I

INDIGNEZ VOUS!
POBUNITE SE!
Stphane Frdric Hessel

Prijevod sa francuskog: Mirko Krtolica

II

Pogovor izdavaa Stphane Hessel (Stefan Hesel) je roen 1917. godine u Berlinu od oca Franca Hesela, Jevrejina, pisca i prevodioca i majke slikarke, ljubiteljice muzike, Helen Grund, takoe spisateljice. Roditelji su se sa svoje dvoje dece, Ulrih stariji i Stefan, nastanili 1924. godine u Parizu. Zahvaljujui porodinom krugu, obojica su se kretala u pariskim avangardnim krugovima, meu kojima su bili dadaista Marsel Dian i ameriki vajar Aleksander Kalder. Stefan je 1939. uao u Ecole Normale Suprieure u ulici Ulm ali ga je rat prekinuo u studijama. Naturalizovan jo 1937., mobilisan je i uestvuje u udnom ratu[xi], prisustvuje rasprodaji francuskog suvereniteta od strane marala Petena. U maju 1941. pristupa u Londonu slobodarskoj Francuskoj generala de Gola. Radi u odseku za kontrapijunau, obavetenja i akcije (BCRA, Bureau de contre-espionnage, de renseignements et daction). Krajem marta 1941, nou, ilegalno se iskrcao u Francuskoj pod ilegalnim imenom Greko sa zadatkom da stupi u vezu sa postojeim pariskim pokretima, da nae nova mesta za slanje radio poruka u London u pripremama za savezniko iskrcavanje. Potkazan, Gestapo ga je 10. jula 1944. uhapsio: Ne moe biti sueno nekom ko je progovorio pod muenjem, napisae 1997. godine u svojim memoarima Plei sa svojim stoleem. Muen potapanjem u vodu, zbunjivao je svoje muitelje govorei im na nemakom, svom maternjem jeziku nakon ispitivanja otpremljen je 8. avgusta 1944, pred samo osloboenje Pariza, u nemaki logor Buhenvald. Dan pre nego to ga je trebalo obesiti uzeo je, in extremis, identitet Francuza koji je u logoru umro od tifusa. Sa novim imenom, Miel Boatel, po zanimanju mehaniar na glodalici, prebaen je u logor Rotlberode u blizini tvornica stajnih trapova nemakih bombardera Junker 52, ali sreom srea ga je uvek pratila odreen je za rad u raunovodstvu. Bei. Uhvaen, prebaen je u logor Dora gde se proizvode V-1 i V-2, rakete pomou kojih su se nacisti nadali da e dobiti rat. Odreen u kanjeniku grupu, ovog puta konano uspeva da pobegne; saveznici su ve blizu logora Dora. U Parizu se nalazi sa suprugom Vitjom majkom njihovo troje dece, dva deaka i devojice. Povraen u ivot, trebalo mu je, angaovanjem, dati smisao pie u svojim memoarima bivi pripadnik slobodarske Francuske. Godine 1946, po uspeno poloenom konkursu za Ministarstvo inostranih poslova, Stefan Hesel postaje diplomata. Njegovo prvo imenovanje je u Ujedinjenim nacijama gde mu Anri Loije, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i sekretar Komisije ljudskih prava nudi mesto sekretara u njegovom kabinetu. Taj poloaj mu je omoguio da se ukljui u rad komisije zaduene da izradi ono to e zatim postati Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Smatra se da je od dvanaest lanova njih est odigralo znaajniju ulogu: Eleanor Ruzvelt, udovica predsednika Ruzevelta preminulog 1945., aktivna feministkinja koja je predsedavala komisijom; doktor ang [ang Kaj-ekova Kina, dananji Tajvan] kao potpredsednik komisije zaloio se da Deklaracija ne bude samo izraz ideja Zapada; arl Habib Malik (Liban), izveta komisije, esto predstavljan, uz Eleanor

