuju da padnemo jedno drugom u zagrljaj i kotimo se ba onako kako je to nekad uradio moj otac. Tvoj potomak, moj otac!" Moneovo lice poblede. Obema rukama je zgrabio ivicu svog radnog stola i nagnuo se napred. "Oboje ste budale! Ipak u pokuati da vas spasem. Uprkos vama, pokuau da vas spasem." Ajdaho opazi da Moneovi obrazi podrhtavaju, a potom i estinu u njegovim razrogaenim oima, to ga na neki udnovat nain dirnu. "Ja nisam njegov pastuv, ali u te ipak sasluati." "To je uvek greka", ree Siona. "Budi mirna, eno", ree Ajdaho. Ona sevnu oima prema vrhu Ajdahove glave. "Ne oslovljavaj me na taj nain ili u ti obmotati vrat oko glenjeva."

Ajdaho se ukruti i poe da se okree. Moneo napravi grimasu i mahnu rukom Ajdahu da ostane da sedi. "Upozoravam te, Dankane, da bi ona verovatno mogla to da uini. Ja joj nisam darastao, a nadam se da pamti ishod tvog pokuaja napada na mene." Ajdaho duboko i brzo udahnu, a zatim polagano izdahnu i na kraju ree: "Reci ta ima da kae." Siona doe do klupe na kraju Moneovog stola i obuhvati pogledom obojicu. "Ovako je mnogo bolje", ree ona. "Pusti ga da kae svoje, ali ga ne sluaj." Ajdaho vrsto stisnu usne. Moneo skide ake sa ivice stala. Zavalio se i preao pogledom od Ajdaha do Sione. "Pri kraju sam priprema za venanje Bogocara i Hvi Noree. elim da za vreme te svetkovine vas dvoje ostanete podalje." Siona uputi Moneu upitan pogled. "Tvoja zamisao ili njegova?" "Moja!" Moneo uzvrati keri otar pogled. "Zar ti nema oseanja asti i dunosti? Zar nisi nita nauila boravei s njim?" "Oh, oe nauila sam ono to si i ti nauio! I dala sam re koju u odrati." "Zapovedae, dakle, Ribogovornicama." "Kad god mi on ukae poverenje da zapovedam. Zna, oe, on je jo uvek mnogo podmukliji od tebe." "Kuda nas alje?" upita Ajdaho. "Pod uslovom da se uopte saglasimo da odemo", ree Siona. "Postoji jedno malo selo Muzejskih Slobodnjaka na rubu Sarera", ree Moneo. "Zove se Tuono. To selo prilino je prijatno. Nalazi se u senci Zida. Reka protie odmah s druge strane. Ima jedan izvor a i hrana je dobra." Tuono? upita se Ajdaho. Ime mu je zvualo poznato. "Nekada je, na putu za Sie Tabr, postojala kotlina Tuono", ree on. "A noi su duge i nema nikakve zabave", dodade podsmeljivo Siona. Ajdaho je oinu pogledom. Ona mu uzvrati istom merom. "On hoe da nas spari i zadovolji Crva", ree ona. "On eli bebe u mom stomaku, nove ivote da bi ih izvitoperio i izopaio. Meutim, pre u ga ubiti no to u mu to priutiti!" Ajdaho pogleda Monea sa izrazom pometenosti na licu. "A ta ako odbijemo da odemo?"

"Mislim da ete otii", ree Moneo. Sionine usne se zgrie. "Dankane, da li si ikad video neko od tih malih pustinjskih sela? Nema ni traga udobnosti, nema..." "Video sam selo Tabur", ree Ajdaho. "Sigurna sam da je to prestonica u poreenju sa Tuonom. Na Bogocar ne bi proslavio svoju svadbu u nekoj gomili blatnih uderica! Oh, ne, Tuono e sigurno biti hrpa blatnih uderica bez ikakve prijatnosti, sasvim slino prvobitnim slobodnjakim nastambama." Ajdaho upravi panju na Monea i ree: "Slobodnjaci ne ive u blatnim udericama." "Kakvog znaaja ima gde oni upranjavaju svoje kultne igre", podsmehnu se ona. I dalje ne skidajui pogled sa Monea, Ajdaho ree: "Pravi Slobodnjaci imaju samo jedan kult, kult linog potenja. Mene vie zanima potenje nego udobnost." "Ne oekuj udobnost od mene!" odbrusi Siona. "Nita ne oekujem od tebe", ree Ajdaho. "Kada, Moneo, polazimo za taj Tuono?" "Ti ide?" upita ona. "Razmiljam o tome da prihvatim ljubaznu ponudu tvog oca", ree Ajdaho. "Ljubaznu ponudu." Ona pree pogledom od Ajdaha do Monea. "Krenuete odmah", ree Moneo. "Odredio sam jednu etu Ribogovornica, na elu sa Nailom, da vas otprati do Tuona i brine se za vas." "Naila?" upita Siana. "Zaista? Hoe li i ona ostati tamo sa nama?" "Do dana venanja." Siona polagano klimnu. "Onda prihvatamo." "Prihvataj u svoje ime!" odsee Ajdaho. Siona se osmehnu. "Izvinjavam se. Mogu li zvanino da zatraim da mi se veliki Dankan Ajdaho pridrui u tom primitivnom utvrenju gde e, svakako, drati svoje ruke podalje od mene."

Ajdaho je odmeri ispod obrva. "Ne brini ti o tome gde u staviti svoje ruke." On pogleda Monea. "Je li to odista tvoja ljubaznost Moneo? Da li me zbog toga alje daleko odavde?" "To je pitanje poverenja", ree Siona. "U koga on ima poverenja?" "Da li u biti primoran da poem sa tvojom keri?" nastojao je da sazna Ajdaho. Siona ustade. "Ili emo pristati ili e nas Ribogovornice vezati i odneti tamo na najneudobniji mogui nain. Moe to proitati na njegovom licu." "Ja, dakle, zaista, nemam izbora", ree Ajdaho. "Ima izbor koji svako ima", dobaci mu Siona. "Umreti odmah ili kasnije." Ajdaho je neprestano gledao Monea. "Kakve su tvoje stvarne namere, Moneo? Moe li da zadovolji moju radoznalost?" "Radoznalost je mnoge odrala u ivotu kada je sve ostalo propalo", odgovori Moneo. "Ja nastojim da te odrim u ivotu, Dankane. Nikad ranije nisam to inio."

42. Bilo je potrebno gotovo hiljadu godina da bi praina pustinje koja je nekad prekrivala itavu planetu Dinu iilela iz atmosfere i vezala se sa tlom i vodom. Vetar zvani peani ipak nije zabeleen na Arakisu ve nekih dve i po hiljada godina. Dvadeset milijardi tona praine mogao je da ponese vetar u samo jednoj od tih oluja. U takvim prilikama nebo je esto imalo srebrnast izgled. Slobodnjaci su govorili: 'Pustinja je hirurg koji zaseca kou da bi izloila ono to se nalazi ispod nje.' Planete i ljudi imaju slojeve. Moe da ih vidi. Moj Sarer je samo slabaan odjek onoga to je nekad bilo. Ja moram danas da budem onaj peani udar.

'Ukradeni dnevnici'

"Poslao si ih u Tuono ne posavetovavi se sa mnom? Iznenaujue od tebe, Moneo! Odavno nisi preduzeo neto tako nezavisno." Moneo je stajao pognute glave na oko deset koraka od Leta u mranom sreditu kripte, koristei svu vetinu koju je znao da sprei drhtanje, svestan da bi ak i to Bogocar mogao da opazi i protumai na svoj nain. Bila je skoro pono. Leto je pustio svog upravnika da eka i eka.

"Usrdno se nadam da nisam uvredio svog gaspodara", ree Moneo. "Zabavio si me, ali neka te to ne raduje mnogo. U poslednje vreme ne uspeva mi da razdvojim komino od tunog." "Oprostite mi, gospodaru", proapta Moneo. "Kakav to oprotaj trai? Mora li uvek da zahteva sud? Zar tvoja vaseljena ne moe naprosto da bude?" Moneo podie pogled ka tom groznom zakukuljenom licu. On je u isti mah i brod i oluja. Zalazak sunca postoji sam po sebi. Moneo oseti da stoji na ivici zastraujuih otkria. Oi Bogocara svrdlale su kroz njega, eui, opipavajui. "Gospodaru, ta traite od mene." "Da ima vere u sebe." Oseajui da bi neto moglo u njemu da eksplodira, Moneo ree: "Onda, injenica da se nisam posavetovao sa vama pre nego..." "Kako pouno od tebe, Moneo. Sitne due koje tee moi nad drugima najpre unitavaju veru koju bi ti drugi mogli da imaju u sebe." Ove rei skrhae Monea. Osetio je u njima optubu, priznanje. Oseao je kako mu oslonac na stravinu ali beskrajno poeljnu stvar izmie. Pokuao je da iznae rei koje bi to opozvale, ali mu um ostade prazan. Moda, ako upita Bogocara... "Gospadaru kada biste samo pristali da mi iznesete svoje misli o ..." "Moje misli iezavaju na dodir!" Leto je odozgo gledao Monea. Kako su udno upravnikove oi trale iznad tog sokolovog atreidskog nosa - nestalne oi na metronomskom licu. Da li je Moneo uo taj ritmiki damar: Malki dolazi! Malki dolazi! Malki dolazi! Moneo poele da krikne od muke. Ona stvar koju je tako bolno oseao potpuno je iezla. Stavio je obe ruke preko usta. "Tvoja vaseljena je dvodimenzioni peanik", optui ga Leto. "Zbog ega onda pokuava da zadri isticanje peska?" Moneo spusti ruke i uzdahnu. "Da li elite da ujete neto o pripremama za venanje, gospodaru?" "Ne budi dosadan! Gde je Hvi?" "Ribogovornice je pripremaju za..." "Jesi li se posavetovao sa njom oko priprema?"

"Da, gospodaru." "Da li ih je odobrila?" "Da, gospodaru, ali mi je prebacila da ivim za kvantitet delatnosti, a ne za kvalitet." "Nije li to udesno, Moneo? Da li je zapazila uznemirenost meu Ribogovornicama?" "Mislim da jeste, gospodaru." "Smeta im pomisao o mojoj enidbi." "Upravo zbog toga sam sklonio Dankana odavde, gospodaru." "Svakako da je zbog toga, a i Sionu sa njim, da..." "Gospodaru, znam da ste je proverili i ona..." "Osetila je Zlatnu Stazu jednako duboko kao i ti, Moneo." "Zbog ega je se onda bojim, gospodaru?" "Zbog toga to razum izdie iznad svega drugog." "Ne znam razlog svog straha!" Leto se osmehnu. Bilo je to slino igri mehurastih kockica, u beskrajnoj zdeli. Moneova oseanja predstavljala su udesnu dramu koja se igrala samo na ovoj pozornici. Koliko je hodao blizu ivice, a nikad je nije video! "Moneo, zbog ega nastoji da izdvaja delie iz kontinuuma?" upita Leto. "Kada gleda spektar, da li jednu boju eli vie od ostalih?" "Gospodaru, ja vas ne razumem!" Leto sklopi oi, seajui se kako je bezbroj puta uo ovaj vapaj. Lica su bila nerazluivo izmeana. On otvori oi da bi ih izbrisao. "Sve dok makar ijedno ljudsko bie ivi i vidi ih, boje nee podnositi linearnu smrt, pa ak i ako ti umre, Moneo." "ta znai to o bojama, gospodaru?" "Kontinuum, beskrajnost, Zlatna Staza." "Ali, gospodaru, vi vidite stvari koje mi ne vidimo!" "Zato to odbija da ih vidi!"

Moneo obori bradu na prsa. "Gospodaru, znam da ste se razvili daleko iznad svih nas. Zbog toga vas i oboavamo i... ja..." "Proklet bio, Moneo!" Moneo tre glavu i stade da uplaeno gleda Leta. "Civilizacije propadaju kada njihove moi nadvladaju njihove religije!" ree Leto. "Zbog ega to najzad ne shvati? Hvi je shvatila." "Ona je Iksijanka, gospodaru. Moda ona..." "Ona je Ribogovornica! To je od roenja; a roena je da bi mi sluila." Leto podie jednu majunu ruku, u trenutku kada Moneo pokua da uzvrati. "Ne! Ribogovornice su uznemirene zato to sam ih nazivao svojim nevestama, a sada vide jednu strankinju koja nije stasala sa Siajnokom, dok je istovremeno u tome uspenija od njih samih." "Kako to moe biti, gospodaru? Kada vae Ribo..." "ta ti pria? Svako od nas dolazi na svet znajui ko je i ta treba da ini." Moneo otvori usta, ali ih odmah zatvori ne rekavi ni rei. "Mala deca znaju", ree Leto. "Samo kada ih odrasli zbune deca kriju ovo znanje ak i od samih sebe. Moneo! Otkrij se!" "Gospodaru, ne mogu!" Ove rei se otrgoe Moneu. Drhtao je od muke. "Nemam vae moi, vae znanje..." "Dosta!" Moneo zamue. Telo mu je drhtalo. Leto mu se obrati umirujuim glasom. "U redu je, Moneo. Previe traim od tebe, a vidim da si umoran." Moneovo drhtanje polagano se stia. Duboko i udno udisao je vazduh. "Bie nekih izmena u mom slobodnjakom venanju", ree Leto. "Neemo upotrebiti vodene prstenove moje sestre Ganime. Umesto toga upotrebiemo prstenove moje majke." "Gospe ani, gospodaru. Shvatam. Gde su njeni prstenovi?" Leto izvi svoju telesinu na kolima i pokaza levo od sebe ka presecitu dva udubljenja gde je mutna svetlost otkrivala najstarije pogrebne nie Atreida na Arakisu.

"U njenom grobu, u prvoj nii. Skinue te prstenove i donee ih na svetkovinu." Moneo se zagleda u mraan prostor kripte. "Gospodaru... nije li to skrnavljenje da..." "Zaboravlja, Moneo, ko ivi u meni". Potom prozbori aninim glasom: "Mogu da uradim ta mi je volja sa svojim vodenim prstenovima." Moneo ustuknu. "Da, gospodaru. Doneu ih u selo Tabur kada..." "Selo Tabur?" upita Leto svojim uobiajenim glasom. "Ali ja sam se predomislio. Venaemo se u selu Tuono."

43. Veina civilizacija zasnovana je na kukaviluku. Veoma je lako civilizovati ljude uei ih kukaviluku. Razvodni merila koja bi ih vodila do hrabrosti. Sputa volju. Podeli prohteve. Omei obzorja. Donese zakone za svaki pokret. Porie postojanje haosa. ak i decu ui da diu lagano. Kroti.

'Ukradeni dnevnici'

Ajdaho se uasnuo kada je prvi put izbliza ugledao selo Tuono. Zar je ovo bio dom Slobodnjaka? Odred Ribogovornica poveo ih je iz Citadele u praskozorje. Ajdaho i Siona bili su strpani u veliki ornitopter, koji su pratila dva manja straarska broda. Samo putovanje bilo je sporo i trajalo je skoro tri asa. Prizemili su se kraj ravnog, okruglog hangara od plastikamena koji se nalazio gotovo kilometar od sela, odvojen od njega starim dinama kojima su oblik davali zasadi oskudne trave i retko krljavo bunje. Dok su se sputali izgledalo je da Zid koji se pruao odmah iza sela raste sve vie i vie, dok je selo nestajalo ispod takve neizmerne veliine. "Muzejski Slobodnjaci uglavnom su nezagaeni tehnologijom koja potie izvan ove planete", objasni im Naila dok je pratnja smetala 'toptere u niski hangar. Jedna Ribogovornica iz odreda ve je bila odjurila prema Tuonu, sa zadatkom da najavi njihov dolazak. Za vreme itavog puta Siona je uglavnom utala, ali je u potaji pomno prouavala Nailu.

Dok su hodali preko dina obasjanih jutarnjom svetlou Ajdaho je neko vreme pokuavao da zamisli da se vratio u one stare dane. Meu zasadima video je pesak, a u doljama izmeu dina bilo je sprene zemlje, ute trave i bodljikavih grmova. Tri leinara, sasvim rairenih krila, kruili su pod nebeskim svodom - Slobodnjaci su to nazivali 'tragati sa visine'! Ajdaho pokua da objasni ovo Sioni, koja je koraala pored njega. "Leinari poinju da te zabrinjavaju tek kad ponu da se sputaju." "Priali su mi ve o leinarima", ree ona hladno. Ajdaho opazi znoj na njenoj gornjoj usni. Iz odreda koji ih je tesno opasivao dopirao je zainski zadah znoja. Njegova mata nije bila na visini zadatka da razlui razlike izmeu prolosti i ovog vremena. Pustinjska odela koja su Ribogovornice nosile sluila su vie za prikazivanje nego za delotvorno prikupljanje telesne vode. Nijedan pravi Slobodnjak ne bi poverio svoj ivot jednom takvom odelu, ak ni ovde, gde je vazduh mirisao na oblinju vodu. Osim toga, Ribogovornice iz Nailinog odreda nisu hodale u slobodnjakoj tiini. avrljale su izmedu sebe kao deca. Siona je ila pored njega, natmurena i povuena u sebe, esto pogledajui na iroka miiava lea Naile koja je koraala nekoliko metara ispred odreda. ta je bilo izmeu ove dve ene? pitao se Ajdaho. inilo se da je Naila odana Sioni, skaui na svaku Sioninu re, pokoravajui se svakom njenom efu... osim to nije htela da odstupi od nareenja koja su ih dovela u selo Tuono. Pa ipak, Naila se pokoravala Sioni i nazivala je 'Zapovednicom'. Postojalo je neto duboko izmeu njih dve, neto to je, bez sumnje, kod Naile izazivalo strahopotovanje i zebnju. Konano su stigli do jedne padine koja se sputala u selo i do Zida iza njega. Iz vazduha Tuono je nalikovao grozdu svetlucavih pravougaonika tik izvan senke Zida. S ove male razdaljine, meutim, bio je sveden na grozd natrulih koliba, a izgledao je jo ubogije zbog pokuaja da se ukrasi. Na zidovima zgrada komadiima sjajnih minerala i krhotinama metala bili su izbrazdani dekorativni crtei. Jedna dronjava zelena zastava leprala je na metalnoj ipki postavljenoj na vrh najvie graevine. Povremen lahor donosio je do Ajdahovih nozdrva miris ubreta i otvorene kanalizacije. Sredinja ulica sela pruala se ka njima preko peska sa retkim zasadima, zavravajui se krzavom ivicom razbijenog plonika. Sveano odeven odbor za doek ekao je u blizini zgrade sa zelenom zastavom, stojei sa Ribogovornicom - glasnicom koju je Naila paslala ispred njih. Ajdaho je prebrojao osam lanova odbora: sve sami mukarci, obueni u tamnosmee odore, koje su naizgled predstavljale pravu slobodnjaku nonju. Ispod kapuljae jednog od lanova odbora mogla se nazreti zelena traka oko glave. Bio je to bez sumnje naib. Sa strane ekala su deca sa cveem. U sporednim ulicama u pozadini mogle su se videti ene sa crnim kapuljaama kako vire iza uglova. Na Ajdaha je itav prizor delovao muno. "Hajde da zavrimo s tim", ree Siona.

