BIBLIOTEKA

KARIJATIDE
Osniva SVETOMIR LAZAREVIC 19001939

Urednik MILUTIN STANISAVAC

Beograd, 1991.

ISTORIJA VEROVANJ I RELIGIJSKIH IDEJA

i

Od kamenog doba do Eleusinskih misterija

Napisao

Mira Elijade

PROSVETA

Naslov originala

Mircea Eliade HISTOIRE DES CROYANCES ET DES IDES RELIGIEUSES

1. De l'ge de la pierre aux mystres d'Eleusis Payot, Paris 1989

Prevela BILJANA LUKI Recenzenti MILAN KOMNENI MILUTIN STANISAVAC

PREDGOVOR

Istoriaru religije znaajno je svako ispoljavanje svetog; svaki obred, svaki mit, svako verovanje ili boanski oblik odraavaju iskustvo svetog, te prema tome podrazumevaju pojam bia, znaenja i istine. Kao to sam rekao drugom prilikom, teko je zamisliti da bi ljudski duh mogao da deluje bez uverenja da u svetu postoji neto to je nepovratno realno; takoe, nemogue je zamisliti kako bi se mogla pojaviti svest a da se ovekovim porivima i iskustvima ne prida neko znaenje. Svest o nekom realnom i znaenjski osmiljenom svetu blisko je povezana sa otkriem svetog. Iskustvom svetog, ljudski duh je dokuio razliku izmeu onog to se ispoljava kao stvarno, mono, bogato i znaenjsko, i onoga to je lieno tih osobina, odnosno, haotinog i opasnog toka stvari, njihovog sluajnog pojavljivanja i iezavanja lienog svakog smisla (La Nostalgie des Origines, 1969, str. 7). Ukratko, sveto je samo element strukture svesti, a ne neki stupanj istorije te svesti. U najstarijim slojevima kulture iv et i kao ljudsko bie samo je po sebi religiozni in, jer prehranjivan je, seksualni ivot i rad imaju sakramentalnu vrednost. Drugim recima, biti ili ak, postati ovek znai biti religiozan (isto, str. 9). Razmatrao sam dijalektiku sakralnog i njegovu morfologiju u kasnijim publikacijama, od Istorije religija (Trait d'Histoire des Religions, 1949) pa sve do male knjige koja se odnosi na Australijske religije (Religions australiennes, 1972). Ova knjiga je zamiljena i prireena iz drugaije perspektive. S jedne strane, analizirao sam ispoljavanje svetog hronolokim redom (gde je vano da se ne zameni doba nekog religioznog shvatanja sa datumom prvog dokumenta koji o njemu svedoi); s druge strane, a u onoj meri u kojoj je to doputala dokumentacija insistirao sam na krizama vezanim za utemeljenost i, naroito, na kreativnim momentima razliitih tradicija. Ukratko, pokuao sam da osvetlim najvanije priloge istoriji religijskih ideja i verovanj.

6 Svako manifestovanje svetog znaajno je za istoriara religija; ali, je isto tako oigledno da struktura boga Anu, na primer, ili teogonija i kosmogonija koje prenosi Enuma eli, ili saga o Gilgameu, bolje otkrivaju religioznu kreativnost i originalnost Mesopotamije nego, na Drimer, apotropejski obredi protiv Lamatua ili mitologija boga Nusku. Ponekad, znaaj neke religiozne tvorevine otkrivaju i njene potonje valorizacije. Osrednje smo obaveteni o Eleusinskim misterij ama i o najranijem orfizmu; meutim, to to je evropska elita njima opinjena ve dvadeset vekova predstavlja religioznu injenicu od najveeg znaaja, ije posledice jo nismo procenili. Sigurno, eleusinske inicijative i tajni orfiki obredi, koje su slavili neki pozni autori odslikavaju mitologizujuu gnosu i grko-orijentalni sinkretizam. Ali, upravo je to shvatanje Misterija i orfizma uticalo na srednjovekovni hermetizam, i talijansku renesansu, okultne tradicije XVIII veka i na romantizam; i upravo su Eleusinske misterije uenjaka, mistika i aleksandrijskih teologa nadahnule evropsku modernu poeziju, od Rilkea do T. S. Eliota i Pjera Emanuela. Moemo raspravljati o vrednosti kriterijuma izabranog za razgraniavanje velikih doprinosa istoriji religijskih ideja. Njega, meutim, potvruje razvoj brojnih religija; jer upravo zahvaljujui dubljim krizama i tvorevinama koje su otuda proizile, religiozne tradicije su uspele da se obnove. Dovoljno je setiti se sluaja Indije, gde su napetost i beznae izazvani religioznom devalorizacijom bramanske rtve stvorili itav niz izuzetnih tvorevina (Upaniade, uobliavanje tehnika joge, poruke Gautame Bude, mistina pobonost, itd.), od kojih svaka, u stvari, predstavlja drugaije, smelo reenje iste krize (vidi poglavlja IX, XVII, XVIII, XIX). Godinama sam razmiljao o kratkom i saetom delu koje bi se moglo proitati za nekoliko dana. Jer itanje izjedna najbolje otkriva sutinsko jedinstvo religioznih pojava, a istovremeno i neiscrpnu novinu njihovih izraavanja. italac takve knjige bio bi doveden pred vedske himne, Brahmane i Upaniade samo nekoliko sati poto bi se upoznao sa idejama i verovanjima paleolita, Mesopotamije i Egipta; otkrio bi ankaru, tantrizam i Milarepu, islam, Joakima iz Flore ili Paracelzusa, poto meditirajui probdeo no nad Zaratustrom, Gautamom Budom i taoizmom, nad helenskim misterijama, razvojem hrianstva, gnosticizmom, alhemijom ili mitologijom o Gralu; susreo bi Drosvetitelje i nemake romantiare, Hegela, Maksa Milera, Frojda, Junga i Bonhefera tek poto bi prethodno otkrio Kecalkoatla i Virakou, dvanaest Alvara i Grigorija Palamu, prve kabaliste, Avicenu ili Elisaiju. Na alost, ta kratka i saeta knjiga jo nije napisana. Pomirio sam se s tim da za sada objavim jedno trotomno delo, u

7 nadi da u ga moda svesti na jedan tom od oko etiri stotine stranica. Taj kompromisni oblik izabrao sam iz dva razloga: s jedne strane, ini mi se zgodno da navedem izvestan broj znaajnih i nedovoljno poznatih tekstova; s druge strane, hteo sam da studentima stavim na raspolaganje dovoljno razraene kritike bibliografije. Sveo sam tako na najmanju moguu meru broj napomena na kraju stranice, a u drugom delu knjige sakupio bibliografije i razmatranja nekih aspekata koji su u tekstu preutani ili samo uopteno pomenuti. Tako se knjiga moe itati u kontinuitetu, izbegavajui prekide koje bi izazvali razmatranje izvora i izlaganje o stanju nekih pitanja. Knjige u kojima se ta materija saima ili popularise obino su predstavljene pregledom naslova na kraju poglavlja. Struktura ove Istorije verovanj i religijskih ideja zahtevala je sloeniji kritiki aparat. Prema tome, podelio sam poglavlja na manje delove koji imaju svoj broj i podnaslov. U toku itanja, student se moe upoznati sa pregledom problematike i s bibliografijom, koji se zajedno nalaze u drugom delu knjige. Nastojao sam da u svaki ovaj deo unesem ono najhitnije iz novije kritike bibliografije, ne zaboravljajui ni radove sa ijom se metodolokom orijentacijom ne slaem. Osim retkih izuzetaka, nisam pominjao izdanja na skandinavskim, slovenskim ili balkanskim jezicima. Transliteraciju imena i orijentalnih termina pojednostavio sam kako bih olakao itanje.
*

Izuzev nekoliko poglavlja, u ovoj se knjizi ponavlja ono najhitnije iz predavanj o istoriji religije koje sam drao od 1933. do 1938. na univerzitetu u Bukuretu, na koli visokih studija 1946. i 1948. i zatim, od 1956. na ikakom univerzitetu. Pripadam onoj vrsti istoriara religija koji se, kakva god bila njihova specijalnost, trude da prate napredak do kojeg se dolo u srodnim oblastima i ne usteu se da studente upoznaju s razliitim problemima koje postavljaju druge discipline. Smatram, najzad, da svako istorijsko prouavanje podrazumeva izvesnu bliskost sa optom istorijom; prema tome, ni najstroa specijalizacija ne oslobaa naunika obaveze da svoja istraivanja postavi u perspektivu opte istorije. Takoe, delim uverenje onih koji smatraju da izuavanju Dantea ili ekspira, odnosno Dostojevskog ili Prusta, znatno doprinosi poznavanje Kalidase, dram No ili Majmuna hodoasnika. Ovde nije re o nekom pseudoenciklopedizmu, praznom i u celini uzev sterilnom. Re je jednostavno o tome da se ne izgubi iz vida duboko i nedeljivo jedinstvo istorije ljudskog duha. Svest o tom jedinstvu duhovne istorije oveanstva skoranje je, jo nedovoljno usvojeno otkrie. Njegov znaaj za budunost nae discipline oceniemo u poslednjem poglavlju treeg toma.

Upravo u tom poslednjem poglavlju razmotriemo i krize koje su izazvali zagovornici redukcionizma od Marksa i Niea do Frojda kao i doprinose koje su donele antropologija, istorija religija, fenomenologija i nova hermeneutika, za koju smo spremni da ustvrdimo da je jedina, ali znaajna religiozna tvorevina modernog zapadnog sveta. Re je o poslednjoj etapi desakralizacije. Proces je od izuzetnog znaaja za istoriara religija: on u stvari pokazuje savreno preruavanje svetog, tanije, njegovo poistoveivanje s profanim.
*

Tokom pet godina rada mnogo sam nauio od svojih uitelja, kolega i studenata. Svima njima, i ivima i mrtvima, odajem najiskrenije priznanje. Takoe, zahvaljujem gospoi Miel Fromentu (Michel Fromentoux) i gospodi an-Liku Benoziljou (Jean-Luc Benoziglio) i Zan-Liku Pidu-Pajou (Jean-Luc Pidoux Payot) koji su se potrudili da od samog poetka prate ovaj tekst. Kao ni drugi moji spisi od 1950. godine naovamo, ni ova knjiga ne bi mogla biti privedena kraju bez nrisustva, panje i odanosti moje ene. Sa radou i zahvalnou ispisujem njeno ime na prvoj stranici onoga to e moda biti moj poslednji doprinos disciplini koja nam je draga. ikaki univerzitet, septembar 1975. M. E.

I POGLAVLJE

NA POETKU MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAANJE PRALJUDI

1. Orientatio. Orua za izradu orua. Pripitomljavanje vatre Neemo ovde raspravljati o problemu hominizacije, i pored njegovog znaaja za razumevanje fenomena religioznosti. Dovoljno je da podsetimo kako ve uspiravAni poloaj obeleava prevazilaenje stanja primata. Na nogama""se moe ostati samo u budnom stanju. Zahvaljujui uspravnom poloaju, prostor se organizuje u strukturu koja je nepristupana prehominidima, i to u etiri vodoravna smera, projektovana poev do sredinje ose gore dole. Drugim recima, prostor se sada organizuje oko ljudskog tela, kao da se prostire napred-nazad, desno-levo i gore-dole. Polazei od tog prvobitnog iskustva od oseanja baenosti usred nekog na izgled bezgraninog, nepoznatog i preteeg prostora izgrauju se razliiti oblici orientationem: jer, ne moe se dugo iveti u vrtoglavici izazvanoj dezorijentacijom. Ovo iskustvo prostora ureenog oko nekog sredita objanjava znaaj egzemplarnih podela i deoba teritorija, aglomeracija i nastambi, i njihovu kosmoloku simboliku 1 (up. 12). Korienje orua osvetljava jo jednu, isto toliko presudnu razliku u odnosu na nain egzistencije primata. Praljudi ne samo da se slue oruima, ve su sposobni i da ih izrauju. Tano je da izvesni majmuni koriste predmete kao da su alatke, a poznati su ak i sluajevi kada ih oni oblikuju. Ali, praljudi su povrh toga izgraivali i orua za izradu orua, ta vie, njihovo korienje orua mnogo je sloenije; oni ih uvaju uza se, unapred spremni da se njima poslue. Ukratko, primena tih orua nije ograniena odreenom situacijom ili izvesnim specifinim trenutkom, kao to je to sluaj sa majmunima. Podjednako je vano navesti i to da ta orua ne predstavljaju produetak telesnih organa. Najstarije kamenje za ko^e znamo bilo je izraeno imajui u vidu neku funkciju koja nije bila predviena strukturom ljudskog tela, recimo, seenje (to je in koji se raz1 Iskustvo orijentisanog prostora jo ie blisko oveku modernih vremena mada on vie nije svestan njegove egzistencijalne vrednosti.

10

1STORIJA V E R OVAN JA I R E L I G I J S K I H IDEJA

likuje od kidan ja zubima ili grebanja noktima). 2 Veoma spor tehnoloki napredak ne podrazumeva i istovetan razvoj inteligencije. Znamo da izuzetni polet tehnologije u poslednja dva veka nije bio praen i odgovarajuim razvojem inteligencije zapadnog oveka. tavie, kao to je ve primeeno, svaka inovacija podrazumevala je i pogibelj kolektivne smrti [Andre Varanjak/Andr Varagnac], Tehnoloko mirovanje je obezbedilo preivljavanje praljudi. Pripitomljavanje vatre, to e rei, mogunost da se ona proizvede, sauva i prenosi, oznaava konano razdvajanje praljudi od njihovih zoolokih prethodnika. Najstariji dokument koji svedoi o korienju vatre potie iz u-ku-tjena (oko ~ 600000), ali je sasvim verovatno da se to pripitomljavanje zbilo mnogo ranije, i to na vie podruja. Trebalo je podsetiti na ovih nekoliko dobro poznatih injenica kako se, itajui analize koje e uslediti, ne bi izgubilo iz vida da se preistorijski ovek ve ponaao kao bie obdareno inteligencijom i matom. to se tie nesvesnih aktivnosti snova, mate, vizija, fabuliranja, itd. pretpostavlja se da se one ni po snazi a ni po rasponu ne razlikuju od onih koje nalazimo kod naih savremenika. Samo, izraze snaga i raspon ovde treba shvatiti u njihovom najjaem i najdramatinijem znaenju. Jer ovek je krajnji proizvod odluke donesene na poetku Vremena: re je o odluci da se ubije kako bi se moglo iveti. U stvari, hominidi su, postajui mesoderi, uspeli da prevaziu svoje pretke. Tokom nekih dva miliona godina, praljudi su iveli od lova; voe, korenje, mekuci i ostalo to su sakupljali ene i deca nije bilo dovoljno da se obezbedi preivljavanje vrste. Lov je uslovio podelu poslova u zavisnosti od pola, pojaavajui na taj nain hominizaciju; jer, kod mesodera, i u elom ivotinjskom svetu, takva razlika ne postoji. Ali, neprestano proganjanje i ubijanje divljai najzad je stvorilo jedan sistem odnosa sui generis izmeu lovca i pobijenih ivotinja. Uskoro emo se vratiti na ovaj problem. Podsetimo se sada da se mistina solidarnost lovca i njegovih rtava otkriva samim inom ubijanja; prolivena krv u svemu je jednaka ljudskoj krvi. I konano, mistina solidarnost sa divljai proistie iz srodnosti izmeu ljudskih drutava i ivotinjskog sveta. Ubiti ulovljenu ivotinju, ili, kasnije, pripitomljenu, jednako je rtvovanju u kojem su rtve izmenjive. 3 Naglasimo da su se sve ove koncepcije uspostavile tokom poslednjih fiaza
Vid. Karl Narr, Approaches to the Social Life of Earliest Man, str. 605 i dalje. * Ova izuzetno stara ideja jo je bila iva u doba mediteranske antike: ne samo da su ivotinje zamenjivale ljudske rtve (to je bio svuda rasprostranjen obiaj), nego su i ljudi rtvovani namesto ivotinja. Up. Walter Burkert, Homo necans, stir. 29, nap. 34.
1

M A G I J S K 0 - R E L 1 G I 0 Z N 0 PONAANJE PRALJUDI

11

procesa hominizacije. One su jo delatne izmenjene, prevrednovane, prikrivene hiljadama godina posle iezavanja paleolitskih civilizacija. 2. Neprozirnost preistorijskih dokumenata

Ako se smatra da su praljudi potpuni ljudi, iz toga proizilazi da su oni dobro znali za verovanja, kao i da su upranjavali odreene obrede. Jer, kako smo ve istakli, iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti. Drugim recima, ako postavimo pitanje religioznosti ili nereligioznosti preistorijskih ljudi, zagovornici nereligioznosti trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. Verovatno je da se teorija nereligioznosti praljudi nametnula u vreme evolucionizma, kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. Ali re je o nesporazumu, jer u ovom sluaju ono to valja imati u vidu nije anatomsko-osteoloka struktura praljudi (koja je, sasvim izvesno, slina odgovarajuoj strukturi kod primata ve su to njihova dela; a ona ukazuju na inteligenciju koja se moe definisati samo kao ljudska. Anj ako se danas slaemo oko injenice da su praljudi imali religiju, teko je, (moda) i nemoeue, jasno odrediti kakav je bio njen sadraj. Ipak, istraivai nisu sasvim bespomoni; postoji, naime, izvestan broj dokumenata-svedoanstava 0 ivotu praljudi i nadamo se da emo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozno znaenje. Drugim recima, nadamo se da je na osnovu tih dokumenata mogue uobliiti jedan jezik, kao to su tvorevine nesvesnog snovi, sanjarije, privienja, itd. koje su, dotle smatrane apsurdnim ili beznaajnim, zahvaljujui Frojdovom geniju otkrile postojanje jednog jezika izuzetno dragocenog za poznavanje oveka. U stvari, ti dokumenti su prilino brojni, ali neprozirni 1 dosta jednoobrazni: to su ljudske kosti, najee lobanje, kamena orua, pigmenti (na prvom mestu crveni oker, hematit), razni predmeti pronaeni u grobovima. Tek od mlaeg paleolita imamo gravire i peinsko slikarstvo, oslikani oblutak i skulpturice od kosti i kamena. U izvesnim sluajevima grobnice, umetniki predmeti i unutar granica onoga to emo istraivati, sigurni smo da postoji barem religiozna intencija. Ali veina tih dokumenata pre orinjasjena (~ 30000), to e rei orua, ne otkrivaju nita osim sopstvene upotrebne vrednosti. Ipak, teko je poverovati da orua nisu bila u vezi sa svetim, i da nisu nadahnula izvestan broj mitolokih epizoda. Prva tehnoloka otkria preobraaj kamena u orue za napad ili odbranu, ovladavanje vatrom nisu samo osigurala preivljavanje i razvoj ljudske vrste; ona su isto tako stvorila itav jedan

12 univerzum mitsko-religioznih vrednosti, kao to su podsticala i hranila stvaralaku imaginaciju. Dovoljno je ispitati ulogu orua u religioznom ivotu, kao i mitologiju ljudskih skupina koje su ostale na stupnju lova i ribolova. Magijsko-religiozna vrednost nekog oruja od drveta, kamena ili metala jo je ouvana meu evropskom populacijom, i to ne samo u folkloru. Ovde neemo sada razmatrati kratofanije i hijerofanije kamena, stena i ljunka; italac e za to nai primere u jednom poglavlju nae Istorije religija. Zahvaljujui oruju-projektilu posebno je osvojeno ovladavanje daljinom, to je podstaklo brojna verovanja, mitove i legende. Podsetimo se samo mitologija u vezi s kopljima koja se zabadaju u nebeski svod i omoguavaju penianje na nebo, ili o strelama koje lete kroz oblake, probadaju demone ili obrazuju lestvice do neba, itd. Da bismo bolje prosudili ta nam sve to obraeno kamenje praljudi ne moe preneti, treba se setiti barem nekih verovanja i mitologija o oruima, na prvom mestu o oruju. Semantika neprozirnost ovih preistorijskih dokumenata ne predstavlja izuzetak. Svaki, ak i savremeni dokument duhovno je neproziran sve dok ne uspemo da ga odgonetnemo ukljuujui ga u sistem znaenja. Neka alatka, preistorijska ili savremena, moe da otkrije samo svoju tehnoloku namenu, ali sve ono to su njen proizvoa ili njeni vlasnici u vezi sa njom mislili, oseali, sanjali, nadali se, izmie nam. Treba, meutim, bar pokuati da se zamisle nematerijalne vrednosti preistorijskog orua. Inae bi nam ova semantika neprozirnost nametnula sasvim pogreno razumevanje istorije kulture. Izlaemo se opasnosti, na primer, da pojavljivanje nekog verovanja pogreno veemo za datum kada je ono prvi put 4 jasno potvreno. Kada, u metalno doba, izvesni obiaji ukazuju na tajne zanata u vezi sa radom u rudnicima, s metalurgijom i s izradom oruja, neoprezno bi bilo poverovati kako je tu re o potpunoj novini, jer te tradicije, barem delimino, produavaju naslee iz kamenog doba. Tokom nekih dva miliona godina praljudi su iveli pre svega od lova, ribolova i sakupljanja plodova. Ali prve arheoloke podatke koji govore o religioznom univerzumu paleolitskog lovca nalazimo u zidnoj franko-kantabrijskoj umetnosti (~ 30000). tavie, ako ispitamo verovanja i religiozna ponaanja savremenih lovakih naroda, postajemo svesni skoro potpune nemogunosti da se dokae postojanje ili nepostojanje slinih verovanja kod praljudi. Primitivni 3 lovci smatrali su da su ivotinje sline Iju4 Strogo primenjena ova metoda bi dovela do toga da se germanske bajke datiraju izmeu 18121822, kada su ih objavili braa Grim. 5 Da pojednostavimo, koristimo sintetizovano izlaganje J. Haeckela, Jger u. Jagdritten, Religion in Geschichte und Gegenwart (3. izdanje), III (1959), st. 51113.

MAGIJSK0-REL1GI0ZN0

PONAANJE PRALJUDI

13

dima, ali da su obdarene natprirodnim moima: verovali su da se ovek moe pretvoriti u ivotinju i vice versa; da due mrtvih mogu prei u ivotinje; najzad, da postoje misteriozni odnosi izmeu neke osobe i neke pojedinane ivotinje (nekada se to zvalo nagualizam). to se tie natprirodnih bia ije je postojanje potvreno u religijama lovaca, razlikujemo pratioce ili teriomorfne duhove uvare, boanstva kao to je Vrhovno bie-Gospodar ivotinja, koja istovremeno tite i divlja i lovce, duhove iz gutara i duhove razliitih ivotinjskih vrsta. S druge strane, neka religiozna ponaanja svojstvena su civilizacijama lovaca: ubijanje ivotinja predstavlja obred, to podrazumeva verovanje da Gospodar ivotinja paljivo motri da lovac ubije samo ono to mu je potrebno da se prehrani, i da se hrana ne rasipa; kosti, posebno lobanja, imaju istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga to se verovalo da se u njima nalazi dua ili ivot ivotinje, kao i da e Gospodar ivotinja uiniti da na skeletu nikne novo meso); zbog toga se lobanja i duge kosti izlau na granama ili na uzvisinama; kod nekih nadoda dua ubijene ivotinje alje se u njenu duhovnu postojbinu (up. svetkovinu medveda kod Ainua i Gilijaka); takoe postoji obiaj da se Vrhovnim biima ponudi po jedan komad od svake ubijene ivotinje (Pigmeji i crnci sa Filipina, itd.), ili lobanja i duge kosti (Samojedi, itd.); kod nekih sudanskih na roda mladi, poto ubije svoju prvu divlja, tom krvlju premazuje zidove neke peine. Koliko se takvih verovanja i takvih ceremonija moe identifikovati na osnovu arheolokih dokumenata kojima raspolaemo? Veoma malo tek prinoenja na rtvu lobanja i dugih kostiju. Nikad neemo dovoljno naglasiti bogatstvo i sloenost religiozne ideologije lovakih naroda i skoro potpunu nemogunost da se dokae ili porekne njeno postojanje kod praljudi. Kao to smo mnogo puta ponovili: verovanja i ideje se ne mogu pretvoriti u fosile. Stoga je nekim naunicima bilo drae da o idejama i verovanjima praljudi ne kau nita, umesto da ih rekonstruiu na osnovu poreenja sa civilizacijama lovaca. Ova radikalna metodoloka pozicija nije liena opasnosti. Ostaviti praznim itav jedan period u istoriji ljudskog duha povlai opasnost od toga da se podri ideja po kojoj se tokom sveg tog vremena duhovna aktivnost ograniavala na uvanje i prenoenje tehnologije. Takvo miljenje, meutim, ne samo to je pogreno, nego je i pogubno za poznavanje oveka. Homo faber bio je podjednako i homo ludens, sapiens i religiosus. A poto se njegova verovanja i religiozna praksa ne mogu rekonstruisati, potrebno je da barem ukaemo na odreene analogije preko kojih moemo indirektno da ih osvetlimo.

14

1STORIJA

VER OVAN JA I R E L I G I J S K I H IDEJA

3. Simbolika znaenja pogreba Nema sumnje da su skeleti najstariji i najbrojniji dokumenti. Poev od mustjerske epohe (~ 7000050000) sa sigurnou moemo govoriti o pogrebima. Meutim, lobanje i donje vilice nali smo i u mnogo starijim naseljima, na primer u u-ku-tjenu (u jednom sloju koji se datira oko ~ 400000300000), i njihovo postojanje postavilo je neke probleme. Poto nije re o grobovima, uvanje lobanja moe se objasniti religioznim razlozima. Opat Brej (Breuil) i Vilhelm mit (Wilhelm Schmidt) pominju obiaj koji postoji kod Australijanaca i drugih primitivnih naroda 6 da se lobanje mrtvih srodnika uvaju i prilikom seoba nose sa sobom. Mada je ova pretpostavka verovatna, veina naunika je nije podrala. Ove injenice podjednako su tumaene kao dokaz ljudoderstva, obrednog ili profanog. Tako je i A. C. Blan (Blanc) objasnio sakaenje jedne neandertalske lobanje, pronaene u peini na Kirkinom brdu: ovek je bio ubijen udarcem koji mu je smrskao desnu onu duplju, a zatim je proiren otvor na zatiljku da bi se mozak izvadio i obredno pojeo. Ni ovo objanjenje, meutim, nije jednoduno prihvaeno. 7 Izgleda da je postojanje verovanja u zagrobni ivot dokazano jo od najstarijih vremena, i to na osnovu korienja crvenog okera, to je obredna zamena za krv, dakle, simbol ivota. Obiaj da se leevi posipaju okerom veoma je i vremenski i prostorno rairen, od u-ku-tjena pa sve do zanadnih obala Evrope, u Africi do Rta dobre nade, u Australiji, Tasmaniji, u Americi sve do Ognjene zemlje. O religioznom znaenju grobova veoma se sporilo. Ne treba sumnjati da je ukop umrlih morao imati neko obrazloenje, ali koje? Pre svega, ne treba zaboraviti da prosto i obino ostavljanje tela u cestarima, komadanje udova, preputanje tela pticama, nagli beg iz naselja u kojem se ostavlja telo, ne znae i nepostojanje ideje o zagrobnom ivotu.8 Verovanje u zagrobni ivot jo vie je potvreno pogrebima; inae, ne bismo mogli da shvatimo trud koji su ljudi ulagali da bi pokopali telo. Taj zagrobni ivot mogao je biti isto duhovni, to e rei shvaen kao postegzistencija due, verovanje potkrepljeno javljanjem mrtvih, u snovima. Ali neke pogrebe isto tako moemo tumaiti kao meru opreza protiv mogueg povratka pokojnika; u takvim sluajevima, tela su bila savijana, a moda i vezivana. S druge strane, uopte se ne iskljuuje mogunost da
* J. Maringer, The Gods of Prehistoric Man, str. 18 i dalje. 7 Leroa-Guran nije ubeen da je ovek bio ubijen i pojeden (Les Religions de la prhistoire, str. 44). Maringar, koji nije priznavao postojanje antropofagije u u-ku-tjenu (nav. delo, str. 20), podjednako odbacuje i Blanovo objanjenje (isto, str. 31 i dalje). Videti ipak Mller-Karpe, Altsteinzeit, str. 230 i dalje, 240; M. K. Roper, A Survey of evidence for intrahuman killing in the Pleistocene. 8 Leroa-Guran, str. 54.

MAGIJ SKO-RELIGIOZNO PONAANJE PRALJUDI

15

savijeni poloaj umrlog ne odaje strah od ivih leeva (taj strah je dokazan kod nekih naroda), nego da, naprotiv, oznaava nadu u ponovno roenje; znamo, naime, za brojne sluajeve namernog pokapanja u fetalnom poloaju. Od vanijih primera pogreba sa magijsko-religioznim znaenjem navedimo one iz Teik Taa u Uzbekistanu (dete okrueno rogovijem kozoroga), iz Crkve svih svetih u Korezi (u jami u kojoj poiva telo naeno je mnotvo orua od oblutaka kao i komadi crvenog okera 9 ), ili one iz Ferasija, u Dordonji (vie grobova na breuljku sa spremitem orua od oblutaka). Tu treba dodati i groblje u peini Monkarmel, sa deset grobova. Jo se raspravlja o autentinosti i znaenju ponuda u hrani ili predmeta poloenih u grobove; najpoznatiji je primer enske lobanje iz Madazila, sa lanim oima, postavljene na vilicu i na rog severnog jelena.10 U starijem paleolitu praksa sahranjivanja je, izgleda, sve rairenija. Tela premazana crvenim okerom pokopavaju se u jame u kojima je pronaen i izvestan broj ukrasnih predmeta (koljke, privesci, ogrlice). Lobanje i kosti ivotinja koje su otkrivene pored grobova verovatno su ostaci obrednih obeda, ako ne i prinoenja rtve. Leroa-Guran (Leroi-Gourhan) to pogrebno kuanstvo, odnosno, line predmete pokojnika smatra veoma diskutabilnim (nav. delo, str. 62). Problem je vaan; prisustvo takvih predmeta podrazumeva ne samo verovanje u zagrobni ivot pojedinca, nego i sigurnost u to da e pokojnik nastaviti svoju osobenu delatnost i na drugom svetu. Postojanje slinih predstava potvreno je u irokom rasponu i na razliitim stupnjevima kulture. Kako god bilo, isti autor priznaje autentinost jednog ligurijskog groba iz orinjasjena, gde su uz skelet poloena i etiri tajanstvena predmeta koja su nazvana zapovednike palice (nav. delo. str. 63). Prema tome, barem izvesni grobovi nesumnjivo dokazuju verovanje u nastavak neke posebne aktivnosti posle smrti. 11 Ukratko, moemo zakljuiti da grobovi potvruju verovanje u zagrobni ivot (to je ve bilo naznaeno korienjem crvenog okera) i da donose neka dopunska objanjenja: sahranjivanje u smeru istoka, to oznaava nameru da se sudbina due usaglasi
Novija arheoloka otkria su pokazala da je hematit bio vaen u jednom rudniku u Svazilendu jo pre 29.000 godina, a jo pre 43.000 godina u Rodeziji. Eksploatacija hematita se u ovim rudnicima Afrike nastavila tokom desetina hiljada godina. Otkrie sline eksploatacije pored Balatonskog jezera, oko ~ 24000, prikazuje tehnolotke mogunosti paleolitskih ljudi i rairenost njihovih komunikacija. Up. R. A. Dart, The antiquity of mining in South Africa; The Birth of Symbology, str. 21 i dalje. 10 Prema Leroa-Guranu, re je o hrpi otpadaka hrane na kojoj je, verovatno bez neke namene, a svakako deplasirana, leala jedna ljudska relikvija (str. 57). 11 Dodajmo da su drugi naunici smatrali da je broj autentinih dokumenata pronaenih u grobovima mnogo vei.

16

1STORIJA V E R OVAN JA I R E L I G I J S K I H IDEJA

sa Sunevim kretanjem, a to je opet nada u ponovno roenje, tj. u postegzistenciju u nekom drugom svetu; verovanje u nastavak neke specifine aktivnosti; postojanje odreenih pogrebnih obreda, na ta ukazuju ponude u vidu ukrasnih predmeta i ostaci obeda. Ali, da bi se pojmilo bogatstvo i dubina religioznih simbola koji su sadrani u na izgled tako jednostavnim ceremonijama, dovoljno je ispitati sahranjivanje kod nekog arhainog naroda iz naeg vremena. Rejel-Dolmatov (Reichel-Dolmatoff) jer prilino detaljno opisao sahranjivanje jedne devojke iz 1966. godine kod Indijanaca Kogi, plemena koje govori jezikom iba (chibcha) a koje ivi u Sijera Nevadi de Santa Marta u Kolumbiji. 12 Poto je odabrao mesto za raku, aman (mama) obavlja itav niz obrednih kretnji i izjavljuje: Ovde je selo Smrti; ovde je ceremonijalna kua Smrti; ovde je materica. Ja u otvoriti kuu. Kua je zatvorena i ja u je otvoriti. Posle toga on objavljuje: Kua je otvorena, pokazuje ljudima mesto gde treba da kopaju raku i odlazi. Pokojnica je obavijena belim platnom a njen otac uiva pokrov. Za sve to vreme, majka i baba zapevaju neku sporu pesmu, skoro bez rei. Na dno groba postavlja se sitno zeleno kamenje, koljke i kuica kakvog pua. Zatim aman uzaludno pokuava da podigne telo, pretvarajui se kako je ono isuvie teko; to mu polazi za rukom tek deveti put. Telo se postavlja glave okrenute prema istoku i kua se zatvara, odnosno, raka zakopava. Slede druge obredne kretnje oko groba i najzad svi odlaze. Ceremonija je trajala dva sata. Kao to primeuje Rejel-Dolmatov, neki arheolog iz budunosti e, otkopavajui grob, pronai samo skelet s glavom okrenutom prema istoku i nekoliko kamiaka i koljki. Obredi, a naroito pretpostavljena religiozna ideologija, ne mogu se vratiti na osnovu tih ostataka. 13 tavie, simbolika te ceremonije ostala bi nedostupna i nekom savremenom stranom posmatrau koji ne poznaje religiju Indijanaca Kogi. Jer, kao to pie Rejel-Dolmatov, u pitanju je verbalizacija groblja kao sela Smrti i ceremonijalne kue Smrti, i verbalizacija rake kao kue i materice (to objanjava fetalni poloaj tela, polegnutog na desnu stranu), za im sledi verbalizacija ponuda kao hrane za Smrt, i obred otvaranja i zatvaranja kue-materice. Ceremonija se zavrava konanim oienjem pomou obrednog opkopa. S druge strane, Indijanci Kogi poistoveuju Svet matericu Sveopte Majke sa svakim selom, svakom kultnom kuom, svakim prebivalitem i svakim grobom. Kada aman devet puta
12 C. Reichel-Dolmatoff, Notas sobre el simbolismo religioso de los Indios de la Sierra Nevada de Santa Marta, Razn y Fabula, Revista de la Universidad de los Andes, br. 1 (1967), str. 5572. 13 On je, u stvari, bio skoro nepoznat pre napomena Rejel-Dolmatova.

MAGIJSK0-REL1GI0ZN0

PONAANJE PRALJUDI

17

odie telo, on time ukazuje na povratak tela u stanje fetusa, prelazei, u obrnutom smeru, devet meseci trudnoe. A poto je grob poistoveen sa Svetom, zagrobne ponude dobijaju kosmiko znaenje. Pored toga, ponude, hrana za Smrt, imaju i seksualni smisao (u mitovima, snovima i enidbenim pravilima in jedenja kod Indijanaca Kogi simbolie seksualni in), pa prema tome predstavljaju seme koje oplouje Majku. Za koljke se vezuje prilino sloena simbolika koja nije samo seksualna: one predstavljaju ive lanove porodice, dok puev oklop oznaava mua umrle, jer ako se taj predmet ne bi nalazio u grobu, devojka bi, im stigne na drugi svet, traila mua, to bi izazvalo smrt nekog mladia iz plemena .. ,14 Ovde prekidamo analizu religiozne simbolike koju skriva pogreb kod Indijanaca Kogi. Ali, treba naglasiti da nam je ta simbolika, ako joj se pristupi jedino sa stanovita arheologije, podjednako nepristupana kao i neka paleolitska grobnica. Poseban modalitet arheolokih dokumenata ograniava i osiromauje poruke koje su oni sposobni da prenesu. Tu injenicu nikada ne treba izgubiti iz vida kada se suoimo sa siromatvom i neprozirnou naih izvora. 4. Protivurenosti vezane za nalazita kostiju Nalazita kostiju peinskih medveda, otkrivena u Alpima i okolnim oblastima, predstavljaju najbrojnije ali i najprotivurenije dokumente kada je re o religioznim idejama poslednjeg meuledenog doba. U peini Drahenloh (Drachenloch, vajcarska), Emil Behler (Bachler) je pronaao nalazita kostiju, pre svega lobanja i drugih kostiju; one su bile sakupljene i sloene ili du zida, ili u prirodnim udubljenjima stene, ili pak u nekoj vrsti kamenih sanduka. Od 1923. do 1925. godine Behler je istraivao jo jednu peinu, Vildenmanlisloh (Wildenmannlisloch); naao je nekoliko medveih lobanja bez donje eljusti izmeu kojih su bile postavljene duge kosti. Do slinih otkria doli su i drugi preistoriarii u raznim peinama Alpa; najznaajnija su ona u peini Drahenhetli (Drachenhoetli) u Stiriji, i u peini Petershele (Petershoehle) u Frankoniji, gde je K. Herman (Hoermann) otkrio lobanje medveda u udubljenjima na 1,20 m od tla. Isto tako, K. Erenberg (Ehrenberg) je 1950. pronaao u peini Salcofenhele (Salzofenhoehle, austrijski Alpi) tri medvee lobanje postavljene u prirodna udubljenja litice i povezane dugim kostima okrenutim od istoka prema zapadu.
Taj obiaj je jo veoma rasprostranjen u istonoj umrle mladie ene jelkom.
14

Evropi gde

18

1STORIJA VER OVAN JA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Poto ove skupine kostiju izgledaju kao da su namerno tako ostavljene, naunici su se usmerili na to da razree njihovo znaenje. Al. Gas (Gahs) ih je uporedio sa prinoenjem na rtvu prvog ulova (Primitialopfer) koji se kod nekih arktikih naroda prinosio Vrhovnom biu. rtva se sastojala upravo u tome da se na postoljima izloe lobanja i duge kosti ubijene ivotinje; boanstvu su prinoeni na rtvu mozak i kotana sr ivotinje, odnosno oni delovi koje su lovci najvie cenili. Ovo tumaenje su, pored ostalih, prihvatili i Vilhelm mit i V. Kopers (W. Koppers); za ove etnologe to je bio dokaz da su lovci na peinske medvede iz poslednjeg meuledenog doba verovali u Vrhovno bie, ili u Gospodara ivotinja. Drugi autori su nalazita lobanja poredili sa kultom medveda, onakvim kakav se upranjava, ili se upranjavao sve do XIX veka na severnoj hemisferi; kult ukljuuje uvanje lobanje i dugih kostiju ubijene ivotinje, kako bi je Gospodar ivotinja mogao oiveti sledee godine. Karl Mojli (Meuli) je u tome video samo jedem posebni oblik sahranjivanja ivotinja, to je smatrao za najstariji obred lova. Za vajcarskog naunika, taj je obred jasno pokazivao neposredan odnos izmeu lovca i divljai; lovac je ukopavao ostatke ivotinje kako bi omoguio njenu reinkarnaciju. Nije se podrazumevalo nikakvo boansko bie. Sva ova tumaenja dovela je u pitanje kritika bazelskog istraivaa F. Ed. Kobija (Koby) prema kojoj je mnotvo nalazita lobanja proizvod sluajnosti i samih medveda, koji su se tuda kretali i eprkali po ostacima kostiju. Leroa-Guran je izjavio da se u potpunosti slae sa ovom temeljnom kritikom: lobanje zatvorene u kamenim sanducima, sakupljene pored litica ili okaene u udubljenjima i okruene dugim kostima objanjavaju se geolokim zbivanjima i ponaanjem samih medveda (nav. delo, str. 31 i dalje). Ova kritika nalazita izgleda uverljiva, utoliko pre to prva iskopavanja u peinama nisu bila zadovoljavajua. Meutim, iznenaujue je bilo to to je ista vrsta nalazita pronaena u brojnim peinama, pa ak i u udubljenjima koja se nalaze iznad jednog metra visine. Uostalom, Leroa-Guran priznaje kako postoji verovatnoa da je u nekim sluajevima ovek preureivao te kosti (str. 31). U svakom sluaju, tumaenje tih nalazita kao mesta prinoenja rtve Vrhovnim biima napustili su ak i pristalice V. mita i V. Kopersa. U jednoj novijoj studiji o prinoenju rtava kod praljudi, Johanes Maringer (Johannes Maringer) je doao do sledeih zakljuaka: 1) na nivou starijeg paleolita (Toralba, u-ku-tjen, Leringen) rtvovanja nisu potvrena; 2) dokumenti srednjeg paleolita (Drahenloh, Petershele, itd.) mogu se tumaiti razliito, ali njihov religiozni karakter (tj. prinoenje rtava Natprirodnim biima) nije oigledan; 3) tek u poznijem paleolitu (Vilendorf,

MAGIJSK0-REL1GI0ZN0

PONAANJE PRALJUDI

19

Majerdorf, telmor, Montespan) moemo s vie ili manje sigurnosti govoriti o prinoenju rtava. 15 Kao to je trebalo i oekivati, istraiva se tu suoava ili s nepostojanjem neoborivih dokumenata, ili sa semantikom neprozirnou dokumenata ija autentinost izgleda pouzdana. Duhovna aktivnost ostavlja nepostojane tragove kao to je to, uostalom, sluaj i sa istovrsnom aktivnou primitivaca iz naih dana. Ograniavajui se na samo jedan primer, moemo navesti argumente Kobija i Leroa-Gurana protiv njihovog sopstvenog zakljuka: geoloke injenice i ponaanje peinskih medveda dovoljni su da se objasni nepostojanje obrednih nalazita. to se tie semantike neprozirnosti nalazita kostiju ija je obredna svrha izvan sumnje, njihove paralele nalazimo kod savremenih arktikih lovaca. Samo po sebi, nalazite je tek izraz magijsko-religiozne tenje; specifina znaenja tog ina postaju nam dostupna zahvaljujui obavetenjima koja nam prenose lanovi odgovarajuih drutava. Doznaemo moda da li lobanje i duge kosti predstavljaju rtve nekom Vrhovnom biu ili Gospodaru ivotinja, ili su, naprotiv, sauvane u nadi da e biti prekrivene mesom. ak i za ovo poslednje verovanje postoje razliita tumaenja: ivotinja se ponovo raa zahvaljujui ili Gospodaru ivotinja, ili dui koja poiva u kostima, ili pak tome to je lovac ivotinji obezbedio grobnicu (kako bi onemoguio pse da joj proderu kosti). Treba uvek voditi rauna o brojnosti moguih tumaenja nekog dokumenta ija je magijsko-religiozna svrha verovatna. S druge strane, opet, ma kakve bile razlike izmeu arktikih lovaca i paleolitskih ljudi, ne treba zaboraviti da i jedni i drugi imaju istu ekonomiju, a vrlo verovatno i istu religioznu ideologiju, svojstvenu lovakim civilizacijama. Prema tome, opravdano je uporeivanje preistorijskih dokumenata sa etnolokim injenicama. Predloili smo da iz ove perspektive protumaimo otkrie jedne fosilne lobanje mladog mrkog medveda iz Silezije, koja pripada sloju starijeg orinjasjena; dok su sekutii i onjaci bili sastrugani ili saseeni turpijom, kutnjaci su jo bili u izvanrednom stanju. V. Kopers je podsetio na praznik medveda kod Gilijaka sa Sahalina i Ainua sa ostrva Jeso: pre nego to ubiju mladog medveda, oni mu nekom vrstom turpije saseku onjake i sekutie kako vie ne bi mogao da povredi uesnike ceremonije. 10 A poto tokom iste ceremonije deca zasipaju strelama vezanog medveda, u istom smislu protumaeni su i neki crtei na liticama peine Tri brata (Trois-Freres), koji prikazuju medveda poJ. Maringer, Die Opfer der palolitischen Menschen, str. 271. Ree je o veoma vanom obredu: dua medveda se kao glasnik ljudi alje zatitnikom boanstvu kako bi ono obezbedilo uspeh buduih lovova.
15 w

20

1 S T O R I J A VER OVAN JA I R E L I G I J S K I H IDEJA

goenog strelama i kamenjem koji izgleda kao da povraa mlaz krvi.17 Samo, sline scene se mogu razliito tumaiti. Znaaj neke arhaine religiozne predstave potvruje se isto tako i njenom sposobnou da preivi u kasnijim epohama. Tako se u velikom broju kultura susree verovanje da se ivotinja moe ponovo roditi iz svojih kostiju. 18 Iz tog razloga je bilo zabranjeno da se lome kosti ivotinja ije je meso pojedeno. Tu je re o jednoj predstavi koja je svojstvena civilizacijama lovaca i pastira, ali je preivela i u sloenijim religijama i mitologijama. Dobro je poznat primer Torovih jaraca zaklanih i pojedenih uvee, koje je bog sutradan oivljavao iz njihovih kostiju. 19 Podjednako je slavna i jedna Jezekiljeva vizija (37; 18 i dalje): prorok je bio prenesen usred polja, koje bijae puno kosti, i obratio im se po nalogu Gospoda: ... suhe kosti, ujte rije Gospodnju. Ovako govori Gospod Gospod ovijem kostima: gle, ja u metnuti u vas duh, i oivjeete . . . nasta glas, i gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. I pogledah, i gle, po njima izioe ile i meso .... 5. Peinsko slikarstvo: slike ili simboli?

Najznaajniji i najbrojniji figurativni dokumenti dobijeni su istraivanjem oslikanih peina. Ove riznice paleolitske umetnosti rasporeene su po relativno prostranoj oblasti izmeu Urala i Atlantika. Pokretni umetniki predmeti pronaeni su u velikom delu zapadne i srednje Evrope, i u Rusiji sve do Dona. Ali, zidno slikarstvo je ogranieno na paniju, Francusku i junu Italiju (izuzev jedne oslikane peine na Uralu, otkrivene 1961. godine). Odmah pada u oi izvanredno jedinstvo umetnikog sadraja: vidljivi smisao slika kao da se menja od 30000. do 9000. godina pre nove ere, a istovetan je i u Asturiji i na Donu.20 Prema Leroa-Guranu, re je o irenju putem dodira sa istim ideolokim sistemom, posebno s onim koji obeleava religiju peina (isto, str. 84) .21
17 Up. J. Maringer, The gods oj the prehistoric man, str. 103. i dalje i slika 14. 18 Up. Eliade, Le chamanisme et les techniques archaques de l'extase, (II izdanje) str. 139 i dalje, sa bibliografijama navedenim u napomenama, pogotovu Joseph Henninger, Neuere Forschungen zum Verbot des Knochenzerbrechens, svuda. 18 Up. Cylfaginning, gl. 26. 20 Leroi-Gourhan, Les Religions de la prhistoire, str. 83. 21 Isti autor je uspostavio hronologiju i morfologiju paleolitskih umetnikih del gde razlikuje pet perioda, polazei od prefigurativnog doba (~ 50000), za kojim slede primitivno doba (~ 30000) u kojem se javljaju veoma stilizovane figure, arhajski period (~ 20000 15000) koje karakterie veliko ovladavanje tehnikom, klasini period (u magdalenijenu, ~ 15000 11000) s uznapredovalim realizmom oblika, i opadanje i gaenje u kasnom periodu 10000).

MAGIJ SKO-RELIGIOZNO PONAANJE PRALJUDI

21

Istraivai se slau da peine treba smatrati za neku vrstu svetilita jer se crtei nalaze prilino daleko od ulaza. Uostalom, mnoge su peine bile nastanjene, a tekoe pristupa naglaavale su njihov boanski karakter. Da bi se dolo do ukraenih zidova treba proi na stotine metara, kao u sluaju peine iz Nijoa (Niaux) ili peine Tri brata. Peina iz Kabrereta (Cabrerets) predstavlja pravi lavirint, i za njen obilazak je potrebno nekoliko sati. U Laskou, da bi se prilo donjoj galeriji gde se nalazi jedno od remek-dela paleolitske umetnosti treba sii Iestvicama od uadi kroz jedan bunar dubok 6,30 metara. Svrha ovih slikanih ili urezivanih del van svake je sumnje. Da bi ih protumaili, veina istraivaa pozivala se na etnoloke paralele. Izvesna poreenja nisu bila uverljiva, pogotovo kada se teilo upotpunjavanju paleolitskog dokumenta kako bi on to vie odgovarao etnografskoj analogiji. Ali takva neoprezna objanjenja samo umanjuju ugled svojih autora, a ne dovode u pitanje metodu koju oni veruju da su koristili. Medvedi, lavovi i druge divlje ivotinje zasute strelama, ili modeli od gline koji su pronaeni u peini iz Montespana a predstavljaju lavove i jednog medveda probuene okruglim i dubokim rupama, tumaeni su kao dokaz magije za lovce.23 Pretpostavka je prihvatljiva, ali bi se neka od tih del mogla tumaiti i kao reaktualizacija nekog prvobitnog lova. Podjednako je verovatno da su obredi praznovani u najudaljenijim delovima svetilita, moda pre kakvog pohoda u lov ili povodom onoga to bi se moglo nazvati inicijacija mladia. 23 Jedan prizor u peini Tri brata objanjava se kao prikaz igraa maskiranog u bizona, koji svira na nekom instrumentu nalik na frulu. Tumaenje izgleda uverljivo poto nam je iz paleolitske umetnosti poznato nekih 55 figura ljudi obuenih u kou, esto u poloaju plesai. 24 Re je, uostalom, o obrednom ponaanju koje je svojstveno i savremenim lovakim narodima. Opat Brej je proslavio Velikog vraa iz peine Tri brata, plitki reljef uklesan u stenu visoku 75 cm. Brejev crte prikazuje ga s glavom jelena koja ima razgranato rogovlje, ali sa licem sove, vujim uima i bradom divokoze. Ruke mu se zavravaju medveim apama i ima veliki rep kao u konja. Samo njegovi gornji delovi tela, pol i poloaj igraa pokazuju da ie tu re o ljudskoj figuri. Novije fotografije, meutim, nisu pokazale sve ele22 Beguan (Bgouen) i Kastere (asteret) su rekonstruisali itav ritual polazei od glinenog modela medveda iz Montespana; videti kritiku P. Graciosija, Paleolithic Art, str. 152; up. Peter J. Ucko i Andr Rosenfeld, Paleolithic Cave Art, str. 18889. 23 are (Charet) je otiske ljudskih stopa u peini Tikdober (Tuc d' Aubert) protumaio kao dokaz inicijacije deaka; neki istraivai su prihvatili ovu pretpostavku, ali su je odbacili Uko (Ucko) i Rozenfeld (Rosenfeld), nav. delo, str. 17778. 24 Up. Maringer, nav. delo, str. 145.

22

1STORIJA

VER OVAN JA I R E L I G I J S K I H IDEJA

mente koje je Brej 35 tako briljivo opisao. Mogue je da su neke pojedinosti bile oteene nakon otkria reljefa (na primer, druga kronja rogovlja), ali nije iskljueno ni da je opat Brej loe izradio skicu. Onakav kakvog ga vidimo na novijim fotografijama, Veliki vra ne deluje bogzna kako. Ipak, on se moe protumaiti kao Gospodar ivotinja ili kao neki vra koji ga oliava. Uostalom, na jednoj izrezbarenoj ploi od glinenog kriljca iz Lurda vidimo oveka obavijenog jelenjom koom, koji ima konjski rep i na glavi nosi jelenje rogove. Podjednako je slavna i isto toliko kontroverzna uvena kompozicija koja je nedavno otkrivena u Laskou, u jednoj od donjih galerija peine, do koje je pristup izuzetno teaik. Tu se moe videti ranjeni bizon, koji svoje rogove okree prema na izgled mrtvom oveku to lei na tlu; njegovo oruje, neka vrsta koplja sa kukom, prislonjeno je uz stomak ivotinje; pored oveka (na ijoj se glavi nalazi kljun) stoji ptica na tapu. Ovaj se prizor uglavnom tumaio kao prikaz nesree u lovu. Ali 1950. godine Horst Kirhner (Kirchner) je predloio da se taj prizor posmatra kao amanska seansa: ovek nije mrtav nego je u zanosu ispred rtvovanog bizona, dok njegova dua lebdi iznad svega. Ptica na tapu, motiv koji se posebno sree u sibirskom amanizmu, bila bi njegov duh zatitnik. Prema Kirhneru, seansa se izvodila da bi aman, u zanosu, dospeo do bogova i zamolio od njih blagoslov, odnosno, uspeh u lovu. Isti autor smatra da su zagonetne vladarske palice u stvari palice za bubanj. Ako bi se ovo tumaenje prihvatilo, to bi znailo da su paleoloki vraevi koristili bubnjeve koji se mogu uporediti sa bubnjevima sibirskih amana. 88 Kirhnerovo tumaenje je bilo osporavano, ali mi sebe ne smatramo nadlenima da o tome donosimo sud. Ipak, ini se da je postojanje neke vrste amanizma u vreme paleolita sasvim izvesno. S jedne strane, amanizam do naih dana gospodari religioznom ideologijom lovaca i pastira. S druge strane, ekstatino iskustvo kao takvo, kao izvorna pojava, sastavni je deo ljudskog ponaanja; ne moemo zamisliti vreme u kojem je ovek bio lien snova i budnih sanja i kada nije padao u zanos, to je gubitak svesti koji se tumai kao putovanje due u predele sa druge strane iskustvenog. S razliitim oblicima kulture i religije, modifikovalo se i menjalo upravo tumaenje i valorizacija ekstatinog iskustva. Poto su duhovnim univerzumom paleolita vladali mistini odnosi izmeu oveka i ivotinje, nije teko pogoditi funkcije nekog strunjaka za trans.
Up. Uko i Rozenfeld, fig. 89 i str. 204, 206. H. Kirchner, Ein archologischer Beitrag zur Urgeschichte des Schamanismus, str. 244 i dalje, 279 i dalje. Podseamo da su kotane palice za bubanj pronaene na ostrvu Oleniju u Barencovom moru, u naselju koje je datirano oko ~ 500; up. Eliade, te Chamanisme, str. 391.
26 15

MAGIJ SKO-RELIGIOZNO PONAANJE PRALJUDI

23

Sa amanizmom su podjednako dovoeni u vezu i crtei koji su nazvani pod rendgenskim zracima, odnosno oni crtei koji prikazuju kosture i unutranje organe ivotinja. Takvi crtei, za koje je u Francuskoj potvreno da su nastali tokom magdalenijena 130006000), a u Norvekoj izmeu ~ 60002000, pronaeni su i u istonom Sibiru, kod Eskima, u Americi (kod indijanskih plemena Odibva, Pueblosa, itd.), ali isto tako u Indiji i Maleziji, na Novoj Gvineji i u severozapadnoj Australiji. 37 Ta je umetnost svojstvena kulturama lovaca, ali je religiozna ideologija koja ih proima amanska. U stvari, samo je aman, zahvaljujui svojoj natprirodnoj viziji, u stanju da vidi sopstveni kostur. 38 Drugim recima, on je sposoban da prodre do izvora ivota ivotinje, do kotanog elementa. Da je re o iskustvu koje je sutinsko za odreeni tip mistinog, dokazano je, izmeu ostalog, injenicom to ono jo postoji u tibetanskom budizmu. 6. ensko prisustvo Otkrie enskih figura u poslednjem ledenom dobu postavilo je probleme o kojima se jo raspravlja. One su veoma rasprostranjene, od jugozapadne Francuske do Bajkalskog jezera u Sibiru, i od severne Italije sve do Rajne. Statuete, duge od 5 do 25 centimetara, izvajane su u kamenu, kosti ili slonovai. Sasvim netano nazvane su Venerama, a najslavnije su one iz Lespiga (Lespugue), Vilendorfa (Willendorf) (Austrija) i Losela (Laussel), (Dordonja). 29 Ipak, zahvaljujui pre svega briljivim iskopavanjima, instruktivni j i primerci otkriveni su u Gagarinu i Mezini (Ukrajina). Oni potiu iz sloja naselja, pa izgleda da su u nekoj vezi sa religijom domaeg ognjita. U Gagarinu je, pored zidova stanita, otkriveno est figurina izvajanih u mamutovoj kosti. One su grubo obraene, sa abdomenom prenaglaenih proporcija, dok na glavi nisu naznaene crte lica. Primerci otkriveni u Mezini veoma su stilizovani; neki se ak mogu protumaiti kao enski oblici svedeni na geometrijske elemente (taj tip je pronaen na vie mesta srednje Evrope); drugi primerci, verovatno, predstavljaju ptice. Figurine su ukraene raznim geometrijskim crteima, izmeu ostalih i svastikom. Da bi objasnio njihovu moguu religioznu funkciju, Hanar je podsetio da neka lovaka plemena iz severne Azije izrauju male ovekolike skulpture od drveta, koje se zovu dzuli. U plemenima gde su dzuli enskog roda, ovi idoli predstavljaju mitsku Pramajku od koje se pretAndreas Lommel, Shamanism: The beginnings of Art, str. 129 i dalje. Eliade, Le chamanisme, str. 65 i dalje. Franz Hanar, Zum Problem der Venusstatuetten im eurasiatischen Jungpalaolithikum, str. 90 i dalje, 150 i dalje.
27 28 20

24

ISOiilJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

postavlja da su potekli svi saplemenici: dzuli tite porodice i sve stanovnike, a po povratku iz velikog lova, prinose im se na rtvu brano i salo. Jo je znaajnije otkrie do kojeg je doao Gerasimov u Malti (Mal'ta), u Sibiru. Re je o selu ije su etvorougaone kue bile podeljene na dve polovine, od kojih je desna pripadala mukarcima (naeni su samo predmeti koje koriste mukarci), a leva enama; enske statuete potiu iskljuivo iz tog del kue. Homologni predmeti u mukom delu kue predstavljaju ptice, ali su neki bili protumaeni kao falusi. 30 Nemogue je jasno odrediti religijsku funkciju ovih figurina. Moemo pretpostaviti da one na neki nain predstavljaju ensko boanstvo, pa prema tome i magijsko-religiozne moi boginje. Tajna koju predstavlja posebnost enskog ivljenja igrala je znaajnu ulogu u mnogim religijama, kako primitivnim tako i u istorijskim. Zasluga je Leroa-Gurana to je osvetlio sredinju funkciju muko-enskog polariteta u skupu paleolitske umetnosti, tj. na slikama i zidnim reljefima, statuetama ili kamenim ploama. On je pored toga uspeo da dokae i jedinstvo tog simbolikog jezika, od franko-kantabrijske oblasti pa sve do Sibira. Koristei topografsku analizu i statistiku, Leroa-Guran je doao do zakljuka da su figure i znaci meusobno zamenjivi; na primer, slika bizona ima istu vrednost ensku kao ogrebotine ili drugi geometrijski znaci. On je zatim primetio da postoji sparivanje muko-enskih vrednosti, na primer, bizona (ensko) i konja (muko). Protumaena u svetlu ove simbolike, peina se pojavljuje kao organizovani svet koji nosi svoja znaenja. Za Leroa-Gurana nema nikakve sumnje u to da je peina bila svetilite a da su kamene ploe ili figurine predstavljale pokretna svetilita koja imaju simboliku strukturu kao i ukraene peine. Meutim, ovaj autor priznaje da nas sinteza koju je, kako smatra, uspeo da rekonstruie, ne ui jeziku paleolitske religije. Njegov metod mu ne dozvoljava da prepozna dogaaje koji se prikazuju na nekim zidnim slikama. U uvenom prizoru iz Laskoa, koji su drugi istraivai protumaili kao udes u lovu ili kao amansku seansu, Leroa-Guran vidi samo jednu pticu koja pripada nekoj odreenoj topografskoj grupi i koja simboliki ima istu vrednost kao ovek ili kao nosorog, koji se na tom zidu nalaze u njenoj neposrednoj blizini (nav. delo, str. 148). Osim sparivanja simbola razliitih seksualnih vrednosti (to moda objanjava religiozni znaaj koji se pridaje toj komplementarnosti), jedino to Leroa-Guran moe da tvrdi jeste da ti prikazi kriju izuzetno sloen i bogat sistem, mnogo bogatiji i mnogo sloeniji nego to smo to doskora zamiljali (str. 151).
80 M. M. Gerasimov, Paleolitieskaja stojanka Mal'ta, str. 40, rezime Karla Jettmara u Les religions arctiques et finnoises, str. 292.

MAGIJSKO-REUGIOZNO PONAANJE PRALJUDI

25

Leroa-Guranova teorija bila je kritikovana sa razliitih stanovita. Zamerana mu je pre svega izvesna nedoslednost kada je re o njegovom itanju figura i znakova, kao i injenica da obrede koji su obavljani u peinama nije doveo u vezu sa simbolikim sistemom koji je sam uspostavio. 31 Kako god bilo, doprinos Leroa-Gurana je znaajan: on je prikazao stilsko i ideoloko jedinstvo paleolitske umetnosti i osvetlio komplementarnost religioznih vrednosti prikrivenih pod znakom mukog i enskog. Analogni simbolizam karakterie i selo Malte, s njegove dve jasno razdvojene polovine od kojih je svaka namenjena iskljuivo jednom polu. U primitivnim drutvima jo ima mnogo sistema koji podrazumevaju komplementarnost seksualnih i kosmikih principa, a na to emo nailaziti i u drevnim religijama. Ovo naelo komplementarnosti je verovatno bilo prizvano da bi se organizovao svet i istovremeno objasnila tajna njegovog stvaranja i periodinog obnavljanja.

7. Obredi, miljenje i mata paleolitskih lovaca Novijim paleontolokim otkriima zajedniko je to to se neprestano vraaju sve dalje u vreme poetaka oveka i kulture. Utvreno je da je ovek stariji, a njegova psiho-mentalna aktivnost sloenija nego to se to verovalo jo pre nekoliko decenija. Nedavno je Aleksandar Marak (Alexander Marshak) uspeo da u starijem paleolitu dokae postojanje simbolikog sistema obeleavanja vremena, zasnovanog na posmatranju Meseevih mena. Ove oznake, za koje autor kae da su bile time-factored, odnosno, da su nastale neprekidnim sakupljanjem podataka tokom dueg perioda, omoguavaju pretpostavku o odravanju odreenih sezonskih ili periodinih ceremonija utvrenih na dui rok unapred, kao to se to i u nae vreme dogaa kod Sibiraca i severnoamerikih Indijanaca. Taj sistem oznaka zadrao se vie od 25000 godina, od ranog orinjasjena do kasnog magdalenijena. Po Maraku, verovatno je da su pisanje, aritmetika i pravi kalendar, koji se pojavljuju u prvim civilizacijama, u odreenoj vezi sa simbolikom koja proima sistem oznaka korienih tokom naleolita.'12 Ma ta mislili o optoj Marakovoj teoriji razvoja civilizacija, ostaje da je hm ami ciklus bio analiziran, zapamen i kori31 Up. Ucko i Roscnfeld, str. 220; 195 i dalje. Sline kritike je Anri Lot (Henri Lhote). 32 Up. Alexander Marshak, The Roots of Civilisation, str. 81 i Podjednako je znaajna sposobnost paleolitskih ljudi da uoe i oznae faze ivota biljaka; up. Marak, nav. delo, str. 172 i dalje; Le de commandement de Montgaudier (Charente), str. 329 i dalje.

dao i dalje. tano baton

26

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

en u praktine svrhe skoro 15.000 godina pre otkria zemljoradnje. To nam omoguuje da bolje razumemo vanu ulogu meseca u drevnim mitologijama, a naroito injenicu da je lunama simbolika integrisana u celovit sistem tako raznovrsnih realiteta kao to su ena, voda, vegetacija, zmija, plodnost, smrt, ponovno roenje, itd.33 Analizirajui meandrine izrezbarene na predmetima ili urezane na zidovima peina, Marak zakljuuje kako ti crtei sainjavaju jedan sistem jer predstavljaju jedan niz i izraavaju jednu intenciju. Ova struktura je ve potvrena na crteu urezanom na kosti koja je iskopana u Pedelazeu (Pech de l'Aze, Dordonja), a pripada aelskom sloju (oko ~ 135000), to e rei da je barem 100.000 godina starija od meandrina starijeg paleolita. tavie, meandrine su ucrtane oko prikaza ivotinja i po njima, ukazujui tako na izvestan obred (in individualnog uea, kako ga oznaava Marak). Njihovo znaenje je teko blie odrediti ali, poev od jednog odreenog trenutka (na primer, crtei iz Petersfelda, Baden), meandrine su prikazane kao nizovi uglova (running angles) i propraene su crteima riba. U tom sluaju simbolika vode je oigledna. Ali, prema autoru, ovde nije prosto re o nekoj slici vode; bezbrojni tragovi koje su ostavili prsti na raznom oruu ukazuju na in individualnog uea u kojem simbolika ili mitologija vode ima odreenu ulogu.34 Takve analize potvruju obrednu funkciju znakova i paleolitskih figura. Sada nam se ini oigledno da te slike i ti simboli imaju odraza u izvesnim istorijama, odnosno, u dogaajima vezanim za godinja doba, navike divljai, polnost, smrt, zagonetne moi nekih natprirodnih bia i izvesnih pojedinaca (strunjaka za sveto). Ove paleolitske predstave moemo posmatrati kao jedan kod koji istovremeno oznaava simboliku (dakle, magijsko-religioznu) vrednost slika i njihovu funkciju u ceremonijama koje se odnose na razliite istorije. Naravno, mi nikada neemo saznati taan sadraj tih istorija. Ali, sistem u kojima se uokviruju razliiti simboli omoguavaju nam da barem pogodimo koliki je njihov znaaj za magijsko-religioznu praksu paleolita. Utoliko pre to su odreeni broj tih sistema usvojila i lovaka drutva. Kao to smo ranije primetili ( 4), izvesne vidove preistorijskih religija mogue je rekonstruisati razmatranjem obreda i specifinih verovanja primitivnih lovaca. Nije re samo o etnografskim paralelama, metodu koji su s manje ili vie uspeha primenjivali svi istraivai izuzev Leroa-Gurana i LamengUp. Eliade, Traite ' Histoire des Religions, glava IV. A. Marshak, The Meander as a System. Autor smatra da se tradicija meandrina ne moe objasniti magijom vezanom za lov ili seksualnom simbolikom. Skup Zmija-Voda-Kia-Oluja-Oblak nalazi se u neolitskoj Evroaziji u Australiji u Africi i u obe Amerike,
ss 84

M A G I J S K 0 - R E L 1 G I 0 Z N 0 PONAANJE PRALJUDI

27

-Emperera (Laming-Emperair).35 Ali, vodei rauna o svim razlikama koje dele jednu preistorijsku kulturu od neke primitivne kulture, moemo ipak opisati neke osnovne obrise. Neke stare civilizacije, utemeljene na lovu, ribolovu i sakupljanju, preivele su sve donedavno u rubnim oblastima naeg sveta (u Ognjenoj zemlji, u Africi, kod Hotentota i Bumana, u arktikoj oblasti, u Australiji, itd.), ili u velikim tropskim umama (Pigmeji Bambuti, itd.). I pored uticaja susednih zemljoradnikih civilizacija (barem u izvesnim sluajevima), izvorne strukture bile su ouvane sve do kraja XIX veka. Ove civilizacije, zaustavljene na jednom stupnju slinom gornjem paleolitu, predstavljale su, na neki nain, ive fosile.36 Pouzdano, nije re o tome da se ljudima kamenog doba pripiu religiozna praksa i mitologije primitivaca. Ali, kao to smo ve napomenuli, izgleda da je postojanje zanosa amanskog tipa potvreno ve u paleolitu. To, s jedne strane, podrazumeva verovanje u duu sposobnu da napusti telo i slobodno putuje po svetu, a s druge uverenje da tokom takvog putovanja dua moe susresti izvesna natprirodna bia i od njih zatraiti pomo ili blagoslov. amanski zanos, opet, podrazumeva mogunost zaposedanja, odnosno, ulaska u ljudska tela, kao i mogunost da se bude zaposednut od strane nekog mrtvaca ili neke ivotinje, ili ak nekog duha ili boga. Da navedemo drugi primer: razlikovanje polova (up. 6) omoguava da se pretpostavi postojanje tajnih obreda iskljuivo za mukarce, koji su izvoeni pre pohoda u lov. Slini obredi karakteristini su za skupine odraslih, analogne drutvu mukaraca (Mnnerbiinde) ; tajne se mladiima otkrivaju posredstvom obreda inicijacije. Neki autori su verovali da su pronali dokaz takve inicijacije u peini Montespan, ali je ovo tumaenje bilo osporavano. Ipak, starost obreda inicijacije je van svake sumnje. Analogije izmeu izvesnog broja ceremonija potvrenih u rubnim oblastima sveta (Australija, Juna i Severna Amerika)37 svedoe o zajednikoj tradiciji koja je razvijena ve u paleolitu. to se tie igre u krug iz Montespana (ma kakvo bilo tumaenje tragova koje su ostavile noge mladia na glinovitom tlu
35 to ie privuklo panju Ukove kritike, nav. delo, str. 140 i dalje. Ovaj autor je, navevi najpre nekoliko primera ili etnografskih poreenja, razjasnio neke vidove preistorijskih drutava (str. 151 i dalje) i prikazao analizu paleolitske peinske umetnosti u svetlu australijskih i afrikih injenica (str. 191 i dalje). 30 Podsetimo da je koncept ivih fosila bio uspeno korien u vie grana biologije, a posebno u speleologiji. Troglobije koje danas naseljavaju neke peine pripadaju ve odavno prevazienoj fauni. One su pravi ivi fosili i esto predstavljaju veoma zaostale stadijume istorije ivota tercijalne, pa ak i sekundarne (Dr. Racovitza). Peine tako uvaju jednu drevnu faunu, u sluaju da poelimo da upoznamo primitivne zoomorfike grupe koje se ne mogu fosilizovati. 37 Vid. M. Eliade, Naissances mystiques, str. 69 i dalje.

27 I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

peine), Kurt Saks (Curt Sachs) ne sumnja u to da su paleolitski ljudi dobro poznavali takvu obrednu koreografiju. 38 I stvarno, igra u krug izuzetno je rasprostranjena (u celoj Evroaziji, istonoj Evropi, Melaneziji, kod kalif orni jskih Indijanaca, itd.). Svuda je igraju lovci, bilo da bi umirili duu ubijene ivotinje, bilo da bi obezbedili umnoavanje divljai.89 U oba sluaja, oigledan je kontinuitet s religioznom ideologijom paleolitskih lovaca. S druge strane, mistina povezanost grupe lovaca i divljai doputa mogunost da se pretpostavi izvestan broj zanatskih tajni kojima su raspolagali samo mukarci; sline su tajne, dakle, prenoene mladiima putem inicijacija. Igra u krug divno prikazuje postojanost obreda i preistorijskih verovanja u dananjim arhainim kulturama. Susreemo se i s drugim primerima. Za sada, prisetimo se da neke zidne slike Hogara (Hoggar) i Tasilije (Tassili) mogu biti protumaene zahvaljujui jednom pastirskom mitu naroda Pulo, vezanom za inicijaciju; neki pisac iz Malija poslao ga je afrikanistkinji ermen Diterlen (Germaine Dieterlen), koja ga je objavila. 40 U jednoj monografiji posveenoj Luveu (Lu\ve) i njegovim onomastikim analogijama, H. fon Sikar (H. von Sicard) opet, dolazi do zakljuka da taj afriki bog oliava najstarije religiozno verovanje evro-afrikih lovaca iz epohe koju vedski naunik datira pre ~ 8.000 godina. 41 Ukratko, izgleda prihvatljiva tvrdnja da je izvestan broj mitova bio blizak paleolitskim populacijama, na prvom mestu kosmogonijski mitovi, i mitovi o postanju (oveka, divljai, smrti, itd.). Da navedemo samo jedan primer: jedan kosmogonijski mit izvodi na scenu Pravodu i Stvoritelja, antropomorfne ili u obliku vodenih ivotinja, kako silaze na dno okeana da bi doneli materijal neophodan za stvaranje sveta. Izuzetna rairenost takve kosmogonije i njena arhaina struktura ukazuju na tradiciju koja je nasleena iz najdalje preistorije. 42 Isto tako, mitovi, legende i obredi u vezi s penjanjem na nebo i maginim letenjem (krila, perje ptica grabljivica orla, sokola) pronaeni su svuda, na svim kontinentima, od Australije i June Amerike do arktikih oblasti. 43 Tim su mitovima zajednika i ekstatika
38 Curt Sachs, World History of the Dance (1937), str. 124, 208. w Vid. bogatu dokumentaciju kod Evel Gasparini, II Matriarcato Slavo, str. 667 i dalje. 40 C. Dieterlen, Koumen; up. Henri Lhote, Les gravures et les peintures rupestres de Saharacc, str. 282 i dalje. (Pulo, afriki narod i jezik tog naroda. Takoe Fulbe. Prim, prev.) 41 H. von Sicard, Luwe und verwante mythisthe Gestalten, str. 720 i dalje. 42 Videti uporednu analizu svih varijanti u naoj knjizi De Zalmoxis Gengis-Khan, str. 81130. 43 Up. Eliade, Mythes, rves et mystres, str. 163164; Le C humanisme, str. 319 i dalje, 350 i dalje, 372 i dalje; Religions australiennes, str. 139 i dalje.

M A G I J S K 0 - R E L 1 G I 0 Z N 0 PONAANJE PRALJUDI

29

iskustva, specifina za amanizam, a njihova starost je van svake sumnje. Podjednako su rasprostranjeni mitovi i simboli duge i njenog zemaljskog pandana, mosta, koji je u prvom redu veza s drugim svetom. Mogue je, takoe, pretpostaviti postojanje nekog kosmolokog sistema koji se artikulie polazei od osnovnog iskustva o Sreditu sveta, oko kojeg je organizovan prostor. Ve 1914. godine, V. Gerte (W. Gaerte) je sakupio veliki broj znakova i preistorijskih slika koje su se mogle protumaiti kao Kosmike planine, Pupkovi sveta i paradigmatske Reke koje dele svet na etiri dela.44 to se tie mita o poreklu ivotinja i religioznih odnosa izmeu lovca, divljai i Gospodara ivotinja, verovatno je da su oni mnogo pominjani u ifrovanom kodu ikonografskog repertoara paleolitskih ljudi. Podjednako nam je teko da zamislimo neko drutvo lovaca bez mita o poreklu vatre, utoliko pre to veina ovih mitova u sredite postavlja seksualnu aktivnost. Najzad, treba uvek voditi rauna o primarnom iskustvu svetosti Neba i nebeskih i atmosferskih pojava. To je jedno od retkih iskustava koje spontano obelodanjuje transcendentalnost i uzvienost. Osim toga, ekstatika uspenja amana, simbolika letenja, imaginarno iskustvo visine kao oslobaanja od teine, doprinose tome da se nebeski prostor odredi kao izvor i prebivalite pre svega natprirodnih bia: bogova, duhova, junaka donosilaca civilizacije. No podjednako su vana i bogata znaenjima otkrivanja noi i podzemnog sveta, ubijanja divljai ili smrti nekog lana porodice, kosmikih katastrofa, moguih kriza vezanih za zanos, ludilo ili surova ubistva meu lanovima plemena. Odluujuu ulogu imala je magijsko-religiozna valorizacija jezika. Ve su neki gestovi mogli da naznae epifaniju boanske moi ili neke kosmike misterije. Verovatno je da gestovi antropomorfnih figura iz preistorijske umetnosti nisu odraavali samo znaenje nego podjednako i mo. Za religiozno znaenje gestova-epifanija znala su jo i neka primitivna drutva s kraja XIX veka.45 Tim vie, fonetska inventivnost morala je predstavljati neiscrpni izvor magijsko-religioznih moi. ak i pre artikulisanog jezika, ljudski glas je, svojim zvunim eksplozijama i
W. Gaerte, Kosmische Vorstellungen im Bilde prhistorischer Zeit: Erdberg, Himmelsberg, Erdnabel und Weltstrme. Napomenimo da najvei broj primera koje Gerte navodi pripada mlaim preistorijskim kulturama. 45 Kod nekih plemena severne Australije osnovni obred inicijacije neke devojke sastoji se u tome da se ona sveano predstavi zajednici. Pokazuje se da je ona sazrela, drugim recima, spremna da se pone ponaati kao ena. A prikazati neto obredno, bilo da je re o znaku, predmetu ili ivotinji znai objaviti prisustvo svetog, odnosno, prizivati udo hijerofanije: up. Eliade. Religions australiennes, str. 120; za druge primere videti Naissances mystiques, str. 96 i dalje.
44

30

I ST O R U A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

fonijskim inovacijama, bio sposoban da prenese poruku, nareenje ili elju, ali isto tako i da oivi itav jedan imaginarni univerzum. Dovoljno je prisetiti se bajkovitih paramitolokih i parapoetskih tvorevina, ali isto tako i ikonografije vezane za uvodne kretnje amana koji se priprema na svoje ekstatino putovanje, ili za ponavljanje mantri tokom izvesnih joga meditacija, koje istovremeno podrazumevaju i ritam disanja (pranayama) i vizualizaciju mistinih slogova. Kako je usavravan, jezik je razvijao svoja magijsko-religiozna sredstva. Izgovorena re je pokretala snagu koju je bilo teko, ako ne i nemogue, ponititi. Slina verovanja preivela su i danas u brojnim primitivnim kulturama i populacijama. U razvijenijim drutvima nalazimo ih i u obrednoj funkciji maginih formula panegirika, satire, proklinjanja i anatema. Zanosno iskustvo rei koje dobijaju magijsko-religioznu snagu vodilo je, ponekad, do uverenja da je jezik sposoban da obezbedi istovetne rezultate kao i sam obredni in. U zakljuku, podjednako treba voditi rauna o razlici izmeu raznih vrsta personaliteta. Neki lovac istie se svojim junatvom ili lukavstvom, a drugi snagom svojih ekstatinih zanosa. Te karakteroloke razlike uvode izvesnu raznovrsnost LI procenu i tumaenje religioznih iskustava. I kada se dobro promisli, bez obzira na nekoliko temeljnih zajednikih ideja, ve je i samo religiozno naslee paleolita predstavljalo dovoljno sloen oblik.

II POGLAVLJE

NAJDUA REVOLUCIJA: OTKRIE POLJOPRIVREDE MEZOLIT I NEOLIT

8. Izgubljeni Raj Kraj ledenog doba, oko 8000, korenito je promenio klimu i pejza, pa prema tome i floru i faunu Evrope severno od Alpa. Povlaenje gleera izazvalo je seobu faune ka severnijim delovima. Postepeno, arktike stepe zamenila je uma. Lovci su pratili divlja, posebno stada severnih jelena, ali ih je proreivanje faune primoralo da se nastane na obalama jezera i u primorju, i da ponu da ive od ribolova. Nove kulture, koje su se razvijale tokom sledeih milenijuma, bile su oznaene terminom mezolit. U zapadnoj Evropi one su mnogo siromanije od velianstvenih tvorevina mlaeg paleolita. Nasuprot ovome, u severozapadnoj Aziji, posebno u Palestini, mezolit predstavlja kljuni period: to je doba pripitomljavanja prvih ivotinja i poetaka zemljoradnje. Mi slabo poznajemo religioznu praksu lovaca koji su za stadima severnih jelena ili na sever Evrope. U naplavinama mulja movare telmor (Stellmoor) pored Hamburga, A. Rust (Rust) je otkrio ostatke dvanaest celih severnih jelena, potopljenih, sa kamenjem u grudnoj upljini ili u stomaku. Rust, a i neki drugi autori, ovu su injenicu protumaili kao prinoenje na rtvu prvog ulova nekom boanstvu, moda Gospodaru ivotinja. Polhauzen (H. Pohlhausen) je, meutim, podsetio da su Eskimi svoje zalihe mesa uvali u ledenoj vodi jezera i reka. 1 Ipak, kao to priznaje i sam Polhauzen, ovo empirijsko objanjenje ne iskljuuje religioznu namenu nekih nalazita. I stvarno, rtvovanje potapanjem je iroko potvreno, i to u razliitim epohama, od severne Evrope pa sve do Indije. 2 Mezolitski lovci su jezero telmor verovatno smatrali za sveto mesto. Rust je iz tog nalazita izvadio brojne predmete: drve1 A. Rust, Die alt- und mittelsteinzeitlichen Funde von Stellmoor: H. Mller-Karpe, Handbuch der Vorgeschichte, tom I, str. 224. i dalje; H. Pohlhausen, Zum Motiv der Rentierversenkung, str. 98889; J. Maringer, Die Opfer der palolitischen Menschen, str. 266 i dalje. s Up. A. Closs, Das Versenkungsopfer, svuda.

32

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

ne strele, orue od kosti, sekire isklesane od rogova severnih jelena. Sve su to, verovatno, bili rtveni darovi, kao to je to bio sluaj i s predmetima iz bronzanog ili gvozdenog doba pronaenim u nekim jezerima i movarama zapadne Evrope. Sigurno je da te dve grupe predmeta razdvaja vie od pet milenij uma, ali je kontinuitet ove vrste religiozne prakse nesumnjiv. U izvoru koji se zove Sen Sover (Kompjenjska uma) otkriveni SLI oblutak iz epohe neolita (namerno slomljen u znak ex-voto), kao i predmeti iz vremena Gala i Galo-Rimljana, i od srednjeg veka do naih dana. 3 Podjednako treba voditi rauna o injenici da se, u ovom poslednjem sluaju, praksa odrala uprkos kulturnom uticaju Rimske imperije i, pogotovu, uprkos ponavljanim crkvenim zabranama. Pored svog osnovnog znaenja, ovaj primer ima paradigmatsku vrednost: on izvesno prikazuje kontinuitet svetih mesta i nekih religioznih praksi. U mezolitskom sloju telmora, Rust je otkrio i jedan stub od jelovine na ijem se vrhu nalazila lobanja severnog jelena. Prema Maringeru, t a j obredni stub moda ukazuje na obredne obede: jelenje meso se jelo, a glave prinosile na rtvu nekom boanskom biu. Nedaleko od Arensburg-Hopfenbaha u jednom mezolitskom nalazitu datiranom oko 10000, Rust je sa dna movare izvadio grubo izvajano deblo vrbe dugako 3,50 m; raspoznajLi se glava, produeni vrat i urezane duge linije koje, prema autoru ovog otkria, predstavljaju ruke. Ovaj idol je bio postavljen u movari, ali oko njega nisu pronaene ni kosti, niti bilo kakvi drugi predmeti. Re je, verovatno, o predstavljanju nekog natprirodnog Bia, mada je nemogue blie odrediti njegovu strukturu. 4 Prema oskudnosti ovih nekoliko dokumenata o lovcima na jelene, peinska umetnost istone panije istoriaru religiji prua znaajan materijal. Naturalistiko peinsko slikarstvo vieg paleolita pretvorilo se na panskom Levantu u strogu i formalistiku geometrijsku umetnost. Stenovite litice Sijera Morene prekrivene su antropomorfnim i teriomorfnim figurama (pre svega jelenima i kozorozima) svedenim na nekoliko linija i razliitih znakova (valovite trake, krugovi, take, sunca). Hugo Obermajer (Hugo Obermaier) je dokazao da su ove antropomorfne figure bliske crteima koji su karakteristini za oslikane oblutke azilijenske epohe. 5 Budui da je ova civilizacija potekla iz panije, antropomorfni prikazi na stenovitim liticama i na oblucima trebalo bi da imaju slina znaenja. Protumaeni su kao faliki simM. Eliade, Trait d' Histoire des Religions (novo izdanje, 1968), str. 174. 4 A. Rust, Die jungpalolitischen Zeltangangen von Ahrensburg, str. 141 i dalje; J. Maringer, Die Opfer der palolitischen Menschen, str. 267 i dalje; H. Mller-Karpe, Handbuch d. Vorgeschichte, tom II, str. 49697 (nr. 347), nije sklon da u tom predmetu vidi idol. 5 Civilizacija lovaca i ribolovaca, tako nazvana po stanici Madazil, peini u francuskim Pirinejima.
3

NAJDUA REVOLUCIJA: OTKRIE POLJOPRIVREDE MEZOLIT I N E O L I T 32

boli, kao elementi nekog pisma ili kao magini simboli. Jo ubedljivije izgleda uporeivanje sa australijskim tjurungama. Znamo da ovi obredni predmeti, najee od kamena i ukraeni razliitim geometrijskim crteima, predstavljaju mistino telo predaka. Tjurunge se sakrivaju u peinama ili zakopavaju na odreenim svetim mestima, a mladiima se mogu predati tek posle inicijacije. Kod uroenika Aranda, otac se sinu obraa ovim recima: Evo tvog sopstvenog tela iz kojeg si iziao ponovnim roenjem, ili To je tvoje sopstveno telo. To je predak koji si bio ti, dok si, tokom svog prethodnog postojanja, lutao. Zatim si siao u svetu peinu da se tu odmori.6 Cak i ako je oslikani oblutak iz Madazila imao istovetnu funkciju kao i tjurunge, to je sasvim verovatno, nemogue je doznati da li su i njegovi autori imali sline predstave kao Australijanci. Ne moemo meutim sumnjati u religiozno znaenje azilijenskih oblutaka. U peini Birsek u Svajcarskoj, naena su 133 oslikana oblutka, i skoro svi su slomljeni. Izgleda prihvatljivo da su ih slomili neprijatelji ili kasniji stanovnici peine. U oba sluaja, teilo se ponitavanju magijsko-religiozne moi koju su predstavljali ovi predmeti. Verovatno je da su peine i ostala mesta panskog Levanta, ukraeni zidnim slikarstvom, predstavljali sveta mesta. Znaenje sunaca i ostalih geometrijskih znakova prikazivanih uz antropomorfne slike ostaje i dalje zagonetno.7 Nemamo nikakvog naina da blie odredimo poreklo i razvoj verovanja naih predaka LI preistoriji. Sudei na osnovu etnografskih parelela, ovaj religiozni kompleks, mogao je da postoji naporedo sa verovanjima u Natprirodna bia i Gospodare ivotinja. Stvarno ne vidimo zbog ega predstava o mitskim precima ne bi inila deo religioznog sistema paleolitskih ljudi: ona je u skladu s mitologijom o postanju sveta, divljai, oveka, smrti to je svojstveno lovakim civilizacijama. S druge strane, re je o jednoj univerzalno rasprostranjenoj religioznoj predstavi, koja je i mitoloki podsticajna, jer se odrala u svim pa i u sloenijim religijama [izuzev hinajana (hinayana) budizma]. Dogaa se da se neka arhaina religiozna ideja neoekivano razvije tokom nekih perioda usled odreenih posebnih okolnosti. Ako je tano da ideja o mitskom pretku i kult predaka preovlauju u evropskom mezolitu, verovatno je, kao to to misli Maringer (nav. delo, str. 183), da se znaaj ovog religioznog kompleksa objanjava seanjem na ledeno doba kada su daleki preci iveli u nekoj vrsti lovakog raja. I stvarno, Australijanci smatraju da su njihovi mitski
0 M. Eliade, Les Religions australiennes (1972), str. 100 i dalje. Vidimo da po verovanju Australijanaca predak istovremeno egzistira u svom mistinom telu, tjurungi, i u oveku u kojem se reinkarnirao. Treba dodati da on osim toga postoji i pod zemljom u obliku deteta duha (isto, str. 60). Podsetimo da Australijanci, isto kao i neka junoamerika plemena, veruju da su se njihovi mitski preci preobrazili u zvezde, ili da su se popeli na Nebo kako bi se nastanili na Suncu i na zvezdama.

34

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

preci iveli u zlatno doba, u zemaljskom raju gde je divljai bilo u obilju i gde su pojmovi dobra i zla praktino bili nepoznatih To je onaj rajski svet koji se Australijanci trude da ponovo stvore za vreme odreenih praznika tokom kojih su zakoni i zabrane ukinuti.

9. Rad, tehnologija i imaginarni svetovi Kao to smo ve rekli, mezolit na Bliskom istoku, pogotovu u Palestini, predstavlja stvaralaku epohu, zadravajui pri tom svoj prelazni karakter izmeu dve vrste civilizacija, od kojih je jedna lovaka i sakupljaka, a druga zasnovana na kulturi itarica. Izgleda da su se lovci u Palestini, u vreme mlaeg paleolita, u dugim vremenskim periodima nastanjivali u peinama. Ali za ivot u stalnom prebivalitu pre svega su se odluivali nosioci natufijanske 9 kulture. Oni su iveli u peinama, ali i u naseljima na otvorenom prostoru (kao u Einanu, gde je otkopan zaselak krunih koliba sa ognjitima). Natufijanci su ve otkrili znaaj prehranjivan ja divljim itaricama, koje su eli kamenim srpovima, i ije su zrnevlje maljem drobili u stupi.10 To je bio veliki korak ka zemljoradnji. Tokom mezolita je zapoelo i pripitomljavanje ivotinja (mada se ono nee proiriti sve do poetka neolila): ovaca u Zavi Kemi-anidaru (Zawi Chemi-Shanidar), oko ~ 8000, jaraca u Jerihonu, u Jordanu, oko ~7000, i svinja oko ~6500. godine; pasa u Sten Karu (Stan Carr) u Engleskoj, oko ~ 7500. godine.11 Neposredne posledice stvaranja pitomih itarica bile su poveavanje populacije i razvoj trgovine, pojave koje karakteriu ve Natufijance. Za razliku od geometrijskog shematizma koji je svojstvo crtea i slika evropskog mezolita, umetnost Natufijanaca je naturalistika: pronaeni su mali kipovi ivotinja i ljudske figurine, ponekad u erotskim poloajima. 12 Seksualna simbolika stubova vajanih u obliku falusa toliko je oigledna da ne moemo sumnjati u njihovo magijsko-religiozno znaenje.
Eliade, Les Religions australiennes, str. 57. Re potie od Vadija u Natufu, gde je ovaj mezolitski narod prvi put uoen. 10 Emanuel Anati, Palestine bejore the Hebrews, str. 49 i dalje; Mller-Karpe, Handbuch, II, str. 245 i dalje; R. de Vaux, Histoire ancienne Isral, I, str. 41 i dalje. 11 Svi ovi datumi dobijeni su zahvaljujui analizama radioaktivnim ugljenikom. O pripitomljavanju ivotinja, videti MiilJer-Karpe, nav. delo, II, str. 250 i dalje. Nedavno je u dolini gornjeg Nila otkriven preneolitski kompleks prehrane na bazi itarica, datiran 13000. Up. Fred Wendorf, S. Rushdi i R. Schild, Egyptian Prehistorv: Some new concepts (Science, tom 169, 1970, str. 11611171). 12 Vid. na primer, figurinu pronaenu u Ain Sakhriju; Anati, nav. delo, str. 160. Sada videti Jacques Cauvin, Religions nolithiques, str. 21 i dalje.
6

NAJDUA

REVOLUCIJA:

OTKRIE

POLJOPRIVREDE

MEZOLIT

NEOLIT

35

Dva naina natufijanskog sahranjivanja a) pokopavanje celog tela, u savijenom poloaju, b) sahranjivanje lobanja bili su poznati jo u paleolitu i primenjivali su se i dalje u neolitu. to se tie kostura iskopanih u Einanu, 13 pretpostavlja se da je prilikom sahrane bila prinesena jedna ljudska rtva, ali znaenje tog obreda nije poznato. Povodom nalazita lobanja, natufijanske dokumente smo uporedili sa nalazitima otkrivenim u Ofnetu (Offnet) u Bavarskoj, i u peini Holentern (Hohlenstern) u Virtenbergu (Wurttenberg): sve ove lobanje pripadale su osobama koje su ubili moda lovci na ljudske glave, a moda ljudoderi. 14 U oba sluaja, mogue je pretpostaviti postojanje magijsko-religioznog ina poto se smatralo da je glava (tj. mozak) prebivalite due. Od davnih vremena, zahvaljujui snovima i ekstatikim i paraekstatikim iskustvima, priznavalo se postojanje jednog elementa nezavisnog od tela, koji moderni jezici oznaavaju izrazima dua, duh, dah, ivot, dvojnik, itd. Ovaj duhovni element (ne moemo ga drugaije nazvati poto je shvaen kao slika, vizija, prikazanje, itd.) bio je prisutan u elom telu; on je na neki nain predstavljao njegovog dvojnika. Meutim, smetanje due ili duha u mozak imalo je znaajne posledice:15 s jedne strane, poverovalo se da se duhovni element rtve moe prisvojiti jedenjem njenog mozga; s druge strane, lobanja, izvor moi, postala je kultni predmet. Pored zemljoradnje, u mezolitu je dolo i do drugih otkria, od kojih su najznaajniji bili luk i izrada uadi, mrea, udica i amaca pogodnih za dua putovanja. Sva ta otkria i ostali raniji izumi (kamena orua, razne alatke od kosti ili od jelenskih rogova, kona odela i atori, itd.), kao i izumi do kojih e se doi tokom neolita, (na prvom mestu grnarija), podstakli su mitologije i paramitoloko fabuliranje, a ponekad su bili i osnova na kojoj su se razvila obredna ponaanja. Empirijska vrednost ovih novotarija je oigledna. Manje je, meutim, oigledan znaaj imaginativne aktivnosti do koje je dovela bliskost s razliitim modalitetima materije. Radei s oblutkom ili s nekom primitivnom iglom, spajajui ivotinjske koe ih drvene ploe, pravei Lidicu i h vrh strele, oblikujui neki mali kip od gline, mata otkriva neoekivane analogije izmeu razliitih stupnjeva stvarnosti; orua i predmeti su nosioci bezbrojnih simbola, svet rada mikrouniverzum koji zaokuplja panju zanatlije tokom dugih asova postaje zagonetno i sveto sredite, bogato znaenjima. Imaginarni svet, koji se stvara i neprekidno obogauje bliskou s materijom, ne moe se potpuno dokuiti preko figura13 Jedan od grobova moe se smatrati za najstariji megalitski spomenik na svetu; Anati, nav. delo, str. 172. O Einanu up. Miiller-Karpe, II, 349. 14 Anati, nav delo, str. 175; Maringer, The Goods of the prehistoric men, str. 184 i dalje. Viideti takoe Miiller-Karpe, I, str. 239 i dalje. 15 I to ne samo za verovanje iz preistorije. Grci su takoe duu (a kasnije, s Alkmenom iz Krotone, i spermu) smetali u glavu. Up. Onians Origins of European Thought, str. 10708, 115, 13436, itd.

i*

36

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

tivnih ili geometrijskih tvorevina, razliitih preistorijskih kultura. Ali, on nam je i dalje dostupan preko iskustva nae sopstvene imaginacije. I upravo nam taj kontinuitet u sloju imaginarne aktivnosti omoguava da pojmimo egzistenciju ljudi koji su iveli u tim dalekim vremenima. Ali, za razliku od oveka modernih drutava, imaginarna aktivnost preistorijskog oveka imala je mitoloku dimenziju. Sasvim je verovatno da prilian broj natprirodnih likova i mitolokih epizoda koje emo sretati u potonjim religijskim tradicijama predstavljaju otkrie kamenog doba. 10. Naslee paleolitskih lovaca S napretkom ostvarenim tokom mezolita okonano je kulturno jedinstvo paleolitskih populacija i stvoreni su varijeteti i razlike koji e ubudue postati osnovne karakteristike civilizacija. Ostaci drutava paleolitskih lovaca poinju da prodiru u krajnje ili teko pristupane oblasti: pustinje, velike ume, planine. Ali ovaj proces udaljavanja i izdvajanja paleolitskih drutava ne podrazumeva i iezavanje specifino lovakog ponaanja i duhovnog ivota. Lov kao sredstvo opstanka zadrava se i u zemljoradnikim drutvima. Jedan broj lovaca, koji su odbijali da aktivno uestvuju u ekonomiji zemljoradnika verovatno je bio zaduen da brani selo; iz poetka, od divljih ivotinja koje su uznemiravale naseljenike i nanosile tetu obraenim poljima, a kasnije od rulja pljakaa. Takoe je verovatno da su prvi vojniki odredi nastali upravo od tih grupa lovaca branitelja sela. Kao to emo uskoro videti, ratnici, osvajai i vojna aristokratija usvajaju simboliku i ideologiju prvobitnog lovca. S druge strane, krvavim rtvama, koje su podjednako prinosili i zemljoradnici i pastiri, ponavlja se, u krajnjoj liniji, lovevo ubijanje divljai. Ponaanje koje se hiljadu ili dve hiljade godina poistoveivalo s ljudskim (ili bar mukim) nainom egzistiranja, ne moe se lako ponititi. Vie milenijuma posle preovladavanja zemljoradnike ekonomije, Weltanschauung primitivnog lovca ponovo e dobiti istaknuto mesto u istoriji. U stvari, najezde i osvajanja Indoevropijana i Turkomongola bie poduzeti u znaku prvorazrednog lovca, pravog krvoloka. lanovi indoevropskih vojnih druina (Mnnerbnde) i konjanici nomadi iz Srednje Azije ponaali su se prema naseljenim populacijama koje su napadali, kao krvoloci koji love, kolju i prodiru stepske biljojede ili seljaku stoku. Brojna indoevropska i tursko-mongolska plemena imala su zveri za eponime (na prvom mestu vuka) i smatrala su da potiu od teriomorfnog mitskog pretka. Vojnike inicijacije kod Indoevropljana obuhvataju obredno pretvaranje u vuka: prvobitni ratnik usvaja ponaanje krvoloka.

NAJDUA

REVOLUCIJA:

OTKRIE

POLJOPRIVREDE

MEZOLIT

NEOLIT

37

Na drugoj strani, proganjanje i ubijanje neke ivotinje postaje mitski model osvajanja neke oblasti (Landndma) i osnivanja Drave.16 Lovaka i ratna tehnika kod Asiraca, Iranaca i Turkomongola do te mere su sline da ih je mogue zameniti. U elom evroazijskom svetu, od pojave Asiraca do poetaka modernog doba, lov je istovremeno predstavljao i odgojno sredstvo bez premca i omiljeni sport vladara i vojnike aristokratije. Uostalom, mitski presti lovakog ivota u odnosu na ivovanje stalno naseljenih ratara i danas se odrao kod brojnih primitivnih populacija. 17 Stotine hiljada godina proivljenih u nekoj vrsti mistine simbioze sa ivotinjskim svetom ostavile su neizbrisive tragove, tavie, orgijastika ekstaza je u stanju da reaktualizuje religiozno ponaanje prvih paleohominida iz vremena kada se divlja prodirala presna: to se dogaalo u Grkoj, meu Dionisovim oboavaocima ( 124), ili, i to jo poetkom XX veka, kod marokanskih Ajsaua (A'issaoua).

11. Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi o porekla Od 1960. godine znamo da su sela prethodila otkriu zemljoradnje. Ono to je Gordon ajld (Childe) nazvao neolitskom revolucijom odvijalo se postepeno, izmeu ~9000. i 7000. godine. Takoe znamo da su, suprotno onome to se donedavno mislilo, kultura itarica i pripitomljavanje ivotinja prethodili izradi grnarije. Zemljoradnja u pravom smislu rei, odnosno kultura itarica razvila se u jugozapadnoj Aziji i u srednjoj Americi. Vegekultura, koja zavisi od vegetativne reprodukcije krtola, korenja, ili podzemnih stabljika, izgleda da potie iz vlanih tropskih dolina Amerike i jugoistone Azije. Jo nedovoljno poznajemo starost vegekulture i njene odnose sa kulturom itarica. Neki etnolozi skloni su da misle kako je vegekultura starija od kulture zrnevlja; drugi, naprotiv, smatraju da ona predstavlja oskudnije podraavanje zemljoradnje. Jedan od retkih jasnih pokazatelja dobijen je zahvaljujui istraivanjima u Junoj Americi. U dolinama Rano Peludo (Rancho Peludo) u Venecueli i Momil u Kolumbiji tragovi kulture manioke otkriveni su ispod sloja kulture kukuruza, to znai da je vegekultura bila starija. 18 Jo jedan dokaz o starosti vegekulture obelodanjen je nedavno u Tajlandu: u jednoj pilji (Peina prikaza)
16 I u Africi i na drugim mestima, obredni lov je izvoen prilikom inicijacija i ustolienja novog poglavice. 17 Jedan karakteristian primer: Desane iz Kolumbije izjavljuju da su lovci, mada 75% njihove hrane potie od ribolova i zemljoradnje; ali, u njihovim oima, samo je ivot lovca dostojan ivljenja. 18 David R. Harris, Agricultural systems, ecosystems and the origins of agriculture u The Domestication and exploitation of plants and animals, str. 12.

38

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

iskopani su gajeni graak, bob i korenje tropskih biljaka; analiza radioaktivnim ugljenikom ukazuje na doba oko ~ 9000. godine.19 Nepotrebno je naglaavati znaaj otkria zemljoradnje za istoriju civilizacije. Postajui proizvoa svoje hrane, ovek je morao da izmeni ponaanje nasleeno od pradedova. Pre svega, morao je da usavri tehniku raunanja vremena, koja je pronaena jo u paleolitu. Ali vie mu nije bilo dovoljno da bude siguran u tanost nekih buduih datuma samo na osnovu grubog Meseevog kalendara. Ratar je, ubudue, bio obavezan da svoje poslove predvidi nekoliko meseci unapred, jer je morao da izvede itav niz sloenih aktivnosti vrsto odreenim redosledom, imajui u vidu neki budui ishod koji, pri svemu tome, nikada nije bio izvestan etvu. Osim toga, kultura biljaka nametnula je drugaije usmerenu podelu rada nego to je to bilo ranije, jer je osnovna odgovornost za obezbeivanje sredstava za ivot ubudue padala na ene. Posledice otkria zemljoradnje bile su podjednako znaajne za istoriju religije oveanstva. Uzgajanje domaih biljaka stvorilo je egzistencijalnu situaciju koja je ranije bila nedostupna; posledica toga bilo je podsticanje stvaranja i promena sistema vrednosti, to je iz temelja izmenilo duhovni univerzum preneolitskog oveka. Odmah emo analizirati tu religioznu revoluciju, do koje je dolo s trijumfom kulture itarica. Podsetimo se, za ovu priliku, mitova koji objanjavaju poreklo dve vrste zemljoradnje. Doznajui na koji nain ratari objanjavaju pojavu jestivih biljaka, istovremeno shvatamo religioznu opravdanost njihovog ponaanja. Veina mitova o poreklu sakupljena je meu primitivnim populacijama koje su upranjavale vegekulturu ili kulturu itarica. U evoluiranim kulturama takvi motivi su redi i ponekad ko renito reinterpretirani. Jedna prilino rairena tema objanjava da su krtole i drvee sa jestivim plodovima (kokosova palma, banana itd.) nastali od tela jednog ubijenog boanstva. Najpoznatiji primer dolazi sa Serama, jednog od ostrva Nove Gvineje: iz raskomadanog i sahranjenog tela devojke-poluboanstva, Hainuvele, nikle su do tada nepoznate biljke, pre svega krtole. Ovo prvobitno ubistvo iz osnova je promenilo uslove ljudskog ivota, jer su lime uvedeni seksualnost i smrt, i uspostavljene religiozne i drutvene institucije koje jo vae. Nasilna Hainuvelina smrt nije samo stvaralaka; ona boginji omoguava da bude neprekidno prisutna u ljudskom ivotu pa ak i u njihovoj smrti. Hranei se biljkama koje su potekle iz njenog sopstvenog tela, mi se, u stvari, hranimo samom supstancijom boanstva. Neemo naglaavati znaaj ovog mita o poreklu za religiozni ivot i kulturu paleolitskih ratara. Dovoljno je rei da sve odgovorne aktivnosti (ceremonije vezane za pubertet, ivotinjske ili
19 William Solhein, Relics from Two Diggings indicate Thais were the First Agrarians, New York Times, 12. januar 1970.

NAJDUA REVOLUCIJA:

OTKRIE

POLJOPRIVREDE

MEZOLIT

NEOLIT

39

ljudske rtve, ljudoderstvo, pogrebne ceremonije, itd.) predstavljaju u pravom smislu rei seanje na to prvobitno ubistvo.30 Znaajno je to zemljoradnik s ubistvom povezuje rad, koji je u prvom redu miroljubiv i zahvaljujui kojem on ivi; u lovakim drutvima se, meutim, odgovornost za krvoprolie pripisuje nekome drugom, nekom strancu. Razumemo lovca: on se plai osvete ubijene ivotinje (tanije, njene due), ili se opravdava pred Gospodarom ivotinja. to se tie paleolitskih ratara, izvesno je da mit o prvobitnom ubistvu opravdava krvave obrede kao to su rtvovanje oveka i ljudoderstvo, ali je teko jasno odrediti njegov poetni religiozni kontekst. Jedna analogna mitska tema objanjava poreklo jestivih biljaka i krtola i itarica kao da potiu iz izmeta ili pljuvake nekog boanstva ili mitskog pretka. Kada otkriju ta je odvratni izvor hrane, korisnici ubijaju njenog stvoritelja; ali, posluavi njegov savet, oni mu komadaju telo i sahranjuju te delove. Iz njegovog lea niu jestive biljke i drugi elementi kulture (poljoprivredne alatke, svilene bube, itd.).21 Znaenje ovih mitova je oigledno: jestive biljke su svete, poto potiu iz tela nekog boanstva (jer su i izmet i pljuvaka podjednako delovi boanske supstancije). Hranei se, ovek u krajnjoj liniji jede boansko bie. Jestiva biljka nije data u svetu onako kao to je to ivotinja. Ona je ishod nekog prvobitnog dramatinog dogaaja, u ovom sluaju proizvod jednog ubistva. Kasnije emo videti posledice ovih prehrambenih teologija. Nemaki etnolog Ad. E. Jenzen (Jensen) smatra da je mit o Hainuveli karakteristian za paleolitske uzgajivae krtola. to se tie mitova koji govore o poreklu kulture itarica, oni na pozornicu izvode prvobitni let: itarice su postojale, ali na nebu, gde su ih bogovi ljubomorno uvali; junak-donosilac civilizacije penje se na nebo, domogne se nekoliko zrna i daruje ih ljudima. Jenzen ove dve vrste mitologija naziva Hainuvele i Prometej i dovodi ih u vezu sa civilizacijom paleolitskih zemljoradnika (vegekultura), odnosno, sa civilizacijom ratara u pravom smislu rei (kultura itarica).22 Nema sumnje da tu postoji stvarna razlika. Ali kada je re o dve vrste mitova o poreklu, razlika nije tako vrsta kao to je to mislio Jenzen, budui da mnogo mitova pojavu itarica objanjava polazei od nekog prvobitnog ubijenog bia. Dodajmo da su itarice i u zemljoradnikim religijama boanskog porekla; darovanje itarica ljudima ponekad je dovoeno u vezu sa svetom svadbom nebeskog (ili atmosferskog) boga i Majke Zemlje, ili s nekom mitskom dramom koja podrazumeva seksualno sjedinjenje, smrt i oivljavanje.
Up. M. Eliade, Aspects du mythe, str. 132 i dalje. Na kraju vid. Atsuhiko Yoshiida, Les excrtions de la Desse et l'origine de l'agriculture. 22 Up. Ad. E. Jensen, Das religise Weltbild eines frhen Kultur, str. 35 i dalje; Mythes et cultes chez peuples primitifs, str. 188 i dalje.
21 50

40

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

12. ena i vegetacija. Sveti prostor i periodino obnavljanje Sveta Prva, a moda i najznaajnija posledica otkria zemljoradnje, bila je kriza sistema vrednosti paleolitskih lovaca: veze religiozne prirode koje su bile uspostavljene sa ivotinjskim svetom istisnulo je ono to bismo mogli da nazovemo mistina solidarnost oveka i vegetacije. Ako su do tada sutinu i sakralnost ivota oliavale kost i krv, ubudue e to initi sperma i krv. Drugim recima, ena i enska sakralnost uzdignute su u prvi plan. Poto su ene imale odluujuu ulogu u uzgajanju domaih biljaka, one postaju vlasnice obraenih polja, to ojaava njihov drutveni poloaj i dovodi do stvaranja karakteristinih institucija, kao to je, na primer, matrilokacija, kada je suprug obavezan da ivi u kui svoje ene. Plodnost zemlje povezana je s plodnou ena; prema tome, ene postaju odgovorne za obilnost etve, jer one poznaju tajnu stvaranja. Re je o religioznoj tajni, poto ona upravlja poreklom ivota, ishranom i smru. Obraena zemlja je izjednaena sa enom. Neto kasnije, posle pronalaska pluga, ratarski rad je poistoveen s polnim inom.23 Ali hiljadama godina, Majka Zemlja raala je sasvim sama, partenogenezom. Seanje na tu misteriju sauvano je u olimpskoj mitologiji (Hera sama zainje i raa Hefesta i Areja), a mogue je pronai ga i u brojnim mitovima i narodnim verovanjima o ljudima koji su roeni iz Zemlje, o poraanju na tlu, polaganju novoroeneta na zemlju, itd.24 Poto ga je rodila Zemlja, ovek se, kada umre, vraa svojoj majci. Privij se uz zemlju, svoju majku, klie vedski pesnik (Rigveda, X, 18, 10). Naravno, enska i materinska sakralnost nije bila nepoznata u paleolitu (up 6), ali otkrivanje zemljoradnje vidno poveava njenu mo. Sakralnost seksualnog ivota, na prvom mestu enska seksualnost, stapa se s udesnom zagonetkom stvaranja. Partenogeneza, hieros gamos* i obredna orgija, na razliitim planovima ispoljavaju religiozni karakter seksualnosti. Sloena simbolika antropokosmike strukture povezuje enu i seksualnost s Meseevim menama, Zemljom (poistoveenom sa matericom), i s onim to bi trebalo nazvati misterija vegetacije. Ona trai smrt semena kako bi mu osigurala novo roenje, utoliko udnovatije to se ispoljava zadivljujuom brojnou. Izjednaavanje ljudske egzistencije s biljnim ivotom iskazuje se slikama i metaforama preuzetim iz biljne drame (ivot je kao cvetno polje, itd.). Ova ikonografija je milenijima hranila poeziju i filozofsko miljenje a ostala je istinita i za savremenog oveka.
Vid. primere i u Trait d'Histoires des religions, odeljak 91 i dalje. Up. Trait d'Hist., odeljak 86 i dalje; Mythes, rves et mysteres, str. 218 i dalje. * Starogrki: sveta svadba, boanski pir (prim. prev.).
23 24

NAJDUA

REVOLUCIJA:

OTKRIE

POLJOPRIVREDE

MEZOLIT

N E O L I T 40

Sve te religiozne vrednosti koje su bile posledica izumevanja zemljoradnje s vremenom su se postepeno uobliavale. Mi smo ih meutim ve sada pomenuli kako bismo istakli poseban karakter mezolitskih i neolitskih ostvarenja. Neprekidno emo nalaziti religiozne ideje, mitologije i obredne scenarije koji su povezani s tajnom biljnog ivota. Jer religioznu kreativnost nije oiveo empirijski fenomen zemljoradnje, nego misterija roenja, smrti i ponovnog raanja koje je poistoveena s ritmom vegetacije. Da bi opasnosti koje dovode u pitanje etvu (poplave, sue, itd.) bile shvaene, prihvaene i nadvladane, bie prevedene u mitoloke drame. Te mitologije i obredni scenariji koji od njih zavise, preovlaivae hiljadama godina u civilizacijama Bliskog istoka. Jedna od najznaajnijih mitskih tema bie tema bogova koji umiru da bi potom oiveli. U izvesnim sluajevima, iz ovih arhainih scenarija rodice se nove religiozne tvorevine (na primer, Eleusinske, Grko-orijentalne misterije; up. 96). Zemljoradnike kulture su razvile ono to bi se moglo nazvati kosmika religija, poto je tu religiozna delatnost lconcentrisana oko sredinje misterije periodinog obnavljanja Sveta. Ba kao i ljudsko postojanje, kosmiki ritmovi objanjeni su izrazima preuzetim iz biljnog ivota. Misteriju kosmikog ivota simbolie Drvo sveta. Univerzum je shvaen kao organizam koji treba da se obnavlja periodino, drugim recima, svake godine. Apsolutna realnost, podmlaivanje, besmrtnost, dostupni su nekolicini povlaenih, u vidu nekog ploda ili nekog izvora pokraj nekog drveta. 25 Smatralo se da je Kosmiko drvo u Sreditu sveta, i da objedinjuje sva tri podruja kosmosa, jer njegovo korenje uranja u Donji svet, a njegov vrh dodiruje Nebo.26 Poto svet mora periodino da se obnavlja, kosmogonija e se obredno ponoviti uoi svake Nove godine. Postojanje ovog mitsko-obrednog scenarija potvreno je na Bliskom istoku i kod Indoiranaca. Ali, nalazimo ga, takoe, i u drutvima primitivnih zemljodelaca koja su se, na neki nain, nadovezivala na neolitska religiozna shvatanja. Osnovna ideja obnavljanje Sveta ponavljanjem kosmogonije sigurno je jo starija, iz predzemljoradnikog perioda. Pronalazimo je, s neizbenim varijacijama, kod Australijanaca i kod brojnih plemena Severne Amerike.27 Obredno-mitski scenario Nove godine paleolitskih zemljodelaca i ratara obuhvata i povratak mrtvih, a odgovarajue ceremonije preivele su u klasinoj Grkoj, kod starih Germana, u Japanu, itd.
Up. Trait, odeljak 99 i dalje. To je najrasprostranjeniji izraz axis mundi (lat.: ose sveta, prim. prev.); simbolika kosmike ose, verovatno, prethodi zemljoradnikim civilizacijama ili je nezavisna u odnosu na njih, budui da se moe nai i u nekim arktikim kulturama. 27 Videti primere u Eliade, Aspects du mythe, str. 58 i dalje. Australijanci ne znaju za kosmogoniju u pravom smislu rei, ali je Formiranje Sveta od strane Nadljudskih bia jednako njegovom stvaranju; up. Les religions australiennes, str. 55 i dalje.
28 25

42

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Iskustvo kosmikog vremena, pogotovu ako se imaju u vidu ratarski radovi, dovodi na kraju do prihvatanja ideje o krunom vremenu i o kosmikom ciklusu. Poto su svet i ljudsko postojanje vrednovani terminima iz biljnog ivota, kosmiki ciklus shvaen je kao beskrajno ponavljanje istog ritma: roenja, smrti, ponovnog raanja. U postvedskoj Indiji, ovo shvatanje razvijae se unutar dve meusobno usaglaene doktrine: jedna je o ciklusima (yuga) koji se beskonano ponavljaju, a druga o seobi dua. Pored toga, u mnogim religioznim sistemima Bliskog istoka ponovo e se javiti arhaine predstave o periodinom obnavljanju Sveta, iznova protumaene i prihvaene. Kosmologije, eshatologije i mesijanstva koji e tokom dva milenijuma preovladavati na Orijentu i u mediteranskom svetu, imaju svoje korene u shvatanjima neolitskih ljudi. Podjednako su znaajna bila religiozna vrednovanja prostora, to se, pre svega, odnosi na prebivalita i sela. ivljenjem nu stalnom boravitu drugaije se organizuje svet nego to se to ini u nomadskom ivotu. Za ratara, pravi svet, prostor u kom on ivi, jesu kua i obraena polja. Sredite sveta je mesto posveeno obredima i molitvama i tu se stupa u dodir s nadljudskim biima. Ne znamo koja su religiozna znaenja neolitski ljudi Bliskog istoka pripisivali svojim kuama i selima. Znamo jedino da su, od izvesnog trenutka, poeli da grade oltare i svetilita. Moemo, meutim, da rekonstruiemo simboliku neolitske kue u Kini, poto postoji kontinuitet ili analogija s odreenim tipovima prebivalita u severnoj Aziji i na Tibetu. U neolitskim kulturama Jang-ao (Yang-chao) postojale su male krune graevine (prenika oko pet metara) sa stubovima koji su nosili krov, a bili su poredani oko rupe koja je sluila kao ognjite. Mogue je i da se na krovu nalazio jedan otvor za dim iznad ognjita. Ova kua od tvrdog materijala imala je grau koju je do naih dana zadrala mongolska jurta. 28 A mi poznajemo kosmoloku simboliku koju odraavaju jurta i atori severnoazijskih naroda: Nebo je shvaeno kao ogroman ator koji pridrava sredinji stub; nosa atora ili gornji otvor za izlazak dima poistoveeni su sa Stubom sveta, ili s Nebeskim otvorom, Polarnom zvezdom.29 Taj se otvor takoe naziva i Nebesko okno. Tibetanci otvor na krovu svojih kua nazivaju Nebeska srea ili Nebeska vrata. Kosmoloka simbolika prebivalita potvrena je kod brojnih primitivnih drutava. Bilo to manje ili vie oigledno, prebivalite je smatrano za imago mundi* Poto primere za to nalazimo na
28 R. Stein, Architectur et pense rligieusc en Extrme-Orient, str. 168. U istom vieti opis jednog drugog tipa kineskog neolitskog naselja: etvrtaste i pravougaone graevine, napola ukopane u zemlju, sa silaznim stepenicama. 29 Up. Eliade, Le Chamanisme, str. 213. * Lat.: slika sveta (prim. prev.).

NAJDUA REVOLUCIJA:

OTKRIE

POLJOPRIVREDE

MEZOLIT

NEOLIT

43

svim nivoima kulture, ne vidimo zato bi prvi paleolitski ljudi Bliskog istoka predstavljali izuzetak, utoliko pre to e se kosmoloka simbolika arhitekture najbogatije razviti u toj oblasti. I podela prebivalita izmeu dva pola (a taj je obiaj ustanovljen ve u paleolitu, 6), verovatno je imala kosmoloko znaenje. Podele o kojima svedoe sela zemljoradnika, u optim crtama odgovaraju dihotomiji koja je istovremeno i klasifikativna i obredna (Nebo i Zemlja, muko i ensko, itd.), ali su u skladu i s dvema obredno suprotstavljenim grupama. Tako, kao to emo u brojnim prilikama videti, obredne borbe izmeu dve suprotstavljene grupe imaju znaajnu ulogu, pogotovu u novogodinjim scenarijima. Bilo da je re o ponavljanju neke mitske borbe, kao u Mesopotamiji ( 22), ili naprosto o sukobu dva kosmogonijska naela (zima/leto; dan/no; ivot/smrt), njihovo duboko znaenje je isto: sukob, dvoboji i borbe bude, podstiu i uveavaju stvaralake snage ivota.30 Ovo biokosmoloko shvatanje, koje su po svoj prilici razvili neolitski zemljoradnici, bie, s vremenom, mnogo puta reinterpretirano, pa tako i deformisano. Ono se, na primer, teko prepoznaje u nekim vrstama religioznog dualizma. Nije nam namera da tvrdimo kako smo nabrojali sve religiozne tvorevine koje je podstaklo otkrivanje zemljoradnje. Bilo nam je dovoljno da za jedan broj ideja, od kojih e se neke razviti tek nekoliko milenij uma kasnije, pokaemo zajedniki izvor u neolitu. Dodajmo da je irenje religioznosti zemljoradnike strukture, uprkos bezbrojnim varijacijama i novinama, imalo za posledicu uspostavljanje izvesnog sutinskog jedinstva koje ak i u nae vreme povezuje seljaka drutva tako udaljena jedna od drugih lcao to su to ona iz Mediterana, Indije ili Kine.

13. Neolitske religije Bliskog istoka Moglo bi se rei da se od neolita pa sve do gvozdenog doba istorija religijskih ideja i verovanja proimala s istorijom civilizacije. Izgleda da su svako tehnoloko otkrie, svaka ekonomska i drutvena inovacija bili dvostruki po znaenju i religioznoj vrednosti. Kada na stranicama koje slede budemo pominjali neke neolitske inovacije, podjednako treba voditi rauna i o njihovom religioznom odjeku. Mi ih, meutim, neemo mnogo isticati kako ne bismo isuvie ometali jedinstvo izlaganja. Tako, na primer, svi vidovi jerihonske kulture zasluuju religiozni komentar. Jerihon je moda bio najstariji grad na svetu
30 Up. Eliade, Remarques sur le dualisme religieux: dyades et polarits u Nostalgie des Origines, str. 249336, narocito sir. 315 i dalje.

44

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

6850, 6770),31 iako se u njemu jo nije znalo za keramiku. Ipak, utvrenja, vrsta kula, prostrane javne graevine od kojih je, kako izgleda, bar jedna izgraena za obredne ceremonije sve to ukazuje na socijalnu integraciju i ekonomsku organizaciju koje prethode buduim gradovima-dravama Mesopotamije. Garsten (Garstang) i Ketlin Kenjon (Kathleen Kenyon) iskopali su vie graevina neuobiajene strukture koje su nazvali hramovima i porodinim kapelama. Meu oigledno religioznim dokumentima, dve enske statuete i jo nekoliko drugih figurina koje predstavljaju ivotinje, ukazuju na kult plodnosti. Neki autori pridavali su poseban znaaj ostacima tri slike u gipsu koje je tridesetih godina otkrio Garsten; one prikazuju bradatog mukarca, enu i dete. Oi su naznaene koljkama. Garsten je verovao da je u tim ostacima mogue identifikovati najstariju poznatu boansku trijadu koja, moda, obuhvata mitologiju analognu mitologijama koje e kasnije preovladati na Bliskom istoku. Ovo je tumaenje meutim jo sporno.32 Mrtvi su bili sahranjivani pod kunim podom. Nekoliko lobanja koje je iskopala Ketlin Kenjon 33 svedoe o neobinom opremanju: donji delovi lobanja bili su obloeni gipsom, a oi oblikovane koljkama, do te mere da su se glave mogle porediti sa pravim portretima. Ovde je sigurno re o nekom kultu lobanja. 34 Ali reklo bi se takoe kako je uloen znatan trud da se ouva seanje na ivu osobu. Kult lobanja nalazimo i u Tel Ramadu (u Siriji blizu Damaska), gde su iskopavanja iznela na videlo temene delove lobanja ija su ela bila obojena u crveno, a lica naknadno oblikovana/' 3 Ponovo iz Sirije (Tel Ramad i Biblos), tanije, iz sloja koji se datira u peti milenijum, potie nekoliko antropomorfnih figurina od gline. Figurina otkrivena u Biblosu je dvopolna.36 Druge enske skulpturice pronaene u Palestini i datirane oko ~ 4500, predstavljaju Boginju-Majku u zastraujuem obliku demona.37
31 K. M. Kenyon, Archaeology in the Holy Land, str. 39 i dalje. Formulaciju prvi grad na svetu kritikovali su ajld i Brejdvud (R. J. Braidwood). Prema Ketlin Kenjon, prvi Natufijanci su pored velikog izvora sagradili jedno svetilite koje je bilo spaljeno pre ~ 7800. 32 Up. Anati, Palestine before the Hebrews, str. 256, koji prihvata Garstenovo tumaenje. Protiv: J. Cauvin, Religions nolithiques de Syro-Palestine, str. 51. 33 K. Kenyon, Archaeology in the Holy Land, str. 50. 34 Kenyon, Digging up Jericho, str. 53 i dalje, 84 i dalje. Videti takoe Miiller-Karpe, Handbuch, II, str. 38081; J. Cauvin, nav. delo, str. 44 i dalje. 35 Iskopavanja Kontensona, rezimirao J. Cauvin, nav. delo, str. 25 i dalje, i fig. 18. 38 Iskopavanja Kontensona (Teli Ramad) i Dinana (Dunand) (Byblos), rezimirao Koven, str. 79 i dalje, i fig. 26, 28. 37 Vid. figurine pronaene u Munhati, Tel Avivu, i ar-Ha-Golanu, koje je reprodukovao Koven, fig. 2930.

NAJDUA

REVOLUCIJA:

OTKRIE

POLJOPRIVREDE

MEZOLIT

NEOLIT

45

Izgleda, dakle, da su kult plodnosti i kult mrtvih bili povezani. U stvari, kulture Hadilara i atal Hijika (~ 7000) u Anadoliji, koje su prethodile prekeramikoj jerihonskoj kulturi i verovatno uticale na nju ukazuju na postojanje slinih verovanja. Kult lobanja je u velikoj meri potvren u Hadilaru. U 'atal Hijiku kosturi su sahranjivani ispod kunih podova, a x\i njih i pogrebni darovi: nakit, poludrago kamenje, oruje, tkanine, drvene vaze, itd.38 U etrdeset svetilita iskopanih do 1965. godine pronaene su brojne skulpturice od kamena i gline. Glavno boanstvo je boginja, prikazana u tri vida: kao mlada ena, kao majka koja raa dete (ili bika) i kod starica (kraj koje se ponekad nalazi ptica grabljivica). Muko boanstvo pojavljuje se u liku nekog deaka ili mladia boginjinog deteta ili ljubavnika ili kao bradati mukarac koji ponekad sedi na svetoj ivotinji, biku. Raznolikost slika na zidovima je zauujua: ne postoje dva slina svetilita. Reljefi boginja, ponekad visoki i po dva metra, oblikovani od gipsa, drveta ili gline, i glave bikova epifanija boga bili su privreni za zidove. Nema prikazivanja seksualnosti, ali se ponekad zajedno prikazuju enske grudi i bikov rog simboli ivota. U jednom svetilitu (oko ~6200) naene su etiri ljudske lobanje poloene na glave bikova koje su, opet, bile privrene za zid. Jedan od zidova ukraen je slikama koje redstavljaju leinare antropomorfnih nogu kako napadaju ljude ez glava. Tu je sigurno re o nekom znaajnom mitsko-religioznom kompleksu, ije nam znaenje, meutim, izmie. U Hadilaru, u sloju koji je datiran na oko ~ 5700. godinu, boginja je prikazana kako sedi na leopardu, ili kako stoji drei leopardovo mladune, ali takoe i sama, stojei, sedei ili kleei, kako se odmara, ili je u pratnji nekog deteta. Ponekad je naga ili nosi sasvim malu pregau. Prikazana je i kao mlada, i kao ostarela. U mlaem sloju ( 5435, ~ 5200) iezavaju figurine boginje s detetom ili u pratnji neke ivotinje, a i muki kipovi. Nasuprot tome, poslednju fazu kulture Hadilara karakterie divna keramika, bogato ukraena geometrijskim crteima.39 Takozvana kultura Tel Halafa 40 pojavljuje se u vreme iezavanja anadolskih kultura. U njoj se zna za bakar, a po svoj prilici, stvorio ju je neki narod koji je siao sa severa, moda preiveli iz Hadilara i atal Hijika. Religiozni kompleks Tel Halafa ne razlikuje se mnogo od kultura koje su se sauvale sve do danas. Mrtvi su sahranjivani uz darove, meu kojima su bile i figurice od gline. Divlji bik je oboavan kao epifanija muke plodnosti. Slike bikova, volovskih glava, glava ovnova, kao i dvo38 James Mellaart, Cital Hiiyiik: A Neolithic Town of Anadolia, str. 60 i dalje; Earliest Civilizations of the Near East, str. 87 i dalje. 39 Mellaart, Hacilar: A Neolithic Village Site, str. 94 i dalje; Earliest Civilizations of the Near East, str. 102 i dalje. 40 Prema imenu nalazita, Tel Halaf, u selu Arpaijali, pored Mosul a.

46

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

sekla sekira imaju kultnu ulogu u vezi s bogom oluje, koji je izuzetno znaajan u svim oblastima antikog Bliskog istoka. Meutim, muke figurine nisu pronaene dok slika boginje ima u obilju; u pratnji golubova, preterano velikih gradi, esto predstavljenu kako klei, nije teko prepoznati prauzor Boginje-Majke.41 Halafijanska kultura unitena je ili nestala oko ~440Q, ~ 4300. godine, dok se kultura Obeid, poreklom dz junog Iraka, rairila elom Mesopotamijom. Njeno postojanje ve je utvreno u Varki (sumerski Uruk, semitski Ere) oko ~4325. godine. Nijedna druga preistorijska kultura nije izvrila slian uticaj. Znaajan je napredak u obradi metala (bakarne sekire, razni predmeti od zlata). Zbog razvoja zemljoradnje i zbog trgovine, gomila se bogatstvo. Jedna ljudska glava skoro prirodne veliine i ivotinjske glave od mermera sigurno imaju religiozno znaenje. Neki peati tipa Gavra (Gawra) prikazuju razliite kultne prizore (likove oko nekog rtvenika ukraenog volovskim glavama, obredne igle, simbolike ivotinje, itd.). Ljudske figure su izrazito shematizovane. Uostalom, itavu kulturu Obeid odlikuje sklonost ka nefigurativnom. Svetilita nacrtana na amajlijama nisu kopije odreenih graevina, nego su neka vrsta prvobitne slike hrama. Skulpturice ljudi od krenjaka verovatno predstavljaju svetenike. U stvari, najznaajnija novina perioda Obeid je upravo pojava monumentalnih hramova. 42 Jedan od najznaajnijih je Beli hram (3100) veliine 22,3 X 17,5 m, podignut na platformi dugoj 70 m, irokoj 66, a visokoj 13 m. Na toj se platformi nalaze i ostaci starih svetilita a ona sama je zigurat sveta planina ijom emo se simbolikom docnije baviti ( 54).

14. Duhovna graevina neolita to se tie naeg zadatka, nema potrebe pratiti irenje zemljoradnje i, docnije, obrade metala, preko Egejskog mora i istonog Mediterana, u Grkoj, na Balkanu, u Podunavlju i u ostalim delovima Evrope; podjednako nema potrebe pratiti takvo irenje prema Indiji, Kini i jugoistonoj Aziji. Podsetimo samo da je zemljoradnja u poetku sasvim sporo prodirala u izvesne oblasti Evrope. S jedne strane, postglacijalna klima omoguila je mezolitskim drutvima srednje i zapadne Evrope da se zadovolje proizvodima lova i ribolova. S druge strane, kulturu itarica trebalo je prilagoditi
41 Opti prikaz i bibliografija u Muller-Karpe, II, str. 59 i dalje. O religioznoj simbolici halafskih figurina i ikonografskih motiva, up. B. L. Goff, Symbols of Prehistoric Mesopotamia, str. 11 i dalje. 42 Vid. Miiller-Karpe, II, str. 61 i dalje, 339, 351; M. E. L. Mallowan, Early Mesopotamia and Iran, str. 40 i dalje (Beli hram).

NAJDUA

REVOLUCIJA:

OTKRIE

POLJOPRIVREDE

MEZOLIT

NEOLIT

47

umerenoj zoni prekrivenoj umama. Prve zemljoradnike zajednice razvile su se du vodenih tokova i na rubovima velikih uma. Ipak, irenje neolitske zemljoradnje koja je zapoela na Bliskom istoku oko ~8000, pokazuje se kao neizbean proces. I pored otpora nekih populacija, naroito posle ustaljivanja pastirstva, irenje kulture jestivih biljaka stiglo je sve do Australije i Patagonije, kad su se osetila dejstva evropske kolonizacije i industrijske revolucije. irenjem kulture itarica prenose se i obredi, mitovi i odreene religiozne ideje. Ali, tu nije re o mehanikom procesu. Premda su nam na raspolaganju samo arheoloki dokumenti drugim recima, ne poznajui religiozna znaenja, a na prvom mestu, mitove i obrede ipak uoavamo ponekad vrlo znaajne razlike izmeu evropskih neolitskih kultura i njihovih istonih izvora. Sigurno je, na primer, da kult bika, koji potvruju brojne slike u Podunavlju, potie s Bliskog istoka. Meutim, nema dokaza o nekom rtvovanju bikova, kao to se to inilo na Kritu ili u neolitskim kulturama, u dolini reke Ind. Isto tako, idoli bogova, ili ikonografski skupovi Boginja Majka Dete, koji su tako proireni na Orijentu, u Podunavlju su veoma retki. tavie, takve skulpturice nisu nikada pronaene u grobovima. Neka skorija otkria vrlo su uspeno potvrdila originalnost drevnih kultura jugoistone Evrope, to e rei, skupa koji Marija Gimbutas naziva Old European civilization. U stvari, jedna civilizacija koja obuhvata kulturu ita i jema, i pripitomljavanje ovaca, stoke i svinja, istovremeno su pojavljuje oko ~7000. godine ili neto ranije, na obalama Grke i Italije, na Kritu, u junoj Anadoliji, Siriji i Palestini i podruju plodnog polumeseca. Na osnovu datuma do kojih se dolo metodom radioaktivnog uljenika, ne moe se tvrditi kako se ovaj kulturni kompleks pojavio u Grkoj docnije nego u podruju plodnog polumeseca, u Siriji, na Siciliji ili u Palestini. Jo ne znamo ta je bio poetni podsticaj ove kulture. 43 Ali, nema ni arheolokih dokaza koji bi ukazivali na priliv doseljenika iz Male Azije, koji su ve imali uzgajane biljke i domae ivotinje.44 Kakvo god bilo njeno poreklo, drevna evropska civilizacija' razvijala se u originalnom pravcu, po kojem se podjednako razlikuje od kultura Bliskog istoka kao i od kultura srednje i severne Evrope. Izmeu 6500. i ~5300. godine dolo je do snanog kulturnog razvoja na Balkanskom poluostrvu i u srednjoj Anadoliji. Veliki broj predmeta (peati s ideogramima, ljudske i ivotinjske figure, teriomorfne vaze, slike boanskih maski) ukazuju na obredne aktivnosti. Oko sredine estog milenijuma, poveava se broj sela zatienih opkopima ili zidinama, koja mogu da
Marija Gimbutas, Old Europe c. 7000 3500. B. C., str. 5. Uostalom, stoka, svinja i jedna vrsta ita (einkorn wheat) vuku poreklo iz Evrope; Gimbutas, str. 6.
44 43

48

ISOiilJA

VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

prime do hiljadu stanovnika. 15 Veliki broj rtvenika i svetilita i razni kultni predmeti svedoe o dobro organizovanoj religiji. U eneolitskom nalazitu Keioarele (Cascioarele), 60 km juno od Bukureta, otkopan je hram iji su zidovi bili oslikani prekrasnim crvenim i zelenim spiralama na belo-utoj osnovi. Nisu pronaene skulpturice, ali jedan stub od dva metra i drugi, neto manji, ukazuju na kult svetog stuba, simbola axis mundi.46 Iznad ovog hrama nalazio se drugi, mlai, u kojem je pronaen model svetilita od peene gline. Maketa predstavlja veoma impresivan arhitektonski kompleks: etiri hrama podignuta na visokom postolju. 47 Na Balkanskom poluostrvu pronaeno je vie modela hramova. Uz brojne druge dokumente (figurine, maske, razne nefigurativne simbole, itd.), oni ukazuju na bogatstvo i sloenost jedne religije iji je sadraj jo uvek ostao nedostupan. 48 Uzaludno bi bilo nabrajati sve neolitske dokumente koji se mogu podvrgnuti religioznom tumaenju. Ponekad emo aludirati na njih spominjui religioznu preistoriju nekih kljunih oblasti (Mediterana, Indije, Kine, jugoistone Azije i srednje Amerike). Recimo odmah kako postoji opasnost da nam se neolitske religije uine jednostavne, pa i dosadne, tako svedene samo na arheoloke dokumente, i nerasvetljene uz pomo tekstova ili tradicija odreenih zemljoradnikih drutava, i to tradicija koje su poetkom ovog veka jo bile ive. Meutim, arheoloki dokumenti prikazuju nam samo deliminu i osakaenu sliku religioznog ivota i misli. Upravo smo videli ta nam otkrivaju religiozni dokumenti prvih neolitskih kultura: kultove mrtvih i kultove plodnosti, na koje ukazuju skulpture boginja i boga oluje (s njihovim epifanijama: bikom, volovskom glavom); verovanja i obrede u vezi sa tajnom vegetacije; izjednaavanje ene obraene njive biljke, to ukljuuje homologiju roenja ponovnog raanja (inicijacije); vrlo verovatno, nadu u postegzistenciju; kosmologiju koja kao imago mundi podrazumeva simboliku Sredita sveta i nastanjenog prostora. Dovoljno je posmatrati neko dananje drutvo primitivnih zemljoradnika da bi se mogli pojmiti sloenost i
45 U poreenju s tim, grupe kua kao to su one na vajcarskim jezerima, izgledaju kao kolibe; Gimbutas, str. 6. 46 Vladimir Dumitrescu, difice destin au culte dcouvert Cascioarele, str. 21. Dva stuba su iznutra uplja, to govori da su bila oblikovana oko debla drveta; isto, str. 14, 21. Simbolika axis mundi izjednaava Kosmiko drvo s Kosmikim stubom (columna. universalis). Datumi koje prema radioaktivnom ugljeniku saoptava Dumitresku, variraju izmeu ~4035. i ~3620 (up. str. 24, nap. 25); Marija Gimbutas govori o oko 5000. god. pre Hr. (str. 11). 47 Hortensia Dumitrescu, Un modle de sanctuaire dcouvert Cascioarele, fig. 1 i 4 (ovu poslednju reprodukovala Gimbutas, fig. 1, str. 12). 48 Prema Gimbutas, drevna evropska civilizacija je ve ~5300 5200. god., odnosno 2.000 godina pre Sumera (str. 12), razvila i pismo (up. fig. 2 i 3). Raspad te civilizacije poinje posle ~3500. god., posle najezde naroda crnomorskih stepa (str. 13).

NAJDUA

REVOLUCIJA:

OTKRIE

POLJOPRIVREDE

MEZOLIT

NEOLIT

49

bogatstvo neke religije utemeljene na ideji hronine plodnosti i ciklusa ivotsmrtzagrobni ivot.4" Uostalom, im se arheolokim dokumentima Bliskog istoka dodaju prvi tekstovi, vidi se koliko oni otkrivaju jedan univerzum ne samo sloenih i dubokih, nego i nadugako promiljanih znaenja, viestruko reinterpretiranih, ponekad do te mere da postaju nejasna, skoro potpuno nerazumljiva. U izvesnim sluajevima, prvi tekstovi koji su nam dostupni predstavljaju priblino seanje na pradavne religiozne tvorevine koje su postale zastarele ili su bile napola zaboravljene. Vano je ne izgubiti iz vida da se grandiozna duhovnost neolita ne moe prozreti pomou dokumenata koji su nam na raspolaganju. Semantike mogunosti arheolokih dokumenata ograniene su, i prvi tekstovi odraavaju viziju sveta pod snanim uticajem religioznih ideja vezanih s metalurgijom, urbanom civilizacijom, institucijom kraljevstva i organizovanim svetenstvom. Ali, ako nam duhovna graevina neolita 50 nije vie dostupna u celini, njeni delovi sauvani su rasuti u tradicijama seljakih drutava. Kontinuitet svetih mesta (up. 8), odreenih ratarskih obreda i sahrana ne treba vie dokazivati. U Egiptu XX veka obredni snop vezuje se na isti nain kao to to vidimo na starim spomenicima koji, opet, prikazuju obiaj nasleen iz preistorije. U krevitoj Arabiji poslednji snop je pod imenom Starac pokopavan u zemlju, a isto to ime davano mu je i u Egiptu u vreme faraona. Varivo od semenja koje se slui na sahranama ili o praznicima mrtvih u Rumuniji i na Balkanu zove se coliva* Postojanje tog imena (kollyva) i rtve potvreno je i u staroj Grkoj, ali je obiaj sigurno jo stariji (veruje se da je otkriven u grobovima Dipilona). Leopold mit je pokazao da izvesni mitsko-obredni scenariji, koje su poetkom XX veka jo upranjavali seljaci srednje i jugoistone Evrope, uvaju delove mitologija i iezlih obreda iz prehomerske stare Grke. Nema potrebe ii dalje. Naglasimo samo da su se takvi obredi odrali preko etiri do pet hiljada godina, od ega poslednjih hiljadu ili hiljadu i po pod budnom panjom hrianstva i islama, dve monoteistike religije poznate po svojoj snazi.
Uporedna analiza ikonografije i simbolike ukrasnih motiva, otkrivenih na vazama i na predmetima od bronze, ponekad moe znaajno da proiri poznavanje neke preistorijske religije; ali to se potvruje tek poev od slikane keramike, naroito poev od metalnog doba. 50 Pozivamo se, oigledno, na arheoloki neolit Srednjeg istoka i Evrope. * Starogrki: kollybos jelo od kuvane penice, jema i usitnjenih oraha; varica; panahija. Up. nae koljivo. (Prim. prev.)
4
49

50

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

15.

Religiozni

kontekst

metalurgije:

mitologija

gvozdenog

doba

Mitologiju glaanog kamena zamenila je mitologija metala; ona najbogatija i najosobenija razvila se oko gvoa. Znamo da su primitivni narodi, ba kao i preistorijske populacije, obraivali meteorsko gvoe mnogo pre no to su nauili da koriste povrinske gvozdene rude. Neke rude oni su obraivali kao kamenje, to znai da su ih koristili kao sirovine za izradu kamenog orua. 51 Kada je Kortes (Cortez) upitao asteke poglavice odakle im noevi oni su mu pokazali na nebo. I stvarno, iskopavanja nisu otkrila nikakve tragove zemaljskog gvoa u preistorijskim naseljima. Novog sveta.52 Paleolitski narodi sa istoka verovatno su imali analogne predstave. Sumerska re AN.BAR, najstarija re koja oznaava gvoe, napisana je znacima nebo i vatra. Obino se prevodi kao nebeski metal ili metal-zvezda. Dosta dugo, Egipani su znali samo za meteorsko gvoe. Isto je i kod Hetita: jedan tekst iz XIV veka jasno kae da su hetitski kraljevi koristili crno nebesko gvoe."'3 Ali metal je bio redak (bio je podjednako dragocen kao i zlato), i korien je mahom u obredne svrhe. Da bi zapoela nova etapa u istoriji oveanstva, trebalo je otkriti topljenje ruda. Za razliku od bakra i bronze, metalurgija gvoa je veoma brzo postala industrijska. Posle otkrivanja tajne topljenja magnetita ili hematita, bez mnogo muke dobijala se velika koliina metala, jer su naslage bile veoma bogate i lako dostupne. Ali obrada zemaljske rudae nije ista to i obrada meteorskog gvoa, a razlikuje se i od topljenja bakra i bronze. Tek kada je pronaena pe, naroito posle usavravanja tehnike stvrdnjavanja metala kaljenjem, gvoe je preovladalo. Tek je metalurgija zemaljskog gvoa uinila ovaj metal dostupnim za svakodnevno korienje. Ova injenica je imala znaajne religiozne posledice. Pored nebeske sakralnosti, koja je povezana s meteoritima, sada se suoavamo sa zemaljskom sakralnou, u emu uestvuju rudnici i nade. Metali niu u krilu zemlje.54 Peine i rudnici poistoveeni su sa matericom Zemlje-Majke. Rude izvaene iz rudnika u izvesnom smislu predstavljaju zametke. Oni lagano rastu, kao da su podloni drugaijem vremenskom ritmu nego to je to ivot biljnih organizama i ivotinja nije stvar u tome da oni manje rastu, oni sazrevaju u zemaljskim dubinama. Njihovo vaenje iz krila Zemlje-Majke je, dakle, jedna prevremena operacija. Ako bi im se ostavilo dovoljno vremena da se razviju (to bi se ovde odnosilo na geoloki ritam vremena), rude bi mogie postati zreli, savreni metali.
51 52 53 54

Up. Eliade, Forgerons et alchimistes, str. 20. R. C. Forbes, Metallurgy in Antiquity, str. 401. T. A. Rickard, Man and Metals, I, str. 149. Vid. Forgerons et alchimistes, str. 46 i dalje.

NAJDUA

REVOLUCIJA:

OTKRIE

POLJOPRIVREDE

MEZOLIT

N E O L I T 50

U elom svetu rudari upranjavaju obrede koji ukljuuju stanje istote, post, meditaciju, molitve i kultne inove. Obredi se ravnaju prema prirodi operacije koja se ima u vidu, jer se ulazi u posveeno podruje smatrano nepovredivim; tu se dolazi u dodir sa sakralnou koja ne predstavlja deo poznatog religioznog univerzuma, s dubljom pa i opasnijom sakralnou. Ima se utisak da je to otiskivanje u oblast koja po pravu ne pripada oveku u podzemni svet s njegovim tajnama laganog dozrevanja minerala koje se odvija u utrobi Zemlje-Majke. Sve mitologije rudnika i planina, bezbrojne vile, duhovi, elfovi, utvare i prikaze, umnoene su epifanije prisustva svetog s kojim se ovek sueljava prodirui u geoloke slojeve ivota. Optereene tom tmurnom svetou, rude se stavljaju u pei. Tu poinje najtei i najodvaniji poduhvat. Zanatlija zamenjuje Zemlju-Majku da bi ubrzao i dovrio rast. Pei su, na neki nain, nove materice, vetake, gde se dovrava sazrevanje rude. Otuda je topljenje propraeno s bezbroj obzira, tabua i obreda. 55 Metalac je gospodar vatre, kao i kova, kao i, pre njega, grnar. Pomou vatre, on ostvaruje prelazak materije iz jednog stanja u drugo. Metalac, opet, ubrzava rast ruda, ini da one postanu zrele u zadivljujue kratkom roku. Tako se gvoe pokazuje kao sredstvo da se neto napravi bre, ali isto tako i da se napravi neto drugo od onoga to je ve postojalo u Prirodi. Iz tog razloga su u drevnim drutvima topioniari i kovai, pored amana, vidara i arobnjaka, vaili za gospodare vatre-<. Taj ambivalentni karakter metala nosioca moi koje su istovremeno i svete i demonijake prenosi se na metalce i na kovae; oni su visoko cenjeni, ali ih se boje, ne meaju se s njima, ak ih preziru. 56 U nekim mitologijama boanski kovai kuju oruje bogova, osiguravajui im tako pobedu protiv zmajeva ili drugih udovinih bia. U kanaanskom mitu Koar-va-Hasis (Koshar-wa-Hasis) (dos!. Lukav-i-zloban) kuje za Baala dve kratke toljage kojima e on oboriti Jamu, Gospodara mora i podzemnih voda (up. 49). U egipatskoj verziji mita, Ptah (bog-grnar) kuje oruje pomou koj; e Horus pobediti Seta. Isto tako, boanski kova Tvastri pravi Indrino oruje za njegovu borbu sa Vritrom; Hefest kuje munju zahvaljujui kojoj e Zevs trijumfovati nad Tifonom (up. 84). Meutim, saradnja boanskog kovaa s bogovima ne ograniava se samo na njegovo uestvovanje u borbama koje su odluujue za ovladavanje svetom. Kova je za bogove podjednako i arhitekta,
55 Up. Forgerons, str. 61 i dalje. Neki afriki narodi dele rude na muke i na enske; u staroj Kini je Veliki Ju, prvi topilac rude, pravio razliku izmeu mukih i enskih metala; isto, str. 37. U Africi je rad na topljenju poistoveivan sa seksualnim inom; isto, str. 62. M 0 ambivalentnom stanju kovaa u Africi, up. Forgerons et alchimistes, str. 89 i dalje.

52

graditelj i zanatlija, on upravlja graenjem Baalove palate i oprema svetilita drugih boanstava. Pored toga, taj bog-kova ima veze s muzikom i pevanjem, isto onako kao to su u izvesnim drutvima kovai i kotlari podjednako i muziari, pesnici, iscelitelji i arobnjaci. 57 U razliitim slojevima kulture (koji ukazuju na veliku starost), izgleda da postoji bliska veza izmeu umetnosii i kovanja, okultnih tehnika (amanizam, magija, isceljivanje, itd.) i umetnosti pesme, igre i pesnitva. Sve ove ideje i verovanja povezani sa zanatima rudara, metalaca i kovaa, osetno su obogatili mitologiju homo fabera nasleenu iz kamenog doba. Ali elja za saradnjom pri usavravanju Materije imala je znaajne posledice. Preuzimajui odgovornost za menjanje Prirode, ovek preuzima ulogu Vremena; ono emu su neophodni eoni da bi dozrelo u podzemnim dubinama, zanatlija, izgleda, moe da postigne za nekoliko nedelja, jer pe za topljenje zamenjuje zemaljsku matericu. Hiljadama godina kasnije, alhemiari e misliti na isti nain. Jedan lik iz Ben Donsonovog (Jonson) komada The Alchemist izjavljuje: Olovo i drugi metali bili bi zlato da su imali vremena da to postanu. A drugi alhemiar dodaje: A to je ono ime se ostvaruje naa umetnost. 58 Borba za vladanje Vremenom koja e imati svoj najvei uspeh u sintetikim proizvodima dobijenim posredstvom organske hernije, to je odluujua etapa sintetike pripreme ivota (homunkulus, davnanji san alhemiara) ta borba za preuzimanje uloge Vremena, koja karakterie oveka modernih tehnolokih drutava, postojala je jo u gvozdeno doba. Kasnije emo odmeriti njena religiozna znaenja.

Vid. Forgerons et alchimistes, str. 101 i dalje. Up. Forgerons et alchimistes, str. 54 i dalje, 175 i dalje. Vid. takoe poglavlja o zapadnoj alhemiji i o religioznim implikacijama naunog progresa, u treem tomu ovog del.

57 58

III POGLAVLJE

MESOPOTAMSKE RELIGIJE

16. Istorija poinje u Sumeru .. . To je, kao to znamo, naslov jedne knjige S. N. Kramera. Istaknuti ameriki orijentalist pokazuje da su prvi podaci o brojnim religioznim institucijama, tehnikama i shvatanjima sauvani u sumerskim tekstovima. Re je o prvim pisanim dokumentima ije poreklo see do treeg milenijuma. Ali ti dokumenti, izvesno, odraavaju jo starija religiozna verovanja. Poreklo i stara istorija sumerske civilizacije jo su slabo poznati. Pretpostavlja se da se narod koji je govorio sumerski, jezik koji nije semitski i ne moe se objasniti ni preko jedne druge poznate jezike porodice, spustio iz severnih oblasti i nastanio u donjoj Mesopotamiji. Sasvim je verovatno da su Sumeri potinili starosedeoce iji je etniki sastav jo uvek nepoznat (po kulturi, oni su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeid, up. 13). Dosta rano, grupe nomada koje su dolazile iz Sirijske pustinje i govorile akadski, jedan od semitskih jezika, poele su da prodiru u severne oblasti Sumera, zaposedajui u naizmeninim talasima sumerske gradove. Oko sredine treeg milenijuma, pod legendarnim voom Sargonom, Akaani su nametnuli svoju prevlast sumerskim gradovima. Meutim, jo pre tog osvajanja, stvorena je sumersko-akadska simbioza koja se brzo irila posle ujedinjenja dve zemlje. Jo pre 30 ili 40 godina, naunici su govorili o samo jednoj, vavilonskoj kulturi, koja je proizila iz spajanja te dve etnike loze. Danas se meutim slaemo da sumerski i akadski doprinos treba prouavati odvojeno, jer je, uprkos injenici da su osvajai usvojili kulturu pobeenih, stvaralaki genije dvaju naroda bio razliit. Te se razlike posebno dobro vide u oblasti religije. Od najdavnijih starina, karakteristian znak boanskih bia bila je tijara s rogovima. U Sumeru se, dakle, kao i svuda na Srednjem istoku, religiozna simbolika bika, potvrena jo od neolita, stalno prenosila. Drugim recima, boanski modalitet definisali su snaga i prostorna transcendentnost, tj. olujno nebo kojim odjekuje grmljavina (jer je grmljavina bila poistoveena s rikom bikova). Transcendentnu nebesku strukturu boanskih bia potvrivao

53 I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

je determinantni znak koji prethodi njihovim ideogramima i koji je, izvorno, predstavljao zvezdu. Prema renicima, pravo znaenje ove odrednice jeste nebo. Dakle, svako boanstvo bilo je zamiljeno kao nebesko bie; zbog toga bogovi i boginje zrae veoma jaku svetlost. Prvi sumerski tekstovi odraavaju klasifikacijski i sistema tizacijski rad koji su obavljali svetenici. Na samom poetku je trijada Velikih bogova, koju prati trijada planetarnih bogova. Osim toga, raspolaemo dugakim listama boanstava svih vrsta 0 kojima najee ne znamo nita osim imena. U praskozorju svoje istorije, sumerska religija se pokazala kao ve stara. Naravno, tekstovi koji su do sada otkriveni fragmentarni su i njihovo je tumaenje izuzetno teko. Ipak, ak i na osnovu tih deliminih obavetenja, uviamo da su neke religiozne tradicije upravo gubile svoja prvobitna znaenja. Taj isti proces otkrivamo 1 kada je re o trijadi Velikih bogova koji sainjavaju An (Ann), Enlil i Enki. Kao to to pokazuje njegovo ime (an nebo), prvi bog je nebeski. On bi trebalo da bude suvereni bog bez premca, najznaajniji u panteonu; ali ve An predstavlja sindrom onoga to bi bilo deus otiosus.* Aktivniji i aktuelniji su Enlil, bog atmosfere (nazivan takoe i Veliko Brdo), i Enki, Gospodar Zemlje, bog temelja, za koga se pogreno smatralo da je bog Vode poto se, prema sumerskom shvatanju, smatralo da Zemlja sedi na Okeanu. Do sada nije otkriven nijedan kosmogonijski tekst u pravom smislu rei, ali na osnovu nekoliko nagovetaja moemo rekonstruisati odluujue trenutke stvaranja kako su ga poimali Sumeri. Boginja Namu (ije se ime pie piktogramom koji oznaava iskonsko more) prikazana je kao majka koja rodi Nebo i Zemlju, i pramajka koja porodi sve bogove. Tema Iskonske vode zamiljene istovremeno i kao kosmiki i kao boanski totalitet, prilino je esta u drevnim kosmogonijama. I u ovom sluaju, vodena masa je poistoveena s prvobitnom Majkom, koja je partenogenezom rodila prvi par, Nebo (An) i Zemlju (Ki), koji otelovljuju muki i enski princip. Taj prvi par bio je do te mere sjedinjen da se stopio u hieros gamos. Iz njihove veze rodio se Enlil bog atmosfere. Drugi fragment govori nam o tome kako se on odvojio od svojih roditelja: bog An je podigao nebo uvis, a Enlil odneo sa sobom svoju majku, Zemlju. 1 Kosmogonijska tema razdvajanja Neba i Zemlje takoe je veoma rasprostranjena. Nalazimo je, doista, u razliitim slojevima kulture. Ali je verovatno da verzije koje su zabeleene na Srednjem istoku i a Mediteranu u krajnjoj liniji potiu iz sumerske tradicije.
* Lat.: ravnoduni) bog (prim. prev.). 1 Vid. Kramer, From the Tablets of Sumer, Sumerians, str. 145.

str. 77 i dalje;

The

MESOPOTAMSKE R E L I G I J E

55

Neki tekstovi podseaju na savrenstvo i blaenstvo poetaka: stari dani kada je svaka stvar bila stvorena savrena, itd.2 Ipak, izgleda da je pravi Raj bio Dilmun, zemlja u kojoj nisu postojale ni bolest ni smrt. Tamo nijedan lav ne ubija, nijedan vuk ne odnosi jagnje . . . Niko bolesnih oiju ne ponavlja ,Bole me o i ' . . . Nijedan noni uvar ne obilazi svoj o k r u g . . .3 Ipak, to je savrenstvo u stvari predstavljalo zastoj. Bog Enki, Gospodar Dilmuna, uspavao se pored svoje supruge, jo device, kao to je i sama zemlja bila devica. Probudivi se, Enki se sjedinio sa boginjom Ningursag, zatim sa kerkom koju e ona roditi, i najzad, sa kerkom te keri jer re je o teogoniji koja se mora ispuniti u toj rajskoj zemlji. Ali zbog jedne na prvi pogled beznaajne neprilike, dolazi do prve boanske drame. Bog jede neke biljke koje su upravo bile stvorene; meutim, trebalo je da on odredi njihovu sudbinu, odnosno da odredi njihov nain postojanja i njihovu funkciju. Uvreena ovim nerazumnim inom Ningursag izjavljuje da nee vie gledati Enkija pogledom ivota sve dok on ne umre. I stvarno, nepoznata zla more boga a njegovo postepeno slabljenje najavljuje blisku smrt. Najzad, njegova ga supruga ipak izlei.4 Onako kako smo uspeli da ga rekonstruiemo, ovaj mit ukazuje na obrade o ijim namerama ne moemo suditi. Tema raja, upotpunjena teogonijom, zavrava se dramom koja obelodanjuje zabludu i kanjavanje jednog boga stvoritelja, to je propraeno njegovim krajnjim slabljenjem koje ga dovodi skoro do same smrti. Naravno, re je o sudbonosnoj greci, poto se Enki nije ponaao u skladu s principom koji je on sam otelovljavao. A ta greka je mogla da dovede u krizu samu strukturu njegove sopstvene tvorevine. Drugi tekstovi preneli su nam tugovanke bogova dok su padali kao rtve sudbine. Kasnije emo videti i opasnosti s kojima se susrela Inana prestupajui granice svoga suvereniteta. U Enkijevoj drami ne iznenauje smrtna priroda bogova, nego mitoloki kontekst u kojem je ona objavljena.

J7. ovek pred svojim bogovima Postoje bar etiri predan ja koja objanjavaju poreklo oveka. Ona su tako razliita da se mora pretpostaviti postojanje vie tradicija. Jedan mit pripoveda da su prva ljudska bia nikla iz zemlje kao trava. Prema drugoj verziji, oveka su neki boanski
2 Vid. novi prevod poeme Gilgame, Enkidu i Donji svet u: Giorgio R. Castellino, Mitologia sumerico-accadica, str. 17681. O egipatskom poimanju poetnog savrenstva, up. 25. 3 Prevod Mauricea Lamberta, u: La Naissance du monde, str. 106. 4 Mi sledimo tumaenje koje je dao R. Jestin, La religion sumrienne, str. 170.

56

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H I D E J A

ladnici oblikovali od gline; zatim mu je boginja Namu nainila srce, a Enki mu dao ivot. Drugi tekstovi oznaavaju boginju Aruru kao stvoriteljku ljudskih bia. Najzad, po etvrtoj verziji, ovek je stvoren od krvi dva boga Lagma koji su radi toga bili rtvovani. Ova poslednja tema bie preuzeta i reinterpretirana u slavnoj vavilonskoj kosmogonijskoj poemi Enuma eli ( 21). Svi ovi motivi su u ranim varijantama potvreni gotovo u elom svetu. Prema dvema sumerskim verzijama, prvobitni ovek je na neki nain delio boansku supstancu: ivotvorni Enkijev dah, ili krv bogova Lagma. To znai da nije postojala nepremostiva razlika izmeu oblika boanskog postojanja i ljudske uslovljenosti. Tano je da je ovek bio stvoren da slui bogovima koje je, pre svega, trebalo hraniti i oblaiti. 5 Kult se shvatao kao sluenje bogovima. Ipak, ako ljudi i jesu sluge bogova, oni nisu njihovi robovi. Prinoenje rtve sastoji se pre svega iz ponuda i iskazivanja potovanja. to se tie velikih zajednikih gradskih praznika proslava povodom Nove godine ili podizanja nekog hrama oni imaju kosmoloku strukturu. Remon Zasten (Raymond Jestin) naglaava injenicu da pojam greha, element ispatanja i ideja o jarcu pomirenja nisu potvreni u tekstovima. 6 Odatle proizilazi da ljudi nisu samo sluge bogova, nego i njihovi podraavaoci pa, prema tome, i saradnici. Poto su bogovi odgovorni za kosmiki poredak, ljudi treba da slede njihove naloge jer se oni odnose na propise, na dekrete, me, koji podjednako obezbeuju dobro funkcionisanje i sveta i ljudskog drutva. 7 Dekreti utemeljuju, odnosno deterministi, sudbinu svakog bia, svakog oblika ivota, svakog boanskog ili ljudskog poduhvata. Ustanovljenje dekreta obavlja se inom nam-tar, kojim se odreuje i objavljuje donesena odluka. Prilikom svake Nove godine bogovi utvruju sudbinu dvanaest meseci koji slede. Naravno, re je o drevnoj ideji sa kojom se susreemo na Bliskom istoku; ali ona je prvi put jasno artikulisana u Sumeru, svedoei o temeljnom izuavanju i sistematizadjskom radu koji su obavili teolozi. Kosmiki poredak je neprekidno ugroen; prvo od strane Velike Zmije koja preti da svet vrati u stanje haosa; potom, ljudskim zloinima, krivicama i pogrekama, koje treba okajati i oistiti pomou razliitih obreda. Ali svet se periodino ob5 O kultu, up. Krmer, The Sumerians, str. 140 i dalje; A. L. Oppenheim, Ancient Mesopotamia, str. 183 i dalje. 0 Jestin, nav. delo, str. 184. U kasnijoj knjievnosti se pojavljuju .psalmi pokajanja' ali se, zbog rastueg semitskog uticaja, ne mogu smatrati za autentian izraz sumerske svesti (isto). 7 O me razliitih materija, vokacija i institucija, up. Kramer, From the Tablets, str. 89 i dalje; The Sumerians, str. 117 i dalje. Izraz me je preveden kao bie (Jakobsen) ili boanska mo (Landsberger i Falkentajn) a tumaen je kao boanska imanencija u mrtvoj i1 ivoj materiji, nepromenljiva, supzistentna ali bezlina, kojom raspolau jedino bogovi (J. van Dijk).