III
Ruzevelt, kao njena pokretaka snaga; Rene Kasen (Francuska), pravnik i diplomata, predsednik konsultativne Komisije ljudskih prava pri francuskom Ministarstvu inostranih poslova - njegova je zasluga obrada vie taaka Deklaracije i sposobnost da se prilagodi bojaznima izvesnih zemalja, ukljuujui tu i Francusku, da e suverenitet nad njihovim kolonijama biti ugroen njegovo vienje Ljudskih prava je bilo zahtevno i intervencionistiko; Don Peters Hamfri (Kanada), advokat i diplomata, bliski saradnik Loijea, napisao je prvu verziju nacrta, dokument od 400 stranica; i na kraju Stefan Hesel (Francuska), diplomata, sekretar u kabinetu tog istog Loijea, najmlai od svih. Vidi se koliko je duh slobodne Francuske imao uticaja na Komisiju. Organizacija Ujedinjenih nacija je usvojila 10. decembra 1948. godine u palati ajo u Parizu Univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima. Priliv novih inovnika, od kojih su mnogi bili pohlepni na dobro plaene poloaje, osamio je marginalce u potrazi za idealima kako je to sam Hesel napisao u memoarima, te on naputa Ujedinjene nacije. Ministarstvo inostranih poslova imenuje ga za predstavnika Francuske u okviru meunarodnjih organizacija, to je prilika da se ponovo nae, za izvesno vreme, u Njujorku i Ujedinjenim nacijama. Za vreme alirskog rata, bori se za pravo Alira na nezavisnost. Godine 1977, uz pomo Kloda Brosoleta, generalnog sekretara Jelisejske palate, sina nekadanjeg efa BCRA, predsednik Valeri iskar dEsten ponudio mu je mesto ambasadora pri Ujedinjenim nacijama u enevi. Ne krije da mu je, od svih francuskih dravnika, najblii bio Pjer Mendes Frans, koga je upoznao u Londonu u vreme slobodarske Francuske, i ponovo susreo 1946. u Njujorku gde je potonji predstavljao Francusku u Ekonomskom i socijalnom savetu. Napisao je da konsekraciju kao diplomata doivljava promenom vladajue veine u Francuskoj, dolaskom Fransoa Miterana za predsednika drave 1981. godine. Ona je uinila, od diplomate usko specijalizovanog za multilateralnu saradnju kome su nedostajale dve godine do penzije, ambasadora Francuske. Pristupio je socijalistikoj partiji. Pitam se zato? Prvi odgovor: ok iz 1995. godine. Nisam verovao da e Francuzi biti toliko neoprezni da izaberu aka iraka za predsednika. Raspolaui diplomatskim pasoem, sa novom suprugom poseuje Gazu 2008. i 2009. i po povratku svedoi o potresnoj sudbini njegovih stanovnika. Uvek sam bio na strani disidenata izjavio je tom prilikom. To je ovek koji ovde, u 93. godini, govori. Sylvie Crossman

IV
Sa 93 godine u izvesnom smislu sam na kraju puta. Kraj nije daleko. Koja je to srea biti u mogunosti jo jednom se podsetiti onoga to je bila osnova mog politikog angamana: godina Pokreta otpora i programa Saveta Narodnog Otpora, izraenog pre esdeset est godina! Zahvaljujui anu Mulenu koji je u okviru Saveta u okupiranoj Francuskoj organizovao sastanak svih pokreta, partija, sindikata i proglasio njihovu pripadnost borbenoj Francuskoj i jedinom voi kojeg su svi priznavali, generalu de Golu. Iz Londona, u koji sam doao marta 1941. i pristupio de Golu, saznao sam da je Savet izradio program, prihvaen 15. marta 1944., koji je nudio slobodnoj Francuskoj skup pravila i vrednosti na kojima e poivati moderna demokratija nae zemlje (1). Danas su nam vie nego ikad potrebna ta pravila i te vrednosti. Naa je obaveza da svi zajedno bdimo kako bi naa zajednica ostala zajednica kojom se ponosimo a ne drutvo ljudi bez linih dokumenata, drutvo izgona, sumnji prema imigrantima, drutvo koje dovodi u pitanje pravo na penziju, tekovine socijalnog osiguranja, drutvo u kome su javna glasila u rukama bogatih - sve ono to bismo odbili da podrimo da smo stvarni naslednici Saveta Narodnog Otpora. Od 1945. godine, nakon uasnih dogaaja, snage unutar Saveta Narodnog Otpora su se posvetile ambicioznom preporodu. Podsetimo se, u to vreme je stvoreno socijalno osiguranje kakvo je eleo Pokret otpora, kao to je bilo zacrtano u njihovom programu: Potpuni plan socijalnog osiguranja, namenjen da osigura svim graanima sredstva za ivot, u svim onim sluajevima kada sami nisu u mogunosti da ga sebi radom osiguraju; penzija koja omoguava ostarelim radnicima da dostojanstveno doekaju svoje poslednje dane.. Izvori energije, struja i gas, ugljokopi i velike banke su nacionalizovani. Program je takoe potvrivao povrat naciji velikih monopolistikih sredstava proizvodnje, plodove zajednikog rada, izvore energije, zemno blago, osigurajavua drutva i velike banke; ustanovljavanje stvarne ekonomske i socijalne demokratije, to podrazumeva oduzimanje ekonomske vlasti velikim finansijskim i privrednim feudima. Opta korist mora imati prednost nad pojedinanom, pravedna raspodela bogatstava stvorenih radom mora imati prednost nad novanom moi. Pokret otpora predlae razboritu organizaciju privrede podreujui pojedinane interese optim i osloboene od strukovne diktature nametnute po ugledu na faistike drave, a privremena vlada Republike preuzima na sebe njeno ostvarivanje. Stvarnoj demokratiji je potrebna nezavisna tampa; Pokretu otpora je to poznato, to i zahteva branei pritom slobodu tampe, ast i nezavisnost u odnosu na dravu, na mo novca i na strane uticaje. To potvruju i zakoni o tampi ve od 1944. godine. No, ba to je danas u opasnosti. Pokret otpora je zahtevao da sva francuska deca imaju stvarnu mogunost pristupa obrazovanju na najviem stepenu, bez diskriminacije. Reforme predloene 2008. godine su suprotne ovom predlogu. Mladi nastavnici, iju borbu podravam, na kraju su odbili da primene tu reformu zbog ega su im, za kaznu, smanjene plate. Negodovali su, odbili poslunost, i ocenili da su reforme previe udaljene od ideala republikanske kole, pod prevelikim uplivom moi novca i da vie ne razvijaju u dovoljnoj meri stvaralaki i kritiki duh. Ovim je dovedena u pitanje celokupna osnova socijalnih tekovina Pokreta otpora (2).