Naila klimnu i povede skupinu niz strminu ka ulici. Siona i Ajdaho su se drali nekoliko koraka iza nje, a ostatak odreda ratrkano je iao za njima. Ribogovornice su sada arale pogledima unaokolo sa neprikrivenom radoznalou. Kada se Naila pribliila odboru onaj sa zelenom trakom oko glave istupi napred i pokloni se. Kretao se kao neki starac, ali Ajdaho primeti da on nije bio star ovek, moda jedva srednjih godina, glatkih obraza, zatupastog nosa bez oiljaka od cevi za disanje kroz filter. A tek oi! Oi su otkrivale jasno ocrtane zenice, a ne ono potpuno plavetnilo zainske zavisnosti. Oi su mu bile kestenjaste. Kestenjaste oi u jednog Slobodnjaka! "Ja sam Garun", ree ovek kada se Naila zaustavila ispred njega. "Ja sam naib ovog mesta. Izraavam vam slobodnjaku dobrodolicu u Tuono..." Naila pokaza preko ramena na Sionu i Ajdaha koji se zaustavie odmah iza nje. "Jesu li pripiemljene odaje za tvoje goste?" "Mi, Slobodnjaci, poznati smo po svojoj gostoljubivosti", odgovori Garun. "Sve je spremno." Ajdaho se namrti na opore mirise i zvuke ovog mesta. Bacio je pogled kroz otvorene prozore zgrade sa zastavom sa njegove desne strane. Zar barjak Atreida da se ovde vijori? Iza prozora se pruala dvorana sa niskom tavanicom, na ijem je suprotnom kraju stajala jedna mala zasvoena platforma. Video je redove stolica i ilime boje kestena na podu. Sve ovo se uklapalo u sliku pozornice, mesta za zabavu turista. Zvuk nogu po pesku ponovo je usmerio Ajdahovu panju na Garuna. Deca su se tiskala oko odbora, pruajui bukete dreavocrvenog cvea svojim prljavim rukama. Cvee je bilo uvelo. Garun oslovi Sionu, ispravno uoivi zlatni irit zapovednice Ribogovornica na njenoj uniformi. "Da li elite da pogledate izvoenje naih slobodnjakih obreda?" upita on. "Moda muziku? Ples?" Naila je primila kitu cvea od jednog deteta, pomirisala ga i kinula. Jedan drugi malian pruio je cvee prema Sioni, podigavi svoje razrogaene oi ka njoj. Uzela je cvee, uopte ne pogledavi dete. Ajdaho je samo, kada su mu se pribliila, mahnuo deci da se sklone u stranu. Ona su oklevala, zurei u njega, a onda su ga urno zaobila uputivi se ka ostatku odreda. Garun se obrati Ajdahu: "Ako im date nekoliko novia oni vam nee dosaivati." Ajdaho se najei. Zar se ovako vaspitavaju slobodnjaka deca?

Garun ponovo upravi panju na Sionu. Dok ga je Naila sluala, Garun poe da potanko objanjava raspored svoga sela. Ajdaho se odvoji od njih i krenu niz ulicu, zapaajui kako se pogledi upravljaju prema njemu a onda izbegavaju njegove oi. Osetio je da ga ukrasi na povrini zgrada duboko vreaju, jer nijedan od njih nije uspevao da prikrije znake raspadanja. On baci pogled ka jednom otvorenom ulazu auditorijuma. U Tuonu je bilo oporosti, neeg to se upiralo da izbije iz uvelog cvea i servilnog Garunovog glasa. U neko drugo vreme i na nekoj drugoj planeti ovo bi bilo magaree selo seljaci opasani uetom, koji su tiskaju napred maui svojim molbama. Mogao je da uje moleivost i cviljenje u Garunovom glasu. Ovo nisu bili Slobodnjaci! Uboga stvorenja ivela su na rubu stvarnosti, pokuavajui da zadre komadie prastare celine. Pa ipak, ta izgubljena stvarnost klizila je sve dalje iz njihovih ruku. ta je Leto stvorio ovde? Ovi Muzejski Slobodnjaci bili su izgubljeni za sve osim za golo postojanje i deklamovanje nauenih starih rei koje nisu razumeli i koje ak nisu ni ispravno izgovarali! Vrativi se do Sione Ajdaho prionu na prouavanje kroja Garunove odore, zapazivi da je bila tesna usled potrebe da se tedi na tkanini. Ispod odore se mogla videti siva glatkoa pustinjskog odela. Nijedan pravi Slobodnjak nikad ne bi dozvolio da mu pustinjsko odelo na ovaj nain bude izloeno sunevoj svetlosti! Ajdaho pree pogledom po ostatku delegacije, primeujui jednako tedljiv odnos prema tkanini. To je odavalo njihovu emocionalnu sputanost. Ovakva odea nije dozvoljavala iroke gestove i slobodu pokreta. Odelo je bilo tesno i ograniavajue, sasvim u skladu sa umutranjim stanjem svih ovih ljudi. Pokrenut gaenjem, Ajdaho odjednom iskorai napred i razgrnu Garunovu odedu da bi pogledao pustinjsko odelo. Ba kao to je pretpostavio! Odelo je bilo jo jedna prevara bez rukava - bez crpki u izmama! Garun ustuknu, stavivi ruku na drku noa za pojasom koji je Ajdaho razotkrio. "Hej! ta to radi?" uzviknu Garun svadljivim glasom. "Slobodnjak se ne dira na takav nain!" "Ti, Slobodnjak?" uzvrati Ajdaho. "Ja sam iveo sa Slobodnjacima! Borio sam se na njihovoj strani protiv Harkonena! Umro sam sa istinskim Slobodnjacima! Ti? Ti si varalica." Garunovi prsti na drci noa pobelee. On se obrati Sioni. "Ko je ovaj ovek?" Naila odgovori: "Ovo je Dankan Ajdaho." "Gola?" Garun se okrenu i pogleda Ajdaha. "Nikada nismo videli tvoje dvojnike ovde." Ajdaho oseti da ga je gotovo nadvladala iznenadna elja da zbrie ovo mesto, makar ga to kotalo ivota; da uniti ovaj poniavajui ivot koji je mogao da bude

beskrajno ponavljan u izvoenju ljudi koji nisu odista marili za njega. Jedan stariji model, da! Ali ovo nisu bili Slobodnjaci. "Izvuci no ili makni ruku sa njega", uzviknu divlje Ajdaho. Garun tre ruku sa noa. "To i nije pravi no", ree on. "Samo ukras". Glas mu postade ivahan. "Imamo mi i prave noeve, ak i kris-noeve! uvamo ih zakljuane u izlobenim vitrinama." Ajdaho ne mogade da se uzdri. Zabacio je glavu i gromko se nasmejao. Siona se osmehnu, ali ih je Naila samo zamiljeno posmatrala, dok se ostatak odreda Ribogovornica zbio u ui krug oko njih i pomno motrio ta se dogaa. Smeh je na udan nain delovao na Garuna. Oborio je glavu i vrsto sklopio ake, ali ne pre no to Ajdaho primeti kako mu podrhtavaju. Kada je Garun ponovo podigao pogled, uputio ga je Ajdahu ispod tekih obrva. Ajdaha najednom proe volja za smehom. Bilo je to kao da je neka strahovita izma pretvorila Garunov ego u udljivu ponienost. U njegovim oima ogledalo se netremino iekivanje. Iz razloga koji sebi nije umeo da objasni Ajdaho se tog asa seti jednog mesta iz Narandaste Katolike Biblije. Zapitao se: Da li su ovo nii duhom koji e nas sve nadiveti i naslediti vaseljenu? Garun se nakalja a zatim ree: "Moda gola Dankan Ajdaho eli da vidi nae obiaje, nae obrede i da ih sam oceni?" Ajdaho oseti postienost zbog ovakvog alobnog zahteva. Stoga odgovori bez razmiljanja: "Nauiu vas svemu to znam o Slobodnjacima." Uspravio je pogled i video da ga Naila smrknuto posmatra. "Tako e nam bre proi vreme", dodade on. "I ko zna? Moda emo ovom tlu uspeti da vratimo poneto od starog istinskog slobodnjakog duha." Siona upade: "Nema potrebe da se izmotavamo izvodei stare kultne igre! Povedi nas u nae odaje." Naila obori glavu, u oiglednoj nelagodnosti, i prozbori ne gledajui Sionu. "Zapovednice, ima jedna stvar koju se nisam usudila da vam kaem." "Da mora po svaku cenu da obezbedi da ostanemo u ovom smrdljivom mestu", ree Siona. "Oh, ne!" Naila podie oi prema Sioni. "Gde biste mogli da odete? Na Zid se ne moete popeti, a iza njega je ionako samo reka. U drugom pravcu prua se Sarer. Oh ne... posredi je neto drugo." Naila zavrte glavom. "Reci ve jednom", odsee Siona.

"Izdata su mi stroga nareenja, zapovednice, koja ne smem da pogazim." Naila obuhvati pogledom ostale lanove ovog odreda a onda ga ponovo zaustavi na Sioni. "Vi i... Dankan Ajdaho treba da budete smeteni zajedno." "Nareenje mog oca?" "Zapovednice, rekli su mi da je to nareenje samog Bogocara i da ne smemo da se ogluimo o njega." Siona se unese Ajdahu u lice. "Sea li se mog upozorenja Dankane, kada smo poslednji put razgovarali u Citadeli?" "Sa svojim rukama mogu da inim ta elim", osorno uzvrati Ajdaho. "Mislim da nema nikakvih sumnji u pogledu mojih elja." Poto se kratko nakloni Siona se okrenu od njega i pogleda Garuna. "Kakvog znaaja ima gde emo spavati u ovom odvratnom mestu? Vodite nas u nae odaje." Garunova reakcija je, prema Ajdahovom sudu, bila oaravajua - okrenuo je glavu prema goli, uvukao lice u slobodnjaku kapuljau i konano u potaji zavreniki namignuo. Tek tada Garun ih povede niz prljavu ulicu.

44. Ko predstavlja najneposredniju opasnost za moje upraviteljstvo? Rei u vam. To je pravi vizionar, osoba koja se nalazi u prisustvu Boga sa punim saznanjem o tome gde se nalazi, vizionar. Vizionarska ekstaza oslobaa energije koje su sline energijama seksa - ravnodune su prema bilo emu osim prema stvaranju. Jedan in stvaranja moe da bude veoma slian nekom drugom. Sve zavisi od vizije.

'Ukradeni dnevnici'

Leto je, bez svojih kola, leao na visokom zaklonjenom balkonu tornja svoje Male Citadele, obuzdavajui srditost za koju je znao da potie od nunog odlaganja datuma njegove enidbe sa Hvi Noree. Gledao je ukoeno prema jugozapadu. Tamo negde daleko iza zamraujueg obzorja; Dankan, Siona i njihova pratnja bili su ve est dana u selu Tuono. Odgaanje je moja greka, pomisli Leto. Ja sam promenio mesto venanja, uinivi neophodnim da siroti Moneo iznova preduzme celokupne pripreme. A sada, naravno, tu je bila i ta stvar sa Malkijem.

Nijedna od tih nunosti nije se mogla objasniti Moneu, koji se mogao uti kako se muva po sredinjoj odaji vrha tornja, zabrinut zbog svog odsustva sa zapovednikog mesta odakle je upravljao pripremama svetkovine. Moneo je bio takav brinik! Leto se zagleda u sunce na zalasku. Nisko je poivalo povrh obzorja, a nedavna oluja priguila mu je sjaj u tamnonarandasti. U ovom asu kia je ve lila iz oblaka koji se behu nisko spustili juno od Sarera. Leto je u dugotrajnoj tiini posmatrao kiu, a vreme kao da za njega nije imalo ni poetka ni kraja. Oblaci kao da su bili izrasli iz tekog olovnog neba, a kia se slivala u vidljivim mlazevima. Osetio se zaokupljen seanjima koja su nepozvana navrla. Bilo je teko otresti se ovog raspoloenja i on, bez ikakvog razmiljanja, stade da mrmlja upamene stihove jedne stare pesme. "Da li ste neto rekli, gospodaru?" zau se Moneov glas iz Letove neposredne blizine. Okrenuvi jedino oi, Leto je mogao da vidi kako verni upravnik stoji pokraj njega i usluno eka. Leto navede stihove, prevodei ih na galaki. "Slavuj se gnezdi u ljivinom drvetu, ali kako e izai na kraj s vetrom?" "Da li je to neko pitanje, gospodaru?" "Jedno staro pitanje. Odgovor je jednostavan. Neka se slavuj dri cvetova." "Ne razumem, gospodaru." "Ne pripisuj oiglednom drugaiji smisao, Moneo. Smeta mi kad to ini." "Oprostite mi, gospodaru." "ta drugo i mogu da uradim?" Leto je ispitivaki posmatrao Moneovu snudenu priliku. "Ti i ja, Moneo, ma ta inae jo inili, predstavljamo dobro pozorite." Moneo se upilji u Letovo lice. "Gospodaru?" "Odredi vezani za religijska proslavljanja boga Baha bili su klice grkog pozorita, Moneo. Religija esto vodi do pozorita. Jednog dana napravie fino pozorite od nas." Leto se ponovo okrenu i zagleda prema jugozapadnom obzorju. Sada je na toj strani vetar gomilao oblake. Letu se uini da uje kako uskovitlani pesak hui izmeu dina, ali unutranjim prostranstvom tornja irila se jedino treperava tiina, mir koji je remetio samo jedva ujan zviduk vetra spolja. "Oblaci", proaputa on. "Jo jednom bih ispio putir meseine i stajao na ivici jednog drevnog mora, pod tankim oblacima koji prijanjaju uz moje sumrano nebo, sa plavosivim platom oko ramena i njiskanjem uzbuenih konja u blizini."

"Moj gospodar je uznemiren", ree Moneo. Saoseanje u njegovom glasu pogaalo je Leta. "Svetle seni moje prolosti", ree Leto, "nikada me ne ostavljaju na miru. udno sam oslukivao umirujui zvuk, zvono seoske crkve u sumrak, i jedino to mi je ono poruilo to je da sam zvuk i dua ovog mesta." Dok je izgovarao ove poslednje rei mrak je optoio toranj. Oko njih se upalie automatskla svetla. Letova panja je i dalje bila usmerena napolje, gde je tanka dinjasta krika mladog meseca plovila iznad oblaka. Sveproimajua narandasta svetlost planete otkrivala je satelitov pun krug. "Gospodaru, zbog ega smo doli ovamo?" upita Moneo. "Zato neete da mi kaete?" "eleo sam da izvuem korist iz tvog iznenaenja", ree Leto. "Uskoro e ovde pored nas sleteti Esnafova letelica. Moje Ribogovornice mi dovode Malkija." Moneo brzo udahnu i za trenutak zadra dah pre no to ga ispusti. "Hviin ujak? Taj Malki?" "Iznenaen si to te niko nije upozorio na to", ree ironino Leto. Moneo oseti kako ga itavim telom prolazi jeza. "Gospodaru, kada elite da stvari drite u tajnosti od..." "Moneo?" Leto prozbori blagim, uverljivim tonom. "Znam da te je Malki stavio na vea iskuenja nego bilo ko drugi..." "Gospodaru! Ja nikad..." "Znam to, Moneo." Nastavio je u blagom tonu: "Iznenaenje je, zahvaljujui potresu, oivelo tvoja seanja. Sada si, siguran sam, pripravan za bilo ta to bih od tebe mogao zahtevati." "ta... ta moj gospodar..." "Moda emo morati da se otarasimo Malkija. On je problem." "Ja? Hoete da ja..." "Moda." Moneo s mukom proguta pljuvaku, pa ree: "asna Majka..." "Anteak je mrtva. Dobro me je sluila, ali je mrtva. Dolo je do silovitog sukoba kada su moje Ribogovornice napale... mesto na kome je Malki bio skriven." "Bie vam bolje bez Anteak", ree Moneo.

"Uvaavam tvoje nepoverenje prema Bene Geseritu, ali bih vie voleo da nas je Anteak napustila na neki drugi nain. Ona nam je bila verna, Moneo." "asna Majka je bila..." "I Bene Tleilaksi i Esnaf eleli su da se doepaju Malkijeve tajne", ree Leto. "Kada su videli da smo krenuli na Iksijance pokuali su da preduhitre moje Ribogovornice. Anteak... pa, mogla je jedino da ih malo zadri, ali i to je bilo dovoljno. Moje Ribogovornice opkolile su to mesto..." "Malkijeva tajna, gospodaru?" "Kada jedna stvar nestane", ree Leto, "to je u istoj tolikoj meri poruka kao kad se jedna stvar iznenada pojavi. Prazni prostori uvek zavreuju da ih prouimo." "ta moj gospodar hoe da kae, prazni..." "Malki nije umro! Ja bih to svakako doznao. Gde je otiao kada je iezao?" "Iezao... postao nevidljiv ak i za vas, gospodaru? Mislite li da su Iksijanci..." "Usavrili su orue koje su mi dali pre mnogo vremena. Usavravali su ga polagano i podmuklo, skrivene opne unutar skrivenih opni, ali ja sam opazio senke. Bio sam iznenaen. Bio sam zadovoljan." Moneo stade da razmilja o ovom. Orue koje je skrivalo... Ah! Bogocar je ve u vie navrata pomenuo tu stvar, nain skrivanja misli koje je on sam beleio. Moneo ponovo zausti: "I Malki donosi tajnu..." "Oh, da! Ali to nije Malkijeva prava tajna. On u nedrima krije jednu drugu stvar i ne pomiljajui da ja podozrevam ta je to." "Jednu drugu... Ali, gospodaru, ako oni mogu da sakriju ak i od vas..." "Sad to mnogi mogu, Moneo. Kada su moje Ribogovornice napale, oni su se ratrkali. Tajna iksijanskog orua rasprostrta je nairoko i nadaleko." Moneove oi razrogaie se od zebnje. "Gospodaru, ako bilo ko..." "Ako naue da budu promuurni nee ostaviti nikakvog traga", odvrati Leto. "Kai mi, Moneo, ta Naila pria o Dankanu? Da li je ozlojeena to mora neposredno da te izvetava?" "ta god moj gospodar zapovedi..." Moneo proisti grlo. Nije uspevao da dokui zbog ega njegov Bogocar - govori u isti mah o skrivenim tragovima i o Dankanu i Naili.