MESOPOTAMSKE R E L I G I J E

57

navija, tj. nanovo stvara praznovanjem Nove Godine. Sumersko ime tog praznika znai ,snaga koja ini da svet oivi' (tii znai ,iveti' i ,oiveti', pa tako bolesnik ,(o)ivi', to e rei, ozdravi); pomenut je ceo ciklus zakona venog povratka. 8 Postojanje novogodinjih, manje-vie analognih mitsko-obrednih scenarija, potvreno je u bezbrojnim kulturama. Imaemo priliku da odmerimo njihov znaaj analizirajui vavilonski praznik akitu ( 22). Scnario obuhvata hieros gamos izmeu dva boanstva zatitnika grada. Predstavljaju ih njihovi kipovi ili sam vladar koji je dobijao naziv mua boginje Inane i otelovljavao Dumuzija 9 i jedna hramska robinja. Taj hieros gamos je aktualizovao zajednicu bogova i ljudi; bila je to prolazna zajednica, ali sa znaajnim posledicama. Boanska energija izlivala se neposredno na grad drugim recima, na Zemlju posveivala je i obezbeivala joj napredak i sreu u godini koja poinje. Od praznika Nove godine jo znaajnije je bilo graenje hramova. To je istovremeno bilo i ponavljanje kosmogonije, jer je hram boja palata, predstavljao imago mundi u pravom smislu rei. Ta ideja je drevna i veoma rasprostranjena. (Nai emo je i u mitu o Baaiu, 50). Prema sumerskoj tradiciji, posle stvaranja oveka, jedan od bogova osnovao je pet gradova; on ih je izgradio na istim mestima, dao im je imena i oznaio ih kao sredita kulta.10 Kasnije, bogovi se zadovoljavaju time da neposredno vladarima prenesu plan gradova i svetilita. Kralj Gudea vidi u snu boginju Nidabu, koja mu pokazuje sliku na kojoi su navedene zvezde dobroiniteljke, i boga koji mu pokazuje plan hrama. 11 Modeli hrama i grada su, moglo bi se rei, transcendentalni, jer prethodno postoje na Nebu. Vavilonski gradovi su svoje arhetipove imali u sazveima Sipar u Raku, Niniva u Velikom medvedu, Asur u Arkturusu, itd.12 To je shvatanje zajedniko za itav drevni Istok. Institucija kraljevstva sa svojim znamenjima, tijarom i prestolom takoe je sila sa Neba.13 Posle potopa, ona je po drugi put doneta na zemlju. Verovanje u prethodno nebesko postojanje del i institucija bie od velikog znaaja za drevnu onotologiju, iji e najslavniji izraz biti platonska doktrina o idejama. Njeno postojanje je prvi put potvreno u sumerskim dokumentima, ali njeno poreklo uistinu zadire u preistoriju. U stvari, teorija nebesJestin, nav. delo, str. 181. Up. S. N. Kramer, Le Rite de Mariage sacr Dumuzi-Inanna, str. 129; The Sacred Marriage Rite, str. 49 i dalje. 10 Up. tekst koji je preveo Kramer, From the Tablets, str. 177. 11 E. Burrows, Some Cosmological Patterns in Babylonian Religion, str. 65 i dalje. 12 Up. Burrows, nav. delo, str. 60 i dalje. 13 Vid. Liste des Rois sumriens, preveo Kramer, The Sumerians, str. 328 i dalje.
9 8

58

I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

kih modela produava i razvija posvuda raireno drevno shvatanje, po kojem su ljudska del samo puko ponavljanje (podraavanje) del koja su iznela na videlo Boanska bia. 18. Prvi mit o potopu Kraljevstvo je posle potopa moralo biti ponovo doneseno sa neba, poto je diluvijalna katastrofa bila ravna kraju sveta<. Zapravo, spasio se samo jedno ljudsko bie, koje se u sumerskoj verziji zvalo Zaisudra, a u akadskoj Utnapitim. Ali, za razliku od Noja, nije mu bilo dozvoljeno da naseli novu zemlju koja se uzdigla nad vodom. Manje-vie divinizovan, a u svakom sluaju stekavi besmrtnost, preiveli je bio prenesen u zemlju Dilmun (Zisudra), ili na ue reka (Utnapitim). Od sumerske verzije sauvano nam je samo nekoliko fragmenata: i pored uzdranosti ili protivljenja nekih lanova panteona, Veliki bogovi odluuju da oveanstvo unite potopom. Neko navodi zasluge kralja Zisudre, skromnog, pokornog i pobonog. Kako ga je nauio njegov zatitnik, Zisudra eka odluku koju donose An i Enlil. Tu je u tekstu velika praznina. Verovatno Zisudra dobija jasna uputstva u vezi s gradnjom arke. Posle sedam dana i sedam noi, sunce se ponovo pokazuje i Zisudra pada niice pred bogom sunca, Utuom. U poslednjem sauvanom fragmentu, An i Enlil daju mu ivot boga.< i besmrtni dah bogova, i odvode ga u mitsku zemlju Dilmun.54 Tema potopa opet se javlja u Epu o Gitgameu. Ovo slavno delo, dosta dobro sauvano, jo bolje osvetljava podudarnost sa vavilonskom priom. Verovatno je re o veoma starom zajednikom izvoru. Kao to nam je poznato jo od kompilacija R. Andrea (Andree), H. Azenera (H. Usener) i D. D. Frejzera (Frazer), mit 0 potopu je skoro univerzalno rasprostranjen; njegovo postojanje potvreno je na svim kontinentima (mada dosta retko u Africi), 1 na razliitim stupnjevima kulture. Izgleda da su neke varijante rezultat njegovog irenja, pre svega iz Mesopotamije, a potom iz Indije. Isto je tako mogue da svi ovim mitskim priama dale povoda jedna ili vie diluvijalnih katastrofa. Ali bilo bi neoprezno jedan tako rairen mit objanjavati pojavama iji geoloki tragovi nisu pronaeni. Izgleda da veina mitova o potopu na neki nain sudeluje u kosmikom ritmu: stari svet, koji je nastanjivalo greno oveanstvo, potapa Voda, a malo vremena potom, iz vodenog haosa pomalja se novi svet.15 U brojnim varijantama, potop je posledica ljudskih grehova (ili obrednih greaka); ponekad je to naprosto posledica elje ne14 Up. Kramer, From The Tablets, str. 177 i dalje; Sumerian Mythology, str. 97 i dalje; G. R. Castellino, Mitologa, str. 14043. 15 O simbolici koia je sadrana u nekim mitovima o potopu, vid. M. Eliade, Trait d'Histoire des Religions, str. 182 i dalje.

59

kog Boanskog bia da uniti oveanstvo. U mesopotamskoj tradiciji teko je jasno utvrditi uzrok potopa. Iz nekih navoda moe se naslutiti da su bogovi doneli takvu odluku zbog grenika. Prema jednoj drugoj tradiciji, Enlilovu srdbu izazvala je nepodnoljiva dreka ljudi. 18 Ipak, ako ispitamo mitove koji u drugim kulturama najavljuju bliski potop, utvrdiemo da su osnovni uzroci istovremeno i ljudski gresi i potpuna oronulost Sveta. Zbog same injenice to postoji, to jest, to je iv i to stvara, Kosmos se postepeno troi i najzad propada. Stoga on mora biti iznova stvoren. Drugim recima, potop na makrokosmikoj lestvici ostvaruje ono to se simbolino dogaa tokom praznovanja Nove godine: kraj Sveta i grenog oveanstva, da bi se omoguilo novo stvaranje. 17 19. Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi Trijadu planetarnih bogova ine Nana-Sin (Mesec), Utu (Sunce) i Inana, boginja zvezde Venere i ljubavi. Bogovi Meseca i Sunca stei e najvei znaaj u vavilonsko doba. to se tie Inane, iji je homolog akadska Itar, i kasnije Astarta, ona e imati kultnu i mitoloku aktuelnost s kojom ni blizu nee moi da se meri nijedna druga boginja na Srednjem istoku. U vreme svoga vrhunca, Inana-Itar je istovremeno bila boginja ljubavi i rata, odnosno, upravljala je i ivotom i smru; kako bi se u punoj meri iskazale njene moi, govorilo se da je ona hermafrodit (Ishtar barbata). Njen lik je bio savreno uoblien ve u sumerskoj epohi, a sredinji mit o njoj predstavlja jedno od najznaajnijih ostvarenja starog sveta. Taj mit otpoinje ljubavnom priom: Inana, boginja zatitnica Erea, udaje se za pastira Dumuzija,18 koji tako postaje vladar grada. Inana glasno obznanjuje svoju strast i svoju sreu: Ja idem r a d o s n a ! . . . Moj Gospodar je dostojan svetog krila!< Ipak, ona predosea traginu sudbinu koja oekuje njenog mua: O moj voljeni, ovee moga srca . . . ja sam te povukla ka kobnoj s u d b i n i . . . ti si svojim ustima dodirnuo moja, ti si pritisnuo moje usne uz svoju glavu, i zato si osuen na zlokobnu sudbinu< (Kramer, Le rite du mariage, str. 141).
Videemo ( 21) da se Apsu uvek zbog buke, u ovom sluaju dreke mladih bogova koji ga ometaju u spavanju, odluuje na to da ih uniti (up. Enuma elish, tabl. I, 21. i dalje). 17 Up. Aspects du mythe, sitr. 71 i dalje. Prema verziji koja je sauvana u L'Epope d'Atrahasis, Ea posle potopa odluuje o stvaranju sedam mukaraca i sedam ena; up. Heidel, The Gilgamesh Epic, str. 25960. 18 Prema drugoj verziji, ona je na poetku vie volela ratara Enkidua, ali ju je njen brat, bog-sunce Utu nagovorio da promeni miljenje; up. S. N. Kramer, The Sacred Marriage Rite, str. 69 i dalje; Le Rite de Mariage Sacr Dumuzi Inanna, str. 124 i dalje. Osim ako je drugaije naznaeno, navodimo Kramcrove prevode koji su objavljeni u ovom lanku.
18

59 I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Ta zlokobna sudbina zbila se onoga dana kada je slavoljubiva Inana odluila da sie u Donji svet kako bi odatle istisnula svoju stariju sestru Erekigal. Inana, vladarka Velikog-gomjeg-kraljevstva, podjednako eli da vlada i Donjim svetom. Ona uspeva da ue u Erekigalinu palatu ali, kako proe kroz koja od Sedmoro vrata, vratar joj postepeno oduzima odelo i nakit, inana pred svoju sestru stie sasvim naga to jest liena svih svojih moi. Erekigal upire u nju svoj pogled smrti i njeno telo postaje nepokretno. Posle tri dana, njen odani prijatelj Ninubur, u skladu sa nalozima koje mu je Inana dala pre svog odlaska, obavetava bogove Enlila i Nana-Sina. Oni se, meutim, povlae. Uavi u Zemlju mrtvih oblast kojom vladaju nepovredivi zakoni, Inana je htela da se bavi zabranjenim stvarima, kau oni. Enlil ipak pronalazi nekakvo reenje: on stvara dva glasnika i alje ih u Donji svet snabdevene hranom i vodom ivota. Lukavstvom, oni uspevaju da oive le koji je bio obeen o neki klin, i Inana se upravo spremala da se popne kada je Sedam sudija Donjeg sveta (Anunaki) zadrae govorei: Ko je, ikada, siao u Donji svet i odatle se vratio bez gubitka? Ako Inana eli da se iz Donjeg sveta vrati gore, neka obezbedi zamenika!19 Inana se vraa na zemlju a prati je gomila demona gala; oni treba da je ponovo dopreme u Donji svet ukoliko im ne preda u zamenu neko drugo boansko bie. Demoni su najpre pokuali da se doepaju Ninubura, ali ih Inana spreava. Oni zatim svi kreu ka gradovima Umi i Bad-Tibiru; prestraena, boanstva zatitnici tih gradova bacaju se u prainu kraj Inaninih nogu, pa boginja, smilovana, odluuje da trai dalje. Najzad, svi dolaze u Erc. S iznenaenjem i gncvom Inana otkriva da je Dumuzi, umesto da je oplakuje, bogato odeven i samozadovoljan seo na njen presto, reklo bi se, kao jedini gospodar grada. Ona ga prostreli jednim okom; okom smrti! Ona mu izgovori jednu re: re beznaa! Ona vrisnu na njega: vriskom osude! ,Evo ga (ree demonima), vodite ga!'20 Dumuzi umoljava svoga devera, boga-sunce Utua, da ga pretvori u zmiju i bei ka prebivalitu svoje sestre Getinane, a zatim ka svom torti s ovcama. Tu ga demoni hvataju, mue i odvode u Donji svet. Zbog jedne praznine u tekstu ne moemo da doznamo epilog. Najverovatnije je da Erekigal, smilovavi se na Dumuzijeve suze, ublaava njegovu tunu sudbinu odluujui da on u Donjem svetu provede samo pola godine a da ga tokom druge polovine zameni njegova sestra Getinana (Kramer, str.

144).

Preveo Jean Bottero. Annuaire ..., 197172, str. 85. 20 p r e v. Bottero, isto, str. 91. Prema dragoj recenziji izgleda da se Inanin postupak moe objasniti strahom. Poto su je demoni uhvatili i zapretili joj da e je odvesti, prestraena, ona im prepusti Dumuzija! Ovom mladom oveku (ree im ona) veite noge, itd... (isto).

10

MESOPOTAMSKE R E L I G I J E 6 0

Isti je mit, ali uz nekoliko znaajnih razlika, isprian u akadskoj verziji Istarinog silaska u Donji svet. Pre objavljivanja prevoda sumerskih tekstova, moglo se verovati da boginja u Zemlju bez povratka kree posle Tamuzove smrti, upravo zato da bi ga vratila nazad. Neki elementi, kojih nema u sumerskoj verziji, ohrabruju slino tumaenje. Na prvom mestu, to su uasne posledice Istarinog zatoenitva, koje akadska verzija naglaava: kada je boginja iezla, potpuno je prestala ljudska i ivotinjska reprodukcija. Ta bi se nesrea mogla shvatiti kao produetak prekida hieros gamosa izmeu boginje ljubavi i plodnosti, i njenog voljenog mua Tamuza. Katastrofa je bila kozmikih razmera i, u akadskoj verziji, Veliki bogovi, uasnuti zbog predstojeeg nestanka ivota, moraju da se umeaju kako bi oslobodili Itar. U sumerskoj verziji iznenauje psiholoko, to jest ljudsko objanjenje osude Dumuzija: na izgled, sve se objanjava Inaninom srdbom poto pronae svoga mua kako u sjaju sedi na njenom prestolu. To romaneskno objanjenje po svoj prilici prikriva jednu jo stariju ideju: smrt obredna, pa prema tome i povratna neizbeno prati svaki in stvaranja ili raanja. Kraljevi Sumera, kao i akadski kraljevi kasnije, otelovljuju Dumuzija u hieros gamosu s Inanom. 21 Time se, manje-vie, implikuje prihvatanje kraljeve obredne smrti. U tom sluaju, iza prie koju prenosi sumerski tekst, treba zamisliti misteriju koju utemeljuje Inana s ciljem da se obezbedi ciklus opte plodnosti. U Gilgameovom prezrivom odgovoru Itari kada mu ona ponudi da postane njen mu, moemo prepoznati aluziju na tu misteriju: on podsea Itar da je upravo ona naredila godinja tugovanja za Tamuza.2s Ali te su tugovanke bile obredne: osamnaestog dana meseca tamuza (junijuli) oplakivan je silazak mladog boga u Donji svet, iako se znalo da e se on popeti posle est meseci. Tamuzov kult je prisutan gotovo irom Srednjeg istoka. IJ estom veku, Jezekilj (7 : 14) estoko napada jerusalimske ene koje jadikuju na samim vratima hrama. Tainuz najzad uzima dramatino i elegino oblije mladih bogova koji umiru i oivljavaju svake godine. Njegov sumerski prototip verovatno je imao sloeniju strukturu: kraljevi koji su ga oliavali, pa prema tome i delili njegovu sudbinu, svake su godine proslavljali ponovno raanje Sveta. Ali da bi Svet mogao biti ponovo stvoren, on najpre mora da bude uniten; prekosmogonijski haos takoe podrazumeva obrednu smrt kralja, njegov silazak u Donji svet. Dva kosmika modaliteta ivot/smrt, haos/kosmos, jalovost/plodnost u stvari predstavljaju dva momenta istog procesa. Ta
21 Up. Kramer, The Sacred Marriage Rite, str. 63 i dalje; Le Rite de Mariage Sacr, str. 131 i dalje. 2 - Ploa VI, 4647. Botero prevodi: Za Tamuzom, tvojim prvim muem,-ti si sama.-odredila sveoptu alost (nav. delo, str. 83).

61 I S O i i l J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

misterija, koju je ovek shvatio posle otkrivanja zemljoradnje, postaje princip jedinstvenog objanjenja sveta, ivota i ljudske egzistencije; ona transcendira dramu vegetacije, jer podjednako upravlja kosmikim ritmovima, ljudskom sudbinom i odnosima s bogovima. Mit pripoveda o neuspehu boginje ljubavi i plodnosti da osvoji Erekigalino kraljevstvo, to jest da uniti smrt. Prema tome i ljudi, kao i neki bogovi, moraju da prihvate smenjivanje ivota i smrti. Dumuz-Tamuz nestaje da bi se opet pojavio posle est meseci. To smenjivanje periodino prisustvo i odsustvo boga bilo je pogodno za stvaranje misterija vezanih za spasenje ljudi, za njihov zagrobni udes. Uloga Dumuzija-Tamuza, koga obredno otelotvoruju sumersko-akadski kraljevi, bila je znaajna jer je upravo on ostvarivao pribliavanje izmeu modaliteta bogova i ljudi. Posle toga, svako se ljudsko bie moglo nadati da e uivati povlasticu koja je do tada pripadala samo kraljevima. 20. Sumersko-akadska sinteza

Veinu sumerskih gradova-hramova ujedinio je Lugalzagisi, vladar Ume, oko ~ 2375. godine. To je prva manifestacija ideje carstva, koja nam je poznata. Jednu generaciju kasnije, poduhvat je, ovaj put uspenije, ponovio akadski kralj Sargon. Sumerska civilizacija je, meutim, sauvala sve svoje strukture. Promena se odnosila jedino na kraljeve gradova-hramova: oni su priznali da su podanici akadskih osvajaa. Sargonovo carstvo se raspalo posle jednog veka, posle napada Guta, varvara koji su kao nomadi lutali oblau gornjeg Tigra. Od tada, istorija Mesopotamije kao da se ponavljala: politiko jedinstvo Sumera i Akada unitili su varvari spolja; a ove su, opet, oborile unutranje pobune.
Tako je prevlast Guta trajala samo jedan vek a tokom sledeeg veka (oko ~ 2050 1950) vlast su preuzeli kraljevi III dinastije iz Ura. U tom periodu sumerska civilizacija je dola do vrhunca. Ali, to je istovremeno i poslednje ispoljavanje politike moi Sumera. Kraljevstvo, koje su sa istoka napadali Elamiti, a sa zapada Amoriti koji su dolazili iz sirijsko-arapske pustinje, sruilo se. Due od dva veka, Mesopotamija je ostala podeljena na nekoliko drava. Tek oko ~ 1700. godine Hamurabi, amoritski vladar Vavilona, uspeo je da nametne jedinstvo. On je sredite carstva pomerio ka severu, u grad iji je bio vladar. Na izgled svemona dinastija koju je osnovao Hamurabi, vladala je manje od jednog veka. Drugi varvari, Kasiti, nadiru sa severa i poinju da prete Amoritima. Oko ~ 1585. godine oni konano pobeuju. etiri veka ostae gospodari Mesopotamije.

Prelazak gradova-hramova u gradove-drave i u carstvo predstavlja pojavu od velikog znaaja za istoriju Srednjeg istoka. 21 Za nae istraivanje vano je imati u vidu da je sumerski
sa pj^j p U t potvreno je postojanje novih institucija (profesionalne armije i inovnitva); s vremenom, njih e prihvatiti i druge drave.

MESOPOTAMSKE R E L I G I J E

63

premda ako ~ 2000. vie nije bio govorni jezik jo t o k o m petnaest vekova zadrao ulogu liturgijskog jezika, ukratko, jezika nauke. Slinu sudbinu imae i drugi liturgijski jezici: sanskrit, hebrejski, latinski, staroslovenski. Sumerski religiozni konzervativizam nasledie akadska struktura. Najvia trijada ostala je ista: Anu, Enlil, Ea (= Enki). Astralna trijada je delimino preuzela semitska imena za odgovarajua boanstva: Mesec Sin (to potie od sumerskog Suen), Sunce ama, zvezda Venera Itar (= Inana). Donjim svetom i dalje vladaju Erekigal i njen mu Nergal. Za ostvarenje retkih promena, nametnutih potrebama kraljevstva kao to je, na primer, bilo prenoenje religioznog primata u Vavilon, i zamenjivanje Enlila Mardukom bili su potrebni itavi vekovi.-'4 to se tie hrama, u optem ureenju nita se sutinsko nije promenilo (...) od sumerske faze, osim veliina i broj graevina.25 Ipak, doprinosi semitskog religioznog genija, nadovezuju se na prethodne strukture. Ukaimo pre svega na dva nacionalna boga vavilonskog Marduka i, kasnije, asirskog Asura koji su uzdignuti na poloaj univerzalnih boanstava. Podjednako je vaan i znaaj koji u kultu zadobijaju line molitve i psalmi pokajanja. Jedna od najlepih vavilonskih molitvi upuena je svim bogovima, ak i onima za koje molitelj ponizno priznaje da ih ne poznaje. O! Gospode, veliki su moji gresi! . . . O, boe koga ne poznajem, veliki su moji gresi! . . . O, boginjo koju ne poznajem, veliki su moji gresi! . . . ovek nita ne zna; on ne zna ak ni da li grei ili dobro i n i . . . 01 Gospodaru moj, ne odbacuj slugu svoga! Mojih grehova je sedam puta sedam . . . Izbavi me od grehova!26 U psalmu pokajanja molitelj priznaje da je grean i na sav glas priznaje svoje grehe. Ispovest je propraena odreenim liturgijskim gestovima: kleanjem, padanjem niice i obaranjem nosa. Veliki bogovi Anu, Enlil, Ea postepeno gube prevlast unutar kulta. Vernici se radije obraaju Marduku ili astralnim boanstvima, Itar i, naroito, amau. Vremenom, ama e postati univerzalni bog bez premca. Jedna himna objavljuje kako boga Sunca svuda oboavaju, ak i stranci; ama brani pravdu, kanjava zloince i nagrauje pravedne:27 Naglaava se numenalan* karakter bogova: oni izazivaju uasan strah, pre svega svojim zastraujuim sjajem. Smatralo se da je svetlost atribuc u prvom redu boanstva i da kralj i sam zrai svetlou u onoj meri u kojoj deli boanske osobine.28
Jean Nougayrol, La religion babylonienne, str. 217. Isto, str. 236. 26 prev. prema F. J. Stephens, u ANET, str. 3992. Navedeni su stihovi 2126, 5153 , 5960. 27 Vid. prevod u ANET, str. 38789. * Prema lat.: numen boanstven, velianstven (prim. prev.). 28 A. Leo Oppenheim, Ancient Mesopotomia, str. 176; E. C'assin, La splendeur divine, str. 26 i dalje, i svuda.
25 24

64

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Drugi pronalazak akadske religiozne misli jeste proricanje. Uoljivo je takoe umnoavanje magijskih praksi i razvijanje okultnih disciplina (pogotovu astrologije), koje e kasnije postati iroko prihvaene u elom azijskom i mediteranskom svetu. Ukratko, za semitski doprinos karakteristian je znaaj koji se pripisuje elementu linog u religioznom iskustvu, kao i uzdizanje nekoliko boanstava na najvii poloaj. Ta nova i velianstvena mesopotamska sinteza ipak predstavlja traginu viziju ljudskog postojanja.

21. Stvaranje sveta Kosmogonijska poema poznata pod imenom Enuma eli (prema poetku teksta: Kada u visini...) predstavlja, uz Ep o Gilgameu, najznaajnije delo akadske religije. U sumerskoj knjievnosti ne postoji nita to bi se moglo uporediti, ni po veliini, ni po dramskoj napetosti, ni po tenji da se poveu teogonija, kosmogonija i stvaranje oveka. Enuma eli pripoveda o poreklu sveta, uzvisujui Marduka. Teme su stare, premda reinterpretirane. Pre svega, tu je iskonska slika neizdiferenciranog vodenog totaliteta, iz kojeg se izdvaja prvi par, Apsu i Tijamat. (Drugi izvori jasno kau da Tijamat predstavlja more, a Apsu sveukupnu slatku vodu na kojoj pliva Zemlja.) Kao i tolika druga prvobitna boanstva, Tijamat je istovremeno shvaena kao ena i kao dvopolna. Iz meavine slatkih i slanih voda raaju se drugi boanski parovi. O drugom paru, Lakhmu i Lakhamu (po nekim tradicijama, oni su rtvovani da bi bio stvoren ovek), gotovo nita ne znamo. to se tie treeg para, Anara i Kiar, njihova imena na sumerskom znae totalitet gornjih elemenata i totalitet donjih elemenata. Prolo je izvesno vreme (dani se protegnue, godine se uranoie).29 Iz hieros gamosa ova dva komplementarna totaliteta raa se bog Neba, Anu, koji opet raa Nudimuda (= Ea).30 Svojim veseljem i ciom mladi bogovi ometaju Apsuov odmor. On se ali Tijamat: Nepodnoljivo mi je njihovo ponaanje. Danju, ne mogu da se odmaram; nou, ne mogu da spavam. Hou da ih unitim, da bih dokrajio to njihovo kretanje. I da oko nas zavlada tiina, kako bismo (najzad) mogli da se odmorimo! (I, 3739). U ovim stihovima moemo otkriti enju za Materi28 Ploa I, 13. Osim kada je drugaije naznaeno, mi navodimo prevod Pola Garelija (Paul Garelli) i Marsela Lebovica (Marcel Leibovici), La naissance du monde selon Akkad, str. 133145. Takoe smo koristili prevode Labaa (Labat), Hajdela (Haeidel), pajzera (Speiser) i Kastelina (Castellino). a Iz velike sumerske trijade nedostaje Enlil; njegovo mesto je zauzeo Ein sin Marduk.

MESOPOTAMSKE R E L I G I J E

65

jom (odnosno, oblikom egzistencije koji odgovara inerciji i besvesnosti supstance), za iskonskim mirovanjem, otpor prema kretanju, preduslovu kosmogonije. Tijamat poe iz sveg glasa da vie na svoga mua. Ona bolno jauknu (.. .). ,ta! Zar mi sami da unitimo ono to smo stvorili! alosno je, slaem se, njihovo ponaanje, ali blago se strpimo' (I, 4146). Ali Apsua nije mogla ubediti. Doznavi za odluku svoga praoca, mladi bogovi ostadoe bez ijedne rei (I, 58). Ipak, sveznajui Ea prvi neto preduze. Svojim maginim bajanjem, on uini da Apsu padne u duboki san, odue mu njegov sjaj i sam se zaogrnu njime, pa ga ubi, poto ga je prethodno okovao. On tako postade bog Vode, koju je od tada nazvao apsu. U samom sreditu apsu, u odaji sudbina, svetilitu praoblika (I, 79) njegova supruga, Damkina, raa Marduka. Tekst slavi velianstvenu uzvienost, mudrost i svemo ovog poslednjeg roenog boga. Upravo tada Anu prelazi u napad protiv svojih potomaka. On podie etiri vetra, i stvori talase kako bi uznemirio Tijamat (I, 108). Bogovi, koji ne mogu da se odmaraju, kau svojoj majci: Kada su ubijali Apsua, tvoga mLia, mada nisu bila uz napadae, stajala si po strani bez ijedne rei (I, 113114). Ovoga puta Tijamat odluuje da neto preduzme. Ona stvara udovita, zmije, velikog lava, besne demone, i druge jo to nose neumoljiva oruja i ne boje se borbe (144). A meu svojim prvoroenim bogovima (...) ona uzvisi Kinga (147 i dalje). Na Kinguove grudi ona privrsti ploicu Sudbina i poveri mu najveu mo (155 i dalje). Pred ovakvim pripremama, mladi bogovi gube hrabrost. Ni Anu, ni Ea ne usuuju se da se sukobe sa Kinguom. Jedino Marduk prihvata borbu, ali pod uslovom da prethodno bude proglaen za vrhovnog boga, na ta bogovi urno pristaju. Borba izmeu dve grupe bie reena dvobojem izmeu Tijamat i Marduka. Kada je Tijamat otvorila eljList da ga proguta (IV, 97) Marduk izbaci estoke vetrove koji joj rastegnue telo. Stomak joj se nadu, a ona ostade razjapljene eljListi. On zatim izbaci jednu strelu koja joj probui stomak, iskida utrobu i probode srce. Ukrotivi je tako, on joj odue ivot, baci le na zemlju i ode gore! (IV, 100104). Tijamatini pomonici pokuae da se spasu, ali ih Marduk vrsto sveza i polomi im oruje (III); on zatim okova Kingua, odue mu ploicu Sudbina i privrsti je na svoje grudi (120, i dalje). Najzad, on se vrati do Tijamat, rascepi joj lobanju, a le rasee nadvoje kao suvu ribu (137), od jedne polovine nastade nebeski svod, a od druge polovine zemlja. Marduk na nebu podie palatu koja je odgovarala palati apsu, i utvrdi put zvezda. Peta ploica govori o ureenju planetarnog univerzuma, odreivanjLi vremena i o oblikovanju reljefa zemlje iz Tijamatinih delova tela (iz njenih oiju izviru Eufrat i Tigar, a od jednog uvojka njenog perina on stvori vezu izmeu neba i zemlje, V, 59; itd.).
5

65 I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Najzad, Marduk odlui da stvori oveka, kako bi on preuzeo sluenje bogovima, i tako ih rasteretio (VI, 8). Pobeeni i lancima svezani bogovi i dalje ekaju svoju kaznu. Ea predlae da samo jedan od njih bude rtvovan. Na pitanje ko je izazvao rat, podstrekivao Tijamat na pobunu i otpoeo borbu (VI, 2324) svi izgovaraju samo jedno ime: Kingu. Presekoe mu vene i Ea od njegove krvi stvori oveanstvo (VI, 30).81 Poema dalje pripoveda 0 podizanju jednog svetilita (tj. palate) Marduku u ast. Bez obzira na to to koristi tradicionalne mitske teme, Enuma eli predstavlja prilino sumornu kosmogoniju i pesimistinu antropologiju. Da bi se proslavio Marduk, mladi pobednik, bogovi iz prvobitne epohe, a na prvom mestu meu njima Tijamat, postaju nosioci demonske vrednosti. Tijamat nije vie samo haotini iskonski totalitet koji prethodi svakoj kosmogoniji: ona se na koncu pokazuje kao tvorac bezbrojnih udovita; sva njena kreativnost je negativna. Tvoraki proces, kako ga prikazuje Enuma eli, prerano je doveden u opasnost zbog Apsuove elje da uniti mlade bogove, to jest da u korenu sasee stvaranje Univerzuma. (Nekakav svet je ve postojao, poto su se bogovi mnoili i imali svoja prebivalita; ali, re je o isto formalnom obliku postojanja.) Ubistvo Apsua otvara itav niz kreativnih ubistava, jer Ea ne samo to zauzima njegovo mesto nego j zapoinje s prvim organizovanjem vodene mase [na tom mestu on izgradi svoje boravite (...) i utvrdi svoja svetilita]. Kosmogonija je rezultat sukoba dve grupe bogova, ali se u Tijamatinoi grupi nalaze podjednako i njena udovina i demonska stvorenja. Drugim recima, iskonsko je samo po sebi prikazano kao izvor negativnih tvorevina. Tek od Tijamatinih posmrtnih ostataka Marduk oblikuje nebo i zemlju. Ta tema, koja je takoe potvrena 1 u drugim tradicijama, moe se razliito tumaiti. Univerzum koji je nainjen od tela nekog iskonskog boanstva deli njegovu supstancu, samo, moemo li uopte, posle Tijamatine demonizacije, i dalje govoriti o boanskoj supstanci? Kosmos je, dakle, dvostruke prirode: u njemu je jednim delom ambivalentna, ako ne i jasno demonska materica, a drugim delom boanska forma, jer je ona Mardukovo delo. Nebeski svod je nainjen od polovine Tijamatinog tela, ali zvezde i sazvea postaju prebivalita ili slike bogova. Sama zemlja je od druge polovine Tijamatinog tela i njenih razliitih organa, ali je posveena zahvaljujui gradovima i hramovima. Najzad, pokazuje se da je svet proizvod meavine haotinog i demonskog iskonskog s jedne strane, i boanske kreativnosti, prisustva i mudrosti s druge strane. To je moda najsloenija kosmogonijska formula do koje e doi mesopotamska misao, jer ona u smeloj sintezi objeS1 Dodajmo da postoje i druga, naporedna predanja koja se tiu kosmologije i stvaranja oveka.

67

dinjuje sve strukture jednog boanskog drutva, od kojih su neke bile postale nerazumljive i neupotrebljive. to se tie stvaranja oveka, ono se nadovezuje na sumersku tradiciju (ovek je stvoren da bi sluio bogovima), a posebno na verziju koja poreklo oveka objanjava rtvovanjem dva boga Lagma. Ali, tu se pridruuje i oteavajui element: iako je bio jedan od prvih bogova, Kingu postaje arhidemon, voa ete udovita i demona koje je stvorila Tijamat. ovek je, dakle, stvoren od demonske materije Kinguove krvi. Razlika u odnosu na sumerske verzije je znaajna. Moemo govoriti o traginom pesimizmu, jer se ini da je ovek osuen ve na osnovu svog porekla. Njegova jedina nada je Ea, koji ga je oblikovao; ovek dakle ima oblik koji je stvorio jedan veliki bog. Sa tog stanovita, postoji simetrija izmeu stvaranja oveka i porekla sveta. U oba sluaja, osnovnu grau ini supstanca nekog prvobitnog ali propalog boanstva, koje su mladi bogovi pobednici pretvorili u demona i potom usmrtili.

22. Sakralnost mesopotamskih vladara U Vavilonu, Enuma eli je recitovao u hramu etvrtog dana praznika Nove godine. Taj praznik, koji se zvao zagmuk (poetak godine) na sumerskom, i akitu na akadskom jeziku, proslavljao se tokom dvanaest prvih dana meseca niana. Sastojao se iz nekoliko delova, od kojih emo ukazati samo na najvanije: 1) dan kraljeve pokore, to odgovara Mardukovom zatoenitvu; 2) oslobaanje Marduka; 3) obredne borbe i obredna procesija pori kraljevim vodstvom, do Bit Akitua (kue Nove godine), gde se odravala sveana gozba; 4) hieros gamos kralja i hramske robinje koja oliava boginju; 5) odreivanje sudbine od strane bogova. Prva sekvenca ovog mitsko-obrednog scenarija ponienje kralja i Mardukovo zatoenitvo ukazuje na vraanje sveta u prekosmogonijski haos. U Mardukovom svetilitu, veliki svetenik liava kralja njegovih odlija (ezla, prstena, krive sablje i krune) i udara ga po licu. Kralj zatim, na kolenima, izgovara objavu nevinosti: Nisam greio, o Gospodaru zemalja, nisam bio nemaran prema tvom boanstvu. Veliki svetenik odgovara u Mardukovo ime: Ne boj s e . . . Marduk e uti tvoju molitvu. On e poveati tvoje carstvo .. ,32 Za to vreme, narod je traio Marduka, za koga se pretpostavljalo da je zatvoren u planini, to je formula koja ukazuje na smrt nekog boanstva. Kao to smo videli povodom Inanc-Itar, ta smrt nije konana; ipak, boginju je trebalo otkupiti
32 Tekstove je naveo H. Frankfort, Kingship and the Gods, str. 320 (= La royaut et les dieux, str. 409).

5*

68

iz donjeg sveta. Marduk, takoe, biva primoran da sie daleko od sunca i svetlosti.33 On, najzad, biva osloboen i bogovi se ponovo ujedinjuju (to jest okupljaju se njihovi kipovi) da bi odredili sudbine. (Ova epizoda u Enuma elisu odgovara proglaenju Marduka za vrhovnog boga.) Kralj vodi povorku do Bit Akitua, graevine podignute van grada. Povorka predstavlja vojsku bogova koja je krenula protiv Tijamat. Prema jednom Sanheribovom zapisu moemo pretpostaviti da se podraavala prvobitna bitka, a da je kralj oliavao Asura (boga koji je zamenio Marduka). 81 Hieros gamos se odvijao po povratku sa sveane gozbe u Bit Akituu. Poslednji in predstavljao je odreivanje sudbine 35 svakog meseca u godini. Tim odreivanjima, obredno je stvarana godina, to jest osiguravana srea, plodnost i bogatstvo novog sveta koji se upravo rodio. Akitu predstavlja mesopotamsku verziju prilino rasprostranjenog mitsko-obrednog scenarija praznika Nove godine koji je shvaen kao ponavljanje kosmogonije.3<! Poto su tradicionalna drutva polagala veliku nadu u periodino obnavljanje Kosmosa, mi emo esto pominjati praznike Nove godine. Ve sada moemo tano utvrditi da se epizoda praznika akitu susree da se ograniimo samo na Bliski istok u Egiptu, kod Hetita, u Ugaritu, u Iranu i kod Mandejaca. Tako je, na prirner, poslednjih dana u godini obredno stvaran haos koji su oznaavale orgijske razuzdanosti tipa Saturnalija, potom izokretanje itavog drutvenog poretka, gaenje ognjita i povratak mrtvih (koje su predstavljale maske). Borbe izmeu dve grupe maskiranih lica potvrene su u Egiptu, kod Hitita i u Ugaritu. Na Srednjem istoku i u istonoj Evropi jo postoji obiaj da se utvruje sudbina nastupajuih dvanaest meseci na osnovu dvanaest dometnutih dana."'7 Uloga kralja prilikom akitua nedovoljno je poznata. Njegovo poniavanje odgovara nazadovanju sveta u stanje haosa i Mardukovom zatoenitvu u planini. Kralj u borbi protiv Tijamat i u hieros gamosu s hramovskom robinjom oliava boga. Ali identifikacija sa bogom ne postoji uvek: kao to smo videli, kralj se, tokom svog poniavanja, obraa Marduku. Ipak, sakralnost mesopotamskih vladara iroko je potvrena. Mi smo ve pomenuli svetu svadbu sumerskog kralja koji predstavlja Dumuzija, i boginje Inane: taj se hieros gamos odigravao tokom praznika Nove godine ( 19). Sumeri su bili uvereni da im je kraljevstvo dato
33 Klasini autori govore o Belovom grobu ( Mardukovom) u Vavilonu. To je, verovatno, bio zigurat Etemenankijevog hrama, za koji se smatralo da je privremeni grob boga. 34 Na osnovu nekih nagovetaja moe se pretpostaviti da su dve grupe statista podraavale borbu. 35 Kao to je Marduk u Enuma cliu odredio zakone koji e ureivati upravo stvoreni svemir. 36 Up. Eliade, Le Mythe cle l'ternel retour (novo izdanje, 1969), str. 65 i dalje; Aspects dy mythe, str. 56 i dalje. 37 Up. Le Mythe de l'ternel retour, str. 81 i dalje.

MESOPOTAMSKE R E L I G I J E

(,9

sa neba; ono je bilo boanskog porekla i to se shvatanje odralo sve do ieznua asirsko-vavilonske civilizacije. Vladareva sakralnost je obznanjivana na vie naina. Zvali su ga kraljem zemlje (to jest sveta), ili etiri oblasti Univerzuma, a ta je titula prvobitno bila namenjena samo bogovima.38 Kao i kod bogova, oko njegove glave blistala je natprirodna svetlost.39 Jo pre roenja, bogovi su ga predodreivali za vladanje. Iako je kralj priznavao svoje zemaljsko poreklo, smatralo se da je boji sin (Hamurabi izjavljuje da ga je rodio Sin, a Lipititar da ga je rodio Enlil). Po tom dvostrukom poreklu vladar je bio pravi posrednik izmeu bogova i ljudi. Pred bogovima je predstavljao narod i ispatao za grehe svojih podanika. Ponekad je zbog zloina svog naroda morao i da umre. Zbog toga su Asirci imali kraljevog zamenika .40 Tekstovi objavljuju da je vladar iveo u bliskoj vezi s bogovima, u mitskom vrtu u kojem se nalaze Drvo ivota i Voda ivota.41 (U stvari, hranu koja je svakodnevno prinoena na rtvu kipovima bogova jeli su kralj i njegova svita.) Kralj je takoe boji izaslanik, od boga pozvani pastir naroda'-' koji treba da uspostavi pravdu i mir na zemlji. Kada su Anu i Enlil pozvali Lipititara da vlada zemljom kako bi uspostavio pravdu u zemlji (...) tada sam ja, Lipitar, ponizni pastir Nipura (. . .) uspostavio pravdu u Sumeru i Akadu, kako je to Enlil rekao.43 Moglo bi se rei da je kralj uestvovao u boanskom modalitetu, ali time nije postajao bog. On je predstavljao boga to je na arhainim stupnjevima kulture takoe podrazumevalo da on na neki nain jeste onaj koga je predstavljao. U svakom sluaju, kao posrednik izmeu ljudskog sveta i sveta bogova, mesopotamski kralj je sopstvenom linou ostvarivao obrednu vezu izmeu dva oblika postojanja, boanskog i ljudskog. Upravo zahvaljujui toj dvostrukoj prirodi kralj je, bar metaforino, smatran tvorcem ivota i plodnosti. Ali, on nije bio bog, novi lan panteona (kao to je to bio egipatski faraon: up. 27). Vernici mu nisu upuivali molitve; naprotiv, oni su se molili bogovima da blagoslove njihovog kralja. Jer vladari, uprkos svojoj bliskosti s boanskim sve38

i dalie.
39

Up. Frankfort, Kingship, str. 227 i dalje (= La Royout, str. 303

Ta svetlost, koja se na akadskom kae melammii, odgovara iranskoj hva.re.ni; up. Oppenheim, Ancient Mesopotamia, str. 206; Cassin, La splendeur divine, str. 65 i dalje. 40 Labat, Le Caractre religieux de la royaut assyro-bnbylonienne, str. 352, i dalje, Frankfort, nav. delo, str. 262 i dalje (- La Royaut, str. 342 i dalje). 41 Kralj se, kao vrtlar, starao o Drvetu ivota; up. Widengren, The King and th". Tree of Life in Ancient Near Eastern Religion, naroito str. 22 i dalje, 59 i dalje. 42 l)p. uvod u Hamurabijev zakonik (T, 50) u ANET, str. 164. 43 Prolog Lipititairovog zakonika, ANET, str. 159. Videti tekstove koje je naveo i preveo J. Zandee, Le Messie, str. 13, 14. 16.

70

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

tom, i pored hieros gamosa s nekim boginjama, nisu uspevali da prevaziu svoju ljudsku uslovljenost. Oni su ipak ostajali samo smrtnici. Ne treba zaboraviti da ak ni slavni kralj Uruka, Gilgame, nije uspeo u svom poduhvatu da stekne besmrtnost.

23. Gilgame u potrazi za besmrtnou Ep o Gilgameu je sigurno najslavnija i najpoznatija vavilonska tvorevina. Junak, Gilgame, kralj Uruka, bio je slavan ve u drevno doba; pronaena je i sumerska verzija s brojnim epizodama iz njegovog legendarnog ivota. Ep o Gilgameu je, i pored tih prethodnih verzija, delo semitskog genija. Polazei od razliitih izdvojenih epizoda, na akadskom je sainjena jedna od najdirljivijih pria o potrazi za besmrtnou ili, tanije, o konanom neuspehu poduhvata za koji je izgledalo da ima sve izglede na uspeh. Ova saga, koja otpoinje erotskim neumerenostima junaka koji je uz to i tiranin, u krajnjoj liniji otkriva nemogunost da isto herojske vrline temeljno transcendiraju ljudsku uslovljenost. Pri svemu tome, Gilgame je svojim dvema treinama bio boansko bie, sin boginje Ninsun i jednog smrtnika. 44 Na samom poetku, tekst slavi njegovo sveznalatvo kao i o velianstvene gradnje kojih se poduhvatio. Ali, odmah zatim, on nam predstavlja samodrca koji siluje ene i devojke i iscrpljuje mukarce tekim radovima. Stanovnici mole bogove za pomo, i oni najzad odluuju da stvore jedno bie divovskog stasa, koje e biti u stanju da se suprotstavi Gilgameu. Taj poludivl jak dobij a ime Enkidu i ivi u miru sa ivotinjama; svi piju na istim izvorima. Gilgame o postojanju Enkidua doznaje najpre iz jednog sna, a potom i od nekog lovca koji ga je opazio. On alje jednu od svojih milosnica da ga opini svojim draima i dovede u Uruk. Kao to su to bogovi predvideli, dva borca se odmeravaju im se sretnu. Gilgame izlazi kao pobednik, ali se u njemu raa prijateljstvo prema Enkiduu, pa ga uzima za pratioca. Na krajLi krajeva, plan bogova nije bio uzaludan; ubudue, Gilgame e svoju snagu tedro rasipati na herojske poduhvate. U pratnji Enkidua, on kree ka dalekoj i slavnoj kedrovoj umi, koju uva svemono udovite Huvava. Dva junaka uspevaju da ga pobede poto su posekli njegov sveti kedar. Dok su se vraali u Uruk, Gilgamea primeuje Itar. Boginja mu nudi da se njome oeni, ali je on drsko odbija. Poniena. Itar preklinje svoga oca Anua da stvori Nebeskog bika, kako bi ovaj unitio Gilgamea i njegov grad. Anu isprva odbija, ali na kraju pristaje, kada mu Itar zapreti da e dovesti mrtve iz Podzemlja. Nebeski bik
44 Veliki svetenik grada Uruka, prema sumerskoj tradiciji; up. A. Heidel, The Gilgamesh Epic, str. 4.

MESOPOTAMSKE

RELIGIJE

(,70

se baca na Uruk i od njegove ruke stradava na stotine kraljevih ljudi. Enkidu ipak uspeva da ga uhvati za rep, a Gilgame mu svoj ma zariva u potiljak. Besna, Itar se penje na gradske zidine i proklinje kralja. Opijen njihovom pobedom, Enkidu otkida jedno stegno Nebeskog bika i baca ga pred boginju zasipajui je uvredama. Taj je trenutak vrhunac ivotnog puta dvojice junaka; ali to je, takoe, i poetak jedne tragedije. Iste noi Enkidu sanja da su ga bogovi osudili. Sutradan, on se razboljeva, i umire posle dvanaest dana. Posle ovog neoekivanog raspleta, Gilgame se ne moe prepoznati. Sedam dana i sedam noi on oplakuje svoga prijatelja i ne dozvoljava da ga sahrane. Nadao se da e, posle njegovih jadikovki, on najzad oiveti. Tek na prvi znak raspadanja tela, Gilgame se priklanja sudbini i Enkidu biva raskono sahranjen. Kralj naputa grad i luta pustinjom jecajui: Zar neu i ja urareti isto kao i Enkidu? (IX ploa, I stubac, st. 4).45 On je prestraen pomilju na smrt. Herojski podvizi ne mogu vie da ga utee. Ubudue, njegov jedini cilj bie da umakne ljudskoj sudbini, da stekne besmrtnost. On zna da uveni Utnapitim koji se spasao posle potopa veno ivi, i odluuje da krene u potragu za njim. Njegovo putovanje prepuno je iskuenja inicijacijskog tipa. On stie do planina Mau, gde se nalaze vrata kroz koja Sunce prolazi svaki dan. Vrata uva par ljudi-korpiona, iji ve i pogled zadaje smrt (IX, 11, 7). Nepobedivi junak je oduzet od straha i ponizno pada niice. Ali, ljudi-korpioni prepoznaju u Gilgameu njegov boanski deo i doputaju mu da ue. Posle dvanaest sati hoda kroz podzemlje, Gilgame s druge strane planine izlazi u neku predivnu ba tu. Neto dalje, na obali mora, on susree nimfu Siduri i pita je gde moe da nae Utnapitima. Siduri pokuava da ga odvrati: Kada bogovi nainie ljude, oni su za njih ostavili smrt, a za sebe zadrali ivot. Ti, Gilgameu, napuni svoj stomak i danonono uivaj. Neka ti svaki dan bude praznik, igraj i raduj se i nou i danju . . .!4,i Ali Gilgame je uporan u svojoj odluci i Siduri ga tada upuuje Uranabi, IJtnapitimovom laarvi, koji se nalazio u blizini. Oni prelaze Vodu mrtvih i stiu do obale na kojoj ivi Utnapitim. Gilgame ga pita kako jc stekao besmrtnost. On tako doznaje priu o potopu i o odluci bogova da UI napii ima i njegovu enu uine svojim srodnicima, nastanjujui ih na uu reka. Ali, pita Utnapitim Gilgamea, koji od bogova e tebe prikljuiti svom saboru, kako bi ti dobio ivot koji trai? (IX, 198). Nastavak njegovog govora je neoekivan: Hajde, pokuaj da bdije
45 Osim kada je drugaije naznaeno, mi navodimo Contenauov prevod, L'Epope de Gilgamesh. 48 Ploa X, stubac III, 69; preveo Jean Nougayrol, Histoire des Religions, I, str. 222.

71 I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

est dana i sedam noi! (XI, 109). Izvesno, re je o najteem inicijacijskom iskuavanju; pobediti san, ostati budan, jednako je transmutaciji ljudske uslovljenosti. 47 Treba li ovo shvatiti tako kao da Utnapitim Gilgameu, znajui da ga bogovi nee nagraditi besmrtnou, predlae da je osvoji posredstvom inicijacije? Junak je ve uspeno savladao neka iskuenja: prolazak kroz tunel, Sidurina iskuavanja, prelazak preko Vode mrtvih. To su, na neki nain, bila iskuavanja herojskog tipa. Sada je, meutim, bila re o duhovnom iskuavanju, jer bi jedino izuzetna mo koncentracije mogla uiniti neko ljudsko bie sposobnim da ostane budno est dana i sedam noi. Ali, Gilgame odmah pada u san i Utnapitim zajedljivo uzvikuje: Pogledaj snanog oveka koji eli besmrtnost: san se, kao estoki vetar, iri kroz njega! (203204). Gilgame bez prekida spava est dana i sedam noi, a kada ga Utnapitim probudi, ali se to ga budi tek to je zaspao. Ipak, on shvata ta se dogodilo i opet poinje da jadikuje: ta da radim, Uthapitime, kuda da idem? Neki demon je obuzeo moje telo; u sobi u kojoj spavam prebiva smrt, i kud god da maknem, tu je i smrt! (230234). Gilgame se sada priprema da ode ali mu Utnapitim u poslednjem trenutku, na nagovor svoje ene, otkriva tajnu bogova: mesto na kom se nalazi biljka koja vraa mladost. Gilgame silazi na dno mora, bere48 je i, sav srean, kree nazad. Posle nekoliko dana hoda, on opazi jedan izvor hladne vode i pouri da se okupa. Privuena mirisom njegove biljke, iz vode izae neka zmija, ukrade mu je i presvue svoju kou.49 Jecajui, Gilgame se ali Uranabiju na svoju nesreu. U ovoj epizodi moemo videti neuspeh jo jednog inicijacijskog iskuavanja: junak nije umeo da iskoristi neoekivani dar; ukratko, nedostajalo mu je mudrosti. Tekst se zavrava naglo: doavi u Uruk, Gilgame poziva Uranabija da se popne na gradske zidine i da se divi njihovim temeljima. 50 U Epu o Gilgameu videli smo dramatian prikaz ljudske uslovljenosti predodreene neizbenosti smrti. Ipak, ovo prvo remek-delo svetske knjievnosti doputa i mogunost da bi, bez pomoi bogova, neka bia bila sposobna da steknu besmrtnost, pod uslovom da uspeno prebrode niz inicijacijskih iskuavanja. Iz te perspektive, pria o Gilgameu predstavljala bi dramatizovanu pripovest o neuspeloj inicijaciji.
Up. Eliade, Naissances mystiques, str. 44 i dalje. Moemo se pitati zato je Gilgame nije pojeo im ie uzabrao, nego je sauvao za kasnije; up. Heidel, nav. delo, str. 92, nap. 211. 40 Re je o dobro poznatoj folklornoj temi: presvlaei staru kouljicu, zmija obnavlja ivot. 50 XII, ploa, redigovana na sumerskom, dodata je kasnije; dogaaji koji su tu ispriani nisu u neposrednoj vezi s pripovedanjem koje smo upravo ukratko izloili.
48 47

MESOPOTAMSKE R E L I G I J E

(,73

24. Sudbina bogova Na alost, mi ne znamo obredni kontekst mesopotamske inicijacije, pod pretpostavkom da je ona uopte postojala. Inicijacijsko znaenje traganja sa besmrtnou moe se prepoznati u specifinoj strukturi iskuavanja kroz koja prolazi Gilgame. Romani vezani za legendu o kralju Arturu prikazuju analognu situaciju: tu nalazimo obilje inicijacijskih simbola i motiva, ali nije mogue zakljuiti da li su oni povezani u jedan obredni scenario, predstavljaju li seanja na keltsku mitologiju ili na tajanstvenu gno.su, ili su samo proizvodi mate. U sluaju arturskih romana, mi bar poznajemo inicijacijske tradicije koje su prethodile njihovom objavljivanju, ali nam je potpuno nepoznata predistorija eventualnog inicijacijskog scenarija koji bi se podrazumevao u Gilgameovim dogodovtinama. S punim pravom naglaavali smo injenicu da je akadska religiozna misao isticala oveka u prvi plan. Na kraju krajeva, pria o Gilgameu postaje egzemplarna; njome se obznanjuje nestalnost ljudske uslovljenosti, nemogunost ak i za samo jednog junaka da se stekne besmrtnost. ovek je stvoren smrtan, i stvoren je jedino da bi sluio bogovima. Ova pesimistika antropologija bila je uobliena ve u Enuma elisu. Nalazimo je takoe i u drugim vanim religioznim tekstovima. Razgovor gospodara i sluge deluje kao ishod nihilizma oteanog jo i neurozom: gospodar ak i ne zna ta eli. On je opsednut ispraznou svih ljudskih napora: Popni se na humku starih ruevina i proetaj uzdu i popreko; pogledaj lobanje nekadanjih ljudi i one iz naih dana: ko je zloinac, a ko ljubazni ovekoljubac? 51 Drugi jedan slavni tekst, Dijalog o ljudskoj bedi, koji je nazvan i Vavilonski propovednik, jo je u veoj meri proet oajem. Da li ponosni lav, dok se hrani najboljim mesom, prinosi na rtvu tamjan kako bi umirio zlovolju svoje boginje? . . . (A, ja, opet), da li sam propustio da prinesem rtvu bogu? (Ne), Ja sam molio bogove, prinosio sam predviene rtve boginja m a . . . (red 51, i dalje). Od svoga detinjstva, ovaj pravednik se trudio da shvati boju misao; ponizno i pobono, traio je boginju. Ipak, bog mi je doneo nematinu umesto bogatstva (red 71, i dalje). Naprotiv, bogatstvo je sakupio zloinac i bezbonik (red 236). Gomila velia govor nekog vienog oveka umeanog u zloin, ali poniava skromno bie koje nije inilo nasilje. Zloinac je opravdan, a progoni se pravednik. Razbojnik dohija zlato, a slabog more glau. Mo ravih raste, ali slabi propadaju i nejaki stradavaju (red 267, i dalje).52
51 A Pessimistic Dialogue between Master and Servant, red 84; prcv. R. H. Pfeiffer, ANET, str. 438. 52 A Dialogue about human misery, prev. Pfeiffer, ANET, str. 43940.

74

Ovo beznae proistie ne samo iz razmiljanja o nitavnosti ljudskog postojanja, ve i iz iskustva o sveoptoj nepravdi: zloinci trijumfuju, na molitve nema odgovora; bogovi izgledaju nezainteresovani za ljudske poslove. Poev od II milenijunia, sline duhovne krize izbijae i na drugim mestima (Egipat, Izrael, Indija, Iran, Grka), ali s razliitim posledicama, jer e odgovori na ovu vrstu nihilistikog iskustva biti davani zavisno od religioznog duha svojstvenog svakoj kulturi posebno. Ali u mesopotamskoj mudrosnoj knjievnosti, bogovi nee uvek biti ravnoduni. Jedan tekst prikazuje telesne i duevne patnje nekog nevinog oveka koga smo uporedili s Jovom. To je istinski pravednik koji, izgleda, pati zato to mu ne pomae nijedno boanstvo. Bezbrojne bolesti uinile su da on bude prekriven sopstvenim izmetom. Njegovi su ga ve bili oplakali kao mrtvog, kada mu niz snova objavi da e ga spasti Marduk. Kao u nekom ekstatinom zanosu, on sam vidi kako bog poraava demon? smrti, i potom iz njegovog tela upa bolove kao to bi otrgao neku biljku. Poto mu se vratilo zdravlje, pravednik najzad zahvaljuje Marduku obredno prolazei kroz dvanaest vrata njegovog hrama u Vavilonu.51 Na kraju, istiui oveka u prvi plan, akadska religiozna misao naglaava granice ljudskih mogunosti. Pokazuje se da je granica izmeu ljudi i bogova nepremostiva. Pa ipak, ovek nije osamljen u sopstvenoj samoi. Pre svega, on uestvuje u duhovnom elementu koji se moe smatrati boanskim; to je njegov duh, ilu (dosl. bog).54 Zatim, on se nada da e pomou obreda i molitvi zadobiti boji blagoslov. I najvanije, on zna da predstavlja deo univerzuma objedinjenog homologijama: on ivi u gradu koji predstavlja imago muridi, iji hramovi i zigumti predstavljaju sredite sveta i, prema tome, osiguravaju komunikaciju s nebom i bogovima. Vavilon je bio Bb-ilni, Vrata bogova, jer su upravo tu bogovi silazili na zemlju. Mnogi gradovi i svetilita dobijali su naziv veza izmeu Neba i Zemlje. 5 ' Drugim recima, ovek nije iveo u zatvorenom svetu, odvojenom od bogova, potpuno izdvojenom od kosmikih ritmova. S druge strane, sloeni sistem korespondencija Neba i Zemlje istovremeno je omoguavao razumevanje zemaljskih realiteta i njihov uticaj preko raspektivnih nebeskih prototipova. Evo jednog primera: poto ie svakoj planeti odgovarao neki metal ili neka boja, sve to je bilo obojeno nalazilo se pod uticajem neke planete. Ali, svaka planeta je pripadala nekom bogu, koga je, usled same
51 I will praise the Lord of Wisdom, prev. Pfeiffer, A NET, str. 43437. 54 To je najznaajniji element nekog personaliteta. Preostali su itaru (njegova sudbina), lamassu (njegov individualitet; lii na neki kip) i edu (koji je uporediv sa geniusom duhom); up. A. L. Oppenheim, Ancient Mesopotamia, str. 198206. 55 Up. M. Eliade, Le Mythe de l'ternel retour, str. 26 i dalje.

MESOPOTAMSKE R E L I G I J E

(,75

te injenice, predstavljao odgovarajui metal.30 Prema tome, smatralo se da je ovek pod zatitom nekog boga ako obredno upotrebljava neki metalni predmet ili poludragi kamen odreene boje. Najzad, brojne tehnike proricanja, od kojih je veina bila razvijena u akadsko doba, omoguavale su da se dozna budunost. Smatralo se, prema tome, da je izvesne nezgode mogue izbei. Raznovrsnost tehnika i znaajan broj pisanih tekstova koji su stigli do nas svedoe o ugledu koji je gatanje uivalo u svim drutvenim slojevima. Najrazvijeniji je bio metod ispitivanja utrobe rtve; manje skup metod sastojao se iz toga da se u vodu izlije malo ulja, ili obrnuto, i da se potom protumae znaci koji su se mogli proitati iz razliitih oblika koje bi stvarale te dve tenosti. Astrologija, razvijena posle drugih tehnika, upranjavana je naroito u krugovima oko vladara. to se tie tumaenja snova, ono je, ve od poetka drugog milenijuma, bilo upotpunjeno sredstvima za otklanjanje kobnih predznaka pomou bajanja. 57 Sve tehnike proricanja oslanjale su se na otkrivanje znakova koji bi potom bili tumaeni u skladu sa odreenim tradicionalnim pravilima. Pokazalo se, dakle, da svet ima odreene strukture i da njime vladaju zakoni. Odgonetanjem znakova doznavala se budunost, drugim recima, gospodarilo se vremenom; jer predviani su dogaaji koji e se ostvariti tek posle odreenog vremenskog razdoblja. Panja koja se pridavala znakovima dovela je do otkria stvarne naune vrednosti. Neka od tih otkria kasnije e preuzeti i usavriti Grci. Vavilonska nauka je, meutim, ostala tradicionalna nauka u tom smislu to je nauna svest zadrala totalitarnu strukturu, to znai da su se podrazumevale odreene kosmoloke, etike i egzistencijalne pretpostavke. 38 Oko ~ 1500. godine je, izgleda, konano bila zavrena stvaralaka epoha mesopotamske misli. Tokom sledeih est vekova, intelektualnu aktivnost su, ini se, potisnuli erudicija i kompilacijski radovi. Ali zraenje mesopotamske kulture, potvreno od najstarijih vremena, nastavlja se i poveava. Ideje, verovanja i tehnike mesopotamskog porekla krue od zapadnog Mediterana do Hindukua. Znaajno je to vavilonska otkria, koja e postati iroko poznata, manje-vie neposredno u sebi sadre veze Nebo-Zemlja, ili makrokosmos-mikrokosmos.

w Zlato se podudara s Enlilom, srebro s Anuom, bronza s Eom. Kada ama zameni Enlila, on postaje gospodar zlata. Up. B. Meissner, Babylonien und Assyrien, II, str. 130 i dalje, 245. 57 J. Nougayrol, La divination babylonienne, posebno str. 39 i dalje. 58 Kao, na primer., medicina i alhemija u Kini.

RELIGIJSKE IDEJE I POLITIKE KRIZE U STAROM EGIPTU

25. Nezaboravno udo:

Prvi put

Raanje egipatske civilizacije nije prestalo da zadivljuje istoriare. Tokom dva milenijuma koja su prethodila osnivanju Ujedinjenog kraljevstva, neolitske kulture nastavile su da sc razvijaju, ali bez dubljih izmena. Ipak su, u IV milenij umu, dodiri sa sumerskom civilizacijom izazvali pravu mutaciju. Egipat preuzima valjkasti peat, vetinu graenja ciglom, tehniku pravljenja brodova, odreeni broj umetnikih motiva i, pogotovu, pisanje, koje se pojavljuje naglo, bez prethodnica, poetkom Prve dinastije (oko ~ 3000. godine).1 Ali egipatska civilizacija e, vrlo brzo, razviti osoben stil koji e se odraziti na sve njene tvorevine. Izvesno, i sama geografija je nametala drugaiji razvoj od onoga koji je bio svojstven sumersko-akadskim kulturama. Jer, za razliku od Mesopotamijc sa svih strana izloene napadaima, Egipal je tanije, dolina Nila bio izolovan, a branili su ga pustinja, Crveno more i Sredozemno more. Sve do upada Hiksa (~ 1674) Egipat nije znao za opasnost koja bi dola spol ja. S druge strane, plovnost Nila omoguavala je vladaru da upravlja zemljom posredstvom sve centralizovanije administracije. Osim toga, Egipat nije znao za velike grad ove mesopotamskog tipa. Moglo bi se rei da je dravu inila seoska masa kojom su upravljali predstavnici otelovljenog boga, faraona. Religija, a naroito dogma o faraonu kao bosu, od poetka su dale svoj doprinos oblikovanju struktura egipatske civilizacije. Prema tradiciji, ujedinjenje zemlie i osnivanje drave bili su delo prvog vladara, poznatog pod imenom Menes. Doavi s iuga, Menes je novu prestonicu ujedinjenog Eeipta izgradio ti Memfisu. pored sadanjeg grada Kaira. Tu ie on prvi nroslavio ceremoniju krunisanja. Posle njega, tokom vie od tri hiljade godina, faraoni su krunisani u Memfisu; vrlo verovatno, vrhunac
1 H. Frankfort, The Birth of Civilization in the Near-East, str. 100lit: Baumgartel, The Culture of Prehistoric Egypt, str. 48 i dalje.

77

ceremonija predstavljalo je ponavljanje obreda koji je ustanovio Menes. To nije bilo podseanje na Menesove podvige nego obnavljanje svaralakog izvora prisutnog u prvobitnom dogaaju? Osnivanje ujedinjene drave izjednaeno je s kosmogonijom. Faraon, otelovljeni bog, uspostavio je novi svet, civilizaciju, beskrajno sloeniju i viu u odnosu na civilizaciju neolitskih sela. Osnovno je bilo obezbediti stalnost tog dela izvrenog prema boanskom obrascu; drugim recima, izbei krize koje bi mogle da uzdrmaju osnove novoga sveta. Boanska priroda faraona predstavljala je najbolje jemstvo za to. Poto je faraon bio besmrtan, njegova smrt je znaila samo njegovo preseljenje na Nebo. Kontinuitet jednog otelovljenog boga za drugim otelovljenim bogom, i prema tome kontinuitet kosmikog i drutvenog poretka, bio je osiguran. Uoljivo je da su najznaajnija socio-politika i kulturna ostvarenja nastala tokom prvih dinastija. Ta su dela utvrdila obrasce za sledeih petnaest vekova. Posle V dinastije (~ 2500 2300) gotovo da nita znaajno nije dodato nasleenoj kulturi. To mirovanje koje karakterie egipatsku civilizaciju, ali koje nalazimo i u mitovima i nostalgijama i drugih tradicionalnih drutava, religioznog je porekla. Postojanost obrednih formi, ponavljanje podviga i junakih dela obavljenih na poetku epohe, sve su to logine posledice teologije koja je kosmiki poredak smatrala za boansku tvorevinu bez premca, a u svakoj promeni videla opasnost od povratka u haos, pa, prema tome i mogunost za trijumf demonskih sila. Tenja koju su evropski naunici oznaili kao mirovanje bila je usmerena na to da se odri netaknuta prvobitna tvorevina, jer je ona bila savrena u svakom pogledu kosmolokom, religioznom, socijalnom, etikom. Uzastopne faze kosmogonije navedene su u razliitim mitolokim tradicijama. U stvari, ti se mitovi pozivaju iskljuivo na zbivanja koja su se dogodila u mitsko vreme poetaka. Ta epoha, nazvana Tep zepi, Prvi put, trajala je od pojavljivanja boga stvaraoca iznad Prvobitne vode, pa sve do ustolienja Horusa. Sve to postoji, kako prirodne pojave, tako i religiozni i kulturni realiteti (nacrti hramova, kalendar, pismo, obredi, kraljevski znaci, itd.) svoju valjanost i smisao duguju injenici da su bili stvoreni tokom prvobitne epohe. Oigledno, Prvi put predstavlja zlatno doba potpunog savrenstva pre nego to su se pojavili bes, ili buka, ili borba, ili nered. Ni smrt, ni bolesti nisu postojali tokom te udesne ere, oznaene kao vreme Raovo, Ozirisovo ili Horusovo. 3 U nekom trenutku, nakon uplitanja zla, pojavio se nered i tako je
H. Frankfort, La Royaut et les Dieux, str. 50. Up. Rundle Clark, Myth and Symbol in Ancient Egypt, str. 26364. Re je o prilino poznatom mitskom motivu: savrenost poetaka.
2 3

77 I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

okonano zlatno doba. Ali slavna epoha Prvi put nije bila odbaena meu relikvije nepovratne prolosti. Budui da je predstavljala skup obrazaca koje treba podraavati, ta je epoha neprekidno obnavljana. Ukratko, moglo bi se rei da su obredi usmereni na ometanje demonskih sila imali za cilj obnavljanje prvobitnog savrenstva.

26. Teogonije i kosmogonije Kao i u svim tradicionalnim religijama, kosmogonije i mitovi o poreklu (poreklo oveka, kraljevstva, drutvenih institucija, obreda, itd.) predstavljaju sutinu svetog znanja. Prirodno, postojalo je vie kosmogonijskih mitova, iji su glavni junaci bili razliiti bogovi, i koji su poetak Stvaranja vezivali za mnoge religiozne centre. Meu najstarije teme spada pomaljanje nekog breuljka, lotosa ili jajeta iznad Prvobitne vode. to se tie bogova tvoraca, svaki znaajan grad postavljao je svog boga na prvo mesto. Dinastike promene esto su pratile i promene prestonice. Takvi dogaaji obavezivali su teologe nove prestonice da objedine vie kosmogonijskih tradicija, poistoveujui svog glavnog mesnog boga s demijurgom. Budui da je tu bila re o bogovima stvaraocima, poistoveivanje je ilo lake zbog strukturne slinosti. Ali teolozi su osim toga stvarali i smele sinteze, poistoveujui raznorodne religiozne sisteme i zdruujui jasno suprotstavljene boanske likove.4 Slino tolikim drugim tradicijama, egipatska kosmogonija otpoinje izranjanjem jednog breuljka iz Prvobitne vode. Pojavljivanje tog Prvog mesta iznad vodenog beskraja oznaava pomaljanje ne samo zemlje, ve i svetlosti, ivota i svesti.5 U Heliopolisu, mesto koje se zvalo Dolina peska i inilo deo Sunevog hrama bilo je poistoveeno s Prvobitnim bregom. Hermopolis je bio slavan zbog svog jezera iz kojeg je izronio kosmogonijski Lotos. I druga su mesta prisvajala iste prednosti. 6 U stvari, svaki grad, svako svetilite, smatrani su za neko Sredite sveta, mesto gde je otpoelo Stvaranje. Prvobitni breuljak ponegde postaje Kosmika planina na koju se faraon penjao da bi se susreo s bogom-suncem.
4 Mit nije bio isprian povezano i celovito, da bi time, da tako kaemo, uspostavio kanonsku verziju. Moramo, prema tome, da ga rekonstruiemo na osnovu epizoda i nagovetaja koje nalazimo u najstarijim zbirkama, posebno u Tekstovima piramida (~2500 2300), u Tekstovima sarkofaga (oko ~2300 2000) i u Knjizi mrtvih (posle 1500). 5 Up. Rundle Clark, nav. delo, str. 36. 6 Vid. tekstove koje je naveo i komentarisao Frankfort, La Royaut, str. 206 i dalje.

r
R E L I G I J S K E I D E J E I POLITIKE K R I Z E U STAROM EGIPTU 79

Druge verzije govore o Prvobitnom jajetu u kojem se nalazila Ptica svetlosti (Sarkofazi, IV, 181 stubac i dalje), ili o prvobitnom Lotosu koji je nosio Sunce dete,7 ili najzad, o prvobitnoj Zmiji, prvoj i poslednjoj slici boga Atum. li stvari, 175. poglavlje Knjige mrtvih najavljuje da e Atum ponovo postati Zmija kada se svet vrati u stanje Haosa. U Atumu moemo prepoznati vrhovnog skrivenog boga, dok Ra, Sunce, pre svega predstavlja boga koji se oituje; (up. 32). Etape stvaranja kosmogonija, teogonija, stvaranje ivih bia, itd. razliito su prikazane. Prema solarnoj teologiji Heliopolisa, grada smetenog u vrhu Delte, bog Ra-AtLim-Khepri8 je stvorio prvi boanski par, u (Atmosferu) i Tefnut, roditelje boga Geba (Zemlje) i boginje Nut (Nebo). Demijurg ih je stvorio samozadovoljavajui se ili iskalj avaj ui se. Izrazi su naivno nepristojni, ali je njihov smisao jasan: boanstva se raaju iz same supstance vrhovnog boga. Kao i u sumerskoj tradiciji ( 16), Zemlja i Nebo bili su sjedinjeni u neprekidnom hieros gamos-u sve do trenutka dok ih nije razdvojio u, bog atmosfere. 9 Iz njihovog braka dolaze na svet Oziris i Izida, Set i Neftis, junaci patetine drame o kojoj e kasnije biti vie rei. U Hermopolisu, u srednjem Egiptu, teolozi su razvili prilino sloeno uenje o oktoadi, grupi od osam bogova kojima e se pridruiti i Ptah. Iz prvobitnog jezera kod Hermopolisa izronio je jedan Lotos, iz kojeg je izilo presveto dete, savreni naslednik, tvorevina oktoade, roen iz boanskog semena svih nrvih Bogova Prethodnika, a to je onaj koji je povezao seme bogova i ljudi.10 Ali upravo je u Memfisu, prestonici faraona Prve dinastije, bila formulisana najsistematinija teologija vezana za boga Ptaha. Glavni tekst onoga to je nazvano Memfiska teologija urezan je u kamen za vreme faraona abake (oko ~ 700), ali je izvornik napisan neka dva milenijuma pre toga. Iznenauje to to je do danas najstarija poznata egipatska kosmogonija ujedno i najvie filozofska. Jer, Ptaha stvara njegov sopstveni duh (srce) i sopstvena re (jezik)- Onaj koji se oitavao kao srceduh), onaj koji se oitavao kao jezik (= re), u obliku Atuma, on je vrlo stari P t a h . . . Ptah je proglaen za najveeg boga, a Atum je smatran samo za tvorca prvog boanskog para. Ptah je uinio
7 Sauneron i Yoyote, u: La Naissance du Monde, str. 37, i reference koje je naveo Morenz, La religion gyptienne, str. 234 i claljc. 8 To su tri oblika sunca: Khpri, izlazee Sunce, R, sunce u zenitu, i Atum, zalazee sunce. 9 Vid. tekstove koje navode Soneron Jojot, str. 4647. Dodajmo da uloga delitclja nije iskljuivo sauvana za ua; videti tekstove koje navodi Moreno, str. 228, gde je Ptah onaj koji razdvaja. 10 Tekstovi koje navode Soneron Jojot, str. 59. Vid. druge tekstove koje su preveli i komentarisali Morenz i Schubert, Der Gott auf der Blume, str. 32 i dalje; up. takoe Morenz, La rligion gyptienne, str. 229 i dalje.

80

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

da postoje bogovi. Bogovi su, zatim, uli u svoja vidljiva tela, prodirui u svaku vrstu biljke, svaku vrstu kamena, svaku vrstu gline, u svaku stvar koja nie po njenoj povrini (tj. na Zemlji) i preko kojih se oni mogu oitovati.11 Ukratko, teogoniju i kosmogoniju je stvorila tvoraka mo misli i rei jednog jedinog boga. To je, bez sumnje, najvii izraz egipatske metafizike misli. Kao to primeuje Don Vilson (John Wilson, ANET, str. 4), na poetku egipatske istorije nalazimo uenje koje se moe uporediti s hrianskom teologijom Logosa. U poreenju s teogonijom i kosmogonijom, mitovi o poreklu oveka deluju prilino skromno. Ljudi (erme) su roeni iz suza (erme) boga sunca Ra. U jednom tekstu koji je sastavljen kasnije (oko ~2000), u periodu krize, bilo je napisano: Ljudi, Boje stado, bili su dobro zbrinuti. On [Bog-Sunce] napravio je za njih nebo i zemlju . . . On je napravio vazduh da bi okrepio njihove nozdrve, jer oni su njegove slike, potekli od njegovog mesa. On sija na nebu, on za njih stvara biljke i ivotinje, ptice i ribe, da bi ih nahranio .. .l Meutim, kada Ra otkrije da su ljudi kovali zaveru protiv njega, on odluuje da ih uniti. Taj pomor preuzima na sebe Hator. Ali, poto je boginja pretila da e potpuno unititi ljudsku rasu, Ra nalazi nekakav izgovor i uspeva da je opije. 13 Pobuna ljudi i posledice do kojih je ona dovela zbili su se u mitsko vreme. Oigledno, ljudi su bili prvi stanovnici Egipta, poto je Egipat bio prva zemlja koja je uopte bila stvorena, dakle, Sredite sveta.14 Egipani su bili jedini stanovnici kojima su pripadala sva prava; time se objanjava zabrana strancima da ulaze u hramove, mikrokosmike predstave zemlje.15 Neki kasniji tekstovi odraavaju tenju ka univerzalizovanju. Bogovi (Horas, Sekmet) ne tite samo Egipane, ve i Palestince, Nubijce i Libijce.16 Ipak, mitska istorija prvih ljudi nema neku znaajnu ulogu. Dva odluujua trenutka udesnog doba Prvog puta bila su kosmogonija i stupanje, na presto faraona.
11 Prev. Soneron Jojot, str. 6364. Vid. Morenzov komentar, Rel. gyptienne, str. 216 i dalje, a posebno Frankfori, La Royaut et les dieux, str. 5164. 12 Instructions pour Mrikar, odeljak preveli Soneron Jojot, str. 7576. Vid. Vilsonov (Wilson) integralni prevod, ANET, str. 414418. 13 Up. tekst koji je preveo Vilson, ANET, str. 1011. Kanaansko predanje zna za odgovarajui mit; up. odeljak 50. 11 Vid. primere koje navodi Morenz, Rel. gyptienne, str. 70 i dalje. Re je o shvatanju koje je karakteristino za tradicionalne civilizacije. Up. Eliade, Le Mythe de l'ternel retour, str. 17 i dalje. 15 Vid. primere kod Morenca, str. 78 i dalje. 16 Le Livre des Portes, fragment preveli Soneron Jojot, str. 767. Videti ostale reference kod Morenca, str. 80.

R E L I G I J S K E I D E J E I POLITIKE K R I Z E U STAROM EGIPTU

81

27.

Odgovornosti

otelovljenog
17

boga

Kao to to primeuje Henri Frankfort, kosmogonija je najznaajniji dogaaj poto predstavlja jedinu stvarnu promenu: pojavljivanje Sveta. Od tog trenutka, znaenje imaju samo promene koje su obuhvaene ritmovima kosmikog ivota. Ali, u tom sluaju, re je o uzastopnim trenucima povezanim u razliite cikluse, koji obezbeuju periodinost kretanja zvezda, kruenja godinjih doba, meseevih mena, ritma vegetacije, poplava i povlaenja Nila, itd. Prema tome, upravo ta periodinost kosmikih ritmova predstavlja savrenstvo koje je ustanovljeno u vreme Prvog puta. Nered podrazumeva nekorisnu, pa prema tome i tetnu promenu egzemplarnog ciklusa savreno ureenih promena. Poto drutveni poredak predstavlja jedan vid kosmikog poretka, smatralo se da kraljevstvo postoji od poetka sveta. Tvorac je bio i prvi kralj; 18 on je tu funkciju preneo na svoga sina i naslednika, prvog faraona. Tim opunomoenjem kraljevstvo je posveeno kao boanska institucija. U stvari, faraonova junatva opisana su istim onim izrazima koji su korieni za opisivanje junakih del boga Ra ili njegovih solarnih epifanija. Da navedemo samo dva primera: Raovo stvaranje se ponekad ukratko iskazivalo preciznom formulom: On je uspostavio red (ma'at) namesto Haosa. Isti se izrazi koriste za Tutankamona kada ponovo uspostavlja red posle jeresi Ehnatonove (up. 32), ili za Pepija II: on je doneo ma at namesto lai (nereda). Isto tako, glagol khay, sijati, korien je, bez razlike, i za prikazivanje sunevog izlaska, i za trenutak Stvaranja, i za svaku zoru, kao i za prikazivanje faraonovog pojavljivanja na ceremoniji krunisanja, na sveanostima, ili na privatnom Veu.19 Faraon je otelovljenje ma'ate, izraza koji se prevodi i kao istina, ali ije je najoptije znaenje dobar poredak pa, prema tome, i pravo, pravda. Ma'at pripada izvornom Stvaranju: ona, dakle, odraava savrenstvo Zlatnog doba. Poto ma'at jeste sama osnova kosmosa i ivota, moe je spoznati svaki pojedinac za sebe. U tekstovima koji potiu iz razliitih epoha, nalazimo izjave kao to je ova: Potakni svoje srce da spozna ma'at; Ja radim tako da ti spozna stvar ma'ate u svome srcu; moe li uiniti ono to je ispravno za tebe! Ili: Bio sam ovek koji je voleo ma'at u i mrzeo greh. Jer sam znao da se
Ancient Egyptian Religion, str. 49 i dalje. U Knjizi mrtvih (gl. 17) Bog objavljuje: Ja sam Atum, dok sam bio sam u Numu (Prvobitnom okeanu). Ja sam R u njegovim prvim oitovanjima, kada je poeo da upravlja svojim Stvaranjem. Jedna glosa dodaje sledee objanjenje: To znai da R poinje da se pojavljuje kao kralj, kao onaj koji je postojao pre nego to je uzdigao Nebo iznad Zemlje (Frankfort, Ancien Egypt. Rel., str. 5455). 19 Frankfort, isto, str. 54 i dalje. Videti druge primere u La Royaut et les Dieux, str. 202 i dalje.
7
17 18

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

(greha) Bog uasava. U stvari, upravo Bog daruje neophodno znanje. Jedan vladar je oznaen kao neko ko zna istinu (ma at) i koga je Bog pouio. Autor jedne molitve bogu Ra klie: moe li dati ma'atu mome srcu!20 Kao otelovljenje ma'ate, faraon za sve svoje podanike predstavlja uzorni model. Vezir Rekmir tako kae: On je bog koji svojim delima ini da mi ivimo.21 Delo faraona osigurava stabilnost Kosmosa i Drave, pa prema tome i kontinuitet ivota. U stvari, kosmogonija se ponavlja svakog jutra, kada bog sunce otera zmiju Apofis, mada ne uspeva i da je uniti; jer Haos (= Tama) predstavlja virtualitet; on je, dakle, neunitiv. Politika aktivnost faraona predstavlja ponavljanje Raovog podviga: i on tera Apofis, drugim recima, on bdije nad tim da se svet ne vrati u Haos. Kada se neprijatelji pojave na granicama, oni e biti izjednaeni s Apofisom, a pobedom faraona ponovie se Raov trijumf. (Ova tenja da se ivot i istorija tumae pomou uzornih modela i kategorija, svojstven je tradicionalnim kulturama). 22 Faraon je, izvesno, bio jedini protagonist odreenih neponovljivih istorijskih dogaaja: vojnih pohoda u razliite zemlje, pobed protiv drugih naroda; itd. Pa ipak, kada je Ramzes III izgradio svoju grobnicu, on je na njoj ponovo ispisao imena osvojenih gradova koji su ve bili upisani na nadgrobnom hramu Ramzesa II. ak i u doba Starog carstva, Libijci koji su se pokazali kao rtve osvajanja Pepija II, nosili su ona ista lina imena koja se nalaze na reljefima Sahurijevog hrama podignutog dva veka ranije. 23 Prema tome kako su faraoni prikazivani na spomenicima i u tekstovima, nemogue je prepoznati njihove line crte. U brojnim karakteristinim pojedinostima, kao to je, na primer, bila preduzimljivost i hrabrost Tutmozisa III za vreme bitke kod Megida, A. de Bak (Buck) je prepoznao konvencionalne elemente portreta idealnog vladara. Prilikom prikazivanja bogova utvrena je ak tenja ka obezliavanju. Izuzev Ozirisa i Izie, drugi bogovi, i pored razliitih oblija i uloga, pominju se u himnama i molitvama skoro istovetnim izrazima.24
Tekstove preveo Morenz, nav. delo, str. 167170. Prema Frankfortu, takvo shvatanje objanjava potpuno odsustvo narodnih ustanaka. Za vreme politikih nemira iz Srednjeg perioda (oko 22502040; 17301562) institucija monarhije nije dovoena u pitanje (Ancient Egyptian Religion, str. 43). 22 Vid. Le Lythe de l'ternel retour, Java 1. 23 H. Frankfort, La Royaut et les Dieux, str. 30, n. 1. 24 Up. poreenje izmeu Mina i Sobeka, kod Erankforta, Ancient Egyptian Religion, str. 2526. Priznajui znaaj statike vizije Univerzuma, koji je protumaen kao ritmiko kretanje unutar jednog nepokretnog totaliteta, Frankfort je predloio genijalno objanjenje manifestacije bogova u obliku ivotinja: dok su kod ljudi individualne crte u ravnotei s morfolokom strukturom figure, ivotinje se ne men jaju nego uvek reprodukuju svoju vrstu. Tako je, u oima Egipana, ivot ivotinja izgledao nadljudski poto one dele statiki ivot Univerzuma, isto, str. 1314.
20 21

83

U naelu, faraon je trebalo da slavi kult, ali je on svoje funkcije prenosio na svetenike razliitih hramova. Posredno ili neposredno, cilj obreda bila je odbrana, dakle, postojanost Prvobitne tvorevine. Svake Nove godine, kosmogonija je ponavljana 25 jo uzornije nego svakodnevna Raova pobeda, jer je tu bila re o irem vremenskom ciklusu. Ustolienjem faraona ponovo su prikazivane epizode Menesovog de'la (gesta) ujedinjenja dveju zemalja. Ukratko, obredno se ponavljalo osnivanje Drave (up. 25). Obred posveenja ponavljao se i povodom praznika sed, koji se proslavljao trideset godina posle vladarevog ustolienja, kada se i molilo za obnavljanje njegove boanske energije.26 to se tie periodinih svetkovina nosveenih odreenim bogovima (Horusu, Minu, Anubisu, itd.) nismo ba najbolje obaveteni. Svetenici su, u procesijama, nosili na leima boji kip ili svetu barku; procesija je podrazumevala pesme, muziku i plesove, a pratilo je klicanje vernika. Veliki praznik Min, jedan od najrairenijih u Egiptu, bolje nam je poznat zahvaljujui tome to je kasnije povezan sa kraljevskim kultom. Izvorno, to je bio praznik etve; kralj, kraljica i jedan beli bik uestvovali su u procesiji. Kralj bi odsekao snop klasja i dao ga biku; nastavak obreda je, meutim, nejasan. 27 Faraon je takoe bio na elu ceremonija utemeljivanja i posveivanja hramova. Na alost, tu su nam poznati samo neki simbolini gestovi: u rov iskopan na gradilitu budueg hrama, kralj je polagao temeljni polog (opeku koju je zamesio sam vladar, zlatne ipke, itd.); prilikom sveanog otvaranja, on je posveivao hram podiui desnu ruku, itd. Dnevno iskazivanje poasti bogu upuivano je bojem kipu koji je uvan u naosu. Obavivi prethodno obredno oienje, svetenik obreda je prilazio naosu, lomio glineni peat i otvarao vrata. Padao bi niice pred kipom, izjavljujui da je uao u Nebo (naos) da bi kontemplirao boga. Kip je zatim ien luinom, da bi se bogu otvorila usta. Na kraju, svetenik obreda je zatvarao vrata, peatio bravu i povlaio se hodajui unazad. 88 Znatno su obimnija obavetenja koja se tiu pogrebnih kultova. Smrt i zagrobni ivot vie su zaokupljali Egipane nego druge narode Bliskog istoka. Za faraona, smrt je predstavljala polaznu taku njegovog nebeskog putovanja i njegove besmrtnosti. S druge strane, smrt je neposredno upuivala na Ozirisa, jednog od najpopularnijih egipatskih bogova.
Up. Le Mythe de l'ternel retour, str. 65 i dalje. Frankfort, La Royaut, str. 205. 28 Up. Frankfort, La Royaut, str. 12236. Vandier, La Religion gyptienne, str. 200201. 27 Prema Gardineru, sluba je obuhvatala i ceremonijalno sjedinjenje kraljevskog para; up. Frankfort, str. 260. 28 A. Moret, Le rituel du culte divin journalier en Egypte, svuda; Vandier, str. 164 i dalje.
5*
2D

84

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

28. Uspenje faraona na Nebo Najstarija verovanja vezana za posmrtnu egzistenciju, u onoj meri u kojoj ih je mogue rekonstruisati, lie na dve u svetu iroko potvrene tradicije: prebivalite mrtvih je bilo ili pod zemljom, ili na nebu, tanije, meu zvezdama. Posle smrti, due se sjedinjuju sa zvezdama i dele njihovu venost. Nebo je zamiljeno kao Boginja-Majka, a smrt je bila jednaka ponovnom roenju, drugim recima, vaskrsnuu u svetu zvezda. Materinstvo neba podrazumevalo je predstavu o tome da umrli treba da bude roen po drugi put: posle ponovnog roenja na nebu, dojila ga je Boginja-Majka (predstavljena u obliku krave).29 Verovanje da se zagrobni svet nalazi u podzemlju, preovlaivalo je u kulturama neolita. Ve u predinastiko doba (tj. na poetku IV milenijuma) neke religiozne tradicije povezane sa zemljoradnjom artikuliu se oko mitsko-obrednog kompleksa vezanog za Ozirisa. Oziris, jedini egipatski bog koji je pretrpeo surovu smrt, podjednako je bio prisutan i u kraljevskom kultu. Kasnije emo ispitati posledice tog susreta izmeu boga koji umire i solarne teologije koja objanjava i vrednuje besmrtnost faraona. Tekstovi piramida skoro iskljuivo govore o shvatanjima koja se tiu posmrtne sudbine kralja. Ali ta doktrina, uprkos naporu teologa, nije bila savreno sistematizovana. Tu se pojavljuje izvesna suprotnost izmeu paralelnih i ponekad antagonistikih shvatanja. U veini formulacija uporno se nonavlja da faraon, Atumov (Raov) sin, koga je Veliki bog rodio pre stvaranja sveta, ne moe umreti; ali drugi tekstovi uveravaju kralja da se njegovo telo nee raspasti. Re je, oigledno, o dve razliite, religiozne ideologije,30 jo nedovoljno integrisane. Ipak, veina formulacija odnosi se na putovanje faraona u nebo. On uzlee u obliku neke ptice sokola, aplje, ili divlje guske (Pir. 461463, 890891, 913, 1048), skarabeja (366) ili skakavca (890891 itd). Vetrovi, oblaci, bogovi, treba da mu pomognu u tome. Ponekad, kralj se uzdie na nebo penjui se lestvicama (365, 390, 971 i dalje, 2083). Ve tokom svog uspenja, kralj je bog, sutinski sasvim razliit od ljudskog roda (650, 809).31
29 Ova ideja opravdava rodoskvrnu vezu mrtvog faraona, koji je nazvan Bikom koji oplouje svoju Majku. Up. Frankfort, La Royaut, str. 244 i dalje. M Neki tekstovi (Pir. 20079) pouavaju kako treba sakupiti kraljeve kosti a njegove udove osloboditi zavoja da bi se osiguralo njegovo uspenje. Vandije je pokazao da je tu re o oziriskom mitsko-obrednom skupu (nav. elo, str. 81). 31 Tekstove naveo Vandier, str. 78. Vid. takoe delove koje je preveo Breasted (Development of Religion and Thought in Ancient Egypt, str. 10915, 11820, 122, 136), a koji su preneseni u naoj antologiji From Primitives to Zen, str. 35355.

R E L I G I J S K E I D E J E I P O L I T I K E K R I Z E U STAROM EGIPTU

85

Ipak, pre nego to stigne u nebesko prebivalite, koje se na Istoku zvalo Polje darova, faraon je morao da proe kroz odreena iskuavanja. Prilaz je branilo jedno jezero krivudavog oblika (Pir. 2061), a brodar je imao prava sudije. Da bi mu bio doputen ulazak u barku, faraon je najpre trebalo da obavi sva obredna ienja (Pir. 519, 1116), a posebno da odgovori na jedno, po strukturi inicijacijsko ispitivanje, to je znailo da odgovori stereotipnim formulama koje su sluile kao lozinke. Ponekad, kralj dri govor u svoju odbranu (118889) ili pribegava magiji (492 i dalje), pa ak i pretnjama. On zaklinje bogove (pogotovu Raa, Tota i Horusa), ili od dve smokve izmeu kojih se sunce uzdie svakoga jutra trai da ga propuste u Polje trske.32 Faraona je, poto stigne na Nebo, trijumfalno primao bog-sunce, a na sve etiri strane sveta odailjani su glasnici kako bi objavili njegovu pobedu nad smru. Kralj na Nebu produava svoju zemaljsku egzistenciju: sedei na prestolu, on prima izraze potovanja svojih podanika i nastavlja da sudi i da izdaje nareenja. 33 Jer, iako faraon jedini uiva sunevu (solarnu) besmrtnost, on je okruen izvesnim brojem svojih podanika, na prvom mestu lanovima svoje porodice i visokim inovnicima.34 Oni su takoe poistoveeni sa zvezdama a nazivaju se uzneseni. Prema Vandjeu (Vandier, str. 80): Delove Tekstova piramida u kojima se govori o zvezdama odlikuje poezija izuzetnog kvaliteta: tu se susree jednostavna i spontana imaginacija jednog primitivnog naroda koji se s lakoom kree kroz tajanstveno .. . Kao to smo ve napomenuli, soterioloko uenje Tekstova piramida nije uvek koherentno. Poistoveujui faraona s bogom Ra, solarna teologija istie njegov povlaeni poloaj: on ne spada pod jurisdikciju Ozirisa, Vladara mrtvih. Ti otvara svoje mesto na Nebu, meu zvezdama Neba, jer si ti zvezda . . . Ti gleda iznad Ozirisa, ti zapoveda pokojnicima, ti boravi daleko od njih, ti nikako nisi jedan od njihovih (Pir. 251). Ra-Atum te nee preVandier, str. 72. Izlaganje s vie pojedinosti kod Breasteda, nav. delo, str. 103 i dalje, i kod R. Weilla, Le champ des roseaux et le champ des offrandes, str. 16 i dalje. Takva iskuavanja su poznata iz. brojnih drevnih predanja. Ona pretpostavljaju prethodnu inicijaciju, koia obuhvata odreene obrede i pouke (zagrobna mitologija i geografija, tajne formule, itd.V Neki naiiovctaii koje nalazimo u Tekstovima piramida predstavljaju najstarije pisane dokumente o postizanju povlaene sudbine zahvaljujui nekim tajnim znanjima. Re je, naravno, o prastarom nasleu, koje su podjednako delile i predinastike neolitske kulture. U egipatskoj kraljevskoj ideologiji te aluzije na inicijaciju vie predstavljaju kakvu nekorisnu relikviju; faraonu, naime, kao bojem sinu i kao otelotvorenom bogu, nisu bila potrebna inicijacijska iskuavanja za sticanje prava na ulazak u nebeski raj. " Pir. 1301, 1721, 1345, 7123, 17746, naveo Vandier, str. 79. Videti i druge tekstove koje je preveo i komentarisao Breasted, nav. delo, str. 118 i dalje. 34 Odnosno oni koji su bili sahranjeni u blizini kraljevskih gradova.

36

ISTOR1JA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

pustiti Ozirisu, koji ne osuuje tvoje srce i nema mo nad tvojim s r c e m . . . Ozirise, ti ga se nee doepati, tvoj sin (Horus) ga se nee doepati... (Pir. 145146; prev. Weill, str. 116). Drugi tekstovi su ak napredniji; oni podseaju Ozirisa da je on sam mrtav bog, poto je bio ubijen i baen u vodu. Pa ipak, neki delovi aludiraju na poistoveivanje faraona s Ozirisom. Pronaene su formulacije poput sledee: Kao to ivi Oziris, ovaj kralj Unis ivi, kao to Oziris ne umire, podjednako ne umire ni kralj Unis (Pir. 167 i dalje).

29. Oziris, ubijeni bog Da bismo procenili znaaj takvih formulacija, treba ukratko da prikaemo mitove i religioznu funkciju Ozirisa. Podsetimo najpre da je najpotpunija ona verzija mita o Ozirisu koju je preneo Plutarh (II vek posle Hr.) u svom spisu De Iside et Osiride. Naime, kao to smo to ve rekli povodom kosmogonije ( 26), egipatski tekstovi odnose se samo na izdvojene epizode. I pored izvesnih nekoherentnosti i protivurenosti, koje se mogu objasniti napetostima i sinkretizmima koji su prethodili konanoj Ozirisovoj pobedi, njegov sredinji mit lako se moe rekonstruisati. Prema svim tradicijama, on je bio legendarni kralj, slavan po svojoj snazi i pravednosti s kojom je upravljao Egiptom. Set, njegov brat, postavio mu je zamku i uspeo da ga ubije. Njegova supruga Izida, velika arobnica, uspela je da zatrudni sa mrtvim Ozirisom. Poto je sahranila njegovo telo, Izida bei u Deltu; tu, skrivena u ikarama papirusa, ona donosi na svet sina, Horusa. Poto odraste, Horus uspeva da se izbori za svoja prava pred bogovima eneade i napada svoga strica. Set odmah uspeva da iskopa Herusu jedno oko (Pir. 1463), ali se borba nastavlja i Horus najzad trijumfuje. On dobija nazad svoje oko i nudi ga Ozirisu. (Tako e se Oziris vratiti u ivot; Pir. 609 i dalje, itd.). Bogovi osuuju Seta da sam nosi svoju rtvu 35 (na primer, Set se pretvara u barku koja nosi Ozirisa Nilom). Ali Set, kao ni Apofis, ne moe da bude konano uniten poto on takoe otelovljuie neunitivu snagu. Posle pobede, Horus silazi u zemlju mrtvih i najavljuje dobru vest: priznat za zakonitog naslednika svoga oca, on biva krunisan za kralja. Tako on budi Ozirisa: prema tekstovima, on pokree njegovu duu.
85 Pir. 62627, 65152, itd. Prema jednoj varijanti na kojoj insistira Plutarh, Set je raskomadao Ozirisov le (up. Pir. 1867) na 14 delova i razbacao ih. Ali Izida ih je (osim polnog organa koii je progutala jedna riba) pronala i sahranila na istim tim mestima; to i objanjava injenicu da su brojna svetilita imala reputaciju da poseduju Ozirisov grob. Videti A. Brunner, Zum Raumbegriff der Aegypter, str. 615.

p*"

RELIGIJSKE

IDEJE

POLITIKE

KRIZE

STAROM

EGIPTU

86

Poslednji in drame posebno osvetljava modalitet Ozirisovog specifinog bia. Horus ga nalazi u stanju obamrlosti i uspeva da ga oivi. Ozirise! gledaj! Ozirise! sluaj! Ustani! Oivi! (Pir. 258 i dalje). Oziris nije nikada prikazan u pokretu; uvek nam ga pokazuju nemonog i pasivnog.36 Horus ga oivljava posle svog krunisanja, odnosno, poto je okonan period krize (haosa): Ozirise! ti si otiao ali si se vratio; zaspao si ali si bio probuen: umro si, ali ponovo ivi (Pir. 1004 i dalje). Pri tom, Oziris je oiveo kao duhovna osoba ( dua) i ivotvorena energija. On e ubudue obezbeivati plodnost vegetacije i svih sila reprodukcije. Opisivan je tako kao da je on cela Zemlja ili je poreen s Okeanom koji okruuje svet. Ve oko 2750. godine Oziris simbolie izvore plodnosti i rasta. 37 Drugim recima, Oziris, ubijeni kralj (= umrli faraon) osigurava napredak kraljevstva kojim vlada njegov sin, Horus (koga predstavlja upravo ustolieni faraon). U osnovnim crtama prepoznajemo odnose koji vladaju izmeu boga Ra, faraona i para OzirisHorus. Sunce i grobnice kraljeva predstavljali su dva osnovna izvora sakralnosti. Prema solarnoj teologiji, faraon je bio sin boga Ra; ali, budui da je smenio umrlog vladara (= Ozirisa), faraon koji vlada ujedno je bio i Horus. Tenzija izmeu ove dve orijentacije egipatskog religioznog duha, solarizacije i ozirizacije,38 pojavljuje se u funkciji kraljevstva. Kao to smo videli, egipatska civilizacija bila je proizvod ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta u jedno kraljevstvo. U poetku se smatralo da je bog Ra bio vladar Zlatnog doba, ali od Srednjeg carstva (~ 2040 oko 1730), ta je uloga bila prenesena na Ozirisa. U kraljevskoj ideologiji konano se nametnula oziriska formula, jer je veza OzirisHorus jamila kontinuitet dinastije i, s druge strane, obezbeivala napredak zemlje. Kao izvor opte plodnosti, Oziris je osiguravao procvat vladavine svoga sina i naslednika. Jedan tekst iz vremena Srednjeg carstva na zadivljujui nain slavi Ozirisa kao izvor i osnovu svakog stvaranja: Bilo da ivim ili da umrem, ja sam Oziris. Ja prodirem u tebe i opet se pojavljujem u tebi; ja propadam u tebe i rastem u t e b i . . . Bogovi ive u meni poto ja ivim i rastem u itu koje ih nosi. Ja prekrivam zemlju; bilo da ivim ili da umrem, ja sam Jeam, i niko me nee unititi. Ja proimam R e d . . . Postao sam Gospodar Reda, ja se pomaljam u Redu . . . 39
36 Tek u tekstovima IXX dinastije on poinje da govori u svoje lino ime; up. Rundle Clark, str. 110. 37 Up. Frankfort, La Royaut, str. 256 i dalje (Oziris u zrnu i u Nilu). 38 S nekog stanovita moemo govoriti o nadmetanju izmeu mrtvog boga Ozirisa i umirueg boga Ra; jer Sunce takoe umire svake veeri, ali se ponovo raa u zoru sledeeg dana. 39 Textes des Sacrophages, 330; prev. Rundle Clark, str. 142.

88

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Re je o smeloj valorizaciji smrti koja e ubudue biti shvaena kao neka vrsta zanosnog preobraaja otelovljene egzistencije. Smru se dovrava prelaz iz sfere beznaajnog u sferu znaajnog. Grob je mesto gde se zbiva preobraaj (sakh) oveka, jer umrli postaje Akh, preobraeni duh.40 Za naa istraivanja vana je injenica da Oziris postepeno postaje uzorni model ne samo za vladare, nego i za svakog pojedinca. Izvesno, u vreme Starog carstva njegov kult je ve bio iroko prihvaen; to objanjava prisustvo Ozirisa u Tekstovima piramida, bez obzira na otpor heliopoliskih teologa. Ali prva teka kriza, o kojoj emo uskoro govoriti, naglo je prekinula klasino doba egipatske civilizacije. Kada je ponovo uspostavljen red, Oziris se naao u sreditu etikih preokupacija i religioznih nada. To je poetak procesa koji je opisan kao demokratizacija Ozirisa. U stvari, i mnogi drugi su, pored faraona, isoovedali svoju obrednu pripadnost Ozirisovoj drami i apoteozi. Tekstovi koji su nekada upisivani na zidovima skrivenih grobnica u piramidama podignutih za faraone, sada su ponavljani u unutranjosti sarkofaga plemia, pa ak i ljudi bez ikakvih povlastica. Oziris je postajao uzor za sve one koji su se nadali da e pobediti smrt. Jedan Tekst sarkofaga (IV, 276 i dalje), objavljuje: Ti si sada sin kralja, kraljevi, onoliko dugo koliko tvoje srce (to jest, duh) bude s tobom. Sledei primer Ozirisa, i uz njegovu pomo, pokojnici e uspeti da se pretvore u due, odnosno u savreno integrisana, pa prema tome i neunitiva duhovna bia. Ubijenog i raskomadanog Ozirisa Izida je uspela da ponovo sastavi, a Horus da ga oivi. Na taj nain, on je ustanovio novi oblik postojanja: od nemone senke, on postaje osoba koja zna, dostojno inicirano duhovno bie.11 Verovatno je da su se helenistike misterije Izie i Ozirisa razvile iz slinih predstava. Oziris od Raa preuzima ulogu sudije mrtvih; on postaje Gospodar pravde, a boravi u nekoj palati ili na Prvobitnom bregu, odnosno, u Sreditu sveta. Ipak, kao to emo videti ( 33), tenzija RaOziris nai e svoje razreenje u vreme Srednjeg i Novog carstva.
Frankfort, Ancient Egvptian Rcligion, str. 96, 101. Podseamo na to da je umrli, kada je postavljan u svoj koveg, polagan u ruke svoje Majke, boginje neba Nut: Predat si svojoj majci Nut u njenom imenu Kovega (Pir. 616). Drugi jedan tekst uporeuje Nut s krevetom na kojem spava umrli, oekujui da se probudi u novom ivotu (Pir. 741). etiri strane kovega su oliavale Iziu, Neftis, Horusa i Tota; dno ie poistoveeno s Gebom, ibogom Zemlje, a prekriva s boginjom Noi. Tako ie umrli u svom kovegu bio okruen olienjima celog Kosmosa; up. A. Piankoff, The Shrirtes of Tut-Ankh-Amon, str. 2122. 41 Kada je Horus siao u donji svet i oiveo Ozirisa, on mu ie podario mo poznavanja. Oziris je bio laka rtva zato to nije znao, nije poznavao pravu Setovu prirodu; up. tekstove koje je preveo i komentarisao Klark (Clark), str. 114 i dalje.
40

RELIGIJSKE

IDEJE

POLITIKE

KRIZE

STAROM

EGIPTU

88

30.

Sinkopa:

anarhija,

beznae i ivota

demokratizacija

zagrobnog

Pepi II je bio poslednji faraon VI dinastije. Ubrzo posle njegove smrti, oko ~2200. godine, Egipat je estoko potresao graanski rat, i drava se sruila. Slabljenje centralne vlasti ohrabrilo je ambicije dinasta. Ubrzo, zemlju je poelo da pustoi bezvlae. U jednom trenutku, Egipat je podelien na dva kraljevstva, Severno ija je prestonica bila u Herakleopolisu, i Juno ija je prestonica bila Teba. Graanski rat okonan je pobedom Tebanaca i poslednji kraljevi XI dinastije uspeli su da ujedine zemlju. Period bezvlaa, koji su istoriari nazvali i Prvim prelaznim periodom (ili prvom Meuvladom) zavrio se ~2050. godine, stupanjem na presto XII dinastije. Obnavljanje centralne vlasti oznailo je poetak prave renesanse. Tokom Prelaznog perioda dolo je do demonizacije posmrtne egzistencije: plemii su na svojim sarkofazima nrepisivali Tekstove piramida, koji su bili sastavljeni iskljuivo za faraone. To je istovremeno i jedino doba egipatske istorije u kojem je faraon bio optuen za slabost, pa ak i za nemoral. Zahvaljujui veem broju veoma vanih knjievnih tekstova, moemo pratiti duboke promen do kojih je dolo tokom krize. Najznaajniji tekstovi poznati su pod naslovima: Uvute za kralja Meri-ka-rea; Opomene proroka Ipuvera; Pesma harfiste; Razgovor umornog oveka i njegove Due. Njihovi autori pominju strahote izazvane ruenjem tradicionalnih autoriteta, a posebno nepravde i zloine koji su vodili ljude u skepticizam i beznae, pa ak i u samoubistvo. Ali ti dokumenti istovremeno ukazuju i na promene unutranjeg poretka. Bar jedan broj dostojanstvenika nitan se o sopstvenoj odgovornosti za tu katastrofu i nije se ustezao da prizna sopstvenu krivicui. Izvesni Ipuver doao je pred faraona da bi ga obavestio o razmerama nesree. Gle, nekoliko neodgovornih pojedinaca liilo je zemlju kraljevstva! .. . Gle, ljudi se bune protiv kraljevskog ureusa . . .* koji je umirio Dve Zemlje . . . Kraljevsko prebivalite moe za jedan as biti sravnjeno sa zemljom! Zboc graansko rata provincije i hramovi vie ne plaaju poreze. Grobnice piramida bile su divljaki pokradene. Kralja su odneli siromasi. Gle, onaj koji je bio sahranjen kao (boanski) soko, sada poiva na prostim mrtvakim kolima; skrovite piramide sada je prazno. Ali, postupno, dok govori, prorok Ipuver postaie sve smeliji i konano okrivljuje faraona za opte bezvlae. Kralj je trebalo da bude pastir svog naroda, a njegova vladavina ie umesto tosa ustoliila smrt. Vlast i pravda su uz tebe; ali ti po celoj zemlji
* Prema starogr. ouraios od reva; u arh. oznaava prikaz kobre uspravljene na repu koja na glavi nosi sunani disk obeleje faraona (prim. prev.).

89 I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

uvodi nered koji prate buka i svaa. Gle, svako se baca na svoga suseda; ljudi izvravaju ono to si im ti zapovedio. To pokazuje da su tvoja dela dovela do ovog stanja i da si ti izgovarao lai.42 Jedan od kraljeva iz istog perioda sastavio je spis, za svoga sina Meri-ka-rea. On ponizno priznaje svoje grehe: Egipat ratuje ak i u nekropolama . . . i ja sam inio to isto! Nesree u zemlji izazvane su mojim delima, a doznao sam za to (zlo koje sam naneo) tek poto sam ga uinio! On preporuuje svome sinu da postupa pravedno (ma at) sve vreme koje bude poiveo na zemlji. Nemoj se pouzdati u duinu godina, jer sudije (koje e ti suditi posle smrti) ivot ocenjuju kao jedan as .. . Za ovekom ostaju samo njegova dela. Prema tome, ne ini zlo. Umesto da podigne spomenik od kamena, delaj na takav nain da tvoj spomenik traje u ljubavi prema tebi. Voli ceo svet! Jer bogovi vie cene pravdu nego rtve koje im se prinose. Utei one to plau i ne vreaj udovicu. Ne teraj oveka s njegove oevine . . . Ne kanjavaj nepravedno. Ne ubij! .. ,43 Egipane je posebno uasavao izvestan vandalizam: ljudi su unitavali grobove predaka, bacali tela i odnosili kamenje za sopstvene grobove. Ipuver kae: jedan broj mrtvih sahranjen je u Reci. Reka je postala grob ... A kralj savetuje svome sinu Meri-ka-reu: Ne oteuj tui spomenik.. . Ne gradi svoj grob od ruevina! Pesma harfiste govori o pljakanju i unitavaniu grobova, ali iz sasvim drugaijih razloga. Bogovi koji su nekada iveli (tj. kraljevi) a poivaju u svojim piramidama, kao i oni mrtvi koji su proglaeni blaenima (tj. plemii) i sahranjeni u svojim piramidama njihova prebivalita vie ne postoje! Pogledaj ta su uinili od njih! . . . Mrtvi su raskomadani, a njihove kue vie ne postoje, kao da ih nikada nije ni bilo! Ali autoru speva sva ta nedela samo iznova potvruju nedokuivu tajnu Smrti. Niko se ne vraa odande da bi nam mogao opisati njihovo stanje i rei ta im je potrebno kako bi se umirilo nae srce do trenutka kada i sami ne krenemo ka mestu na koje su oni otili. Prema tome, zakljuuje Harfista, udovoljavaj svojim eljama dok ivi. Ne dozvoli da tvoje srce vene . . ,44 Slom svih tradicionalnih institucija istovremeno se ispoljava u agnosticizmu i pesimizmu, kao i u zanoeniu uivanjem koje, opet, ne moe da prikrije duboko beznae. Sinkopa boanskop;-Kraljevstva neizbeno je vodila do religiozne devalorizaciie smrti. Ako se faraon vie ne ponaa kao otelovljeni bog, sve je dovedeno u pitanje; na prvom mestu, znaenje ivota, pa. prema tome, i realnost zagrobne egzistencije. Pesma harfiste podsea na neke
42 Les Remantrances d'Ipu-wer: prev. Wilson, ANET, str. 441 444; Erman-Blackman, The Ancient Egyptians, str. 92 i dalje. 43 Prev Wilson, ANET. str. 414 418; Erman-Blackman, str. 72 i dalje. 44 Prev. Wilson. ANET, str. 467; up. takoe Breasted, Development of Religion and Thought, str. 183; Erman-Blackman, str. 132 i dalje.

R E L I G I J S K E I D E J E I P O L I T I K E K R I Z E U STAROM EGIPTU 90

druge krize beznaa u Izraelu, Grkoj, drevnoj Indiji na krize izazvane ruenjem tradicionalnih vrednosti. Najpotresniji tekst sigurno je Rasprava o samoubistvu. To je dijalog izmeu oveka obrvanog beznaem i njegove due (ba). ovek se trudi da svoju duu uveri u prikladnost samoubistva. Kome bih danas govorio? Braa su zla, a dojueranji prijatelji se vie ne vole . . . Srca su gramziva: svako grabi susedova imanja . .. Nema vie pravednih. Zemlja je preputena onima koji seju bezakonja. .. Neizmeran je greh koji luta zemljom. Prizvana usred svih tih nevolja, smrt mu izgleda vie nego poeljna: ona ga obasipa zaboravljenim ili retko znanim blaenstvima. Smrt je danas preda mnom kao izleenje pred bolesnikom . . . kao miris izmirne . .. kao miomiris lotosovog cvea . . . kao vonj (pol ja) posle kie . . . kao arka udnja ovekova da se vrati kui, posle dugih godina zatoenitva.. . Ali njegova dua (ba) ga najpre podsea da bi mu zbog samoubistva bili uskraeni ukop i pogrebni obredi; ona ga potom ubeuje da zaboravi svoje brige i da potrai ulna zadovoljstva. Najzad, dua ga uverava kako e ona ostati i posle njega, ak i u sluaju da on odlui da sam sebi zada smrt. 43 Knjievni tekstovi iz Prelaznog perioda itani su i prepisivani jo dugo posle obnavljanja politikog jedinstva pod faraonima Srednjeg carstva (~ 2040 1730). Ti tekstovi nisu samo svedoanstva bez premca o velikoj krizi; oni takoe prikazuiu i jednu tenju egipatskog religioznog duha koja od tada nije prestala da se iri. Re je o toku misli koji je teko opisati ukratko, ali ije osnovno obeleje predstavlja znaaj koji se pridavao ljudskoj osobi kao moguoj replici uzornog modela, linosti faraona.

31. Teologija i politika solarizacije Srednjim carstvom vladao je niz izvrsnih vladara, od kojih su skoro svi pripadali XII dinastiji. Pod njihovom vladavinom, Egipat je doiveo ekonomski napredak i veliki meunarodni ugled.46 Imena koja su faraoni birali prilikom sopstvenog krunisanja govore o njihovoj volji da se ponaaju pravedno (ma'at) prema ljudima i bogovima.47 Upravo tokom XII dinastije je
45 Prev. Wilson. A.NET, str. 40507; up. takoe Breasted, nav. delo, str. 189 i dalje; Brman-Blaokman, str. 86 i dalje. 46 to je utoliko vredniji rezultat ako se ima u vidu da su guverneri razliitih oblasti u celini sauvali svoj lokalni suverenitet. 47 Vid. nrimere koje je naveo Wilson, The Culture of Ancient Egypt, str. 133. Tano ie da su Egipani sami sebe smatrali za jedina stvarno ljudska bia; stranci su bili poistoveeni sa ivotinjama, a u nekim sluajevima su mogli biti rtvovani (up. Wilson, isto, str. 140 i dalje).

92

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Amon, jedan od osam bogova oboavanih u Hermopolisu, uzdignut na najvii poloaj pod imenom Amon-Ra. (Osniva dinastije zvao se Amenemhet, Amon je u glavi.) Skriveni bog (up. 26) bio je poistoveen sa suncem, prvorazredno oitovanim bogom. Upravo zahvaljujui solarizaciji, Amon postaje univerzalni bog Novog carstva. Paradoksalno je da je to carstvo jedino, uostalom, koje zasluuje to ime bilo zakasnela ali neminovna nosledica druge krize, koja je izbila posle gaenja XII dinastije. Veliki broj vladara brzo se smenjivao sve do najezde Hiksa, u ~ 1674. godini. Nisu poznati razlozi raspada drave, jo dve generacije pre napada Hiksa. Ali Egipani u svakom sluaju nisu mogli duso da se odupiru upadima ovih opasnih ratnika, koji su koristili konje, bojna kola, oklope i sloene lukove. Dosta loe poznajemo istoriju Hiksa; 48 ipak, njihov prodor u Egipat bio je, izvesno, posledica seoba koje su potresale Bliski istok u XVII veku. Posle pobede, osvajai su se nastanili u Delti. Iz svoje prestonice, Avarisa, preko svojih vazala upravljali su najveim delom Donjeg Egipta; ali, njihova greka je bila u tome to su, u zamenu za danak, prihvatili da se i dalje nasledno smenjuju faraoni u Gornjem Egiptu. Hiksi su sa sobom doneli i neke sirijske bogove, na prvom mestu Baala i Teupa, koje su poistovetili sa Setom. Uzdizanje Ozirisovog ubice na najvii poloaj sigurno je predstavljalo ponienje. Treba, meutim, istai da je kult Seta bio upranjavan u Delti jo u vreme IV dinastije. Za Egipane je osvajanje Hiksa predstavljalo teko pojmljivu katastrofu. Njihovo pouzdanje u sopstveni povlaeni poloaj, koji su im bogovi predodredili, bilo je teko pogoeno. S druge strane, Deltu su naselili Azijati, osvajai koji su, sigurni u svojim utvrdama, prezirali egipatsku civilizaciju. Ali Egipani su izvukli pouku. Postepeno, oni su nauili da rukuju orujem osvajaa. Jedno stolee posle propasti (tj. oko ~ 1600), Teba, kojom je vladao jedan od faraona XVII dinastije, otpoela je rat za osloboenje. Konana pobeda 49 izvojevana je istovremeno sa stupanjem na presto XVIII dinastije (~ 15621308) i osnivanjem Novog carstva.
48 Etimoloki izvor termina je egipatski: hipait khasut, guverner stranih zemalja. Veina poznatih imena ie semitskog porekla, ali su isto tako idenitifikovane i huritske rei. Hiksi nisu pominjani ni u jednom onovremenom egipatskom dokumentu. U jediiom tekstu XIX dinastije, i u jednoj narodnoj bajci koja je redigovana otprilike u isto vreme, postoji nagovetai o njihovom utvrenom gradu, Tanisu. Kao to se moglo i oekivati, osvajai (varvari u oima Egipana) su bili izjednaeni sa zmijom Apofis, simbolom Haosa. 49 Nijedan zvanian dokument ne belei progon Hiksa. Jedino svedoanstvo je kratka autobiografija jednog skromnog uesnika oslobodilakog rata; tekst je preveo Breasted, Ancient Records of Egypt, II, str. 1 i dalje; vid. takoe Wilson, nav. delo, str. 16465.

R E L I G I J S K E I D E J E I POLITIKE K R I Z E U STAROM EGIPTU

93

Osloboenje se ispoljilo u jaanju nacionalizma i ksenofobije. Bilo je potrebno bar jedno stolee da se stia e za osvetom protiv Hiksa. Na poetku, vladari su preduzimali kaznene vojne pohode. Ali ~ 1470. Tutmozis III otpoinje niz vojnih pohoda po Aziji, idui na stara utvrenja Hiksa. Polako je nestajalo oseanie nesigurnosti, stvoreno stranom okupacijom. Da bi Eginat osigurao od spoljnih napada, Tutmozis III je krenuo u brojna osvajanja koja e ga dovesti do carstva. Njegove voinike ambicije verovatno SLI raspalile frustracije kojima je bio izloen tokom prve dvadeset i dve godine svoje vladavine. Jer, za sve to vreme, pravi vladar bila je zapravo njegova tetka i tata, Hatepsut. Ova izuzetno darovita kraljica vie je polagala na kulturnu i trgovinsku ekspanziju nego na osvajake ratove. Ali petnaest dana posle Hatepsutinog pada, Tutmozis je ve bio na putu za Palestinu i Siriju da bi uguio pobune. Neto kasnije, on je trijumfovao u Megidu. Sreom po budunost carstva, Tutmozis se prema pobeenima pokazao velikoduan. To je bio kraj egipatskog izolacionizma. I pored relativno kratkog trajanja carstva, njegovi uinci su bili trajni. Nastavljajui svoju internacionalnu politiku, Egipat se postepeno otvarao prema kosmopolitskoj kulturi. Jedan vek posle pobede kod Megida, veliko prisustvo Azijata potvreno je svuda, ak i u administraciji i u kraljevskim rezidencijama. 50 Odreeni broj stranih boanstava bio je ne samo tolerisan nego i izjednaen s nacionalnim boanstvima, tavie, egipatske bogove poinjLi oboavati i u stranim zemljama, i Amon-Ra postaje univerzalni bog. Solarizacija Amona je istovremeno olakala religiozni sinkretizam i ponovno uspostavljanje solarnog boga kao vrhovnog. Jer sunce je bilo jedini univerzalno prihvatljiv bog.51 Najleoe himne upuene Amon-Rau, koje su ga slavile kao sveopteg tvorca i kosmokratu, bile su sastavljene poetkom carskog doba. S druge strane, oboavanje boga sunca kao Vrhovnog boga bez premca, utiralo je put odreenom religioznom jedinstvu: od doline Nila do Sirije i Anadolije postepeno se nametala prevlast jednog istog boanskog principa. U Egiptu je ova solarna teologija, koja je teila univerzalizaciji, dobila sudbonosnu vanost u politikim napetostima. Tokom XVIII dinastije hramovi Amon-Raa znaajno se ire, a njihovi prihodi se udesetostruuju. Posle osvajanja Hiksa, a pogotovu kada je tebanski faraon oslobodio Egipat, bogovi su dovedeni u poloaj da neposrednije upravljaju poslovima drave. To znai da su bogovi na prvom mestu Amon-Ra davali savete posredstvom svetenikog tela. Veliki Amonov svetenik je stekao znaajan ugled; njegov poloaj je bio odmah iza faraona. Egipat je postajao teokratija;
Vid. Wilson, ti(iv. clclo, str. 189 i dalje. Iz razgovora koje smo ispitali na drugim mestima ( 20i vid. takoe Trait, 14, 30), nebeski bogovi su postali dei oiosi (ravnoduni bogovi).
51

93 I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

a to nikako nije umanjivalo borbu za vlast izmeu vrhovnog svetenika i faraona. Ta preterana politizacija svetenike hijerarhije ponekad je podizala napetost izmeu razliitih teolokih usmerenja do nepomirljivih antagonizama.

32. Ehnaton ili neuspela reforma Ono to smo nazvali Amarnska revolucija (13751350), odnosno proglaenje Atona, sunanog diska, za jedino vrhovno boanstvo, delimino se objanjava eljom faraona Amenhotepa IV da se oslobodi dominacije velikog svetenika. U stvari, ubrzo po dolasku na presto, mladi vladar je oduzeo velikom Amonovom sveteniku upravu nad bojim imanjem, oduzimajui mu tako i izvor njegove moi. Zatim je faraon promenio svoje ime (Amon-je-zadovoljan) u Ehnaton (Akh-en-Aton Onaj-koji-slui-Atonu), napustio staru prestonicu Tebu, Amonov grad i sagradio drugu, 500 kilometara severnije, koju je nazivao Akhetaton (sada Tel-el-Amarna), gde je podigao palate i Atonove hramove. Za razliku od Amonovih svetilita, Atonova nisu bila pokrivena; Sunce se moglo oboavati u svoj svojoj slavi. To nije bila jedina novina koju je uveo Ehnaton. U figurativnoj umetnosti, on je podravao stil koji se od tada naziva naturalizam iz Amarne; prvi put, narodni jezik je bio unesen u kraljevske napise i zvanine naredbe; osim toga, faraon je odbacio strogi konvencionalizam koji je nametala etikecija i dopustio spontanost u "odnosima sa sopstveriom porodicom i s prijateljima. Sve te novine bile su opravdane religioznom vanou koju je Ehnaton pridavao istini (ma'at), dakle, svemu onome to je bilo prirodno, u skladu s ritmovima ivota. Taj slabunjavi i skoro nakazni faraon koji e umreti jo mlad, otkrio je religiozno znaenje ivotne radosti, blaenstvo uivanja u Atonovoj neiscrpnoj tvorakoj moi, a na prvom mestu, u boanskoj svetlosti. Da bi nametnuo svoju reformu, Ehnaton je potisnuo Amona i sve druge bogove52 u korist Atona, Vrhovnog boga, poistoveenog sa sunanim diskom, sveoptim izvorom ivota: prikazali su ga sa zracima to se zavravaju rukama koje vernicima pruaju simbol ivota (ankh). Sutina Ehnatonove teologije sadrana je u dve himne upuene Atonu, jedine koje su sauvane. Sasvim izvesno, tu je re o jednom od najplemenitijih izraza egipatske religioznosti. Sunce je poetak ivota, njegovi zraci primaju u naruje sve zemlje. Mada si daleko, tvoji zraci su na zemlji; mada si na licima ljudi, tvoji su tragovi neM

U naelu, jer je zadrao Rea, Ma'at i Harakhtija.

PF"

R E L I G I J S K E I D E J E I POLITIKE K R I Z E U STAROM EGIPTU

95

vidljivi.53 Aton je stvoritelj zametka u eni, on je taj koji oivljava zametak i bdije nad poroajem i rastom deteta isto kao to daje dah ptiu i zatim ga titi. Kako su raznovrsna tvoja dela! Ona su skrivena pred ljudima, o! jedini Boe, osim kojeg ne postoji nijedan drugi.54 Aton je stvorio sve zemlje, i ljude i ene, on je svakog postavio na njegovo mesto i pobrinuo se o njegovim potrebama. Svet ivi od tebe! ... Svako ima svoju hranu. Ova himna je s razlogom poreena sa 104. psalmom. ak se govorilo i o monoteistikom karakteru Ehnatonove reforme. I dalje se raspravlja o originalnosti i znaaju ovog prvog individualca u istoriji kako ga je okarakterisao Brested (Breasted). Ne moe se, meutim, sumnjati u njegov religiozni ar. Molitva pronaena u njegovom sarkofagu sadri ove redove: Ja u udahnuti slatki dah s tvojih usta. Svakog jutra, gledajui tvoju lepotu .... Daj mi svoje ruke, koje nose tvoj duh, da bih te primio i zahvaljujui njemu iveo. Dozovi moje ime kroz venost: ono e se uvek odazvati na tvoj poziv! I posle trideset i tri stolea, ova molitva je sauvala svoju dirljivu snagu. Tokom Ehnatonove vladavine, upravo zbog njegove politike i vojne pasivnosti, Egipat je izgubio azijsko carstvo. Njegov naslednik, Tutankamon 13571349), obnovio je veze s velikim Amonovim svetenikom i vratio se u Tebu. Tragovi Atonove reforme najveim su delom bili izbrisani. Neto kasnije umro je i poslednji faraon dugovene i slavne XVIII dinastije. Prema zajednikom miljenju naunika, gaenje XVIII dinastije ujedno oznaava kraj egipatskog stvaralakog genija. to se tie religioznih tvorevina, moemo se upitati da li se njihova neznatnost, sve do osnivanja misterija Izie i Ozirisa, ne objanjava veliinom i uspenou sinteza stvorenih u vreme Novog carstva. 55 Jer, sa odreenog stanovita, te sinteze predstavljaju vrhunac egipatske religiozne misli: one ine savreno uoblien sistem koji podstie jo samo na stilske inovacije. Da bismo bolje procenili znaaj ovih teolokih sinteza, vratimo se za trenutak na atonski monoteizam. Najpre treba jasno rei da je formulacija koju je koristio Ehnaton u svojoj himni jedini Bog, osim kojeg ne postoji nijedan drugi jo hiljadu godina pre reforme u Amarni, bila koriena za Amona, Raa, Atuma i druge bogove. Osim toga, kao to je to
53 Kad ti poine... Zemlja je u Tami, slinoj smrti. Nou se kreu divlje ivotinje i zmije, a svet tada tone u tiinu. Ehnaton s pojedinostima zadivljujue sveine pominje udo zore, blaenstvo koje dele drvee, cvee, ptice, ribe. 54 Ti si stvorio Zemlju... kada si bio sam. Ti si nebo nainio tako daleko kako bi mogao da se uzdigne gore i posmatra sve to si stvorio! 55 Mi oigledno mislimo na religioznu elitu kojoj su bila dostupna duboka znaenja tih stvaranja.

95 ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

opazio Don Vilson,56 tu su postojala bar dva boga, jer je i sam Ehnaton bio oboavan kao boanstvo. Molitve vernika (odnosno uske grupe inovnika i dvorskih veleasnika) nisu bile upuivane Atonu nego neposredno Ehnatonu. U svojoj prekrasnoj himni, faraon objavljuje kako je Aton njegov lini bog: Ti si u mome srcu i niko te drugi ne poznaje do tvoj sin (tj. Ehnaton) koga si uputio u svoje namere i u svoju mo! To objanjava skoro trenutni nestanak atonizma posle Ehnatonove smrti. Na kraju krajeva, to je oboavanje ipak bilo ogranieno na kraljevsku porodicu i na dvorane. Dodajmo i to da je Aton bio poznat i oboavan mnogo pre reforme iz Amarne." U Knjizi onoga to je s one strane, Ra je nazvan Gospodarom Diska (Aton). U drugim tekstovima iz vremena XVIII dinastije, ne zna se za Amona (skrivenog boga), dok se Ra opisuje kao bog iji je lik prekriven i koji se skriva u drugom svetu. Drugim recima, Raova karakteristina tajanstvenost i nevidljivost predstavljene su kao komnlementarna svojstva Atona, boga koji se potpuno ispoljava u sunevom disku. 58 33. Konana sinteza: spajanje RaOziris Teolozi Novog carstva naglaavaju komplementarnost dva oprena, ak suparnika boga. U Raovoj litaniji bog sunca je nazvan Jedno-spojeno-zajedno; prikazan je u obliku Ozirisa-mumije, koja nosi krunu Gornjeg Egipta. Drugim recima, Oziris je uao u Raovu duu.59 Poistoveenje dva boga ostvareno je u liku mrtvog faraona: posle procesa ozirizacije, kralj oivljava kao mladi Ra. Sunev hod predstavlja uzorni model ovekove sudbine: prelaz iz jednog oblika postojanja u drugi, iz ivota u smrt, i zatim, u ponovno roenje. Raov silazak u podzemni svet istovremeno znai i njegovu smrt i njegovo oivljavanje. Neki tekstovi pominju Raa koji e poivati u Ozirisu, i Ozirisa koji e poivati u Rau.60 Brojne mitoloke aluzije naglaavaju dvostruki, sunani i ozirijski vid boga Ra. Silazei u donji svet, kralj se izjednaava s dvojstvom OzirisRa. Prema jednom od tekstova koji su ve navoeni, Ra se skriva u drugom svetu. Vie zazivnih molitvi iz Litanije (2023) podvlae akvatiki karakter Raa i poistoveuju boga sunca s iskonskim Okeanom. Ali, jedinstvo suprotnosti je posebno izraNav. delo, str. 233 i dalje. Up. Wilson, nav. delo, str. 210 i dalje; Piankoff, Les Shrines de Tut-Ankh-Amon, str. 5 i dalje. 58 Piankoff, nav. delo, str. 12. 58 Up. Piankoff, The Litany of Re, str. 11 40 Up. Piankoff, Ramesses VI, str. 35.
56 57

R E L I G I J S K E I D E J E I P O L I T I K E K R I Z E U STAROM EGIPTU

97

eno okultnom povezanou Raa i Ozirisa, ili Horusa i Seta. 61 Da preuzmemo jednu srenu formulaciju Randla Klarka (Rundle Clark, str. 158), Ra kao transcendentalni bog i Oziris kao oitovani bog, predstavljaju komplementarne manifestacije boanstva. U k r a j n j o j liniji, re je o istoj misteriji, a posebno o umnoavanju oblika koje emanira jedan jedini Bog.6,2 Prema teoeoniji i kosmogoniji koje pokree Atum ( 26), boanstvo je istovremeno jedno i viestruko; stvaranje se sastoji iz umnoavanja njegovih imena i oblika. Povezivanje i stapanje bogova su operacije koje su bliske egipatskom religioznom miljenju jo od najdrevnijih starina. Originalnost teologije Novog carstva ine, s jedne strane, postu* liranje dvostrukog procesa ozirizacije boga Ra i Ozirisove solarizacije, a s druge strane, uverenje da ovaj dvostruki proces otkriva tajno znaenje ljudske egzistencije, UDravo, komplementarnosti ivota i smrti.6:i S odreenog stanovita, ova teoloka sinteza potvruje Ozirisovu pobedu, bez obzira na to to mu pridaje sasvim novo znaenje. Ve poetkom Srednjeg carstva trijumf ubijenog boga je bio potpun. Poev od XVIII dinastije, Oziris postaje Sudija mrtvih. Dva ina zagrobne drame suenje i vaganje srca odvijaju se pred Ozirisom. Dok su u Tekstovima sarkofaga razdvojeni, suenje i vaganje due u Knjizi mrtvih tee da se poveu.64 Ovi pogrebni tekstovi koji, mada objavljeni tokom Novog carstva, sadre starije materijale, nee biti podjednako omiljeni do kraja egipatske civilizacije. Knjiga mrtvih je izvanredan vodi due na drugi svet. Molitve i magijske formule koje su tu sadrane imaju za cilj da olakaju putovanje due i, posebno, da joj obezbede uspeh prilikom iskuenja suenja i vaganja srca. Meu arhainim elementima Knjige mrtvih, izdvajamo opasnost od druge smrti (poglavlja 44, 130, 135136, 175176) i vanost ouvanja seanja (pogl. 90) i pamenja sopstvenog imena (pogl. 25); ta su verovanja iroko prisutna kod primitivaca, ali i u Grkoj i u staroj Indiji. To delo ipak odslikava teoloke sinteze Novog carstva. Jedna himna bogu Ra (pogl. 15) opisuje svakodnevno putovanje sunca; kada sie u donji svet, ono iri radost. Mrtvi se raduju kada ti tu sija za velikog boga Ozirisa,
Up. primere koje je naveo Piankoff, Litany, str. 49, nap. 3. Atum ve u Tekstovima piramida emanira bogove iz svog sopstvenog bia. U prvobitnom obliku Zmije (up. 26), Atum je isto tako bio poistoveen s Ozirisom (to podrazumeva da i on moe umreti), i shodno tome, s Horusom; up. tekstove koje je naveo i komentarisao Piankoff, Litany, str. 11, n. 2. ' Odgovarajui postupak se, mada idui za drugim ciljevima, odvijao i u Indiji poev od doba Brahmana; up. IX poglavlje. 44 Up. Jojote, Le Jugement des morts dans l'Egypte ancienne, str. 45. Dodajmo da su suenje mrtvima i pojam nebeske pravde koja se ispunjava posle smrti svih, ljudi i kraljeva, jasno potvrene poev od IX dinastije; Jojote, isto, str. 64.
7
61 42

1
98
I S T O R I J A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

gospodara venosti. Podjednako je vana i elja umrlog da se poistoveti s nekim boanstvom Raom, Horusom, Anubisom, Ptahom, itd. To uopte ne iskljuuje upotrebu magijskih formula. U stvari, znati ime nekog boga, jednako je sticanju odreene moi nad njim. Magijska vrednost imena, i uopte rei, bila je, sigurno, poznata jo od preistorije. Za Egipane, magija je bila oruje koje su bogovi oveku stvorili za odbranu. U vreme Novog carstva magiju je oliavao jedan bog koji je pratio boga Ra u njegovoj barci, kao atribut solarnog boga.65 Na kraju krajeva, Raovo nono putovanje donjim svetom, opasni silazak povezan s brojnim preprekama, predstavlja uzorni model putovanja svakog umrlog ka mestu suenja. 66 Jedno od najznaajnijih poglavlja Knjige mrtvih, glava 125, posveeno je suenju dui u velikoj dvorani koja se zvala Dve Ma'at.67 Srce umrlog se odnosi na jedan tas vage; na drugom se nalaze pero ili oko, simboli ma'ate. Za to vreme, umrli izgovara molitvu, preklinjui svoje srce da ne svedoi nrotiv njega. U nastavku, on treba da izgovori objavu o nevinosti, koja je neodgovarajue nazvana negativna ispovest: Nisam nanosio nepravdu ljudima .. . Nisam hulio na Boga. Siromanog nisam jo vie osiromaio . . . Nisam ubio . . . Nikome nisam naneo bol. Nisam umanjivao prihod u hrani hramovima, itd. Ja sam ist. Ja sam ist. Ja sam ist. Ja sam ist.* Umrli se obraa etrdeset-dvojici bogova koji ine sud: Pozdrav vama, o, bogovi koji ste ovde! Ja vas znam, znam vaa imena. Neu pasti pod vaim udarcima. Vi onome bogu iji ste nastavak neete kazati da sam ja r a v . . . U prisustvu Sveopteg gospodara, vi ete rei da mi se ma'at vrati, jer ja sam upranjavao ma'atu u Egiptu. On sam sebi izgovara pohvalu: Udovoljavao sam Bogu onim to on voli (da vidi kako se upranjava). Dao sam hleba onome koji je bio gladan, vode ednome, odelo nagome, barku onome koji je nije i m a o . . . Spasite me, dakle, zatitite me, onda! Ne govorite protiv mene u prisustvu velikog boga! Najzad, on se okree Ozirisu: O boe, koji si visoko na svom prestolju! . . . moe li da me zatiti protiv glasnika koji
Ali magijske formule postupno stiu vrhovnu ulogu. Druge pogrebne zbirke Knjiga o onostranom, Knjiga vrata sistematino opisuju kraljevstvo mrtvih koje Re obilazi u amcu tokom dvanaest nonih sati. 87 0 znaenju ovog izraza, vid. Yoyote, str. 61 i dalje. * Na prevod Knjige mrtvih M. Viia, Nezavisna izdanja S. Maia, Beograd, 1983, str. 6566, nije korien zato to je u ovom delu slobodniji u odnosu na francuski prevod, te bi to uinilo nerazumljivim nastavak teksta (prim. prev.).
65

R E L I G I J S K E I D E J E I P O L I T I K E K R I Z E U STAROM EGIPTU

99

seju zlo i stvaraju nevolje . . . jer ja upranjavao ma'atu. Ja sam ist!68 gava inicijacijskom ispitivanju. On tajna imena razliitih delova vrata bogova.69

sam u ime Gospodara ma'ate Umrli se osim toga podvrmora da dokae kako zna i praga, vratara dvorane i

Razmiljajui o tajni Smrti, egipatski duh je stvorio poslednju religioznu sintezu, jedinu koja je zadrala svoju prevlast sve do kraja egipatske civilizacije. Naravno, re je o tvorevini koja je podlona brojnim tumaenjima i primenama. Duboki smisao dvojstva Ra Oziris i kontinuiteta ivot-smrt-preobraenje, nije bila nuno dostupna vernicima ubeenim u pouzdanost magijskih formula; ipak, te magijske formule odravale su istu eshatoloku gnosu. Razvijajui staro poimanje smrti kao duhovne transmutacije; teolozi Novog carstva izjednaili su modele te misterije i sa svakodnevnim Raovim delima i s iskonskom Ozirisovom dramom istovremeno. Na taj nain oni su u okviru jednog sistema izrazili ono to je u prvom redu izgledalo veno i neranjivo sunev hod, ono to je bilo samo tragina, ali na kraju krajeva, srena epizoda ubistvo Ozirisa, i ono to je po definiciji izgledalo sporedno i beznaajno ljudsku egzistenciju. U oblikovanju ove soteriologije, uloga Ozirisa bila je sutinska. Zahvaljujui njemu, svaki smrtnik ubudue se mogao nadati kraljevskoj sudbini na drugom svetu. U krajnjoj liniji faraon je predstavljao univerzalni model. Tenzija izmeu privilegije, inicijacijske mudrosti i dobrih dela razreena je na nain koji ponekad moe da obmane. Jer, ako je pravda uvek osigtirana, inicijacijska mudrost bi mogla da se svede samo na poznavanje magijskih formula. Sve zavisi od perspektive iz koje se posmatra eshatoloka celina, nespretno iskazana u Knjizi mrtvih i u drugim slinim delima. Ovi tekstovi zahtevaju viestruko itanje na razliitim nivoima. Magijsko itanje bilo bi, sigurno, najlake: njima se implikuje jedino vera u svemo rei. U istoj onoj meri u kojoj e, zahvaljujui novoj eshatologiji, kraljevska sudbina postati dostupna svima, ni presti magije nee prestati da raste.70 Treba, najzad, podsetiti na to da je Ptah, prema memfijskoj teologiji (up. 26), bogove i svet stvorio snagom Rei. . .

Prev. Yoyote, str. 5256. Isto, str. 5657. U doba Starog carstva i faraon je morao da proe kroz 70 inicijacijsko ispitivanje; up. 28. Vid. II tom ovog dela.
7*

88 89

V POGLAVLJE

MEGALITI, HRAMOVI, SREDITA CEREMONIJA: ZAPAD, MEDITERAN, DOLINA INDA

34. Kamen i banana Ve itav vek, pa i vie, megalitske konstrukcije zapadne i severne Evrope izazivaju divljenje istraivaa. U stvari, nemogue je pogledati neku dobru fotografiju nizova dolmena iz Karnaka ili gigantskih trilita iz Stounhenda, a ne upitati se o njihovoj svrsi i znaenju. Ostajemo zbunjeni pred tehnolokom vetinom tih zemljoradnika iz doba glaanog kamena. Kako su uspevali da usprave blokove teke 300 tona i da podignu ploe od 100 tona? Uostalom, takvi spomenici nisu usamljeni. Oni predstavljaju deo itavog jednog megalitskog kompleksa koji se prostire du mediteranskih obala panije, preko Portugala i pola Francuske, pa se zapadnom obalom Engleske produava do Irske, Danske, i junih obala vedske. Naravno, tu postoje znaajne morfoloke varijacije. Ali dve generacije preistoriara potrudile su se da dokau kontinuitet svih evropskih megalitskih kultura. A taj se kontinuitet mogao objasniti samo irenjem megalitskog kompleksa iz jednog sredita koje se nalazilo u Los Milaresu, u pokrajini Almerija. Megalitski kompleks podrazumeva tri vrste konstrukcija: 1) menhir (od donjebretonskog men = kamen i hir = dugaak) koji je jedan veliki kamen, ponekad prilino visok,1 uspravno poboden u tlo; 2) kromleh (od erom = krug, krivina i lech = mesto), to oznaava skup menhira rasporeenih u krug ili u polukrug (najmonumentalniji je kromleh u Stounhendu, pored SoJzberija); ponekad, menhiri su poredani u vie naporednih redova, kao to je to sluaj u Karnaku u Bretenji; 5 3) dolmen (dol = sto i men = kamen), koji je nainjen od ogromne kamene ploe koju opet dri vie uspravnih kamenova, poredanih tako da ine neku vrstu zatvorenog prostora ili odaje. Izvorno, dolmen je bio prekriven humkom.
1 Taj menhir koji se nalazi pored Lokmerijaka bio je vii od 20 metara. U Bretanji su neki osamljeni menhiri povezani s grobnicama. 1 U nizovima Karnaka ima 2.935 menhira koji se rasprostiru na podruju dugom 3.900 metara.

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, M E D I T E R A N , DOLINA INDA

Q9

Dolmeni zapravo predstavljaju grobnice. (Kasnije, dolmen se preobrazio u prekrivenu aleju poto mu je kao neka vrsta predvorja, pridodat dugaak hodnik prekriven kamenim ploama.) Postoje gigantski dolmeni, kao to je onaj u Sotou, pored Sevilje, dugaak 21 metar, iji je zabat granitni blok visok 3,40, dugaak 3,10, irok 0,72 metra, i teak 21 tonu. U Los Milaresu otkopana je nekropola sa oko stotinu prekrivenih aleja. Veina grobova se nalazi ispod ogromnih humki. U nekim grobnicama ima i do stotinu mrtvih, predstavnika vie narataja istoga gensa. Grobnice ponekad imaju jedan sredinji nosa a na zidovima se jo mogu uoiti ostaci slika. Dolmene nalazimo du Atlantika, naroito u Bretanji, sve do Holandije. U Irskoj, zidovi prilino visokih grobnica ponekad su ukraeni kipovima. Izvesno, re je o veoma znaajnom kultu mrtvih. Dok su kue neolitskih seljaka koji su podigli ove spomenike bile skromne i kratkotrajne (u stvari, od njih skoro i da nije ostalo tragova), prebivalita mrtvih zidana su od kamena. Oigledno je elja da se izgrade velianstvene i trajne graevine, koje mogu da se odupru vremenu. Poznata nam je sloenost simbolike kamena kao i religiozna vrednost komenja i stena. 3 Stena, kamena ploa, granitni blok obezbeuju beskrajno trajanje, stalnost, nepokvarljivost, u krajnjoj liniji, nain egzistencije koji je nezavisan od vremena nastanka. Posmatrajui velianstvene megalitske spomenike prvih zemljoradnika zapadne Evrope, namee nam se seanje na jedan indonezijski mit: na poetku, kada je nebo bilo sasvim blizu zemlje, Bog je prvobitnom paru poklanjao svoje darove kaei ih o jedno ue. Jednoga dana, poslao im je kamen, ali ga preci odbie, iznenaeni i uvreeni. Posle nekog vremena, Bog ponovo spusti ue, ovoga puta s bananom koju oni odmah prihvatie. Tada preci zaue Tvorev glas: Poto ste odabrali bananu, va e ivot biti kao i ivot ovog ploda. Da ste izabrali kamen, va bi ivot bio kao postojanje kamena, nepromenljiv i besmrtan. 4 Videli smo ( 2) da je otkrie zemljoradnje korenito izmenilo poimanje ljudske egzistencije: ona se pokazala podjednako nepostojana i kratkotrajna kao i ivot biljaka. S druge strane, opet, ovek je delio ciklinu sudbinu vegetacije: roenje, ivot, smrt, ponovno raanje. Megalitske spomenike mogli bismo protumaiti kao odgovor na na indonezijski mit: poto je ivot ljudi jednak ivotu itarica, snaga i dugovenost postaju dostupne
Up. nau Trait d'Histoire des Religions, 74 i dalje. A. C. Kruijt naveo J. G. Frazer, The Relief in Immortality (1913) I, str. 7475. Taj mit smo komentarisali u Mythologies of Death (Occultism, Witchcraft and Cultural Fashions, gl. III) (Mircea Eliade, Okultizam, magija i pomodne kulture, prevela Ljiljana Filipovi, GZH, Zagreb, 1983).
4 3

101 I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

kroz smrt. Mrtvi se vraaju u krilo Zemlje Majke, s nadom da e podeliti sudbinu izdanaka; ali oni su pored toga i mistino povezani s kamenim blokovima pa, prema tome, postaju moni i neunitivi kao stene. U stvari, izgleda da megalitski kult mrtvih ukljuuje vrsto verovanje u preivljavanje due, a potom i pouzdanje u snagu predaka i nadu da e oni tititi ive i pomagati im. Takvo se uverenje korenito razlikuje od shvatanja koja su potvrena kod drugih antikih naroda (Mesopotamaca, Hitita, Hebreja, Grka, itd.), za koje su mrtvi bili jadne senke, nesrene i nemone, tavie, dok je za graditelje megalita od Irske do Malte i egejskih ostrva, obredna zajednica s precima predstavljala kljuni inilac religiozne aktivnosti, u protoistorijskim kulturama zapadne Evrope, kao i na antikom Bliskom istoku, bilo je strogo propisano razdvajanje mrtvih i ivih. Megalitski kult mrtvih, pored razliitih ceremonija (procesija, igara, itd.) i rtvenih ponuda (u hrani, piu, itd.), podrazumevao je i rtvovanja obavljena pored samog spomenika i obredne obede na grobovima. Izvestan broj menhira je bio podignut nezavisno od grobnica. Vrlo je verovatno da je to kamenje predstavljalo neku vrstu zamene za telo, u koje su se kasnije naseljavale due umrlih. 5 Najzad, kameni zamenik je bio telo izgraeno za venost. Ponekad nalazimo menhire ukraene ljudskim likovima; drugim recima, oni su boravite, telo umrlih. Pretke verovatno predstavljaju i stilizovani likovi, nacrtani du strana dolmena, kao i mali idoli iskopani u megalitskim grobnicama panije. U nekim sluajevima, moemo otkriti naporedno verovanje; naime, da je dua pretka sposobna da povremeno napusti grob.6 Optenje sa ivima je omoguavalo i probueno kamenje koje zatvara neke megalitske grobnice a koje se, uostalom, i zove otvori za due. Podjednako treba voditi rauna i o seksualnom znaenju menhira, jer je ono svuda potvreno, i to na razliitim stupnjevima kulture. Jeremija (2 :27) pominje one koji govore
5 Horst Kirchner, Die Menhire in Mitteleuropa und der Menhirgedanke, str. 698 (= 90) i dalje. 6 Neki menhiri Bretanje, koji se uzdiu pred galerijama dolmena, objanjeni su egipatskim verovanjem po kojem due mrtvih, pretvorene u ptice, izlaze iz grobova da bi se postavile na nekom sunanom stubu. Izgleda da je slino verovanje bilo raireno celim mediteranskim basenom i zapadnom Evropom (Maringer, L'Homme prhistorique et ses dieux, str. 245). Cari Schuchhardt u istom smislu tumai slikane obeliske sarkofaga iz Hagija Trijade ( 41) na kojima sede ptice. Ali videti Kirhnerovu kritiku, nav. delo, str. 706 (= 98). U megalitskim kulturama jugoistone Azije, menhir slui kao sedite dua (up. 36).

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, M E D I T E R A N , DOLINA INDA

Q9

drvetu: ti si otac moj; i kamenu: ti si me rodio.7 Verovanje u oplodne moi menhira ouvalo se meu evropskim seljacima sve do poetka ovog veka. U Francuskoj, da bi dobile dete, mlade ene su se klizale (du nekog kamena) i trljale (tako to bi sele na monolite ili trljale stomak o odreene stene).8 Ovu generativnu funkciju ne treba objanjavati falikom simbolikom menhira, mada je i takva simbolika potvrena u nekim kulturama. Prvobitna i osnovna ideja odnosila se na transmutaciju predaka u kamen, bilo posredstvom nekog menhira kao zamenika tela, bilo tako to se u strukturu same konstrukcije ugraivao neki sutinski element umrlog: kostur, pepeo, dua. U oba sluaja, umrli je oivljavao kamen, on je nastanjivao novo, mineralno, dakle neprolazno telo. Prema tome, menhir ili megalitski grob su predstavljali neiscrpnu zalihu ivotne snage i moi. Zahvaljujui njihovom ugraivanju u strukture pogrebnog kamenja, mrtvi su postajali gospodari plodnosti i napretka. Reeno jezikom indonezijskog mita, oni su usnevali da se istovremeno doepaju i kamena i banana . . .

35. Sredita ceremonija i megalitske graevine Neki megalitski kompleksi, kao to su onaj iz Karnaka ili onaj iz Edauna u Berkiru (koji obuhvata 800 megalita u jednom paralelogramu ije su strane duge 250 metara), sigurno predstavljaju znaajna sredita ceremonija. Praznovanja su ukljuivala prinoenje rtve i, kako se pretpostavlja, igre i procesije. Uistinu, irokim prilaznim putem Karnaka, u povorci su mogle da idu hiljade ljudi. Veina praznika je verovatno bila u vezi sa kultom mrtvih. Kao i drugi odgovarajui engleski spomenici,9 kromleh Stounhenda se nalazi usred jednog polja grobnih humki. Ovo slavno ceremonijalno sredite je, bar u prvobitnom obliku,10 bilo svetilite sagraeno radi osiguranja veza s
7 Meutim, ak i tako strogo jehovistiki spis kao to je Peta knjiga Mojsijeva nanovo koristi ontoloku metaforu kamena kada objavljuje apsolutni realitet Boga ikao jedinstvenog izvora stvaranja: Stijenu koja te je rodila zaboravio si; zaboravio si Boga stvoritelja svojega (32: 18). (Svi navodi iz Starog zaveta preneseni su u prevodu ure Daniia. Povremeno ie,_ uz odgovarajuu naznaku, korien i r>revod Biblije u izd. Kranske sadanjosti Zagreb 1976, i to samo u onim sluajevima kada je bio verniji francuskom tekstu. (Prim, prev.) 8 Vid. neke primere i bibliografiju u Trait d'Histoire des Religions, 77; dodati Kirchner, nav. delo, str. 650 (= 42) i dalje. 8 Na primer, Vudhend, Ejvberi, Arminghol i Arborlou; Maringer, str. 256. 10 Jer Stounhend nije bio sagraen izjedanput. Sada znamo da je prvobitno delo prolo kroz nekoliko izmena. Videti Colin Renfrew, Before Civilization, str. 214 i dalje.

104

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

precima. Sa stanovita strukture, Stounhend moemo uporediti s megalitskim kompleksima koji su u drugim kulturama podignuti oko nekog svetog mesta: hramova ili gradova. Ovde je re 0 istom vrednovanju svetog prostora kao Sredita sveta, povlaenog mesta na kojem se opti i s nebom i s podzemnim svetom, odnosno s bogovima, htonskim boginjama i duhovima umrlih. U nekim oblastima Francuske, na Iberijskom poluostrvu, kao i na drugim mestima, pronaeni su tragovi kulta Boginje, boanske zatitnice umrlih. Meutim, megalitska arhitektura, kult mrtvih i oboavanje Velike boginje nigde nisu dobili tako raskoan izraz kao na Malti. Iskopavanja su iznela na videlo veoma malo kua; ali, do sada je otkriveno sedamnaest hramova, a procenjuje se da je njihov broj jo vei, to opravdava miljenje nekih naunika da je Malta u vreme neolita bila isola sacra.11 iroke eliptine terase koje se prostiru ispred ili iza svetilita sigurno su sluile za sveane povorke i obrednu koreografiju. idovi hramova ukraeni su divnim spiralama i bareljefima, a iskopan je i izvestan broj kamenih kipova koji predstavljaju ene kako lee postrance. No najsenzacionalnije otkrie je ogromni sedei kip ene sigurno boginje. Iskopavanja su pokazala postojanje razvijenog kulta sa rtvovanjem ivotinja, ponuda u hrani i levanicama i s obredima inkubacije i proricanja, to sve ukazuje na postojanje znaajnog 1 dobro organizovanog svetenikog tela. Kult mrtvih je verovatno imao sredinju ulogu. U znaajnoj nekropoli iz Hal Saflijena (sada se zove Hipogeja), koja ima nekoliko prostorija uklesanih u stenu, iskopane su kosti nekih sedam hiljada osoba. U Hipogeji su pronaeni i kipovi ena koje lee, to nagovetava obred inkubacije. Kao i u ostalim megalitskim spomenicima, zidovi unutraniih dvorana su oslikani i ukraeni kipovima. Te prostrane odaje sluile su za odreene religiozne ceremonije dostupne samo svetenicima i upuenima, jer su bile odvojene reljefnim pregradama. 12 Dok je Hipogeja istovremeno bila i nekropola i mesto molitve, u hramovima nisu otkrivene grobnice. Izgleda da je krivolinijska struktura maltekih svetilita jedinstvena; arheolozi je opisuju u obliku bubrega ali, prema Cuncu (Zuntz), ova struktura pre podsea na oblik materice. Kako su hramovi bili pokriveni krovom, a dvorane bez prozora i dosta tamne, ui u svetilite bilo je isto to i prodreti u utrobu Zemlje, tj. u matericu htonske Boginje. Oblik materice imaju i grobovi koji su isklesani u stenama. Reklo bi se da je umrli polagan u krilo
Giinter Zuntz, Persephone, str. 4, nap. 1. J. D. Evans, Malta, str. 139; Glyn Daniel i J. D. Evans, The Western Mediterranean, str. 20.
12 11

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, MEDITERAN, DOLINA INDA

Q9

Zemlje za novi ivot. Hramovi su bili istog modela, samo u veoj razmeri. ivi koji ulaze u svetilite, prodiru u telo boginje. U stvari, zakljuuje Cunc, ovi spomenici predstavljaju pozornicu kulta Misterija u pravom znaenju tog termina. 13 Dodajmo da du strana dolmena i menhira iz Iberije i zapadne Evrope podjednako nalazimo i druge magijsko-religijske znakove i simbole, na primer sliku sunca sa zracima, znak sekire (svojstvo bogova oluje), zmiju, simbol ivota, sve povezane s figurama predaka, jelena, itd. Naravno, ti su likovi bili otkriveni u razliitim oblastima i pripadali su kulturama razliite starosti; ali, svima njima je zajednika injenica da su povezani s istim megalitskim kompleksom. To se moe objasniti ili raznovrsnou religioznih ideja koje su zajedno delile razliite megalitske populacije, ili injenicom da je kult predaka, i pored sopstvenog velikog znaaja, bio povezan i s drugim religioznim kompleksima.

36. Zagonetka megalita Jo pre nekih deset godina, arheolozi su megalitske kulture objanjavali uticajima doseljenika sa istonog Mediterana gde je potvreno postojanje zajednikih grobnica ve u III milenij umu. u irei se prema zapadu, podizanje dolmena (chamber-tombs) preobrazilo se u kiklopsku arhitekturu. Prema Glinu Danijelu (Glvn Daniel), taj se preobraaj zbio na Malti, na Iberijskom poluostrvu i na jugu Francuske. Isti autor poredi irenje megalitske arhitekture sa grkim i fenianskim naseljavanjem Mediterana ili irenjem islama u Spaniji. Bila je to mona religija, egejskog nadahnua, koja ih je primorala da s tolikom priljenou grade svoje grobove (ili grobove-hramove?) i da uvaju sliku svoje zagrobne boginje zatitnice. Lik boginje, sekira, rogovi i drugi simboli vode nas od parikog basena do Gavrinisa, Anhelu Rujua na Kritu, Egejskog mora, ak do Troje. Nema sumnje da je jedna snana vera, poreklom s istonog Mediterana, oblikovala i nadahnjivala graditelje megalitskih grobova prilikom njihovog irenja prema zapadnoj Evropi.15 Ali religija nije bila osnovni razlog njihovih seoba; religija je bila samo uteha za njihovo izgnanstvo na krajnji zapad i sever Evrope. Iseljenici su traili nove zemlje pogodne za ivot i rude kojima bi mogli da trguju. 16
Zuntz, Persephone, str. 8, 25. Minojski zajedniki grobovi su bili ili u prirodnim peinama, ili u krunim opkopima koji su se obino nazivali tholni: up. Glvn Daniel, The Megalithic Builders, of Western Europe, (2. izd., 1962), str. 129. 15 Daniel, nav. delo, str. 136. 16 Isto, str. 136137.
14 1S

106

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

U svojoj poslednjoj knjizi Gordon ajld je govorio o megalitskoj religiji, koju su rairili istraivai i naseljenici Mediterana. Jednom usvojena, ideja o graenju megalitskih grobova bila je prihvaena u raznim drutvima, ne utiui pri tom na njihove specifine strukture. Svaki je grob verovatno pripadao nekom plemiu ili glavi porodice; posao su obavljali njegovi drugovi. Megalitski grob treba porediti pre sa crkvom nego sa dvorcem, a oni koji poivaju u njemu blii su keltskim svecima nego normanskim baronima. 17 Misionari megalitske vere, religije pre svega Boginje Majke, privlaili su u svoje zajednice veliki broj zemljoradnika. U stvari, dolmeni i kromlesi se i nalaze u oblastima koje su bile najpogodnije za neolitsku zemljoradnju. 18 Odgovarajua objanjenja megalitskih kompleksa predlagali su i drugi ugledni preistoriari. 19 Ta su objanjenja, meutim, izgubila dosta od svoje valjanosti kada je otkriveno datiranje pomou radioaktivnog ugljenika i dendrohronologije. 20 Tako se moglo dokazati da su megalitske grobnice (chamber-tombs) iz Bretanje bile podignute pre ~4000. godine, a da su kameni grobovi u Engleskoj i u Danskoj graeni pre ~3000. godine.21 Smatralo se i da je gigantski kompleks Stounhend savremenik kulture Veseksa, koja je bila zavisna od mikenske kulture. Meutim, analize zasnovane na novijim metodama dokazuju da je Stounhend bio zavren pre Mikene; poslednje preureenje (Stounhend III) datira iz ~21001900. godine.22 I na Malti je epoha koju predstavljaju hramovi Tarksijena i nekropola iz Hal Saflijena bila zavrena pre ~2000. godine; prema tome, neke njene karakteristike ne bismo mogli da objasnimo uticajem doba minojske bronze. 23 Na osnovu toga treba, dakle, izvesti zakljuak da
17 Gordon Childe, The Prehistory of European Society, str. 126 i dalje. Autor uporeuje megalitske grobove s malim kapelama koje su osnovali galski i irski sveci u istim oblastima britanskih ostrva (isto, str. 128). 18 Isto, str. 129. " Po Stjuartu Pigotu (Stuart Pigot) megalitski spomenici potiu iz istonog Mediterana, i on ih poredi s hrianskim crkvama i damijama; up. Ancient Europe, str. 60. Za Graema Klarka (Graham Clark), egejski obred zajednikih grobnica, povezan s kultom Boginje Majke, na Zapad su preneli istraivai rudnika i rudari; up. World Prehistory, str. 13839. 80 Na engleskom tree-ring calibration of radiocarbon; vid. jedno jasno izlaganje koje je objavljeno kod Collina Renfrewa, Before Civilization, str. 4883. Kao to znamo, dve su revolucije ugljenik 14 i dendrohronologija korenito izmenile hronologiju evropske preistorije. 21 Podsetimo da su u Egiptu prve kamene piramide bile podignute oko ~ 2700. Tano je da su njihove prethodnice bile od cigala, ali ostaje injenica da pre ~ 3000. ne znamo ni za jedan egipatski spomenik od kamena koji bi se mogao uporediti s megalitima zapadne Evrop; up. Renfrew, nav. delo, str. 123. Vid. dokumentaciju kod Renfrewa, str. 214 i dalje. 23 Renfrew, str. 152. Vid. takoe Daniel Evans, The Western Mediterranean, str. 21. Cunc meutim misli na egipatski ili sumerski uticaj; up. Persephone, str. 10 i dalje.