V
Srdba je povod za otpor Neki se usuuju rei da drava vie nije u stanju da osigura trokove socijalnih mera. Zar je mogue da danas nedostaje novac koji bi sauvao i nastavio te tekovine kad se proizvodnja bogatstva od osloboenja, u doba kada je Evropa bila u ruevinama, znatno poveala? Osim ako razlog nije injenica da je mo novca, protiv kojeg se Pokret otpora toliko borio, danas tako velika, bezobzirna, sebina a kojoj slue ljudi koji pripadaju vrhovima dravne vlasti. Bankama, u meuvremenu ponovo privatizovanim, prevashodna briga je da osiguraju dividende i veoma visoke plate sopstvenim upravljaima a ne opta korist. Jaz izmeu najsiromanijih i najbogatjih nikad nije bio vei; a trka za novcem i nadmetanje nikad toliko ohrabrivani. Osnovni povod Pokreta otpora je bila srdba. Mi, veterani Pokreta otpora i borci za slobodnu Francusku, pozivamo mlade generacije da odre u ivotu i ponesu naslee Pokreta otpora i njegove ideale. Mi im poruujemo: nastavite, pobunite se! Odgovorni politiari, ekonomisti, intelektualci i celokupno drutvo ne smeju odustati od borbe niti smeju pasti pod uticaj sadanje meunarodne diktature finansijskog trita koje ugroava mir i demokratiju. elim vam svima, svakome od vas, da imate sopstveni razlog da se pobunite. To je dragoceno. Kad neto u vama izaziva srdbu, kao to je to u meni izazvao nacizam, to od vas stvara borca, snanog i opredeljenog. Time se pristupa istorijskom toku i ta snana matica istorije treba da se odri zahvaljujui svakom od nas. I taj tok vodi prema vie pravde, vie slobode ali ne one nekontrolisane slobode koju ima lisica u kokoarniku. Ta su prava, koje je Univerzalna Deklaracija (o pravima oveka) zapisala 1948, optevaea. Ako sretnete nekoga ko ne raspolae tim pravima, pomozite mu da ih stekne. Dva vienja istorije Kad pokuam da shvatim ta je izazvalo pojavu faizma, ta je uzrok tome da su nas Hitler i Vii[i] savladali, zakljuujem da su se posednici, obuzeti sebinou, uasno plaili boljevike revolucije. Dopustili su da ih vodi strah. Ali bie dovoljno ako se, danas kao i u ono vreme, energina manjina usprotivi, imaemo dovoljno kvasca da se testo digne. Naravno, iskustvo veoma starog oveka kao to sam ja, roenog 1917. godine, razliito je od iskustva mladih danas. esto molim nastavnike osmogodinjih kola da mi omogue da razgovaram sa uenicima kojima kaem: vi nemate iste razloge da se angaujete. Za nas, pruiti otpor je znailo ne prihvatiti nemaku okupaciju, ne prihvatiti poraz. To je bilo relativno jednostavno. Jednostavno kao ono to je sledilo, dekolonizacija. Zatim rat u Aliru. Bilo je oigledno da Alir treba da stekne nezavisnost. to se pak Staljina tie, svi smo mi, 1943. godine, pljeskali pobedi Crvene Armije nad nacistima. I mada je, kao protivtea amerikom kapitalizmu, trebalo pratiti ta se deava u komunistikoj Rusiji, kada smo saznali za velike staljinistike istke iz 1935., potreba da se odupre tom neprihvatljivom obliku totalitarizma nametnula se kao neto potpuno oevidno. Moja dugovenost mi je pruila nebrojeno prilika da se pobunim. Ti razlozi su nastali pre kao potreba za angaovanjem nego kao posledica oseanja. Kao mlad student Ecole Normale[ii] bio sam pod jakim uticajem an-Pol Sartra, starijeg kolege. Munina, Zid, ali ne i Bie i Nitavilo, bila su za mene veoma vana dela u formiranju mojih pogleda. Sartr nas je nauio da kaemo sebi: Odgovorni ste kao pojedinac. To je bila