"Da, svakako", ree Leto. "ta god da zapovedim, Naila e posluati. I ta veli za Dankana?" "Nije pokuao da se priblii Sioni, ako je to ono to moj gospodar..." "ta je uinio sa mojom marionetom, naibom Garunom i ostalim Muzejskim Slobodnjacima?" "Pria im o starim obiajima i ratovima protiv Harkonena, o prvim Atreidima ovde na Arakisu." "Na Dini!" "Da, na Dini." "Zbog toga to nema vie Dine nema ni Slobodnjaka", napomenu Leto. "Jesi li preneo Naili moju poruku?" "Gospodaru, zbog ega uveavate opasnost u kojoj se nalazite?" "Jesi li preneo moju poruku?" "Poslao sam glasnicu u Tuono, ali jo mogu da je opozovem." "Nee je opozvati!" "Ali, gospodaru." "ta e ona rei Naili?" "Da je vaa zapovest Naili da istraje u potpunoj i bespogovornoj pokornosti prema mojoj keri izuzev ukoliko... Gospodaru! Ovo je opasno!" "Opasno? Naila je Ribogovornica. Posluae me." "Ali, Siona... Gospodaru, bojim se da vam ne slui svim svojim srcem. A Naila je..." "Naila ne sme da odstupi." "Gospodaru, hajde da vae venanje odrimo na nekom drugom mestu." "Ne!" "Gospodaru, znam da se vae provienje otkrilo..." "Zlatna Staza mora da istraje, Moneo. Poznato ti je to ba kao i meni."

Moneo uzdahnu. "Beskonanost je vaa, gospodaru. Ne postavljam pitanje..." Prekinuo je u trenutku kada udovina tutnjava potrese toranj, postajui svakog trenutka glasnija. Obojica se okrenue u pravcu zvuka - jedno pero narandastoplave svetlosti ispunjeno kovitlavim udarnim talasima spustilo se u pustinju na manje od kilometar prema jugu? "Ah, stie moj gost", ree Leto. "Poslau te dole na mojim kolima, Moneo. Dovedi samo Malkija sa sobom. Reci pripadnicima Esnafa da su ovim zasluili moj oprotaj, a onda ih otpusti." "Va opro... Da, gospodaru. Ali ako oni poseduju tajnu..." "Oni slue mom cilju, Moneo. Ti mora initi to isto. Dovedi mi Malkija." Moneo posluno ode do kola koja su poivala u senkama naspramnog kraja prostorije na vrhu tornja. Popeo se na njih posmatrajui kako se usta noi pomaljaju u zidu. Ispust za sletanje izroni u no. Kola, laka kao pero, isplovie napolje i blago nagnuta dole odlebdee do peska pored Esnafove letelice koja je stajala uspravno, slina izokrenutoj minijaturi tornja Male Citadele. Leto je motrio sa balkona, blago uzdigavi svoje prednje renjeve kako bi obezbedio bolji vidik. Njegov otar vid razaznao je bele pokrete Monea koji je stajao na kolima obasjan meseinom. Dugonogi lanovi posade Esnafovog broda izaoe sa jednim nosilima koja poloie na kola, zastavi za trenutak u razgovoru sa Moneom. Kada su otili, Leto mentalnom naredbom spusti poluloptasti poklopac kola, opazivi kako se meseeva svetlost odbija od njega. Na njegov novi mentalni poziv kola i njihov tovar vratie se do ispusta za sletanje. Esnafova letelica se uz silovitu tutnjavu podizala u nebo, a za to vreme Leto uvede kola u osvetljeno okrilje prostorije, zatvarajui ulaz za njima. Leto zatim otvori poklopac. Pesak je kripao pod njim dak se pribliavao nosilima. Uzdigao je svoje prednje renjeve i ugledao Malkija koji je leao kao da spava, privezan za nosila irokim sivim vezama. Ispod tamnosive kose lice ovog oveka bilo je pepeljasto. Kako je ostario, pomisli Leto. Moneo sie sa kola i baci pogled preko ramena na oveka koji je leao na nosilima. "Ranjen je, gospodaru. eleli su da poalju lekara." "eleli su da poalju uhodu." Leto je ispitivaki posmatrao Malkija - tamna naborana koa, upali obrazi, taj otar nos u takvoj suprotnosti sa ovalnom okruglinom njegovog lica. Guste obrve postale su gotovo potpuno bele. A tek da nije bilo testosterona...

Malki otvori oi. Kakav ok otkriti zlo u tim smelim oima kao u srne. Osmeh zaigra na Malkijevim usnama. "Gospodaru Leto." Malkijev glas bio je tek malo jai od promuklog apata. Pogled mu skrenu na desno, zaustavivi se na upravniku. "Moneo. Oprostitc to nisam na visini ove izuzetne prilike." "Da li te boli?" upita Leto. "Povremeno." Malki stade pogledom da prouava okolinu. "Gde su hurije?" "Bojim se da u ovog puta morati da te liim tog zadovoljstva, Malki." "Svejedno", prouka Malki. "Uistinu se ne oseam sposobnim da udovoljim njihovim prohtevima. One koje si poslao u hajku na mene nisu bile hurije, Leto." "Bile su profesionalne u svojoj odanosti meni", ree mirno Leto. "Bile su krvoloni lovci!" "Anteak je bila lovac. Moje Ribogovornice su bile samo grupa za raiavanje." Moneo je prebacivao panju s jednog govornika na drugog. U razgovoru su se mogli osetiti uznemiravajui prizvuci. Uprkos promuklosti, Malki je zvuao gotovo brbljivo... ali on je uvek bio takav. Opasan ovek! Leto nastavi: "Upravo pre tvog dolaska Moneo i ja smo raspravljali o beskonanom." "Siroti Moneo", primeti Malki. Leto se osmehnu. "Sea li se, Malki. Jednom si traio da ti na oigledan nain dokaem beskonanost." "Rekao si da ne postoji takva beskonanost koja se moe na oigledan nain dokazati." Malki pree pogledom preko Monea. "Leto voli da se poigrava paradoksima. Njemu su znani svi jeziki trikovi svih jezika koji su ikad otkriveni." Moneo obuzda talas ljutnje. Oseao se iskljuenim iz ovog razgovora, kao predmet poalica dva nadmona bia. Malki i Bogocar bili su gotovo kao dva stara prijatelja koja su oivljavala zadovoljstva zajednike prolosti. "Moneo me optuuje da sam iskljuivi posednik beskonanog", ree Leto. "Odbija da veruje da od beskonanog poseduje ba koliko i ja." Malki podie pogled ka Letu. "Vidi, Moneo? Vidi li kako je lukav sa reima?" "Priaj mi o svojoj neaki, Hvi Noree!" iznenada zatrai Leto.

"Je li istina, Leto, ono to govore? Da e se oeniti ljupkom Hvi?" "Istina je." Malki se isceri, a onda napravi bolnu grimasu. "Gadno su me udesili, Leto", proapta on a onda dodade: "Kai mi, stari crve..." Moneo zinu od uda. Malki za trenutak zastade da bi se oporavio od bola, a potom nastavi: "Kai mi, stari crve, da li je moda u tom tvom groznom telu skriven jedan udovini penis. Kakav bi to ou bio za ljupku Hvi!" "Rekao sam ti istinu o tome pre mnogo vremena", ree Leto. "Niko ne govori istinu", rapavo uzvrati Malki. "Ti si mi esto govorio istinu", ree Leto. "ak i kad nisi toga bio svestan." "To je zbog toga to si pametniji od nas ostalih." "Hoe li mi rei za Hvi?" "Mislim da ve zna." "elim da to ujem od tebe", zapovedi Leto. "Jesi li dobio pomo od Tleilaksa?" "Dali su nam znanje i nita vie. Sve drugo smo sami obavili." "I mislio sam da to nije tleilaka rabota." Moneo vie nije mogao da suzdri radoznalost. "Gospodaru, ta znai sve ovo to govorite o Hvi i Tleilaksima? Zato vi..." "Vidi ti starog prijaka Monea", ree Malki, skrenuvi naglo pogled prema upravniku. "Zar zaista ne zna da je on..." "Nikad nisam bio tvoj prijako!" odbrusi Moneo. "Onda moj ortak meu hurijama", ree Malki. "Gospodaru", ree Moneo, okrenuvi se prema Letu, "zbog ega govorite o..." ", Moneo", ree Leto. "Iznurujemo tvog starog ortaka, a ja tota treba da saznam od njega." "Da li si se ikad zapitao, Leto", upita Malki, "zbog ega Moneo nikad nije pokuao da ti odnese ceo njur".

"ta?" upita Moneo zbunjeno. "Jo jedna od Letovih omiljenih rei", ree Malki. "-nj-u-r: njur. Savreno. Zato ne preinai naziv ovog carstva, Leto? 'Veliki njur'!" Leto podie ruku da bi spreio Monea da govori. "Hoe li mi rei, Malki? O Hvi?" "Samo nekoliko siunih elija iz mog tela", ree Malki. "Potom briljivo negovan rast i obrazovanje - sve to predstavlja tanu suprotnost tvom starom prijatelju, Malkiju. Izveli smo to u jednoj ne-prostoriji u koju ti nisi mogao da dopre pogledom!" "Ali primetim kada neto iezne", ree Leto. "Ne-prostorija?" upita Moneo. A onda, kada je znaenje Malkijevih rei prodrlo u njegovu svest, on dodade: "Ti? Ti i Hvi..." "To je ono oblije koje sam video u senkama", ree mirno Leto. Moneo se netremice zagleda u Letovo lice. "Gospodaru, opozvau venanje. Rei u..." "Nee uiniti nita slino!" "Ali, gospodaru, ako su ona i Malki..." "Moneo", ree Malki suvim glasom, "tvoj gospodar zapoveda i ti mora da poslua!" Taj podrugljivi ton! Moneo besno prostreli pogledom Malkija. "Tana suprotnost Malkija", ree Leto obraajui se Moneu. "Zar ga nisi uo?" "ta moe da bude bolje od toga?" upita Malki. "Ali, doista, gospodaru, ako sada znate..." "Moneo", ree Leto, "poinje da me nervira." Moneo, posramljen, utonu u utanje. Leto dodade: "Tako je ve bolje. Zna, Moneo, jednom, pre nekih deset hiljada godina, kada sam bio druga osoba, napravio sam greku." "Ti - greku?" podrugnu se Malki. Leto se samo osmehnu. "Moja greka je bila pogorana lepim nainom na koji sam je izrazio."

"Igre rei", podsmehnu se Malki. "Zaista! Evo ta sam rekao: 'Sadanjost je odvraanje panje, budunost je san; jedino seanje moe da odgonetne znaenje ivota.' Zar to nisu divne rei, Malki?" "Izvrsne, stari crve." Moneo poloi ruku preko usta. "No, moje rei bile su tek budalasta la", ree Leto. "Znao sam to i u ono vreme, ali sam bio zaslepljen lepim reima. Ne-seanje ne odgoneta nikakav smisao. Bez patnje duha, koja je nemuto iskustvo, nigde nema nikakvog smisla." "Ne uspevam da dokuim smisao patnje koju su mi prouzrokovale tvoje krvolone Ribogovornice", zajedljivo ree Malki. "Ti uopte ne pati", ree Leto. "Da si ti u ovom telu, ti bi..." "To je samo fiziki bol", ree Leto. "Uskoro e sasvim minuti." "Kada u onda dokuiti patnju?" upita Malki. "Moda kasnije." Leto savi svoje prednje renjeve, okreui se od Malkija ka Moneu. "Da li, uistinu, slui mojoj Zlatnoj Stazi, Moneo?" "Ah, Zlatna Staza", podsmehnu se Malki. "Znate da je tako, gospodaru", ree Moneo. "Onda mi mora obeati", ree Leto, "da ovo to si ovde saznao nikad nee prei preko tvojih usana. Ni reju ni znakom ne sme to da otkrije." "Obeavam, gospodaru." "On obeava, gospodaru", podsmehnu se Malki. Jedna od Letovih siunih ruku pokaza na Malkija koji je leao zurei navie u zatupast profil lica unutar sive kukuljice. "Zbog nekadanjeg divljenja i... mnogih drugih razloga ne mogu da ubijem Malkija. Ne mogu, ak, ni da to zatraim od tebe... Pa ipak, on mora da bude uklonjen." "Oh, kako si samo pametan!" ree Malki. "Gospodaru, ako biste hteli da priekate u drugom kraju prostorije", ree Moneo. "Kada se vratite moda Malki vie nee predstavljati problem." "On bi to i uinio", proita Malki. "Podzemni bogovi! On bi to i uinio."

Leto se vijugajui udalji i smesti u senoviti kraj prostorije, zadravajui panju na jednom jedva primetnom luku koji bi namah postao izlaz u no ukoliko bi on jednostavno pretvorio svoju elju u mentalnu komandu. Kakav bi to pad bio odatle trebalo je samo prevaliti se preko ivice ispusta za sletanje. Sumnjao je da bi ak i njegavo telo to preivelo. U pesku ispod tornja nije bilo vode i on je mogao da oseti Zlatnu Stazu kako se naizmenino pali i gasi samo zbog toga to je sebi dozvolio da razmilja o jednom takvom kraju. "Leto!" zau se Malkijev glas iza njega. Leto zau kako nosila kripe na vetrom rasutom pesku kojim je bio posut pod prostorije. Malki jo jednom pozva: "Leto, ti si najbolji! Ne postoji zlo u ovoj vaseljeni koje ti ne moe da nadmai." Jedan tup udarac uutka Malkijev glas. Udarac u vrat, pomisli Leto. Da, Moneo je vet u tome. Do Leta dopre zvuk klizeeg otvaranja providnih zaklopaca na balkonu, struganje nosila o ogradu, a potom zavlada muk. Moneo e morati da sahrani telo u pesku, pomisli Leto. Jo nema crva koji bi doao i prodrao dokaz. Leto se zatim okrenu i pogleda preko prostorije. Moneo je stajao nagnut preko ograde i piljio dole... dole... dole... Ne mogu da se molim za tebe, Malki, niti za tebe, Moneo, pomisli Leto. Moda sam ja jedina religijska svest u Carstvu, zbog toga to sam istinski sam... i zato ne mogu da se molim.

45. Ne moete da razumete istoriju ukoliko ne razumete njene tokove, njene struje i puteve kojima se voe kreu unutar takvih sila. Voa nastoji da neprekidno odrava uslove koji zahtevaju njegovo vostvo. Otuda je voi neophodan protivnik. Upozoravam vas da briljivo razmotrite moj ivotopis. Ja sam u isti mah i voa i protivnik. Ne inite greku pretpostavljajui da sam ja stvorio jedino crkvu, koja je bila drava. To je bio moj zadatak kao voe, a kao obrazac mogli su da mi poslue mnogi istorijski modeli. Klju za razumevanje moje uloge kao protivnika moe se otkriti u umetnostima mog vremena. Te umetnosti su varvarske. Najomiljenija poezija? Ep. Popularan dramski ideal? Heroizam. Plesovi? Razuzdani. Moneo je, sa svoje take gledanja, u pravu kad ovo opisuje kao opasno. To podstie uobrazilju. To znai da ljudi oseaju nedostatak onoga to sam im oduzeo. ta sam im oduzeo? Pravo da sudeluju u istoriji.

'Ukradeni dnevnici'

Poivajui opruen na lealjci, zaklopljenih oiju, Ajdaho zau zvuk sputanja tela u drugu lealjku. Seo je na postelju u svetlosti poznog popodneva koja je pod otrim uglom prodirala kroz jedini prozor u sobi, odbijajui se od poda u belim keramikim ploicama prema svetloutim zidovima. Video je da je Siona ula i opruila se na svoju postelju. Ve je uzela da ita jednu od svojih knjiga koje je stalno nosila sa sobom u tani od zelene tkanine. Zbog ega knjige? zapita se on. Zanjihao je noge i spustio ih na pod a onda se osvrnuo po sobi. Kako se ova prostrana kutija visoke tavanice mogla smatrati ak i dalekom roakom slobodnjakih izbi? Jedan irok sto/klupa od neke tamnomrke lokalne plastike razdvajao je dve lealjke. Bilo je dvoje vrata. Jedna su, preko vrta, vodila pravo napolje. Iza drugih nalazilo se raskono kupatilo ije su bledoplave keramike ploice blistale pod svetlom koje je prodiralo kroz iroki tavanini prozor. Kupatilo je, pored mnogih funkcionalnih pogodnosti, sadralo i udubljenu kadu i tu, a sve je to imalo najmanje dva metra. Vrata ovog razvratnikog kupatila ostala su otvorena i Ajdaho je mogao da uje kako voda istie iz kade. Izgleda da se Sioni neobino dopadalo da se kupa troei vodu preko svake mere. Stilgar, Ajdahov naib iz drevnih dana Dine, gledao bi na ovu sobu sa prezirom. 'Sramotno!' rekao bi on. "Izopaeno! Glupo!" Stilgar bi izrekao mnoge rei prezira za itavo ovo selo koje se usuivalo da se poredi sa pravim slobodnjakim sieom. Papir zauta kada je Siona okrenula stranicu. Leala je glavom oslonjena na dva jastuka. Tanka bela haljina joj je pokrivala telo. Tkanina je jo prijanjala uz njenu od kupanja mokru kou. Ajdaho zavrte glavom. ta se nalazilo na tim stranicama to joj je zaokupljalo panju? itala je i itala, jo od njihovog dolaska u Tuono. Knjige su bile tanke ali brojne, i na njihovom crnom povezu bili su upisani jedino brojevi. Ajdaho je uspeo da vidi broj devet. Spustivi noge na pod, ustao je i otiao do prozora. U daljini je neki starac okopavao cvee. Vrt je sa tri strane bio ograen zgradama. Cvee je imalo krupne cvetove - crvene sa spoljanje strane latica, ali bele u sredini kada bi se otvorili. Stareva otkrivena seda kosa bila je, takoe, neka vrsta cvata koji se njihao izmeu belih cvetova i zlatastih pupoljaka. Na pozadini otrog mirisa cvea Ajdaho nanjui smradove opalog, trulog lia i nedavno baenog ubreta. Slobodnjaci gaje cvee na otvorenom!