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, MEDITERAN, DOLINA INDA

Q9

evropski megalitski kompleks prethodi egejskom doprinosu. Re je o nizu izvornih, autohtonih tvorevina. Ipak, hronoloki preokret i dokazivanje originalnosti zapadnih populacija nisu unapredili tumaenje megalitskih spomenika. Mnogo se raspravljalo o Stounhendu, ali su, i pored nekoliko znaajnih doprinosa, 24 jo sporne religiozna funkcija i simbolika tog spomenika. Osim toga, zbog reakcija na odve smele hipoteze [kao to je, na primer, ona ser Greftona Eliota Smita (Grafton Eliott Smith), po kojoj sve megalitske graevine potiu iz jednog jedinog izvora, faraonskog Egipta], istraivai se vie ne usuuju da problem obuhvate celovito. A ta je uzdranost za aljenje, jer megalitizam predstavlja egzemplarni i verovatno jedinstveni predmet izuavanja. U stvari, jedno uporedno istraivanje moglo bi da pokae u kojoj meri analiza brojnih megalitskih kultura, koje su cvetale jo u XIX veku, moe doprineti razumevanju religioznih shvatanja koja su delili tvorci preistorijskih spomenika.

37. Etnografija i preistorija Podsetimo da su, osim na Mediteranu i u zapadnoj i severnoj Evropi, megaliti preistorijskog i protoistorijskog porekla rasporeeni irom ogromne oblasti Magreba, Palestine, Abisinije, Dekana, Asama, Cejlona, Tibeta i Koreje. to se tie megalitskih kultura koje su jo bile ive poetkom XIX veka, one najznaajnije potvene su u Indoneziji i Melaneziji. Robert Hajne-Geldern (Heine-Geldern), koji je jedan deo svog ivota posvetio izuavanju ovog problema, cenio je da su dve grupe megalitskih kultura preistorijske i kulture u etnografskom stadijumu istorijski povezane, jer se, prema njegovom miljenju, megalitski kompleks irio polazei iz jednog sredita, po svoj prilici iz istonog Mediterana. Kasnije emo se vratiti na Haine-Geldernovu hipotezu. Sada, meutim, treba da se prisetimo njegovih zakljuaka o specifinim verovanjima ivih megalitskih drutava. Megaliti su povezani s odreenim idejama koje se tiu posmrtne egzistencije. Veinom, oni su podignuti tokom ceremonija koje bi trebalo da odbrane duu za vreme njenog puta na drugi svet: ali, oni podjednako obezbeuju venu postegzistenciju onima koii su ih podigli za ivota, kao i onima za koje je snomenik podignut posle smrti. S druge strane, megaliti predstavljaju prvorazrednu vezu
Stvarno, poto tektonska struktura Stounhenda po svoj prilici podjednako obuhvata i funkciju astronomske opservatorije, glavni praznici su verovatno bili povezani s promenom godinjih doba, kao to je to kod Hopija i kod irokija; up. Renfrew, str. 239 i dalje.
24

108

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

izmeu ivih i mrtvih; smatra se da oni ovekoveuju magijske moi osoba koje su ih sagradile, osiguravajui tako plodnost ljudi, stoke i etve. U svim megalitskim kulturama koje i dalje cvetaju, kult predaka ima znaajnu ulogu.25 Spomenici slue kao sedita dua umrlih, kada se one vrate da posete selo, ali, podjednako ih koriste i ivi. Mesto na kom se nalaze megaliti istovremeno je i kultno mesto bez premca (ceremonijalna koreografija, rtvovanja, itd.), i sredite drutvene aktivnosti. U kultu mrtvih megalitskog tipa znaajnu ulogu imaju genealogije. Prema Hajne-Geldernu, genealogije predaka, odnosno osnivaa sela i nekih porodica verovatno su obredno izgovarane. Vano je naglasiti ovu injenicu: ovek se nada da e njegovo ime biti zapameno posredstvom kamena; drugim recima, veza s precima obezbeuje se seanjem na njihova imena i poduhvate, seanjem koje je zgusnuto u megalitima. Kao to smo upravo rekli, Hajne-Geldern je zastupao tezu 0 kontinuitetu megalitskih civilizacija od V milenijuma pa do savremenih primitivnih drutava. Ipak, on je odbacio panegipatsku hipotezu G. Eliota Smita i D. V. Peri ja (J. W. Perrv). Osim toga, negirao je postojanje megalitske religije s jednostavnim obrazloenjem da je postojanje verovanja i megalitskih koncepata posvedoeno u vezi s velikim brojem kako elementarnih, tako i razvijenih religioznih oblika. Taj austrijski naunik poredi megalitski kompleks s odreenim mistinim pokretima, na primer s tantrizmom koji podjednako moe biti 1 hinduistiki i budistiki. On isto tako negira postojanje nekakvog megalitskog kulturnog sredita, koje prema nekim autorima ine posebni mitovi i karakteristine drutvene ili ekonomske institucije; naime, postojanje megalitskih ideja i praksi potvreno je kod naroda veoma raznovrsnih drutvenih oblika, ekonomskih struktura i kulturnih institucija. 26 Hajne-Geldernova analiza megalitskog kompleksa zadrala je svoju vrednost. Danas, meutim, njegove pretpostavke o jedinstvu arheolokih i savremenih megalitskih kultura veliki broj istraivaa ili osporava, ili ih naprosto prenebregava. A problem kontinuiteta megalitskog kompleksa je znaajan i mora ostati otvoren. Jer, kao to je to nedavno kazao jedan autor, re je o najveoj zagonetki preistorije. Na svaki nain, i koja god hipoteza bila usvojena ona o kontinuitetu ili ona o konvergenciji ne moemo govoriti o samo jednoj megalitskoj kulturi. Ovim povodom vano je primetiti da je sakralnost kamena u megalitskim religijama vrednovana pre svega u odnosu na postegzistenciju. Ulae se napor da se posebni oblik postojanja posle smrti zasnuje posredstvom ontofanije svojstvene kamenju.
85 R. Heine-Geldern, Prehistoric Research in the Netherlands Indies, str. 149; Das Megalithproblem, str. 167 i dalje. M Up. Das Megalithproblem, str. 164 i dalje.

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, MEDITERAN, DOLINA INDA

] Q9

U megalitskim kulturama zapadne Evrope oigledna je opinjenost stenovitim masama; ali, re je o opinjenosti koja je podstaknuta eljom da se zajedniki grobovi pretvore u velianstvene i neunitive spomenike. Zahvaljujui megalitskim konstrukcijama, mrtvi su imali izuzetnu mo; a poto je optenje s precima bilo osigurano putem obreda, tu su mo mogli da podele i ivi. Postoje, sigurno, i drugi oblici kulta predaka. Megalitske religije karakterie injenica da su ideje venosti i kontinuiteta izmeu ivota i smrti dokuene slavljenjem predaka poistoveenih ili povezanih s kamenjem. Dodajmo ipak da su ove religiozne ideje bile u punoj meri ostvarene i savreno izraene samo preko nekoliko izuzetnih tvorevina.

38. Prvi gradovi Indije Pre nekih desetak godina novija istraivanja preistorije indijske civilizacije otvorila su sasvim neoekivane perspektive. Ona su takoe postavila pitanja na koja do sada nisu dobijeni zadovoljavajui odgovori. Iskopavanja dva grada-tvrave, Harape i Mohendo-dara iznela su na videlo prilino uznapredovalu urbanu civilizaciju, koja je istovremeno bila i trgovaka i teokratska. Hronologija je i dalje sporna ali je, reklo bi se, izvesno da je induska civilizacija bila savreno razvijena oko ~ 2500. godine. Istraivae koji su obavili prva iskopavanja iznenadila je jednoobraznost i mrtvilo ove civilizacije. Nikakva promena, nikakva novina nisu se mogle opaziti unutar hiljade godina istorije harapske civilizacije. Dva grada-tvrave bili su verovatno prestonice Carstva. Jednoobraznost i kulturni kontinuitet mogu se objasniti samo nagaanjem o postojanju reima zasnovanog na nekoj vrsti religioznog autoriteta. 27 Danas znamo da se ova kultura prostirala mnogo dalje od doline reke Ind i da je svuda pokazivala istu jednoobraznost. Gordon ajld je smatrao da je harapska tehnologija ravna egipatskoj i mesopotamskoj. Ipak, veini proizvoda nedostaje matovitost to nagovetava da se l judi iz Harape nisu bavili ovosvetskim stvarima. 28 Svi se slau da poreklo te prve LIrbane civilizacije koja se razvila u Indiji treba traiti u Beludistanu. Prema Ferserviju (Fairservis) preci Harapanaca potiu od prearijevskih zemljoradnika iz Irana. Neke faze preharapske kulture postaju neto bolje poznate zahvaljujui iskopavanjima koja su obavljena u junom Beludistanu. Uoljivo je da su prve znaajne aglome27 28

Up. M. Eliade, Le Yoga, str. 348 i dalje. B. i R. Allchin, The Birth of Indian Civilization, str. 136.

110

racije bile izgraene u blizini struktura koje su imale ceremonijalnu funkciju. U znaajnom arheolokom kompleksu iskopanom u oblasti reke Porali, poznatom pod imenom Kompleks Edit abr (Edith Shabr), izila je na videlo jedna humka visoka od sedam do dvanaest metara, kao i izvestan broj graevina okruenih zidovima. Vrh strukture je bio izgraen u obliku zigurata; nekoliko stepenica vodilo je na platformu. Kamene graevine su, izgleda, bile slabo i samo povremeno nastanjene, to ukazuje na ceremonijalnu funkciju cele graevine. Karakteristika druge faze (faze B) istog kompleksa jeste postojanje velikih kamenih krugova, vie od stotinu zdanja dugakih od tri do osam metara, i avenija od belih stena. Izgleda da su i ove strukture sluile jedino u religiozne svrhe.29 Ferservi ova sveta mesta, i uopte grau iskopanu u dolini Kveta (koje predstavljaju preharapske faze Sinda i Beludistana) povezuje s Mohendo-darom i Harapom, gradovima za koje on smatra da su prvobitno bili sazdani imajui u vidu kultne ceremonije. Ta se pretpostavka jo osporava, iako se ne dovodi u sumnju religiozna funkcija tvrave, platforme na kojoj se nalaze karakteristine strukture, istovetne u oba grada. Ali ta rasprava nema veeg znaaja za nae istraivanje. Jer, s jedne strane, nema sumnje u kultno poreklo preharapskih aglomeracija (dakle, prvih gradova), a s druge strane, naunici su danas sloni u uverenju da su najstarija urbana sredita predstavljala ceremonijalne komplekse. Pol Vitli (Paul Wheatley) je sjajno dokazao svrhu i religioznu funkciju prvih gradova u Kini, Mesopotamiji, Egiptu, u Srednjoj Americi, itd.30 Najstariji gradovi bili su sagraeni oko svetilita, odnosno blizu nekog svetog mesta, nekog Sredita Sveta, gde se smatralo da je mogua komunikacija izmeu Zemlje, Neba i podzemnih oblasti. 31 Ako bismo mogli da dokaemo da se dva induska grada-prestonice jasno razlikuju od svojih preharapskih prototipova (i od drugih starih gradova), trebalo bi da Harapu i Mohendo-daro smatramo za prve primere sekularizacije urbane strukture, to je savremeni fenomen bez premca. Ovom prilikom vano je podvui morfoloku raznovrsnost svetog prostora i kultnog sredita. U megalitskim kulturama Mediterana i zapadne Evrope, ceremonijalno sredite, povezano sa kultom mrtvih, bilo je posveeno menhirima i dolmenima,
" W. A. Fairservis, The Roots of Ancient India, str. 195 i dalje, 362 i dalje. O vezama te faze preharapske kulture i megalita june Indije, videti isto, str. 375 i dalje. 30 Paul Wheatley, The Pivot of the Four Quarters, naroito str. 20 i dalje, 107 i dalje, 225 i dalje. 31 Eliade, Le Mythe de l'ternel retour, gl. I; Centre du Monde, Temple, Maison.

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, MEDITERAN, DOLINA INDA ] Q9

retko svetilitima; to se tie aglomeracija, one nisu bile vee od sela.32 Kao to smo videli, pravi megalitski gradovi bili su izgraeni za mrtve: to su bile nekropole.

39.

Protoistorijska

religiozna shvatanja hinduizmu

njihove

paralele

Harapska religija, kao religija prve urbane civilizacije u Indiji, podjednako je znaajna i iz drugih razloga, posebno zbog svojih veza s hinduizmom. I pored sumnjiavosti nekih autora, religiozni ivot Mohendo-dara i Harape dostupan nam je barem u najosnovnijim crtama. Tako, na primer, veliki broj figurina i crtea urezanih u peate ukazuje na kult Boginje-Majke. Osim toga, kao to je to ve uvideo i ser Don Maral (John Marshall), jedna ivotinjama okruena itifalika figura koja sedi u joga poloaju, predstavlja Velikog boga, moda neki prauzor ive.33 Ferservi je skrenuo panju na veliki broj prizora oboavanja ili rtvovanja koji su predstavljani na peatima. Onaj najslavniji prikazuje figuru koja sedi (ili plee?) na platformi izmeu dva molitelja koji klee dok se kraj svakoga nalazi DO jedna kobra. Drugi peati u nepominom stavu prikazuju osobe kao to su Gilgame, dva tigra, ili neki rogati bog s bikovskim nogama i repom, koji podsea na mesopotamskog Enkidua; najzad, prikazani su i razni duhovi drvea kojima se prinose rtve, kao i sveane povorke osoba koje nose barjake, itd.34 Vats je verovao da u prizorima naslikanim na nekim urnama koje su iskopane u Harapi moe da prepozna due umrlih koje se pripremaju da preu preko neke reke.35 Poev od ser Dona Marala naunici su naglaavali hinduistiki karakter harapske religije. Osim ve navedenih primera Velike Boginje, proto-ive u joga poloaju, obrednog znaenja drvea, zmija, lingama moemo pomenuti i Veliko kupatilo iz Mohendo-dara koje podsea na bazene dananjih hinduistikih hramova, drvo pipal, noenje turbana (nepoznato u vedskim tekstovima a potvreno tek posle epohe brahmana), ukrase za nos, ealj od slonovae, itd.30 Nije dovoljno poznat
32 I prvi gradovi podignuti u toj oblasti takoe su bili sveti gradovi, odnosno Sredita sveta; up. Werner Miiller, Die heilige Stadt, svuda. 33 Sir John Marshall. Mohenjo-Daro, tom I, str. 52; up. Eliade, Le Yoga, str. 34950. Uostalom, kamenje u obliku lingama pronaeno je i u gradovima; up. Allchin, nav. delo, str. 312. 34 Fairservis, nav. delo, str. 247 i dalje. 35 Allchin, str. 314 i si. 75. 38 Up. Eliade, Le Yoga, str. 35051; Piggot, Prehistoric India, str. 268 i dalje; Allchin, nav. delo, str. 310 i dalje; Sir Mortimer Wheeler, The Indus Civilization, str. 135.

112

istorijski proces koji je obezbedio prenoenje i pretapanje jednog dela harapskog naslea u hinduizam. Istraivai jo raspravljaju o uzrocima propadanja i konanog ruenja dva grada-prestonice. Navode se katastrofalne poplave Inda, posledice sua, zemljotresi 37 i, konano, upad arijevskih osvajaa. Uzroci opadanja su verovatno bili brojni. U svakom sluaju oko ~ 1750. godine indska civilizacija je bila na umoru, a Indoarijci su joj zadali samo smrtni udarac (up. 64). Ali treba jasno rei, s jedne strane, da je do prodora arijskih plemena dolazilo postepeno, tokom nekoliko vekova, i, s druge strane, da je na jugu, u oblasti koja je ranije bila poznata pod imenom Soratra, i posle arijskog prodora nastavila da se razvija jedna kultura koja je potekla iz sloenog harapskog jezgra.38 Pre dvadeset godina, zapisali smo o propasti indske kulture: Ruenje jedne urbane civilizacije ne znai prosto i nepovratno iezavanje njene kulture, ve je re o regresiji u ruralne, ,prostonarodne' forme, povratak u stanje larve. (Taj fenomen je bio uveliko potvren u Evropi za vreme velikih invazija varvara.) Veoma rano, ,arijanizacija' Pendaba e zaeti pokret velike sinteze koja e jednog dana dati hinduizam. Znatan broj ,harapskih' elemenata, koje nalazimo u hinduizmu, ne moe da se objasni drugojaije nego davno zapoetim kontaktom indoevropskih osvajaa i predstavnika kulture Inda. Ti predstavnici nisu, nuno, bili osnivai indske kulture, niti njihovi direktni potomci: to su mogli da budu prenosioci nekih formi harapske kulture koji su je prosto, pretrpevi njen uticaj, sauvali u udaljenim podrujima, koja su bila poteena prvih naleta arijanizacije. Tako bi mogla da se objasni i sledea paradoksalna injenica: kult Velike boginje i Sive, falizam i dendrolatrija, asketizam i joga, itd., javili su se prvi put u Indiji kao religijski izrazi jedne visoke, urbane civilizacije, tipino indske uprkos tome to je veina religijskih elemenata, i u srednjovekovnoj i u modernoj Indiji, bila karakteristina za .popularne', ,narodne' kulture. Naravno da je jo u harapsko doba postojala sinteza duhovnosti starosedelaca i duhovnosti .gospodara', tvoraca urbane civilizacije. Ali ne samo da moramo prihvatiti da je ova sinteza bila sauvana ve, takoe, i specifini i gotovo iskljuivi doprinos ,gospodara' (doprinos koji se naroito tie njihove teokratske koncepcije): drugaije nije mogue objasniti tako veliki znaaj koji su uivali brahmani od vedskog vremena nadalje. Verovatno su sve harapske religijske koncepcije koje su tako izrazito suprotne indoevropskim bile prihvaene, sa neizbenim regresijama, u .narodnim' slojevima, kao i na marginama civilizacije
37 Vid. raspravu o tim hipotezama kod. Wheelera, nav. delo, str. 127 i dalje, Allchin, nav. delo, str. 143 i dalje, Fairservis, str. 302 i dalje. 38 Wheeler, nav. delo, str. 133 i dalje, Allchin, str. 179 i dalje, Fairservis, str. 293, 295.

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, M E D I T E R A N , DOLINA INDA

jJJ

novih ariofonskih gospodara: upravo otuda e se one ponovo javiti u kasnijim sintezama koje e dati dananji hinduizam.39 Posle 1954. godine, pronaeni su i drugi dokazi o kontinuitetu.40 tavie, sline procese nalazimo i na drugim mestima, posebno na Kritu, irom Egejskog arhipelaga i u kontinentalnoj Grkoj. U stvari, helenska kultura i religija su proizvod simbioze mediteranske podloge i indoevropskih osvajaa koji su doli sa severa. Kao i u Indiji, religiozne ideje i verovanja starosedelaca dostupni su nam iskljuivo preko arheolokih svedoanstava, dok najstariji tekstovi, na prvom mestu Homerovi i Hesiodovi, delimino odraavaju tradicije ariofonskih osvajaa. Treba ipak jasno rei da Homer i Hesiod ve predstavljaju prve faze helenske sinteze.

40. Krit: svete peine, lavirinti, boginje Neolitska kultura na Kritu, za koju je potvreno da je tu postojala jo od V milenijuma, okonala se priblino polovinom III milenijuma, kada su ostrvo naselili doseljenici koji su stigli s juga i s istoka. Pridolice su vladale metalurkim tehnikama bakra i bronze. Ser Artur Evans (Sir Arthur Evans) je prema legendarnom kralju Minosu njihovu kulturu nazvao minojskom, i podelio je na tri perioda: 41 starije minojsko doba (krajem III milenijuma); srednje minojsko doba (od podizanja palata u Knosu i Malji, od ~2000. do ~ 1580. godine); mlae minojsko doba (~ 15801150). Tokom srednjeg minojskog doba, Kriani su koristili hijeroglifsko pismo koje je potom, oko ~ 1700. godine, zamenilo linearno pismo (Linearno pismo A); oba do danas nisu deifrovana. Tokom toga perioda (izmeu ~2000. i ~ 1900) prvi Grci, Minijci,* su prodrli u kopnenu Grku. Oni su bili prethodnica indoevropskih grupa koje su u naletima dolazile da nasele Heladu, kao i ostrva i obalu srednje Azije. Prva faza mlaeg minojskog doba (~15801450) predstavlja vrhunac minojske civilizacije. Upravo u to doba ariofonski osvajai na Pelo36 Le Yoga, str. 35253 (Joga, str. 349, BIGZ 1984, Beograd, preveo Zoran Zec prim. prev.). 40 Nai emo ih u Vilerovim, Olinovim i Ferservisovim kniigama. Videti takoe Mario Cappieri, Ist die Indus-Kultur und ihre Bevlkerung wirklich verschwunden?; W. Koppers, Zentralindische Fruchtbarkeitsriten und ihre Beziehungen zur Induskultur; J. Haekel, 'Adonisgrtchen' im Zeremonialwesen der Rathwa in Gujerat (Zentralindien). Vergleich und Problematik. 41 O tim periodima videti R. W. Hutchinson, Prehistoric Crete, str. 137198, 267316; R. F. Willetts, Cretan Clts and Festivals, str. 837. * Starogr.: Minyai, staro eolsko pleme koje se iz Tesalije preselilo u Beotiju i tu osnovalo monu minijsku dravu i snani grad Orhomen (prim. prev.).

114

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

ponezu podiu Mikenu i odravaju veze s Kritom. Neto kasnije 14501400) Mikenci (ili Ahajci) naseljavaju se u Knosu i uvode pismo nazvano Linearno B. Poslednja faza kasnog minojskog doba, nazvana Mikenski period (~14501150), zavrava se najezdom Doraca (oko 1150) i konanim unitenjem kritske civilizacije. Sve dok Ventris 1952. godine nije deifrovao Linearno B pismo, jedini dokumenti o minojskoj kulturi i religiji poticali su od arheolokih iskopavanja. Prva svedoanstva o religioznim iniocima i namerama otkrivena su u peinama. Na Kritu, kao i drugde na Mediteranu, peine su dugo sluile za stanovanje, ali, posebno od neolita, i kao groblja (taj se obiaj zadrao sve do naeg vremena). Meutim, prilian broj peina je bio posveen i raznim domaim boanstvima. Neki obredi, mitovi i legende u vezi s ovim uvaenim peinama, kasnije su obuhvaeni religioznim tradicijama Grka. Tako je, peina iz Amnisa pored Knosa, jedna od najslavnijih, bila posveena Ejlejtiji, prehelenskoj boginji poroaja. Druga peina, na brdu Dikta,42 bila je slavna po tome to je pruila utoite Zevsu kao detetu: tu je doao na svet budui Gospodar Olimpa, a pla novoroeneta prikrila je buka koju su podigli Kureti* udarajui o svoje titove. Kuretska igra s orujem verovatno je predstavljala inicijacijsku ceremoniju koju su svetkovala bratstva mladia (up. 83). Jer, izvesne peine sluile su bratstvima za njihove tajne obrede: na primer, peina na Idi, u kojoj su se okupljali daktili,* mitoloke personifikacije jednog bratstva majstora metalurgije. Kao to znamo, peine su jo od paleolita imale religioznu ulogu. Tu ulogu preuzima i proiruje lavirint: ui u neku peinu ili u neki lavirint jednako je silasku u Donji svet, drugim recima obrednoj smrti inicijacijskog tipa. Mitologija uvenog Minosovog lavirinta je nejasna i poznata samo u nekim pojedinostima; no najdramatinije epizode se odnose na jednu inicijaciju. Izvorno znaenje ovog mitsko-religioznog scenarija verovatno je bilo zaboravljeno mnogo pre prvih pisanih svedoanstava. Legendom o Tezeju, posebno o njegovom ulasku u lavirint i o njegovoj slavnoj borbi protiv Minotaura, baviemo se kasnije (up. 94). Odmah, meutim, treba skrenuti panju na obrednu funkciju lavirinta kao inicijacijskog iskuenja.
42 O svetim peinama, videti M. P. Nilsson, The Minoan Mycenean Religion, str. 53 i dalje; Charles Picard, Les religions prhellniques, str. 58 i dalje, 13031; Willetts, nav. delo, str. 141 i dalje. * Mitski narod koji je ratovao s Etolcima. Demonska bia u slubi Reje Kibele; uvajui na Kritu tek roenog Zevsa, da Kronos ne bi uo njegov pla, igrali su na Dikti ili Idi oko njegove kolevke i podizali buku lupajui svojim titovima. Potovani su kao donosioci civilizacije (prim. prev). * Palii, demoni metalurgije. ive u umama Krita i Frigije (prim. prev.).

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, M E D I T E R A N , DOLINA INDA ] Q9

Pretraivanja Knosa nisu iznela na videlo nikakve tragove uvenog Dedalovog del. Ipak, lavirint se nalazi na kritskom metalnom novcu iz klasinog perioda, a lavirinti se pojavljuju i u vezi s drugim gradovima. to se tie etimologije, postoji objanjenje da ta re znai kua dvosekle sekire (labrys); odnosno, da oznaava kraljevsku palatu Knosa. Ali, ahajska re za sekiru bila je pelekys (up. mesopotamsko pilakku). Verovatnije je da taj izraz potie od azijskog labra/laura, kamen, peina. Lavirint je dakle oznaavao neki podzemni hodnik, sagraen ljudskom rukom. Doista, peinu iz Ampeluza pored Gortine i danas zovu lavirint.43 Ovom prilikom naglasiemo starost obredne uloge peina. Vratiemo se na trajnost te uloge, jer ona izvrsno odraava kontinuitet odreenih religijskih ideja i inicijacijskih scenarija od preistorije do dananjih vremena ( 42). Tokom neolita sve je vie enskih figurina: karakteristina je njihova suknja u obliku zvona koja ostavlja grudi nage dok su ruke podignute u gestu oboavanja. Bilo da predstavljaju zavetne darove ili idole, ove figurine ukazuju na religioznu prednost ene, a pogotovu na primat Boginje. Kasniji dokumenti tu premo potvruju i blie odreuju. Sudei po prikazivanjima sveanih povorki, praznika u palatama i prizora rtvovanja, enski likovi su imali znaajnu ulogu.44 Boginje su prikazane prekrivene velom ili delimino nage, kako stiu dojke ili podiu ruke u znak blagoslova.45 Druge slike prikazuju ih kao Gospodarice ivotinja (potnia theron). Jedan peat iz Knosa prikazuje Planinsku gospu kako naginje svoje ezlo prema nekom oboavaocu koji sam sebi zaklanja oi.46 Na gemama boginja je prikazivana u pratnji lava, kako hvata koutu ili ovna, ili kako stoji izmeu dve ivotinje, itd. Kao to emo videti, Gospodarica ivotinja se zadrala i u grkoj mitologiji i religiji (up. 92). Kult se proslavljao na vrhovima planina, ali isto tako i u kapelama palata ili unutar privatnih kua. Svuda su u sreditu religiozne aktivnosti bile boginje. Dokazano je da su poetkom srednjeg minojskog doba (~ 21001900) postojala prva sveti lita na uzvisinama: najpre skromno ograeni prostori, a posle i manje graevine. Na lokalitetLi Petsofa, kao i na brdu Juktas, iz debelog sloja pepela iskopane su brojne ljudske i ivotinjske figurine od terakote. Nilson (Nilsson) smatra da se tu oboavala
P. Faure, Splologie crtoise et humanisme, str. 47. Picard, nav. delo, str. 71, 159 i dalje. Evans, Palace of Minos, II, str. 277 i dalje. Picard, nav. delo, str. 74 i dalje; Nilsson, nav. delo, str. 296 i dalje. Boginje ponekad zamenjuju stubovi podupirai; up. Picard, str. 77. Nilsson, str. 250 i dalje. 46 Picard, str. 63. Nilson meutim smatra da je do te pozajmice dolo relativno kasno, a Hainson (Hutchinson) sudi da je bila mikenska (up. Prehistoric Crete, str. 206).
43 44 45

116

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

boginja Prirode tako to su votivne figurine bacane u plamen koji se periodino palio.47 Mnogo sloeniji i jo zagonetniji su kultovi koji su nazvani zemljoradniki ili kultovi vegetacije. Oni su bili ruralnog porekla ali su, barem simbolino, bili integrisani u zvanine dvorske proslave. Ipak, mahom su proslavljani u svetim zagraenim prostorima. Sudei po gemama, slikama i reljefima na vazama, ti su se kultovi pre svega sastojali iz igre, sveanih povorki sa svetim predmetima, i lustracija. Drvee je imalo sredinju ulogu. Ikonografski dokumenti prikazuju razne likove kako dodiruju lie, oboavaju boginju vegetacije ili izvode obredne igre. Neki prizori naglaavaju posebni, ak ekstatiki karakter obreda: naga ena strastveno obuhvata stablo drveta, svetenik upa drvo i okree glavu, dok ena u njegovoj pratnji kao da jeca na nekom grobu. 48 S dobrim razlogom u slinim prizorima prepoznati su49 ne samo godinja drama vegetacije nego i religiozno iskustvo izazvano otkriem mistine povezanosti ljudi i biljaka (up. 12, 14).

41.

Osnovna

obelezja

minojske

religije

Prema Pikaru (Picard) jo nemamo nikakve dokaze o postojanju nekog boga kao odraslog mukarca. 50 Boginju ponekad prati naoruani akolit, ali je njegova uloga nejasna. Ipak, neki bogovi vegetacije sigurno su bili poznati jer grki mitovi aludiraju na hijerogamije koje su se dogaale na Kritu, a karakteristine su za zemljoradnike religije. Person (Persson) je pokuao da na osnovu ikonografskih prikaza obnovi obredni scenario periodinog umiranja i oivljavanja vegetacije. Taj vedski naunik je verovao da razliite prizore kulta moe smestiti u sezone zemljoradnikog ciklusa: prolee (epifanija boginje Prirode i oboavanje koje joj iskazuju svetenici, itd.), leto (epifanija boga vegetacije, itd.), zima (obredne jadikovke; prizori koji prikazuju odlazak boanstva, itd.).51 Neka su tumaenja prilino izvodljiva ali je rekonstrukcija itavog scenarija i dalje sporna. ini se, meutim, izvesnim da je veina ikonografskih dokumenata imala neko religiozno znaenje, i da je kult bio usredsreen na misterije ivota, smrti i ponovnog raanja; kult je, prema tome, obuhvatao obrede inicijacije, zagrobna jadikovanja, orgijastike i ekstatike ceremonije. Kao to s pravom naglaava
Nilsson, Min. Myc. Religion, str. 75. Evans, Palace of Minos, II, str. 838 i dalje; Nilsson, nav. delo, str. 268 i dalje; Axel W. Persson, The Religion of Greece in Prehistoric Times, str. 3839. 49 Picard, nav. delo, str. 152. 50 Nav. delo, str. 88. Muke figure prikazuju oboavaoce; isto, str. 154. 51 Persson, nav. delo, str. 25-104.
48 47

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, M E D I T E R A N , DOLINA INDA ] Q9

Fransis Vijan (Francis Vian): Bilo bi pogreno ako bi se zbog oskudnosti nalazita zakljuilo da je u vladarskim prebivalitima bilo malo mesta za religiju. U stvari, itava palata je bila posveena kao boravite boanske zatitnice i kralja-svetenika, posrednika izmeu nje i ljudi. Prostori za ples okrueni seditima, unutranja dvorita u kojima su se uzdizali rtvenici, pa i sama spremita, sve je to imalo religioznu svrhu. Presto je bio predmet oboavanja, kao to to dokazuju simbolini grifoni koji ga obujmljuju u Knosu i u Pilu; presto je, moda, bio pre namenjen obrednoj epifaniji boginje palate nego vladaru.52 Vano je podvui funkciju palate kao obrednog sredita. Svete koride bikova, bez ubijanja, svetkovane su u takozvanim pozorinim prostorima palate koji su bili okrueni seditima. Slike iz Knosa prikazuju nam akrobate oba pola kako se premeu iznad bika. I pored Nilsonove sumnjiavosti, nema sumnje u religiozno znaenje akrobatike: preskoiti bika u trku je inicijacijski dokaz bez premca. 53 Legenda o Tezejevim pratiocima, sedmorici mladia i sedam devojaka ponuenih Minotauru, po svoj prilici odraava seanje na neko takvo inicijacijsko iskuavanje. Na alost, mi ne poznajemo mitologiju boanskog bika i njegovu ulogu u kultu. Specifino kritski kultni predmet, koji je nazvan rogovi posveenja, verovatno predstavlja stilizaciju bikovskog ela. irina njegove rasprostranjenosti potvruje njegov znaaj i njegovu religioznu funkciju: rogovi su sluili za posveenje predmeta koji su postavljani izmeu njih. Jo se raspravlja o religioznom znaenju i simbolici izvesnog broja kultnih predmeta. Dvostruka ili dvosekla sekira je sigurno bila koriena prilikom rtvovanja. Nalazimo je u dosta irokoj oblasti i van Krita. U Maloj Aziji ona, kao simbol groma, predstavlja zatitni znak boga oluje. Ali. ve u paleolitu, nalazimo je i u Iraku, u Tel Arpaiji, pored jedne nage boginje. Na Kritu, dvoseklu sekiru takoe vidimo u rukama svetenica ili boginja ili postavljenu na njihove glave. Imajui u vidu njeno dvostruko seivo, Evans je tu sekiru objanjavao kao zatitni znak koji simbolie vezu komplementarnih principa, mukog i enskog. Podupirai i stubovi verovatno nose istu kosmoloku simboliku kao axis mundi, to je potvreno jo od preistorije (up. 12). Stubii na kojima se nalaze ptice mogu se razliito tumaiti, jer ptica podjednako moe predstavljati i duu i epifaniju
5a F. Vian, u Histoire des Religions, I, str. 475. Ve je Evans knoskog kralja nazvao kraljem-svetenikom, a taj izraz su prihvatili Nilsson (nav. delo, str. 486 i dalje) i Picard (nav. delo, str. 70 i dalje). Videti takoe Willletts, Cretan Cults, str. 84 i dalje. 53 Evans, nav. delo, III, str. 220, si. 154. Picard, str. 144, 199. Persson, str. 93 i dalje, J. W. Graham, The Palaces of Crete, str. 73 i dalje.

118

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

neke boginje. U svakom sluaju, podupirai i stubovi zamenjuju boginju, jer ih ponekad upravo tako vide, najpre kao samu boginju, okruenu heraldiki povezanim lavovima ili grifonima ,54 Kult mrtvih je imao znaajnu ulogu. Tela su odozgo bila unoena u duboke odaje kosturnica. Kao i na drugim mestima u Maloj Aziji i na Mediteranu, mrtvima su nuene podzemne libacije.* ivi su mogli da siu u odreene dvorane u kojima su bile postavljene klupe radi kulta. Pogrebna sluba se verovatno odvijala pod zatitom Boginje (up. 35). I stvarno, jedan u stenu uklesan grob nekog kralja-svetenika iz Knosa imao je kriptu sa stubovima ija je u plavo obojena tavanica predstavljala nebeski svod; iznad je bila podignuta kapela koja je liila na dvorska svetilita Boginje Majke. 55 Najdragoceniji, ali isto tako i najzagonetniji dokument o kritskoj religiji predstavljaju dve ukraene ploe sa sarkofaga koje su iskopane u Hagiji Trijadi. Ovaj dokument nesumnjivo odraava religiozne ideje svoga doba (XIIIXII vek), kada su se Mikenci ve bili uvrstili na Kritu. U onoj meri u kojoj se prizori naslikani na tim ploama mogu povezano protumaiti, oni svedoe o minojskim i istonim verovanjima i obiajima. Na jednoj od ploa prikazano je rtvovanje bika kojem se u povorci pribliavaju tri svetenice. S druge strane zaklane rtve prikazana je rtva u krvi ispred svetog drveta. Na drugoj ploi vidimo izvrenje pogrebne libaci je: svetenica presipa crven u tenost iz kupe u veliku urnu. Poslednji prizor je najzagonetniji: umrli, u dugakoj haljini, ispred svog groba prisustvuje pogrebnom prinoenju rtvi: tri svetenika mu donose mali amac i dva teleta.56 Neki naunici su, sudei po izgledu mrtvaca (prema Pikaru, reklo bi se da je to mumija), smatrali da je on eifikovan. Pretpostavka je prihvatljiva. U tom sluaju bi bila re o privilegovanoj osobi, kao to su to kralj-svetenik Knosa ili neki grki junaci (Herakle, Ahil, Menelaj). Meutim, izgleda verovatnije da ovi prizori ne govore o divinizaciji umrlog nego o zavretku njegove inicijacije, ceremonije tipa religije misterija, koja moe da mu obezbedi srenu posmrtnu egzistenciju. U stvari, ve je Diodor (I vek pre Hr.) zapazio slinost kritske religije s
Picard, str. 77. * Prolivanje vina ili druge tenosti u slavu bogovima (prim. lekt.) 55 Evans, Palace of Minos, IV, 2, str. 962 i dalje. Pikar podsea na predanje koje je preneo Diodor (4, 7680; 16, 9) a po kojem je Minos bio sahranjen u grobu-kripti iznad kog je bio podignut hram posveen Afroditi, naslednici egejske boginje (nav. delo, str. 173). 56 Vid. reprodukcije kod Paribenija, II sarcofago dipinto..., tab. IIII i J. Harrison, Themis, si. 3138. Up. Nilsson, nav. delo, 426 i dalje. Putovanje morem na onaj svet je ostavilo tragove u grkom poimanju Ostrva blaenih; up. Hsiode, Travaux et jours, 167 i dalje; Pindere, Olympiques, II, 67 i dalje.
51

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, MEDITERAN, DOLINA INDA ] Q9

religijama misterija. Kasnije, u dorskoj Grkoj, ta e vrsta religije biti potiskivana i preivee jedino u nekim zatvorenim udruenjima, tijadama (to je moda prehelenska re).57 Tradicija o kojoj govori Diodor izuzetno je znaajna: ona ukazuje na granice unutar kojih se odvijao proces asimilacije istonih i mediteranskih religijskih ideja od strane ariofonskih osvajaa.

42.

Kontinuitet

prehelenskih

religijskih

struktura

Deifrovanje Linearnog B pisma pokazalo je da se ~1400. godine u Knosu govorilo i pisalo grki. Odatle proizlazi da su mikenski osvajai imali odluujuu ulogu ne samo u unitavanju minojske civilizacije nego i u njenom poslednjem periodu; drugim recima, kritska civilizacija je u svojoj poslednjoj fazi obuhvatala i kontinentalnu Grku. Vodei rauna o injenici da su se pre najezde Mikenaca uticaji Egipta i Male Azije58 stopili u jednu azijsko-mediteransku sintezu, moemo proceniti starost i sloenost grkog kulturnog fenomena. Koreni helenizma zadiru u Egipat i Aziju; ali, tek e doprinos osvajaa stvoriti grko udo. Ploe iskopane u Knosu, Pilu i Mikeni homerske bogove pominju pod njihovim klasinim imenima: Zevs, Hera, Atena, Posejdon, Dionis. Na alost, dosta su skromna obavetenja o mitologiji i o kultovima: pominju se Zevs Diktej i Dedal, boji robovi, Atenin rob, imena svetenica, itd. Jo je znaajniji ugled Krita u mitologiji i religiji klasine Grke. Na Kritu se rodio i umro Zevs; Dionis, Apolon i Herakle proveli su detinjstvo na Kritu; tu je Demetra volela Jasiona, a Minos primio zakone i sa Radamantom postao stidi ja u Donjem svetu. I u vreme klasine epohe, jo su se na Krit slali oni kojima je bilo potrebno zvanino oienje. 59 Ostrvo je imalo veliki ugled jo iz doba primordijuma: klasina Grka je smatrala da je i minojski Krit delom uestvovao u udu porekla i autohtonije. Ne moemo sumnjati u to da su religiozne tradicije Grka bile izmenjene zbog simbioze sa starosedeocima, kako na Kritu tako i na drugim mestima Egeide. Ve je Nilson opazio da su od etiri religiozna sredita klasine Grke Delfa, Dela, Eleusine i Olimpije prva tri bila nasleena od Mikenaca. Postojanost odreenih minojskih religioznih struktura bila je zgodno
57 Picard, nav. delo, str. 142. Vid. takoe 99. (Starogr.: thiasos drutvo; sveano udruenje za prireivanje prinoenja rtve, ophoda i gozbe u ast nekog boga; sveani ophod bahantkinja. Prim. prev.) 58 Kaimo i to da su uticaji podjednako vreni i u obrnutom smeru. 5 * Picard, nav. delo, str. 73.

120

ISTOR1JA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

osvetljena u pravi as. Bilo je mogue pokazati prerastanje mino jsko-mikenske kapele u grko svetilite, i kontinuitet izmeu kritskog kulta ognjita i kulta mikenskih palata. Minojcima je bila bliska slika psiTze-leptira. Potvreno je da kult Demetre vodi poreklo sa Krita a najstarije eleusinsko svetilite potie iz mikenskih vremena. Izgleda da neke graevine, arhitektonske ili drugaije, hramovi klasinih misterija, potiu mahom od graevina ije je postojanje dokazano na prehelenskom Kritu.60 Kao i u prearijskoj Indiji, ostali su pre svega kultovi boginja, kao i obredi i verovanja u vezi s plodnou, smru i preivljavanjem due. U izvesnim sluajevima potvren je kontinuitet od preistorije do novijih vremena. Da navedemo samo jedan primer: peina Skoteino, jedna od najveih i najslikovitijih na Kritu, duboka 60 metara, ima etiri sprata; na kraju drugog sprata, uspravljeni ispred kamenog rtvenika, nalaze se dva kultna idola: jedna ena i jedna golobrada bista ironinog osmeha. Ispred ovih kipova, do visine od nekoliko metara diu se krhotine vaza; druge krhotine prekrivaju tlo treeg podzemnog s p r a t a . . . Hronoloki, oni se bez prekida nastavljaju od poetka drugog milenijuma pre Hr. pa do kraja rimskog perioda.61 Svetost peine se odrala do naih dana. U njenoj neposrednoj blizini uzdie se mala bela kapela posveena svetoj Paraskevi. A na ulazu u peinu, svakog 26. jula okuplja se celokunno stanovnitvo doline Aposelemi i oblasti Hersonisos: tu se plee na dva zasvoena prostora, nazdravlja se i pevaju se ljubavne t>esme, podjednako ritualno kao to se pratila misa u susednoj kapeli.62 Kontinuitet je takoe potvren i u vezi s nekim drugim osobenim izrazima stare kritske religioznosti. Ser Artur Evans je naglaavao povezanost kulta drveta i oboavanja svetog kamenja. Slina vrsta veza postoji u kultu Atene Partenos u Atini: jedan stub je povezan sa svetim drvetom (maslinom) i sa sovom, pticom koja je znamenje ove boginje. Evans je osim toga dokazao da je kult stubova preiveo sve do naih vremena: na primer, sveti stub iz Tekekije pored Skoplja, replika minojskog stuba, podjednako su oboavali i hriani i muslimani. I u klasinoj Grkoj, gde su izvori oboavani kao Nereide, nalazimo verovanje da su sveti izvori povezani sa boginjama; ono se zadralo i do naih dana vile se i dalje zovu Nereide. Nema potrebe navoditi jo primera. Podsetimo samo da je odgovarajui proces kontinuiteta drevnih religioznih struktura
Isto, str. 142. P. Faure, Splologie crtoise et humanisme, str. 40. 62 Isto, str. 40. Mnoge pilje su posveene svecima, a vie od stotinu kapela je postavljeno u peinama; isto, str. 45.
61 m

MEGALITI, HRAMOVI, SREDISTA CEREMONIJA: ZAPAD, M E D I T E R A N , DOLINA INDA ] Q9

karakteristian za sve narodne kulture, od zapadne Evrope i Mediterana pa sve do doline Ganda i Kine (up. 14). to se tie naeg zadatka, vano je podvui injenicu da taj religiozni kompleks boginje plodnosti i smrti, obredi i uveravanja vezani za inicijaciju i preivljavanja due nije bio integrisan u homersku religiju. I pored simbioze s bezbrojnim prehelenskim tradicijama, ariofonski osvajai uspeli su da nametnu svoj panteon i da ouvaju svoj osobeni riligiozni stil (up. poglavlje XXI).

VI POGLAVLJE

RELIGIJE HITITA I KANAANACA

43.

Anadolska simbioza i

hititski sinkretizam

U Anadoliji smo od sedmog milenijuma pa sve do uvrivanja hrianstva uoili zauujui religiozni kontinuitet. Nema, u stvari, uverljivog objanjenja kontinuiteta izmeu nezgrapnih statueta nekog mukog boanstva uspravljenog na biku, kakve su, primerice, pronaene u sloju VI (oko ~ 6000) atala Hijika, zatim, predstave bogova oluje iz hititske epohe, i kipa Jupitera Dolihejca koga su oboavali vojnici rimskih legija: isti je sluaj i sa boginjom s leopardima iz atal Hijika, hititskom boginjom Hepat i Kibelom iz klasine epohe.1 Bar delimino, ovaj kontinuitet je posledica zauujue sklonosti k religioznom sinkretizmu. Indoevropski narod, koji je u modernoj istoriografiji oznaen imenom Hititi, vladao je Anadolijom tokom II milenijuma (Staro kraljevstvo ~ 17401460, i Carstvo otprilike ~ 1460 do ~ 1200). Pokorivi Hate najstariju anadolsku populaciju iji se jezik zna ariofonski osvajai su pokrenuli proces simbioze kultura koji je nastavljen dugo posle propasti njihovih religioznih tvorevina. Ubrzo po prodoru u Anadoliju, Hititi su potpali pod vavilonske uticaje. Kasnije, pogotovu za vreme Carstva, usvojili su ono sutinsko iz kulture Hurita, neindoevropskog naroda koji je nastanjivao severne oblasti Mesopotamije i Sirije. Tako su boanstva sumersko-akadskog porekla u hititskom panteonu stajala naporedo s anadolskim i huritskim boanstvima. Veina do sada poznatih hititskih mitova i obreda ima paralele, zapravo modele, u hatskim ili huritskim religioznim tradicijama. Indoevropsko naslee se pokazalo manje znaajno. Meutim, i pored raznorodnosti njihovih izvora, tvorevine hititskog duha na prvom mestu religiozna umetnost nisu bez originalnosti. Boanstva se razlikuju po zastraujuoj snazi i po svetlosti koja iz njih izvire (up. boanski sjaj, melammu, 20). Panteon je bio obiman, ali nekim bogovima znamo samo ime. Svaki zna1

Maurice Vieyra, Les religions d'Anatolie antique, str. 258.

R E L I G I J E HIT1TA I KANAANACA

\2i

ajan grad bio je glavno boravite nekog boanstva, okruenog, naravno, drugim boanskim likovima. Kao i svuda na antikom Bliskom istoku, boanstva su stanovala u hramovima; zadatak svetenika i njihovih akolita bio je da ih peru, odevaju, hrane i razonode igrom i muzikom. S vremena na vreme, bogovi su naputali svoje hramove i putovali; tim odsustvovanjem je ponekad objanjavan neuspeh nekih molitvi. Panteon je bio zamiljen kao velika porodica, na ijem su elu bili Bog oluje i Velika boginja, prvi par zatitnika hititske zemlje. Bog oluje je naroito bio poznat pod svojim huritskim imenom Teup koje emo i mi najvie upotrebljavati. Njegova supruga se na huritskom zvala Hepat. Kontinuitet njihovih svetih ivotinja bika, i lava (ili pantera) za Hepat potvren je jo iz preistorije (up. 13). Najslavnija Velika boginja bila je poznata pod imenom solarne boginje Arine (Vurusema na hati jeziku). U stvari, ona je bila epifanije iste Boginje-Majke, 2 poto je slavljena kao kraljica zaviaja, kraljica Zemlje i Neba, zatitnica kraljeva i kraljica zemlje Hati, itd. Solarizacija verovatno predstavlja in odavanja pote do koga je dolo kada je boginja Arina postala zatitnica hititskog kraljevstva. Vavilonski ideogram Itar je bio korien za oznaavanje brojnih mesnih boginja, ija anadolska imena nisu poznata. Njeno huritsko ime je bilo anska. Ali treba voditi rauna o injenici da je vavilonska Itar, boginja ljubavi i rata, bila poznata u Anadoliji; prema tome, u nekim sluajevima tu je re o anadolsko-vavilonskom sinkretizmu. Bog-Sunce, Teupov sin je bio smatran za branitelja zakona i pravde. Nita manje omiljen bio je Telipinu, takoe Teupov sin, ijem emo mitu uskoro posvetiti vie panje. to se tie religioznog ivota, izvori nas obavetavaju iskljuivo o zvaninim kultovima. Molitve iji su tekstovi bili sauvani pripadaju kraljevskim porodicama. Drugim recima, mi ne poznajemo narodna verovanja i obrede. Ipak, ne moe se sumnjati u ulogu namenjenu boginjama plodnosti i bogu oluje. Sezonske praznike, pogotovu praznik Nove godine (purulli), svetkovao je kralj predstavljajui ariofonske osvajae; ali sline ceremonije su u toj oblasti upranjavane jo od neolita. Crna magija je bila zabranjena Zakonikom; krivci su kanjavani smru. To posredno potvruje ogroman ugled koji su u narodu uivali neki drevni obiaji. Nasuprot tome, znaajan broj do danas otkrivenih tekstova dokazuje da je bela magija bila otvorena i uveliko upranjavana; ona se preteno sastojala od obreda oienja i udaljavanja zla.
2 Kraljica Puduhepas u jednoj lepoj molitvi poistoveuje boginju Arinu s Hepatom (up. prevod A. Goetzea, ANET, str. 393). To je, meuum, jedino svedoanstvo te vrste; u obredima i na popisima rtava, imena ove dve boginje navode se jedno pored drugog. To i objanjava znaaj koji su pod hititskim vladarima dobile dve slavne epifanije Boginje-Majke.

124

ISTOR1JA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Kraljev ugled i religiozna uloga bili su znaajni. Vrhovna kraljeva vlast je bila dar bogova. Meni, Kralju, bog oluje i bog-Sunce poverili su zemlju i moju kuu . . . Bogovi su meni, Kralju, dodelili mnogo godina. Te su godine bezgranine. 3 Kralja voli neki veliki bog. (Nije, meutim, pretpostavljeno boansko poreklo mesopotamskog tipa.) Napredak vladara je poistoveivan s napretkom celog naroda. On je namesnik bogova na zemlji; s druge strane, on pred panteonom predstavlja narod. Nije pronaen nijedan tekst koji opisuje ceremonijal posveenja, ali znamo da je vrhovni vladar miropomazivan, odevan u posebnu odoru i krunisan; na kraju je dobijao kraljevsko ime. Vrhovni Vladar je isto tako bio i veliki svetenik i sam je, ili zajedno s kraljicom, proslavljao najznaajnije praznike u godini. Posle smrti, kraljevi su bili divinizovani. Priajui o smrti nekog kralja, govorilo se da je postao bog. Kip mu je postavljan u hramu, a vladari na vlasti prinosili bi mu rtve. Prema nekim tekstovima, kralja su jo za ivota smatrali otelotvorenjem njegovih divinizovanih predaka. 4

44. Bog koji nestaje Originalnost hititske religiozne misli 3 pre svega se moe shvatiti preko reinterpretacija nekih znaajnih mitova. Jedna od najznaajnijih tema je tema boga koji nestaje. U najpoznatijoj verziji, glavni junak je Telipinu. Drugi tekstovi tu ulogu poveravaju njegovom ocu, bogu oluje, bogu sunca, ili nekim boginjama. Pozadina je kao i ime Telipinu hatska. Hititske redakcije su bile sastavljene u vezi s raznim obredima; drugim recima, izgovaranje mita je imalo sutinsku ulogu u kultu. Poto je poetak prie 6 izgubljen, ne znamo zato je Telipinu odluio da nestane. Moda zato to su mu ljudi smetali. Ali, posledice njegovog nestanka odmah su se osetile. Vatre su se ugasile u ognjitima, bogovi i ljudi su se oseali kao satrveni; ovca je naputala svoje jagnje a krava tele; jeam i ito vie nisu klasali, ivotinje i ljudi vie se nisu razmnoavali; panjaci su bili spreni a izvori presueni. (To je moda prva knjievna verzija uvenog mitolokog motiva obamrle zemlje koji su proslavili romani o Gralu.) Bog-Sunce je tada odaslao glasnike da trae
' Obred za podizanje nove palate, prev. Goetze, ANET, str. 735. 0. R. Guerney, Hittite kingship, str. 115. Dodali smo navode kako bismo ukazali da je u velikom broju sluajeva re o hatskim i huristikim motivima koji su prireeni na hititskom jeziku, ili na njega prevedeni. * Mi koristimo prevode A. Goetzea, ANET, 126128; Giiterbock, Mythologies of the Ancient World, str. 144 i dalje, i Vieyra, Les Religions du Proche-Orient antique, str. 532 i dalje. Up. takoe Theodore Gaster, Thespis, str. 302309.
4 5

R E L I G I J E HIT1TA I KANAANACA

\2i

Telipinua najpre orla, a potom i samog boga oluje ali bez uspeha. Najzad je Boginja-Majka poslala pelu; ona je nala boga kako spava u nekom gaju i ubodom ga probudila. Besan, Telipinu je na zemlji izazvao takve nevolje da su se bogovi preplaili i pribegli magiji da bi ga smirili. Ceremonijama i magijskim formulama, Telipinu je oien od besa i od zla.7 Umiren, on se najzad vratio meu bogove i ivot se ponovo ustalio. Telipinu je pobesneli bog koji se skriva, odnosno, nestaje iz okolnog sveta. On ne pripada kategoriji bogova vegetacije, koji periodino umiru i oivljavaju. Ipak, njegov nestanak ima iste pogubne posledice na svim planovima kosmikog ivota, tavie, nestanak i epifanija podjednako oznaavaju i silazak u podzemni svet i povratak na zemlju (up. Dionis, 122). Ali Telipinu se od bogova vegetacije razlikuje i po injenici da se stanje pogorava kada ga pela pronae i oivi: tek obredi oienja uspevaju da ga umire. Telipinuova osobena crta je demonski bes koji preti da uniti itavu zemlju. Tu je re o nerazumnom, udljivom besu boga plodnosti protiv njegove sopstvene tvorevine, protiv ivota u svim njegovim oblicima. I drugde se susreu analogna shvatanja boanske ambivalencije; ona e posebno biti razvijena u hinduizmu (up. iva, Kali). injenica da je uloga Telipinua bila podjednako dodeljena bogovima i oluje i Sunca, kao i nekim boginjama dakle, u celini uzev, boanstvima koja upravljaju raznim oblastima kosmikog ivota dokazuje da se ovaj mit odnosi na dramu koja je sloenija od drame vegetacije; on, u stvari, prikazuje nerazumljivu misteriju da sami tvorci unitavaju sopstvenu Tvorevinu.

45. Pobediti zmaja Povodom praznika Nove godine, purulli, obredno se izgovarao mit o borbi boga oluje i Zmaja (illuyanka). a U prvom susretu bog oluje je pobeen, pa preklinje za pomo druga boanstva. Boginja Inara tada priprema gozbu i pozva Zmaja. Prethodno, ona je zatraila pomo od jednog smrtnika, Hupaije. On pristaje da joj pomogne, pod uslovom da boginja legne s njim; ona prihvata. Zmaj je jeo i pio tako prodrljivo da nije uspeo da sie nazad u svoju rupu pa ga Hupaija sveza uetom. Tada doe bog oluje i bez borbe ubi Zmaja. Ova verzija mita zavrava se sluajem koji je dobro poznat u bajkama: Hupaija dolazi da ivi u Inarinoj kui, ali ne potuje boginjino upozorenje da ne pogleda kroz prozor za vreme njenog odsustva. On vidi svoju enu i decu, i
7 Svetenik je izvravao odgovarajue obrede za upokorenje; videti tekst koji je preveo Gaster, Thespis, str. 311312. 8 Uijanka, dosl. zmaj, zmija, takoe i lino ime.

126

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

preklinje boginju da mu dopusti da se vrati kui. Nastavak teksta je izgubljen, ali se pretpostavlja da je Hupaija bio ubijen. Druga verzija jasno kae: Zmaj je pobedio boga oluje i uzeo mu srce i oi. Bog se tada oenio kerkom jednog siromanog oveka i s njom dobio sina. Poto odraste, sin odlui da se oeni Zmajevom kerkom. Kako ga je otac pouio, tek to je uao u kuu neveste, mladi zatrai i dobi srce i oi boga oluje. Ponovo stekavi svoje moi, bog oluje se iznova susree sa Zmajem pored mora i uspeva da ga pobedi. Ali oenivi se Zmajevom kerkom, njen mu je preuzeo obavezu odanosti prema Zmaju pa zamoli oca da ga potedi. Bog oluje tada ubi i Zmaja i svoga roenog sina.9 Borba boga i Zmaja veoma je poznata mitsko-obredna tema. Prvi neuspeh boga i njegovo osakaenje imaju paralele u borbi Zevsa i diva Tifona: Tifon je Zevsu uspeo da odsee tetive ruku i nogu, da ga podigne na svoja plea i odnese u peinu na Siciliji. Tetive je Tifon sakrio u medveu kou, ali su Hermes i Egipan konano uspeli da mu ih ukradu. Tako je Zevs povratio svoju mo i porazio diva.10 Motiv krae nekog vitalnog organa prilino je poznat. Ali Zmaj u hititskoj verziji vie nije zastraujue udovite koje susreemo u jednom broju kosmogonijskih mitova ili u mitovima o borbi za vlast nad svetom (up. Tijamat, Levijatan, Tifon, itd.). On ve nosi neke karakteristike zmajeva iz folklornih pria: Ilijanka nije ba najpametniji a i prodrljivac je.11 Bog oluje, koji je isprva bio pobeen (a ta je tema i drugde potvrena) na kraju pobeuje, i to ne zahvaljujui svom junatvu, nego uz pomo nekog ljudskog bia (Hupaije, ili sina koga je rodio sa smrtnicom). Istina, u obe verzije taj ovek prethodno zadobija snagu boanskog porekla: on je ljubavnik boginje Inare, ili sin boga oluje. U oba sluaja, mada iz razliitih razloga, sam autor kvazidivinizacije unitava svoga pomonika. Poto je legao sa Inarom, Hupaija vie nije imao pravo da se vrati svojoj porodici, odnosno, ljudskom drutvu. Postojala je, naime, mogunost da on, poto je uestvovao u boanskom, to prenese drugim ljudskim biima. I Pored ove delimine folklorizacije, mit o Uijanki je imao sredinju ulogu: on se izgovarao u okviru praznika Nove godine. Neki tekstovi posebnu vanost pridaju obrednoj borbi dve suprotstavljene grupe,12 to se moe uporediti s vavilonskim ceremonijalom akitu. Kosmogonijsko znaenje mita, oigledno u borbi Marduka protiv Tijamat, ovde je zamenjeno nadmetanjem za vrGoetze, ANET, str. 12526; Vieyra, nav. delo, str. 526 i dalje. Apolodorus, Bibliotheke, I, 6, 3. Vid. Gaster, Thespis, str. 259260. 12 Vid. tekst (KUB XVII 95, III 917) koji je preveo Gaster, nav. delo, str. 267 i dalje. Up. takoe O. R. Gurney, The Hittites, str. 155. Drugi tekst aludira na utvrivanje sudbine od strane skupa bogova; up. Gurnev, t:av. delo, str. 152; Hittite Kingship, str. 107 i dalje.
9 Prev. 10

R E L I G I J E H I T I T A I KANAANACA 126

\2i

hovnu vlast nad svetom (up. Zevs Tifon). Pobeda boga obezbeuje i napredak zemlje. Moemo pretpostaviti da je mit, pre folklorizacije, vladavinu zmaja prikazivao kao period haosa, koji dovodi u opasnost same izvore ivota (Zmaj podjednako simbolizuje i delatnu mo i mranu silu kao to su sua, ukidanje pravila i smrt.)

46. Kumarbi i Vrhovna vlast Veoma je vana pojava koja je nazvana huritsko-hititska teogonija,13 odnosno, sled mitskih zbivanja iji je glavni junak Kumarbi, Otac bogova. Uvodna epizoda kraljevstvo na Nebu objanjava uzastopno smenjivanje prvih bogova. Na poetku, Alalu je bio kralj a Anu, najznaajniji meu bogovima je padao niice pred njim i sluio ga. Ali, posle devet godina, Anu ga je napao i pobedio. Alalu je tada pobegao u Donji svet a Kumarbi je postao sluga novog vladara. Ponovo je prolo devet godina i sada je Kumarbi napao Anua. On je pobegao uzletevi prema nebu ali ga je Kumarbi progonio, doepao ga za noge i bacio na zemlju, odgrizavi mu prethodno krsta.14 Poto se on smejao i veselio svom junatvu, Anu mu objavi da ga je oplodio. Kumarbi ispljunu ono to je jo imao u ustima, ali jedan deo Anuove muke snage prodre u njegovo telo i on tako ostade nosei sa tri boga. Nastavak teksta je teko oteen, ali se pretpostavlja da su Anuova deca, na elu s Teubom, bogom oluje, povela rat protiv Kumarbi ja i sruila ga s prestola. Sledea epizoda, Ulikumijeva pesma, pria o Kumarbijevim naporima da povrati kraljevstvo koje mu je oteo Teub. Da bi stvorio protivnika koji bi bio sposoban da pobedi Teuba, on natopi jednu stenu svojim semenom. Proizvod tog sjedinjenja je bio Ulikumi, kameni ovek. Postavljen na rame diva Upelurija koji je, tela napola uronjenog u more, pridravao nebo i zemlju (to je huritska slika i prilika Atlasa), Ulikumi je rastao takvom brzinom da je uskoro dosegnuo nebo. Teub se tada uputio ka moru i sukobio se s kamenim divom, ali je bio pobeen. U tekstu postoje ozbiljne praznine ali se ipak moe obnoviti redosled dogaaja. Ulikumi preti da e unititi itavo oveanstvo i bogovi se, uplaeni, okupljaju i odluuju da pozovu u pomo Eu. On najpre odlazi Enlilu, a posle i Upeluriju, i pita ih nisu li doznali da je neki kameni div odluio da srui Teuba. Enlilov odgovor je izgubljen. to se tie Upelurija, on ka1S Re je o hititskim prevodima huritskih tekstova koji su nainjeni oko ~ 1300. Huritska teogonija odraava sinkretizam sa sumerskim i starijim severnosirijskim predanjima. 14 Prvi prevodioci su predloili kolena. Oba izraza su eufemizmi za muki polni organ.

127 ISTORIIA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

zuje jednu veoma znaajnu pojedinost. Kada su na mene podigli nebo i zemlju, nisam znao nita. Kada su nebo i zemlju razdvojili noem, ni onda nisam znao nita. Sada me boli desno rame, ali ja ne znam koji je to bog. Ea tada trai od starih bogova da otvore stara spremita dedova i pradedova i da donesu no kojim su rastavili nebo i zemlju. Ulikumiju odsecaju noge, pa on tako postaje bogalj, ali se i dalje hvali kako mu je nebesko kraljevstvo dodelio njegov otac, Kumarbi. Najzad ga Teub obara na zemlju. Ovaj mit je viestruko znaajan. Pre svega, zbog odreenih arhainih elemenata koje sadri: Kumarbijevog samooploenja, poto proguta polni organ boga kojeg je oborio sa prestola; polnog sjedinjavanja boanskog bia i neke stenovite mase, to dovodi do roenja nekog kamenog antropomorfnog udovita; veze izmeu tog kamenog diva i huritskog Atlasa, Upelurija. Prva epizoda se moe protumaiti kao nagovetaj Kumarbijeve dvopolnosti, to je karakteristika prvobitnih boanstava (up., na primer, Tijamat, Zurvan). U tom sluaju je Teub, koji neopozivo zadobija vrhovnu vlast, sin nebeskog boga (Anua) i nekog androginog boanstva. 13 to se tie oploavanja stene od strane nekog nadljudskog bia, u Frigiji nalazimo analogan mit: Papas (= Zevs) oplouje kamen po imenu Agdos, koji raa udovite hermafrodita po imenu Agditis. Ali bogovi ukopljuju Agditisa i tako ga pretvaraju u boginju Kibelu (Pausanija, VII, 17 : 10 12). Mnogo su raireniji mitovi koji priaju o raanju kamenih ljudi: susreemo ih u maloj Aziji, na Dalekom istoku i u Polineziji. Verovatno je re o mitskim temama autohtonije prvih ljudi: oni su porod htonske Velike boginje. Isto se tako zamiljalo da su neki bogovi (Mitra, na primer) izili iz neke stene, kao to se sunce, u svojoj blistavoj svetlosti, svako jutro pomalja iznad planina. Ali, ova mitska tema se ne moe svesti na solarnu epifaniju. 16 Moglo bi se rei da petra genitrix* pojaava svetost Zemlje-Majke udesnim moima koje, kako se pretpostavljalo, proimaju kamenje. Kao to smo videli ( 34), svetost stenovite mase je najvie slavljena u megalitskim religijama. Nije sluajno to je Ulikumi postavljen na rame diva koji pridrava nebo; kameni stvor se pripremao da i sam postane columna universalis.** Pri tom je ovaj motiv, specifian za megalitske religije, ukljuen u iri kontekst borbu za nasleivanje vrhovne vlasti meu bogovima.
15 Prema nekim mitolokim fragmentima, izgleda da su bogovi koji su se nalazili unutar Kumarbija, vodili s njim raspravu kako bi doznali kroz koje otvore njegovog tela treba da iziu (up. Giiterbock, nav. elo, str. 15758). 16 U stvari, Mitra tek to izie iz stene, prvu borbu vodi sa Suncem; kao pobednik, oduzima mu krunu sa zracima. No malo kasnije dva boga rukovanjem potvruju svoje prijateljstvo. * Lat.: stena roditeljka (prim. prev.). ** Lat.: opti stub (prim. prev.).

R E L I G I J E H I T I T A I KANAANACA

129

47. Sukobi boanskih narataja Ve od prvih prevoda huritsko/hititskih tekstova uoena je analogija sa fenianskom teogonijom kako je prikazuje Filon iz Biblosa s jedne strane, a s druge strane, s tradicijom koju prenosi Hesiod. Prema Filonu,17 prvi bog svedrac je bio Eljun (na grkom Hipsistos, Vrhovni), koji u huritsko/hititskoj mitologiji odgovara Alaluu. Iz njegove veze s Brutom na svet su doli Uran (koji odgovara Anuu) i Ge (Geja). Ovi su opet rodili etiri sina, od kojih prvi, El (ili Kron) odgovara Kumarbiju. Posle neke svae sa enom, Uran pokuava da uniti svoje potomstvo, ali El iskuje testeru (ili koplje?), ubija oca i postaje vladar. 18 Najzad na vlast dolazi Baal (koji pripada etvrtom narataju i odgovara Teubu i Zevsu); izuzetno je to on tu vlast zadobija bez borbe. Do otkrivanja ugaritske knjievnosti autentinost ove tradicije koju je preneo Filon dovoena je u sumnju. Ali smenjivanje narataja bogova je potvreno i u hanaanskoj tradiciji ( 49). injenica da Hesiod ( 83) govori o samo tri narataja koje predstavljaju Uran, Kron i Zevs opet potvruje autentinost verzije Filon) Sanchoniaton jer ona pre Uranove (= Anuove) pominje Eljunovu ( Alaluovu) vladavinu. Fenianska verzija mita 0 boanskoj vrhovnoj vlasti verovatno potie od huritskog mita, ili je bila pod njegovim snanim uticajem. Moemo pretpostaviti da je Hesiod koristio istu tradiciju koju su u Grkoj poznavali preko Feniana ili neposredno preko Hitita. Znaajno je naglasiti specijalizovani i istovremeno sinkretistiki karakter ovog mita, i to ne samo u njegovoj huritsko/hititskoj verziji (gde, dodue, nalazimo i brojne sumersko-amadske elemente).19 Enuma eli isto tako opisuje: 1) niz boanskih narataja 2) borbu mladih protiv starih bogova i 3) pobedu Marduka, koji tako preuzima vlast. Ali pobednika borba se u mesopotamskom mitu okonava kosmogonijom, tanije, stvaranjem onakvog Univerzuma kakav e upoznati ljudi. Taj mit se uklapa u niz kosmogonija koje obuhvataju borbu Boga i Zmaja, iza ega sledi komadanje palog protivnika. U Hesiodovoj Teogoniji, kosmogonijski in tj. razdvajanje Neba (Urana) i Zemlje (Geje) ukopljenjem Urana dogodio se na poetku drame 1 time, u stvari, otpoinje borba za vrhovnu vlast. Ista je situacija u huritsko/hititskom mitu: kosmogonija, odnosno razdvajanje Neba i Zemlje, dogodila se mnogo ranije, u doba starih bogova.
17 Neke delove njegove Fenike istorije sauvali su Eusebije i Porfir. Filon tvrdi da je ukratko preneo spise Sanchoniatona, fenianskog uenjaka koji je iveo pre Trojanskog rata. Up. Die phdnikische Religion..., str. 28. 18 El e tek posle 32 godine uspeti da ukopi Urana. Ta dva ina, kastracija oca i osvajanje vrhovne vlasti, koji su u huritsko/hititskim i u grkim mitovima povezani, ovde su razdvojeni. 19 Up. imena boanstava Anu, Itar, i moda Alalu; bog Alala postoji na jednom vavilonskom popisu kao jedan od Anuovih predaka; Guterbock, nav. delo, str. 160.

130

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

U celini uzev svi mitovi koji pripovedaju o borbama starijih i mlaih narataja bogova za osvajanje opte vrhovne vlasti, s jedne strane opravdavaju uzvieni poloaj poslednjeg boga pobednika, a s druge strane objanjavaju sadanju strukturu sveta i aktuelnu ljudsku uslovljenost.

48. Kanaanski panteon: Ugarit Neto pre 3000. godine, u Palestini je roena jedna nova civilizacija, civilizacija starijeg bronzanog doba: ona oznaava prvo naseljavanje Semita. Kako je to uobiajeno u Bibliji, njene pripadnike moemo nazvati i Kanaancima, ali to ime je konvencionalno.20 Osvajai su se naselili, poeli da se bave ratarstvom i razvili urbanu civilizaciju. Tokom nekoliko vekova u tu oblast dospevaju i drugi doseljenici pa su se umnoile i razmene sa susednim zemljama, pogotovu s Egiptom. Oko ~ 2200. godine civilizacija starijeg bronzanog doba bila je sruena upadom jednog novog semitskog naroda, Amorita, polunomadskih ratnika, povremeno zemljoradnika, ali preteno stoara. Taj kraj jedne civilizacije predstavljao je poetak nove ere. Osvajanje Sirije i Palestine od strane Amorita (MAR.TU na smerskom, Amurru na akadskom) bilo je samo jedna epizoda pokreta za koji je potvreno da je u isto doba ire zahvatio Mesopotamiju i Egipat. Siloviti i divlji21 nomadi su, uzastopnim napadima, talas za talasom, zapljuskivali sirijsku pustinju, istovremeno zadivljeni i razdraeni izobiljem u gradovima i kulturom tih zemalja. Ali, osvajajui starosedeoce oni su prihvatali njihov nain ivota i civilizovali se. Posle izvesnog perioda, njihovi potomci bie prinueni da se brane protiv oruanih upada drugih varvara koji su lutali du obraenih zemalja. Ovaj e se proces ponavljati sve do poslednjih vekova drugog milenijuma, kada e Izrailjci poeti da prodiru u Kanaan. S naseljavanjem Hebreja u Kanaanu, sve je snanija tenzija i simbioza izmeu zemljoradnikih kultova plodnosti koji su cvetali na sirijsko-palestinskoj obali, i religiozne ideologije nomada stoara u kojoj su preovlaivala nebeska i astralna boanstva. Mogli bismo rei da e ta tenzija, koja je u vie navrata dovela do simbioze, biti uzdignuta do poloaja uzornog modela, jer se upravo tu, u Palestini, nova vrsta religioznog iskustva sudarila sa starim i potovanim tradicijama kosmike religioznosti.
ao Kanaan se ne pominje u tekstovima pre sredine II milenijuma: R. de Vaux, Histoire ancienne d'Isral, I, str. 58. [Za razliku od Daniievog: Hanan, Hananeji, u ovom prevodu je, kao ve ustaljeno reenje, korieno: Kanaan, Kanaanci. Isto vai za: Baal (Dan.: Val). Prim. prv.]. 21 U mesopotamskim knjievnim tekstovima s kraja III milenijuma, MAR.TU su oznaeni kao prostaci iz planine koji ne znaju za ito, koji ne znaju za kue i za gradove. Tekstove naveo R. de Vaux, nav. delo, str. 64.

R E L I G I J E H I T I T A I KANAANACA

131

Do 1929. godine, obavetenja o sirijsko-kanaanskoj religiji pruali su Stari zavet, fenianski natpisi i neki grki autori (pre svega Filon iz Biblosa, I i II vek n. e., ali isto tako i Lukijan iz Samosate, II vek, i Non iz Panopola, V vek). Ali Stari zavet odraava polemiku protiv paganizma, a ostali izvori su ili suvie fragmentarni, ili su iz kasnijeg vremena. Posle 1929. godine, nakon iskopavanja Ras amre, biveg Ugarita, grada luke na severnoj obali Sirije, iziao je na videlo veliki broj mitolokih tekstova. Re je o tekstovima koji su redigovani u XIV XII veku, ali sadre starija mitsko-religiozna shvatanja. Do sada deifrovani i prevedeni dokumenti ne pruaju obuhvatan pogled na ugaritsku religiju i mitologiju. Pripovedanje prekidaju neugodne praznine; poto su poeci i krajevi stubaca slomljeni, miljenja su podeljena ak i o redosledu mitolokih epizoda. No uprkos tome to nam je poznata samo u fragmentima, ugaritska knjievnost je neprocenjiva. Pri tom treba voditi rauna o injenici da religija Ugarita nikada nije bila i religija celog Kanaana. Zanimanje za ugaritske dokumente pre svega je vezano za injenicu da oni prikazuju faze prelaska jedne religiozne ideologije u drugu. El je poglavar panteona. Njegovo ime na semitskom znai bog, ali je on kod zapadnih Semita bog koji ima svoju linost. Nazivaju ga Moni, Bik, Otac bogova i ljudi,2-' Kralj, Otac godina. On je sveti, milosrdan, veoma mudar. Na jednoj steli iz XIV veka prikazan je kako sedi na prestolu, velianstven, bradat, obuen u dugaku haljinu, s tijarom okrunjenom rogovima.23 Do sada nije pronaen nijedan kosmogonijski tekst.24 Ipak, stvaranje zvezda putem hijerogamije moe biti protumaeno kao odraz kanaanskih kosmogonijskih shvatanja. U stvari, tekst ^ 52 (Roenje milostivih i lepih bogova) opisuje Ela kako oplouje svoje dve ene, Aerat i Anat, zvezdu Danicu i Veernjau. 25 Aerat, koju je i samu rodio El, nazvana je Majka bogova 51); ona raa sedamdeset boanskih sinova. Izuzev Baala, svi bogovi potiu od prvog para El Aerat. Pa ipak, i pored epiteta koji ga prikazuju kao monog boga, pravog Gospodara Zemlje, i pored injenice da se na rtvenim
22 Naziv ab, otac, jedan je od najeih epiteta; up. takoe ab adm, Otac oveanstva; videti M. H. Pope, El in the Vgaritic texts, str. 47 i dalje. 23 F. A. Schaeffer, The Cuneiform Textes of Ras Shamra-Ugarit, tab. XXXI, str. 60, 62. 24 El se, meutim, na zapadnosemitskim natpisima naziva tvorcem Zemlje; videti Pope, u WdM, I, str. 280. 25 Ovaj mit je obrazac obreda koji se izvodio na poetku novog sedmogodinjeg ciklusa, to potvruje da se u neko staro vreme El jo smatrao za tvorca plodnosti zemlje, to je ugled koji e kasnije uivati Baal; up. Cyrus H. Gordon, Canaanite Mythology, str. 185 i dalje; Ulf Oldenburg, The Conflict between El and Baal in Canaanite Religion, str. 19 i dalje; Cross, Canaanite Myth, str. 21 i dalje.

132

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

popisima njegovo ime uvek pominje prvo, E1 se u mitovima pojavljuje kao neko ko je telesno slab, neodluan, oronuo, pomiren sa sudbinom. Neki ga bogovi ak preziru. Najzad mu Baal oduzima njegove dve supruge, Aerat i Anat. Moramo, dakle, zakljuiti da epiteti oboavanja odraavaju kasnije stanje, kada je El stvarno i postao poglavar panteona. Prilino je esta pojava da starog boga, tvorca i kosmokratu zameni mladi, dinaminiji bog, strunjak za kosmiku plodnost. Ponekad, tvorac postaje deus otiosus i postepeno se udaljava od svoje tvorevine. Ponekad, do smene dolazi usled nekog sukoba izmeu razliitih narataja bogova, ili izmeu njihovih predstavnika. U onoj meri il kojoj je mogue rekonstruisati osnovne teme ugaritske mitologije, moemo rei da nam tekstovi prikazuju promovisanje Baala u najvii poloaj. Ali, re je o promovisanju koje je postignuto snagom i lukavstvom, i koje nije lieno izvesne dvosmislenosti. Baal je jedini bog koji je nazivan Daganovim sinom mada a ubrajao meu Elove sinove (poto je on bio otac svih bogova). Dagana, ije ime znai zrno, oboavali su u treem milenijumu u oblasti gornjeg i srednjeg Eufrata. 26 Ipak, on sam nema nikakvu ulogu u mitolokim tekstovima Ugari ta, gde je Baal glavni junak. Apelativ baal (Gospodar) postao je njegovo lino ime. On isto tako ima i vlastito ime, Haddu, odnosno Hadad. Zvali su ga i Jaha Oblaka, Kralj, Gospodar Zemlje. Jedan od njegovih epiteta je Alijan, Moni, Svedrac. On je izvor i princip plodnosti, ali je i ratnik, kao to je njegova sestra i ena Anat istovremeno boginja 1 i ubavi i rata. Pored njih, dva najznaajnija mitoloka lika su Jam, Kraljevi More, Vladar Rekac, i Mot, Smrt, koji mladom bogu osporavaju vrhovnu vlast. U stvari, veliki deo ugaritske mitologije je posveen sukobu Ela i Baala, i Baalovim borbama sa Jamom i Motom da bi nametnuo i zadrao svoju vrhovnu vlast.

49. Baal osvaja vrhovnu vlast i pobeuje Zmaja Prema jednom teko oteenom tekstu 27 Baal i njegovi sauesnici iznenada napadaju Ela u njegovoj palati na brdu Sapan i uspevaju da ga sveu i rane. U svakom sluaju, na zemlju pada
M U istim oblastima je podjednako potvreno i postojanje imena Anat. Mogue je da su Baala, Daganovog sina, uveli Amoriti; na kraju videti Oldenburg, nav. delo, str. 151 i dalje. U tom se sluaju on spojio s mesnim Baalom Hadadom, jer se stara kanaanska religija ne moe zamisliti bez ovog slavnog semitskog boga oluje, te prema tome i plodnosti. Up. takoe Cross, Canaanite Myth and Hebrew Epic, str. 112 i dalje. 47 Re je o ploici VI AB koju je prvi put objavio Ch. Virolleaud; UD. Oldenburgov prevod, str. 185186. Kasuto (Cassuto), Poup (Pope) i Oldenburg (str. 123) su protumaili da se tekst odnosi na Baalov napad i na Elov pad s prestola.

R E L I G I J E HITITA I KANAANACA

133

neka stvar to se moe protumaiti kao ukopljenje Oca bogova. Pretpostavka je prihvatljiva ne samo zato to su Uran i huritsko/hititski bog Anu ukopljeni u slinim borbama za vrhovnu vlast ve i stoga to El, i pored neprijateljstva koje pokazuje prema Baalu, nikada nije pokuao da povrati svoj vrhovni poloaj, ak ni onda kada je doznao da je Mot ubio Baala.28 Na drevnom istoku, naime, takva vrsta osakaenja je rtvu iskljuivala iz vrhovne vlasti, tavie, osim teksta ^ 56 u kojem El dokazuje svoju muevnost raajui bogove-planete, ugaritski tekstovi ga mahom prikazuju kao nemonog. To objanjava njegovo pokorno ponaanje puno oklevanja, ali isto tako i injenicu da mu Baal preotima enu. Otimajui Elu presto na brdu Sapan, Baal ga primorava da pobegne na kraj sveta, u izvorite Reka, u jamu Bezdana koji e ubudue biti njegovo prebivalite. 29 El jadikuje i preklinje rodbinu da mu pomogne. Jam je prvi koji ga uje, i daje mu da popije jedno jako pie. El ga blagosilja, nadeva mu novo ime i proglaava ga za svog naslednika. Pored ostalog, on obeava da e mu podii dvor; takoe, podstie ga da otera Baala s njegovog prestola. Tekst koji opisuje borbu Jama i Baala ie isprekidan prazninama. Iako izgleda da je sada Jam vladar, El se s veinom drugih bogova nalazi na nekoj planini ali to, oigledno, nije vie brdo Sapan. Poto je Baal uvredio Jama izjavom da se oholo uzdigao na njegov poloaj i da e biti uniten, Jam alje svoje glasnike i trai da se Baal preda. Bogovi su prestraeni a Baal ih kori: Uzdignite glave, bogovi, to ste ih oborili, a ja u sam prestraiti Jamove glasnike!30 Glasnike meutim prima El i objavljuje da ie Baal njihov zarobljenik koji e Jamu plaati danak. A kako Baal, po svoj prilici, zauzima pretei stav, El dodaie da e glasnici moi da ga savladaju bez tekoa. Ipak, Baal se uz Anatinu pomo priprema da se sukobi sa Jamom. (Prema drugoi ploi, Jam tera Baala sa prestola, a savladava ga Anat.3' Boanski kova Koar-va-Hasis (Lukav-i-spretan) donosi mu dve arobne
28 On se obraa Aerati: Dai mi jednoga od tvojih sinova da ga uinim kraljem (Cyrus Gordon, Ugaritic Manual, 49 : I : 1618; Oldenburg, nav delo, 28str. 112). Poto je Planina simbol neba, njen gubitak je za vrhovnog boga ravan njegovom padu. 3 G. R. Driver, Canaanite Myths and Legends, str. 79 tekst III B: 25). Vid. takoe: Les Religions du Proche-Orient antique, str. 386, Cross, nav. delo, str. 114 i dalje. 31 Nisam li unitio Elovog miljenika Jama? Nisam li unitio velikog boga Nahara? Nisam li uutkao Tanina (= Zmaja)? Stavio sam mu brnjicu! Unitio sam kukastu Zmiju, Monog sedmoglavog! (prev. Oldenburg, str. 198; up. ANET, str. 137). Ovaj tekst, dakle, pominje prvu Jamovu pobedu nad Baalom, za kojom (u ovom sluaju zahvaljujui Anati) sledi njegov poraz, to odgovara dobro poznatoj mitolokoj temi; re je o_ porazu i trijumfalnoj osveti boga u borbi protiv nekog zmijolikog udovita.

134

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

kratke toljage koje imaju mo da se kao strele vinu iz ruke onoga ko ih koristi. Prva toljaga pogaa Jama u rame, ali on ne pada. Druga ga udara u elo i Kraljevi More se rui na zemlju. Baal ga tada do tue, a boginja Athirat trai od njega da raskomada i razbaca Jamovo telo.32 Jam je istovremeno prikazan kao bog i kao demon. On je voljeni Elov sin i, kao bog, on poput drugih lanova panteona prima rtve. S druge strane, on je i vodeno udovite, sedmoglavi zmaj, Kraljevi More, praizvor i epifanija Podzemne vode. Borba ima vie mitolokih znaenja. S jedne strane, na planu sezonske i zemljoradnike ikonografije Baalova pobeda oznaava pobedu kie nad Morem i Podzemnom vodom; kini ritam, koji predstavlja kosmiku normu, zamenjuje jalov i haotini beskraj Mora i katastrofalnih poplava. S Baalovom pobedom trijumfuje vera u poredak i postojanost godinjih doba. S druge strane, borba protiv vodenog Zmaja prikazuje uzdizanje jednog mladog boga kao pobednika i, prema tome, novog vrhovnog vladara panteona. Najzad, u toj epizodi moemo prepoznati osvetu prvoroenog sina (Jama) protiv uzurpatora koji je ukopio i zbacio sa prestola svoga oca (Ela).83 Takve su borbe egzemplarne, odnosno, mogu se beskonano ponavljati. Zbog toga se Jam, iako ga je Baal ubio, ponovo javlja u tekstovima. Stavie, on nije jedini ija egzistencija sledi kruni tok. Kao to emo videti, sline oblike postojanja imae i Baal i Mot. 50. Baalov dvor Da bi proslavila pobedu nad Zmajem, 'Anat prireuje gozbu u Baalovu ast. Boginja potom zatvara vrata dvora, i obuzeta ubilakom pomamom poinje da ubija uvare, vojnike, starce; u krvi koja joj dopire do kolena, ona vezuje sebi oko pasa glave i ruke rtava. Epizoda je znaajna. 34 Njene su paralele naene u Egiptu, posebno u mitologiji i ikonografiji indijske boginje Durge.35 Krvoprolie i Ijudoderstvo su karakteristike drevnih boginja plodnosti. Sa tog stanovita, mit o Anat moe biti svrstan
32 Gordon, Ugaritic Manual, odeljak 68: 2831, prev. Caquot i Sznycer, Les religions du Proche-Orient antique, str. 389. 33 O ovom motivu, vid. Oldenburg, nav. delo, str. 130 i dalje. 34 Poto se krv smatrala sutinom ivota, predloeno je da se u tom ubistvu vidi obred iji bi cilj bio prelazak jalovosti kasnog sirijskog leta u plodnost novog godinjeg doba; up. Gray, The Legacy of Canaam, str. 36. Tekst su preveli Caquot i Sznycer, str. 39394. 35 Onakav kako nam je prenesen, egipatski mit vie ne predstavlja primitivni stadijum; videti ranije, 26. Uporeivanje s Durgom, na kojem je insistirao Marvin Poup (up. na kraju MdW, I, str. 239), ve je bio napravio Walter Dostal, Ein Beitrag..., str. 74 i dalje.

W'

R E L I G I J E HIT1TA I KANAANACA

J 35

meu zajednike elemente stare zemljoradnike civilizacije koja se prostirala od srednjeg Mediterana do doline reke Gang. U drugoj epizodi, Anat preti sopstvenom ocu, Ilu, da e krvlju prekriti njegovu kosu i bradu (tekst 'nt : V: Oldenburg, str. 26). Kad pronae Baalovo beivotno telo, Anat poinje da jadikuje, mada pri tom prodire njegovo telo bez noa i pije njegovu krv bez pehara.36 Zbog svog surovog i krvavog ponaanja, Anat je kao, dodue, i druge boginje ljubavi i rata imala muke atribute pa se otuda smatralo da je dvopolna. Posle jo jedne praznine, tekst prikazuje Baala kako joj alje glasnike s poklonima. On je obavetava da mu je rat mrzak; neka Anat, dakle, poloi oruje i prinese rtve za mir i plodnost polja. On je obavetava da e stvoriti munju i grom kako bi bogovi i ljudi mogli znati da se pribliava kia. Anat ga uverava da e posluati njegove savete. Baal pri tom, mada vrhovni vladar, nije imao ni dvor ni svetilite, dok su ih drugi bogovi posedovali. Drugim recima, Baal nije raspolagao nijednim hramom koji bi bio dovoljno velianstven da moe potvrditi njegovu vrhovnu vlast. itav niz epizoda pripoveda o graenju dvora. Ima i dosta protivurenosti. Baalu je, naime, potrebna Elova dozvola, iako ga je zbacio s prestola: on alje Aerat da se zaloi za njega, i Majka bogova hvali injenicu da e Baal ubudue davati kie u izobilju i oglaavati se u oblacima. E1 daje pristanak, a Baal trai od Koar-va-Hasisa da mu izgradi dvor. Isprva Baal ne doputa da se na njegovom boravitu otvore prozori, bojei se da unutra ne ue Jam. Na kraju, on ipak pristaje na to.37 Podizanje hrama-dvora posle pobede boga nad Zmajem, obznanjuje njegovo uzdizanje na najvii poloaj. Bogovi su sagradili hram-dvor u Mardukovu ast poto je on porazio Tijamat i stvorio svet (up. 21). Ta kosmogonijska simbolika je podjednako prisutna i u mitu o Baalu. Poto je hram-dvor imago mundi, njegovo graenje u izvesnom smislu predstavlja kosmogoniju. U stvari, trijumfujui protiv vodenog haosa i ureujui kini ritam, Baal oblikuje svet onakav kakav je danas.38
39 Tekst objavio Virolleaud, Un nouvel episode du mythe ugaritique de Baal, str. 182 i dalje; up. Albright, Yahweh and the Goods of Canaan, str. 131 i dalje. 37 Prozori su mogli simbolizovati otvor u oblacima kroz koji Baal alje kiu. Na njegovom hramu u Ugaritu bio je predvien krovni prozor, kako bi kia mogla da se sliva na lice boga koji je bio predstavljen na jednoj steli; up. Schaeffer, nav. delo, str. 6, tab. XXXII, si. 2. Meutim, simbolika i funkcija krovnih prozora je mnogo sloenija; up., pored ostalog, A. K. Coomaraswamy, The symbolism of the Dome. 38 Loren R. Fier (Fisher) govori o stvaranju Baalovog tipa za razliku od stvaranja Elovog tipa; up. Creation at Ugarit, str. 320 i dalje.

136

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

51. Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u ivot Kada je dvor bio dovren, Baal se poeo pripremati za sukob s Motom, Smru. Mot je izuzetno zanimljiv bog. On je, naravno, Elov sin, i vlada podzemnim svetom; ali on je na Bliskom istoku jedini poznati primer personifikacije (i podjednako divinizacije) Smrti. Baal Motu alje glasnike koji ga obavetavaju da e ubudue on sam biti jedini kralj bogova i ljudi, kako bi bogovi mogli da se ugoje, a ljudi, narodi zemaljski mogli da se nasite (VII : 50 2; Drajver, nav. delo, str. 101). Baal svojim glasnicima nareuje da se upute prema dvema planinama koje oznaavaju granice sveta, podignu ih i siu pod Zemlju. Oni e zatei Mota kako u blatu sedi na prestolu u predelu prekrivenom prljavtinom. Ali, oni ne smeju da mu se priblie previe, jer bi ih Mot progutao svojom ogromnom gubicom. Ne treba nikako zaboraviti, dodaje Baal, da je Mot odgovoran za smrti izazvane estokom jarom. Mot odailje nazad glasnike, pozivajui Baala da sam doe do njega. Jer, Jama je ubio Baal, kae on jasno; sada je njegov red da sie u Donji svet.39 Ve to je dovoljno da onesposobi Baala. Zdravo, Mote, Elov sine, javlja on preko svojih glasnika, ja sam tvoj rob, tvoj zauvek. Kliui od radosti, Mot objavljuje da e Baal, kada jednom sie u Podzemlje, izgubiti svu svoju snagu i biti uniten. On mu nareuje da sobom povede i sve svoje sinove, kao i pratnju od vetrova, oblaka i kia i Baal na to pristaje. Ali pre nego to sie u Donji svet, on se sjedinjuje s jednom junicom i sa njom zainje sina. Baal ga odeva u sopstveno odelo i preporuuje Elu. Reklo bi se da Baal u asu krajnje opasnosti ponovo uzima svoj prvobitni oblik Kosmikog bika; istovremeno, on sebi obezbeuje naslednika, u sluaju da se vie ne vrati na zemlju. Ne znamo kako Baal umire, da li je bio pobeen u borbi ili naprosto poraen zastraujuim Motovim prisustvom. Znaaj ugaritskog mita proistie iz injenice da Baal, mladi bog oluje i plodnosti i poslednji poglavar panteona, silazi u Donji svet i tu strada poput Tamuza i ostalih bogova vegetacije. Slinu sudbinu nema niko osim Baala-Hadada; ni Adad, koji je bio oboavan u Mesopotamiji, ni huritski Teup. (Mada e Marduk neto kasnije takoe iezavati jednom godinje, zatvoren u Planinu.) Ovaj descensus ad inferos* nam pokazuje da su Baalu pridavana brojna i sloena prestina svojstva: on je pobednik koji trijumfuje nad vodenim haosom pa je, prema tome, i bog kosmokrata, odnosno bog kosmogonije; on je bog oluje i zemljoradnike plodnosti (podsetimo da je on sin Dagana, Zrna), ali je isto tako i vrhovni bog koji je odluio da svoju vrhovnu vlast proiri na itav (pa tako i na Podzemni) svet.
89

Vgaritic Manual, odeljak 67 : I : 18; preveo Oldenburg, str. 133. *Lat.: silazak u podzemlje (prim. prev.).

R E L I G I J E H I T I T A I KANAANACA

137

U svakom sluaju, posle tog poslednjeg poduhvata, odnosi Ela i Baala se menjaju. Pored toga, struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadanji oblik. Kada se tekst nakon jo jedne praznine nastavi, dva glasnika obavetavaju Ela da su pronala Baalovo telo. El seda na zemlju, epa svoje odelo, udara se u grudi i nagruje lice; ukratko, on proglaava obrednu alost onako kako je to bilo uobiajeno u Ugaritu. Baal je mrtav! povika on, ta e biti s mnotvom naroda? 40 Iznenada, El kao da se oslobaa svojih oseanja i elje za osvetom. On se ponaa kao pravi bog kosmokrata; postaje svestan da je Baalovom smru sveopti ivot doveden u opasnost. El trai od svoje ene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja, namesto Baala. Aerat odreuje Atara, Stranog, ali on, kada se popne na presto, uvia kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo, i priznaje da ne moe biti kralj. U meuvremenu, Anat odlazi da potrai telo. Kada ga pronae, uzima ga na svoja plea i odlazi prema severu. Poto ga je pokopala, ona za pogrebnu gozbu rtvuje veliki broj ivotinja. Posle izvesnog vremena, Anat susree Mota. Ona ga uhvati i noem ga sasee; kroz sito ga proseja; vatrom ga spali; mlinom ga samle; poljima ga raseja i ptice ga izedoe.41 Anat izvrava neku vrstu obrednog ubistva, jer se prema Motu ponaa kao prema snopu ita. Uopte uzev, takva je smrt specifina za bogove i duhove vegetacije.12 Moemo se upitati nee li se Mot kasnije vratiti u ivot upravo zbog takvog ubistva agrarnog tipa. Kako god bilo ubijanje Mota je u odreenoj vezi sa Baalovom sudbinom. El sanja da je Baal iv i da je s neba potekla mast i da je med tekao u bujicama (to podsea na biblijske slike, up. Jezekilj, 32 : 14; Jov 20 : 17). On prsne u smeh i izjavljuje da e sesti i odmoriti se, jer je pobedonosni Baal iv, Kralj Zemlje postoji (Drajver, str. 113). Ali, kao to se Jam vraa u ivot, tako se i Mot opet pojavljuje posle sedam godina i ali se zbog onoga to je pretrpeo od Anat. On takoe negoduje to mu je Baal preoteo vlast, pa bogovi suparnici otpoinju borbu. Oni se sudaraju, udaraju glavom i nogama kao divlji bikovi, ujedaju kao zmije, sve dok se obojica ne srue na zemlju, Baal preko Mota. Ali Sapa, boginja Sunca, u ime Ela upozorava Mota da je beskorisno nastaviti borbu pa se Mot pokorava i priznaje Baalovu vlast. Posle jo nekoliko epizoda koje su samo delimino razumljive, Anat je obavetena da e Baal biti Kralj zauvek, to oznaava poetak doba mira, kada e bik imati glas gazele, a soko glas vrapca.43
Driver, nav. delo, str. 109; Caquot i Sznycer, str. 42425. Driver, str. 111; Caquot i Sznycer, str. 430. 42 Predloeno je da se u Motu vidi duh etve ali su njegove zagrobne crte isuvie oigledne: on ivi u pustom podzemnom svetu gde se sve to on dodirne pretvara u pusto. 43 Driver, str. 119.
41 40

138

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

52. Kanaanska religiozna vizija Neki autori su verovali da u ovom mitu raspoznaju odraz godinjeg umiranja i ponovnog pojavljivanja vegetacije. Ali u Siriji i u Palestini, leto ne donosi smrt biljnog ivota; to je, naprotiv, sezona plodova. Uzgajiva se ne plai arke vruine nego produene sue. Stoga izgleda verovatnije da se Motova pobeda odnosi na ciklus od sedam godina sue, ije odjeke nalazimo u Starom zavetu (Prva knjiga Moj sijeva, 41; Druga knjiga Samuilova, 24 : 12 i dalje).44 Ali znaaj tog mita nadilazi njegove mogue veze s ritmom vegetacije. U stvari, ovi nam ganutljivi a ponekad i velelepni dogaaji otkrivaju jedan osobeni nain boanske egzistencije, posebno nain egzistencije koji obuhvata poraz i smrt, nestanak putem sahrane (Baal) ili komadanja (Mot), to prati manje-vie periodino ponovno pojavljivanje. Ovaj tip egzistencije, koji je istovremeno periodian i kruni, podsea na modalitet bogova koji upravljaju ciklusom vegetacije. Re je ipak o novoj religioznoj tvorevini koja tei povezivanju negativnih vidova ivota u jedinstveni sistem antagonistikih ritmova. Baalu njegove borbe, kako porazi tako i pobede, najzad obezbeuju vrhovnu vlast na Nebu i na Zemlji; ali Jam nastavlja da kraljuje nad Morem, a Mot ostaje Gospodar podzemnog sveta mrtvih. Mitovi istiu Baalovo prvenstvo, pa prema tome i venost ivota i normi koje ureuju Kosmos i ljudsko drutvo. Zbog same te injenice opravdani su negativni vidovi koje predstavljaju Jam i Mot. Sama injenica da je i Mot Elov sin, a pogotovu injenica da Baal ne uspeva da ga uniti, proglaavaju normalnost smrti: u poslednjoj analizi, ona se pokazuje kao preduslov sine qua non ivota.45 Mit koji je pripovedao o borbi Baala i Jama verovatno je izgovaran tokom praznika Nove godine, a mit o sukobu Baala i Mota prilikom etve; to, meutim, ne potkrepljuje nijedan do sada poznat tekst. Takoe moemo samo pretpostaviti da je kralj, za koga znamo da je imao znaajnu ulogu u kultu, u tim mitsko-obrednim scenarijima predstavljao Baala; meutim, oko dokaza se jo vode rasprave. Za rtve se smatralo da je to hrana ponuena bogovima. Sam rtveni sistem je, izgleda, bio slian onome u Starom zavetu: obuhvatao je rtvu paljenicu, rtvu ili milodar za mir ili priest, i rtvu za pokajanje.
44 Up. Cyrus Gordon, Canaanite Mythology, str. 184, 195 i dalje; M. Pope u WdM, I, str. 26264. 45 Tek u budistikoj mitologiji susreemo drugog velikog boga smrti. Maru, koji svoju beskrajnu mo duguje upravo slepoj ljubavi koju ljudi imaju prema ivotu. Iz postupaniadske indijske perspektive, ciklus ivot-seksualnost-smrt-povratak u ivot, oigledno, predstavlja najveu prepreku na putu oslobaanja (vid. drugi tom ovog dela).

R E L I G I J E H I T I T A I KANAANACA

139

Naziv za svetenike, khnm, bio je isti kao u hebrejskom (kohen). Pored svetenika, podjednako se pominju i svetenice (khnt), i qadeim, posveene osobe. (U Bibliji, ovaj izraz oznaava svetu prostituciju, ali ugaritski tekstovi ne ukazuju ni na ta slino.) Najzad, navode se i svetenici propovednici ili proroci. Hramovi su imali rtvenike i bili su ukraeni slikama bogova i boanskim simbolima. Osim rtava u krvi, kult je jo obuhvatao igre i razne orgijastike pokrete koji e kasnije izazvati gnev mnogih proroka. No ne treba zaboraviti da mi usled praznina u dokumentima moemo samo priblino da procenimo kanaanski religiozni ivot. Ne raspolaemo nijednom molitvom. Znamo da je ivot bio boanski dar, ali nam nije poznat mit o stvaranju oveka Slina religiozna vizija nije bila iskljuivo kanaanska. Njenu vanost i znaaj pojaava meutim injenica da su se Izrailjci, prodirui u Kanaan, suoili s ovim tipom kosmike sakralnosti koji podstie na sloenu kultnu aktivnost i koji i pored orgijastikih preterivanja nije lien veliine. Poto su verovanje u svetost ivota podjednako delili i Izrailjci, ve na poetku se postavio jedan problem: kako, naime, sauvati slino verovanje a da ono ne bude integrisano u kanaansku religioznu ideologiju? Ta je ideologija, kao to smo upravo videli, podrazumevala jednu osobenu teologiju u ijem je sreditu bio periodini i kruni modalitet vrhovnog boga, Baala, simbola sveopteg ivota. Jehova, meutim, nije imao takav oblik postojanja. (Kao ni El, dodue, ali je on pretrpeo druge poniavajue modifikacije.) Osim toga, mada njegov kult obuhvata i izvestan broj rtava, Jehova se ne moe ubediti pomou kultnih inova: on je zahtevao unutranji preobraaj vernika u pokornosti i poverenju ( 114). Kao to emo videti ( 60) Izrailjci su usvojili mnoge elemente kanaanske religije. Ali same te pozajmice su bile u vidu sukoba: Baal je pobeen sopstvenim orujem. Ako uzmemo LI obzir da su sve grupe stranaca, ak i oni koji nisu bili Semiti poput Hurita i kasnije Filistinaca, zaboravile sopstvene religije ubrzo po dolasku u Kanaan, sa ljudskog stanovita izgledae nam udno to se ta borba izmeu Jehove i Baala toliko produila i to se, uprkos kompromisima i brojnim odstupanjima, okonala pobedom jehovizma .4B

46

R. de Vaux, Histoire ancienne d'Isral, I, str. 14748.

VII POGLAVLJE

KADA JE IZRAILJ BIO DETE.

53. Dva prva poglavlja Knjige postanja Religija Izrailja je u prvom redu religija Biblije. Biblijska zbirka sastavljena je od tekstova razliite starosti i orijentacije koji, nesumnjivo, odraavaju vrlo stare usmene tradicije, ali su one reinterpretirane, ispravljane i redigovane tokom vie vekova, i to u razliitim sredinama. 1 Savremeni autori poinju istoriju religije Izrailja od Avrama. Naiame, Bog je prema tradiciji upravo njega izabrao da postane praotac izrailjskog naroda i da zauzme Kanaan. Ali jedanaest prvih poglavlja Knjige postanja govore o mitskim zbivanjima od Stvaranja do Potopa i Vavilonske kule, koja su prethodila biranju Avrama. Poznato je da je prireivanje tih tekstova po datumu dosta mlae od mnogih drugih tekstova Petoknjija. S druge strane, neki su autori, a meu njima i oni najznaajniji, tvrdili da su kosmogonija i mitovi o postanju (stvaranju oveka, poreklu smrti, itd.) imali drugorazrednu ulogu u religioznoj svesti Izrailja. U celini uzev, Hebreji su se vie zanimali za svetu istoriju, odnosno za svoie odnose s Bogom, nego za istoriju postanja koja je pripovedala o mitskim i bajkovitim zbivanjima primordiuma.* Ovo moe biti tano poev od neke odreene epohe, pogotovu ako je re o nekoj religioznoj eliti. Nema, meutim, razloga da zakljuimo kako su preci Izrailjaca bili nezainteresovani za pitanja koja su uzbuivala sva drevna drutva, posebno za pitanja kosmogonije, stvaranja oveka, porekla smrti i nekih drugih velianstvenih epizoda. Do naih dana, posle 2.500 godina reformi,
1 Izvori i redakcija Petoknjija, odnosno prvih pet knjiga Zakona (trh) postavljaju prilino velike probleme. to se naeg posla tie, dovoljno je podsetiti na to da su izvori bili oznaeni terminima: jehovistiki, poto taj, najstariji (X ili IX vek) izvor, Boga naziva Jehovom, elohistiki (neto skoriji: koristi ime Elohim, Bog), sveteniki (najskoriji; delo sveStenik, naglaava kult i Zakon) u dcuteronomski (ovaj se izvor skoro iskljuivo nalazi u Petoj knjizi Mojsijevoj). Dodajmo ipak da je za savremenu starozavetnu kritiku tekstualna analiza sloenija i tananija. Osim kada je drugaije ukazano, mi navodimo La Bible de Jrusalem. * Lat.: poetak (prim. prev.).

KADA JE IZRAILJ BIO DETE

141

zbivanja ispriana u prvim poglavljima Knjige postanja i dalje hrane matu i religioznu misao Avramovih naslednika. Nastavljajui tradiciju premoderne mi, dakle, otpoinjemo nae izlaganje s prvim poglavljima Knjige postanja. Pozni datum njihovog prireivanja ne predstavlja tekou jer je sadraj drevan; on, naime, odraava shvatanja koja su starija i od sage o Avramu. Knjiga postanja otpoinje uvenim odeljkom: U poetku stvori Bog (Elohim) nebo i zemlju. A zemlja bjee bez oblija i pusta, i bjee tama nad bezdanom; i duh Boji dizae se nad vodom (1: 12). Slika iskonskog okeana nad kojim lebdi bog tvorac veoma je stara. 2 Meutim, tema boga koji nadlee vodeni bezdan nije potvrena u mesopotamskoj kosmogoniji, mada je mit isprian u Enuma elisu verovatno bio poznat autoru biblijskog teksta. (Naime, prvobitni okean je na hebrejskom oznaen izrazom tehom koji je etimoloki povezan s vavilonskim tiamat). Stvaranje u pravom smislu rei, odnosno ureenje haosa (tohu wa bohu), obavljeno je snagom Boje rei. On kae: Neka bude svjetlost, i svetlost bi (I : 3). I sve su sledee etape stvaranja uvek obavljane boanskom reju. Vodeni haos nije bio personifikovan (up. Tijamat), pa prema tome nije ni bio pobeen u nekoj kosmogonijskoj borbi. Ovaj biblijski opis prikazuje posebnu strukturu: 1) stvaranje Reju; 3 2) sveta koji je dobar; 3) ivota (biljnog i ivotinjskog) koji je dobar i koji Bog blagosilja (1: 10, 21, 31, itd.); i 4) kosmogonijsko delo je na kraju ovenano stvaranjem oveka. estog i poslednjeg dana, Bog kae: da nainimo ovjeka po svojemu obliju, kao to smo mi, koji e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke, itd. (1: 26). Nijednog spektakularnog poduhvata (kao to je borba Marduka i Tijamat), 4 nikakvog pesimistikog elementa u kosmogoniji ili u antropogoniji (svet stvara neko prvobitno demonsko Bie Tijamat, oveka stvara neki arhidemon, Kingu). Svet je dobar, a ovek je imago dei;* kao i njegov Tvorac i uzor, on ivi u Raju. Ipak, kao to Knjiga postanja uskoro podvlai, ivot je muan mada ga je Bog blagoslovio, i ljudi vie ne ive u Raju. A sve je to posle2 L nekim prevodima Tvorac je zamiljen u obliku ptice. Ali re je o stvrdnjavanju izvornog simbola: Boanski duh lebdi nad vodenom masom, slobodan je da se pokree; prema tome, on leti kao neka ptica. Podsetimo i na to da je ptica jedna od arhetipskih slika duha. 3 Dodajmo da je tvoraka re bogova potvrena i u drugim predanjima, ne samo u egipatskoj teologiji, nego i kod Polineana. Up. Eliade, Aspects du mythe, str. 44 i dalje. 4 Ali postoje drugi tekstovi koji spominju pobedu nad zmijolikim udovitem po imenu zmaj (tannin), Rahab ili Levijatan, a koji podseaju na mesopotamska i kanaanska predanja (up. na primer Psalm 74: 13 i dalje; Knjiga o Jovu 26: 12 i dalje). * Lat.: slika boga (prim. prev.).

142

I S T O R I I A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

dica niza predakih pogreaka i grehova. Oni su izmenili ljudsku uslovljenost. Bog nipoto nije odgovoran za to kvarenje njegovog remek-dela. ovek, tanije ljudska vrsta, proizvod je svojih sopstvenih dela, kao to je to bio i za indijsku misao posle Upaniada. Drugi tekst, jehovistiki (2 : 5 i dalje) stariji je i jasno se razlikuje od biblijskog teksta koji smo upravo ukratko izloili. Tu vie nije re o stvaranju neba i zemlje, nego o pustinji koju Bog (Jehova) ini plodnom obiljem koje se izdie iz tla. Jehova pravi oveka (adam) od ilovae i oivljava ga dunuvi mu u nos duh ivotni. Zatim Jehova nasadi vrt u Edemu i uini da niknu sve vrste dobrog drvea (2 : 8 i dalje) i nastani oveka u vrtu da ga radi i da ga uva (2 : 15). Bog zatim, opet od zemlje, napravi ivotinje i ptice i odvede ih do Adama da im on da imena.3 Najzad, poto ga je uspavao, Jehova uze jedno njegovo rebro i napravi enu, koja dobi ime Eva (hebr. hawwah, re koja je etimoloki povezana s izrazom koji oznaava ivot). Tumai Biblije su opazili da jehovistiki tekst, koji je jednostavniji, ne suprotstavlja vodeni haos svetu oblika, nego pustinju i suu suprotstavlja ivotu i vegetaciji. Otuda izgleda verovatno da je ovaj mit o postanju nastao u nekoj pustinjskoj oblasti. to se tie stvaranja prvog oveka od gline, tema je, kao to smo videli ( 17) bila poznata jo u Sumeru. Potvreno je da su istovetni mitovi donekle prisutni svuda u svetu, od starog Egipta i Grke do primitivnih naroda. Izgleda da je osnovna ideja ista: ovek je stvoren od neke prvobitne materije (gline, drveta, kamena^ a oiveo ga je dah tvorca. U jednom broju sluajeva, on ima isti oblik kao i njegov tvorac. Drugim recima, kao to smo to ve zapazili povodom jednog sumerskog mita, ovek svojim oblikom i ivotom, na neki nain, deli uslovljenost tvorca. Materiji pripada samo njegovo telo. Stvaranje ene od rebra uzetog od Adama, moe se protumaiti kao ukazivanje na androginiju prvobitnog oveka. Slina shvatanja potvrena su i u drugim tradicijama, meu kojima su i one koje prenose neki midraimi. Mit o androginu slika dosta raireno verovanje: ljudsko savrenstvo, poistoveeno s mitskim Pretkom, obuhvata jedinstvenost koja je istovremeno i totalitet. Znaaj androginije oceniemo razmatrajui neke gnostike i her5 Re je o jednoj osobenosti drevnih ontologija: ivotinje i biljke poinju stvarno da postoje tek od onog trenutka kad im se daju imena (up. primer jednog australijskog plemena u Eliade, Mythes, rves et mystres, str. 255). 9 Dodajmo da se preminuli duh prema brojnim tradicijama vraa svome nebeskom tvorcu, a da se telo vraa zemlji. Ovaj antropoloki dualizam odbacuju, meutim, biblijski autori, kao i veina njihovih savremenika na Bliskom istoku. Tek su mnogo kasnije nova antropoloka shvatanja predloila smelije reenje.

KADA JE IZRAILJ B I O DETE

143

metike spekulacije. Naglasimo samo da je uzor ljudske androginije boanska dvopolnost i da je to shvatanje zajedniko izvesnom broju kultura. 7

54. Izgubljeni Raj. Kain i Avclj Edenski vrt, s rekom koja se delila na etiri rukavca i donosila ivot u etiri oblasti zemlje, i s drveem koje je Adem trebalo da uva i gaji, podsea na mesopotamske slike. I u ovom sluaju, biblijski tekst se verovatno koristio nekom vavilonskom tradicijom. Ali mit o prvobitnom Raju u kojem je iveo prvobitni ovek, i mit o nekom rajskom mestu koje je teko dostupno ljudima, bio je poznat i izvan oblasti Eufrata i Mediterana. Kao i svaki Raj, Eden 8 se nalazi u Sreditu sveta, tamo gde izvire reka s etiri rukavca. Usred vrta uzdiu se drvo ivota i drvo znanja dobra i zla (2 : 9). Jehova oveku zapoveda sledee: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusi s njega, umrijee (2 : 1617). Iz ove zabrane izdvaja se jedna do tada nepoznata ideja: egzistencijalna vrednost znanja. Drugim reima, znanje moe korenito da izmeni strukturu ljudske egzistencije. Ipak, zmija uspeva da namami Evu. A zmija ree eni: neete vi umrijeti; Nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi i znati to je dobro to li zlo (3 : 45). Ova prilino zagonetna epizoda bila je povod bezbrojnih tumaenja. Osnovna slika podsea na dobro poznati mitoloki amblem: naga Boginja, udotvorno Drvo, i njegov uvar, Zmija. Ali namesto junaka koji pobeuje i prisvaja simbol ivota (arobni plod, izvor mladosti, blago, itd.), biblijska pria prikazuje Adama, naivnu rtvu zmijine lukavosti. U celini uzev, ovde je re o neuspeloj imortalizaciji kao to je to bio sluaj i s Gilgameom ( 23). Jer, ukoliko bi postao sveznajui, jednak bogovima, Adam bi mogao da otkrije i Drvo ivota (o kojem mu Jehova nije govorio) i da postane besmrtan. Tekst je jasan i kategorian: I ree Gospod Bog: eto, ovjek
Boanska dvopolnost je samo jedna od brojnih formula totaliteta/jedinstva oznaenog spajanjem suprotstavljenih parova: ensko muko, vidljivo nevidljivo, Nebo Zemlja, svetlost tama, ali podjednako i dobro zlo, stvaranje razaranje, itd. Razmatranje ovih suprotstavljenih parova je u razliitim religijama dovelo do smelih zakljuaka koji se tiu koliko paradoksalne boanske uslovljenosti, toliko i revalorizacije ljudske uslovljenosti. 9 Ovu re su Jevreji povezali s reju e'dn, uivanje. Re iranskog porekla Raj (pairi-daeza) je kasnija. Naporedne slike, prisutne pre svega na Bliskom istoku i u egejskom svetu, prikazuju Veliku boginju pored Drveta ivota i ivotvornog izvora, ili pored Drveta ivota koje uvaju udovita i grifoni; up. Eliade, Trait 104108.
7

144

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

posta kao jedan od nas znajui to je dobro to li zlo; ali sada da ne prui ruke svoje i uzbere i s drveta od ivota, i okusi, te do vijeka ivi (3 : 22). I Bog izgna par iz Raja, i osudi ih na rad da bi iveli. Da se vratimo na malopre pomenuti scenario naga Boginja i udotvorno drvo koje uva zmaj zmija iz Knjige postanja je na kraju sasvim dobro uspela u svojoj ulozi uvara simbola ivota ili mladosti. Ali autor biblijskog teksta je korenito izmenio ovaj drevni mit. Adamov inicijacijski neuspeh je reinterpretiran kao duboko opravdana kazna: njegova neposlunost odaje njegovu lucifersku oholost, elju da bude slian Bogu. A to je najvei greh koji tvorevina moe poiniti protiv svoga Tvorca. To je bio prvobitni greh, pojam koji je za hebrejske i hrianske teologe imao brojne posledice. Slina vizija pada mogla se pojaviti samo u nekoj religiji u ijem su sreditu Boja svemo i ljubomora. Biblijski tekst onako kako nam je prenesen ukazuje na rastui ugled jehovistikog monoteizma.9 Prema redaktorima poglavlja 47 Knjige postanja taj prvobitni greh je doveo ne samo do gubitka Raja i preobraaja ljudske uslovljenosti nego je, na neki nain, postao izvor svih nesrea koje su zadesile oveanstvo. Eva raa Kaina, ratara, i Avelja, pastira sitne stoke. Kad braa prinesu rtve zahvalnice Kain od plodova zemlje, a Avelj od prvoroenadi iz svog stada Jehova prima Aveljevu, a ne Kainovu rtvu. Povreen, Kain skoi na Avelja brata svojega, i ubi ga (4 : 8). Ubudue, objavi Jehova, da si proklet* na z e m l j i . . . Kad zemlju uzradi, nee ti vie davati blaga svojega. Bie potuka i bjegunac na zemlji (4 : 1112). U ovoj epizodi moemo videti suprotnosti izmeu zemljoradnika i pastira, i, implicitno, odbranu pastira. Meutim, ako ime Avelj znai pastir, Kain znai kova. Njihov sukob odraava ambivalentan poloaj kovaa u nekim pastirskim drutvima, gde su ga ili prezirali ili potovali, ali su ga se uvek bojali. 10 Kao to smo videli ( 15), smatralo se da je kova gospodar vatre i da raspolae strahovitim arobnim moima. U svakom sluaju, tradicija sauvana u biblijskom tekstu odraava idealizaciju jednostavnog i istog ivota pastira-nomada, i otpor protiv sedelakog ivota zemljoradnika i stanovnika gradova. Kain sazida grad
Dodajmo pri tom da se, prema biblijskim tumaenjima, mit o padu nije uvek podrazumevao. Naroito poev od helenistikog doba pa sve do vremena iluminacija, brojne spekulacije su pokuavale da razviju smeliju, i mnogo puta, originalniju adamsku mitologiju. * Prema franc. tekstu nedostaje: ... bie proklet i oteran s plodnog tla..., ega nema ni u Daniievom prevodu, ni u prevodu Biblije Kr. sad (prim. prev.). 10 Up. Eliade, Forgerons et alchimistes, str. 89 i dalje.

KADA JE IZRAILJ B I O DETE

145

(4 : 17) a jedan od njegovih potomaka je TovelKam, koji bjee vjet kovati svata od mjedi i od gvoa (4:22).* Prvo ubistvo je, dakle, izvrio onaj ko na neki nain otelovljuje simbol tehnologije i gradske civilizacije. Implicitno, sve tehnologije izazivaju sumnju da su u vezi sa magijom.

55. Pre i posle Potopa Nema potrebe da ovde ukratko navodimo potomstvo Kaina i Seta, treeg Adamovog sina. U skladu s tradicijom koja je potvrdila u Mesopotamiji, Egiptu i u Indiji, prema kojoj praoci zalaze u neverovatne godine, Adam je rodio Seta kada je imao 130 godina a umro je 800 godine kasnije (5 : 3 i dalje). Svi Setovi i Kainovi potomci iveli su izmeu 800 i 900 godina. Taj prepotopski period obeleava jedna neobina epizoda: re je o enidbi nekih nebeskih bia, sinova Bojih s kerima ljudi, koje su im raale decu, a to bijahu silni ljudi, od starine na glasu (6 : 14). Po svoj prilici, re je o palim anelima. Pria o njima bie opirno ispriana u jednoj kasnijoj knjizi (Enoh, VIXI), to ne podrazumeva nuno da mit pre toga nije bio poznat. Analogna verovanja, naime, nalazimo i u staroj Grkoj i u Indiji: re je o dobu junaka, poluboanskih osoba, koji su delovali neposredno pre poetka sadanjeg vremena (u zoru istorije), odnosno, upravo u onim asovima kada su uspostavljene one institucije koje su svojstva svake kulture. No da se vratimo na biblijsku priu: posle ovih brakova izmeu palih anela i keri smrtnika, bog je odluio da ovekov vek ogranii na 120 godina. Ma kakvo bilo poreklo ovih mitskih tema (Kain i Avelj, rodozaetnici pre potopa, potomstvo Bojih sinova, roenje junaka), znaajno je da su ih redaktori u konanom tekstu Knjige postanja zadrali uprkos nekim antropomorfnim crtama kojima su optereivale Jehovu. Potop je bio najznaajniji dogaaj iz toga doba. Jehova uvia da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle (6 : 5). Bog se kaje to je stvorio oveka i odluuje da ga uniti kao vrstu. Bie spaseni jedino Noje i njegovi sinovi (Sem, Ham i Jafet) sa enama. Jer, Noje bjee ovjek pravedan . . . S Bogom je Noa hodio (6 : 9).*

* Korien je prevod Biblije Kr. sad., koji je vercriji franc. tekstu (prim. prev.).
10

146

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Prema jasnim Jehovinim uputstvima, Noje gradi koveg u koji dovodi predstavnike svih ivotinjskih vrsta. Kad je bilo Noju est stotina godina, te godine drugoga mjeseca, sedamnaesti dan toga mjeseca, taj dan razvalie se svi izvori velikoga bezdana, i otvorie se ustave nebeske; I udari dad na zemlju za etrdeset dana i etrdeset noi (7:1112). Kada se voda povukla, koveg se zaustavio na brdu Ararat. Noje je iziao i prineo rtvu. I Gospod omirisa miris ugodni i umiren, obea da vie nikada nee kleti zemlje zbog ljudi (8 : 21). On usnostavlja i savez s Nojem i njegovim potomcima, a znak toga saveza je duga (9 : 13). Biblijski tekst prikazuje izvestan broj elemenata koji su zajedniki i za opis potopa u Epu o Gilgameu. Mogue je da je redaktor poznavao mesopotamsku verziju, ili je, po svoj prilici, koristio neki jo drevniji izvor koji se od pamtiveka sauvao na Srednjem istoku. Kao to smo ve primetili ( 18), mitovi o potopu su veoma raireni i svi, u sutini, imaju istu simboliku: neminovnost da se iz korena unite svet i iskvareno oveanstvo, kako bi mogli da budu ponovo stvoreni, odnosno obnovljeni u svojoj prvobitnoj neporonosti. Ali ova kruna kosmologija je izmenjena ve u sumerskim i akadskim verzijama. Redaktor biblijskog teksta preuzima i nadovezuje se na reinterpretaciju diluvijalne katastrofe: on je uzdie na poloaj jedne od epizoda svete istorije. Jehova kanjava izopaenost ljudi i ne ali rtve kataklizme (kao to to ine bogovi u vavilonskim verzijama: up. Ep o Gilgameu, ploa X I : 11625, 13637). Znaaj koji on pridaje moralnoj istoti i poslunosti anticipira Zakon koji e biti objavljen Mojsiju. Poput mnogih drugih mitskih dogaaja, i potop je kasnije neprekidno iznova tumaen i ocenjivan iz razliitih perspektiva. Nojevi sinovi postae praoci novog oveanstva. U to vreme, itav svet je govorio istim jezikom. Ali, ljudi su jednoga dana odluili da sazidaju kulu, kojoj e vrh biti do neba (11:4). To je bio poslednji luciferski poduhvat. Jehova sie da vidi grad i kulu, i shvati da ubudue nee im smetati nita da ne urade to su naumili (11 : 56). On im tada izmea jezike, pa se ljudi vie nisu meusobno razumeli. Zatim ih Jehova rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidae grada (11 :78), koji e od onda biti poznat pod imenom Vavilon. I u ovom sluaju se sreemo sa starom mitskom temom koja je iznova ispriana iz perspektive jehovizma. Re je, najpre, o drevnoj tradiciji po kojoj su se neka povlaena bia (oraoci, junaci, legendarni kraljevi, amani) popela na nebo uz drvo,

KADA JE IZRAILJ B I O DETE

147

koplje, ue ili lestvice od strela. Ali penjanje na nebo trt concreto* bilo je prekinuto krajem prvobitnog mitskog doba.11 Drugi mitovi govore o neuspehu kasnijih pokuaja penjanja na nebo uz pomo razliitih kula. Nemogue je doznati da li je redaktor biblijskog teksta poznavao ova vajkadanja verovanja. U svakom sluaju, znao je za vavilonske zigurate, za koje se vezivala slina simbolika. Smatralo se, naime, da osnova zigurata poiva u pupku Zemlje, a njegov vrh na Nebu. Penjui se spratovima zigurata, kralj ili svetenik je obredno (odnosno simbolino) stizao na Nebo. Za redaktora biblijskog teksta meutim, ovo verovanje, koje je on shvatao doslovno, bilo je istovremeno i naivno i svetogrdno: stoga je ono korenito reinterpretirano, tanije, desakralizovano i demitizovano. Vano je naglasiti sledeu injenicu: i pored dugog i sloenog rada vezanog za izbor, eliminaciju i ocenjivanje nasleenog ili preuzetog drevnog mitskog materijala, poslednje redakcije Knjige postanja sauvale su itavu tradicionalnu mitologiju: ona poinje s kosmogonijom i stvaranjem oveka, pominje rajsku egzistenciju predaka, pria o drami pada sa svim njenim kobnim posledicama (smrtnost, neminovnost da se radi kako bi se ivelo, itd.), poziva se na postepeno izroavanje prvobitnog oveanstva ime se opravdava potop, i zavrava se sa poslednjom mitskom epizodom gubitkom jezikog jedinstva, to je posledica jo jednog luciferskog projekta. Kao i u drevnim i tradicionalnim kulturama, ova mitologija kratko predstavlja svetu istoriju: ona istovremeno objanjava poreklo sveta i sadanju ljudsku uslovljenost. Naravno, za Hebreje ova sveta istorija posle Avrama, a pogotovu s Mojsijem, postaje egzemplarna; to meutim ne oteuje mitoloku strukturu i funkciju prvih jedanaest poglavlja Knjige postanja. Izvestan broj autora je isticao injenicu da religija Izrailja nije izmislila nijedan mit. Ipak, ako se shvati da re izmisliti ukazuje na duhovno stvaranje, rad na odabiranju i kritici pradavnih mitskih tradicija ravan je stvaranju nekog novog mita ili, drugim recima, neke nove religiozne vizije sveta, koja i sama moe da postane egzemplarna. Religiozni duh Izrailja je, dakle, odnos Boga s izabranim narodom preobrazio u svetu istoriju do tada nepoznatog tipa. Poev od jednog odreenog trenutka, ta sveta istorija, koja je na izgled bila iskljuivo nacionalna, pokazuje se kao uzorni model celog oveanstva.
* Lat.: stvarno, u stvarnosti (prim. prev.). " Samani i u nae vreme preduzimaju to putovanje na nebo u duhu, odnosno, u ekstatikom zanosu.
10*

148

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

56. Religija Rodozaetnika Dvanaesto poglavlje Knjige postanja uvodi nas u novi religiozni svet. Jehova12 kae Avramu: Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju u ti ja pokazati. I uiniu od tebe velik narod, i blagosloviu te, i ime tvoje proslaviu, i ti e biti blagoslov. Blagosloviu one koji tebe uzblagosiljaju i prokleu one koji tebe usproklinju; i u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji (12 : 13). U svom sadanjem obliku, ovaj tekst je sigurno redigovan vekovima posle dogaaja o kojem pripoveda. Ali religiozno shvatanje koje je sadrano u biranju Avrama nadovezuje se na verovanja i obiaje koji su jo od drugog milenijuma dobro poznati na Bliskom istoku. Ono po emu se biblijski tekst razlikuje, jeste lina poruka Boga i njene posledice. Mada ga prethodno nisu pozvali, Bog se javlja nekom ljudskom biu i postavlja mu niz zahteva koje propraa udesnim obeanjima. Prema tradiciji, Avram mu se pokorava kao to e mu se povinovati i kasnije, kada Bog bude zatraio da mu rtvuje sina Isaka. Ovde se suoavamo s novim oblikom religioznog iskustva: avramovskom verom, onakvom kako je ona bila shvaena posle Mojsija a koja e, s vremenom, postati religiozno iskustvo koje je specifino za judaizam i za hrianstvo. Avram, dakle, odlazi iz haldejskog Ura i dolazi u Haran na severozapadu Mesopotamije. Kasnije, on putuje na jug, i neko vreme nastanjuje se u Sihemu; on zatim vodi svoie karavane izmeu Palestine i Egipta (Knjiga postanja, 13 .* 13). Pria o Avramu i doivljajima njegovog sina Isaka, i njegovih unuka Jakova i Josifa, prikazuje takozvani period Rodozaetnika. Dosta dugo, kritika je smatrala da su Rodozaetnici legendarni likovi. Ali ve pola veka, zahvaljujui pre svega arheolokim otkriima, neki su autori skloni da bar delimino prihvate istorinost tradicija o Rodozaetnicima. To, naravno, ne znai da poglavlja 1150 iz Knjige postanja predstavljaju istorijske dokumente. to se tie naeg zadatka, vano je znati da li su Apiru, preci Hebreja, bili uzgajivai magaraca i karavanski trgovci,13 ili su bili pastiri sitne stoke skloni tome da se negde stalno na12 Ovde i u svim drugim ve navedenim delovima, Jehova je, oigledno, anahronizaim, poto e ovo ime tek kasnije biti otkriveno Moj siju. [Kada je re o Avramu i njegovim potomcima, ovde je preuzet termin rodozaetnici koji je predloio i uveo E. Verber (Povijest svjetske knjievnosti, Mladost, Zagreb 1982) budui da je termin patrijarsi sada previe obeleen znaenjem koje ima u sikladu s postojeom hrianskom crkvenom hijerarhijom (prim. prev.)]. 13 to podrava Olbrajt (Albright) u vie svojih radova; na kraju videti i Yahveh and the Goods of Canaan, 6264 i svuda.

KADA JE IZRAILJ BIO D E T E

149

sele.14 Dovoljno je da podsetimo kako postoji odreeni broj analogija izmeu obiaja Rodozacetnik i pravnih i drutvenih institucija Bliskog istoka. Podjednako je mogue da su Rodozaetnici tokom svog boravka u Mesopotamiji upoznali i prilagodili obimnu mitoloku tradiciju. Religiju Rodozacetnik karakterie kult boga oca.15 On se pjiziva ili oituje kao Bog oca mojega/vaega/njegovog (Post. 31 :5, itd.). Druge formulacije sadre vlastito ime, kojem ponekad prethodi re otac: bog Avramov (Post 31 : 53), Bog Avrama oca tvojega (26 : 24; itd.), Bog Isakov (28 : 13), Bog oca mojega Avrama i Bog oca mojega Isaka (32:9; itd.), ili Bog Avramov, Isakov i Jakovov (32 : 24; itd.). Ove formulacije imaju paralele na starom Istoku. 16 Bog otaca je prvobitno bio bog neposrednog pretka koga su priznavali i sinovi. Pokazujui se pretku, bog je potvrivao neku vrstu srodstva. Bio je bog nomada, koji niie vezan za neko svetilite nego za grupu ljudi koju prati i titi. On se obeanjima obavezuje prema svojim vernicima.17 Druga njegova, moda jo starija imena su pahad yishk to se prevodi kao Isakov strah mada pre znai Isakov roak, i 'abhr ya'aqobh, Jakovljeva snaga (ili odbrana) (Post. 31 : 42, 53). Prolazei kroz Kanaan, Rodozaetnici su se susreli s kultom boga Ela, pa je bog otac na kraju bio s njim poistoveen.18 Na osnovu tog izjednaavanja moe se pretpostaviti da je postojala izvesna strukturalna slinost izmeu ta dva tipa boanstva. U svakom sluaju, kada se jednom poistovetio sa Elom, bog otac je stekao kosmike dimenzije, koje nije mogao imati kao porodino ili klanovsko boanstvo. To je prvi istorijski potvren primer sinteze koja je obogatila naslee vezano za Rodozaetnike. A on nee biti i jedini. Nekoliko pasusa, mada prilino uopteno, onisuju religioznu praksu Rodozacetnik. Sada je pravi as da biblijske spise uporedimo s praksom koja je karakteristina za drevne pastirske
14 To ie, pored ostalih, i teza R. de Vauxa, Histoire ancienne d'Isral, T, str. 220-222. 15 Zasluga je Albrehta Alta to je prvi skrenuo panju na ovu osobenu crtu; videti Der Gott der Vter (1929). 18 U XIX veku pre Hr. Asirci iz Kapadokije su za svedoka prizivali boga mog oca (ili tvog/njegovog oca). Vid. izvore koje navode Ringgren, La Religion d'Isral, str. 32; Froher, History of Israelite Religion, str. 37; R. de Vaux, Histoire ancienne d'Isral, I, str. 25758. Za tananije tumaenje, up Cross Canaanite Myth and Hebrew Epic, str. 12 i dalje. 17 De Vaux, str. 261. Tema obeanja se esto javlja u Knjizi postanja. Ona je tu prisutna u razliitim oblicima: kao obeanje neke budunosti, neke 18 zemlje, ili i jednog i drugog istovremeno (isto). Rodozaetnike prie navode imena koja su sastavljena od elemenata 'el za kojim ide imenica: El Kralj, El svevid (Knj. post., 16 : 13); El adaj, iz Gore (18 : 1, itd.); El 'Olam, El vjeni (21 : 33); El od Vetilja (31 : 13 itd.). Up. de Vaux, str. 262 i dalje; Ringgren, str. 33 i dalje; Cross, str. 44 i dalje.

150

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

kulture, a na prvom mestu, za kulturu Arapa pre islama. Prema Knjizi postanja, Rodozaetnici su prinosili rtve, podizali rtvenike i postavljali kamenje koje su pomazivali uljem. Verovatno je, meutim, da su oni upranjavali jedino rtve u krvi (zebah) pashalnog tipa, bez svetenika, a, prema nekima, i bez rtvenika: Svaki prinosilac rtve je sam ubijao svoju rtvu koju je izdvojio iz stada; ona nije spaljivana, nego bi je zajedniki pojeli prinosilac rtve i njegova porodica.19 Teko je jasno odrediti izvorno znaenje uspravljenog kamenja (massebah) jer se njihov religiozni kontekst razlikuje. Kamen moe da svedoi o nekom zakljuenom dogovoru (Post. 31 :45, 5152), da slui kao grob (35 : 20), ili da, kao u epizodi s Jakovom, ukae na teofaniju. Zaspavi s glavom u nekom kamenu, on vide lestvice iji je vrh dosezao do neba i gle, na vrhu stajae Gospod koji mu obea tu zemlju. Kad se probudio, Jakov uspravi kamen na kojem je spavao a mesto nazva beth-el, Boja kua (Post. 28 : 1022). Uspravljeno kamenje je imalo odreenu ulogu i u kanaanskom kultu; zato e ga jehovizam kasnije osuditi. Ali ovaj obiaj je postojao i kod preislamskih Arapa (up. nap. 19) pa je stoga verovatno da su ga takoe imali i preci Izrailjaca. 20

57. Avram, Otac vere Dva obreda koja su odigrala znaajnu ulogu u religioznoj istoriji Izrailja bila su rtvovanje u znak saveza i rtvovanje Isaka. Prvo rtvovanje (Post. 15 : 9 i dalje) je Bog neposredno naloio Avramu. Sastojalo se od rasecanja na dva dela junice, koze i ovna i taj obred ima svoje analogije i drugde (na primer, kod Hitita: up. 43). Ali odluujui element je nona teofanija: A kad se sunce smiri (...) gle, pe se dimljae, i plamen ognjeni prolaae izmeu onijeb dijelova* (15 : 17). Taj dan uini Bog zavjet s Avramom (15 : 18). Tu nije re o nekom ugovoru.
" R. de Vaux, nav. delo, str. 271. U srednjoj Arabiji rtva je ubijena ispred jednog uspravnog kamena simbola boanske prisutnosti, a krv je izlivana na kamen ili sipana u jarak koji je bio iskopan u njegovom podnoju. Takve rtve su posebno prinoene za praznika koje su Arapi nomadi proslavljali u prvom mesecu prolea kako bi osigurali plodnost i napredovanje stada. Slian praznik su verovatno proslavljali ve polunomadski pastiri, preci Izrailja. (Isto). 20 Rodozaetnike prie govore o nekom svetom drveu: na primer, o Morekom hrastu (12 : 6) i Mamrijskom hrastu (13 : 18 itd.) (Dan. dodue, umesto hrast prevodi ravnica prim. prev.). To e oboavanje drvea Rodozacetnik postati neugodno i kasnije biti zabranjeno kada budu osuena kanaanska mesta kulta, osnovana po visokim brdima... i pod svakim zelenijem drvetom (Peta knj. Mojs. 12:2). * U frac, tekstu doslovno: podeljenih ivotinja (prim. prev.).

KADA JE IZRAILJ B I O DETE

151

Bog ne namee Avramu nikakvu obavezu obavezuje se samo on. Taj se obred, koji je u Starom zavetu jedinstven, upranjavao sve do vremena Jeremije. Odreeni broj autora osporava da je on bio poznat u doba Rodozacetnik. rtvovanje je sigurno bilo prikazano u jehovistikom kontekstu, ali teoloka reinterpretacija nije uspela da poniti njegov prvobitni karakter. U Knjizi postanja do pojedinosti je opisano samo jedno rtvovanje Isakovo (22 : 119). Bog trai od Avrama da mu prinese na rtvu paljenicu ('olah) svoga sina, i dok se on pripremao da rtvuje Isaka, ovoga je zamenio jedan ovan. Ta epizoda je dala povoda bezbrojnim raspravama. Izmeu ostalog, primeeno je da se izraz rtva paljenica ponavlja est puta. Izgleda, meutim, da je ova vrsta rtvovanja preuzeta od Kanaanaca, tek posle konanog naseljavanja plemena. 21 Podjednako se govorilo i o idealizaciji prolosti. Meutim, ne treba zaboraviti da Knjiga postanja sadri odreeni broj runih pria to pokazuje da su redaktori bili vie zaokupljeni vernim prenoenjem tradicija nego njihovom idealizacijom.22 (Podvlaenje u tekstu je nae.) Kakvo god bilo njeno poreklo, ova epizoda neuporedivo najsnanije u itavom Starom zavetu prikazuje duboko znaenje avramovske vere. Avram se ne priprema da rtvuje svoje dete imajui u vidu neki odreeni ishod, onako kao to su to uinili Misa, kralj moavski, rtvujui svoga starijeg sina da bi iznudio pobedu (Druga knjiga o carevima, 3 : 27), ili Jeftaj, koji se obavezuje Jehovi da e mu na rtvu paljenicu prineti prvu osobu koja mu poe u susret posle njegove pobede, i ne pomiljajui da bi to mogla biti njegova roena ki jedinica (Knjiga o sudijama, 11 : 30 i dalje). Tu nije re o rtvovanju prvenaca, koje je, uostalom, postalo poznato tek kasnije i koje kod Izrailjaca nikada nije postalo opteprihvaeno. Avram je oseao da je sa svojim Bogom povezan verom. On nije razumeo smisao ina koji je Bog traio od njega, dok su ostali koji su svoje prvence prinosili na rtvu nekom boanstvu savreno dobro shvatali znaenje magijsko-religiozne snage obreda. S druge strane, Avram ni najmanje nije sumnjao u svetost, savrenstvo i svemo svog Boga. Prema tome, ako je nareeno delo u svemu liilo na edomorstvo, to je bilo tako zbog ogranienosti ljudske moi poimanja. Jedini je bog znao smisao i vrednost nekog del koje se, za sve ostale, ni u emu nije razlikovalo od zloina. Ovde je pred nama jedan poseban sluaj dijalektike svetog: ne samo da je profano preobraeno u sakralno, zadravajui
21 De Vaux, str. 270: Prva spominjanja u pouzdano starim tekstovima datiraju iz doba Sudija. 22 H. H. Rowley, Worship in Ancient Israel, str. 27. U stvari, iz teksta ne doznajemo skoro nita o kultu koji su upranjavali neki Jakovljevi sinovi, ali nam on prenosi mnogo pria koje ih sramote; na primer, prie o Simeunu, Leviju i Sihemu (Post. 34), o Judi i Tamari (Post. 38).

152

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

pri tom svoju prvobitnu strukturu (sveti kamen je i dalje kamen), nego se ni sakralizacija ne moe dokuiti razumom jer edomorstvo nije preobraeno u obred kojim se postie neki osobiti uinak (kao to se to deava onima koji rtvuju svoje prvence). Avram ne izvrava obred (poto nije teio ni za kakvim ciljem i nije razumevao smisao svoga ina); s druge strane, njegova vera ga je ubedila da ne ini nikakav zloin. Reklo bi se da Avram nije sumnjao u svetost svoga dela, mada je ona bila neprepoznatljiva, pa prema tome i nespoznatljiva. Razmiljanje o toj nemogunosti da se prepozna sveto (poto je sveto u potpunosti bilo poistoveeno sa profanim) imalo je znaajne posledice. Kao to emo videti, avramovska vera e jevrejskom narodu, posle drugog ruenja Hrama i propasti Drave, omoguiti da podnese sva iskuenja svoje tragine istorije. Razmiljajui upravo o Avramovom primeru, neki hrianski mislioci su, iako kasno, tek u XIX i u XX veku, pojmili paradoksalni i u krajnjoj liniji nespoznatljivi karakter njihove vere. Kjerkegor se odrekao svoje verenice, u nadi da e mu ona, na neki nezamisliv nain, biti nadoknaena. A kada je Lav estov tvrdio da prava vera podrazumeva samo jednu izvesnost: za Boga sve je mogue, on je samo, pojednostavljujui ga, prenosio Avramovo iskustvo.

58. Moj si je i izlazak iz Egipta Poeci religije Izrailja ispriani su od 46. do 50. poglavlja Knjige postanja, u Knjizi izlaska i u Knjizi brojeva. Re je o nizu dogaaja od kojih je veinu neposredno izazvao sam Bog. Podsetimo se na najznaajnije: naseljavanje Jakova i njegovih sinova u Egiptu; progonstvo, nekoliko vekova kasnije, koje je prouzrokovao jedan faraon naredivi da se pobiju sva prvoroenad Izrailjaea; neoekivani preokret Mojsijeve sudbine (koji se udnovato spasao pokolja i uzdigao na faraonovom dvoru), poto je ubio egipatskog vojnika koji je udarcima izmrcvario jednog od njegove brae, a posebno njegov beg u Madijansku pustinju, pojavljivanje plamena ognjenog iz kupine (njegov prvi susret sa Jehovom), zadatak koji mu Bog poverava da izvede njegov narod iz Egipta, i objavljivanje bojeg imena; deset poasti koje je Jehova izazvao da bi faraona primorao na pristanak; odlazak Izrailjaea i njihov prolazak kroz Crveno more ije su vode potopile egipatska bojna kola i vojnike koji su ih progonili; teofanija na Sinajskoj gori, savez koji je Jehova sklopio sa svojim narodom, to prate zapovesti koje se tiu sadraja objave i kulta; najzad, etrdeset godina hoda kroz pustinju, Mojsijeva smrt, i osvajanje Kanaana pod vodstvom Isusa Navina.

KADA JE IZRAILJ B I O DETE

153

Ve vie od jednog veka kritika se trudi da razdvoji verovatne, i utoliko istorijske, elemente ove biblijske prie od mase pridodatih i mitolokih odnosno folklornih naslaga.83 Podjednako su korieni i filoloki i arheoloki dokumenti koji se odnose na politiku, kulturnu i religioznu istoriju Egipana, Kanaanaca i drugih naroda Bliskog istoka. Postojala je, naime, nada da e se pomou slinih dokumenata osvetiiti i blie odrediti, moda ak i rekonstruisati istorija razliitih grupa Jevreja, od naseljavanja Jakova u Egiptu (XVIIIXVII vek) do zbivanja iji odjek nalazimo u predanju Egzodusa i prodora u Kanaan, a te dogaaje neki autori smetaju u XII vek.24 Vanbiblijski dokumenti su sigurno doprineli da se, bar delimino, Egzodus i osvajanje Kanaana postave u istorijski kontekst. Za izlazak iz Egipta, na primer, predloeni su sasvim precizni datumi, na osnovu obavetenja koja se tiu vojne i politike situacije nekih faraona koji su pripadali XIX dinastiji; na osnovu rezultata iskopavanja, a pre svega na osnovu datuma unitenja nekih kanaanskih gradova, utvrene su etape prodora u Kanaan. Meutim, jedan broj tih korelacija i hronolokih odrednica je jo sporan. Mi neemo zauzimati stav u ovoj raspravi u kojoj je vrlo malo meusobno saglasnih strunjaka. Dovoljno je napomenuti da se, kao to smo to i oekivali, nije usoelo s utvrivanjetn istorinosti nekih zbivanja koja su od prvorazrednog znaaia za religiju Izrailja. to, opet, ni u kom sluaju ne dokazuje njihovu neistorinost. Istorijski dogaaji i linosti u tolikoj su meri bili oblikovani prema paradigmatskim kategorijama da u najveem broju sluajeva vie nije mogue dosegnuti njihovu izvornu realnost. Nema razloga za sumnju u realnost osobe poznate pod imenom Mojsije, ali nam izmiu njegova biografija i osobene crte njegove linosti. Ve zbog same injenice da je Moisiie postao harizmatska i mitska figura, njegov ivot koji zapoinje udnovatim spasenjem u korni od papirusa koja je bila ostavljena u trsci Nila, sledi model tolikih drugih junaka (Tezeja, Perseja, Sargona iz Agade, Romula, Kira, itd.). Ime Mojsije je egipatsko, kao i imena drugih lanova njegove porodice. Ono sadri element msy, roeni, sin, to se moe uporediti sa Ahmoses (Ahmozes) ili Ramzes (Ra-messes, Raov sin). Ime jednog od Levijevih sinova, Merarije, jeste
83 Rad na demitizaciji je bio relativno jednostavan (u stvari, uda kao to su deset poasti ili prolazak kroz Crveno more, ne mogu se smatrati za istorijske dogaaje). Nasuprot tome, mnogo se delikatnije pokazalo tumaenje o eventualnoj istorinosti biblijskih tekstova. Analizom je razdvojeno nekoliko redakcija koje su nainjene u razliito doba i iz razliitih teolokih perspektiva. Pored toga, utvrene su pozajmice iz vie knjievnih rodova. Prividna istorinost neke epizode postaje sumnjiva kada se otkrije da je redaktor koristio klie nekog odreenog knjievnog roda (sage, novele, poslovice, itd.). 24 Prema Knjizi izlaska 12 :40, Izrailjci su ostali u Egiptu 430 godina.

154

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

egipatsko Mrry, Voljeni; Pinhas, Aaronov unuk, jeste P'-nhsy, crnac. Nije iskljueno da je mladi Moj sije znao za Ehnatonovu reformu (oko 13751350), koji je kult Amona zamenio solarnim monoteizmom Atona. Uoena35 je i analogija izmeu dve religije: Aton je, takoe, proglaen za jedinog Boga; kao Jehova, i on je bog koji je stvorio sve to postoji; najzad, znaaj koji Ehnatonova reforma pridaje Nauku moe se porediti sa ulogom Tore u jehovizmu. S druge strane, Mojsija nije moglo da privue ramzesko drutvo u kojem je bio odgajen, dve generacije posle uguenja Ehnatonove reforme. Kosmopolitizam, religiozni sinkretizam (pogotovu izmeu egipatskih i kanaanskih kultova), neke orgijastike prakse (prostitucija oba pola), kult ivotinja, predstavljaju previe strahota za nekoga ko je odgajen u religiji Otaca. Sam izlazak iz Egipta po svoj prilici odraava neki istorijski dogaaj. Ipak, nije re o egzodusu itavog naroda, nego samo o jednoj grupi, i to upravo onoj koju je predvodio Mojsije. Druge grupe su ve bile otpoele svoje manje-vie miroljubive prodore u Kanaan. Sva izrailjska plemena su tek naknadno prihvatila egzodus kao epizodu svoje svete istorije. Za na posao je znaajno to to je izlazak iz Egipta doveden u vezu s proslavljanjem Pashe. Drugim recima, jedno drevno rtvovanje, svojstveno pastirima nomadima, a koje su milenijumima upranjavali preci Izrailjaca, bilo je revalorizovano i integrisano u svetu istoriju jehovizma. Obred povezan s kosmikom religioznou (pastirski praznik prolea), bio je protumaen kao seanje na neki istorijski dogaaj. Preobraaj religioznih struktura kosmikog tipa u zbivanja iz svete istorije jeste karakteristika jehovistikog monoteizma, koji e preuzeti i nastaviti hrianstvo.

59. Ja sam onaj koji jest Napasajui ovce svoga tasta Jotora, madiianskog svetenika, Mojsije preko pustinje dolazi na goru Boiju, Horiv. Tu vidi plamen ognjeni iz kupine i uje da ga pozivaju po imenu. Nekoliko asaka kasnije, Bog mu se otkriva kao Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev (Izlazak, 3 : 6). Meutim, Mojsije predosea da se naao pred nepoznatim vidom boanstva, tavie, pred novim bogom. On prihvata naredbu da ode i potrai decu Izrailja i da im kae: Bog otaca vaih posla
Vid. na primer, Albright, From the Stone Age to Christianity, str. 218 i dalje, 269 i dalje; The Biblical Period from Abraham to Ezra, str. 15 i dalje. Za druge autore, meutim, ove analogije nisu uverljive; up. Ringgren, nav. delo, str. 51; Fohrer, nav. delo, str. 79.
25

KADA JE IZRAILJ B I O D E T E

155

me k vama ali se pita ako mi reku: kako mu je ime? ta u im kazati? (3 : 13). Tada mu Bog kae: Ja sam onaj to jest ('ehyh 'sr 'ehyh). Bog takoe ui Mojsija da se deci Izrailja obrati ovim recima: Koji jest, on me posla k vama... (3 : 14). Veoma se mnogo raspravljalo o ovom imenu.26 Odgovor Boga je veoma zagonetan: on nagovetava svoj oblik postojanja, ne otkrivajui svoju osobu. Sve to bi se moglo rei jeste kako boansko ime nagovetava, da upotrebimo jedan savremeni izraz, totalitet bia i postojanja. Meutim, Jehova izjavljuje da je on bog Avrama i drugih Rodozaetnika i taj njegov identitet danas prihvataju svi koji primaju avramovsko naslee. U stvari, mogue je pokazati odreeni kontinuitet izmeu boga otaca i boga koji se otkriva Mojsiju. Kao to je ve primeeno, najpre imamo injenicu da se jehovizam rodio u pastirskoj sredini i da se razvijao u pustinji. Povratak istom jehovizmu bie prikazan kao povratak situaciji pustinje: to e biti ,nomadski ideal' Propovednika 27 Isto kao i bog otaca, ni Jehova nije vezan za neko odreeno mesto; osim toga, on uspostavlja poseban odnos s Mojsijem kao poglavarem grupe. Ali, razlike su znaajne. Dok je bog otaca bezimen, Jehova je vlastito ime, koje istie njegovu tajanstvenost i njegovu transcendentnost. Odnosi izmeu boanstva i njegovih vernika su izmenjeni: vie se ne govori o bogu otaca, nego o Jehovinom narodu. Predstava o boanskom izabranitvu koje je izloeno kroz obeanja data Avramu (Post. 12 : 13), postaje jasnija: Jehova potomke Rodozaetnika naziva svojim narodom; oni su, kako to kae R. de Vo (Vaux), njegova lina svojina. U nastavku procesa izjednaavanja boga otaca sa Elom, s njim je takoe bio poistoveen i Jehova. On je od Ela preuzeo kosmiku strukturu kao i naziv Kralja. Jehovizam je takoe iz Elove religije preuzeo ideju o boanskom dvoru koji su obrazovali ben 'lohim~s S druge strane, .Tehovin ratniki karakter predstavlja produetak uloge boga otaca, prvorazrednog zatitnika svojih vernika. Sutina otkrovenja sadrana je u deset bojih zapovesti (Izl. 20:317; up. Izl. 34 : 1027). U svom sadanjem obliku, tekst ne moe poticati iz Mojsijevog doba, ali najznaajnije zapovesti sigurno odraavaju duh izvornog jehovizma. Prva od
26 Vid. novije bibliografije koje su zabeleili Ringgren, str. 43 i dalje, Fohrer, nav. delo, str. 75 i dalje, de Vaux, Histoire, str. 321 i dalje, Cross, nav. delo, str. 60 i dalje. 27 R. de Vaux, nav. delo, str. 424. Nadalje koristimo njegove analize, str. 424421. 28 De Vaux, str. 428. Ali izgleda da bi bilo netano rei da je El dao svoju blagost i samilost Jehovi, koji je izvorno bio grub i estok bog. U verovatno starom tekstu, Izl. 34 : 6, Jehova sam za sebe kae da je ,Bog milostiv, alostiv', isto, str. 429.

156

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

deset zapovesti, Nemoj imati drugih bogova uza me, pokazuje da tu nije re o monoteizmu u strogom znaenju izraza. Postojanje drugih bogova se ne porie. U pobednikoj pesmi koju peva posle prolaska kroz more, Mojsije klie: Tko je kao ti, Jahve meu bogovima* (Izl. 15 : 11). Ali, trai se bespogovorna vernost, jer je Jehova Bog ljubomoran** (Izl. 20: 5). Borba protiv lanih bogova poinje odmah po izlasku iz pustinje u Baal Peoru.*** Tu su keri moavske pozvale Izrailjce da prinesu rtve moavskim bogovima. I narod jeae, i klanjae se bogovima njihovijem (Brojevi, 25 :2 i dalje), izazvavi time Jehovinu srdbu. Ta borba koja je otpoela u Baal Peoru, za Izrailj traje jo uvek. Znaenje druge zapovesti: Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike... ne moe se lako dokuiti. Tu nije re o nekoj zabrani kulta idola. Znamo da su slike, odomaene u paganskim kultovima, bile samo stajalite boanstva. Ideja koja stoji iza ove zapovesti verovatno podrazumeva zabranu da se Jehova predstavlja nekim kultnim predmetom. Kao to nije imao ime, Jehova ne treba da ima ni sliku. Bog je doputao da ga neki povlaeni neposredno vide; preostalom oveanstvu oitovao se preko svojih dela. Za razliku od drugih boanstava Bliskog istoka koja su se oitavala istovremeno u ljudskom i ivotinjskom, ili u kosmikom obliku, Jehova je iskljuivo poiman kao antropomorfan. Ali on pribegava i kosmikim epifanijama, jer je itav svet njegova tvorevina. Jehovin antropomorfizam ima dva vida. S jedne strane, Jehova pokazuje specifino ljudske kvalitete i mane: samilost i gnev, radost i tugu, pratanje i osvetu. (Ipak, on ne pokazuje slabosti i mane homerskih bogova, i ne pristaje da bude izvrgnut ruglu kao neki stanovnici Olimpa.29 S druge strane, Jehova ne odraava ljudsku situaciju, poput veine drugih boanstava: on nema porodicu, ima samo nebeski dvor. Jehova je sam. Moemo li videti jo jednu antropomorfnu crtu u injenici da on od svojih vernika zahteva bespogovornu pokornost, poput istonjakih despota? Tu je vie re o neljudskoj elji za apsolutnim savrenstvom i istotom. Netrpeljivost i fantazam koji karakteriu propovednike i misionare tri monoteistike religije, imaju uzor i opravdanje u Jehovinom primeru. Jehovina estina takoe istie antropomorfne okvire. Nieeov bes je ponekad toliko nerazuman da bi se moglo govoriti o Jehovinom demonizmu. Posle zauzimanja Kanaana, neke od ovih
* Korien je prevod Biblije Kr. sad.; Daniiev prevod je mnogo slobodniji: Ko je kao ti meu silnima, Gospode? (prim. prev.). ** Korien je prevod Biblije Kr. sad.; Danii prevodi Bog revnitelj, naime, Bog koji revnosno radi i ljubi (prim. prcv.). *** U Dan. prevodu Velfegor (prim. prev.). 29 Up. Fohrer, nav. delo, str. 78 i dalje.

KADA JE IZRAILJ B I O D E T E

157

negativnih crta e, izvesno, jo i otvrdnuti. Ali negativne crte pripadaju Jehovinoj izvornoj strukturi. U stvari, re je o novom, jo impresivnijem izvravanju boanstva kao neeg to se potpuno razlikuje od svoje tvorevine, kao neeg to je primerno drugo {ganz andere Rudolfa Ota (Rudolph Otto)]. Naporedo postojanje protivurenih atributa, nerazumnost nekih njegovih dela, postupaka, sve to deli Jehovu od bilo kakvog ideala savrenstva prema ljudskim metilima. S tog stanovita, Jehova lii na neka hinduistika boanstva, ivu na primer, ili na Kali-Durgu. Ali tu postoji znaajna razlika: ova indijska boanstva postavljaju se iznad morala, a kako njihov nain postojanja predstavlja model za uzor, njihovi vernici ih podraavaju bez oklevanja. Nasuprot tome, Jehova najvei znaaj pridaje etikim principima i moralnoj praksi: na to se odnosi barem pet od deset zapovesti. Prema biblijskoj prii, teofanija se zbila tri meseca posle izlaska iz Egipta, u Sinajskoj pustinji. Brdo Sinaj zavilo se u dim jer je Jahve u obliku ognja siao na nj. Dizao se dim kao dim iz pei. Sve se brdo silno treslo. Zvuk trube bivao sve jai. Mojsije je govorio, a Bog mu grmljavinom odgovarao (Izl. 19 : 1819).* Jehova se tada pojavljuje pred Izrailjcima koji su ostali u podnoju brda i zakljuuje sa njima novi savez, diktirajui Zavetnu knjigu koja otpoinje s deset zapovesti a sadri i odreeni broj propisa u vezi s kultom (Izl. 20 : 217; 2226.30 Kasnije, Mojsije se ponovo susreo s Jehovom i dobio dvije ploe svjedoanstva, ploe kamene pisane prstom Bojim (31 : 19; up. drugu verziju, 34 : 1,28). Mendelhol (Mendelhall) je zapazio31 da stilski oblik Zavetne knjige podsea na sporazume hititskih vladara iz drugog milenijuma, s njihovim vazalima iz Male Azije. Ali podudarnosti ta dva obrasca, mada stvarne, ne moraju biti i odluujue. Ne zna se nita pouzdano o kultu koji su Izrailjci slavili tokom etrdeset godina provedenih u pustinji. Knjiga izlaska (26; 28 : 838) do pojedinosti opisuje svetilite u pustinji: ono se sastoji od atora sastanka u kojem se uva Koveg svedoanstva ili Zavetni koveg, koveg od drveta u kojem su se prema jednom kasnijem periodu nalazile Ploe Zakona Zakoni Ponovljeni, 10: 15; itd.). Sasvim je verovatno da to predanje odraava stvarno stanje. Kod Arapa je, pre islama, potvreno postojanje kultnih atora ili nosiljki u kojima su noeni idoli od kamena. Tekstovi ne pominju koveg i ator zajedno, ali je
* Prenesen je doslovniji prevod Biblije Kr. sad. (prim. prev.). 30 Nepotrebno je istai da su svi ovi tekstovi redigovani ili objavljeni kasnije. 31 C. E. Mendenhall, Law and Covenant in Israel and the Ancient East (1955). Hipotezu je, pored ostalih, prihvatio Allbright, Yahveh and the Goods of Canaan, str. 107 i dalje.

158

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

ator verovatno, kao i kod Arapa, prekrivao koveg. Kao bog otaca nekada, Jehova je vodio svoj narod. Koveg simbolizuje to nevidljivo prisustvo; ali nemogue je doznati ta je on sadravao. Prema tradiciji, Mojsije je umro u moavskim stepama, ispod Jerihona. Jehova mu je pokazao Kanaansku zemlju: Pokazah ti je da je vidi oima svojima, ali u nju nee ui (Zakoni ponovljeni, 34: 4; up. Brojevi 27 : 1214). I ta smrt odgovara legendarnoj i paradigmatinoj Mojsijevoj linosti. Sve to se moe rei o osobi poznatoj pod tim imenom, jeste da su je obeleili dramatini, viestruki susreti sa Jehovom. Otkrovenje iji je Mojsije bio posrednik, istovremeno ga je pretvorilo u ekstatinog propovednika proroka i u arobnjaka; bio je uzor levitskih svetenika i harizmatslci poglavar bez premca, koji je uspeo da grupu klanova preobrazi u jezgro nacije, Izrailjevog naroda.