VI
anarhistika poruka. Odgovornost oveka koji se ne preputa niti vlasti niti bogu. Naprotiv, treba se angaovati u ime sopstvene odgovornosti kao ljudskog bia. Ve sam bio vatreni sledbenik filozofa Hegela kad sam 1939. godine u Parizu uao u Ecole Normale u ulici Ulm i pratio seminar koji je drao Moris Merlo-Ponti. Njegova predavanja bavila su se izuavanjem konkretnog iskustva, iskustva tela u odnosu na razum, razum u odnosu na ula. Ali moj prirodni optimizam, koji je inio da sam smatrao moguim sve to se eli, upuivao me je vie ka Hegelu. Hegelovo uenje smatra da duga istorija oveanstva ima smisao: ovekova sloboda koja napreduje korak po korak. Istoriju ini niz sudara, uzimanje u obzir izazova. Istorija drutva napreduje i na kraju, kad ovek dostigne potpunu slobodu, stiemo demokratsku dravu u njenom idealnom obliku. Postoji, naravno, i drukiji pristup istoriji. Napredak koji omoguuje sloboda, takmienje, trka da bi se imalo uvek jo vie, moe se doiveti kao razarajui uragan. Takvo je vienje, uostalom, imao prijatelj mog oca nemaki filozof Valter Benjamin sa kojim je zajedniki prevodio na nemaki U potrazi za izgubljenim vremenom Marsela Prusta. On je zakljuio da slika Angelus Novus vajcarskog slikara Pola Klea, na kojoj lik anela iri ruke kao da eli da obuzda i odgurne nevreme, kojeg je Valter Benjamin izjednaio sa napretkom, nosi u sebi pesimistiku poruku. Za Benjamina, koji je, da bi izbegao nacizam, izvrio samoubistvo u septembru 1940., smisao istorije je nezadrivi pomak iz nesree u nesreu. Ravnodunost: najgori stav Istina je da razlozi za pobunu danas izgledaju manje oigledni ili je pak svet previe zamren. Ko nareuje, ko odluuje? Nije uvek lako razluiti koja nas, od svih postojeih tendencija, vodi. Nemamo vie posla sa malobrojnom elitom ije delovanje jasno shvatamo. Nalazimo se u ogromnom prostoru koji je, to jasno oseamo, meusobno zavisan. Objedinjavanje u kome ivimo nije nikada bilo toliko prisutno. Ali, u tom svetu postoje stvari koje su nepodnoljive. Da bi ih uoili, treba paljivo gledati, traiti. Govorim mladima: Potraite malo; nai ete. Najgori pristup je ravnodunost, rei ja tu ne mogu nita, snai u se sam. Takvim ponaanjem gubite jedan od najvanijih sastojaka koji od vas ine oveka. Neophodan sastojak: sposobnost da se pobunite i njena posledica, angaovanje. Ve sada moemo utvrditi dva nova izazova: Ogromna razlika koji postoji izmeu veoma siromanih i veoma bogatih, a koja ne prestaje da se uveava. To je ponalazak 20. i 21. veka. Danas u svetu veoma siromani zarauju jedva dva dolara na dan. Ne smemo dozvoliti da se taj jaz jo vie iri. Sam ovaj zakljuak bi morao da navede na angaovanje. Ljudska prava i stanje u kome je planeta. Po osloboenju, ukazala mi se prilika da saraujem na izradi Univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima, koju je Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila 10. decembra 1948. godine u palati ajo u Parizu. Kao ef kabineta Anrija Loijea, pomonika generalnog sekretara OUN, i kao sekretar Komisije za Ljudska prava uestvovao sam u izradi te Deklaracije. Ne mogu a da ne spomenem ulogu koju su u njenoj izradi imali Rene Kasen, narodni komesar za Pravdu i Obrazovanje vlade slobodne Francuske, u Londonu 1941., koji je 1968. godine dobio Nobelovu nagradu za mir - i Pjer Mandes Frans, u okviru Ekonomskog i Socijalnog Saveta, kome su tekstovi koje smo pisali bili podnoeni na pregled pre nego to bi ih pregledala Trea komisija Generalne skuptine, zaduena za socijalna, humanitarna i kulturna pitanja. Ta komisija, kojoj sam bio sekretar, brojala je pedeset etiri