Siona nijednom reju nije objasnila svoju udnu italaku naviku. Ona mi se podsmeva, pomisli Ajdaho. eli da je ja pitam. Nastojao je da ne misli na Hvi. Jarost je pretila da ga ophrva kada bi, ipak, pomislio na nju. Setio se slobodnjake rei za to snano oseanje: kanava, gvozdeni prsten ljubomore. Gde je Hvi? ta radi u ovom asu? Vrata s vrta otvorie se bez kucanja i unutra ue Teiar, Garunov pomonik. Teiar je imao lice boje mrtvaca, puno tamnih bora. Njegove oi sa bledoutom bojom oko zenica bile su duboko upale. Na sebi je imao mrku odedu. Kosa mu je liila na staru pokoenu travu koja je bila ostavljena da truli. Delovao je nepotrebno runo, kao kakav mrani iskonski duh. Teiar zatvori vrata i ostade kraj njih, gledajui u Sionu i Ajdaha. Sionin glas dopre iza Ajdahovih lea. "Pa, ta je?" Ajdaho je tek tada primetio da je Teiar izgledao neobino uzbuen i da je drhtao. "Bogacar..." Teiar proisti grlo i krenu iz poetka. "Bogocar e doi u Tuono!" Siona sede u postelji, obavivi belom haljinom kolena. Ajdaho sevnu pogledom prema njoj, a onda se ponovo zagleda u Teiara. "Venae se ovde, ovde u Tuonu!" nastavi Teiar. "Venanje e biti uprilieno po starim slobodnjakim obiajima! Bogocar i njegova nevesta bie gosti Tuona!" Ispunjen kanavom, Ajdaho je zurio u njega stisnutih pesnica. Teiar se kratko i nezgrapno nakloni, okrenu i izae, zalupivi vrata za sobom. "Da ti neto proitam, Dankane?" upita Siona. Protekao je trenutak pre no to je Ajdaho razumeo njene rei. Sa vrsto stisnutim pesnicama uz bokove on se okrenu i pogleda je. Siona je sedela na rubu postelje, sa rairenom knjigom u krilu. Protumaila je njegov pogled kao pristanak. "Neki veruju", itala je, "da morate da napravite kompromis izmeu celovitosti vlastite linosti i izvesnog obima prljavih poslova pre nego to stavite u dejstvo vlastiti duh. Kau da taj kompromis poinje onda kada istupite iz sanctusa, nastojei da ostvarite svoje ideale. Moneo veli da je moje reenje da ostanem unutar sanctusa, aljui druge da obave prljave poslove za mene." Ona podie pogled prema Ajdahu. "Bogocar - rei samog Bogocara." Ajdaho polagano opusti pesnice. Znao je da mu je bilo potrebno ovo odvraanje misli. Pored toga, bilo mu je drago to je Siona prekinula utanje. "Kakva je to knjiga?" upita on.

Ukratko mu je iznela kako su ona i njeni sadruzi ukrali karte Citadele i primerke Letovih dnevnika. "Ti, naravno, zna sve o tome", ree ona. "Otac mi je jasno stavio do znanja da su te uhode izvestile o naem prepadu." Video je da su joj oi pune suza. "Devetoro vaih ubili su vukovi?" Ona nemo klimnu. "Valjiva si ti zapovednica!" uzviknu on. Nakostreila se, ali pre no to je stigla neto da kae on upita: "Ko ih je preveo za tebe?" "Ovo je sa Iksa. Kau da je Esnaf otkrio ifru." "Znamo ve da je na Bogocar, to se tie prljavih poslova, sam uzeo stvar u svoje ruke", ree Ajdaho. "Je li to sve to ima da kae?" "Sam proitaj." Stala je da pretura po svojoj torbi pored lealjke i odatle izvukla prvu knjigu prevoda, koju onda hitnu do njegove postelje. Kada se Ajdaho vratio do lealjke, ona ga upita: "Na ta si mislio kada si rekao da sam valjiva zapovednica?" "Izgubiti devet svojih prijatelja na takav nain." "Budalo!" Ona zavrte glavom. "Oigledno nikada nisi video te vukove!" Podigao je knjigu i ustanovio da je teka, shvativi namah da je tampana na kristalnom papiru. "Trebalo je da se naorua protiv vukova", ree on, otvarajui nasumice knjigu. "A koje oruje? Bilo kakvo oruje do koga smo mogli da doemo bilo bi beskorisno." "Laserski pitolji?" upita on, okreui stranicu. "Pipni samo laserski pitolj na Arakisu i Crv ve zna za to." On okrenu jo jednu stranicu. "Tvoji prijatelji su se konano dokopali laserskih pitolja." "I video si ta ih je snalo!" Ajdaho, proitavi jedan red, ree: "Otrovi su takoe bili dostupni." S mukom je progutala pljuvaku. Adaho je pogleda. "Posle svega, ipak ste otrovali vukove, zar ne?" Njen glas bio je gotovo apat: "Da."

"Zbog ega, onda, niste to uradili ranije?" upita je on i dalje je pomno gledajui. "Nismo... znali... da... moemo." "Nisi to prethodno proverila", ree Ajdaho. Ponovo se vratio otvorenoj knjizi. "Valjiva zapovednica." "On je tako podmukao!" uzviknu Siona. Pre nego to je ponovo usredsredio panju na Sionu, Ajdaho proita jedno mesto u knjizi. "Ovo jedva da poinje da ga opisuje. Jesi li proitala sve?" "Svaku re! Neke stvari po nekoliko puta." Ajdaho skrenu pagled na otvorenu stranicu i poe da ita naglas: "Stvorio sam ono to sam nameravao - monu duhovnu napetost irom Carstva. Retki su oni koji oseaju kakva je snaga u tome. Sa kakvim energijama sam stvorio ovaj uslov? Ja nisam toliko moan. Jedina mo koju posedujem jeste nadzor nad pojedinanim. To je zbir svih stvari koje inim. Zato onda ljudi, iz drugih razloga, trae moje prisustvo? ta je to to bi moglo da ih vodi u sigurnu smrt u besplodnim pokuajima da dosegnu moje prisustvo? Da li ele da postanu sveci? Da li misle da e tako stei viziju Boga?" "On je najvei cinik", ree Siona planim glasom. "Na koji nain te je proverio?" upita Ajdaho. "Pokazao mi je... pokazao mi je svoju Zlatnu Stazu." "Tu prevrtljivu..." "Savreno je stvarna, Dankane." Siona podie pogled prema njemu. Oi su joj blistale od neotrtih suza. "Ako je to ikad bio razlog za pojavu naeg Bogocara, nije bio razlog i za ono to je on postao!" Ajdaho duboko uzdahnu, a onda ree: "Da Atreidi dospeju dovde!" "Crv mora da nestane!" ree ona. "Pitam se kada stie?" ree Ajdaho. "Onaj Garunov mali pacov nije to rekao." "Moramo da pitamo", ree Ajdaho. "Nemamo nikakvog oruja", nagovesti Siona.

"Naila ima laserski pitolj", primeti on. "Mi imamo noeve... konopac. Video sam jedan konopac u Garunovim magacinima." "Protiv Crva?" upita ona. "ak i kada bismo se mogli dokopati Nailinog laserskog pitolja, vrlo dobro zna da njime ne moe da mu naudi." "Da li su njegova kola otporna na laserski pitolj?" upita Ajdaho. "Nemam poverenja u Nailu", ree Siona. "Zar ti se ona ne pokorava?" "Da, ali..." "Valja ii korak po korak", zakljui Ajdaho. "Pitaj Nailu da li bi bila spremna da puca iz laserskog pitolja na Crvova kola." "A ta ako odbije?" "Ubij je." Siona ostade, odbacivi knjigu u stranu. "Kako e Crv doi u Tuono?" upita Ajdaho. "Suvie je krupan i teak za obian 'topter." "Garun e nam rei", uzvrati ona. "Ipak mislim da e doi onako kako obino putuje." Pogledala je prema tavanici koja je skrivala Zid to je opasivao Sarer. "Mislim da e doi sa celokupnom svitom. Stii e Kraljevim drumom i spustie se ovamo na suspenzorima." Ona pogleda Ajdaha. "ta misli o Garunu?" "Neobian ovek", ree Ajdaho. "Oajniki eli da bude pravi Slobodnjak. On zna da nije ni nalik na Slobodnjake iz mog vremena." "Kakvi su zapravo Slobodnjaci bili u tvoje vreme, Dankane?" "Imali su jednu izreku koja ih najbolje opisuje", odgovori Ajdaho. 'Nikad ne treba da bude u drutvu onog sa kojim ne bi poeleo da umre'." "Jesi li to rekao Garunu?", upita ona. "Jesam." "I ta je odgovorio?" "Rekao je spremno da sam ja jedina takva osoba koju je ikad sreo." "Garun je moda mudriji od sviju nas", ree ona.

46. Mislite da je mo moda najnepostojanije od svih ljudskih postignua? ta onda da kaemo za oigledne izuzetke od ove osobene nepostojanosti? Neke porodice istrajavaju. Znane su veoma mone religijske birokratije koje su dugo trajale. Razmotrite odnos izmedu vere i moi. Da li se one, kada zavise jedna od druge, meusobno iskijuuju? Unutar zidova odanosti vere Bene Geserit bio je tokom hiljada godina u znatnoj meri bezbedan. Ali gde je njihova mo iezla?

'Ukradeni dnevnici'

Moneo prozbori zlovoljnim glasom: "Gospodaru, bilo bi mi milije da ste mi dali vie vremena." Stajao je izvan Citadele, meu kratkim senkama podnevnog sunca. Leto je leao pravo ispred njega na Carskim Kolima iji je poluloptasti poklopac bio podignut. Obilazio je okolinu sa Hvi Noree koja je sedela na novougraenom seditu unutar poluloptastog poklopca, tik pored Letovog lica. inilo se da je sva ova uurbanost koja je poela da se podie oko njih izazivala kod Hvi samo povrnu radoznalost. Kako je mirna, pomisli Moneo. Potisnuo je nehotinu jezu koja ga je proela kada se setio ta je o njoj saznao od Malkija. Bogocar je bio u pravu. Hvi je bila tano ono to je njen izgled kazivao - krajnje milo i oseajno ljudsko bie. Da li bi ona, zaista, pristala da se spari sa mnom? pitao se Moneo. Neke druge stvari odvratie njegovu panju sa nje. Dok je Leto vozio Hvi oko Citadele na kolima koja su nosili suspenzori, ovde se okupila velika skupina dvorana i Ribogovornica; dvorani su bili odeveni u sveana odela, preteno sjajnocrvene i zlatne boje. Ribogovornice su nosile svoje najbolje tamnoplave uniforme, a inovi su im se raspoznavali jedino po razliitim bojama pervaza i sokolova. Na zaelje kolone doveden je teretni karavan na suspenzorskim sankama, koje je trebalo da vuku Ribogovornice. Vazduh je bio pun praine, zvukova i mirisa uzbuenja. Veina dvorana uasnula se saznavi za odredite putovanja. Neki su odmah kupili atore i kuice. Sve je to bilo otpremljeno unapred sa ostalim prtljagom i zgomilano na pesku odmah nadomak Tuona. Ribogovornice iz pratnje nisu doivljavale sve ovo u sveanom raspoloenju. Glasno su negodovale kada im je reeno da ne mogu da nose laserske pitolje. "Samo jo malo vremena, gospodaru", govorio je Moneo. "I dalje ne znam kako emo..."

"Nema zamene za vreme u reavanju mnogih problema", ree Leto. "Meutim, moe se sasvim lepo osloniti na onoliko sa koliko raspolae. Ne mogu vie da prihvatim nikakvo odlaganje." "Tri dana emo samo provesti u putovanju donde", alio se Moneo. Leto porazmisli o tom vremenu - ak, ako brzo budu peaili... to je ipak sto osamdeset kilometara. Da, najmanje tri dana. "Siguran sam da si obezbedio valjana usputna svratita", ree Leto. "Puno tople vode za odagnavanje greva miia." "Bie nam dovoljno udobno", ree Moneo, "ali nikako ne volim to u ovakva vremena naputamo Citadelu. A i vi znate zbog ega!" "Imamo sredstva veze, odane pomonike. Esnaf je kanjen na odgovarajui nain. Smiri se, Moneo." "Mogli smo da odrimo sveanost u Citadeli!" Umesto odgovora Leto spusti poklopac, ograujui Hvi i sebe. "Ima li opasnosti, Leto?" upita ona. "Uvek ima opasnosti." Moneo uzdahnu, okrenu se i ode do mesta na kome je Kraljevski drum zapoinjao svoj dugaak uspon prema istoku, pre nego to zavije na jug oko Sarera. Leto pokrenu svoja kola i uputi ih za upravnikom. uo je kako njegova arolika pratnja stupa iza njega. "Jesmo li svi krenuli?" upita Leto. Hvi baci pogled unazad. "Da." Okrenula se prema njegovom licu. "Zbog ega je Moneo toliko navaljivao?" "Moneo je otkrio da je trenutak koji je upravo minuo ostao zauvek van njegovog domaaja." "Veoma je potiten i rastrojen od kako ste se vratili iz Male Citadele. To nije vie isti ovek." "On je Atreid, ljubavi, a ti si oblikovana sa zamilju da zadovolji jednog Atreida." "Nije to posredi. Znala bih da je to posredi." "Da... pa, mislim da je Moneo, isto tako, otkrio stvarnost smrti."

"Kako je u Maloj Citadeli kada si tamo sa Moneom?" upita ona. "To je najsamotnije mesto u mom Carstvu." "Mislim da izbegava moja pitanja", ree ona. "Ne, ljubavi. Delim tvoju zabrinutost za Monea, ali nijedno moje objanjenje nee mu sada pomoi. Moneo je uhvaen u klopku. Spoznao je da je teko iveti u sadanjosti, bez svrhe u budunosti, a nemogue u prolosti." "Mislim da si ga ti uhvatio u tu klopku, Leto." "On mora da se oslobodi." "Zbog ega ne moe ti da ga oslobodi?" "Zbog toga to on misli da su moja seanja klju za njegovu slobodu. On misli da ja gradim nau budunost iz nae prolosti." "Pa, nije li to uvek tako, Leto?" "Nije, draga Hvi." "Kako je, onda?" "Veina veruje da zadovoljavajua budunost zahteva vraanje nekoj idealizovanoj prolosti - prolosti koja, u stvari, nikad nije postajala." "A ti, sa svim svojim seanjima, tebi je znano neto drugo." Leto okrenu lice u kukuljici i ispitivaki je odmeri... seajui se. Iz onog mnotva unutar sebe mogao je da oblikuje sloenu, genetsku predstavu o Hvi, ali ta predstava daleko je zaostajala za ivim biem. U tome je bila stvar, razume se. Prolost je postala nalik na zgusnute redove oiju koje su zurile napolje kao oi riba na suvom, ali Hvi je bila treperav ivot. Njena usta su bila sazdana iz grki svijenih crta; bila su kao stvorena za delfijsko pojanje, ali nisu mrmljala proroke slogove. Bila je zadovoljna to ivi; stvorenje koje se, poput kakvog cveta, neprekidno otvara u mirisnu laticu. "Zato me tako gleda?" upita ona. "Uivao sam u ljubavi prema tebi." "Ljubav, da." Ona se osmehnu. "S obzirom na to da ne moemo da sudelujemo u telesnoj ljubavi, mislim da bismo morali da delimo ljubav due. Da li eli da to podeli sa mnom, Leto?" Ovo ga je pomelo. "Pita me za moju duu?"

"Sigurno su te i drugi pitali." On ree kratko; "Moja dua vari svoja iskustva i nita vie od toga." "Da li traim previe od tebe?" upita ona. "Mislim da ne moe da trai previe od mene." "Onda se u ime nae ljubavi ne slaem sa tobom. Moj ujak Malki mi je govorio o tvojoj dui." On otkri da nije u stanju da joj odgovori. Ona je, meutim, njegovo utanje shvatila kao poziv da nastavi. "Rekao je da si ti najvei umetnik u istraivanju due, pre svega svoje vlastite." "Tvoj ujak Malki je istovremeno poricao da on sam ima duu!" Razabrala je otrinu u njegovom glasu, ali je to nije odvratilo. "Ipak, mislim da je bio u pravu. Ti si genije due i to blistavi." "Potrebna ti je jedino mukotrpna ustrajnost optrajavanja", ree on. "A ne blistavost." Sada su ve bili dobrano na usponu prema vrhu Sarerovog ivinog zida. Ispustio je tokove svojih kola i iskljuio suspenzore. Hvi prozbori glasom koji se jedva uo od kriputavog zvuka tokova kola i bata ustralih nogu svuda oko njih. "Mogu li, Leto, bez obzira na sve, da te zovem ljubavi?" Progovorio je uprkos zapamenoj stisnutosti grla koje vie nije bilo sasvim ljudsko. "Da." "Ja sam roena Iksijanka, ljubavi", ree ona. "Zato ne delim njihov mehaniki pogled na nau vaseljenu? Da li zna moje gledite, ljubavi?" Mogao je jedino da je netremice posmatra. "Na svakom svom koraku oseam natprirodne stvari" ree ona. Letov glas zabrunda, tako da je ak i njemu izgledao srdit: "Svaka osoba tvori vlastite natprirodne stvari." "Ne ljuti se na mene, ljubavi." On se ponovo brundavo oglasi: "Meni je nemogue da se naljutim na tebe."

"Jednom prilikom neto se dogodilo izmeu tebe i Malkija", ree ona. "Nikad nije hteo da mi kae ta je to bilo, ali mi je rekao da se esto pita zbog ega si mu potedeo ivot." "Zbog onoga emu me je nauio." "ta se to dogodilo izmeu vas dvojice, ljubavi?" "Radije ne bih govorio o Malkiju." "Molim te, ljubavi. Oseam da je za mene vano da to saznam." "Ukazao sam Malkiju da verovatno postoje neke stvari koje ovek nije trebalo da izumi." "I to je sve?" "Nije." Govorio je preko volje. "Moje rei su ga naljutile. Rekao je: 'Ti misli da u nekom svetu bez ptica ovek ne bi izumeo avion! Kakva si ti budala! ovek moe da izmisli bilo ta'!" "Nazvao te je budalom?" U Hviinom glasu osetila se preneraenost. "Bio je u pravu. I iako je to poricao, govorio je istinu. Nauio me je da postoji razlog da se klonimo izuma." "Ti se, dakle, plai Iksijanaca?" "Razume se da ih se plaim. Oni su u stanju da izumeju katastrofu." "ta ti onda preostaje da uradi?" "Da trim bre. Istorija je neprestana trka izmeu izuma i katastrofe. Obrazovanje pomae, ali nikad nije dovoljno. Mora, takoe, da tri." "Deli svoju duu sa mnom, ljubavi. Zna li to?" Leto skrenu pogled sa nje i upravi ga na Moneova lea. Upravnikove kretnje jasno su odavale njegovu potrebu za izdvojenou. Povorka je ostavila iza sebe prvi blagi uspon. Sada je skretala i poinjala da se uspinje na zapadni prstenasti Zid. Moneo je hodao onako kako je to uvek inio, stupajui nogu pred nogu, svestan tla na koje e spustiti svoje stopalo, ali se kod upravnika pojavilo i neto novo. Leto je mogao da oseti kako se ovaj ovek povlai, kako mu vie ne priinjava zadovoljstvo da koraa pokraj zakukuljenog lica svog gospodara, kako vie i ne pokuava da se podudari sa sudbinom svog gospodara. Tamo, na istoku, ekao je Sarer. Na zapadu, pruala se reka sa plantaama. Moneo nije gledao ni levo ni desno. On je video neko drugo odredite. "Nisi mi odgovorio", ree Hvi.