60. Religija u vreme Sudijd: prva faza sinkretizma Prihvaeno je da se epohom Sudija naziva period koji se protee izmeu ~ 1200, kada je Mojsijeva grupa pod vodstvom Isusa Navina prodrla u Kanaan, do ~ 1020, kada je Saul proglaen za kralja. Sudije su bili vojni poglavari, savetnici i sudski inovnici. Upravo tokom ovog perioda i druga plemena prihvataju jehovizam, pogotovu posle nekih sjajnih pobeda. Jer Jehova se neposredno umeao u bitku. On uverava Isusa Navina: Ne boj ih se; jer ih dadoh tebi u ruke (Knjiga Isusa Navina 10 : 8). U stvari, Jehova baca sa neba kamenje gadno koje e ubiti na hiljade neprijatelja (Knjiga Isusa Navina 10:11). Posle pobede protiv Javina, kanaanskog" kralja, Devora i Varak opevaju boanski gnev: Gospode! kad si slazio sa Sira (...) zemlja se tresijae, i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom Knjiga o sudijama, 5 : 4 i dalje). Ukratko, Jehova se pokazuje snaniji od kanaanskih bogova. Rat koji je voen u njegovo ime je sveti rat 32 ljudi su posveeni (qidde, posvetiti) i moraju da potuju obrednu istotu. Plen je bio zabranjen, odnosno, sve je bilo unitavano, prinoeno Jehovi na rtvu paljenicu. Ali, prilagoavajui se novom nainu ivota, jehovizam se razvija i menja. Najpre se zapaa otpor prema vrenostima koje je
* Prema Bibliji asorskog kralja (prim. prev.). G. von Rad, Der heilige Krieg im alten Israel (1951), saeo Ringgren, nav. delo, str. 6667. Izraz zabranjen, herem, potie od korena koji znai sveti. Ringram je smatrao da je to tipino izrailjska pojava; ali A. Lods i Olbrajt navode druge primere, i to ne samo kod Semita; up. Rowley, Worship in ancient Israel, str. 56 i nap. 7.
32

KADA JE IZRAILJ B I O DETE

159

velialo svako pastirsko drutvo. Zakon gostoljubivosti, nepovrediv meu nomadima, Jailja izdajniki gazi: ona poziva u svoj ator kanaanskog poglavara Sisaru, koji bei posle poraza, i ubija ga na spavanju (Sudije, 4 : 17 i dalje). Prenosivo svetilite iz Mojsijevog vremena postaje zastarelo. Sada se upranjavaju kultovi u hramovima i u svetim gradovima. Ali, kao to se i moglo oekivati, znaajne posledice imala je pre svega konfrontacija s kanaanskom religijom, tavie, ta konfrontacija se produila sve do VII veka pre Hr. U nastavku povezivanja Jehove i Ela, prejehovistika svetilita koja su pripadala Elovom kultu, isto kao i jedan broj kanaanskih svetilita, zavetovani su Jehovi.33 Vie iznenauje pometnja koja je, u vreme Sudija, stvorena izmeu Jehove i Baala. Imena-sloenice sa baal susreu se i u porodicama koje su poznate po jehovistikoj veri. Slavni Gedeon nosi takoe i ime Jeroval (Yerubbaal), Baalova borba (Sudije, 6 : 32). Na osnovu toga moe se pretpostaviti da je re baal, Gospodar, bila shvaena i kao epitet Jehove, ili da je pored Jehove bio oboavan i Baal.34 Na poetku, Baal je morao biti prihvaen kao bog rodnog tla, u prvom redu strunjak za plodnost. Tek kasnije je njegov kult omrznut i pretvoren u primerni dokaz otpadnitva. Kanaanski rtveni sistem je najveim delom bio usvojen. Najjednostavniji oblik rtvovanja sastojao se iz prinoenja darova ili levanica u ulju i vodi na nekom posveenom mestu. Smatralo se da su prinesene rtve hrana za boanstvo (Sudije, 6 : 19). Od tog vremena Izrailjci poinju da upranjavaju rtvu paljenicu ('olah), koju oni tumae kao rtvu prinesenu Jehovi. Osim toga, oni preuzimaju i odreeni broj kanaanskih obiaja u vezi sa zemljoradnjom, a takoe i neke orgijastike odredbe. 35 Kasnije, u vreme kraljevstva, proces asimilacije se pojaava i tada se ve govori o svetoj prostituciji oba pola. Svetilita su bila graena prema kanaanskim uzorcima. Sastojala su se od jednog rtvenika, massebah (uspravno postavljenog kamenja), asherah (drvenih stubova koji su simbolizovali kanaansku boginju istog imena), i pehara za levanice. Meu obrednim predmetima najznaajniji su bili: teraphim (slike ili maske) i ephodes (isprva je to bila odeda koja se postavljala preko slike). Slubenici kulta su okupljeni oko svetilita koje treba i da uvaju. Tu je, na prvom mestu, re o svetenicima i levitima: oni prinose rtve i ispituju Jehovinu volju pomou ini i ephoda. Pored svetenika i levita susreu se i vrai ili vidovnjaci (ro'eh),
33 Vid. popis tih svetilita kod Fohrera, nav. delo, str. 111113. O sinkretizmu kultova, videti G. W. Ahlstrom, Aspects of Syncretism in Israelite Religion, str. 11 i dalje; Rowley, nav. delo, str. 58 i dalje. 34 Up. Ringgren, nav. delo, str. 56; Fohrer, str. 105. 33 Fohrer, str. 106; Ahlstrom, str. 14 i dalje.

160

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

ali smo o njihovim nadlenostima loe obaveteni. Vidovnjaci nisu bili vezani za svetilita, poput proroka (nbiim). Najslavniji primer je Valamov (Zakoni, 2224): on vidi Jehovu bilo da sanja ili da je budan; on Izrailjce mora da vidi da bi mogao da ih prokune. Potvreno je da takav tip ekstatiara postoji i u drugim nomadskim drutvima (na primer, kahin kod Arapa).36 Mnogo je znaajnija bila uloga proroka (nbi); tome emo se vratiti kasnije ( 116). Za ovu priliku dodaemo jedino da izrailjsko ekstatiko prorotvo svoje korene vue iz kanaanske religije.37 U stvari, kult Baala je obuhvatao i nbiim (up. Prva knjiga o carevima, 18 : 19 i dalje; Druga knjiga o carevima, 10 : 19). Ali tu je re o jednom tipu ekstatikog iskustva koje je, izuzev Egipta, bilo prilino raireno na starom Bliskom istoku. Sumeri su znali za oveka koji dospeva do Neba to je odrednica koja ukazuje na ekstatino putovanje koje se moe uporediti sa putovanjem amana. A Mari, tekstovi iz XVIII veka, govore o apilum (onaj to odgovara), ili muhhtim i muhhtum, ljudima ili enama koji od bogova primaju proroanstva u snu ili u vizijama. Ovi apilum i muhhm isto su to i nbiim. Kao i proroci Izrailja, oni preteno koriste kratke reenice i svoje poruke alju carevima, ak i kada je re o loim vestima ili kritikama protiv nekih dela samih vladara. 38 Ve u prvim vekovima osvajanja i naseljavanja primeuje se kanaanski uticaj, koji je istovremeno dubok i raznolik. U stvari, od Kanaanaca se preuzimaju obredni sistem, sveti gradovi i svetilita; prema kanaanskim uzorima se organizuje i svetenika klasa; najzad, i sami proroci, koji e se ubrzo suprotstaviti svetenikoj vrhovnoj vlasti i sinkretizmu sa kultovima plodnosti, takoe su proizvod kanaanskog uticaja. Pri tome, proroci su zahtevali najistiji jehovizam. S jednog stanovita, oni su bili u pravu; ali, jehovizam koji su oni obznanjivali ve je bio usvojio naj kreativni je elemente kanaanske religije i kulture, istih onih kojih su se proroci tako estoko gnuali.

J. Pedersen, The Role played by Inspired Persons among the Israelites and the Arabs; J. Lindblom, Prophecy in Ancient Israel, str. 86 i dalje. 37 Up. Haldar, Association of Cult Prophets among the Ancient Semites, str. 91 i dalje, s bibliografijom. 38 Up. Lindblom, str. 29 i dalje, 85 i dalje, i Fohrer, str. 225 i dalje, koji navodi druge primere iz Vavilona i Asirije.

36

VIII POGLAVLJE

RELIGIJA INDOEVROPLJANA VEDSKI BOGOVI

61.

Protoistorija

Indoevropljana

Najezda Indoevropljana u istoriju oznaena je stranim razaranjima. Izmeu ~2300. i ~ 1900. godine u Grkoj, Maloj Aziji, Mesopotamiji, spaljeni su i opustoeni brojni gradovi; tako su stradali Troja oko ~ 2300, Beje-sultan, Tarsus i nekih tri stotine gradova i naselja u Anadoliji. Dokumenti pominju etnike grupe koje su se zvale Hititi, Luvijci i Mitanci. Postojanje ariofonskih elemenata potvreno je i kod drugih eta osvajaa. irenje indoevropskih naroda je poelo nekoliko vekova ranije, i produilo se tokom dva milenijuma. Oko ~ 1200. Arijci su prodrli u dolinu Inda i Ganga, Iranci su se uvrstili u Persiji, Grka sa ostrvima bila je indoevropeizirana. Nekoliko vekova kasnije, ve je bila okonana ili je daleko uznapredovala indoevropeizacija Indije, Apeninskog i Balkanskog poluostrva i karpatsko-podunavskih oblasti, kao i srednje, severne i zapadne Evrope od Visle do Baltikog mora i do Atlantika. Ovaj karakteristini proces seoba, osvajanje novih oblasti, pokoravanje i asimilacija stanovnitva okonan je tek u XIX veku nae ere. Ne znamo ni za jedan drugi slian primer jezike i kulturne ekspanzije. Naunici su se ve vie od jednog veka trudili da identifikuju prvobitnu postojbinu Indoevropljana, da odgonetnu njihovu protoistoriju i da osvetle faze njihovih seoba. Ta prvobitna postojbina je traena u severnoj i srednjoj Evropi, ruskim stepama, srednjoj Aziji, Anadoliji, itd. Danas svi slono smetaju postojbinu Indoevropljana u oblasti severno od Crnog mora, izmeu Karpata i Kavkaza.1 Severno od Crnog mora razvila se izmeu V i III milenijuma takozvana kultura tumula (kurgan). Oko ~40003500. godine opaa se njeno irenje na zapad do Tise. Tokom sledeeg milenijuma predstavnici kulture ktirgan prodiru
1 Zajedniki Vokabular za neke ivotinje (vuk, medved, patka, reni losos, osa, pela) i drvee (breza, bukva, hrast i vrba) ukazuju na umerenu zonu.

li

162

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

u srednju Evropu, na Balkansko poluostrvo, u Transkavkazje i u Anadoliju, i na sever Irana (oko ~ 35003000); u III milenijumu oni stiu do severa Evrope, u egejske oblasti (Grka i obala Anadolije) i do istonog Mediterana. Prema Mariji Gimbutas, narodi koji su uobliili i prenosili kulturu tumula mogu biti samo protoindoevropljani, a u poslednjim fazama njenog irenja Indoevropljani. Kako god bilo, sigurno je da poreklo indoevropske kulture zadire u neolit, moda ak i u mezolit. S druge strane, podjednako je sigurno da su na ovu kulturu tokom perioda njenog nastajanja uticale razvijenije civilizacije Bliskog istoka. Korienje bojnih kola i metala 2 bilo je preuzeto iz jedne anadolijske kulture (Kuro-Araksas kultura). U IV milenijumu, preuzeti od naroda balkansko-mediteranske oblasti, pojavljuju se kipovi izraeni od gline, mermera ili alabastera koji prikazuju boginju koja sedi. Zajedniki vokabular pokazuje da su se Indoevropljani bavili zemljoradnjom, gajili stoku (ali isto tako svinje i, verovatno, ovce), i da su znali za divlje i pripitomljene konje. Iako se nisu odricali zemljoradnikih proizvoda, indoevropski narodi su pre svega razvili pastirsku ekonomiju. Pastirsko nomadstvo, patrijarhalna struktura porodice, sklonost ka pljaki i vojnika organizacija radi osvajanja, to su karakteristine crte indoevropskih drutava. Kontrast izmeu tumula (grobova izgraenih u obliku kue i bogato ukraenih) i mnogo siromanijih grobnica, ukazuje na vrlo radikalno drutveno raslojavanje. Po svoj prilici, tumuli (kurgan) su bili namenjeni iskljuivo za posmrtne ostatke poglavara. to se tie naeg zadatka, vano je da jasno odredimo u kojoj je meri ovaj oblik egzistencije pastirsko nomadstvo, koje je snano reorganizovano s obzirom na ratove i osvajanja ohrabrio i olakao pojavljivanje osobenih religioznih vrednosti. Oigledno je da tvorevine zemljoradnikih drutava ne odgovaraju u celini religioznim tenjama pastirskog drutva. S druge strane, nigde ne postoji pastirsko drutvo koje je notpuno nezavisno od zemljoradnike ekonomije i religije. tavie, tokom svojih seoba i osvajanja, Indoevropljani su neprekidno pokoravali stidno naseljene zemljoradnike narode i stapali se sa njima. Drugim reima, Indoevropljani su u svojoj istoriji prilino rano bili primorani da upoznaju duhovne tenzije izazvane simbiozom raznorodnih, pa i protivurenih religioznih orijentacija.
2 Izrazi za bakar i sekira su sumerski: preuzeti su pre razdvajanja evropskih lingvistikih grupa (germanske, italske i keltske, ilirske i trake, grke i slovenske).

RELIGIJA INDOEVROPLJANA - V E D S K 1 BOGOVI

163

62. Prvi panteon i zajedniki religiozni vokabular Neke strukture zajednike indoevropske religije mogu se rekonstruisati. Postoje, pre svega, uoptene ali dragocene indikacije koje nam daje religiozni vokabular. Ve na poetku izuavanja indoevropski (ubudue skraenica: ie) koren deiwos, nebo, prepoznat je u recima koje znae bog (lat. deus, sanskr. dieva, iran. div, litv. diewas, starogerm. tivar), i u imenima glavnih bogova Dijausa, Zevsa i Jupitera. Pokazalo se da je ideja 0 bogu povezana sa svetou neba, odnosno sa svetlom i transcendentalnou (visinom), i proireno, s idejom vrhovne vlasti 1 tvoratva u njenom neposrednom znaenju kosmogonije i oinstva. (Bog) Neba je u prvom redu Otac: up. indijskog Dijauspitara, grkog Zevsa Petera, ilirskog Dajipaturesa, latinskog Jupitera, skitskog Zevska-Papajosa, trako-frigijskog Zevsa-Paposa.3 Poto su nebeske i atmosferske hijerofanije imale znaajnu ulogu, ne iznenauje ni to to je izvestan broj bogova bio oznaen imenom grmljavine: nem. Donar, Thorr, kelt. Taranis (Tanaros), baltiki Perkunas, staroslovenski Perun, itd. Bog neba najvii bog budui da je tvorac sveta i vladar univerzuma verovatno je ve u indoevropsko doba ustupio mesto bogovima oluje; u istoriji religija to je prilino esta pojava. Isto tako, smatralo se da je vatra, izazvana munjom, nebeskog porekla. Uopte, kult vatre je karakteristini element indoevropskih religija; ime znaajnog vedskog boga Agnija nalazi se u latinskom ignis, litvanskom ugnis, staroslovenskom ogni.4 Moemo pretpostaviti da je bog sunca zadrao vrlo uticajno mesto jo od protoistorije (up. vedsko Surija, grko Helios, starogerm. sauil, staroslov. solnce, to sve znai sunce). Ali solarni bogovi su kod razliitih indoevropskih naroda imali dosta promenljivu istoriju, naroito posle dodira sa religijama Bliskog istoka. 5 to se tie Zemlje (*GH'EM), smatralo se da je ona ivotvorna energija koja je suprotstavljena Nebu; ali religiozna predstava o Zemlji-Majci kod Indoevropljana se javlja mnogo kasnije i susree se samo u jednoj ogranienoj oblasti. 6 Nalazimo, meutim, drugi jedan
3 Grka imenica theos se ne upisuje u isti niz. Ona potie od korena koji oznaava duu, duh umrlog; up. litv. dwesiu, disati, staroslovensko duh, dua. Moemo dakle pretpostaviti da se bog, theos, razvija polazei od ideje o divinizaciji umrlih. 4 U Iranu, ime boanstva vatre je Atar: ali ima pokazatelja da se, u starijoj terminologiji kulta, vatra nazivala *agni a ne atar: v. Stig Wikander, Der arische Mannerbund, str. 77 i dalje. (Up. i nae oganj! prim. prev). 5 Pored toga, svetost koju predstavlja Sunce doputala je, u vreme grko-istonog sinkretizma, smele teoloke i filozofske razrade, pa bi se moglo rei da je bog sunca bio poslednja kosmika teofanija koja e nastati pre irenja judeo-hrianskog monoteizma. Dodajmo da je ovek kasnije, kao zemaljsko bie (GH'MON) na Zapadu suprotstavljen nebeskim biima, dok na istoku nailazimo na poimanje oveka kao racionalnog stvorenja (M e NU) koje je suprotstavljeno ivotinjama; up. Devoto, Origini indo-europee, str. 264 i dalje.

li*

164

I S T O R I I A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

kosmiki element, Vetar, koji je divinizovan u litvanskom Vejopatisu, Gospodaru Vetra, i u iranskom i indijskom Vajauu. Ali u poslednja dva sluaja, re je samo o kosmikim epifanijama: one, naroito iranski Vaju, pokazuju karakteristike bogova vrhovnih vladara. Indoevropljani su razvili osobenu mitologiju i teologiju. Oni su prinosili rtve i poznavali magijsko-religioznu vrednost rei i pesme (*KAN). Raspolagali su shvatanjima i obredima koji su im omoguavali da posvete prostor i da kosmizuju oblasti u kojima se nastanjuju (ovaj mitsko-obredni scenario je potvren u staroj Indiji, u Rimu i kod Kelta), to im je, osim toga, omoguavalo da periodino obnove svet (obrednom borbom izmeu dve grupe uesnika u obredu, a tragovi tog obreda su se zadrali u Indiji i u Iranu). Smatralo se da bogovi prisustvuju sveanostima i pred njima su bile spaljivane rtve. Indoevropljani nisu podizali svetilita: vrlo je verovatno da se kult proslavljao u posveenom ograenom prostoru, pod vedrim nebom. Evo jo jednog bitnog obeleja: usmeno prenoenje predanja, odnosno zabrana korienja pisma prilikom susreta sa civilizacijama Bliskog istoka. Ali, kao to je i trebalo oekivati imajui u vidu brojne vekove koji su prve seobe Indoevronljana (Hitita, Indoiranaca, Grka, Itala) razdvajali od poslednjih (Germani, Balto-Sloveni), zajedniko naslee se ne moe uvek prepoznati u vokabularu, kao ni u teologijama i mitologijama istorijske epohe. Tu s jedne strane treba voditi rauna o razliitim kulturnim kontaktima koji su ostvareni tokom seoba; s druge strane, ne treba zaboraviti da se nijedna religiozna tradicija ne produava beskonano bez promena, do kojih dovode bilo nove duhovne tvorevine, bilo pozajmice, simbioze ili eliminacije. Vokabular odraava taj proces diferencijacije i unoenja novina, koji je verovatno zapoeo jo u protoistoriji. Najznaajniji primer predstavlja to to na zajednikom indoevropskom nema nekog posebnog termina koji bi oznaavao sveto. S druge strane, na iranskom, latinskom i grkom na raspolaganju su nam po dva termina: av. spentafyaoidta (up. takoe got. hails weih); lat. sacer/sanctus; gr. hieros/hagios. Izuavanje svakog utvrenog p a r a . . . vodi do pretpostavke da je u preistoriji svaki pojam imao dva lica: pozitivno, ,ono to je ispunjeno boanskim prisustvom' i negativno, ,ono kojem je zabranjen dodir sa ljudima'. 7
7 E. Benveniste, Le vocabulaire des institution indo-europennes, II, str. 179. to se tie religije, Indoevropljani nisu imali poseban izraz da je oznae, poto tu sveprisutnu realnost nisu poimali kao izdvojenu instituciju, isto, str. 265. or Dimezil je u vie navrata analizirao indoevropski vokabular svetog; videti na kraju La religion romaine archaique (2. izd., 1974), str. 131146.

R E L I G I J A INDOEVROPLJANA - V E D S K 1 BOGOVI

165

Tako, prema Benvenistu, nije postojao jedan opti termin kojim bi se oznaavalo rtvovanje. Ali drugu stranu odsustva takvog termina predstavlja to to u raznim jezicima, a esto i unutar svakoga od njih, postoji velika raznovrsnost oznaka koje odgovaraju raznim oblicima rtvene delatnosti: levanicama (sanskr. juhoti, gr. spendo), sveanim verbalnim obavezama (lat. uoueo, gr. eukhomai), velianstvenim sveanim gozbama (lat. daps), kaenju (gr. thuo), obredu svetlosti (lat. lustro).8 to se tie molitve, terminologija je sainjena tako da polazi od dva razliita korena. 9 Ukratko, od zajednike protoistorije, razliiti indoevropski narodi pokazuju tenju da neprekidno reinterpretiraju sopstvene religiozne tradicije. Taj se proces pojaao tokom seoba.

63.

Trodelna

indoevropska

ideologija

Fragmenti razliitih indoevropskih mitologija predstavljaju znaajan izvor. Naravno, ti su fragmenti razliite starosti a do nas su dospeli preko raznovrsnih dokumenata nejednake vrednosti: himni, obrednih tekstova, epske poezije, teolokih komentara, narodnih legendi, istoriografija, poznijih predan ja koja su zabeleili hrianski autori posle pokrtavanja naroda srednje i severne Evrope. Ipak, svi su ti dokumenti dragoceni, jer uvaju ili odraavaju (makar i iskrivljen) odreeni broj izvornih religioznih shvatanja. Preuveliavanja i greke uporedne mitologije, onako kako je shvataju Maks Miler (Max Mtiller) i njegovi epigoni, ne treba da nas spree u korienju tih materijala. Dovoljno je samo ne prevariti se u pogledu njihove dokumentarne vrednosti. Jedan mit ije je postojanje potvreno u Rigvedi, ne moe biti mlai od II milenijuma stare ere, dok su predanja koja su sauvali Tit Livije, drska epopeja ili Snori (Snorri) Sturluson, daleko mlaa sa stanovita hronologije. Kada se ova predanja u svim takama slau sa vedskim mitom, teko je posumnjati u njihov zajedniki indoevropski karakter, pogotovu ako jedno takvo proveravanje nije izdvojeno nego se moe uklopiti u sistem. To je pokazao i or Dimezil (Georges Dumzil) nizom del koja su iz osnova obnovila uporedno izuavanje indoevropskih mitologija i religija. Ovde ih neemo izlagati. Dovoljno je rei da su istraivanja tog francuskog naunika osvetlila sutinsku strukturu indoevropskog drutva i ideologije. Podeli drutva na
8 Isto, str. 223. Erik Hamp je ipak uspeo da rekonstruie zajednika re za rtvovanje, up. JIES, I, 1973, str. 32022. 9 Izvorna hititsko-slovensko-baltiko-armenska (-germanska?) dijalekatska grupa potvruje oblike koji su vidljivi u hititskom maltai-, moliti, dok iranski, keltski i grki prikazuju rei koje su potekle od korena *ghwedh moliti, eleti; Benveniste, isto, str. 245.

166

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

tri klase svetenike, ratnike i stoare-zemljora'dnike odgovara trofunkcionalna religiozna ideologija: funkcija magijske i pravne vrhovne vlasti, funkcija bogova i ratnike snage, i najzad funkcija boanstava plodnosti i ekonomskog napretka. Ova trodelna podela bogova i drutva najbolje se moe shvatiti kod Indoiranaca. Zapravo, u staroj Indiji, drutvenim klasama brahmana [(brahmanas), svetenika, uesnika u rtvenim obredima], katrija [(katriya), vojnika, zatitnika zajednice] i vajija [vaiya), proizvoaa], odgovaraju bogovi Varuna i Mitra, Indra, i blizanci Nasatja (ili Avin). Isti bogovi, navedeni istim redom, opet se pojavljuju u sporazumu koji je hititski kralj zakljuio oko 1380. godine sa poglavarom paraindijaca (Mitani) iz srednje Azije: Mitra-(V)aruna [varijanta Uruvana], Indara, bogovi Nasatja. Isto tako, u Avesti se pravi razlika izmeu svetenika (athra.van), ratnika (boraca iz bornih kola, rathae-tar), i stoara zemljoradnika (vastryd.fuyant); s tom razlikom to u Iranu ova drutvena podela nije ovrsla u kastinski sistem. Prema Herodotu (IV, 56), iranski Skiti su takoe znali za podelu na tri klase, i ta se tradicija odrala sve do XIX veka kod Oseta sa Kavkaza, neposrednih potomaka Skita. Kelti su drutvo delili na druide (svetenike, pravnike), vojnu aristokratiju [flaith, dosl. vlast, jednako sanskr. katra (ksatra)] i bo airig, slobodne ljude (airig), vlasnike krava (bo). Prema Dimezilu, slinu drutvenu podelu moemo uoiti u mitskim, veoma istorizovanim predanjima o osnivanju Rima: tu su kralj Romul koga titi Jupiter; Etrurac Lukumon, strunjak za rat; Tacije i Sabinjani koji pribavljaju ene i bogatstvo. Kapitolska trijada Jupiter, Mars, Kvirin na neki nain predstavlja boanski, nebeski model rimskog drutva. Najzad, analogno trojstvo dominira skandinavskom religijom i mitologijom: vrhovni bog vladar Odin, pobednik Tor, i zatitnik plodnosti Frej. Podelu prve funkcije u dva komplementarna dela ili tendencije magijsku suverenost i pravnu suverenost jasno prikazuje par Varuna i Mitra. Za stare Indijce, Mitra je, doista, vrhovni bog u svom mudrom, svetlom, ureenom, mirnom, blagonaklonom, svetenom vidu a Varuna je suveren u svom napadakom, tamnom, zanesenom, stranom, ratnikom vidu.10 Isti diptih nalazi se upravo u Rimu, sa istim suprotnostima i istim naizmeninostima: to je, s jedne strane, opozicija izmeu luperka mladia koji su nagi trali gradom i udarali prolaznike uzicom od kozje koe da bi ih oplodili i izabranih svetenika, flamena;* s druge strane, to su strukture i ponaanja po kojima se razlikuju prva dva kralja Rima: Romul, koji osniva dva kulta stranog Jupitera, i Numa, koji osniva svetilite Fides
G. Dumezil, Mitra-Varuna (2. izd., 1948), str. 85. * Lat.: flamen, svetenik samo jednog boanstva (prim. prev.).
10

RELIGIJA INDOEVROPLJANA - V E D S K 1 BOGOVI

167

Publica i ispoveda sasvim posebnu odanost prema ovoj boginji koja jami dobru veru i potvruje zakletve. Opozicija Romul Numa opet u osnovi sadri opoziciju luperkiflameni, a, s druge strane, ona u svim taokama odgovara polaritetu VarunaMitra. Analizirajui dva vida boanske vrhovne vlasti kod Indijaca i kod Rimljana, or Dimezil je umesno naglasio i razlike. U vedskoj Indiji, kao i u Rimu, prepoznaje se ista indoevropska struktura ali ta dva ideoloka polja nisu homogena. Rimljani misle istorijski, a Indijci mitski. Rimljani misle nacionalno, a Indijci kosmiki. Empirijskoj, relativistikoj, politikoj, pravnoj misli Rimljana, suprotstavlja se filozofska, apsolutna, dogmatska, duhovna i mistina misao Indijaca. 11 Analogne razlike meu ideolokim poljima nalazimo i kod drugih indoevropskih naroda. Kao to smo ve rekli, dokumenti kojima rasnolaemo predstavljaju osobene izraze razliitih ariofonskih naroda kroz istoriju. Ukratko, mi moemo dokuiti samo optu strukturu indoevropske ideologije, ali ne i misao i religiozne prakse prvobitne zajednice. Ta nas struktura, meutim, obavetava o vrsti religioznog iskustva i spekulacije koji su "bili osobeni za Indoevropljane. Osim toga, ona nam omoguava da procenimo osobenu kreativnost svakog ariofonskog naroda. Kao to smo mogli da pretpostavimo, najvea morfoloka promena potvrena je na nivou tree funkcije, jer su religiozni izrazi koji su povezani s obiljem, mirom, plodnou, nuno zavisni od geografije, ekonomije i istorijske situacije svake grupe. to se tie druge funkcije, fizike snage, pogotovu korienja snage u borbama, or Dimezil je osvetlio izvestan broj podudarnosti izmeu Indije (ve kod Indoevropljana), Rima i germanskog sveta. Tako se inicijacijsko iskuavanje po svoj prilici sastojalo iz borbe mladog ratnika protiv tri protivnika, ili protiv nekog troglavog udovita (koje je predstavljala neka drvena spodoba). Slian scenario se moe pronai u istoriji slavnih borbi irskog junaka Kuulena protiv tri brata i u Horacijevoj borbi protiv tri Kuracija: isto je tako u mitu o Indri i o iranskom junaku Tretaonu, gde svaki ubija po jedno troglavo udovite. U Kuulenu i Horaciju pobeda izaziva bes (furor, keltski ferg) opasan po drutvo, koji se mora obredno oistiti. Osim toga, homologije mitske teme o Indrina tri greha mogu se nai u Skandinaviji, u podvizima junaka Starkaterusa, i u Grkoj, u mitovima o Heraklu. 12 Vrlo je verovatno da se ove mitsko-obredne teme ne iscrpljuju u ratnoj mitologiji i tehnikama iz doba
Servius et la Fortune, str. 19092. Ta tri greha se ine u odnosu na tri funkcije koje se u stvari nalaze u domenima religioznog, idealnog ratnika, i plodnosti to potvruje trofunkcionalnu hipotezu. Dodajmo da je veoma znaajna identifikacija jednog zajednikog indoevropskog motiva u mitologiji o Heraklu, jer je u Grkoj trodelna ideologija bila veoma rano ralanjena, to je rezultat simbioze s egejskom kulturom.
12 11

168

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

indoevropskog zajednitva. Ali vano je utvrditi da su se one sauvale na dvema krajnjim takama irenja, u Indiji i u Irskoj. Koliko se o tome moe suditi, trodelna ideologija je predstavljala povezan ali elastian sistem, koji je na razliite naine upotpunjavan mnotvom boanskih oblika, ideja i religioznih praksi. Prouavajui odvojeno razliite indoevropske religije, bie prilike da procenimo njihov broj i znaaj. Ima razloga verovanju da je trodelna ideologija, mada razvijena u doba zajednitva, odstranjivala ili korenito reinterpretirala podjednako uvaavana shvatanja kao to je, na primer, predstava o bogu neba, tvorcu, vrhovnom vladam i Ocu. Razvlaenje Dijauspitera u korist Varune, o emu nalazimo tragove u Rigvedi, kao da odraava ili se nado vezu je na jedan mnogo stariji proces.

64. Arijci u Indiji Indoiranska plemena su se tokom perioda zajednitva odreivala reju koja je znaila plemeniti (ovek), air ja (airya) na avestijskom, arja (arya) na sanskritu. Arijci su poeli da prodiru u severozapadnu Indiju poetkom II milenijuma; etiri ili pet vekova kasnije, oni su zauzimali oblast Sedam Reka, sapta sindhavah,13 odnosno oblast gornjeg toka Inda, Pandab. Kao to smo ve primetili ( 39), mogue je da su osvajai napali i unitili neke harapske gradove. Vedski tekstovi pominju borbe protiv dosa (dsa) i dasjua (dasyu), u kojima se mogu prepoznati nastavljai ili preiveli pripadnici indske civilizacije. Oni su opisani kao ljudi crne puti, bez nosa, varvarskog jezika, koji ispovedaju kult falusa [ina deva (ina deva)]. Imali su brojna stada i iveli u utvrenim naseljima (pur). To su one tvrave koje je Indra nazvan purandara, ruitelj utvrda napadao i unitavao na stotine. Tu su se borbe odigrale pre sastavljanja himni, jer je seanje na njih izrazito mitologizovano. U Rigvedama se takoe pominje jo jedan neprijateljski narod: Pani, koji kradu krave i prihvataju vedski kult. Harijupija na obalama reke Ravi verovatno je bila isto to i Harapa. Osim toga, u vedskim tekstovima se aludira na ruevine (arma, armaka) u kojima su iveli arobnjaci; a to pokazuje da su Arijci sruene gradove povezivali s drevnim stanovnicima oblasti." Ipak, simbioza sa domorocima zapoinje prilino rano. Ako u kasnijim knjigama Rigvede re dasa znai rob, to ukazuje na sudbinu pobeenih Dasa, drugi pripadnici pokorenog naroda su
Ime je takoe poznato i u Avesti: Haptahindu. B. i R. Alchin, The Birth of Indian Civilization, str. 155. Preobraaj zemaljskih neprijatelja u demone, fantome ili arobnjake dosta je esta pojava. Vid. M. Eliade, Le mythe de l'ternel retour, str. 51 i dalje.
13 14

R E L I G I J A INDOEVROPLJANA - VEDSK1 BOGOVI

169

SR, izgleda, prikladno uklopili u arijsko drutvo; na primer, poglavar Dasa je slavljen zato to titi brahmane (Rigveda VIII, 46, 32). Brakovi sa domorocima ostavljaju traga u jeziku. Vedski sanskrit ima itav niz fenomena, posebno cerebralne suglasnike, koji se ne nalaze ni u jednom drugom indoevropskom idiomu, ak ni u iranskom. Ovi suglasnici po svoj prilici odraavaju izgovor domorodaca koji su se trudili da naue jezik svojih gospodara. Isto tako, vedski renik je sauvao veliki broj nearijskih rei. ak su i neki mitovi domorodakog porekla. 15 Ovaj proces rasne, kulturne i religiozne simbioze, koji je potvren od najstarijih vremena, irie se zavisno od napredovanja Arijaca dolinom Ganga. Vedski Indusi su se bavili zemljoradnjom, ali je njihova ekonomija bila pre svega pastirska. Stoka je imala funkciju novca. Jelo se mleko i mleni proizvodi, ali i meso goveda. Konj se visoko cenio, ali je korien iskljuivo za rat, pljaku i kraljevske obrede (up. 74). Arijci nisu imali gradove i nisu znali za pismo. I pored jednostavnosti njihove materijalne kulture, drvodelje i kovai bronze uivali su veliki ugled.16 Gvoe se poelo koristiti tek oko ~ 1050. godine. Ovim plemenima upravljali su vojni poglavari, radie. Mo ovih malih kraljeva uravnoteavali su narodni saveti (sabha i samiti). Krajem vedskog doba, dovrena je podela drutva u etiri klase. Termin vama, koji je oznaavao drutvene klase, znai boja to je pokazatelj etnike raznovrsnosti koja je inila osnovu indijskog drutva. Himne otkrivaju samo neke vidove ivota iz vedskog doba. Prikaz je uglavnom uopten: Arijci su voleli muziku i igru; svirali su flautu, lautu i harfu. Pravili su opojna pia, somu i suru, od kojih ova druga nije imala religiozno znaenje. Kockanje je bilo veoma omiljeno; njemu je posveena itava jedna himna u Rigvedi (X, 34). Jedan broj himni nagovetava sukobe izmeu razliitih arijskih plemena. Najslavnije, pleme Bharata, pobedilo je pod kraljem Sudom deset ujedinjenih kraljevia. Meutim, istorijski podaci su u Rigvedima dosta siromani. Neka imena vedskih plemena na primer ime Bharata ponovo se javljaju u kasnijoj knjievnosti. Mahabharata, koja je sastavljena najmanje pet ili est vekova posle vedskog doba, pripoveda o velikom ratu izmeu Kurua i njihovih roaka, Pandava. Prema predanju koje su sauvale Purane, taj se rat zbio oko ~ 1400. godine, u Madhjadeu, u sreditu poluostrva, to govori o prodoru Arijaca preko leve obale Ganga. U vreme kada je bio rediVid. M. Eliade, Le Yoga, str. 348 i dalje, 409 i dalje. Naravno, ovaj opis materijalne kulture treba upotpuniti naporednim svetom magijsko-religioznih vrednosti alatki i njihovim pojedinanim mitologijama ( 9).
18 15

170

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

govan veliki teoloki spis atapatha Brahmana, izmeu ~ 1000. i ~800. godine, bile su arijanizovane provincije Koala i Videha. Ramajana, sa svoje strane, pokazuje da se uticaj Arijaca irio ka jugu. Kao to su protivnici Arijaca bili mitologizovani, pretvarani u demone i arobnjake, preobraavane su i bitke koje su voene za osvajanja oblasti ili, tanije, poistoveivane su s borbama Indre protiv Vitre i drugih demonskih bia. Kasnije emo razmotriti kosmoloke implikacije takvih uzornih borbi ( 68). Ovom prilikom ukaimo na to da je zauzimanje neke nove oblasti postajalo ozakonjeno podizanjem rtvenika (garhapatja) posveenog Agniju.17 Govorilo se da se negde naselilo [avasjati (avasyati)] tek kada se sagradi jedan garhapatja, a naseljeni su bili svi oni koji su podigli rtvenik vatre (atapatha Br. VII, I, I, 14). Ali podizanje rtvenika posveenog Agniju zapravo je bilo samo obredno podraavanje Stvaranja. Drugim recima, zauzeta oblast je prethodno iz haosa pretvorena u kosmos; uinkom obreda, ona dobija oblik, i postaje stvarna. Kao to emo odmah videti, vedskim panteonom vladaju bogovi. Nekoliko boginja ija imena znamo uglavnom imaju skromnu ulogu: to su zagonetna Aditi Majka bogova, Uas boginja zore, i Ratri No kojoj je posveena jedna lepa himna (Rigveda X, 127). Utoliko je dakle znaajniji dominantni poloaj Velike boginje, u hinduizmu: ona, sigurno, predstavlja trijumf ekstrabrahmanske religioznosti, kao i stvaralaku snagu indijskog duha. Oigledno, treba voditi rauna o injenici da vedski tekstovi prikazuju religiozni sistem jedne svetenike elite koja je sluila vojnoj aristokratiji; preostali deo drutva odnosno veina, vajje i sudre verovatno su delili verovanja i ideje analogne onima koje susreemo dve hiljade godina kasnije, u hinduizmu. 18 Himne ne odraavaju sveukupnost vedske religije; one su bile sastavljene za auditorijum koji se na prvom mestu bavio ovozemaljskim dobrima: zdravljem, dugovenou, velikim brojem sinova, mnotvom stoke, bogatstvom. 19 Otuda je verovatna pomisao da su neki religiozni koncepti, koji e kasnije postati iroko prihvaeni, u vedsko doba ve bili uoblieni. Stvaralaka snaga indijskog duha, o kojoj smo upravo govorili, izraava se pre svega u procesu simbioze, asimilacije i revalorizacije koji dovodi do arijanizacije Indije i, kasnije, do njene hinduizacije. Taj proces, koji je trajao vie hiljada go17 Up. A. K. Comaraswamy, The Rigveda as Land-nma-bok, str. 16; M. Eliade, Le mythe de l'ternel retour, str. 22. 18 Up. Louis Renou, Religions of Ancient India, str. 6. 19 to podsea na stanje grke religije u homersko doba; spevovi su namenjeni vojnoj eliti koje se malo ili nimalo ne tiu tajne kosmike plodnosti i postegzistencije due, to su, opet, tajne koje odreuju religioznv delatnost njihovih supruga i njihovih podanika.

RELIGIJA INDOEVROPLJANA - VEDSK1 BOGOVI

171

dina, ostvario se u dijalogu sa religioznim sistemom koji su razradili brahmani na osnovu vedskog otkrovenja (sruti) Najzad, religiozno i kulturno jedinstvo Indije bilo je proizvod dugog niza sinteza, ostvarenih u znaku pesnika-filozofa i strunjaka za obrede vedskog doba.

65. Varuna, prvobitno boanstvo: deve i asure Himne ne predstavljaju najstariji oblik vedske religije. Dijaus, indoevropski bog neba, ve je iezao iz kLilta. Njegovo ime sada oznaava nebo ili dan. Re koja je ukazivala na personifikaciju nebeske sakralnosti, na kraju je oznaavala prirodni fenomen. Posredi je proces koji je dosta est u istoriji nebeskih bogova: oni se povlae pred drugim bogovima i postaju dii otiosi. Nebeski bog je uspevao da zadri svoj prvobitni presti samo u onoj meri u kojoj je bio slavljen kao vrhovni Bog.20 Meutim, vedski pesnici su sauvali seanje na sveznajue Nebo (Atharvaveda I, 32, 4) i prikazivali su Oca Nebo, Dijauspitara (isto, VI, 4, 3); Dijaus je pogotovu prisutan u prvobitnom paru Dijavaprithivi, Nebo i Zemlja (Rigveda I, 160). Vrlo rano, Dijausovo mesto je zauzeo Varuna, vrhovni bog bez premca. Slabo poznajemo etape koje su prethodile njegovom uzdizanju u poloaj Sveopteg kralja, samraa (samraj) (Rigveda VII, 82, 2). Varuna je prevashodno oznaavan izrazom asura, to je titula koju, dodue, poseduju i drugi bogovi, na primer Agni (Arharvaveda I, 10 I; itd.). Asure su, dakle, predstavljali najstariju boansku porodicu (Atharvaveda VI, 100, 3). Vedski tekstovi pominju borbu u kojoj su se bogovi (deve) suprotstavili asurama. Taj e sukob u postvedsko doba biti nairoko prepriavan i komentarisan u Brahmanama, spisima posveenim tajni rtvovanja. Pobeda bogova je, naime, bila odluena kada je Agni na Indrin poziv napustio asure koji nisu imali rtvu (Rigveda X, 124; V, 5); deve su kasnije asurama Ligrabile rtvenu Re (Vak). Indra je tada pozvao Varunu da pree u njegovo kraljevstvo (Rigveda V, 5). Pobeda deva nad asurama bila je poistoveena s trijumfom Indre nad dasjima koji su takoe bili baeni u najdublje podzemlje (Atharvaveda IX, 2, 17; up. Rigveda VII, 99, 4; i t d j . Ovaj mitski sukob odraava borbu mladih bogova, kojima zapoveda Indra, protiv grupe prvobitnih boanstava. injenica da su asure vaile za prvorazredne arobnjake (Atharvaveda III, 9, 4; VI, 72, I) i da su bili poistoveeni sa sudrama, ne znai nuno i to da su oni predstavljali bogove prearijskih starosedelaca. U Vedama je izraz asura korien kao epitet za bilo kojeg
M

Up. Trait d'histoire des religions, str. 68 i dalje.

172

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

boga, ak i za Dijausa i za Indru (koji je nazivan vrhovnim vladarem asura, Atharvaveda VI, 83, 3). Drugim recima, izraz asura se odnosi na posebne svete moi koje su bile specifine za neko prvobitno, a posebno ono stanje koje je postojalo pre sadanjeg ureenja sveta. Mladi bogovi, deve, nisu propustili da prisvoje te svete moi; to i jeste razlog zbog kojeg i oni imaju pravo na epitet asura. Vano je naglasiti da je vreme asura prethodilo sadanjem dobu kojim upravljaju deve. U Indiji, kao i u brojnim drevnim i tradicionalnim religijama, prelaz iz prvobitnog u sadanje doba objanjen je kosmogonijskim terminima: prelazom iz haotinog stanja u organizovani svet, u Kosmos. Tu kosmogonijsku pozadinu pronai emo i u mitskim borbama Indre protiv prvobitnog Zmaja, Vritre ( 68). Varuna je, dakle, kao iskonsko boanstvo, asura par ekselans, bio poistoveen s Vritrom. Ovo poistoveivanje je omoguilo itav niz ezoterinih spekulacija o tajni boanskog dvojedinstva.

66. Varuna: sveopti kralj i arobnjak; rita i maja Vedski tekstovi Varanu prikazuju kao boga vrhovnog vladara: on vlada svetom, bogovima (devama) i ljudima. On je razvukao Zemlju kao neki mesar kou, da bi postala prostirka za Sunce.... On je stavio mleko u krave, um u srca, somu u planine (Rigveda V, 85, 12). Kao vladar kosmosa, on ima neke atribute nebeskih bogova: on je vivadarata (vivadarata), svevidljiv (Rigveda VIII, 41, 3), sveznajui (Atharvaveda, IV, 16, 27) i nepogreiv (Rigveda IV, 16, 27). Ima hiljadu oiju, (Rigveda VII, 34, 10), to je mitska formulacija za zvezde. Poto vidi sve i nijedan greh mu ne promie, ma kako bio sakriven, ljudi se u njegovom prisustvu oseaju kao robovi (Rigveda, I, 25, I). Strani vrhovni vladar, istiniti gospodar veza, on ima arobnu mo da na daljinu svee svoje rtve, ali isto tako i da ih oslobodi. Predmet jednog broja himni i obreda je zatita ili oslobaanje oveka od Varuninih uzica.1 Prikazivan je s uetom u ruci, a u ceremonijama se sve to bi on vezao, poev od vorova, nazivalo varunsko. I pored svog izuzetnog ugleda, Varuna je u vedsko doba ve na zalasku. On ni izdaleka ne uiva popularnost Indre, na primer. Ali, za njega se vezuju rita (rta) i (maja (maya), dva religiozna pojma koja e imati izuzetnu budunost. Re rita, glagolski prilog proli prilagoditi se, oznaava poredak sveta; red je
21 Images et Symboles, str. 124 i dalje. H. Peterson je njegovo ime objasnio polazei od indoevropskog korena uer, vezati.

RELIGIJA INDOEVROPLJANA - V E D S K 1 BOGOVI

173

istovremeno i kosmiki, i liturgijski, i moralni. 22 Ne postoji nijedna himna posveena riti ali se sam taj izraz esto navodi (vie od trista puta u Rigvedama). Obznanjuje se da je stvaranje bilo obavljeno u skladu sa ritom, ponavlja se da bogovi deluju prema riti, da rita podjednako ureuje i kosmike ritmove i moralno ponaanje. Isti princip podjednako vlada kultom. Sedite rite je na najviem nebu ili na rtveniku vatre. Varuna je, dakle, bio odgajen u kui rite i objavljuje se da on voli ritu i svedoi za ritu. Nazivan je Bogom rite, i govorilo se da je ova univerzalna, sa istinom poistoveena norma bila utemeljena u njemu. Onaj ko gazi zakon, odgovoran je pred Varunom i uvek je Varuna i samo on taj koji uspostavlja red poremeen iz greke ili iz neznanja. Krivac se nada oprotaju posredstvom rtava (koje je, uostalom, propisao sam Varuna). Sve ovo osvetljava njegovu strukturu boga-kosmokrate. S vremenom, Varuna e postati deus otiosus, koji se zadrava pre svega u erudiciji izvoaa obreda i u religioznom folkloru. Ipak, njegove veze sa idejom sveopteg poretka bile su dovoljne da mu obezbede znaajno mesto u istoriji indijske duhovnosti. 23 Na prvi pogled izgleda paradoksalno da je uvar rite istovremeno blisko povezan sa majom. Veza je, meutim, razumljiva ako se vodi rauna o injenici da kosmika kreativnost Varune isto tako ima jedan vid arobnog. Postoji saglasnost da izraz maja potie od korena maj, menjati. U Rigvedama maja oznaava destruktivnu i negatorsku promenu dobrih mehanizama, demonsku i varljivu promenu, ali takoe i promenu loe promene.24 Drugim recima, postoje loe i dobre maje. U prvom sluaju, re je o lukavstvima i arolijama, prvenstveno demonskim arolijama promena poput onih koje izvodi zmija Vritra, koja je majin, to jest arobnjak, prvorazredni trickster* Jedna takva maja menja kosmiki poredak, na primer, sputava sunev hod, ili zarobljava vodu, itd. Dobrih maja, opet, ima dve vrste: 1) maje borbe, protivma/e, koje je koristio Indra kada se odmeravao sa demonskim biima; 25 2) maja stvoriteljka ob22 Imajui u vidu eminentno mesto koje ta ista ideja, skoro u obliku iste imenice, podjednako ima kako kod paraindijaca iz Mesopotamije i Sirije, tako i kod svih Iranaca, uvereni smo da je ve ona predstavljala osnovu refleksija i tumaenja indijskih Indoiranaca (G. Dumzil, Ordre, fantaisie, changement, str. 140). 23 U klasinom jeziku izraz rta e biti zamenjen reju dharma, iju emo velianstvenu sudbinu videti kasnije. U Rigvedi se dhman i dhrman navode 96 odnosno 54 puta. 24 Up. Dumzil, nav. l, str. 142 i dalje, s bibliografijom. * Engl.: varalica; ambivalentna linost karakteristina za severnoameriku25 mitologiju (prim. prev.). On je majin pobedio pomou maje; to je misao vodilja brojnih tekstova (Bergaigne, III, str. 82). Meu Indrinim arolijama na prvom mestu je njegova mo preobraavanja; up. Images et Symboles, str. 113 i dalje: G. Dumzil, nav. deio, str. 14344.

174

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

lika i bia, povlastica vrhovnih bogova, na prvom mestu Varane. Ova se kosmoloka maja moe smatrati za ekvivalent rite. Broj prelaza koji prikazuju smenjivanje dana i noi, sunev hod, padanje kie, i druge pojave koje podrazumevaju ritu, sve su to proizvodi maje stvoriteljke. U Rigvedama je, dakle, nekih 1.500 godina pre klasine Vedante, iskazan prvi smisao maje: namerna promena, odnosno promena stvaranje ili unitenje i promena promene. Uoimo ve sada da se poreklo filozofskog shvatanja maje kosmika iluzija, nerealnost, ne-bie istovremeno nalazi u ideji promene, izmeni kosmike norme, dakle arobnom ili demonskom preobraaju i u ideji Varunine stvaralake snage, koji posredstvom svoje maje ponovo uspostavlja red u Univerzumu. Tako postaje razumljivo zato je dolo do toga da maja oznaava kosmiku iluziju; zato, naime, to je od poetka re o dvostrukom, ak ambivalentnom pojmu: ne samo demonskom iskrivljavanju kosmikog poretka, nego i boanskoj kreativnosti. Kasnije, sajn e Kosmos za Vedantu postati varljiva transformacija, dragim recima, sistem promena lien realnosti. Da se vratimo na Varunu. Treba jasno rei da njegov oblik postojanja on je strani Vrhovni vladar, arobnjak i gospodar uzica doputa zapanjujue uporeenje sa zmajem Vritrom. ta god se mislilo o etimolokoj slinosti njihovih imena,aa treba rei da su oba u odreenoj vezi s Vodom, a na prvom mestu sa zadranom Vodom (veliki Varana je sakrio more ..., Rigveda IX, 73, 3). No (neoitovano),27 Voda (virtuelno, zameci), transcendentnost i nedelovanje (to su osobenosti vrhovnih bogova) istovremeno su, i mitski i metafiziki, s jedne strane bliski s vezama svake vrste, a s druge strane, sa zmajem Vritrom koji je, kao to emo to videti, zadrao, zaustavio ili lancem svezao Vodu. tavie, Varana je izjednaen sa zmijom Ahi i sa Vritrom. 28 U Atharvavedi (XII, 3, 57) on je oznaen kao zmija. Ali, Varana je poistoveen sa zmijama prvenstveno u Mahabharati. On je nazvan Gospodarem mora i Kraljem nagaa; a prebivalite nagaa je Okean.29
Up. Images et Symboles, str. 128 i dalje. Neki delovi Rigvede (npr. I, 164, 38) u Varani vide ono to je neoitovano, virtuelno i veno. 28 Vid. reference koje je sakupio Coomaraswamy, Angel and Titan, str. 391, napomena. 29 Mahabharata I, 21, 6 i 25, 4. U drugim delovima Mahabharate smatra se da je Varana jedan od najveih nagas, on se pominje s mitskim zmijama koje su potvrene jo u vedskim izvorima; up. G. Johnson, Varana and Dhrtarstra, str. 260 i dalje.
27 28

R E L I G I J A INDOEVROPLJANA - VEDSK1 BOGOVI

175

67. Zmije i bogovi. Mitra, Arjaman, Aditi Ova Varunina dvosmislenost i podvojenost znaajne su iz vie razloga. Ali, mi svoju panju treba prvenstveno da zadrimo na egzemplarnom karakteru jedinstva suprotnosti. Ono je, naime, predstavljalo jednu od karakteristika indijske religiozne misli mnogo pre nego to je postalo predmet sistematine filozofije. Ambivalentnost i jedinstvo suprotnosti nisu samo Varunina svojstva. Ve Rigveda (I, 79, 1) pominje Agnija kao besnu zmiju. Aitareja Brahmana (III, 36) potvruje da zmija Ahi Budhnja nevidljivo (parokena) predstavlja ono to Agni jeste vidljivo (pratjaka). Drugim recima, zmija je jedna virtualnost Vatre, dok je tama neoitovana svetlost. U Vajasaneji Samhiti (V, 33) poistoveeni su Ahi Budhnja i Sunce (Aa Ekapad). Izlazei u zoru, Sunce se oslobaa N o i . . . isto kao to se Ahi oslobaa svoje koe (at. Br. II, 3; I, 3 i 6). Isto tako, bog Soma sasvim kao Ahi, ispuzava iz svoje stare koe (Rigveda, IX, 44). atapatha Brahmana ga poistoveuje sa Vritrom (III, 4, 3, 13; itd.). Tvrdi se da su Aditje u poetku bili zmije. Poto su skinuli svoje stare koe to znai da su stekli besmrtnost (pobedili su Smrt) oni su postali bogovi, deve (Panavima Br. XXV, 15, 4). Najzad, at. Br. (XIII, 4, 3, 9) objavljuje da je Veda znanje o zmiji (sarpa-vidja).30 Drugim recima, boanska doktrina je paradoksalno poistoveena sa jednim znanjem koje je, bar na poetku, imalo demonski karakter. Nema sumnje u to da se izjednaavanje bogova sa zmijama na neki nain nado vezu je na ideju potvrenu u Brihadaranjaka Upaniadi (I, 3, 1), da su deve i asure Praapatina deca, kao i to da su asure stariji. Zajedniko poreklo antagonistikih likova predstavlja jednu od omiljenih tema za prikazivanje iskonskog jedinstva-totaliteta. Izvanredan primer za to nai emo prouavajui teoloka tumaenja uvene mitske borbe izmeu Indre i Vritre. to se tie Mitre, njegova je uloga drugorazredna, kada se izdvoji od Varune. U Vedama mu je posveena samo jedna himna (Rigveda III, 59). Ali on sa Varunom deli atribute vrhovne vlasti, oliavajui miroljubive, milostive, pravedne i svetenske vidove. Kao to to pokazuje njegovo ime, on je olieni Ugovor, podjednako kao i svetski Mitra. On olakava sporazumevanje meu ljudima i utie na to da oni potuju svoje obaveze. Sunce je njegovo oko (Taitt. Brah. III, 1, 5, 1); svevideem, nita mu ne promie. Njegov znaaj za religiozno delovanje i miljenje ispoljava se pre svega onda kada ga prizivaju zajedno sa Varunom, kojem istovremeno predstavlja i antitezu i nadopunu. Dvojstvo MitraVaruna, koje je jo u najstarije doba imalo znaajnu
50

dalje.

O toj temi up. M. Eliade, Mephistopheles et l'androgyne, str. 108 i

176

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

ulogu kao izraz u prvom redu boanske vrhovne vlasti, kasnije je bilo korieno kao primerni obrazac za sve vrste antagonistikih parova i komplementarnih opozicija. Sa Mitrom su povezani i Arjaman i Bhaga. Prvi titi drutvo Arijaca; on pre svega upravlja obavezama koje proizlaze iz gostoprimstva i pokazuje interesovanje za brakove. Bhaga, ije ime znai deo, obezbeuje raspodelu bogatstva. Zajedno sa Mitrom i Varunom (a ponekad i sa drugim bogovima), Arjaman i Bhaga obrazuju par Aditja ili sinova boginje Aditi, Nevezane, odnosno, Slobodne. Jo od Maksa Milera mnogo se raspravljalo o strukturi ove boginje. Tekstovi je izjednaavaju sa Zemljom, pa ak i sa Univerzumom; ona predstavlja prostranstvo, irinu, slobodu.31 Aditi je po svoj prilici bila Velika Boginja Majka koja nije bila sasvim zaboravljena, pa je svoje osobenosti i funkcije prenela na svoje sinove, Aditje. 68. Indra, pobednik i demijurg Indra je najomiljeniji bog u Rigvedi. Njemu je upueno nekih dvesta pedeset himni, u poreenju sa deset koje su upuene Varuni, trideset pet upuenih Mitri, Varuni i Aditjama zajedno. On je junak bez premca, primerni obrazac ratnika, opasni protivnik Dasjua ili Dasa. Njegovi akoliti, Maruti, na mitolokom planu odraavaju indoiranska drutva mladih ratnika (marja). Ali Indra je podjednako i demijurg i oploditelj, olienje bujnosti ivota, kosmike i bioloke energije. Neumorni potroa some, arhetip generativnih snaga, on pokree uragane, sruuje kiu i zapoveda svim oblicima vlage.32 Sredinji mit o Indri, koji je, tavie, najznaajniji mit Rigvede, pripoveda o njegovoj pobednikoj borbi protiv Vritre, dinovskog zmaja koji je zadravao vodu u upljini planine. Ojaan somom, Indra obara zmiju svojom varom (munjom), orujem koje je iskovao Tvastri, odseca joj glavu i oslobaa vodu koja se ka moru razliva kao mukanje krava (Rigveda II, 32). Borba boga protiv zmijolikog ili morskog udovita predstavlja, kao to znamo, prilino rasprostranjenu mitsku temu. Setimo se borbe Raa i Apofisa, sumerskog Ninurte i Asaga, Marduka i Tijamat, hititskog boga oluje i zmije Ilijanka, Zevsa i Tifona, iranskog junaka Thraetaona i troglavog zmaja Azhi-dahaka. U nekim sluajevima (Marduk Tijamat, na primer), boja pobeda je preduslov kosmogonije. U drugim prilikama ona
Gonda, Gods and Powers, str. 75 i dalje. Zvali su ga sahasramuska, sa hiljadu testisa (Rigveda VI, 46, 3); on je gospodar polja (Rigveda 8, 21, 3) i gospodar zemlje (Atharvaveda XII, 1, 6) oploditelj polja, ivotinja i ena; up. Trait d'Histoire des Religions, str. 82.
32 31

RELIGIJA INDOEVROPLJANA V E D S K I BOGOVI

177

je zalog za nastajanje novog doba, ili za uspostavljanje neke nove vrhovne vlasti (up. Zevs Tifon, Baal Jam). Ukratko, ubijanjem nekog zmijolikog udovita simbola za virtualno, za haos, ali i za autohtono nastaje nova kosmika ili institucionalna situacija. Zajednika karakteristika svih tih mitova jeste strah, ili neuspeh pobednika pri prvom pokuaju. Marduk i Ra oklevaju pre borbe; u prvom trenutku, zmija Ilijanka uspeva da osakati boga; Tifon uspeva da odsee i odnese Zevsove tetive. Prema atapatha Brahmani (I, 6, 317), Indra bei to moe dalje kada opazi Vritru, a Markandeja Purana ga opisuje bolesnog od straha, kako prieljkuje mir.33 Nema potrebe da se zadravamo na naturistikim tumaenjima ovog mita: u pobedi protiv Vritre videla se ili kia koja je poela s olujom, ili oslobaanje vode iz planina (Oldenberg), ili pobeda sunca protiv hladnoe koja je zarobila vodu zaledivi je (Hilebrant). Naturistiki elementi su nesumnjivo prisutni, poto je mit polivalentan; Indrina pobeda jednaka je, izmeu ostalog, pobedi ivota protiv neplodnosti i smrti, koje su posledica Vritrinog zaustavljanja vode. Ali, struktura mita je kosmogonijska. U Rigvedi (I, 33, 4) se kae da je bog svojom pobedom stvorio sunce, nebo i zoru. Prema drugoj jednoj himni (Rigveda X, 113, 46), Indra je, im se rodio, razdvojio Nebo i Zemlju, uvrstio nebeski svod i, bacivi varu rastrgao Vritru koji je svu vodu zadravao u podzemlju. Dakle, Nebo i Zemlja su roditelji bogova (I, 185, 6): Indra je najmlai (III, 38, I), te prema tome i poslednji bog koji e se roditi, poto on prekida hijerogamiju Neba i Zemlje. Svojom snagom, on razdvoji ta dva sveta, Nebo i Zemlju, i uini da zasija sunce (VIII, 3, 6). Posle ovih demijurkih poduhvata, Indra odreuje Varunu za vladara kosmosa i uvara rite (koja je ostala skrivena u donjem svetu; Rigveda, 62, I). Kao to emo videti ( 75), postoje i drugi tipovi indijskih kosmogonija koje stvaranje sveta objanjavaju polazei od neke materiae primae.* To, meutim, nije sluaj s mitom koji smo upravo ukratko izloili, jer je tu neka vrsta sveta ve postojala. Indra je samo razdvojio kosmike roditelje i, zgromivi Vritru, okonao nepokretnost, odnosno, virtuelnost simbolizovanu zmajevskim oblikom postojanja. 34 Prema nekim predanjima, izraiva bogova, Tvastri, ija uloga u Rigvedi nije jasna,
33 On mu je, stvarno i poslao glasnike koji e izmeu njih uspostaviti prijateljstvo i dogovor. Indra meutim kri ugovor i ubija Vritru iz zlobe, i to e biti njegov veliki greh; up. Dumzil, Heur et malheur du guerrier, str. 71 i dalje. Jo jedna osobena crta indijskog mita: Indru posle ubistva obuzima strah, on odlee na kraj sveta i skriva se u jedan lotos sasvim se smanjivi (Mahabharata, V, 9, 2 i dalje; ve Rigveda, I, 32, 14). * Lat.: pramaterija (prim. prev.). 31 Indra susree nepodeljenog, neprobuenog, uspavanog, potonulog u najdublji san, leeeg Vritru (Rigveda, IV, 19, 3).

12

178

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

sazidao je sebi jednu kuu i stvorio Vritru kao neku vrstu krova ali i zidova za to prebivalite. Unutar boravita koje je okruivao Vritra, postojali su Nebo, Zemlja i Voda.33 Indra raskida ovu iskonsku monadu, slamajui Vritrin otpor i nepokretnost. Drugim recima, svet i ivot mogli su biti roeni jedino usmrivanjem nekog prvobitnog bezoblinog Bia. Ovaj mit je u bezbrojnim varijantama vrlo rasprostranjen, a u samoj Indiji pronai emo ga u komadanju Purue od strane bogova i u Praapatinom samortvovanju. Ipak, Indra nije obavio rtveni obred nego je kao ratnik ubio egzemplarnog protivnika, iskonskog zmaja, otelotvorenje otpora i nepokretnosti. Mit je vieznaan: pored kosmogonijskog znaenja, tu ima i naturistikih i istorijskih vrednosti. Indrina borba posluila je kao uzor za borbe koje su Arijci morali voditi protiv dasjua (koji su se takoe zvali i vritani). Onaj koji pobeuje u nekoj borbi, taj uistinu ubija Vritru (Maitrajani-Samhita, II, I, 3). Borba izmeu Indre i Vritre je u staro doba verovatno predstavljala mitsko-obredni scenario praznovanja Nove godine, koje je obezbeivalo obnavljanje sveta.38 Taj bog je istovremeno i neumorni pobednik, demijurg, i epifanija orgijastikih sila i univerzalne plodnosti, zato to estina stvara, uveava i obnavlja ivot. Ali indijska misao e ovaj mit vrlo rano upotrebiti kao prikaz boanskog dvojedinstva i, prema tome, kao primer hermeneutike koja tei da razotkrije konanu realnost.

69. Agni, rec bogova: rtvena vatra, svetlost, um Kultna uloga domae vatre je bila znaajna ve u indoevropsko doba. Re je, naravno, o preistorijskom obiaju, ije je postojanje iroko potvreno i u brojnim primitivnim drutvima U Vedi, bog Agni predstavlja svetost vatre par ekselans, ali se on ne moe ograniiti samo na te kosmike i obredne hijerofanije. On je Dijausov sin (Rigveda I, 26, 10), kao to je njegov iranski homolog, Atar, sin Ahure Mazde (Jasna 2, 12; itd.). On se raa na Nebu, odakle silazi u obliku munje, ali se takoe nalazi u vodi, drveu, biljkama. Pored toga, poistoveivan je sa suncem. Agni je istovremeno opisan preko svojih ognjenih epifanija i boanskih atributa koji su njegova svojstva. Pominju se njegovi plameni konji, njegova zlatna vilica, buka i strah koji
35 Naroito je Norman V. Braun (Norman W. Brown) pokuavao da rekonstruie ovo kosmogonijsko shvatanje. 86 Kuiper, The Ancient Aryan Verbal Contest, str. 269. Govornika nadmetanja su u vedskoj Indiji takoe opetovala prvobitnu borbu protiv sila suprotstavljanja (vritani). Pesnik se uporeuje s Indrom: Ja sam ubica mojih protivnika, bez rana, zdrav i itav kao Indra (Rigveda, X, 166, 2; up. Kuiper, str. 251 i dalje).

RELIGIJA I N D O E V R O P U A N A V E D S K I BOGOVI

179

on izaziva. Kada se razlije po drveu kao nezasiti bik, tvoj trag je crn . .. (Rigveda I, 58, 4). On je glasnik izmeu Neba i Zemlje, i preko njega rtvene ponude stiu bogovima. Ali Agni je pre svega arhetip svetenika; nazivaju ga recom ili kapelanom (purohita). Zato su himne posveene njemu postavljene na poetak Rigvede. Prva himna otpoinje ovom strofom: Pevam Agniju, recu, Bogu prinoenja rtve, sveteniku, rtvonoi koji nas zasipa darovima [prev. na franc. an Varen (Jean Varenne)]. On je veno mlad (Bog koji ne stari, Rigveda I, 52, 2), jer se iznova raa sa svakom novom vatrom. Kao gospodar kue (grihaspati), Agni tera tamu, udaljava demone, brani od bolesti i vradbina. Zbog tog razloga su ljudi u bliskijim vezama s Agnijem nego sa drugim bogovima. On je taj koji pravino raspodeljuje eljena dobra (I, 58, 3). Prizivaju ga s poverenjem: Vodi nas, Agni, u bogatstvo dobrim p u t e m . . . sauvaj nas od zablude . . . potedi nas od bolesti. titi nas uvek, Agni, sa svojim neumornim uvarima. Ne prepusti nas ravome ruitelju, Ialjivcu, ili nesrei (1, 187, 15; prev. na fr. Varen).37 Mada sveprisutan u religioznom ivotu jer rtvena vatra ima znaajnu ulogu Agniju nije posveena neka mitologija vredna panje. Meu retkim mitovima koji ga se neposredno tiu najslavniji je onaj o Matarivanu koji je doneo nebesku vatru. 38 Na kosmolokom planu, njegova uloga je prividno nejasna, ali znaajna. S jedne strane, nazivaju ga embrionom Vode (apam garbhah; III, I, 1213) i pominju kako uzlee iz materice Vode, Majke (X, 91, 6). S druge strane, smatralo se da je on prodro u prvobitnu Vodu i oplodio je. Naravno, re je o drevnom kosmolokom shvatanju o stvaranju putem sjedinjavanja nekog ognjenog elementa (vatre, toplote, svetlosti, semen virile) i vodenog principa (Vode, muevnosti; some). Neke Agnijeve atribute (toplotu, zlatnu boju pripisivalo mu se, naime, telo od zlata, Rigveda IV, 3, 1; X, 20, 9 tvorake i oplodne moi) nai emo u kosmolokim spekulacijama razvijenim oko Hiranjagarbhe (Zlatnog zametka) i Praapati ( 75). Himne naglaavaju Agnijeve duhovne moi: on je rii (r$i), obdaren velikim umom i pronicljivou. Da bi se sline spekulacije procenile u pravoj meri, treba voditi rauna o bezbrojnim slikama i simbolima koje otkrivaju tvoraka imaginacija i meditacija povodom vatre, plamena i toplote. Sve je to, uostalom, predstavljalo naslee koje se pronosilo od preistorije. Indijski genije je samo razradio, uobliio i sistematizovao ta vajkadanja otkria. U kasnijim filozofskim spekulacijama nai emo neke od
37 On se zbog svoje uloge pri spaljivanju leeva naziva deraem mesa i ponekad uporeuje sa psom ili sa akalom. To je njegov jedini zlokobni vid. 38 Ali je u drugim tekstovima sam Agni glasnik Mataivana; up. J. Gonda, Les Rel. e l'Inde, I, str. 89.

12*

180

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

ovih iskonskih slika u vezi sa vatrom; takvo je, na primer, shvatanje tvorake boanske igre (lila) koje se objanjavalo igrom plamena. to se tie izjednaavanja vatre (svetlosti) i uma ono je svuda rasprostranjeno. 39 Ovde najbolje moemo prosuditi znaaj Agnija u indijskoj religiji i duhovnosti; on je podstakao bezbrojne kosmo-bioloke meditacije i spekulacije, olakao je sinteze koje tee svoenje brojnih i razliitih planova na jedan jedinstveni i osnovni princip. Naravno, Agni nije bio jedini indijski bog koji je pothranjivao takve snove i razmiljanja, ali se on nalazi na prvom mestu. Ve u vedsko doba, on je bio poistoveen s teasom (tejas) ognjenom energijom, sjajem, delotvornou, velianstvenou, natprirodnom snagom itd. U himnama ga preklinju da podari tu mo (Atharvaveda VII, 89, 4).40 Ali niz poistoveivanja, izjednaavanja i uzajamnosti to je osobeni proces indijskog miljenja mnogo je obuhvatniji. Agni, ili neki od njegovih homologa, Sunce, implikovan je u philosophoiimenama koje tee da poistovete svetlost sa atmanom i semen virile. Zahvaljujui obredima i isposnitvima koji su teili uveavanju unutranje vatre, Agni je podjednako, mada ponekad posredno, povezan s religioznom valorizacijom asketske toplote (tapas) i sa praksama joge.

70. Bog Soma i pie ne-smrti Sa sto dvadeset himni koje su mu posveene, Soma se pojavljuje kao trei u vedskom panteonu. itava jedna knjiga Rigvede, deveta, posveena je Somi pavamana, somi koji se prosvetljava. Jo vie nego u sluaju Agnija, teko je razdvojiti obrednu stvarnost biljku i pie od boga koji nosi isto ime. Mitovi su zanemarljivi. Najznaajniji pripoveda o nebeskom poreklu some: neki se orao, letei do neba, ustremio brzinom misli i probio bronzanu tvravu (Rigveda VIII, 100, 8). Ptica uzima biljku i odnosi je na zemlju. Ali smatralo se da soma raste na planinama; 41 to samo na izgled predstavlja protivurenost, poto planinski vrhovi pripadaju transcendentalnom svetu, oni su ve poistoveeni sa nebom, tavie, drugi tekstovi jasno kau da soma nie u pupku zemlje, na planinama (Rigveda X
a ' Religiozna meditacija o rtvenoj vatri ima znaajnu ulogu u zaratustrijanstvu (up. 104). 40 Up. Gonda, Gods and Powers, str. 58 i dalje. 41 Njegov epitet Maiudavata uikazuje na planinu Muavat kao podruje some (Rigveda X, 34, 1). I iransko predanje smeta biljku haoma u planine (Jasna 10, 4; Jast 9, 17; itd.).

R E L I G I J A 1 N D 0 E V R 0 P L J A N A V E D S K 1 BOGOVI

181

82, 3); odnosno u Sreditu sveta, tamo gde je mogu prelazak sa Zemlje na Nebo.42 Soma ima samo uobiajene atribute koji se i inae daju bogovima: on je pronicljiv, uman, mudar, pobednik, velikoduan, itd. Poznat je kao prijatelj i zatitnik drugih bogova; on je na prvom mestu Indrin prijatelj. Nazivaju ga takoe i kraljem Somom, svakako zbog njegovog obrednog znaaja. Njegovo poistoveivanje s mesecom, nepoznato u Avesti, jasno je potvreno tek u poslevedsko doba. Jedan broj pojedinosti u vezi s ceenjem biljke opisan je istovremeno i kosmikim i biolokim terminima: potmula buka koju stvara donji rvanj izjednaena je s grmljavinom, vlakno cediljke predstavlja oblake, sok je kia koja ini da nikne vegetacija, itd. Ceenje je takoe poistoveeno sa seksualnim sjedinjavanjem. Ali svi ovi simboli bio-kosmike plodnosti u krajnjoj liniji zavise od mistine vrednosti Some. Tekstovi posebno ukazuju na ceremonije koje prethode i prate kupovinu biljke a pogotovu pripremu pia. Ve od Rigvede, rtvovanje some bilo je najomiljenije, dua i sredite prinoenja rtve (Gonda). Koju god da su biljku Indoarijci koristili u prvim vekovima, ona je kasnije sigurno bila zamenjena drugim botanikim vrstama. Soma/haoma je indoiranska formula napitka ne-smrti (amrita); verovatno je zamenila indoevropski napitak madhu, medovinu. Sve dobre osobine some su vezane za ekstatiko iskustvo izazvano njenim ispijanjem. Pili smo somu, itamo u jednoj uvenoj himni (VIII, 48), postali smo besmrtni; stigavi u svetio, pronali smo Bogove. Ko nam sada od smrtnika moe iskazati nepotovanje ili naneti zlo, o besmrtni? (strofa 3). Soma se preklinje da produi nae vreme ivota; jer ona je uvar naeg tela a pred njom bee nemoi, bolesti [prev. na fr. L. Renu (Renou)]. Soma podstie misao, oivljava hrabrost ratnika, poveava polnu snagu, lei bolesti. Kada je zajedno piju svetenici i bogovi, ona pribliava Zemlju Nebu, krepi i produava ivot, obezbeuje plodnost. U stvari, ekstatiko iskustvo istovremeno otkriva punou ivota, smisao bezgranine slobode, ovladavanje nesluenim fizikim i psihikim moima. Otuda oseanje zajednitva s bogovima, odnosno, pripadanje boanskom svetu, uverenost u ne-smrt, odnosno, na prvom mestu, u potpuni ivot produen u beskraj. Ko govori u slavnoj himni X, 119, bog ili ovek u zanosu koji je upravo popio sveti napitak? Pet
42 U tekstovima Jaurveda esto se pominje rtvovanje Some od strane bogova; jedino je Mitra odbio da u tome uestvuje, ali su na kraju i njega uspeli da ubede. U toj se epizodi mogu prepoznati tragovi izvornog mita: re je o stvaranju napitka za postizanje besmrtnosti putem rtvovanja nekog prvobitnog Bia. To prvo ubistvo koje su izvrili bogovi beskrajno je ponavljano obrednim ceenjem biljke soma.

182

I S T O R I I A VEROVANJA I R E L I G I J S K I H I D E J A

(ljudskih) plemena nije mi izgledalo dostojno ak ni jednog pogleda nisam li, uostalom, pio somu? Ta linost nabraja svoje podvige: Nadvisio sam nebo svojim stasom, premaio prostranu zemlju . . . Udariu snanim udarcem tu zemlju . . . Nebom sam ucrtao jedno od svojih krila, drugo sam ucrtao ovde dole . . . Ja sam veliki, veliki, uzvinuo sam se do oblaka nisam li, dakle, pio somu? (na franc. prev. Renu).43 Neemo se zadravati na surogatima i zamenama za originalnu biljku kulta. Za indijsku misao je znaajna uloga koju su imala iskustva vezana za somu. Vrlo je verovatno da su takva iskustva bila ograniena na svetenike i jedan broj prinosilaca rtava. Ali, ona su imala znaajan odjek zahvaljujui himnama koje su ih slavile, pre svega zahvaljujui tumaenjima koja su otuda proizila. Otkrivanje potpune i boanske egzistencije, u zajednici s bogovima, nastavilo je da podstie indijsko miljenje jo dugo posle nestanka prvobitnog napitka. Zatim je pokuano da se takvo stanje postigne pomou drugih sredstava: isposnitva ili orgijastikih preteranosti, meditacije, tehnika joge, mistine pobonosti. Kao to emo videti ( 79), drevna Indija je znala za vie vrsta ekstatika. Pored toga, traganje za apsolutnom slobodom dalo je zamah itavom nizu metoda i philosouphema koji su, na koncu, otvorili nove vidokruge, nesluene u vedsko doba. U svim tim kasnijim izlaganjima bog Soma je imao skromnu ulogu; panju teologa i metafiziara potpuno je zaokupljao kosmoloki i rtveni princip koji je on oznaavao.

71. Dva Velika boga vedskog doba: Rudra-iva i Vinu Vedski tekstovi, pored ostalog, navode i jedan broj boanstava. Veina njih e postepeno izgubiti znaaj i na kraju biti zaboravljena, dok e neka kasnije stei nejednak poloaj. Meu prvima, pomenimo boginju zore, Uas, kerku neba (Dijausa); tu su Vaju, bog Vatre i njegovi homolozi, dah i kosmika dua; Paranja, bog oluje i kine sezone; Sur ja i Savitri, sunana boanstva; Puan, stari pastirski bog koji e ubrzo nestati (skoro i da nema kult), uvar puteva i vodi mrtvih, koji je uporeivan s Hermesom; blizanci Asvini (ili Nasatja), Dijausovi sinovi, junaci brojnih mitova i legendi, to im je obezbedilo vrlo uticajno mesto u kasnijoj literaturi; Maruti, sinovi Rudre, eta mladia (marja) koje je Stig Vikander (Wikander) protumaio kao mitski obrazac drutva mukaraca indoevropskog tipa.
43 Izgleda da je himna morala biti stavljena u usta boga Agnija koga bi za vreme prinoenja rtve prizivao pesnik da se pohvali i potvrdi da je pio boanski napitak (L. Renou, Hymnes spcualatifs du Vda, str. 252).

R E L I G I J A 1 N D 0 E V R 0 P L J A N A V E D S K 1 BOGOVI

183

Drugu kategoriju predstavljaju Rudra-iva i Vinu. Oni u vedskim tekstovima zauzimaju skromno mesto, ali u klasino doba postaju Veliki bogovi. Vinu se u Rigvedi pojavljuje kao boanstvo koje je blagonaklono prema ljudima (I, 186, 10), prijatelj i saveznik Indre kojem pomae u njegovoj borbi protiv Vritre, proirujui zatim prostor izmeu Neba i Zemlje (VI, 69, 5). On je taj prostor preao u tri koraka, stigavi treim u boravite bogova (I, 155, 6). Ovaj mit nadahnjuje i opravdava jedan obred u Brahmanama: Vinu je poistoveen sa rtvom (atapatha Br. XIV, I, 1, 6), a rtvonoa je, obredno podraavajui njegova tri koraka, izjednaen s bogom i dospeva na Nebo (I, 9, 3, 9 i dalje). Izgleda da Vinu istovremeno simbolizuje beskrajni prostor (koji ini moguim organizovanje Svemira), dobroiniteljsku i svemoguu energiju koja velia ivot, i kosmiku osu koja podupire svet. Rigveda (VII, 99, 2) jasno kae da on nosi gornji deo Univerzuma.44 Brahmane naglaavaju njegove veze s Praapatijem, potvrene jo od vedskog doba. Ali tek kasnije, u Upaniadama druge kategorije (koje su iz istog doba iz kojeg i Bhagavad Gita, dakle, oko IV veka pre Hr., Vinu je uzdignut u najvieg boga monoteistike strukture. Neto dalje i mi emo posebno ukazati na ovaj proces koji je, uostalom, osoben za indijsko religiozno stvaralatvo. Morfoloki, Rudra predstavlja boanstvo suprotnog tipa. On nema prijatelja meu bogovima, ne voli ljude, iri uas svojim demonskim besom, i desetkuje bolestima i nesreama. Rudra nosi upletenu kosu (Rigveda I, 114, I, 5), a boje je tamnosmee (II, 33, 5): stomak mu je crn a lea crvena. Naoruan je lukom i strelama, obuen u ivotinjske koe, a esto pohodi planine, njegovo omiljeno prebivalite. Povezan je s brojnim demonskim biima. Poslevedska knjievnost jo naglaava zloinaki karakter ovog boga. Rudra boravi u umama i dunglama, nazvan je Gospodarem divljih ivotinja (at. Br. XII, 7, 3, 20), i titi one koji se dre po strani od arijskog drutva. Dok bogovi ive na istoku, Rudra boravi na severu (tj. na Himalajima). Iskljuen je iz rtvovanja some i prima jedino ponude u hrani koje se bacaju na zemlju (bali), ili ostatke rtava i oteene rtvene ponude (at Br. I, 7, 4, 9). Epiteti se nadovezuju jedan na drugi: nazivaju ga iva, milostivi, Hara, ruitelj, Samkara, spasitelj, Mahadeva, veliki bog. Prema vedskim tekstovima i Brahmanama, izgleda da je Rudra-iva epifanija demonskih (ili bar ambivalentnih sila, koje borave na divljim i nenastanjenim mestima; on simbolizuje sve to je haotino, opasno, nepredvidljivo; on izaziva strah, ali
44 Vid. J. Gonda, Visnuism and ivaism, str. 10 i dalje. Njemu pripada rtveni stub, jupa; a jupa je replika axis mundi. Up. takoe Gonda, Aspects of Early Vifnunism, str. 81 i dalje.

184

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

njegova tajanstvena magija podjednako moe biti usmerena i prema dobroiniteljskim ciljevima (on je lekar lekara). Mnogo se raspravljalo o poreklu i prvobitnoj strukturi Rudre-ive, koga su neki smatrali za boga smrti, ali takoe i plodnosti (Arbman), nosioca nearijskih elemenata (Lomel), za boanstvo tajanstvene klase isposnika vrat ja (Hauer). Etape preobraaja vedskog Rudre-ive u Vrhovnog boga kakav se pojavljuje u Svetavatara-Upaniadi, izmiu nam. Rudra-iva je tokom vremena po svoj prilici usvojio kao i veina drugih bogova jedan broj elemenata narodne, arijske ili nearijske religioznosti. S druge strane, bilo bi nesmotreno poverovati da su nam vedski tekstovi preneli prvobitnu strukturu Rudre-ive. Treba se uvek setiti da su vedske himne i brahmanski spisi bili sastavljani za elitu, za aristokratiju i svetenike, i da je znaajan deo religioznog ivota arijskog drutva bio sasvim nepoznat. Ipak, promocija ive u poloaj Vrhovnog boga hinduizma, ne moe se objasniti njegovim poreklom, bilo ono arijsko ili narodno. Re je o jednoj tvorevini iju emo originalnost prosuditi analizirajui indijsku religioznu dijalektiku, onakvu kakva se pojavljuje kroz neprekidna ponovna tumaenja i ocene mitova, obreda i boanskih oblika.

IX POGLAVLJE

INDIJA PRE GAUTAME BUDE: OD KOSMIKE RTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN BRAHMAN

72. Morfologija vedskih obreda Vedski kult nije znao za svetilita: obredi su izvoeni ili u kui prinosioca rtve, ili na oblinjem travnjaku, gde su paljene tri vatre. rtvene ponude biljnog porekla inili su mleko, maslac, itarice i kolai. Na rtvu su takoe prinoeni koza, krava, bik, ovan i konj. Ali jo od vremena Rigveda, smatralo se da je soma najznaajnija rtvena ponuda. Obredi se mogu svrstati u dve kategorije: domae [grihja (grhya)] i sveane [rauta (rauta)]. Prvi, koji je obavljao gospodar kue [grihapati (grhapati)] imali su uporite u tradiciji [smriti, (smrti), seanje]. Nasuprot tome, sveane obrede su obino izvodili svetenici.1 Njihov autoritet se zasnivao na ne posrednom [auditivnom, ruti (ruti)] otkrivanju vene istine. Od domaih obreda, pored odravanja kune vatre i zemljoradnikih praznika, najznaajniji su sakramenti ili osveenja [samskara (samskara] vezana za zaee i roenje dece, predstavljanje [upanajana (upanayana)~\ mladia njegovom brahmanskom vaspitau, venanje i pogrebe. Re je o sasvim jednostavnim ceremonijama: o prinoenju rtava i biljnih ponuda, 2 a za sakramente, o obrednim kretnjama koje je gospodar kue pratio aputanjem formula. Od svih sakramenata, upanajana je sigurno najznaajniji. Ovaj obred je homologan sa inicijacijama polne zrelosti koje su svojstvene drevnim drutvima. Atharvaveda XI, 5, 3, gde je prvi
1 Njihov broj je promenljiv. Najznaajniji je hatr ili izliva rtve (up. avestsko zaotar, svetenik); on kasnije postaje prvorazredni recitator. Adhvarju je odgovoran za prinoenje rtve, on se kree, odrava vatru, upotrebljava posude, itd. Brahman, predstavnik svete moi koju oznaava njegovo ime (brahman u srednjem rodu), tihi je nadzornik kulta. Sedei u sredini prostora, pravi lekar rtve, on e se umeati jedino ako se napravi neka greka, izvravajui pri tom neophodno okajanje. Brahman prima polovinu novane naknade, to potvruje njegov znaaj. 2 Jed&n deo rtava ikoje su bile baene u vatru, Agni je prenosio bogovima. Ostatak su jeli prinosioci rtve, uestvujui tako u jedenju boanske hrane.

186

ISTORIIA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

put utvreno postojanje upanajane, tvrdi da vaspita mladia pretvara u zametak i uva ga tri noi u svom stomaku. atapatha Brahmana (XI, 5, 4; 1213) donosi sledea objanjenja: vaspita zainje u onom trenutku kada svoju ruku poloi na rame deteta, i treeg dana, ono se nanovo raa kao brahman. Atharvaveda (XIX, 17) onoga ko je izvrio upanajanu odreuje kao dva puta roenog [dvi-a (dvi-ja)], i upravo tu se, prvi put, pojavljuje ovaj termin, zaloga izuzetne sree. Drugo roenje je oigledno duhovnog reda i kasniji tekstovi istiu taj bitni momenat. Prema Manuovom zakonu (II, 144), onaj ko iskueniku saopti re Vede (odnosno Brahman), treba da bude potovan kao majka ili otac: izmeu roditelja i uitelja Brahmana, pravi otac je ovaj poslednji (II, 146); pravo roenje, 3 drugim recima, roenje za besmrtnost, dato je formulom savitri (II, 148). Sve vreme tokom uenja uz vaspitaa, uenik brahmaarin (brahmacarin)] mora da potuje odreena pravila: da prosi hranu za_svoga uitelja i za sebe, da se pridrava devianstva, itd. Sveani obredi sainjavaju liturgijske sisteme velike, a ipak monotone sloenosti. Detaljan opis samo jednog sistema zahtevao bi vie stotina strana. Bilo bi uzaludno i pokuavati da se ukratko izloe sve rtve rauta. Najjednostavnija, agnihotra (prinoenje rtve vatri) odvijala se u zoru i u sumrak i sastojala se iz rtvovanja mleka Agniju. Ima i drugih obreda u vezi s kosmikim ritmovima: to su takozvane rtve kie i novog meseca, sezonske ceremonije [aturmasja (caturmasya)~\ i obredi prvog roda [agrajana (agrayana)~\. Ali najvanije rtve, osobene za vedski kult, jesu rtve some. Agnistoma (pohvala Agniju) odravala se jednom godinje, u prolee, i sainjavala su je, pored pripremnih radnji, tri dana iskazivanja potovanja (upasad). Od pripremnih radnji, najznaajnija je bila dika (dika), kojom se prenosilac rtve posveivao svojim ponovnim roenjem. Kasnije emo shvatiti znaenje ovog inicijacijskog obreda. Soma je ceena izjutra, u podne i uvee. Prilikom podnevnog ceenja, deljene su nagrade [dakina (dakina)]: 7, 21, 60 ili 1.000 krava, eventualno sva dobra prinosioca rtve. Na praznik su pozivani svi bogovi najpre zasebno, a potom svi zajedno. 4 Poznata su i druga rtvovanja some: neka nisu bila dua od jednog dana, druga su trajala najmanje dvanaest dana, esto iRe ie o sveindijskom shvatanju koje je preuzeo budizam. Odriui se svog porodinog imena, iskuenik ie postajao Budin sin (sekjaputto). Up. primere u Eliade, Naissances mystiques, str. 114 i dalje; Gonda, Change and continuity, str. 447 i dalje. 4 Drugi mit. pravargja je rano postao deo agnistome, ali je verovatno predstavljao zasebnu ceremoniju iji je cilj bio da sunce ojaa posle sezone kia. Znaaj pravargje poiva prevashodno u njegovom karakteru tajne i u injenici da predstavlja najstariju sliku pue, tj. oboavanje nekog boanstva koje simbolizuje ikona. Up. J. A. van Buitenen, The Pravargya, str. 25 i dalje, 38 i svuda.
3

INDIJA P R E GAUTAME BUDE .

187

tavu godinu, a teorijski i dvanaest godina. Osim toga, ima obrednih sistema koji su bili povezani sa slubom somi: na primer, mahavrata (veliko posmatranje) koja obuhvata muziku, plesove, dramske kretnje, dijaloge i opscene prizore (jedan svetenik se njie na ljuljaci, dolazi do polnog optenja, itd.). Vaapeja (vajapeya) (napitak pobede) traje od sedamnaest dana do jedne godine i predstavlja itav jedan mitsko-obredni scenario: trku konja upregnutih u sedamnaest kola, penjanje na sunce koje obavljaju prinosilac rtve i njegova ena ceremonijalno se penjui na sveti stub, itd. Kraljevska konsekracija [raasuja (rajasuya)] takoe je bila ukljuena u kosmiki rtveni sistem. I u tom sluaju susreemo razne epizode (prividne potere koje kralj preduzima protiv stada krava; kralj se kocka sa svetenikom i dobija, itd. ali se obred u sutini tie mistinog preporoda vrhovnog vladara ( 74). Jo jedan ceremonijalni sistem je, mada neobavezno, bio povezan sa rtvovanjem some: to je agniajana (agnicavana), slaganje (opeka za rtvenik) vatre. Tekstovi jasno kau da je ranije ubijano pet rtava, meu njima i jedan mukarac. Njihove glave su zatim bivale uzidane u prvi sloj opeka. Pripreme su trajale godinu dana. rtvenik, sagraen od 10.800 opeka sloenih u pet slojeva, ponekad je bio u obliku neke ptice, kao simbol mistinog uspenja prinosioca rtve na nebo. Agniajana je dala mesta kosmogonijskim spekulacijama koje su imale presudnu vanost za indijsku misao. rtvenim ubijanjem nekog mukarca ponavljano je Praapatino samortvovanje, a graenje rtvenika je simbolizovalo stvaranje univerzuma ( 75).

73. Vrhovne rtve: avamedha i puruamedha Najznaajniji i najslavniji vedski obred je rtvovanje konja, avamedha (avamedha). Mogao je da ga obavi jedino kralj pobednik, koji je na taj nain sticao dostojanstvo sveopteg vladara. Ali ishodi te rtve odraavali su se na celo kraljevstvo; u stvari, smatralo se da avamedha isti neistoe i osigurava plodnost i napredak cele zemlje. Pripremne ceremonije su se protezale cele godine tokom koje je konj ostavljan na slobodi zajedno sa stotinu drugih konja. etiri stotine mladia budno je motrilo da se on ne priblii kobilama. Sam obred je trajao tri dana. Drugog dana, posle nekih posebnih ceremonija (konju se pokazuju kobile, upreu ga u kola i kraljevi ga vodi na jezero, itd.), kolju se brojne domae ivotinje. Najzad konj, koji od tog trenutka otelovljuje boga Preapatija spremnog da se sam rtvuje, biva zadavljen. etiri kraljice, od kojih svaku prati sto pratilja, krue oko lea a glavna supruga lee pored njega; prekrivena ogrtaem, ona podraava polno sjedinjenje. Za to vreme, svetenici i ene razmenjuju opscene ale. im kraljica ustane, konj i druge rtve

188

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

bivaju raskomadani. Treeg dana se odvijaju drugi obredi i najzad se svetenicima dele nagrade (dakina); oni, pored ostalog, dobijaju i etiri kraljice ili njihove pratilje. rtvovanje konja je sigurno indoevropskog porekla. Tragove nalazimo kod Germana, Iranaca, Grka, Latina, Jermena, Skita, Dalmata. Ali tek je u Indiji ovaj mitsko-obredni scnario dobio tako znaajno mesto u religioznom ivotu i teolokoj spekulaciji. Mogue je da je avamedha iz poetka bio proleni praznik, tanije, praznik koji se proslavljao povodom Nove godine. Njegova struktura sadri kosmogonijske elemente: s jedne strane, konj je poistoveen sa Kosmosom (= Praapati), a njegovo rtvovanje simbolie (odnosno reprodukuje) in stvaranja. S druge strane, brahmanski i rigvedski tekstovi podvlae vezu izmeu konja i Vode. A u Indiji Voda predstavlja kosmogonijsku supstancu bez premca. Ali ovaj sloeni obred predstavlja i jednu Tajnu ezoterinog tipa. U stvari, avamedha je sve, i onaj brahman koji ne zna nita o avamedhi, taj stvarno nita ne zna, to nije brahman i zasluuje da bude opljakan (Sat. Br. XIII, 4, 2, 17). rtvovanje treba da preporodi itav Kosmos i da istovremeno ponovo uspostavi sve drutvene klase i zanimanja u njihovoj uzornoj savrenosti. 5 Konj koji predstavlja kraljevsku snagu (katra) pored ostalog je poistoveen sa Jamom, Aditjom (Suncem) i Somom (odnosno, s bogovima vladarima), i na neki nain predstavlja zamenu za kralja Treba voditi rauna o takvim postupcima izjednaavanja i zamene kada analiziramo jedan paralelni scnario, puruamedhu; u stvari, rtvovanje mukarca je vrlo blisko avamedhi. Pored ivotinja, rtvovan je i jedan brahman ili jedan katrja, kupljen po ceni od 1.000 krava i 100 konja. Njega su takoe ostavljali slobodnog godinu dana, a poto bi bio ubijen, kraljica bi takoe legala pored njegovog tela. Smatralo se da se puruamedhom dobija sve to se nije moglo postii avamedhom. Pitali smo se da li je neka takva rtva bila ikad upranjavana. Puruamedha se opisuje u nekoliko rautasutri (rautasutras) ali jedino Sankhajana i Vaitana propisuju ubijanje rtve. Prema drugim liturgijskim spisima, mukarac se u poslednjem trenutku oslobaa i umesto njega se ubija neka ivotinja. Znaajno je da se tokom puruamedhe izgovara uvena kosmogonijska himna Puruasukta (Rigveda X, 90). Poistoveenje rtve sa Puruom-Praapatijem vodi do poistoveenja prinosioca rtve s Praapatijem. Mogue je pokazati kako u germanskoj tradiciji 6
Za vreme prinoenja rtve svetenik sveano izgovara: Neka se brahman moe roditi u svetosti!... Neka se kraljevi moe roditi u kraljevskoj uzvienosti, junak, strelac, ratnik sa snanom strelom, s nepobedivim kolima. Da se rodi krava muzara, snani bik za vuu, brzi konj, plodna ena, vojnik pobednik, govorljivi mladi! Neka ovaj prinosilac rtve ima za sina junaka! Neka nam Paranja u svako doba da kiu po elji! Neka za nas u obilju zri ito! itd. (Vaasaneji Samhita, 22). 4 Up. James L. Sauv, The Divine Victim koji navodi sve prikladne delove germanskih i sanskritskih izvora koji se odnose na ljudske rtve.
5

INDIJA P R E GAUTAME BUDE .

189

postoji zauujua paralela mitsko-obrednog scenarija puruamedha: ranjen kopljem i obeen o Drvo sveta tokom devet noi, Odin rtvuje sebe samome sebi kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Hvaml, 138). Prema Adamu de Bremu (Brme), koji je pisao u XI veku, ta rtva je svake devete godine obnavljana u Upsali veanjem devet ljudi i drugih ivotinjskih rtava. Ova indoevropska paralela ide u prilog pretpostavci da se puruamedha izvravala slobodno. Ali u Indiji, gde su praksa i teorija rtvovanja bile neprekidno reinterpretirane, ubijanje ljudskih rtava je na kraju predstavljalo ilustraciju metafizike soteriolokog tipa.

74. Inicijacijska struktura obreda: osveenje (dika), kraljevo pomazanje (raasuja) Da bismo razumeli taj proces, vano je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda rauta. Inicijacija podrazumeva smrt i ponovno raanje iskuenika, odnosno njegovo raanje u viem obliku bivstvovanja. Obredna smrt postie se ubijanjem ili je to simbolian regressus ad uterum* Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednaavanje rtvene smrti i raanja. Kao to to objavljuje Satapatha Brahmana (XI, 2, I, 1), ovek se raa tri puta: prvi put od svojih roditelja, drugi put kada prinosi r t v u . . . , trei put kada umre i kada ga postave na vatru, odakle on ponovo stie u egzistenciju. U stvari, re je o mnotvu smrti jer svaki dva puta roeni tokom svog ivota upranjava odreeni broj rtava rauta. Osveenje, dika, predstavlja neophodni uvod u svako somiko rtvovanje, ali se podjednako upranjava i u drugim prilikama. 7 Podsetimo se da je prinosilac rtve u trenutku kada prima diku ve dva puta roen zahvaljujui svojoj upanajani, kada je proao kroz inicijacijski regressus ad uterum. Dakle, tokom dika zbiva se isti povratak u embrionalno stanje. U stvari, svetenici onoga kome daju diku pretvaraju u embrion. Oni ga krope vodom; voda je muko s e m e . . . Oni ga uvode u posebno spremite: posebno spremite, to je materica od koje se pravi dika. Oni ga prekrivaju jednim platom: plat, to je posteljica... On ima stisnute pesnice; naime, i embrion ima stisnute pesnice dok je u utrobi . . ., itd. (Aitareja Brahmana I, 3). Naporedni tekstovi naglaavaju embrioloki i opstetriki karakter obreda. Dikita (tj. onaj koji upranjava diku) je seme (Maitrajani Samhita III,
* Lat.: povratak u matericu (prim. prev.). Up. Naissances mystiques, str. 115 i dalje; Gonda, Change and continuity, str. 315 i dalje. Izgleda da Rigveda ne zna za diku, ali ne treba zaboraviti da ti liturgijski tekstovi ne predstavljaju vedsku religiju u celini; up. Gonda, str. 349. Ceremonija je potvrena u Atharvavedi XI, 5, 6: brahmaarin je priznat za dikitu, onog koji upranjava diku.
7

190

6, I). Dikita je embrion, njegov plat je posteljica, itd. (Taittirja-Sam. I, 3, 2). Neprekidno se podsea na povod za taj regressus ad uterum: ovek je zapravo ne-roen. Raa se tek kroz rtvu (Mait.-Sam. III, 6, 7).8 Ovo novo mistino roenje, koje se ponavlja prilikom svakog rtvovanja, omoguava izjednaavanje prinosioca rtve sa bogovima. Prinosilac rtve je predodreen da se uistinu rodi u nebeskom svetu (at. Br., VII, 3, I, 12)'. Onaj ko proe kroz obred osveenja pribliava se bogovima i postaje jedan od njih (isto, III, I, I, 8). Isti tekst tvrdi da prinosilac rtve mora u trenutku ponovnog roenja da se pridigne prema sve etiri strane sveta, tj. da ovlada Svemirom (VI, 7, 2, II i dalje). Ali, dika je isto tako poistoveena sa smru. Kada se osveuje, on (prinosilac rtve) umire po drugi put (aim., Upaniad Brah. III, II, 3).9 Prema drugim izvorima, dikita je prinoenje rtve (Taitt. Samhita VI, 1, 45), jer je rtva zapravo sam prinosilac rtve (Ait. Brah. II, 11). Ukratko, iskuenik je rtva ponuena bogovima (at. Br. III, 6, 3, 19).10 Primer su dali bogovi: O Agni, rtvuj svoje sopstveno telo! (Rigveda VI, 11, 2): rtvuj sam sebe, uveavajui svoje telo! (X, 81, 5). Jer bogovi su rtvovanjem prinosili rtvu (X, 90, 16). Obredna smrt je dakle preduslov za stizanje do bogova i, istovremeno, za postizanje dobro ispunjene egzistencije u tom svetu. U vedsko doba divinizacija, dodue prolazna, postignuta rtvovanjem, nije podrazumevala nikakvo obezvreivanje ivota i ljudske egzistencije. Naprotiv, upravo su takvim obrednim uspenjima na Nebo, u blizinu bogova, prinosilac rtve a takoe i celo drutvo, kao i Priroda, postajali blagosloveni i preporoeni. Videli smo koji su se rezultati postizali posle rtve avamedha (up. gore, nap. 5). Verovatno je cilj ljudskih rtava koje su prinoene u paganskoj Upsali podjednako bio i kosmiki preporod i osnaivanje kraljevske moi. Ali sve se to postizalo obredima koji su, teei za ponavljanjem stvaranja, istovremeno obuhvatali smrt, embrionalno sazrevanje i ponovno roenje prinosioca rtve. rtvovanje indijskog kralja, raasuja, podrazumevalo je analogan scenario. Sredinje ceremonije odvijale su se oko Nove godine. Pomazanju je prethodila godina dike, a obino je sledila jo jedna godina zavrnih ceremonija. Raasuja je po svoj prilici skraeni oblik niza godinjih ceremonija koje slue za obnavljanje
8 Svi ovi inicijacijski obredi prirodno imaju mitski obrazac: to je Indra koji se preobraava u zametak i ulazi u Vainu matericu, da bi spreio raanje zastraujueg udovita posle sjedinjenja Rei (Va) i rtve (Janje) (at. 9 Br. III, 2, I, 18 i dalje). Up. takoe tekstove koje navodi Gonda, nav. delo, str. 385. 10 Prinosilac rtve se sam u obliku semena (predstavljenog zrnima peska) bacio u domau vatru kako bi osigurao svoje ponovno roenje tu na zemlji, i bacio se na rtveni oltar da bi se ponovo rodio na Nebu; up. tekstove koje navodi A. Coomaraswamy, Atmayajna: Self-Sacrifice, str, 360.

INDIJA P R E GAUTAME BUDE .

191

Univerzuma. Kralj je imao sredinju ulogu, jer je on, na neki nain, kao i svaki prinosilac rtve rauta, u sebi sadravao Kosmos. Razliitim fazama obreda, postizao se sukcesivno povratak budueg kralja na stanje embriona, njegovo jednogodinje dozrevanje i njegovo ponovno mistino roenje kao Kosmokratora, koji je istovremeno poistoveen s Praapatijem i s Kosmosom. Embrionalni period budueg vladara odgovarao je procesu sazrevanja Univerzuma, i vrlo je verovatno da je izvorno bio povezan s dozrevanjem etve. Druga faza obreda zavravala se stvaranjem novog vladarevog tela: to je bilo simbolino telo, koje se dobijalo bilo posle mistinog venanja kralja s kastom bramana ili s narodom (taj mu je brak omoguavao da se rodi iz njih kao iz materice), bilo posle sjedinjenja muke vode za enskom, ili posle sjedinjenja zlata koje oznaava plamen i vode. Treu fazu je inio niz obreda preko kojih je kralj postizao vrhovnu vlast nad tri sveta; drugim recima, on je otelovljavao Kosmos, a istovremeno je postajao Kosmokrator. Kada Vrhovni vladar podigne ruku, taj gest ima kosmogonijsko znaenje: on simbolizuje uzdizanje axis tnundi. Kada primi pomazanje, kralj ostaje da stoji na prestolu: on otelovljuje kosmiku osu uvrenu za pupak Zemlje, odnosno za presto, Sredite sveta i dodiruje Nebo. kropljenje se vezuje za Vodu koja silazi s Neba, du axis mundi koju predstavlja kralj kako bi se oplodila Zemlja. Najzad, kralj po jednom iskorakne prema sve etiri strane sveta i simbolino se penje do zenita. U nastavku ovih obreda, kralj stie vrhovnu vlast nad etiri smera prostiranja Kosmosa i nad godinjim dobima; drugim recima, on gospodari sveukupnim prostorno-vremenskim Univerzumom.11 Primetili smo blisku vezu izmeu obredne smrti i obrednog preporoda s jedne, i kosmogonije i obnavljanja sveta s druge strane. Sve su ove ideje u tesnoj vezi s kosmogonijskim mitovima o kojima emo uskoro raspravljati. Njih e razviti i uobliiti autori Brahmana, i to iz perspektive koja im je bila svojstvena, posebno imajui u vidu njihovo prekomerno oduevljenje prema rtvovanju.

75. Kosmogonije i metafizika Vedske himne neposredno ili samo nagovetavajui prikazuju vie kosmogonija. Re je o prilino rasprostranjenim mitovima, potvrenim u razliitim slojevima kulture. Bilo bi uzaludno traiti poreklo svake od ovih kosmogonija. ak i one za koje se moe pretpostaviti da su ih doneli Arijci, imaju paralele u jo starijim ili jo primitivnijim kulturama. Kao i tolike druge
Up. J. C. Heesterman, The Ancient Indian Royal Consecration, str. 17 i dalje, 52 i dalje, 101 i dalje.
11

192

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

religiozne ideje i verovanja, i kosmologije svuda u starom svetu predstavljaju naslee koje je prenoeno od preistorije. Ali za nae istraivanje su znaajna upravo indijska tumaenja i revalorizacije nekih kosmogonijskih mitova. Podsetimo na to da starost neke kosmogonije ne treba prosuivati prema prvim dokumentima koji je prikazuju. Jedan od najdrevnijih i najrasprostranjenijih mitova, kosmogonijski gnjurac, u Indiji postaje omiljen prilino kasno, posebno u Epopeji i u Puranama. Izgleda da su, u sutini, etiri tipa kosmogonija oduevljavala vedske pesnike i teologe. Moemo ih oznaiti na sledei nain: 1) stvaranje oploenjem prvobitne Vode; 2) stvaranje komadanjem Iskonskog dina, Purue; 3) stvaranje koje zapoinje od nekog jedinstva-totaliteta, istovremeno bia i nebia; 4) stvaranje razdvajanjem Neba i Zemlje. U slavnoj himni Rigveda X, 121, bog zamiljen kao Hiranjagarbha (Zlatni zametak) lebdi iznad Vode; prodirui u nju, on oplouje Vodu koja raa boga vatre Agnija (strofa 7). Atharvaveda (X, 7, 28) poistoveuje Zlatni zametak s Kosmikim stubom, skambhom. Rigveda X, 82, 5, prvu klicu koju je Voda primila dovodi u vezu s Univerzalnim majstorom Vivakarmanom, ali se slika zametka ne slae sa ovim boanstvom koje je politehniar bez premca. U ovim primerima re je o varijantama jednog izvornog mita koji je Zlatni zametak prikazivao kao seme boga tvorca koji lebdi nad prvobitnom Vodom.12 Druga kosmogonijska tema koja je bila korenito reinterpretirana iz ritualistike perspektive nalazi se u podjednako uvenoj himni Puruasukta (Rigveda X, 90). Div Purua (ovek) je istovremeno postojao i kao kosmiki totalitet (strofe 14) i kao androgino Bie. U stvari (strofa 5), Purua raa Vira, ensku tvoraku energiju, a zatim ona raa njega. 13 Stvaranje je u pravom smislu proizvod jedne kosmike rtve. Bogovi rtvuju oveka: iz njegovog raskomadanog tela nastaju ivotinje, liturgijski elementi, drutvene klase, zemlja, nebo, bogovi: Njegova usta postaju Brahman, Ratnik je bio od njegovih ruku, od njegovih bedara postade Zanatlija, od njegovih nogu rodi se Sluga (strofa 12, prev. na franc. Renu). Nebo izie iz njegove glave, iz njegovih nogu zemlja, mesec iz njegove svesti, sunce iz njegovog pogleda, Indra i Agni iz njegovih usta, vetar iz njegovog daha, itd. (strofa 1314). Egzemplarna funkcija ove rtve naglaena je u poslednjoj strofi (16): Bogovi su rtvu prinosili rtvom; drugim recima, Purua je istovremeno bio i rtvovana rtva, i boanstvo rtvoSlika Zlatnog zametka e u klasinoj Indiji postati Kosmiko jaje koje raa Voda (ve u Upaniadama: Katha Up., IV, 6; Svetavatara, III, 4, 12). 13 Vira je neka vrsta akti. U Brhadaranjaka Up. IV, 2, 3, ona se udaje za Puruu.
a

INDIJA P R E GAUTAME BUDE .

193

vanja. Himna jasno pokazuje da Purua prethodi stvaranju i nadilazi ga, mada Kosmos, ivot i ljudi potiu od njegovog sopstvenog tela. Drugim recima, Purua je istovremeno i transcendentan, i imanentan, to je paradoksalan, ali bogovima indijske kosmogonije svojstven oblik bivstvovanja (up. Praapati). Mit ije paralele nalazimo u Kini (Pan-ku), kod starih Germana (Imir) i u Mesopotamiji (Tijamat), slika kosmogoniju drevnog tipa: stvaranje putem rtvovanja nekog boanskog antropomorfnog Bia. Puruasukta je podstakla bezbrojne spekulacije. Ali, kao to je u drevnim drutvima mit sluio kao egzemplarni model stvaranja, tako se i ova himna izgovarala u jednom od obreda koji prate roenje sina, u ceremonijama prilikom utemeljivanja hramova (sagraenih, uostalom, tako da lie na Puruu), i prilikom obreda oienja vezanih za obnavljanje. 14 U najslavnijoj himni Rigvede (X, 129) kosmogonija je prikazana kao metafizika. Pesnik se pita kako je Bie moglo da izie iz ne-Bia, poto na poetku nije postojalo ni ne-Bie ni Bie (strofa I, 1). U to vreme nije postojala ni smrt, ni ne-smrt (odnosno, ni ljudi, ni bogovi). Postojao je samo neodreeni princip nazvan Jedno (neutrum). Jedno je disalo iz sopstvene ivotne snage i nije imalo dah. Osim toga, nije postojalo nita drugo (strofa 2). Na poetku, tminu je skrivala tmina, ali je toplina (izazvana askezom, tapas) porodila Jedno, nerazvijeno (abhu) tj. zametak prekriven prazninom (to se moe razumeti kao: okruen prvobitnom Vodom). Iz te (nerazvijene) klice razvila se udnja (kama), i ista ta udnja bila je prvo seme (retas) Svesti (manas), to je zauujua tvrdnja koja anticipira jednu od osnovnih tema indijske filozofske misli. Pesnici u svojim razmiljanjima znae da otkriju mesto Bia u ne-Biu (strofa 4). Prvo seme se zatim podelilo na gore na dole, na muki i na enski princip (up. Rigveda X, 72, 4). Ali ostaje zagonetka drugog stvaranja, odnosno, stvaranja pojavnog sveta. Bogovi su roeni posle (strofa 6) stvaranja pojavnog sveta, oni dakle nisu tvorci stvaranja sveta. Pesnik zakljuuje znakom pitanja: Onaj koji nadgleda ovaj (svet) sa najvieg nebeskog svoda to jedini zna (tj. on zna poreklo drugog stvaranja) osim ako ga ni on ne zna? Himna predstavlja najviu taku do koje je dola vedska misao. Aksiom jednog nespoznatljivog vrhovnog bia Jednog,15 Toga koje podjednako transcendira i Bogove i Stvaranje, bie razvijen u Upaniadama i u nekim filozofskim sistemima. Kao i Purua iz Rigvede X, 90, Jedno prethodi Univerzumu i stvara svet emanacijom svog sopstvenog bia, ne gubei pri
Vid. reference za tekstove u: J. Gonda, Vifnuism and ivaism, str. 27. Ve u Rigvedi opaamo tenju da se mnotvo bogova svede na jedan boanski princip: ono to je samo Jedno, nadahnuti pesnici nazivaju viestruko (I, 164, 46).
14
14 13

194

STORIJA

V EROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

tom svoju transcendentnost. Valja zapamtiti ovu ideju koja je od sutinskog znaaja za kasniju indijsku misao: svest, kao i Univerzum proizvodi su stvaralake udnje (kama). Ovde prepoznajemo jednu od klica filozofije sankhjajoge i budizma. to se tie etvrte kosmogonijske teme razdvajanja Neba i Zemlje, Indrinog posecanja Vritre, ovaj mit je slian Puruasukti: re je o nasilnoj podeli jednog totaliteta radi stvaranja (ili ob navijanja) sveta. Tema je drevna i podlona zauujuim reinterpretacijama i primenama. Ve smo videli ( 68), in demijurga Indre koji zgromi i raskomada prvobitnog Zmaja predstavlja obrazac tako razliitih dela kao to su graenje neke kue ili govorniko nadmetanje. Navedimo najzad i Stvaranje kao in nekog Boanskog Bia, Univerzalnog majstora, Visvakarmana (Rigveda, X, 81) koji svet oblikuje kao vajar, kova ili drvodelja. Ali ovaj mitski motiv, uven i u drugim religijama, vedski pesnici vezuju za temu Stvaranja-rtve, koju je proslavila Puruasukta. Mnotvo kosmogonija slae se sa brojnou predanja koja se tiu teogonije i porekla oveka. Prema Rigvedi, bogove su ili rodili prvobitni par Nebo i Zemlja, ili su se oni izdvojili iz prvobitne vodene mase odnosno iz ne-Bia. U svakom sluaju, njihova egzistencija zapoinje posle stvaranja sveta. Jedna kasnija himna (Rigveda X, 63, 2) pripoveda kako su bogove rodili boginja Aditi, Voda i Zemlja. Ali oni nisu svi bili besmrtni. Rigveda jasno kae da su oni taj dar dobili od Savitri (IV, 54, 2) ili od Agnija (VI, 7, 4), ili pak pijui somu. Indra je besmrtnost postigao isposnitvom, tapas (X, 167, 1), dok Atharvaveda objavljuje da su je i svi ostali bogovi stekli na isti nain (XI, 5, 19; IV, 11, 6). Prema Brahmanama, bogovi su postali besmrtni tek poto su obavili odreena rtvovanja. Ljudi takoe potiu od prvobitnog para NeboZemlja. Njihov mitski predak je Manu, sin boga Vivasvata, prvi prinosilac rtve i prvi ovek (Rigveda X, 63, 7). I druga verzija poistoveuje mitske roditelje s Vivasvatinom decom, Jamom i njegovom sestrom Jami (X, 10). Najzad, kao to smo upravo videli, Puruasukta (X, 90, 12) objanjava poreklo ljudi (odnosno etiri drutvene klase) polazei od delova tela rtvovanog prvobitnog Diva. Na poetku, i ljudi su rtvovanjem mogli da postanu besmrtni; ali bogovi su odluili da ta besmrtnost bude isto duhovna, odnosno, dostupna ljudima tek posle smrti (atapatha Br., X, 4, 3, 9). Postoje i druga mitoloka objanjenja smrti. U Mahabharati, smrt uvodi Brahma kako bi uinio lakom Zemlju pretovarenu masom ljudi, zbog ega je pretila opasnost da ona potone u okean (VI, 5254; XII, 256258). Neki od ovih mitova koji se tiu roenja bogova i ljudi, gubitka ili sticanja besmrtnosti, susreu se i kod drugih indoevropskih naroda, tavie, potvreno je da odgovarajui mitovi postoje

INDIJA PRE GAUTAME BUDE .

195

u brojnim tradicionalnim kulturama. Ipak, jedino su u Indiji ovi mitovi doveli do stvaranja odreenih tehnika rtvovanja kontemplativnih metoda i spekulacija koje su imale tako odluujuu ulogu pri buenju jedne nove religiozne svesti.

76. Doktrina rtvovanja u Brahmanama Puruasukta je polazite i doktrinarna potvrda teorije rtvovanja koja je razraena u Brahmanama (oko 1000800. pre Hr.). Kao to je Purua sam sebe dao bogovima i dopustio da bude raskomadan kako bi stvorio Univerzum, Praapati e posle kosmogonijskog ina upoznati smrtnu iscrpljenost. Onako kako ga prikazuje Brahmane, Praapati izgleda kao tvorevina naune spekulacije, ali je njegova struktura drevna. Ovaj Gospodar stvorenja je blizu Velikih kosmikih bogova. Na neki nain, on lii na Jedno iz Rigvede X, 129, i na Vivakarmana, ali se, pre svega, nadovezuje na Puruu. Identinost PuruaPraapati, uostalom, potvrena je i tekstovima: Purua je Praapati; Purua je Godina (Jaim. Br. II, 56; up. atapatha Br., VI, 1, 1, 5). Na poetku, Praapati je bio neoitovano JedinstvoTotalitet, isto duhovno prisustvo. Ali ga je udnja (kama) podstakla da se umnoi, da se reprodukuje (at. Br. VI, 1, 1). On se askezom zagreja do najvieg stupnja (tapas, dosi. toplota, jara) i poe da stvara emanacijom; 16 to se moe razumeti i znojenjem, kao u nekim primitivnim kosmogonijama, ili, isputanjem semena. On najpre stvori brahman odnosno Trostruko znanje (tri Vede) a zatim od Govora stvori Vodu. elei da se reprodukuje putem Vode, on prodre u nju; stvori se jedno jaje, ija ljuska postade Zemlja. Zatim su stvoreni bogovi da nasele Nebo, i asure da nasele Zemlju, itd. (isto, XI, 1, 6, i dalje).17 Praapati je mislio: Uistinu, ja sam stvorio pandan samome sebi, odnosno, Godinu (isto, XI, 1, 6, 13). Dajui svoje sopstvo (atman) bogovima, on stvori drugi pandan samoga sebe odnosno rtvovanje, i zbog toga ljudi govore: rtvovanje je Praavati. Pored toga, jasno se kae da su pet godinjih doba i pet slojeva rtvenika za vatru zglobovi Praapatijevog kosmikog teli (at. Br. VI, 1, 2). Ovo trostruko poistoveenje Praapatija s Univerzumom, s ciklinim Vremenom (Godinom) i sa rtvenikom za vatru, predstavlja veliku novinu brahmanske teorije rtvovanja. Ona ozna18 Korieni termin je visri, od korena srid, izbaciti; vi- ukazuje na rasipanje u svim pravcima. 17 Drugi tekstovi jasno kau da je Nebo izilo iz njegove glave, atmosfera iz njegovih grudi, a iz njegovih nogu Zemlja (up. Gonda, Les Religions de l'Inde, I, str. 226). To je sigurno uticaj rtvovanja Purue to potvruje istovetnost strukture ova dva boga.

13*

195 I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

ava opadanje vanosti shvatanja na koje se oslanjao vedski ritual, i pripremu otkria do kojih su doli autori Upaniada. Osnovna ideja jeste da se Praapati istroio i najzad iscrpeo putem stvaranja zagrevanjem i ponavljanih isputanja. Dva kljuna termina tapas (asketski ar) i visri (vistrij) (raspreno zraenje) mogu imati seksualne konotacije koje su posredne ili se podrazumevaju, jer su askeza i seksualnost blisko povezane u indijskoj religioznoj misli. Mit i njegove slike prevode kosmogoniju u bioloke termine; upravo nain postojanja sveta i ivota ini da se oni iscrpljuju samim trajanjem. 18 Praapatijeva iscrpljenost je prikazana dirljivim slikama: Poto je Praapati ispustio iva bia, njegovi su zglobovi bili iaeni. No, Praapati izvesno jeste Godina, i njegovi zglobovi jesu spojevi dana i noi (odnosno, zora i sumrak), pun mesec i mlad mesec, i poeci godinjih doba. On nije bio u stanju da se uspravi na svojim oslabljenim zglobovima; i bogovi su ga izleili (obredom) agnihotra, uvrstivi mu zglobove (at. Br. I, 6, 3, 3536). Drugim recima, obnavljanje i ponovno uzglobl javan je Praapati jevog kosmikog tela obavljeni su rtvovanjem odnosno graenjem jednog rtvenog oltara za proslavljanje agniajane ( 72). Isto delo (X, 4, 2, 2) jasno kae da je taj Praapati, Godina, bio nainjen od 720 dana i noi; zbog toga se rtvenik sastoji od 360 kamenova koji ine ogradu i 360 opeka. Taj iaeni Praapati sam (sada) postaje taj sagraeni rtvenik vatre. Svetenici obnavljaju Praapatija, slinog [sanskri (samskri)], postavljajui slojeve opeka od kojih je nainjen rtvenik. Ukratko, svako rtvovanje ponavlja prvobitni in stvaranja i jemi za kontinuitet sveta tokom sledee godine. To je izvorni smisao rtvovanja u Brahmanama: ponovo stvoriti Kosmos koji je ciklino Vreme (Godina) iailo i iscrpio. Kroz rtvovanje odnosno delatnou koju obavljaju svetenici svet opstaje iv, dobro integrisan i plodan. To je nova primena drevne ideje o neophodnosti godinjeg (ili periodinog) ponavljanja kosmogonije. To je istovremeno i opravdanje za oholost brahmana, ubeenih u presudnu vanost tih obreda. Jer sunce ne bi izalo ako svetenik, u zoru, ne bi prineo rtvu vatre (at. Br. II, 3, 1, 5). U Brahmanama vedski bogovi su podreeni maginim i tvorac kim snagama rtvovanja ili ak nisu upueni u njih. Objavljuje se da su na poetku i bogovi bili smrtni (Taitt. Sam. VIII, 4, 2, 1; itd.); oni su tek rtvovanjem stekli boansku prirodu i besmrtnost (isto, IV, 3, 4, 7; VI, 3, 10, 2; itd.) Od tada, na tajanstvenu snagu obreda se usredsreuje sve: poreklo i sutina bogova, sveta mo, znanje, blagostanje u ovom svetu i ne-smrt u drugom svetu. Ali rtvovanje se mora obaviti prema pravilima i s verom; najmanja sumnja u njegovu delotvornost
18 Znamo da slina shvatanja karakteriu drevne kulture, a na prvom mestu kulture paleo-uzgajivaa.

INDIJA P R E GAUTAME BUDE .

197

moe imati pogubne posledice. Da bi ilustrovali tu obrednu dok trinu koja je istovremeno i kosmogonija, i teogonija i soteriologija, autori Brahmana su umnoili mitove ili fragmente mitova iznova ih tumaei u skladu s novom perspektivom ili stvarajui ih iznova, polazei od neke fantastine etimologije, uene aluzije, ili zagonetke.

77. Eshatologija:

poistoveenje s Praapatijem putem rtvovanja

Pa ipak, vrlo rano, probila se jedna nova ideja: rtvovanje ne samo da obnavlja Praapatija i osigurava odranje sveta, nego moe da stvori jedno duhovno i neunitivo bie, osobu, atman. rtvovanje nema samo kosmogonijsku svrhu i eshatoloku funkciju, nego omoguava postizanje jednog novog oblika bivstvovanja. Gradei rtvenik vatre (agniajanu), prinosilac rtve se poistoveuje s Praapatijem; tanije, Praapati i prinosilac rtve su poistoveeni u samoj obrednoj radnji: rtvenik jeste Praapati, i istovremeno, prinosilac rtve postaje taj rtvenik. Magijskom snagom obreda, prinosilac rtve stvara sebi novo telo, uzdie se na Nebo gde se raa po drugi put (at. Br. VII, 3, 1, 12) i stie besmrtnost (isto, X, 2, 6, 8). To znai da e se on posle smrti vratiti u ivot, u ne-smrt, to je oblik egzistiranja koji prevazilazi Vreme. Vano je i to je cilj obreda biti potpun (sarva), ceo, i to stanje sauvati i posle smrti.19 Sastavljajui (samdha, sanskri) Praapatija, prinosilac rtve obavlja istu operaciju spajanja i objedinjavanja na svojoj sopstvenoj linosti, drugim recima, on postaje potpun. Kao to bog rtvovanjem ponovo zadobija svoju osobu (atman), prinosilac rtve sebi gradi sopstveno qa, svoj atman (Kauitaki Brahmana, III, 8). Izrada atmana na neki nain lii na ponovno objedinjavanje Praapatija, rasutog i iscrpljenog inom kosmogonije. Kada je dovren i dobro integrisan, totalitet obrednih inova (karma) ini osobu, atman. To znai da su psiho-fizioloke funkcije prinosioca rtve prikupljene i objedinjene kroz obrednu aktivnost; njihov zbir ini atman (Aitareja Br. II, 40, 17); zahvaljujui svom atmanu, prinosilac rtve postaje besmrtan. Bogovi su takoe besmrtnosti stekli rtvovanjem, stiui brahman (Sat. Br. XI, 2, 3, 6). Prema tome, brahman i atman su implicitno poistoveeni ve u doba Brahmana.20 To je potvreno drugim nizom poistoveivanja. Praapati i rtvenik vatre izjednaeni su u Rigvedi: suglasnici R(i)g su poistoveeni s opekama rtvenika. Ali, poto je brahman izjednaen sa 432.000 suglasnika Riga, odatle proiz10 20

Up. Gonda, Les Religions de I'Inde, I, str. 236 i dalje. Up. Lilian Silburn, Instant et Cause, str. 74 i dalje.

198

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

lazi da je on isto tako poistoveen i sa Praapatijem i, na koncu, s prinosiocem rtve, odnosno, s njegovim atmanom21 Praapati (Brahman) i atman su istovetni zato to su proizvod jedne iste aktivnosti: obnavljanja, objedinjavanja; bez znaaja je to to su materijali razliiti: opeke rtvenika za Praapatija Brahman, organske i psiho-mentalne funkcije za atman.22 Ali vano je podvui da je to jedan kosmogonijski mit koji, na koncu, predstavlja primerni obrazac konstrukcije atmana. Razne joga-tehnike primenjuju isti princip: sabiranje i objedinjavanje telesnih poloaja, disanja, psiho-mentalne aktivnosti. Otkrie istovetnosti izmeu Ja (atmana) i brahmana neumorno e se koristiti i razliito vrednovati u Upaniadama ( 80). Za sada, dodajmo da brahman u Brahmanama oznaava proces kosmikog rtvovanja, a u irem smislu, tajanstvenu snagu koja odrava Univerzum. Ali ve se u Vedama o brahmanu misli i jasno govori kao o neunitivom, nepokretnom, sutinskom principu svake egzistencije. Znaajno je i to to u vie himni Atharvavede (X, 7, 88; itd.) brahman biva poistoveen sa skambhom (dosl. podupira, dra, stub); drugim recima, brahman je Grund koji dri Svet, istovremeno kosmika osa i ontoloki temelj. U skambhi je sve ono ime raspolae duh (atmanvat), sve ono to die (Atharvaveda VII, 8, 2). Onaj ko poznaje 'brahman u oveku, poznaje vrhovno bie [paramethin, (parame$thin) Gospodina], a onaj ko poznaje vrhovno bie poznaje skambhu (Atharvaveda, X, 8, 43). Uoljiv je napor da se izdvoji konana realnost: brahman je priznat za Stub Univerzuma, nosa, osnovu, a ve se u vedskim tekstovima iroko koristio termin pratitha (pratistha) koji iskazuje sve te pojmove. Brahman je poistoveen s brahmanom poto poznaje strukturu i poreklo Univerzuma, poto poznaje Govor koji iskazuje sve to, jer Va, Logos, moe bilo koju osobu da preobrazi u brahmana (ve Rigveda X, 125, 7). Roenje brahmana je vena inkarnacija dharme (Manu, I, 98).83 Jedna posebna kategorija dela, Aranjake (dosl. umske) doputa nam da pratimo prelaz od rtvenog sistema (karma-kanda) iz Brahmana ka primatu metafizikog znanja [njana-kanda (jfiana-kanda)~\ koje objavljuju Upaniade. Aranjake su bile prenoene u tajnosti, daleko od gradova, u umi. Njihova doktrina stavlja naglasak na Ja, subjekt rtvovanja, a ne vie na konkretnu stvarnost obreda. Prema Aranjakama, bogovi su skriveni u oveku;
21 Drugi tekst atapatha Brahmane (X, 6, 3, 2) opisuje Zlatnog Puruu u ovejem srcu kao zrno pirina ili prosa dodajui pri tom da je on vei od Neba, vei od etera, od zemlje i od svih stvari: to je ja Duha i moje ja; umirui, stei u to ja. Tekst je znaajan zato to je Purua s jedne strane poistoveen s brahmanom (srednji rod) dok je, s druge strane, izjednaenje atman-brahman ve osigurano. 22 Up. L. Silburn, nav. delo, str. 104 i dalje. 23 Vid. Eliade, Le Yoga, str. 125 i dalje. Up. druge tekstove u J. Gonda, Notes on Brahman, str. 52.

INDIJA P R E GAUTAME BUDE .

199

drugim recima, korelacija makrokosmos-mikrokosmos, osnova vedske misli, sada otkriva homologiju izmeu kosmikih boanstava i boanstava prisutnih u ljudskom telu (up. Aitareja Aranjaka, I, 3, 8; II, 1, 2; III, 1, 1; itd. ankhajana Aranjaka, VII, 2 i dalje; VI, 2 i dalje; itd.). Prema tome, interiorizacija rtvovanja (up. 78) doputa da se rtvene ponude istovremeno upute i unutranjim i spoljanjim bogovima. Konani cilj je jedinstvo (samhita) razliitih teo-kosmikih slojeva i organa, i psiho-fiziolokih funkcija oveka. Posle brojnih usaglaavanja i poistoveivanja, dolazi se do zakljuka da je svest o Sebi [pranjatman (prajnatman)] isto to i Sunce (Ait. Ar. III, 2, 3; ankh. Ar. VIII, 37). to je smelo izjednaavanje, koje e razviti i uobliiti autori Upaniada.

78. Tapas: tehnika i dijalektika trpljenja U vie navrata smo pomenuli askezu, tapas, jer se ne moe govoriti o indijskim bogovima, mitovima ili najznaajnijim obredima, a da se ne pomene to obredno zagrevanje, ta toplota ili ar koji se postie trpljenjem. Izraz tapas, od korena tap, zagrejati, kljuati, jasno je potvren u Rigvedama (up. na primer, VIII, 59, 6; X, 136, 2; 154, 2, 4; 167, 1; 109, 4; itd.). Re je o indoevropskoj tradiciji jer izuzetna toplota ili estina (menos, furor, ferg, wut) u jednom naporednom kontekstu ima svoju ulogu u obredima herojskog tipa.24 Dodajmo da je zagrevanje: razliitim psiho-fiziolokim tehnikama, na primer, izuzetno zaljuenom hranom, potvreno kod vidar i arobnjaka u primitivnim kulturama. 25 Postizanje magijsko-religiozne moi prati jaka unutranja toplota; sama ta mo iskazuje se izrazima koji oznaavaju toplotu, gorenje, izuzetnu toplinu, itd. Pomenuli smo ove injenice kako bismo istakli starost i znaajnu rasprostranjenost trpljenja tipa tapas. To niukoliko ne podrazumeva nearijsko poreklo indijske askeze. Indoevropljani, a pogotovu vedski Indijci, nasledili su preistorijske tehnike koje su razliito vrednovali. Razjasnimo odmah da obredno zagrevanje ni na jednom drugom mestu nije dostiglo znaaj koji je u Indiji stekao tapas, od najstarijih vremena pa do naih dana. Asketsko zagrevanje nalazi svoj obrazac ili svoju homologiju na slikama, u simbolima i u mitovima koji su povezani s toplotom koja pee etvu i zagreva jaja obezbeujui da se ona izlegu, sa seksualnim zanosom, posebno sa arom organizma, i s vatrom zapaljenom trenjem dva drvena tapia. Tapas je tvorac na vie palnova: kosmogonijskom, religioznom, metafizikom. Ve
24 25

Up. Eliade, Le Yoga, str. 114, n. 1. Vid. neke primere u naem Le Chamanisme (2. izd.), str. 369 i dalje.

200

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

smo videli da Praapati stvara svet zagrevajui se tapasom, a iscrpljenost koja za tim sledi moe se izjednaiti sa zamorom posle seksualnog ina ( 76). Na obrednom planu tapas omoguava ponovno raanje, tj. prelaz iz ovog u svet bogova, iz sfere profanog u sferu sakralnog. Osim toga, askeza onome koji kontemplira pomae da u sebi razvije misterije ezoterinog znanja i otkriva mu duboke istine. (Agni tapasvinu daje toplotu glave, inei ga tako pronicljivim.) Askeza korenito menja oblik bivstvovanja askete, daje mu natoveansku snagu koja moe postati opasna, a u nekim sluajevima i demonska.26 Tapas obuhvata uvodna najznaajnija rtvovanja, ceremoniju inicijacije, uenje brahmaarina. U osnovi tapas se obavlja postom, bdenjem pored vatre ili stajanjem na suncu, rede ispijanjem opojnih supstanci. Ali zagrevanje se podjednako postie i zadravanjem daha, to otvara put za izvoenje jedne smele homologije izmeu tog vedskog obreda sa primesama joge. Ovu homologaciju omoguavaju pre svega spekulacije Brahmana u vezi sa rtvovanjem. rtvovanje je rano bilo ukljueno u tapas. Objavljeno je da su bogovi stekli besmrtnost ne samo rtvovanjem ( 76), nego i askezom. Ako se bogovima u vedskom kultu prinose soma, topljeni maslac i sveta vatra, u asketskoj praksi nudi im se unutranje rtvovanje, u kojem fizioloke funkcije zamenjuju levanice i obredne predmete. Disanje se esto poistoveivalo sa neprekidnom levanicom .27 Govori se o pranagnihotri, odnosno, rtvovanju vatre (obavljenom) disanjem (Vaikhansasmartasutra II, 18). Shvatanje tog unutranjeg rtvovanja je novina koja je imala viestruke posledice; ona e asketama, pa ak i najekscentrinijim misticima, omoguiti da se odre unutar brahmanizma i, kasnije, hinduizma. S druge strane, to isto unutranje rtvovanje upranjavae brahmani stanovnici ume, odnosno oni koji ive kao asketi [sannjasi (sannyasi)~\, ne naputajui pri tom svoj drutveni identitet gospodara kue.28 Ukratko, tapas je ukljuen u itav niz homologizacija izvedenih na razliitim planovima. S jedne strane a u skladu s osobenim
Izraz santi koji na sansikritu oznaava spokoj, mir due, odsustvo strasti, olakanje patnji, potie od korena sam, koji je izvorno obuhvatao znaenje: ugasiti vatru, srdbu, groznicu, na koncu, jaru izazvanu demonskim silama; up. D. J. Hoens, Santi, naro. str. 177 i dalje. 27 U stvari, dok govori, ovek ne moe da die i on tada svoje disanje prinosi na rtvu govoru; dok die, on ne moe da govori, i on tada svoj govor prinosi na rtvu disanju. To su dve neprekidne i besmrtne rtve; i budan, i u snu, ovek ih neprestano prinosi. Sve druge rtve imaju svoj kraj i uestvuju u prirodi ina (karman). Stari, koji su znali za tu pravu rtvu, nisu prinosili agnihotru (Kausitaki-Brahmana-Upaniad, II, 5). Prema handogja-Up., V, 1924, prava se rtva sastoji iz darivanja daha: onaj ko prinosi agnihotru ne znajui, jsiti je kao neko ko [ . . . ] bi prinosio rtvu u pepelu (V, 24, 1). 28 Njegov religiozni poloaj je osvetljen (mada ne ba jasno) u spisima Aranjaka.
28

INDIJA P R E GAUTAME BUDE .

201

tenjama indijskog duha kosmike strukture i fenomeni izjednaeni su s organima i funkcijama ljudskog tela i, pored toga, s elementima rtvovanja (rtvenik, vatra, rtva, obredni instrumenti, liturgijske formule, itd.). S druge strane, askeza koja je (ve u preistorijska vremena) podrazumevala itav jedan sistem podudarnosti izmeu mikro i makrokosmosa (dah poistoveen s vetroan, itd.) povezana je preko homologija sa rtvovanjem. Neki oblici askeze, zadravanje daha na primer, smatrani su ak za vrednije od rtvovanja; smatralo se da je njihov ishod dragoceniji nego plodovi rtvovanja. Ali sve te homologacije i sva ta izjednaavanja vrede, odnosno postaju stvarni i religiozno delotvorni jedino ako se razume dijalektika koja ih je obelodanila. Na koncu, ovde je re o jednom broju sistema koji su s jedne strane homologni, a sa druge svrstani u jedan hijerarhijski promenjivi niz. rtvovanje je poistoveeno sa askezom, ali ono to posle odreenog trenutka najvie vredi jeste shvatanje principa koji opravdava slina izjednaavanja. Vrlo rano, sa Upaniadama, bie visoko uzdignuto razumevanje, znanje (njana) dok e sistem rtvovanja, sa mitolokom teologijom koju implikuje, izgubiti religiozni primat. Ali ni taj sistem, zasnovan na superiornosti razumevanja, nee uspeti da zadri primat barem kada je re o nekim ograncima drutva. Jogini e, na primer, odluujui znaaj pridavati askezi i ispitivanju mistinih stanja; neki ekstatiari ili sledbenici oboavanja teistikog tipa (bhakti) odbacie, u celini ili delimino, brahmanski ritualizam i metafizike spekulacije Upaniada, kao i askezu (tapas) joginske tehnike. Ova dijalektika, sposobna da otkrije bezbrojne homologacije, poistoveivanja i podudarnosti na razliitim planovima ljudskog iskustva (fiziologija, psihologija, obredna aktivnost, simbolizacija, mistina iskustva, itd.), bila je delo vedske epohe, ako ne j indoevropske protoistorije. Ali, ona e biti pozvana da odigra znaajnu ulogu i u kasnijim epohama. Kao to emo videti, dijalektika uspostavljanja homologija otkriva svoje tvorake< mogunosti posebno u trenucima religiozne i metafizike krize, odnosno, kada jedan tradicionalni sistem izgubi svoju valjanost i kada se srui njegov svet vrednosti.

79. Asketi i ekstatiari: muni, vratja Ako obredna trpljenja ine integralni deo vedskog kulta, ne treba izgubiti iz vida prisustvo drugih vrsta asketa i ekstatiara, koji jedva da su i pomenuti u starim tekstovima. Neki od ovih asketa i ekstatiara iveli su na rubu arijevskog drutva, a nisu pri tom smatrani za jeretike. Bilo je, meutim, drugih koji su

202

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

se mogli smatrati udnima mada je bilo praktino nemogue prosuditi da li oni pripadaju domorodakim slojevima, ili samo odraavaju religiozna shvatanja nekih arijevskih plemena koja su se razvila na rubu vedske tradicije. Tako jedna himna Rigvede (X, 136) govori o nekom asketi (muni) duge kose [kein (kein)'], odevenom u mrku prljavtinu, opasanim vetrom (odnosno nagim), u koga ulaze bogovi. On uzvikuje: U pijanstvu zanosa popeli smo se na vetrove. Vi, ostali smrtnici, vi moete da opazite samo naa tela (strofa 3). Muni leti kroz vazduh, on je konj vetra-elementa (Vata) i prijatelj Vajua (boga Vetra). On ivi u dva okeana, onom iz kojeg se raa, i onom u koji zalazi (strofa 5, up. Atharvaveda XI, 5, 6; itd.). On ide tragovima Apsarasa, Gandharvasa i divljih ivotinja, on razume njihove misli (strofa 6). On pije sa Rudrom pehar otrova (strofa 7). To je tipaan primer zanosa: duh munija naputa telo, on postaje misao poluboanskih Bia i divljih ivotinja, on ivi u dva okeana. Aludiranje na konja Vetra i na bogove koje on inkorporira ukazuje na amanistiku tehniku. Vede podjednako spominju i druga natprirodna iskustva u vezi s mitskim likovima (Ekavratja, Brahmaarin, Vena, itd.) koji verovatno predstavljaju divinizovane modele nekih asketa i arobnjaka. ovek-bog, naime, ostaje preovlaujui motiv duhovne istorije Indije. Ekavratja verovatno predstavlja arhetip te tajanstvene grupe, vratja (vrya), kojom su povezani ivaistiki asketi, mistici, prethodnici jogina ili predstavnici nekog nearijskog naroda. Njima je posveena cela jedna knjiga Atharvavede (XV), ali je taj tekst nejasan. Odatle ipak proizilazi da vratje upranjavaju askezu (oni ostaju stojei po godinu dana, itd.), da poznaju kontrolu disanja (to se povezuje s razliitim oblastima kosmosa, Atharvaveda XV, 14, 15 i dalje), da svoja tela dovode u odnos homologije s makrokosmosom (18, 1 i dalje). To je bratstvo ipak bilo znaajno, jer je ustanovljen jedan poseban oblik rtvovanja, vratjastoma, da bi se njegovi lanovi reintegrisali u brahmansko drutvo. 29 Vratjasiomi su prisustvovale i druge osobe, meu kojima su glavni bili jedan magadha koji je imao ulogu pevaa, i jedna prostitutka (Atharvaveda XV, 2). Ona je povodom solsticijskog obreda (mahavrata) obredno optila sa magadhom ili s jednim brahmaarinom. 30 I sam brahmaarin je shvatan kao osoba na kosmikoj lestvici. Iniciran, odeven u kou crne antilope, duge brade, brahmaarin putuje od Istonog do Severnog okeana i stvara svet; slave ga kao zametak u srcu besmrtnosti; odeven u crveno, on izvrava tapas Atharvaveda, XI, 5, 67. Ali, kao to se to esto deava u
M Vratje su nosile turbane, bile odevene u crno, a preko ramena su prebacivali dve ovije koe, jednu crnu a drugu belu; za znak su imali iljati tap, ukras oko vrata i zapeti luk. Kao mesto za prinoenje rtve sluili su im kola koja su vukli konj i mazga. 30 Vid. reference u tekstu i bibliografiju u Le Yoga, str. 111 i dalje.

INDIJA P R E GAUTAME BUDE .

203

Indiji, njegov zemaljski predstavnik, brahmaarin (iji je prvi zavet ednost) obredno se sjedinjuje s prostitutkom. Polno sjedinjenje je imalo svoju ulogu u nekim vedskim obredima (up. Avamedha). Pri tom je vano razlikovati brano sjedinjavanje za koje se smatralo da je sveti brak, 31 i seksualno sjedinjavanje orgijastikog tipa koje je imalo za cilj bilo sveoptu plodnost, bilo stvaranje neke arobne odbrane. 32 U oba sluaja bi se, ipak, moglo rei kako su to sakramentalni obredi, vreni u cilju resakralizacije oveka ili ivota. Tantrizam e, docnije, razviti itavu jednu tehniku koja se odnosi na sakramentalnu transmutaciju seksualnosti. to se tie razliitih redova asketa, arobnjaka i ekstatiara koji su iveli na rubu arijskog drutva, no od kojih je veina na kraju bila integrisana u hinduizam, veoma smo slabo obaveteni. Najbogatiji izvori su iz poznijeg vremena, mada to ne umanjuje njihov znaaj, jer oni pouzdano odraavaju starije stanje. Tako Vaikhanasasmartasutra daje dugu listu asketa i pustinjaka; jedni se razlikuju po kosi, ili po odei koja je poderana ili nainjena od kore s drveta; drugi ive nagi, hrane se mokraom krave i goveom balegom, prebivaju na grobljima, itd.; neki upranjavaju i jogu ili jedan oblik prototantrizma. 33 Da rezimiramo, jo je od najstarijih vremena potvreno postojanje razliitih oblika asketizma, ekstatikih iskustava i magijsko-religioznih tehnika. Prepoznatljive su strogosti klasinog tipa i neki amanistiki motivi, kao i ekstatika iskustva svojstvena jednom broju drugih kultura i nekim rudimentarnim jogistikim tehnikama. Raznorodnost i sloenost ponaanja, tehnika i soteriologija koje su branili oni koji su napustili svet, u kasnijim razdobljima dalje e se samo razvijati. Ukratko, moemo rei da ekstatike metode istiu i produavaju zanosno iskustvo ispijanja some ili drugih opojnih supstanci, anticipirajui pri tom neke oblike mistine pobonosti, dok asketska strogost i discipline pripremaju razradu tehnika joge. Treba dodati da se, poev od vremena Upaniada, zagovara obiaj naputanja drutvenog ivota i nastanjivanja u umi, kako bi se omoguilo potpuno posveivanje meditaciji. Taj je obiaj odavno postao uzoran i jo i danas, u savremenoj Indiji, ima svoje sledbenike. Povlaenje u umu ljudi koji po opredeIjenju nisu bili ni ekstatiari, ni asketi, a ni jogini, na poetku je, verovatno, predstavljalo prilino iznenaujuu novinu. U osnovi, naputanje drutvenog ivota je otkrivalo duboku krizu tradicionalne religije. Vrlo je verovatno da je ta kriza usledila nakon brahmanskih spekulacija u vezi sa rtvovanjem.
31 Ja sam Nebo, ti si Zemlja! kae mu eni (Brhad. Up., VI, 4, 20). Zaee se izvodi u ime bogova: Neka Vinu pripremi matericu; neka Tvastri oblikuje oblike, itd. (isto, VI, 4, 21). 32 Up. Le Yoga, str. 254 i dalje. U ovom poslednjem sluaju re je o obiajima koji su raireni u svim zemljoradnikim drutvima. 33 Up. Le Yoga, str. 143 i dalje.

204

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

80. Upaniade i traganje riija: kako se osloboditi plodova sopstvenih dela? U Brahmanama, vedski bogovi su bili radikalno obezvreeni u korist Praapatija. Autori Upaniada taj proces nastavljaju ; dovravaju. Oni ak idu i dalje: bez oklevanja obezvreuju svemogue rtvovanje. Neki tekstovi Upaniada tvrde da rtvovanje nije potpuno bez meditacije o atmanu (Maitri Up. I, 1). handogja Up. (VIII, 1, 6) tvrdi da e, kao to propada svet koji su stekli asketi (karman) isto tako propasti i svet steen rtvovanjem. Prema Maitri Up. (I, 2, 910), za aljenje su oni koji imaju iluzija o znaaju rtvovanja; jer, poto se na nebesima budu nauivali istaknutog mesta koje su stekli svojim dobrim delima, oni e se ponovo vratiti na zemlju ili u donji svet. Za pravog risija (rshi) ne vrede vie ni bogovi ni obredi. Njegov ideal je divno iskazan u molitvi koju prenosi najstarija Upaniada, Brhadaranjaka (I, 3, 28): iz ne-bia (asat) odvedi me u bie (sat), iz tame odvedi me na svetio, iz smrti odvedi me u besmrtnost. Izgleda da je duhovna kriza koja izbija u Upaniadama bila izazvana meditacijom o monicima rtvovanja. Videli smo da, kao to je Praapati obnovio i oporavio svoju osobu (citman) pomou rtvovanja, prinosilac rtve isto tako pomou obrednih radnji (karman) ujedinjuje svoje psiho-fizioloke funkcije i izgrauje svoje Ja ( 77). U Brahmanama, izraz karman oznaava obrednu aktivnost i njene blagotvorne posledice (jer prinosilac rtve posle smrti stie u svet bogova). Ali razmiljajui o obrednom procesu uzroka i posledice, neizbeno je bilo dolaenje do otkria kako svako delanje, zbog proste injenice da se njime postie neki rezultat, biva integrisano u beskonani niz uzroka i posledica. A kada je i u karmanu jednom priznat zakon sveopte uzronosti, time je bila unitena izvesnost zasnovana na spasonosnim posledicama rtvovanja. Post-egzistencija due na Nebu je, naime ; bila ishod obredne delatnosti prinosioca rtve; ali, gde se realizuju rezultati svih njegovih drugih dela, izvrenih tokom itavog njegovog ivota? Trebalo bi, dakle, da blaena postegzistencija, nadoknada za ispravnu obrednu delatnost, ima nekakav kraj. Ali, ta se onda dogaa sa dezinkarniranom duom lienom telesnosti (iatmanom)? Ona ni u kom sluaju ne bi mogla konano da iezne. Uvek bi joj preostajao beskonaan broj dela poinjenih tokom ivota, u kojima je sadrano onoliko uzroka koliko bi trebalo da bude posledica; drugim recima, one bi trebalo da se realizuju u novoj egzistenciji, ovde, na zemlji, ili u nekom drugom svetu. Zakljuak se nametao sam od sebe: poto bi prola kroz jednu blaenu ili nesrenu postegzistenciju u vanzemaljskom svetu, dua bi morala da se reinkarnira. Jednom otkriven, taj je zakon transmigracije, samsara, zavladao kako ortodoksnom, tako i heterodoksnom (budizam i ainizam) indijskom religioznom i filozofskom milju.

INDIJA PRE GAUTAME BUDE .

205

Termin samsara se pojavljuje jedino u Upaniadama. Poreklo doktrine nije poznato. Uzalud je pokuavano da se transmigracija due objasni uticajem nearijskih elemenata. Kako god bilo, to otkrie je nametnuto pesimistiko vienje egzistencije. Pokazalo se da je ideal vedskog oveka iveti 100 godina, itd. prevazien. Sam po sebi, ivot nuno ne predstavlja zlo, pod uslovom da se koristi kao sredstvo za oslobaanje od okova karmana. Jedini dostojni cilj mudraca je podsticanje oslobaanja. moka (moksha) to je drugi termin koji se zajedno sa svojim ekvivalentima (mukti, itd.) svrstava meu kljune rei indijske misli. Poto svaki in (karman), bio on religiozan ili profan, uvruje i ovekoveava transmigraciju (samsara), oslobaanje se ne moe postii ni rtvovanjem, ni bliskim odnosima sa bogovima, pa ak ni askezom ili milosrem. U svojim pustinjakim prebi valitima risiji su traili druge naine osloboenja). Do jednog znaajnog otkria dovelo je meditiranje o soteriolokoj vrednosti znanja, hvaljenoj ve u Vedama i Brahmanama. Autori Brahmana su se, oigledno, pozivali na (ezoteriko) znanje implicitnih horaologija u obrednom postupku. Prema Brahmanama, upravo je nepoznavanje rtvenih tajni osuivalo ljude na drugu smrt. Ali risiji su otili dalje; oni su razdvojili ezoteriko znanje od njegovog obrednog i teolokog konteksta; ustvrdili su da je gnosa ta koja moe dokuiti apsolutnu istinu, otkrivajui dubinske strukture stvarnosti. Jedno takvo znanje je na kraju doslovno ponitilo neznanje [avidja (avidya)~\ koje je, izgleda, sudbina ljudi fizikog reda, jer se ono odnosi na konanu stvarnost, a ne na (neiniciranih, iz Brahmana). Naravno, re je o neznanju metaempirijske stvarnosti svakodnevnog iskustva. Termin avidja, u znaenju neznanje metafizifkog reda ima istaknuto mesto u indijskom filozofskom vokabularu. Avidja prikriva konanu stvarnost; mudrost (gnosa) otkriva istinu, dakle, ono stvarno. S odreenog stanovita, to neznanje je bilo tvorniko: ono je stvorilo strukture i dinamizam ljudske egzistencije. Zahvaljujui avidji, ljudi su iveli neodgovornu egzistenciju, nisu znali za posledice svojih inova (karman). Posle uzbudljivih itsraivanja i oklevanja, koja bi povremeno obasjala iznenadna razjanjenja, risiji su sa avidjom poistovetili prvi uzrok karmana, pa, prema tome, i poreklo i dinamizam transmigracije. Sada je krug bio zatvoren: neznanje (avidja) stvara ili pojaava zakon uzroka i posledice (karman) koji, sa svoje strane, odreuje neprekidni niz reinkarnacija (samsara). Na sreu, oslobaanje (moka) iz tog paklenog kruga bilo je mogue pre svega zahvaljujui gnosi (njana, vid ja). Kao to emo videti, druge grupe ili kole su pored toga zagovarale oslobaajua svojstva tehnika joge ili mistine pobonosti. Indijska misao se rano postarala da uspostavi homologije meu razliitim putevima (marga) koji vode do osloboenja. Taj napor je nekoliko vekova

206

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

kasnije doveo do uvene sinteze koja je objavljena u Bhagavad-Giti (IV vek pre Hr.). Ali, vano je ve sada naglasiti da sutinu indijske filozofije predstavlja otkrivanje sudbonosnog niza avidja-karman-samsara, kao i leka protiv njega, oslobaanja (moka) pomoi gnose, znanja metafizikog reda (drijema, vid ja), otkria koje je, mada u nedovoljno sistematizovanom obliku, bilo nainjeno jo u vreme Upaniada. Najznaajnija proirivanja tiu se naina oslobaanja, i paradoksalno, osobe (ili posrednika) koja treba da stekne to osloboenje.

81. Identitet

atman-Brahman

iskustvo

unutranje svetlostU

Namerno smo ovo pojednostavili kako bi se pre svega razumele tenje i originalnost riija. U najstarijim Upaniadama, 34 razlikujemo vie postupaka. Ipak, te razlike ne treba previe naglaavati jer sistem izjednaavanja i homologija, koji preovlauje u Brahmanama, podjednako ostaje na snazi i u Upaniadama. Sredinji problem je, eksplicitno ili implicitno, prisutan u svakom tekstu. Re je o tome da se pojmi i razume prvo Bie, Jedno/Sve, koje jedino moe da objasni svet, ivot, i ljudsku sudbinu. Jo u Rigvedi, prepoznali smo ga u tad ekamu Jedno (neutrum) iz slavne himne X, 129, Brahmane ga nazivaju Praapati ili Brahman. Ali u tim sholastikim raspravama, prvo Bie je bilo povezano s kosmikim rtvovanjem i obrednom sakralnou. Riiji su se trudili da ga dosegnu pomou meditacije voene gnosom.35 Prvo Bie je, oigledno, nepojmljivo, beskonano, veno; ono je, istovremeno, i Jedno i Sve, tvorac i Gospodar sveta; neki ga ak poistoveuju sa Univerzumom; drugi ga trae u osobi (purua) koja obitava u suncu, mesecu, govoru, itd.; drugi, opet, u beskonanosti koja je u osnovi sveta, ivota i svesti. Meu imenima prvog Bia, Brahman je bilo ono koje se nametnulo ve na poetku. U uvenom odeljku handogja Up. (III, 14, 24) Brahan je opisan kao vasceli svet, ali je ipak duhovne prirode; ivot je njegovo telo, njegov oblik je svetlost, njegova dua je prostor; on u sebi sadri sva dela, elje, mirise i ukuse, itd. Ali, on je istovremeno i moj atman u srcu, manji od zrna jema, od zrna slaice, a ipak, vei od zemlje,
34 Odnosno Upaniade u prozi, Brihadaranjaka, handogja, Aitareja, Kausitaki, Taittirija. One su verovatno bile redigovane izmeu 800500. pre Hr. 35 Pri tom ne treba zaboraviti da su riiji iz Upaniada naslednici vidilaca i pesnika-filozofa iz vedskog doba. Sa izvesnog stanovita moemo rei da se sredinje institucije Upaniada, mada nesistematizovane, nalaze ve u Vedama. Tako, na primer, jednaenje duh = bog = stvarno = = svetlost. Up. Gonda, The Vision oj the Vedic Poets, str. 40 i dalje, 272 i dalje.

INDIJA PRE GAUTAME BUDE .

207

vei od atmosfere, vei od tih svetova. Onaj koji obuhvata' sva del, sve elje (...), koji obuhvata vasceli ovaj svet (...), to je moj atman u srcu; to je Brahman. Kada umrem, ui u u njega.36 Janavalkja takoe govori o onome koji ivi na zemlji ali ga zemlja ne poznaje, ije je telo zemlja i koji zemlju nadzire iznutra identifikujui ga sa atmattom, unutranjim nadzornikom, besmrtnim (Brhadaranjaka Up. III, 7, 3). Kao i Purua iz Rigvede X, 90, Brahman se istovremeno ispoljava i kao imanentan (ovome svetu) i kao transcendentan; razliit od Kosmosa a ipak sveprisutan u kosmikim stvarnostima. Osim toga, kao atman, on prebiva u ovekovom srcu, to implikuje identitet pravog ja i univerzalnog Bia. Atman onoga koji zna kroz smrt se, naime, sjedinjuje s Brahmanom; due drugih, neprosvetljenih, sledie zakon transmigracije (samsara). Razlikujemo vie teorija o postegzistenciji bez povratka na zemlju. Prema nekima, oni koji su razumeli ezoteriki simbolizam pet vatri37 prolaze kroz razliite kosmike oblasti sve do sveta Bleska. Tu oni sreu jednu duhovnu osobu (purua manasah, odnosno, iz duha roenu) koja ih odvodi do Brahmanovih svetova, gde e dugo iveti i odakle se vie nee vratiti. Izmenjenu, ovu teoriju preuzee razliite pobone kole. Ali, prema drugim tumaenjima, posmrtno sjedinjenje atmana sa univerzalnim Biem (Brahman) na neki nain predstavlja bezlinu besmrtnost: Ja se stapa sa svojim prvobitnim ishoditem, Brahmanom. Vano je jasno rei da meditacije o identitetu atman-Brahman predstavljaju jednu duhovnu vebu, a ne lanac rasuivanja. Sporazumevanje sopstvenog Ja prati iskustvo unutranje svetlosti (antah-dotih), a svetlost je uzorna slika kako atmana, tako i Brahmana. Re je, naravno o jednoj drevnoj tradiciji, poto su Sunce ili Svetlost jo od vedskih vremena smatrani za eoifanije Bia, Duha, besmrtnosti i raanja. Prema Rigvedi (I, 115, 1), Sunce je ivot ili atman Ja svake stvari.3S Oni koji su pili somu postaju besmrtni, stiu u Svetlost i pronalaze bogove (Rigveda, VIII, 48, 3). Prema tome, kae handogja Up. (III, 13, 7), svetlost koja sija iznad ovog Neba, iznad svega, u najviim svetovima iznad kojih nema viih, u stvari je ona ista
38 U drugom delu iz iste Upaniade (VI, 115) jedan gospodar objanjava svome sinu vetaketuu kako je prvobitno Bie stvorilo svemir i oveka: posle stvaranja Bie proima kosmike prostore i ljudsiko telo u kojima se nalazi kao to je zrno soli rastvoreno u vodi. Atman predstavlja boansku sutinu u oveku. Pouka se zavrava uvenom formulacijom: To si ti (tat tvam asi) vetaketu! 37 Re je o homologiji rtvenih vatri sa strukturama zagrobnog sveta, Paranjom, ovim svetom, mukarcem i enom (up. Brih. U p., VI, 2, 915; hand. Up. V, 4, 110, 2). 38 Svetlost je raanje (jotir praanaman), kaze atapatha Br. (VIII, 7, 2, 1617). Ona je roditeljska mo (Taitt. Sam. VII, 1, 1, 1). Up. Eliade, Meph.istoph.eles et I'Androgyne, str. 27; Spirit Light and Seed, str. 3 i dalje.

208

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

svetlost koja sija u oveku (antah puruaJ.39 Brhadaranjaka Up. (IV, 3, 7) takoe poistoveuje atman sa osobom koja se nalazi vi srcu oveka, u obliku svetlosti u srcu. To spokojno bie koje se uzdie iz njegovog tela i dostie najviu svetlost, pojavljuje se u njegovom sopstvenom obliku. To je on, atman. To je besmrtni, neustraivi. To je Brahman (handogja Up. VIII, 3, 4).40

82. Dva modaliteta Brahmana i misterija atmana zarobljenog u Materiji Identitet atman-Brahman, koji je eksperimentalno opaen u unutranjoj svetlosti, pomae riiju da istovremeno odgonetne i tajnu Stvaranja i tajnu sopstvenog naina bivstvovanja. Poto on zna da je ovek zarobljenik karmana a da ipak poseduje jedno besmrtno Ja, on u Brahmanu otkriva situaciju koja se moe uporediti sa tim. Drugim recima, on u Brahmanu prepoznaje dva prividno nespojiva naina bivstvovanja: apsolutni i relativni, duhovni i materijalni, lini i bezlini, itd. U Brhadaranjaka Up. (II, 3, 3) Brahman je spoznatljiv u dva oblika: telesnom (i smrtnom) i besmrtnom. Srednje Upaniade 41 sistematinije razvijaju ovu tenju koju nalazimo ve u Rigvedi da se kosmiki totalitet i svest svedu na jedan jedini princip. Katha Up. (posebno III, 11, i dalje donosi jednu prilino originalnu kosmoloku ontologiju: na vrhu je univerzalni Duh (purua); ispod, ne-oitovano [avjakta (avyakta)], koje izgleda da podjednako uestvuje i u duhovnom i u materijalnom; jo nie je Veliko Ja (mahan atma), Duh oitovan u materiji, kojeg potom, na progresivno sve niim planovima, prate drugi oblici svesti, organi ula, itd. Prema vetavatara Up. (V, 1), u venom i beskonanom Brahmanu nalaze se skriveni znanje (koje osigurava besmrtnost) i neznanje izjednaeno sa smrtnou. Ovaj novi sistem homologija podrazumeva reinterpretaciju drevne analogije izmeu makrokosmosa i mikrokosmosa. Ovoga puta re je o tome da rii razume svoju egzistencijalnu situaciju meditirajui o protivurenoj strukturi Brahmana. Razmilja38 handogja Up. (III, 17, 7) navodi dva rigvedka stiha u kojima se govori o kontemplaciji Svetlosti koja sija iznad Neba i dodaje: Kontemplirajui (ovu) Vrlo-visoku Svetlost, iznad Tmine, doseemo Sunce, boga meu bogovima. Svest o istovetnosti unutranje svetlosti i transkosmike svetlosti prate dve pojave koje su dobro poznate iz suptilne fiziologije: zagrevanje tela i sluanje tajanstvenih zvukova (isto, III, 138). 40 Brahman je i u Mundaka Up. (II, 2, 10) ist, svetlost svetlosti. Vid. druge primere u naoj studiji pirit, Light and Seed, str. 4 i dalje, i u J. Gonda, The Vision of the Vedic Poets, str. 270 i dalje. 41 Najznaajnije su: Katha, Prana, Maitri, Mandukja, vetavatara i Mundaka. Teko je odrediti doba u koje su redigovane, verovatno izmeu 500. i 200. god. pre Hrista.

INDIJA

PRE

GAUTAME

BUDE .