VII
zemlje lanice ondanjih Ujedinjenih nacija. Reneu Kasenu dugujemo izraz univerzalna prava - umesto internacionalna, kao to su predlagali nai prijatelji Anglosaksonci. Jer to je bio izazov na zavretku rata: osloboditi se pretnji kojima je totalitarizam opsedao oveanstvo. Da bi ih se oslobodilo, trebalo je postii da se zemlje lanice OUN-a obaveu da e potovati ta univerzalna prava. To je bio nain da se osujeti argument o punom suverenitetu kojim bi neka drava mogla pravdati vrenje zloina protiv oveanstva na sopstvenoj teritoriji. To je bio sluaj sa Hitlerom koji je organizovao genocid, smatrajui sebe gospodarem u sopstvenoj zemlji. Za nastanak te Deklaracije je, u velikoj meri, zasluno opte odbacivanje nacizma, faizma, totalitarizma a zahvaljujui naem prisustvu zasluge takoe pripadaju i duhu Pokreta otpora. Oseao sam da je trebalo raditi brzo, ne podlei lakoverno licemerju koje je bilo prisutno u izjavama pobednika o prihvatanju tih vrednosti, koje nisu svi imali nameru da iskreno sprovedu u delo a koje smo mi pokuali da im nametnemo (3). Ne mogo odoleti elji da citiram 15. lan Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Svako ima pravo na dravljanstvo; i lan 22: Svako, kao lan drutva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, drutvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje linosti, uz pomo drave i putem meunarodne saradnje, a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake drave. Iako Deklaracija ima deklarativnu a ne i pravnu snagu, ona je ipak odigrala vanu ulogu od 1948. do danas; kolonizovani narodi su je koristili u svojoj borbi za nezavisnost; ona je obogatila svest ljudi u borbi za slobodu. Sa zadovoljstvom zakljuujem da se poslednjih decenija poveao broj nevladinih organizacija, drutvenih pokreta kao to je Attac (Association pour une Taxation des Transactions financires pour l'Aide aux Citoyens Udruenje za oporezivanje financijskih transakcija za dobrobit graana), FIDH (Fdration Internationale des Droits de lHomme Meunarodna organizacija za prava oveka), Amnesty International... koji su aktivni i uspeni. Oigledno su meusobna povezanost i korienje svih modernih sredstava komunikacija uslov efikasnosti. Mladima poruujem: gledajte oko sebe, nai ete teme koje zasluuju vau srdbu postupanje prema imigrantima, ljudima bez dokumenata, Romima. Nai ete konkretne situacije koje e vas navesti da pokrenete snanu graansku akciju. Potraite i nai ete!

VIII
Moja srdba u odnosu na palestinsko pitanje Danas me najvie ljuti situacija u Palestini, u oblasti Gaze, u Cisjordaniji[iii]. Sm taj sukob je uzrok srdbe. Svakako treba proitati izvetaj Riarda Goldstona iz 2009. godine o Gazi, u kome ovaj junoafriki sudija, Jevrejin, koji ak izjavljuje da je cionista, optuuje izraelsku armiju da je za vreme tronedeljne operacije Liveno olovo izvrila dela koju mogu da se porede sa ratnim zloinima a moda, u izvesnim sluajevima, zloinima protiv oveanstva. Ja sam sa svojom enom ponovo otiao u Gazu 2009. godine, zahvaljujui naim diplomatskim pasoima, da bih prouio na licu mesta injenice koje spominje izvetaj. Ljudima u naoj pratnji nije bilo dozvoljeno da uu u Gazu. Ni tu niti u Cisjordaniju. Posetili smo takoe i izbegliki logor koji je, jo 1948. godine, podigla agencija Ujedinjenih nacija, UNRWA[iv], u kome vie od tri miliona proteranih Palestinaca eka vie nego neizvestan povratak na svoje posede. to se pak Gaze tie, u pitanju je zatvor pod otvorenim nebom za milion i po Palestinaca. Zatvor u kome su se ljudi organizovali da preive. Nae pamenje opseda ponaanje stanovnika Gaze, njihov patriotizam, ljubav prema moru i plaama, stalna briga o dobrobiti njihove dece, mnogobrojne i razigrane, vie nego materijalna razaranja tokom operacije Liveno olovo, recimo, bolnice Crvenog polumeseca (islamska verzija Crvenog krsta). Bili smo zadivljeni dosetljivou kojom su podnosili nametnutu nestaicu. Videli smo ih kako, u nestaici cementa, prave cigle kako bi ponovo izgradili hiljade kua poruenih tenkovima. Potvrdili su nam da je tokom operacije Liveno olovo koju je vodila izraelska armija, bilo hiljadu etiri stotina mrtvih ene, deca, starci koji su se nalazili u logoru u odnosu na samo pedesetak ranjenih sa izraelske strane. Delim miljenje junoafrikog sudije. Pomisao da Jevreji mogu vriti ratne zloine je nepodnoljiva. Naalost, u istoriji ima malo primera da su narodi umeli izvui pouke iz sopstvene prolosti. Znam, Hamas, koji je pobedio na poslednjim izborima, nije uspeo da sprei lansiranje raketa na izraelske gradove kao odgovor na stanje izlovanosti i blokade u kojoj se nalaze stanovnici Gaze. Naravno da mislim da je terorizam neprihvatljiv, ali treba priznati da odgovor na okupaciju od strane nebrojeno snanijih vojnih snaga ne moe biti samo nenasilan. Da li Hamasu ide u korist da lansira rakete na grad Sderot? Odgovor je, naravno, ne. Ne slui svrsi, ali se delo moe objasniti beznaem stanovnika Gaze. Smisao beznaa je da se nasilje moe shvatiti kao nemio zakljuak neprihvatljivog stanja kojeg trpe. Tako se moe rei da je terorizam neka vrsta beznaa. I da je to beznae negativan pojam. Ne treba proizvoditi beznae ve nadu. Beznae je uskraivanje nade. Ono je razumljivo, rekao bih skoro da je prirodno, ali ipak nije prihvatljivo. Jer ne dozvoljava ishode koje moe proizvesti nada.