"Ve zna odgovor." "Da. Poinjem da razumem poneto o tebi", potvrdi ona. "Mogu da naslutim neke od tvojih strahova. Mislim da ve znam gde je to gde ti ivi." Razrogaio je oi prema njoj i otkrio da ga je njen netremian pogled naprosto zarobio. Bilo je to zapanjujue. Nije bio u stanju da skine oi sa nje. Prostrelio ga je nekakav dubok strah i on oseti kako ruke poinju da mu se gre. "ivi tamo gde su ljubav bia i strah bia objedinjeni, i sve to u jednoj osobi", ree ona. Mogao je jedino da trepne. "Ti si mistik", ree ona, "blag prema sebi jedino zato to si usred ove veseljene i gleda napolje, gleda na naine koji su drugima nedostupni. Ti se plai da podeli to sa nekim, a opet, vie no ita na svetu eli to da podeli." "ta si videla?", proapta on. "Ja nemam unutranje oko, ni unutranje glasove", ree ona. "Ali videla sam svog gospodara Leta iju duu odista volim, i poznajem tu jedinu stvar koju istinski razume." Otrgao se njenom pogledu, uplaen od onoga to bi jo mogla izgovoriti. Drhtanje njegovih ruku prenelo se na itav prednji reanj. "Ljubav, to je ono to ti razume", ree ona. "Ljubav, da - i to je sve." Drhtanje njegovih ruku prestade. Po jedna suza skliznu mu niz oba obraza. Kolutovi plaviastog dima izbie kada su suze dotakle njegovu kukuljicu. Osetio je sagorevanje i blagosiljajui doekao taj bol. "Ti ima vere u ivot", ree Hvi. "Znam da hrabrost ljubavi moe da obitava jedino u toj veri." Posegla je levom rukom i otrla suze sa njegovih obraza. Iznenadilo ga je to kukuljica nije reagovala uobiajenim refleksom da sprei dodir. "Zna li", upita on, "da si prva osoba koja mi je dodirnula obraz od kada sam postao ovakav?" "Ja znam ta si ti i ta si bio", ree ona. "ta sam bio... ah, Hvi. Od onog to sam bio ostalo je samo ovo lice, a sve drugo je iezlo u senkama seanja... skriveno... nestalo." "Nije skriveno od mene, ljubavi."

On upravi oi pravo u nju, ne prezajui vie od toga da ukrste poglede. "Da li je mogue da Iksijanci znaju ta su stvorili u tebi?" "Uveravam te, Leto, ljubavi moje due, da ne znaju. Ti si prva osoba, jedina osoba pred kojom sam se potpuno otkrila." "Onda neu aliti zbog onog to je moglo da bude", ree on tronuto. "Da, moja ljubavi, podeliu svoju duu sa tobom."

47. Razmiljajte o tome kao o plastinom seanju, toj sili u vama koja vas i vae blinje usmerava ka plemenskim oblicima ivota. Ovo plastino seanje tei da se vrati svom drevnom obliku, plemenskom drutvu. Sve je tu oko vas: vazal, biskupija, ceh, vod, sportski klub, igrake grupe, pobunjenika elija, savet za planiranje, skupina molilaca... svi sa svojim i gospodarima i slugama, svojim domainom i parazitima. A rojevi otuujuih tvorevina (ukljuujui ak i ove rei) tee najposle da potkrepe opravdanost povratka 'onim boljim vremenima'. Ne nadam se da vas mogu nauiti drugim putevima. Vi imate etvrtaste misli koje se opiru krugovima.

'Ukradeni dnevnici'

Ajdaho ustanovi da uspeva da se penje ne razmiljajui o tome. Ovo telo koje su Tleilaksi sazdali pamtilo je stvari na koje oni nisu ak ni pomiljali. Njegova prava mladost moda je bila izgubljena u eonima, ali su njegovi miii bili tleilaki mladi i on je, dok se penjao, mogao da u zaboravu sahrani svoje detinjstvo. U tom detinjstvu nauio je da preivi beei u planine svoje zaviajne planete. Nije imalo znaaja to su ove stene, koje su sada stajale ispred njega, ovamo doneli ljudi. Njih, takoe, bee oblikovao zub vremena. Jutarnje sunce grejalo je Ajdahova lea. Mogao je da razabere Sionine ujne napore da dosegne srazmerno lako dostupno odmorite u obliku uzane izboine u steni daleko ispod njega. To odmorite je za Ajdaha bilo praktino beskorisno, ali je posluilo kao dokaz kojim je naposletku privoleo Sionu da pokuaju da se uspnu ovamo. Oni. Prigovorila mu je da bi moda ipak trebalo da pokua sam.

Naila, tri od njenih pomonica Ribogovornica, Garun i trojica odabranih Muzejskih Slobodnjaka ekali su na pesku u podnoju graninog Zida koji je okruivao Sarer. Ajdaho nije razmiljao o visini Zida. Mislio je samo na to gde e sledei put postaviti ruku ili stopalo. Mislio je na kotur lakog ueta oko ramena. Duina ueta bila je jednaka visini ovog Zida. Izmerio ga je na tlu, metodom triangulacije, ne uraunavi svoje korake. Kada je ue bilo dovoljno dugako, bilo je dovoljno dugako. Zid je bio visok onliko koliko je ue bilo dugako. Svaki drugi nain razmiljanja mogao je samo da mu otupi um. Oseajui uporita koje nije mogao da vidi Ajdaho je pipajui napredovao uz okomito proelje... pa, ne ba sasvim okomito. Vetar i pesak, pa ak i neto kie, sile hladnoe i toplote, obavljale su ovde svoj nagrizajui rad vie od tri hiljade godina. Ajdaho je itav jedan dan sedeo na pesku podno zida prouavajui taj uinak vremena. Urezao je u svest odreene pojedinosti - iskoenu senku, tanku, jedva vidljivu crtu, trono ispupenje, malen ispust ovde, drugi tamo. Pipajui povrh glave naiao je na otru napuklinu. Lagano je proverio da li ovaj oslonac moe da izdri njegovu teinu. Da. Za kratko je poinuo, pritisnuvi lice o toplu stenu, ne gledajui pri tom ni gore ni dole. On se naprosto nalazio ovde. Sve je bilo u odmeravanju. Nije smeo da dozvoli da mu se ramena prebrzo zamore. Teina je morala da se pravilno rasporedi na noge i ruke. Prsti su trpeli neizbene ozlede, ali dok su kosti i tetive izdravali koa se mogla zanemariti. Ponovo je poeo da se uspinje. Komadi stene odlomi mu se pod akom; praina i krhotine zasue mu desni obraz, no on to ak ni ne oseti. Svaki deli njegove svesti bio je usredsreen na ake, na ravnoteu nogu koje su pronalazile i najsitnije izboine. Bio je trunka, estica koja je prkosila gravitaciji... oslonac za prst na ruci ovde, oslonac za prst na nozi tamo, prijanjanje uz povrinu stene, povremeno, iskljuivo snagom svoje volje. Jedan od njegovih depova bio je nabubren od devet planinarskih klinova, ali se on uzdravao da ih upotrebi. Odgovarajui eki klatio mu se za pojasom na kratkom konopcu iji vor mu prsti behu dobro zapamtili. Sa Nailom je ilo teko. Nije htela da se odrekne svog laserskog pitolja. Meutim, posluala je Sionino neposredno nareenje da im se pridrui. udna ena... na udan nain pasluna. "Zar se nisi zaklela da e me uvek sluati?" pritisla ju je Siona. Nailin otpor je prestao. Siona je kasnije rekla: "Uvek se pokorava mojim neposrednim nareenjima." "Onda moda neemo morati da je ubijemo", rekao je Ajdaho.

"Radije to ne bih pokuala. Mislim da nema ak ni najblau predstavu o njenoj snazi i brzini." Garun, Muzejski Slobodnjak koji je sanjao da postane 'istinski naib na starinski nain', udario je temelj ovom uspinjanju kada je na Ajdahavo pitanje: "Kako e Bogocar doi u Tuono?" - odgovorio: "Na isti nain na koji nas je poseivao u vreme mojih pradedova." "A kako je to bilo?" podstakla ga je Siona. Sedeli su u pranjavim sankama ispred gostinjske kue, zaklonjeni od popodnevnog sunca onog dana kada je objavljeno da e se gospodar Leto venati u Tuonu. Nekoliko Garunovih pomonika ualo je u polukrugu oko praga gde su Siona i Ajdaho sedeli sa Garunom. Dve Ribogovornice tumarale su u blizini i prislukivale. Naila je trebalo da stigne svakog asa. Garun pokaza na visok Zid iza sela, ija je udaljena ivica blistala u zlatastoj svetlosti sunevih zraka. "Tamo prolazi Kraljevski drum, a Bogocar poseduje napravu pomou koje se blago sputa sa te visine." "Ona je ugraena u njegova kola", ree Ajdaho. "Suspenzori", sloi se Siona. "Videla sam ih." "Moj pradeda mi je priao da se, kada je sa velikom skupinom svojih drugova jednom doao Kraljevskim drumom, Bogocar spustio pravo u Tuono na svojoj napravi. Ostali su sili niz konopce." Ajdaho ree zamiljeno: "Konopci." "Zbog ega su doli?" upita Siona. "Da potvrde da Bogocar nije zaboravio svoje Slobodnjake - tako je moj pradeda rekao. Bila je to velika poast, ali ne toliko velika kao ovo venanje." Ajdaho je ustao jo dok je Garun izgovarao ove poslednje rei. Nedaleko odavde pruao se jasan pogled na visok Zid; sa mesta pri dnu sredinje ulice sela ovek je mogao pogledom da obuhvati ovaj Zid od njegovog podnoja u pesku do vrha okupanog u sunevoj svetlosti. Ajdaho je otiao do ugla gostinjske kue a potom zaao u sredinju ulicu. Tamo se zaustavio, okrenuo i osmotrio Zid. Ve na prvi pogled mu je bilo jasno zbog ega su svi govorili da je nemogue uspeti se uz to proelje. Tom prilikom nije ni pomislio na premeravanje visine. Mogla je da iznosi pet stotina ili pet hiljada metara. Najvanije je bilo ono to je pomno promatranje otkrivalo - siune poprene napukline, neravna mesta, pa ak i jedno uzano ispupenje na oko dvadeset metara iznad nanosa peska na dnu. ... kao i jo jedno na otprilike dve treine visine proelja.

Znao je da jedan nesvestan deo njegovog bia, drevan i pouzdan deo, vri neophodna premeravanja, urazmeravajui svaku veliinu prema njegovom vlastitom telu - toliko mnogo Dankanovih duina u odnosu na to mesto, jedno uporite ovde, drugo tamo. I to za njegove ruke. Ve je mogao da oseti kako se penje. Zauo je Sionin glas izbliza, sa desne strane, dok je tu stajao odmeravajui. "ta radi?" Prila je neujno, gledajui u pravcu u kome je on gledao. "Mogu da se uspnem uz taj Zid", ree Ajdaho. "Ako bih poneo lagano ue, mogao bih da izvuem tee ue. Tada biste vi ostali lako mogli da se popnete." Gorun im se pridruio na vreme da ovo uje. "Zbog ega bi se peo na Zid, Dankane Ajdaho?" Siona je odgovorila Garunu umesto njega, smeei se: "Da pruimo odgovarajuu dobrodolicu Bogocaru." Ovo se dogodilo pre no to su njene sumnje, njene oi i odsustvo svake predstave o takvom uspinjanju poele da nagrizaju to prvo samopouzdanje. U naletu prvog ushienja, Ajdaho je upitao: "Koliko je irok kraljevski drum tamo gore?" "Nikada ga nisam video", ree Garun. "Rekli su mi da je veoma irok. Kau da jedna velika eta moe naporedo da marira du njega. Pored toga postoje i mostovi, vidikovci sa kojih se nadzire reka i... i... oh, to je pravo udo." "Zbog ega nisi nikad otiao gore i video sve to svojim oima?" upita Ajdaho. Garun samo slegnu ramenima i nemo pokaza prstima prema Zidu. U tom trenutku dola je Naila i otpoela je rasprava o uspinjanju. Dok se penjao Ajdaho je razmiljao o tom razgovoru. Kako je udan odnos izmeu Naile i Sione! Bile su kao dve zaverenice... pa ipak, ne zaverenice. Siona je zapovedala, a Naila se pokoravala. Ali Naila je bila Ribogovornica, Prijateljica kojoj je Leto bio poverio prva ispitivanja novog gole. Priznala je da je od detinjstva bila u carskom redarstvu. Takva snaga u njoj! Imajui u vidu tu snagu postojalo je neto strahotno u nainu na koji se pokoravala Sioninoj volji. Bilo je to kao da je Naila oslukivala nekakve tajne glasove koji su joj poruivali ta da radi i tek tada se pokoravala. Ajdaho stade da napipava naredni oslonac. Prsti su mu pipali du stene, navie pa onda u desnu stranu, da bi konano pronali jednu nevidljivu pukotinu u koju su mogli da uu. Seanje mu je pribavljalo sliku prirodne putanje uspona, ali je samo njegovo telo moglo da otkrije pravi put sledei tu putanju. Njegovo desno stopalo pronalo je oslonac za prste... gore... gore... polako, proveravajui, a sada leva ruka gore... nije pukotina ve jedno ispupenje ivice koju je zapazio iz

podnoja. Poduprevi se laktom prevalio se na nju i poinuo, gledajui samo u prostor od Zida, nikako gore ili dole. Sve do obzorja irio se samo pesak, s tim to je povetarac koji je nosio prainu smanjivao vidljivost. U vreme Dine video je mnogo takvih obzorja. Onda se okrenu prema Zidu, pridigavi se na kolena, prui ruke navie i nastavi s uspinjanjem. Ona slika Zida koju je video odozdo opstajala je u njegovoj svesti. Bilo je dovoljno da samo zaklopi oi i obrazac je leao tamo, urezan u nju na nain koji je nauio jo kao dete beei od Harkonenovih lovaca na robove. Prsti ruke napipae pukotinu u koju su mogli da se ukline. Grevito se drei prstima nainio je jo jedan korak navie. Posmatrajui ga odozdo, Naila je oseala kako u njoj raste naklonost prema penjau. S ove razdaljine Ajdaho je bio sveden na sasvim mali i usamljen oblik spram Zida. On je morao da zna kako to izgleda biti sam, i biti prinuen da donosi trenutne odluke. Volela bih da imam njegovo dete, pomisli ona. Nae dete bi bilo snano i snalaljivo. ta Bog eli od deteta koje bi rodila Siona sa ovim ovekom? Naila se tog dana probudila pre zore i otila do vrha jedne niske dine na rubu sela da parazmisli o Ajdahovom predlogu. Zora se zautela sa poznatom vijugavom koprenom praine u daljini, a onda je prerasla u elino jasan dan sa zlokobnom neizmernou Sarera. Znala je da je Bog sve ovo to se dogaalo, zasigurno, predvideo. ta bi moglo da bude skriveno od Boga? Nita nije moglo da bude skriveno od Boga? Nita nije moglo da bude skriveno, pa ak ni udaljena prilika Dankana Ajdaha koja je pipajui tragala za stazom do ivice nebesa. Dok je Naila posmatrala Ajdahovo uspinjanje njen um je izveo varku s njom, postavljajui Zid u vodoravan poloaj. Ajdaho je postao dete koje je puzilo preko neravne povrine. Kako je izgledao mali... Jedna Ribogovornica joj dodade vodu koju ona ispi. Voda vrati Zid u njegov stvarni poloaj. Siona je uala na prvoj ispupenoj ivici, nagnuvi se od stene da bi mogla da vidi ta se gore dogaa. "Ako padne, ja u pokuati", obeala je tog jutra Ajdahu. Naili je to obeanje bilo udno. Zbog ega bi njih dvoje eleli da pokuaju nemogue? Ajdaho nije uspeo da je odvrati od ovog pogubnog obeanja. To je sudbina, pomisli Naila. To je volja Boga. To su bile iste stvari.

Jedan komad stene pao je kada se Ajdaho uhvatio za nju. To se desilo ve nekoliko puta. Naila je posmatrala padanje ovog kamena. Bilo je potrebno puno vremena da stigne do podnoja odbijajui se u vie mahova od proelja Zida i dokazujui time da oko nije verno izvetavalo kada je govorilo da je Zid potpuno okomit i ravan. Ili e uspeti ili nee, pomisli Naila. ta god da se dogodi, to je volja Boga. Mogla je, ipak, da oseti kako joj srce udara kao ludo. Ajdahov smeo poduhvat bio je slian seksu, pomisli ona. On nije bio pasivno erotian, ve slian retkoj aroliji koja i nju bee obuzela. Morala je stalno da se podsea da Ajdaho nije za nju. On je za Sionu. Ako preivi. A ako strada, onda e Siona pokuati. Siona e ili uspeti ili nee. Naila se, meutim, pitala da li bi mogla da doivi orgazam ukoliko bi Ajdaho dosegao vrh. U ovom poslu bila je tako blizu toga. Ajdaho je nekoliko puta duboko udahnuo poto se uhvatio za trono mesto u steni. Bio je to teak trenutak i zahtevao je nekoliko asaka za oporavak, dok je oslonjen na tri take prijanjao uza Zid. Gotovo sama od sebe, njegova slobodna ruka je jo jednom pipajui krenula navie, krivudajui mimo onog tronog mesta do jedne druge uzane pukotine. Prebacio je polagano teinu na tu ruku. Polagano... polagano. Njegovo levo koleno dotaklo je mesto na koje bi mogao da doe prst noge. Podigao je stopalo do tog mesta, proveravajui ga. Seanje mu je kazivalo da je vrh blizu, ali on odagna tu pomisao. Postojao je samo ovaj uspon i saznanje da e Leto sutra doi. Leto i Hvi. Ni o tome nije mogao da razmilja. Ali ta pomisao nije htela da iezne. Vrh... Hvi... Leto... Sutra... Svaka misao pothranjivala je njegovo oajanje, primoravajui ga da odmah potrai utoite u seanjima na uspinjanja iz vlastitog detinjstva. to ih se vie svesno priseao to su njegove sposobnosti postajale sputanije. Bio je prinuen da zastane, duboko diui u pokuaju da se sabere, da se vrati prirodnim nainima svoje prolosti. Da li su ti naini bili pirodni? U njegovom umu postojala je jedna prepreka. Mogao je da oseti naturanja, konanost... neumitnost onog to je moglo da bude a sada nikada nee biti. Leto e sutra doi tamo gore. Ajdaho oseti kako mu znoj curi niz lice, oko mesta na kome je pritisnuo obraz uz stenu.