209

nje se razvija na dva uporedna plana. S jedne strane, otkriva se kako se u kategoriju prirodnih fenomena ne ukljuuju samo senzacije i opaaji nego i psiho-mentalna aktivnost. (Ovo otkrie, iji je osnovni nacrt dat ve u Maitri Upaniadi, posebno e razraditi filozofi sankhje i joge.) S druge strane, jasno se iskazuje tenja (potvrena ve u Rigvedi X, 90, 3) da se u Duhu i Prirodi (prakriti) vide dva modaliteta iskonskog Bia Sve/Jedno.42 Prema tome, Kosmos i ivot predstavljaju sparenu aktivnost ova dva modaliteta iskonskog Bia. Sutinski, oslobaanje se sastoji u razumevanju te misterije; kada se jednom otkrije paradoksalno oitovanje Svega-Jednog, mogue je osloboditi se zamajaca kosmikog procesa. Zavisno od razliitih perspektiva, taj se kosmiki proces moe smatrati boanskom igrom (lila), prividom (maja) usled neznanja, ili iskuenjem koje treba da primora oveka na traenje apsolutne slobode (mokaJ. 43 Ali od svega je najvanije to da paradoksalna koegzistencija dva protivurena modaliteta u iskonskom Biu omoguava da se ljudskoj egzistenciji (ne manje paradoksalnoj, budui da njome upravlja zakon karmana, iako ona u sebi sadri atman) prida neki smisao i, pored toga, omogui oslobaanje. U stvari, razumevanjem analogije izmeu Brahmana i njegove manifestacije, materijalne tvorevine, i atmana uhvaenog u mreu transmigracije, otkriva se sluajni i nepostojani karakter stranog sleda: avidja, karman, samsara. Naravno, srednje Upaniade razliito koriste ova nova otkria. Dva modaliteta Brahmana ponekad se tumae kao da predstavljaju jednog linog boga koji je nadreen materiji (njegov nain bivstvovanja je bezlian); u tom smislu moemo razumeti Katha Up. (I, 3 11) koja lini princip purua stavlja iznad njegovih bezlinih modaliteta avjakta, dosl. nemanifektovani.44 vetavatara je jo znaajnija, poto spekulacije u vezi s apsolutnim Biem (Brahmanom) povezuje s odanou jednom linom bogu, Rudri-ivi. Trostruki Brahman (I, 12), Bog imanentan svakoj Prirodi i svim oblicima ivota (II, 1617), identifikovan je s Rudrom, tvorcem ali i razoriteljem svetova (III, 2). to se tie Prirode (prakriti), ona je maja Gospodara (Rudra-iva), tvoraka magija koja povezuje sva pojedinana bia (IV, 910). Prema tome, kosmika tvorevina moe biti shvaena bilo kao boanska emanacija, bilo kao igra (lila) u koju ljudska bia oslepljena neznanjem, doputaju da budu uhvaena. Oslobaanje se postie sankcijom i jogom, odnosno, filozofskim razumevanjem i psihofiziolokim tehnikama meditacije (V, 13).45
42 to je jasno predoeno H. von Glasenapp, La philosophic indienne, str. 131. 4S Sva ova tumaenja e kasnije postati popularna. 44 Isto se tako u Mundaki II, 1, 2, purusha dri iznaid aksare, nepokretne, 45 odnosno prakriti; up. Glasenapp, str. 123. Distinktivni karakter vetavatara Up. ipak je odanost ivi; up. Le Yoga, str. 12728.

14

210

1 STORIJA V EROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Vano je istai promovisanje upranjavanja joge u rang puta oslobaanja, naporedo sa gnosom koja je u starim Upaniadama preovlaivala kao metoda. Katha Up. takoe prikazuje upranjavanje joge naporedo s meditacijom gnostikog tipa (III, 13). Neke jogistike tehnike su jo tanije izloene u vetavatari, Mandukji a posebno u Maitri Upaniadi. Vidimo, dakle, kako su se razvijala istraivanja i otkria nabrojana u prvim Upaniadama. S jedne strane, ulagan je napor da se duhovni princip (atman) razdvoji od organskog i psihomentalnog ivota, od dinamizama koji su progresivno obezvreivani samim tim to su bili obuhvaeni pulsiranjima Prirode (prakriti). Tek se Ja, proieno psihomentalnim iskustvima, identifikuje sa Brahmanom pa se, prema tome, moe smatrati besmrtnim. S druge strane, ulagan je trud da se odgonetnu i analiziraju odnosi izmeu totalnog Bia (Brahman) i Prirode. Asketske tehnike i metodi meditacije, koji su pratili razdvajanje Ja od psihomentalnog iskustva, bie razvijeni i artikulisani u prvim raspravama joge. Stroga analiza naina bivstvovanja Ja (atman, purua) i struktura i dinamizam Prirode (prakriti), predmet su filozofije sankhja.

X POGLAVLJE

ZEVS I GRKA RELIGIJA

83. Teogonija i borbe izmeu generacija bogova Samo Zevsovo ime objavljuje njegovu prirodu: on je indoevropski bog neba par ekselans (up. 62). Jo je Teokrit mogao zapisati (IV, 43) kako Zevs as sija, a as silazi s kiom. Prema Homeru, Zevs je dobio prostrano nebo u oblacima i crtu (Ilijada, 15, 192).* Broj njegovih imena naglaava njegovu strukturu boga atmosfere: Ombrios i Hijetios (Kionosni), Urios (Onaj to alje povoljne vetrove), Astrapios (Baca munje), Bronton (Gromovnik), itd. Ali Zevs je mnogo vie od personifikacije neba kao kosmikog fenomena. Njegov nebeski karakter potvruju njegova vrhovna vlast i bezbrojne hijerogamije s razliitim htonskim boginjama. Ipak, Zevs osim po imenu i po tome to ima vrhovnu vlast (steenu, uostalom, tekim borbama) ne lii na drevne indoevropske bogove neba, kao to je, na primer, vedski Dijaus. Zevs ne samo to nije tvorac Univerzuma, on ne spada ak ni u grupu prvobitnih grkih boanstava. Prema Hesiodu je, naime, na poetku postojao samo Haos (Ponor), iz kojeg su se pomolili Geja (Zemlja) irokih bokova i Eros. Zatim Geja porodi jedno bie jednako njoj samoj, sposobno da je celu prekrije, zvezdanog Urana (Nebo) (Teogonija, 118 i dalje, prev. na francuski Mazon). Hesiod opisuje Urana svog udnog za ljubavlju, kako donosi sa sobom no, pribliava se i obuhvata Zemlju (Teogonija, 176 i dalje). Iz te kosmike hijerogamije 1 dolazi na svet druga generacija bogova, generacija Uranida: est titana (prvi je Okean a poslednji Kron), est titanki (meu kojima su Reja, Temida, Mnemosina), tri kiklopa sa po jednim okom i tri storuka diva.
* Gde god je to bilo mogue, stihovi iz Ilijade i Odiseje, navoeni su u prevodu Miloa uria, Matica srpska, Novi Sad, 1963 (prim. prev.). 1 Ali je Geja ranije sama rodila Planine, Nimfe i neplodno More (Pontus); Teogonija, 129 i dalje (Hesiod, Postanak bogova, Homerove himne, preveo i protumaio dr Branimir Glavii, Veselin Maslea, Sarajevo, 1975).
14*

212

1 STORIJA V EROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Svojstvo prvobitnog doba je preterana i ponekad udovina plodnost. Ali Uran je od prvog dana mrzeo svoju decu i skrivao ih u telo Geje. Kada je to boginji dodijalo, ona naini jedan veliki kosir i obrati se svojoj deci: Sinovi koje rodismo ja i jedan besomunik ( . . . ) , kazniemo zloinako nasilje oca, ma koliko on bio va otac, poto je prvi zapoeo sramotna dela. Ali prestraeni, niko od njih ne ree ni rei, osim Krona koji primi na sebe taj posao. I kada se Uran pribliio udei da prodre u telo Zemlje (Eshil, Nauck, fr. 44), Kron ga ukopi srpom. Iz krvi koja potee po Geji dooe na svet tri Erinije boginje osvete, divovi i nimfe jasenovog drveta. Iz Uranovog spolovila baenog u more i okruenog belom penom rodila se Afrodita (Teog. 188 i dalje). Epizoda predstavlja izrazito surovu verziju drevnog mita o razdvajanju Neba i Zemlje. Kao to smo ve primetili ( 47), re je o iroko rasprostranjenom mitu ije je postojanje potvreno na razliitim nivoima kulture. Kastracijom Urana prekida se neprekidno raanje, 2 koje je, u krajnjoj liniji, uzaludno, poto otac skriva novoroenad u Zemlju. Sakaenje nekog boga kosmokrate, od strane njegovog sopstvenog sina koji zatim postaje njegov naslednik, predstavlja glavnu temu huritske, hetitske i kananske ( 46 i dalje) teogonije. Hesiod je verovatno poznavao ove istone tradicije, 8 jer je njegova Teogortija usredsreena na sukob izmeu generacija bogova i na borbu za univerzalnu vrhovnu vlast. I stvarno, Kron je zauzeo oevo mesto poto ga je uinio nemonim. Oenio se svojom sestrom Rejom i imao petoro dece: Hestiju, Demetru, Heru, Hada i Posejdona. No budui da je, zahvaljujui Geji i Uranu, znao kako mu je sueno da jednoga dana bude svladan udarcima svog sopstvenog sina (Teog. 463 i dalje), Kron je svoju decu gutao im bi dola na svet. Ojaena, Reja tada poslua Gejin savet: onoga dana kada je trebalo da rodi Zevsa, ona ode na Krit i sakri dete u jednu nepristupanu peinu. Zatim povi u pelene neki veliki kamen i dade ga Kronu, koji ga proguta (478 i dalje). Kada Zevs odraste, on primora Krona da ispljune njegovu brau i sestre. Zatim oslobodi brau svoga oca, koju je Uran bio okovao u lance. Oni mu, u znak priznanja, dadoe grom i munju. Snabdeven takvim orujem, Zevs je ubudue mogao da gospodari istovremeno i smrtnima i besmrtnima (Teog. 493 506). Ali najpre je trebalo potiniti Krona i titane. Rat se deset godina nastavio bez pobednika sve dok, po Gejinom savetu,
2 Uranova otiositas (lat.: ravnodunost, prim, prev.) prema sopstvenoin ukopljenju, bolje nego na neki grublji nain, prikazuje tenju bogova stvoritelja da se povuku na nebo i da postanu ii otiosi poto su zavrili svoje kosmiko delo; vid. Eliade, Trait, odeljci 14 i dalje. ' Na kraju vid. i M. L. West, Hesiod's Theogony, str. 18 i dalje; P. Walcot, Hesiod and the Near East, str. 27 i dalje.

ZEVS 1 GRKA RELIGIJA

213

Zevs i mlai bogovi nisu otili da potrae trojicu Storukih koje je Uran zatoio u podzemnim dubinama. Titani su uskoro bili poraeni i pod straom Storukih baeni u Tartar (Teog. 617720). Opis titanomahije (naro. 700 i dalje) ostavlja utisak regresije na prekosmogonijski stupanj. Zevsov trijumf nad titanima otelovljenjem neizmerne snage i estine jednak je, prema tome, novoj organizaciji Univerzuma. U izvesnom smislu, Zevs iznova stvara svet (up. Indra, 68). To Stvaranje je, meutim, bilo jo dva puta opasno ugroeno. U jednom odeljku za koji se dugo smatralo da je umetnut (oko 820880), ali iju je autentinost dokazao poslednji izdava Teogonije,4 jedno udovino bie, Tifon, sin Geje i Tartara, podie se protiv Zevsa. Sa njegovih ramena dizalo se stotinu zmijskih glava, uasnih zmajeva koji su palacali crnim jezicima; a oi su ( . . . ) gorele vatrenom svetlou itd. (Teog. 824 i dalje). Zevs ga potue svojim munjama i baci ga u Tartar. 5 Najzad, prema Gigantomahiji, epizodi za koju nisu znali ni Homer ni Hesiod, nego je prvi spominje Pindar (Nemejske epikinije I, 67), protiv Zevsa i njegove brae su se podigli divovi koje je rodila Geja oploena Uranovom krvlju. Apolodor izriito kae kako je Geja rodila divove da bi osvetila titane, a da je Tifona rodila tek posle propasti divova (Knj. I 6, 13). Gejine smicalice protiv Zevsove vrhovne vlasti odaju neraspoloenje nekog prvobitnog boanstva prema kosmogonijskom delu ili uspostavljanju nekog novog poretka (up. mesopotamsku teomahiju, 21).6 Zevs je, ipak, zahvaljujui Geji i Uranu uspeo da sauva vrhovnu vlast i da konano prekine nasilno smenjivanje dinastija bogova.

84. Zevsov trijumf i vrhovna vlast U stvari, poto je oborio Tifona, Zevs kockom deli vlast nad tri kosmika podruja. Tako Okean pripada Posejdonu, Donji svet Hadu, a Nebo Zevsu; zemlja i Olimp ostaju zajedniki (Ilijada, 15, 192 i dalje). Zevs potom ulazi u itav niz brakova. Njegova prva ena bila je Metida (Razbbritost), ali ju je Zevs progutao dok je bila nosea sa Atinom. On je, u stvari, posluao savet Geje i Urana koji su mu predskazali potonje roenje jednog sina estokog srca, koji bi mogao da postane kralj ljudi
* West, nav. delo, str. 379 i dalje. 5 Apolodor, Knj. I, 6, 3, pripoveda da je Tifon pre no to je bio oboren uspeo da ukrade Zevsove tetive, a to je motiv koji podsea na jednu epizodu hititskog mita: na borbu oluje i zmaja Ilijankasa; up. 45. Vid. ipak i West, nav. delo, str. 392. 6 Ali Gejinu srdbu moemo protumaiti i kao reakciju na Zevsovu estinu i okrutnost.

214

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

i bogova (Teog. 886 i dalje). Zevs se, dakle, konano osigurao zahvaljujui upozorenju prvobitnog para. On je, pored toga, i zauvek uneo u sebe Razboritost. 7 to se tie Atine, ona je posle jednog udarca sekirom izila iz glave svoga oca (Teog. 924). Zevs se potom oenio ti tankom Temidom (Pravinou), Eurinomom, Mnemosinom (koja mu je rodila devet muza), i najzad Herom (Teog. 901 i dalje). Ali pre nego to se oenio Herom, on je vo'leo Demetru, koja je rodila Persefonu i Letu, majku boanskih blizanaca Apolona i Artemide (910 i dalje). On je, pored toga, imao i brojne veze s drugim boginjama od kojih je veina bila htonske strukture (Dija, Europa, Semela, itd.). Njegove veze odravaju hijerogamije boga oluje sa boanstvima Zemlje. Znaenje ovih brojnih brakova i erotskih avantura istovremeno je i religiozno i politiko. Prisvajajui lokalne prehelenske boginje, oboavane od pradavnih vremena, Zevs preuzima njihovo mesto i tako pokree proces simbioze i sjedinjenja koji e grkoj religiji dati njen osobeni karakter. Trijumf Zevsa i olimpskih bogova se nije iskazivao nestajanjem drevnih boanstava i kultova od kojih su neki bili prehelenskog porekla. Naprotiv, jedan deo tog pradavnog naslea na kraju je bio ukljuen u olimpski religiozni sistem. Upravo smo ukazali na ulogu prvobitnog para kada je re o Zevsovoj sudbini. Naveemo i druge primere. Setimo se, recimo, epizode Zevsovog roenja i njegovog detinjstva na Kritu. 8 Re je, naravno, o egejskom mitsko-obrednom scenariju, u ijem je sreditu Boansko dete, sin i ljubavnik neke Velike boginje. Prema grkoj tradiciji, pla novoroeneta prikrila je buka koju su podigli Kureti, udarajui kopljima u svoje titove. (Mitoloka projekcija inicijacijske grupe mladia koji svetkuju svojom igrom orujem). Palaikastrova himna (IVIII vek pre Hr.) slavi elastinost tela Zevsa, najveeg Kureta. 9 (Verovatno je re o nekom drevnom obredu plodnosti.) tavie, kult Zevsa Idajosa, koji je svetkovan u jednoj peini gore Ide, imao je strukturu inicijacije u misterije. 10 Zevs meutim ni u kom sluaju nije bio bog misterija. A upravo e na Kritu, kasnije, biti pokazivan Zevsov grob; veliki olimpski bog bio je, dakle, poistoveen s nekim od bogova misterija, koji umiru i ponovo oivljavaju. Egejski uticaji su bili prisutni ak i u klasino doba; opaamo ih, na primer, na kipovima koji prikazuju mladog i golobradog Zevsa. No tu je re o zaostacima koje je podnosio, pa moda
7 Na mitolokom planu ova epizoda objanjava kasniji preobraaj Zevsa, izvora mudrosti. 8 O Zevsu Kretageniju, videti Charles Picard, Les religions pre-helleni ques, str. 117 i dalje. 9 Up. H. Jeanmaire, Couro'i et Couretes, str. 427 i dalje. 10 Euripid, fragment izgubljene tragedije, Kriani (fr. 472, Nauck).

ZEVS 1 GRKA R E L I G I J A

215

i ohrabrivao iroki i neiscrpni proces sinkretizma. 11 Jer ve kod Homera, Zevs stie ugled pravog vrhovnog indoevropskog boga. Otac bogova i ljudi, on je vie od boga beskrajnog neba (Ilijada I, 544). I Eshil u jednom fragmentu svojih Helijada (fr. 70, Nauck) objavljuje: Zevs je eter, Zevs je zemlja, Zevs je nebo. Da, Zevs je sve ono to je iznad svega. Kao gospodar atmosferskih pojava, on upravlja plodnou tla, a kada ponu zemljoradniki radovi prizivaju ga kao Zevsa Htoniosa (Hesiod, Radovi, 465). Pod imenom Ktesios, on je zatitnik kue i simbol obilja. Bdije nad svim obavezama i pravima porodice, osigurava potovanje zakona, a Polieus brani grad. U jo starije doba, on je bio bog oienja, Zevs Katarsios, a takoe i bog mantike, posebno u Dodoni, u Epiru, gde se proricalo pomou boanskog lia sa visokog Zevsovog hrasta (Odiseja, 14, 327 i dalje; 19, 296 i dalje). Tako se Zevs, mada nije bio tvorac ni sveta, ni ivota, ni oveka, pokazuje kao neosporni poglavar bogova i apsolutni gospodar Univerzuma. Brojnost svetilita posveenih Zevsu dokazuje njegov panhelenski karakter. 12 Svest o njegovoj svemoi izvrsno prikazuje i slavni prizor iz Ilijade (8, 17, i dalje), kada Zevs izaziva bogove: Zlatno o nebo obesiv ue za nj se prive'te /bogovi svi i boginje, al' nikako s neba/ neete na zemlju moi povui Svevinjeg Diva / savetnika, ma koliko se trudili vrlo. / Al' kad bih i ja hteo da ozbiljno ue povuem, / vas bih povuk'o njim sa zemljom i morem samim; / zatim bih ue privez'o za vrinu Olimpa samog, / te bi od tada sve u vazduhu ostalo vise'. / Toliko bogove sve ja nadvisujem, toliko ljude! Mitska tema zlatnog ueta dala je povoda bezbrojnim tumaenjima, jo od Platona, preko Pseudo-Dionisije Areopagita, pa sve do XVIII veka. 13 Ali za na rad je posebno vano to to Zevs, prema jednoj orfikoj poemi, Rapsodikoj teogoniji, pita iskonsku boginju Niks (No) kako da uspostavi svoje ponosno carstvo nad besmrtnima i posebno kako da uredi Kosmos da bi sve inilo celinu a delovi ostali razliiti? No ga pouava temeljima kosmologije i takoe mu govori o zlatnom uetu koje on
Ovaj proces e na istonom Mediteranu omoguiti utiskivanje romanskog, helenistikog i ironskog naslea u strukturu Vizantiiskog carstva, a kasnije i ouvanje vizantijskih institucija kod Turaka. Vid. III tom ovog dela. 12 Oboavan je po celoj Grkoj, naroito na najviim vrhovima, a posebno u peloponeskoj Olimpiji, u Atini, ali takoe i na Kritu, u Maloj Aziji, na Zapadu. 13 O ovoj temi vid. nau studiju Cordes et marionettes (u: Mephistophles et 1'Androgyne, str. 200237), posebno str. 225 i dalje. (Pseudo-Dionisije Areopagita ime je pridato anonimnom grkom autoru iz VVI veka, ija su dela dugo i pogreno pripisivana Dionisiju Areopagiti, Atinjaninu koga je u hrianstvo preobratio sv. Pavle. Dela hrianskih sinteza neoplatoniarske inspiracije: Nebeska hijerarhija, Crkvena hijerarhija, Imena bogova, Mistina teologija. Prim. prev.).
11

216

1 STORIJA V EROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

treba da privrsti za nebo.14 Re je, naravno, o tekstu koji je nastao kasnije ali je predanje o kojem on govori staro. Ilijada (14, 258 i dalje) prikazuje No kao prilino monu boginju: sam Zevs izbegava da je naljuti. Znaajno je to je najslavnija objava Zevsove svemoi bila dovedena u vezu s vienjem koje je Vrhovni gospodar traio od jednog iskonskog boanstva. Kosmoloka uputstva koja daje No na neki nain predstavljaju ponavljanje postupka Geje i Urana kojim se prekida borba za vrhovnu vlast. Kao to smo to ve zapazili, neka iskonska boanstva su preivela trijumf Olimpljana. Pre svih No, iju smo snagu i ugled upravo pomenuli. Zatim Pont (neplodno more); Stiga koja je uestvovala u borbi protiv titana; Hekata, kojoj su ukazivali ast Zevs i drugi Olimpljani; Okean, prvoroeno dete Geje i Urana. Svako od njih imao je jo poneku skromnu, nejasnu, marginalnu ulogu u ureenju Unverzuma. Kada je Zevs osetio da se njegov autoritet konano uvrstio, oslobodio je svoga oca Krona iz njegovog podzemnog zatvora i postavio ga za Kralja mitske zemlje Ostrva blaenih na krajnjem istoku.

85. Mit o prvim rasama. Prometej. Pandora Kronovu istoriju nikada neemo doznati. On je sigurno neki drevni bog, skoro bez kulta. Jedini znaajan mit o njemu samo je jedna epizoda teomahije. Ipak, Kron se pominje u vezi s prvom ljudskom rasom, zlatnom rasom. To je vaan pokazatelj: on nam razotkriva poetke i prvu fazu odnosa izmeu ljudi i bogova. Prema Hesiodu, bogovi i smrtnici su istog porekla (Poslovi i dani, 108).* Jer ljudi su roeni iz Zemlje (gegeneis), isto kao to je i prve bogove rodila Geja. Sve u svemu, svet i bogovi poinju da postoje poetnim razdvajanjem, iza kojeg je usledio proces prokreacije. A kao to je bilo vie generacija bogova, tako je bilo i pet ljudskih rasa: zlatna, srebrna, bronzana, herojska i gvozdena (Poslovi, 109, i dalje). Prva rasa je, dakle, ivela za Kronove vladavine (Teog. III), odnosno, pre Zevsa. To oveanstvo zlatnog doba, iskljuivo mukog roda, boravilo je u blizini bogova, njihove mone brae. Ljudi su iveli kao bogovi, bez briga na srcu, poteeni muka i bede (Teog. 112 i dalje). Oni nisu radili jer im je zemlja davala sve to im je bilo potrebno. ivot su provodili u igri i svetkovanju, i u uivanjima svake vrste. Nisu znali ni za bolest, ni za starost, a kada su umirali, to je bilo kao da ih osvaja san
14 Vid. prevod i komentare u: P. Leveque, Aurea Catena Homeri, str. 14 i dalje. * Hesiod, Poslovi i dani, preveo Albert Bazala, Matica hrvatska, Zagreb, 1960 (prim. prev.).

ZEVS 1 GRKA R E L I G I J A

217

(Poslovi, 113 i dalje). Ali ovo rajsko doba ije paralele nalazimo u mnogim predanjima zavrilo se Kronovim padom. 15 Hesiod pripoveda da je posle toga ljude zlatne rase prekrila zemlja i da su bogovi stvorili manje plemenitu rasu, ljude srebrnog doba. Zbog njihovih grehova, ali i zbog toga to bogovima nisu hteli da prinose rtve, Zevs je odluio da ih uniti. On je tada nainio treu rasu, bronzanu; surove i ratoborne ljude koji su se, na kraju, svi meusobno poubijali. Zevs je zatim stvorio jednu novu generaciju, generaciju heroja; oni su postali slavni zahvaljujui velianstvenim borbama pod Tebom i Trojom. Mnogi su poginuli, a ostalima je Zevs odredio boravite na kraju Zemlje, na Ostrvima blaenih gde nad njima vlada Kron (Poslovi, 140169). Hesiod ne govori o petoj i poslednjoj generaciji, gvozdenoj. Ali on se jada kako mu je bilo sueno da se rodi ba u to doba (Poslovi, 176 i dalje). Predanja koja saoptava Hesiod postavljaju brojne probleme, ali se svi oni ne tiu naeg zadatka. Mit o savrenosti poetaka i o prvobitnom blaenstvu, koji su izgubljeni posle nekog udesa ili greha, prilino su rasprostranjeni. Varijanta koju navodi Hesiod jasno kazuje da se opadanje odvija progresivno, u etiri etape, to podsea na indijsko uenje o etiri fuge. Ali fuge se ne vezuju za metale, mada se govori o njihovim bojama beloj, crvenoj, utoj i crnoj. Nasuprot tome, metale kao osobena obeleja istorijskih epoha susreemo u Nabukodonosorovom snu (Danijel, 2 : 3233), i u nekim kasnijim iranskim tekstovima. Ali, u prvom sluaju re je o dinastijama, a u drugom je smena Carstva projektovana u budunost. Hesiod je doba heroja morao da ubaci izmeu bronzane i gvozdene rase jer je mitologizovano seanje na slavno herojsko doba bilo vrlo snano i nije se moglo zanemariti. Doba heroja neobjanjivo prekida proces progresivne degradacije koji je zapoeo s pojavljivanjem srebrne rase. Ipak, povlaena sudbina heroja loe prikriva eshatologiju: oni ne umiru nego uivaju boansku egzistenciju na Ostrvima blaenih, Jeliseju, gde sada vlada Kron. Drugim recima, heroji u izvesnoj meri ponovo stiu egzistenciju ljudi zlatnog doba pod Kronovom vladavinom. Ova e
13 Moe izgledati paradoksalno da je divlji bog, koji je prema Teogoniji gutao svoju decu im bi se ona rodila, opet prema Hesiodu (Poslovi, 111) vladao u rajsko doba oveanstva. No ne treba zaboraviti da Kron u Teogoniji odraava snane uticaje s Istoka. Podjednako udi to to su bogovi prikazani kao mona braa ljudi. Takvo miljenje, koje je protivureno optem miljenju, istie korenitu razliku ontolokog reda izmeu bogova i ljudi. Dodajmo da je osnovna distinkcija postojala jo u doba zlatne rase: ljudi su uivali blagodeti prijateljstva s bogovima, ali ne i besmrtnost. Uostalom, bogovi su pripadali drugoj generaciji bogova, generaciji titana; drugim recima, struktura sveta i oblici postojanja jo nisu bili vrsto odreeni.

218 eshatologija dalje biti iroko razraena, pogotovu pod uticajem orfizma. Jelisej vie nee biti iskljuiva povlastica heroja, nego e postati dostupan i duama pobonih i iniciranih. Re je o procesu koji je dosta est u istoriji religija (up. Egipt, 30, Indija, itd.). Treba dodati da mit o dobima koja se smenjuju ne prikazuje jednoduno miljenje o poreklu ljudi. U stvari, Grke,_izgleda, nije zanimao problem antropogonije. Vie ih je zanimalo poreklo odreene etnike grupe, grada, dinastije. Mnoge porodice su smatrale da potiu od heroja koji su, opet, poticali iz veze izmeu nekog boanstva i smrtnika. Jedan narod, Mirmidonci, vodio je poreklo od mrava, drugi od jasena. Posle potopa, Deukalion je naselio zemlju kostima svoje majke, odnosno kamenjem. Najzad, prema jednom kasnijem predanju (IV vek), Prometej je ljude nainio od gline. Iz nepoznatih razloga, bogovi i ljudi su odluili da se u Mekoni prijateljski rastanu (Teog. 535). Ljudi su orineli prvu rtvu, kako bi se utvrdio konani oblik njihovih odnosa s bogovima. Tom prilikom, prvi put se pojavljuje Prometej. 16 On je prineo na rtvu jednog bika i podelio ga na dva dela. Ali, kako je hteo da zatiti ljude i da istovremeno prevari Zevsa, Prometej je kosti prekrio salom, a meso i iznutrice elucem. Privuen salom, Zevs je za bogove izabrao loiji deo, preputajui ljudima meso i iznutrice. Zbog toga, kae Herodot, ljudi od tada kao dar besmrtnim bogovima spaljuju kosti (Teog. 556). Ova naroita podela je imala znaajne posledice po oveanstvo. Time je, s jedne strane, ishrana mesom proglaena za uzorni religiozni in, kao najvie odavanje poasti bogovima; ali je to, u krajnjoj liniji, podrazumevalo naputanje vegetarijanske prehrane koja je upranjavana tokom zlatnog doba. S druge strane, Prometejeva podvala je okrenula Zevsa protiv ljudi, pa im je on uskratio korienje vatre. 17 Ali lukavi Prometej je vatru doneo s neba, sakrivi je u upljinu jedne palice (Teog. 567; Poslovi, 52). Razgnevljeni Zevs odlui da istovremeno kazni i ljude i njihovog zatitnika. Prometej je bio okovan lancima a jedan orao mu je svakoga dana prodirao besmrtnu jetru koja bi ponovo narastala preko noi (Teog. 521 i dalje; Poslovi, 56). Jednoga dana oslobodio ga je Herakle, Zevsov sin, to je jo vie uvealo slavu heroja.
Njegovo se ime ne nalazi kod Homera. to ponitava blagodeti deobe; jer bi se ljudi,_ primorani da jedu presno meso i bez mogunosti da prinesu rtve bogovima, vratili u stanje divljih ivotinja.
17 18

ZEVS 1 GRKA RELIGIJA

219

Ljudima je, meutim, Zevs poslao enu, tu lepu pokoru (Teog. 585) u liku Pandore (dar svih bogova, Poslovi, 81 i dalje). Duboka zamka, bez izlaza, namenjena ljudima, kako to objavljuje Hesiod: jer od nje je potekla jedna rasa, prokleti soj ena, strana nevolja dovedena meu smrtne ljude (Teog. 592 i dalje). 18

86. Posledice prvobitnog rtvovanja Ukratko, Prometej je, daleko od toga da bude dobroinitelj oveanstva, odgovoran za njegov sadanji pad. On je u Mekoni izazvao konani raskol izmeu bogova i ljudi. Potom je razbesneo Zevsa ukravi vatru i time izazvao dolazak Pandore, to znai pojavljivanje ena pa prema tome i irenje svih vrsta briga, muka i nevolja. Po Hesiodu, mit o Prometeju objanjava provalu zla u svet; u krajnjoj liniji zlo predstavlja Zevsovu osvetu.19 Ali ova pesimistika vizija istorije oveanstva, osuenog zbog lulcavtine jednog titana, ne namee se kao neto konano. Za Eshila, koji umesto mita o prvobitnom zlatnom dobu uvodi temu progresa, Prometej je najvei heroj koji donosi civilizaciju. Prvi ljudi, tvrdi Prometej, iveli su pod zemljom, u dubinama peina lienih sunca; oni nisu znali ak ni za redosled godinjih doba, ni za pripitomljavanje ivotinja, ni za zemljoradnju; tek ih je Prometej nauio svim tim vetinama i znanjima (Okovani Prometej, 442 i dalje). On im je dao i vatru 20 i oslobodio ih straha od smrti (isto, 248). Ljubomoran zbog toga to on nije bio tvorac tog oveanstva, Zevs je hteo da ga uniti kako bi stvorio neko drugo (isto, 233). Eshil je, da bi objasnio Zevsov bes i Prometejevu upornost, od Pindara (ili iz nekog njegovog izvora) pozajmio jedan dramatian detalj: Prometej ie raspolagao stranim orujem, odnosno, znao je jednu tajnu koju mu je poverila njegova majka, Temida. Ta se tajna ticala
Uzalud je Prometej pouio svoga brata da ne prima nita od Zevsa. Neiskusni Epimetej prima Pandoru i eni se njome. Malo zatim ona otvara tajanstveni vr iz kog izleu sva zla i razilaze se irom sveta. Kada Pandora zatvori poklopac, jedino Nada ostaje na dnu vra. Kao to to primeuiu Sean (Schan) i Levek (Lvque), uvreeni Zevs je upravo to i hteo, da veno prisili oveka na ,teki rad' (Tr. 91) pa je zbog toga vratio u vezu Nadu, koia pothranjuje uzaludne napore smrtnika (Simonid, I, 6): Les grandes divinits de la Grce, str. 54. 19 Hesiod je izriit: Zevs od onoga dana kada ga je prevario Prometej lukavih misli, priprema tune nevolje (Teog.) 20 On im je ne vraa, kao kod Hesioda, donosei je s neba. Eshil ostavlja po strani epizodu iz Mekone koja ne odgovara tonu tragedije i koja bi njegovom junaku umanjila ugled; L. Schan, Le mythe de Promthe, str. 102 i dalje, n. 62.
18

220

1 STORIJA V EROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

neminovnog Zevsovog pada, 21 u blioj ili daljoj budunosti (522, 764 i dalje). Titan samopouzdano objavljuje kako Zevs ima samo jednu mogunost da izbegne tu propast: da ga oslobodi okova (76970). Kako druga dva dela trilogije Prometeide nisu sauvana, ne znamo na koji se nain neprijateljstvo dveju boanskih figura okonalo njihovim pomirenjem. Ali Prometej je u Atini petog veka ve imao svoj godinji praznik; pored toga, bio je dovoen u vezu s Hefestom i sa Atenom, tavie, moda pod uticajem nekih duhovnih pokreta kojima se oduevljavala ne samo intelektualna elita nego i mase (up. tom II), ubrzo se poela naglaavati Zevsova mudrost i dobroudnost. Vrhovni gospodar se pokajao ne samo tako to je postavio Krona za kralja Jeliseja, nego je oprostio i titanima. Pindar objavljuje da je Zevs, Besmrtni, oslobodio titane (IV Pitijska oda, 291), dok u Osloboenom Prometeju hor ine titani osloboeni okova.82 Podela prve ivotinje prinesene na rtvu u Mekoni, s jedne je strane imala za posledicu raskid izmeu bogova i ljudi, a s druge osudu Prometej a. Pa ipak, Zevsova srdba izgleda preterana; jer, kao to to pokazuje Karl Mo j li,23 ova obredna podela je u skladu sa rtvama koje su nebeskim bogovima prinosili primitivni lovci u Sibiru i pastirski narodi srednje Azije. Oni su, naime, nebeskim Viim biima prinosili kosti i glavu ivotinje. Drugim recima, ono to se na arhainom stadijumu kulture smatralo za odavanje najvee poasti nekom nebeskom bogu, Prometejevim inom je pretvoreno u zloin uvrede velianstva Zevsa, vrhovnog boga. Ne znamo u kom je trenutku dolo do iskrivljavanja izvornog obrednog znaenja. Izgleda, ipak, da Zevsov bes nije bio izazvan samom tom podelom, nego upravo injenicom to je to uinio Prometej, odnosno, jedan titan, pripadnik stare generacije bogova, koji je povrh svega jo i stao na stranu ljudi, a protiv Olimpljana. Prometejev primer je mogao imati neprijatne posledice; ohrabreni tim prvim uspesima, ljudi su titanima mogli da pridaju preveliki znaaj. Zevs ne bi podnosio neko mono i nadmeno oveanstvo. Ljudi nipoto nisu smeli da zaborave nesigurnost i prolaznost svog postojanja. Trebalo je, prema tome, zadrati ih na odstojanju. I stvarno, kada Deukalion, Prometejev sin i jedini ovek koji preivljava potop koji je izazvao Zevs, kasnije prinese Zevsu rtvu slinu onoj u Mekoni, njegova rtva biva prihvaena. Zevs prima Deukalionovu molbu s milou, ali mit jasno kae da je on prihvata samo u onoj meri kojom se ne porie odstoO poreklu i razvoju ovog motiva, videti Schan, nav. deto, str. 23 i dalje, 42 i dalje, i J. P. Vernant, Mtis et les mythes de souverainet. 22 Up. Schan, str. 44. 23 K. Meuli, Griechische Opferbruche (1956). Vid. takoe W. Burkert, Homo necans, str. 20 i dalje.
21

ZEVS 1 GRKA R E L I G I J A

221

janje. 34 Od tada, najraireniji oblik rtvovanja, thysia, ponavlja mitski obrazac: jedan deo rtve, to podrazumeva i salo, spaljuje se na rtveniku, a drugi deo jedu prinosioci rtve i njihovi pratioci. 25 Ali tu su, takoe, prisutni i bogovi: oni se hrane prinetom rtvom (Ilijada, I, 42324; 8, 54852, itd.), ili dimom koji se die sa sala (II, I, 6667; itd.). Rascep do kojeg je dolo u Mekoni na neki nain je izglaen upravo zahvaljujui Deukalionu. Prometejev sin prema bogovima ponovo uspostavlja odnose koji odgovaraju Zevsu. (tavie, u potopu je stradalo oveanstvo koje je bilo savremenik kobne podele.) Znaajno je da Prometej, prema Eshilu, ima skromnu, pa i neznatnu ulogu. Mogue je da je toj situaciji doprineo sam uspeh Prometeide. Jer, iako je Eshil slavio jedinstvenu veliinu ovog heroja donosioca civilizacije, zatitnika ljudi, on je podjednako prikazao i Zevsovu dobroudnost i duhovnu vrednost konanog izmirenja uzdignutog do uzornog modela ljudske mudrosti. Prometej e svoju uzvienu veliinu vene rtve tirana stei tek u evropskom romantizmu. U Indiji, spekulacije u vezi sa rtvovanjem dovode do uobliavanja jedne osobene kosmogonije i otvaraju put metafizici i tehnikama Joge ( 76). Kod Jevreja su rtve u krvi kontinuirano reinterpretirane i revalorizovane, ak i posle kritike proroka. to se tie hrianstva, ono se konstituisalo polazei od Hristovog dobrovoljnog rtvovanja. Orfizam i pitagorejstvo su, naglaavajui vrline vegetarijanske ishrane, preutno priznavali greh koji je ovek poinio prihvatajui podelu u Mekoni (up. tom II). Ipak, kanjavanje Prometeja je imalo tek drugorazrednu ulogu u razmiljanjima o Zevsovoj pravdi. Prema tome, grka misao se jo od Homera strasno bavila problemom boanske pravde i onim to odatle proizilazi, ljudskom sudbinom.

87. ovek i sudbina. Znaenje ivotne radosti Sudei iz jevrejsko-hrianske perspektive, izgleda da se grka religija uobliavala u znaku pesimizma: ljudska egzistencija je po definiciji prolazna i optereena brigama. Homer poredi oveka s liem koje vetar rastura po zemlji (II. 6, 146 i dalje). Poreenje je preuzeo pesnik Mimnermo iz Kolofona (VII vek) nadugo nabrajajui zla: siromatvo, bolesti, alosti, starost, itd. Ne postoji nijedan ovek kome Zevs ne alje hiljadu zala. Za njegovog savremenika Semonida ljudi su jednodnevna stvorenja
24 J. Rudhardt, Les mythes grecs relatifs l'instauration du sacrifice, str. 14. Zevs, uostalom, ne odgovara odmah Deukalionu; on alje Hermesa da bi25 video ta ovaj hoe; Apolodor, Knj. I, 7, 2. Najblia analogija je jevrejski zbah (up. 57).

222

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

koja ive kao marva, ne znajui kojim e putem Bog svakog od nas voditi sopstvenoj sudbini.126 Jedna majka je molila Apolona da njenu pobonost nagradi time to e njenoj deci podariti najvei dar koji je u njegovoj moi; bog je pristao i deca su istog asa preminula, bez muka (Herodot, I, 31, i dalje). Teognid, Pindar, Sofokle objavljuju da bi za ljude najbolja sudbina bila da se uopte ne rode, ili, ako se ve rode, da umru to je mogue pre.27 Smrt, meutim, nita ne reava, poto ona ne dovodi do potpunog i konanog gaenja. Za Homerove savremenike, smrt je bila oslabljena i poniavajria postegzistencija u tamnom podzemlju Hada naseljenog bledim senkama, lienim snage i seanja. (Ahil, iju senku Odisej uspeva da prizove, izjavljuje da bi vie voleo da na zemlji bude i rob siromanog oveka, nego da vlada svim preminulim pokojnicima. 28 ) tavie, dobro uinjeno na zemlji nije se nagraivalo, a zlo nije bilo kanjavano. Jedini osuenici na vene muke bili su Iksion, Tantal i Sizif, zato to su Zevsa uvredili lino. Menelaj nije siao u Had nego je prenesen u Jelisej samo zato to je, oenivi se Jelenom, postao Zevsov zet. Prema predanju koje prenosi Hesiod (up. 85), i dmgi heroji su imali istu sudbinu. Ali to S I bila povlaena bia. L Ovo pesimistiko shvatanje sudbonosno se nametnulo kada je Grk postao svestan nestalnosti ljudske uslovljenosti. ovek, s jedne strane, nije stricto sensu* tvorevina nekog boanstva (to je ideja koju je delio jedan broj starih i tri monoteistike religije): prema tome, on se ne usuuje da se nada kako bi njegove molitve mogle da uspostave odreenu bliskost s bogovima. S druge strane, on zna da je njegov ivot ve odredila sudbina Mojra ili aisa, usud ili deo koji mu je namenjen odnosno, ukratko, vreme koje mu je dodeljeno do njegove smrti. 29 Prema tome, smrt je bila predodreena u trenutku roenja; trajanje ivota simbolizovala je nit koju tka boanstvo.30 Ipak,
28 Jonske pesnike, izgleda, strae beda, bolesti i starost. Jedine mogue utehe: rat i slava, ili uivanja koja daje bogatstvo. Thognis, 45228; Pindar, fr. 157; Sofokle, Edip na Kolonu, 1219 i dalje. 28 Odiseja, II, 48991. Te e rei postati slavne, ali e kasnije izazvati neumoljivu Sokratovu kritiku; up. Platon, Drava, III, 386a387b; 387d388b. * Lat.: strogo uzev (prim. prev.). 29 Znaenje rei moira se od Homera menjalo. Ove demonske sile koje ljude teraju u bezumlje kasnije se otelovljuiu i postaju tri boginje. Tri Mojre se prvi put javljaju kod Hesioda (Teog. 900 i dalje); one su keri Zevsa i Temide. 30 Na poetku su nit preli ili bogovi (Od. 20, 196; itd.), ili daimon (Od. 16, 64), ili moira (II. 24, 209) ili aisa (II. 20, 128). No na kraju je, kao i u drugim (takoe istonim) indoevropskim predanjima, predenje sudbine postalo atribut Prelja (Kloto) ili Mojri. Up. Volospa, str. 20; Eliade, Trait, 58. Presti neiju sudbinu isto je to i vezati je, drugim recima, ukoiti je u nekom stanju koje je nemogue promeniti.

ZEVS 1 GRKA RELIGIJA

223

neki izrazi kao to su mojra bogova (Od. 3, 261) ili Zevsova aisa (II 17, 322; od 9, 52) doputaju pomisao da upravo sam Zevs odreuje sudbine. U naelu, on sudbinu moe i da promeni, kao to se spremao da to uini u sluaju svoga sina Sarpedona (II. 16, 433 i dalje), u asu kada se njegov ivot bliio kraju. A!i Hera ga podsea da bi takav in imao za posledicu ponitenje zakona Univerzuma odnosno, pravde (dike) i Zevs joj daje za pravo. Ovaj primer pokazuje da je i sam Zevs priznavao vrhovnu vlast pravde; uostalom, dike je samo konkretno ispoljavanje univerzalnog poretka, drugim recima, bojeg Zakona (themis), u ljudskom drutvu. Hesiod tvrdi da je Zevs ljudima darovao pravdu kako se oni ne bi ponaali kao divlje ivotinje. Prvi zadatak ljudi je da budu pravedni i da iskau ast bogovima, i to posebno prinosei im rtve. Znaenje izraza dike se sigurno menjalo tokom vekova koji razdvajaju Homera od Euripida. Euripid ak ne okleva da napie: Ako bogovi ine ma ta to bi bilo runo (ili: nisko) onda to nisu bogovi! (fr. 292 Belerofona) Pre Euripida, Eshil izjavljuje da Zevs ne kanjava nevine (Agamemnon, 750 i dalje). Ali ve je u Ilijadi mogue u Zevsu prepoznati zatitnika dike, poto je on jemac zadate rei, i titi strance, goste i prosjake. 31 Ukratko, bogovi ne kanjavaju ljude bez razloga, sve dok smrtnici ne prekre granice koje su propisane samim njihovim nainom egzistencije. Ali teko je ne prekriti ta nametnuta ogranienja jer je ovekov ideal savrenost (arete). Dakle, preteranost u savrenstvu moe podstai preteranu oholost i drskost (hibris). To se dogodilo Ajaksu kada se hvalio da je umakao smrti uprkos bogovima, pa ga je ubio Posejdon (Od. 4, 499511). Hibris izaziva privremeno ludilo (ate) koje oslepi rtvu i vodi je u propast. 32 Otuda se moe rei da su hibris i njen ishod ate sredstva kojima se, u izvesnim sluajevima (heroja, kraljeva, pustolova, itd.), ostvaruje mojra, roenjem predodreeni deo ivota onih smrtnika koji su i suvie slavoljubivi ili su prosto omamljeni idealom savrenstva. Na kraju krajeva, ovek ima na raspolaganju samo sopstvena ogranienja, ona koja mu je odredila njegova ljudska uslovlje31 H. Lloyd-Jones, The Justice of Zeus, str. 6 (protiv Doddsovog tumaenja, The Greeks and the Irrational, str. 52, nap. 18). Zevs je, pored ostalog, obrazac kralja: kao onaj ko je odgovoran za dobrobit svojih podanika, basileus (starogrki: kralj, prim. prev.) je nuno zatitnik themistes, tradicionalnih prava i obiaja; drugim recima, on je duan da potuje dike (starogrki: sudbina, pravda, istina, prim. prev.). 32 Kada Herodot (I, 32) stavlja Solonu u usta: Znam da su bogovi zavidljivi i nestalni (Herodotova istorija, preveo Milan Arseni, Matica srpska. Novi Sad, 1959), on naroito kritikuje glupost onih koji zaboravljaju svoju ljudsku uslovljenost, koji doputaju da ih obuzme hybris (starogrki: oholost, prim. prev.).

224

1 STORIJA V EROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

nost, i, posebno, njegova mojra. Mudrost poinje sa sveu o konanosti i privremenosti itavog ljudskog ivota. Treba, dakle, iskoristiti ono to inoe ponuditi sadanjica: mladost, zdravlje, fizike radosti ili prilike da se proslave vrline. To je i Homerova pouka: iveti potpuno, ali plemenito, u sadanjosti. Naravno, taj ideal, koji se rodio iz beznaa, pretrpee odreene izmene, od kojih emo najznaajnije ispitati kasnije (up. tom II). Ali svest 0 predodreenim granicama i o krhkosti postojanja, nije nikada bila izbrisana. Ne inhibirajui nimalo stvaralake snage grkog religioznog genija, ova tragina vizija je dovela do jedne paradoksalne revalorizacije ljudske uslovljenosti. Poto su bogovi primorali oveka da ne ide preko svojih granica, on je na kraju ostvario savrenstvo i, prema tome sakralnost ljudske uslovljenosti. Drugim recima, on je iznova otkrio i usavrio religiozni smisao ivotne radosti, sakramentalnu vrednost erotskog iskustva i lepote ljudskog tela, religioznu funkciju svakog organizovanog kolektivnog veselja procesije, igara, plesova, pevanja, sportskih nadmetanja, pozorita, gozbi, itd. Religiozni smisao savrenstva ljudskog tela fizika lepota, sklad pokreta, mir, spokoj nadahnjivali su umetnike zakone. Antropomorfizam grkih bogova, onaj koji se moe dokuiti u mitovima, i kasnije, a koji e filozofi estoko kritikovati, nai e svoje religiozno znaenje u kipovima bogova. Neobino je da je religija koja objavljuje kako je granica izmeu sveta boanskog i sveta smrtnika nepremostiva, najadekvatniji prikaz bogova videla u savrenstvu ljudskog tela. Posebno treba naglasiti religiozno vrednovanje sadanjosti. Prosta injenica postojanja, ivljenja u vremenu, moe sadravati religioznu dimenziju. Ona nije uvek oigledna poto je sakralnost na neki nain prikrivena u neposrednom, u prirodnom i u svakodnevnom. Radost ivota koju su otkrili Grci nije uivanje profanog tipa: ona otkriva blaenstvo postojanja, sauestvovanja makar i kratkotrajnog u spontanosti ivota i u velianstvenosti sveta. I Grci su, kao i toliki drugi pre i posle njih, nauili da najsigurnije sredstvo za umicanje vremenu poiva u tome da se iskoriste ve na prvi pogled nesumnjiva bogatstva trenutka koji se proivljava. Sakralizacija ljudske konanosti i banalnosti neke obine egzistencije predstavlja relativno estu pojavu u istoriji religija. Ali tek je u Kini i Japanu prvog milenijuma nae ere, sakralizacija granica i okolnosti kakva god bila njihova priroda dostigla savrenstvo i duboko uticala na te kulture. Isto kao 1 u staroj Grkoj, ova se transmutacija prirodno datog podjednako ispoljila stvaranjem jedne posebne estetike.33
33

Vid. III tom ovog del.

XI POGLAVLJE

OLIMPLJANI I HEROJI

88. Veliki pali bog i kova-arobnjak: Posejdon i Hefest Posejdon je stari bog koji je, zbog brojnih razloga, izgubio svoju prvobitnu sveoptu vrhovnu vlast.1 Svuda nalazimo tragove njegovog nekadanjeg velianstva, poev od njegovog imena za koje je Vilamovic (Willamowitz) tano objasnio da znai suprug Zemlje (Posis Das). U Ilijadi (15, 204) Zevs je stariji od njega, ali Hesiod sigurno odraava neko starije predanje kada Zevsa prikazuje kao najmlaega (Teogonija, 456). U svakom sluaju, jedino se Posejdon usuuje da se usprotivi Zevsovoj zloupotrebi moi, podseajui ga na to da je podruje njegove vlasti ogranieno na Nebo.2 U ovoj pojedinosti moemo prepoznati seanje na otpor nekog drevnog vrhovnog boga protiv pobune nekog mlaeg i srenijeg boga. Primajui, prilikom podele Univerzuma, vrhovnu vlast nad morima, Posejdon postaje pravi homerski bog; imajui u vidu znaaj mora za Helene, bilo je sigurno da on nikada nee izgubiti svoju religioznu aktuelnost. Ipak, njegova prvobitna struktura je bila korenito izmenjena a severno mitsko-religiozno naslee koje je on doneo u Grku skoro se u celini rasprilo ili reinterpretiralo. U stvari, indoevropski narod, koji je oboavao Posejdona, pre dolaska u junu Grku nije znao za more. Jedan broj Posejdonovih osobenih crta nema nieg zajednikog s morem. On ie bog konja, Hipios, i na vie mesta, posebno u Arkadiji, oboavali su ga u obliku konja. U Arkadiji, Posejdon susree Demetru koja luta traei Persefonu. Boginja se, da bi mu umakla, pretvara u kobilu, ali Posejdon, u obliju pastuva, uspeva da je svlada. Iz njihove veze raaju se jedna ki i at Arion (Antimah, u Pauzaniju 8, 25, 9). Posejdona veliki broj ljubavnih doivljaja pribliava Zevsu, to oigledno ukazuje na njegovu prvobitnu struk1 Posejdon je u ahajsko doba u Pilu imao jasno nadmoan religiozni poloaj u odnosu na Zevsa. 2 Ilijada, 15, 195. U prvom pevanju (stih 400. i dalje) pominje se da je Posejdon jednom, zajedno s drugim bogovima, kovao zaveru da svog brata baci u lance.

15

226

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

turu supruga Zemlje i onoga koji trese tlo. On se, prema Hesiodu, oenio Meduzom koja je takoe stara boginja Zemlje. Jedno drugo predanje saoptava da je Antaj potekao iz njegove veze sa Gejom. Ova povezanost s konjem ukazuje na znaaj koji je ta ivotinja imala za indoevropske osvajae. Posejdon je prikazan kao tvorac, otac ili davalac konja. Ali, konj je povezan i sa donjim svetom, to iznova ini oiglednim karakter ovog boga kao gospodara Zemlje. Na njegovu prvobitnu mo podjednako ukazuju i gigantski ili udovini oblici njegove dece: Oriona, Polifema, Tritona, Antaja, harpija, itd. Kao Posis Das, po Vilamovicevom shvatanju muki duh plodnosti koji ivi na zemlji, bog koga su Indoevropljani doveli, mogao se porediti s vrhovnim bogovima i bogovima oploditeljima, gospodarima Zemlje, iz mediteranskih i istonih religija. 3 Postajui iskljuivo bog mora, Posejdon je mogao da sauva samo ona svoja izvorna svojstva koja su se odnosila na more: hirovitu snagu i vlast nad sudbinama mornara. Hefest ima jedinstven poloaj u grkoj religiji i mitologiji. Ve je njegovo roenje osobito: prema Hesiodu, Hera ga je rodila bez ljubavne veze, iz srdbe i u inat svome muu.4 Osim toga, Hefest se od svih drugih Olimpljana razlikuje po runoi i po svojoj telesnoj mani. On je hrom u obe noge, iskrivljen ili sakat, i potrebna mu je pomo da bi hodao. Ova sakatost je posledica njegovog pada na ostrvo Lemno: kada je stao na stranu Here, svoje majke, Zevs ga je bacio sa vrha Olimpa (Ilijada, I, 590 i dalje). Prema drugoj verziji, sama Hera ga je bacila u more im se rodio, poto se postidela njegove izoblienosti (Ilijada, 18, 394 i dalje). Prihvatile su ga dve Nereide, Tetida i Eurinoma, u jednoj dubokoj peini usred Okeana. Tu je Hefest devet godina uio za kovaa i majstora. Primetili smo slinosti sa temama progonjenog deteta i zlokobnog novoroeneta: u oba sluaja dete izlazi iz iskuavanja kao pobednik. Re je, naravno, o jednom inicijacijskom iskuavanju 5 koje se moe uporediti sa bacanjem Dionisa ili Tezeja6 u vodu. Hefestovo osakaenje, meutim, objanjava tek inicijacija maginog i amanskog tipa. Mari Delkur (Marie Delcourt, navedeno delo, 110 i dalje) uDoredila je Hefestove preseene tetive ili iskrivljene noge s inicijacijskim muenjima buUp. Lonard Palmer, Mycenaean and Minoans, str. 127 i dalje. Teogonija, 927; up. Apolodor, Knj. I, 3, 56. Ali Hefest u Ilijadi (I, 578) potvruje Zevsovo oinstvo. s Vid. Marie Delcourt, Hphaistos ou la lgende du magicien, str. 42 i dalje. Tezej, u stvari, ronei na puini, dobija arobni prsten i krunu Hefestovo delo koji e mu omoguiti da ue u lavirint i da izie iz njega; up. M. Delcourt, str. 119.
4 s

OLIMPLJANI I H E R O J I

227

duih amana. 7 I Hefest je, kao i drugi bogovi-arobnjaci, svoje znanje kovaa i majstora platio sopstvenom fizikom sakatou. Njegovi proizvodi su istovremeno i remek-dela umetnosti i magina uda. Pored kopi, grivni, minua (Ilijada 18, 400-1), on pravi i uveni Ahilov tit (isto, 369 i dalje), zlatne i srebrne pse koji uvaju vrata Alkionove palate (Odis. 7, 92), prebivalita bogova, automate od kojih su najpoznatiji samohodi tronoci, i dve dvorkinje zlatne (II. 18, 417 i dalje) slne devojkama, koje ga pridravaju dok hoda. Na Zevsov zahtev, on od gline pravi Pandoru i oivljava je. Ali Hefest je posebno majstor za vezivanje. Zahvaljujui svojim proizvodima prestolima, lancima, mreama on bogove i boginje vezuje podjednako dobro kao i titan Prometej. On Heri poklanja jedan presto od zlata ije su veze nevidljive, a koje boginju, kada jednom sedne, dre zarobljenu. Kako nijedan bog nije uspeo da je otrgne, hitno su pozvali Dionisa; tek on uspeva da napije Hefesta i da ga odvede na Olimp, gde on najzad oslobaa svoju majku (Pausanija I, 20, 2). Njegovo najslavnije delo istovremeno je i najsmenije: Hefest nevidljivom mreom zarobljava Areja i svoju suprugu Afroditu i poziva stanovnike Olimpa da se uvere u njihovu grenu vezu (Odis. 8, 266 i dalje). Bogovi prsnu u smeh, ali su istovremeno i postieni pred tim delom iji autor pokazuje ne samo da je vest majstor nego i vie od toga, opasni arobnjak. Kao bog-arobnjak, Hefest je istovremeno i onaj koji vezuje i onaj koji razvezuje pa je otuda i bog poroaja (on Zevsa oslobaa Atene). Ni na jednom drugom mestu nije bolje istaknuta jednakost magije i tehnolokog savrenstva nego to je to u mitologiji o Hefestu. Gospodari veza su jo neki vrhovni bogovi (Varuna, Zevs). Ali mo vezivanja i razvezivanja dodeljena je i drugim boanskim ili demonskim figurama (na primer, u Indiji, Vritri, Jami, Nirti). vorovi, mree, uad, konopci, vezice, spadaju meu slikovite izraze magijsko-religiozne snage koja je neophodna da bi se moglo zapovedati, vladati, kazniti, umrtviti, smrtno pogoditi; ukratko, to su suptilni, paradoksalno delikatni izrazi jedne strane, preterane, natprirodne snage.8 Mitologija o Hefestu, u celini uzev, povezuje izvor magine snage sline tajnama zanata metalurga, kovaa i majstora s tehnolokim i zanatskim savrenstvom. Ali ishodite i osnova svih tehnika jeste gospodarenje vatrom koje je, pre nego to e postati tajna grncar, metalurg i kovac, bilo presti suman i arobnjaka.
Drugi element koji je svojstven amanskim tradicijama i tradicijama kovaa-arobnjaka: Hefest svoju vetinu ui u peini Eurinome (Smrti) ili u Kedalionovoj podzemnoj kovanici. 8 Videti nau studiju Le 'dieu lieur' et le symbolisme des noeuds, u Images et Symboles, str. 120163.
15*
7

228

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Ne znamo Hefestova porekla. On se ne moe objasniti ni prehelenskim nasleem, a ni indoevropskim tradicijama. Njegova arhaina struktura je oigledna. Vie no bog vatre, on je morao biti bog-zatitnik radova koji podrazumevaju gospodarenje vatrom, odnosno jedan osobeni i prilino redak oblik magije. 89. Apolon: izmirene protivurenosti

Moe izgledati udnovato da bog koji se smatra najsavrenijim otelovljenjem helenskog genija nema grku etimologiju. Neobina je takoe i injenica da njegovi najslavniji mitski poduhvati ne svedoe o vrlinama koje su, na kraju, nazvane apolonijske o vedrini, potovanju zakona i jporetka, boanskoj harmoniji. Mnogo puta, bog doputa da ga ponese osveta, ljubomora, pa i zloba. Ali ove slabosti e brzo izgubiti svoj antropomorfni karakter i na kraju e obelodaniti jednu od brojnih dimenzija boanstva, onako kako su ga primali Grci. Onaj koji, posle Zevsa, najvie pokazuje beskonanu razdaljinu koja razdvaja ljude od bogova, upoznao je sudbinu poslednjeg meu smrtnicima: uskratili su mu ak i pravo da se rodi. Ostavi sa Zevsom trudna, titanka Leto je uzalud traila neko mesto na kojem bi se porodila. Nijedna se zemlja nije usuivala da je primi, strahujui od Here koja je jo, povrh svega, nagovorila Pitona, delfijskog zmaja, da Letu progoni u stopu. Nju je, najzad, prihvatilo ostrvo Del i titanka je rodila blizance Artemidu i Apolona. Prvo to je deak uradio bilo je da kazni Pitona. Prema drugoj, jo starijoj verziji, Apolon je krenuo prema Delfima, svom buduem prebivalitu. Poto mu je put prepreila adaja Piton, bog ju je ubio udarcem strele. 9 Ovo se junako delo moglo opravdati, kao to se moglo opravdati i ubistvo diva Titije, koji je pokuao da siluje njegovu majku. Ali, Apolon je strelama pobio i sedam Niobinih sinova (dok je Artemida ubila sedam njenih keri), jer je ohola majka ponizila Letu hvaliui se svojim brojnim porodom. Ubio je i svoju draganu Koronidu, koja ga je prevarila s jednim smrtnikom. 10 Mada iz nepanje, ubio je, takoe, svog najmilijeg prijatelja, Hijakinta. Ova agresivna mitologija, koja je vekovima nadahnjivala knjievnost i plastine umetnosti, ima svoju paralelu u istoriji Apo" Up. Homerska himna Apolonu, 300 i dalje; Apolodor, Knj. I, 4, 1 i dalje. 10 On spase Asklepija, dete koje je ona dnela na svet. Dete e postati slavni lekar, toliko vest da e, na Artemidinu molbu, oiveti Hiplita. Poto su tim udom bili prekreni zakoni koje je utvrdio Zevs, kralj bogova ubija Asklepija munjom. Apolon se sveti ubijajui Kiklope koji su iskovali munju. Kriv za zloin prema svom roenom klanu (Kiklopi su bili titani, kao i Leta), Apolon je bio prognan na godinu dana meu smrtnike; kao rob je radio za Admeta.

OLIMPLJANI I H E R O J I

229

lonovog prodora u Grku. Ukratko, re je o manje-vie gruboj zameni prehelenskih lokalnih boanstava, to je, uostalom, proces koji karakterie sveukupnu grku religiju. U beotskoj zemlji, Apolon se povezivao sa Ptoom, kao Apolon Pto; ali, negde oko IV veka, Pto postaje njegov sin ili unuk. U Tebi, on je zamenio Ismena. Najuveniji je, meutim, primer njegovog ustolienja u Delfima, poto je ubio Pitona, preanjeg gospodara svetilita. Ovaj mitski podvig je od velikog znaaja, ne samo za Apolona. Pobeda nekog boga branioca nad Zmajem, koji je istovremeno simbol autohtonosti i prvobitnog suvereniteta zemaljskih sila, jedan je od najrasprostranjenijih mitova ( 45). Za Apolona je, s jedne strane, specifino to to je on ovo ubistvo morao da okaje, postavi tako pre svega bog oienja; s druge strane, to je bilo njegovo ustolienje u Delfima. Ali, on je tek kao Apolon Pitijski stekao svoj svehelenski ugled. Ovaj proces je u VIII veku ve bio zavren.11 Njegovo poreklo je traeno u severnim oblastima Evroazije, ili u Maloj Aziji. Prva hipoteza oslanja se prevashodno na veze ovog boga s Hiperborejcima, koje su Grci smatrali stanovnicima neke zemlje iza Boreja, odnosno iza Severnog vetra. Prema delfijskom mitu, 12 Zevs je odluio da e Apolon prebivati u Delfima i Helenima doneti zakone. Mladi bog je, meutim, na kolima koje su vukli labudovi, odleteo sve do zemlje Hiperborejaca, gde je ostao itavu godinu. Bog se ipak vratio, jer Delfijci nisu prestajali da ga prizivaju svojim pesmama i igrama. Od tada, on je tri zimska meseca provodio meu Hiperborejcima i vraao se poetkom leta. Tokom njegovog odsustva, Delfima je, kao gospodar proroanstva, vladao Dionis. Prema Pindaru, niko ne moe da otkrije, ni po zemlji, ni po mom, udesni put koji vodi ka prostorima Hiperborejaca (Pit. X, 29 i dalje). Drugim recima, ta zemlja i njeni stanovnici pripadaju mitskoj geografiji. To je sveta rasa, poteena bolesti i starosti. Pindar takoe (fr. 272, izd. Bowra) tvrdi kako Hiperborejci mogu iveti hiljadu godina; oni ne znaju ni za rad ni za borbe i svoje vreme provode igrajui i svirajui liru i frulu. Bakilid (III, str. 58) pripoveda kako je Apolon, da bi nagradio njegovu pobonost, preneo Kresusa i njegove keri kod Hiperborejaca. Re je, dakle, o jednom rajskom mestu koje se moe uporediti sa Ostrvima blaenih, gde odlaze due heroja. Herodot (IV, 3235) prenosi obavetenja koja su dali Delijci u vezi sa rtvama koje je Apolon primao od Hiperborejaca: to su bili neki predmeti uvijeni u peninu slamu, a dostavljani su ljudima susedne zemlje koji su ih, opet, nosili do najblie
11 Up. Willamowitz, Glaube cL. Hellenen, II, 34; Marie Delcourt, L'oracle de Delphes, str. 215 i dalje. 12 Najstarija referenca se nalazi u Alkejevoj pesmi (oko 600. pre Hr.) koju je rezimirao jedan kasniji govornik, Himerije (IV vek n. e.).

230

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

zemlje, i tako sve do Dela. Bilo bi uzaludno traiti neko mogue istorijsko seanje u ovom predanju koje u zemlju Hiperborejaca pored ostalog smeta i maslinu, prevashodno mediteransko drvo. Severne oblasti su ipak od Trakije pa sve do zemlje Skita i Isedonaca imale znaajno, mesto u mitskim tradicijama vezanim za Apolona. Neki od njegovih legendarnih uenika (Abarid, Aristej) bili su Hiperborejci, a Orfej je uvek bio dovoen u vezu sa Trakijom. Ali re je o Severu koji je, premda postupno otkrivan i istraivan, zadrao mitsku auru. Posebno je takav zamiljeni Sever podsticao i hranio mitsko stvaralatvo. U prilog Apolonovom azijskom poreklu navodi se i injenica da se najvea sedita njegovog kulta nalaze u Aziji: Patar u Likiji, Didima u Kariji, Klar u Joniji, itd. Kao i mnogi drugi olimpski bogovi, i on u svojim svetilitima kontinentalne Grke izgleda kao pridolica. Osim toga, na hititskom natpisu koji je otkriven pored jednog anadolskog sela, moglo se proitati ime Apulunas, bog vrata, to je, podsea Nilson, Apolon i bio u klasinoj Grkoj. 13 Ali geneza nekog boga zanimljiva je samo u onoj meri u kojoj nam pomae da bolje shvatimo religiozni duh njegovih vernika. Kao i sam grki narod, i bogovi tog naroda su proizvod jedne grandiozne sinteze. Zahvaljujui tom dugom procesu sukobljavanja, simbioze, stapanja i sinteze, grke boanske forme su uspele da iskau sve svoje sposobnosti.

90. Proroanstva i oienja Tek to se rodio, Apolon je povikao: Neka mi daju moju liru i moj savijeni luk; objaviu ljudima neumoljivu Zevsovu volju (Homerska himna, 132). U Eshilovim Eumenidama on uverava turije da nikada nije nita prorekao nekom mukarcu, eni ili gradu, to nije bilo po Zevsovoj naredbi (stihovi 616619). Ovo duboko potovanje prema ocu Olimpljana objanjava Apolonov odnos prema idejama poretka i zakona. U klasino doba, on u prvom redu predstavlja zakonski vid religije. Platon ga naziva nacionalnim tumaem (patrios exegetes; Rep. IV, 427 b). On svoje savete daje putem proroanstva u Delfima, a u Atini i Sparti preko svojih exegetai; oni prenose i objanjavaju ta je bog odluio u vezi s bogosluenjima u hramovima, a posebno u vezi s oienjima koja su postajala neophodna zbog ubistva. Jer ako je Apolon postao bog koji otklanja zlo (apotropaios), i pre svega bog oienja (katharsios), on je i sam morao biti oien posle ubistva Pitona. Svako ubistvo je stvaralo zlokobnu
18 Up. Martin Nilsson, Greek Folk Religion, str. 79; Guthrie, The Greeks and their Gods, str. 86, n. 1.

OLIMPLJANI I H E R O J I

231

prljavtinu, miasmu, silu koja je bila skoro fizika, stranu nevolju koja je pretila itavim zajednicama. Apolon je znaajno doprineo da stari obiaji u vezi s ubistvima postanu humaniji. 14 Upravo je on uspeo da Oresta razrei krivice za zloin materoubistva (up. Eshil, Eumenide). Delfi su znatno pre Apolona imali predistoriju kao proroite. Ma koja bila njegova etimologija, Grci su to ime vezivali za delphys, materica.15 Tajanstvena udubina je predstavljala usta, stomios, to je izraz koji oznaava i vaginu. Postojanje delfskog omphalosa je takoe bilo potvreno jo od prehelenskog doba. Taj simbol pupka je imao i genitalno znaenje 16 ali je prevashodno bi Sredite sveta. Prema legendi, dva su se orla, koje je Zevs pustio s dva kraja sveta, susreli na omfalosu. To proroite dostojno potovanja, gde su se jo od prastarih vremena manifestovale i moi Majke Zemlje, pod Apolonovom vladavinom dobilo je novu religioznu orijentaciju. Proroanstvo su izricali Pitija i proroci koji su prisustvovali savetovanju. Na poetku, savetovanja su se odravala jednom godinje (na praznik boga), zatim jednom meseno, i najzad vie puta, u vie navrata, sa izuzetkom zimskih meseci, kada je Apolon bio odsutan. Taj postupak je obuhvatao i prethodno rtvovanje jedne koze. Oni koji su molili za savet su pitanja postavljali u alternativnom obliku: da li je bolje uiniti ovu ili onu stvar. Pitija je davala odgovor bacajui bela ili crna zrna boba.17 U najteim sluajevima, Pitija je, nadahnuta Apolonom, proricala u kripti hrama. Govorilo se o pitijskom zanosu ali nita ne ukazuje na histerine zanose ili obuzetosti dionizijskog tipa. Platon je zanos Pitije (maneisa) uporeivao s pesnikim nadahnuem koje su izazivale muze i s ljubavnim ushienjem Afrodite. Prema Plutarhu: Bog Pitiji prenosi samo vizije i svetlost koja osvetljava budunost; to je sutina zanosa.18 Na spomenicima figuralnog tipa, Pitija je mirna, spokojna, koncentrisana poput boga koji je nadahnjuje. Kojim sredstvima je ona postizala to drugo stanje jo je tajna. Pitija, izabrana izmeu delfijskih seljanki, proricala je odreenog datuma. Lovorovo lie koje je vakala, kaenje lo11 Obiaj je traio da porodica ubije ak i ubicu iz nehata; jedino je to moglo da umiri duu rtve i da ukloni ljagu (miasmu) izazvanu zloinom. Drakonov zakon je namesto krvne osvete uveo autoritet Drave: gradski sud je donosio presudu o zloinu i krivca predavao porodici rtve. 15 Zmija enka Delfina koju je rodila Zemlja ustupa mesto zmiji mujaku, Pitonu. 16 Razmatrala Delcourt, nav. delo, str. 145 i dalje. 17 Antiko proricanje, ma koliko prividno bilo jednostavno, imalo je uzor dostojan potovanja: Zevs je birao neku od sudbina koje su poivale na njegovim kolenima i dodeljivao je kako mu se svidi. Plutarh, Pitija, VII, 397 c; up. Proroanstva, XV, str. 432 D; Delcourt, str. 227.

232

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

vorom, voda sa izvora Kasotis koju je pila, sve to nema nikakva opojna svojstva i ne objanjava zanos. Po tradiciji, njen proroki tronoac je bio postavljen iznad jednog ponora (chasma) iz kojeg su se podizala isparenja koja su imala natprirodna svojstva. Iskopavanja, meutim, nisu otkrila ni napuklinu u tlu, ni peinu u koju je silazila Pitija (ali se moe pretpostaviti da su oni iezli posle seizmikih potresa). Na osnovu toga je malo preuranjeno zakljueno kako sve to zajedno chasma sa isparenjima, silazak Pitije u hodnik (adyton) predstavlja skoriju mitsku sliku.19 Meutim, aditon je postojao, i kao to to pokazuje Mari Delkur (Marie Delcourt, str. 227 i dalje), starost i telurska struktura Delfa podrazumevaju obredni silazak u Podzemlje. Poto nije pronaen nikakav prirodni uzrok koji bi mogao da izazove zanos, pretpostavlja se da je u pitanju autosugestija Pitije, ili sugestija proroka na daljinu. U stvari, mi o tome ne znamo nita.

91. Od vizije do spoznaje Mada je apolonijski zanos ponekad bio izazvan nadahnuem (odnosno opsednutou) bogom, on nije podrazumevao i ostvarenu zajednicu u dionizijskom enthousiasmosu (up. 124). Ekstatiari, nadahnuti ili obuzeti Apolonom, bili su pre svega poznati po svojim katarzikim i prorokim moima. (Nasuprot tome, oni koji su bili upueni u Dionisove misterije, bakkhoi, nikada ne daju dokaz proroke moi.) Ukazali smo na amanski karakter nekih polumitskih likova, koji su bili poznati kao prvorazredni oboavaoci Apolona. Hiperborejac Abarid, Apolonov svetenik, bio je obdaren prorokim i magijskim moima (bilokacija, na primer). Herodot (IV, 36) pie da je on itavom zemljom etao svoju uvenu strelu, ne uzimajui nikakvu hranu, ali od Heraklita (fr. 51 c) se tvrdilo da je Abarid leteo na streli. Strela, koja ima odreenu ulogu u religiji i mitologiji Skita, a prisutna je i u sibirskim amanskim ceremonijama,211 takoe je i Apolonovo omiljeno oruje. Sline legende koje govore o ekstatikim zanosima koji se mogu zameniti sa smru, bilokacijama, preobraajima, silascima u Podzemlje, itd. kruile su i u vezi sa drugim mitskim likovima: Aristejom sa Prokonesa, Hermotimom sa Klazomene, Epimenidom sa Krita, Pitagorom. I mitologija vezana za Orfeja, slavnog Apolonovog proroka, obiluje amanskim podvizima (up. tom II). Apolon je, onakav kakvog su ga Grci poznavali od Homera, sigurno bio mnogo vie nego bog bio je zatitnik ekstatiara.
19 20

4243.

Prva svedoanstva vezana za ponor datiraju iz I veka pre Hr. Vid. reference u naem De Zalmoxis a Gengis-Khan, str. 44, nap.

OLIMPLJANI I H E R O J I

233

Mogue je, meutim, utvrditi vrlo znaajan kontinuitet izmeu dve vokacije: amanske i apolonske. Smatra se da amani pronalaze ono to je sakriveno i da znaju budunost; vizije, Apolonov prvenstveni dar, daruju vernicima boga te iste opsene. Sasvim kao u nekim sibirskim amanskim tradicijama, vizije koje dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje; najzad, one dovode do mudrosti. Valter Oto (Walter Otto) primeuje da je sticanje okultnih znanja uvek povezano s nekim zanosom duha 21 a to je posebno tano za amanski zanos. Ovo objanjava i vrhunski znaaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. amani pripremaju svoj zanos pevajui i udarajui u bubanj; najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doivljaje amana tokom njihovih ekstatikih putovanja. Osnovni Apolonov atribut je lira; svirajui, on ushiuje bogove, divlje ivotinje, pa ak i kamenje (Euripid, Alkest, 579 i dalje; Apolon sa Rodosa, I, 740). Luk, drugi Apolonov atribut, takoe predstavlja deo amanske opreme, ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu amanizma; simbolika luka je rairena posvuda. Apolon je onaj koji udara izdaleka: isti se epitet, meutim, primenjuje i za Ramu, Budu, i druge mitske junake i likove. Ali grki duh je sjajno revalorizovao ovu staru temu, kao to je preobrazio i amanske tehnike i simboliku. Zahvaljujui Apolonu, simbolika luka i streliarstva ukazuje na druga duhovna stanja: ovladavanje razdaljinom, pa otuda i odvajanje od neposrednog, od lepljivosti konkretnog; mir i spokoj koji podrazumeva svaki napor umnog usredsreenja. U celini uzev, Apolon predstavlja jednu novu teofaniju, izraz osobene grke i neponovljive religiozne spoznaje sveta i ljudske egzistencije. Heraklit je tvrdio da je harmonija proizvod napetosti izmeu suprotnosti, kao to je napetost luka i lire (fr. 51). Kod Apolona, suprotnosti su prihvaene i sjedinjene u novi, iri i sloeniji oblik. Njegovo izmirenje sa Dionisom predstavlja deo istog procesa stapanja po kojem je on, posle ubistva Pitona, postao gospodar oienja. Apolon ljudima otkriva put koji vodi od proroke vizije do miljenja. Proteran je demonski element, koji je sadran u svakom poznavanju okultnog. Apolonska pouka pre svega je iskazana uvenom formulom iz Delfa: Spoznaj samog sebe! Inteligencija, znanje i mudrost shvaeni su kao boanski obrasci, koje ustanovljavaju bogovi, na prvom mestu Apolon. Apolonska vedrina za grkog oveka postaje zatitni znak duhovnog savrenstva, te prema tome i duha. Ali, znaajno je to da se otkriem duha zavrava dugi niz sukoba koje su pratila izmirenja, i ovladavanje ekstatikim i prorokim tehnikama.
21

W. Otto, The Homeric Gods, str. 72.

234

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

92.

Hermes,

ovekov saradnik

Sin Zevsa i nimfe Maje, Hermes ima najmanje olimpskog meu bogovima. On i dalje zadrava neka svojstva prehelenskih boanstava: jo se predstavlja u itifalikom vidu; ima arobni tap, kerikeon, i kapu nevidimku; on Odiseju poklanja arobnu travu, moli, (moly) da bi ga uinio otpornim na Kirkine arolije (Odiseja, 10, 302306). tavie, Hermes voli da se mea sa ljudima. Kako to kae Zevs, njemu je svagda od svega najdrae bilo da se sa ovekom zdrui... (Ilijada, 24, 334 i dalje). Ali u svojim odnosima s ljudima, on se istovremeno ponaa kao bog, kao trickster i kao majstor zanatlija. On je pre svega donosilac dobra (Odiseja, 8, 335): za svaku sreu kae se da je Hermesov dar. Ali s druge strane, on je otelovljenje svega onoga to podrazumeva lukavost i prevaru. Tek to se rodio, on krade stada svoga brata Apolona; zbog toga je postao drusr i zatitnik lopova. Euripid ga naziva Gospodarem onih koji svoje poslove obavljaju nou (Rhesus, 216 i dalje). Ali, titei krae i galantne none avanture, on nije nita manje zatitnik stada i okasnelih putnika na pLitevima. Nijedan dragi bog ne pokazuje takvu brigu za stada i njihovo umnoavanje, pie Pauzanije (2, 3, 4). On je bog puteva, a ime je dobio po gomilama kamenja (hermaion) koje su se nalazile du puteva: svaki prolaznik je bacao po jedan kamen na gomilu. 22 Hermes je isprva verovatno bio bog zatitnik nomadskih pastira, moda ak i neki Gospodar ivotinja. Ali Grci su Hermesova drevna svojstva i ugled tumaili u dubljem smislu. On vlada putevima zato to hoda brzo (ima zlatne sandale), nou ne zaluta poto poznaje put. Zbog toga je on istovremeno vodi, zatitnik stada i pokrovitelj lopova. Zato je postao i glasnik bogova. Hermes je, verovatno, zbog istih tih svojstava, postao i vodi dua: on vodi mrtve na onaj svet zato to poznaje put i zna da pronae pravac u tami. Ali on nije bog mrtvih, iako samrtnici govore da ih je epao Hermes. On sebi doputa da nekanjeno krui na tri kosmika nivoa. Ako due prati u Podzemlje, on ih i vraa na zemlju, kao to se to dogodilo s Persefonom, Euridikom, ili, u Eshilovim Persijancima (629), s duom Velikog kralja. Hermesove veze s duama umrlih podjednako se objanjavaju i njegovim duhovnim sposobnostima. Ve njegovo lukavstvo i njegova praktina inteligencija, njegova domiljatost (upravo on otkriva vatru), njegova mo da postane nevidljiv i da se u tren oka stvori na svakom mestu, najavljuju aroliju mudrosti, pogotovu vladanja okultnim znanjima, to e kasnije, u helenistiko doba, postati Hermesovi osobeni kvaliteti. Onaj koji se ori jen tie u tami, vodi due mrtvih i kree brzinom
22 Postojanje ovog obiaja je potvreno kod mnogih naroda, i to uvek u vezi s putovanjem.

OLIMPLJANI I H E R O J I

235

munje, kako vidljiv tako i nevidljiv na koncu odraava modalitet duha: ne samo inteligenciju i lukavstvo, nego i gnosu i magiju. Poto je sjajno analizirao Hermesove odlike, V. Oto priznaje da njegov svet nije herojski i zakljuuje da je njegov svet, iako nije otmen (...), daleko od toga da bude vulgaran ili odbojan. 23 to je tano, ali nedovoljno. Jer Hermesov lik ve u klasino doba karakteriu njegove veze sa svetom ljudi, po definiciji otvorenim svetom, koji se neprekidno stvara, odnosno postaje sve bolji i prevazien. Hermesova prva svojstva, lukavost i domiljatost, snalaenje u tami, zanimanje za ljudsku delatnost, psihopompija bie neprekidno reinterpretirani, da bi Hermes na kraju postao jo sloeniji lik, istovremeno i heroj civilizator, pokrovitelj nauke, i egzemplarna slika okultnih znanja. Hermes je jedan od retkih bogova sa Olimpa koji nee izgubiti svoje religiozne odlike posle krize klasine religije i koji nee ieznuti u vreme trijumfa hrianstva. Izjednaen sa Totom i sa Merkurom, on e u helenistiko doba ponovo postati omiljen, a preko alhemije i hermetizma, kao Hermes Trismegist preivee sve do XVII veka. Ve e grki filozofi u Hermesu videti logios, personifikaciju miljenja. Smatrae ga posednikom svih znanja, a na prvom mestu, tajne gnose; to e ga uiniti poglavarem svih arobnjaka, pobednikom sila tame, jer on zna sve i moe da uini sve.24 Grci e, kao i drugi hriani, neprekidno alegorijski prikazivati epizodu iz Odiseje s arobnom travom moli. U toj biljci koja Odiseja spasava sudbine njegovih drugova koje je Kirka pretvorila u svinje, on e videti duh koji se suprotstavlja instinktu, ili pak uenje koje proiava duu. A Hermesa, koga su filozofi poistovetili s Logosom, rodozaetnici e uporediti s Hristom, nagovetavajui bezbrojne homologije i poistoveenja koje e izvesti alhemiari renesanse (vid. tom III).

93. Boginje I: Hera, Artemida Za svoj povlaeni poloaj Hera mnogo duguje Homeru, koji je istakao injenicu da je ona bila Zevsova ena. Izvorno, Hera je bila boginja Arga; odatle se njen kult rairio elom Grkom. Vilamovic objanjava da je njeno ime enski oblik izraza heros, koji ima znaenje despoina, Naa gospa.25 Teko je zakljuiti da li su Ahajci poneli sobom boginju, ili samo njeno ime. Na njih je verovatno veliki utisak ostavila snaga i velianstvenost
Otto, The Homeric Goods, str. 122 i dalje. Vid. izvore koje navodi Hugo Rahner, Greek Myths and Christian Mystery, str. 191192. Up. tom II. 25 Willamowitz, Glaube, I, 237.
28 24

236

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Gospe iz Arga i oni su je proglasili za enu svoga glavnog boga.26 Moda je stoga Hera postala simbol i pokroviteljica institucije braka. Zevsove bezbrojne preljube podsticale su njenu ljubomoru i izazivale svae koje su nadugako opisivali pesnici i mitolozi. Zevs se prema Heri ponaao onako kako se neki ahajski voa nikada ne bi usudio da postupi prema svojoj eni: on je prebija na mrtvo ime, a jednom je ak obesio privezavi joj veliki teret o noge, to je oblik muenja koji se kasnije primenjivao na robove.27 Po Hesiodu (Teogonija, 92324), Hera je Zevsu rodila troje dece: Hebu, Areja i Ejlejtiju, a sama je rodila Hefesta (isto, 926). Partenogeneza, mo samooploenja, naglaava da ak i boginja koja u sebi ima najvie olimpskog od svih ostalih, i dalje zadrava svoj specifino mediteranski i azijski karakter. Teko je jasnije odrediti izvorno znaenje tradicije po kojoj je Hera jednom godinje opet postajala devica, kunajui se u izvoru Kanat.28 Da li je tu re o nekom simbolu koji je povezan s patrijarhalnim poimanjem braka (jer je devianstvo, kao to znamo, bilo izuzetno cenjeno LI drutvima patrijarhalnog tipa)? Ma kako bilo, Grci su korenito preobrazili boginju iz Arga. Jo, meutim, moemo da otkrijemo neke njene izvorne karakterne osobine. Kao i veina egejskih ili azijskih boginja, Hera nije bila samo boginja braka nego i sveopte plodnosti. Iako su neki naunici odbacili hipotezu o Heri-Majci Zemlji, teko je na drugi nain objasniti injenicu da se u brojnim naseljima (Plateja, Eubeja, Atina, Sam itd.) pominjao njen hieros gamos sa Zevsom (mitski ili reaktualizovan u obredima). To je tipina slika braka izmeu boga oluje oploditelja i Majke Zemlje. Pored toga, Heru su u Argu oboavali i kao boginju jarma i bogatu volovima. (U Ilijadi, Homer je opisuje kao volooku Heru.) Najzad, smatralo se da je ona majka stranih udovita kao to je Hidra iz Lerne. A raanje udovita je osobina telurskih boginja. I stvarno, videli smo ( 83) da je po Hesiodu Tifonova mati bila Geja (Zemlja). No sve su te htonske osobine i svojstva bili postupno zaboravljeni, i od Homera Hera se pokazala onakvom kakva e ostati do kraja: boginja braka pre svega. Ime Artemide, potvreno u obliku Artimis na jednom natpisu iz Lidije, ukazuje na orijentalno poreklo boginje. Arhaini
Rose, Handbook, str. 53; Guthrie, str. 72. Ilijada I, 567; XV, 18 i dalje. Up. Plaut, Asinaria 303304; Rose, nav. delo, 106 i nap. 15. U onoj meri u kojoj u ovim prizorima moemo prepoznati seanje na istorijske dogaaje, sigurno je re o dosta starom dobu koje prethodi dolasku Ahajaca na poluostrvo. Znaajna je, meutim, injenica da su se Homer i njegov auditorijum mogli zabavljati slinim svaama. 28 Pousanije, II, 36, 2, takoe pominje tajne Herine kultove u Argu, to izgleda neobino Roseu, str. 128, nap. 11. Vid. takoe Jeanmaire, Dionysos str. 208 i dalje.
26 27

OLIMPLJANI I H E R O J I

237

karakter boginje je oigledan: ona je pre svega Gospodarica divljih ivotinja (potnia theron, kako je kvalifikovana u Ilijadi, XXI, 470 i dalje), to znai da je istovremeno strasni lovac i zatitnica divljih ivotinja. Homer je naziva i Agrotera, Koja je od ivotinja, a Eshil (fr. 342) Gospa divljih planina. Ona posebno voli da lovi nou. Njene omiljene i heraldike ivotinje su lav i medved, to podsea na azijske prototipove. Homer (Ilijada, V, 549) pripoveda kako je Artemida uila Skamandra vetini lovljenja svake vrste divljai. Ona se, meutim, ozlojeuje kada dva orla rastrgnu i proderu zeicu koja jo nosi svoje mlade (Eshil, Agamemnon, 133 i dalje). Artemida je u prvom redu boginja devica to bi se, izvorno, moglo shvatiti kao da je slobodna od branog jarma. Grci su, meutim, u njenom devianstvu videli trajnu nezainteresovanost za ljubav. Homerska himna Afroditi (I, 7) priznaje nemo te boginje. U Euripidovoj tragediji Hipolit (1301) sama Artemida otvoreno izjavljuje svoju mrnju prema Afroditi. Pri tom, ona ipak pokazuje brojne elemente neke boginje-majke. U Arkadiji, svome najstarijem svetilitu, ona je povezivana s Demetrom i s Persefonom. Herodot (II, 156) uverava da je Eshil Artemidu smatrao Demetrinom kerkom, odnosno, da ju je poistoveivao s Persefonom. Neki grki autori tvrdili su da su Artemidu na Kritu nazivali Britomartida, 29 to ukazuje na njene veze sa minojskom boginjom. Od njenih imena na drugim jezicima verovatno treba pomenuti Kibelu u Frigiji i Ma u Kapadokiji. Ne znamo kada je i u kojoj oblasti postala poznata kao Artemida. U Efesu je njena majinska funkcija bila prikazana plastino i tako groteskno, da tu s oklevanjem prepoznajemo grko boanstvo. Artemidu su ene oboavale i kao Loheju, boginju poroaja. Ona je isto tako bila i kurotrophos, dobra i uiteljica mladia. U nekim njenim obredima, potvrenim u istorijsko doba, moemo prepoznati naslee enskih inicijacijskih ceremonija egejskih drutava iz drugog milenijuma. Ples u ast Artemide iz Alfeje ima orgijastiki karakter, kao to to uostalom, imaju i plesovi, boginja irom Peloponeza. Jedna poslovica kae: gde Artemida nije igrala? Drugim recima: gde se ne igra za Artemidu? 30 U Artemidinim brojnim i esto protivurenim vidovima prepoznajemo mnoinu drevnih boanskih oblika koje je grki religiozni duh revolucionarno i ukljuio u jednu obuhvatnu strukturu. Nekadanja Planinska gospa i Gospodarica ivotinja iz mediteranske preistorije vrlo je rano usvojila svojstva i ugled
28 Up. reference u Rose, Handbook, str. 131, n. 59. (Britomartida /slatka devica/: do dolaska Doraca ona je mesno boanstvo koje je potovano na Kritu. Bei od ljudi i voli samou. Atributi su joj luk i strela, a od drvea su joj posveeni mastiks i omorika. Pritn. prev.). 30 H. Jeanmaire, Dionysos, str. 212 i dalje.

238

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Boginja-Majki, ali, ne gubei pri tom svoja najstarija i najosobenija obeleja: da istovremeno bude gospodarica i divljih ivotinja, i lovaca, i devojaka. Poev od Homera, njen lik poinje da se jasnije ocrtava: Artemida vlada sakralnou divljeg ivota, koji poznaje plodnost i materinstvo, ali ne i ljubav i brak. Ona je uvek imala neobian karakter, to se pre svega ogledalo u naporednom postojanju protivurenih tema (na primer: devianstvo-materinstvo). Stvaralaka mata grkih pesnika mitografa i teologa pogodila je da takvo naporedno postojanje protivurenosti moe doaravati jednu od misterija boanstva.

94. Boginje II: Atena, Afrodita Atena je svakako najznaajnija grka boginja posle Here. Njeno se ime nije moglo objasniti preko grkog jezika. to se tie njenog porekla, dosta je ubedljiva Nilsonova pretpostavka koju prihvata veina naunika: Atena je bila Gospodarica palata, zatitnica palata-utvrenja mikenskih prineva; iako je ona kuna boginja, povezana sa enskim ili mukim poslovima, njeno prisustvo u tvravi tokom nekog perioda rata i pljakanja, pridavalo joj je obeleja i ugled ratoborne boginje. Ona iz Zevsove glave izlazi ve odevena u svoj oklop, vitlajui kopljem uz ratni pokli. Na njen borbeni karakter ukazuju i neka od njenih imena: Promahos (Predvodnica), Stenias (Mona) i Are ja (Ratoborna), itd. Kako to pokazuju brojne epizode Ilijade, Atena je i neumoljivi neprijatelj Areja, koga pobeuje u uvenoj borbi bogova iz XXI pevanja (390 i dalje). 31 Nasuprot tome, ona se divi Heraklu, pravom uzoru heroja. Ona mu pomae LI njegovim natoveanskim iskuenjima i na kraju ga vodi na nebo (Pausanije III, 18, 11 itd.). Atena je podjednako volela i Tideja, pa je ak poelela da ga uini besmrtnim; ali kada je ovog junaka, teko ranjenog, videla kako otvara lobanju neprijatelja i iz nje sisa mozak, boginja, zgaena, odlazi.32 Ona takoe svojim prisustvom zaustavlja Ahila, s rukom na mau, spremnog da odgovori orujem na Agamemnonove uvrede (Ilijada, I, 194 i dalje). Ali ak i u epu sastavljenom za auditorijum koji se oduevljavao junakim delima, Atena nije samo ratoborna boginja. Ona u ratu uestvuje zato to je to muka aktivnost bez premca. Jer, kao to sama kae: u svim stvarima izuzev braka, moje srce naginje prema mukom (Eshil, Eumenide 736). Homerska himna
Tano je da su Areja prezirali svi bogovi i nazivali ga ludim zato to ne zna ta je pravo (Ilijada, 761). Sam Zevs priznaje: Najmri ti si mi bog to god ih na Olimpu ima. / Udilj bojeve, borbe i bune izaziva rado! (V, 890). 32 Bakilid, fr. 41. Apolodor, Knj. III, 6, 8, 3.
31

OLIMPLJANI I H E R O J I

239

Afroditi (I, 9) prikazuje kako boginja ljubavi nema moi nad Atenom. Homer i Hesiod nazivaju je Palada, Devojka, a u Atini je Devica (Partenos). Ali, Atena je drugaiji tip boginje device od Artemide: ona ne izbegava mukarce, ne dri ih na udaljenosti. Vezuje se prijateljstvom za Odiseja i titi ga jer mu se divi zbog njegove snane linosti i mudrosti: on je vrlo razborit ovek (polimetis), jedini koga se usuuju uporediti sa Zevsom (Ilijada II, 169, 407, 636). U Teogoniji (896) Hesiod smatra da je Atena jednaka svome ocu po snazi i razboritoj mudrosti. Jedina ona meu stanovnicima Olimpa nema majke. Homerska himna (I, 9 i dalje) ukratko podsea na to da ju je Zevs rodio iz sopstvene glave, ali Hesiod pripoveda celi mit: Zevs je Metidu, boginju razboritosti, progutao ve noseu, a Atena se rodila iziavi kroz lobanju svoga oca (Teogonija 886 i dalje; up. 84). U ovoj epizodi je uoljiv naknadni dodatak; izvorni mit jednostavno pominje pojavljivanje Atene na vrhu planine Olimp. Ali Oto s razlogom naglaava drevni, divljaki karakter teme gutanja. 33 Kakvo god bilo njeno poreklo, mit o udnovatom Ateninom roenju odrava i potvruje njene vrlo bliske odnose sa Zevsom. Ja sam potpuno okrenuta Ocu, priznaje ona u Eumenidama (736). U Odiseji (XIII, 297), ona poverava Odiseju: A ja sam med bozima svima na glasu / svojom pameu bistrom (mtis) i svojom spretnou. I stvarno, njeno najkarakteristinije svojstvo jeste metis, praktina otroumnost. Atena nije samo izvanredna pokroviteljica enskih umea, kao to su predenje i tkanje. Ona je pre svega politehniarka, inspiratorka i uiteljica zanatlija svih vrsta. Od nje je kova nauio da pravi raonik pluga, a lonari je prizivaju: Doi, Ateno, kod nas, stavi svoju ruku iznad nae pei.34 Upravo ona, kao ukrotiteljka konj, izmilja vale na konjskoj uzdi i pouava kako se koriste kola. Kada je re o moreplovstvu, oblasti kojom po pravu upravlja Posejdon, Atena pokazuje sloenost i istovremeno jedinstvenost svoje metis. Pre svega, ona intervenie u brojnim naroitim tehnikim operacijama u vezi s graenjem broda. Ali ona pomae i kormilaru da pravo vodi svoj brod. 35 Retko nailazimo na primer onoga to bi se moglo nazvati svetou tehnikog izuma i mitologijom razboritosti. Druga boanstva predstavljaju bezbrojne oblike svetosti ivota, plodnosti, smrti, drutvenih institucija, itd. Atena ukazuje na sveti karakter ili boansko poreklo izvesnih zanata i poziva koji podrazumevaju otroumnost, tehniku spretnost, praktinu domiss Up. Homeric Gods, str. 51. Homer ne aludira na taj mit (kao to uostalom prelazi utke preko Kronove istorije), ali Atenu naziva kerkom Oca (obrimopatre). 34 Up. homerski epigram (142) koji navodi Otto, str. 58. 81 Up. M. Detienne, La navire d'Athena.

240

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

ljatost, ali i samosavlaivanje, smirenost pri iskuenjima, poverenje u meusobnu povezanost, dakle u inteligibilnost sveta. Razumljivo je kako e gospodarica metisa, u vreme filozofa, postati simbol boanske nauke i ljudske mudrosti. Afrodita predstavlja podjednako istaknutu tvorevinu grkog duha, iako je njen poloaj sasvim drugaiji. Ta boginja je, izvesno, orijentalnog porekla, na ta predanje uporno ukazuje (Herodot, I, 105; Pausanija, I, 14, 7). U Ilijadi, Afrodita titi Trojance. Osim toga, ona predstavlja analogije s boanstvima tipa Itar. Meutim, tek na Kipru, hiljadugodinjem sreditu egejsko-azijskog sinkretizma, poinje jasno da se ocrtava njena osobita pojava (Odiseja, 8, 362, i dalje). Postupak helenizacije je ve znatno uznapredovao u Ilijadi (5, 365), gde Homer Afroditu proglaava kerkom Zevsa i Dione i Hefestovom suprugom. 36 Ali Hesiod je sauvao jednu stariju verziju njenog roenja: boginja je nastala od penuavog semena (aphros) koje je poteklo iz Uranovog polnog organa baenog u more. A kao to smo videli ( 46), tema kastracije nekog velikog boga orijentalnog je porekla. U Afroditinom kultu pored nekih mediteranskih elemenata (golubica) uoavamo i neke azijske elemente (na primer, hijerodule).* S druge strane, Homerska himna Afroditi (I, 69 i dalje) ovu boginju prikazuje kao pravu Gospodaricu divljih ivotinja: iza nje, ugaajui joj, ili su sivi vukovi, riodlaki lavovi, medvedi i hitri panteri koji se ne mogu nasititi lanadi. Ali, tu se dodaje i nova, Afroditi svojstvena osobina: boginja u njihove grudi ubaci udnju: onda svi istovremeno odoe da se pare u senci dolina. Afrodita podjednako ubacuje udnju ivotinjama kao i ljudima i bogovima. Ona ak i Zevsu muti razum; navodi ga da se lako sjedinjuje sa smrtnim enama, bez Herinog znanja (isto, 36, 40). Homerska himna tako u seksualnoj privlanosti pronalazi element jedinstva tri oblika postojanja: ivotinjskog, ljudskog i boanskog. S druge strane, naglaavajui neutaivu i iracionalnu prirodu poude, Himna opravdava Zevsove ljubavne avanture (koje e, uostalom, do u beskraj ponavljati bogovi, heroji, i ljudi). Ukratko, re je o religioznom opravdanju polnosti; ak se i za seksualna preterivanja i nasilja, budui da ih je podstakla Afrodita, mora priznati da su boanskog porekla. Poto Afrodita vlada u sva tri kosmika podruja, ona je istovremeno i nebeska (Asterija, Uranija), morska Anadiomena, izala iz mora37 i zemaljska: pod njenim koracima, putevi se prekrivaju cveem, i ona je prvi uzrok rodnosti biljaka (Eshil, Danaide, fr. 44). Ali Afrodita nikada nee postati prevashodno
38 Arej, bog rata, tek kasnije postaje njen mu; on je u Odiseji (8, 266366) njen ljubavnik. * Starogr.: hramske robinje (prim. prev.). 37 Meu njene hijere spada i koljka, istovremeno i vodeni i seksualni simbol.

OLIMPLJANI I H E R O J I

241

boginja plodnosti. Ona nadahnjuje, podstie i brani fiziku ljubav, telesno sjedinjavanje. U tom smislu moemo rei da su Grci, zahvaljujui Afroditi, pronali sveti karakter izvornog polnog nagona. Prostranim duhovnim izvoritima ljubavi upravljae druge boanske figure, na prvom mestu Eros. Knjievnici i vajari e obraivati upravo tu iracionalnu i neutaivu seksualnost; tako e, u helenistiko doba, Afroditine ari postati knjievni kliei. Skloni smo ak da u tom bujanju umetnosti vidimo korenitu desakralizaciju telesne ljubavi. Re je, naime, o preruavanju koje se ne moe podraavati a bogato je znaenjima, kao to je to bio sluaj i sa tolikim drugim tvorevinama grkog duha. Pod prividom frivolnog boanstva, krije se jedno od najdubljih religioznih iskustva: obelodanjivanje seksualnosti kao transcendentalnosti i misterije. O drugim oblicima ovog tipa preruavanja govoriemo analizirajui proces desakralizacije modernog sveta. (Videti tom III.) 95. Heroji Pindar je pravio razliku izmeu tri kategorije ivih bia: bogova, heroja i ljudi (Olimpijske epinikije 2, 1). Kategorija heroja postavlja znaajne probleme istoriaru religija: kakvo je poreklo i ontoloka struktura grkih heroja, i u kojoj meri se oni mogu uporeivati s drugim vrstama koje posreduju izmeu bogova i ljudi? Pratei verovanja predaka, E. Rode (Rohde) je smatrao da su heroji s jedne strane tesno povezani sa htonskim bogovima, a s druge, s preminulim ljudima. U stvari, oni su samo duhovi umrlih koji borave u unutranjosti zemlje, i tu ive veno, kao i bogovi kojima su slini po moima.38 Herojima se, kao i bogovima, odavala poast rtvovanjem, ali su nazivi i tok ove dve kategorije obreda bili razliiti (videti str. 244). Nasuprot ovom miljenju, H. Uzener (Usener) u svom delu Gotternamen (Imena bogova) (1896), objavljenom tri godine posle Psihe, podrava boansko poreklo heroja: kao i demoni, heroji potiu od trenutnih ili posebnih boanstava (Sondergdtter), odnosno, od boanskih bia koja imaju posebne funkcije. Godine 1921. L. R. Farnel (Farnell) je predloio kompromisnu teoriju koja jo uiva odreeni ugled. Prema ovom autoru, svi heroji nisu istog porekla; on meu njima razlikuje sedam kategorija: heroje boanskog ili obrednog porekla, osobe koje su uistinu ivele (ratnici ili svetenici), heroje koje su izmislili pesnici ili uenjaci, itd. Najzad, u bogatoj i pronicljivoj knjizi Gli eroi greci (Grki heroji) (1958), A. Brelih (Brelich) ovako opisuje morfoloku strukturu heroja: oni su osobe ija smrt ima posebnu veliinu i koji su tesno povezani sa borbama, agonistikom,
38

Erwin Rhode, Psyche (fr. prev.), str. 124.

16

242

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

mantikom i medicinom, pubertetskom inicijacijom i misterijama; oni osnivaju gradove i njihov je kult graanskog karaktera; oni su preci grupa krvnih srodnika i prototipski predstavnici nekih osnovnih ljudskih delatnosti. Heroje pored toga karakteriu posebne, pa ak i udovine osobine, kao i ekscentrino ponaanje, koje odaje njihovu nadljudsku prirodu. 39 U saetom obliku mogli bismo rei kako svi grki heroji dele egzistencijalni modalitet sui generis (nadljudski, ali nikada boanski), i da su njihovi poduhvati vezani za prvobitnu epohu, upravo onu koja sledi iza kosmogonije i Zevsovog trijumfa (up. 8384). Njihova aktivnost se odvija posle pojave ljudi, ali u vreme poetka kada strukture jo nisu bile zauvek utvrene, a norme nisu bile dovoljno vrsto uspostavljene. Njihov sopstveni oblik postojanja odaje nedovren karakter, protivurean vremenu postanka. Roenje i detinjstvo heroja nisu uobiajeni. Oni potiu od bogova, ali se ponekad smatra da imaju dvostruko oinstvo (tako su Heraklovi oevi i Zevs i Amfitrion, Tezejevi i Posejdon i Egej) ili da je njihovo roenje neprilino (Egist je plod Tijestovog rodoskrvnua sa sopstvenom kerkom). Bili su naputani ubrzo po roenju (Edip, Persej, Res, itd.), dojile su ih ivotinje, 40 mladost provode putujui dalekim zemljama, istiu se bezbrojnim avanturama (posebno sportskim poduhvatima i junakim delima) i svetkuju boanske svadbe (meu najslavnijima su Pelejeva i Tetidina, Niobina i Amfionova, Jasonova i Medejina). Heroje karakterie poseban oblik kreativnosti, koji se moe uporediti s kreativnou heroja donosilaca civilizacije u drevnim drutvima. I oni menjaju pejza kao i australijski mitski preci, smatra se da su autohtoni (tj. prvi stanovnici neke oblasti) i da su preci rasa, naroda ili porodica (Argivljani notiu od Arga, Arkaani od Arkada, itd.). Oni izuzimaju odnosno zasnivaju, otkrivaju jedan broj ljudskih institucija: zakone grada i pravila graanskog ivota, monogamiju, metalurgiju, pevanje, pisanje, taktiku, itd., i prvi upranjavaju neke zanate. Oni su u prvom redu osnivai gradova, a istorijske linosti koje su osnivale kolonije posle smrti su takoe postajale heroji. 41 Heroji pored toga uspostavljaju i sportske igre, a jedan od karakteristinih oblika njihovog kulta jeste agonistiko nadmetanje. Prema jednom predanju, etiri velike panhelenistike igre su pre bile posveene herojima nego Zevsu. (Na primer, agonistiki kult Olimpije svetkovan je u slavu Pelopa.) To objanjava i proglaavanje slavnih atletiara pobednika za heroje. 42
" Gli eroi greci, str. 313. Stranice koje slede mnogo duguju Brelichovim analizama. io parisa othranjuje medvedica, Egista koza, Hipota kobila, itd.; ovaj inicijacijski motiv je, uostalom, izuzetno rairen, up. 105. 41 Brelich, nav. delo, str. 12985. 42 Kao Kleomed na Olimpijskim igrama 496 (Pauzanije, VI, 9, 6).

OLIMPLJANI I H E R O J I

243

Neki heroji (Ahil, Tezej, itd.) povezani su s obredima inicijacije mladia, a herojski kult esto su upranjavali efebi. Jedan broj epizoda sage o Tezeju u stvari predstavlja inicijacijska iskuavanja: tako, na primer, jednako putovanju na onaj svet, Tezej obredno roni u more, i to pravo u podmorsku palatu Nereida, vila koje su pre svega kourotrophoi*; Tezejev ulazak u lavirint i njegova borba sa udovitem (Minotaurom) takoe je uzorna tema herojskih inicijacija; isto je, najzad, i sa otmicom Arijadne, jedne od brojnih epifanija Afrodite, kojom prilikom Tezej putem hijerogamije ostvaruje sopstvenu inicijaciju. Prema H. anmeru (H. Jeanmaire) ceremonije koje sainjavaju Tezej adu potekle su od drevnih obreda kojima je, u ranije doba, obeleavan povratak mladia u grad posle inicijacijskog boravka u umi.43 I neki delovi legende o Ahilu mogu se tumaiti kao inicijacijska iskuavanja: i njega su odgajili kentauri, odnosno, i njegova se inicijacija dogodila u umi, a uitelji su mu bili maskirani, ili su se prikazivali u obliku ivotinja; i Ahil je proao kroz vatru i kroz vodu, to su klasina inicijacijska iskuavanja, pa je neko vreme ak iveo meu devojkama, i sam odeven kao devojka, u skladu s posebnim obiajima nekih drevnih pubertetskih inicijacija. 44 Heroji su takoe povezani s misterijama: u Eleusini je i Triptolemovo svetilite, i Eumolpov grob (Pausanije, I, 38, 6; I, 38, 2). Pored toga, kult heroja je povezan s proroanstvima, a posebno s obredima inkubacije koji treba da donesu ozdravljenje (Kalhant, Amfijaraj, Mops, itd.); neki od heroja su povezani sa medicinom (na prvom mestu Asklepije).45 Karakteristino obeleje heroja jeste njihova smrt. Izuzetno, neki heroji bivaju preneseni na Ostrva blaenih (kao Menelaj), na mitsko ostrvo Leuku (Ahil), na Olimp (Ganimed), ili nestaju pod zemljom (Trofonije, Amfijaraj). Ali ogromna veina pretrpljuje nasilnu smrt u ratu (kao heroji o kojima govori Hesiod, koji su pali pod Tebom i Trojom), u pojedinanim borbama, ili zbog izdaje (Agamemnona je ubila Klitemnestra, Edip Laja, itd.). Mnogo puta, njihova smrt je posebno dramatina: Orfej i Pentej su raskomadani, Akteona su rastrgli psi, Glauka, Diomeda i Hipolita konji; neke od njih je progutao ili zgromio Zevs (Asklepije, Salmonej, Likaon, itd.), ili ih je ujela zmija (Orest, Mops, itd.).46 Meutim, upravo njihova smrt potvruje i objavljuje njihovu nadljudsku prirodu. Ako i nisu besmrtni kao bogovi, heroji se
* Starogr.: hraniteljka junaka (pritn. prev.). 43 H. Jeanmaire, Couroi et Courtes, str. 323 i dalje, 338 i dalje, i svuda: Eliade, Naissances mystiques, str. 228; up. takoe Brelich, nav. delo, str. 124 i dalje. 44 Up. Naissances mystiques, str. 229. 43 Vid. dokumentaciju kod Brelicha, nav. delo, str. 106 i dalje. 40 Izvore je naveo Brelih, str. 89.
16*

244

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

razlikuju od ljudskih bia po tome to nastavljaju da delaju i posle svoje smrti. Posmrtni ostaci heroja imaju znaajnu magijsko-religioznu mo. Njihovi grobovi, njihovi posmrtni ostaci, njihovi kenotafi, deluju na ive tokom dugih vekova. Na neki nain moglo bi se rei da se heroji pribliavaju boanskoj prirodi zahvaljujui svojoj smrti: oni uivaju neogranienu postegzistenciju, koja nije ni larvalna ni isto duhovna, nego se sastoji iz preivljavanja sui generis, budui da zavisi od ostataka, tragova ili simbola njihovih tela. U stvari, i to nasuprot optem obiaju, posmrtni ostaci heroja sahranjivani su unutar grada; bili su prihvatani ak i u svetilitima (Pelops u Zevsovom hramu u Olimpiji, Neoptolem u Apolonovom hramu u Delfima). Njihovi grobovi i kenotafi predstavljaju sredite herojskog kulta: prinoenja rtve propraenih obrednim jadikovanjem, obredima oplakivanja, traginim horovima. (Herojima su prinoene iste rtve kao i bogovima podzemlja, a razlikovale su se od rtava prinoenih olimpijskim bogovima. Za Olimpljane su rtve ubijane grla okrenutog prema nebu, a za heroje i bogove podzemlja grla oborenog prema zemlji; rtva za Olimpljane morala je da bude bela, a za heroje i bogove podzemlja crna, a spaljivana je u celini, nijedan ivi ovek nije trebalo da jede od nje; olimpski rtvenik je bio klasian hram, iznad zemlje, ponekad i na nekoj uzvisini, a rtvenik heroja i bogova podzemlja nisko ognjite, podzemna peina ili neki aditon, koji je, moda, predstavljao grob; Olimpljanima su rtve prinoene za sunanih jutara, a herojima ili bogovima podzemlja uvee ili usred noi.)47 Sve ove injenice istiu religioznu vrednost herojske smrti i posmrtnih ostataka heroja. Kada umre heroj, on postaje duh zatitnik koji brani grad od napada, epidemija i svih vrsta nevolja. Na Maratonu, Tezej je vien kako se bori na elu Atinjana (Plutarh, Tez., 35, 5; videti druge primere kod Breliha, str. 91 i dalje). Ali heroj takoe poseduje duhovnu besmrtnost, tanije, slavu, venost svog imena. On tako postaje uzor svima koji se trude da prevaziu prolaznost smrtnika, da spasu svoje ime od konanog zaborava, da preive u seanju ljudi. Proglaavanje stvarnih osoba za heroje kraljeva Sparte, boraca palih kod Maratona ili kod Plateje, Tiranoktona objanjava se njihovim izuzetnim junakim delima, koja ih odvajaju od preostalih smrtnika i ubacuju u kategoriju heroja. 48 Klasina Grka, a pogotovu helenistika epoha, prenele su nam uzvienu viziju heroja. U stvarnosti, njihova priroda je neobina i ambivalentna, pa i neprirodna. Heroji se istovremeno pokazuju kao dobri i kao loi, a imaju protivurena svojstva.
47 Rohde, Psych, str. 12324; up. takoe Guthrie, The Greeks and their Gods, str. 22122 (= Les Grecs et leurs dieux, str. 24647). 48 Vid. takoe Eliade, Le Mythe de l'ternel Retour, gl. 1.

OLIMPLJANI I H E R O J I

245

Neranjivi su (Ahil), ali na kraju ipak bivaju ubijeni; izdvajaju se po snazi i lepoti, ali i po udovinim crtama (gigantski rast Herakle, Ahil, Orest, Pelop ali takoe i rast mnogo manji od srednjeg 49 ), teriomorfni su (Likaon, vuk) ili se mogu preobraziti u ivotinje. Androgini su (Kekrop), menjaju pol (Tiresija), ili se preodevaju u ene (Herakle). Osim toga, heroje karakteriu brojne anomalije (bezelavost ili vieglavost); Herakle ima tri reda zuba; esto su hromi, oravi ili slepi. Heroji lako postaju rtve ludila (Orest, Belerofont, pa ak i izuzetni Herakle kada ubija sinove koje mu je rodila Megara). Njihovo seksualno ponaanje je preterano ili nenormalno: Herakle jedne noi oplouje pedeset Tespijinih keri; Tezej je poznat po brojnim silovanjima (Jelena, Arijadna, itd.), Ahil otima Stratoniku. Heroji ine rodoskvrnue sa svojim kerima ili majkama, ubijaju iz zavisti i besa, a esto i bez ikakvog razloga; oni ubijaju ak i svoje oeve i majke, ili roake. Sve ove ambivalentne i udovine osobine, ova neprirodna ponaanja, podseaju na fluidnost prvobitnog vremena, kada svet ljudi jo nije bio stvoren. U toj prvobitnoj eposi, nepravilnosti i preterivanja svake vrste (to e rei sve ono to e kasnije biti oznaeno kao udovinost, greh ili zloin) neposredno ili posredno, podsticali su delo stvaranja. Meutim, posle herojskih tvorevina institucija, zakona, tehnika, umea nastaje svet ljudi, u kojem e prekraji i preterivanja biti zabranjeni. Posle heroja, u svetu ljudi, stvaralako vreme, illud tempus* mitova, konano je zatvoreno. Preterivanju heroja nema granica. Oni se usuuju da izvre nasilje ak i nad boginjama (Orion i Akteon dosauju Artemidi, Iksion napada Heru, itd.), a ne ustruavaju se ni od svetogra (Ajaks napada Kasandru pred Ateninim oltarom, Ahil ubija Troila u Apolonovom hramu). Ove uvrede i svetogra ukazuju na preterani hibris**, osobenu crtu herojske prirode (up. 87). Heroji se sa bogovima sukobljavaju kao da su im jednaki, ali Olimpljani uvek, i to surovo, kanjavaju njihovu hibris. Jedino Herakle nekanjeno ispoljava svoju hibris (kada orujem preti bogovima Heliju i Okeanu). Ali Herakle je savreni heroj, heroj-bog, kako ga naziva Pindar (Nemejske epinikije 3, 22). I stvarno, jedino se za njegov grob i posmrtne ostatke ne zna; on stie besmrtnost svojim samoubistvom-apoteozom na lomai, usvaja ga Hera i postaje bog, stolujui na Olimpu meu ostalim boanstvima. Moglo bi se rei da je Herakle nasuprot Gilgameu ( 23) i nekim grkim herojima, koji i pored svoje neograniene hibris nisu uspeli u
49

Isto Herakie; vid. izvore kod Breliha, str. 235 i dalje. * Lat.: ondanje vreme (prim. prev.). * Starogr.: obest, razuzdanost; oholost (prim. prev.).

246

I STORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

naporima imortalizacije, svoju boansku prirodu stekao posle niza inicijacijskih iskuavanja iz kojih je iziao kao pobednik. Likovi koji se mogu uporediti sa grkim herojima podjednako se susreu i u drugim religijama. Ali, samo je u Grkoj religiozna struktura heroja dobila tako savren izraz; jedino su u Grkoj heroji uivali znaajan religiozni ugled, hranili matu i razmiljanje i podsticali knjievno i umetniko stvaralatvo. 50

50 Kasniji preobraaji junaka, od srednjeg veka do romantizma, bie analiziram u III tomu ovog dela.

XII POGLAVLJE

ELEUSINSKE MISTERIJE

96. Mit: Persefona u Podzemlju Srean je onaj od ivih ljudi na zemlji koji je video njene misterije! klie autor Himne Demetri. Ali onaj ko nije proao inicijaciju, i onaj ko nije uestvovao u obredima, posle smrti nee imati dobrih stvari dole, u mranim boravitima (stih. 48082). Homerska himna Demetri istovremeno pripoveda i sredinji mit o dve boginje, i priu o tome kako su osnovane Eleusinske misterije. Dok je brala cvee u dolini Nise, Demetrinu ker Koru (Persefonu) oteo je Pluton (Had), bog Podzemlja. Demetra ju je traila devet dana i za to vreme nije ni dotakla ambroziju. Najzad joj je Helije rekao istinu: Zevs je odluio da Koru uda za svoga brata Plutona. Skrhana bolom i besna na kralja bogova, Demetra se vie nije vraala na Olimp. Preruena u staricu uputila se u Eleusinu i sela pored Devojakog zdenca. Na propitivanje keri kralja Keleja, boginja izjavljuje da je njeno ime Doso'" i da je umakla gusarima koji su je silom poveli na Krit. Ona prihvata ponudu da doji najmlaeg sina kraljice Metanire. Ali im je ula u palatu, boginja seda na jednu stolicu i tu dugo ostaje utei, navukavi veo preko lica. Konano, robinja Jamba uspeva da je nasmeje svojim nepristojnim dosetkama. Demetra odbija pehar crvenog vina koji joj je ponudila Metanira i trai kikejon, meavinu nainjenu od jemene prekrupe, vode i mente. Demetra Demofonta nije dojila, nego ga je trljala ambrozijom, a preko noi skrivala u vatri kao ugarak. Dete je sve vie liilo na nekog boga: Demetra je, naime, htela da ga uini besmrtnim i veno mladim. Ali Metanira je jedne noi videla svoga sina u plamenu i poela da oajava. Ljudi neznalice, nerazumni, koji ne znate ni dobar ni lo as svoje sudbine! [stih 256, na fr. preveo . Iber (J. Huber)], povikala je Demetra. Od tada Demofont vie nije mogao da umakne smrti. Boginja se tada pokazala u celokupnom svom sjaju, iz njenog tela je zasijala zaslepljujua svetlost. Zatraila je da joj podignu veliki hram, a povrh njega rtvenik,
* Verovatno u vezi sa starogrkim dosis = dar, davanje, poklanjanje 'prim. prev.).

248

gde e ona sama pouiti ljude svojim obredima (stih 271 i dalje). Potom je otila iz palate. Kada je svetilite izgraeno, Demetra se povukla u njega, skrhana enjom za kerkom. Tada je izazvala stranu suu, koja je opustoila zemlju (stih 304 i dalje). Uzalud je Zevs slao glasnike preklinjui je da se vrati meu bogove. Demetra je odgovorila da nee nogom stupiti na Olimp, niti dopustiti biljkama da rastu, dok ne vidi svoju ker. Zevs je bio primoran da od Plutona zatrai da vrati Persefonu i gospodar Podzemlja se pokorio. Ipak, on je uspeo da u Persefonina usta stavi jedno zrno nara i da je primora da ga proguta: Persefona se zbog toga svake godine vraala svome muu na etiri meseca.1 Poto je ponovo pronala svoju ker, Demetra je pristala da se vrati meu bogove i zemlja se na udesan nain prekrila zelenilom. Ali pre nego to se vratila na Olimp, boginja je otkrila svoje obrede i Triptolema, Diokla, Eumolpa i Keleju nauila svim tim misterij ama, uzvienim obredima koje je nemogue prekriti, prozreti ni razglasiti: potovanje prema Boginjama je tako snano da zaustavlja glas (418 i dalje prev. . Ibert). Homerska himna govori o dve vrste inicijacija; tanije, tekst objanjava osnivanje Eleusinskih misterija kao rezultat ponovnog sastanka dve boginje i kao posledicu neuspelog Demofontovog postizanja besmrtnosti. Priu o Demofontu moemo uporediti sa starim mitovima koji pripovedaju o traginoj pogreci koja je, u nekom trenutku prvobitne istorije, unitila mogunost da ovek postane besmrtan. Ali, u ovom sluaju nije re o pogreci ili grehu nekog mitskog pretka koji za sebe i za svoje potomke gubi svoju prvobitnu prirodnu besmrtnost. Demofont nije bio neka od prvobitnih osoba nego najmlae dete jednog kralja. A Demetrinu odluku da ga uini besmrtnim moemo protumaiti kao njenu elju da usvoji dete (koje bi je uteilo zbog gubitka Persefone), i istovremeno kao osvetu Zevsu i stanovnicima Olimpa. Demetra je preobraavala oveka u boga. Boginje su imale mo da ljudima daruju besmrtnost, a vatra ili izlaganje neofita plamenu jesu najpoznatija sredstva da se to postigne. Kada ju je Metanira iznenadila, Demetra nije sakrila svoje razoarenje pred ljudskom glupou. Ali u himni nema nikakvih nagovetaja o moguem uoptavanju ove tehnike sticanja besmrtnosti, odnosno, utemeljivanja jednog oblika inicijacije koji posredstvom vatre moe ljude da preobrazi u bogove. Tek posle neuspeha s Demofontovim sticanjem besmrtnosti, Demetra je otkrila svoj identitet i zatraila da joj podignu svetilite. A tek poto je ponovo pronala ker, ona je uputila ljude u svoje tajne obrede. Inicijacija koja se upranjava u misterijama jasno se razlikuje od inicijacije koju je prekinula Metanira. Upueni u Eleusinske misterije ne stiu besmrtnost. U izvesnom tre1 Re je o iroko rasprostranjenoj mitskoj temi: onaj ko okusi iz navi donjeg sveta, ne moe vise da se vrati meu' ive.

ELEUSINSKE MISTERIJE

249

nutku, u eleusinskom svetilitu se palila ogromna vatra. Ali, mada znamo za nekoliko primera kremacije, vatra po svoj prilici nije imala neposrednu ulogu u inicijacijama. Ono malo to znamo o tajnim ceremonijama ukazuje na to da je sredinja misterija podrazumevala prisustvo dve boginje. Inicijacijom se menjala ljudska uslovljenost, ali u drugom smeru od onog kojim je ila Demofontova neuspela transmutacija. Malobrojni stari tekstovi, koji se neposredno odnose na Misterije, insistiraju na posmrtnoj blaenosti iniciranih. Izraz: Srean je onaj od l j u d i . . . iz Himne Demetri vraa se kao lajtmotiv. Srean je onaj ko je ovo video pre odlaska pod zemlju! klie Pindar. On zna kraj ivota! On zna i poetak! ... (Trene*. fr. 10). O, tri puta su sreni oni meu smrtnicima koji odlaze Hadu tek poto su se osvedoili u te Misterije; jedino e oni tu moi da ive; za druge, sve e biti patnja (Sofokle, fr. 719 Dindorf, 348 Didot). Drugim recima, posle stvari vienih u Eleusini, dua iniciranog e iza smrti uivati blaenu egzistenciju. Ona nikada nee postati tuna i izgubljena senka, liena seanja i snage, ega su se toliko bojali homerski heroji. Himna Demetri samo jednom pominje zemljoradnju, govorei o tome kako je Triptolem prvi bio upuen u Misterije. Demetra je zatim po predanju, Triptolema poslala da naui Grke zemljoradnji. Neki autori su stranu suu objanjavali kao posledicu silaska Persefone, boginje vegetacije, u Podzemlje. Ali himna jasno kae da je Demetra suu izazvala mnogo kasnije, upravo onda kada se povukla u svoje svetilite koje su joj sagradili u Eleusini. Moemo pretpostaviti, zajedno sa Valterom Otom, da je izvorni mit govorio o nestanku vegetacije, ali ne i penice, jer se pre otmice Persefone za penicu nije ni znalo. Mnogi tekstovi i figuralni spomenici svedoe da je penicu dala Demetra posle drame s Persefonom. Tu, dakle, moemo prepoznati drevni mit koji stvaranje ita objanjava smru nekog boanstva ( U). Ali delei prirodu besmrtnih stanovnika Olimpa, Persefona nije vie mogla da umre, kao boanstva tipa dema ili kao bogovi vegetacije. Stari mitsko-obredni scenario, na koji su se Eleusinske misterije nadovezale i proirile ga, objavio je mistinu uzajamnu vezu izmeu hieros gamosa, nasilne smrti, zemljoradnje i nade u blaenu zagrobnu egzistenciju.2 Otmica odnosno, simbolina smrt Persefone je na kraju za ljude imala znaajne posledice. Jedna olimpska i njima blagonaklona boginja otada e povremeno iveti u kraljevstvu
* Starogr.: Trene, tualjke za mrtvima (prim. prev.). Kada je Isokrat u IV veku stare ere hteo da pohvali zasluge Atinjana, on je podsetio da je Demetra upravo u njihovoj zemlji podarila svoje najznaajnije darove: zemljoradnju, pomou koje se ovek uzdigao iznad ivotinja, i inicijaciju, koja donosi nadu u vezi s krajem ivota i elom venou (Panegikir, 28).
s

249 ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

mrtvih. Ona je ponitila nepremostivu razdaljinu izmeu Hada i Olimpa. Kao posrednica izmeu dva boanska sveta, ona bi ubudue mogla da utie na sudbine mrtvih. Koristei jednu omiljenu izreku hrianskih teologa, mogli bismo rei: jelix-culpa!* Ba kao to je neuspelo Demofontovo sticanje besmrtnosti dovelo do blistave epifanije Demetre i osnivanja Misterija.

97. Inicijacije: javne ceremonije i

tajni obredi

Prvi stanovnici Eleusine, po predanju, bili su Traani. Najnovija arheoloka iskopavanja su omoguila da se rekonstruie veliki deo istorije svetilita. Izgleda da je Eleusina kolonizovana oko 15801500, ali je prvo svetilite (jedna odaja sa dva unutranja stuba koja su pridravala krov) bilo izgraeno u XV veku; u XV veku su inaugurisane i Misterije (Mylonas Eleusis, str. 41). Misterije su u Eleusini svetkovane tokom skoro dve hiljade godina, i vrlo je verovatno da su se neke ceremonije s vremenom izmenile. Konstrukcije i rekonstrukcije obavljene od Pizistratovog vremena, ukazuju na razvoj samog kulta i na rast njegovog ugleda. Susedstvo i zatita Atine sigurno su doprineli da se Eleusinske misterije nau u samom sreditu panhelenskog religioznog ivota. Knjievna i figuralna svedoanstva pre svega se odnose na prve etape inicijacije koje nisu zahtevale tajnovitost. Tako su umetnici mogli da prikazuju eleusinske prizore na vazama i na bareljefima a Aristofan (abe, 324 i dalje) 3 je sebi doputao da pravi aluzije na neke vidove inicijacije. Inicijacija je obuhvatala nekoliko stupnjeva. Razlikujemo Male misterije, obrede Velikih misterija (telete)** i konano iskustvo (epopteia).*** Prave tajne, vezane za telete i za epopteju, nisu nikada bile razotkrivene. Male misterije su obino svetkovane jednom godinje, u prolee, tokom meseca antesteriona (februarmart). Ceremonije su se odvijale u Agri, jednom atinskom utvrenju, i obuhvatale su niz obreda (postove, oienja, rtvovanja) koji su izvoeni pod rukovodstvom jednog mistagoga.**** Oni koji su se pripremali za inicijaciju verovatno su reaktualizovali neke epizode mita o dve boginje. Takoe jednom godinje, u mesecu boedromionu (sep* Lat.: srena pogreka (prim. prev.). Ali Aristotel (Nik. III, i, 17) podsea da se Eshil izloio opasnosti da izgubi ivot zato to su Atinjani mislili da je u svojim tragedijama otkrio neke tajne (navodili su Strelce, Svetenice, Ifiginiju i Sizifa). ** Starogr.: posveenje ili zareenje; upuenje u versku tajnu slubu, misterija; svetkovina uopte (prim. prev.). *** Starogr.: onaj ili ono to pripada najviem zareenju, najvioj posveti (prim. prev.). **** Atiki graanin koji je izuzetno dobro poznavao obrede Eleusinskih misterija i druge upuivao u njih (prim. prev.).
3

ELEUSINSKE MISTERIJE

251

tembaroktobar) proslavljane su Velike misterije. Ceremonije su se odvijale tokom osam dana i pravo da u njima uestvuju sticali su svi koji su imali iste ruke i govorili grki, ukljuujui ene i robove, naravno, ako su u Agri obavili pripremne obrede u prolee. Prvoga dana praznik se odvijao u atinskom Eleusinonu, gde su prethodne veeri bili sveano preneseni sveti predmeti (hiera) iz Eleusine. Drugoga dana, sveana povorka je kretala ka moru. Svaki kandidat u pratnji svoga tutora, nosio je po jedno prase koje e oprati u talasima i rtvovati na povratku u Atinu. Sledeeg dana, u prisustvu predstavnika atinskog naroda i drugih gradova, arhont bazileus* i njegova ena prinosili su veliku rtvu. Petoga dana je bila kulminacija javnih ceremonija. Ogromna povorka je u zoru polazila iz Atine. Neofiti, njihovi tutori i brojni Atinjani pratili su svetenice koje su nosile hijere. Krajem poslepodneva procesija je prelazila preko jednog mosta na Kefisu, gde su maskirani ljudi upuivali uvrede najvienijim graanima. 4 U sumrak bi hodoasnici s upaljenim buktinjama uli u spoljanje dvorite hrama. Deo noi je bio posveen igrama i pesmama u ast boginja. Sledeeg dana aspiranti su postili i prinosili rtve, a o tajnim obredima (telete) moemo samo da pretpostavljamo. Ceremonije koje su se odvijale ispred i unutar telesteriona** verovatno su se odnosile na mit o dvema boginjama (Mylonas, nav. delo, str. 262 i dalje). Zna se da su misti, s buktinjama u rukama, podraavali Demetrino lutanje dok je sa zapaljenim buktinjama traila Koru 5 . Uskoro emo govoriti o naporima koji su injeni da bi se proniklo u tajnu telete. Dodajmo da su neke ceremonije sadravale legomene, kratke liturgijske formule i invokacije o kojima nemamo obavetenja, ali koje su bile veoma vane; upravo je zato inicijacija i bila zabranjena za one koji nisu govorili grki. Gotovo nita ne znamo o obredima koji su obavljani tokom drugog dana provedenog u Eleusini. Tokom noi se verovatno odvijao kulminacioni in inicijacije, vrhunska vizija, epopteia, dostupna samo onima koji su bili inicirani prethodne godine. Sledei dan je pre svega bio posveen obredima i libacijama za mrtve, a sutradan devetog i poslednjeg dana ceremonije misti su se vraali u Atinu.
* Drugi arhont u Atini (prim. prev.). Znaenje ovih gephyrismoi (starogr.: mostova, nasipa) je osporavano. Uenjaci su naroito naglaavali apotropejsku funkciju opscenih izraza. ** Starogr.: hram, svetilite (prim. prev.). 5 Seneka: Herc. fur. 364366: Hipol. 105107; up. takoe Minucius Felix, 22, 2, itd.
4

251 ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

98. Mogu li se spoznati Misterije? U svojim naporima da prodru u tajnu telete i epopteia, naunici su podjednako koristili ne samo nagovetaje antikih autora, nego i neke podatke koje su preneli hrianski apologeti. Podaci ovih poslednjih moraju biti obazrivo ispitani, ali se ne mogu prenebregnuti. Jo od Fukara (Foucart), navodi se jedan Temistijev odeljak koji je pominjao Plutarh a sauvao Stobej, u kojem su iskustva due neposredno posle smrti uporeena sa iskuavanjima onih koji su upueni u Velike misterije: dua isprva luta tminom i mui je svaka strava; zatim je, odjednom, obasjava izvanredna svetlost i ona otkriva iste predele i livade, uje glasove i vidi igru. Mist se, s krunom na glavi, pridruuje istim i svetim ljudima; on posmatra neupuene, zgurene u blatu i magli, kako tavore u svojim mukama, zbog straha od smrti i nepoverenja u onostranu sreu (Stobej IV, str. 107, Majneke). Fulcar je smatrao da su obredi (dromena) obuhvatali i hodanje kroz tamu, razne zastraujue prizore i iznenadni dolazak mista na osvetljenu livadu. Ali, Temistijevo svedoenje je iz kasnijeg vremena i pre odraava orfike koncepte. 6 Iskopavanja Demetrinog svetilita i telesteriona pokazala su da nisu postojale podzemne odaje u kojima bi misti mogli obredno da siu u Podzemlje. 7 Pokuali smo takoe da inicijacijski obred rekonstruiemo na osnovu tajne formule, syntheme ili lozinke mista, koju je preneo Kliment Aleksandrijski (Protreptih II, 21, 2): Postio sam; pio sam kikejon; uzeo sam koaru i poto sam znao da je upotrebim, stavio sam u korpu, zatim uzimajui iz korpe, premestio sam u koaru. Neki autori su smatrali da su samo prve dve propozicije pripadale eleusinskoj formuli. One se, naime, odnose na dobro poznate epizode Demetrin post i ispijanje kikejona. Preostali deo syntheme je zagonetan. Vie je naunika verovalo da moe identifikovati sadraj korpe i koare: to bi bila ili kopija materice, ili falus, ili zmija, ili kolai u obliku polnih organa. Nijedna hipoteza nije uverljiva. Mogue je da su posude sadravale predmete-relikvije iz drevnih vremena, kojima je bila zajednika seksualna simbolika svojstvena zemljoradnikim kulturama. Ali Demetra je u Eleusini otkrivala religioznu dimenziju drugaiju od onih koje su se oitovale u njenom javnom kultu. S druge strane, teko je pretpostaviti da su slian obred izvodila i deca prilikom inicijacije. tavie, ako obred na koji aludira synthema tumaimo simbolikom raanja, ili ponovnog mistinog roenja,
Foucart, Mystres, str. 392 i dalje. U Fedonu (69 C) Platon smatra da je kanjavanje grenika u Hadu i sliku pravednika uveo Orfej, pod uticajem egipatskih pogrebnih obiaja. 7 To ne iskljuuje postojanje simbolike podzemlja, jer je postojala peina Plutonion koja je oznaavala ulazak u podzemni svet, a tu se verovatno nalazio i jedan omphalos (starogr.: pupak sveta); up. Kernyi, nav. delo, str. 80.

ELEUSINSKE MISTERIJE

253

inicijacija se upravo u tom trenutku morala zavriti. U tom sluaju, ne razumemo dobro smisao i neophodnost konanog iskustva, epopteie. Ma kako bilo, svedoanstva u vezi sa hijerama skrivenim u posude ukazuju na to da je re o njihovom sveanom prikazivanju a ne o manipulaciji. Verovatno je, dakle, a s tim se slau i G. H. Pringshajm (Pringsheim), Nilson i Milonas, da se synthema odnosi na ceremonije u ast Demetre, koje su potvrene mnogo kasnije, u helenistiko doba (up. Mylonas, nav. delo, str. 300 i dalje, i nap. 39). Pretpostavljalo se da su misti uestvovali i u sakramentalnom obedu, to je verovatno. Ako je to tano, obedovalo se na poetku, posle ispijanja kikejona, odnosno, pre telete u pravom smislu rei. Jedan drugi obred izveden je na osnovu jedne Proklove indikacije (Timaj, 293 C): misti su gledali prema nebu kliui kii i gledali prema zemlji uzvikujui zani! Hipolit (Philosophoumena V, 7, 34) tvrdi da te dve rei ine veliku tajnu Misterija. Re je, izvesno, o obrednoj formuli koja se odnosi na hieros gamos svojstven kultovima vegetacije; ali ako se ona izgovarala u Eleusini, onda to nije bila tajna, jer se iste te rei pojavljuju u natpisu na jednom bunaru pored Dipilonskih vrata u Atini. Jednu prilino iznenaujuu informaciju preneo nam je biskup Asterije. On je iveo oko 440. godine, kada je hrianstvo postalo zvanina religija carstva. To znai da biskup vie nije strahovao da e ga paganski autori opovrgnuti. Asterije govori o potpuno mranom podzemnom prilazu gde se odvijao sveani susret hijerofanta i svetenice, o bakljama koje se gase i o mnogobrojnoj svetini koja veruje da joj spasenje zavisi od onoga to to dvoje ine u mraku. 8 Ali u telesterionu nije otkrivena nikakva podzemna odaja (katabasion), iako su iskopavanja svuda stigla do stena. Verovatnije je da se Asterije poziva na konani oblik Misterija iz helenistikog doba, u aleksandrijskom Eleusinonu. U svakom sluaju, ako je hieros gamos stvarno postojao, nije sasvim jasno kako je Kliment poto je govorio o Eleusini Hrista oznaio kao pravog hijerofanta. U III veku, Hipolit je ovom predmetu dodao dva druga obavetenja (Philosophoumena, V, 3841). On tvrdi kako su epoptima* u sveanoj tiini pokazivali klas ita. Hipolit dodaje da preko noi, kroz zaslepljujuu vatru kojom se proslavljaju velike i neizrecive Misterije, hijerofant uzvikuje: ,Sveta Brimo je rodila sveto dete, Brimosa, odnosno, Mona je rodila Monoga. Sveano pokazivanje jednog klasa ita je sumnjivo ionako je trebalo da misti ponesu klasove ita. Sumnja je utoliko osnovanija to je klasje uklesano i na brojne spomenike same Eleusine. Izvesno, Demetra je bila boginja ita, i Triptolem je bio prisutan
8 Engomion pour les Saints Martyrs u Patrologa graeca, tom 40, stubac 32124. - Starogr.: nadzornik, svedok (prim. prev.).

254

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

u eleusinskom mitsko-obrednom scenariju. Ali teko je poverovati da je jednu od velikih tajni epopteie predstavljalo pokazivanje tek isklasale vlati, osim ako se ne prihvati tumaenje Valtera Ota, koji govori o osobitom udu Eleusinskih misterija: Deo Demetrinih misterija: predstavlja klas ita koji raste i dozreva natprirodnom brzinom kao to deo Dionisovih praznika ini loza koja izrasta za nekoliko sati (nav. delo, str. 25). Hipolit meutim tvrdi da su odseeni klas, koji su Frigijci smatrali za misteriju, kasnije preuzeli Atinjani. Mogue je, dakle, da je hrianslci autor preneo na Eleusinu ono to je znao o misterij ama Atisa (boga kojeg su, po Hipolitu, Frigijci nazivali mladim klasom ita). to se tie rei Brimo i Brimos, one su, verovatno, trakog porekla. Brimo pre svega oznaava kraljicu mrtvih; prema tome, njeno se ime podjednako moe primeniti kako na Koru i Hekatu, tako i na Demetru. Prema Kerenjiju (Kerenyi) hijerofant je objavljivao da je boginja mrtvih u vatri rodila sina.9 Ako nita drugo, znamo da se konana vizija, epopteia, odvijala pri jakoj svetlosti. Vie antikih autora govori o vatri koja je gorela u malom zdanju, Anaktoronu, a iji su plamen i dim, izlazei kroz otvor na krovu, bili vidljivi izdaleka. U jednom papirusu iz Hadrijanovog vremena Herakle se obraa hijerofantu: Bio sam pozvan odavno (ili drugde)... (Video sam) v a t r u . . . video sam Koru (up. Kerenji, str. 8384). Prema Apolodoru iz Atine, hijerofant je prizivajui Koru udarao o bronzani gong, a iz konteksta se podrazumevalo da se to oglaava kraljevstvo mrtvih (V. Oto, str. 27).

99. Tajne i Misterije Moemo dopustiti da su epifanija Persefone i njeno sjedinjenje s majkom predstavljali sredinju epizodu epopteje i da je presudno religiozno iskustvo bilo izazvano upravo prisustvom obe boginje. Ne znamo, meutim, kako je dolo do tog susreta, kao ni ta je potom usledilo. Podjednako ne znamo ni zbog ega se smatralo da slina vizija korenito menja posmrtnu situaciju iniciranih. Ali ne moemo sumnjati u to da je epopt primao boansku tajnu koja ga je inila bliskim s boginjama; njega su, na neki nain, usvajala eleusinska boanstva.10 Inicijacija je is9 Znamo za druge sline sluajeve: na primer Dionisov, ili Asklepijev, koji je roen iz Koronidine pogrebne lomae, a koga je Apolon izvadio iz tela njegove majke; up. Kerenyi, nav. delo, str. 92 i dalje. 10 Gatri (The Greeks and their Gods, str. 29293) posdea na jednu epizodu iz Aksioha, dijaloga koji je pogreno pripisivan Platonu: Sokrat uverava Aksioha kako ne treba da se plai smrti; suprotno tome, budui iniciran u Eleusinske misterije, on je postao roak (gennetes) bogova. Gatri ovaj tekst smatra za dokaz o boanskom usvajanju. Ali re genetes pre ukazuje na vernost: ti koji si jedan od vernika boginje, to, uostalom, ne iskljuuje ideju o duhovnom roatvu.

ELEUSINSKE MISTERIJE

255

tovremeno otkrivala bliskost s boanskim svetom i kontinuitet izmeu ivota i smrti. A te su ideje sigurno bile zajednike svim starim religijama zemljoradnikog tipa, jedino to su bile potisnute olimpskom religijom. Otkrivanje tajanstvenog kontinuiteta izmeu ivota i smrti mirilo je epopta s neumitnou sopstvene smrti. Upueni u Eleusinske misterije nisu obrazovali crkvu niti neko tajno udruenje koje bi se moglo uporediti s misterijama helenistike epohe. Vrativi se kuama, misti i epopti su i dalje uestvovali u javnim kultovima. U stvari, upueni su se tek posle smrti nalazili zajedno, odvojeni od gomile neupuenih. Sa tog stanovita, Eleusinske misterije posle Pizistrata moemo posmatrati kao religiozni sistem koji upotpunjuje olimpsku religiju i javne kultove, ne suprotstavljajui se pri tom tradicionalnim gradskim religioznim institucijama. Osnovni doprinos Eleusine bio je soteriolokog tipa i zbog toga je Atina dopustila Misterije i vrlo brzo postala njihov pokrovitelj. Demetra je bila najomiljenija od svih boginja koje su oboavane u grkim oblastima i kolonijama. Ona je, takoe, bila i najstarija; morfoloki, nadovezivala se na neolitske Velike boginje. Antika je znala i za druge Demetrine misterije, a najpoznatije su bile one iz Andanije i Likosure. Dodajmo da je Samotraka, inicijacijsko sredite severnih zemalja Trakije, Makedonije i Epira bila poznata po Misterijama Kabira i da su se u Atini poev od V neka proslavljale Misterije trako-frigijskog boga Sabazija, to je bio prvi kult sa istoka koji je prodro na zapad. Drugim recima, Eleusinske misterije, i pored svoga neuporedivog ugleda, nisu predstavljale jedinstvenu tvorevinu grkog religioznog duha: one su inile deo jednog veeg sistema, o kojem smo na alost slabo obaveteni. Te su misterije, naime, kao uostalom i misterije iz helenistikog doba, pretpostavljale inicijacije koje su morale ostati tajne. Religiozna vrednost i, uopte, kulturna vrednost tajne jo nije dovoljno prouena. Sva velika otkria i izumi zemljoradnja, metalurgija, razne tehnike, umetnosti itd. na poetku su podrazumevali tajnu: samo su upueni u tajnu zanata mogli da jame za uspeh poduhvata. S vremenom je upuivanje u tajne nekih drevnih tehnika postalo dostupno celoj zajednici. Ipak, nijedna tehnika nije potpuno izgubila svoj sveti karakter. Posebno je pouan primer zemljoradnje: nekoliko milenijuma nakon to se proirila Evropom, zemljoradnja je i dalje zadrala svoju obrednu strukturu, ali su tajne zanata, odnosno, ceremonije koje su morale da obezbede obilnu etvu sada postale univerzalno dostupne posredstvom elementarne inicijacije. Moemo dopustiti da su Eleusinske misterije bile povezane s nekom ratarskom mistikom, a da je svetost seksualnog ina, biljne rodnosti i hrane verovatno obrazovala bar jedan deo inicijacijskog scenarija. U ovom sluaju treba pretpostaviti da je re

256

1ST0R1JA VE ROVAN J A 1 R E L I G I J S K I H IDEJA

0 napola zaboravljenim sakramentima koji su izgubili svoje prvobitno znaenje. Ako je eleusinska inicijacija omoguavala takva iskonska iskustva koja su otkrivala tajnu i svetost hrane, seksualnog ina, raanja, obredne smrti onda je Eleusina u pravom smislu rei zasluivala svoj ugled svetog mesta i izvora udesa. Ipak, teko je poverovati da se vrhovna inicijacija ograniavala na podseanje na drevne sakramente. Eleusina je sigurno otkrila novu religioznu dimenziju. Misterije su pre svega bile poznate po odreenim objavama koje su se ticale dveju boginja. Sline objave su, dakle, zahtevale tajnu kao uslov sine qua non * Isto se postupalo i povodom razliitih inicijacija ije je postojanje potvreno u drevnim drutvima. Posebnost eleusinske tajne poiva meutim u injenici da je ona postala uzorni obrazac svih kultova misterija. Religiozna vrednost tajne e u helenistiko doba biti preterano hvaljena. Mitologizacija inicijacijskih tajni i njihova hermeneutika e, otuda, ohrabriti bezbrojne spekulacije, koje e na kraju oblikovati stil itave epohe. Sama tajna poveava vrednost onoga to se doznaje, pie Plutam (O Homerovom ivotu i poeziji, 92). Smatralo se da medicina, kao 1 filozofija, sadre inicijacijske tajne koje su razliiti autori uporeivali s aspektima Eleusine.11 U vreme neopitagorejaca i neoplatoniara jedan od najuobiajenijih kliea bilo je uprave enigmatsko pisanje velikih filozofa, ideja da su uitelji svoju pravu doktrinu otkrivali samo upuenima. Ovaj tok ideja je najbolju potporu nalazio upravo u eleusinskoj tajni. Veina modernih kritiara ne pridaje isuvie znaaja alegorinim ili hermetinim tumaenjima koja su predloili brojni autori kasne antike. Ipak, i pored anahronizma, takvim tumaenjima ne nedostaje filozofski i religiozni znaaj; ona se, u stvari, nadovezuju na napore starijih autora da se Eleusinskc misterije protumae, a da se pri tom ne oda njihova tajna. Najzad, Eleusinske misterije su, pored sredinje uloge koju su imale u istoriji grke religioznosti, posredno dale i znaajan doprinos istoriji evropske kulture, a posebno tumaenju inicijacijske tajne. Njihov jedinstveni ugled je, na kraju, Eleusinu nainio simbolom paganske religioznosti. Poar u svetilitu i ukidanje misterija onaavaju zvanini kraj paganstva. 12 to, uostalom, nikako ne podrazumeva iezavanje paganstva nego, jedino, njegovo pomraenje. A eleusinska tajna i dalje mori matu istraivaa.

* Lat.-. bez kojeg se ne moe (prim. prev.). 11 Up., na primer, Galien, De usu partium, VII, 14; Plotin, Eneade, VI, 9, 11, itd. 12 Vid. tom II.

XIII POGLAVLJE

ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA

100. Zagonetke Izuavanje iranske religije prate mnoga iznenaenja, pa i razoarenja. Ovoj temi _ pristupamo s najivljim zanimanjem, budui da je ve poznat iranski doprinos kada je re o uobliavanju religija Zapada. Iako je Jevrejima ve bilo blisko linearno shvatanje Vremena koje je zamenilo predstavu o ciklinom Vremenu, veliki broj drugih religioznih ideja otkriven je, iznova vrednovan ili sistematizovan u Iranu. Setimo se samo najznaajnijih: uobliavanja vie dualistikih sistema (kosmoloki, etiki, religiozni dualizam); mita o Spasiocu; razvijanja optimistike eshatologije koja objavljuje konani trijumf Dobra i sveopte spasenje; doktrine o uskrsnuu tela; vrlo verovatno, nekih gnostikih mitova; najzad, mitologije o Magusu, koja je ponovo razraena u vreme renesanse, kao i od strane talijanskih neoplatoniara poput Paracelzusa ili Dona Dija (John Dee). Ali im se italac koji nije strunjak priblii izvorima, on biva razoaran ili ljut. Tri etvrtine stare Aveste je izgubljeno. Od tekstova koji su sauvani, nestrunjake mogu da oaraju jedino gathe, koje je verovatno sastavio Zaratustra. Meutim, jo nisu pouzdano protumaene ove tajanstvene poeme. Ostatak sadanje Aveste, a pogotovu pahlavi knjige redigovane izmeu III i IX veka n. ere, karakterie suvoparnost, oajna monotonija i prizemnost. itaoci Veda i Upaniada, pa ak i itaoci Brahmana, sigurno e biti razoarani. Oaravaju, meutim, ideje koje se ponekad mogu dokuiti u gathama, a koje razvijene i sistematizovane nalazimo u kasnijim spisima. Ali, one su zamagljene hrpom tekstova i obrednih komentara. Izuzev gatha ije itanje, uprkos njihovim nejasnoama, uvek donosi i nagradu, retko nas zaseni snaga rei, originalnost slike, obelodanjivanje nekog dubokog i neoekivanog znaenja. O linom Zaratustrinom doprinosu kada je re o stvaranju i ponovnom vrednovanju ovih religioznih shvatanja, miljenja iranista se razlikuju, pa su ak i veoma protivurena. U sutini, re je o dve istoriografske perspektive: prema prvoj, smatralo
17

258

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

se da je Zaratustra istorijska linost, reformator tradicionalne etnike religije, odnosno, one religije koja je bila zajednika Indoirancima drugog milenijuma pre Hrista; iz drugog vidokruga Zaratustrina religija predstavlja samo jedan vid iranske religije, ij. mazdaizam, budui da je u njenom sreditu oboavanje Ahure Mazde; prema autorima koji dele ovo metodoloko stanovite, ne samo da nije postojala nikakva reforma koju je izvrio prorok Zaratustra, nego mu se osporava i da je bio istorijska linost. Kao to emo uskoro videti, problem Zaratustrinog istorijskog identiteta ne bi trebalo da predstavlja neku tekou. Bilo je normalno da istorijska linost Zaratustra bude preobraen u uzorni obrazac vernika koji su pripadali mazdijanskoj religiji. Posle nekoliko generacija, kolektivno seanje vie nije u stanju da sauva autentinu biografiju neke istaknute osobe; ona na kraju postaje arhetip, to znai da jo odraava samo vrline svoga zvanja, predstavljene paradigmatinim dogaajima, svojstvenim modelu koji otelovljuje. To ne vai samo za Gautamu Budu ili Isusa Hrista, nego i za likove manjeg dosega kao to su Kraljevi Marko ili Gozonov Dieudonn (Boidar). Ali deava se da gathe, koje najvei broj naunika smatra Zaratustrinim delom, sadre neke autobiografske pojedinosti koje potvruju istorijski identitet njihovog autora. Uostalom, one su jedinstvene; proces pretvaranja u mit, koji postoji u okviru svake tradicije, preivele su zahvaljujui tome to su bile ugraene u himne koje je sastavio Zaratustra. Tih nekoliko autobiografskih pojedinosti moemo iskoristiti za prvu skicu Zaratustrinog ivota i religiozne aktivnosti. Potom emo doneti ispravke i dopune koje se, izgleda, nameu kao rezultat skorijih istraivanja. Predloeno je da se Zaratustrino delovanje vee za period izmeu 1000600. godine pre Hrista. Ako prihvatimo mazdaistiku tradiciju koja govori o 258 godina pre Aleksandra, moemo utvrditi da je Zaratustra iveo izmeu 628. i 551. pre Hr. 1 Za najstarije predlagane datume vodilo se rauna o drevnom karakteru jezika gatha a posebno o njegovim analogijama sa Vedama. Lingvistika analiza doputa zakljuak da je prorok iveo u istonom Iranu, verovatno u Korazmi ili u Baktrijanu. 2
Formulacija 258 godina pre Aleksandra po svoj prilici se odnosi na osvajanje Persepolisa (330. god. pre Hr.), to dovodi do pada carstva Ahemenida. Prvi Zaratustrin uspeh, preobraenje kralja Vitaspe, dogodilo se kada je prorok imao 40 godina. Tradicionalnu hronologiju (258 godina pre Aleksandra) koju je prihvatila veina istraivaa (up. W. B. Henning, Zoroaster, Politician or Witch-Doctor, str. 38 i dalje; J. Duchesne-Guillemin, La religion de l'Iran ancien, str. 136 i dalje) odbacili su M. Mol (Culte, mythe et cosmologie dans l'Iran ancien, str. 531) i G. Gnoli (Poltica Religiosa e concezione delle regalit, str. 9 i dalje). 2 Up. J. Duchesne-Guillemin, nav. delo, str. 138140; G. Widengren, Les religions de l'Iran, str. 7980. Mi gathe navodimo u prevodu J. Duchesne-Guillemina, Zoroastre (1948).
1

ZARATUSTRA I IRANSKA R E L I G I J A

259

Po predanju, on je bio zaotar (Jat 33 : 16), odnosno svetenik koji prinosi rtve i peva (up. sanskrit hotar), njegove gathe spadaju u staru indoevropsku tradiciju sakralne poezije. Pripadao je klanu Spitama (sjajnog napada) uzgajivaa konja; njegov se otac zvao Puruaspa (pegav kao konj). Zaratustra je bio oenjen i znamo imena njegovo dvoje dece od kojih je ki, Puruista, bila mlaa (Jasna 53:3). Bio je prilino siromaan. Kada u jednoj slavnoj gathi preklinje Ahuru Mazdu za pomo i zatitu, on uzvikuje: Znam, o Mudri, zato sam nemoan: to je zbog mojih malobrojnih stada i zato to imam malo ljudi (Jasna 46 : 2). Zajednicu kojoj on upuuje svoju poruku sainjavali su stalno naseljeni pastiri koji su imali poglavare zvane kavi, svetenike karapan, mrmljae, i usig, rece. Upravo te svetenike, uvare tradicionalne arijske religije, Zaratustra nije oklevao da napadne u ime Ahure Mazde. Odgovor nije kasnio i prorok je bio primoran da pobegne. U koju zemlju da beim? uzvikuje on. Kamo beati, kuda ii? Odvajaju me od moje porodice i od mog plemena; nisu mi naklonjeni ni selo ni ravi poglavari zemlje... (Jasna 46 : 1). Pribeite je naao kod Vitaspe, poglavara plemena Frijana, koga je uspeo da preobrati i koji postaje njegov prijatelj i zatitnik (Jasna 46 : 14). Ali otpor protiv njega ne slabi, pa Zaratustra u svojim gathama javno prokazuje neke od svojih linih neprijatelja: to su Bandva, koji je uvek glavna prepreka (Jasna 49: 12) i mali princ Vaepja koji je na Zimskom mostu uvredio Zaratustru Spitamu uskrativi mu konak, njemu i njegovoj tegleoj marvi kada su mu doli drhtei od hladnoe. (Jasna 51 : 12). U ovim gathama moemo otkriti nekoliko naznaka koje se tiu Zaratustrine misionarske aktivnosti. Prorok je okruen grupom prijatelja i uenika koji su prozvani siromani (drigu), prijatelji (frija), znalci (vidva), saveznici (urvatha). s On svoje drugove podstie da uklone orujem neprijatelje, zle (Jasna 31 : 18). Toj Zaratustrinoj grupi suprotstavljaju se drutva mukaraca ija je deviza aesma, bes. Moe se ukazati na ekvivalenciju izmeu tih tajnih iranskih grupa i grupa mladih indijskih ratnika, Maruta, iji je poglavar Indra oznaen kao adhrigu, odnosno ne-dhrigu (onaj koji nije siromaan). 4 Zaratustra estoko napada one koji prinose na rtvu goveda (Jasna 3212,_14; 44 : 20, 48: 10); a takvi krvavi obredi su bili karakteristika kulta mukih drutava.
Poto je podsetio na indijske ekvivalente ovih izraza, Videngren pokazuje da je re o instituciji koja je verovatno stara koliko i indoiranska zajednica (nav. delo, str. 83 i dalje). 4 Stig Wikandar, Der arische Mnnerbund, str. 50 i dalje.
17*
5

260

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

101. Zaratustrin ivot: istorija i mit Te naznake, koje nisu tako brojne i koje ostaju na nivou aluzije, ni blizu ne predstavljaju elemente biografije. Marjan Mole je pokuao da pokae kako ak ni one retke reference vezane za naizgled stvarne osobe i dogaaje, ne odraavaju nuno istorijsiku stvarnost: Vitaspa je, na primer, model onoga ko je inicirani. Ipak, Zaratustrin istorijski identitet ne proizilazi samo iz aluzija na konkretne osobe i dogaaje (mali princ Vaepja koji mu je na Zimskom mostu uskratio konak, itd.), nego i iz autentinog i strastvenog karaktera gatha. Izmeu ostalog, pogaaju nas naglost i egzistencijalna napetost s kojima Zaratustra ispituje svoga Gospoda: on od njega trai da ga uputi u kosmogonijske tajne, da mu skine veo s njegove budunosti ali i sa sudbine nekih progonitelja i svih koji su zli. Svaka strofa slavne Jasne 44 otpoinje istom formulom: Evo ta te pitam, Gospode odgovori mi dobro! Zaratustra eli da dozna ko je odredio put suncu i zvezdama (3), ko je uvrstio Zemlju dole, a nebo na oblake, da ne padne? (4), a njegova pitanja o Stvaranju smenjuju se u ritmu koji se neprekidno ubrzava. Ali on takoe eli da dozna i na koji e nain njegova dua biti ushiena stigavi u Dobro (8), i kako emo se osloboditi zla? (13), kako u predati zlo u ruke pravde? (14). On zahteva da mu budu dati vidljivi znaci (16) i, naroito, da se sjedini s Ahurom Mazdom i da njegova re bude delotvorna (17). Ali on dodaje: Da li u dobiti za nagradu, po Pravdi (Arta), deset kobila s pastuvom i jednu kamilu koji S I mi bili obeani, o Mudri? (18). On ne L zaboravlja da upita Gospoda o trenutnom kanjavanju onoga koji ne daje platu onome koji ju je zasluio, jer je ve obaveten o kazni koja ga eka na kraju (19). Zaratustru opsedaju kanjavanje zlih i nagrada kreposnima. U drugoj himni, on pita kakva je kazna predviena za onoga koji pribavlja Carstvo (khatra, mo snaga) zlom zlobniku (Jasna 31 : 15). Na drugom mestu on klie: Kada u doznati da li imate vlast, o Mudri (Mazda) sa Pravdom (Arta), nad svakim od onih koji mi prete unitenjem? (Jasna 48 : 9). Nestrpljiv je zato to ostaju nekanjeni pripadnici mukih drutava koji nastavljaju da prinose na rtvu goveda i troe haomu: Kada e udariti na to smee od slatke rakije? (48 : 10) On se nada da e moi da obnovi ovu egzistenciju (Jasna 30:9) i pita Ahuru Mazdu da li e pravedni odmah pobediti zloga (Jasna 48 : 2; vidi dalje). Katkad pogaamo da je kolebljiv, ranjiv, ponizan, eljan da to neposrednije dozna volju Gospoda: ta nareuje? ta eli u svoju slavu, kao svoj kult? (Jasna 34 : 12) Postojanje tolikog broja konkretnih pojedinosti, u najcenjenijem delu Aveste, bilo bi teko opravdati ako one ne bi pred-

ZARATUSTRA 1 IRANSKA RELIGIJA

261

stavljale seanja neke istorijske linosti. Tano je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitolokih elemenata ali, kao to smo upravo napomenuli, re je o dobro poznatom postupku: preobraaju jedne znaajne istorijske linosti u uzorni model. Jedna himna (Jat 13) slavi Prorokovo roenje mesijanskim izrazima: Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda i biljke su verovale (13 : 93 i dalje). Tu se objavljuje: Ubudue, dobra mazdijanska religija e se proiriti na sedam kontinenata (13 : 95) .5 Kasniji tekstovi se nadugako zadravaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio sred istorije i u Sreditu Sveta. Zaratustrina majka je primivi njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. Tokom tri noi, bokovi kue izgledali su kao da ih obasjava oganj. 6 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kiom i razlila se po biljkama to su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prela u mleko koje su, pomeano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi put i tako je zaet Zaratustra. 7 Jo pre njegovog roenja, Ahraman i devi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego to je doao na svet, selo je blistalo takvim sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujui da je poar. Vrativi se, nali su dete TToje blista od svetlosti. Po predanju, Zaratustra je na svet doao smojuoi se. Tek to se rodio, napali su ga devi (= daeva) ali ih je on oterao izgovarajui tajnu formulu mazdaizma. On izlazi kao pobednik iz etiri iskuavanja iji je inicijacijski karakter oigledan (bio je baen na lomau, u vuju jazbinu, itd.).8 Nema potrebe produavati. Zaratustrina iskuenja, pobede i uda slede uzorni scenario zbivanja vezanih za Spasioca tokom divinizacije. Zapamtiemo da se tu uporno ponavljaju dva karakteristina motiva mazdaizma: natprirodna svetlost, i borba protiv demona. Iskustvo mistinog svetla i ekstatike vizije podjednako su prisutni i u staroj Indiji, gde e imati veliku budunost. to se tie borbe protiv demona, odnosno protiv sila Zla, ona predstavlja, kao to emo videti, sutinski zadatak svakog mazdaiste.
5 Up. Widengren, nav. delo, str. 120 i dalje; J. Duchesne-Guillemin, nav. delo, str. 338 i dalje. 6 Zatspram 5, preveo Mol, Culte, mythe et cosmogonie, str. 284. O hvarenahu vid. nap. 23. 7 Denkart, 7. 2. 48 i dalje, prev. Mol, nav. delo, str. 28586. 8 Tekstove naveo Mol, nav. delo, str. 298 i dalje, 301 i dalje. Vid. takoe Widengren, nav. delo, str. 122 i dalje.