IX
Nenasilje, put koji treba da nauimo da sledimo Ubeen sam da budunost pripada nenasilju, pomirenju razliitih kultura. Na taj nain oveanstvo treba da prevali sledeu deonicu. Pridruujem se Sartru, ne moe se oprostiti teroristima koji bacaju bombe, ali ih se moe razumeti. Sartr je 1947. godine pisao: Priznajem da je nasilje, u bilo kom obliku se manifestovalo, znak neuspeha. Ali to je neizbean neuspeh jer ivimo u svetu nasilja. I mada je istina da prizivanje nasilja odrava nasilje koje se tako ini trajnim, takoe je istina da je to jedini nain da se zaustavi (4). Na ta bih ja dodao da je nenasilje sigurniji nain da se nasilje zaustavi. Nije prihvatljivo podrati teroriste kao to je, u ime tog principa, Sartr uinio u vreme alirskog rata za nezavisnost ili atentata na izraelske sportiste za vreme Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine. To nije delotvorno i sm Sartr e, na kraju ivota, postaviti pitanje smisla terorizma i njegovog opravdanja. Rei nasilje nije delotvorno mnogo je vanije nego saznanje da li treba osuditi ili ne one koji koji ga vre. Terorizam nije delotvoran. to se delotvornosti tie, potrebno je uzdati se u nenasilje. Ako i postoji nada u nasilje ona je u poeziji Gijoma Apolinera: Kako je nada silovita; ne u politici. Sartre je u martu 1980., tri sedmice pred smrt, izjavio: Treba pokuati objasniti zato je dananji svet, koji je uasan, samo trenutak dugakog razvoja istorije, tokom koje je nada uvek bila jedna od glavnih snaga revolucija i ustanaka i kako danas doivljavam nadu kao nacrt budunosti (5). Treba shvatiti da nasilje okree lea nadi. Njemu moramo pretpostaviti nadu, nadu u nenasilje. To je put koji moramo nauiti da sledimo; i ugnjetai i potlaeni. Treba doi do pregovora koji e uiniti da nestane tlaenje; to e pak ukinuti nasilje terorista. To je razlog zbog kojeg se ne sme dozvoliti nagomilavanje mrnje. Poruka Mendele i Martina Lutera Kinga nalazi svu svoju osnovanost u svetu koji je prevaziao suprotstavljanje ideologija i osvajaki totalitarizam. To je poruka nade u sposobnost modernih drutava da prevaziu sukobe meusobnim razumevanjem i predostronim strpljenjem. Da bismo u tome uspeli treba se osloniti na zakone, ije nepotovanje, bez obzira ko je poinilac, mora da izazove nau srdbu. Ne sme se dopustiti da se gaze naa prava. Za miroljubivu pobunu Zabeleio sam i nisam jedini reakciju izraelske vlade suoenu sa mirnim protestima stanovnika grada Bilid koji svakog petka, bez kamenja, bez nasilja, idu do zida protiv kojeg protestvuju. Izraelske vlasti su ocenile taj protestni mar kao nenasilni terorizam. Nije loe... Treba biti Izraelac da bi se nenasilje proglasilo teroristikim. Ono to ih, pogotovo, ini smetenim je delotvornost nenasilja koja izaziva pomo, razumevanje, podrku svih onih u svetu koji su protivnici ugnjetavanja.