Leto. Poraziu te, Leto. Poraziu te sebe radi, ne zbog Hvi, ve samo sebe radi. Oseanje oienja poelo je da se iri njegovim telom. Slina stvar se dogodila one noi kada se mentalno pripremao za ovaj uspon. Siona je osetila njegovu nesanicu. Poela je da razgovara sa njim, priajui mu do tanina o svom oajnikom bekstvu kroz Zabranjenu umu, i o zakletvi koju je dala na obali reke. "Sada sam se zaklela da u zapovedati njegovim Ribogovornicama", ree ona. "Potovau tu zakletvu ali se nadam da to nee ispasti onako kako on eli." "ta on eli?" upita Ajdaho. "Njegove pobude su brojne i ne mogu sve da ih shvatim. Ko bi njega mogao da razume? Jedino to znam to je da mu nikad neu oprostiti." Ovo seanje vrati Ajdaha u stvarnost. Osetio je kamen zida uz koji je priljubio obraz. Lak povetarac osuio je njegov znoj i rashladio ga. Ali on je ponovo pronaao sredite u sebi. Nikad ne oprostiti. Ajdaho je oseao duhove svih svojih ostalih bia, svih gola koji su izgubili ivot sluei Leta. Da li se moglo poverovati u Sionine sumnje? Da. Leto je bio sposoban da ubija vlastitim telom, vlastitim rukama. Govorkanja koja mu je Siona prenela imala su prizvuk istine u sebi. A Siona je, takoe, bila Atreid. Leto je postao neto drugo... ne vie Atreid, ak ne ni ljudsko bie. Postao je neto to vie nije bilo toliko ivi stvor koliko svirepa injenica prirode, mrana i neprobojna, sa svim svojim iskustvima zaptivenim u sebi. A Siona mu se suprotstavljala. Pravi Atreidi su mu okrenuli lea. Kao i ja. Svirepa injenica prirode, nita vie nd toga. Ba kao i ovaj Zid. Ajdahova desna ruka posegnu navie i nabasa na otru ivicu. Iznad te ivice nije mogao nita da napipa, i on pokua da u zapamenoj slici Zida pronae jednu iroku napuklinu na ovom mestu. Nije smeo sebi da dopusti da je stigao do vrha... ne jo. Otra ivica zasee mu se u prste u trenutku kada je preneo teinu na njih. On prebaci levu ruku na tu ravan, pronae oslonac i polako povue telo navie. A onda, oi dooe do visine aka. Pred oi mu stade ravan prostor koji se pruao u dubinu... u dubinu, sve do plavog neba. Povrina koju je epao rukama bila je izbrazdana pukotinama, stvorenim dugotrajnim dejstvom vremena. Stao je da prevlai prstima preko te povrine, najpre jednom pa drugom akom, tragajui za pukotinama, izvlaei gore svoje grudi... stomak... Potom se prevali preko ivice,

obrnu se nekoliko puta i otpuza sve dok ivica Zida nije ostala daleko iza njega. Tek tada ustade i ree sebi ono to su mu ula saoptavala. Vrh. A nisu mu bili potrebni ni klinci ni eki! Do njega je dopro jedan slabaan zvuk. Radovanje? Priao je ivici i pogledao nadole, mahnuvi im. Da, veselili su se. Vrativi se natrag otiao je do sredine puta, putajui ushienju da mu smiri drhtanje miia i ublai bolove u ramenima. Polagano se okrenuo oko sebe za itav krug, osmatrajui vrh, dok je u isti mah njegovo seanje konano pristupilo izraunavanju visine ovog uspona. Devet stotina metara... najmanje toliko. Kraljevski drum mu privue panju. Nije nalikovao onome koji je video kada je putovao za On. Bio je irok, irok... najmanje pet stotina metara. Kolovoz je bio gladak i potpuno sive boje, sa obodima postavljenim na nekih sto metara od obe ivice zida. Kameni stubovi ovekove visine koji su oznaavali obode druma stajali su u nedogled, kao kakva straa, du puta kojim je Leto trebalo da doe. Ajdaho ode do druge strane Zida, nasuprot Sareru i pogleda preko ivice. Tamo, daleko u dubini, penuao se leni tok reke, razbijajui se o potporno stenje. Pogledao je nadesno. Leto e doi iz tog pravca. Put i Zid su savijali udesno, s tim to je krivina zapoinjala na nekih tri stotine metara od mesta na kome je Ajdaho stajao. Ajdaho se vrati na put i stade da koraa du njegovog oboda sledei krivinu sve dok ona nije napravila povratno 'S'. Od te take put se suavao i u blagom nagibu sputao. Zaustavio se i paljivo osmotrio prizor koji mu se ukazao. Video je da se uobliila jedna nova patvorina. Na oko tri kilometra niz blagu strminu put se suavao prelazio klisuru reke mostom iji su ipkasti nosai sa ove razdaljine izgledali nestvarni i poput igraaka. Ajdaho se seti slinog mosta na putu za On i njegove veoma stvarne vrstine pod svojim nogama. Pouzdao se u svoje seanje, razmiljajui o mostovima na nain na koji su vojskovoe bile primorane da razmiljaju - kao o prolazima ili zasedama. Krenuvi nalevo, pogledao je nadole i spazio jo jedan visok zid koji je poinjao na suprotnom kraju mosta. Put se tamo produavao blago zaokreui sve dok nije ostao ravna crta koja se pruala u pravcu severa. Tamo su stajala dva zida, sa rekom izmeu njih. Reka je klizila na dnu te provalije, koju ljudska ruka bee napravila. Vetar koji je duvao na sever zarobljavao je i usmeravao njenu vlagu, dok je sama voda tekla prema jugu. Ajdaho odvrati pogled od reke. Ona je bila tamo i bie sutra tamo. Prikovao je panju za most, ispitujui ga svojim vinim vojnikim oima. Klimnuo je sam sebi pre nego to se okrenuo i poao putem kojim je doao. U hodu smae lako ue sa ramena.

Tek kada je videla kako se ue zmijasto sputa niz liticu Naila doive orgazam.

48. ta ja to odstranjujem? Buroasku zaslepljenost, nenasilnim ouvanjem prolosti. Ovo je vezujua sila, stvar koja dri oveanstvo u krhkom jedinstvu uprkos prirodnim izdvojenostima kroz parseke svemira. Ako ja mogu da pronaem rasturene delove, mogu i drugi. Kad ste zajedno, moete da sudelujete u zajednikoj katastrofi. Moete da budete zajedno istrebljeni. Zbog toga, ukazujem na strahovitu opasnost od ljigave, bestrasne osrednjosti, na pokret bez ambicija i ciljeva. Predoavam vam da to moe da zadesi itavu jednu civilizaciju. Nudim vam eone ivota koji klizi lagano u smrt, bez bunjenja ili protivljenja, ne pitajui ak ni 'Zato?'. Pokazujem vam lanu sreu i senku-katastrofu zvanu Leto, Bogocar. Da li vam je sve to dovoljno da dokuite stvarnu sreu?

'Ukradeni dnevnici'

Probdevi no samo nakratko zadremavi, Leto je bio budan kada se Moneo u zoru pomolio iz gostinske kue. Carska Kola bila su smetena gotovo usred dvorita, ograenog sa tri strane. Poklopac kola bio je podeen tako da bude neproziran samo s jedne strane, skrivajui one koji su se nalazili unutra; stajao je vrsto zaptiven kako bi se spreio prodor vlage. Leto je mogao da uje tiho zujanje ventilatora koji su postojano ubacivali vazduh u grejalice za suenje. Moneova stopala strugala su po kaldrmi dvorita dok je prilazio kolima. Iznad upravnika, zraci praskozorja oiviavali su krov gostinske kue narandastom bojom. Kada se Moneo zaustavi ispred njega, Leto otvori poklopac kola. U vazduhu se oseao opor miris praine, a nagomilanost vlage u povetarcu bila je bolna. "Trebalo bi da stignemo u Tuono oko podneva", ree Moneo. "Voleo bih da mi dopustite da dovedem 'toptere da nadziru nebo." "Ne elim 'toptere", odgovori Leto. Moemo da se spustimo u Tuono na suspenzorima i uz pomo uadi." Leto se zadivi plastinosti slike u ovoj kratkoj razmeni miljenja. Moneo nikad nije voleo putovanja. Njegova pobunjenika mladost ostavila mu je u naslee

sumnjiavost prema svemu to nije mogao da vidi ili obelei. On je u biti ostao jedno mnotvo potajnih podozrenja. "Znate da ne traim 'toptere radi prevoza", ree Moneo. "Potrebni su mi da nadziru..." "Da, Moneo." Moneo pogleda mimo Leta prema otvorenom kraju dvorita koji je gledao na kanjon reke. Svetlost zore zamrzavala je maglu koja se podizala iz tih dubina. Pomislio je na to kako je taj kanjon bio pravi ambis... telo bi se padajui okretalo i okretalo. Moneo je prole noi osetio da nije u stanju da ode do ivice kanjona i pogleda dole u njega. Taj ambis je predstavljao takvo... takvo strano iskuenje. Iz dubine one moi uvida koja je ispunjavala Monea takvim strahopotovanjem, Leto ree: "U svakom iskuenju lei pouka, Moneo." Moneo se bez ijedne rei okrenu i zagleda se Letu pravo u oi. "Vidi pouku i u mom ivotu, Moneo." "Gospodaru?" Bio je to apat. "Prvo su me iskuali zlom, a onda dobrim. Svako iskuenje je bilo uoblieno uz naroito poklapanje panje mojoj prijemivosti. Reci mi, Moneo, ako izaberem dobro da li me to ini dobrim?" "Svakako, gospodaru." "Moda nikad nee izgubiti naviku da bude podozriv", zakljui Leto. Moneo jo jednom skrenu pogled sa njega i uputi ga prema ivici klisure. Leto pomeri svoje telo da bi utvrdio gde to Moneo gleda. Du ivice kanjona bili su zasaeni patuljasti boravi. Sa vlanih iglica visile su kapljice rose i svaka od njih slala je Letu po jedno obeanje bola. eznuo je da zaklopi poklopac kola, ali je u tim vodenim draguljima bilo neke neposrednosti koja mu je privlaila seanja uprkos tome to ih je njegovo telo odbijalo. Ova istovremenost suprotstavljenih nagona pretila je da ga ispuni pometnjom. "Ja samo ne volim da peaim", ree Moneo. "To je bio nain Slobodnjaka", primeti Leto. Moneo uzdahnu. "Ostali e biti spremni kroz nekoliko minuta. Hvi je upravo dorukovala kada sam izlazio." Leto nita ne odgovori. Misli su mu bile izgubljene u seanjima noi - one koja je upravo minula, a na hiljade drugih koje su se tiskale u njegovoj prolosti - oblaka i

zvezda, kia i otvorene crnine proarane svetlucavim pahuljicama jednog rastrzanog kosmosa, vaseljene noi, kojih je bilo koliko i otkucaja njegovog srca. Moneo iznenada zapita: "Gde su vae uvarke?" "Poslao sam ih da neto prezalogaje." "Ne dopada mi se kad vas ostavljaju nezatienog!" Kristalan zvuk Moneovog glasa zazvoni u Letovom seanju, kazujui stvari koje se nisu mogle ukalupiti u rei. Moneo se bojao vaseljene u kojoj ne bi bilo Bogocara. On bi radije umro nego da vidi takvu vaseljenu. "ta e se dogoditi danas?" upita Moneo. Ovo pitanje, meutim, nije bilo upueno Bogocaru ve proroku. "Seme koje je poneo vetar moglo bi sutra da bude vrbovo drvo", odgovori Leto. "Vama je poznata naa budunost! Zato ne saoptite to saznanje?" Moneov glas bio je na granici histerije... odbacujui sve ono to mu njegova ula nisu neposredno poruivala. Leto se okrenu i prostreli upravnika oima. Pogled mu je bio toliko jasno nabijen priguenim oseanjima da Moneo ustuknu. "Brini se za svoj ivot, Moneo!" Moneo duboko i drhtavo uzdahnu. "Gospodaru, nisam nameravao da vas uvredim. Traio sam jedino..." "Pogledaj gore, Moneo!" Moneo nevoljno poslua, zagledavi se u vedro nebo na kome je jutarnja svetlost postajala sve jaa. "U emu je stvar, gospodaru?" "Iznad tebe nema umirujue tavanice, Moneo. Jedino je otvoreno nebo puno promena. Poeli mu dobrodolicu. Svako ulo koje paseduje predstavlja instrument za reagovanje na promenu. Zar ti to nita ne govori?" "Gospodaru, izaao sam jedino da bih ispitao da li ste spremni za nastavak putovanja." "Moneo, molim te da bude iskren sa mnom." "Ja jesam iskren, gospodaru!" "Ako ivi u ravoj veri, lai e uvek izgledati kao istina."

"Gospodaru, ako laem... onda ja ne znam za to." "To zvui istinito. Znam ega se boji a ne eli da govori o tome?" Moneo poe da drhti. Bogocar je bio u najstranijem raspoloenju. Svaka njegova re nosila je u sebi pretnju. "Boji se imperijalizma svesti", ree Leto, "i u pravu si to se toga hoji. Odmah mi poalji Hvi." Moneo se hitro okrenu i odjuri u gostinsku kuu. Izgledalo je kao da je njegov ulazak uznemirio koloniju insekata. U nekoliko sekundi, Ribogovornice izaoe i rasporedie se oko Carskih Kola. Dvorani su virili kroz prozore gostinske kue ili su izlazili napolje i zauzimali mesto ispod strehe, plaei se da mu se priblie. Kao suprotnost ovom uzbuenju, Hvi se pojavi na velikom sredinjem ulazu, istupi iz senke i krenu polako prema Letu uzdignute brade i traei pogledom njegovo lice. Dok ju je posmatrao Leto oseti kako se smiruje. Na sebi je imala zlatnu odoru koju nikada ranije nije video. Pri vratu i na manetnama dugakih rukava bila je opervaena srebrom i adom. Rub koji se gotovo vukao po tlu bio je oivien tekim zelenim iritom, jasno istiui crvene nabore haljine. Zaustavivi se ispred njega, Hvi se osmehnu. "Dobro jutro, ljubavi", ree ona neno. "ta si uinio kad si toliko oneraspoloio sirotog Monea?" Umiren njenim prisustvom i glasom, on se osmehnu. "Uinio sam ono to uvek elim da uinim. Proizveo sam odreeno dejstvo." "Sasvim si uspeo u tome. Rekao je Ribogovornicama da si u srditom i zastraujuem raspoloenju. Je li to istina, ljubavi?" "Samo za one koji uporno odbijaju da ive vlatitim snagama." "Ah, da." Zatim pred njim izvede piruetu, pokazujui svoju novu odoru. "Da li ti se svia? Dale su mi je tvoje Ribogovornice. Same su je ukrasile." "Ljubavi", ree on sa prizvukom opomene u glasu. "Ukrasi! Tako se priprema rtva." Prila je ivici kola i nagnula se preko nje tako da joj je lice dolo odmah ispod njegovog. Na usnama joj se pojavio tobonji svean izraz. "ta misli, hoe li me, onda, zaista rtvovati?" "Neke bi to elele." "Ali ti to nee dopustiti."

"Nae sudbine su spojene", odgovori on. "Onda se neu plaiti." Posegla je akom navie i dotakla jednu od njegovih ruku presvuenih srebrnastom koom, ali je naglo tre kada njegovi prsti poee da podrhtavaju. "Oprosti mi, ljubavi. Zaboravljam da smo spojeni u dui, ali ne i u telu." Koa peane pastrmke jo je podrhtavala od Hviinog dodira. "Vlaga u vazduhu ini me preterano osetljivim", ree on. Drhtanje se polako primiri. "Odbijam da alim zbog onog to ne moe biti", proapta ona. "Budi jaka, Hvi, jer tvoja dua je moja." Ona se okrenu na zvuk koji je dopro iz gostinske kue. "Moneo se vraa", ree. "Molim te, ljubavi, nemoj ga plaiti." "Da li je i Moneo tvoj prijatelj?" "Mi smo prijatelji po elucu. Oboje volimo jogurt." Leto se jo prigueno smejao kada se Moneo zaustavi pored Hvi. Moneo se osmeli da se osmehne, uputivi zbunjen pogled prema Hvi. U upravnikovom dranju bilo je zahvalnosti; poneto od one poniznosti koju je uobiajio da pokazuje Letu sada je bilo namenjeno Hvi. "Jeste li dobro, gospo Hvi?" "Dobro sam." "U doba eluca, prijateljstvo po elucu treba da bude pothranjivano i negovano", ree Leto. "Nastavimo put, Moneo. Tuono nas oekuje." Moneo se okrenu i viui izdade naredbe Ribogovornicama i dvoranima. Leto se razdragano osmehnu Hvi. "Zar nemam stila u izigravanju nestrpljivog mladoenje?" Lako je uskoila na postolje njegovih kola, skupivi suknju jednom rukom. Postavio joj je njeno sedite. Odgovorila je tek kada je sela i kad su joj oi dole u istu ravan sa Letovim. Njen glas je u tom asu bio podeen samo za njegove ui. "Ljubavi moje due. Uzaptila sam, zna, jo jednu od tvojih tajni." "Pusti je sa svojih usana", ree on alei se u duhu nove prisnosti izmeu njih. "Tebi su retko potrebne rei", ree ona. "Vlastitim ivotom govori neposredno ulima."

Drhtaj je vijugavo proao itavom duinom njegovog tela. Minuo je trenutak pre nego to je mogao da progovori a onda je to bilo glasom koji je od nje zahtevao napor da bi ga ula iznad halabuke povorke koja se okupljala. "Izmeu nadljudskog i neljudskog", ree on, "malo mi je prostora preostalo za ljudsko. Zahvaljujem ti, mila i ljupka Hvi, za taj mali meuprostor."

49. U itavoj svojoj vaseljeni nisam naao zakon prirode koji bi bio nepromenljiv i neumitan. Ovu vaseljenu ine samo promenljivi odnosi koje svest kratkog ivotnog veka ponekad vidi kao zakone. Ta telesna senzorija koju nazivamo biem jeste kratkovena muica koja kopni u plamu beskonanosti, kratkotrajno svesna privremenih uslova to ograniavaju naa delanja i menjaju se sa promenom naih delanja. Ako morate da oznaite apsolutno upotrebite ispravan naziv: privremeno. Privremeno.

'Ukradeni dnevnici'

Naila je bila prva koja je opazila povorku to se pribliavala. Stajala je u blizini jednog od kamenih stubova koji su oznaavali rub Kraljevskog druma, silno se znojei pri podnevnoj vrelini. Panju joj je privukao iznenadan odsev jednog udaljenog odbleska. Zagledala se, zurei u tom pravcu, uvidevi uz drhtaj uzbuenja svesti da je upravo videla odsjaj sunca na poklopcu kola Bogocara. "Dolaze!" uzviknu ona. Tada oseti glad. U uzbuenju i predanosti jednom jedinom cilju nijedno od njih ne bee ponelo hrane. Samo su Slobodnjaci poneli vode i to zbog toga to 'Slobodnjaci uvek nose vodu kad naputaju sie'. Znali su to napamet. Naila jednim prstom dotae drku laserskog pitolja u futroli na svom kuku. Most je leao na ne vie od dvadeset metara ispred nje. Njegovo ipkasto ustrojstvo nadvijalo se preko klisure poput neke tuinske matarije koja spaja dve puste povrine. Ovo je ludilo, pomisli ona. Ali Bogocar je u svojoj poslednjoj poruci pojaao svoju naredbu. Zahtevao je od Naile da poslua Sionu u svakom pogledu.