262

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

102.

amanska

ekstaza?

Vraajui se izvornoj Zaratustrinoj poruci, odmah se postavlja jedno pitanje: treba li tu poruku traiti jedino u gathama, ili je doputeno koristiti i kasnije avestske spise? Ne raspolaemo niim to bi nam omoguilo da dokaemo kako su gathe prenele celokupno Zaratustrino uenje. Pored toga, jedan broj potonjih, ak i dosta kasnih tekstova neposredno se odnosi na shvatanja koja nalazimo u gathama, pa ih, pri tom, jo i razvija. A kao to znamo, razvijanje neke religiozne ideje, ije je postojanje prvi put potvreno u kasnijim tekstovima, ne podrazumeva nuno i da je tu re o nekom novom shvatanju. Bitno je razjasniti koji je tip religioznog iskustva svojstven Zaratustri. Najberg (Nyberg) je verovao da ga moe uporediti s ekstazom koja je karakteristina za srednjoazijske amane. Tu hipotezu je odbacila veina naunika ali ju je nedavno Videngren izloio modernijim i Libedljivijim terminima. 9 On podsea na tradicije po kojima je Vitaspa za postizanje ekstaze koristio konoplju (bhang): dok mu je telo ostajalo uspavano, njegova dua je putovala u Raj. Pored toga, sam Zaratustra je u avestanskoj tradiciji bio poznat kao neko ko se preputa ekstazi. On je u zanosu doivljavao svoje vizije i uo re Ahure Mazde.10 S druge strane, pesma je verovatno imala vanu ulogu u kultu, ako ime Raja, garo demana razumemo u znaenju kua pesme. Znamo da su neki amani padali u zanos dugo pevaiui; dodajmo, ipak, da se ne moe smatrati za amanski svaki kulturni sistem koji se koristi pevanjem. Pored toga, mogue je ukazati na paraamanistike elemente scenarija koji je stvoren u vezi s Mostom Sinvat (v. dalje, 111), kao i na amanistiku strukturu putovanja Arde Virafa na Nebo i u Podzemlje. 11 Ipak, retke aluzije na specifino amansku inicijaciju koja obuhvata i komadanje tela i obnavljanje utrobe sreu se jedino u kasnijim tekstovima koji bi mogli da odraavaju i strane uticaje (srednjoazijske, ili one koji potiu od helenskog sinkretizma, posebno od religija misterija). 12 Moemo prihvatiti da su Zaratustri bile bliske indoiranske amanske tehnike (koje su, uostalom, poznavali i Skiti i Indijci
nav. delo, str. 88 i dalje. Vid. izvore koje navodi Videngren, str. 91. Zanos izazvan opojnim sredstvima bio je poznat i u staroj Indiji; up. Rigveda X, 136, 7, i komentare u Eliade, Le Chamanisme (2. izd.), str. 319 i dalje. 11 Up. reference za radove Niberga i Videngrena u Le Chamanisme, str. 312 i12dalje. Tako je, na primer, u Zatspramu re o inicijaciji Zaratustre od strane Amahrspanda (avestski Amea Spenta): pored drugih iskuavanja, na grudi mu je prosut rastopljeni metal i tu ostavljen da se ohladi, sekoe mu telo noevima, pojavi se unutranjost njegovog stomaka i potee krv; ali on tuda prevue rukom i ozdravi (Zatspram, 22 : 1213, prev. Mole, nav. delo, str. 334). To su karakteristini amanski postupci.
9 Widengren, 10

ZARATUSTRA 1 IRANSKA RELIGIJA

263

vedske epohe) i ne vidimo zbog ega bi trebalo dovoditi u sumnju predanje koje Vitaspin zanos objanjava konopljom. Meutim, zanosi i vizije koji su potvreni u gathama i u delovima Aveste, ne odaju amansku strukturu. Zaratustrin vizionarski zanos pribliava ga drugim religioznim tipovima, tavie, amanski stil ne odaju ni Prorokovi odnosi prema njegovom Gospodu, ni poruka koju on neprekidno objavljuje. Ma kakva bila religiozna sredina u kojoj je Zaratustra rastao i ma kakva bila uloga zanosa u preobraenju njegovom i njegovih uenika, amanska ekstaza nema sredinju ulogu u mazdaizmu. Kao to emo uskoro videti, mazdijansko mistino iskustvo je proizvod jedne obredne prakse koja je obasjana esha1.olokom nadom.

103. Objava Ahure Mazde: ovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo Zaratustra objavu nove religije prima neposredno od Ahure Mazde. Prihvatajui je, on podraava iskonski in Gospoda izbor Dobra (up. Jasna 32 : 2) i nita drugo ne trai ni od svojih sledbenika. Sutina zaratustrijanske reforme jeste imitatio dei* ovek je pozvan da sledi primer Ahure Mazde, ali je slobodan u svom izboru. On se ne osea kao Boji rob ili sluga (kako su to za sebe priznavali, na primer, vernici Varane, Jehove, Alaha). U gathama, Ahura Mazda zauzima prvo mesto. On je dobar i svet (spenta). On je svet stvorio milju (Jasna 31 : 7, 11), a to je isto to i creatio ex nihilo.** Zaratustra objavljuje da je milju prepoznao Ahuru Mazdu, kao prvog i kao poslednjeg (Jasna 31 : 8), odnosno, kao poetak i kao kraj. Gospoda prate Boanska bia (Amee Spente): Aa (Pravda), Vohu Manah (Dobra Misao), Armaiti (Pobonost), athra (Kraljevstvo, Mo), Haurvatat i Ameratat [Celovitost (zdravlje) i Besmrtnost]. 13 Zaratustra te entitete priziva i slavi zajedno s Ahurom Mazdom, kao u ovoj gathi: Najmoniji Mudri Gopsode, Pobonosti, Pravdo koja ini da iva bia napreduju, Dobra Misli, Kraljevstvo, ujte me: Imajte milosti prema meni u asu kad svako bude dobijao svoju nagradu (Jasna 33 : 11; v. takoe sledee strofe). Ahura Mazda je otac vie entiteta (Ae, Vohua, Manaha, Armaitija) i jednog od dva Duha blizanca, Spente Mainjua (Duha Dobroinitelja). To meutim navodi na to da je on rodio i drugog blizanca, Angru Mainjua (Duha Ruitelja). Na poetku, tvrdi
* Lat.: oponaanje boga (prim. prev.). ** Lat.: stvaranje ni iz ega (prim. prev.). 13 Ovi Entiteti ili Arhaneli kako su ih podjednako zvali povezani su s nekim kosmikim elementima (vatrom, metalom, zemljom, itd.)

264

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

se u jednoj slavnoj gathi (Jasna 30), jedan od ova dva Duha je izabrao Dobro i ivot, a drugi Zlo i smrt. Spenta Mainju izjavljuje Duhu Ruitelju na poetku egzistencije: Ni nae misli, ni naa uenja, ni nae mentalne snage; ni nai izbori, ni nae rei, ni naa dela; ni nae svesti, ni nae due, nisu sloni (Jasna 45 : 2). A to pokazuje da se ta dva duha razlikuju jedan je sveti a drugi zao pre po sopstvenom izboru, nego po svojoj prirodi. Zaratustrina teologija nije dualistika u doslovnom znaenju rei, poto Ahura Mazda nije suprotstavljen nekom anti-bogu; suprotnost se, u poetku, pojavljuje izmeu dva Duha. S druge strane, u vie navrata se podrazumeva jedinstvo izmeu Ahure Mazde i Svetog Duha (up. Jasna 43 : 3; itd.). U celini uzev, Dobro i Zlo, svetac i ruilaki demon, potiu od Ahure Mazde, ali poto je Angra Mainju slobodno odabrao svoj oblik bivstvovanja i svoje zloiniteljstvo, Mudri Gospod se ne moe smatrati odgovornim za pojavljivanje Zla. S druge strane, Ahura Mazda je u svom sveznanju jo u poetku znao kakav e biti izbor Duha Ruitelja, a ipak ga nije onemoguio; to moe znaiti ili da Bog transcendira svaku vrstu protivurenosti, ili da postojanje Zla predstavlja preduslov ljudske slobode. Znamo gde treba da traimo predistoriju jedne takve teologije: u razliitim mitsko-obrednim sistemima podela i polarnosti, alternacija i dualiteta, antitetikih dijada i coincidentia oppositorum* sistema koji istovremeno vode rauna i o kosmikim ritmovima i o negativnim aspektima realnosti, a na prvom mestu, o postojanju Zla. Zaratustra meutim govori o novom religioznom i moralnom znaenju ovog vajkadanjeg problema. U nekoliko stihova gatha nalazimo klice bezbrojnih kasnijih razrada koje su iranskoj duhovnosti dale njene osobene crte. Iskonski raskol izmeu Dobra i Zla posledica je jednog izbora koji je inaugurisao Ahura Mazda, a ponovila ga dva Duha Blizanca izabravi jedan Au (Pravdu), a drugi Drug (Prevaru). Poto su daeve, bogovi tradicionalne iranske religije, izabrali Prevaru, Zaratustra od svojih vernika trai da vie ne upranjavaju njihove kultove, a na prvom mestu, da im vie ne prinose na rtvu goveda. U mazdijanskoj religiji potovanje bika ima znaajno mesto. U toj injenici naen je odraz sukoba izmeu stalno naseljenih ratara i nomada. Ali antinomija koju Zaratustra objavljuje prevazilazi socijalni plan, iako je on tu obuhvaen. To je bio odbaeni deo nacionalne arijske religiozne tradicije. Zaratustra meu grenike svrstava i Jimu. Vivahvantovog sina koji je naem narodu, da bi mu se ula,givao, dao da jede komade bika (32 : 8). Kao to smo videli, Prorok je, izmeu ostalog, pitao Ahura Mazdu i kada e unititi one koji rtvuju haomu (48 : 10).
* Lat.: podudaranje protivstavova, npr. srea u nesrei (prim. prev.).

ZARATUSTRA 1 IRANSKA RELIGIJA

265

Novija istraivanja su, meutim, pokazala da mazdaizam, ak ni u gathama, ne osuuje potpuno obred haome, kao ni kult Mitre.14 Stavie, ivotinje su neprekidno rtvovane, makar za dobrobit svetovnjaka. 15 Stoga izgleda da je Zaratustra ustao pre svega protiv neumerenosti orgijastikih obreda, koji sadre bezbrojne rtve u krvi i neumereno ispijanje haome. to se tie odrednice govedar koja se primenjivala na Zaratustru, ona se ne odnosi, kao to se to tvrdilo, na obavezu svakog mazdaiste da brani stado i dobro se stara o njemu. Upotreba metaforinih izraza pastir i stado koji se odnose na poglavare i na njihove podanike potvrena je na elom antikom Bliskom istoku i u staroj Indiji. Stado iji je Zaratustra govedar, oznaava ljude koji slede Dobru Religiju.16 Ove popravke i doterivanja omoguavaju da se bolje razume doprinos mazdaizma istoriji religije Irana. Znamo, naime, da je Zaratustra uprkos svojoj reformi prihvatio neka verovanja i tradicionalne religijske ideje, dajui im pri tom nove vrednosti. Tako on preuzima indoiransku tradiciju putovanja mrtvih, naglaavajui znaaj suenja. Svakome e biti sueno prema izboru koji je nainio na zemlji. Pravedni e biti puteni u Raj, u kuu Pesme; grenici e, opet, ostati zauvek stanovnici kue Zla (Jasna 46 : 11). Put na onu . stranu vodi preko Mosta invat, i to je mesto razdvajanja pravednih od zlih. Sam Zaratustra najavljuje proroki prelazak kada e on povesti sve koji su oboavali Ahuru Mazdu: Sa svima njima, ja u prei Most Odabiraa! (Jasna 46 : 10). 104. Preobraaj sveta Prorok ne sumnja da e daeve biti uniteni i da e pravedni trijumfovati nad ravima. Ali kada e se zbiti ta pobeda Dobra koja e iz osnove preporoditi svet? On preklinje Ahuru Mazdu: Naui me ono to ti zna, Gospode: hoe li jo pre dolaska kazni koje si ti zamislio, o Mudri, pravedni pobediti ravog? Jer u tome se sastoji, to znamo, promena bivstvovanja (Jasna 48:2). Zaratustra iekuje preobraenje egzistencije: Dajte mi taj znak: potpuni preobraaj ovog bivstvovanja. Da oboavajui vas i slavei vas pristupim jo veoj radosti (Jasna 34 : 6). Daj da upoznam gospodara koji e ozdraviti bivstvovanje! klie on (Jasna 44 : 16). Uporan je: Kakvu platu odreuje ti dvema stranama, o Mudri, tvojom blistavom vatrom i tvojim istopljenim
14 Up. redove Molea, Zaehnera, M. Boycea (Haoma, priest of the sacrifice, itd.). Gnoli (pored ostalog: Licht-symbolik in Alt-Iran). 15 Up. M. Boyce, Atas-zohr and Ab-zohr; Gnoli, Questioni sull' interpretazione della dottrina gathica, str. 350. 18 Videti G. G. Cameron, Zoroaster, the Herdsman, svuda; Gnoli, Ouestioni, istr. 351 i dalje.

266 metalom, daj time jedan znak duama, da nanese tetu ravome, korist pravednome (Jasna 51 : 9). Zaratustra se verovatno nadao skoroj transfiguraciji (frao-kereti) sveta. On klie: Da li bismo mi mogli biti ti koji e preporoditi ovo bivstvovanje! (Jasna 30 : 9).17 On u vie navrata sam za sebe kae da je saojant, spasilac (Jasna 48 : 8; 46 : 3; 53 : 2; itd.), to je pojam koji e kasnije podstai neobinu mitologiju. EsHatoloki boji sud ognjem i rastopljenim metalom koji on najavljuje (v. takoe Jasna 30 : 7, 32 : 7), imao je podjednako za cilj kanjavanje ravih i preporod egzistencije. Kao to se to ve mnogo puta dogodilo u istoriji, iekivanje suenja i obnavljanje sveta postepeno je prenoeno u neku eshatoloku budunost ije se nastajanje moglo razliito izraunavati. Vano je, meutim, naglasiti novo tumaenje ideje preporoda koje je dao Zaratustra. Kao to smo videli ( 21), i kao to emo jo videti ( 106), na Bliskom istoku su, meu Indoirancima i drugim narodima, bili poznati razliiti mitsko-obredni scenariji obnavljanja sveta. Obred koji je ponavljao kosmogoniju praznovao se povodom Nove godine. Zaratustra meutim odbacuje taj drevni scenario, koji se odnosio na godinji preporod sveta, i najavljuje njegov temeljni i konani preobraaj koji e se zbiti jednom zauvek. Stavie, obnova se nee postii izvravanjem nekog kosmogonijskog obreda, nego voljom Ahure Mazde. Ta obnova ukljuuje i suenje svim biima i podrazumeva kanjavanje ravih i nagraivanje pravednih ( 112). Ako su gathe Zaratustrino delo a to je skoro jednoglasno miljenje naunika moe se zakljuiti kako se Prorok trudio da srui drevnu ideologiju ciklusa periodinog preporoda kosmosa i objavi predstojei neopozivi eshaton o kojem odluuje i koji izvrava Ahura Mazda. Ukratko, polazna taka Zaratustrinog proroanstva poiva u objavljivanju svemoi, svetosti i dobrote Ahure Mazde. Prorok ovu objavu prima neposredno od Gospoda, ali to ne znai i osnivanje monoteizma. Ono to Zaratustra objavljuje, prikazujui to svojim sledbenicima kao obrazac, jeste izbor Boga i drugih boanskih entiteta. Birajui Ahuru Mazdu, mazdaista bira Dobro nasuprot Zlu, pravu religiju nasuprot religiji daeva. Prema tome, svaki mazdaista treba da se bori protiv Zla. Nikakve trpeljivosti prema demonskim silama koje otelovljuju daeve. Ova tenzija e ubrzo dobiti vrst okvir u dualizmu. Svet e biti podeljen na dobre i na rave, i na kraju e na svim kosmikim i antropolokim nivoima liiti na projekciju opozicije izmeu vrlina i njihovih suprotnosti. Druga jedna opozicija jedva da je naznaena, ali e ona u iranskom miljenju imati veliku budunost: to je opozicija izmeu duhovnog i materijalnog, izmeu misli i koatog sveta (up. Jasna 28 : 2).
17 Marjan Mole i Geraldo Njoli (Gheraldo Gnoli) su zgodno osvetlili trenutno obnavljanje sveta posle rtava (jasna) koje prinesu svetenici.

ZARATUSTRA 1 IRANSKA RELIGIJA

267

Pogoeni smo duhovnim, na neki nain filozofskim karakterom Zaratustrine religije.18 Transmutacija najznaajnijih arijskih boanstava u Amee Spente (Svete Blaene) koji ine pratnju Ahure Mazde, i injenica da svaki od tih Entiteta sadri apstraktnu vrednost (Red, Mo, Odanost, itd.) gospodarei pri tom jednim kosmikim elementom (vatrom, metalom, zemljom, itd.). istovremeno oznaavaju tvoraku imaginaciju i opseg strogog miljenja. Pridruujui Amee Spente Ahuri Mazdi, Zaratustra uspeva da jasno iskae nain na koji on dejstvuje u svetu, a isto tako rasvetljava kako Gospod, preko svojih Arhanela, moe da pomogne svojim vernicima i da ih podri. Koliko je Prorokova poruka nova potvruje injenica da on svog Boga naziva mudrim, da slavi znaaj istine, da neprekidno priziva dobru misao: on istie funkciju i religioznu vrednost mudrosti, odnosno nauke, tanog i korisnog znanja. Naravno, nije re o nekoj apstraktnoj nauci u modernom znaenju tog termina, nego o tvorakoj misli koja otkriva i istovremeno gradi strukture sveta i univerzuma vrednosti koji je njihov korelativ. Sa tog stanovita, Zaratustrin spekulativni napor moemo uporediti s meditacijama i otkriima mudraca to se pominju u Upaniadama, koji su korenito preobrazili vedska shvatanja sveta i ljudske egzistencije ( 80). Poreenje s riima iz Upaniada postaje jo uverljivije kada uoimo iniijacijski i eshatoloki karakter mazdijanske mudrosti. Naravno, budui lina religija (kao vedizam i brahmanizam), mazdaizam doputa razvoj jedne ezoterine dimenzije koja, mada nije bila zabranjena, nije bila ni dostupna svim vernicima. Jasna 48 : 3 spominje tajna uenja. Inicijacijski i eshatoloki karakter je oigledan u kultu koji Zaratustra predlae namesto tradicionalnih krvavih i pomamnih obreda. Kult je do te mere duhovni da je sam termin rtva (jasna) u gathama izjednaen s terminom misao.19 Kada se Ahura Mazda pribliio kao Dobra Misao i upitao ga: Kome eli da uputi svoj kult? Zaratustra je odgovorio: Tvome plamenu! i dodao: Prinosei mu na rtvu oboavanje, elim da koliko god mogu mislim na Pravdu! (Jasna 43 : 9). rtvovanje je prilika za teoloku meditaciju, tanije, njena podrka. I kakva god bila tumaenja koja su kasnije dali svetenici, znaajno je da je vatreni oltar postao, i ostao, religiozno sredite mazdaizma. to se tie eshatoloke vatre onako kako ju je shvatao Zaratustra, ona, bez obzira na svoju pravdonosnu funkciju, proiava i spiritualizuje svet.
Ovo, uostalom odgovara slici koju je grka antika imala o Zaratustri: filozof (po Aristoksenu, njegov uenik je bio Pitagora), arobnjak, uitelj inicijacije, autor hermetikih i alhemiarskih rasprava. 18 Meillet, Trois confrences sur les Gatha, str. 56; Duchesne-Guillemin, Zoroastre, str. 151.
18

267 ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Ali, jo je znaajnija funkcija kulta. Prema jednom novijem 20 tumaenju, svetenik posredstvom obreda (jasna) postie stanje maga; to znai da on prolazi kroz ekstatiko iskustvo koje donosi nadahnue (isti). Za vreme tog nadahnua svetenik-prinosiIac rtve uspeva da odvoji svoju duhovnu sutinu (menok) od svoje telesne prirode (getik); drugim recima, on se ponovo vraa u stanje istote i nevinosti koje je prethodilo meanju dve sutine. A to se meanje zbilo posle napada Ahrimana. Prema tome, prinosilac rtve doprinosi ponovnom uspostavljanju prvobitnog stanja, preobraaju (fraso-kereti) sveta, delu iskupljenja koje je inaugurisao uzorni svetenik Zaratustra. Moglo bi se ak rei da prinosilac rtve uestvuje u ve transfigurisanom svetu.21 Stanje maga se postizalo prvenstveno rtvovanjem haome, napitka besmrtnosti, koje svetenik ispija tokom ceremonije. 22 A haoma je bogata hvarenahom, svetim fluidom koji je istovremeno i plameni, i svetlei, i ivotvoran i spermatian. Ahura Mazda je prvorazredni posednik hvarenaha; ali taj boanski plamen podjednako izvire i iz Mitrinog dela (Jat X, 127) a kao sunana svetlost emanira iz glave vrhovnog vladara. 23 Svako ljudsko bie, meutim, poseduje svoj hvarenah i na dan preobraenja, tj. konane Obnove, velika svetlost koja e izgledati kao da izlazi iz tela, sijae sve vreme na toj zemlji.24 Obredno ispijajui haomu, prinosilac rtve prevazilazi svoju ljudsku uslovljenost, pribliava se Ahuri Mazdi i anticipira incocreto* univerzalnu Obnovu. Teko je tano rei da li je ovaj eshatoloki koncept kulta bio potpuno uoblien ve u doba Zaratustre. Nema, meutim, sumnje da se on sadri u funkciji rtvovanja kod Indoiranaca. Slino shvatanje dele i iz njima svojstvenog vidokruga autori Brahmana; svet je periodino bio obnavljan, tj. iznova stvaran bezgraninom moi rtvovanja. Ali eshatoloka funkcija kulta u mazdaizmu ujedinjuje, da tako kaemo, vrhunsko uzdizanje rtvovanja koje se izvodi u Brahmanama sa inicijacijskom gnosom i vizionarskim prosvetljenjem Upaniada. U Iranu se, kao i u brahmanskoj Indiji, tehnikom rtvovanja i eshatolokom gnosom, to je predstavljalo ezoterinu tradiciju, bavila religiozna elita. U onoj meri u kojoj neke epizode koje su u vezi s upotrebom
20 Vid. radove Gnolija, na prvom mestu: Lo stato di 'maga', i La gnosi iranica, str. 287 i dalje. 21 Up. Gnoli, Ouestioni sull' interpretazione, str. 349 i dalje. Mi emo neto dalje (up. tom II) analizirati znaenje menoka i getika. 22 Up. M. Boyce, Haoma, priest of the sacrifice; Gnoli, Lo stato di 'maga', str. 114115; Ouestioni, str. 366. 23 Vid. Duchesne-Guillemin, hwarenah i bibliografske reference u naoj studiji pirit, Light and Seed, str. 13 i dalje. Podseamo na mesopotamsko poimanje plamteeg sjaja, melammu; up. 20 (Kritika bibliografija). 24 Zatspram, preveo Mole, nav. delo, str. 98; vid. takoe str. 475. Up. druge primere u Gnoli, Ouestioni, str. 36768. * Lat.: stvarno u stvarnosti (prim. prev.).

ZARATUSTRA 1 IRANSKA R E L I G I J A

269

konoplje meu Zaratustrinim sledbenicima odgovaraju stvarnosti, 25 mogue je poreenje sa starom Indijom: pored isposnika, vidovnjaka, jogina i kontemplativaca, tu susreemo i jedan broj ekstatiara koji koriste neka omamljujua sredstva (up. 78 i dalje). Ali zanosi ekstaze izazvani omamljujuim sredstvima imali su u indijskim religijama prilino skromnu ulogu. Isto tako, izgleda da najstarije zaratrustrijanstvo, koje tako nepotpuno odraavaju gathe, daje prvenstvo mudrosti i unutranjem prosvetljenju pored rtvene vatre. Po tradiciji, Zaratustru je u 77. godini ubio tiranin Bratvarh u jednom hramu vatre. Jedan kasniji izvor jasno kae da su ubice bile preruene u vukove.26 Legenda divno izraava znaenje Zaratustrine sudbine, jer su vukovi bili lanovi arijskih mukih drutava koje je Prorok tako odvano igosao. Proces prenoenja u mit produio se tokom najmanje petnaest vekova. Mi smo prethodno pominjali nekoliko primera Zaratustrine apoteoze u mazdijanskoj tradiciji ( 101). Zaratustra je u helenskom svetu slavljen kao uzorni Mag, a kao Magusa su ga pominjali i filozofi italijanske renesanse. Najzad, odraze najlepeg mita o njemu nalazimo u Geteovom Faustu.

105. Religija Ahemenida Opozicija izmeu Ahure Mazde i daeva jasno je izraena ve u indoiransko doba poto je vedska Indija deve suprotstavljala asurama. Jedina je razlika to su u Indiji religiozne vrednosti tih dveju grupa evoluirale u suprotnom smeru u odnosu na Iran: deve su postale pravi bogovi i trijumfovale su protiv reda starijih boanstava, asura, koji se u vedskim tekstovima smatraju za demonske figure ( 65). Slian, mada obrnuto usmeren proces, dogodio se u Iranu: demonizovani su stari bogovi, daeve. Moemo jasno odrediti u kom se smeru odvijala ova transmutacija: daeve su postale pre svega bogovi ratnikih funkcija Indra, Saurva, Vaju. Nijedan od bogova asura nije bio demonizovan. Bog koji je u Iranu odgovarao velikom protoindijskom asuri, Varinu, postao je Ahura Mazda. Zaratustra je u tom procesu verovatno imao odreenu ulogu. Meutim, uzdizanje Ahure Mazde na vii poloaj nije njegovo delo. Ahura Mazda je u iranskim zemljama i pre Zaratustre bio oboavan kao Vrhovni bog, ili jednostavno kao Veliki bog meu drugim velikim bogovima. Pod tim imenom nalazimo ga i na natpisima kraljeva Ahemenida.
Up. Widengren, str. 88 i dalje. -e Pahlavi Rivayat, 47 : 23, naveo Menasce, Anthropos, 3536, str. 452 (up. Duchesne-Guillemin, La religin de Viran anden, str. 341, n. 3).
25

270

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Naunici se ve godinama strasno spore oko jedne protivurenosti u vezi sa zaratustrijanstvom Darija i njegovih naslednika. Protiv zaratustrijanstva Velikih kraljeva se, pored ostalih, navode i sledei dokazi: Zaratustra nije imenovan ni na jednom natpisu; ne pojavljuju se ni termini ni tako znaajna imena kao to su spenta, Angra Mainju i Amea-Spente (osim Arte); pored toga, religija Persijanaca u vreme Ahemenida, onako kako ju je opisao Herodot, nema niega od zaratustrijanstva. U prilog Ahemenida navodi se ime velikog boga Ahure Mazde koje se ne slavi na natpisima, a takoe i injenica da reforma kojom je pod Artakserksom I (465425) uveden novi kalendar sa zaratustrijanskim entitetima, nije izazvala nikakav odjek. 27 Kako god bilo, ako Ahemenidi i nisu bili zaratustrijanci, njihova je teologija bila istoga nivoa kao i teologija gatha: ona obiluje apstraktnim izrazima koji se mogu uporediti sa izrazima gatha, i prepuna je moralnih briga.28 Pored toga, kao to nas na to podsea Marjan Mole, od jednog kralja ne treba oekivati svetenika del i formule; on ne obavlja bogosluenje, nego izvrava konkretna del; fraa je dakle termin koji izraava sve ono to je dobro, to ini sreu oveka, to omoguava jednom kralju da izvrava svoju vlast.29 Na prvom natpisu koji je Darije dao da se uree u Nak-i-Rustamu pored Persepolisa, Ahura Mazda se slavi kao veliki bog koji je stvorio ovu zemlju, koji je stvorio nebo, koji je stvorio oveka, koji je stvorio sreu ljudi, koji je Darija nainio kraljem, tog jedinog oveka, kralja nad mnogima, tog jedinog oveka, gospodara mnogih.30 Natpis naglaava tvoratvo Ahure Mazde i, reklo bi se, skoro kao posledicu toga, religioznu odgovornost vrhovnog vladara. Darije je postao Kralj da bi se odrala tvorevina Ahure Mazde i osigurala srea ljudi. Ovaj povlaeni religiozni poloaj opravdava se mitom o osnivanju dinastije Ahemenida. Prema Herodotu (I, 107117), kralj Medejaca Astijag je, posle dva sna koja su vraevi protumaili kao lo predznak za njegov presto, udao svoju ker za jednog Persijanca (dakle, oveka nieg ranga) koji se zvao Kambiz, a kada je ona rodila deaka, Kira, Astijag je naredio da ga
Up. Duchesne-Guillemin, nav. delo, str. 167; autor meutim nedavno (u Historia Religionum, J, str. 326) podsea da posle jednog Bikermanovog (Bickerman) lanka treba napustiti argument zaratustrijanskog kalendara. 28 G. Dumzil, Neissances d'archanges, str. 62 i dalje. Vid. takoe Zaehner, Dawn and Twilight, str. 157 i dalje. 20 Mol, Culte, mythe et cosmologie, sir. 35. G. Gnoli Considerazioni sulla religione degli Achemenidi, str. 246 i dalje) primeuje da fraa u natpisima znai izvrstan i nema religioznu vrednost; religiozna vredno.st meutim podrazumeva izvrsnost svakog kraljevskog ina. 30 R. G. Kent, Old Persian, str. 138 (prevod); up. Widengren, Rel. de l'Iran, str. 140, nap. 1. Formula moe biti medejskog porekla (Nyberg, Die Religionen des alten Irons, str. 349) a Videngren za nju veruje da je pod uticajem sernitskih shvatanja o Bogu Tvorcu (nav. delo, str. 140).
27

ZARATUSTRA 1 IRANSKA R E L I G I J A

271

smaknu. Dete je, meutim, bilo spaseno; odgajila ga je ena nekog govedara Mitridata. 31 Kir je do mladikih dana iveo meu pastirima, ali ga je odavalo njegovo prinevsko ponaanje, pa je njegov identitet bio otkriven. Na kraju, posle brojnih dogodovtina, on je pobedio Medejce, sruio s prestola svoga dedu i osnovao carstvo Ahemenida. Mitska tema heroja koji je naputen i progonjen susree se kod mnogih naroda. Za nae potrebe treba imati na umu sledee motive: a) sva iskuenja kroz koja je Kir proao, od asa kada je bio naputen, odgovaraju inicijaciji ratnikog tipa; b) budui kralj simbolino jeste ili postaje sin boga Mitre (njegov ppoim se zove Mitrin dar); c) posle pobede nad kraljem Medejaca, Kir osniva carstvo i novu dinastiju; d) to nas navodi da kaemo kako on stvara novi svet i inaugurie novu eru, drugim recima, da ostvaruje jednu mikrokosmogoniju; e) poto se kosmogonija obredno ponavljala povodom svake Nove godine, moe se pretpostaviti da je mitsko-obredni scenario osnivanja dinastije bio ukljuen u ceremoniju Navroza.

106. Iranski kralj i praznik Nove godine Darije je Persepolis zamislio i izgradio kao svetu prestonicu, namenjenu za proslavljanje praznika Nove godine, Navroza.32 Persepolis dakle nije bio politika prestonica i nije imao nikakav strategijski znaaj, a za razliku od Pasargade, Ekbatana, Suze i Vavilona, ne pominje se ni u jednom zapadnom ili istonom izvoru.33 Navroz je, kao i svaki obredni scenario Nove godine, obnavljao Svet simbolinim ponavljanjem kosmogonije. To shvatanje je bilo blisko Indoirancima; scenario je, meutim, verovatno pretrpeo i mesopotamske uticaje. 34 U svakom sluaju, praznik Nove godine se odvijao pod okriljem Ahure Mazde, koji je bio prikazan kao svetenik na mnogim vratima Persepolisa.
31 Prema Justinu (I, 4) pastir je naao naputeno dete upravo dok ga je dojila kuka (to je karakteristina crta mitova o herojima vrhovnim vladarima). Herodot saoptava da se Mitridatova ena zvala Spako, odnosno, na medejskom jeziku, kuka; up. Widengren, La lgende royale, str. 226. 32 R. Grirshman, A propos de Perspolis, str. 265, 277; videti takoe A. U. Pope, Persepolis, a Ritual City. 33 Persepolis ne pominje ak ni Ktesije, koji je 24 godine iveo na dvoru Velikog Kralja, to ukazuje na ezoterinu vrednost ovog svetog; grada; up. K. Erdmann, Persepolis, str. 4647. Zapadni svet je, u stvari, doznao za postojanje Persepolisa tek kada ga je unitio Aleksandar Veliki. 34 Up. Gnoli, Politica religiosa e concezione dlia regalit sotto i Sassanidi, str, 23 i dalje.

272

IS TORI JA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Na zamanom geografskom prostoru, poev od odreenog istorijskog trenutka, kosmogonija je (kao, uostalom, i svi drugi oblici stvaranja i osnivanja) obuhvatala i pobedniku borbu nekog boga ili mitskog heroja protiv nekog mitskog udovita ili zmaja (up., na primer, IndraVritra, BaalJam, ZevsTifon, itd.). Imali smo prilike da pokaemo kako je odgovarajui scnario postojao i kod vedskih Indusa, i u starom Iranu, 35 mada u ovom drugom sluaju izvori potiu iz kasnijih vremena i mit prikazuju u naglaeno istorizovanom obliku. U stvari, o borbi junaka Thraetone protiv zmaja Ai Dahake koju pominje Avesta (Jate 9: 145; 5 : 34; 19: 92 i dalje), Firdusi pripoveda kao o borbi kralja Fariduna (< Fretona < Thraetone) protiv jednog stranog uzurpatora, zmaja Adahaka, koji je zarobio i uzeo za ene dve sestre zakonitog vladara Jameda Jima Haeta). Kao i Thraetona, Faridun izlazi kao pobednik, ubija zmaja, oslobaa (i sada on uzima za ene) dve zarobljene princeze. Kasnija predanja jasno navode da je kralj pobedio Adahaka upravo na dan Nove godine.36 Iranski heroji i kraljevi poznati su po tome to su ubijali zmajeve (up., na primer, legendu o Ardairu), to je, uostalom, veoma rairen motiv na koji emo se jo vratiti. Dodajmo da je u Iranu, kao i drugde, proces istorizacije tema i mitskih likova u ravnotei sa suprotnim procesom: stvarni neprijatelji naroda ili carstva zamiljani su kao udovita, a naroito kao zmajevi.37 U ovom trenutku treba se zadrati na injenici da je iranski kralj bio odgovoran za ouvanje i obnavljanje Sveta, drugim recima, da se on, na planu koji mu je bio primeren, borio sa silama Zla i smrti i doprinosio trijumfu ivota, plodnosti i Dobra. Zaratustra je oekivao sveopti Preporod posredstvom Dobre Religije. U krajnjoj liniji, svaki zaratustrijanski svetenik je verovao da svojim rtvama anticipira eshatoloki preobraaj. Ono to su kraljevi izvravali na poetku i jednom godinje, svetenici su se nadali da e ostvariti jednom godinje a Saojant e to uiniti zauvek, prilikom konanog Preporoda. Mi ne znamo da li je u vreme Ahemenida postojao neki sukob ili prikrivena netrpeljivost izmeu dve religiozne ideologije kraljevske i svetenike. Prijateljstvo kralja Vitaspe prema Proroku moglo je predstavljati neki uzorni obrazac. Sukob e se, meutim, jasno ocrtati kasnije, pod Sasanidima. I ova pojava je ire poznata: princ Sidharta je postao Buda, a njegova soteriologija zamenila soteriologiju brahman.
3S Videti Wikander, Vayu, str. 128 i dalje; G. Widengren, Stand u. Ausgabe, str. 51 i dalje; Les Religions de l'Iran, str. 58 i dalje. 38 Up. Widengren, Rel. de l'Iran, str. 66. 37 Up. Eliade, Le mythe de l'ternel retour (novo izdanje, 1969), str. 51 i dalje.

ZARATUSTRA I IRANSKA R E L I G I J A

273

107. Problem Maga. Skiti irei se prema Zapadu, zaratustrijanstvo se sudarilo s drugim tipovima religije i pretrpelo njihove uticaje. Isto tako, ni mazdaizam Ahmenida nije ostao nepromenjen. Darijev sin Kserks je u elom svom carstvu zabranio kult daeva to ga je jo vie pribliilo Zaratustrinoj religiji. Kasnije se, meutim, i to poev od natpisa Artakserksa II (405359), pored Ahure Mazde pojavljuju Mitra i Anahita. A kao to emo videti, istovetni sinkretizam se oituje u novijoj Avesti, gde se ista imena bogova navode pored Ahure Mazde i pored Amea Spenta. 38 Sporan ostaje i problem Maga i njihovih odnosa prema zaratustrijanstvu. Smatralo se, na primer, da su oni domorodako pleme vraeva i prizivaa duhova koje je odgovorno za kvarenje zaratustrijanstva, ali, nasuprot tome, i da su upravo oni pravi uenici Zaratustre i njegovi misionari u zapadnom Iranu. U vreme medejskog carstva (VII vek) oni su, po svoj prilici, bili nasledna kasta medejskih svetenika, koja se moe uporediti s Levitima ili s Brahmanima. 39 Pod Ahemenidima su predstavljali sveteniku klasu prvog reda. Kako Herodot obavetava, tumaili su snove (I, 107 i dalje), proricali su prinosei na rtvu sede vlasi (VII, 113), a tokom prinoenja rtve pevali rodoslovlje bogova (I, 132), to ukazuje da su bili uvari tradicije religiozne poezije.40 U svakom sluaju, Magi su preuzeli jedan broj zaratustrijanskih obreda i obiaja, a na kraju su ih smatrali Zaratustrinim uenicima; u stvari, neki grki autori su i samog Zaratustru smatrali za Maga. O Irancima sa severa, na prvom mestu o Skitima, ponovo nam Herodot prenosi najdragocenija obavetenja. Tu iznova nalazimo boga neba (Papajosa), Mitru (Helija-Apolona), Areja, boga rata, boginju Zemlje i Afroditu Uraniju (IV, 59). Herodot prenosi jednu narodnu legendu o poreklu skitskih plemena i kraljevske moi (IV, 5 i dalje). Mit se objanjava trostrukom ideologijom Indoevropljana, a sauvan je u narodnoj epici Oseta sa Kavkaza, potomaka Skita i Alana. Grki istoriar tvrdi (IV, 59) da Skiti nisu imali ni hramove, ni rtvenike, ni kipove. Oni su ipak, jednom godinje, prinosili na rtvu Areju konje i ovce, i po jednog ratnog zarobljenika od svake stotine; bog je predstavljan gvozdenim maem, uzdignutim na vetakom brdacu. I sahrane kraljeva su (IV, 71 i dalje) bile propraane ljudskim rtvama (neka od kraljevih nalonica, sluge) i rtvovanjem konja. Najzad, vano je uoiti amanski karakter jednog od obreda: Skiti su bacali zrnevlje ko38 Videngren smatra meutim da je Mitra u Persiji jo u vreme vladavine Darija I uivao znaajan kult (Religions, str. 148). 39 Up. Zaehner, Dawn, str. 163. Widengren, nav. delo, str. 139; up. takoe str. 135 i dalje.

18

274

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

noplje na uareno kamenje, a Herodot, koji nije razumeo da je tu bila re o religioznom inu, dodaje kako ih je dim inio toliko srenima da su urlali od zadovoljstva (IV, 73). Verovatno je re o nekom ekstatikom iskustvu ije paralele moemo nai u zaratustrijanskoj tradiciji ( 102).

108. Novi vidovi mazdciizma: kult Haome Jasna-u-sedam-poglavlja, koja je napisana u prozi a sastoji se od gatha 3542, odraava poetak jednog dosta sloenog procesa prilagoavanja i povezivanja. Neke znaajne novine opaamo ve u vokabularu: prvi put se Amee Spente spominju u grupi, i susree se termin jazata (bog) koji e dobiti punu vanost u kasnijem mazdaizmu. Uoljiva je izvesna tenja ka resakralizaciji kosmikih realiteta. Vatra je poistoveena sa Svetim Duhom, Spentom Maijuom (Jasna 36 : 3); zajedno sa Suncem, vatra je povezana sa Ahurom Mazdom.41 Sunce je vidljivi oblik Gospoda, najuzvienijeg od uzvienih (Jasna 36 : 6). Sa svetlou je, isto tako, povezana Aa, Istina. Primeeno je, uostalom, da Aa u Jasni-u-sedam-poglavlja ima prvenstvo: priziva se kada i Ahura Mazda a objavljuje se i Gospodovo sjedinjenje sa Istinom zauvek (Jasna 40 :2; 41 : 6). Aa sada znai vie nego Istina, Pravda, Poredak; to je olienje strukture koja je istovremeno kosmika i duhovna; 42 nazivaju je najmilostivija, blagotvorna, besmrtna, nainjena od svetlosti (Jasna, 37 : 4). Vohu Manah, koji je Zaratustru nadahnuo u gathama, potisnut je na nie mesto. Jo je udnije to se tu govori o Ahurinim dobrim suprugama (Ahurani) Vodama: Mi oboavamo Ahurani, Vode (Jasna, 38 : 3).43 Znaajno mesto u kultu zadobija i Haoma: Mi oboavamo slavnog Haomu od zlata, mi oboavamo blistavog Haomu zahvaljujui kojem napreduje ivot, mi oboavamo Haomu od kojeg bei smrt (Jasna 42 : 5). Jedan broj autora ovo oduevljavanje Haomom tumai kao dokaz sinkretizma izmeu Prorokove poruke i tradicionalne religije, do kojeg dolazi posle Zaratustrine smrti. Meutim, ako je tano da je Zaratustra u stvari prihvatao kult Haome igoui jedino njegove preteranosti, onda tu nije re o sinkretizmu, nego o sveanom promovisanju vrednosti stare indoiranske kosmike religije.
U kasnijim Jasnama I : II; 3 : 13; 7 : 13 Sunce e biti nazvano okom Ahure Mazde, to ukazuje na reaktualizaciju jedne drevne indoiranske ideje, poto je sunce Varunino oko ve u Rigvedi (I, 50, 6). 42 Zaehner, Dawn, str. 64. 43 Kao to prilneuje Zaehner (Dawn, str. 65), Voda je u kasnijim tekstovima zaboravljena; supruga! Ahure Mazde e biti Armaiti, Dobra Misao gatha, kasnije poistoveena sa Zemljom. Naravno, re je o relikviji tradicionalne iranske religije.
41

ZARATUSTRA I IRANSKA R E L I G I J A

275

Zaratustrine gathe i Gatha-od-sedam-po glavi ja ine deo sakramentalne liturgije, jasne, koja se velikim delom sastoji od monotonih prizivanja boanskih Bia. laste su himne koje se, odvojeno, upuuju razliitim boanstvima. Re je o nekim bogovima za koje Zaratustra nije znao, kao to je to, na primer. Mitra, ali takoe i o boanskim likovima i olienjima religioznih realiteta, kao to je to Haoma. Hom-jat (Jat 20) opravdava kult haome jednim smelim mitom o poreklu: dok je Zaratustra posveivao vatru i recitovao gathe, priao mu je haoma i pozvao ga da bere i cedi. Ispitujui ga, Prorok je doznao kako je haomu prvi cedio Vivahvant, a da mu se za nagradu rodio sin, kralj Jima, najpoboniji od svih ljudi (Jat, 20 : 45). Vratiemo se na znaenje i na predistoriju ovog mitsko-obrednog scenarija gde je re o potomstvu koje je posledica upravo sile rtvovanja (tom II). Treba primetiti da su Jima i obred haome u mazdaizmu svetkovani uz rtve u krvi: one su u stvari kasnije potpuno ukinute, a haoma je iezla kao opojno pie, zamenjena meavinom biljnog soka, vode i mleka.44

109.

Slavljenje boga Mitre

Jo je udnija i za istoriju mazdaizma jo znaajnija Mihr Jat (Jat 10), dugaka himna u ast Mitre. Kada sam stvorio Mitru na irokim panjacima, izjavljuje Ahura Mazda, nainio sam ga podjednako dostojnim potovanja i smernosti kao to sam to ja (Jat 10 : 1). Drugim recima, sva veliina, mo i kreativnost Mitre delo su Mudrog Gospoda. U ovom prologu prepoznajemo napor mazdijanske teologije da nanovo potvrdi svemo jednog jedinog Vrhovnog Boga. U stvari, Mihr Jat t>ripoveda i opravdava uzdizanje Mitre do visine na kojoj je bio pre Zaratustrine reforme. Kada se, na kraju himne, dva boga nau sjedinjena, autor koristi formulaciju MitraAhura (Jat 10 : 145) dajui tako repliku na dobro poznati vedski binom Mitra Varuna. 45 Ipak, bog koji se slavi u himni Mihr Jat nije bio ponovo uveden u mazdaizam bez odreenih preobraaja. U himni se mogu prepoznati ak i razliiti momenti neupadljive teogonije: itav niz inova i postupaka Ahure Mazde odnosi se upravo na uzdizanje i velianje Mitre. Naglasimo pre svega njegovu vieznanost: Mitra je, sigurno, bog ugovora, i vernik se, obeavajui da e ga oboavati (Jat 10 : 46), obavezuje da nee razvrgavati ugovore.
44 Widengren, nav. delo, str. 131; up. Duchesne-Guillemin, nav. delo, str. 96 i dalje. 43 . Dimezil je pokazao da je Vohu Manah zauzeo Mitrino mesto u gathama; up. takoe Widengren, nav. delo, str. 31.

17*

276

IST0RIJA. VER.OVA.NJA. I R E L I G I J S K I H IDEJA.

Ali Mitra je takoe i bog rata koji se pokazuje estok i okrutan (on svojim buzdovanom vazrom besno unitava daeve i bezbonike, a ta ga osobina pribliava Indri); on je isto tako i bog sunca koji je povezan sa Svetlou (10 : 142), on ima hiljadu uiju i deset hiljada oiju (10 : 141), to znai da je svevidei i sveznajui, kao svaki bog vrhovni vladar, a pored toga je_i univerzalni pribavlja koji osigurava plodnost polja i stada (10 : 61 i dalje). U istoriji religija to je uobiajena pojava: nekom boanstvu se pripisuju brojni, i ponekad meusobno orotivureni prestii s ciljem da se zadobije totalitet koji je neophodan za njegovo, trenutno ili trajno, uzdizanje u poloaj velikih bogova. Ahura Mazda i Amee Spente podiu Mitri kuu iznad planine Hara, odnosno, u duhovnom svetu koji se nalazi iznad nebeskog svoda (10 : 4952).46 Mitra se ipak ali Gospodu da njega, iako je zatitnik svih stvorenja, ne slave u molitvama, kao to se slave drugi bogovi (10 : 54). On verovatno dobija kult koji je traio jer nastavak himne prikazuje Mitru na kolima koja vuku beli konji (62 i dalje), ili kako nou, u pratnji Sraoe i Ranua, obilazi zemlju i tamani daeve (95101) ili progoni one koji ne potuju ugovore (104111). Jo su znaajnije etape uzdizanja Mitre u rang vrhovnog boga. Najpre Ahura Mazda posveuje Haomu za Mitrinog svetenika, a potom mu Haoma iskazuje oboavanje (88), odnosno prinosi mu rtve. Zatim Ahura Mazda propisuje obred koji e biti svojstven kultu Mitre (119122) i sam ga izvodi u Raju, u Kui pesme (124). Nakon te apoteoze, Mitra se ponovo vraa na zemlju da bi se borio protiv daeva, dok Ahura Mazda ostaje u Kui pesme. Ujedinjenjem Ahure Mazde i Mitre zapeaena je sudbina daeva. Mitra je oboavan kao svetlost koja obasjava itav svet (14244). I himna se zavrava ovim recima: molitvom barsom mi oboavamo Mitru i Ahuru, slavne [Gospodare] Istine, zauvek nepotkupljive: [mi oboavamo] zvezde, mesec i sunce. Mi oboavamo Mitru, gospodara svih zemalja (145). Mitra je u mazdaizmu uzdignut pre svega kao bog-pobednik u borbi protiv daeva i nevernika. injenica da mu Ahura Mazda tu funkciju preputa u celini, pokazuje izvesnu Mazdinu sklonost prema otiositas;* ali poto je borba protiv sila Zla glavna obaveza mazdaizma, himnu moemo protumaiti i kao preobraenje Mitre, dakle, kao pobedu Gospoda.
46 Poznajemo znaenje ovog mitskog motiva: gradnjom hrama na nebu, lanovi panteona proslavljaju pobedu (esto kosmogonijskog tipa; up. Marduk) nekog boga i posveuju njegovu promociju u najvii poloaj (up. Baal). Ovoj mitolokoj temi na zemlji, oigledno, odgovara izgradnja svetilita u ast boga (up. 50). * Lat.: dokolica, ravnodunost, mir, spokoj (prim. prev.).

277 110. Ahura Mazda i eshatoloko rtvovanje " Proces sinkretizma stare etnike religije i Zaratustrine poruke moe se pratiti i u drugim himnama. Tako, na primer, u Jati VIII, posveenoj jazati Titriji (olieniu zvezde Sirijus), Titrija se ali kako nije uspeo da pobedi demona Apaou koji je zadravao Vode i pretio da uniti sve to je stvoreno zato to su ga ljudi zanemarivali u svojim obredima. Tada Ahura Mazda iskazuje Titriji duboko potovanje prinosei mu rtvu (jasna); zahvaljujui tome Titrija u borbi protiv daeva izlazi kao pobednik i osigurava plodnost zemlje. Ahura Mazda takoe prinosi rtvu Anahiti i moli je: dodeli mi tu milost da pobonog Zaratustru navedem da misli, govori i radi u skladu sa Dobrom Religijom (.Tat 5 : 1719). Pored toga, Mudri Gospod prinosi rtvu Vajuu i moli ga da mu clodeli tu milost da moe pobediti stvorenja Angre Mainjua (Jat 15 : 3). A sasvim je neoekivana izjava Ahure Mazde da bi bez pomoi Fravaija preegzistentnih ljudskih dua oveanstvo i ivotinje nestali a materijalni svet pao pod carstvo Lai (Jat 13 : 12). Cener (Zaehner)47 ove tekstove, a posebno samoponienje Ahure Mazde, koji ne samo da oboava podreena Bia, nego jo trai i njihovu pomo, vidi kao protivurenost Zaratustrinoj doktrini. U stvari, presudni znaaj koji dobija pomo fravaija podsea na jedan tip deus otiosum, kada Tvorca kao da pogaa neki mentalni zamor koji ga primorava da se obrati za pomo nekim ivotinjama, pa ak i svom protivniku. 48 Ali injenica da Ahura Mazda oboava (jaz-) ovog ili onog boga prinosei mu rtve (jasna), ne podrazumeva nuno i da se on postavlja u podreeni poloaj. Jaiti podvlae tvoraku mo obreda i bogosluenja, i Ahuru Mazdu prikazuju u njegovoj svetenikoj funkciji.49 Prinosei rtvu, Ahura Mazda udesetostruuje magijsko-religioznu snagu onoga kome je rtva upuena. Himne posebno ukazuju na izuzetni znaaj rtvovanja, to je bez sumnje indoiransko shvatanje, ali e se Ono naroito razviti u Brahmanama, a sredinju vanost e zadobiti u mazdaizmu. Kao i kod drugih Indoevropljana, obredna vatra ima glavnu ulogu. Jasna je u sutini rtvovanje haome koje se obavlja ispred vatre (Duchesne-Guillemin, str. 71). Odravanje, proiDawn and Twilight, str. 81. U ovom sluaju re je o kosmogonijskom dualistikom motivu koji je prilino poznat u folkloru istone Evrope, srednje Azije i Sibira, ali je podjednako potvren i u zurvanizmu; up. Eliade, Le Diable et le Bon Dieu (De Zalmoxis a Gengis-Khan, str. 84 i dalje). (Zurvan u iranskoj mitologiji bog vremena. Pominje e u Avesti, ali postaje znaajan u III v. stare ere. Prema mitu, on prinosi rtvu da bi dobio sina, ali sumnja u njenu delotvornost. Tako mu se, iz sumnje i iz rtve, raaju blizanci Ahriman i Ohrmazd. (Prim. prev.). 49 Up. G. Gnoli, Note su Yasht VIII, str. 95 i dalje.
48 47

278

IS TORI JA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

enje i utemeljivanje svetih vatri, zadobili su, u mazdaizmu, inae nepoznate razmere. Za svakog mazdijanskog kralja, prvorazredni religiozni in predstavljalo je utemeljivanje jedne vatre, to je znailo podii hram, obdariti ga dobrima i imenovati mu svetenike.50 Mada je Zaratustra osudio neke rtve u krvi, nije pouzdano da ih je sve odbacio. U svakom sluaju, u Avesti su poznata rtvovanja ivotinja (Jasna II : 4; Jat 8 : 58). Pored toga, njihovo postojanje je u velikom broju potvreno pod Ahemenidima, u doba Parana i pod Sasanidima. 51 Videli smo ( 104) u kom je smislu Zaratustra koji samog sebe oznaava kao Saojanta i klie: moemo li ba mi biti oni koji e obnoviti ovu egzistenciju (Jasna 30:9) dao novu vrednost starom mitsko-obrednom scenariju koji je preporod Sveta osiguravao obrednim ponavljanjem kosmogonije. Eshatoloka intencija rtvovanja je u zaratustrijanstvu neprekidno pojaavana, a pri tom se nije brisala njena kosmika vrednost. Podudaran postupak moemo uoiti u istorizaciji kosmikih ritmova i fenomena u jehovizmu ( 57). Borba protiv udovita i druge tradicionalne herojske teme tumaeni su kao delovi mazdijanske eshatoloke drame, posebno borba protiv daeva, iekivanje i priprema sveopteg Preporoda (frao-kereti). Poto je novogodinjim obredom Svet bio simbolino iznova stvoren a Vreme obnovljeno, na kraju je u okvire istog scenarija smetena i eshatoloka Obnova. rtva koju prinosi zaratustrijanski svetenik anticipira konanu rtvu kojom e Saojant izvriti Obnovu. Prema tome, svetenik koji prinosi rtvu poistoveuje se sa Saojantom i, samim tim, sa Zaratustrom. 52 Dve intencije rtvovanja eshatoloka i kosmogonijska kasnije su ponovo srasle. Predanja sauvana u pahlavi tekstovima navode itav niz rtava kojima je Ahura Mazda stvorio Kosmos, prvobitnog oveka i Zaratustru. 53 Eshatoloka obnova e se dogoditi za vreme praznika Nove godine i tada e mrtvi oiveti, bie im sueno, a na kraju e biti obesmreni. Zapamtimo da e sveopti Preporod, kao i prvobitno stvaranje, biti rezultat jednog rtvovanja. Pahlavi tekstovi nairoko opisuju konanu rtvu koju e prineti Saojant i njegovi pomonici, a kojoj e prisustvovati Ormuzd i Amee Spente; posle nje e ljudi oiveti i postati besmrtni, a itav se Univerzum iz korena preporoditi. 54 Vidimo u kom smislu je zaratustrijanstvo koristilo drevne vrednosti rtvovanja: Zaratustra je objavio sveti rat protiv
Dushesne-Guillemin, La Religion, str'. 84, nap. 1 (bibliografija). Isto, str. 100 i dalje. Vid. gore, 103. 52 Mol, Culte, mythe et cosmologie, str. 134. Saojant je kao konani spasilac poistoveen sa Zaratustrom, a prema nekim kasnijim predanjima i potie od Prorokovog semena koje je udnovato sauvano u jezeru Kasaoja. 53 Pahlavi, Rivayat 16 B, fragment, preveo Mol, nav. delo, str. 126 i dalje. 54 Vid. tekstove koje je preveo Mol, str. 87 i dalje, 90, 126 i dalje, itd.
51 50

ZARATUSTRA 1 IRANSKA RELIGIJA 278

sila Zla; svaki vernik je, izabravi Dobru Religiju, bio pozvan da se bori protiv daeva, da oisti svet od demona; drugim recima, on je uestvovao u delu Ahure Mazde i njegovih arhanela, u univerzalnom ozdravljenju. Iskupiteljsku funkciju Dobre Religije jo je pojaavalo velianje stvaralake moi obreda. Poto je konani cilj bio sveopti preporod, vrednovana je temeljna kosmogonijska funkcija rtvovanja: eshatoloki preporod, naime, ne samo to spasava nego i stvara novo oveanstvo jer vaskrsava tela. To podrazumeva jedno novo Stvaranje, neunitivo i nepokvarivo. Kako to objavljuje Jat 19 : 90: Materijalni svet se vie nee ugasiti [ . . .] La e ieznuti.

111. Putovanje due posle smrti Posmrtni obredi, mitologije smrti, shvatanja vezana za postegzistenciju due, sporo se menjaju, uprkos reformama i promenama. To znai da neka obavetenja koja pruaju avestski i pahlavi tekstovi, podjednako vrede i za prezaratustrijansko doba. Sa zaratustrijanstvom se i na druge oblasti proirio obred ije je postojanje potvreno u zapadnom Iranu spaljivanje tela i polaganje pepela u urnu. Jo je drevniji bio obiaj koji je karakteristian za stepe sredinje Azije: telo se izlagalo na odreenom mestu, gde su ga prodirali leinari i psi.55 Istoni Iranci su obredno naricati i nagrivali se udarcima, idui ak do samoubistva. Zaratustrijanstvo je meutim strogo zabranjivalo oplakivanja i jadikovke, proglaavajui ih izmiljotinom Angre Mainjua. 56 to se tie iskustava due posle smrti, tu nalazimo neke poznate motive: prelazak preko mosta, uspenje na nebo, suenje, ali i temu susreta sa sopstvenim Ja. Jedna poema koja ini deo Hadokst Naka (Jat XXIXXII) pripoveda kako dua (urvan) pravednika tri dana ostaje pored svog tela. Krajem tree noi die se mirisni vetar sa juga i pojavljuje se daena smrti u obliku lepe mlade devojke, blistave, belih ruku, krepke, lepog izgleda, uspravnog tela, visoke, uzdignutih g r u d i . . . petnaestogodinjakinje (Hadokst Nask, 9). Otkrivajui mu se ko je, daena dodaje: Ma koliko ja bila ljupka, ti si me uinila jo Ijupkijom svojim dobrim mislima, svojim dobrim recima, svojim dobrim delima, svojom dobrom religijom; lepu, uinila si me jo lepom; poeljnu, jo poeljnijom... (isto, 14). Dua zatim u etiri koraka prelazi
M Nyberg, Die Religionen d. alten Irans, str. 310. Widengren, Les Religions de l'Iran, str. 53. 56 Nyberg, nav. delo, str. 316 i dalje.

280

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

tri nebeske sfere 57 i dosee Svetlosti bez poetka (isto, 15), odnosno Raj. Neki se smrtnik raspituje o nainu na koji je preao iz telesne egzistencije u duhovnu egzistenciju, iz egzistencije pune opasnosti u egzistenciju bez opasnosti (isto, 16), ali mu Ahura Mazda kae: Ne pitaj to, jer podsea duu na straan, opasan put, razdvajanja kojim je prola, na put razdvajanja tela od svesti (isto, 17) to je aluzija na dramatina iskuenja putovanja. 58 Ahura Mazda nareuje da mu se ponudi proleni maslac59 koji je pravednicima hrana posle smrti (isto, 18). Suprotno tome, dua ravoga u severnom vetru susree jednu stranu zmiju i stie u oblast beskonane Tame, gde mu na zahtev Angra Mainjua daju otrova (isto, 2035). Zapamtimo karakteristike: 1) dua susree svoju daenu, dakle, sopstveno Ja60 koje joj prethodi u egzistenciji (ma koliko bila ljupka...) ali koje je istovremeno i ishod njene religiozne delatnosti na zemlji (ti si me uinila jo ljupkijom .. .); 2) daena se predstavlja u arhetipizovanom enskom obliku, zadravajui pri tom konkretno oblije; 3) re je, naravno, o indoiranskom shvatanju, jer se ono susree i u Kauitaki-Upaniadi I, 36: dua je ta koja kree putem bogova (devajana) i koju, pored ostalih boanstava, primaju Manasi (Umna) i Sakui (Pronicljiva); ona zatim prelazi preko jezera i preko reke, ulazi u grad i stie pred Brahmana koji je pita: Ko si ti?61 Nikakve aluzije na most invat u Hadokst Naku. Zaratustra, meutim, o njemu mnogo govori ( 103). Re je o jednom indoiranskom shvatanju koje je bilo poznato i drugim indoevropskim narodima, a ije je postojanje potvreno i u istoriji religija. Klasian opis63 pripoveda kako daena dolazi sa svojim osima i vodi duu pravednika na most invat, preko Hare Brezaiti, Kosmike planine (most koji se nalazi u Sreditu sveta povezuje naime Zemlju i Nebo). Poto ih primi Vohu Manah, due izlaze pred Ahuru Mazdu i pred Amee Spente. Dobri se od
57 To su sfere zvezda, meseca i sunca, u tekstovima oznaene s Dobro smiljeno, Dobro reeno i Dobro uinjeno; up. Widengren, str. 125, koji se poziva na Bousseta, Die Himmelsreise der Seele, str. 25 i dalje. 58 O tim iskuavanjima vie nas obavetavaju kasniji tekstovi kao to su Menok i Xrat II, 115117 i 15153; up. takoe Soederblom, La vie future d'aprs le mazdisme, str. 91 i dalje; Pavry, Doctrine, str. 19, 62 i dalje. 50 O religioznom znaenju prolenog maslaca, up. Widengren, str. 126. 60 O daeni vid. Gnoli, Questioni sull'interpretazione..., str. 361 i dalje. 61 Up. Wikandar, Vayu, str. 47 i dalje. Widengren (nav. delo, str. 57) podsea da Datistan i Denik XXIV, 5, devojku oznaava imenom rizniarka dobrih dela, kao to u nekim budistikim tekstovima, Dhammapada 219 i dalje, estite ljude njihova dobra dela primaju kao da su im bili dragi roditelji. Nebesko putovanje umrlog je u svemu slino ekstatikom uspenju due kroz sfere zvezda, meseca i sunca, pre nego to stigne u Raj (garodman), o kojem se pripoveda u kasnijem delu Ardai Viraz Namah. Videvdat 19 : 2832; Soederblom, nav. delo, str. 8990. Prema Videvdatu 13 : 19, most uvaju psi; up. pse kod Jame.

ZARATUSTRA 1 IRANSKA RELIGIJA

281

ravih razdvajaju pre mosta, ili na samom njegovom poetku. U Gathama nije poznato suenje duama, o kojem govore pahlavi tekstovi i gde su sudije Mitra i njegovi pomonici Sraoa i Ranu (koji ima vagu). Uostalom, ono je suvino u scenariiu: ve prelazak preko Mosta, koji se moe uporediti sa inicijacijskim iskuavanjem, samo po sebi predstavlja suenje jer se Most, prema dosta rasprostranjenom shvatanju, iri pod nogama pravednika, a postaje kao otrica brijaa kada se priblii neki nevernik. 112. Vaskrsenje tela Jo je povrnija zaratustrijanizacija mitova i eshatolokih verovanja koja su se iskristalisala oko Jime. Dok je Jama u Indiji nadahnjivao pre svega mitologiju Prvog umrlog, Jima u Iranu postaje Prvi kralj i obrazac savrenog Vrhovnog vladara. Za potrebe ovog poglavlja dovoljno je podsetiti na to da iransko predan je prvobitni Raj povezuje sa Jiminom vladavinom: tokom hiljadu godina nisu postojali smrt i patnja i ljudi su ostajali zauvek mladi.63 Ali kada je Jima poeo da izgovara lai, njegov hvarena ga je napustio, pa je na kraju i on sam izgubio besmrtnost.64 Zaratustrijanska teologija je u mitologiju o Jimi ukljuila jedan drugi eshatoloki mit, mada je on izvorno bio samostalan: Ahura Mazda upozorava Jimu da e trogodinja zima zatrti svaki ivot na zemlji i trai od njega da sagradi jednu dvoranu (vara) u kojoj e biti spaseni najbolji meu njima i zameci svih ivotinjskih vrsta. Vara je bila zamiljena kao podzemno boravite, jer tu ne sijaju ni sunce, ni mesec, ni zvezde.65 Re je o drevnoj eshatologiji, moda indoevropskoj (up. zimu Fimbul u germanskoj tradiciji), ali koja nikako ne odgovara zaratustrijanskoj viziji. Shvatljivo je, ipak, zato je Jima uveden u mitoloki scenario kraja sveta: on je bio slavni kralj Zlatnog doba, a u vari su bili sauvani, tanije spaseni zameci budueg oveanstva koje je posle eshatoloke katastrofe bilo spremno da upozna rajsku egzistenciju s poetaka. Tome se pridruuje i druga jedna eshatoloka predstava o vaskrsenju tela. Izgleda da je to verovanje dosta staro, ali je ono jasno izreeno u Jat 19, II i 89 (up. takoe laste 13, 129) koia, u vezi sa dolaskom ivoga, odnosno Saojanta koga je najavio
,3 Jasna, 9 : 4 i dalje; vid. ostale reference u Soederblom, nav. delo, str. 175 i dalje i A. Christensen, Les Types du premier homme... II, str. 16 i dalje. M Videti Christensen, nav. delo, svuda, i G. Dumzil, Mythe et Epope, II, str. 282 i dalje. 65 Videvdat II, 2032; up. Soederblom, nav. delo, str. 172 i dalje. Vid. takoe Bundahin XXXIX, 14: Menok i Xrat, LXII, 15; Dumzil, nav. delo, II, str. 247 i dalje.

282

IS TORI JA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Zaratustra, govori o Vaskrsenju umrlih. Vaskrsavanje se, dakle, uklapa u konanu Obnovu, koja osim toga podrazumeva i sveopte suenje. Tu se u jednoj grandioznoj eshatolokoj viziji artikulie vei broj ideja od kojih su neke dosta stare: korenito i potpuno preporoeni svet u stvari je rezultat novog Stvaranja koji demoni vie nee kvariti svojim napadom; vaskrsenje mrtvih, u stvari, ponovno stvaranje tela, jednako je kosmogoniji ako se ima u vidu paralelizam mikrokosmos-makrokosmos, to je drevno shvatanje koje je zajedniko brojnim indoevropskim narodima, ali se posebno razvilo u Indiji i u Iranu. Kao to smo videli (up. 104), konana Obnova, koja je bila ve oblikovana u bogosluenju kakvo je obavljao Zaratustra, anticipirana je u obredima Nove godine (Navroz). Predanje najzad za Novu godinu vezuje tri odluujua dogaaja kosmike i ljudske drame: Stvaranje, objavljivanje Religije, i eshatoloku Obnovu.66 Ali poto godina predstavlja totalitet kosmikog vremena, deset poslednjih dana svake godine anticipiraju, na neki nain, eshatoloku dramu. To je neobino meuvreme kada se due vraaju na zemlju: Jat (13 : 4952) priziva fravaije 67 koji se slobodno kreu tih deset poslednjih dana u godini. To verovanje je svuda raireno, ali ga zaratustrijanci, kao i drugi teolozi pre i posle njih, postavljaju u iri sistem: prema pahlavi predanju, Ormuzd je tokom tih poslednjih deset dana u godini dovrio stvaranje oveka; fravai prema tome dolaze na zemlju u trenutku stvaranja oveka, a vraaju se na kraju vremena, kada vaskrsavaju tela.68 Kasniji tekstovi razvijaju paralele izmeu praznika Nove godine i eshatoloke Obnove, kada e doi do vaskrsenja. Za svaku Novu godinu dobij a se nova odea, a Ormuzd e na kraju Vremena vaskrslima dati blaenu odeu.69 Kao to smo videli ( 104), sveopta Obnova i vaskrsavanje tela dogodie se tek posle rtve koju e prineti Saojant uz pomo Ahure Mazde ili bez nje. Ta eshatoloka rtva na neki nain ponavlja kosmogonijsku rtvu; zbog tog razloga ona je istovremeno i tvoraka. Vaskrsenje i neunitivost tela, kao i njegova posledica predstavljaju smeli razvoj Zaratustrine eshatoloke misli; ukratko; tu je re o novom shvatanju besmrtnosti. 70
Up. Mol, Culte, mythe et cosmologie, str. 120. Fravai su istovremeno i due pravednika i njihovi nebeski arhetipovi. Kao aneli uvari pravednika, fravai se bore protiv otelotvorenja Zla. Kasniji izvori ih opisuju kao naoruane konjanike koji tite Nebo; up. Widengren, Rel. de l'Iran, str. 39. Izgleda da je sloeni lik fravaija rezultat dugog procesa religioznog sinkretizma. 68 Vid. tekstove koje navodi Mol, nav. delo, str. 109. 69 Saddar Bundehe, 3237, preveo Mol, str. 111. 70 U drugom tomu e se razmatrati bogovi stvaranja duhovnog (menok) i materijalnog (gelik) kao i mitologija o prvobitnom oveku (Gayomart).
67 66

XIV POGLAVLJE

RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA I PROROKA

113.

Carstvo: vrhunac sinkretizma

A kad Samuilo ostarje, postavi sinove svoje za sudije Izrailju. Njegovi sinovi, meutim, nisu ili njegovim putem pa stareine dooe njemu i rekoe mu: Postavi nam cara da nam sudi, kao to je u svijeh naroda (Prva knjiga Samuilova, 8, 15). Carstvo je, dakle, bilo inostrana institucija. Neki protivnici nisu tedeli kritike na njegov raun jer je, u njihovim oima, Jehova bio jedini car Izrailja. Ipak, od samog poetka se smatralo da je Jahova naklonjen carstvu. Poto ga je Samuilo pomazao, Saul je primio duh Gospodov (Prva knj. Sam., 10, 6). Car je bio pomazanik (masiah) Gospodnji (Prva knj. Sam., 24, 7, 11; 26, 9, 11, 16, 23, itd.), Jehovin usvojenik i na neki nain njegov sin: Ja u mu biti otac, i on e mi biti sin (Druga knj. Sam., 7, 14). Ali Jehova cara nije stvorio, on ga je samo posebnom izjavom priznao, ozakonio.1 Jehova caru dodeljuje sveoptu vlast (Psalm 72 : 8), i car sedi na svome prestolu pored Boga (Psalm 110:1 i 5; Prva knjiga dnevnika, 28:5; 29:23; itd.). Vrhovni vladar je predstavnik Jehove; prema tome, on pripada boanskoj sferi. Divinizacija cara 2 je, meutim, nemogua zbog jedinstvenog Jehovinog poloaja: on je pre svega Jehovin sluga (ta re je za Davida upotrebijena ezdeset puta). Ceremonija krunisanja pored drugih ohreda obuhvata i pomazanje, proglaenje kraljevskog dostojanstva i ustolienje. 3 Poput vrhovnih vladara starog Istoka, i car Izraela kao Jehovin predstavnik mora da odrava kosmiki poredak (Ps. 2 : 1012), namee pravdu, brani slabe (Ps. 72 : 1 i dalje), osigurava plodnost zemlje: Sii e kao dad na pokoenu l i v a d u . . . Bie penice na zemlji izobila; po vrhovima gorskim lelujae se klasje njezino .. .
1 Up. Fohrer, History of Israelite Religion, str. 147. Izrailjev narod je podjednako i Jehovin sin (Fohrer. nav. delo, str. 185 i dalje). 1 ak i u tekstovima koji su tako tesno povezani s carstvom kao to su to Psalmi, sredinju ulogu ima Jehova a ne kralj (Fohrer, nav. delo, str. 150). 3 Vid. tekstove koje navodi i razmatra Ringgren, La Religion d'Isral, str. 236 i dalje; Fohrer, nav. delo, str. 142 i dalje.

283 ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

(Ps. 72 : 6, 16). Prepoznajemo tradicionalne slike rajske vladavine, slike koje e mesijanski proroci preuzeti u svom njihovom sjaju, (tavie, s carskom ideologijom je povezano i oekivanje idealnog cara, Mesije.) Carstvo je bilo shvaeno kao novi savez izmeu Jehove i Davidove dinastije, kao produetak sinajskog saveza. Originalnost izraelske carske ideologije moemo proceniti upravo na osnovu te valorizacije jedne strane institucije kao novog ina svete istorije.4 Solomon je Hram u Jerusalimu izgradio pored carske palate; on je tako kult svetilita povezao s naslednom monarhijom. Hram je postao Jehovino boravite meu Izraelcima. Zavetni koveg koji je do tada pratio vojsku, zaogrnut je tamom Svetinje nad Svetinjama (debir). Ali Jehovina svetost se iz njegovog svetilita irila gradom i po itavoj zemlji (Ps. 15 : 1; 24:3; 4 6 : 5 ; Isaija 31:4; 48 : 2; itd.). Brdo Sion na kojem je bio podignut Hram, jedno je od Sredita sveta.5 Jerusalimski Hram postaje nacionalno svetilite a kraljevski kult se poistoveuje s dravnom religijom. Sluba se sastoji iz obreda koji itavoj zajednici treba da donesu milost i pokajanje, i izraze ga, ali talcoe sadri i javne molitve za kralja, njegovu slavu, i izvrenje njegove pravde koja osigurava mir naroda i sveopti napredak (Psalmi 20 i 72). in bogosluenja, najzad, obnavlja strukture sveta. Kao to je Hram bio sagraen prema stranom uzoru, tako je i kult preuzeo kanaanske uzore. Sinkretizam dostie do tada nepoznate razmere, jer je monarhija ohrabrivala spajanje religioznih ideja i praksi koje su delila dva sloja naroda, Izrailjci i Kanaanci. Pored toga, Solomon je prihvatao kultove od svojih ena strankinja i doputao gradnju svetilita u ast njihovih bogova (Prva knjiga o carevima, 11 : 67). Smatralo se da su carevi poglavari dravne religije. O njegovim svetenikim funkcijama, meutim, nismo dovoljno obaveteni. Kada je Koveg prenesen u Jerusalim, David se ponaao kao svetenik: igrao je pred Kovegom, prineo rtve paljenice u prisustvu Jehove [ . . . ] i blagoslovio narod u ime Jehove Savaota (Druga knj. Sam., 6 : 16 : 18). Isto tako, Solomon blagosilja skup za vreme osveenja Hrama (Prva knjiga o carevima, 8: 14). I Psalm 110:4 objavljuje da je kralj svetenik do vijeka po redu Melhisedekovu. U drugim prilikama, meutim, carevi su bili kritikovani zato to su vrili obrede koje je trebalo da obavljaju samo svetenici. Vrlo je verovatno da je car imao odreenu ulogu u obredima pokajanja vezanim za Novu godinu. S druge strane, izgleda da se neki psalmi odnose na obred simboline kraljeve smrti i vaskrsenja. Moemo, dakle, pretpostaviti da je izmeu praznika Nove godine koji
4 Von Rad, Old Testament Theology, I, str. 319 i dalje. Ringgren, str. 252. 5 O znaaju ove simbolike za kasnije miljenje, vid. Eliade, Le Mythe de l'ternel retour, gl. 1.

RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA I PROROKA

285

sadri simbolinu reaktualizaciju stvaranja i obreda kraljeve smrti i vaskrsenja postojao odreeni odnos.6 Posle Solomonove smrti, carstvo se pocepalo na dva dela: na severni, Izrailj, i juni, Judu. Poto je Zavetni koveg ostao u Jerusalimu, a plemena sa severa nisu imala pristup u zajedniko svetilite, Jerovoam, prvi car Izrailja, sagradi dva svetilita u Vetilju i u Danu, gde je Jehova bio oboavan u obliju dva zlatna teleta (Prva knjiga o carevima 12 : 2829). Mogue je da su tauromorfni kipovi sluili kao sedite nevidljivog boga. Re je ipak o kanaanskom uticaju, koji je krio zabranu predstavljanja likova, i ta je novina, koja ide do otpadnitva, poveala neslogu izmeu dva carstva. 7 114. Jehova i stvaranje itava jedna grupa Psalama, Psalmi ustolienja, slave Jehovu kao cara. On je velik car nad svijem bogovima (95 : 3); Jehova caruje neka strepe n a r o d i . . . Ti si utvrdio pravdu; sud i pravdu ti si uredio (99 : 1, 4). Ideja boanskog carstva ne zavisi, meutim, od institucije monarhije. Re je o drevnom shvatanju: Bog je gospodar sveta, poto ga je on i stvorio. Jehova je pobedio prvobitno udovite (Rahaba, Levijatana, zmaja Tanina), simbol Haosa. Kao Kosmokrator, Bog boravi na Nebu i svoje prisustvo ili svoju volju ispoljava putem meteorolokih pojava munja, grmljavine, kie. Ve smo pomenuli njegove protivurene osobine ( 59), to je dobro poznati obrazac totaliteta. Jehova raspolae dobrim i zlom, on ubija i oivi juje<-, on poniava i uzvisuje (Prva knj. Sam., 2 : 6 i dalje). Njegov gnev je strahovit, ali je on i milostiv. Jehova je u prvom redu svet (qados), to znai da je istovremeno i nedostupan i opasan, i da donosi spasenje. 8 Tvorac i car Sveta, Jehova je takoe i sudij svojoj Tvorevini. Kad vidim da je vrijeme, sudiu pravo (Ps. 75 : 2). On sudi pravedno (Ps. 96: 10). Njegova pravda, istovremeno i moralna i kosmika i drutvena, predstavlja osnovnu normu Univerzuma.9 Jehova je zivi Bog, drugim recima, on se podjednako razlikuje od idola koji ne govore, a treba ih nositi, jer ne mogu ii (Knjiga proroka Jeremije, 10:5) kao i od ljudi, slinih travi koja raste. ovek je takoe ivo bie (nefe), poto mu je Bog udahnuo dah ili duh (ruah), ali je njegova egzi6 Up. G. Ahlstrm, Psalm 89. Eine Liturgie aus dem Rituel leidengen Knigs, str. 143 i dalje; Widengren, Sakrales Knigtum, str. 15 i dalje; Ringgren, nav. delo, str, 249 i dalje; Fohrer, str. 142 i dalje. ' Vano je podsetiti da je severno carstvo bilo manje-vie harizmatsko, dok se na jugu odrala nasledna monarhija davidske dinastije; up. Ringgren, str. 76 i dalje. 8 Ringgren, str. 86. Pravda se uporeuje s vavilonskim masaru i egipatskim maat; up. Ringgren, Word and Wisdom, str. 49 i dalje, 58.

286

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

stencija kratkotrajna. Osim toga, dok Bog predstavlja duh, ovek je telo (basar). Ova opozicija ne podrazumeva religiozno umanjivanje vrednosti tela; ona samo naglaava privremenost i efemeran karakter ljudske egzistencije, koja je u suprotnosti s Bojom venou i svemoi. Ta neizmerna distanca izmeu dva oblika bivstvovanja objanjava se injenicom da je ovek jedno od bojih stvorenja. On se ipak razlikuje od ostalih stvorenja, jer je nainjen po bojoj slici, i vlada nad Prirodom. ovekova smrtnost je posledica prvobitnog greha, posebno Adamove elje da postane slian Bogu ( 59). Biblijski tekstovi uporno istiu nitavnost ljudske uslovljenosti. ovek je prah i u prah e se vratiti (Prva knjiga Moj sijeva, 3 : 19). Dug ivot je njegovo najvee dobro. Kao i u drugim tradicionalnim kulturama, smrt je poniavajua: ona svodi oveka na larvalnu postegzistenciju u grobu ili u eolu, mranoj i zastraujuoj oblasti u dubini zemlje. Poto je smrt prvorazredna negacija Jehovinog del, on nema vlast nad eolom. Prema tome, smrt je liena veze s Bogom, to za vernike predstavlja najstranije iskuenje. Ipak, Jehova je jai od smrti: ako to bude eleo, on e moi da izvede oveka iz groba. Neki Psalmi podseaju na to udo: Izveo si iz pakla (eola) duu moju, i oivio si me da ne siem u grob (30 : 3); Ne u umrijeti, nego u iv biti (...) karajui pokara me Gospod; ali me smrti ne dade (118 : 17, 18). To su pre vavilonskog ropstva (587538), kada je jedan deo naroda bio podvrgnut uticaju iranske eshatologije, jedine reference vaskrsenja mrtvih (up. tom II).10 Kao Jehovin rob ili sluga, ovek mora iveti u strahu od svog Boga. Pokornost je savreni religiozni in. Nasuprot tome, nepokornost, neizvrenje zapovesti je greh. Meutim, svest o privremenosti ne iskljuuje poverenje u Jehovu, kao ni radost koju raa boanski blagoslov. Ali odnosi Bog ovek ne prelaze ovaj stadijum; unio mystica due sa njenim Tvorcem nezamisliva je za teologe Starog zaveta. Priznajui ga za Tvorca i za apsolutnog Vrhovnog vladara, ovek uspeva da spozna barem neke od Bojih predikata. Poto Zakon (Torah) jasno objavljuje boju volju, sutina je u tome da se slede Zapovesti, to znai da se vlada u skladu s pravom i s pravdom (sedhek). Religiozni ideal oveka je da bude pravedan, da upozna i potuje Zakon koji je od boga. Kao to to podsea prorok Mihej (6:8): Pokazao ti je, ovjee, to je dobro; i ta Gospod ite od tebe osim da ini to je pravo i da ljubi milost i da hodi smjerno s Bogom svojim? Zbog greha se gubi blagost (berakhah). No poto je greh deo ljudske uslovljenosti, i poto je Jehova milosrdan i pored svoje strogosti, kazna nikada nije konana.
10 Ali su ideju vaskrsenja ve pripremili teologija (Jeliovina svemo) i neka kanaanska verovanja i obredi; up. H. Riesenfeld, The rsurrection irt Ez, XXXVII, str. 5 i dalje; Widengren, Sakrales Konigtum, str. 46; Ringgren, La religion d'Isral, str, 26,

R E L I G I J A IZRAILJA U DOBA CAREVA I PROROKA

287

115.

Jov, iskuavanje pravednika

Jedan egzeget je smatrao da se nain na koji je Stari zavet poimao Boga moe saeto izraziti kao spoj moi i dobrote. 11 Moemo sumnjati da e se svi itaoci knjige o Jovu sloiti s ovim sudom. Pria govori o traginoj prostodunosti: 12 re je o patnji jednog pravednika na koga je Jehova bio veoma ponosan. Jesi li vidio slugu mojega Jova? obraa se Bog Sotoni, nebeskom tuiocu. Nema onakoga ovjeka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se oda zla (1 : 8). Ali Sotona odgovara da se Jovova pobonost moe objasniti njegovim blagostanjem, odnosno Bojim blagoslovom, pa Jehova tada doputa tuiocu da pone s iskuavanjem njegovog najvernijeg sluge. Jov gubi decu i blago, i pogoen je zlijem pritom od pete do tjemena (2 : 7), te seda u pepeo. On jadikuje i proklinje dan svog roenja, ali se ne esti protiv Boga. Dolaze mu tri prijatelja i u dugom razgovoru pokuavaju da ga ubede kako njegovu grenost dokazuje sama injenica da pati dakle, da je kanjen. On, prema tome, mora da prizna i ispovedi svoje grehe. Ali Jov odbacuje objanjenje svoje nesree putem doktrine o nagradi. On zna da ne moe ovjek biti prav pred Bogom (9:2), da Jehova i dobroga i bezbonoga potire (9:22); ipak, obraajui se Bogu, on se usuuje da mu kae: Ti zna da nijesam kriv, i nema nikoga ko bi me izbavio iz tvoje ruke (10 : 7). Jov ne razume zato se Bog razgnevio na sopstvenu tvorevinu (10 : 822), jer nimalo ne sumnja u beznaajnost svake ljudske egzistencije: Hoe li skriti list koji nosi vjetar, ili e goniti suhu slamku (13 : 25). Ali on ne uspeva da shvati prirodu svog zlodela: Koliko je bezakonja i grijeha mojih? pokai mi prijestup moj i grijeh moj (13 : 23) . t3 Jedan od njegovih prijatelja osuuje njegove rei, jer ljudski stvor je po definiciji grean: ta je ovjek da bi bio ist, i roeni od ene, da bi bio prav? Gle, ne vjeruje svecima svojim, i nebesa nijesu ista pred oima njegovijem (15 : 1415). Ali Jov ponavlja da je u njegovom sluaju re o linoj odluci Jehove, ija mu namera nije jasna (19 : 67). Drugi prijatelj mu govori o kanjavanju grenika, ali ga Jov podsea na to da ravi, koji ne slue Boga, ive . . . i bogate se (21 :716). Kada bi znao kako da to postigne, on bi pred Jehovom pokrenuo raspravu,
A. Weiser, Die Psalmen (1950), str. 308, naveo Ringren, str. 137. Datum redakcije je neizvestan. Mada takav tekst kakav poznajemo izgleda da potie iz perioda posle izgona, sadraj je star. 13 Sredinja tema Jovovih tugovanki jeste nemo da shvati sopstvenu krivicu. Nijesam li plakao radi onoga koji bijae u zlu? nije li dua moja alosna bivala radi uboga (30 : 25). Zar sam ikad u drutvu lai hodio, zar mi je noga prijevari hitjela? (prev. Bibl. Kr. sad., 31 : 5). Ogluih li se na molbe siromaha ili rasplakali oi udoviine? Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj, a da ga nisam sa sirotom dijelio? (prev. Bibl. Kr. sad., 31 .: 1617); up. 31 : 1934.
11 12

288

IS TORI JA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

govorio bi mu o zlodelima koja su ostala nekanjena, ali Gospod je daleko, odsutan, nevidljiv (23, 24). Upravo zato to ne gubi veru i poverenje u Boga, Jov izjavljuje: Dokle diem, ne u odstupiti od svoje dobrote. Drau se pravde svoje, niti u je ostaviti; ne e me prekoriti srce moje dokle sam iv (27 : 56). Meutim, Jov vie, ali Bog ne odgovara: Stojim pred tobom, a ti ne gleda na me. Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja...* (30 : 2021), etvrti, najmlai prijatelj, Eliluj, govori sa estinom. Ozlojeen je zbog toga to je Jov mogao rei: ist sam, bez grijeha, prav sam (33:9). Jer, izjavljuje Eliluj: Doista Bog ne radi zlo i svemogui ne izvre pravde (34 : 12); on ne odbacuje besprekornog oveka (36 : 5). Posle dugog Elilujevog govora,14 Jehovin odgovor izaziva razoarenje svojom bezlinou. Bog odgovara iz vihora (38 : 1), u pravoj teofaniji, ali ignorie Jovova pitanja. Jehova samo podsea na svoju svemo, svoje kosmiko delo, sloenost Univerzuma, beskrajnu raznovrsnost manifestacija ivota. Poto je spomenuo velike kosmike strukture i zakone koji ureuju Nebesa i Zemlju, Jehova mu besedi o lavovima, divokozama i drugim stvorenjima kojima on osigurava ivot i potomstvo, poto ih je stvorio, svakoga prema sopstvenom posebnom obliku i osobenom ponaanju. I zakljuuje, apostrofirajui: Tuitelj Boji nek sam odgovori (40 : 2).* Uzalud Jov pokuava da se sakrije u svoje utanje: Odve sam malen: to da odgovorim? Rukom u svojom zatisnuti usta (40 : 4).** U svojoj drugoj besedi, Jehova mu nadugako opisuje ivotinju Behemota i udovite Levijatana.*** Odgovarajui mu, Jov pokazuje da je razumeo skriveni smisao Jehovine pouke: samo postojanje Univerzuma je udo, nain bivstvovanja Tvorca ne moe se pojmiti, u smisao njegovih dela ne moe se proniknuti. Znam da sve moe . . . Ko je to to zamrauje savjet nerazumno? Zato kaem da nijesam razumijevao; udesno je to za me, te ne mogu z n a t i . . . Uima sluah o tebi, a sada te oko moje vidi. Za to poriem i kajem se u prahu i pepelu (42 : 16). Jov najzad priznaje da je grean pred Bogom. A Bog ga odmah vraa u ranije stanje i udvostruuje njegova dobra, pa Jov poive sto etrdeset godina (42 : 717). Posle tri hiljade godina, ova grozniava, zagonetna i uznemi rujua knjiga i dalje nas oduevljava. injenica da je Bog dupustio da ga Sotona izazove jo uznemirava mnoge naivno religiozne due. Jov ga je, meutim, dobro razumeo: ako sve zavisi od Boga, i ako je Bog nepojmljiv, nemogue je suditi o njegovim delima; nemogue je, dakle, suditi ni o njegovom ponaanju prema So14 Ovaj je govor, izgleda, interpoliran. * Navedeno u prevodu Biblije Kr. sadanjosti. Daniiev prevod glasi: Ja u te Ditati a ti mi kazuj (prim. prev.). ** Navedeno u prevodu Biblije Kr. sad. (prim. prev.). *** U Daniievom prevodu slon odnosno krokodil (prim. prev.).

R E L I G U A I Z R A I U A U DOBA CAREVA I PROROKA

289

toni. Jehovina skrivena pouka prevazilazi Jovov sluaj. Ona je upuena svima onima koji ne uspevaju da shvate prisustvo i trijumf zla u svetu. Najzad, za vernike, Knjiga o Jovu jeste objanjenje zla i nepravde, nesavrenstva i straha. Poto je sve onako kako je to hteo i uredio Bog, sve to se dogodi verniku ima religiozno znaenje. Ali bilo bi uzaludno a istovremeno i bezbono verovati da je ovek sposoban da bez Boje pomoi pronikne u tajnu nepravde. 116. Vreme proroka

Ko se sada zove .prorok' (nabi) u staro se vrijeme zvae .vidjelac' (Prva knjiga Samuilova, 9 : 9 ) . Institucija vidilaca (ro'h) iz nomadskog perioda izmenjena je, naime, posle osvajanja, pod uticajem nabiim koje su Izrailjci zatekli u Palestini. Oko hiljadite godine stare ere jo su naporedo postojali vidioci jehovisti (kao Natan) i nabiim (Prva knj. Sam. 10 : 5). Postepeno, dve institucije su se sjedinile a konani ishod je bilo klasino starozavetno prorotvo. Proroci su, kao i nabiim, bili povezani sa svetilitima i s kultom, i imali su ekstatika iskustva. Ilija i Jelisije pripadaju prelaznom periodu, ali njihove vokacije i religiozne aktivnosti ve najavljuju klasino prorotvo. Ilija se pojavljuje u Severnom carstvu za kraljevine Ahaba i Ahaza (874850). On se buni protiv Ahabove politike. Hteo je da ujedini Izrailjce i Kanaance dajui im jednaka prava i ohrabrujui religiozni sinkretizam s kultom Baala ili Milkarta, kultom koji je titila kraljica Jezavelja, poreklom iz Tira. Ilija proglaava Jehovu za jedinog vrhovnog vladara Izrailja. Jehova, a ne Baal, raspolae kiom i osigurava plodnost zemlje. U uvenoj epizodi na gori Karmilskoj, kada se uputa u dvoboj sa Baalovim prorocima kako bi prestala trogodinja sua, Ilija dokazuje nemo kanaanskog boga da raspali rtveni oltar, te prema tome da donese kiu.15 Pored toga, Ilija grmi protiv kralja Ahaba, koji je ubio jednog od svojih podanika kako bi se doepao njegovog vinograda, i predskazuje mu nasilnu smrt (Prva knjiga o carevima, 21). Ilijin posmrtni ugled je blizu Mojsijevog. Po legendi, Jehova je Iliju odveo na nebo u ognjenim kolima (Druga knjiga o carevima, 2 :2 i dalje). Biografija Jelisija, Ilijinog uenika i naslednika, puna je udnovatih epizoda (up. Drugu knjigu o carevima, 2 : 19 i dalje; 4 : 1 i dalje, itd.). Za razliku od Ilije, Jelisije je oko sebe okupio grupu proroka. Kao i Ilija, i on je aktivno uestvovao u politikom ivotu, izricao caru prorotva, pa ga je ak pratio u rat (Druga knjiga o carevima, 3 : 11).
15 Dvoboj je deo verskog rata: kao to je Jezavelj naredio da se pobiju Jehovini proroci, i Jelisije posle svoje pobede trai od naroda da uhvati 450 Baalovih proroka, i odvede ih na potok Kison, i pokla ih ondje (Prva knjiga o carevima, 18 : 40).

19

290

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Pored vraeva i putujuih vidovnjaka, razlikujemo jo dve kategorije proroka. Prvu grupu ine kultni proroci: oni ostaju pored hramova i uestvuju u obredima zajedno sa svetenicima.1" To su dvorski proroci, povezani s kraljevskim svetilitima. Oni kralju esto predskazuju eljenu pobedu (up. na primer, Prvu knjigu o carevima, 22). Ovu kategoriju profesionalnih proroka znatnim delom ine i oni proroci koje Stari zavet proglaava za lane. Za istoriju religije Izrailja mnogo je znaajnija druga grupa, koju ine veliki biblijski proroci od Amosa do Drugog Isaije. Oni svoje poruke nisu objavljivali kao pripadnici neke profesije nego pozivajui se na posebnu vokaciju. Oni nisu predstavljali neke odreene klanove ili svetilita, kao ni careve, nego su izjavljivali da su glasnici Boga.17 Ta vokacija je odreena jasnim Jehovinim pozivom. Kako to pria Jeremija: I doe mi rije Gospodnja govorei: Prije nego te sazdah u utrobi (materinoj) znah te; i prije nego izie iz utrobe posvetih te; za proroka narodima postavih te (Jer. I : 4 i dalje). Isaija je, opet, jednoga jutra u hramu video Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i Lizdignutu okruen serafimima, i uo njegov glas kako govori: Koga u poslati? ko e nam ii? Isaija odgovara: Evo mene, polji mene. I Bog mu kaza ta da saopti narodu (Is. 6 : 110). Poruka se pre nosila, uprkos protivljenju slualaca (up. Osija 9 : 7; Jezekilj 12 : 21 i dalje), dogaalo se da propovedanje bude prekinuto na silu (Amos 7 : 10 i dalje), ili da ga prekine sam prorok smatrajui da nije uspeo u svojoj misiji (Is. 8 : 1618). Svi su veliki proroci iskreno i strasno ubeeni u autentinost svoje vokacije i u neodlonost svoje poruke. Oni nimalo ne sumnjaju u to da objavljuju samo Boju re, jer su osetili da se na njih spustila Jehovina ruka ili njegov duh (ruah).18 Opsednutost Bogom ponekad se oituje kao ekstaza mada zanos ili ekstatiki trans nisu obavezni.19 Neki su proroci ak ustajali protiv ludila* [kao Osija (9:7): proroci su ljudi, bezumni su u kojima je duh], ali se tu ne moe govoriti o nekoj pravoj psihopatolokoj sklonosti. Re je o afektivnim potresima, izazvanim zastraujuom prisutnou Boga i teinom misije koju je prorok preuzeo na sebe. Ta pojava je dobro poznata jo od inicijacijskih bolesti amana pa sve do ludila velikih mistika svih religija. Proroci
Obrasci njihovih govora nalaze se u nekim Psalmima (Ps. 2, 21; 81; 110; 132) i u knjigama propovednika Nauma i Avakuma. 17 Up. G. Fohrer, History of Israelite Religion, str. 237 i dalje; i bibliografije zabeleene na str. 245 i 238, nap. 2. 18 Up. S. Mowinckel, The 'Spirit' and the 'Word' in the pre-exilic reforming prophets; A. Haldar, Associations of cult prophets among the ancient Semites, str. 115 i dalje. 19 Up. bibliografije koje je zabeleio Ringgren, La religion d'Isral, str. 268, nap. 1. i Fohrer, nav. delo, str. 234, nap. 17. Zanos je bio ei meu nabiimima (Fohrer, str. 234).
16

R E L I G I J A 1ZRA1LJA V DOBA CAREVA I PROROKA

291

su, pored toga, poput specijalista za sveto drevnih i tradicionalnih drutava, obdareni vidovitou20 i mnogo polau na izvanredne magine moi: oni vaskrsavaju mrtve, uspevaju da nahrane gomilu najnunijom koliinom hrane, ine da neke osobe postanu bolesne, itd.21 Neki gestovi proroka imaju simbolinu vrednost: Ilija baca svoj plat na Jelisiju (Prva knjiga o carevima, 19 : 1921); sluajui Jehovino nareenje, Jeremija lomi glineni krag kako bi predstavio blisku propast Izrailja (Jer. 19 : 10 i dalje); on nosi jaram, kako bi ubedio narod da se potini vavilonskom kralju (27) ,22 Ali kakav god bio izvor njihovog nadahnua (san, vizija sluanja, udnovata spoznaja, itd.), proroci su uvek primali Jehovinu re. Te neposredne, line objave, bile su oigledno tumaene u svetlu njihove duboke vere, a prenoene su u skladu s nekim tradicionalnim obrascima. Prorocima iz perioda pre izgona zajedniko je to to su prvenstveno najavljivali Boju osudu Izrailja: Jehova e poslati nemilosrdne osvajae da ga unite. Gospod e koristiti velika vojna carstva kao instrumente kazne protiv sopstvenog naroda koji ga je izdao. Moemo li u toj stranoj osudi otkriti neko obeanje nade? Verovalo se da je u starozavetnom prorotvu mogue prepoznati jednu varijantu naizmeninosti koja je dobro poznata na Bliskom istoku, izmeu vremena zla i vremena sree, ali izgleda da ta shema nije primenjiva na sve navedene primere. 23 Kao to emo videti ( 118), jedina nada vezana je za ostatak izabranog naroda koji e preiveti katastrofu. Upravo s tim ostatkom Jehova e sklopiti novi savez. 117. Amos pastir; nevoljeni Osija

Amos je proricao carevanja Jerovoama II (782/80753/46). On nije bio profesionalni nabi: Bjeh govedar i brah dudove; A Gospod me uze od stada i ree mi Gospod: idi, prorokuj narodu mojemu Izrailju (7 : 1415). On objavljuje da e Bog suditi susednim narodima Damasku, Gazi i Filistejcima, Tiru i Fenikiji koji su sagreili protiv morala. To podrazumeva da su svi narodi pod Jehovinom jurisdikcijom. Ipak, Amos grmi pre svega protiv Izrailja, severnog carstva, protiv drutvenih nepravdi u njemu i njegovog religioznog otpadnitva. Bogati prodavae pravednika za novce . . . gaze po glavi siromahu (2 : 67). Ali
Jelisije predvia skoru smrt cara Ohozije (Druga knjiga o carevima, I : 2 i dalje); Jelisije ume da pronae vodu u pustinji (Druga knjiga o carevima, 3 : 1617) i zna da su carevi naredili da se on ubije (Druga knjiga o carevima, 6 : 32); on zna rei koje je izgovorio car sirski (damaski) u svojoj spavaoj sobi (Druga knjiga o carevima, 6: 32). 21 Vid. primere koje navodi Folirer, str. 233. 22 Up. G. Fohrer, Die symbolische Handlungen der Propheten. 23 Up. Ringgren, nav. delo, str. 271. IS*
20

292

IS TORI JA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

njihova e bogatstva biti unitena (4:711). Uzalud ti zasieni grenici umnogostruuju svoje rtve. Amos uje i ponavlja Jehovine rei: Mrzim na vae praznike, odbacio sam ih, i ne u da miriem svetkovina vaih. Ako mi prinesete rtve paljenice i prinose svoje, ne u ih primiti, i ine u pogledati na zahvalne rtve od ugojene stoke vae (5 : 21 i dalje). Od svojih vernika, Bog oekuje pravdu i pravinost (5 : 2425). S druge strane, kult je bio izmenjen uvoenjem kanaanskih orgijastikih elemenata (5 : 26; 8 : 14). Ispoljavanje oboavanja svetih mesta takoe je beskorisno: Idite u Vetilj, i inite bezakonje, u Galgalu mnoite bezakonje svoje (4:4). Jedino povratak veri moe doneti spas: Traite dobro a ne zlo, da biste bili ivi; i tako e Gospod Bog nad vojskama biti s vama, kako r e k o s t e . . . ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov (5 : 1415).24 Kao i Amos, Osija, njegov mlai savremenik, prorokuje u Severnom carstvu. Izgleda da su njegova vokacija i smisao njegove proroke poruke bili u vezi s njegovom nesrenom enidbom. Ali tumaenja nekih aluzija koje nalazimo u njegovim besedama veoma su protivurena. Prema njegovoj prvoj besedi, Jehova mu je naredio da se oeni kurvom koja e roditi decu, on e im dati simbolina imena Nevoljena i Nije-moj-narod kako bi javno obnarodovao da Jehova vie ne voli Izrailj i da to vie nije njegov narod. Prema drugoj besedi (3 : 15), Jehova mu ree da sklopi drugi brak, ovoga puta sa enom koju ljubi ljubavnik a ona ini preljubu, kao to Gospod ljubi sinove Izrailjeve, a oni gledaju za tuim bogovima. Prva supruga je, verovatno, bila neka ena koja je uestvovala u kanaanskim obredima plodnosti. to se tie druge, izabrane uprkos njenoj nedostojnoj prolosti, ona je trebalo da izrazi blagonaklonost Jehove, spremnog da oprosti Izrailju. U svakom sluaju, Osijinom objavom dominira Boja ogorenost zbog izdaje njegovog naroda. Jehova se venao sa Izrailjem, ali mu je ovaj bio neveran, postao je kurva, drugim reima, predao se kanaanskim bogovima plodnosti. Izrailj ne zna da je plodnost Jehovin dar. Da, rekla je: Trat u za svojim milosnicima, za njima koji mi daju kruh moj i vodu, vunu moju i lan, ulje i pie moje. (...) I ona nije razumela da joj ja davah i ito i mot i ulje, da je ja obasipah srebrom i zlatom od kojega nainie baale (2 :710).* Ponovo se susreemo s rasplamsavanjem nepomirljivog sukoba izmeu Baala i Jehove, izmeu
24 Proroanstva o obnavljanju i o rajskoj plodnosti kojima se zakljuuje delo (9 : 1115) u korenitoj su protivurenosti s vie puta ponovljenom osudom, pa se moe sumnjati u njihovu autentinost; up. Ringgren, str. 280: meutim, Fon Rad ih smatra za autentine, Old Testament Theology, II, str. 138. * Navedeno u prevodu Biblije Kr. sad. (prim. prev.).

RELIGIJA 1ZRA1LJA V DOBA CAREVA I PROROKA

293

religije kosmike strukture i religije koja objavljuje vernost jednom jedinom Bogu, tvorcu sveta i gospodaru istorije. Osija neumorno napada sinkretizam Baal Jehova: Jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivi od Boga svojega. Navrh gora prinose rtve, i na humovima kade pod hrastovima, topolama i brijestovima (4 : 1213). Izrailj je zaboravio svoju istoriju: Dok Izrael bijae dijete, ja ga ljubljah, iz Egipta dozvah sina svoga. Al to sam ih vie zvao, sve su dalje od mene odlazili (11 : 12).* Rasplamsava se gnev izazvan nepopravljivom nezahvalnou. Kazna e biti strana: Za to u im biti kao lav, kao ris vrebau ih na putu. Sreu ih kao medvjedica kojoj uzmu medvjedie, i rastrgau im sve srce njihovo i jeu ih ondje kao lav; zvijerje poljsko raskinue ih (13 :78)). Samo ispoljavati kult, ne znai nita. Jer meni je milost mila a ne rtva, i poznavanje Boga vema nego rtva paljenica (6:6). Bie unitena uzvienja na kojima su svetkovane sinkretistike ceremonije (10: 8). Jedini spas je u iskrenom povratku Jehovi. Vrati se, Izraele, Jahvi Bogu svome, jer zbog svojeg si bezakonja p o s r n u o . . . Recite mu: ,Skini sa nas bezakonje, i dobrohotno primi da ti prinesemo plod svojih usana'... (14 : 2 3).** Osija je svestan injenice da grenicima njihovi grehovi ne doputaju da se vrate k Bogu svojemu (3 :4). Ipak, Jehovina ljubav je jaa od njegovog gneva. Ne u izvriti ljutoga gnjeva svojega . . . jer sam ja Bog a ne ovjek, svetac usred tebe; ne u doi na grad (11 : 9).*** On hoe da Izrailj odvede u pustinju i njenu progovorit s r c u . . . Ondje e mi odgovarat ona kao u dane svoje mladosti, kao u vrijeme kada je izila iz Egipta. U onaj dan rije je Jahvina ti e me zvati ,Muu m o j ' . . , Zaruit u te sebi dovijeka; zaruit u te u pravdi i u pravu, u njenosti i u ljubavi! (2 : 1621).**** To e biti povratak poecima mistinog braka Jehove i Izrailja. Ve ta brana ljubav najavljuje verovanje u iskupljenje: Boja milost ne eka na ovekovo preobraenje, nego mu prethodi. 25 Dodajmo da e simboliku braka koristiti svi veliki proroci posle Osije.
* Navedeno u prevodu Biblije Kr. sad. (prim. prev.). ** Navedeno u prevodu Biblije Kr. sad. (prim. prev.). *** U oba naa prevoda, prema franc, izvoru nedostaje: i ja ne volim do unitenja (prim. prev.). **** Navedeno u prevodu Biblije Kr. sad. (prim. prev.). 23 Up. Fohrer, nav. delo, str. 250 i nap. 17 (bibliografija). Paradoksalno je da su brane slike koje koristi Osija vezane upravo za kanaanski kult plodnosti protiv kojeg se on bori; up. Ringgren, str. 283. Vid. meutim, Andr Neher, L'essence du prophtisme, tr. 247 i dalje, o egzistencijalnom znaenju brane simbolike u hebrejskoj religioznoj misli. Prevoenje mistinog iskustva u termine branog sjedinjenja bie preuzeto i u jevrejskim i hrianskim tumaenjima Pesme nad pesmama, a naroito u mistinoj teologiji protivreformacije. Nasuprot tome, mistino sjedinjenje due i Boga je u vainava mistici prikazano preljubnikom ljubavlju Rade i Krine.

294

IS TORI JA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

118. Isaija: Izrailjev ostatak e se vratiti I pored slinosti njihovih vokacija, svaki se od biblijskih proroka razlikuje po ivotnim navikama, po nainu na koji prihvata sudbinu. Isaija ivi i uje Boga u jerusalimskom Hramu, 746. ili 740. godine. Njegova ena je takoe bila proroica, a on je imao uenike, sasvim kao i profesionalni nabiim.2e Svoju poslednju besedu obznanio je 701. godine. Na poetku, Isaija pre svega kritikuje drutveno i moralno stanje u carstvima Judi i Izrailju. Ne okleva da napadne ak ni kralja i visoke dostojanstvenike (up. 3 : 1215). On najavljuje da boja osuda nee nikoga potedeti (2 : 1217; 1 : 9). Kao i njegovi prethodnici, izjavljuje da kult nije dovoljan: to e mi mnotvo rtava vaih? veli Gospod. Sit sam rtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv juniju i jagnjeu i jareLi (1 : 11). Molitva je uzaludna jer ruke su vae pune krvi (1 : 15). Jedina prava pobonost je u pravinosti i injenju dobra: Uite se dobro initi, traite pravdu, ispravljajte potlaenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu (1 : 17). Asirski napad na Siriju i Palestinu uvodi nove elemente u Isaijino proricanje. U tim tekim vojnim zbivanjima i politikim intervencijama prorok vidi Jehovino Liplitanje u istoriju: Asirija je samo njegov instrument. Za Isaiju, tu je re o Bojoj osveti; Jehova time kanjava religiozno neverstvo koje prate drutvena nepravda i gubljenje moralnih vrednosti. Zato se on suprotstavlja spoljnoj carevoj politici. Savezi i politiki manevri su himere. Postoji samo jedna jedina nada: vera i poverenje u Jehovu. Ako ne vjerujete, ne ete se odrati (7 : 9). Samo vera u Jehovu moe pomoi, a ne Egipat (31 : 13). Da bi ohrabrio cara, Isaija najavljuje da e sam Gospod dati znak: eto djevojka e zatrudnjeti i rodice sina, i nadjenue mu ime Emanuilo (7 : 14). Pre nego to naui dijete odbaciti zlo i izabrati dobro, Jehova e nainiti mnoga uda (7 : 16 i dalje). To je prorotvo podstaklo bezbrojna tumaenja. 27 Hrianska teoloka misao je u detetovom imenu Emanuilo (Bog je s nama) videla najavu Hristovog roenja. Mesijanski smisao je, u svakom sluaju, oigledan: Jehova e iz Davidovog roda uzdii jednog pravednog cara koji e biti pobednik i iji e potomci vladati zanavek. Kada asirski kralj osvoji Palestinu, Isaija objavljuje da on vie nije Jehovin instrument nego obian tiranin, pohlepan na vlast (10 : 515). Prema tome, i on e biti uniten (14 : 2425).
* Vano je rei da mu pripada samo prvih 39 glava knjige koja nosi njegovo ime. Ostatak ine razliita proroanstva koja nisu starija od estog veka; najznaajniji su Deutero-Isaija (gl. 4055) i Trio-Isaija (gl. 5666). Nekoliko fragmenata je ak i kasnije uneseno u Isaijinu knjigu (na primer, apokalipsa iz poglavlja 2427). 27 Vid. osnovnu bibliografiju kod Ringgrena, str. 286, nap. 1. Dodati A. Neher, nav. delo, str. 228 i dalje.
2

R E L I G I J A 1ZRA1LJA V DOBA CAREVA I PROROKA

295

Prorok neumorno ponavlja tvrdnje o Bojoj svemoi i suverenosti i najavljuje Jehovin dan kada e Gospod suditi svetu (2 : 12 17). Zbog toga on osuuje ne samo nadmenost asirskog cara, ve i drutvene i politike grehe Jude tlaenje siromanih (3 : 1215), rasko (3 : 1624) i razvrat (5 : 1113), nepravdu (5 : 17, 23), krau njiva (5 : 810) to su sve grehovi za koje se podjednako smatra da predstavljaju in pobune protiv Jehove (1 : 23). Isaija takoe osuuje loe vladare (28 : 1422), i svetenike i kultne proroke koji mu se podsmevaju (28 : 713). Isaija veruje u neranjivost Siona: Jehova je svetu goru titio i titie je protiv napada svih neprijatelja (14 : 2432; 29 : 1 8, itd.). On takoe uva nadu u ostatak Izrailjev koji e se vratiti Bogu silnome (10 : 2021).8 Meutim, sutina njegove poruke nije bila prihvaena, i prorok ne krije svoje razoarenje. Njegova poslednja beseda predskazuje propast lijepih njiva, rodnih okota; Trnje i kalj niknue na zemlji naroda mojega, i po svijem kuama veselijem, u gradu veselom. Jer e se dvorovi ostaviti, vreve gradske nestae . . . (32 : 914). 119. Obeanje dato Jeremiji Poreklom iz svetenike porodice, Jeremija je svoj poziv primio 626. godine a proricao je, s prekidima, tokom etiri decenije. U jednom slavnom odeljku, on opisuje okolnosti svoga izbora (1 : 1 i dalje). Oklevajui pred zadatkom, pozvao se na svoju mladost: Evo ne znam govoriti, jer sam dijete (1 : 6). Ali Gospod mu dotae usne i ohrabri ga ( 1 : 9 i dalje). Prvim Jeremijinim besedama dominira jedna posebno dramatina tema: predstojea katastrofa koju e izazvati narod iz zemlje sjeverne: luk i koplje nosie, estoki e biti i nemilostivi.. . (6 : 2223). Uzaludno bi bilo traiti istorijski uzor ovih divljih konjanika. Narod iz zemlje sjeverne svrstava se meu mitoloke slike potpunog unitenja. Jer invazija e konano upropastiti zemlju. Pogledah na zemlju, i gle bez oblija je i pusta; i na nebo, a svjetlosti njegove nema (4 : 23). Svoenje na haos e biti boanska kazna za versko otpadnitvo; to je, meutim, i priprema za jedno novo stvaranje, za Novi savez koji e Jeremija objaviti kasnije. Jer Jehova je milosrdan, i prorok prenosi njegov poziv: Vratite se, sinovi odmetnici, i iscijeliu odmete vae. (3 : 22; up. takoe 4 : 1 i dalje). Kada je Josija umro 609, na prestolu ga je nasledio njegov sin Joakim. On se pokazao kao straan despot i Jeremija nije oklevao da ga napadne. Sa hramskog trema on grmi protiv svih onih svetenika, proroka, naroda koji doputaju da ih za28

Isaija svome prvom sinu daje ime Sear-jasuv, ostatak e doi.

296

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

vede lana sigurnost njihove religiozne delatnosti (7 : 115; 26 : 1 i dalje. Ne uzdajte se u lane rijei govorei: crkva Gospodnja, crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je (7 : 4). Uzalud tre k Hramu oni koji su krali, ubili, poinili blud, krivo se kleli, kadili Baalu, govorei sebi: izbavismo se a pri tom bili spremni da nastave initi sve ove gadosti (7 : 10). Jer Jehova nije slep (7 : 9 11). Gospod ih podsea na sudbinu svetilita u Silomu koje su unitili Filistejci: Nego idite sada na moje mjesto, koje je bilo u Silomu, gdje namjestih ime svoje iz poetka, i vidite to sam im uinio za zlou naroda svojega Izrailja (7 : 1213). Jeremija je bio uhapen i da nije bilo zatite nekih visokih dostojanstvenika verovatno bi bio osuen na smrt (26 : 10 i dalje). Prorok zadugo nije imao mogunost da govori javno.29 Poslednji period Jeremijinog propovedanja zapoeo je 595, kada je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i prognao jedan deo judejske elite. Dok je novi car Sedekija uz pomo Egipta pripremao pobunu, Jeremija se trudio da umiri narod. Uhapen je i zatvoren kao izdajnik; kasnije e ga osloboditi Vavilonci. Nedugo zatim, otputovae u Egipat sa grupom zemljaka izbeglica (pogl. 3739). Svoju poslednju besedu uputio je svim Judejcima koji ivljahu u zemlji Misirskoj (44 : 1). Gospod je preko svoga proroka podsetio na sve nedavne katastrofe: Vi vidjeste sve zlo to navedoh na Jerusalim i na sve gradove Judine, i evo su danas pusti i nema nikoga da ivi u njima (44 : 2). Uzalud Bog alje svoje sluge svoje proroke; narod ustrajava u svojoj zloi (44:4 i dalje). Konano, Jehova najavljuje jo jedno unitenje: izginue i ostatak Judin koji se naselio u Egiptu (44 : 12 i dalje). Jedna od karakteristika Jeremijine poruke jeste i veliki broj ispovesti i aluzija na njegova lina oseanja. 30 On se usuuje da kae Bogu: Hoe li mi biti kao varalica, kao voda nepostojana: (15 : 18). Poput Jova, i on pita: Za to je put bezboniki srean? za to ive u miru svi koji ine nevjeru? (12 : 1). On hoe da razume puteve Gospodnje. 31 Ipak, uprkos katastrofama koje predskazuje i koje se zbivaju, Jeremija ne gubi veru u spasenje, odnosno, u novo Stvaranje. Kao neki lonar, Jehova moe unititi svoje delo, ali je sposoban i da naini neko drugo, bolje (18 :6 i dalje). Bog, u stvari, preko svoga proroka najavljuje Novi savez: Evo, idu dani (...) kad u uiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem novi z a v j e t . . . metnuu zavjet svoj u njih, i na srcu njihovu zapisau ga, i biu im Bog i oni e mi biti narod (31 : 31, 33).
Po Jehovinom nalogu, on je svoja proroanstva sabrao u jednoj knjizi. Njegov sluga Varuh je jednoga dana hteo da u Hramu proita neke delove, ali je bio uhapen i odveden pred cara, koji je spalio svitak. Jeremija je, meutim, izdiktirao novu knjigu (gl. 36). * Vid. naroito I I : 1823; 12 :16; 15 :1012; 1521; 1218; 18 : 18 23; 20 :718. Up. Ringgren, str. 295 i navedene bibliografije, nap. 2 i 3. Up. von Rad, Old Test. Theol., II, 203 i dalje.

RELIGIJA 1ZRA1LJA V DOBA CAREVA I PROROKA

297

Amos je oekivao spasenje putem novog ispoljavanja Boje ljubavi, koja bi Izrailju omoguila povratak u dane njegove mladosti. Jeremija se odvaio da se ponada u korenit preporod oveka. Jer, Znam,* Gospode, da put oveji nije u njegovoj vlasti. .. (10: 23). Upravo zato Gospod svom narodu obeava bliski preporod. I dau im jedno srce i jedan put da bi me se bojali vazda na dobro svoje i sinova svojih nakon njih. I uiniu s njima zavjet vjean da se ne e odvratiti od njih inei im dobro ... (32: 2940). A to je jednako novom stvaranju oveka, to e kao ideja imati znaajne posledice (pored ostalog, hriansko shvatanje Novog saveza, objavljenog u Novom zavetu).32

120. Pad Jerusalima; Jezekiljeva misija Ne bi vjerovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da e neprijatelj i protivnik ui na vrata Jerusalimska (Pla Jeremijin, 4 : 12). Tako uzvikuje anonimni autor Plaa Jeremijinog, svedok pada Jerusalima 587. godine. Pogledaj, Gospode, i vidi, kome si ovako uinio. Eda li ene jedu porod svoj, djecu koju nose u naruju? eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj svetenik i prorok? (2:20). Katastrofa je imala odluujue posledice po istoriju Izraela i za razvoj jehovizma. Pad verske i politike prestonice znaio je iezavanje Drave i kraj monarhije Davidovih potomaka. Hram je bio spaljen i sruen, zbog ega je obustavljeno prinoenje rtava. Veliki deo naroda bio je prognan. A Vavilon je bio neista zemlja, u kojoj se kult nije mogao obavljati. Mesto Hrama preuzela je verska kola koja e, s vremenom, postati sinagoga. Zajednica se povremeno okupljala zbog molitvi, himni i propovedi. Ali unitenje Hrama je podsealo na iezavanje nacije. Zbog toga se molitva za nacionalni preporod i za nezavisnost nije mogla odvojiti od molitve za obnavljanje Hrama. 33 Mnogi su u Jerusalimu ili u izgnanstvu posumnjali u Jehovinu mo i prihvatili bogove pobednika. Neki su ak posumnjali i u postojanje Jehove. Za druge je, meutim, katastrofa bila vrhunski dokaz Gospodove srdbe, koju su proroci neumorno predskazivali. Pojavila se ak i gnevna reakcija protiv proroka optimista. Nasuprot tome, veliki biblijski proroci su sticali sve vee potovanje i divljenje kojih su bili lieni za ivota. Elita koja je bila
* U franc. verziji: Ti zna. Gospode... (prim. prev.). 32 Iekivanje novog, savrenog Cara, deo je iste nade u Novi savez: ... dau mu da pristupa, i pristupae k meni (30 : 21). 33 Autor Psalma 51 preklinje Gospoda da ga oisti i da ga oslobodi, i da istovremeno podigne zidove Jerusalimske. Onda e ti biti mile rtve pravde (1819).

298

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

prognana u Vavilon ipak je, i dalje, u verskoj tradiciji traila podrku za mogue spasenje Izrailja (up. tom III). U Vavilonu, gde je 597. godine dospeo s prvom grupom, slubovae do 571. godine poslednji veliki prorok, Jezekilj. Bio je svetenik, to objanjava veliki znaaj koji je pridavao istoti obreda. Po Jezekilju, Izrailj je postao neist zbog grehova, a na prvom mestu zbog idolopoklonstva. Jehova e spasti svoj narod istei ga vodom istom (36 : 25).34 Jezekilj je na poetku svoj zadatak smatrao poslom koji je nezahvalan, ali neminovan za oslobaanje od zablude: trebalo je unititi nade Drvih prognanih Judejaca u to da je Jerusalim neranjiv, a zatim ih, posle razaranja svetog grada, ohrabriti. 35 U tom prvom periodu svoga propovedanja, Jezekilj je bliski kraj Jerusalima najavio kao neumitnu posledicu Izrailj eve nevernosti. Jedna alegorina pria (gl. 23) Izrailj i Samariju (Judu) poredi s dvema sestrama koje se, iako ih je Jehova voleo, kurvahu u Misiru, u mladosti svojoj kurvahu se i koje produie da budu neverne i s Asircima i Vaviloncima. Jezekilj se stalno vraa na temu neverne ene koju Jehova ipak okleva da napusti imena svoga radi (up. npr. gl. 20). Izrailj niim nije zasluio svoj povlaeni poloaj: Jehovin izbor ga je izdvojio od ostalih naroda. Meutim, ideja o Jehovinom sveprisustvu jo je znaajnija od tumaenja istorijske katastrofe kao neke krize brane veze Boga i Izrailja. Boje prisustvo nije ogranieno na neki povlaeni prostor. Prema tome, nije vano da li vernik oboava Jehovu u svojoj otadbini ili u nekoj stranoj zemlji. Vaan je, pre svega, njegov unutarnji ivot i njegovo ponaanje prema sebi slinima. Jezekilj se, vie od ma kog drugog proroka, obraao pojedincu. 36 Posle pada Jerusalima, zapoinje nov period u Jezekiljevom proricanju, koji odlikuje nada u spasenje Izrailja. Bogu nita nije nemogue. U zanosu, Jezekilj vidi jedno polje koje bijae puno kosti; duhom potaknute, kosti oivjee, i stadoe na noge. Tako e uiniti Gospod sa domom Izrailjevim (37 : 114). Drugim recima, ma bio i mrtav, Izrailj bi Bojim udom mogao da oivi. U jednom drugom proroanstvu (gl. 36), Jehova obeava povratak prognanika, obnavljanje i mnoenje naroda. Ali on pre svega najavljuje spasenje Izrailja: I pokropiu vas vodom istom, i biete i s t i . . . I dau vam novo srce i nov u duh metnuti u vas . . . i uiniu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drite i izvrujete. I nastaviete u zemlji koju sam dao oima vaim, i biete mi narod i ja u vam biti Bog (36 : 2528). Kao i po .Teremiji, re je o Novom savezu koji, u stvari, sadri novo
Von Rad, Old. Test. Theol. II, str. 224 i dalje; Ringgren, str. 300. Up. Fohrer, Die Hauptprobleme des Buches Ezechiel, svuda; History of Israelite Religion, 317 i dalje. M Up. Fohrer, History, str. 319 i navedena bibliografija, isto, nap. 4.
45 54

RELIGIJA 1ZRA1LJA V DOBA CAREVA I PROROKA

299

stvaranje. A budui da rasulo Izrailja dovodi u pitanje ugled i svemo Gospoda, Jezekilj to novo stvaranje objanjava Jehovinom eljom da osveti svoje sveto ime koje oskvrni dom Izrailjev u narodima u koje doe (36 : 21). Nad novim Izrailjem vladae David, carevi i pastir, primerni Boji sluga (37 :25 i dalje; 34 : 23 i dalje). U poslednjim glavama (4048) Jezekilj do pojedinosti opisuje budui 37 Hram (iju sliku vidi u zanosu) i kult e se svetkovati u novom Izrailju.

121. Religiozno vrednovanje straha od istorije Proroci nisu nestali s poslednjim godinama Progonstva a ni u kasnijem periodu (up. tom III). Ali njihova poruka razvija ono to bi se moglo nazvati teologijom spasenja kakvu je zacrtao Jeremija. To, dakle, doputa da se odmah proceni uloga koju je prorotvo imalo u istoriji religije Izrailja. Kod proroka najpre pada u oi njihova kritika kulta i estina s kojom napadaju sinkretizam, odnosno, kanaanske uticaje, to oni nazivaju kurvanjem. Ali to kurvanje, protiv kojeg neprestano grme, predstavlja jedan od najrasprostranjenijih oblika kosmilce religioznosti. Svojstvena zemljoradnicima, kosmika religioznost se nadovezivala na naj elementarni ju dijalektiku svetog, i to posebno verovanjem da se boansko otelovljuje ili oituje preko kosmikih objekata i ritmova. Takvo verovanje, Jehovini vernici optuivali su kao prvorazrednu idolatriju, i to ve od ulaska u Palestinu. Kosmika religioznost, meutim, nikada nije bila ovako divlje napadana. Proroci su konano uspeli da oiste Prirodu od svakog prisustva boanskog. itave oblasti prirodnog sveta uzvienja, kamenje, izvori, drvee, neki plodovi, neko cvee bie proglaeni za neiste poto su bili uprljani kultom kanaanskih boanstava plodnosti. 39 Jedino je pustinja ista i pre svega sveta oblast poto je Izrailj tu ostao veran svome Bogu. Sveta dimenzija vegetacije, i uopte, bujnih epifanija Prirode, bie ponovo otkrivena mnogo kasnije, u srednjovekovnom judaizmu. Podjednako je bio kritikovan i kult, a na prvom mestu rtve u krvi; nije samo kult bio iskvaren kanaanskim elementima, nego su i svetenici i narod smatrali da je sama obredna aktivnost savreni oblik oboavanja. Proroci, meutim, objavljuju da je uzaludno traiti Jehovu u njegovim svetilitima: Bog prezire rt37 Jezekiljeva ekstatina vizija je polazite teologije Hrama koja e se razviti do velianstvenih razmera u judaizmu i u hrianstvu. 38 Iz istih razloga su hrianski misionari u crkvama primali samo ono cvee koje nije korieno u hinduskim ceremonijama, odnosno, ne ono najlepe cvee.

300

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

ve, svetkovine i ceremonije (up. pored ostalog, Arnos 5 : 46; 1415, 2123); on zahteva pravo i pravdu (5 : 24). Proroci iz vremena pre progonstva nikada nisu jasno kazali kakva bi trebalo da bude delatnost vernika koja je vezana za kult. Problem se ak nije postavljao tako dugo dok narod nije poeo da se okree Jehovi). A proroci se nisu trudili da poboljaju kult nego da preobraze ljude.39 Jezekilj tek posle pada Jerusalima predlae izmenjenu slubu Boju. Desakralizacija Prirode, obezvreivanje delatnosti u vezi s kultom, ukratko, estoko i potpuno odbacivanje kosmike religioznosti, a naroito odluujui znaaj koji je pridavan duhovnom preporodu pojedinaca pomou konanog povratka Jehovi, sve je to bilo odgovor proroka na istorijske krize koje su ugroavale i samo postojanje dva jevrejska carstva. Opasnost je bila znaajna i neposredna. Radost ivljenja, koja je povezana sa svakom kosmikom religijom, nije samo predstavljala otpadnitvo, ve je bila uzaludna, osuena da nestane u predstojeoj nacionalnoj katastrofi. Tradicionalni oblici kosmike religije, to jest misterija plodnosti, dijalektika povezanost ivota i smrti, ubudue su nudili lanu sigurnost. Kosmika religija je, u stvari, podsticala iluziju da ivot neprestano traje, te da narod i Drava mogu preiveti, uprkos teini istorijskih kriza. Drugim recima, narod i visoki dostojanstvenici, ali i svetenici i proroci optimisti, bili su skloni da istorijske nesree izjednae s prirodnim katastrofama (suom, poplavom, epidemijama, zemljotresima, itd.). A takve katastrofe nikada nisu ni totalne, ni konane. No proroci pre Progonstva nisu najavili samo unitenje zemlje i nastanak Drave; oni su takoe objavili i opasnost od potpunog unitenja nacije. Proroci su se suprotstavljali zvaninom politikom optimizmu i napadali davidovsku monarhiju zato to je ona ohrabrivala sinkretizam, umesto da uvede jehovizam kao dravnu religiju. Budunost koju su oni najavljivali bila je, u stvari, izvesna. Proroci su je neprekidno najavljivali upravo zato da bi mogli da izmene sadanjost, preobraavajui vernike iznutra. Njihovo strasno zanimanje za savremenu politiku bilo je religiozne prirode. U stvari, razvoj dogaaja je pogodovao iskrenom preobraenju naroda, te prema tome i njegovom spasenju, jedinoj mogunosti opstanka Izrailja u istoriji. Ostvarenje predskazanja koja su proroci objavljivali potvrivalo je njihovu poruku, a posebno to da su istorijski dogaaji Jehovino delo. Drugim recima, istorijski dogaaji su dobili religiozno znaenje, preobrazili su se u negativne teofanije, u Jehovin gnev. Oni su tako razotkrili svoju unutranju koherentnost, pokazLijui se kao konkretan izraz samo jedne, jedine boanske volje.
Up. Fohrer, str. 278.

RELIGIJA 1ZRA1LJA V DOBA CAREVA I PROROKA

301

Tako su proroci, prvi put, vrednovali istoriju. Istorijski dogaaji e ubudue imati vrednost sami po sebi, u onoj meri u kojoj su determinisani Boijom voljom. Istorijske injenice postaju tako situacije oveka pred Bogom, i kao takve e dobiti religioznu vrednost koju im do tada nita nije moglo obezbediti. Tana je, takoe, tvrdnja da su Jevreji prvi otkrili znaenje istorije kao epifanije Boga, a da je to shvatanje, kao to se moglo i oekivati, preuzelo i proirilo hrianstvo. 40 Recimo ipak da otkrivanje istorije kao teofanije jevrejski narod nee prihvatiti odmah i u celini, i da e stara shvatanja poiveti jo dugo.

Up. Eliade, Le Mythe de l'ternel retour, str. 122 i dalje. O spasenju vremena i o njegovom vrednovanju u okviru svete izraelske istorije, vid. isto, str. 124 i dalje.

40

XV POGLAVLJE

DIONIS ILI PONOVO PRONAENA BLAENSTVA

122. Epifanije i iezavanje dvaput roenog boga Dionis ostaje zagonetka i posle vie od jednog veka istraivanja. On se od drugih velikih grkih bogova izdvaja po svom poreklu, po osobenom obliku bivstvovanja i po vrsti religioznog iskustva koje uvodi. Po mitu, on je sin Zevsa i kneginje Semele, kerke tebanskog kralja Kadma. Ljubomorna Hera priredi Semeli smicalicu pa ona zatrai od Zevsa da ga vidi u svom njegovom sjaju nebeskog boga. Nerazborita Semela biva zgromljena, pri tom se porodivi pre vremena. No Zevs uiva dete u svoje bedro, i posle nekoliko meseci Dionis dolazi na svet. On je, zbilja, dvaput roen. Brojni mitovi o poreklu dokazuju kako osnivai kraljevskih porodica potiu iz veza izmeu bogova i smrtnih ena. Dionisa je, meutim, po drugi put rodio Zevs. Zbog toga je jedino on bog.1 P. Kremer (Kretschmer) je pokuao da Semelino ime objasni trako-frigijskom reju Semelo koja je oznaavala boginju Zemlje, i tu su etimologiju prihvatili ugledni naunici kao to su Nilson i Vilamovic. No bila tana ili ne, etimologija nimalo ne pomae da se razume mit. Pre svega, nije jasan hieros gamos nebeskog boga i Majke Zemlje, koji se zavrava njenim spaljivanjem. S druge strane, a to je najznaajnije, najstarija mitska predanja insistiraju na injenici da je smrtna2 Semela rodila boga. Grke je interesovalo upravo to Dionisovo paradoksalno dvojstvo jer se samo njime mogao objasniti paradoks njegovog sopstvenog naina bivstvovanja. Dionis po pravu nije pripadao panteonu Olimpljana poto ga je rodila smrtnica; on, ipak, uspeva da tu bude prihvaen, a na kraju uvodi u taj krug i svoju majku, Semelu. Homer je znao za Dionisa, to dokazuju brojne aluzije, ali se ni on, ni njegovi sluaoci nisu interesovali za ovog stranca, tako razliitog od
1 Pindar, fr. 85; Herodot, II, 146; Euripid, Bahantlcinje, 94 i dalje. Apolodor, Knj. III, 4, 3 itd. 2 Ilijada, XIV, 323, naziva je ena iz Tebe, a Hesiod, Teogonija, 940 i dalje, smrtna ena.

D I O N I S ILI PONOVO PRONAENA BLAENSTVA 302

Olimpljana. Ipak, upravo nam je Homer preneo najstarije svedoanstvo o Dionisu. U Ilijadi (VI, 128140), on pominje jednu slavnu epizodu: traki heroj Likurg progoni Dionisove dadilje: palice na tle / one pobacae sve dok se bog uplai i sam / u vale zaroni morske, a Tetida zbunjenog boga / doeka tada na krilo toliki ga spopad'o drhat / onaj kad vikae ovek. Ali blaeni bogovi / gnjevom planue nanjga te Kronov sin ga Liini slepcem, / nije iveo dugo, jer omrznu bozima svima. U ovoj epizodi, u kojoj se kao progonitelj pojavljuje ovek-vuk i gde se govori o zaranjanju u more, prepoznatljivo je seanje na jedan stari inicijacijski scnario. 3 Meutim, u vremenu 0 kojem govori Homer, mit dobija drugaiji smisao i cilj. On nam otkriva jednu posebnu crtu Dionisove sudbine: proganjaju ga neprijateljski raspoloene osobe. Ali mit, pored ostalog, svedoi 1 o tome da je Dionis priznat za lana boanske porodice, jer su ne samo Zevs, nego i svi ostali bogovi, uvreeni Likurgovim postupkom. Proganjanje dramatino izraava otpor protiv naina bivstvovanja ovog boga i njegove religiozne poruke. Persej sa svojom vojskom kree protiv Dionisa i morskih ena koje ga prate; prema jednom predanju, on boga baca na dno jezera Leme (Plutarh, De I side, 35). Na temu proganjanja ponovo emo naii analizirajui Euripidove Bahantkinje. Bilo je pokuaja da se takve epizode protumae kao u mit preobraena seanja na otpore s kojima se susretao dionizijski kult. Sledea teorija pretpostavlja da je Dionis dosta kasno stigao do Grka, te da je, samim tim, bio bog stranac. Jo od Ervina Rodea, veina naunika smatra da je Dionis traki bog, koji je u Grku uveden bilo neposredno iz Trakije, bilo iz Frigije. Valter Oto je, meutim, insistirao na drevnom i panhelenskom karakteru Dionisa, a reklo bi se kako mu injenica da se Dionisovo ime di-wo-nu-so-jo nalazi na mikenskim natpisima, 4 daje za pravo. S druge strane, isto je tako tano da je Herodot (II, 49) smatrao kako je Dionis bio kasno uveden, a Pentej u Bahantkinjama (st. 219) govori o onom bogu to je kasno doao, ma ko to bio. Kakva god bila istorija prodora dionizijskog kulta u Grku, mitovi i mitoloki fragmenti, koji aludiraju na otpor s kojim se on susreo, imaju dublje znaenje: oni nas istovremeno obavetavaju o dionizijskom religioznom iskustvu i o specifinoj strukturi ovog boga. Dionis je morao izazivati otpor i proganjanja jer je religiozno iskustvo koje je on podsticao pretilo itavom jednom nainu egzistencije i univerzumu vrednosti. Re je, naravno, o pretnji uperenoj protiv prevlasti olimpske religije i njenih institucija. No taj otpor je podjednako otkrivao i jednu intimniju dramu, kakva se, uostalom, esto ponavljala u
3 Up. H. Jeanmaire, Dionysos, str. 76; o Likurgu i inicijacijama polne zrelosti, up. Couroi et Comtes, str. 463 i dalje. 4 Re je o jednom fragmentu iz Pila (X do O 6) na Linearnom B pismu.

304

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

istoriji religija: re je o protivljenju svakom apsolutnom religioznom iskustvu koje moe da se ostvari jedino putem negacije ostalog (kakvo god bilo ime koje mu se daje: ravnotea, personalitet, svest, razum, itd.). Valter Oto je dobro uoio povezanost izmeu teme proganjanja Dionisa i tipologije njegovih brojnih epifanija. Dionis je bog koji se pokazuje iznenada i potom tajanstveno nestaje. Tokom praznika Agrionija u Heroneji, ene bi ga uzalud traile, pa se vraale s veu da je bog otiao muzama koje su ga sakrile (Otto, Dionysos, str. 79). Iezavao je tako to bi zaronio u Lernu ili u more, a nanovo se pojavljivao u amcu na talasima kao za vreme praznika Antesterija. Aluzije na njegovo buenje (isto, str. 82 i dalje) ukazuju na istu mitsku temu. Dionisa njegove epifanije i periodina iezavanja smetaju meu bogove vegetacije.5 On stvarno ispoljava odreenu povezanost sa ivotom biljaka; brljan i bor su gotovo postali njegovi atributi, a njegovi najomiljeniji praznici upisuju se u ratarski kalendar. Ali Dionis je povezan s totalitetom ivota, kako to pokazuju njegove veze s vodom i klicama, krvlju ili spermom, kao i obilje vitalnosti, to pokazuju njegove ivotinjske epifanije (bik, lav, jarac). 6 Njegova pokazivanja i neoekivana iezavanja odraavaju, na neki nain, pojavljivanje i iezavanje ivota, odnosno, smenjivanje ivota i smrti i, na koncu, njihovo jedinstvo. Ali tu uopte nije re o objektivnom posmatranju ovog kosmikog fenomena, ija obinost ne bi mogla da podstakne nijednu religioznu ideju, niti da stvori neki mit. Svojim epifanijama i svojim iezavanjima, Dionis otkriva tajnu i svetost smenjivanja ivota i smrti. A to je otkrie religiozne prirode, poto se odvija u prisustvu samog boga. Njegova pojavljivanja i iezavanja nisu uvek povezana s godinjim dobom. Dionis se pokazuje preko zime i iezava na upravo onoj prolenoj sveanosti na kojoj postie svoju najtrijumfalniju epifaniju. Iezavanje, okupacija, to su mitoloki izrazi za silazak u Podzemlje, dakie, za smrt. U Delfima je, zapravo, pokazivan Dionisov grob; isto se tako govorilo o njegovoj smrti u Argu. Uostalom, kada se u argivskom obredu Dionis priziva s dna mora (Plutarh, De I side, 35), on se vraa iz zemlje mrtvih. Prema jednoj orfikoj himni (n. LIII) smatra se da se Dionis, kada je odsutan, nalazi pored Persefone. Najzad, mit o Dionisu Zagreju na kojem emo se kasnije zadrati pripoveda o okrutnoj smrti boga koga su ubili, raskomadali i prodrali Titani. Ovi Dionisovi brojni ali komplementarni vidovi su jo uoljiviji u javnim obredima, i pored njihovih neizbenih proienja i naknadnih tumaenja.
5 Bilo je pokuaja da se i mit o njegovom komadanju tarica ili pravljenja vina; ve 8 Up, tekstove i reference

Dionis vidi kao bog drveta, zrna ili loze je tumaen kao predstavljanje estine imitografi koje navodi Diodor, III, 62. koje je razmotrio V. Oto, str. 16264.

D I O N I S ILI PONOVO PRONAENA BLAENSTVA

305

123. Drevnost nekih javnih praznika Poev od Pizistrata, u Atini su se slavila etiri praznika u ast Dionisa.7 Dionizije u polju, koje su se odvijale u decembru, bile su seoski praznik. Povorka bi, uz pesmu, u procesiji nosila falus velikih dimenzija. Faloforija, kao drevna ceremonija, irom sveta veoma rasprostranjena, sigurno je prethodila Dionisovom kultu. Druge obredne igre su obuhvatale takmienja i nadmetanja, pre svega mimohode maski ili lica preruenih u ivotinje. I ti su obredi postojali pre Dionisa, ali je razumljivo kako je bog vina stao na elo povorke maski. Mnogo manje znamo o Lenejama* koje su praznovane usred zime. U jednom navodu iz Heraklita jasno se kae da se re Lenai i glagol initi Lenai koriste kao ekvivalenti za bahanti i bahantovati. Bog je bio prizivan nadmetanjem daduhosa**. Prema glosi jednog Aristofanovog stiha, eleusinski svetenik, s bakljom u ruci,8 izgovara: Pozovite boga! a sluaoci kliu: Sine Semelin, Jakho , darodave bogatstva! Antesterije su praznovane priblino u februarumartu, a Velike Dionizije, koje su najkasnije ustanovljene, u martu aprilu. Tukidid je (II, 15, 4) smatrao da su Antesterije najstariji Dionisov praznik. One su hile i najznaajnije. Prvi dan se zvao Pithoigia, otvaranje zemljanih bavi (pithoi) u kojima se uvalo vino od jesenje berbe. Bave su donoene u svetilite Dionisa u movari da bi se bogu prinele rtve levanice, a zatim se probalo novo vino. Drugog dana (Choes,*** vrevi) odvijalo se takmienje vinopija: oni su dobijali po jedan vr u koji je nalivano vino i na dati znak su ispijali sadraj najbre to su mogli. Kao i neka nadmetanja Dionizija u polju (na primer, askoliasmos****, kada su se mladii trudili da to due zadre ravnoteu na nauljenoj meini), ovo takmienje se takoe uklapa
7 Njihovu starost i njihov svehelenski karakter dokazuje i injenica da su dva od ovih praznika nosila imena meseci koji im odgovaraju Lenajon i Antesterion. [Antesterion je osmi mesec staroatike godine (polovina februara polovina marta) u kojem su u Atini odravane antesterije, trodnevne cvetne sveanosti u ast Dionisa. Prim prev.]. * Ova atinska sveanost u Dionisovu ast svetkovana je u gamelionu, sedmom mesecu staroatike godine (pol. januara pol. februara) u atinskoj etvrti Lenajon, koja je bila i posveena ovom bogu, nalazila se pod areopagom, a imala je dva hrama i pozorite (prim. prev.). ** Starogr.: bakljonoa. Svetenik koji je za vreme Eleusinskih misterija drao baklju (prim. prev.). 8 Duh procesija Eleusinskih misterija je bio izjednaen s Dionisoim; o izvorima je raspravljao W. Otto, nav. delo, str. 80; up. Jeanmaire, nav. delo, str. 47. *** Starogr. re hoe javlja se i u znaenju: izliv, rtva levanica, rtva za mrtve, obino pomeana od mleka, vina, meda i vode (prim. prev.). **** Askolije su svetkovine meina, na drugi dan Dionizija u polju. Re istog korena u glagolskom obliku znai: stajati ili plesati na jednoj nozi (prim. prev.):

20

306

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

u dobro poznati scenario nadmetanja i dvoboja svih vrsta (sportskih, govornikih) koji prate obnavljanje ivota.9 Ali euforija i pijanstvo anticipiraju na neki nain onostrani ivot, koji vie ne lii na tuni homerovski zagrobni svet. Na dan Hoes obrazovala se povorka koja je prikazivala dolazak boga u grad. Poto se smatralo da on dolazi iz mora, u povorci se nalazio i brod postavljen na etiri kolska toka, a u njemu su bili Dionis koji je drao okot i dva naga satira koji su svirali u frulu. Procesija, koju su sainjavali razliiti, verovatno prerueni statisti, i jedan rtveni bik ispred kojeg su ili svira na fruli i nosai cvetnih venaca, upuivala se prema starom Limnajonu, jedinom svetilitu koje je toga dana bilo otvoreno. Tu su se odvijale razliite ceremonije u kojima su uestvovale Basilina, Kraljica, odnosno, ena arhonta-kralja, i etiri poasne dame. Basilina, naslednica starih gradskih kraljica, od toga asa je smatrana za Dionisovu suprugu. Ona bi se popela pored njega u kola, pa se nova svadbena povorka upuivala prema Bukoleju, staroj kraljevskoj rezidenciji. Aristotel kae da se upravo u Bukoleju (dosl. staji za bika) odvijala sveta svadba izmeu boga i kraljice (Ath. Pol. 3, 5). Izbor Bukoleja ukazuje na to da je bikovska epifanija Dionisa tu jo bila prisutna. Bilo je pokuaja da se ta veza protumai kao simbolina, ili pretpostavkom da je boga oliavao arhont. Ali V. Oto s pravom istie znaaj Aristotelovog svedoanstva.10 Basilina prima boga u kui svoga supruga, naslednika kraljeva i Dionis se tako otkriva kao kralj. To sjedinjavanje je, verovatno, simbolizovalo venanje boga s celim gradom, uz sve pogodnosti koje se mogu zamisliti. Ali to je i in koji je karakteristian za Dionisa, boanstvo brutalnih epifanija, koje zahteva da mu se javno prizna nadmo. Ne znamo ni za jedan drugi grki kult u kojem je bog trebalo da se sjedini s kraljicom. Tri dana Antesterija, a posebno drugi, dan Dionisovog trijumfa, nesretni su dani, poto se tada vraaju due mrtvih, i sa njima kere* koje nose zlokobne uticaje podzemnog sveta. Njima je bio i posveen poslednji dan Antesterija. Tada se molilo za mrtve i pripremala panspermija, varivo od razliitog
9 Podsetimo na to da je re o izuzetno drevnom i svuda rairenom scenariju, jednom od najznaajnijih naslea iz preistorije, koji jo ima povlaeno mesto u svim oblicima drutva. . 10 Re je o sasvim drugaijoj vezi nego to je, na primer, Belova u Vavilonu (pratnja hramske boginje kada se bog nalazio u hramu), ili svetenice koja je morala da spava u Apolonovom hramu u Patari kako bi neposredno od boga primila mudrost koju je trebalo da obelodani kroz proroanstvo; up. Otto, str. 84. * Demonska bia, deca Noi i sestre Mojri, koje odreuju oveku neumitnu sudbinu. Treeg dana antesterija Kere su isterivane iz kua kao due mrtvih (prim. prev.).

D I O N I S ILI PONOVO PRONAENA BLAENSTVA

307

zrnevlja, koje je trebalo pojesti do noi. Kad padne no, vikalo se: Napolje, kere; Antesterije su se zavrile! Obredni scenario je dobro poznat i donekle se javlja u svim zemljoradnikim civilizacijama. Mrtvi i sile onostranog sveta vladaju plodnou i bogatstvima i raspodeljuju ih. Od mrtvih nam, zapisano je u jednoj hipokratskoj raspravi, dolazi hrana, rastenje i klice. U svim ceremonijama koje su mu posveene, Dionis se istovremeno pokazuje kao bog i plodnosti i smrti. Ve je Heraklit (fr. 15) govorio da su Had i Dionis (...) jedno te isto. Gore smo pomenuli Dionisovu povezanost s vodom, vlagom, bujanjem bilja. Isto tako treba ukazati i na uda koja prate ili najavljuju njegove epifanije: vodu koja izbija iz stene, reke to se ispunjavaju mlekom i medom. U Teosu se, na dan njegovog praznika, izliva obilan izvor vina (Diodor sa Sicilije, III, 66, 2). U Elidi su se tri prazne zdele, ostavljene preko noi u zapeaenoj odaji, sutradan zaticale pune vina (Pausanija, VI, 2, 6, 12). Slina uda su bila potvrena i na drugim mestima. Najslavnija je bila jednodnevna loza koja bi u nekoliko sati procvetala i dala grozdove; uda su se zbivala na razliitim mestima, jer o njima govore brojni autori. 11

124. Euripid i dionizijska orgijastinost Slina uda su karakteristina za frenetian i ekstatiki Dionisov kult, koji odraava naj originalni je i verovatno najstarije svojstvo boga. I Euripidove Bahantkinje predstavljaju svedoanstvo neprocenjive vrednosti o onome to bi mogao biti susret" grkog genija i dionizijske orgijastinosti. Sam Dionis je glavni junak Bahantkinja to je injenica bez presedana u starom grkom teatru. Uvreen time to je njegov kult jo nepoznat u Grkoj, Dionis stie iz Azije s grupom Menada i zaustavlja se u Tebi, rodnom mestu njegove majke. Tri kerke kralja Kadma poriu da je njihovu sestru Semelu voleo Zevs i da je ona rodila boga. Dionis na njih alje ludilo pa se njegove tetke, sa ostalim enama Tebe, upuuju ka planinama gde svetkuju orgijastike obrede. Pentej, koji je na prestolu nasledio svoga dedu Kadma, zabranjuje taj kult i tvrdokorno mu se suprotstavlja, uprkos dobijenim savetima. Pentej hvata i zatvara Dionisa, preruenog u svetenika sopstvenog kulta. Dionis se, meutim, udesno spasava, pa ak uspeva i da ubedi Penteja da ode i uhodi ene za vreme njihovih orgijastikih ceremonija. Menade otkrivaju Penteja i komadaju ga; njegova roena majka
I Sofokle,
2C"

Tijest (fr. 234), i drugi izvori koje navodi Otto, str. 9899.

308

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Agava pobedonosno nosi njegovu glavu, uverena da je to lavlja glava.12 to god da je Euripid imao na umu kada je pred kraj ivota pisao. Bahantkinje, ovo remek-delo grke tragedije je istovremeno i najznaajniji dokument o dionizijskom kultu. Tema suprotstavljanja, proganjanja, trijumfa, tu je najsjajnije prikazana. 13 Pentej se suprotstavlja Dionisu zato to je ovaj tuinac neki, a arobnjak, baja je / sa kovricam' plavim, kosom mirisnom, / iz oi crnih smije s' Afrodite slast. Kvario je devojke pod izgovorom da ih ui slatkom i zanosnom upranjavanju evoe* (233 i dalje). ene su podsticane da napuste svoje kue i da nou otre u planinu, igrajui uz zvuke bubnjeva i frula. A Pentej se najvie plaio uticaja vina jer gdje enske se na gozbi, soka kaplje mae grozdove, / tu prave, zdrave slube boje nema ve! (260262) Ali zanos bahantkinja ne izaziva vino. Jedan Pentejev sluga koji ih je, u zoru, iznenadio na Kiteri, opisuje da su bile ogrnute krznima lanadi, okrunjene brljanom, opasane zmijama, a u rukama su nosile i na svojim grudima dojile lanad i mladunad divljih ivotinja (695 i dalje). Obilje je posebnih, dionizijskih uda: bahantkinje svojim palicama** udaraju o stene i odatle izvire voda ili izbija vino, eprkanjem po zemlji dobijaju vrela mleka, a iz palica omotanih brljanom rose se kapi meda (703 i dalje). Izvesno, nastavlja Sluga: Da bjee tamo i to vidje, bogu bi, / kog grdi sada molitvom se molio (712714). Sluga i njegovi pratioci zamalo su bili rastrgnuti, poto ih je iznenadila Agava. Bahantkinje su se tada bacile na ivotinje koje su pasle u dolini i bez ikakvog seiva u rukama iskidale ih na komade. Pod hiljadama devojakih ruku strani bikovi behu raskomadani za tren oka. Menade se zatim bore u dolini. I djecu grabe, otimaju iz kua. / to uprte na lea, uem ne sveu, / al' ne pada na crnu zemlju nita ba / ni groe ni mjed. / S kovrica bije plam, / al' ne pali. A narod bijesom plane tad / rad grabea na bakhe, zgrabi oruje. / To straan bjee, kralju, prizor na pogled. / Otrice koplja do krvi ih ne rani, a one ti iz ruke uzmu bacat tap, / pa ranam' rane, u bijeg gone, tjeraju . . . (754763).
12 Znamo i za druge sluajeve ludila koje je Dionis izazivao kada ga ne bi priznali za boga: takav je sluaj Argovih ena (Apolodor, II, 2, 2; III, 5, 2); keri Minija iz Orhomene, koje su rastrgle i prodrale jedinoga od svoje brae (Plutarh, Quaest. gr., XXXVIII, 299 e). 13 U V veku Teba je postala sredite kulta jer se tu Dionis rodio i jer se tu nalazio Semelin grob. Pritom ipak nije bio zaboravljen otpor iz ranijih vremena, a jedna od pouka Bahantkinja je sigurno glasila: ne treba odbaciti nekog boga zato to se smatra da je nov. * Starogr.: Ijuju! bahovski veseli usklik. Gde je to bilo mogue, korien je prevod Kolomana Raca, Bakhe, Matica hrvatska, Zagreb, 1920 (prim. prev.). ** Tirs, palica gore obavijena brljanom i liem vinove loze, koja se zavrava resicama omorike (prim. prev.):

D I O N I S ILI PONOVO PRONAENA BLAENSTVA

309

Nepotrebno je naglaavati razliku izmeu tih nonih, frenetinih i divljih obreda, i javnih dionizijskih praznika o kojima smo ve govorili ( 123). Euripid nam prikazuje jedan tajni kult, osobit za Misterije. A kakva smisla ima sveta sluba ta? pita Pentej. Dionis odgovara: Stvor neroeni tajnu znati ne smije Pa kakvu korist nosi rtva ovjeku? To doznat ne smije, al' vrijedno jeste znat (470474). Misteriju je sainjavalo uestvovanje bahanata u totalnoj epifaniji Dionisa. Obredi su slavljeni nou, daleko od grada, na planinama i u umama. Putem prinoenja rtve kidanjem (sparagmos) i jedenjem presnog mesa (omophagya), postizalo se jedinstvo s bogom. Rastrgnute i prodrane ivotinje su bile Dionisove epifanije ili inkarnacije. Sva ostala iskustva^ izuzetna fizika snaga, neranjivost vatrom ili orujem, udag^voda, vino, mleko koji izbijaju iz zemlje), bliskost sa zmijama i mladunadi divljih ivotinja omoguavaju zanos, poistoveivanje s bogom. Dionizijski zanos pre svega znai prevazilaenje ljudske uslovljenosti, otkrie totalnog osloboenja, postizanje slobode i spontanosti koje su nedostupne ljudima. Izgleda sasvim izvesno da se meu te slobode podjednako ukljuuje i odbacivanje interdikta, etinih i drutvenih pravila i konvencija; lo delimino objanjava i masovno pristupanje ena.14 Ali dionizijsko iskustvo se doticalo najdubljih slojeva. Bahantkinje su prodirui presno meso reintegrisale ponaanje koje je bilo potisnuto ve desetinama hiljada godina; sline mahnitosti ukazuju na vezu sa ivotnim i kosmikim silama koje se mogu protumaiti jedino kao opsednutost bogom. Moglo se oekivati da e se ta opsednutost zamenjivati sa ludilom, mania. Sam Dionis je spoznao ludilo, a bahantkinje su samo delile boija iskuenja i strasti; najzad, to je bilo jedno od najpouzdanijih sredstava za komunikaciju s njim. Grci su znali i za druge sluajeve manija koje su izazvali bogovi. U Euripidovoj tragediji Herakle, junakovo ludilo je Herino delo; u Sofoklovom Ajaksu pomuenje uma izaziva Atena. Koribantizam koji su, uostalom, stari uporeivali s dionizijskom orgijastinou, takoe je bio manija izazvana opsednutou koribantima, a leenje se graniilo s pravom inicijacijom. Dionisa i njegov kult, meutim, ne izdvajaju psihopatske krize, nego injenica da su one bile vrednovane kao religiozno iskustvo: ili kao boja kazna, ili kao njegova milost.15 Najzad, zanimanje za poreenja sa na izgled slinim kolektivnim obredima i pokretima na primer, s nekim konvulzivnim plesovima srednjeg veka, ili s obrednom omofagijom kod Ajsaua, mistinog bratstva
14 Tiresija ipak brani boga: Dionis ne primorava ene da budu trezvene. Trezvenost zavisi od karaktera, i ona ena koja je po prirodi trezvena nee 13 pokvariti uestvovanjem u orgijama (Bah. 314 i dalje). se Podsetimo da se aman od psihopate razlikuje po tome to on uspeva da se izlei, a na kraju raspolae snanijom i kreativnijom personalnou nego ostatak zajednice.

310 Severne Afrike16 poiva upravo na injenici da ona otkrivaju originalnost dionizma. Retko se u istorijsko doba pojavljivao bog koji nosi tako drevno naslee: obredi su ukljuivali i teriomorfne maske, faloforiju, sparagmos, omofagiju, antropofagiju, maniju, enthousiasmos* Najznaajnija je injenica da Dionisov kult, jednom ukljuen u duhovni svet Grka, nije prestajao da stvara nove religiozne vrednosti, uvajui pri tom naslee iz preistorije. Naravno, frenezija izazvana opsednutou bogom ludilo izazivala je radoznalost mnogih autora a esto je podsticala i ironiju i porugu. Herodot (IV, 7880) pripoveda doivljaj skitskog kralja Skileja, koji je u Olbiji, na Boristenu (Dnjepar) zaeleo da bude posveen u Bahove i Dionisove misterije. Za vreme ceremonije (telete), obuzet bogom, on je pao u bahantski zanos i sad je izvan sebe.** To je po svoj prilici bila neka procesija u kojoj su posveeni pod vlau boga doputali da ih ponese frenezija koju su kako pomonici, tako i sami oni koji su bili obuzeti, smatrali za ludilo (mania). Herodot se zadovoljio time da saopti priu koju su njemu ispriali u Olbiji. Demosten nam u jednom slavnom odeljku (O vencu, 259), pokuavajui da ismeje svoga protivnika Eshina, u stvari otkriva neke obrede male tijade*** (Bacchein) koju su u Atini u IV veku svetkovali vernici trakog boga Sabaza koji je homologan Dionisu. (Stari su ga, uostalom, smatrali za trakog Dionisa, pod lokalnim imenom.)17 Demosten se poziva na obrede koje je pratilo itanje knjiga (verovatno nekog pisanog teksta u kojem su bile hieroi logoi****); on govori o nebrizaciji (aluzija na kou laneta, nebros; moda je tu bilo rei o nekom rtvovanju i jedenju presne ivotinje), o kraterizovanju (bazen u kojem su se meali vino i voda, mistino pie), o oienju (katharmos) koje se sastojalo upravo iz trljanja inicirane osobe glinom i branom. Akolit je, najzad, podizao iniciranog koji je niice leao na tlu i ponavljao formulu: Umakao sam zlu i pronaao sam bolje. I ceo skup bi poeo da klie ololyge.*****
18 Rode (Rohde) je irenje Dionisove ekstatike religije uporeivao s epidemijama konvulzivnih plesova u srednjem veku. R. Ajzler (Eisler) je skrenuo panju na Ajsaul (Isawiya) koji su obredno jeli presno meso (to se nazivalo frissa, od glagola farassa, iskidati). Mistino poistoveeni sa mesoderima ija su imena nosili (akali, panteri, lavovi, make, psi), adepti su kidali, vadili im utrobu i prodirali goveda, vukove, ovnove, ovce, koze. Jedenje presnog mesa je pratio mahniti ples veselja da bi se plaljivo uivalo u zanosu i bilo u vezi s bogom (R. Brunei). * Starogr.: boansko oduevljenje, zanos, ushienost (prim. prev.). ** Preveo Milan Arsenic, Mat. srpska, Novi Sad, 1959 (prim. prev.). *** Starogr.: sveani ophod bahanata; sveano udruivanje radi prireivanja rtvene gozbe u ast nekom bogu (prim. prev.). 17 Prema starim glosama re saboi (ili sabaioi) na frigijskom jeziku je bila ekvivalent grkog bacckhos; up. Jeanmaire, Dionysos, str. 9597. **** Starogr.: svete pouke (prim. prev.). ***** Starogr.: glasno, osobito ensko zazivanje, klicanje (prim. prev.).

D I O N I S ILI PONOVO PRONAENA BLAENSTVA

311

Sutradan se odvijala procesija adepta, ovenanih komoraem i granama bele topole. Na elu je iao Eshin, vitlajui zmijama i kliui: evoe, Sabazove misterije! i igrajui uz povike Hyes, Attes, Attes, Hyes!* Demosten takoe pominje i ko u obliku reeta, liknon, mistinu koaru, prvu kolevku malog Dionisa. Ma u kom obliku, u sreditu dionizijskog obreda uvek nalazimo maniju, ekstatino iskustvo neke manje-vie estoke mahnitosti. To ludilo je na neki nain predstavljalo dokaz adeptove divinizacije (entheos). Iskustvo je sigurno bilo nezaboravno, jer se uestvovalo u stvaralakoj spontanosti i opojnoj slobodi, u Dionisovoj nadljudskoj snazi i neranjivosti. Jedinstvo s bogom je inilo da se tokom izvesnog vremena ljudska uslovljenost rasprsne, ali ono nikada nije uspevalo da je transmutira. U Bahantkinjama nema aluzije na besmrtnost, kao to je nema ni u kasnijem Nonovom Spevu o Dionisu (Dionysiakd). To je dovoljno da bi se Dionis razlikovao od Zalmoksa s kojim je jo od Rodea uporeivan, a ponekad i zamenjivan, jer je ovaj getski bog inio besmrtnima one koji su bili posveeni u njegove misterije. Ali Grci se jo nisu usuivali da premoste beskrajnu razdaljinu koja je, u njihovim oima, razdvajala boanstvo od ljudske uslovljenosti. 125. Kad Grci ponovo otkriju prisustvo boga . . . Izvestan je inicijacijski i tajni karakter privatnih tijada (v. gore, Bahantkinje, 470-474),18 mada je bar deo ceremonija (na primer, procesije) bio javan. Teko je tano rei kada su, i pod kojim okolnostima, tajni i inicijacijski dionizijski obredi stekli funkciju koja je specifina za religije Misterija. Ugledni naunici (Nilson, Festijer) osporavaju postojanje neke dionizijske Misterije zbog toga to nedostaju jasni pokazateli c eshatolokoj nadi. Ali mi, pogotovu kada je re o starom dobu, veoma loe poznajemo tajne obrede, a da i ne govorimo o njihovom ezoterikom znaenju (koje je moralo postojati, poto je postojanje ezoterinih znaenja tajnih i inicijacijskih obreda potvreno svuda u svetu, u svim slojevima kulture). Pored toga, morfologiju eshatoloke nade ne treba ograniavati na izraze koji su postali poznati preko orfizma ili misterija iz helenistike epohe. Dionisovo iezavanje i epifanija, njegovi silasci u Podzemlje (koji se mogu uporediti sa smru iza koje sledi vaskrsenje), a pogotovo kult Dionisa-deteta19 sa obredima
* Starogr. usklik mistinog zaklinjanja. Ates je inae bilo boanstvo Frigijaca i Liana koje je izjednaeno s Dionisom (pritn. prev.). 18 Podseamo da su za vreme praznika Antesterija neke obrede izvodile iskljuivo ene, i to u najveoj tajnosti. 19 Kult Dionisa-deteta je bio poznat u Beotiji i na Kritu, ali se na kraju proirio i na Grku.