X
Krize danas Produktivistiki pogled, koji Zapad zagovara, doveo je svet u krizu iz koje se treba izvui korenito prekidajui sa strmoglavom potrebom uvek jo vie i u oblasti finansija i u naunim i tehnikim oblastima. Krajnje je vreme da prvenstvo dobije briga za moral, pravdu i trajnu uravnoteenost. Izloeni smo velikim opasnostima koje mogu prekinuti ljudsku avanturu na planeti koja bi postala nemogua za ivot. Ali istina je da su od 1948. godine na ovamo postignuta znaajna dostignua: dekolonizacija, kraj aparthejda, raspad Sovjetskog Saveza, pad Berlinskog zida. Sa druge strane, prva decenija 21. veka bila je razdoblje nazadovanja. To nazadovanje bih, delimino, objasnio predsednikovanjem Dorda Bua, 11. septembrom i kobnim potezima koje su Sjedinjene Drave zbog toga preduzele kao, recimo, vojna intervencija u Iraku. Nas je zadesila ekonomska kriza ali nas nije navela da pokrenemo novu politiku razvoja. Takoe, samit u Kopenhagenu protiv globalnog zagrevanja Zemlje nije omoguio da se pokrene stvarna politika zatite planete. Nalazimo se izmeu uasa prve decenije i izgledima koje imamo u sledeim decenijama. Ali treba se nadati, treba se neprestano nadati. Poslednje decenije, one od 1990, svedoili smo je velikom napretku. Ujedinjene nacije su sazivale niz konferencija, 1992. godine o zatiti okoline u Riu; o poloaju ena 1995. godine u Pekingu; u septembru 2000. godine, a na inicijativu Kofija Anana, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 191 zemlja je usvojila Deklaraciju o Osam razvojnih ciljeva milenijuma, kojom su se posebno obavezale da do 2015. godine prepolove siromatvo u svetu. ao mi je to ni Obama ni Evropska unija jo uvek nisu najavili koji e biti njihov doprinos stvaralakoj fazi, oslanjajui se na ove temeljne vrednosti. Kako zakljuiti ovaj poziv na pobunu? Tako to u vas opet podsetiti da smo 8. marta 2004., mi, veterani Pokreta otpora i snage za osloboenje Francuske (1940-1945) prilikom proslave ezdesetogodinjice Programa Saveta Narodnog Otpora, rekli da je doista nacizam pobeen, zahvaljujui rtvama koje su podneli nae sestre i braa iz Pokreta otpora i Ujedinjenim nacijama u borbi protiv faistikog divljatva. Ali ta pretnja nije potpuno nestala i na bes protiv nepravde je ostao nesmanjen (6). Ne, ta pretnja nije potpuno nestala. Zato, neprestano pozivajmo u istinsku nenasilnu pobunu protiv sredstava javnog informisanja koji naoj omladini jedino nude potroako drutvo, nipodatavanje slabijih i kulture, optu amnneziju i preterano meusobno takmienje. Onima koji e graditi 21. vek, poruujemo s ljubavlju: STVARATI ZNAI ODUPIRATI SE. ODUPIRATI SE ZNAI STVARATI.