Sionina nareenja bila su izriita i nisu ostavljala prostor za izvrdavanje. A Naila ovog puta nije imala naina da se dvoumi u pogledu svog Bogocara. Siona joj je rekla: "Kada njegova kola budu nasred mosta - onda!" "Ali zato?" Stajale su dosta daleko od ostalih na vrhu graninog Zida, u studen zore. Naila se ovde oseala nezgodno izdvojenom, usamljenom i ranjivom. Sionine ljutite crte lica, njen tih a estok glas nisu trpeli protivljenje. "Da li zaista misli da moe da ozledi Boga?" "Ja..." Naila je uspela jedino da slegne ramenima. "Mora da me slua!" "Moram", sloi se Naila. Naila je pomno pratila pribliavanje udaljene povorke, zapaajui boje dvorana, gusto mnotvo plaveti koja je oznaavala njene sestre Ribogovornice... sjajnu povrinu gospodarevih kola. Bila je to jo jedna provera, zakljui Naila. Bogocar e znati. On e znati kome je posveeno srce njegove Naile. Bila je to provera. Zapovesti Bogocara moraju se posluati u svakom pogledu. To je bilo prvo to je nauila u svom detinjstvu, detinjstvu Ribogovornice. Bogocar je rekao da Naila mora da slua Sionu. Bila je to provera. ta bi drugo i moglo da bude? Ona pogleda prema etvorici Slobodnjaka. Dankan Ajdaho ih je rasporedio po samom kolovozu, tako da zapree deo izlaza sa blieg kraja mosta. Oni su, kao kakva etiri u mrko odevena breuljka, poivali leima okrenuti prema njoj i gledali preko mosta. Naila je ula rei koje im je Ajdaho uputio. "Ne naputajte ovo mesto. Morate ga pozdraviti odavde. Kada se priblii, ustanite i duboko se poklonite." Pozdraviti, da. Naila sebi klimnu. Ostale tri Ribogovornice koje su se sa njom popele na granini zid bile su postavljene na sredinu mosta. Sve to su znale bilo je ono to im je Siona rekla u Nailinom prisustvu. Trebalo je da saekaju dok se Carska Kola ne primaknu na samo nekoliko koraka od njih, a onda se okrenu i odskakuu dalje, vodei njih i povorku prema vidikovcu iznad Tuona. Ako prereem most mojim laserskim pitoljem, ove tri e poginuti, pomisli ona. I svi ostali koji dou sa naim gospodarem.

Istegnula je vrat da bi zavirila u klisuru. Sa ovog mesta nije mogla da vidi reku, ali je mogla da uje njeno udaljeno huanje, tumbanje kamenja. Svi e izginuti! Sem ako on ne izvede udo. Mora da je to bilo posredi. Siona je postavila pozornicu za sveto udo. ta bi drugo Siona i namerila, sada kada je bila proverena, sada kada je nosila uniformu zapovednice Ribogovornica? Siona je poloila zakletvu Bogocaru. Bog ju je proverio, kada su bili sami u Sareru. Naila okrenu oi nadesno, pogledavi prireivae ovog doeka. Siona i Ajdaho stajali su rame uz rame na kolovozu na oko dvadeset metara sa Nailine desne strane. Bili su zadubljeni u razgovor, povremeno gledajui jedno u drugo i klimajui glavama. U tom trenutku Ajdaho dotae Sioninu ruku - neobino posednika kretnja. Klimnuo joj je i krenuo prema mostu, gde se zaustavio kod ugla potpornjaka tik ispred Naile. Upro je pogled nadole, a zatim preao do blieg ugla mosta. Tu se ponovo zagledao u dubinu, stojei tamo trenutak pre nego to se ponovo vratio do Sione. Kakav udan stvor, taj gola, pomisli Naila. Posle onog uzvienog uspinjanja nije vie mislila o njemu kao o obinom ljudskom biu. On je bio neto drugo, demijurg koji je stajao odmah do samog Boga. Ali on je bio sposoban da oploava. Neki udaljen povik privue njenu panju. Okrenula se i pogledala preko mosta. Povorka se kretala poznatim treim korakom osobenim za carska putovanja. Sada su, na nekoliko minuta od mosta, usporili. Naila prepoznade Monea na elu povorke. Bio je odeven u sjajnobelu uniformu i napredovao je ravnomernim, nepokolebljivim korakom uprtim pravo ispred sebe. Poklopac Carskih Kola bio je sputen. Blistala su u neprovidnosti ogledala napredujui, na tokovima, iza Monea. Tajanstvenost prizora ophrva Nailu. udo je uskoro trebalo da se dogodi! Naila pogleda nadesno prema Sioni. Siona joj uzvrati pogled i jednom, kratko, klimnu. Naila izvue laserski pitolj iz futrole, osloni ga na kameni stub i naniani. Prvo kabl s leve strane, potom kabl s desne strane i konano ipkasta reetka od plastinog elika sa leve strane. Laserski pitolj koji je drala u ruci uini joj se hladnim i tuinskim. Drhtavo je udahnula da bi se pribrala. Moram da posluam. To je provera. Opazila je da je Moneo podigao netremian pogled sa kolovoza i ne menjajui korak okrenuo se da bi povikao neto u pravcu kola ili onih koji su ili iza njih. Naila

nije uspela da razabere rei. Moneo se ponovo okrenu napred. Naila se ukipi, postajui deo kamenog stuba koji je preteno skrivao njeno telo. Provera. Moneo je ugledao ljude na drugom kraju mosta. Uoio je uniforme Ribogovornica i odmah se zapitao ko je naredio ovaj doek. Okrenuo se i doviknuo ovo pitanje Letu, ali poklopac kola Bogocara ostao je neproziran, skrivajui unutra Hvi i Leta. Moneo je ve stupio na most, praen kolima koja su strugala po nanosu peska, kada prepoznade Sionu i Ajdaha kako stoje na prilinoj razdaljini od drugog kraja mosta. Ugledao je etiri Muzejska Slobodnjaka koji su sedeli na kolovozu. Sumnje poee da ispunjavaju Moneov um, ali on nije mogao da izmeni ovaj obrazac. Usudio se da baci pogled nadole, prema reci - platinski tok zarobljen u svetlosti podneva. Zvuk kola iza njega bio je buan. Tok ove reke, tok ove povorke, sveobuhvatan znaaj ovih stvari u kojima je i on igrao jednu ulogu - sve je to vrsto ispunjavalo njegovu budnu svest vrtoglavim doivljajem neumitnosti. Mi nismo ljudi koji prolaze ovim putem, pomisli on. Mi smo iskonski elementi koji povezuju jedan deli Vremena sa drugim. A kada proemo, sve iza nas e utonuti u ne-zvuk, mesto nalik iksijanskoj ne-prostoriji; pa ipak nikad vie nee biti isto kao to je bilo pre nego to smo ovamo doli. Deo jedne od pesama sviraa laute zaplovi Moneovim seanjem, i njegove oi, kada ga ophrva seanje, izioe iz ie. Znao je tu pesmu po njenoj enjivosti, elji da se sve ovo okona, itava prolost, da se sve sumnje otklone i da se vrati spokoj. alobna pesma kretala se u njegovoj svesti kao dim, uvijajui se i traei izlaz:

Insekt jadikuje u korenju trave pampasa.

Moneo stade da pevui ovu pesmu za sebe:

Jadikovka insekta oznaava kraj. Jesen i moja pesma boje su poslednjeg lia u korenju trave pampasa.' Moneo proprati refren klimanjem glave.

'Dan je zavren, posetioci su otili. Dan je zavren u naem Sieu, dan je zavren. Zavija olujni vetar. Dan je zavren. Posetioci su otili.

Moneo zakljui da je ova pesma sviraa na lauti morala biti odistinski drevna; bez sumnje, pesma starih Slobodnjaka. Uz to, govorila mu je neto i o njemu samom. On je eleo da posetioci odista odu, da se uzbuenja okonaju i da se ponovo uspostavi mir. Mir je bio tako blizu... pa ipak nije mogao da napusti svoje dunosti. Pomislio je na sav onaj prtljag nagomilan na pesku odmah nadomak Tuona. Uskoro e itelji Tuona sve to videti - atore, hranu, stolove, zlatne tanjire i noeve optoene dragim kamenjem, sjajne kugle izraene u arabesknim oblicima prastarih lampi... sve bogato i puno iekivanja od sasvim razliitih ivota. itelji Tuona vie nikada nee biti isti. Moneo je jednom prilikom, tokom nekog nadzornikog obilaska proveo dve noi u Tuonu. Seao se mirisa njihovih kuvarskih vatri - zapaljenog aromatinog bunja koje je plamsalo u mraku. Oni nisu hteli da koriste suneve penice, jer to 'nije bio najdrevniji nain'. Najdrevniji! U Tuonu se oseao slab miris melana. Nozdrve je uglavnom zapahnjivala slatkasta ljutina i isparenja mousnih ulja dobijenih iz grmlja oaze. Da, i kanalizacija i smrad raspadajueg ubreta. Prisetio se opaske Bogocara kada mu je podneo izvetaj sa tog obilaska. "Ti Slobodnjaci ne znaju ta je nestalo iz njihovih ivota. Oni misle da se dre sutine drevnih obiaja. To je nedostatak svih muzeja. Neto iezava; vetri iz izloenih predmeta i nestaje. Ljudi koji upravljaju muzejima i ljudi koji dolaze da bi se nadneli nad vitrine i posmatrali - retko ko od njih osea tu stvar koja nedostaje. To neto je u preanjim vremenima pokretalo mainu ivota. Kada je taj ivot nestao i to je iezlo."

Moneo se usredsredi na tri Ribogovornice koje su stajale na mostu odmah ispred njega. Podigle su visoko ruke i poele da igraju; vrtei se i skaui stigle su na samo nekoliko koraka od njega. udna stvar, pomisli on. Viao sam druge ljude da igraju na otvorenom, ali nikad Ribogovornice. One igraju jedino u tajnosti svojih odaja, u zatvorenom krugu svog drutva. Ova misao jo je prebivala u njegovoj svesti kada je zauo prvi jezivi um laserskog pitolja i osetio kako se most povodi pod njim. Ovo nije java, ree mu njegova svest. Zauo je kako Carska Kola zastrugae u stranu preko kolovoza, a potom i reski zvuk silovitog otvaranja poklopca kola. Pometnja krika i povika podie se iza njega, ali on nije mogao da se osvrne. Kolovoz mosta strmo se nagnuo na Moneovu desnu stranu, oborivi ga na lice i povukavi u ambis. epao je pokidane ice jednog kabla, ne bi li se zaustavio. Kabl, meutim, polete sa njim, i sve stade da kripavo klizi niz tanak nanos peska koji je prekrivao kolovoz. Zgrabio je kabl obema akama, obrui se zajedno sa njim. Tada ugleda Carska Kola. Sa otvorenim poklopcem iskoeno su klizila prema ivici mosta. Hvi je stajala tamo, drei se jednom rukom za sedite na rasklapanje i zurei nekud mimo Monea. Jeziva kripa metala ispuni vazduh kada se kolovoz jo vie iskrenuo. Video je kako ljudi iz povorke padaju otvorenih usta i ruku koje su grabile vazduh. Neto zatee Moneov kabl. Ruke su mu stajale ispruene iznad glave u trenutku kada se jo jednom obrnuo, uvijajui se. Osetio je kako mu ruke, natopljene znojem od straha, lagano klize niz kabl. Pogled mu ponovo obuhvati Carska Kola. Leala su zgnjeena izmeu okrajaka slomljenih nosaa. Ba kad je Moneo okrenuo oi na tu stranu, ruke Bogocara pokuae da dohvate Hvi Noree, ali ne uspee da je dosegnu. Stala je da pada nemo iz otvorenog kraja kola, a njena zlatna odora zalepra navie otkrivajui joj isprueno telo pravo kao strela. Dubok, brektavi jauk ote se Bogocaru. Zbog ega ne aktivira suspenzore? upita se Moneo. Suspenzori bi ga izvukli. Ali laserski pitolj je i dalje zujao i u trenutku kada su mu ruke skliznule sa kraja prekinutog kabla Moneo vide kako kopljasti plamen pogaa mehuraste suspenzore kola, razarajui ih jednog za drugim uz erupcije zlatastog dima. Padajui, Moneo rairi ruke iznad glave. Dim! Zlatni dim!

Odora mu se zadie, okreui ga sve dok se licem nije naao okrenut prema ambisu. Zurei u dubine, prepoznao je vrtlog uskomeanih brzaka, ogledalo njegovog ivota - strmoglave struje i virove, svekoliki pokret koji je pribirao svekoliku materiju. Letove rei vile su mu se kroz svest poput onog zlatnog dima: "Opreznost je staza osrednjosti. Ljigava, bestrasna osrednjost je sve to veina ljudi misli da moe da postigne." U ekstazi svesti, Moneo se u tom trenu oseti slobodnim. Vaseljena je pukla pred njim kao jasno ogledalo; sve je teklo u ne-vremenu. Zlatan dim! "Leto!" kriknu on. "Siajnok! Verujem!" Odora mu se tada stre sa njegovih ramena. Vetar kanjona ga okrenu - jo jedan, poslednji prizor Carskih Kola koja su se naginjala... naginjala sa smrskanog kolovoza. Bogocar skliznu napolje iz otvorenog kraja. Neto vrsto tresnu u Moneova lea - njegov poslednji oset. Leto je osetio kako klizi iz kola. Njegovu svest zaposela je samo slika Hviinog pada u reku - udaljeni biserni vodoskok koji je oznaio njeno uranjanje u mitove i snove prestanka. Njene poslednje rei, spokojne i nepokolebljive, promicale su kroz sva njegova seanja: "Ja u poi napred, ljubavi." Skliznuvi iz kola ugledao je sabljasti luk reke, zavojnicu srebrnastih ivica koja je svetlela iarana senkama, opako seivo reke, brueno kroz Venost i sada spremno da mu zada poslednji smrtonosan udarac. Ne mogu da plaem, ak ni da viem, pomisli on. Suze vie nisu mogue. One su voda. A za koji as imau vode u izobilju. Mogu jedino da jeim u svom jadu. Usamljen sam, usamljeniji nego ikad ranije. Njegovo veliko rebrasto telo previjalo se dok je padalo, vrtei se oko sebe sve dok njegovo pojaano ulo vida nije uoilo Sionu koja je stajala na rubu slomljene ivice mosta. Sada e shvatiti! pomisli on. Telo je nastavilo da se obre. Posmatrao je kako se reka pribliava. Voda je bila san naseljen prizorima riba, san koji je probudio jedno drevno seanje na gozbu pored granitnog bazena - i ruiasto meso odjednom probudi glad u njemu. Pridruujem ti se, Hvi, na gozbi bogova! Rasprskavajui blesak mehurova optoi ga u samrtnom ropcu. Voda, njene opake struje, zapljusnue ga sa svih strana. Osetio je krgutanje kamenja dok se batrgao prema povrini gde ga zahvatie slapovi bujice. Telo mu se izvijalo u paroksizmu nevoljnog grevitog pljuskanja. Zid kanjona, vlaan i crn, promicao je mimo njegovog mahnitog pogleda. Smrskane ljokice onoga to su nekad bila

njegova kola razletee se od njega - srebrna kia koja je svuda unaokolo pokuljala ka reci, prsten zaslepljujue kretnje, krhki cenini: svetlucave krljuti peanih pastrmki koje ga naputaju da bi napokon otpoele vlastiti kolonijski ivot. Ropac se produavao. Leto se udio da je ostao svestan, da je jo imao telo koje je mogao da oseti. Nagon ga je gonio. epao je stenu na koju ga bujica bee bacila, osetivi kako se prst kojim se zakaio za kamen otkida od ruke pre nego to je uspeo da ga oslobodi. Osetio je ovo samo kao malenu notu u simfoniji bola. Tok reke zanosio je nalevo oko jednog od potpornih stubova ove vetake klisure i, kao da je sebi rekao da mu ga je dosta, izbacio ga na strmu stranu jednog peanog spruda. Leao je tamo za trenutak dok je plava boja esencije zaina u mlazevima isticala iz njega. Bol ga pokrenu; telo crva pokrenulo se samo od sebe, povlaei se iz vode. itav omota od peanih pastrmki je nestao i on je sada jo neposrednije oseao svaki dodir; izgubljeno ulo vratilo mu se sada kada je moglo da mu donese samo bol. Nije mogao da vidi svoje telo, ali je oseao tu stvar koja je trebalo da postane crv, dok se grei i puui izvlaila iz vode. Pogledao je navie oima koje su sve videle u listanju plamena, u kome su se oblija slagala po nekom vlastitom skladu. Konano je prepoznao ovo mesto. Reka ga je donela do krivine na kojoj je zauvek naputala Sarer. Tuono je leao iza njega, a odmah s one strane, du graninog Zida, nalazilo se sve to je preostalo od Sie Tabra - Stilgarovog carstva, mesta na kome je sav Letov zain bio sakriven. Isputajui plaviast dim njegovo izmrcvareno telo vijugavo i buno stade da polako napreduje preko krupnog ljunka spruda. Za njim se preko velikih oblutaka vukao trag plaviaste tenosti. Dopuzao je do jedne vlane rupe kaja je, moda, bila deo nekadanjeg siea. Sada je to bila samo plitka peina iji je unutranji kraj zapreila pala stena. Njegove nozdrve zapahnu miris vlane prljavtine i iste esencije zaina. Zvuci prodree kroz silan bol u njegovu svest. Okrenuo se u skuenom prostoru peine i video kako se jedan konopac njie preko ulaza. Jedna prilika skliznu niz ue. Prepoznao je Nailu. Spustila se na stene i unula, gledajui ka senkama u njegovom pravcu. Plamenavi koji su zaklanjali Letov vidik razioe se, otkrivi jo jednu priliku koja se sputala niz konopac: Siona. Ona i Naila bauljajui dopuzae, izazivajui egrtanje kamenja. Zaustavile su se i stale da pilje u njega. I trea prilika spusti se niz konopac: Ajdaho. im je dodirnuo tle ustremio se mahnito na Nailu, vrisnuvi. "Zato si nju ubila! Nije trebalo da ubije Hvi!" Naila ga obori na tlo jednim nehatnim, gotovo ravnodunim zamahom leve ruke. Uspuzala se jo malo uz stene i zaustavila na akama i kolenima, sve vreme netremice posmatrajui Leta.