312

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

koji slave njegovo buenje ostavljamo ovde po strani mitsko-obrednu temu Dionisa-Zagreja, koju emo uskoro razmatrati ukazuju na volju i nadu u duhovni preporod. Svuda u svetu boansko dete je nosilac inicijacijske simbolike koja otkriva tajnu nekog mistinog preporoda. (Za religiozno iskustvo, manje-vie je svejedno hoe li ili nee takva simbolika biti shvaena razumno.) Podsetimo da je ve kult Sabaza, koji je poistoveen s Dionisom, predstavljao strukturu neke misterije (Umakao sam zlu!). Naravno, Bahantkinje ne govore o besmrtnosti; meutim, makar i privremena zajednica s bogom, nije bila bez posledica za posmrtno stanje bahanata. Dionisovo prisustvo u Eleusinskim misterijama doputa mogunost da se poveruje u eshatoloko znaenje bar nekih orgijastikih iskustava. Misterijske karakteristike kulta jasnije se ocrtavaju naroito od Dionisa Zagreja. Mit o komadanju deteta Dionisa Zagreja poznat nam je pre svega zahvaljujui hrianskim autorima.20 Kao to bi to i trebalo oekivati, oni ga prikazuju euhemerizovano, nepotpuno i zlonamerno. Ali upravo zbog toga to su bili osloboeni zabrane da govore otvoreno o svetim i tajnim stvarima, hrianski autori su nam preneli izvesne dragocene podatke. Hera alje titane koji odnose dete Dionisa Zagreja zajedno s nekim igrakama (zvekama, crepundia* ogledalom, piljcima, loptom, igrom, obrtaljkom), ubijaju ga i komadaju. Te komade oni kuvaju u kotlu, a po nekima ih i jedu. Jedna boginja Atena, Reja ili Demetra dobija ili spasava srce i stavlja ga u jedan koveg. Obaveten o zloinu, Zevs zgromi titane. Hrianski autori ne pominju Dionisovo vaskrsenje, ali je ta epizoda naim precima bila poznata. Epikurejac Filodem, Ciceronov savremenik, govori o tri Dionisova roenja, prvom od majke, drugom iz bedra, a treem kada se vraa u ivot poto je Reja sastavila delove koje su raskomadali titani. 21 Firmik Matermo zakljuuje da se na Kritu (gde on smeta svoju euhemerizovanu priu) seanje na ovo ubistvo zadralo u godinjim obredima koji su ponavljali ono to je dete u asu svoje smrti uinilo i pretrpelo: u dubini uma, uz udne poklie, izigravali su ludilo neke pomahnitale due, uveravajui da je zloin bio poinjen iz ludila, i sopstvenim zubima kidali ivog bika. Mitsko-obredna tema stradanja i vaskrsenja deteta Dionisa Zagreja otvorila je prostor za bezbrojne protivurenosti, pogotovu zbog njenih orfikih tumaenja. to se nas tie, dovoljno je jasno kazati da su obavetenja koja daju hrianski autori potkrepljena jo starijim dokumentima. Ime Zagreja se prvi put
20 Firmicus Maternus, De errore prof. relig. 6; Kliment Aleksandrijski, Protrep. II, 17, 2; 18, 2; Arnobe, Adv. Nat. V, 19; tekstove je preneo Kern, Orphica fragmenta, str. 110111. * Lat.: egrtaljke (prim. prev.) 21 De piet. 44; Jeanmaire, str. 382.

D I O N I S ILI PONOVO PRONAENA BLAENSTVA

313

pominje u poemi Alkmeon iz tebanskog ciklusa (VI vek):22 ono znai veliki lovac, to odgovara Dionisovom divljem, orgijastikom karakteru. to se tie zloina titana, Pausanija (VIII, 37, 5) nam prenosi jedno obavetenje koje je dragoceno uprkos sumnjiavosti Vilamovica i drugih naunika: Onomakrit, koji je iveo u Atini u VI veku, u Pizistratovo vreme, napisao je poemu na tu temu: uzevi ime titana od Homera, on je osnovao Dionisove orgia, nainivi titane autorima bojih patnji. Po mitu, titani su boanskom detetu prili posuti gipsom kako ne bi bili prepoznati. A u Sabazovim misterijama koje su svetkovane u Atini, jedan od inicijacijskih obreda sastojao se upravo iz posipanja kandidata nekim prahom ili gipsom.23 Te dve injenice povezivane su od starina (up. Nono, Dionis. XXVII, 228 i dalje). Re je o starom obredu inicijacije, koji je dobro poznat u primitivnim drutvima: novaci svoja lica trljaju prahom ili pepelom kako bi liili na utvare; drugim recima, oni nrolaze kroz obrednu smrt. to se tie mistinih igraaka, one su bile odavno poznate; jedan papirus iz III veka pre Hr. koji je, naalost oteen, pronaen u Fajumu (Curubi), pominje igru, obrtaljku, piljke i ogledalo (Orph. Fr. 31). Najdramatinija epizoda mita naime injenica da su titani, poto su raskomadali dete, njegove udove bacili u kotao gde su ih kuvali a zatim pekli bila je, sa svim pojedinostima, poznata u IV veku; tavie, te su pojedinosti pominjane u vezi s proslavljanjem misterija. 24 anmer (Jeanmaire) je u pravi as podsetio da kuvanje u kotlu ili prolazak kroz vatru predstavlja inicijacijske obrede kojima se postiu besmrtnost (up. epizodu o Demetri i Demofontu) ili podmlaivanje (Pelijine keri svoga ocaseku na komade i kuvaju ga u kotlu).25 Dodajmo i da su oba obreda kidanje udova i peenje ili prolazak kroz vatru karakteristike amanske inicijacije. U zloinu titana, dakle, moemo prepoznati jedan stari inicijacijski scenario ije je izvorno znaenje bilo zaboravljeno. Jer titani su se ponaali kao uitelji inicijacije, odnosno, ubijali su novaka da bi se on ponovo rodio u svetu vie egzistencije (u naem primeru, moglo bi se rei da su oni detetu Dionisu davali boanstvenost i besmrtnost). Ali, u religiji koja je zagovarala apsolutnu prevlast Zevsa, titani su mogli imati samo ulogu demona i bili su zgromljeni. Prema nekim varijantama,
- Fr. 3, Kinkel I, str. 77; up. takoe Euripid, fr. 472; po Kalimahu (fr. 171) Zagrej je samo jedno posebno Dionisovo ime; vid. druge primere kod Ota, str. 191 i dalje. 23 Demosten, De cor. 259. Argivljani su lice prekrivali gipsom kada su uestvovali u dionizijskim praznicima. 24 Up. problem koji se pripisuje Aristotelu (Diodot, Aristotel IV, 331, 15) koji je, posle Salomona Renaka (Reinach) razmatrao Mulinje (Moulinier), str. 51. Euforion je ui III veku znao za analogno predanje; isto, str. 53. 25 Jeanmaire, Dionysos, str. 387. Vid. druge primere u Mairie Delcourt, L'Oracle de Delphes, str. 153 i dalje.

313 ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

iz njihovog pepela su stvoreni ljudi i taj mit je imao znaajnu ulogu u orfizmu. Inicijacijski karakter dionizijskih obreda moe se prepoznati u Delfima, kada su ene proslavljale ponovno raanje boga. Jer u delfskoj koari se nalazio raskomadani Dionis, spreman za ponovno roenje, jedan Zagrej, kako to kae Plutarh (De Iside, 35), a taj Dionis koji se ponovo raao kao 26 Zagrej bio je istovremeno i tebanski Dionis, sin Zevsa i Semele. Izgleda da se i Diodor sa Sicilije poziva na dionizijske misterije kada pie da je Orfej preneo komadanje Dionisa u ceremonije misterija (V, 75, 4). U jednom drugom odeljku, Orfej je prikazan kao reformator dionizijskih misterija: zbog toga su misterije za koje se duguje Dionisu nazvane orfike (III, 65, 6). Tradicija koju prenosi Diodor je dragocena utoliko to potvruje postojanje dionizijskih misterija. Ali verovatno je da su te misterije ve u V veku preuzele neke orfike elemente. U stvari, Orfej je tada proglaen za Dionisovog proroka i osnivaa svih inicijacija (vidi gl. XIX, II tom).
* * *

Vie nego drugi grki bogovi, Dionis iznenauje brojnou i novinom svojih epifanija, raznovrsnou svojih transformacija. On je uvek u pokretu: stie svuda, u sve zemlje, rneu sve narode, u sve religiozne sredine, spreman da se povee sa razliitim, pa i antagonistikim boanstvima (Demetrom, Apolonom). Sasvim izvesno, on je jedini grki bog koji je, pokazujui se u razliitim vidovima, podjednako zaneo i privukao kako seljake tako i intelektualnu elitu, politiare i kontemplativce, orgijaste i askete. Pijanstvo, erotizam, sveopta plodnost, ali isto tako i nezaboravna iskustva izazvana periodinim dolaenjem umrlih, ili manijom, uranjanjem u ivotinjsku besvesnost, ili zanosom entuzijazma svi ti strahovi i otkrovenja potiu iz jednog jedinog izvora: prisustvo boga. Njegov nain bivstvovanja izraava paradoksalno jedinstvo ivota i smrti. Zato Dionis predstavlja tip boanstva koje se korenito razlikuje od Olimpljana. Da li je bio blii ljudima nego ostali bogovi? Njemu se, u svakom sluaju, moglo pribliiti, uneti ga u sebe. a zanos manije je dokazivao da se ljudska uslovljenost moe prevazii. Ti su se obredi neoekivano razvijali. Ditiramb, tragedija, satirina drama, manje-vie su direktne dionizijske tvorevine. Uzbud29 Delcourt, nav. delo, str. 155, 200. Plutarh se, poto je govorio o ereenju Ozirisa i o njegovom vaskrsenju, obraa svojoj prijateljici Klei, predvodnici Menada iz Delfa: Da je Oziris isto to i Dionis, ko to moe bolje znati od vas koja vodite Tijade, vas koju su vai otac i majka uputili u Ozirisove misterije?

DIONIS ILI PONOVO PRONAENA BLAENSTVA

315

ljivo je praenje preobraaja jednog kolektivnog obreda, ditiramba, koji je podrazumevao ekstatiku mahnitost, u spektakl, i u knjievni rod.27 Ako su, s jedne strane, neka javna bogosluenja postala spektakli, i od Dionisa nainila boga pozorita, drugi obredi, tajni i inicijacijski, razvili su se u Misterije. Makar posredno, i orfizam je dunik dionizijskih tradicija. Vie nego ma koji drugi Olimpljanin, taj mladi bog e neprestano darovati svoje vernike novim epifanijama, nepredvienim porukama i eshatolokim nadama.

27 Ditiramb, ophod povodom rtvovanja neke rtve radi izazivanja kolektivnog zanosa pomou ritminih pokreta, i obrednih uzvika i povika, poeo je upravo u doba (VIIVI vek) kada se u grkom svetu razvija horska lirika da se razvija u knjievni rod koji je po znaaju i po ugraivanju lirskih delova u teme koje su man je-vie prilagoene okolnostima i Dionisovoj linosti dorastao delovima koje peva exarchon (starogr. horovoa) (Jeanmaire, nav. delo, str. 24849).

SKRAENICE

ANET = J. B. Pritchard, Ancient Near Eastern Tezis Relating to the Old Testament (Princeton, 1950; drugo izdanje, 1955) AT Or = Archiv Orientalni (Prague) ARW Archiv fiir Religionswissenschaft (Freiburg/Leipzig) BJRL = Bulletin of the John Rylands Library (Manchester) BSOAS Bulletin of the School of Oriental and African Studies (London) CA = Current Anthropology (Chicago) HJAS = Harvard Journal of Asiatic Studies HR = History of Religions (Chicago) IIJ = Indo-Iranian Journal (La Haye) JA = Journal Asiatique (Paris) JAOS = Journal of the American Oriental Society (Baltimore) JAS Bombay = Journal of the Asiatic Society, Bombay Branich JI ES Journal of Indo-European Studies (Montana) JNES = Journal of Near Eastern Studies (Chicago) JRAS = Journal of the Royal Asiatic Society (London) JSS = Journal of Semitic Studies (Manchester) OLZ = Orientalistische Literaturzeitung (Berlin/Leipzig) RB = Revue Biblique (Paris) REG = Revue des tudes Grecques (Paris) RHPR = Revue d'Histoire et de Philosophie religieuses (Strasbourg) RHR = Revue de l'Histoire des Religions (Paris) SMSR = Studi e Materiali di Storia delle Religioni (Roma) VT = Vtus Testamentum (Leiden) M.d.M. = Wrterbuch der Mythologie (Stuttgart)

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

1. Za brzo upuivanje u optu preisitoriju, videti: Graihame Clark, 1962); Grahaane Clark i Stuart Piiggott, 1965; avde se nalazi i bogata bibliografija); H. B reu il i R. Lantier, Les hommes de la pierre ancienne: palolithique et msolithique (novo izdanje, Payt, 1959). Potpunija dokumentacija e se nai u knjizi H. MllerJCaipe, Handbuch der Vorgeschichte, I: Altsteinzeit (Momheai, 1966) i u prvom tomu objavljenom pod rukovodstvom Karla J. Nara (Narr), Handbuch der Urgeschichte (Bern Miinhen 1967). Karl Nar je dao izvrstan saetak, upotpunjen obimnom bibliografijom, u: Abriss der Vorgeschichte (Minhein, 1957), str. 841. Videti od istog autora Urgeschichte der Kultur (Stuttgart, 1961); F. Bordes, Old Stone Age (Njujork, 1968); La Prhistoire. Problmes et tendances (Indija CNRS, Pariz, 1968). Analiza novijih hipoteza o poreklu jezilka i drutva, kod Franka B. Liviingstonea, Genetics, ecology and the origins of incesit and exogamy, CA, 10. febr. 1969, str. 4561 (str. 6061, bibliografija). O poraklu jezika, mi sledimo Monrisa Swadesha, The Origin and DiverWorld Prehistory (Kembrid, Prehistoric Societies (London,

Karl Nar je u veini svojih studija ispitao hipoteze koje isu razvijene u vezi sa ooveenjem primata, i polkuao da prikae verovaitau sliku praljudi; videti, pored ostalog, Approaches to fthe Social Life od Earliest Man, Anthropos 57, 1962, str. 60220; Das Individuum in der Urgeschichte. Mglichkeiten seiner Erfassung, Saeculum, 23, 1972, str. 252265. O problemu koji postavlja populacija Amerike, videti E. F. Greanmain, The Upper Paleolithic and the New World, CA, 4, 1963, str. 1491; Allan Bryan, Early Man in America and the Late Pleistocene Chronology of Western Canada aod Alaisika, isto, 10, 1969, ,str. 33965; Prehistoric Man in the New World, knjiga objavljena pod rukovodstvom Desija Deningsa (Jesse D. Jennings) i Edvarda Norbeka (Edvard Norbeck) (ikago, 1964); Gordon R. Willey, An Introduction to American Archeology, i (Nju Dersi, 1966), str. 272 i svuda. Videti taikoe Frederick D. McCarthy, Recent Development arnd Problems in the Prehistory of Australia, Paideuma, 14, 1968, str. 117; Peter Bellwood, The Prehistory of Oceania, CA, 16, 1975, 918.

sification of Language (ikago, 1971).

320

I STORIJA VE ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Desetim ama hiljada godina, redosled paleolitskih kultura je isti u Evropi, u Africi i u Aziji. Isti redosled je potvren u Australiji i u Severnoj i Junoj Americi, mada je tu vremenski horizont mnogo krai. Za period izmeu ~ 20000. i ~ 10000, nemogue je utvrditi da li je neka odreena oblast postigla odluujui tehnoloki napredalk u odnosu na ostale oblasti. Postoje, naravno, varijacije u (struikturi orua, ali te varijacije verovatno odraavaju lokalne adaptacije a ne tehnoloki napredak; up. Mairvin Harris, Culture, Man and. Nature (Njujork, 1971, str. 169). To kulturno jedinstvo paleolitskih ljudi predstavlja zajedniki izvor tradicija ikoje e nasladiti kasnije kulture; ono, pored ostalog, omoguava i iporeenje isa savremenim lovakim drutvima. Izvrsna analiza paleolitskih zaostataka u nekim grkim obredima i mitovima, ikod Waltera Burkerta, Homo Necans {Berlin, 1972). O lovakim ikiulituraima viideti kalokvijum Man the Hunter, objavljen pod ruikovodstvom Ricarda Ldija (Richard B. Lee) i Irvina Devorija (Irven Devore) (ikago, 1968). 2. Da bi se razumelo oklevainje naunika da dopuste mogunost postojanja sloene i koherentne religioznosti paleolitsikih ljudi, /treba se podsetiti na to da je, u drugoj polovini XIX veka, termin religija pre imao ogranienju primanu, a preostalo se oznaavalo raznim pejorativnim izrazima magija, praznoverj e, divljatvo, itd. Govorilo ise o ljudima bez religije poto u nekim plemenima nije pronaeno nita to bi se moglo uporediti sa politeizmom i porodinim fetiistikim sistemima. Zagovornici religioznosti su optuivani da idealizuju paleolitske ljude, poto se pod religijom razumevao samo ideoloki skup koji bi se mogao uporediti sa judeo-hrianstvom, hinduizmom i panteonom starog Blislkog istoka. Nema potrebe navoditi sva del koja su posveena preiistorijskim religijama; veina njih ima samo bibliografski znaaj. Zbog dokumentacije i razvijenih hipoteza, moemo konsultovati: Th. Maiimage, Les religions de la prhistoire (Pariz, 1921); G. H. Luquet, L'art et la
2. tom (Bon, 193233); E. O. James, Prehistoric Religion (London Njujorik, 1957). Opirnija saoptenja nalazimo u nekim novijim -izdanjima: Johannes Maringer, The Goods of Prehistoric Man (Njujorfc, 1960; franouislkii prevod se pojavio 1958); Etienne Patte, Les prhistoriqes et la religion (Pariz, 1960); Anidr Leroi-Gourhan, Les Religions de la Prhistoire: Palolithique (Pariz, 1964); Karl J. Narr, Kultur, Umwelt u. Leiblichkeit d. Eiszeitmenschen (tutgart, 1963); Approaches to the Religion of early Palleolithic Man, HR 4, 1964, str. 129; Religion und Magie in der jngeren Altsteinzeit u: Handbuch der Urgeschichte, I (1966), str. 298320. Koristan za kritiku bibliografiju nekih novijih knjiga, lanak istog autora: Wege zum Verstndnis Prhistorischer Religionsformen, Kairos 3, 1963, str. 179188. Jo su nedovoljno prouene mitologije koje su se mogle razviti u vezi s pravljenjem orua. Simboliku i neke mitoloke teme strele, analizirali smo u: Notes on the Symbolism of the Arrow (Religions in Antiquity. Esays in memory of E. R. Goodenough, Lajden, 1968, str. 46375). 3. Osnovno o pogrebnoj praksi paleolitsikih ljudi jasno je prikazao J. Markiger, The Goods of Prehistoric Man (Njujoilk, 1960), str. 1437, 7489. Za dokumentaciju dostupnu pre 1940. (korisno je d E. Religion,

religion des hommes fossiles (Pariz, 1926); C. Clemen, Urgeschichtliche

321 O. James, Prehistoric Religion, A. Study in Prehistoric Archaealogy (.London, 1957), str. 1734. Videti takoe Grahame Clark, The Stone Age Hunters (London, 1967), str. 41 i dalje. Kritiko izlaganje kod Leroi-Gourhama, Les Religions de La Prhistoire, str. 3764. Za proirenije analize, videti H. Breuil, Pratiques religieuses chez les humanits quaternaires (Scienza e Civilt, 1951, str. 457o); A. Glory i R. Robert, Le Oui te des crnes humains aux poques prhistoriques (Bulletin de la Socit d'Anthropologie de Paris, 194, str. 11433); H. L. Mov.ius, Jr., The Mousteriam Cave of Tashiik-Tash, Sautheaistem Uzbeskistain, Central Asia (American School of Prehistoric Research, Bulletin No. 17, 1953; str. 1171); iP. Wernert, Cultes des crnes: reprsentation des spnts dies dfunts et des anctres (u; M. Garce i R. Mortier, L'Histoire gnrale des Religions, I, Pariz, 1948, star. 51102). O znaenju lobanje koja je iskopana na Kirkinom brdu, videti: A. C. Blanc, I Paleantropi di Saccopastore e del Circeo (Quartr, 1942, str. 137). Rejimond Dairt (Raymond A. Dart) je pokazao starost eksploatacije nudiniika okera u junoj Africi i na os'tadim mestima; videtii: The miuiltimiilletninial prehistory of Qahre Mining (NADA, 1967, str. 713); Tihe Birth of Symbology (African Studies, 27, 1968, str. 1527). Ova dva clainika sadre obimne bibliografske reference. O grobu u obliku zametka, videti G. van der Leeuw, Das Sogenannte Hockerbegrhniss und der gyptische Tjknw (SMSR, 14, 1938, str. 15067). 4. Emil Behler (Bctoler) je rezultate iskopavanja prikazao u Dus Palolithikum der Schweiz (Bazel, 1940). 21a ostala otkria, videti K. Hoermann, Die Petershhle bei Velden in Mittelfranken: Eine altpalolitische Station /(Nrnberg, 1933); K. Ehnenberg, Draissig Jahre palobiodogisaher Forschung in sterreichischen Hhlen (Quartr, 1951, str. 93108); Die palontologische, prhistorische luind paloethmologische Bedeutung der Salzofenhhle im Lichte der letzten Forschungen (Quartr, 1954. str. 1938). Videti taikoe Lothar Zotz, Die altsteinzeitliche Besiedlung der Alpen u. daran geistigen u. wirtschaftliche Hintergrnde, Sitzungsberichte der
alpine Physikalischmedizinische

76101, i naroito Mliar-Kaipe, Altsteinzeit, 205, 22426. Poreenje sa rtvama koje su karakteristine za neke arktike narode nainio je AI. Gahs, Kopf-, Schdel- und Langknochenopfer
bei Rariitiervdlkarn (Festschrift fr P. W. Schmidt, Be,

Soziett

zu

Erlangen,

tom

78,

195557,

str.

23168). I Viilhelm mit se esto vraao ina taj problem; up. pored ostalog, Die lteste Opferstelle das altpaloldthischen Menschen in dein Schweizer Alpen (Acta Pontificiae Academiae Scientiarum, Vatikan, 6 1942, str. 26972); Das Primitialopfer in der Urkultur (Corona Amicorum, Festgabe fr E mil Dckler, Sen Galen, 1948, str. 8192). Karl Moj'li (Menli) je svoje tumaenje naslaga ikostiju polkazao u Griechische Opferbruche (Phyllobolia fr Peter von der Mhll, Bazel, 1945, str. 185288), naroito str. 28387. O problemu rtve u paleolitu, videti: Oswald Menghin, Der Nachweis des Opfars im ltpalolithikum (Wiener Prhistorische Zeitschrift, XIII, 1926, str. 1419); H. C. Bandi, Zor Frage eines Bren- oder Opferkultes im ausgehenden Altpalolithikuim der alpinen
21

1938, str.

322

I STORIJA VE ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Zone i(Helvetia Antiqua, Festschrift Emil Vogt, Cirih, 1966, istr. 18); S. Brodar, Zur Frage der Hhlenbrenjagd und des Hohlenbrenkult in den palolitischen Fundstellen Jugoslawien (Quartar, 9, 1957, str. 14759); W. Wst, Die palolitisch-ethnographisohen Brenriten u. das Altindogermanische (Quartr, 78, 1956, str. 15465); Mirko Malez, Das Palolithikum der Veternicahhle und der Brenkult (Quartr, 10/11, 1958/59, str. 17188). Videti takode I. Paulson, Die rituelle Ehrebung des Brenschdels bei arktischen u. subarktischen Vlker, F. Ed. Kobi i(Koby) je doveo u pitanje postojanje depoa lobanja i kulta medveda: up. L'ours des cavernes et les Palolithiques (L'Anthropologie, 55, 1951, s-tr. 30408); Les Palolithiques ont-iils chass l'ours des cavernes? (Actes de la Socit Jurassienne d'mulation, 57, 1953, str. 157204); Grottes autrichiennes avec culte de roa-Gurain (Leroi-Gourhan) deli ista miljenja; up. Les Rel. de la
Prhistoire, str. 31 i dalje. Temenos, I, 1965, str. 15073.

l'ours? (Bull, de la Soc. Prhist. franaise, 48, 1951, str. 89). Le-

Za obimnije kritiko izlaganje viideti Johannes Mariniger, Die Opfer der palolitischen Menschen (Anthropica, Sv. Avgustin ikraj Bona, 1968, str. 249271). V. Kopetrs je predloio nekoliko zanimljivih etnolokih paralela; videti Der Brenkult in ethnologischer und prhistorischer, Beleuchtung (Paleobiologica, 1933, str. 4764); Knstlicher Zahnschift am Bren im AItpaloiithikum und bei den Airnu auf Sachalin (Quartr, 1938, str. 97103). Obrede je analizirao Alexander Slawik, Zum Problem des Branfestes der Ainu u. Giliaken, Kultur und Sprache (Be, 1952), str. 189203. Veze izmeu ceremonije medveda (bear crmonial) i amanizrna u evropskom paleolitu, prouavao je Karl Narr, Brenzaremoniiel und Schaman-smus in der lteren Steinzeit Europas, Saeculum, 10, 1959, str. 23372. U posebnim verovanjima lovaca da se ivotinja moe ponovo roditi iz svojih kostiju, up. Eliade, Le Chamanisme (2. izd., 1968), str. 139 i dalje. Zabranu lomljenja kostiju divljai ili domaih ivotinja, analizirao je u svetlu novijih istraivanja Joseph Henninger, Neuere Forschungen zum Verbot des Knochcnzerbrechens (Studia Etnograp673702). Studija I. Paulsona, Die Tierknochen im Jagdritual der nordeurasiatischer Vlker, Zeit. f . Ethnologie, 84, 1959, str. 27092, zasluuje da bude posebno pomenuta. 5. Postoji zamana bibliografija o preistorijskkn peinama i o peinskoj umetnostii. Upuujemo na: H. Breuil, Quatre cente sicles d'art parital (Montinjak, 1952); J. Maringer i H. Bandi, Art in the Ice Age (London, 1953); Paolo Grazis i, Palaeolithic Art (engl, prevod, London, 1960); A. Leroi-Gaurhan, Prhistoire de l'art occidental (Pariz, 1965); A. Laming, Lascaux. Paintings and Engravings (Hairmondsvont, 1959); La signification de l'art rupestre palolithique (Pariz. 1962), sa bogatom kritikom bibliografijom; R. F. Heizer i M. A. (Berikld Los Aneles, 1962); Peter J. Uko i Andre Rosenfeld, Paleolithic Cave Art (Njujork, 1967). Videti taikoe Simposio de arte rupestre, Barselona, 1966 (objavljen u Barseloni, 1968), a posebno studije P. Graziosija L'art palo-pipalolithique de la Province
Baumhoff, Prehistoric Rock Art of Nevada and Eastern California hica et Folkloristica in honorem Bla Gunda, Debrecin, 1971, str.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

323

mditerranenne et les nouveaux documents d'Afrique du Nord et du Proohe-Orient (str. 265 i dalje), Bmmanueia Anatija, Ei arte ruipestre galaico-portugus (istr. 195 i dalje), Henrija Lhotea, Donnes rcentes sur les gravures et les peintures rupestres du Sahara (str. 273 i dalje). Uslove iza valjana uporeivanja umetnikih tvorevina preistorije i umetniikih tvorevina naroda na etnolokom nivou, ispitao je Karl Narr, Interpretation altsteinzeitlicher Kuinis/twerke durch vlkerkundliche Parallelen, Anthropos, 50, 1955, str. 513545. Marksistiko tumaenje je dao G. Charrire, Les significations des (Pairiz, 1970). Leroa-Guiran stilski razlikuje pet perioda u paleolitskoj umetnosti: 1) razvijeni musterijen ( ~ 50000), u kojem je potvreno postojanje kostiju i ikaimenih ploa sa pravilno rasporeenim urezima, aili jo mama figurativnih del; 2) primitivni .period (orinjasjen, ~ 30000), iz kojeg potiu liikovi urezani u krenjake ploe ili naslikani na njima, vrlo apstraktne i nespretne slike, koje predstavljaju glave ili prednje dolove ivotinja (koje se mahom ne mogu prepoznati, sve izmea/no s prikazima genitalija, i kasnije 25000 20000) ljudski likovi koji su vrlo slino stilizovani: srednji deo tela je u odnosu na glavu i udove ogroman, odakle je nastala ideja o paleolitskim steatopigijskim enama; 3) arhaini period (solitrejn mlai ~ 3000025000), koji obuhvata vie prvorazrednih nalazita (Lasko; La Pasjega). Tu je vladanje tehnikom potpuno i slike, skulpture ili rezbari je su izraene veoma kvalitetno; 4) klasini period (magdalenijen, ~ 15000 11000), koji odlikuje maksimalna geografska rasprostranjenost ukraenih peina; veoma je razvijen realizam formi; 5) kasni period (magdalenijen mlai, ~ 10000); peine vie nisu ukraene, umetnost je u sutini pokretna. Liikovi su izgubili i pasledraje tragove stilizacije, ivotinje su savreno realistine, pa IU oi pada tanost oblika i pokreta. Ta se umetnost nalazi do Velike Britanije, Belgije i Svajcarske. Oko ~ 9000, naglo opadanje oznaava kraj vieg paleolita, a retka svedoamstva is kraja magdalanijena gube se u nezgrapnosti i shematizmu (Les religions de la prhistoire, str. 8788). Simposio de arte rupestre sadri dva lanka Anrija Lota (Henri Lhote) u kojima se kritikuje metoda Leroa-Gurana i Leminga (Laming) La plaquette dite de 'La Femme au Renn, de Laugerie-Basse, et son interprtation zoologique (str. 7997); Le bison grav de Sgris, Mouistiers-Ste-Marie (str. 99108). Kritika diskusija Leroa-Guranovog tuimaianja moe se nai kod Uckoa i Rosenfelda, Paleolithic Cave Art, str. 195221. Sugestivne opaske o simbolizmu preistorijsike umetnosti i njenim stilistikim ekspresijama, u studijama Herberta Khna, Das Symbol in der Vorzeit Europas, Symbolon 2, 1961, str. 160184, i Walthera Matthesa, Die Darstellung von Tier u. Mensch in der Plastik des lteren Palolithikum, isto, 4, 1964, str. 244276. Publikacije A. Beguana (H. Bgouen), N. Kasterca (N. Casteret) i . arca (J. Charet) o peinama Montespan i Tikdober razmotrili su Ucko i Rosenfeld, nav. delo, str. 18898, 17778. Izrezbarenu plou od kriljca iz Lurda ireprodukovao je Mairinger. The Goods of the Prehistoric Man, fig. 27. Predloeno je da se jedan prizor urezan na kosti ikoja je iskopana u Kravljoj peini (Arjej protumai kao ukazivanje na inicijacijsku ceremoniju: videti Luis-Ren Nougier i Roman Robert, Scne d'iniciation de la grotte de la
24*

reprsentations

rotiques

dans

les

arts

sauvages

et

prhistoriques

324

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Vache Allit (Arige), Bull, de la Soc. de l'Arige, t. XXIII, 1968, str. 1398. Jaisna reprodukcija crtea nai e se ,'kod Alexamdera Marshaika, The Roots of Civilization (Njujork, 1972), str. 275, fig. 154. Horst Kiirhner {Kirchner) je predloio amansko tumaenje slavne zidne -slike 'iz Laskoa u svojoj studiji Ein archologischer Beitrag zur Urgeschichte des Schamanismus, Anthropos, 47, 1952, str. 24486. To tumaenje je prihvatio Karl Narr, Brenzeremoniell und Schamamismius in der ilteren Steinzeit Europas (Saeculum, 10, 1959, str. 23372) naro. str. 271. Videti takoe Eliade, Le Chamanisme (2. izd. 1968), str. 390 i dalje; Al, Marshak, The Roots of Civilization, str. 277 1 dalije. D. Makej <J. Makikay) je u istom smislu protumaio Velikog arobnjaka iz peine Tiri brata; up. An important proof to the Prehistory of Shamanism, Alba Regia, 2/3 (Szkesfehrvr 1963), str. 510. Videti takoe E. Burgstalier, Schamanistische Motive unter den Felsbildem in den sterreichischen Alpenlnderin, Forschungen u. Fortschritte, 41, 1967, str. 105110; 14458; H. Miyakawa i A. Kollantz, Zur Ur- und Vorgeschichte des Schamanismus, Zeitschrift fr Etnologie, 91, 1960, str. 16193 (korisno za japansku dokumentaciju). 6. O enskim skulpturi cam a videti dokumentaciju koju je prikupio E. Saccasyn-Della Santa, Les figures humaines du palolithique suprieur eurasiatique (Anvers, 1947), to treba dopuniti kasnijim otkriima koja su zabeleena u bibliografiji Karla J. Narra, Antaios, tom II, br. 2 (1960), str. 155, nap. 2. Za tumaenje, up. F. Hanar, Zum Problem der Venusstatuetten im eurasischen Jungpalolithikum (Prhistorische Zeitschrift, tom 30/31, 1939/40, str. 85156); Karl J. Nairr, Weibliche Symbol-Plastik der lteren Steinzeit (Antaios, II, 1960, str. 131157); Karl Jettmar, u I. Paiuilson, A. Hultkrantz, K. Jettanair, Les Religions arctiques et finnoises (prev. na str. 1965), str. 292 (rezimirajui Gerasimovljeva iskopavanja u Malti). Videti takoe J. Maringer, The Gods of Prehistoric Man, str. 153 i dalje; A. Leroi-Gourhan, Les religions de la prhistoire, str. 87 i dalje. Smatra se da je ova urnetnost figurina (Kleinplastic, kako je oznaava Nar) rezultat uticaja koji su pristigli liz istonog Mediterana; u franko-kantabrijskoj oblasti dominira stil koji je pre naturalistiki, dok se na istoku i severoistoku nametnuo geometrijski shematizam. Sada se, meutim, doputa da je mlai paleolit u Sibiru bio pod uticajem kultura Mongolije i jugoistone Azije: up. Jettmar, Ler religions arctiques et finnoises, str. 292. Tumaenje Leroa-Gurana kritikovali su Ucko i Roserafels, Palaeolitic Cave Art, str. 195 i dalje, I Henri Lhote, La plaquette dite de 'La Femme au Renne', iri Simposio de arte rupestre, str. 8097 (up. isto, str. 98108, Maningova kritika). U takozvanom stilu X-zraka i njegovim vezama sa amanizom, jorkToronto, bez datuma), str. 129 i dalje. O knjizi je raspravljalo vie autora u Current Anthropology, II, 1970, str. 3948.

videti Andreas Lommel, Shamanism: The Beginnings of Art (Nju-

7. Aleksandar Marak je svoje otkrie prvi put predstavio u Lunar Natation on Upper Paleolithic Remains (Scientia, 1964. 146, str. 74345). Za tim malim lankom je sledio niz razraenijih priloga: New Techniques in the Analysis and Interpretation of Mesolithic

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

325

Natations ans Symbolic Art (Actes du symposium international, izd. Emmanuel Anati, Valikamonika 1970, str. 47994); Notations dans (Bord: Institut za preis tariju Univerziteta u Bordou, Memoire n 8, 1970): Le bton de commandement de Montgandier (Charente). Rexamen au microscope et interprtation nouvelle (L'Anthropologie, 74, 1970, str. 32152); Cognitive Aspects of Upper Paleolithic Engraving {CA, 13, 1972, str. 44577); Upper Paleolitchic Notation and Symbol (Scientia, 1972, 178, str. 81728). Rezultati ovih istraivanja su analizirani u njegovoj knjizi The Roots of Civilization: The Cognitive Beginnings of Man's First Art, Symbol and Notation (Njujork, 1972); up. nae saoptenje: On Prehistoric Relisions, RH, 14, 1974, str. 14047, nairo. 14043. Studija The Meander as a System: The Analysis and Recognition of Iconographie Units in Upper Paleolithic Compositions predstavljena je na Kolokvijumu australijskog instituta za izuavanje Aboridina, Kambera, maj, 1974. Autor nam je ljubazno stavio na raspolaganje rukopis ovog znaajnog priloga. Za uporedno izuavanje igara u krug, videti Evel Gasparini, La dainza circolare degli Slavi (Ricerche Slavistike, I, 1952, str. 6792); 1973), istr. 665 i dalje. Up. nae saoptenje u HR, 14, 1974, str. 7478. Tajni mit pulo pastira koji je saoptio Amadu Ampate Ba (Amadou H amp at Ba) (koji je i sam bio iniciran) objavila je Germaine Dieterlen, Koumen (Cahiers de l'Homme, Paris, 1961); upravo je zahvaljujui tom mitu Anri Lot mogao da protumai neke peinske slike Hadara i Tasilije; uip. Noviji podaci o saharskiim peinskim graviram a i slikarstvu (Simposio de Arte Rupestre, str. 273290), str. 282 i dalje. H. ion Sikair (H. von Si car) smatra da afriki Luwe jo odrava verovanije u Vrhovnog boga evroafrikih lovaca, pre ~ 8000; up. Luwe und verwandte mystische Gestalten, Anthropos, 63/64, 1968/69, str. 665737, naro. 720 i dalje. Mitovi o kosmogonijskom ronjenju potvreni su u istonoj Evropi, srednjoj i severnoj Aziji, u starosedelakoj (prearijevskoj) Indiji, u Indoneziji i u Severnoj Americi; up. Eliade: De Zalmoxis Gengis-Khan (Pariz, 1970), gl. III: Le Diable et le ban Dieu <str. 81130). Studija W. Gaertea, Kosmische Vorstellungen im Bilde prhistorischer Zeit: Erdberg, Himmelberg, Erdnabel und Weltstrme, (Anthropos, 9, 1914, str. 95679) zastarela je, ali je jo korisna zbog ikonografs,kih dokumenata. Bendamin Rej (Benjamin Ray) je dao briljantnu analizu magijsko-religiozne moi rei kod Dinka i Dogona: Performative Utterances' in African Rituals, HR, 13, 1973, str. 1635. Izraz Performative Utterances pripada engleskom filozofu D. L. Ostinu (J. L. Austin). vie knjiga o iskopavanjima koja je tokom Maiendorfii, telmoru i Arensburg-HopfenDie altund mittelsteinzeitlichen Funde von Matriarcaio Slavo. Antropologia Culturale dei Protoslavi, Firenca, les gravures du palolithique suprieur: Nouvelles mthodes d'analyse

II

8. A. Rast je objavio etrdeset godina vrio u bahu; najznaajnije su: Stellmoor (Nojiminster u

Holtajnu, 1934; Das altsteinzeitliche Rentierjgerlnder Meisendorf (isto. 1937); Die, Jungpalolitischen Zeltanlagen von Ahrensburg (1958); Vor 20.000 Jahren (Nojminster, 1962). O religioznom znaenju njegovih otkria, up. A. Rust, Neue

326

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

endglaziale Funde von kultische-religiser Bedeutung (Ur-Schweiz, 12, 1948, str. 6871); Bine endpalolitiisehe hlzerne Gtzenfigur aus Ahrensburg {Rom. Germ. Korn. d. dtsch. Arch. Inst., Berlin, 1958, str. 2526); H. Pohl hausen, Zum Motiv der Rentierversenlkung der Hamburger u. Ahrensuburg Stufe des niederdeutschen Flachandmagdalenien, Anthropos, 48, 1953, str. 987990; H. Mller-Karpe, Handbuch
der Vorgeschichte,

J. Maringer, The Gods of Prehistoric Man, str. 176186.

9. Biblie.

I, str. 225; II, str. 496 (br. 347); J. Maringer, Die Opfer der palolitischen Menschen (Anthropica, Sv. Avgustin kraj Bona, 1968, str. 249272), str. 266270. O rtvovanju potapanjem, videti Alois Class, Das Versenkungsopfer v: Wiener Bettrge zur Kulturgeschichte und Linguistic, 9, 1952, str. 66107. Za problem religioznog znaenja peinske umetnosti u istonoj paniji, videti H. Obermaier, Fossil Man in Spain (Nju Hejvn, 1924);

Izlaganje J. Perrota, Prhistoire Palestinienne u: Diet, de la Dodatak, tom VIII, 1968, kol. 286446, najbolje je i najpotpunije izlaganje o preistoriji Palestine. Videti takoe R. de Vaux, Histoire ancienne dlstral, tom I (Pariz, 1971), str. 4159. O natufijanskoj kulturi, videti D. A. Garrod, TTie Natufian Culture: The Life and Economy of a Mesolithne People in the Near East u: Proceedings of the British Academy, 43 (1957), str. 211227; E. Anati, Palestine before the Hebrews (Njujork, 1963) str. 146178; H. Miler-Karpe, Handbuch der Vorgeschichte, II: Jungsteinzeit (Minhen, 1968), str. 73 i dalje. O natufijanskoj religiji videti na kraju Jacques Cauvin, Religions nolithiques de Syro-Palestine (Pariz, 1972), str. 1931. O religioznom znaenju lobanja i o obrednom ljudoderstvu, videti Mler-Karpe, nav. delo, tom I, str. 239 i dalje; Walter Dostal, Ein Beitrag zur Frage des religisen Weltbildes der frhesten Bonaro. str. 7576 {sa bibliografijom); R. B. Onian, The Origin of European Thought (Kembrid, 1951; 2. izd. 1954). str. 107 i dalje, 530 i dalje. 10. 0 obrednom lovu u Africi, videti Helmut Straube, Die Tierverkleidungen der afrikanischen Naturvlker (Vizbaden, 1955), str. 83 i dalje, 198 i dalje, i svuda. O slinostima tehnika rata i lova kod Asiraca, Iranaca i Turko-Mongola, videti Karl Meuli, Ein altpersischer Kriegsbrauch (Weststlische Abhandlungen. Festschrift fr Rudolf Tchudi, Vizbaden, 1954, str. 6386). Dodajmo da je lov podstakao i druge mitoloke i folklorne teme. Da navedemo samo jedan primer: junak progoni jelena donjim svetom, iH vilinskim arobnim svetom, ili, najzad, junak susree Hrista, Boddhisattvu, itd. Up. M. Eliade, De Zalmoxis Gengis-khan (1970) str. 131161. U velikom broju mitova i legendi o otkrivanju ili osvajanju neke teritorije, osnivanju nekog grada, prelasku preko reke ili prolasku kroz movaru, upravo ivotinja nalazi reenje iz neke, na izgled bezizlazne situacije; up. Eliade, isto, str. 135 i dalje, 160. 11. O pripitomljavanju biljaka i ivotinja, videti Mller-Karpe, nav. delo, II, str. 240256; Peter J. Ocko i G. W. Dimblev {izd.), The domestication and exploitation of plants and animals (ikago, 1969); Gary A. Wright. Origins of food production in Southwestern Asia: A. Survev of Ideas (Current Anthropolog, 12. Okt.dec. 1971, str. 447479).
denbauer oVrderasiens, Archiv fr Wlkerkunde, 12, 1957, str. 53109,

327
Za uporedno izuavanje, videti F. Hermann, Die Entwicklung des Pfanzenanbaues als ethnologisches Problem, Studium Generale, 11, 1958, str. 35263; Die religisgeistige Welt des Bauernturns in ethnologischer Sicht, isto, str. 43441. Robert Brajdvud (Braidwood) razlikuje etiri faze primitivne seljake delatnosti: seljatvo ivi po selima i upranjava elementarnu kulturu (primary village farming), zemljoradnja stalnih sela (settled village farming), poetna kultura i najzad intenzivna zemljoradnja u selu (intensified village farming); up R. Braidwood i L. Braidwood, Earliest village communities of South West Asia, Journal of World History, I, 1953, str. 278310; R. Braidwood, Near Eastern prehistory: The swing from food-gathering cultures to village-farming communities is still imperfectly understood. Science, tom 127, 1958, str. 141930; up. R. Braidwood, Prelude to Civilization, u: City Invisible: A Symposium on Urbanization and Cultural Development in the Ancient Near East, izd. Carl H. Kraeling i Robert M. Adams (iikago, 1960), str. 297313; Carl O. Sauer, Agricultural origins and dispersals (Njujork, 1952); Edgar Anderson, Plants, Man and Life (Boston, 1952). O mitovima tipa Hainuvele i o njihovom religioznom i kulturnom znaenju, videti Ad. E. Jensen, Das religiose Weltbild einer friihen Kultur (tutgart, 1948), str. 35 i dalje; Mythes et Cultes chez les peuples primitifs (prev. na fr. Payor, 1954 /nem. izdanje, Vizbaden, 195Q/)> str. 188 i dalje; Carl A. Schmitz, Die Problematik des Mythologeme 'Hainuwele' und 'Promelheus', Anthropos, 55, I960, str. 21538; M. Eliade, Aspects du mythe (1963), str. 132 i dalje; T. Mabuchi, Tales concerning the origin of grains in the Insular Areas of Eastern-Southeastem Asia, Asian Folklore Studies, 23, 1964, str. 192; Atsuhiko Yoshida, Les excrtions de la Desse et 1' origine de l'agriculture, Annales, juliavgust 1966, str. 71728. Ileana Kirasi (Chirasi) je nedavno u grkoj mitologiji identifikovala neke mitsko-obredne skupove tipa Hainuvele, koji su, izgleda, povezani sa preitarikom fazom; up. Elementi di culture preccreali nei miti e riti greci (Rim, 1968). Prema nemakom etnologu Kuncu Ditmeru (Kunz Dittmer), u jugoistonoj Aziji jc kultura koren ja i gomoljika otpoela jo u gornjem paleolitu. ene su bile odgovorne za saenje i branje; one su plele korpe ,i kasnije izraivale grnariju. Obraena polja su, prema tome, postala vlasnitvo ena. Mu je dolazo da ivi u kui ene, a potomstvo je bilo matrilinearno. Meu obaveze mukaraca su, pored lova i ribolova, spadali i radovi oko krenja. Ovaj tip civilizacije koji Ditmer definie kao kombinaciju lova i kulture biljaka (JagcnPflanzer) proirio se u tropskoj Africi, Melaneziji i u obe Amerike. Kasnije se u jugoistonoj Aziji pojavila kultura krtola i vrtlarstva; u to vreme ie dolo do pripitomljavanja svinja i ivine. Tu civilizaciju karakterie organizacija matrijarhalnog tipa, tajna muka drutva (za zastraivanje ena), klase ena zavisno od starosti, ekonomskog i vers'koig znaaja, mitologije o mesecu, orgijastiki kultovi plodnosti, lov na glave i kult lobanja. Obnavljanje ivota se izvodilo putem rtvovanja ljudi. Kult predaka ie opravdavala njihova uloga kada je re o plodnosti. Ostali karakteristini elementi: amaniznra i razvijanje timet.no.sti (maske kultne drame, maske tajnih drutava, r>lastino predstavljanje predaka). Ovaj tip civilizacije (ili /kultnog kruga) se ve u doba mezolita rairio jugoistonom Azijom (nalazimo ga do naih dana kod nekih primitivnih naroda oko Indije i u Indokini), u ekvatorijalnoj Africi i u Junim morama, izuzev Polinezije.

328

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Ditmer kulturu itarica objanjava kao zamenu (Ersatz) za kulture biljaka, koja je postala obavezna irenjem njenog upranjavanja prema stepskim oblastima. Prelazak kulture biljaka u kulturu itarica dogodio se u Indiji: tu je uzgajena najstarija itarica, proso. Iz Indije se ta nova tehnika rairila zapadnom Azijom, gde je pripitomljeno vie divljih vrsta itarica. Ditmer razlikuje dva kulturna ciklusa koji su svojstveni kulturi itarica: a) kultura ekstenzivnog tipa u onim oblastima u kojima je bilo dovoljno kia; b) intenzivna kultura, odnosno, korienje terasa, navodnjavanja i vrtlarstva. Svakom od ovih kulturnih ciklusa odgovara osobena socioloka, ekonomska i religiozna struktura (up. Kunz Dittmer, Allgemeirte Wlkerkunde, Braunvajg, 1954, str. 163190). H. Bauman, nasuprot tome, smatra da je kultura gomoljika izmiljena podraavanjem i prilagoavanjem tehnike kulture itarica; up. Das doppelte Geschlecht (Berlin, 1955), str. 289 i dalje. 12. O mistinoj povezanosti ene i obraene zemlje, videti M. Eliade, Traite d'histoire des religions (novo izd., 1968), 208228, 281 309; Mythes, rves et mystres (1957), str. 206253. Protiv prenagljenih uoptavanja Alberta Dietericha (Mutter Erde, 3. izdanje, Berlin, 1925) videti Olof Pettersson, Mother Earth: An Analysis of the Mother Earth Concepts According to Albert Dieterich" (Lund, 1967). Up. takoe P. J. Ucko, Anthropomorphic Figurines (London, 1968) i Andrew Fleming, The Myth of t h e Mother-Goddess (World Archeology, I, 1969, str. 24761). O partenogenezi grkih i mediteranskih boginja, videti Umberto Pestalozza, Religione mediterranea. Vechi e nuovi studi (Milano, str. 191 i dalje). O periodinom obnavljanju sveta, up. Eliade, Le mythe de l'ternel retour (novo izd., 1969), str. 65 i dalje. Aspects du mythe (1963), str. 54 i dalje. O simbolici Kosmickog drveta, videti dokumenta i bibliografije navedene u Eliade, Le Chamanisme (2. izd., 1968), str. 49 i dalje, 145 i dalje, 163 i dalje, 327 i dalje. O krunom vremenu i kosmikom ciklusu, up. Le mythe de l'ternel retour, str. 65 i dalje. O religioznom vrednovanju prostora, videti Trait, str. 310 i dalje. O simbolici nastambi u neolitskom kultu Jang-aoa, videti R. A. Stein, Architecture et pense religieuse en Extrme-Orient, Arts Asiatiques, 4, 1957, str. 177 i dalje; up. takoe Eliade, Le Chamanisme, str. 213 i dalje. O klasifikacijskoj i obredno i dihotomiii i o razliitim vrstama antagonizaima i polariteta, videti Eliade, La Nostalgie des Origines (1971), str. 249336. 13. O arheolokim dokumentima o Jerihonu i o njihovim tumaeniima, videti Kathleen Kenyon. Digging up Jericho (London, 1957); Archaeology in the Holy Land (London, 1960); J. i J. B. E. Garstang, The Story of Jericho (London, 1948); E. Anati, Palestine before the Hebrews, str. 273 i dalje; R. de Vaux, Histoire ancienne d'Isral, str. 41 i dalje. O neolitskim religiiama Sirije i Palestine, na kraju videti J. Cauvin, nav. delo, str. 43 i dalje (iskopavanja Jerihona, Munhate, Beide,

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

329

Tel Raimada); str. 67 i dalje (Ras Sanira, Biblos, itd.); Muller-Karpe, Handbuch, II, str. 335 i dalje, 349 i dalje. Melart je mislio da je prekeramika kultura Jerihona (faza B, ~ 65005500) potekla iz kulture Hadilara (~ 70006000); up. Hacilar: A Neolithic Village Site, Scientific American, t o m 205, avgust 1961, str. 90. On, meutim, u Earliest Civilizations of the Near East (London, Njujork, 1965), str. 45, navodi nove datume Jerihona (faza B), utvrene m e t o d o m radioaktivnog ugljenika: ~ 6968. i 6918; drugim recima, izgleda da su te dve kulture savremenice. atal Hijik je najvei neolitski grad Bliskog istoka. Mada nije potpuno otkopam (etvrtina povrine, u 1965), atal Hijik je otkrio iznenaujui stupanj civilizacije: razvijena zemljoradnja (vie vrsta itarica i povra), uzgoj, trgovina i brojni, bogato ukraeni hiramovi. Up. James Mellaart, atal Huyiik: A Neolithic Town of Anatolia (Njujork, 1967). Videti takoe Walter Dostal, Zum Problem des Stadt and Hochkultur im Vorderen Orient: Ethnologische Marginalien, Anthropos, 63, 1968, str. 227260. O Tel Halafu, osnovnu bibliografiju je zabeleio Miler-Karpe, tom II, str. 59 i dalje, 42728. O kulturi Obeid, videti Muller-Karpe, nav. delo, str. 61 i dalje, 339, 351, 423 (bibliografija iskopavanja), 425 i dalje (Beli hram. zigurat). Up. takoe M. E. L. Mallowan, Early Mesopotamia and Iran (1965), str. 36 i dalje. Ve sada treba pomenuti jo jedno svetilite: Hram oiju koji je Malouen (Mallowan) otkrio u Braku, u dolini Habur (1.000 km severno od Uruka) i datirao na o k o ~ 3 0 0 0 . Pronaeno je nekoliko hiljada idola od belog i crnog alabastera, ija je karakteristika jedan ili vie pari oiju. Prema Malouenu, oni predstavljaju zavetne darove nekom svevideem boanstvu, zatitniku grada; up. Early Mesopotamia, str. 48 i dalje, i si. 3840. Hram je bio posveen boginji Inani. O. G. Kraford (Crawford) u svojoj knjizi The Eye Goddess (1957) prouava irenje ovog tipa ikonografije do Engleske i Irske, ali neki primeri koje navodi nisu uverljivi. Religioznu simboliku figurina i drugih mesopotamskih preistorijskih predmeta prouavao je B. L. Goff, Symbols oj Prehistoric Mesopotamia N j u Hejvn i London, 1963); videti naroito stir. 1048 (epohe Tel Halafa i Obeida), i si. 58244. 14. O najstarijoj evropskoj civilizaciji videti Marija Gimbutas, Old Europe c. 70003500. B. .: The Earliest European Civilization Before the Infiltration od the Indo-European Peoples, u: The Journal of Indo-European Studies, I, 1973, str. 120. O svetilitu iz Keioarela, videti Vladimir Dumitrescu. Edifice destin culte dcouvert dans la couche Boian-Spantov de la station-tell de Cascioarele, Dada, N. S., 14, 1970, str. 524. O modelu hrama videti Hortensia Dumitrescu, Un modle de sanctuaire dcouvert dans la station nolithique de Cascioarele, Dacia, N. S., 12, 1968, str. 381394. 15. O otkriu metala i razvoju metalurkih tehnika, videti T. A. Rickard, Man and Metals. A History of mining in relation to the development of civilization (Njujork, 1932); R. I. Forbes, Metallurgy in Antiquity (Lajden, 1950); Charles Singer, E. Y. Holmyard i A. R.

330
Hall, A History of Technology, I (Oksford, 1955). Vide!i bibliografije u M. Eliade, Forgerons et Alchimistes (Pariz, 1956), str. 18687: The Forge and the Crucible: A Postscript i(HR, 8, 1968, str. 7488), str. 77. O rudarima i o k o v a i m a videti: Forgerons et Alchimistes, str. 57 88; A Postscript, str. 7880. O B o a n s k i m kovaima i o Junacima koji d o n o s e civilizaciju, up. Forgerons et Alchimistes, str. 89112. O poreklu alhemije, videti A. M. Leicester, The Historical Background of Chemistry (Njujork, 1956); J. R. Partington, History of Chemistry, tom I (London, 1961); Allen G. Debus, "The Significance of the History of Early Chemisty (Cahiers d'histoire mondiale, 9, 1965, str. 3958); Robert P. Multhauf, The Origin of Chemistry (London, 1966). 16. Za opti u v o d u s u m e r s k u istoriju, kulturu i religiju, videti A. Parrot, Sumer (Pariz, 1952), a naroito knjige S. N. Kramera, The Sumerians. Their History, Culture and Character (ikago, 1963); From the Tablets of Sumer (Indian Hills, 1956; p o n o v n o izdanje p o d n a s l o v o m History Begins at Sumer, Njujork, 1959); Mythology of S u m e r and Akad u: S. N. Kramer (izd.), Mythologies of the Ancient World (Njujork, 1961), str. 93137; Sumerian Mythology (Filadelfija, 1944; ispravljeno i d o p u n j e n o izdanje, 1961). Sve o v e knjige sadre brojne, skoro integralne prevode s u m e r s k i h tekstova. Up. takoe Adam Falkenstein i W. von Soden, Sumcrische und Akkadische Hymnen u. Gebelte (Cirih, 1953); G. R. Castellino, Mitologia sumero-accadica (Torino, 1967). Takoe je korisna m o n o g r a f i j a Charlesa F. Jeana, La Religion sumrienne (Pariz, 1931). Znaajnu sintezu je dao R a y m o n d Jestim, La religion sumrienne u: Histoire des Religions (pod r u k o v o d s t v o m Henri-Charlesa P u e c h a ) , t. I (Pariz, 1970), str. 154202. Videti takoe Thorkild Jacobsen, Formative Tendencies in Sumerian Religion u: Ernest Wright, izd., The Bible and the Ancient Near East (Njujork, 1961), str. 267278; Early M e s o p o t a m i a n Religion: The Central Concerns (Proc. Am. Philos. Soc., t o m 107, 1963, str. 47384). S u m e r s k a religija je o b r a e n a uz a k a d s k u u: E d o u a r d Dhrome, Les Religions de Babylonie et d'Assyrie (kol. Mana, Pariz, 1945, str. 1330; bogate kritike bibliografije). Videti takoe V. Christian, Die H e r k u n f t der Sumerer, Sitzungsberichte der Akademie in Wien, t. 236, I, 1961; A. Falkenstein, La Cit-temple sumrienne, Cahiers d'histoire mondiale, I, 1954, str. 784814; F. R. Kraus, Le rle des t e m p l e s depuis la troisime dynastie d'Uir jusqu' la premire dynastie de Babilone, isto, str. 518545; A. Sjberg i E. Bergmann, Sumerian Temple Hymns (1969). B. Landsberger je ve 1944. dokazao da su i s u m e r s k a kulturna terminologija (tj. rei u vezi sa zemljoradnjom, m e t a l u r g i j o m i zan a t i m a ) , i i m e n a reka i gradova, s u m e r s k o g porekla. Up. Kramer, The Sumerians, str. 41 i dalje. Pre n e g o to su se nastanili u donjoj Mesopotamiji, Sumeri su zajedno oboavali ista boanstva; najznaajniji su bili Anu, Enlil, Enki, Inana. Kasnije je svaki grad imao svoga boga-zatitnika.: Enlil, na primer, b i o je b o g Nipura, E n k i je vladao u Eriduu, Nana u Uru, itd. Mit o Dilmunu je preveo Kramer, u ANET, str. 3441 i u From the Tablets of Sumer, str. 16975, od Mauricea Lamberta, La

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

331

naissance du monde Sumer (u: Naisasnce du Monde, Sources Orientales, I, Pariz, 1959, str. 103 i dalje), i nedavno Castellino, Mitologia sumero-accadica, str. 50 i dalje. O Anuu up. Dhorme, Religions, str. 2226, 4548, i W. d. M., I (D. O. Edzard, Die Mviihologie der Summerer u Akkader, str. 19 139), str. 4041. O Enkiju up. Dhorme, nav. delo, str. 3138, 5051: J. Bottro, Les divinits smitiques en Msopotamie ancienne, in Studi Seniitici, I (Roma, 1958), str. 1763, str. 3638. 17. Za uporedno prikazivanje mitova o stvaranju oveka, videti Theodore Gaster, Myth, Legend and Customs in the Old Testament (Njujork, 1969), str. 8 i dalje. Mesopotamske tekstove je preveo Alexander Heddel, The Babylonian Genesis (ikago, 1942), str. 6272. Prema jednom preclanju koje je preneo Berosija (III vek pre Hr.), sam je Bel ( = Marduk) naredio bogovima da mu odseku glavu i da od njegove krvi izmeane sa zemljom naprave oveka (Heidel, nav. delo, str. 7778). Ako je ovo predanje autentino, samo oveje telo bi bilo od boanske i od demonske supstance (jer zemlja potie od Tijamat). U mitu o stvaranju rala Enlil razdvaja Nebo i Zemlju kako bi ljudi mogli da se pomole iz tla, prev. Castellino, Mitologia sumero-accadica, str. 55. i dalje. O znaenju izraza me, videti B. Landsberger, Islamica, 2, 1926, str. 369; Th. Jacobsen, JNES, 5, 1946, str. 139, nap. 20; J. van Dijk, La sagesse sumro-akkadienne (Lajden, 1953), str. 19; K. Oberhuber, Der numinose Begriff ME im Sumerischen (Inzbruk, 1963). O obredu svete svadbe vrhovnog vladara i Inane, videti S. N. Kramer, The Sacred Marriage Rite: Aspects of Faith, Myth and Ritual in Ancient Sumer (Indiana Univ. Press, 1969); Le Rite du Mariage sacr DumuziInnanna, RHR, t. 191. 1972. str. 121146. O shvatanju nebeskih uzora gradova i hramova, up. M. Eliade, Le mythe de l'ternel retour (1949, 2. izd., 1969), str. 17 i dalje. Znaaj popisa kraljeva je pokazao Thorkild Jacobsen, The Sumerian King List (ikago, 1939). Kramer je napravio novi prevod, The Sumerians, str. 328331. Na Tibetu se sauvalo predanje o silasku prvih bogova sa Neba i njihovom penjanju u smrtnom asu: kraljevi koriste arobno ue; up. nekoliko primera u M. Eliade, Mphistophles et l'Androgyne, str. 208209; dodati Erik Haarh, The Yar-Lum Dynasty (Kopenhagen, 1969), str. 138 i dalje. Mit o Kralju-Spastelju koji silazi s neba, bie veoma omiljen u helenistiko doba. 18. Osnovna bibliografija o mitovima o potopu moe se nai u Th. Gaster, Myth, Legend and Customs, str. 353, to treba upotpuniti s M. Eliade, Aspects du mythe, str. 71 i dalje. Sumerske fragmente je preveo Kramer, ANET, str. 4243. O mitu o potopu u Epu o Gilgameu. up. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and the Old Testament Parallels (ikago, 1946), str. 224 i dalje; A. Schott, W. von Soden, Das Gilgamesch-Epos (Reklam, 1958), str. 8699; W. G. Lambert, JSS, 5, 1960, str. 113123: E. Sollberger, The Babylonian Legend of the Flood (London, 19621, Ruth E. Simoons-Vermeer, The Mesopotamian flood-stories: a comparison and interpretation, Numen, 21, 1974, str. 1734. Za verziju koju

332

I S T O R U A VEROVANJA t R E L I G I J S K I H IDEJA

prikazuje Berosija, up. P. Schnabel, Berossus und die hellenistische Literatur (1923), str. 164 i dalje; Heidel, nav. delo, str. 116 i dalje. Prema j e d n o m delu Epa o Gilgameu (pl. XI, 14), srce velikih bogova ih podstaknu da naprave potop. Prema recima koje Ea upuuje Enlilu (XI, 179 -i dalje), m o e m o razumeti da su postojali grenici, ali bez ikakve druge odrednice. Jedan fragment del poznatog pod i m e n o m Ep o Atrahazisu objanjava Enliilov bes drekom ljudi koji su postali sreni; up. Heidel, str. 107 i 225 i dalje. Prema tekstovima koji su skorije objavljeni, potop se smatrao boanskom kaznom: ljudi su se pobunili protiv svoje sudbine da radom i kultom slue bogovima; up. G. Pettinato, Die Bestrafung der Menschengeschlechts durch die Sintflut, Orientalia, N. S., tom 37, 1968, str. 156200; W. G. Lambert, Atrahasis. The Storv of the Flood (Oksford, 1969). 19. O Inani postoji obimna bibliografija: osnovno je zabeleio E. O. Edzard u W. d. M., 1, str. 8189; dodati W. W. HalloJ. van Dijk, The Exaltation of Inanna ( N j u Hej TOLondon, 1968), Wolfgang Helck, Betrachtungen zur Grossen Gttin und den ihr verbundenen Gottheiten (Minhen, 1971), str. 7189, i novije radove S. N. Kramera, The Sacred Marriage Rite (1969) i Le Rite du Mariage sacr DumuziInanna, RHR, t. 181, 1972, str. 121246. O Itar kao hermafroditu, up. J. Bottro, Les divinits smitiques (Studi Semitici, I), str. 40 i dalje. O Itar boginji rata, up. M.-Th. Barelet, Les desses armes et ailes: Inanna-Ishtar, Syria, 32, 1955, str. 222260. O Dumuzi-Tamuzu up. bibliografiju u W. d. M., I, str. 5153. Najznaajniji noviji prilozi su: Louis van den Berghe, Reflexions critiques sur la nature de Dumuzi-Tammuz, L Nouvelle Clio, VI (1954), 298321. T. Jacobsen, Toward the Image of Tammuz, HR, I, 1961, str. 189213; O. R. Gurnev, Tammuz Reconsidered, S o m e Recent Developments", JSS, 7, 1962, str. 147160. - O ulozi Getinane u vezi s Dumuzijevim povratkom, up. A. Falkenstein u: Bibliotheca Orientalis, 22, str. 281 i dalje. Razlike izm e u akadske i sumerske verzije analizirali su: A. Falkentajn (Falkenstedn) u studiji Der summerische und der akkadische Mythos von Inannas Gang zur Unterwelt, u Festschrift W. Caskel (1968), str. 96 ii dalje, i Jean Bottro u Annuaire de l'Ecole des Hautes Etudes, IV sek. 197172, str. 8197). Ukaimo na najznaajnije razlike: sumerska verziija ne zna za detaljan opis Donjeg sveta (ona zna za Veliko-Dole kao antipod Neba, Velikog-Gore; Bottro, str. 86); u akadskoj verziji, Itar preti da e, ako je o d m a h ne uvedu u Donji svet, razbiti vrata i osloboditi mrtve koji e prodreti ive (isto); u akadskoj verziji voda ivota se nalazi u Donjem svetu (u Meini u kojoj se nalazilo pie podzemnih bogova; isto, str. 89); u akadskoj verziji izgleda da je upravo Erekigal pouila svoga glasnika da opere Tamuza, pomae ga mirisom i odene u sveanu odoru; upravo je ona, dakle, odgovorna za Itarin gnev i, na koncu, za Tamuzovu smrt (isto, str. 91 i dalje). Anton Mortgat (Moortgat) je u svojoj knjizi Tammuz: Der Unsterblichkeitsglaube der altorientalischen Bildkunst (Berlin, 1949) predloio novo tumaenje Dumuzi-Tamuza na osnovu ikonografske

333
dokumentacije. Ali veoma se malo likova moe idantifikovati sa sigurnou; up. Berghe, Reflexions critiques. 20. Izvrstan prikaz vavilonske religije je dao J. Nougayrol u Histoire des religions, I (Pariz, 1970), str. 203349. Videti takoe J. Bottro, La religion babylonienne (Pariz, 1952; isto, Les divinits smantiques anciennes en Msopotamie, u S. Moscati, Le antiche divinit semitiche (=Studi Semitici, I, Rim, 1958), str. 1763. G. Furlani koji je 192829. objavio knjigu u dva toma (La religione babilonese e assira) saeo je svoja istraivanja u La religione dei Babilonesi e Assiri u Le civilt dell' Oriente, III, Rim, 1958, str. 73112. Videti takoe R. Follet, Les Aspects du divin dans la Msopotamie antique. Recherches des sciences religieuses, 38, 1952, str. 189209. Skepticizam A. L. Oppeinheima (Why a 'Mesopotamian Religion' should not be written, Ancient Mesopotamia, str. 172 i dalje) izgleda da ne dele njegove kolege. Videti takoe M. David, Les dieux et le destin en Babylonie (Pariz, 1949). O Erekigal i Nergalu, up. Dhorme, Les Religions de Babylonie et d'Assyrie, str. 3943, 5152. O Marduku, videti Dhorme, nav. delo, str. 13950, 16870; W. von Soden, u Zeitschrift fur Assyriologie, N. F. 17, 1955, str. 13066. O bogu Asuru, up. G. van Driel, The Cuit of Assur (Asen, 1969). O hramovima, videti Dhorme, nav. delo, str. 174197; H. J. Lenzen; Mesopotamische Tempelanlagan von der Friihizeit bis zum zweiten Jahrtausend, Zeitschrift fiir Assyriologie, N. F., 1955, str. 136; G. Widengren, Aspetti simbolici dei templi e luoghi dd culto del vicino aiitico, Numen, 7, 1960, str. 125; A. L. Oppenheim, Ancient Mesopotamia, str. 106 i dalje, 129 i dalje. Za obrede, videti G. Furlani, II sacrificio nella religione dei Semiti di Babilonia e Assiria (Memoiie dlia Accademia ded Lincei, VI, 3, 1932, str. 105370); Riti babilonesi e assiri (Udine, 1940); F. Thureau-Dangin, Rituels akkadiens {Pariz, 1921); ukupno izlaganje sa bogatom bibliografijom u Dhorme, nav. delo, str. 220; 257; za bogove posrednike, koji slue kao posrednici izmeu v e m i k a i onoga koga oni prizivaju, up. isto, str. 249250; za molitve, videti A. Falkenstedn i W. von Soden, Sumerische und akkadische Hymnen und Gebete (Stutgart, 1953) i Dhorme, nav. delo, str. 247 i dalje. O ispovedanju grehova, videti R. Pettazzoni, La confesione dei peccati, tom II (Bolonja, 1935), str. 69139). O blistavosti bogova, videti A. L. Oppenheim, Akkadian pul(u)h(t)u and melammu, JAOS, 63, 1943, str. 3134: The Golden Garments of the Gods, JNES, 8, 1949, str. 17292, i naroito Elena Cassin, La splendeur divine (Pariz, Hag, 1968), str. 12 i dalje (kritika Openhajmove hipoteze), 26 i dalje (svetlost i haos: boanska vrhovna vlast), 65 i dalje (melammu i kraljevska funkcija). Up. kasnije ( 104) o iranskoj xvarenah. O magiji, videti Meissner, Babylonien u. Assyrien, II, str. 198 i dalje; Dhorme, nav. delo, str. 259 i dalje; G. Contenau, La Magie chez les Assyriens et les Babyloniens (Pariz, 1947); Erica Reiner, La magie babylonienne, u: Le Monde du Sorcier (Sources Orientales, VII, Pariz, 1966), str. 6798; J. Nougayrol, La religion babylonienne, str. 23134. Navedimo nekoliko redova dz zakljuka: Vavilonska imaginacija, koja se malo odvojila od ,istorije bogova' Sumera, izgleda da

334

I STORIJA VE ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

nalazi zadovoljstvo i u storijama avola'. U v e o m a b r o j n i m i v e o m a dugim spisima arobnjaka, m o g a o bi postojati i deo knjievnosti koji bi trebalo da zaseni profane [ . . . ] . Ali tu, bez i k a k v e sumnje, postoji i o s n o v a za strah o k a k v o m bi n a m ,atomski rat' m o g a o dati predstavu [ . . . ] . Izgleda da nijedan narod nije vie od m e s o p o t a m skog, usred ,varvara' koji su ga okruivali, n e p r e k i d n o mu pretili i p o v r e m e n o upadali na n j e g o v u zemlju, i m a o toliko oseoanja da su civilizacija i ,dobar ivot' krhke stvari k o j e se n e p r e k i d n o d o v o d e u pitanje (str. 234). 21. Enuma eli je bio m n o g o prevoen. U k a z u j e m o na najnovije prevode: R. Labat, Le pome babylonien de la cration (Pariz, 1935) i Les religions du Proche-Orient asiatique, str. 3670; E. A. Speiser, The Creation Epic u AN ET, str. 6072; A. Heidel, The Babylonian Genesis (ikago, 1942; 2. pregledano i proireno izdanje, 1951); Paul Garelli i Marcel Leibovici, La naissance du Monde selon Akkad u: La Naissance du Monde ( S o u r c e s Orientales, I, Pariz, 1960), str. 132145. Hajdelova knjiga takoe sadri i p r e v o d e drugih tekstova vavilonskih k o s m o g o n i j a i u p o r e d n o prouavanje geneze u S t a r o m zavetu. Videti takoe W. v o n S o d e n u Zeit. f. Assyrologie, 47, 1954, str. 1 i dalje; F. M. Th. de Liagre, Opera minora (Groningen, 1953), str. 282 i dalje, 504 i dalje; W. G. Lambert i P. Walcot, A N e w Babylonian Theogony and Hesion, Kadmos, 1965, str. 6472, videti kasnije, VI poglavlje, odeljak 47). Analizu Enuma elisa kao izraza m e s o p o t a m s k e misli, nai e m o u T. Jacobsen, The C o s m o s as a tete, u: H. Frankfort i ostali, Before Philosophy. The Intellectual Adventure of Ancient Man (Cikago, 1946, Penguin B o o k s , 1949), str. 137 i dalje, p o s e b n o str. 182199. U vie studija, Jakobsen (Jacobsen) je predoio demokratski karakter s u m e r s k e vlade, pa otuda i vavilonskog panteona Marduka je, u stvari, kao t o to pokazuje Enuma eli, za vrhovnog boga proglasila skuptina svih bogova: up. Jacobsen, Early Political Development in Mesopotamia, Zeitschrift f. Assyrologie, 52, 1957, str. 91140; isti u J N E S , 2, str. 159 i dalje. Videti takoe The Battle b e t w e e n Marduk and Tiamat, JAOS, 88, 1968, str. 104108. Sveti karakter kraljevstva na a n t i k o m B l i s k o m i s t o k u stvorio je prostor za dugu raspravu. Neki naunici su u kralju videli predstavnika boga, sredite mitsko-obrenog s i s t e m a koji je b i o svojstven s v i m religijama starog Bliskog istoka. Ovaj m e t o d o l o k i pravac, poznat p o d i m e n o m Myth and Ritual School ili patternism, kritikovao je naroito H. Frankfort, The Problem of Similarity in Ancient Near Eastern Religions (Frazer, Lecture, Oksford, 1951). Ovaj ugledni naunik je smatrao da su razlike i z m e u formi o k o j i m a je re bile vanije od slinosti m e u njima. On je, na primer, skrenuo panju na injenicu da je faraon smatran za boga ili p o s t a j a o b o g dok je kralj u M e s o p o t a m i j i b i o s a m o predstavnik boga. Oigledno je, ipak, da su i razlike i slinosti uvek p o d j e d n a k o vane k a d a i m a m o posla s oiglednim istorijskim kulturama. Videti takoe S. H. Hooke, Myth and Ritual: Past and Present u Myth, Ritual and Kingship, str. 121; S. G. Brandon, The Myth and" Ritual Position Critically Considered u isto, str. 261291 (ova studija sadri bogatu kritiku bibliografiju do 1955).

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

335

22. O akitu, videti H. Zimmern, Zum babyloniscken Neujahrsfest, i I I (Lajpcig, 1906, 1918); S. A. Pallis, The Babylonian aktu festival (Kopenhagen, 1926; up. kritiku H. S. Nynurgau Le Monde Oriental, 23, 1929, str. 204211); R. Labat, Le Caractre religieux de la royaut assyrobabylonienne (Pariz, 1939), str. 95 i dalje; H. Frankfort, Kingship and the Gods (Cikago, 1948), str. 313 i dalje ( = La B.oyaut et les dieux, Payot, 1951, str. 401 i dalje); W. G. Lambert u JSS, 13, str. 106 i dalje (Mardukova p o b e d a je bivala reaktualizovana p o v o d o m svakog praznika N o v e godine koji se smatrao za ponavljanje k o s m o g o n i j e : A. J. Wensinck, The S e m i t i c N e w Year and the Origin of Eschatology, Acta Orientalia, I, 1923, str. 15899; Eliade, Le mythe de l'ternel retour, str. 6590. O prazniku sudbine, up. Dhorme, Les religions de Babylonie, str. 244 i dalje, 255 i dalje. O s v e t o m karakteru m e s o p o t a m s k o g kraljevstva: R. Labat, Le Caractre religieux de la royaut assyro-babylonienne; Dhorme, Les religions de Babylonie, str. 20 (divinizacija kraljeva); H. Frankfort, Kingship and the Gods, str. 215 i dalje ( = La Royaut, str. 289 i dalje); I. Engnell, Studies in Divine Kingship in the Ancient Near East (Upsala, 1943), str. 18 i dalje; G. Widengren, The King and the Tree of Life in Ancient Near Eastern Religion (Upsala, 1951); Sidney, Smith, The Practice of Kingship in Early S e m i t i c Kingdoms u: S. H. H o o k e (izd.), Myth, Ritual and Kingship (Oksford, 1958), str. 2273; A. L. Oppenhedm, Ancient Mesopotamia, str. 98 i dalje; J. Zandee, Le Messie. Conceptions de la royaut dans les religions du Proche-Orient ancien, RHR, t. 180, 1971, str. 328. 23. Mi srno koristili prevode G. Contenaua, L'Epope de Gilgamesh (Pariz, 1939); Aleksander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels (Cikago, 1946); E. A. Spedser, ANET, str. 7299; A. Schott i W. v. Sodan, Das Gilgamesh Epos (tutgart, 1958). Potom videti Labat, Rel. du Proche-Orient, str. 149226. Do sada u s u m e r s k o j verziji z n a m o za e s t epizoda l e g e n d e o Giigameu: 1) putovanje u kedrovu u m u i p o b e d a nad H u v a v o m (prev. Kramer, From the Tablets, str. 204207; The Sumeriants, str. 19297); 2) Gilgame i Nebeski bik; 3) p o t o p i Zisudrino postizanje besmrtnosti; 4) Gilgameova s m r t (ANET, str. 5052), epizoda koja n e d o s t a j e u vavilonskoj verziji; 5) Gilgame i Aga (prev. u Tablets, str. 2939; The Sumerians, str. 197200), jedan od najkraih sum e r s k i h epskih tekstova (115 redova), iji trag n i s m o nali u Vavil o n s k o m e p u (ali neki autori misle da ova epizoda ima istorijsku o s n o v u te da, prema tome, ne mora biti u k l j u e n a m e u m i t o l o k e tekstove); 6) Gilgame, Enkidu i zagrobni svet (prev. u Tablets, str. 224225; The Sumerians, 197205). Ova poslednja epizoda je t e m a dvanaeste tablice Epa o Giigameu (videti ranije, poglavlje II, str. 92, nap. 50). Gilgame p o s e c a dinovsko drvo a stablo daje Inani-Itar da od njega naini presto i krevet. Od njegovog korenja i kronje on sebi pravi dva arobna predmeta, pukku i mekku, o ijem se tumaenju i danas raspravlja; verovatno je re o m u z i k i m i n s t r u m e n t i m a ( b u b n j u i palicama?). Posle j e d n e greke u obredu, ovi p r e d m e t i padaju u Donji svet. Dirnut oajanjem svog gospodara, Enkidu se nudi da ih potrai. Ali p o t o nije vodio rauna o uputstvima koja mu je dao Gilgame

336

I STORIJA VE ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

k a k o ne hi uznemirio duhove, E n k i d u vie ne m o e da se vrati. Giigame, tuan, preklinje b o g o v e pa Nergal, vrhovni vladar Donjeg sveta, doputa E n k i d u o v o m duhu da se na n e k o l i k o trenutaka vrati na zemlju. Giigame ga ispituje o sudbini mrtvih. N j e g o v drug okleva: Ako b i h ti rekao zakon Donjeg sveta koji ja znam, video bih te k a k o seda da plae! (st. ilV, 15). Ali Giigame je uporan i E n k i d u mu daje kratak i o n e s p o k o j avaj ui opis: Sve je u r o n j e n o u prah... Videti S. N. Kramer, Gilgamesh and the Huluppu-Tree (Aussyriological Study, Br. 8, Oriental Institute of Chicago); Gilgamesh; S o m e N e w S u m e r i a n Data, u P. Garelli, izd. Gilgamesh et sa lgende (Pariz, 1960), str. 5969; The Epic of Gilgamesh and its S u m e r i a n Sources, JAOS, 64, 1944, str. 722; Sumerian Epdc Literature u La Poesia Epica e la sua formazione (Accad. Naz. dei Lincei, 1970), str. 825837; A. Schaffer, Sumerian Sources of Tablet XII of the Epic of Gilgamesh (Disertacija, Dept, of Oriental Studies, Univ. of Pensylvania, Filadelfija, 1962). Prema A. Falkentajnu, j u n a k o v o i m e se na s u m e r s k o m ita Bilgame; up. Reallexikon der Assyrologie (BerlinLajpcig, 1932. i dalje), t o m III (1968), str. 357 i dalje. Postoji o g r o m n a bibliografija o Epu o Gilgameu (u k o j e m je P. Jenzen video glavni izvor s v e o p t e knjievnosti; up. Das Gilgamesh-Epos in Der Weltliteratur, I, Strazbur, 1906). Najznaajniji delovi su zabeleeni u prevodima K o n t e n o a (Contenau), Hajdela, Kramera i A. o t ( S c h o t t ) V. fon. Zodena (W. v. S o d e n a ) . Videti takoe studije koje je o b j e d i n i o P. Carelli, Gilgamesh et sa lgende (str. 730), bibliografija) i l a n k e A. Falkentajna i ostalih u Real. d. Assyr., III (1968), str. 357375, W. S o d e n a u Zeit. d. Assyr., 53, str. 209 i dalje i J. Nougayrola, L'Europe Babylonienne u: La poesia epica e la sua formazione, str. 839858. Kurt Jarie (Jaritz) je nedavno j e d a n broj epizoda (bubanj, snove, kedrovu u m u , itd.) p r o t u m a i o tako kao da prikazuju a m a n s k e i d e j e i prakse. Up. Schamanistisches im Gilgame-Epos, u: Beitrge zu Geschichte. Kultur und Religion des alten Orients (Baden-Baden, 1971), str. 7587. Slino t u m a e n j e je predloio E. A. Butterworth, The Tree at the Navel of the Earth (Berlin, 1970, str. 138 i dalje). Mit o Adapi predstavlja j o jedan primer n e u s p e l o g postizanja b e s m r t n o s t i ; u o v o m sluaju, m e u t i m , o d g o v o r n o s t n i j e do heroja. Ea je Adapu stvorio pametnog, ali smrtnog. J e d n o m je Adapa s l o m i o krila J u n o m Vetru, p o t o mu je ovaj sruio kolibu. To je bilo krenje kosmiikog poretka i Anu ga je pozvao na sud. Ea mu, pre n e g o t o je otiao, daje tana uputstva kako da se ponaa na N e b u , a p o s e b n o ga obavezuje da odbije hieb smrti i oi smrti k o j e e mu ponuditi. Adapa ne krije da je Vetru s l o m i o krila iz osvete. Zadivljen n j e g o v o m iskresnou, Anu mu n u d i hieb ivota i oi ivota, gubei tako priliku da p o s t a n e besmrtan. Ova m i t s k a epizoda kao da p o s e b n o odraava neku n a p e t o s t i z m e u Anua i Ee za i j e uzroke ne znamo. Videti novi prevod sa k o m e n t a r i m a Labata, Les religions du Proche-Orient asiatique, str. 29094. O shvatanjima u vezi sa s m r u i sa o n o s t r a n i m , up. B. Meissner, Babylonien u. Assyrien, II, 143 i dalje; A. Heidel, The Gilgamesh Epic, str. 137 i dalje; J. M. Aynard, Le J u g e m e n t des Morts chez les Assyro-babyloniens u: Le Jugement des Morts (Sources Orientales, 4, Pariz, 1961), str. 81102.

K R I T I K A BIBLIOGRAFIJA

337

24. Za sapijentalnu literaturu s m o ili za p r e v o d o m Roberta H. Pfeifera u ANET, str. 343440. Druge prevode su dali W. G. Lambert, Babylonian Wisdom Literature (Oksford, 1960), str. 2162 i dalje, G. R. Castellino, Sapienza babilonese (Torino, 1962) i R. Labat, Les religions du Proche-Orient, str. 320 i dalje. Up. takoe J. J. A. van Dijk, La sagesse sumro-akkadienne (Lajden, 1953); J. Nougayrol, Une version ancienne du 'Juste Souffrant', R. B. 59, 1952, str. 239250; i novija bibliografija k o j u je zabeleio O. Eissfeidt, The Old Testament: An Introduction (1963), str. 83, n. 3. Za vavilonsko proricanje, videti A. L. Oppenheim, Ancient Mesopotamia, str. 206227; La divination en Msopotamie et dans les regions voisines (Radovi Centra za vie specijalizovane studije istorije religija u Strazburu, 1966), gde e m o skrenuti panju na priloge A. Falkensteina ('Wahrsagung' in der S u m e r i s c h e n Uberlieferung), A. Finet (La place du d e v i n dans la socit de Mari), J. Nougayrola (Trente ans de recherches sur la divination babylonienne, 19351963), A. L. Oppenheima (Perspectives on M e s o p o t a m i a n Divination); Jean Nougayrol, La divination Babylonenne, u: La Divination, studije sakupili Andre K a k o (Andr Caquot) i Mar sel Lebovic (Marcel Leibovici), t o m I (Pariz, 1968), str. 2581. Ovi radovi imaju bogate bibliografije. O v a v i l o n s k o m t u m a e n j u snova, videti A. L. Oppenheim, The Interpretation of Dreams in the Ancient Near East, with, a Translation of an Assyrian Dream Book (Filadelfija, 1956); Marcel Leibovicd, Les songes et leur interpretation Babylone u: Les songes et leur interprtation (Sources Orientales, 2; Pariz, 1959), str. 6585. O h o r o s k o p i m a , up. A. Sachs, Babylonian Horoscopes, Journal of Cuneiform of Cuneiform Studies, 6, 1952, str. 4975; o astrologiji, up. Nougayrol, La divination babylonienne, str. 4551 i(i bibliografija, isto, str. 78); A. L. Oppenheim, Ancient Mesopotamia, str. 308 i dalje. O n a u n i m otkriima, up. O. Neugebauer, The Exact Sciences in Antiquity (2. izd., Provddens, 1957), The Survival of Babylonian M e t h o d s in the Exact S c i e n c e of Antiquity and the Middle Ages, Proceedings of American Philosophical Society, t. 107, 1963, str. 528535); A. L. Oppenheim, Ancient Mesopotamia, str. 288310. O uticaju m e s o p o t a m s k i h ideja, up. Oppenheim, nav. delo, str. 67 i d a l j e (str. 356, nap. 26, bibliografija); o uticajima ije je postojanje p o t v r e n o u S t a r o m zavetu, up. bibliografiju u W. H. Ph. Rmer, Historia Religionum, I (Lajden, 1969), str. 18182. 25. Za o p t u istoriju Egipta videti: E. Drioten i J. Vandier, L'Egypte (2. izd., Pariz, 1946); John A. Wilson, The Culture of Ancient Egypt (=The Burden of Egypt, Cikago, 1951; p e t o izdanje, 1958); William C. Hayes, The Sceptre of Egypt. I. From the Earliest Times to the End of the Middle Kingdom (Njujork, 1953); Joachim Spiegel, Das Werden der altgyptischen Hochkultur (Hajdelberg, 1953); F. D a u m e s , La civilisation de l'Egypte pharaonique (Pariz, 1965), Izvrsna ispitivanja u knjizi objavljenoj p o d r u k o v o d s t v o m J. R. Harrisa, The Legacy of Egypt (Oksford, 1971). O preistorijskim kulturama Egipta, videti: E. J. Baumgartel, The Cultures of Prehistoric Egypt (London, 1955); H. Frankfort, The Birth of Civilization in the Near East (London, 1951), str. 41 i dalje, 100
25

338

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

i dalje; Wilson, The Culture..., str. 18 i dalje; W. B. Emery, Archaic Egypt (Pelican Book, Harmondsvort, 1963). Jo ne znamo kako je zemljoradnja prodrla u Egipat. Verovatno se rairila iz Palestine, jer su tragovi neolitske kulture ( o k o ~ 4 5 0 0 ) iskopani u Merimdeu pored Delte. Mrtvi su sahranjivani u nastambama, ali bez darova u zagrobnim predmetima. Kultura Gornjeg Egipta nazvana badarska ( p r e m a i m e n u nalazita, Badari), pored zemljoradnje i uzgajanja znala je za crnu d crvenu keramiku. Mrtvi su sahranjivani u savijenom poloaju; sahranjivane su i d o m a e ivotinje, uvijene u tkanine. U p o r e e n j u s Tel H a l a f o m i s V a r k o m ove egip a t s k e ' n e o l i t s k e kulture izgledaju s i r o m a n e i marginalne. S p o j a v o m amratske kulture (stara predinastika) dolazi do prvih p o k u a j a korienja prirodnog navodnjavanja doline Nila. Obrauje se k a m e n i bakar, ali je grnarija grublja n e g o u badarsko doba. (Verovatno zbog toga t o se poelo s pravljenjem k a m e n i h posuda; up. Clarke, World Prehistory, str. 104.) U grobovima su pronaene ponude u hrani i glinene figurice. Metalurgija je uvedena tek za v r e m e kasne predinastike (Nakada II), 1.000 godina posle njenog razvoja na S r e d n j e m istoku. Iz Azije je preuzet prilian broj dragih elemenata kulture, ali s velikim zakanjenjem. Kola s tokovima, za koja se u Mesopotamiji ve o d a v n o znalo, uvedena su u E g i p t u tek p o d N o v i m carstvom ( o k o ~ 1570). Veliina egipatske civilizacije poinje sa u j e d i n j e n j e m dve zemlje, Gornjeg i Donjeg Egipta. t o se tie poetaka urbane civilizacije, v e o m a znaajnih za svako uporedno izuavanje, njihovi su arheoloki tragovi p o k o p a n i pod m u l j e m Nila. O badarskoj i amratskoj kulturi, videti Mller-Karpe, nav. delo, t o m II, str. 2855, 339345, 353361. Bibliografiju do 1948. je zabeleio Jacques Vandier, La religion gyptienne (2. izd. Pariz, 1949), str. 310; videti isto, str. 2429, kritiko izlaganje m i l j e n j a K. Sethea (Urgeschichte u. lteste Religion der gypter, Lajpcig, 1930) i H. Keesa, (Der Gtterglaube im alten gupten, Lajpcig, 1941; 2. izd. Berlin, 1956) o primitivnim religijama Egipta. Up. R. Weill, Notes sur l'histoire primitive des grandes religions gyptiennes (Bulletin de l'Institut Franais d'Archologie Orientale, 47, 1948, str. 59150). Od optih studija o religijama Egipta, u k a z u j e m o na: Adolf Erman, Die Religion der gypter (Berlin i Lajpcig, 1934, prev. na fr. 1937); Herman Junker, Pyramidenzeit: Das Werden der altgyptischen Religion (Ajnsedeln, 1949) ; J. Garnot Sainte-Fare, Religions de l'Egypte (Pariz, 1951); S. Donadoni, La religione dell 'Egitto antico (Milano, 1955); H. Frankfofrt, Ancient Egyptian Religion (Njujork, 1948); La Royaut et les dieux (fr. prev. Payot, 1951; izvorno izdanje, ikago, 1948); R. T. Rundle Clark, Myth and Symbol in Ancient Egypt (London, 1959). Knjiga S. Morenza, La religion gyptienne <fr. prev. Payot, 1962) i s t o v r e m e n o je i pregled i izvrsna sinteza koja je uraena iz perspektive o p t e istorije religija. Videti takoe J. Bleeker, The Religion of Ancient Egypt (Historia Religionum, I, Lajden, 1969, str. 40114); Hathor and Thoth: Two Key Figures of the Ancient Egyptian Religion (Lajden, 1973), str. 10 i dalje, 158 i dalje; P. Derchain, La religion gyptienne, Histoire des Religions ( p o d rukovodstvom H. Ch. P u e c h a ) , I (1970), str. 63140. Obavezan ako se trai bogatstvo d o k u m e n a t a i bibliografskih referenci, Hans Bonnet, Reallexicon der gyptischen Religionsgeschichte

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

339

(Berlin, 1951). Ginter Rader (Gnther Roeder) je nedavno objavio bogatu zbirku divno ilustrovanih tekstova: Die gyptische Religion in Text und Bild; I. Die gyptische Gtterwelt; II. Mythen u. Legenden um gyptische Gottheiten u. Pharaonen; III. Kulte, Orakel u. Naturverehrung im alten Aegypten; IV. Der Ausklang der gyptische Religion, mit Reformation, Zauberei u. Jenseitsglaube (Cirih, 195961). Istorijski d o k u m e n t i su dostupni u prevodu J. H. Breasteda, Ancient Record of Egypt, IV (Cikago, 19067). Tekstovi piramida su prevoeni n e k o l i k o puta (na n e m a k i ih je prevodio Sethe, na francuski Speleers, na engleski Mercer); mi koristimo prevod R. O. Faulknera, The Ancient Pyramid Texts (Oksford, 1969), ali s m o p o d j e d n a k o koristili i f r a g m e n t e koje su preveli Breasted, Weill, Clark, Sauneron i Yoyote. O religioznom vokabularu, videti C. J. Bleeker, Einige Bemerkungen zur religisen Terminologie der alten Aegypten u: Travels in the Worlds of the Old Testament. Studies presented to Professor M. A. Beck (Asen, 1974), str. 1226. 26. Sistematizovano izlaganje o e g i p a t s k i m k o s m o g o n i j a m a , upotp u n j e n o p r e v o d o m i k o m e n t a r i m a tekstova, dali su S. Sauneron i J. Yoyote, La naissance du m o n d e selon l'Egypte ancienne (u: La religion gyptienne, str. 57 i dalje. Up. Clarkovu analizu, nav. delo, vode J. Wilson, ANET, str. 310. O razliitim k o s m o g o n i j s k i m doktrinama raspravljali su Vandier, La religion gyiptienne, str. 57 i dalje. Up. Clarkovu analizu, nav. delo, str. 35 i dalje, a naroito Morenz, Rel. gyptienne, str. 211 i dalje. 0 k o s m o g o n i j i Hermopolisa, videti S. Morenz i J. Schubert, Der Gott auf der Blume, eine gyptische Kosmogonie und ihre weltweite Bildwirkung (Askona, 1954). O tvorakoj vrednosti rei, videti J. Zandee, Das S c h p f e r w o r t im alten Aegypten (Verbum, Studia Theologica Rheno-Traiectina, VI, 1964, str. 33 i dalje). Zbog znaaja Tebe, p o e v od kraja III milenijuma, u prvi p l a n je bio izbaen n j e n b o g A m o n (koji je b i o prigodno spojen s R a o m ) . A m o n o v u k o s m o g o n i j u preuzimaju s i s t e m i Heliopolisa, H e r m o p o l i s a 1 Memfisa; videti tekstove koje su preveli i komentarisali Wilson, Anet, str. 810; Sauneron, Yoyote, str. 67 i dalje. O simbolici Prvobitnog brega i o s v e t o m prostoru, videti H e l l m u t Brunner, Zum Raumbegriff d e r Aegypter, Studium Generale, 10, 1957, str. 610 i dalje; A. Saleh, The So-called 'Primeval Hill' and Other Related Elevations in Ancient Egyptian Mythology, Mitt. d. Deutschen Arch. Instituts (Abt. Kairo), 25, 1969, str. 110120; I. E. S. Edwards, The Pyramids of Egypt (Pelican Books, Harmondsvord, 1961); J. Leclant, Espace et t e m p s , ordre et c h a o s dans l'Egypte pharaonique, Revue de Synthse, 90, 1969; Othmar Keel, De Welt der altorintalischen Bildsymbolik und das Alte Testament (Cirih Nojekirhen, 1972), str. 100 i dalje ( d i v n o ilustrovana uporedna studija). Postoji n e k o l i k o mitova o poreklu oveka; p r e m a j e d n o j verziji, Ptah mu je na toku, od gline o b l i k o v a o telo, up. Bonnet, Reallexikon, str. 617; u G o r n j e m Egiptu d e m i j u r g je b i o n u m ( B o n n e t , isto, str. 137). Ne zna se ni za j e d a n mit o poreklu smrti; kratka aluzija (Pir., odeljak 1466) p o d s e a na m i t s k o vreme pre no t o je postojala smrt.
24*

340

I STORIJA VE ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Mit o unitavanju Ijudii je prilino star; up. bibliografiju kod Vandiera, Rel. gypt., str. 53. Videti Le Livre de la Vache, p r e v e o Alexandre Piankoff, The Shrines of Tut-Ankh-Amon (Njujork, 1955), str. 27. Kada je Ra shvatio da je Hator s p r e m n a da uniti l j u d s k u rasu, on je preko noi prolio p i v o b o j e krvi; Hator je sutradan, pripremajui se da izvri pokolj, popila takvu k o l i i n u piva da je pala pijana. Ljudi su odluili da se pobune, p o t o je Ra suvie ostario. Ra je, u stvari, posle epizode koju s m o upravo ispriali, odluio da se odrekne vrhovne vlasti nad svetom. On je pred b o g o v i m a priznao da je njegovo telo slabo kao u prvobitno doba i zatraio od svoje keri, N u t , da ga podigne do N e b a (Livre de la Vache, prev. Piankoff, Shrines, str. 29). Njegov naslednik je bio u ili Geb. Raova starost i n e m o , a naroito njegovo udaljavanje na nebo, ine e l e m e n t e iroko potvrene m i t s k e teme: re je o preobraaju u k o j e m neki nebeski bog, tvorac i vladar kosmosa, postaje deus otiosus. injenica da u egipatskoj verziji jedan solarni b o g postaje dews otiosus, o d a j e naknadna tumaenja teologa. 27. O boanstvenosti kraljeva, videti: A. Moret, Du caractre religieux de la royaut pharaonique (Pariz, 1902, v e i m delom prevazi e n o ) ; H. Jacobsohn, Die dogmatische Stellung des Knigs in der Theologie der alten gypter (Gliktat, 1939); H. Frankfort, La Rovaut et les Dieux (fr. prev. Payot, 1951), str. 37288; G. Posener, De la divitin du pharaon (Pariz, 1960); H. Geodicke, Die Stellung des Knigs im Alten Reich (Vizbaden, 1960), H. Brunner, Die Geburt des Gottknigs (Vizbaden, 1964). O Menesu kao tvorcu ujedinjenog Egipta, videti Frankfort, str. 42 i dalje. Carstvo se javlja ve krajem predinastikog doba. Frankfort naglaava i d e o l o k o poreklo dvostrukog carstva (tj. suvereniteta nad Gornjim i nad D o n j i m E g i p t o m ) . Ova politika formula je izraavala tenju egipatskog duha da svet p o j m i dualistikim terminima kao niz suprotnosti u stabilnoj ravnotei (La Royaut, str. 44). Dualistike f o r m e egipatskog carstva ne proizlaze iz odreenih istorijskih sluajnosti. One otelovljuju t u p o s e b n o egipatsku m i s a o p o k o j o j totalitet sadri suprotnosti (isto, str. 45). Frankfort p o d s e a na n e k e afrike paralele k o j e bi m o g l e da objasne poreklo ove dualistike egipatske ideologije (str. 38 i dalje). S u s r e e m o i druge primere dijada i polariteta; za sada, videti La nostalgie des origines (Pariz, 1971), str. 249 i dalje (Remarques sur le dualisme religieux). O znaenju ma'at videti Bonnet, Reallexikon, str. 43034; Frankfort, Ancient Egypt. Rel., str. 53 i dalje, 62 i dalje; Posener, Littrature et politique dans l'Egypte de la XII Dynastie (Pariz, 1956); Morenz, La rel. gypt., str. 15674 (sa b i b l i o g r a f i j o m ) . O tenji ka bezlinom, videti A. de Buck, Het Typische en het Individueele by the Egyptenaren (Lajden, 1929); Ludlow Bull, Ancient Egypt u: The Idea of History in the Ancient Near East, izd. Robert C. Dentan (Yale University Press, 1955), str. 134. O kultovima i praznicima, videti Vandier, La rel. gip., str. 165 203; Morenz, Rel. gypt., str. 115152 (izvrsna u p o r e d n a rasprava s n o v i j o m b i b l i o g r a f i j o m ) . Jo se m o e koristiti Moterova knjiga Le

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA 340

rituel du culte divin journalier en Egypte (Pariz, 1902). Videti takoe: H. Kees, Das Priestertum im gyptischen Staat vom NR bis zur Sptzeit (Lajden, 1952); J. Gannot Sainte-Fare, L'hommage aux dieux dans l'ancien Empire gyptien d'aprs les textes des Pyramides (Pariz, 1954); S. Sauneron, Les prtres de l'ancien Egypte (Pariz, 1967). Osnovno o prazniku sed nalazi se k o d Vandiera, str. 200202; izvrsna analiza s referencama knjievnih i ikonografskih izvora, kod Frankforta, Royaut, str. 122136. O Minovom prazniku up. H. Gauthier, Les ftes du dieu Min (Kairo, 1931); Vandier, nav. delo, str. 202203; Frankfort, Royaut, 259262. 28. U s p e n j e faraona na n e b o prema Tekstovima piramida, o p i s a o je J. H. Breasted, Development of Religion and Thought in Ancient Egypt (Njujork, 1912), str. 70141, i R. Weill, Le champ des roseaux et le champ des offrandes dans religion funraire et la religion gnrale (Pariz, 1936). Jo nije sigurno treba li epitet maa-kherou (pravednik na glasu) koji je poev od Srednjeg carstva stavljan iza i m e n a svakog pokojnika, prevesti kao srean, blaeni. On pre izraava ideju da je pokojnik stekao blagodet ozirskih obreda; J. Yoyote, Le j u g e m e n t des m o r t s dans l'Egypte ancienne, str. 37 (videti bibliografske oznake, 33). 29. O Ozirisu postoji o b i m n a literatura. P o d s e a m o s a m o na osnovno: Bonnet, Reallexikon, str. 56876; Vandier, La Rel. gypt., str. 58 i dalje, 81 i dalje, 134 i dalje, itd.; Frankfort, Royaut, str. 251 i dalje; Rundle Clark, Myth and Symbol, str. 97 i dalje; E. Otto-M. H i m e r , Osiris und Arnim (Minhen, 1960). Knjiga R. A. Wallis Budgea, Osiris: The Egyptian Religion of Ressurection (2 toma, London, 1911; p o n o v n o izdanje, Njujork, 1961) i danas je korisna zbog bibliografije, ikonografije i afrikih paralela. Za v r e m e m o d e k o j u je lansirao Frejzer, u Ozirisu se video s a m o b o g zemljoradnje; ovo tumaenje, koje je u Francuskoj branio A. More, pored ostalih je kritikovao i odbacio E m i l a s i n a u svojoj p o s m r t n o objavljenoj knjizi Le Mystre d'Osiris au mois de Khoiac, I (Kairo, 1966), str. 30 i dalje. Izvestan je jedino sloeni karakter Ozirisa, istovremeno zagrobnog i k o s m i k o g boga, koji p o d j e d n a k o predstavlja i s v e o p t u plodnost, i carstvo, koji je Gospodar suenja m r t v i m a i, kasnije, b o a n s t v o Misterija. Mitove o Ozirisu u S r e d n j e m i u N o v o m carstvu ukratko je izloio Vandier, nav. delo, str. 4851. Tekstove sarkofaga je objavio A. de Buck, The Egyptian Coffin Texts, IVI (Cikago, 19351950). Upravo ih je preveo R. O. Faulkner, The Ancient Egyptian Coffin Texts, t o m I (Varminster, 1974). O Ozirisovom kultu videti dva asinaova t o m a Le Mystre d'Osiris au mois de Khoiac: Clark Rundle, str. 132 i dalje (gradnja stuba djed, s i m b o l a boje k i m e ) , str. 157 i dalje; Frankfort, Royaut, str. 251 i dalje. O H o r u s u i S e t u videti Bonnet, str. 307318, 702717, sa osnovn o m bibliografijom. Dodati H. de Velde, Seth, God of Confusion (1967). 30. O Prvom meuperiodu, videti H. Stock, Die erste Zwischenzeit Aegyptens (Rim, 1949); Wilson, The Culture of Ancient Esypt, str. 104124; Drioton-Vandier, L'Egypte, str. 213 i dalje.

342

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Knjievna del o k o j i m a se raspravlja u tekstu preveo je Adolf Erman, The Literature of the Ancient Egyptians (engleski prevod A. M. Blackmana, London, 1927, p o n o v n o izdanje u kolekciji Harper Torchbooks, Njujork, 1966, p o d n a s l o v o m The Ancyent Egyptians sa vanim predgovorom W. K. S i m p s o n a ) , str. 75 i dalje (Instructions pour le roi Meri-ka-r), 92 i dalje (Ipuwer), 132 i dalje (Le Chant du Harpiste), 86 i dalje (Dispute d'un homme fatigu...) Mi s m o uglavn o m pratili prevode Wilsona, ANET, str. 405 i dalje, 441 i dalje, 467. R. O. Fokner (Faulkner) je dao novi prevod La Dispute d'un homme fatigu... u Journal of Egyptian Achaeology, 42, 1956, str. 2140 (The m a n w h o w a s tired of life). R. D Vili j a m s ( W i l i a m s ) je istraio noviju literaturu o i s t o m tekstu, isto, 48, 1962, str. 4956. O Les Remontrances du Prophte Ipuwer o b j a v l j e n o je vie radova; videti bibliografiju kod W. K. S i m p s o n a , Introduction i p o n o v n o izdanje E r m a n o v e knjige u kolekciji Harper Torchbooks, str. X X I X X X X . Videti isto, str. X X V I I I , analizu novijih radova o Poukama za Marikarea. U k a z u j e m o na to da je ovaj poslednji tekst prilino dugaak i da nije u v e k razumljiv. O knjievnosti Meuperioda X I I dinastije, videti G. Posener, Littrature et politique dans l'Egypte de la XIIe dynastie (Pariz, 1956). 31. O S r e d n j e m carstvu, videti H. E. Winlock, The Rise and Fall of the Middle Kingdom in Thebes ( N j u j o r k , 1947); Wilson, The Culture of Ancient Egypt, str. 124153; Drioton-Vandier, str. 234 i dalje. Faraoni su preduzimali znaajne radove (dodali su 27.000 afcri obradive zemlje p o r e d Fajuma, itd.). Iako Egipat nije v o d i o o s v a j a k u politiku, na Mediteranu, u E g e j s k o m m o r u i na B l i s k o m istoku potovali su ga i pribojavali ga se. O H i k s i m a videti Robert M. Engberg, The Hyksos Reconsidered (Cikago, 1939); Winlock, nav. delo, dva p o s l e d n j a poglavlja; Wilson, str. 154165; T. Sve-Sderbergh, The H y k s o s Rule in Egypt, Journal of Egyptian Archaeology, 37, 1951, str. 5372; Theodore Burton-Brown, Early Mediterranean Migrations (Manester, 1959), str. 63 i dalje. U vezi sa k s e n o f o b i j o m Egipana, treba voditi rauna o injenici da oni v e o m a dugo strancima nisu priznavali ljudskost; u p r a v o su ih zbog tog razloga i prinosili na rtvu; up. Wilson, str. 139 i dalje. O t o m p r o b l e m u videti F. Jesi, Rapport sur l e s recherches relatives quelques figurations du sacrifice h u m a i n dans l'Egypte pharaonique, J N E S , 17, 1958, str. 194203. V e su u Prvom m e u p e r i o d u optuivali Azijate da su podsticali na bezvlae, m a d a je njihov broj u to vreme beznaajan (up. Wilson, str. 110 i dalje). Azijati su se tek posle osvajanja od strane Hiksa naselili m a s o v n o u oblasti Delte. O ulozi A m o n o v o g velikog svetenika, videti G. Lefevre, Histoire des Grands Prtres d'Anton de Karnak jusqu' la XXIe Dynastie (Pariz, 1929); Vandier, nav. delo, str. 170 i dalje; Wilson, Culture, str. 169 i dalje. Velika h i m n a p o s v e e n a Amonu-Rau je prevoena nekoliko puta: up. Wilson, ANET, str. 36567; Erman-Blackman, str. 283287. H i m n a je nadahnuta m e m f i s k o m teologijom ( E r m a n , Religion, str. 119), t o pokazuje tenju egipatske religioznosti da preuzme i iznova protumai tradicionalne doktrine. Podjednako je vano i delo koje se zove Univerzalistika h i m n a Suncu koje je objavio i preveo A. Varille u Bulletin de l'Institut franais d'archologie orientale ( K a i r o ) , 41, 1942, str. 2530; videti takoe Vdlsonov prevod, ANET, str. 36769.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

343

32. O revoluciji iz Amarne, videti J. D. S. Pendelbury, Tell-et-Amarna (London, 1935); Drioton-Vandier, L'Egypte, str. 86 i dalje, 334 i dalje; Wilson, nav. delo, str. 212 i dalje; Rudolph Anthes, Die Maat des Echnaton von Amarna (Dod. JAOS, Br. 14, 1952); Cyril Aldred, New Kingdom Art in Ancient Egypt during the Eighteenth Dynasty (London, 1951), str. 22 d dalje. Veliku hmnu Atonu preveo je Erman-Blackman, nav. delo, str. 28891; Breasted, The Dawn of Conscience (Njujork, 1953), str. 281 86; Wilson, ANET, 36971. O kontinuitetu Amon ( R a ) Aton, videti Alexandre Piankoff, The Shrines of Tut-Ankh-Amon (Njujork, 1955), str. 4 i dalje. 33. Onaj tekst koji Eduar Navil ( E d o u a r d Naville) naziva Bogosluenje Suncu predstavlja j e d a n od najznaajnijih tekstova N o v o g carstva. Mi koristimo prevod Piankoffa, The Litany of Re ( N j u j o r k , 1964), str. 2243. Videti takoe tekstove koje je preveo isti autor u svojoj knjizi The Tomb of Ramesses VI (Njujork, 1954). Postoji nekoliko prevoda Knjige mrtvih; mi koristimo poslednji po datumu, prevod T. C. Alina, The Book of the Dead or Going forth by Day (Cikago, 1974). O ostalim pogrebnim knjigama (Le Livre de ce qui est dans l'Anu-del; Le Livre des Portes; Le Livre de la Nuit) videti Vandier, str. 107 i dalje, 12829. Za Le Livre des deux Chemins koristili s m o prevod Piankoffa, The Wandering of the Soul (Prinston, 1974), str. 1237. Videti takoe: S. Morenz, Alt'dgyptischer Jenseitsfhrer. Papyrus Berlin 3121 (Frankfurt na Majni, 1966). Podzemni svet mrtvih, duat, potvren je ve u Tekstovima piramida; videti primere koje navodi Breasted, Development, str. 144, n. 2. O prikazivanju Pakla, videti Erik Hornung, Altgyptische Hllenvorstellungen (Berliin, 1968). Opis i prevod tekstova u knjizi E. A. Wallis Budgea, The Egyptian Heaven and Hell, IIII ( p o n o v n o izdanje u j e d n o m tomu, London, 1925). Negativne e l e m e n t e Smrti, p o j m l j e n e kao ovekovog neprijatelja bez premca, briljivo je analizirao J. Zandee, Death as an Enemy according to Ancient Egyptian Conceptions (Lajden, 1960), str. 531 (opti prikaz), 45111 (Vokabular izraava razliite vidove smrti: totalno unitenje, raspadanje, tamnica, itd.). Knjiga H. Keesa, Totenglauben und Jenseitsvostellungen der alten Aegypter (1926; 2. izd. Berlin, 1956), i dalje je najbolja zajednika studija, i pored nekih suvie linih tumaenja. Osnovno o kultu mrtvih ( m u m i f i k a c i j e , pogrebi, grobnice, mastaba, piramida, p o d z e m n a grobnica), nai e m o kod Vandiera, nav. delo, str. I l l 1 3 0 ( s o b i l n o m bibliografijom). Po Egipanima, kao, uostalom, i po drugim narodima antike (Indije, Kine, Grke, itd.), smrt nije izazivala s a m o razdvajanje tela i due; ona je, pored ostalog, pokazivala i distinkciju i z m e u tri duhovna principa. To su akha, ba i ka. Prvi sutinski oznaava boansku snagu, natprirodnu snagu (Vandier, str. 131). S m i s a o rei blistav, sjajan u k a z u j e na n e b e s k u prirodu mrtvih. (I stvarno, kada su mrtvi nazivani akhu, oni su smatrani za natprirodna bia koja ive na Nebu; up. Frankfort, Royaut, str. 104.) Ba, kao i akh prikazan u obliku ptice, predstavlja duu u pravom s m i s l u rei. Da bi ba sauvao svoj identitet, p o t r e b n o mu je telo, ili bar neki kip umrlog. Sami sebi su ga predstavljali kako ulazi u telo u grobu p o t o je p r e t h o d n o kruio p o l j i m a i g a j e v i m a . , . (Frankfort, Royaut, str.

344

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

103; up. Ancient Egyptian Religion, str. 96 i dalje). Ba je s a m umrli u j e d n o m o d r e e n o m vidu. Ka, nasuprot tome, nikada nije ni nacrtan ni individualizovan; izraz se m o e prevesti kao ivotna snaga. Ka pripadala pojedincu za njegovog ivota ali ga takoe prati i na onaj svet (Frankfort, Royaut, str. 104). Na s p o m e n i c i m a figurira s a m o ka kraljeva. Roen s kraljem k a o njegov blizanac, on ga prati kroz ivot kao d u h zatitnik; on u smrti del k a o kraljev dvojnik i zatitnik (isto, str. 110). Vano je podsetiti na to da tekstovi Starog carstva p o m i n j u jedino ba faraona. Drugim recima, Egipani starog d o b a n i s u imali ba (Morenz, La Religion gyptienne, str. 266). Svi p o i n j u da poseduju ba tek p o e v od Prvog meuperioda. Oigledno, re je o knjievnoj situaciji; mi ne z n a m o i s t o r i j s k u realnost. Znaajno je, meutim, t o je i u o v o m sluaju primer faraona uzor koji p o s t e p e n o poinju da podraavaju oni m a n j e povlaeni. Videti takoe: L. Greven, Der Ka in Theologie und Knigskult der gypter des Alten Reiches (Gliktat, 1952) i Louis Zabkar, A Study of the Ba Concept in Ancient Egyptian Texts ( i k a g o , 1968). O s u e n j u videti E. Drioton, Le jugement des mes dans l'ancienne Egypte (Kairo, 1949); Vandier, nav. delo, str. 134 i dalje; J. Spiegel, Die Idee vom Totengericht in der aegytischen Religion (Gliktat, 1935); J. Yoyots, Le j u g g e m e n t des m o r t s dans l'Egypte ancienne (u: Le jugement des morts, Sources Orientales 4, Pariz, 1961, str. 1680: prevodi tekstova, komentari i bibliografija). Videti takoe M. Guilmot, L'espoir en l'immortalit dans l'Egypte ancienne du Moyen E m p i r e la b a s s e poque (RHR, 166, 1964, str. 120). O izjavi o nevinosti, videti E. Drioton, Contribution l'tude du chapitre C X X V du Livre des Morts. Les c o n f e s s i o n s ngatives (Recueil d'Etudes gyptiennes ddies la mmoire de J. F. Champolion, Pariz, 1922, str. 545564). N e k e i d e j e i verovanja iz poglavlja 125 su v e o m a stari: oni bar ukazuju na doba piramida. O negativn o m i p o z i t i v n o m moralnom zakonu koji je u k l j u e n u poglavlje 125, i m a m o tragova j o od V i VI dinastije (Yoyote, nav. delo, str. 63). R. Petaconi (Pettazoni) je podsetio na n e k e etnografske paralele negativnog priznanja; up. La confesione dei peccati, II (Bolonja, 1935), str. 21, 5657. Pogrebna knjiga Le Livre de la Vache du Ciel istie m a g i n u vrednost svog sadraja. Onaj ko poznaje ovaj tekst, zapisao je, nee morati da se povija pred s u d o m . . . i n e e se raunati n i j e d n o razbojnitvo koje je m o d a p o i n i o na zemlji (prev. Yoyote, str. 66; videti integralni prevod Livre de la Vache kod Piankoffa, Shrines of Tut-AnTch-Amon, str. 2734). Divljenje p r e m a znanju k o j e je iznad morala predstavlja lajtmotiv indijske misli od Brahmana i Upaniada p a d o tantrizma. 34. O megalitskim kulturama postoji velika bibliografija. Mi s m o najznaajnije priloge analizirali u studiji koja treba u s k o r o da se pojavi: Megalithe and History of Religion. Izvrstan u v o d je dao Glyn Daniel, The Megalith Builders of Western Europe (London, 1958; 2. izdanje, Plican Books, 1962, s prilozima, str. 143146, koji prikazuju novu hronologiju, zasnovanu na analizama ugljenikom 14; nova hronologija doista velikim delom pobija tezu k o j u podrava autor; vid. dalje 36). Vid. takoe: Fer-

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

345

nand Niel, La civilisation des mgalithes (Pariz, 1970) i bibliografije koje su zabeleili Glyn Daniel i J. D. Evans, The Western Mediterranean (Cambridge Ancient History, t o m II, pogl. X X X V I I , 1967), str. 6372. Megalite panije i Portugala su iscrpno prouili Georg i Vera Leisner, Die Megalithgrber des Iberischen Halbinsel: Der Sden (Berlin, 1943); Der Western, IIII (Berlin, 1956, 1959, 1960). Videti taikoe: I. Pericot (izd.), Corpus de sepulcros megaliticos, sv. 1 i 2 (Barselona, 1961); sv. 3 (Gerona, 1964); L. Pericot, Los sepulcros megaliticos Catalanes y la cultura pirinaica (2. izd., Barselona, 1951). O megalitima Francuske, videti Z. Le Rouzic, Carnac (Ren, 1909); Les monuments mgalithiques de Carnac et de Locmariaquer (Karnak, 19071953)); Glyn Daniel, The Prehistoric Chamber Tombs of France (London, 19660); The Megalith Builders, str. 95111; E. Octobon, Statues-menhirs, stles graves, dalles sculptes ( R e v u e Anthropologique, 1931, str. 291579); M. i J. Pquairt i Z. Le Rouzic, Corpus des signes gravs des monuments mgalithiques du Morbihan (Pariz, 1927). O megalitskim kulturama britanskih ostrva, videti G. Daniel, The Prehistoric Chamber Tombs of England and Wales (1950); The Megalith Builders, str. 112127, i bibliografiju zabeleenu kasnije, odeljaik 35. Sibil f o n Kle-Reden (Sibylle v o n Gles-Reden) je dala popularan prikaz, ilustrovan velikim b r o j e m divnih fotografija. The Realm of the Great Goddess. The story of the megalith builders (London, 1961; prevod knjige Die Spur des Zyklopen, 1960). Dominik Welfel (Wlfel) je veliki deo svoje studije Die Religionen d e s vorindogermanischan Europa (u: Christus und die Religionen der Erde, I, str. 161537) posvetila religiji autora megalita (str. 613253, itd.). Konsultovati obazrivo. Kratak prikaz, ali redigovan pre analiza u g l j e n i k o m 14, k o d J. Maringera, The Gods of Prehistoric Man, str. 227255 (= L'homme prhistorique et ses dieux, str. 237261). Horst Kirler (Kircher) je o menhir ima objavio v e o m a u e n o delo: Die Menhire in Mitteleuropa u n d des Menhirgedanke (Abh. d. Akademie in Mainz, Geistes-u. Sozialwissenschaftlichen Klasse, 1955, str. 609816). 35. Iz o b i m n e literature o S t o u n h e n d u i z d v a j a m o n e k o l i k o novijih radova: R. J. C. Atkinson, Stonehenge (Pingvin, Harmondvort, 1960); A. T h o m , Megalithic Sities in Britain (Oksford, 1967); G. S. Hawkins, Stonehenge Decoded (London, 1966; videti m e u t i m kritiku R. I. C. Atkinsona, Nature, 210, 1966, str. 1320 i dalje); Colin Renfrew, Before Civilization (London i Njujork, 1973), str. 120 i dalje, 214 i dalje. Podseaimo da je u junoj Francuskoj utvren veliki broj (3.000!) megalitskih spomenika; vie od 600 s a m o u okrusru Avejron, o d n o s n o dva p u t a vie mego u Engleskoj i u Velsu: up. Daniel i Evans, The Western Mediterranean, str. 38. D o l m e n e iz okruga Ero ie iscrpno prouio J. Annal ( P r h i s t o i r e , t o m XV, 1963). Jedini do sada poznati kipovi-menhiri nalaze se samo u juno i Francuskoj. 0 prestoriji Malte, videti J. D. Evans, Malta (London, 1959); Prehistoric Antiquities of the Maltese Islands (London, 1971). Gnther Zuntz, Persephone. Three Essays on Religion and Thought in Magna Graecia (Oksford, 1971), str. 358; Collin R e n f r e w , Before Civilization, str. 147 i dalje.

346

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Cunc i(Ziuintz) je p o k a z a o znaaj simbolike spirale na krasikna maltekih h r a m o v a i idemtifikovao dunavske uticaje (figurine iz Sirne); up. nav. delo, str. 25 i dalje. 36. Gordon ajld (Childe) je svoja gledita o irenju megalitske religije saeo u svojoj posledmjoj knjizi The Prehistory of European Society (Pelican B o o k s , 1958), str. 124134: Missionaries of the Megalithic Religion. Prema Glinu Danijelu prvo graenje megalitskog tipa je u neposrednoj vezi s d o l a s k o m Mimo jaca ili Egejaca u srednji i zapadni Mediteran (The Megalith Builders of Western Europe, str. 135). Re je o k o l o n i j a l n o m i trgovakom zamahu, ali je kolonijalizaci ju izvrio narod o b d a r e n s n a n i m religioznim verovanjem, koji -je i m a o prilino sloenu pogrebnu praksu. Danijel se pita zato megaJitski spomenici i m a j u tako m a l o m e t a l n i h p r e d m e t a , u p r k o s injenici da su njihovi stvaraoci eksploatisalii rudnike i p r e v a s h o d n o se bavili trgovinom metalima. On smatra da su se doseljenici n a m e r n o uzdravali od pokopavan ja metalnog orua i da su zakopavali k a m e n e replike (str. 137). Znaajan je podnaslov knjige Colina R e n f r e w a Before Civilization: The Radiocarbon Revolution and Prehistoric Europe. Videti talkoe od istog autora Wessex w i t h o u t Mycenae (Annual of the British School of Archaeology at Athens, 63, 1968, str. 27785); Malta and the calibrated radiocarbon chronology (Antiquity, 46, 1972, str. 14145); N e w Configurations in Old World Chronology ( W o r l d Archaeologv, 2, 1970, str. 199211). 37. Vie autora je reagovalo protiv zabrana izazvanih preteriivan j i m a D. Eliota Smita (G. Elliot Smith) i V. D. Peri (W. J. Parry), i ispitalo Skup megalitsikh kultura protoistorije; videti, na primer, A. S e m e r , On Dyss burial and beliefs about the dead during the Stone Age with special regards to South Scandinavia (Lund, 1938); H. G. Bandi. La rpartition des t o m b e s mgalithiques (Archives Suisses d'Anthropologie Gnrale, 12, 1946. str. 3951); Vid. Gordon Childe, Megaliths (Ancient India, br. 4, 1974/48, str. 413). P o r e d R. Hajne-Gelderna, s a m o j e j e d a n istraiva i s t o v r e m e n o p r o u a v a o o b e grupe m e g a l i t s k i h kultura, tj. -preistorijske. ti k u l t u r e u e t n o g r a f s k o m stadijiumu, ograniavajui pri t o m svoje istraivanje na menhire; m i s l i m o na Josefa Rdera, Pfahl und Menhir. Eine vergleichend vorgeschichtliche, volksund vlkerkundliche Studie ( Studien zur westeuropischen Altertumskunde, I; Nojvid na Rajni, 1949). to se t i e priloga R. Hajne-Gelderna, najznaajniji s u : Die Megalithen S d o s t a s i e n s u n d ihre B e d e u t u n g f r die Klrung der Megalithemfrage in Europa u n d Ploynesien ( A n t h r o p o s , 13, 1928, str. 276315); Prehistoric Research in t h e Netherlands Indies (u: Science and Scientists in the Netherlands Indies, Ed. P. H o n i n g i F. Verdoon, Kemibrid, Masaeusets, 1945, str. 12967); Zwei alte Weltanschauungen u n d ihre Kulturgeschichtliche Bedeutung (Anzeiger der phil. -hist. Klasse der Oesterreichischen Akademie der Wissenschaften, sr. 94, 1957, str. 25162); Das Megalithproblem (u: Beitrge Oesterreich Zur Erforschung der Vergangenneit und Kulturgeschichte der Menschneu Symposion 1958, objavljeno 1959, str. 16282). Bibliografiju Hajne-Gelderna je p o p i s a o i analizirao H. H. E. Looifs, Elements of the Megalithic Complex in Southeast

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

347

Asia. An annotated bibliography (Kainbera, 1967), str. 34, 1415, 4142, 48, 94. Hipoteza HajneXjelderna i p r i m e d b e n j e g o v i h kritiara razmotreni su u n a o j studiji Megaliths and History of Religions. 38. Za saetu bibliografiju o Harapi i Mohendo-daru, videti Eliade, Le Yoga (poslednje izdanje, 1975), str. 417. Do danas je najvan i j a knjiga Sir Johna Marshall a, Mohenjo-daro and the Indus Culture, IIII (London, 1931); treba je, m e u t i m , dopuniti s n e k o l i k o novijih radova koji prikazuju rezultate iskopavanja preduzetih p o s l e 1930; E. J. Mackay, The Indus Civilization (London, 1935); Further Excavations at Mohenjo-daro (Delhi, 1938); Chanhu-daro Excavations 193536 (Nju Hejvn, 1943); M. S. Vats, Excavations at Harappa (Delhi, 1940); S. Piggott, Prehistoric India (Pelican B o o k s , Harrnondsvort, 1950); J. M. Caisal, La civilisation de l'Indus et ses nigmes (Pariz, 1969; videti p r i m e d b e Maurizia Tosija, East and West, 21, 1971, str. 407 i d a l j e ) ; Bridget i R a y m o n d Alldhin, The Birth, of Indian Civilization (Pelican Books, s b o g a t o m k r i t i k o m bibliografijom); Sir Mortimer Wheeler, The Indus Civilization (3. izd. Kembrid/, 1968; re je o t e m e l j n o p r e r a e n o m izdanju k n j i g e objavljene 1953); Walter A. Fairservis, The Roots of Ancient India. The Archaelogy of Early Indian Civilization (Niujork, 1971; u ovoj knjizi sinteze, autor takoe ukratko izlae rezultate svojih iskopavanja u zapadnom Pakistanu, a p o s e b n o u dolini Kveta, oblasti Zhob i Lorelaj i Seistans k o m basenu). U s v o j o j znaajnoj knjizi The Pivot of the Four Quarters. A Preliminary Enquiry into the Origins and Character of the Ancient Chinese City (Cikago, 1971), Pol Vitli (Paul Wheatley) je podjednako prouio i harapska c e r e m o n i j a l n a s r e d i t a (str. 230 i dalje). O simbolici Sredita Sveta, up. BLiade, Le Mythe de l'ternel retour (novo izd., Pariz, 1969), str. 13 i dalje; Centre du Monde, Temple, Maison, u: Le Symbolisme cosmique des Monuments religieux, Rim, 1957, str. 5782. O k o s m o l o k o j simbolici tradicionalnih gradova, up. Werner Mller, Die heilige Stadt. Roma quadrata, himmlisches Jerusalem und der Mythe vom Weltnabel (Stutgart, 1961). 39. O induskoj religiji, videti Le Yoga, str. 348 i dalje; Sir John Marshall, nav. delo, tom I, str. 50 i dal'je; Piggot, Prehistoric India, str. 200 i dalje; Wheeler. The Indus Civilization, str. 108 i dalje; Allehin, The Birth of Indian Civilization, str. 311 i dalje; Fairservis, str. 292 i dalje. S v i ovii autori priznaju hinduistiki karakter harapske religije i podvlae kontinuitet nekih kulturnih predmeta, s i m b o l a i boanskih figura, od protoiistorije pa do m o d e r n o g doba. Ta je jednoduniost znaajna, p o t o su ovi arheolozi rukovodili iskopavanjima u Indiji; druigim recima, njihova nauna kompetencija je sreno upotpunjena n e p o s r e d n i m p o z n a v a n j e m zemlje. Kontinuitet su p o d j e d n a k o potvrdila i istraivanja Maria Cappierija, 1st die Indu'akultur u n d ihre Bevlkerung wirklich verschwunden? { A n t h r o p o s , 60, str. 719762). V. Kpers je u o i o precizne analogije i z m e u n e k i h obreda plodnosti koji su upranjavani u s r e d i n j o j Indiji, i hairapske ikonografije; up. Zentralindische Fruchtbarkeitsriten u n d B e z i e h u n g e n zur Induskultur ( G e o g r a p h i c a Helvetica, I, 1946, str. 165177). Jozef H e k e l {Josef Haefcel) je,

348

I STORIJA VE ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

oipet, prouavao u n e k i m selima Guderata c e r e m o n i j e u vezi s Adonisovim vrtom. Austrijski naunik prisustvo ovog o s o b e n o mediteranskog obreda objanjava i n j e n i c o m da su stvaraoci induske aivilizaoije bili prearijevski zemljoradnici k o j i su doli iz Irana; oni su, p r e m a t o m e , uestvovali u protistorijskoj civilizaciji Srednjeg istoka i Mediterana; up. Adonisgartchen im Z e r e m o n i l w e s e n der Rathwa in Gujarat (Zentralimdien). Vergleich lund Problematik (Ethnologische Zeitschrift Ziirich, I, 1972, str. 167175). Kontinuitet su, p o r e d ostalih, potvrdili H. P. Sullivan, A reexam i n a t i o n of t h e religion of the Indus Civilization (HR, 4, 1946. str. 115125); J. Gonda, Change and. Continuity of Indian Religion (Hag, 1965), str. 1937. R. L. Rejks (Raikes) je naglaavao o d l u u j u u ulogu seizmikih pokreta i poplava u dolini Moheno-dara; u p : The Mohenjo-daro Floods (Antiquity, 39, 1965, str. 196203); The E n d of the Ancient Cities of t h e I n d u s Civilisation ( A m e r i c a n Anthropologist, 65, 1963, str. 65559; isto, 66, 1964, str. 28499), i p o s e b n o Water, Weather and Archaeology (London, 1967). N e s u m n j i v o opadanje e k o n o m s k o g i kulturnog nivoa u p o s l e d n j i m fazama Moheno-dara sigurno je bilo oteano o b e s h r a b r e n o u p o s l e nekoliko poplava. Zavrni udarac su, po svoj prilici, zadali osvajai k o j i su doli s Istoka, verovatno ariof a n s k i doseljenici. Iskopavanja su iznela na vidlo konani p o k o l j posle k o j e g je Moheno-daro prestao da postoji; up. Wheeler, nav. delo, str. 129 i dalje i bibliografija n a v e d e n a kasnije, odeljak 64. 40. Knjiga Sir Arthura Evansa, The Palace of Minos, IV, London, 19211950, o s t a j e t e m e l j n o d l o o p re storiji i protoistariji Krita; videti t a k o e A. J. E v a n s i J. L. Myres, Scripta Minoa, II, 1952; P. Demargue, La Crte ddalique, Paris, 1947; L. Cottrell, The Bull of Minos, 1956; L. R. Palmer, Mycenaeas and Minoas, London, 1961; R. W. Hutchinson, Prehistoric Crete (Penguin B o o k s , Baltimor-Merilend, 1962), s b o g a t o m bibliografijom, str. 355368; J. W. Graham, The Palaces of Crete, Prinston, 1962. O knitskoj religiji videti naroito Charles Picard, Les Religions prhellniques: Crte et Mycnes (Pariz, 1948, izvrsne bibliografije) i M. P. N i l s s o n , The Minoan-Mycenaean Religion and Its Survival in Greek Religion (2. izdanje, Liind, 1950). Up. takoe A. W. Perssons, Religion of Greace in Prehistoric Times (Berkli, 1950); M. Ventris i J. Chadwick, Documents in Mcenaean Greek (Kerabrid, 1956); L. A. Stella, La religione greca n e i testi micenei (Numen, 5, 1958, str. 1857); S. Luria, Vargriechische Kulte (Minos, 5, 1957, str. 4152); M. Lejeune, Prtres et prtresses dans les d o c u m e n t s mycniens i(Hommages Georges Dumzis, Brisel, 1960, str. 12939); R. F. Willetts, Cretan Cults and Festivals (Njujojk, 1962); H. v a n Effenterre, Politique et Religion d a n s la Crte minoenne (Revue historique, 229, 1963, str. 118). O s v e t i m peinama, videti n a p o m e n u 42 i P. Faure, Splologie crtoise et h u m a n i s m e (Bidletin de l'Association Guillaume Bud, 1958, str. 2750); Fonction des cavernes crtoises (Pariz, 1964), str. 162 i dalje o peini Sfcotino k a o m e s t u inicijacija. O lavdirintu i n j e g o v o j inicijacijskoj funkciji videti W. A. Matthews, Mazes and Labyrinths: General Account of their History and Development (London, 1922); W. F. Jackson Knight, Cumean Gates: A Reference of the Sixth Aeneid to the Initiation Pattern (Oksford, 1936);

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

349

K. Kerenyi, Labyrinth-Studien (Cirih, 1950); O s w a l d F. A. Menghin, Labirinthe, Vulvenbilder u n d Figurenrapporte in d e r Alten u n d N e u e n Welt. Beitrge zur Interpretation prhistorisches Felsgraphik (u: Beitrge zur Alten Geschichte und deren Nachleben: Festschrift Franz Altheim, Berlin, 1969, I, str. 113; Philippe Borgeaud, The Open Entrance to t h e Closed Palace of the King: The Greek Labyrinth in Context (HR, 14, 1974, str. 127). Vano je naglasiti p o t p u n o n e p o s t o j a n j e graevina k o j e bi liile na ono t o oe k a s n i j e biti klasini hram. Jedini p r i m e r javnog svetilita je onaj iz Gurne; i on, m e u t i m , p r e m a Nilsonu, p o t i e iz dom a e g kulta. ak su i obredi ratarskog tipa svetkovani u dvoritima Palata. 41. O n a g i m boginjama, videti Picard, Rel. prehell. str. 48 i dalje, 111 i dalje; N i l s s o n , nav. delo, istr. 397 i dalje. O kultovima vegetacije, up. Persson, str. 25 i dalje; Picard, nav. delo, str. 191 i dalje. O religioznoj ulozi bikova i svetih korida, up. Persson, str. 93 i dalje i kritiku bibliografiju k o d Pikara, str. 199; dodati J. W. Graham, The Palaces of Grete, str. 73 i dalje. O dvosekloj sefeiri, up. Picard, str. 200201; Hutchinson, Prehistoric Grete, str. 225 i dalje. O g r o b u kralja-svetenika Knosa, up. C. F. Lehiman-Haupt, Dais Tempel-Grab des Priesterknigs zu Knossos ( K l i o , 25, 1932, str. 197576); Picard, nav delo, str. 173. O sarkofagu Hagije Trijade, videti Paribeni, II sarcofagio dipinto di Haghia Triada ( M o n u m e n t i Antichi publcati per cura delta reale Accademia dei Lincei, 19, str. 586, tab. IIII) i r e p r o d u k c i j e u J. Harrisson, Themis {Cambridge, 1912, 2, lizd. 1927), isl. 3138, str. 159, 16177; F. v o n Duhn, Der Sarkophage a u s H. Triada (ARW, 12, 1909, str. 16185); Nilsson, Minoan-Mycenian religion, str. 42643; Picard, nav. delo, str. 107 i dalje, 168 i dalje. 42. O kontinuitetu prehelenskih struktura, videti Charles Picard, nav. delo, str. 201 i dalje, 221 i dalje; iNilsson, nav. delo, str. 447 i dalje; Hutchinson, nav. delo, str. 199 i dalje. Uopte uzev, p r i s u s t v u j e m o manje-vie konzervativnom produenju [ . . . ] m i n o j s k o g p a n t e o n a i sveta natprirodnih bia k o j a prethode m i k e n s k o j eposi (Picard, str. 252). uveni arheolog je osvetlio poreklo o p r e m a n j a tajanstvenih hramova instalacijama i j e je postojanje dokazano na p r e h e l e n s k o m Kritu: ima tu prepreka, delova s prikrivenim pristupom, abata, adyta; koare, j o u v e k zakopane u tlo, .hramova' iz Knosa, pripremale su e l e u s i n s k e koare: s v e t e k o v e g e koji su postali prenosivi, ali na koje su dve b o g i n j e p o v r e m e n o sedaie. U Malji je j e d a n iroki kruni kernos sa a a m a za rtve v e bio p o s t a v l j e n na p o p l o a n o m delu jedne dvorane Palate, u nepos r e d n o m dodiru sa z e m l j o m : u o e n a je u p r a v o analogija takvih ureaja [ s p r a v a ] sa u r e a j i m a kneevislke n e k r o p o l e u s a m o j Malji; tu i m a m o osnovne i n s t r u m e n t e k u l t a koji je istovremeno i zemljoradniki i zagrobni, svete p r e d m e t e ceremonija k o j e su, izgleda, bile tajanstvene, u ast n e k e Zemlje-Majke, i s t o v r e m e n o zatitnice i ivih i mrtvih {nav. delo, 142). Up. 9799. P. For i(Faure) smatra Britomartidu za boginju-zatitnicu Skoteina; tako uviamo injenice kulta koji tu ustanovljujemo, to obuhvata

350

I STORIJA VE ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

i moderne injenice kao t o je svetkovina -Svete Paraskeve (Splologie Cretoise et humanisme, str. 4-0). O Britomartidi videti takoe Willetts, Crean Cuits and Festivals, str. 179 i dalje. O e g i p a t s k i m u t i c a j i m a (psihistazija, delimina imiumifikaoija tela, prihvatanje zlatnih m a s k i , itd.), videti Picard, str. 228 i dalje, 279 i dalje. Oilj zlatnih m a s k i bio je da p o k o j n i k a preobraze u natprirodno b i e s o s o b i n a m a k o j e se ne m o g u pokvariti, slino kipovima besmrtnika; isto, str. 262. 43. O istoriji i kulturi Hitita, up. A. Goetze, Kleinasien (2. izd., 1957); O. R. Gurney, The Hittites (Harmondsvort, 1952; 2. izd. 1954; p o s l e d n j e izdanje, 1972). 0 Huritima, up. E. A. Speiser, Tihe H u m a n participation in the civilization of Mesopotamia, Syria and Palestine (Cahiers d'Histoire Mondiale, I, 1953, str. 311327); Fl. Imparati, I Hurriti (Firenca, 1964); R. de Vaux, Les ,Hurrites de l'histoire et les Horites de la Bible (Revue Biblique, 74, str. 481503). Za hititske k l i n a s t e tekstove i n j i h o v e prevode o b j a v l j e n e do 1958, videti E. Laroche, Catalogue d e s t e x t e s hittites, Revue Hittite et Asianique, X I V , 1956, str. 3338; 69116; X V , 1957, str. 3089; XVI, str. 1864. N a j z n a a j n i j e tekstove su preveli A. Gece (Goetze), u ANET, str. 120128, 201211, 346364, 393404, i H. Gterbok (Gterbook, E. Loro (Laroche), H. Oten (Otten), M. Vjiera (Vieyra) i drugi autori o kojima p o s t o j i bibliografija k o d Gurneya, nav. delo, str. 224. Noviji francuski p r e v o d je iprevod Mauricea Vieyraa, u knjizi Les Religions du Proche-Orient <1970), str. 525566. Meu o p t i m prikazima hititske religije, u k a z u j e m o na R. Dussaud, La religion des Hittites et des Hourites u E. D h o r m e i R. Dussaud, La religion de Babylonie, itd., str. 333353; H. Gterbock, Hittite Religion, u Forgotten Religions., izd. V. F e r m (Njujoiik, 1950), str. 81109; Hittite Mythology, u Mythologies of the Ancient World, izd. S. N. Kraimer (1961), str. 141179; H. Otten, Die Religionen d e s Alten Kleinsien, u Handbuch der Orientalistik, Bd. VIII, 1964, str. 92116: Maurice Vieyra, La religion de l'Anatolie antique, u Histoire des Religions, I, str. 258306. Knjiga Guiseppea Furlanija, La Religione degli Hittiti (Bolonja, 1936), j o je korisna, m a d a je autor p r e m a iskazu Giterboika (Hitt. Re., str. 109) i m a o na raspolaganju s a m o prevode hdtitskih tekstova, kojih je bilo m a l o u to doba. Videti takoe E. Laroche, Recherches sur les noms des dieux hittites (Pariz, 1947); Teub, Hebat et l e u r cour, Journal of Cuneiform Studies, II, 1948, str. 113136; Le p a n t h o n de Yazilikaya, isto, VI, 1952, str. 115123. Za saeti prikaz hititskih bogova i mitova, up. Einar v o n Schuler, WdM, I, str. 17276 (bogovi i boginje), 196201 (boanstva sunca), 208213 {bogovi o l u j e ) . O religioznoj ulozi kralja, videti O. R. Gunry, Hittite Kingship, u Myth, Ritual and Kingship, izd. S. H. H o o k e (Oksford, 1958), str. 105121. O obredima, videti B. Schvvartz, The Hittite and Luwian ritual of Zarpiya of Kizzuwatna, JAOS, 58, 1938, str. 334353; M. Vieyra. Rit e s de purification hittites, RHR, 119, 1939, str. 121153; H. Otten, Hethitische Totenrituale (Berlin, 1958). 0 prazniku N o v e godine (pu-

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

351

rulli), videti Volkert Haas, Der Kult von Nerik: Ein Beitrag zur hethitischen Religionsgeschichte (Rim, 1970), str. 43 i dalje. Obred o i e n j a v o j s k e p o s l e poraza i s t i e s e p o starosti; o n obuhvata rtvovanje oveka, jarca malog p s a i praseta. Ove se rtve raspoluuju, a v o j s k a prolazi i z m e u t a k o p o d e l j e n i h polovina. Up. O. Masson, A p r o p o s d'un rituel hittite p o u r la lustration d'une arme, RHR, 137, 1950, str. 525; Gurney, The Hittites, str. 151. Zapazili s m o analogiju sa r t v o m ikoju je n a r e d i o Jehova p o s l e zakljuenja saveza sa Avramom (Knjiga postanja, 15:915). M n o g o naroda je znalo za obredni prolazak i z m e u dve polovine rtve; videti Frazer, Folklore in the Old Testament (London, 1919), I, str. 393425; up. t a k o e Th. Gaster, Myth, Legend and Custom in the Old Testament (Njujork, 1969), str. 363 i dalje, a bibliografske dopune. Dodati: J. Henninger, Was b e d e u t e t die rituelle Teilung e i n e s Tieres in zwei Hlften?, Biblica 34, 1953, str. 34453; Ad. E. Jensen, Beziehungen z w i s c h e n dam Alten T e s t a m e n t und der m i o t i s c h e n Kultur in Afrika, Culture in History, izd. S. D i a m o n d (Njujork, 1960), str. 449466. O molitvi, videti 0. R. Gurney, Hittite Prayers (1940) i o b j a n j e n j a koja je d o d a o E. Laroche, La prire hittite: vocabulaire et typologie (Annuaire, Ecole Pratique des Hautes Etudes, Ve Section, t. L X X I I , 196465, str. 329). 44. Razliite verzije mita analizirao je H. Otten, Die berlieferungen des Telepinu-Mythus (Mitt. d. Vorderasiatisch-aegyptischen Gesellschaft, 46, I, Lajpcig, 1943). Uporedni k o m e n t a r u Th. Gaster, Thespis (drugo, ispravljeno izdanje, Njujork, 1961), str. 295 i dalje. Videti takoe Gterbockovu analizu, Gedanken b e r das Werden das Gottes Telipinu, Festschrift Johannes Friedrich (Hajdelberg, 1959), str. 20711; Hittite Mythology, str. 144 48. Prema verziji u k o j o j je glavni junak b o g oluje, veliki b o g sunca poziva hiljadu boanstava na gozbu ali ona, mada j e d u i piju, ne uspevaju da zadovolje svoju glad i e. Posle n e u s p e h a prvih glasnika, otac boga oluje odlazi u potragu za s v o j i m o c e m da bi ga upitao z b o g ijeg graha seme propada a sve se sui? Deda odgovara: Niko nije grean do ti! (Gterbock, Hittite Mythology, str. 145 46). Gastor je izneo na videlo nekoliko elemenata koji su zajedniki za mitsko-ebredne scenarije u Telepinuu i o b o g o v i m a plodnosti; up. Thespis, str. 304 i dalje. 45. 0 Ilijanki, na kraju videti i A. Goetze, Kleinasen, str. 139 i dalje, i E. V. Schuler, WdM, I, str. 177178. Tekstu koji saoptava m i t prethodi ova pouka: Takve su rei Kelasa, pomazanika ( svest en ik a) boga o l u j e (grada) Neriika: o n o to sledi je sveani govor za praznik purulli n e b e s k o g boga oluje: Kad je doao as da se izgovore rei (odnosno as u k o j e m treba da se proslavi praznik): ,Nelca se zemlja razvija i napreduje, neka zemlja b u d e zatiena, i ako se tada razvija i napreduje, slavimo praznik purulli' (prev. M. Vieira, Les religions de rAnatolie, str. 288; up. Goetzl, ANET, str. 125). Uporedni k o m e n t a r kod Gastera, Thespis, str. 256 i dalje. 46. 0 Kumairbiju, videti H. G. Gterbock, The Hittite Version to the Hurrian Kumarbi Myths: Oriental Forerunners of Hesiod, American Journal of Archaeology, 52, 1948, str. 123124; Hittite Mytho-

352

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Logy, str. 155172; H. Otten, Mythen vom Gotte Kumarbi (Berlin, 1950); P. Meriggi, I initi di Kumarbi, lii Kronos Hurrico, Athenaeum, N. S. 31 (Pavija, 1953), istr. 10115; C. S c o t t Littleton, The 'Kingship in Heaven' Theme (Jaan Puhvel, izd., Muth and Law among the Indo-Europeans, Univ. of California Press, 1970, str. 83121), str. 93100. str. 93100. O Ulikuimiju, videti H. G. GiiterboCk, The Song of UUikummi (Nju H e j v n , 1952). U svojoj bogatoj ali konfuznoj knjizi Das doppelte Geschlecht (Berlin 1955), H. Bauiman je dobro u o i o veze izmeu megalitskih tradicija, androginije i k o s m o g o n i j s k e t e m e razdvajanja N e b a i Zemlje. O m i t u o l j u d i m a roenim iz zemlje, up. bibliografiju koja je zabeleena u Trait d' Histoire des religions, str. 205. Ova je t e m a iroko potvrena, n a r o i t o na Kavkazu; up. A. v o n L w i s of Menar, Nordkauikasische Stemgeburtsagen, ARW, X I I I , 1901, str. 509524. O mit o v i m a u vezi s b o a n s k i m biima k o j a raa petra genetrix (= Velika Boginja = matrix mundi), u p . R. Eisler, Weltmantel und Himmelszelt (Minhen, 1910), II, str. 411, 727 i dalje; M. Eliade, Forgerons et alchimistes, str. 44 i dalje, 191. 47. Fragmente o religiji iz Fenianske istorije Filona iz Biblosa, preveo je i k o m e n t a r i s a o Carl Clemen, Die phnikische Religion nach Philo von Byblos (Lajpcig, 1939). Jedan klinasti t e k s t koji je p r e v e o i objavio W. G. Lambert, o p i s u j e krvavo smenjivanje p e t generacija bogova; sinovi su ubijali s v o j e oeve i m a j k e , enili se s v o j i m majkama i sestrama, i j e d a n drugome p r e o t i m a l i vrhovnu vlast. U o e n e su izvesne analogije s H e s i o d o v o m teogonijom. Up. W. G. Lamlbert i P. Waicot, A N e w Babylonian Theogony and Hesiod, Kadmos, 4, 1965, 6472; videti t a k o e C. Scott Littleton, nav. delo, str. 112114. Stig Vikaoder je o s v e t l i o j e d n u i r a n s k u paralelu s h i t i t s k i m i grkim m i t o v i m a o generacijama bogova. Izvor je n o v i j i ( t o je Shahnameh, ep koji je Firdusi napisao o k o 976. g o d i n e ) , ali junaci Jamid, Zohak, Feridun na neki nain p r e d s t a v l j a j u istorizovane verzije m i t s k i h likova Jime, Ai Dahake i Tretaona. Mit o boanskoj vrhovnoj vlasti m o e se, p r e m a t o m e , smatrati za integralni deo indoevropske tradicije. (Up. Stig Wiikander, Histoire des Ouranides, Cahiers du Sud, 36, 1952, str. 817). Ovaj mit, meiutim, n i j e potvren k o d drugih indoevropskih naroda. Skot Litlton ( S c o t t Littleton) je sklon da u vavilonskim predanjima (Enuma-eli i fragmenti k o j e je preveo Lambert) vidi p o s l e d n j i izvor svih mitova o b o a n s k i m generacijama; up. The 'Kingship in Heaven' Theme, str. 109 i dalje. 48. Za istoriju Palestine p o s l e starijeg bronzanog doba, videti P. Garelli, Le Proche-Orient Asiatique des origines aux invasions des Peuples de la Mer, Pariz, 1969, str. 45 i dalje; B. Mazar, The Middle B r o n z e Age in Palestine [u: Israel Exploration Journal (Jerusalim), 18, 1968, str. 6597]; R. de Vaux, Histoire ancienne d'Isral, des origines l'installation en Canaan, Pariz, 1971, str. 61121 (izvrsne bibliografije). O Ameritima, videti S. Moscati, I predesessori d'Israele. Studi sulle piu antiche genti semitiche in Siria e Palestina (Rim, 1956); I. J. Gelb, The Early History of the West S e m i t i c Peoples, Journal of Cuneiform Studies, 15, 1961, str. 2747; K. M. Kenyon, Amorites and Canaanites, London, 1966; R. de Vaux nav. delo, str. 64 i dalje.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

353

Iskopavanja Tel Hard rij a, n e k a d a n j e g Marija, dznela su na videlo hiljade p l o a redigovanih na starom vavilonskom dijalektu akadskjog jezika. One daju i m e n a j e d n o g del bogova, na p r v o m m e s t u Amat, iDagana, Adua. U n e d o s t a t k u m i t o l o k i h tekstova, m e u t i m , ne p o z n a j e m o verovanja i t e m e l j n e religiozne postavke. Amunu, e p o n i m n i ibog A m o i i t a je o v e k k o j i ne u m e da savije koleno (da (bi o b r a d i o zemlju), k o j i j e d e p r e s n o m e s o , ikoji n e m a k u u za svoga ivota i k o j i n i j e sahranjen p o s l e svoje smrti; tekst je naveo R. de Vaux, str. 64. S l i n i kliei e tokom sledea tri m i l e n i j u m a biti karieni za ivarvare (Germane, Avare, Hiune, Mongole, Tatare) koji su dovodili u o p a s n o s t velike urbane civilizacije od K i m s k o g carstva d o Kine. I s t i e m o da o v i Amoriti n e m a j u n i k a k v e v e z e s Amoritiima k o j i se pomiiinju u Bibliji. Biblija je i m e Amuiru koristila za j e d a n deo preizraelske populacije Palestine (de Vaux, str. 68). 0 kanaanskoj civilizaciji i religiji, videti J. Gray, The Canaanites, London, 1964; The Legacy of Canaan (2. izd., Laj'dan, 1965); Margaret S Drowar, Ugarit ( Cambridge Ancient History, torn II, pogl. X X I , b; 1968; izvrsne bibliografije); R. de Vaux, nav. delo, stir. 123 i dalje; Marvin H. P o p e i Wolfgang Rolling, Die Mythologie der Ugariter u n d Phnizer u W. d. M., I, str. 219312; 0. Eissfeldt, Kanaanisch-ugaritische Religion, u: Handbuch der Orientalistik, I Abt., VIII, I, Lajden, 1964, str. 7691; A. Jirku, Der Mythus der Kanaaner, Bon, 1966; J. C. De M o o r The S e m i t i c Pantheon of Ugarit (u: Ugarit Torschungen, II, 1970, str. 187228); H. Gese, u: H. Gese, Maria Hfner, K. Rudolph, Die Religion Altsyrieus, Altarabiens und der Mander, tutgart, 1970, str. 1232; F. M. Gross, Canaanite Myth and Hebrew Epic (Kemibrid, Masausets, 1973). Ugaritske t e k s t o v e k o j i su izdati do 1969. o b j a v i o je u transkripciji C. H. Gordon, Ugaritic Text-book, Rim, 1965; u p . Ugaritic Literature. A Comprehensive Translation of the Poems and Prose Texts, Rim, 1949; Canaanite Mythology, u Mythologies of the Ancient World, izd. S. N. Kramer, str. 183215. Preostali k o n s u l t o v a n i prevodi: H. L. Ginsberg, Ugaritic Myths, E p i c s and Legends, ANET, str. 129155; G. R. Driver, Canaanite Myths and Legends, Edinburg, 1956; A. Jirku, Kanaanische Mythen und Epen aus Ras Schambra Ugarit, Giterslo, 1962; A. Gaquot i M. Sznycer, Textes Ou'garitiques (u: Les Religions du Proche Orient. Textes et traditions sacrs babyloniens, ougaritiques, hittites, izd. R. Laibat, Pariiz, 1970, str. 350458. Postoji ve poprilina literatura o ugaritskoj religiji i mitologiji. Osnovnu bibliografiju su zabeleili H. Pope i W. Rolling, nav. delo: H. H. Rowley, Worship in Ancient Israel. Its Forms and Meanings, London, 1967, str. 11 i dalje; Georg Fohrar, History of Israelite Religion (1968, engl, prevod, N'jujork, 1972); str. 4243; R. de Vaux, nav. delo, str. 136 i dalje. O E l u i n j e g o v o j ulozi u panteonu, videti: O. Eissfeldt, El im ugaritischen Pantheon, Lajipcig, 1951; M. Pope, El in the Ugaritic texts, Laj'den, 1955; Ulf Oldenburg, The Conflict between El nad Ba'al in Canaanite Religion, Lajden, 1969, p o s e b n o str. 1545, 101120, 164 170. Videti s a d a F. M. Cross, Canaanite Myth and Hebrew Epic, str. 20 i dalje (kritika Oldenburgeve teze, n. 51). Up. takoe Cl. F. A. Schaeffer, The Cuneiform Texts of RasShamra- Ugarit, London, 1939, str. 60 i dalje; Nouveaux tmoignages du culte de El et de Baal Ras Shamra-Ugarit et ailleurs en Syrie25

354

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

-Palestine (Syria, 43, 1966, str. 119): prilikom iskopavanja prona e n e su figurine bikova kao Elovih atributa. O II ( e l ) k a o b o a n s k o m imenu, videti J. J. Roberts, The Earliest Semitic Pantheon (Baitimor i London, 1972), str. 31 i dalje. The picture, then, 'that the Old Akkadian n a m e give of II is a portrait of a high, but gracious god, w h o is interested in man's welfare, a n d w h o is particularly active in the giving of children. This characterization corresponds in great part to w h a t we k n o w of 'El in the rest of the S e m i t i c World (nav. delo, stir. 34). (Slika kojiu staro akadisko i m e daje o E l u j e s t e portret uzvienog ali m i l o s r d n o g b o g a k o j i se interesuje za o v e k o v u dobrobit, i k o j i je p o s e b n o aktivan u d a v a n j u dece. Ova karakterizacija v e l i k i m d e l o m odgovara o n o m e to z n a m o o Elu u p r e o s t a l o m delu s e m i t s k o g sveta Prim, prev.) 0 Daganu, videti Ed. Dhorme, Les avatars du d i e u Dagon, R H R t. 138, 1950, str. 12944; N e t Oldenburg, The Conflict..., str. 4757. 49. O Baalu, videti Arvid S. Kapelrud, Baal in the Ras Shamra Texts, Kopenhagen, 1952; H a s s a n S. Haddad, Baal-Hadad: A Study of the Syrian Storm-God (neobjavljena disertacija, ikaki univerzitet, 1960); U. Cassuto, Baal a n d Mt in t h e Ugaritic Texts, Israel Exploration Journal, 12, 1962, str. 7786; W. Schmidt, Baals Tod u n d Auferstehung, ZRGG, 15, 1963, str. 113; Ulf Oldenburg, The Conflicts..., str. 57100, 122142, 176177; M. Pope i W. Rolling u W. d. M., I, str. 253269 (s b i b l i o g r a f i j o m glavnih p r e v e d e n i h t e k s t o v a i n j i h o v i m t u m a e n j e m , str. 26869); J. C. de Moor, The seasonal Pattern in the Ugaritic Myth of Ba'lu (= After Orient a n d Altes Testament, 16), Nojkirhen-Vlijn, 1971; i n a r o i t o F. M. Cross, Cannanite Myth and Hebrew Epic, str. 112 i dalje (Baal i Anat), 147 i dalje (Baalove i Jehovkie teofamije). Razdvajanje p r v o g boanskog para, kako sledi iz Baalove o t m i c e Aerate, k a o da iznosi na videlo sledei prizor: kada Baal alje Aerat kod Ela da od n j e g a trai j e d n u Palatu, El skae od veselja i pita: Zato je dola Roditeljka b o g o v a ? . . . Da li vas ljubav p r e m a E l u zbunjuje? Ali Aerat imu prezrivo odgovara: Na Kralj je Al 'jun Baal, na Sudija, i on n e m a nikoga iznad sebe (Ugaritic Manual, 51; prev. Oldenburg, str. 118). Boginja se tek kasnije, k a d a Baal pobije n j e n i h 77 sinova (Ug. Man. 75: Oldenburg, str. 119), pribliava Elu i p o d s t i e ga na o s v e t u . J a m je istovetan sa z m i j o l i k i m z m a j e m (tannin) Lotanom, Levij a t a n o m iz Starog zaveta. Up. Psalm 7414: ti si Levijatanu glave zdrobio. U Otkrivenju Jovanovom (12 : 3 i dalje) p o m i n j e se velika crvena adaha, k o j a i m a e s e d a m g l a v a . . . O J a m u p o r e d o s t a l o g videti i Gray, nav. delo, str. 26 i dalje, 86 i dalje; Oldenburg, str. 3234, 134137, i u p o r e d n a studija Th. Gastera, Thespis, str. 114 i dalje. O Koar-va-Hasisu, videti Gasterove k o m e n t a r e , nav. delo, str. 161 i dalje. 50. O boginji Anat, videti u vie knjiga p o s v e e n i h Baalu, Arvid S. Papelrud, The Violent Goddes Anat in the Ras Shamra Texte, Oslo, 1969; M. Pope, u W. d. M., I, str. 235241; Wolfgang Helck, Betrachtungen zur grossen Gttin und den ihr verbundenen Gotheiten (Minhen i Be, 1971), str. 151 i dalje, 200 i dalje. O analogijama i z m e u Anat i Durge, up. Walter Dostal, Ein Beitrag zur Frage d e s religisen Weltbildes d e s f r h e s t e n Bodenbauer

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

355

Vorderasiens (Archiv fr Vlkerkunde, X I I , 1957, str. 54109), str. 74 i dalje. O Anatimom ljudoderstvu (ona prodire Blaalov l e ) , videti Charles Virolieaud, Un nouvel pisode du m y t h e ugari tique de Baal (Comptes-rendus de l'Academie des Inscriptions et Belles-Lettres, 1960, str. 180186); i o p a s k e Michaela C. Astoura, Un t e x t e d'Ugairit rcem e n t dcouvert et s e s raports a v e c l'origine des c u l t e s bacchiques grecs, RHR, t. 154, 1963, str. 115; Hellenosemitica (Lajden, 1964; p o n o v n o izdanje s ispravkama i d o p u n j e n i m n a p o m e n a m a , 1967), str. 170 i dalje; W. F. Albright, Yahveh and the Gods of Canaan (Njujork, 1968), str. 131 i dalje. O v e z a m a Anat-Atarte, u p . J. J. Robert, The Earliest Semitic Pantheon, str; 37 i dalje; Wolfgang Heldk, Betrachtungen, str. 155 i dalje. B o g i n j a Atarte izgleda ikao da je Anatin d v o j n i k i da s k o r o n e m a n i k a k v u ulogu. Novi m i t o l o k i tekst joj je vratio znaaj i podv u k a o n j e n ratoborni karakter i n j e n u ulogu zatitnice pravde i zakona (R. de Vaux, nav. delo, str. 145, pozivajui se na j e d a n t e k s t koji je objavio Charles Virolieaud, Le Palais Royal d'Ugarit, t o m V, i na k o m e n t a r W. Herrmanina, Atart, Mitt, fr Orientforschung, 15, 1969, str. 655). O k o s m o l o k o j simbolici palate-hrama, videti M. Eliade, Le Mythe de l'ternel retour (novo izdanje, 1969), str. 17 i dalje; Centre du Monde, Temple, Maison (u: Le symbolisme cosmique des monuments religieux, S e r i e Orientale Roma, X I V , 1957, str. 5782); Ananda Coom a r a s w a m y , The s y m b o l i s m of the Dome, Indian Historical Quarterly, 14, 1938, str. 156; Loren R. Fisher, Creation at Ugarit and in the Old Testament, Vtus Testamentum, XV, 1965, str. 313324; u p . tak o e U. Cassuto, 11 palazzo di Ba'al n e l i a tavola II AB di Ras Shamra, Orientalia, N. S. 7, 1938, str. 26590; A. S. Kapelrud, Temple Building, a Task for G o d s and Kings, Orientalia, 32 <1963) str. 5662. 51. O M o t u na kraju videti Oldenburg, nav. delo, str. 3539; M. Pope, u W. d. M., I, str. 300302; Cross, nav. delo, str. 116. Up. takoe U. Cassuto, Baal and Mot in the Ugaritic Texts, Israel Exploration Journal, 12, 1962, stir. 7786. O Athtaru, UP- J- Gray, The Desert God 'Attr in the Literature and Religion of Canaan, J N E S , 8, 1949, str. 7283; A. Caquot, Le dieu 'Athtar et l e s t e x t e s de Ras Shamra, Syria, 35, 1958, str. 4560; Oldenburg, nav. delo, str. 3945. 52. O B a a l o v o m kultu u Ugaritu, videti Kapelrud, Baal in the Ras Shamra Texts, str. 18 i dalje; The Ras Shamra Discoveries and the Old Testament (Norman, 1963); u p . t a k o e J. Gray, Sacral Kingship in Ugarit u Ugaritica VI (Pariz, 1969), str. 289302. Obilje arhainih elemenata, specifinih za k u l t o v e plodnosti: k a m e n i falusi, slike nage boginje, Baal u Obliku bika; n e k i svetenici su nosili m a s k e ivotinja i r o g o v e (up. S c h a e f f e r , nav. delo, str. 64, taib. X, si. 2). O j a v n i m rtvama koje su prinosili mukarci i ene (i kralj i kraljica) za o k a j a v a n j e grehova k o j e bi ispovedili, videti A. Caquot, Un sacrifice expiatoire Ras Shamra, RHiPR, 42, 1962, str. 201211. Kao t o to p r i m e u j e R. de Vaux, nav. delo, istr. 146, kanaanska i izrailjska rtvovanja su imala zajedniki obred; na primer, rtva paljenica Baalovih proroka i Eolova rtva paljenica na K a r m e l u pripremljene su na isti nain, Prva knjiga o carevima, XVIII.
24*

356

STORIJA

V E ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

O k a n a a n s k o m kultu videti ina kraju Fohrer, History of Israelite Religion, str. 57 i dalje, s n o v i j i m bibliograf s k i m oznakama. O s u k o b u Jehove i Baala, videti bibliografiju k o j a je zabeleena kasnije, 60. O e p o v i m a o Keret i Akhat-Danelu i njihovim g r k i m paralelama, up. Cyrus A. Gordon, The common background of Greek and Hebrew Civilizations (Njujork, 1965), str. 128 i dalje. (Autor u p o e m i o Keret vidi najstariji poznati p r i m e r motiva trojanske Jelene, motiv indoe v r o p s k o g porekla, k o j i je p o t v r e n u Indiji i u Grkoj, ali ikoji je nepoznat u Mesopotamiiji i u Egiptu; str. 132 i dalje). O o v o m problemu videti takoe Michael C. Astour, Hellenosemitica (2. izdanje, 1967), koji meiusobne pozajmice i analogije i z m e u sirijsko-palestinskog i grkog sveta objanjava n j i h o v i m g e o g r a f s k i m o k o l n o s t i m a i njihovim politikim idioS'infcrazi'jama: Both w e r e 'broken, geographically dism e m b e r e d teritories w i t h o u t a central axis. This brought about similar state formations and internal orders [ . . .J The Greek and the West-Semitic w o r l d s f o r m e d a c o m m o n circle of small states, incapable of u n i f i c a t i o n a n d centralization, u n l e s s if conquered by s o m e o u t s i d e empire (stir. 358359). (Ohe su b i l e p o d e l j e n e , geografski razdvojene teritorije, b e z sredinje o s e . Tako je d o l o do slinog dravnog u r e e n j a i u n u t r a n j i h u r e d b i [ . . . ] . Grki i zap a d n o s e m i t s k i svet je obrazovao zajedniki krug m a l i h drava k o j e n i s u bile s p o s o b n e za u j e d i n j e n j e i centralizaciju, o s i m ako bi ih o s v o j i l o n e k o carstvo spolja. Prim, prev.) 53. Za s t a r u iistoriju Izraela, p r e svega s m o koristili M. N o t h , Geschichte of Israel (Filadelfija, 1959) i R. de Vaux, Histoire ancienne d'Isral. Des Origines l'installation en Canaan (Pariz, 1971); o v a poslednja knjiga sadri izvrsnu kritiku bibliografiju. Videti taikoe: W. F. Albright, Archeology and the Religion of Israel (2. izd., Baltimor, 1949): The Biblical Period from Abraham to Ezra (Njujork, 1963); R. de Vaux, Les institutions de l'Ancien Testament, III (2. izd., Pariz, 1961, 1967); Otto Bissfeldt, The Old Testament. An Introduction (Njujork, 1965, prev. prema 3. n e m a k o m izdanju, 1964, sa d o p u n j e n i m bibliografijama, str. 722785); J. Pedersen, Israel. Its Life and Culture, I I V (Kopenhagen, 1926, 1940); G. von Rad, Old Testament Theology, I (Njujork, 1962; n e m a k i original je 'iz 1957); M. N o t h , Die Ursprne des alten Israel im Lichte neuer Quellen (Keim-Opladen, 1961);; The Bible and the Ancient Near East. Essays in Honour of W. F. Albright, priredio C. Ernest Rajt (Wright) (Njujork, 1968), str. 85139 (E. Rajt o arheologiji Palestine), 265299 (problemi hronologije). Postoji znaajan b r o j knjiga o istoriji religije Izraela; od knjiga koje su o b j a v l j e n e posilednjih 1012 godina, n a j k o r i s n i j e su: Y. Kaufmann, The religion of Israel (s hebrejskog preveo i skratio M. Greenberg, ikago, 1960); H. Ringgren, La religion d'Isral (Pariz, Payot, 1966; n e m a k o izdanje, 1963); W. Eichrodt, Religionsgeschichte Israels (1969); G. Fohrer, History of Israelite Religion (Nevil, 1972; engl, izd. 1968). K o s m o g o n i j s k e t e k s t o v e je preveo i komentarisao Jean Bottro, La naissance du m o n d e selon Isral, Sources Orientales, I (= La naissance du monde, Pariz, 1959), str. 187234. O biblijskoj k o s m o logiji, videti H. Gunkel, Schpfung und Chaos in Urzeit und Enzeit (2. izd. Getingen, 1921), spec. str. 29 i dalje; V. Maag, Hathws Be-

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

357

gegnung mit Kanaanische Kosmologie, Asiatische Studien/Etudes Asiatiques, 1819, 1965, str. 25260. Od novijih k o m e n t a r i s a n i h prevoda Knjige postanja najpristupanija za nestrunjake je Genesis E. A. Speisera (Njujork, 1964). Za mitove o stvaranju oveka, videti bibliografiju ikoja je navedena ranije, poglavlje 17. 54. O E d e n u i m i t o v i m a o raju, up. P. Humbert, Etudes sur le rcit du Paradis et de la chute dans la Gense (1940); W. Andrae, Der kultische Garten (Die Welt des Orients, 6, 1952, str. 48594); G. Widengren, The King and the Tree of Life in Ancient Near Eastern Religion (1951); A. D a m m r o n , La mythologie sumrienne et les premiers chapitres de la Gense (1959); Theodor H. Gaster, Myth, Legend and Customs in the Old Testament (1969), str. 2437, 332334 (bibliografija); F. F. Hvid'berg, The Canaanite Backgnound of Genesis IIII, Vetus Testamentium, 10, 1960, str. 285 i dalje; J. Coppens, La connaissance du bien et du mal et le pch du Paradis (Analecta Lovanesis Biblica et Oriental ia, 1958). O Drvetu ivota i Drvetu znanja, videti Eliade, Trait, str. 246 i dalje, Gaster, nav. delo, str. 33738. O Kainu i Avelju, videti Gaster, str. 5155, 34142 (bibliografija). O m e t a l u r k i m o b r e d i m a i simbolici, videti M. Eliade, Forgerons et Alchimistes (Pariz, 1956), str. 57 i dalje; o d r u t v e n o m reimu i mag i j s k o m u g l e d u kovaa, up. isto, str. 81 i dalje. O Kainovom znaku (Knj. post., 4 : 15) up. uporedni materijal koji su naveli Frejzer i Gaster u: Gaster, nav. delo, str. 55-65, 344 45 (bibliografija). 55. O enidbi sinova Bojih s kerima ovjedjem, up. C. F. Closen, Die Snde der 'Shne Gottes' (Knj. post. 6: 14), Rim, 1939; Gaster, nav. delo, str. 35152 (bibliografija); B. S. Childs, Myth and Reality in the Old Testament (Napervil, i960), str. 49 i dalje; G. A. Cooke, The S o n s of ( t h e ) G o d ( s ) , Zeitschrift fr die Alttestamentliche Wissenschaft, 76, 1964, str. 2247. O Potopu, up. n a p o m e n e u 18; Gaster, nav. delo, str. 352 (bibliografija); A. Parrot, Dluge et Arche de No (1952); C. Lambert, II n'y aura jamais de dluge (Gense IX : 11), Nouvelle Revue Thologique, 11, 1955, str. 581601, 693724. O vavilonskoj kuli, videti Gaster, nav. delo, str. 36061 (bibliografija); A. Parrot, La Tour de Babel (1953). O simbolici zigurata, up. Eliade, Le mythe de l'ternel retour (novo izdanje, 1969), str. 25 i dalje; G. Widengren, Aspetti simbbolici dei templi e luoghi di culto del vicino Oriente antico, Numen, VII, 1960, str. 125. O m i t o v i m a o u s p e n j u na Nebo, up. Eliade, Religions Australiennes (Fayot, 1972), str. 40 i dalje; Notes on the S y m b o l i s m of the Arrow, str. 468 i dalje. Knjiga A. Borsta, Der Turmbau von Babel; Geschichte der Meinungen ber Ursprung und Vielfalt der Sprache und Vlker, IVI. tut gart 19571963, v e o m a je uena enciklopedija genealokih legendi zapadne istorije. 56. O S e m i t i m a n o m a d i m a iz II m i l e n i j u m a , videti J o s e p h Henninger, Zum Frhsemitischen N o m a d e n t u m u Viehwirtschaft und Hirtenkultur. Ethnographische Studien (Budimpeta, 1969, str. 3368),

358

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

spec. 4450 (Rodozaetnici), 5053 (nomadi u Marijskim tekstovima). O Habiruima i o njihovim vezama s H e b re j i m a videti pregled i n o v i j u bibliografiju u R. de Vaux, Histoire ancienne d'Isral, str. 202208 ( Habiru-'Apiru je bio etniki termin koji je oznaavao j e d n u s e m i t s k u grupu sa zapada, ,amorite' ili p r o t o j e r m e n e ' na k o j e s m o mi nadovezali Rodozaetnike; str. 208). Videti t a k o e Albright, From the Stone Age..., str. 238 i dalje; Yahweh and the Gods of Canaan, str. 75 i dalje; Fohrer, History of Israelite Religion, str. 30 (nap. 810), bibliografija). O d a t u m u Rodozaetnika, videti R. de Vaux, str. 245253. O oev o m bogu videti Albright, Alt, Der Gott der Vter, 1929 (= Kleineschriften zur Geschichte des Volkes Israel, I, 1953, str. 178); takoe je dostupan engleski prevod: Essays on Old Testament History and Religion, prev. R. A. Wilson, Njujork, 1968 (str. 1100). Diskusija 0 o v i m tezama kod Fohrera, nav. delo, str. 36 i dalje; R. de Vaux, 256 ii dalje; Ringgren, str. 29 i dalje. Veze i z m e u oevog boga 1 Ela, i i z m e u Ela i Jehove, nedavno je iz nove perspektive analizirao F. M? Gross, Canaanite Myth and Hebrew Epic (Kembrid, Masausets, 1973), str. 176. O t u m a e n j u imena El adaj j o se raspravlja. Predloeno je da se n j e g o v o poreklo izvede iz jedne rei s r o d n e a k a d s k o m sodu, planina: to bi bio Planinski ( E l ) ; up. takoe Ringgren, str. 3435. No budui da je b i l o poeljnije da mu se pronae etimologija na severozapadnom s e m i t s k o m , nedavno je predloeno h e b r e j s k o saday/ fsadh: to bi bio El od Doline, od Polja, ili od Stepe (R. de Vaux, str. 264, s b i b l i o g r a f i j o m ) . Znaajno je da tekstovi r o d o z a e t n i k a , k o j i z n a j u za Ela, ne s p o m i n j u Baala. A to Ukazuje da preci Izrailjaca, k o j i su prodrli u Kanaan p r e doba Hiksa, tu n i s u nali kult Baala; on je stekao znaaj tek o k o polovine II milenijuma, m o d a n e t o ranije, u Ugaritu: up. de Vaux, str. 266. Ipak je, kao t o s m o to ve primetili (up. str. 166, n. 26), verovatno da je p o s t o j a o neki lokalni b o g oluje i ratarske plodnosti, ije j e i m e zaboravljeno p o s l e u v o e n j a Baala. N e m a znakova o kultu idola kod rodozaetnika. Ali kada je Rahilja s p r e m n a na o d e iz kue svoga o c a Labana, ona mu krade traphim, kune idole (Knj. post., 3119) koje Laban naziva svojim bogovima ( 3 1 : 3 0 ) . O znaenju traphim, videti A. R. Johnson, The Cultic Prophet in Ancient Israel (2. izd., 1962), str. 32 i dalje; Rowley, Worship in Ancient Israel, str. 19 i dalje. Rahiljin gest u s v a k o m sluaju ne m o e predstavljati neki pokazatelj o Jakovljevoj religiji. Videti takoe Ringgren, str. 3839. Obrezivanje je, po svoj prilici, bilo upranjavano u vreme rodozaetnika. Ne zna se n j e g o v o poreklo; up. R. de Vaux, Les Institutions de l'Ancien Testament (Pariz, 2. izd., 1961), str. 7882 E. Isaac, Circumcision as a Covenant Rite, Anthropos, 59, 1964, str. 444456. Potvreno je da je obrezivanje preuzeto od Egipana, ali ono ni u Egiptu n i j e bilo svuda upranjavano. S druge strane, obiaj je ve od p o e t k a III m i l e n i j u m a potvren u severnoj Siriji. Preci Izrailjaca su ga, p r e m a tome, mogli poznavati pre svog dolaska u Kanaan. Ono je tada imalo prvobitno znaenje inicijacije za brak i za

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

359

zajedniki ivot klana, kao to je to j o bilo u Knjizi postanja 34 : 1416; ono je tek kasnije postalo znak saveza i z m e u B o g a i njegovog naroda, to sveteniki autor Knj. post., 17, prenosi u Avram o v o doba (R. de Vaux, Histoire ancienne d'Isral, I, 273; novija bibliografija je zabeleena u naip. 94 i 96). O obrezivanju kao inicij a c i j s k o m obredu u drevnim drutvima, up. Eliade, Naissances mystiques (Pariz, 1959), str. 54 i dalje. 57. O rtvama u krvi, videti R. de Vaux, Les sacrifices de VAncient Testament (Pariz, 1964), str. 727; Histoire ancienne d'Isral, str. 270 i dalje. O obiajima srednje Azije, videti J. Henninger, La religion b d o u i n e prislamique (u: L'antica societ beduina, izd. F. Gabrieli, Rim, 1959), str. 13536; Les f t e s de p r i n t e m p s chez l e s Arabes et leurs implications historiques (Revista do Museu Paulista, Sao Paolo, s. br. 4, 1950, str. 389432). 58. Mojsijev lik je nedavno bio p r e d m e t n e k o l i k o originalnih tumaenja; videti E. Auerbach, Moses (Amsterdam, 1953); H. Gazelles, Moise, l'homme de l'Alliance (1955); H. H. R o w l e y , From Joseph to Joshua (Oksford, 1950); Moses and the Decalogue, BJRL, 34, 1951, str. 81118. Up. takoe R. S m e n d , Das Mosebild von Heinrich Ewald bis Martin Noth (1959). O Mojsijevoj misiji, videti R. de Vaux, Histoire ancienne, str. 305 i daije. O raznim predan j ima o izlasku iz Egipta i o Pashi, up. Fohrer, Hist, of Isr. Rel., str. 68 i dalje; R. de Vaux, Institutions, II, str. 38394 (i bibl., str. 46768); Les sacrifices de l'Ancien Testament, str. 7 i dalje. ticaj Pashe na predanje preneseno u Drugoj knjizi Mojsijevoj, l15, naroito je naglasio J. Pedersen, Israel. Its Life and Culture, IIIIV (1940), str. 384415, 72837; teoriju su kritikovali i modifikovali G. f o n Rad i S. Movinkel; up. Fohrer, str. 68 i dalje. Kao to s m o to primetili (str. 191), proslava Pashe, izvorno praznik pastira i prolea, bila objanjena kao o b r e d n o seanje na izlazak iz Egipta; drugim recima, periodina ceremonija, izraz k o s m i k e religioznosti, na kraju je bila istorizovana. S druge strane, mitski dogaaji Izlaska, odnosno, prelazak Crvenog m o r a i unitenje egipatske vojske, s v r e m e n o m su dobili dva razliita tumaenja. Prema starijem s v e d o e n j u (Druga knjiga Mojsijeva, 15 : 110) Faraonove trupe su se utopile u talasima koje je podigao Jehovin dah. Tek se kasnije, u Psalmima govori o razdvajanju mora: on razdvoji more, i provede ih, od vode naini zid (Ps. 78 : 13; up. Ps. 77 : 1720). U o v o m sluaju je udo iz Crvenog m o r a dovedeno u vezu sa Stvaranjem, o d n o s n o , s Jehovinom p o b e d o m n a d m o r s k i m u d o v i t e m R a h a b o m i nad Levijatanom: nijesi li ti (miico G o s p o d n j a ) isjekla Ravu (Rahaba) i ranila zmaja? Nijesi li ti isuila m o r e , v o d u bezdana velikoga, od dubine m o r s k e nainila p u t da p r o u izbavljeni? (Isaija, 51 : 910). Izlazak, ako i Osvajanje Kanaana (i kasnije, povratak izgnanih, najavljen t e k s t o m Deutero-Isaije koji s m o upravo naveli) na neki nain p r e d s t a v l j a j u ponavljanje k o s m o g o n i j s k o g del (up. Cross, Canaanite Myth and Hebrew Epic, str. 100 i dalje). Ali na kraju se dve perspektive istorijska i kosmoloka upotpunjuju: osvajanje Kanaana, istorijski dogaaj bez premca, takoe je i boansko delo, jer Jehova osigurava p o b e d u Izrailjaca.