XI

BELEKE izdavaa u saglasnosti sa autorom

(1) Stvorena u potaji 27. maja 1943. u Parizu od predstavnika osam velikih pokreta otpora; dve velike predratne sindikalne organizacije: CGT[v], CFTC[vi] (Francuska Konfederacija hrianskih radnika) i est glavnih politikih partija Tree republike[vii] meu kojima PC[viii] i SFIO[ix] (socijalisti), Nacionalni savet Pokreta otpora (CNR) sastali su se prvi put 27. maja pod predsednitvom ana Mulena, predstavnika generala de Gola, koji je hteo da osnuje taj Savet da bi borbu protiv nacizma uinio delotvornijom i ojaao svoj legitimitet u odnosu na saveznike. De Gaulle je zaduio Savet da izradi vladin program glede oslobaanja Francuske. Program je bio predmet brojnih razmena izmeu CNR i vlade slobodarske Francuske, kako u Londonu tako i u gradu Aliru pre nego to je usvojen 15. marta 1944. godine na plenarnoj sednici CNR. Taj program je CNR sveano predao generalu de Gaulle -u 25. avgusta 1944. u pariskoj gradskoj venici. Pomenimo da je ukaz o tampi obznanjena ve 26. avgusta. Jedan od glavnih urednika tog programa bio je Roe Grensbure, sin alzakog rabina; u to vreme je pod pseudonimom Pjer Vijon bio generalni sekretar Nacionalnog pokreta za nezavisnost Francuske, pokret otpora kojeg je 1941. osnovala Komunistika partija Francuske i kojeg je on predstavljao pri CNR-u i bio lan njegovog stalnog biroa. (2) Prema proceni sindikata, visina penzija je smanjena od nekadanjih 75 do 80% od prihoda na otprilike 50%; u pitanju je red veliina. an-Pol Domen, docent na Ekonomskom fakultetu u Remsu (francuska pokrajina departman, ampanj Arden) je 2010. godine napisao za Evropski Institut Zaposlenih kratak prikaz o Dopunskoj zdravstvenoj zatiti. U njemu je obelodanio koliko je sada pristup kvalitetnoj dopunskoj zatiti postala povlastica vezana za poloaj na poslu; da najslabiji odustaju od leenja zbog nemogunosti da uzmu dopunsku zatitu i previsoke doplate; da je izvor problema injenica da plata vie nije podloga socijalnoj zatiti to je bila centralna taka odredbi od 4. i 15. oktobra 1945. Te odredbe su ozakonile Socijalno osiguranje i stavili njenu upravu pod dvostruki autoritet predstavnika zaposlenih i drave. Reformama iz 1995. godine, u vreme kada je predsednik vlade bio ipe, donete ukazom i zatim zakonom Dust Blazi (ministar zdravstva; lekar po struci) iz 2004, socijalnim osiguranjem upravlja drava. Predsednik drave imenuje dekretom, na primer, generalnog direktora Nacionalnog fonda zdravstvenog osiguranja (CNAM[x]). Vie nisu na elu fondova departmana, kao to je to bilo odmah po osloboenju sindikalni radnici nego je to, preko prefekta, drava. Predstavnici zaposlenih imaju samo savetodavnu ulogu. (3) Na Generalnoj Skuptini Ujedinjenih nacija je 10. decembra 1948. godine u Parizu 48 od ukupno 58 lanova glasalo za usvajanje Univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima. Osam ih se uzdralo: Juna Afrika, zbog aparthejda koji je Deklaracija osudila; Saudijska Arabija, zbog izjednaavanja prava ena i mukaraca; Sovjetski Savez (Rusija, Ukrajina, Belorusija), Poljska, ehoslovaka, Jugoslavija, smatrajui da Deklaracija ne uzima dovoljno u obzir ekonomska i socijalna prava kao i prava manjina; treba primetiti da se pogotovo Rusija posebno usprotivila predlogu Australije o stvaranju meunarodnog suda za ljudska prava koji bi bio zaduen da preispituje peticije upuene Ujedinjenim nacijama; treba ovde podsetiti da lan 8 deklaracije uvodi princip prava na zatitu pojedinca od drave u sluaju povrede osnovnih prava; taj princip je 1998. dobio svoju primenu stvaranjem stalnog Evropskog suda za ljudska prava koji garantuje zatitu vie od 800 miliona Evropljana. (4) Sartre J-P. "Situation de lcrivain en 1947" in Situations II, Paris Gallimard, 1948. (5) Sartre J-P. "Maintenant lespoir...(III)" in Le Nouvel Observateur, 24 mars 1980 (6) Potpisnici Apela od 8. marta 2004. godine su: Lucie Aubrac, Raymond Aubrac, Henri Bartoli, Daniel Cordier, Philippe Dechartre, Georges Guingouin, Stphane Hessel, Maurice Kriegel-Valrimont, Lise London, Georges Sguy, Germaine Tillion, Jean-Pierre Vernant, Maurice Voutey.

XII

Primedbe prevodioca
[i] Grad Vii je za vreme nemake okupacije bio sedite francuske vlade koja je, na elu sa Filipom Petenom, saraivala sa Nemcima [ii] Ecole Normale Suprieure spada u Visoke kole u koje se polaznici upisuju na osnovu rezultata konkursa, za razliku od Univerziteta gde je upis manje-vie slobodan [iii] kopnena teritorija zapadne obale reke Jordan pod kontrolom Izraela [iv] UNRWA - United Nations Relief and Works Agency for Palestine Refugees in the Near East; Bliskoistona agencija za pomo i rad Ujedinjenih nacija za pomo palestinskim izbeglicama [v] CGT = Confdration Gnrale du Travail, Generalna konfederacija rada [vi] CFTC = Confdration franaise des travailleurs chrtiens [vii] Od 21. septembra 1792. godine, dana abolicije kraljevskog reima, Francuska je imala pet Ustava i shodno tome, pet republika: Prva Republika (22. septembar 1792. 18. maj 1804.), Druga Republika (24. februar 1848. 2. decembar 1852.), Trea Republika (4. septembar 1870. 10. juli 1940.), etvrta Republika (13. oktobar 1946. 28. septembar 1958.), Peta Republika (od 4. oktobra 1958.) [viii] PC(F) = Parti Communiste (Franais), Komunistika Partija francuske [ix] SFIO = Section de lInternationale Ouvrire, Odsek Radnike Internacionale [x] CNAM = Caisse nationale dassurance maladie, Nacionalni fond zdravstvenog osiguranja [xi] Po objavljivanju rata (septembar 1939.) Francuska se nala u poloaju iekivanja nemakog napada, ubeena da je Maino linija nesavladiva prepreka. Posle skoro godinu dana pozicionog rata Nemci su napali kroz Belgiju i Francuska je kapitulirala u veoma kratkom roku.