"Gospodaru? ivi ste?" Ajdaho se stvori odmah iza nje i posegnu za laserskim pitoljem u njenoj futroli. Naila se zaprepaeno okrenu u trenutku kada je uperio oruje i povukao obara. Paljenje je zapoelo od vrha Nailine glave. Rascepilo ju je, tako da su se delovi tela srozali na obe strane. Sjajan kris-no ispade iz njene zapaljene uniforme i razbi se o stene. Ali Ajdaho to nije video. Nastavio je da saie komade Nailinog tela sa izrazom besa na licu, sve dok nije istroio celokupno punjenje oruja. Plameni luk ieznu. Meu uarenim kamenjem leali su razbacani samo vlani i isparavajui komadi mesa i odee. Bio je to trenutak na koji je Siona ekala. Bauljajui, dovukla se do Ajdaha i istrgla mu neupotrebljiv laseraski pitolj iz ruku. On se brzo okrenu prema njoj. elela je da ga primiri, ali besa vie nije bilo u njemu. "Zato?" proaputa on. "Uinjeno je", ree ona. Okrenue se zatim oboje i pogledae prema Letu u senkama peine. Leto nije mogao ni da zamisli ta su videli. Znao je da je koa peane pastrmke otila. Trebalo je da ima neku vrstu boginja - povrine proarane trepetljikavim rupama koje su preostale posle odvajanja koe. to se tie ostalog, mogao je jedino da uzvrati pogled dvema prilikama iz vaseljene izbrazdane tugom. Kroz plamenove vida nazirao je Sionu kao enskog demona. Ime tog demona spontano uskrsnu u njegovoj svesti i on ga izree glasno, mnogo glasnije nego to je i sam oekivao, jer je peina osetno pojaavala zvuk: "Hanmia!" "ta?" Siona mu se primae za korak. Ajdaho poloi obe ake preko lica. "Pogledaj ta si uinila sirotom Dankanu", ree Leto jedva ujno. "Pronai e druge ljubavi." Kako je samo zvuala bezduno, kao odjek njegove vlastite srdite mladosti. "Ti ne zna ta znai voleti", ree Leto. "ta si ikada ikome dala?" Mogao je u tom asu jedino da kri ruke, te nakaradne patrljke koji su nekad bili njegove ake. "Bogovi! ta sam ja dao!" Ona dopuza blie, posegnu rukom prema njemu, a onda je povue. "Ja sam stvarnost, Siona. Pogledaj me. Ja postojim. Moe da me dodirne ako se usuuje. Uini to!"

Polagano je pruila ruku prema onom to je bio njegov prednji reanj, mesto na kome je spavala u Sareru. Kada je konano povukla ruku na njoj je ostalo neto plaviasto. "Dodirnula si me i osetila moje telo", ree on. "Nije li to udnije od svih drugih stvari u ovoj vaseljeni?" Ona stade da se okree od njega. "Ne! Ne okrei se od mene! Pogledaj ta si proizvela, Siona. Kako to da moe da dodirne mene, a nisi u stanju da dodirne sebe?" Ona se silovito okrenu na drugu stranu. "Postoji razlika izmeu nas", nastavi on. "Ti si ovaploen bog. Slobodno se kree unutar najveeg uda ove vaseljene, pa ipak odbija da dodirne ili vidi ili oseti ili poveruje u to." Letova svest potom odluta u mesto opkoljeno mrakom, mesto na kome mu se inilo da moe da uje metalnu zujavu pesmu svojih skrivenih tampaa koji su klopotali u svojoj tamnoj prostoriji. Ovo mesto se odlikovalo odsustvom svakog zraenja; iksijanska ne-stvar koja ga je inila popritem nespokojstva i duhovnog otuenja zato to nije imala nikakvu vezu sa ostatkom vaseljene. Ali imae vezu. Tada je osetio da su iksijanski tampai stavljeni u pogon, da spremno belee njegove misli bez ikakve posebne naredbe. Zapamti ta sam uinio! Zapamti me! Ponovo u biti nevin! Plamenovi njegovog vida razmakoe se da bi otkrili Ajdaha kako stoji tamo gde je Siona maloas stajala. Negde izvan ie, iza Ajdahovih lea, nazirali su se pokreti obavetavanja... Ah, da: Siona je domahivala uputstva nekome ko se nalazio na vrhu graninog Zida. "Jesi li jo iv?" upita Ajdaho. Letov glas dopre kroz sipljivo dahtanje: "Dopusti im da se ratrkaju, Dankane. Dopusti im da pobegnu i sakriju se gde god ele u bilo kojoj vaseljeni koju odaberu." "Proklet bio! ta govori! Pre bih joj dopustio da oivi sa tobom!" "Dopustio? Ja nita nisam dopustio." "Zbog ega si dopustio da Hvi umre?" zajea Ajdaho. "Nismo znali da je unutra sa tobom." Ajdahova glava klonu na grudi.

"Bie ti nadoknaeno", proita Leto. "Moje Ribogovornice e te pretpostaviti Sioni. Budi dobar prema njoj, Dankane. Ona je vie od Atreida i u sebi nosi seme tvog opstanka." Leto utonu u svoja seanja. To su sada bili tanani mitovi koji su se jedva zadravali u njegovoj svesti. Osetio je da je moda zapao u vreme koje je po samom svom biu izmenilo prolost. Zauli su se, meutim, drugi zvuci i on se upre da ih rastumai. Neko se etvoronoke primicao preko stena. Plamenovi se razmakoe i ukaza mu se Siona kako stoji pored Ajdaha. Stajali su poput kakve dece, drei se za ruke i ohrabrujui jedno drugo pre nego to se usude da zau na nepoznato mesto. "Kako je mogao da ivi ovakav?" proapta Siona. Leto skupi snagu da odgovori. "Hvi mi je pomogla", ree on. "Imali smo neto to retko ko iskusi. Bili smo udrueni vie u naim snagama no u naim slabostima." "I pogledaj ta te je zadesilo", podsmehnu se Siona. "Da i moli se da i tebe isto zadesi", proita on. "Moda e ti zain dati vremena." "Gde je tvoj zain?" upita ona. "Duboko u Sie Tabru", ree on. "Dankan e ga pronai. Ti zna to mesto, Dankane. Sada ga zovu Tabur. Obrisi su mu jo tamo." "Zato si to uinio?" proapta Ajdaho. "To je moj poklon", ree Leto. "Niko nee pronai Sionine potomke. Proroanstvo ne moe da je vidi." "ta?" upitae Siona i Ajdaho jednoglasno, nagnuvi se blie da bi uli glas koji je slabio. "Poklanjam vam jednu novu vrstu vremena, neslinu iem ranijem", ree on. "Uvek e se rasplinjavati. Nee biti nikakvih podudarnih taaka na njegovim krivinama. Dajem vam Zlatnu Stazu. To je moj poklon. Nikada vie neete imati one slatke vrste podudarnosti koje ste nekad imali." Plamenovi mu zaklonie vidik. Bol je ileo, ali je i dalje, uz strahotnu otrinu, mogao da osea mirise i uje zvuke. I Ajdaho i Siona ubrzano su disali. Neobini kinestetiki oseti stadoe da kre put kroz Leta - odjeci kostiju i zglobova za koje je znao da ih vie ne poseduje. "Pogledaj! ree Siona. "On se raspada." Bio je to Ajdaho.

"Ne!" vzviknu Siona. "Otpada mu spoljanjost. Pogledaj, Dankane! Crv!" Leto oseti kako se njegovi delovi smetaju u toplu mekou. Bol nestade sam od sebe. "Kakve su mu to rupe?" upita Siona. "Mislim da su to bile peane pastrmke. Vidi li im oblik?" "Ovde sam da bih dokazao da je jedan od mojih predaka greio", ree Leto (ili je mislio da to kae, to je bilo isto, bar u pogledu njegovih dnevnika). "Roen sam kao ovek, ali ne umirem kao ovek." "Ne mogu da gledam", ree Siona. Leto zau kako odlazi, egrtanje kamenja. "Jesi li jo tu, Dankane?" "Jesam." Znai, glas me jo nije izdao. "Pogledaj me", ree Leto. "Bio sam krvav kamad mesa u ljudskoj utrobi, komad ne vei od trenje. Pogledaj me, kaem!" "Gledam te". Ajdahov glas bio je slabaan. "Oekivao si diva a otkrio patuljka", ree Leto. "Sada poinje da shvata odgovornosti koje su dole kao posledica vaih postupaka. ta e uiniti sa svojom novom moi, Dankane?" Usledilo je dugo utanje, a onda se zau Sionin glas: "Ne sluaj ga! Bio je lud!" "Svakako", ree Leto. "Unesi metod u ludilo i eto ti genija." "Siona, razume li ti ovo?" upita Ajdaho. Kako je tuan bio golin glas. "Razume", ree Leto. "Ljudski je dovesti svoju duu u krizu koju nisi predvideo. Tako je oduvek bilo sa ljudima. Moneo je na kraju shvatio." "to ve jednom ne skona!" uzviknu Siona. "Ja sam podeljen bog, a vi ete me uiniti celinom", ree Leto. "Dankane? Mislim da te najvie cenim od svih mojih Dankana." "Ceni?" Poneto od starog besa panovo se javi u Ajdahovom glasu.

"U mom uvaavanju ima arolije", ree Leto. "A sve je mogue u jednoj arolijskoj vaseljeni. Tvojim, a ne mojim ivotom upravljala je neumitnost proroanstva. Sada vidi tajanstvene efove i hteo bi da ih odagnam. A ja sam jedino eleo da ih pojaam." Ostali u Letu poee da se vaspostavljaju. Bez jednodunosti kolonijske skupine koja bi podrala njegov identitet, poeo je da gubi svoje mesto meu njima. Stali su da govore jezikom stalnog 'kad bih', 'kad bi samo...', 'kad bismo'... eleo je da ih uutka povikom. "Samo budale vie vole prolost!" Leto nije znao da li je ovo stvarno uzviknuo ili samo pomislio. Odgovor je bio trenutan unutranji muk koji se podudarao sa spoljanjom tiinom i on oseti da su neke niti njegovog starog identiteta ostale nedirnute. Pokuao je da prozbori i znao da mu je to uspelo, jer Ajdaho ree: "Sluaj, pokuava neto da kae." "Ne boj se Iksijanaca", ree on i zau kako mu vlastiti glas prelazi u apat. "Oni mogu da prave maine, ali vie ne mogu da naprave arafel. Znam to. Bio sam tamo." Uutao je, prikupljajui snagu, ali je oseao kako mu energija istie iako se trudio da je zadri. Graja se jo jednom podie u njemu - glasovi su vapili i vikali. "Dosta tih budalatina!" povika on, ili pomisli da je uzviknuo. Ajdaho i Siona uli su samo dahtavo itanje. Nekoliko trenutaka potom Siona ree: "Mislim da je mrtav." "A svi su mislili da je besmrtan", ree Ajdaho. "Zna li ta Usmena Predanja kau?" upita Siona. "Ako eli besmrtnost, porekni oblik. Sve to ima oblik smrtno je. Iza oblika je bezoblino, besmrtno." "To zvui kao da su njegove rei", optui je Ajdaho. "I mislim da jesu", odvrati ona. "ta je hteo da kae onim o tvojim potomcima... skrivaju se, ne nalaze ih?" upita Ajdaho. "Stvorio je novu vrstu mimeze", odgovori ona, "novu bioloku imitaciju. Znao je da je uspeo. Nije mogao da me vidi u svojim budunostima." "ta si ti?" upita Ajdaho. "Ja sam novi Atreid." "Atreid!" U Ajdahovom glasu bilo je kletve.

Siona je netremice posmatrala raspadajuu hrpu koja je nekad bila Leto Atreid II... i jo neto. To neto skidalo je svlak u bledim prstenovima plavog dima, tamo gde je miris melana bio najjai. Izmeu kamenja, ispod njegove rastapajue mase oblikovale su se barice plave tenosti. Ostala su samo maglovita nejasna oblija koja su jednom moda bila ljudsko bie - rastoena puea ruiastost, komad crveno isprugane kosti koja je moda sadravala oblike obraza i obrva. Siona ree: "Ja sam drugaija, pa ipak sam ono to je on bio." Ajdaho prozbori jedva ujnim apatam. "Preci, svi od reda Atreida." "Ono mnotvo je tu, ali ja se beumno kreem meu njima i niko me ne vidi. Stare slike su nestale, a ostala je jedino sutina da osvetljava njegovu Zlatnu Stazu." Ona se okrenu i uze Ajdahovu hladnu aku. Paljivo ga je izvela iz peine na svetlost gde se ue primamljivo njihalo visei sa vrha graninog Zida, na kome su ekali zastraeni Muzejski Slobodnjaci. Bili su jedini materijal kojim treba da se uoblii nova vaseljena, pomisli ona, ali morae da poslue. Za Ajdaha je bilo potrebno neno zavoenje, briga iz koje bi se mogla pojaviti i ljubav. Kada je pogledala niz reku, gde joj se tok izlivao iz svoje vetake klisure da bi se rairio preko zelenog tla, opazila je kako vetar sa juga valja tamne oblake prema njima. Ajdaho izvue aku iz njenih, ali je sada delovao mirnije. "Vremenska kontrola postaje sve nepostojanija", ree on. "Moneo je smatrao da je to Esnafovo maslo." "Moj otac je retko greio u pogledu takvih stvari", ree ona. "Marae se pobrinuti za to". U Ajdahovu svest iznenada nahrupi seanje na srebrnaste oblike peanih pastrmki kaje su se razletele od Letovog tela u reku. "ula sam Crva", ree Siona. "Ribogovornice e slediti tebe, a ne mene." Ajdaho ponovo oseti iskuenje sa obreda Siajnoku. "Videemo", ree on. Okrenuo se i pogledao Sionu. "ta je hteo da kae kada je rekao da Iksijanci ne mogu da naine arafel?" "Nisi proitao ove dnevnike", ree ona. "Pokazau ti kada se vratimo u Tuono." "ta znai to - arafel?"

"To je oblana tama svetog suda. Iz jedne drevne prie. Pronaie sve o tome u mojim dnevnicima."

'Izvod iz Hadi Benotinog tajnog saetka o otkriima u Dar-Des-Balatu':

Evo izvetaja Manjine. Mi emo se, razume se, povinovati odluci Veine da sprovedemo briljivo proveravanje, ureivanje i cenzuru dnevnika iz Dar-es-Balata, ali se nai razlozi moraju uti. Mi shvatamo zanimanje Svete Crkve za ove spise, ali nam panji nije izmakla ni njihova opasnost. Delimo elju Crkve da Rakis i Sveti rezervat Podeljenog Boga ne postanu 'jalova apstrakcija za nespretne turiste'. Sada, meutim, kada su svi dnevnici, ija je autentinost utvrena i koji su prevedeni u naim rukama pomalja se jasan oblik ustrojstva Atreida. Kao ena koju su Bene Geseriti obrazovale tako da razume puteve naih predaka, imam prirodnu elju da podelim sa vama saznanje do koga smo doli - saznanje koje pretpostavlja neto znatno vie od pukog pretvaranja Dine u Arakis, pa ponovo u Dinu, odnosno u Rakis. Interesi istorije i nauke moraju se zadovoljiti. Dnevnici bacaju novu vanu svetlost na onu zbirku linih priseanja i biografija iz Dankanovih dana, zbirku poznatu pod naslovom Straarska Biblija. Ne moemo olako prei preko poznatih zakletvi: "Tako mi hiljadu Ajdahovih sinova" i "Tako mi devetoro Sioninih keri!" Istrajan kult Sestre enoeh zadobija, zahvaljujui otkriima dnevnika, novi znaaj. Razume se, i stav Crkve o Judi Naili nalae briljivo preispitivanje. Mi koji inimo Manjinu moramo podsetiti politike cenzore da nam jadni peani crvi iz njihovog rezervata na Arakisu ne mogu obezbediti alternativu za Iksijanske navigacione maine, kao to ni siune koliine melana koje se nalaze pod kontrolom Crkve ne mogu da predstavljaju neku stvarnu trgovaku pretnju za proizvode iz tleilake radionice. Ne! Mi dokazujemo da se mitovi, Usmena Predanja, Straarska Biblija, pa ak i Svete knjige Podeljenog Boga moraju sravniti sa dnevnicima iz Dar-es-Balata. Svaka istorijska referenca u odnosu na Ratrkavanje i Gladne Godine mora se izvui na videlo i preispitati! ega imamo da se bojimo? Nijedna iksijanska maina ne moe da uini ono to smo uinili mi, potomci Dankana Ajdaha i Sione. Koliko smo samo vaseljena naselili? Niko to ne moe ak ni naslutiti. Nikada nijedna osoba nee to moi pouzdano da sazna. Da li se Crkva pribojava povremenih proroka? Mi znamo da nas vizionari ne mogu videti, niti predvideti nae odluke. Ne postoji smrt koja moe da zadesi itavo oveanstvo. Moramo li se mi od Manjine pridruiti naim sadruzima u njihovom Ratrkavanju, pre nego to nas uju? Moramo li da ostavimo prvobnitno jezgro oveanstva u neznanju i neobavetenosti? Ako nas Veina protera, znate da nas niko, nikada vie, nee moi da pronae!

Mi ne elimo da odemo. Ovde nas zadravaju crni biseri u pesku. Opinjeni smo nainom na koji Crkva koristi te bisere 'kao sunce razumevanja'. U ovom pogledu, nijednom razboritom oveku ne mogu da izmaknu otkria u dnevnicima. Prema optem priznanju nepostojanja, ali vitalna upotreba arheologije mora da doeka svoj dan. Ba kao to nas primitivna maina pomou koje je Leto II skrivao svoje dnevnike moe da poui jedino o razvoju naih maina, tako se i toj drevnoj svesti mora dopustiti da nam se obrati. Bio bi zloin kako prema istorijskoj tanosti tako i prema nauci ako bismo napustili pokuaje da komuniciramo sa tim 'biserima svesti', kojima su mesto odredili dnevnici. Da li je Leto II izgubljen u svojim beskrajnim snovima ili e se moda ponovo prdbuditi u naem vremenu i dovesti do pune svesti kao skladite istorijske tanosti. Kako se Sveta Crkva moe plaiti ovakve istine? Kao Manjina, ne sumnjamo da istoriari moraju da oslunu ovaj glas iz naih prapoetaka. ak i da su posredi samo dnevnici, morali bismo da ih sasluamo. Moramo da oslunemo nau budunost najmanje onoliko godina koliko su godina dnevnici leali skriveni u naoj prolosti. Neemo pokuavati da predviamo otkria do kojih bi tek moglo doi na ovim stranicama. Velimo jedino da e se do njih morati doi. Kako moemo da okrenemo lea najvanijem u naem nasleu? Kao to pesnik Lon Bramslis ree: "Mi smo fontana iznenaenja!"