360
59. U svojoj knjizi Law and Covenant in Israel and the Ancient Near East (Pitsburg, 1955), G. E. Mendelhol (Mendenhall) je Zakon Saveza povezao sa s p o r a z u m i m a hititskih kraljeva i njihovih vazala iz Male Azije. Takav jedan s p o r a z u m ( p o s l e preambule u k o j o j se navode kraljevo i m e i titule, i p o d s e a na o d n o s e koji su do tada postojali i z m e u dve strane) sadri u s l o v e koji su n a m e t n u t i vazalu, o d r e d b e o uvanju d o k u m e n t a u j e d n o m h r a m u i o n j e g o v o m s v e a n o m p e r i o d i n o m itanju, p o p i s bogova-svedoka, i konano, form u l e proklinjanja i blagosiljanja. Olbrajt koji prihvata tezu, naglaava n e o p h o d n o s t sporazuma i ugovora kod prvobitnih Jevreja, koji v e i n o m vode karavanski ivot: up. Yahwen and the Gods of Canaan, str. 107 i dalje, s bibliografijom. Mendenholove kritike je zabeleio R. de Vaux, Histoire, str. 410, n. 141. R. de Vo se pita k a k o je p o l u n o m a d s k a Mojsijeva grupa doznala za ugovore hititskih kraljeva. S druge strane, ima razlika u strukturama dva teksta; na primer, u Zakonu Saveza n e d o s t a j u zavrna proklinjanja-blagosiljanja. Pored toga, dok su n a m e t n u t i uslovi u o p t e n o izraeni u p o g o d b e n o m o b l i k u Ako se dogodi d a . . . Zavet koristi apodiktine formule. R. de Vo opaa da sporazumi hititskih kraljeva s poluvarvarskim n a r o d i m a ne slede klasine obrasce. Postoji, dakle, vie tipova obrazaca zaveta (isto, str. 413). O ulozi oaze Kade Barnea, kada je re o konstituisanju jehovistikih predanja, videti T. J. Meek, Hebrew Origins (Njujork, p o n o v n o izdanje, 1960), str. 119 i dalje; R. de Vaux, Les Institutions de l'Ancien Testament, II, str. 228 i dalje; Ringgren, nav. delo, str. 49 i dalje. Vulkanske elemente, sastavne delove oitovanja Jehove na Sinaju, analizirao je J. Koenig, Le Sinai, m o n t a g n e de feu, RHR, 167, str. 129155; Aux origines des thophanies iahvistes, isto, 169, 1966, str. 136. Ali, Kros (Cross) je pokazao da je Sinajsko prikazanje teofanija kroz oluju koja se m o e uporediti s B a a l o v o m teofanijom; up. Canaanite Myth and Hebrew Epic, str. 147 i dalje. Videti takoe G. E. Mendenhall, The Tenth Generation: The Origins of the Biblical Traditions (Baltimor, 1973), str. 56 i dalje. Videti isto, str. 105, o incidentu u Velfegoru (Baal Peoru). 60. N e k o l i k o novijih teorija o naseljavanju Izrailjaca u Kanaanu (a p o s e b n o teorije J. Kaufmana, A. Alta, M. Nota, V. F. Olbrajta i D. E. M e n d e n h o l a ) analizirao je R. de Vaux, Histoire ancienne, str. 444454. Videti takoe R. Smend, Jahwekrieg und Stmmebund (Getingep, 1963). O stikobu j e h o v i z m a i kanaanske religije, videti R. Hillmann, Wasser und Berg: Kosmische Verbindungslinien zwischen dem Kanaanischen Wettergott und Jahve (Disertacija, Hale, 1965); .1. Maier, Die Gottesvorstellung Altisraels u n d die Kanaanische Religion u Bibel und Zeitgemsser Glaube, I, 1965, str. 13558; T. Worden, The Literary Influence of the Ugaritic Fertility Myth on t h e Old Testament, VT, 3, 1953, str. 27397; Fohrer, nav.'delo, str. 103 i dalje; R. de Vaux, Histoire, str. 147 (br. 99 bibliografije); o sinkretizmu videti G. W. Ahlstrm, Aspects of Syncretism in Israelite Religion (Lund, 1963). Knjiga R. Dussauda, Les Origines cananennes du sacrifice isralite (1921, 2. izd. o b a j v l j e n o 1941) i d a n a s je korisna. Videti takoe Rowlev, Worship in ancient Israel, str. 61 i dalje, i bibliografiju

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

35 \

zabeleenu na str. 65, nap. 1. Izrailjci nikada n i s u prihvatili l j u d s k u rtvu; rtvovanja d e c e k o j a su p o t v r e n a u V I I v e k u predstavljaju uticaj spolja; up. De Vaux et Eissfeld, rezimirao Rowley, nav. delo, str. 65, nap. 1. 0 prorotvu na starom B l i s k o m istoku i k o d Izrailjaca, videti A. Haldar, Association of Cult Prophets among the Ancient Semites (Upsala, 1945); J. Lindblom, Prophecy in Ancient Israel (Filadelfija, 1965, Oksford, 1962); o v e dve knjige sadre bogate bibliografije. Videti takoe J. Pederson, The Role played by Inspired Persons a m o n g the Israelites and the Arabs (Studies in Old Testament Prophecy = Robinson Festschrift, 1950, str. 12742); A. Lods, Une tablette indite de Mari, intressante p o u r l'histoire ancienne du p r o p h t i s m e smitique, isto, str. 103110; A. Malamat, Prophetic Revelation in N e w D o c u m e n t s f r o m Mari and t h e Bible, Vtus Testamentum, Suppl. XV, 1966, str. 20727; G. Fohrer, Studien zur alttestamentlichen Prophtie, 19491965 (1967). 61. Na istoriju studija, a na prvom m e s t u , pretpostavki u vezi s p r v o m d o m o v i n o m Indoevropljana i n j i h o v i m seobama, p o d s e a j u P. Bosch-Gimpera, Les Indo-Europens [prev. R. Lantje (Lantier), Pariz, 1961], str. 2196, i G. Devoto, Origini indoeuropee (Firenca, 1962), str. 8194. Ove dve knjige sadre znaajne bibliografije. Knjiga O. Schradera, Reallexikon der indogermanische Altertumskunde (drugo izdanje objavio A. Nehring, Berlin-Lajpcig, 191732) nije bila zamenjena. Videti takoe A. Nehring, Studien zur indogermanischen Kultur u. Urheimat u W. Koppers i ostali: Die Indogermanien- und Germanenfrage (SalcburgLajpcig, 1936), str. 7229. S a o p t e n j a o n a j n o v i j i m arheolokim iskopavanjima nai e m o u radovima Marije Gimbutas, The Prehistory of Eastern Europe (1956); Bronze Age Cultures in Central and Eastern Europe (Hag, 1965); Proto-Indo-European Culture: T h e Kurgan Culture during the Fifth, Fourth and Third Millenia B. C. u: Georges Cordona (prir.), Indo-European and Indo-Europeans (Filadelfija, 1970), str. 155197; The Beginning of the Bronze Age in E u r o p e and the Indo-Europeans: 35002500 B. C., JIES, I, 1973, str. 163214; The destruction of Aegean and East Mediterranean urban civilization around 2500 B. C. u: Crossland and A. Birchall (prir.), Bronze Age Migrations in the Aegean (1973), str. 129139. H o m e r L. Thomas, New Evidence for dating t h e Indo-European dispersal in Europe (Indo-European and Indo-Europeans, str. 199251), predlae da se datumi irenja Indoevropljana p o m e r e unazad (analiza radioaktivnim u g l j e n i k o m otkriva njihovo prisustvo u Holandiji o k o ~ 2 4 7 0 . ili ~ 2 6 0 0 ) . Ward H. Goodenough, The Evolution of Pastoralism and Indo-European Origins (isto, str. 253265), zaviaj Indoevropljana s m e t a u istone oblasti Poljske i u zapadnu Ukrajinu. Videti takoe Paul Friedrich, Proto-Indo-European Trees (isto, str. U34); T. Burrow, The Proto-Indoaryans, JRAS, 1973, str. 123140; M. M. Winn, Thoughts on the question of Indo-European M o v e m e n t s into Anatolia and Iran, JIES, II, 1974, str. 117142 (o indoevropskim grupama koje ive u Anadoliji i u Iranu oko 3000). Kritika bibliografija o Indoevropljanima u k a s n i j o j Aziji kod M. Mayrhofera, Die Indo-Arier im Alten Vorderasien (Vizbaden, 1966); up. Mayrhofer u IIJ, VII, 1964, str.

362

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

208 i dalje; Die Arier im Vorderem Orient ein Mythos? (Be, 1974). Religiozna funkcija tumula (kurgan) u k a z u j e na kult predaka, koji se m o e uporediti s k u l t o m megalitskih civilizacija (up. 35). 62. O teoriji Maksa Milera (Max Mller), videti Richard M. Dorson, The Eclipse of Solar Mythology (u Myth: A Symposium, priredio T h o m a s A. Sebeok, Filadelfija, 1955, str. 1538). Jo se m o e koristiti knjiga Leopolda von Schrdera, Arische Religion (III, Lajpcig, 1914, 1916). U p r v o m t o m u a u t o r prikazuje indoevropska Najvia bia, a u d r u g o m k o s m i k a boanstva (Zemlju, Sunce, Vatru, itd.). Trei t o m je trebalo da proui p o j a m due i kult predaka. Iz o b i m n e literature koja je p o s r e d n o ili n e p o s r e d n o inspirisana n>cionalsocijalistikom ideologijom, kao primer m o e m o navesti Friedrich Cornelius, Indogermanische Religionsgeschichte (Minhen, 1942). Prvi t o m (jedini koji se pojavio) Glaubensgeschichte der Indogermanen (tutgart, 1937), J. W. Hauera, ini u stvari niz nezavisnih studija. Kritiku rasistikog tumaenja i n d o e v r o p s k e duhovnosti nai e m o u raznim prilozima grupisanim p o d n a s l o v o m Die Indogermanen- und Germanenfrage koje je objavio W. Koppers (Wiener Beitrge zur Kulturgeschichte und Linguistic, IV, SalcburgLajpcig, 1936) i u treem t o m u Rassen und Vlker in Vorgeschichte des Abendlandes (Lucern, 1946) Wilhelma S c h m i d t a (naro. str. 275318). O i n d o e v r o p s k o m religioznom vokabularu, videti G. Devo to, Origini indoeuropee, str. 295 i dalje, i drugi t o m E. Benvenistea, Le vocabulaire des institutions indo-europens (Pariz, 1969). Za produbljeniju analizu termina theos, up C. Gallavotti, Morfologia di thteos, SMSR, 33, 1962, str. 2543. O i r a n s k o m boanstvu vatre, up. S tig Wikander, Der arische Mnnerbund (Lund 1938), str. 76 i dalje, i kasnije, 104). Erik H a m p ( n a s u p r o t Benvenisteu. nav. delo, II, 233 i dalje) upravo je dokazao p o s t o j a n j e j e d n o g zajednikog i n d o e v r o p s k o g term i n a za rtvovanje; up. Religion and Law f r o m Iguvium ( J I E S , I, 1973, str. 318323), str. 322. Kasnije proirenje povezuje boansku energiju s d u a m a umrlih; up. p o s e b n o kod Germana, gde izvorni koren GHAV, GHUTO, koji je oznaavao onoga ija se u s p o m e n a priziva, na kraju izraava i d e j u boga. Izggleda da se p o d j e d n a k o k a s n o pojavljuje termin WELO, dua, koji znai osloboen u vazduhu, o d n o s n o , izbavljen spaljivanjem; up. Devoto, Origini, str. 295316. Vano je ukazati na j e d n u karakteristinu razliku i z m e u Indoevropljana i Semita: re je o vrednosti koja se pridavala pisanju. Herodot (I, 136) saoptava da su Persijanci svoje sinove uili s a m o tri stvari: da jau, da gaaju iz luka i da govore istinu. A prema j e d n o m o d e l j k u iz Anala, asirski kralj Asurbanipal V, semitski vrhovni vladar, ui da j a e (i da vozi kola), da gaa iz luka, i mudrost Nabua i vetinu pisanja, p r e m a o b i a j i m a gospodara; up. G. Widengren, Numen I, 1954, str. 63, n. 311; Religionsphnomenologie (Berlin, 1969), str. 570 i dalje. Videti takoe G. Dumzil, La tradition druidique et l'criture: le Vivant et le Mort (RHR, 122, 1940, str. 125133). Ova korenita razlika i z m e u i n d o e v r o p s k i h religija koje su zasnovane na u s m e n o m predanju, i religija Knjige u kojima su pisari uivali veliki ugled, stvorila je p r o b l e m e kada je zaratustrijansko svetenstvo odluilo da objavi svoju svetu knjigu Avestu.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA 362

Jo u sasanidsko doba se, naime, pisanje smatralo za d e m o n s k o delo; up. A. Bausani, Persia religiosa (Milano, 1959), str. 20 i dalje. Videti takoe G. Widengren, Holy B o o k and H o l y Tradition in Iran. The P r o b l e m od Sassanid Avesta (u: F. F. B r u c e i E. G. Rupp, prir., Holy Book and Holy Tradition, Manester, 1968, str. 3653). 63. Najzgodniji uvod u delo o r a Dimezila je L'Idologie tripartie des Indo-Europens (Brisel, 1958). Bibliografija do 1960. je zabeleena u Hommages Georges Dumzil (Brisel, 1960), str. Hronoloki prikaz Dimezrilovog del i analiza kritika koje su mu bile upuene, u C. Scott-Littleton, The New Comparative Mythology: An Anthropological Assessment of the Theories of Georges Dumzil (Berlin i Los Aneles, 1966). Jedan broj studija o dimezilovskim shvatanjima bio je objavljen u k n j i g a m a Muth and Law among the Indo-Europeans, prir. Jaan Puhvel (Univ. of California Press, 1970), i Myth in Indo-European Antiquity, prir. G. I. Larson (isto, 1974). Videti takoe lanke: J. F. Richardsa, Alfa Hiltebeitela, J. Gondaa, C. S c o t t Littletona i Davida M. Knipea u The Journal of Asian Studies, 34, 1974, str. 127 168. Richard B o d u s , Socit athnienne, sagesse grecque et idal indo-europen (L'Antiquit Classique, 41, 1972, str. 453486) sjajno je ispitao dimezilovsko shvatanje deobe natroje u svetlu grkih injenica. U o e k i v a n j u n o v o g izdanja tri t o m a Jupiter, Mars, Quirinus (Pariz, 194145) i MitraVaruna. Essai sur deux reprsentations indo-europenes de la souverainet (1940; 2. izd. 1948), i t a e m o Heur et malheur du guerrier (Pariz, 1969), preradu Aspects de la fonction guerrire chez les Indo-Europens (1956), L'hritage indoeuropen Rome (Pariz, 1949), Servius et la Fortune (Pariz, 1943) i Mythe et Epope, IIII (Pariz, 1968, 1973). U p r v o m t o m u Mythe et Epope (str. 31257) . Dimezil razvija dokaz Stiga Vikandera u vezi s pos t o j a n j e m trodelne s h e m e u Mahabharati. Vikanderov lanak La lgende des Pandava et le f o n d m y s t i q u e du Mahabharata (na vedskom, u Religion och Bibel, VI, str. 2739), Dimezil je p r e v e o u Jupiter, Mars, Quirinus IV (1948), str. 3753. O b o g o v i m a Mitanija, v. G. Dumzil, Les 'trois fonctions' dans le Rig Veda et les dieux indiens de Mitani ( B e l g i j s k a kraljevska akademija, Bulletin de la Classe des Lettres, 5. serija, t. XLVII, 1961, 265298). Prema V. M. Apteu, j o se od v r e m e n a redakcije prvih devet knjiga Rigveda mislio da je drutvo sastavljeno od svetenika, ratnika i zemljoradnika, i m a d a ove grupe j o n i s u bile oznaene svojim imenima brahmana, katrija i vajja, apstraktne imenice, imena pojmova, iji su derivati ova i m e n a ljudi, ve su sainjavale j e d a n hijerarhijski s i s t e m koji je distributivno d e f i n i s a o principe tri delatnosti: brahman (srednji rod) znanje i korienje m i s t i n i h korelacija izmeu delova stvarnog, vidljivog ili nevidljivog', katra ,mo', vi i s t o v r e m e n o .seljatvo', ,ureena postojbina', i u mnoini, viah ,skup naroda po njihovim drutvenim i m e s n i m grupama' (G. Dumzil, L'idologie tripartite, str. 8, saeto p r e n o s e i V. M. Aptea, Were castes f o r m u l a t e d in the age of the Rig Veda?, Bull, of the Deccan College, Research Institute II, str. 3446). 2 o r Dimezil pronalazi trodelnu s h e m u u smenjivanju prvih rimskih kraljeva: 1) Romul, strani vrhovni vladar (tipa Varune), 2) N u m a mudri, osniva kultova i zakona (tipa Mitre), 3) Tulije Hostilije, iskljuivo ratnik

364

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

(Indra; Mars); 4) Anko Marcije, miroljubivi kralj p o d k o j i m se razvija rimski narod i b o g a t s t v o (Kvirin); up. Heur et Malheur du guerrier, str. 15 i dalje. 64. O prodoru Arijaca u Indiju, videti: K. Jettmar, Zur Wanderungsgeschichte der Iranier (Die Vierter Schule der Vlkerkunde. Festschrift zum 25 jhrigen Bestand, Be, 1956, str. 327349); P. BoschGimpera, The Migration Route of the Indo-Aryans, JIES, I, 1973, str. 513517. Videti takoe East and West, 21, br. 12, 1971, str. 14 i dalje. Najstarija arijska kultura u Indiji istraena je u knjizi k o j u je sa saradnicima objavio R. C. Majumdar, History and Culture of the Indian People, t o m I: The Vedic Age (London, 1951; izvrsne bibliografije). Ulogu Arijaca u k o n a n o m u n i t e n j u i n d u s k e civilizacije razmotrio je Sir Mortimer Wheeler, The Indus Civilization (3. izdanje, Kembrid, 1968), str. 132 i dalje; R. Heine-Geldern, The Coming of the Aryans and the end of the Harappa culture, Man, 56, 1956, str. 13640; Bridget et R a y m o n d Allchin, The Birth of Indian Civilization (BaltimorMerilend, 1968), str. 154 i dalje; Walter A. Fairservis Jr., The Roots of Ancient India (Njujork, 1971), str. 345 i dalje. Up. takoe G. D. Kumar, The Ethnie C o m p o n e n t s of the Builders of the Indus Valley Civilization and the Advent of the Aryans, JIES, I, 1973, str. 6680. Za o b r e d e u vezi sa zauzimanjem teritorija, up. An an da K. Coomaraswamy, The Rig Veda as Land-nama-Bok (London, 1935). Hronologiju koja se o d n o s i na himne, kole i prikaze etiri zbirke Rigvede, Jaurvede, Samavede, Atharvavede saeto je izneo L. Renou, L'Indie classique, t o m I (Pariz 1947), str. 270 i dalje. Prevode raznih v e d s k i h tekstova propisali su N a r v i n J. Hein i Charles J. Adams, prir., A Reader's Guide to the Great Religions ( N j u j o r k i London, 1965), str. 4950. Francuske prevode je p o m e n u o Jean Varenne, Le Vda, premier livre sacr de l'Inde (Pariz, 1967), t o m I, str. 3638. Najznaajniji su prevodi Louisa Renoua, Hymnes et prires du Vda (1938); La posie religieuse de l'Indie antique (1942); Hymnes spculatifs du Veda (1956) i prevodi Jeana Varennea, objavljeni u Le Veda, t o m III. Videti takoe Victor Henry, Les livres VII d XII de l'Atharva Vda (Pariz, 189296); P. E. D u m o n t , L'agnihotra (Baltimor, 1939). Ne m o e se m i m o i i prevod K. F. Geldnera, Der Rig-Veda, 3 t o m a (Kembrid, Masausets, 1951). Za istoriju t u m a e n j a v e d s k e religije, videti L. Renou, Religions jf Ancient India (London, 1953), str. 7 i dalje. Knjiga A. Bergaignea, La religion vdique d'aprs les hymnes du Rgveda, IIII (Pariz, 187897), jo je neuporediva. Korisno je konsultovati Maurice B l o o m f i e l d , The Religion of the Veda (Njujork, 1908); A. A. Macdonell. Vedic Mythology (Strazbur, 1897); H. Oldenberg, La religion du Veda (fr. prev. 1903); A. Hillebrandt, Vedische Mythologie (2. izd., Vroclav 1929); A. B. Keith, The Religion and Philosophy of the Veda and Upanishads, 2 t o m a (Kembridi, Masausets, 1925). Luj Renu (Louis R e n o u ) je d a o kratku istoriju vedizma u Religions of Ancient India, str. 145. Videti takoe, od istog autora,

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

365

L'Indie classique, str. 314372; Le Destin du Veda dans l'Inde (=Etudes vdiques, t o m VI, 1960). Najnovija je, s v e o m a b o g a t o m bibliografijom, knjiga J. Gondaa, Les Religions de l'Inde. I: Vdisme et hindouisme ancien (fr. prevod Payot, 1962). Videti takoe: J. Gonda, The Vision of the Vedic Poet (Hag, 1965); Loka: World and heaven in the Veda (Amsterdam, 1966); P. Horsoh, Die vedische Gatha- und Sloka-Literatur (Bern, 1966). 65. O devama i asurama u v e d s k o doba, j o m o e m o konsultovati studiju T. Segerstedta, Les Asuras dans la religion vdique ( R H R , 55, 1908, str. 157203, 293316); sporna je, m e u t i m , generalna teza poistoveivanje Asura s prvobitnim stanovnicima Indije. Videti takoe P. v o n Bradke, Dyaus Asura, Ahura Mazda und die Asuras (Hal, 1885). Prema f o n Bradkeu, re asura se 71 put pojavljuje u Rigvedi (57 puta u jednini, 4 puta u dvojini i 10 puta u m n o i n i ) ; d deset sluajeva u kojima se pojavljuje u mnoini, re i m a protivureno znaenje u o d n o s u na deva; nasuprot tome, u jednini, re i m a s a m o etiri puta to protivureno znaenje (nav. delo. str. 22). Videti takoe H e r m n Gntert, Der arische Weltknig und Heiland (Hale, 1923), str. 101 i dalje. S u k o b d e v a i asura za sveoptu univerzalnu vlast je prvi put nairoko prikazan u Brahmanama; up. Sylvain Levi, La doctrine du sacrifice dans les Brahmanas (Pariz, 1898), str. 2761. O k o s m o g o i i i j s k o m znaenju sukoba Deva i Asura, u p . F. B. J. Kuiper, Basic Concept of V e d i c Religion, HR, 15, 1975, str. 107120. O p o i s t o v e e n j u VarunaVritra, up. Bergaigne, Rel. Vdique, III, str. 113128, 147. Za m e t a f i z i k o t u m a e n j e para deveasure, videti A. K. Coomaraswamy, Angel and Titan. An essay in Vedic Ontology, JAOS, 55, 1935, str. 373419. 66. O Varuni videti bibliografije zabeleene u Trait d'Histoire des Religions (izdanje 1975), str. 68 i dalje, 108, i Images et Symboles (1952), str. 124130; dodati . Dimezil, MitraVarana (2. izd., 1948), p o s e b n o str. 83 i dalje, 116 i dalje; J. Gonda, Les religions de l'Inde, I, str. 93106; H. Lders, Varana (Getingen, 195159), pos. t o m II: Varuna und das Rta. O riti, up. noviju bibliografiju kod Gonde, nav. delo, str. 98, nap. 3. Riti se na e t i k o m planu suprotstavlja anrita, nered, la, a na k o s m i k o m p l a n u nirriti, raspad. Videti takoe H. de Glasenapp, La philosophie indienne (fr. prevod, Payot, 1951), str. 33. O V a r u n i n o m povlaenju pred Indrinom o m i l j e n o u , videti Renou, Religions of Ancient India, str. 20 i dalje. O maji u v e d s k o doba, up. G. Dumzil, Ordre, fantasie, chang e m e n t dans les p e n s e s archaques de l'Inde et de Rome (Rev. E. Latines, 32, 1954, str. 139162), pos. 14250, sa b o g a t o m dokumentacijom. Dodati J. Gnda, Four Studies in the Language at the Veda (Hag, 1959), str. 11994; Change and Continuity in Indian Religion (1965), str. 164197. A. Bergaigne, La religion vdique, III, str. 80 i dalje, prouio je druga boanska bia koja imaju svoje maje: to su Agni, S o m a , Tvatri, itd.; up. takoe Images et Symboles, str. 130 i dalje.

366

I STORIJA VE ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

O m i s t i k o m poreklu dharme, up. Paul Horsch, Vom Schpfungsm y t h o s z u m Weltgesetz, Asiatische Studien, 21, 1967, str. 3161. O strukturalnoj povezanosti VarunaVritra, i uopte, o konsupstancijalitetu bogova-zmija, up. Images et Symboles, str. 128 i dalje; Mphistophls et 1'Androgyne, str. I l l i dalje; A Coomaraswamy, Angel a n d Titan: An E s s a y in Vedic Ontology (JAOS, 55, 1935, str. 373419). Kuiper je pokazao da Varuna u Rigvedi, u kojoj je zamiljen k a k o k o s m i k o m o s o m pridrava N e b o i Zemlju, vri f u n k c i j u k o j u e kasnije preuzeti z m i j a e s a ; up. III, 8, 1964, str. 108, 116, 118. O izjednaenju Varune sa z m i j a m a iz Mahabharate, up. Gsta Johnsen, Varuna and Dbrtarastra (IIJ, 9, 1966, str. 245265), pos. str. 26061. 67. Ambivalencija Varune nije izuzetak; up. L. Renou, L.'ambiguit du vocabulare du Rgveda, JA, 231, 1939, str. 161235; Religions of Ancient India, str. 20 i dalje. O ambivalenciji S o m e , up. Eliade, Mphistophls et VAndrogyne (1962), str. 110. Videti dalje, 68, o bratstvu Indre i Vritre. O Mitri, up. H. Giintert, Der arische Weltknig und Heiland (Haie, 1923), str. 49 i dalje, 120 i dalje; . Dimezil, MitraVaruna, str. 79 i dalje, s bibliografijom: J. Gonda, Les Religions de l'Inde, I, 103 i dalje, s bibliografijom; The Vedic God Mitra (Lajden, 1972). O Arjamanu, up. P. Thieme, Der Fremdling im Rg Veda (1938); Mitra and Aryaman (Transactions of t h e Connecticut Academy of Arts and Sciences, 1957, t o m 41, str. 196); G. Dumzil, Le troisime souverain, essai sur le dieu indo-iranien Aryaman (Pariz, 1949); Les dieux des Indo-Europens (1952), str. 4059; L'idologie tripartie des Indo-Europens (Brisel, 1958), str. 68, 108118. O Aditi i Aditjama, up. G. Dumzil, Desses Latines et mythes vdiques, 1956, str. 90 i dial je; J. Gonda, Some Observations in the relations between Gods and Powers in the Veda (Hag, 1957), str. 76 i dalje; Les religions de l'Inde, I, str. 104 i dalje, s bibliografijom. 68. Za saeto izlaganje o Indri, videti J. Gonda, Les Religions de l'Inde, I, str. 7081 (s b i b l i o g r a f i j o m ) ; H. L o m m e l , Der arische Kriegsgott (Frankfurt na Majni 1939); G. Dumzil, Heur et Malheur du Guerrier (1969), p o s . str. 63 i dalje, 112 i dalje; E. B e n v e n i s t e L. Renou, Vrtra et Vrthragna, tude de mythologie indo-iranienne (1934). O k o s m o g o n i j s k o j ulozi Indre, videti N o r m a n W. B r o w n , The Creation Myth of the Rig Veda (JAOS, 62, sir. 8598); M. Eiiade, Le mythe de l'ternel retour, str. 40 i dalje. Stella Kramrisch, The Triple Structure of Creation in the Rg Veda ( H R , 2, 1960, str. 140175, 256285), p o s . str. 140148; F. B. J. Kuiper, Cosmogony a n d Conception: A Query ( H R , 10, 1970, str. 91138), pos. str. 98110. O borbi boga-pobednika i zmaja, v i d e t i Eliade, Le mythe de l'ternel retour, str. 68 i dalje; Theodor H. Gaster, Thespis ( N j u j o r k , 1950), str. 141 i dalje; J. Fontenrose, Python (Berkli i Los Andeles, 1959); F. R. Schrder, Indra, Thor u n d Herakles, Zeit, f. deutsche Philologie, 76 (1957), str. 141; V. Ivanov i V. Todorov, Le mythe indo-europen du dieu de l'orage poursuivant le serpant; reconstruc-

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

367

tion du schma (Echange et communication. Mlanges C. Lvi-Strauss, Pariz, 1969). O egzemplarnoj funkciji borbe IndraVritra, up. F. B. J. Kuiper, The ancient aryan verbal contest (IIJ, 4, 1960, str. 217281). 0 Marutima, videti Stig Wikander, Der arische Mnnerbund (Lund, 1938), str. 75 i dalje. O I n d r k i o m v i d u oploditelja, up. J. J. Meyer, Trilogie altindischer Mchte und Feste der Vegetation (Cirih, 1937), pos. III, str. 154 i dalje (naroito je re o kasnijim proirenjima). J. Gonda, Te Indra Festival according to the Attharvavedins (JAOS, 87, 1967, str. 413429). Mi n i s m o razmotrili n e k e paralelne m i t o v e koji Indri suprotstavljaju Troglavog (Tvastrinog sina) ili N a m u k i j a . . Dimezil isti scenario pronalazi k o d Rimljana, u Grkoj i u Skandinaviji; up. Heur et malheur du guerrier, str. 33 i dalje, 63 i dalje. Egzemplarna borba Indre i Vritre k a s n i j e je podstakla j e d n o s m e l o t u m a e n j e koje je, u o s t a l o m , najavilo v e d s k o shvatanje boanske ambivalencije i dvopolnosti. B o g pobednik p o s t a j e Zmajev brat, budui da je Zmaja stvorio Tvastri, Indrin otac. Tvastri j e n a i m e p r e m a mitu, propustio da pozove svoga sina na rtvovanje some. Indra se, m e u t i m , uspevi da se priblii rtvi, s i l o m d o e p a o some. N j e g o v razgnevljeni otac baca na vatru o n o to je preostalo od b o a n s k o g pia, viui: Rasti 1 postani Indrin protivnik! Vritra se rodio od tog o s t a t k a some b a e n e na vatru (Taitt. Sam. II, 4, 12 i 5, 1 i dalje; Kausitaki Br. XV, 23). On n i j e oklevao da proguta b o g o v e Agnija i S o m u , pa su se preostala boanstva bojala. Uplaeni Tvastri daje Indri m u n j u , obezbeujui mu tako k o n a n u pobedu. Satapatha Brahmana (I, 6, 3) saoptava j e d n u v e o m a znaajnu pojedinost: p o b e e n i Vritra obraa se Indri o v i m recima: Ne udaraj m e , jer sada si ti o n o t o s a m ja bio. Ovi mitovi i njihovo t e o l o k o t u m a e n j e otkrivaju m a n j e poznat, budui da n i j e toliko oigledan, vid i s t o r i j e bogova. M o g l o bi se ak kazati da je tu re o tajnoj istoriji Boanstva koja je razumljiva s a m o upuenima, o d n o s n o o n i m a koji znaju predanja i razumeju uenje. V e d s k a ,tajna istorija' s j e d n e strane otkriva s r o d s t v o po ocu i z m e u Deva i Asura, i n j e n i c u da su o v e dve klase N a d l j u d s k i h bia p o t e k l e iz j e d n o g te istog principa; s druge strane, o n a obelodanjuje coincientia oppositorum unutar temeljnih struktura boanstava, koja se naizmenino ili i s t o v r e m e n o pokazuju kao blagonaklona i strana, stvaralaka i unitavalaka, solarna i zmijolika ( o d n o s n o oita i virtualna), itd. Uoava se napor i n d i j s k o g duha da izrazi jedinstveni princip k o j i m bi se o b j a s n i o Svet, da se d o e do vidokruga u k o j e m oprenosti n e s t a j u a suprotnosti se ponitavaju (Eliade, Mphistophls et 1'androgyne, str. 115). O o v o m p r o b l e m u videti takoe Conrado Pensa, Considerazioni sul tema dlia bipolarit nelle religioni indiane (Gururajamanjarika. Studi in Onore di Giuseppe Tucci, Napulj, 1974, str. 379409). 69. H i m n e u p u e n e Agniju preveo je i protumaio L. Renou, Etudes vdiques et panindiennes, t o m X I I X I V (Pariz, 19641965). 0 Agniju pogledati odgovarajua poglavlja u knjigama Bergaignea, Oldenberga, Hillebrandta, A. B. Keitha, Macdonella (Vedic Mythology) 1 Gondaa. O svetosti d o m a e vatre u skladu s indoevropskim shvatanjima, up. Sohrader-Nehring, Reallexikon, I, str. 495 i dalje; II, 239 i dalje, 475 i dalje.

368

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

O kultu svete vatre k o d Indoiranaca, videti Stig Wikander, t'euerpriester in Kleinasien und Iran (Lund, 1946). O Agniju kao erotskom plamenu, p o s e b n o u p o s l e v e d s k o doba, videti Wendy Doniger O'Flaherty, Ascetism and Eroticism in the Mythology of iva (Oksford, 1973, str. 90110). 70. H i m n e p o s v e e n e S o m i preveo je i t u m a i o L. Renou, Etudes vdiques et panindiennes, t o m VIII i IX (Pariz, 1961). Videti takoe S. S. B h a w , The Soma-hymns of the Rgvea, III (Baroda, 19571960). Sva obavetenja u vezi s b i l j k o m s o m a od Rigvede do novijih spisa, nalaze se u: Hillebrandt, Vedische Mythologie (tom I, 2. izdanje), str. 193498; up. takoe Wendy Doniger O'Flaherty, The post-Vedic History of the S o m a Plant, u R. Gordon Wasson, Soma, Divine Mashroom of Immortality (Njujork, 1968), str. 95147. R. D. V o s o n u svojoj knjizi p o k u a v a da dokae k a k o je prvobitna biljka soma u stvari bila peurka Amanita muscaria; up. izvetaj F. B. D. Kipera u III, X I I , 1970. str. 279285, i V o s o n o v odgovor, isto, str. 28698. Videti takoe kritiku Johna Brougha, S o m a and Amanita muscaria (BSOAS, 34, 1971, str. 331362) i Paul Demieville, T'oung-Pao, 56, 1970, str. 298302 (o p o d a c i m a u vezi s rairenou some u prebudistikoj Kini). O bogu S o m i i o odgovarajuim poglavljima u knjigama Bergaignea, Oldenberga, A. B. Keitha i Gondaa. Up. takoe N. J. Shende, Soma in t h e B r a h m a n a s of t h e Rgveda in JAS B o m b a y , 38, 1963, str. 122 i dalje, J. Gonda, Soma, amrta and the moon (u: Change and Continuity in Indian Religion, Hag, 1965, str. 3970). O letenju some, up. David M. Knipe, The H e r o i c Theft: Myths f r o m Rg Veda IV a n d the Ancient N e a r East (HR, 6, 1967, str. 328360), s b o g a t o m bibliografijom. O z a j e d n i k o m karakteru i n d o i r a n s k o g bogosluenja somi/haomi, up. studiju V. Henrija, Esquisse d'une liturgie indo-iranienne (u: Caland, Agnistoma, 1907, str. 469 i dalje); J. Duchesne-Guillemin, La religion de l'Iran ancien (1962), str. 95 ii dalje; Simbols and Values in Zoroastrianism (Njujork, 1966), str. 84 i dalje. Ad. E. Jenzen u p o r e d i o je o b r e d n o ubistvo S o m e od strane drugih bogova s u b i j a n j e m boanstva tipa Dema od strane n j e g o v i h drugova, t o je u p r v o m redu tvoraka rtva; up. Mythes et cultes chez les peuples primitifs (fr. prev. 1954), str. 197 i dalje. 71. O Usasu, videti L. Renou, Etudes vdiques et panindiennes, III: Les hymnes s'Aurore du Rgveda (Pariz, 1957); A. K. Coomarasvvamy, The Darker Side of Dawn ( S m i t h s o n i a n Miscellaneous Collections, t o m 94, br. I, Vadtngton, 1935), str. 4 i dalje; G. Montesi, II valore c o s m i c o deli' A m o r a n e l p e n s i e r o m i t o l o g i c o dei Rig-Veda (SMSR, 2425, 1955, str. 111132). O Vajuu, videti Stig Wikander, Vayu (UpsalaLajpcig, 1941). O Surji i Asvinima, up. D. P. Pandev, Surya (teza, Lajden, 1939); Gonda, Re. de l'Indie, I, str. 116 i dalje." O Rudri, up. E. Arbman, Rudra (Upsala, 1922); J. W. Hauer, Glaubensgeschichte der Indo-Germanen, I, str. 174298; W. Wst, Rudra (Minhen, 1955); Gonda, Re. de l'Inde, I, str. 106112; Visnuism and Sivaism. A Comparison (London, 1920), str. 117.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

369

O V i n u u u v e d s k o doba, videti J. Gonda, Aspects of early Vis nuism (Utreht, 1954); Rel. de l'Inde, I, str. 112 i dalje; F. B. J. Kuiper, The Three Strides of Vdsnu, Indological Studies in Honor of W. Norman Brown ( N j u Hejvn, 1962), str. 13751. U s v o m lanku Visnu et les Maruts travers la r f o r m e zoroastrienne (JA, t o m 241, 1953, 125) . Dimezil i s t i e podudarnosti i z m e u Vinua i iranskog boanstva R u n u s j e d n e strane, i izmeu Maruta i Fravadja s druge strane. 0 Arjamanu, videti G. Dumzil, Le Troisime Souverain (Pariz, 1949). 72. R a s p o l a e m o j a s n i m i saetim o p i s o m vedskih obreda u: L. R e n o u i J. Fillozat, L'Inde Classique I (1949), str. 345372. ira izlaganja u A. Bergaigne, La Religion, I, str. 121 ti dalje; A. B. Keith, Religion and Philosophy of the Veda, I (1925), str. 252379; J. Gonda, Les Religions de l'Inde (1962), str. 129209. I d a l j e je n e o p h o d n a knjiga Alberta Hillebrandta, Ritualliteratur (Strazbur, 1879). Videti lakoe K. R. Potdar, Sacrifice in the Rig-Veda ( B o m b a j , 1953), a pos e b n o R. N. Dandekar, prir., Srautakosa: Encyclopedia of Vedic Sacrificial Ritual (Puna, 1962). O rtvovanju some, videti W. Caland i V. Henry, L'Agnistoma, 2 t o m a (Pariz, 19061907). O rtvovanju ivotinja, videti E. MayrhoferPassler, Haustieropfer bei d e n Indo-iranien u n d den anderen indogermanische Vlkern, Ar. Or., 21, 1953, str. 182205. O pravargyi, \ i d e t i J. A. B. van Buitenen, Pravargya, an ancient Indian iconic ritual (Puna, 1968). O c e r e m o n i j i upanayana, up. J. Gonda, Change and continuity, str. 264 i dalje, 459 i dalje (u m o d e r n o m h i n d u i z m u ) . Ispitujui j e d a n broj podudarnosti i z m e u obreda agnicayana i d o m o r o d a k e kulture koju karakterie cmo-crvena keramika (graenje oltara od 10.800 cigli, dok Arijci v e d s k o g doba n i s u koristili cigle; tehnika peenja; pozivanje na Istonjake koji su se pretopili u Asure; iitd.), H. S. Konvers (Converse) sugerie nearijsko poreklo ove vrste rtve; videti The agnicayana rite: Indigenous origin? (HR, 14, 1974, str. 8195). V e domai obredi (grhya) pokazuju strukturu hinduistikog kulta; njihov vedski karakter je prilino povran (L. Renou, Religions of Ancient India, str. 39). O dakinama, rtvenim darovima koje su prinosili svetenici, videti J. C. Heesterman, Reflections on the significance of the daksina, III, I I I 1959, str. 241258. U p . 257: the daksina is the material m a n i f e s t a t i o n of the cyclical course of the universe as it is represented in the ritual (daksina je materijalno oitavanje krunog toka univerzuma, kao t o je to prikazano u obredu prim. prev.). Videti takoe J. Gonda, Gifts and Giving in the Rgveda, Vishvesh Varanand Indological Journal, 2, 1964, str. 2130, a za iransku homologiju, A. Lommel, Zarathustra's Priesterlohn, u: Festschrift fr Willibald Kirfel ( B o n , 1955), str. 18796. 73. O avamedhi, videti P. E. Dumont, L'Asvamedha. Description du sacrifice solennel du cheval dans le culte vdique (Pariz, 1927); J. Gonda, Les Rel. de l'Inde, I, str. 203 i dalje; Ancient Indian Kingship from the religious point of view (Lajden, 1966; o b j a v l j e n o prvo u
2*

370

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Numenu, IIIIV, 195657), str. 110 i dalje; C. D. d'Onofrio, Le 'noze sacre' della regina col cavallo (SMSR, 195354, 2425, str. 13362, naroito str. 155 i dalje). O rtvovanju konja kod Indoevropljana, videti W. Koppers, Pferdeopfer u n d Pferdekult der Indo-Germanen (Wiener Beitrge zur Kulturgeschichte und Linguistik, IV, 1936, str. 279409); Jean Fuhvel, Aspects of Equine Functionality (Myth and Law among the lndo-Europeans, Berkli, 1970, str. 159172). O puruamedhi, videti W. Kirfel, Der Avamedha u n d der Pumiamedha (Festschrift W. Schumbring, Hamburg, 1951), str. 3950; James L. Sauv, The Divine Victim: Aspects of H u m a n Sacrifice in Viking Scandinavia and Vedic India (Myth and Law among the Jndo-Europeans, str. 173191). 74. O inicijacijskoj simbolici dike, videti M. Eliade, Naissances mystiques (1959), str. 113 i dalje. Opis ceremonije: A. Hillebrandt, Ritualliteratur, str. 157 i dalje; A. B. Keith, The Religion and the Philosophy of the Veda and Upanishads, I, str. 300 i dalje. J. Gonda je u m e s n o analizirao diksu od vedske e p o h e do m o d e r n o g hinduizma u svojoj knjizi Change and Continuity in Indian Religion (Hag, 1965), str. 315462. O raasuji videti A. Hillebrandt, nav. delo, str. 143 i dalje; A. B. Keith, Rel. and Phil, I, str. 340 i dalje; P. V. Kane, History of Dharmasastra, II (Puna, 1941), str. 1214 i dalje; J. Gonda, Ancient Indian Kingship from the religions point of view, str. 79 i dalje, a pogotovu, J. C. Heesterman, The Ancient Indian Royal Consecration (Hag, 1957). Raasuja se u protoistorijsko v r e m e v e r o v a t n o odvijala svake godine, a svetkovala se radi obnavljanja K o s m o s a . Po strukturi se m o e uporediti sa k l a s o m indijskih sezonskih praznika, utsava. Takoe je verovatno da je u stara vremena narod i m a o znaajniju ulogu. S t u d i j u Anande Coomaraswamyja, Atmayajna: Self-Sacrifice (HJAS, 6, 1942, str. 358398) treba obavezno konsultovati zbog autorove odvanosti i t e m e l j n o g tumaenja. 75. U Indiji se mit o k o s m o g o n i j s k o m ronjenju s a u v a o u prilino drevnom obliku, budui da Veliki B o g silazi na d n o V o d e i uzdie Zemlju. U Brahmanama roni Praapati, preobraen u divljeg vepra. U Ramajani je ta uloga dodeljena Brahmi; u Vinu-Purani je divlji vepar Brahma-Vinu, a u Bhagavata Purana on je jedan Vinuov avatar a (videti reference u Eliade, De Zalmoxis Gengis-Khan, Pariz, 1970, str. 117118). Ovaj k o s m o g o n i j s k i m i t p o s t a j e o m i l j e n tek od Epa o Puranama. S a s v i m je verovatno da sadri prearijske elemente, munda ili protomunda; up. isto, str. 119 i dalje. Iz o b i m n e literature o indijskim k o s m o g o n i j a m a , u k a z u j e m o na n e k o l i k o novijih izdanja: N o r m a n W. B r o w n , The Creation Myth of the Rig Veda, JAOS, 62, 1942, str. 8598; Stella Kramrish, The Triple Structure of Creation in the Rig Veda, HR 2, 196263, str. 140175, 256291; F. B. J. Kuiper, Cosmogony and Conception: A. Querry, HR, 10, 1970, str. 91138; H a n s Penner, Cosmogony as Myth in the Vishny Purana, HR, 5, 1966, str. 283299. Videti takoe izbor sanskritskih tekstova koje je prevela i protumaila Anne-Marie Esnoul u La Naissance du monde (Pariz, 1959), str. 331365.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

371

O irei taks- drvodelja, na p l a n u k o s m o g o n i j s k e misli, videti L. Renou, Etudes sur le vocabulaire du Rgveda. Premire srie (Pondieri, 1958), str. 23 i dalje. 0 puruasukti, up. W. N o r m a n B r o w n , The Sources and N a t u r e of purusa in the Purusasukta, JAOS, 51, 1931, str. 108118; Ananda K. Coomaraswamy, Rgveda 10, 90, I: at y atishad dasangulam, JAOS, 66, 1946, str. 145161; A. W. Macdonald. A p r o p o s de Prajajati (JA, 240, 1953, str. 323338); Paul Mus, Ou finit Purusa? (Melanges d'Indianisme la mmoire de Louis Renou, Pariz, 1968, str. 53963). O puruasukti kao u z o r n o m obrascu, videti J. Gonda, Visnuism and ivaism (London, 1970), str. 27. O indoevropskim paralelama, videti Gnter, Der arische Weltknig und Heiland (Haie, 1923), str. 315343; F. R. Schrder, Germanische Schpfungsmythes (Germanisch-Romanisch Monatschrift, 19, 1931, str. 126, 8199); Bruce Lincoln, The Indo-European Myth of Creation, HR, 15, 1975, str. 121145. O raanju vedskih bogova i o sticanju besmrtnosti, videti A. B. Keith, Religion and Philosophy, str. 82 i dalje. Za u p o r e d n o izuavanje, videti G. Dumzil, Le Festin d'immortalit (Pariz, 1924). O poreklu ljudi i m i t s k o g pretka, videti Arthur Christensen, Les Types du premier homme et du premier roi dans l'histoire lgendaire des Iraniens, III (1917, 1934); G. Dumzil, Mythe et pope, II (1971), str. 234 i dalje; O. Hf 1er, Abstammungstraditionen (Reallexicon der germanischen Altertumskunde, I, str. 1829). U Indiji je gubitak b e s m r t n o s t i in corpore u korist n e k e duhovne ne-smrti p o d j e d n a k o i m a o posledice i po veze i z m e u bogova i ljudi: prema n e k i m predanjima, bogovi su na p o e t k u silazili i susretali se s l j u d s k i m biima u s v o j i m telesnim oblicima (up. Taittirija Samhita, III, 5, 2; Kathaka Sam, X X X V I I , 17; Pancavinca Br. XV, 5, 24). Tu je re o drevnom, prilino rairenom shvatanju. 76. Prema d r u g o m predanju, s a m Praapati je proizvod tapasa: na poetku, N e b i e (asat) postaje misao (manas); zagrevajui se (atapfta), m i s a o raa dim, svetlost, vatru, i na kraju Praapatija (Taitt. Br. II, 2, 9, 110). U atapatha Br. (XT, 1, 6, 1) N e b i e je predstavljeno k a o i s k o n s k a Voda. U Rigvedi X govori se o rodoskvrnuu Oca-Neba sa n j e g o v o m k e r k o m Zorom. U Brahmanama, Praapati eli svoju kerku (at. Br. I, 7, 4). On joj se pribliava u o b l i k u jelena (Aitt. Br. III, 33, 34); on ak p o k u a v a da je svlada, ali ga drugi bogovi u t o m e spreavaju, pa Praapatijevo s e m e koje pada na z e m l j u stvara jezero (Ait. Br. X I I I , 110). O znaaju ove m i t s k e teme, videti W e n d y D. O'Flaherty, Ascetism and Sexuality in the Mythology of Siva, II d e o , HR, 9 (1969), str. 9 i dalje. T e m a Praapatijeve iscrpljenosti i uganutosti p o s l e stvaranja, m o e se uporediti s folklornim legendama jugoistone Evrope koje istiu Boji umor posle k o s m o g o n i j s k o g del; up. M. Eliade, De Zalmoxis Gengis-Khan, str. 92 i dalje. O Praapatiju videti tekstove koje je naveo i p r o t u m a i o Sukumari Bhatracharji, The Indian Theogony (Kembrid, 1970), str. 322 i dalje, i o p a s k e Gondaa, Les Religions de l'India, I, str. 227 i dalje. Za u p o r e d n u analizu mitova, videti A. W. Macdonald, A propos de Prajapati, JA, t. 240, 1962, str. 232338.
24*

372

ISTOKIJA

VEROVANTJA

I RELIGIJSKIH IDEJA

O rtvovanju Sylvain Levi, La Videti takoe A. jork, 1943), str. 19

u doba Brahmana, i danas je n e o p h o d n a knjiga doctrine du sacrifice dans les Brahmanas (1898). K. Coomaraswamy, Hinduism and Buddhism (Njui dalje.

77. O Brahmanu, videti L. R e n o u i L. Silburn, Sur la notion du brahman, JA, 237, 1949, str. 746, i bibliografiju zabeleenu u Eliade, Le Yoga, str. 376. Dodati L. Renou, Le passage d e s B r a h m a n a aux IJpanisad, JAOS, 73, str. 13844; Lilian Silburn, Instant et Cause (Pariz, 1955), str. 50 i dalje; J. Gonda, Notes on Brahman (Utreht, 1950); Les Religions de l'Inde, I, str. 45 i dalje, 237 i dalje, G. Tucci, Storia delta filosofia indiana (Bari, 1957), str. 279 i dalje. O p o j m u B r a h m a n a u istoriji indijske misli, treba konsultovati Histoires Surendranatha Dasgupte, S. Radhakrishnana, E. Frauenwaldera, itd., i Karl H. Potter, Bibliography of Indian Philosophies (DelhiPatnaVaranasi, 1970). O Aranjakama, up. A. B. Keith, Religion and Philosophy, str. 490 i dalje; J. N. Farquahar, An Outline of the Religious Literature of India (Oksford, 1920), str. 30 i dalje; J. van Buitenen, Vedic and Upanishadic b a s e s of 1920), str. 30 i dalje; J. van Buitenen, Vedic and Upanishadic bases of Indian Civilization u J. W. Elder (prir.), Chapters in Indian Civilization (Dubuk, Jova, 1970), I, str. 6 i dalje. 78. O tapasu, videti Eliade, Le Yoga, str. 113118 i zabeleenu bibliografiju str. 377. Dodati Chauncey Y. Blair, Heat in the Rig Veda and Atharva Veda (Njuhevn, 1961); D. J. Hoens, Santi. A Contribution to ancient Indian religious terminology ('s-Gravenhage, 1951); M. Eliade, Le Chamanisme (2. izdanje), str. 323; J. Gonda, Les Religions de l'Inde, I, str. 223 i dalje, 309 i dalje, 338 (s b i b l i o g r a f i j o m ) ; W. D. O'Flaherty, Ascetism and Eroticism in the Mythology of iva (London, 1973), str. 40 i dalje. 79. O d u g o k o s o m (kesin) i s p o s n i k u (muni), videti Eliade, Le Yoga, str. 110 i dalje; Gonda, Religions, I, str. 223 i dalje; W. Wust, muni (PHMA, Mitteilungen zur idg., vornehmlich indo-iranischen Wortkunde, sveska 7, Minhen, 1961, str. 2465). O Vratji, videti J. W. Hauer, Der Vratya. Untersuchungen iiber die nichtbrahmanische Religion altindien ( t u t g a r t , 1927); Eliade, Le Yoga, str. 112113; W. Wust, vrata-, nav. delo, str. 6675. Hauer je m i s l i o da su vratye bili b r a t s t v o za t a j n e inicijacijske obrede, koji su pripadali avangardi Arijaca. Prema J. C. Heestermanu, Vratje su upranjavali j e d n u vrstu rtvovanja k o j e je anticipiralo obrede rauta; up. Vratya and Sacnifice (III, 6, 196263, str. 137). O isposnitvu u staroj i srednjovekovnoj Indiji, up. David N. Lorenzen, The Kapalikas and Kalamukhas (Univ. of California Press, 1972), str. 187 i dalje. 80. N e k e Upaniade prevedene su na francuski; videti p o p i s u Jean Varenne, Le Veda, I, str. 3738. P o d s e a m o na prevode Emilea Senarta (Brhadaranyaka, 1930; Chandogya, 1934), Louisa Renoua (Katha, Kena, lsa, Kausitaka), J. Maurya (Mundaka), E. Lesimpea (Mandnkya, Taittirya), L. Silburna (Aitareya, Svetavatara), J. B o u s q u e t a (Prasna), A. M. E s n o u l a (Maitri), B. Tubinija (Brahmabindu, Kaivalya,

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

373

itd.), J. Varennea (Canapati, Mahandrayana, Pranagnihotra). Dobar izbor u Varenne, Le Veda, II, str. 614704. Isti autor je o b j a v i o Les Upanishads du Yoga (prvedene sa sanskrita i p r o t u m a e n e , Pariz, 1971). S. Radhakrinan je objavio, preveo i p r o t u m a i o trinaest Upaniada, kojima prethodi dugaak uvod od 145 strana, The Principal Upanishads (Njujork, 1953). Kritika bibliografija je zabeleena u M. Eliade, Le Yoga, str. 37980, i J. Gonda, Les Religions de l'Inde, I, str. 232. U k a z u j e m o na: R. D. Ranade, A Constructive Survey of Upanishadic Philosophy (Puna, 1926); H. Oldenberg, Die Lehre der Upanishaden und die Anfnge des Buddhismus (Getingen, 1915); S. N. Dasgupta, Indian Idealism (Kembrid, 1933), str. 20 i dalje; Walter Ruben, Die Philosophen der Upanishaden (Bern, 1947); J. Gonda, Les religions de l'Inde, I, str. 239 i dalje. Upaniade su smatrane za dopune etiri Vede; o n e su, p r e m a tome, d e o objave (ruti). Naravno, j o u Rigvedama spoznaja ima magijsko-religioznu vrednost. U Brahmanama znanje rtvovanja osigurava b e s m r t n o s t : svet bogova pripada s a m o o n i m a koji znaju (Sat. Br. X, 5, 4, 16). U Upaniadama je, m e u t i m , znanje rtvovanja z a m e n j e n o spoznajom Brahmana. Jer rtvovanja su slina pirogama k o j e plove p u i n o m okeana i koje svakog asa m o g u da potonu (Mundaka Up. I, 2, 7). 81. Vedska i brahmanska shvatanja o zagrobnoj postegzistenciji sloena su i nejasna. Jedna slavna himna S o m i (RV, IX, 113) otkriva n a m elju due da se nastani tamo gde blista neprekidna svetlost, u i s t o m o n o m svetu u k o j e m je sunce i m a l o s v o j e m e s t o [ . . . ] . T a m o gde j e Jama [ . . . ] , gde s e nalazi n e b e s k a ograda [ . . . ] , gde j e voda veno mlada, naini od m e n e na t o m m e s t u besmrtnika, o Somo! (prev. an Varen). Putovanje na nebo, m o s t koji spaja z e m l j u s neb o m , dva psa koji uvaju most, ispitivanje due svi se ti motivi susreu k a k o u staroj Indiji, tako i u Iranu: o n i verovatno p o t i u j o iz v r e m e n a indoiranskog jedinstva (up. 111). U podzemlju, gde p r e m a j e d n o m d r u g o m predanju koje je na kraju preovladalo vlada Jama, iskljuivo borave grenici svih vrsta. Ti svetovi koji nose i m e 'Mesta bez Sunca', prekriveni su lepom tamom; t a m o p o s l e smrti odlaze o n i k o j i su ubili svoje due (Isa Up. I, 3). P o e v od Satapatha Brahmane, tekstovi opisuju j e d a n broj kazni. V r e m e n o m , opisi d v a d e s e t i j e d n o g Pakla prestaju sve dramatiniji. Grenike prodiru divlje ivotinje ili zmije, marljivo ih peku, k o m a d a j u testerama, m u e glau i eu, pre u ulju ili udaraju maljem, mrve u gvozden i m ili k a m e n i m p o s u d a m a , itd. Ali kanjeni n i s u na kraju svojih m u k a ni p o t o p r o u sve te patnje: oni e spoznati uase koji e pratiti njihovu s e o b u kroz tela ivotinja. Svaki Pakao kao suprotnost i m a odgovarajui Raj. Epovi Mahabharata i Ramajana i Purane pre svega o p i s u j u p e t n e b e s a p e t velikih bogova. Po uzlaznom redu, p o s t o j i Indrino N e b o , n a s t a n j e n o igraicama i muziarima, ivino N e b o na kojem vladaju ovaj b o g i njegova porodica, Vinuovo N e b o k o j e je sazdano od zlata i po k o j e m su rasuta jezera prekrivena lotosom, Krinino N e b o s njegovim igraicama i n j e g o v i m ljubiteljima, i najzad Br ahm ino N e b o gde d u e uivaju u n e b e s k i m n i m f a m a . N e u m o r n o se opisuju dvorci od zlata i dragog kamenja, rajski vrtovi; muzika raznih instrumenata koju

374

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

prati p e s m a i igra prelepih devojaka. N e k e od ovih hinduistikih rajskih t e m a preuzee budistiki autori. U Brahmanama se uobliava i d e j a o novoj smrti (punarmitju), odnosno, o konanoj, drugoj smrti koja pogaa due o n i h koji n i s u prineli odreene rtve. Ipak, p o j a m karmana na kraju drugu smrt izjednaava s p o v r a t k o m na zemlju, u obliku n e k e nove inkarnacije. Prema Upaniadama, due isposnika se u p u u j u putem Manesa (pitrjana) ili m e s e e v i m p u t e m . Kada stignu na Mesec, d u e se podvrgavaju ispitivanju inicijacijskog tipa; o n e koje ne znaju odgovore padaju nazad na Zemlju da bi se tu p o n o v o rodile. One k o j e znaju odlaze m e u b o g o v e putem bogova (devajana) koji se takoe naziva p u t e m sunca. Kausitaki Up. (I, 27) daje sledea uputstva: iz sveta bogova due stiu u svet B r a h m a n a gde se suoavaju s raznim inicijacijskim iskuavanjima. B r a h m a n ispituje novodolog: Ko si ti? a ovaj treba da mu odgovori: Ja s a m o n o t o si ti. B r a h m a n mu kae: ta s a m ja, onda? Istina, t r e b a da uzvrati (I, 6). B r a h m a n m u n a kraju kae: Ono t o j e d o sada b i l o m o j e podruje, od sada je tvoje (I, 7). Ukratko, prvi put v o d i do n o v e reinkarnacije, dok drugi o m o g u a v a p r i s t u p u svet bogova. Ali da bi dua stigla u transcendentalni svet B r a h m a n a , ona m o r a da p r o e kroz druga inicijacijska iskuavanja. D r u g i m recima, p o s l e smrti p o s t o j e tri mogunosti: 1) povratak due na zemlju, u novoj inkarnaciji; 2) boravak u raju pored bogova; 3) p o i s t o v e e n j e due s B r a h m a n o m . Prema autorima Upaniada, nebeski raj je privremen i due su, p o s l e izvesnog vremena, primorane da se vrate na z e m l j u i da se reinkarniraju. Prema tome, jedina stvarna m o g u n o s t oslobaanja je poistov e e n j e post mortem s B r a h m a n o m , to o m o g u a v a j u gnosa i kontemplacija. 0 unutranjoj svetlosti, videti M. Eliade, Mephistophls et l'Androgyne, str. 27 i dalje; Spirit, Light and Seed (HR, XI, 1971, str. 130), p o s e b n o str. 316; J. Gonda, The Vision of the Veic Poets (1963), str. 268 i dalje. 82. O dva modaliteta Brahmana, up. H. de Glasenapp, La philosophie indienne (fr. prev. Payot, 1951), str. 131 i dalje. Paradoks telesnog ( s m r t n o g ) i netelesnog ( b e s m r t n o g ) Brahm a n a nadovezuje se na spekulacije o ambivalenciji n e k i h v e d s k i h bogova i na podudarnost suprotnosti koja, p r e m a i n d i j s k o j misli, definie boanstvo; up. ranije d o p u n s k e n a p o m e n e u 68. O k o s m i k o j igri, videti Anamda Coomaraswamv, Lila, JAOS, 1941, str. 98101. 83. Prouavanje istorije i h e r m e n e u t i k a analiza grke religije predstavljaju uzbudljivo poglavlje istorije evropske kulture. Poto je n e m o g u e u n e k o l i k o redova saeti razliita tumaenja, od o n i h K. O. Milera (Muller) ili F. G. Velokera (Welokar) iz sredine X I X veka, pa do novijih Brelihovih, de Builkeovih ili de Vernanovih i Destjenovih (Destienne) priloga, bie dovoljno da p o d s e t i m o na o s n o v n o iz bibliografije. Pre svega u k a z u j e m o na n e k o l i k o del sinteze: Gilbert Murray, Five Stages of Greek Religion (1925); M. P. Nilsson. A History of Greek Religion (1925, 2. izd. 1949); L. G e m e t i A. Boulanger, Le gnie grec dans la religion (1932); O. Kern, Die Religion der Griechen, IIII (19261938); W. K. C. Guthrie, Les Grecs

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

375

et leurs dieux (fr. p r e v o d Payot, 1956 = The Greeks and Their Gods, 1950); R. Pettazzoni, La Religion dans la Grce antique (fr. prev. Payot 1953). Uvek je korisno proitati J. E. Harrison, Prolegomena to the Study of Greek Religion (Cambridge, 1903, 2. izd. 1922); H. J. Rose, A Handbook of Greek Mythology (London, 1928, 4. izd. 1950). Valter Oto je objavio izvrsno i v e o m a lino tumaenje grke religije i mitologije p o d naslovom: Die Gotter Griechenlands (Frankfurt, 1928). Knjiga U. v o n Wilamowitz-Mllendorfa, Der Glaube der Hellenen, III (Berlin, 193132), predstavlja t e s t a m e n t velikog nem a k o g filologa i istoriara. Najzad, o g r o m n o delo M. P. Nilssona, Geschichte der griechischer Religion, III [Minhen, 1940 (3. izd. 1967); 1950], predstavlja pravi zbir, n e o p h o d a n zbog bogatstva dokumentacije. Pet t o m o v a L. R. Farnella, The Cults of the Greek States, IV (Qksford, 18961909) i damas je k o r i s n o z b o g objedinjenih i analiziranih materijala. Knjiga E. R. Doddsa, The Greeks and the Irrational (Berkli, 1951) uiva z a u u j u u popularnost; njen u s p e h odraava n e k e tenje savremenog Zeitgeista. O Zevsu, A. B. Cook je objavio znaajan rad: Zeus, IIII {Kembrid, 19141940); u stvari, tu je re o n i z u m o n o g r a f i j a o razliitim vidovima boga i, uopte, o grkoj religiji. N e m a p o t r e b e ni ukazivati na ipoglavlja posveena Zevsu u razliitim optirn delima. O s n o v n o je prikazao Guthrie, nav. delo, str. 4981. Videti takoe M. P. Nilsson, Vater Zeus ARW, 35, 1938, str. 156171 (ponovno izdanje u: Optiscula Selecta, II, Lund, 1952, str. 710731), i naroito, H u g h Llovd-Jones, The Justice of Zeus (Berkli, 1971). Za Teogondiju k o r i s t i m o izdanje M. L. Westa, Hesiod's Theogony, edited with Prolegomena and Commentary (Oksford, 1966). Od 1940. se e s t o raspravljalo o paralelama na drevnom B l i s k o m istoku; videti Peter Walcot, Hesiod and the Near East (Kardif, 1966). Upravo je Geja posavetovala Reju da se porodi na Kritu. Dve boginje su hipostaze Zemlje-Majke; etimologija Reje je, u stvari, iroka, tj. Zemlja. Kada je Zevs p r i m o r a o Krona da ispljune n j e g o v u brau i sestre, on je najpre povratio kamen; taj k a m e n je Zevs u v r s t i o u Delfimia, u p o d n o j u Parnasa (Pausanije, 10, 24, 6); up. West, str. 303, tumaenje stihova 498500. 84. O Metidi, prvoj supruzi, i o posledieama toga to ju je Zevs progutao, videti J. P. Vernant, Mtis et l e s m y t h e s de souverainet, R/HR, 1971, 3, str. 2976. O Zevsu Kretageneju, n j e g o v o m detinjstvu na Kritu i o vezama s kritsfcim mukim b o g o m , videti Charles Picard, Les Religions prhellniques (Pariiz, 1948), str. 115 i dalje; H. Jeanmaire, Couroi et Courtes (Lil, 1939), str. 427 i dalje; Martin P. Nilsom, The Mynoan-Mycenaean Religion and its Survival in Greek Religion (2. izd., Lund, 1950), str. 55 i dalje. West, Hesiod's Theogony, str. 297 i dalje, pokazao je starost predanja o detinjstvu na Kritu ( T e o g . 477). O zlatnom uetu k o j i m je Zevs s v e stvari mogao da privue sebi, videti Pierre Lvque, Aurea Catena Homeri (Pariz, 1959), M. Eliade, Mphistophls et I Androgyne (Pariz, 1962), str. 225 i dalje. D o d a j m o nekoliko indikacija o prvobitnim b o a n s t v i m a k o j a su preivela trijumf Olimpljana. S a m o je N o rodila j e d a n broj poluboanskih, prilino e f i k a s n i h bia, koja pre lie na apstraktne personifikacije: Smrt, San, Sarkazam, Tuga, Starost, itd. (Hesiod, Teogonija,

376

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

211 i dalje). Orfiki tekstovi je, meutim, predstavljaju kao Majku i sveoptu vrhovnu vladarku (up. Kern, Orph. fragm., nap. 24, 28, 28a, 65 itd.) O m i t sko-re 1 igioznoj strukturi N o i i z n a e n j i m a n j e n o g poroda videti Daro Sabbatucci, Saggio sul misticismo greco (Rim, 1965), str. 95 i dalje. Pont ( N e p l o d n o m o r e ) je, iz veze s Gejom, s v o j o m m a j k o m , i m a o poveliko potomstvo; up. L. Schan i P. Lvque, Les grandes divinits de la Grce (Pariz, 1966), str. 49 (i bibliografske n a p o m e n e , str. 64). Poto je Stiiga uestvovala u r a t u protiv Titana, Z e v s ju je proglasio za veliku zakletvu bogova (Teog., 399 i dalje). Videti takoe S c h a n i Lvque, Les grandes divinits de la Grce, str. 64, n. 63. Hekata je, opet, i s k o n s k a boginja b e z premca, Zevs n i j e d i r a o u prava i povlastice k o j e je o n a imala kao titanka (Teog., 423 i dalje). Hekata e kasnije p o s t a t i naroito boginja gatanja; u p . EModore. Bibliothke, 4, 45, Okean, prvi titan, iji je tok, nikada ne spavajui, krui o k o beskrajne zemlje (Eshil, Promthe enchan, 138 i dalje), o e n i o se s v o j o m s e s t r o m Tetidom. Postoje, m e u t i m , neki tragovi jedne drevne k o s m o g o n i j e za k o j u n i s u znali H e s i o d i Homer, po k o j o j su Okean i Tetida otelovljavali m u k i d enski princip u prvobitnoj Vodi; ukratko, o n i predstavljaju prvobitni par, od ikojeg p o t i u bogovi i totalitet stvarnosti; videti S c h a n i Lvque, str. 50, 51, 65; Sabbatucci, nav. delo, str. 110116; naroito je znaajna rasprava J. P. Vernanta, Thetis et le p o m e c o s m o g o n i q u e d'Alcman (Hommage Marie Delcourt, Latomus, t o m 114, str. 3869) s b o g a t o m b i b l i o g r a f i j o m (up. stir. 38, n a p . 2, str. 39, n a p . 8, itd.). 85. Knjievne izvore o Kronu je sakupio Farnell, Cults, V, pogl. 3. N e k i naunici [Kern, Polenc (Pohlenz)] videli su u Kronu i u titanima boanstva d o m o r o d a k e populacije, ikoju su podelili ariofoniski osvajai. Drugim recima, s u k o b i z m e u Olimpljana i titana odraavao je neke istorijske dogaaje. Ali izgleda da istone paralele slabe ovu hipotezu. O hesiodsikom imitu o p e t doba, videti izvore k o j e su objavili i protumaili Arthur O. Lovejoy i George Boas, Primitivism and Related Ideas in Antiquity (Baltimor, 1935), str. 25 i dalje. N a p o r e d n e iranske verzije (posebno Bundahisn) preveo je i p r o t u m a i o N. Soderblom, ERE, t o m I, str. 205219. Ugo Bjaraki (Bianchi) j e l i s e j s k u zlatnu r a s u u p o r e u j e s iranskim p r e d a n j e m o p r v o m kralju Jimi, koji ipostaje vrhovni vladar Vare, jedne p o d z e m n e , ali u d e s n o osveti j e n e zemlje; up. Razza aurea, m i t o delle cinque razze et Elisio (SMSR, 34, 1963, str. 143210), p o s e b n o str. 18789. Odbacujui o p t e m i l j e n j e naunika (na primer o n o k o j e je razvio H. C. Baldry, Who invented the Golden Age?, Classical Quarterly, N. S. 2, 1952, str. 8392), J. Gwyn Griffiths, Archaeology and Hesdod's five Ages (Journal of the History of Ideas, 17, 1956, str. 109119) smatra da se m i t o d n o s i na otkrie i p o s t e p e n o korienje metala: up. Boldrijev (Baldry) odgovor, Journal of the History of Ideas, 17, 1956, str. 55354. Od n a j b o l j i h izlaganja o o v o m p r o b l e m u , videti J. Kerschensteiner, Platon und der Orient (tutgart, 1945), str. 161 i dalje (Der Metallmythos); J. P. Vernant, Le Mythe hsiodique des races. Essai d'analyse structurale, RHR, 1960, str. 2154 (preneseno u t o m u Mythe et pense chez les Grecs, Pariz, 1965, str. 1341); Le m y t h e h s i o d i q u e d e s races. Sur un

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

377

essai de m i s e au paint, Revue de philologie, 1966, str. 247276 '(/pren e s e n o u Mythe et pense, str. 4279). O Prometeju, vide ti E. Vandvick, The Prometheus of Hesiod and Aeschylus (Oslo, 1943); Louis Sechan, Le mythe de Promethe (Par k , 1951); Karl Kernyi, Prometheus: Archetypal Image of Human Existence (Njujork, 1963; n e m a k o izdanje 1946). 86. O g r k o m rtvovanju videti: R. K. Yerkes, Sacrifice in Greek and Roman Religions and Early Judaism (Njujork, 1952), p o s e b n o str. 88 i dalje; i naroito Karl Meuli, Grieohische Opferbruche (Phyllologia, Festschrift Peter von der Miihll. Bazel, 1946, str. 185 288) i Walter Burkeri, Homo Necans (Berlin, 1972), str. 897, d svuda (str. 9, nap. 2, bibliografija). Kao t o to p i e Mojli, rtvovanje Olimpljama je n a p r o s t o o b r e d n o klanje (nov. delo, str. 223). Donosila se posuda p u n a vode i korpa s j e m o m . Uesnici su prali ruke i fcropili rtvu. Zatim su vadili jeam, kao da p r i p r e m a j u vegetarijanski obred ali se na dnu korpe nalazio no. Slede neke obredne kretnje: trenutak utanja, molitva, zatim svetenik k o j i prinosi rtvu o d s e c a n e k o l i k o dlaka s ela rtve i baca iih u vatru a kada je posee, sve ene poviou uglas. Krv se skuplja u p o s u d u i izldva na rtvenik. Zatim se butne kosti spaljuju s l o j e m i m a l i m k o m a d i m a mesa. Iznutrice se p e k u na rtveniku i j e d u na licu m e s t a (up. Meulii, str. 265 i dalje; Burkert, nav. delo, str. 10 i dalje). Praznik B u f o n i j a (dosl. ubijanje vola) koji je praznovan u Atini, o m o g u a v a n a m da d o e m o do tumaenja d r e v n o g tipa rtve u krvi. Koristei n e p a n j u s v o g gospodara, vo iz orake zaprege pribliava se rtveniku Zevsa Polieusa i poinje da j e d e p o n u d e k o j e su rasporeene po rtveniku, itarice i kolae koji su pripremljeni za gradskog 'boga. Pred tim svetogrem, Zevsov svetenik se, u besu, m a a sekire, udara ivotinju i ubija je. Prestraen i n o m k o j i je u p r a v o izvrio, ,ubica vola' brzo bei, ostavljajui na licu m e s t a oruje zloina. Druigi deo Obreda se odigrava u dva razliita v r e m e n s k a perioda. U prvom se o dogaaju sudi u Pritaneju, pred 'sudom za krvne zloine: dokazuje se krivica sekire, i o n a se proteruje van atike teritorije. U d r u g o m periodu, c e o grad o b r e d n o jede m e s o rtve, ddk se v o l o v s k a koa, ispunjena slamom, p o s t a v l j a na noge i upree u k o l a podraavajui oranje (Marcel Detiemne, Les Jardins d'Adonis, Pariz, 1972, str. 106; up. bibliografiju, str. 105, nap. 2; dodati Burkert, Homo Necans, str. 154161. lanak U. Perstalozze, Le origini delle B u p h o n i a ateniensi, 1956, prenesen je u Nuovi saggi di religione mediterrnea, Firenca, 1964, str. 203223). Komedija nevinosti (Vnschuldskomodie, Meuli, str. 224 i dalje) nalazi se i u l o v a k i m o b r e d i m a sibirsikih naroda (up. pored ostalog, Eveline Lot-Falck, Les rites de chasse, Pariz, 1953, str. 170 i dalje). M. D e t j e n u m e s n o tumai svetogrdni karakter rtve u krvi, kako su ga doivljavali Grci: Prineti b o g u ivotinjsku rtvu, to znai proliti krv, o d n o s n o poiniti pravo ubistvo. r t v o v a n j e ivotinje pada na grad kao ljaga, ali neizbena i n e o p h o d n a ljaga, jer je u b i s t v o vola temeljni in zasnivanja odnosa grada s boanskim silama (nav. delo, str. 1067). Kao i mnogi drugi narodi protoistorije, Grci su upranjavali rtvovanje ljudi, i to z b o g razliitih razloga. Zamena ljudi ivotinjama (npr. Ifigenija; Isak) i m a svoje paralele u rtvovanju ljudskih bia

378

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

koja su o b r e d n o p o i s t o v e e n a sa ivotinjskim rtvama. Atamant u b i j a svoga s i n a Laerha kao jelena (Apollodore, Bibl., 3, 4, 3); p r e m a Lukijanu (De dea Syr. 58), u B a m b u k i su rtvujui decu vikali: Oni su telad! Mogue veze izmeu rtvovanja jaraca i porekla tragedije, ispitivao je W. Burkert, Greek Tragedy a n d Sacrificial Ritual (Greek, Roman and Byzantine Studies, 7, 1966, str. 87121). Postoje izvesne razlike i z m e u rtava za Olimpljane i rtava namanjenih htonsikiim b o a n s t v i m a i herojima; up. 95. P r o m e t e j u i Deukalionu, videti J. Rudhardt, Les m y t h e s grecs relatifs l'instauration du sacrifice: les irles corrlatifs de P r o m t h e et de son f i l s Deucalion, Museum Helveticum, 27, 1970, str. 115. O E s h i l o v o m Prometeju, videti Louis Schant, Le mythe de Promthe, str. 4 i dalje; H. Lloyd-Jones, The Justice of Zeus, str. 95 i dalje. O g r k o m m i t u o ljudima k o j i v o d e p o r e k l o od jasena, up. G. Bonfante, Microcosmo e m a c r o c o s m o nel m i t o indoeuropeo (Die Sprache, 5, 1959, str. 19). 87. O mojri i aisi videti: W. C. Greene, Moira: Fate, Good and Evil in Greek Thought (Kembrid, Mas., 1944); Ugo Bianchi, Dios Aisa. Destino, uomini e divinit nett'epos, nelle teogonie e nel culto dei Greci (Rim, 1953); B. C. Dietrich, Death, Fate and the Gods (London, 1967). O simbolici tkanja, up. Trait d'Histoire des Religons, 58; o istoznanosti tkanja n e i j e sudbine i n j e n o g vezivanja, up. Images et Symboles, pogl. III (Le 'Dieu lieuir' et le s y m b o l i s m e des noeuds). Istoriju ideje pravde, dike, sjajno je prikazao Hugh Lloyd-Jones, The Justice of Zeus (Berich, 1971). Posle N i l s o n a su m n o g o p u t a uporeivane strukture horraerskog panteona i m i k e n s k o g feudalnog kraljevstva. Pravda (dike) se m o e uporediti s v o l j o m bogova. Kao i m i k e n s k i kraljevi, i bogovi m o g u biti udljivi i okrutni, ali ne pribegavajui pri t o m n i s k o s t i m a . Jedini neoprostivi zloin je verolomnosit p r e m a kralju ili izdaja. K o d H o m e r a dike izgleda da znai i poseibno ponaanje n e k e d r u t v e n e klase, k a o i pravo k o j e i m a j u pojedinci koji pripadaju toj klasi. Strukturu, i s t o r i j u i krizu m i k e n s k e vrhovne vlasti z g o d n o je razmatrao J. P. Vernant, Les origines de la pense grecque (Pariz, 1962), str. 1339. O themis i themistes, videti Lloyd-Jones, str. 6 i dalje, 16768 (bibliografija). Za istoriju ideje hybrisa od antike do m o d e r n o g vremena, videti veoma linu knjigu Roberta Paynea, Hybris, A Study of Pride (London, 1951; novo, ispravljeno izdanje, Njujork, 1960). 88. O etimologiji Posejdona (Posis Das), videti Willamowitz, Glaube, I, str. 212 i dalje (ve P. Kretschimer u Golgotta, I, 1909, istr. 27 i dalje; up. t a k o e Cook, Zeus, II, str. 583 i dalje). Videti takoe Guthrie, The Greeks and their Gods, str. 9499; Louis S c h a n i Pierre Lvque, nav. delo, str. 99116. F. ahermajer (Schachermeyr) se potrudio da irekonstruie istoriju Posejdona: k a d a su Indoevropljani stigli u Grku o k o 1900. vodei sa s o b o m svoje konje, nali su Majku Zemlju, b o g i n j u v r h o v n u vladarku k o j u je pratio muki p o m o n i k ; osvajai su s t i m p o m o n i k o m poiistovetili

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

379

svog boga-konja, gospodara vode, p l o d n o s t i i podzemnog siveta. Rezultat o v o g stapanja bio je Posejidon, mu Dae, Majke Zemlje; videti Poseidon und die Enstehung des griechischen Gtterglaube (Bern, 1950). Up. t a k o e Leonard Palmer, Mycenaeans and Minoans (London, 1961), istr. 127 i dalje; C. Scott Littleton, Posseidon as a reflex of tihe Indoeuiropean ,Source and Waters' God, JIES, I, 1973, str. 423440. Ileana Kirasi je osvetLila razlike izmeu mifcensikog Posejdona i olimp&kih bogova (na primer, postojanje, jedne boginje, Posideije, u Pilu, k o j a v e r o v a t n o odraava drevno p o i m a n j e prvobitnih androginih boanstava, tipa En!ki i Ninki, El i Elat, itd., str. 956 i dalje); up. Poseidaon-Enesidaon n e l p a n t h e o n aniceneo, At ti e Memorie del I Congresso Internazionale di Micenologia (Rim, 1968), str. 945991. O h t o n s k i m znaenjima 'konja, vide ti J. M. Blasquez, El caballo en las oreencdas griegas y en las de o t r o s p u e b l o s c i r c u m m e d i t e r raneos, Revue Belge de philologie et d'histoire, 45, 1967, str. 4880. O H e f e s t u videti: Farnell, Cults, V, 374 i dalje; Nilsson, Geschichte, I, str. 526 i dalje; L. Malten, Hephaistos, Jahrbcher des deutschen archaeologischen Instituts, 27, 1912, str. 232 i dalje; F. B r a m m e r , Die R c k f h r u n g des Hephaistos, isto, 52, 1937, str. 198 i dalje; Marie Delcourt, Hephaistos ou la lgende du magicien (Pariz, 1957). Jedno k a s n i j e p r e d a n je p o k u a v a da izmiri dva m i t a o H e f e s t o v o m roenju: Hera ostaje sa Zevsom trudna, ali pre n j i h o v o g venanja. Kada se rodi H e f e s t , ona, da bi zatakala stvar, o b j a v l j u j e da ga je zaela bez mua (Delcourt, str. 33). K o d H o m e r a se ne nalazi e p i z o d a o zlatnom p r e s t o l u k o j i Hefesit alje Heri, ali o n a b r z o p o s t a j e omiljena. Platon je uz o s u d u p o m i n j e m e u n e o d g o v o r n i m legendama koje krue o b o g o v i m a (Drava, II, 378). Viideti M. Delcourt, str. 7879, 8696, k o j i saoptava i analizira verzije koje su preneli Libanije i Higin. O o b r e d n o m nagraivanju arobnjaka, videti M. Delcourt, str. 110 i dalje. O gospodarima vatre i boanskim kovaima, videti M. Eliade, Forgerons et alchimistes, str. 80 i dalje. O v e z a m a H e f e s t a s drugim, srodnim b o a n s k i m figurama, videti Delcourt, str. 154 i dalje. 89. O Apolonu treba p o g o t o v u konsulitovati Farnell, Culte of the Greek States, IV, str. 98 i dalje; Rose, A. Handbook of Greek Mythology, str. 135 i dalje; A. B. Cook, Zeus, II, str. 45359 (za kritiku teorija i rasprave); Nilsson, Geschichte, I, 529 i dalje; Guthrie, The Greeks and their Gods, str. 73 i dalje, 183 i dalje. Up. t a k o e K. Kernyi, Apollon (Be, 1937; 2. izd. 1953). O z a m e n i prehelenislkih boanstava Apolonom, up. Farnell, nav. delo, IV, 125 i dalje, 263 i dalje. Legendu o Hrjakintu i j a s a m a etimologija d o k a z u j e da je bio stari mediterans'ki bog p r v i put s p o m i n j e Euripide, Hlne, 1470 i dalje (up. Apollodore, Bibl., III, 10, 3; Rose, nav. delo, str. 142, 16061). M i t sk o-r el igiozna znaenja Hiijakintovcg preobraenja u cvet analizirala je Ileana Chirassi, Elementi di culture precereali nei miti e riti greci (Rom, 1968), str. 159 i dalje. Svetkovina Hija.kinta u Lakoniji istovremeno je bila p o s v e e n a i Apol o n u i njegovoj n e h o t i n o j rtvi. Na Ptoju, u Ismenu, kao i u Delfhna, Apolon je povezivan s Atenom; na Delu, u Tegiru u severnoj Beotiji, on se pojavljuje s Latonom i Artemidom; up. Delcourt, L'racle de Delphes (1955), str. 216 i dalje. D r u g i m reima Apolon je, k a o delfijski bog, tvorevina grke religioznosti.

380

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Dve hipoteze o Apoloniovam poreklu s e v e r n o m ili anadols.kom razmotrio je Guthrie, str. 75 i dalje. O legendi o Hiperborejcima, up. Cook, II, str. 459501 (on put poistoveuje s Mleonim p u t e m ) . H e r o d o t takoe govori o d v e m a Devicama Hiperborejkama k o j e su j e d n o m davno l i n o dole na Del da donesu d a r o v e i nikada se vie n i s u vratile. Istoriar je t a k o uredno o p i s a o njihove grobove da su ih na o z n a e n o m m e s t u otkrili i Francuzi prilikom iskopavanja. Ali tu n e m a n i e g hliperborejskog: to su kikladske grobnice iz bronzanog doba. Re je, dakle, o d r e v n o m kultu ije je znaenje bilo zaboravljeno, a sveti karakter grobova povezan sa z a m i l j e n i m junacima. Up. C. T. Seltman, n a v e o Guthrie, str. 77. Videti t a k o e Charles Picard, Les religions prhellniques, str. 271, za druge p r i m e r e kultova heroja vezanih za m i k e n s k e grobove istorijske Grke. Marie Delcourt, nav. delo, .pretpostavlja da su hira (svetinje), koje su Device donele na Del skrivene u s n o p u ita, bile predstave falusa prikazanog k a o p r o b o j n o oruje. 90. Eshil u Eumenidama objanjava religiozno znaenje oienja Oresta od zloina materoubistva. Orest priznaje svoj zloin i predaje se aireopagu da bi mu se sudilo. Brani ga Apolon, a o s l o b a a Atena; tavie, Atena preobraa i Erinije (koje, kao s i m b o l i telurskih i materinskih sila, ne m o g u ostaviti n e o s v e e n najstraniji od svih zloina, materoulbistvo): o n e p o s t a j u Dobroiniteljke k o j e e se starati o t o m e da hrane i odravaju ivot. Ljaga zloina spira se r t v o v a n j e m jedne svinje (Eumenide, 281 i dalje). Mada ga je propisao Apolon, re je 0 rtvovanju koje je o s o b e n o za p o d z e m n e i p a k l e n e sile. A to dokazuje da b o g iz Delfa, i pored svoje o l i m p s k e strukture, vodi rauna o k o m p l e m e n t a r n i m religioznim, pa ak i antagonistikim realitetima. O D e l f i m a i delfskim tradicijama proricanja, videti P. Amandry, La mantique apollonienne Delphes (Pariz, 1950); J. Defradas, Les thmes de la propagande delphique (1954); Marie Delcourt, L' oracle de Delphes (1955). Proroanske t e k s t o v e su objavili H. Parke i D. Wormell, The Delphic Oracle (2. tom, Oksford 1956). Videti takoe K. Late, The Coming of the Pythia, Harvard Theol. Review, 33, 1940, str. 9 i dalje. O Dionisu u Delfima, videti H. Jeanmaire, Dionysos (Pariz, 1951), str. 18798, 49293 (kritika bibliografija). 91. O g r k o m amanizmu, videti m o j e knjige: Le chamanisme (2. izd.), str. 305 i dalje; De Zalmoxis Gengis-Khan (Pariz, 1970), str. 42 ,i dalje (s bibliografijom). E. R. Dodds, The Greeks and the Irrational (Berkli, 1951), str. 141 i dalje, rairenost a m a n s k i h tehnika 1 mitologija objanjava dodirom grkih k o l o n i j a iz H e l e s p o n t a i Crnog mora s iranskim populacijama (tj. Skitima). Karl Mojli m e u t i m , koji je prvi o s v e t l i o a m a n s k u strukturu n e k i h skitskih obiaja, pokazao je njiihove odraze u g r k i m predanjima, i p o r e d t o g a lidentifikovao amamske e l e m e n t e u grkoj epskoj poeziji; up. Scythica (Hermes, 70, 1935, str. 12176), str. 164 i dalje. Valter Burkert smatra da je goes autentini grki aman, p o t o je u vezi s k u l t o m mrtvih (up. Goes. Zum griechischen 'Schamanismus', Rhein. Musseum f. Phil., N. S., t o m 105, 1962, str. 3555). O n e k i m a m a n s k i m o b e l e j i m a u m i t u o Orfeju i u legendi o Arisiteju i drugim m i t s k i m likovima, videti drugi t o m o v o g del.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

381

92. O H e r m e s u videti: Farnell, Cults, V, str. 1 i dalje; Nilsson, Geschichte I, 501 i dalje; S. Eitrem, Hermes und. die Toten (Kristijanija, 1909); P. Reingeard, Herms psychagogne (Pariz, 1935); K. Kerenol, Hermes der Seeleufhrer (Cirich, 1944); N. O. B r o w n , Hermes the Thief (Madison, 1947); Walter Otto, The Homeric Gods, str. 104124; Jeanine J. Qrgqgozo, L'Herms des Achens, RHR, 136, 1949, str. 1030, 139179. O Herrnesovoj travii moly, videti H u g o Rahner, Greek Myths and Christian Mystery (Njujork i London, 1963), str. 181 i dalje. Videti tafcoe bibliografije o hermetizmu u d r u g o m tomu. Sa izvesnog stanovita, Arej, bog rata, predstavlja zagonetku. Hom e r ne krije 'da isu ga bogovi prezirali: Najimri ti si mi bog t o god ih na Olimpu ima. / U d i l j bojeve, borbe i b u n e izaziva r a d o ! / . . . Al' da si od kojeg drugog od boga, goropadan tako, / davno ve le'o bi dublje no Uranovi sinai uzvikuje Hera, njegova m a j k a (Ilijada, 5, 889 i dalje. Prim, prev.: o v o su, u stvari, Zevsove rei!). Groi ga nisu slavili ni kultom, ni p l a s t i n o m u m e t o o u , mi knjievnou, u p r k o s injenici da su vodiM rat isto, a m o d a vie n e g o s v i drugi narodi Antike (Schan i Lvque, Les Grandes divinits de la Grce, str. 248). U p o r e e n j u sa s v o j i m italskim h o m o l o g o m , Marsom, ili sa drugim indoevropskim bogovima rata, Arej izgleda k a o beznaajno boanstvo. Prema H o m e r u , Arej je d o a o iz Trakije (II. 13, 301). Kada se o s l o b o d i m o m r e e u k o j u ga je H e r m e s uhvatio s Afroditom, Arej je otiao p r e m a Trakiji (Odis. 8, 361). S druge strane, H e r o d o t (5, 7) tvrdi da su Traani oboavali s a m o tri boga: Arej a, Dionisa i Artemidu. Da li ovaj divlji b o g luda, t o nikakav ne pazi zakon (II. 5, 761) zbog s v o g trakog p o r e k l a nije u s p e o da p o s t a n e integralni deo grke religioznosti? 93. Prema V. H. R o e r u (Rosoheru), Hera je izvorno morala biti boginja m e s e c a (Lexikon, I, II (188690), 2087 i dalje; up. kritiku ove hipoteze u Farnall, Cults, 1, 180 i dalje). Za Rouza, Hera je naroito bila boginja ena i n j i h o v e p l o d n o s t i (ali ne i b i l j n e rodnosti); up. Handbook, str. 103. Ideju k o j u je podravao Welcker Die griechische Gtterlehre, IIII, 185763) da je o n a bila Terra Mater, odbacili su Farnel i Rouz, a u uverljivi'jam o b l i k u preuzeo Guthrie, nav. delo, str. 68 i dalje. O povezanosti Here s kravom, u p . Farnell, Cults, I, 181 i dalje; Cook, Zeus, I, 444 i dalje. O e g e j s k o j Heri, up. Ch. Picard, Les religions prhellniques, str. 243; U. Pestalozza, Hera Pelasga (Studi Etruschi, t o m 25, serija II, 1957, str. 115182), p r e n e s e n o u Nuovi saggi di religione mediterrneo (str. 225256); Louis S c h a n i Pierre Lvque, Les Grandes divinits de la Grce, sitr. 18485. Ileana Kirasi je dobro pokazala kontinuitet mediteranske boginje s ljiljanom i Here; up. Riflesi di u n a primitiva cultura precerealicola nel m o n d o miceneo, Anali della Facolta di Lettere e Filosofa deU'Universit di Trieste, III, 196667, str. 1526. S a m o n e k o l i k o rei o boginji Hostiji. O n j o j s k o r o da u o p t e nama mitova, m a d a je prisutna u n e k i m z n a a j n i m o b r e d i m a , p o t o je zatitnica ognjita, d o m a i h i javnih. H o m e r ne zna n j e n o ime, ali je Hesiiod proglaava za najstariju k e r k u Krona i Reje (Teog. 454). Hostija je prevashodno boginja devica i nastanjena: orna nikada ne

382

I STORIJA VE ROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

naputa visoka boravita b e s m r t n i h bogova. Btimoloiki povezana s latinskom b o g i n j o m V e s t o m , o n a o t e l o v l j u j e svetost vatre; to verov a t n o i objanjava n j e n apstraktni karakter (up. 104). N j e n o i m e se izvodi iz jedinog indoevropskog k o r e n a k o j i znai spaliti. Mogue je, m e u t i m , i da se k u l t H e s t i j e madovezuje na prehelenski kult ognjita: up. Oh. Picard, Les religions prhellniques, stir. 242 i dalje. O Artemidi t r e b a ikonsuLtovatii F a m e l l , Culte, II, str. 425 i dalje; Nilsson, Geschichte, I, str. 481500; K. Hoenn, Artemis, Gestaltwandel einer Gttin <Cirih, 1946); I j a s n o Gatrijevo (Guthry) izlaganje, The Greek and their Gods, str. 99106. Videti t a k o e Ileana GhiirassL, Miti e culti arcaici di Artemis nel Pelopone.se e Grecia centrale (Trst, 1964). Ilirsko poreklo i m e n a predloio je M. S. Ruiperez, Emerita, XV, 1947, str. 1; 60. O t i p u Artemide iz Hefesa, videti Charles Picard, phse et Claros (Pariz, 1922), sitr. 474 i dalje. O prazniku Brauronija, k o j i je o b u h v a t a o obredno pretvaranje devojaka, Artemiidinih pratilja, u m e d v e d i o e (tu je verovatno bila re 0 igri mediveda), videti H. Jeanimaire, Couroi et Courtes i(Lil, 1939), str. 237 i dalje. Poev od VII veka, Artemida je bila poistoveivana s Hekatom, b o g i n j o m meseca, s t r a k o m b o g i n j o m B r e n d i d o m i s Kiibelom. 94. T u m a e n j e Atene k a o pregrke boginje, zatitnice minojiskih ili m i k e n s k i h kneeva, koje je predloio Niilsson (Minoan-Mycenaean Religion, 2. dzd., str. 487 i dalje) bilo je optepriihvaeno. Za A. B. Cooka, Atena je bila pregrka boginja, p o s e b n o Majka-Planina, ikoja se nalazila u stenj-u Akropolja (Zeus, III, str. 749; up. takoe isto, str. 224 i dalje). Za d e t a l j n o izlaganje o Ateni i n j e n i m kultovima, videti Farnell, Cults, I, str. 184 i dalje; Nilsson, Geschichte d. griech. Ret., I, str. 433 1 dalje. U knjiizi Waltera Ottoa, The Homeric Gods (str. 4346) j e d n o od n a j b o l j i h je poglavlje o Ateni. Videti t a k o e M. Guardiucci, Atena oraculare, Parola di Passato, 6, 1951, str. 33855; C. J. Herrington, Athena Parthenos and Athena Polaios. A Study in the Religion of Periclean Athens (Manester, 1955). O epizodi o Metidi k o j u je progutao Zevs (Teogonija, 886 i dalje), videti t u m a e n j e M. L. Westa, Hesiod: Theogony. Edited with Prole gomena and Commentary (Oksford, 1966), str. 401 i dalje. U dva novija lanka, Maroel D e t j e n je s j a j n o o b o g a t i o t u m a e n j e Atene: up. Le navire d'Athna, RHR, 178, 970, str. 13377; Athena and the Mastery of the Hoiise, HR, 11, 1971, str. 161184. Videti takoe H. Jeanmaire, La n a i s s a n c e d'Athna et la royaut m a g i q u e de Zeus, Rev. arch. 48, 1965, 1239. O Afroditi, videti E. S i m o n , Die Geburt der Aphrodite, Berlin, 1959; M. P. N i l s s o n , Griechische Feste (1906), str. 36287; Geschichte, I, str. 519 i dalje; Farnell, Cults, II, str. 618 i dalje; R. Flacelire, L'amour en Grce (Pariiz, 1960). O i s t o n o m p o r e k l u Afroditinog kulta, videti H. Herter, u Elments orientaux dans la religion grecque ancienne (Pariz, I960), str. 61 i dalje. Indoevropske e l e m e n t e Afrodite izneo je na videlo, mada do-

383
nekle -preopirno, K. Tknpel (K. Tmpel), u Pauly-Wissowa, RealencyCiopaie, s. v.; viideti t a k o a e M. istuibbs, Wino w a s Aphrodite, Orpheus (19o4), str. 170 i dalje. 95. Ervin Rode (Erwin Rohde) je herojima posvetio etvrto poglavlje s v o j e knjige Psyche (ibingenLajpcig, 1893,2.lizd. 1897; up. fr. prev. Psych. Le culte de l'me chez les grecs et leur croyance l'immortalit, Par,iz, 1928, isitr. 121164). Tri godine kasnije, u svojoj knjizi Gtternamen. Versuch einer Theorie der religisen Begriff s bdung (Bon, 1896), H e r m a n Uzener (Hermann Usener) je razvio p o j a m ondergtter, kritikujui p o s e b n o t e o r i j u H. Spensera o prvenstvu kulta p r e d a k a (siLr. 253 i dalje); s a m o jedna p o l e m i k a referenca na Rodea (istr. 348). Pol Fukar (Paul Foucart) je u o s n o v n i m crtama sledio R o d e o v o tumaenje; up. Le culte des hros chez les Grecs, 1918 (Mmoires de l'Institut Franais, 1921); isto, S. Eitrem, u Pauly-Wissowa, Real-Encyclopdie, VIII, I, 1912, 5. v. Heros, i F. Pfister, Der Reliquienkult im Altertum (Gisen, 191012). Teorija kompromisa k o j u je prikazao L. R. Farnell, Greek Hero Cults and Ideas of Immortality (Oksford, 1921), bila je iroko prihvaena; up., pored ostalog, M. P. Nilsson, The Minoan-Mycenaean Religion (2. izd., Luind, 1950), str. 585 i dalje; Geschichte der Griechische Religion I <2. izd., Minhen, 1955), str. 188. Jasna izlaganja i korisne analize m o g u se nai u knjigama O. Roberta, Die Griechische Heldensage, III (Berlin, 192126), L. Rademachera, Mythos und Sage bei den Griechen (Minhen, 1938), Marie Delcourt, Lgendes et cultes des hros en Grce (Pariz, 1942), H. J. Rosea, Gods and Heroes of the Greeks (London, 1957) K. Kernyija, Greek Heroes (London, 1959). Znaajan prilog, gledano iz perspektive o p t e i s t o r i j e religije, d a o je Angelo Brelich, Gli eroi greci: Un problema storico-religioso (Rim, 1958). P o t o je p o d s e t i o ma p r e t h o d n a t u m a e n j a , od Rodea do Nilsana, autor prikazuje u l o g u h e r o j a u m i t u i u k u l t u (heroj i smrt, h e r o j i umiranje, proricanje, inicijacije, itd.) i ispituje veze s drugim mits k i m biima, k a k o bi na k r a j u o g o l i o o s o b e n u s t r u k t u r u grkog heroja. Trima k a t e g o r i j a m a bia (bogovi, heroji, ljudi) koje je razlikovao Pindar, Platon je d o d a o i etvrtu, demone; u p . Kratil, 397 c i dalje. O inicijacijama p o l n e zrelosti u drevnoj Grkoj, videti H. Jeanmaire, Couroi et Cour tes (Lil, 1939); Eliade, Naissances mystiques. Essai sur quelques types d'iniciation (Pariz, 1959; n o v o izd., 1975), str. 227 i dalje; Brelich, nav. delo, 124 i dalje; Paides e Parthenoi, I (Rim, 1969). Razliku i z m e u rtvovanja Olimpljanima s jedne strane, i podz e m n i m b o g o v i m a i h e r o j i m a s druge strane, na k o j o j je insistirao R o h d e (Psych, fr. prev. str. 123 i dalje), p o d j e d n a k o su zabeleili i Dejn Harison (Jane Harrison), Mojli, . Pikar (Ch. Picard) i Gatri. Pi kar p o r e d o s t a l o g p o d s e a i na razliite o b r e d n e kretnje: 'izdignuta ruka i dlan o k r e n u t k n e b u za Olimpl'jane, i o b o r e n a ruka s d l a n o m prema zemlji, za prizivanje sila iz tla (up. Le g e s t e de la prire funeraire en Grce et en Etruirie (RHR, 1936, str. 137 ,i dalje). A. D. N o c k (Harvard Theological Review, 37, 1944, str. 141 i dalje) i W. Burkert (Homo necans, Berlin, 1972, str. 16 d dalje i nap. 41) zapaaju, m e u t i m , ikako ta razlika n i j e u v e k potvrena; u p . takoe BreMch, Gli eroi greci, str. 1618.

384

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

96. Grka re, k o j a se n a r o i t o koristi u mnoini, ta mystria, verovatno potie od indoevropskog korena MU, i j e se izvorno znaenje, zatvorili usta, o d n o s i na obrednu tiinu. Lip. myo i myeo inici rati u Misteriju, myesis, inicijacija (re se koristila jedino za inicijacije u Misterije). Za knjievne izvore, videtd L. R. Fainnell, Cults of the Greek States, t o m III (Oksford, 1907), str. 307367. Za a r h e o l o k o istraivanje, vid e t i F. N o a c k , Eleusis: die baugeschichtliche Entwicklung des Heiligtums (BerlinLajpcig, 1927); K. Kuraniotis, Das eleusinische Heiligt u m v o n Anfangen toils zur v o i p e r i k l e i s c h e Zeit (ARW, 33, 1935, str. 5278); G. E. Mylooas, The Hymn to Demeter and her Sanctuary (Washington Studies in Language a n d Literature, X I I I , Sentt Luis, 1942); Eleusis and the Eleusinian Mysteries (Prinston, 1961), str. 23 186; E. Simon, Neue D e u t u n g zweier Eleuisinischer Denfcmler d e s 4. Jh. v. Chr. (Antike Kunst, 9, 1966, str. 7292); H. Metzger, Les reprsentations dans la cramique attique du IV' sicle (Pariz, 1951), str. 231265; Recherches sur l'imagerie athnienne (Pariz, 1965), str. 153. 0 ihomerskoj h i m n i , videti izdanje N. J. Richardsona, The Homeric Hymn to Demeter {Oksford, 1973); up. takoe K. Dedchgrber, Eleusinische Frmmigkeit und homerische Vorstellungswelt im Homerischen Demeterhymnus (Majnc, 1950); Francis R. Walton, Athens, Eleusis, and the H o m e r i c H y m n to Demeter (Harward Theological Review, 45, 1952, str. 105114); Ugo Bianchi, Saggazza olimpica e mistica eleuisina n e l i 'kino o m e r i c o a Demeter (SMSR, 35, 1964, str. 161193); Mary L. Lord, Withdrawal and Return in t h e Homeric Hymn to Demeter and the H o m e r i c Poems (Classical Journal, 62, 1967, sitr. 214248). Iz o g r o m n e literature -posveene E l e u s i n s k i m misterijaima, izdvaj a m o : L. R. Faamell, Cults, III, str. 126198; Paul Foucart, Recherches sur l'origine et la nature des Mystres d'Eleusis (Pariz, 1895); Les Mystres d'Eleusis (Pariz, 1914); Martin P. Nilsson, Minoan-Mycenaean Religion and its Survival in Greek Religion (Lund; 1927; 2. izd., ispravljeno i proireno, 1950), Str. 468 i dalje; Die eleusiiischen Gottheiten (ARW, 32, 1935, str. 79114, p o n o v o objavljeno u Opuscula Selecta, II, Lund, 1952, str. 542623); Greek Folk Religion (Njujork, 1940, n o v o izdanje 1961), str. 4264; S. Eitrem, Eleusis: les m y s t r e s et l'agriculture (Simbolae Osloenses, 20, 1940, str. 13351); Victor Magnien, Les Mystres d'Eleusis. Leurs origines. Le rituel de leurs initiations (Pariz, 1938; k o r i s n o z b o g navedenih i prevedenih tekstova); Walter F. Otto, Der Sinn der eleusinichen Mysterien (Eranos-Jahrbuch IX, 1939, str. 83112 = The Meaning of the Eleusinian Mysteries, u The Mysteries. Papers from the Eranos Yearbooks, II, Njujoric, 1955, str. 1431); M o m o l i n a Marconi, Sul m i s t e r o d e i Misteri Eleuisini (SMSR, 22, 194950, str. 15154); C. Kernyi, Eleusis: Archetypal Image of Mother and Daughter (Njujork, 1967); Georges Mautis, Les Dieux de la Grce et les Mystres d'Eleusis (Pariz, 1959); P. Bovanc, Sur l e s Mystres d'Eleusis (REG, 75, 1962, str. 4 6 0 ^ 8 2 ) ; Walter Bunkert, Homo necans (Berlin, 1972), str. 274327. Videti takoe studije A. Kertea, O. Kerna, A. Delattea, arla Pikara, itd., navedene kasnije. Idui za H e r o d o t o v i m miljenjem (II, 49 i dal'je, 146), Pol Fukar je p o t v r d i o e g i p a t s k o poreklo Eleusinsikih misterija. Ali ari Piikar n a p o m i n j e da se jo nigde n i j e pojavio n i j e d a n egipatski p r e d m e t

K R I T I K A BIBLIOGRAFIJA

385

koji bi b i o datiran iu drugu p o l o v i n u II milenijuma, ak ni izdvojeno, u hramu (up. Sur la 'patrie et lies prgrinations de Dmter, REG, 40, 1927, str. 321330, n a r o i t o str. 325). Axel Persson, Der Ursprung der eleusiniisohen Mysterien (ARW, 21, 1922, str. 287309) i Charles Picard (Les religions prhellniques, Pariz, 1948, str. 89, III, 114 i dalje) sugerisali su kritsko poreklo Misterija. N o v i j a iskopavanja su, meutim, oslabila p r e t p o s t a v k u o kritskiim ili m i n o j s k i m u t i a j i m a u E l e u s i n s k i m graevinama {viati Mylonas, Eleusis, str. 16 i dalje; up. isto, str. 49, 68, itd.). M. P. N i l s o n je p o k u a o da utvrdi m i k e n s k o poreklo eleusiiniskog miitsko-obredinog k o m p l e k s a {up. Minoan-Myceneaean Religion, str. 558 i dalje; videti takoe Opuscula Selecta, II, str. 585 i d a l j e ) . Milonas p o d s e a da predanja p r e u k a z u j u na severno p o r e k l o kulta (nav. delo, str. 19 i dalje) Tesaliju ili Trakiju. Prema Pausaniji {I, 38, 23), smatralo se da je p o r e k l o m iz Trakije Euimolp, prvi h i j e r o f a n t i osniva iporodioe Eumolpida. I m e E u m o i p je, m e u t i m , p r e h e l e n s k o (Nilsson, Minoan-Mycen. ReL, str. 520 ii dalje). U s v a k o m sluaju, ma kakvo b o n j i h o v o poreklo, izvesno je da su Misterije prehelemske i da se madovezuju na kult drevine strukture. Od druge 'porodice, Kerikeida, p o t i u ostali svetenioi: Daduk, nosa baklje, Hijerokeriks, glasnik ceremonija i svetenik ikoji je sluio k o d rtvenika. S v e dok Alarih n i j e 396. razorio Eleusinu, s v i hijerofant i i ostali svetenici bili su p o t o m c i ovih dveju porodica. Sto se t i e geneze Misterija, veina naunika ju je traila u mitsko-obrednom scenariju k o j i je p o v e z a n sa z e m l j o r a d n j o m . Po Nilsonu, D e m e t r a je imajika ita, a Kora je devojka Zrnevlja: o n e simbolizuju s t a r u i n o v u etvu. Prema t o m e , p o n o v n i s u s r e t dveju boginja predstavljao bi, konano, s a s t a v l j a n j e dveju etvi (up. Greek Folk Religion, str. 51 i 'dalje). N i l s o n tvrdi da u Eleusini nije bilo doktrine, nogo s a m o n e k o l i k o obinih, t e m e l j n i h i d e j a o ivotu i o simrti koje je predstavljala n o v a etva k o j a se raala iz stare (isto, str. 63). S l i n o o b j a n j e n j e je ve bio razvio F. M. Cornford, The aparchai a n d the Eletisinian Mysteries (u: Essays and Studies presented to William Ridgeway, Kembrid, 1913, str. 153166). Mi s m o ve drugde kritikovali, a upravo razmatrajui Greek Folk Religion, n e d o v o l j n o s t takvih genetskih p s e u d o o b j a n j e n j a religioznih f e n o m e n a : up. Mythologie et Histoire d e s religions, Diogne, januar 1955, str. 108 i dalje. Povezanost Eleusinskih m i s t e r i j a sa zemljoradnjom takoe je analizovao R. Pettazzoni, I Misteri (Bologna, 1924), str. 45 i dalje; La religion dans la Grce antique {Pariz, 1953), str. 73 i dalje. O m i t o v i m a i o b r e d i m a o naru u m e d i t e r a n s k o m svetu, videti Uberto Plastalozza, Iside e la Melagrana {u: Religione Mediterranea, Milano, 1951, str. 170); Ileana Chirassi, Elementi di culture preereali nei miti e riti greci (Rim, 1968), str. 7390. O p o s v e e n j u vatrom, videti J. G. Frazer, Apollodorus, The Library, t o m II, str. 311317 {Dodatak I: Putting children on the fire), C. M. E d s m a n , Ignis Divinis (Lund, 1949), str. 224 i dalje i naroito Marie Delcourt, Pyrrhos et Pyrrha, Recherches sur les valeurs du feu dans les lgendes hellniques (Pariz, 1965), str. 66 i dalje. Ono t o je Demetra htela da uini za D e m o f o n t a , Izda je pokuala s Arsinojiinim detatom, Tetijom, a Medeja sa s v o j o m ro e n o m d e c o m . Ali n i j e d a n od ovih pokuaja n i j e uspeo, glupo prekinut od strane prestraenih smrtnika. O gospodarima vatre, up.
25

385 ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Eliade, Le Chamanisme (2. izdanje, str. 209 i dal)je, 342 i dalje, 369 i dalje), Forgerons et alchimistes (Pariz, 1956), str. 81 i dalje. O epizodi o Baubo, videti Charles Picard, L'pisode de B a u b o dans les Mysteres d'Eleusis (RHR, 95, 1927, str. 137); V. Magnien, Les Mystres d'Eleusis, str. 86 i dalje. Prema o n o m e to s m o nazvali o r f i k o m verzijom mita o Demetri (up. Malten, Altorphische Demetersagen, ARW, 1909, str. 417 i dalje), u Eleu'Siini su iveli siromani seljak Disaul i njegova ena Baubo; imali su samio jedinu bedinu kolibu, p o t o Demetra jo nije bila otkrila ito. Prema a t i k o m predanju, Triptolem je b i o Disaulov sin (Pausanija, I, 14, 3). Drugi n j e g o v sin, Eubulej, bio je svinjar i njegove svtinje su p r o p a l e u z e m l j u i s t o v r e m e n o s P e r s e f o n o m . OrCika himina (41, 6) pripoveda da je D e m e t r a p r e m a Euibulejevim u p u t s t v i m a sila u Donji svet, k a d a je prekinula svoj p o s t u Eleusini (up. taikode Kernyi, Eleusis, str. 43, 171). P o d s e a m o da su stari Eleusinu dovodili u v e z u s Elisejom, kraIjevsttvom Blaenih (up. A. B. Cook, Zeus, II, str. 36 i dalje). 97. Sterling D o w i Robert F. Haely, A Sacred Calendar of Eleusis (Kembrid, 1965) rekonstruisali su kalendar c e r e m o n i j a na o s n o v u jednog n a t p i s a koji datira o k o 330. p r e H r . O Malim imisterijaima, videti P. Roussel, L'Initiation pralable et s y m b o l e Eleusien (Bulletin de correspondance hellnique, 54, 1930, str. 5174); Mylonas, nav. delo, str. 239243. rtvovanje svinja je svuda u Grkoj b i l o s p e c i f i n o za kult Demetre; u p . na kraju W. Burkert, Homo necans, str. 284 i dalje. S druge strane, takva rtvovanja su, p o v o d o m inicijacijiskih ceremonija, bila iroko p o t v r e n a k o d zemljoradnika na polineanskiim ostrvima. Burkert (str. 286) p o d s e a da je grkii lizraz za prase (choiros) u v u l g a r n o m z n a e n j u oznaavao enski polni organ. rtvovanje praseta je s i m b o l i n o predstavljalo u m i r a n j e n e k e devojke. O gephyrismoi, up. E. de Martino, Gephyrismi (SMRS, 10, 1934, str. 6479). O k i k e j o n u , videti A. Delatte, Le Cycon, breuvage rituel des m y s t r e s d'Eleusis (But. Classe des Lettres, Belgijska kraljevska akademija, 5. serija, t o m 40, 1954, str. 690752). Veliki broj tekstova n e j e d n a k e vrednosti, k o j i se o d n o s e na inicijacije, n a v e o je i preveo V. Magnien, nav. delo, str. 198 i dalje '(obazrivo konsultovati). 0 obredima, videti Mylonas, nav. delo, str. 243285; Dario Salbbatucci, Saggio sul misticismo greco (Rim, 1965), str. 127 i dalje. Up. takoe Charles Picard, Le prtendu ,baptme d'iniciation' eleusien et le formulaire des m y s t r e s des Dieux-desses (RHR. 154, 1959, str. 129145); U g o Bianchi, OSTMOA, AIN (u: Ex Orbe Religionum, I, Lajden, 1972, str. 277286), H. Ludin Jansen, Die Eleusinische Weihe (isto, str. 287298). rtvovanja i obredi u vezi s inicijacijom bili su izvoeni u olkruju svetilita, po e m u se Eleusina izdvaja u g r k o m k u l t n o m k o m p l e k s u . Prinoenje rtve u Otempiji se nije o d v i j a l o u hramiu, n e g o na rtvenicima, a oni su se mogli podizati b i l o gde, kako u k u a m a , tako i na ulicama i na poljima. O k o s m i k o m ii o b r e d n o m znaenju dve p o s u d e (plemochoai) ispunjene v o d o m , koje je inicirani prosipao izgovarajui jednu f o r m u l u (moda onu u v e n u o k o j o j govori Timaju, 293 ), videti E d w a r d L.

K R I T I K A BIBLIOGRAFIJA

387

Ochsenschlager, The c o s m i c significance of the plemochoe (HR, 9, nov. 1970, str. 316337). to se tie otkrivanja tajni (up. prethodno, nap. 3), u antici je bilo p o z n a t o n e k o l i k o d r u g i h primera. Jedna govornika veba ikoja n a m j e p r e n e s e n a p o d i m e n o m Sopatrosa, prikazuje sluaj mladia koji je s a n j a o da je iniciran: on je promatrao dromena, ali budiui da nije i uo rei ikoje izgovara hijerofant, nije se m o g l o smatrati da je iniciran. Androkid je, n a s u p r o t tome, b i o o s u e n z a t o t o je pokazao hiera n e u p u e n i m a , i p o n o v i o rei ikoje ne tbi trebalo da b u d u izgovorene (up. r e f e r e n c e ikod Mylonasa, str. 272, nap. 194, 195). Alkibijad je parodirao tajne c e r e m o n i j e i m o r a o je da p o b e g n e u izgnanstvo; neki od njegovih sauesnika 'koji su bili uhvaeni, osueni su na smrtnu k a z n u (Ksenofon, Helenska istorija, I, 4, 14; itd.). 98. Siinezije n a m je isaouvao kratki fragment j e d n o g Aristotelovog del iz mladih dana koje se o d n o s i na inicijaciju u Misterije: Aristotel je m i l j e n j a da oni koji se iniciraju ne treba da n a u e n e t o n e g o da b u d u izloeni e m o c i j a m a i dovedeni u o d r e e n o stanje, oigledno, tek p o t o se o s p o s o b e da to prihvate (Die, prir. Krabinger, t. I, str. 271272 = Aristotel, fr. 15, Rose; prev. Jean Croissant, Aristotel et les Mystres, Pariz, 1932, str. 137). Jedan naporedni t e k s t koji saoptava Psel, a o b j a v l j u j e ga J. Bidez (Catalogue des manuscrits alchimiques grecs, t. VI, 1928, str. 171), n a i r o k o je analizirao J. Croissant, nav. delo, str. 145 i dalje. O T e m i s t i j e v o m pasusu, videti na k r a j u Mylonas, nav. delo, str. 264 i dalje. Izvrsna analiza kasnijih izvora k o d Farnela, Cuits, III, str. 176 i dalje. O synthemi k o j u prenosi Kliment Aleksandrijski, videti U. Pestalozza, Religione Mediterrnea. Vecchi e nuovi studi (Milano, 1951), str. 216234 (Ortaggi, frutti e paste nel Miisteri Eleusini); Mylonas, nav. delo, str. 294303; W. Burkert, Homo necans, str. 298 i dalje. Identifikacija p r e d m e t a sikrivenh u k o r p i i koari otvorila je dugu raspravu k o j a j o traje. A. Kerte je s m a t r a o da se u koari nalazila replika vulve (kteis); dodirujui je, m i s t je verovao da se p o n o v o raa kao Demetrino dte (ARW, 1915, str. 116 i dalje). O. K e r n je iao j o dalje: m i s t se sjediinijavao b o g i n j o m dodirujui kteis svojim p o l n i m o r g a n o m (Die griechische Mysterien der classischen Zeit, 1927, str. 10). A. Diteriich je n a s u p r o t t o m e m i s l i o da m i s t u koari nalazi failus: stavljajui ga na svoje grudi, on se sjediinjavao s b o g i n j o m i p o s t a j a o n j e n o dete (Eine Mythrasliturgie, 1903, str, 123; Mutter Erde, III izd., 1925, str. 110 i d a l j e ) . Prema arlu P i k a m , v koari se nalazio falus, a u k o r p i 'materica; uzimajui ih u rulke, miist se sjedinjavao s b o g i n j a m a (Epizoda o Baubo, RHR, 95, 1927, str. 237 i dalje. S. E j t r e m govori o zmiji, naru i k o l a i m a u o b l i k u falusa i m a t e r i c e (Eleusiiinia, str. 140 i dalje). Talkiva o b j a n j e n j a su odbacili mnogi naunici: Maas, Farnel, P. Rusel, L. Dojibner, V. Oto, Kerenji, itd. (videti t a k o e Mylonas, str. 296, nap. 22). Ali vredelo bi p o m e n u t i i njegove vebe istoriijsko-reliigioznog tumaenja: o n e doprinose razum e v a n j u Zeitgeista Zapada u prvoj treini XX veka. to se tie obavetenja o inicijacijama u Misterije koja su saoptili crkveni oci, o n i su iih sigurno otkrivali s o d r e e n i m c i l j e m da se n a p a d n e i ozloglasi paganizam. Oni se, ipak, n i s u usuivali da izmiljaju, jer bi se izloili o p a s n o s t i da ih o p o v r g n u paganski autori. Isto tako treba voditi rauna i o t o m e da su oni pisali u p u n o m
25

388
religioznom siiinkretizmu i da su se u sutini pozivali na helenistike misterije. U stvari, kako su m n o g i neoplatoniarski i neopitagorejski autori zagovarali j e d i n s t v o svilh Misterija, hrians'ki autori su preuzeli n j i h o v u perspektivu, pa su smatrali za eleusiraske i o b r e d e ikoji su pripadali n o v i j i m miisteriljaima. Pored toga, i apologeti su, p r e m a helenistikoj moi, davati objanjenja po analogiji, zbog ega su njihova s v e d o e n j a j o n e s i g u m i j a . Vatra i spaljivanje mrtvih u Eleusini. Postoji verovatnoa da su izm e u 1110700. pre Hr. n e k i m i s t i spaljivani n a terasi n a k o j o j s e nalazio h r a m (up- Kernyi, str. 93). S druge strane, z n a m o priu o j e d n o m brahmanu, Zamarosu ili Zarmanohiegosu, k o j i je traio da bude iniciran 20. p r e Hr., kaida se August p o n o v o n a a o u Eleusini pa je, p o s l e prisustvovanja epopopteiji, u a o u vatru i b i o spaljen (Dio Casius LIV, 9, 10; Strabo, XV, 1, 73; u p . Kernyi, str. 100). M o e m o li u o b r e d n i m spaljivanjima m r t v i h prepoznati seanje na divinizaciju D e m o f o n t a v a t r o m ? Videti takoe Marie Delcourt, Pyrrhos et Pyrrha (Pariz, 1965), str. 68 i dalje. 99. O Demetrimom kultu, videti Farinel, Cults, III, str. 38 i dalje; Ndlsson, Geschichte, I, str. 461 i dalje. O Demetrimim m i s t e r i j a m a u o s t a l i m defovima Grke, up. Nilsson, Geschichte, I, str. 478; R. S t i g l t z , Die grossen Gttinnen Arkadiens (Be, 1967), str. 30 i dalje; G. Zuntz, Persephone (Kembrid, 1971), str. 75 i dalje. U p r v o m vefcu p r e Hr., Diodor sa Sicilije (V, 73) saoptio je o v o predanje: stanovnici Kritta su tvrdili da su se misterije rairile s o v o g ostrva, a to dokazuju t i m e t o su tajne k o j e su p r e n o e n e u Eleusins k i m misterijama, u S a m o t r a k i m m i s t e r i j a m a i k u l t o m koji je osnovao Orfej, na Kritu s l o b o d n o znali s v i k o j i su eleli da ih znaju. Onoliko k o l i k o je autentino, D i o d o r o v o o b a v e t e n j e verovatno odraava obrede, i n a r o i t o m i t o l o g e m e koji predstavljaju o d n o s e i z m e u z e m l j o r a d n i k i h radova (nestanak zrna p o d z e m l j o m , za k o j i m dolazi nova etva) i Persefonine o t m i c e i n j e n o g p o n o v n o g s u s r e t a s Demetrom. Uloga D,ionisa u m i s t e r i j a m a je sporna. U IV v e k u Dionis je bio p o i s t o v e e n s Jakhom, p e r s o n i f i k a c i j o m usklika (Herodot, VII, 6, 5) ili h i m n e k o j a se pevala (Aristofan, abe, 309) u p r o c e s i j i na p u t u p r e m a Eleusini. Prema Farnelu, S o f o k l e je (Antigona, 111921, 114652) p o u a v a o da je Jaikho b i o Dionis u svojoj eleusinslkaj hipostazi (Cults, III, str. 140). Ali izgleda da Dionis nije b i o m e u bo a n s k i m f i g u r a m a koje su Oboavane u m i s t e r i j a m a (Mylonas, nav. delo, str. 238). N j e g o v o ,prisustvo u Eleu/sini je posledica siinkretizma, pokreta koji e biti v e o m a n a g l a e n u h e l e n i s t i k o m periodu. 100. Istoriju izuavanja iranskih religija odlino je prikazao J. Duchesne-Guill emiin, The Western Response to Zoroaster (Oksford 1958). Videti takoe G. Widengren, Stand u n d Aufgeben der iranischen Religionsgeschichte (Numen, I, 1954, str. 1683, II, 1955, str. 47134) i Gherardo Gnoli, Problems and Prospects of the Studies on Persian Religion (u: Problems and Methods of the History of Religions, priredili U. Bjank'i, C. J. Bliker, A. Bauzani, Lajden, 1972, str. 67101; autor se pre s v e g a poziva na del objavljena p o s l e 1940). Jo korisno zbog b o g a t e dokumentacije, J. H. Moulton, Early Zoroastrianism (London, 1913); A. V. William Jackson, Zoroastrian Studies (Njujork, 1928),

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

389

p o s e b n o The Iranian Religion (str. 3215) i naroito L. H. Gray, The Foundations of Iranian Religions (Bomibaj), 1929; p o p i s injenica. Novi smerovi u t u m a e n j u iranskih religija obelodanjeni su s m a l o m k n j i g o m E. Benvanistea, The Persian Religion according to the chief Greek Texts (Pariz, 1929), H. Lommel, Die Religion Zarathustra's nach dem Awesta dargestellt (Tibingen, 1930), v e o m a lina m o n o g r a f i j a H. S. Nyberga, Die Religionen des alten Iran (Lajpcig, 1938), S. Widengren, Hochgottglaube im alten Iran (Upsala, 1938), G. Dumzil, Naissances d'archanges (Pariz, 1945; videti t a k o e Tarpeia, Pariz, 1947, str. 33113); J. Duchesne-Guillemin, Zoroastre (Pariz, 1948); Ormazd et Ahriman. L'aventure dualiste dans l'Antiquit (Pariz, 1953). N e d a v n o su se pojavile etiri knjige sinteze: R. C. Zaehner, The Dawn and Twilight of Zoroastrianism (London, 1961; videti kritiku Duchesne-Guiillemina, IIJ, 7, 1964, str. 196207); J. Duchesne-Guillemin, La religion de l'Iran ancien (Pariz, 1962); Marjan Mol, Culte, mythe et cosmologie dans l'Iran ancien (Pariz, 1963); G. Widengren, Die Religionen Irans (tutgart, 1965; fr. prev. Les religions de l'Iran, Pariz, 1968). Knjige Duchan-Gijemena i Videngrena sadre izvrsne bibliografije. S m e l o Moleovo t u m a e n j e je dalo p o v o d a raspravama, ali je knjiga d r a g o c e n a z b o g velikog broja p r e v o d a tekstova. N e t o dalje se nalaze d o p u n s k e bibliografske o z n a k e u vezi s p o s e b n i m predmetima. to se tie tekstova, smatra se da je tri etvrtine Aveste izgubljeno. Videti saetak delova k o j i su sauvani u Duchesne-Guillemin, La religion de l'Iran ancien, str. 3240 (up. isto, str. 4050, v e o m a briljivo izlaganje o o d r e e n j u Aveste). Jedini potpuni prevod avestskih tekstova jeste prevod J. Darmstetera, Le Zend-Avesta (Pariz, 3 toma, 18921893; p r e t a m p a n o 1960). Ali on je neupotrebljiv za gathe (Duchesne-Guillemin). Od novijih prevoda gatha (posle Ch. Bartholomaevog, Die Gatha's des Awesta, Strazbur, 1905, koji je j o n e o p h o d a n ) , p o d s e a m o na: Duchesne-Guillemin, Zoroastre, str. 166 296 (upravo taj p r e v o d n a v o d i m o u tekstu); H. H u m b a c h , Die Gathas des Zarathustra, 2 toma (Hajdeliberg, 1959, s o b j a n j e n j e m i napomenama); up. takoe Bernfried Schlerath. Die Gathas des Zarathustra (Orientalische Litteratur-Zeitung, LVII, 1962, str. 565589: kritiki pregled n o v i j i h tumaenja, delimino prenesen u Zarathustra. herausgegeben v o n B. Schlerath, Darmtat, 1970, str. 336359); Wolfgang Lentz, Yasna 28. Kommentierte Uebersetzung und KompositionAnalyse, Majnc, 1955). S u r l e s Yashts i pahlavi knjievnosti, videti dalje. W. B. Henning, Zoroaster, Politician or Witch-Doctor? (Qksford, 1951), o t r o je fcritikovao k n j i g u arheologa E. Herzfelda, Zoroaster and his World (Prinston, 1947), i knjigu H. S. Najlberga, (U predgovoru n o v o m lizdanju Rel. d. alten Iran Najberg je o d g o v o r i o na Heningove kritike i odredio svoj poloaj.) Tradicionalnu hronologiju Zaratustre odbacili su Mole (nav. delo, str. 530 i dalje) i Gerardo Njoli (na k r a j u videti PoHtica reUgiosa e concezione della regalita s o t t o i Sassanidi u La Persia nel Medioevo, Rim, Aeeadcmia del Lincei, 1971, str. 127, p o s e b n o str. 9 i dalje). Kritika bibliografija ovog problema nalazi se u lanku O. Klimae, The Date of Zoroaster (Ar. Or. 27, 1959, str. 55664). O arijskim Drutvima mukaraca, videti Stig Wikander, Der arische Mnnerbund (Lund, 1938) i G. Widengren, Rel. de T Iran, str. 39 i dalje (s n o v i j o m bibliografijom). Videngrenova knjiga sadri sintetiko izlaganje prezaratustrijansikih ideja i verovanja; up. str. 2378.

390

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

101. O transmiutaciji istorijiske linosti u arhetiiip, videti primere koji su navedeni i komentarisani u Le Mythe de l'eternel retour (2. izd., 1968), str. 52 i dalje. Razvoj legende o Zaratustri prikazao je Duohesme-Guillemin, La religion, str. 337 i dalje. U svojoj knjizi Culte, mythe et cosmologie, Marjan Mol ise trudi da rekonstruie sliku Zaratustre u ne-gathastoj Avesti. On je naroito slavljen zato t o je prinosio ispravne rtve, t o je izgovorio n e k e delotvorne formule, to i h j e p r e n e o ljudima k o j i s u u b u d u e znali k a k o da zatite stoku, v o d u i biljke; a ne zato t o je p r e n o s i o n o v o uenje. Ova slika p r e p o d s e a na sliku Orfeja ili almoksa, n e g o na sliku nekog semitsikog proroka (Mol, ^Rponse M. Duchesne-Guillemiin, Numen, 1961, str. 53). Mole priznaje da ne m o e nita rei o Zaratustrinoj istorinosti (isto, str. 53 i dalje; up. Culte, mythe et cosmologie, str. 530 i dalje). U celoj m a z d i j a n s k o j tradiciji Zaratustra je prototip svetenika, dok je Vitaspa prototip iniciranog. D o d a j m o pri t o m d a s v e ovio n e iskljuuje istorinost o s o b e p o z n a t e p o d i m e n o m Zaratustra. Gerardo N j o l i deli s l i n o stanovite; u e n j e ikoje se p o d Zaratustrinim i m e n o m p r e n o s i u gathama, o b u h v a t a s a m o j e d a n viid mazdaizma, o d n o s n o , njegov ezotenijski vid, sveteniiku i inicijacijisku tradiciju koja je bila rezervisana za religioznu elitu. Nasuprot t o m e , mazdaiizam k o j i su upranjavali Ahemenidi predstavlja javni kult koji je proslavljan za Dravu i za v r h o v n o g vladara. Up. Gnoli, Politioa .religiosa, str. 17 i dalje; La Religione persiana (u: Storia dlia Retigioni, esto izdanje, Torino, 1971, str. 235292), p o s e b n o str. 247 i dalje. S u g e s t i v n u analizu Zaratustrine religiozne vokacije dao je K. Rudolph, Zarathustr-Priaster u n d Prophet (Numen 8, 1961, str. 81116). 102. H. S. Naj'berg je prvii insistirao na Zaratustrinom amansikom zanosu; up. Die Religionen des alten Irons, str. 177 i dalje. G. Videngren je p r e u z e o analizu amaniskih elemenata u zaratustrijanstvu; videti Stand u. Aufgaben, str. 90 i dalje; Les religions de l'Iran, str. 88 dalje. Videti talkoe M. Bliade, La Chamanisme (2. izdanje, 1968), str. 312315. Izvrsnu analizu i staloeno t u m a e n j e efestatikih e l e m e n a t a k o d Zaratustre d a o je Alessandro B au s an i, Persia religiosa (Milano, 1959), str. 38 i dalje. 103. o r Dikneziil je u Amea S p e n t a m a i d e n t i f i k o v a o uzviene supsttute funkcionalnih indoiranskih bogova; up. Naissances d'Archanges (Pariz, 1945), poglavlje IIV; Tarpeia (1947), str. 33113; Idologie tripartie des Indo-Europens (Brisel, 1958), str. 40 i dalje. Videti takoe Ducheshe-Guillemiin, La rel. de l'Iran ancien, str. 171 i dalje. 193 i dalje; G. Widengren, Les religions de l'Iran, str. 28 i dalje. Od irans.ta k o j i o d b a c u j u D i m e z i k m i hipotezu, n a v o d i m o Cenera i Njolija. O Ahuri Mazdi, videti odgovarajua poglavlja u knjigama Drian-Gijemena, Videngrena, Cenera, Molea, itd. F. B. J. Kuiper, Avestan Mazda (IIJ, I, 1957, str. 8695), pokazao je da je znaenje imena: Uena, u m n i Gospod (onaj ikoji zna), Videti takoe I. Gershevitch, Zoroaster's o w n Contribution (JNES, 23, 1964, str. 1238). O stvaranju, up. G. Gnoli, Osservazioni sulla dottrina mazdaica della creazione (Annali dell 'Istituto Orientale di Napoli, \. S., 13, 1963, str. 16393).

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

391

Antoan Meje (Antoine Meillet) je naglasio drutveni karakter zaratustrijanske reforme (razlika izmeu zemljoradnika i n o m a d a , opozicija aristokratskih ratnika i uzgajivaa); up. Trois confrences sur les Gathas de l'Avesta (Pariz, 1925). O slavnoj Tubalici b i k o v e due (Jasna, 29), up. Dimezilov rad u Bulletin de l'Academie royale de Belgique (Odeljenje za knjievnost), 1965, I, str. 2351. Autor o d b a c u j e t u m a e n j a k o j a su predloili n e k i naunici (H. Lomel, M. Mole) po ikojima bi ova Tubalica bila povezana s kosmogonijskiiim m i t o m k o j i je i m p l i k o v a o u b i j a n j e Prvobitnog bika (up. str. 33 i dalje). U stvari, re je o stanju, o neprekidnim o p a s n o s t i m a po bikove u drutvima koja j o n i s u u punoj meri naseljendka a u kojima su oni, sa s v o j i m gospodarima pas tirima-zemljoradnicima, izloeni o k r u t n o s t i m a drugih grupa ljudi (str. 36). O Jiiiminom zloinu (mesna hrana), videti Dumzil, Mythe et pope, II (1971), str. 312 i dalje. t o se tie kulta haome, Zaratustrin napad (Jasna 3344) verovatno pre cilja na arigij as ticke preteraraosti, n e g o na s a m o rtvovanje. 0 h a o m i u gathskoj i posJegathskoj A vesti, videti Zaehner, nav. delo, str. 85 i dalje; Mol, nav. delo, str. 229 i dalje; G. Gnoli, Licht-symbolik in Alt-Iran. Haoma-Ritus und Erlser-Mythos (Antaios, 8, 1967, str. 52849); Problems and Prospects, str. 74 i dalje s n o v i j o m bibliografijom; M. Boyce, Haoma, priest of the sacrifice (W. B. Henning Memorial Volume, London, 1970, str. 6280). O p r i n o e n j u ivotinja na rtvu radi dobrobiti laika, up. M. Boyce, Ata-zohr and Ab-zohr, JRAS, 1966, str. 10018; Gnoli, Questioni sulTinteipretazione della dottrina gathica (Annali dell'Istituto Orientale di Napoli, 31, 1971, str. 341370), str. 350 i dalje. O kivalifiilkativu govedar, up. G. C. Cameron, Zoroaster the Herdsmam (IIJ, 10, 1968, str. 26181) i Gnolijeva razmatranja, Questioni suH'iinterpretazione, str. 351 i dalje. O Mostu invat, up. dalje, 111. 104. O Obnavljanju sveta (frao-kereti), up. Mol, Culte, mythe cosmologie. O filozofskom k a r a k t e r u Zaratustrine poruke, videti A. Pagliaro, L'ideaMsmo zarathustriano (SMSR, 33, 1962, str. 323). O t e k s t o v i m a koji o p i s u j u Obred vatre, videti Duchesme-Guillemrain, La Religion, str. 79 i dalje; up. takoe Stig Wdlkander, Feuerpriester in Kleinasien und Iran (Lund, 1967). Znamo za podelu na dve, tri ili p e t svetih vatri; posledmja p d e l a razlikuie vatru k o j a gori pred Gospodom, vatre k o j e se nalaze u telima ljudi i ivotinja, u b i l j k a m a 1 u oblacima, i na kraju vatru ikoja je korisna za rad. handogja-Upaniad takoe navodi tri rtvene i pet prirodnih vatri, up. Duchesne-Guillemin, Heraclitus and Iran ( H R 3, 1963, str. 3449), str. 3839. Gerardo Njold je svoje tumaenje rtvovanja (jasna) prikazao u nekoliko radova: Lo stato di ,maga' (Annali del'I stilu to Orientale di Napoli, N. S., 15, 1965, str. 10517); La gnosi iranica. Per u n a impostazione mutava del problema (u: Le Origine dello Gnosticismo, prir. Ugo Bjainki, Laj den, 1967, str. 28190), p o s e b n o str. 287 i dalje; Questioni suirinterpretazione della dottrina gathica, str. 358 i dalje. O xvarenahu, videti Duchesne-Guillemin, Le xvarenah (Annali dell'Istituto Orientali di Napoli, Lingvistiko odeljenje, 5, 1963, str. et

392

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

1931); G. Gnoii, Licht-symbolik in Alt-Iran, str. 99 i dat je; Un particolare asipetto del simbolismo dlia luce nel Mazdeizmo e n e l Manicheismo (Annali... di Napoli, N. S., 12, 1962, str. 95128); M. Eliade, Spirit, Light a n d Seed (HR, 11, 1971, str. 130), p o s e b n o str. 1316. 105. O demonizaciji daeva, videtd G. Widengren, nav. dlo, str. 36 i dalje, 97, 137 i dalje; Duchesne-Girillemn, Religion, str. 189 i dalje. E. Benvenist je .pokazao k a k o demonizacija daeva mije bila tipino zaratustrijainska; up. The Persian Religion according to the chief greek texts (Pariz, 1929), str. 39 d dalje. Na kraju videtd Gnoli, Problems a n d Prospects of t h e S t u d i e s dn Persian Religion, str. 75 i dalje. O i r a n s k o m religioznom dualizmu, videti Ugo Bianchi, Zaman i Ohrmazd (Torino, 1958). Prema o v o m autoru, totalni dualizam ne treba smatrati kao p o t o n j i u o d n o s u na Zaratustru (nav. delo, str. 25). O v e z a m a i z m e u religije Ahemenida i zaratustrijanstva, videti istoriju rasprave u Duchesne-Guilleirnin, The "Western Response to Zoroaster, str. 52 i dalje; La Religion de l'Iran antique, str. 165 i dalje. Zaratustriijanstvo Ahemenida su, pored ostalih, doputali Kaj Bar, G. Kameron, l i j a Gerevi. Videti kritiku o v o g stava k o d G. Widengrena, Les Religions de l'Iran, str. 166174. Marjan Mole iskljuuje p r o b l e m zaratustrijanstva Ahemenii'da pretpostavljajui k o e g z i s t e n c i j u totaliteta drava i religije; videti Culte, Mythe et Cosmologie, p o g o t o v o str. 2636. Up. G. Gnoli, Consideraziomi sulla religione degli Achemenidd alla luce di u n a recente teora (SMSR, 1964, 35, str. 239 i dalje). Za kritiku zaratustrijanskog kalendara, videti E. Bickerman, The .zoroastrian' calendar (Ar. Or., 35 1967, str. 197207). N a j b o l j e izdanje ahemenidsikih n a t p i s a s p r e v o d o m d a o je R. G. Kent, Old Persian. Grammar, Texts, Lexicon (2. izdanje, N j u Hejvn, 1953). Novi natpis Kserksa I, otkriven 1967, pored Persepolisa, preveo je i p r o t u m a i o Manfred Mayrhofer, Xerxes K n i g dar Knige (Almanach der Oesterreichischen Akademie der Wissenschaften, 119, 1969, str. 158170). Videti isto, str. 163, nap. 14, p r i l o g bibliografiji zaratustrijanstva Ahemenida. Pored ostalog, videti Une statue de Darius dcouverte Suse (JA, 1972, str. 23566; studiju redigovalo rie autora). O p r o b l e m u iranskog kraljevstva, videti G. Widengren, The Sacral Kingship dn Iran (u: La regalit sacra, Lajden, 1959, str. 24257); La legende royale de l'Iran antique (u: Hommage Georges Dumzil, Briisel, 1960, str. 225237); Les Religions de l'Iran, str. 73 i dal'je, 117 i dalje, 266 i dalje. Mesopotamislke uticaje na iransko shvatamje (kraljevstva, na k o j e su ukazali Videngren i drugi naunici, takoe je pokazao Njoli (Ex Orbi Religionum, Studia Geo Widengren oblata, Lajden, 1972, II, str. 94 i dalje). Videti t a k o e J. Wolski, Les Achemnides et l e s Arsaodes, contributions la f o r m a t i o n des traditions iraniennes (Syria, 43, 1966, 1966, str. 6589). O inicijacijslkom scenariju kojii se m o e prepoznati u sagi o Kiru, videti Gerhard Binder, Die Aussetzung des Knigskindes: Kyros und Romulus (Beitrge zur klassischen Philologie, sv. 10, Majzenhajm na Glamu, 1964), p o s e b n o str. 1739, 58 i dalje, 116 i dalje.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

393

106. O o b r e d n o j funkciji Persepolisa svetog grada koji je sagradio Darije radi praznovanja Navroza videti R. Ghirshman, A propos de Persepobs (Artibus Asiae, 20, 1957, str. 26578); A. U. Pope, Persepolis, a Ritual Gity (Archaeology, 10, 1957, str. 12330), K. Erdmann, Persepolis: Daten u n d Deutungen (Mitt. d. deutschen Orient-Gesellschaft zu Berlin, br. 92, 1960, str. 2147). O vezama i z m e u i n d o e v r o p s k i h mitova o naputenom detetu, obrednoj borbi protiv zmaja, o s n i v a n j u gradova i k o s m o g o n i j i , videti Gerhard Binder, Die Aussetzung des Knigskindes, str. 58 i dalje. O Navrozu, up. Eiiade, Le Mythe de l'ternel retour, str. 80 i dalje; Widengren, Rel. de l'Iran, str. 58 i dalje. 107. O p r o b l e m u Maga i n j e g o v i m v e z a m a sa zaratustrijanstvom, videti G. Messina, Die Ursprung der Magier und die zarathusfrische Religion (Rim, 1930); Widengren, nav. delo, str. 134 i dalje, 147 i dalje, 156 i dalje, 221 i dalje; Zaehner, Dawn and Twilight, str. 160 i dalje, 189 i dalje. Prema m i l j e n j u k o j e doputaju brojni naunici, Magi su izvorno bili jedna s v e t e n i k a kasta iz M e d e je. Posle n j i h o v o g preobraanja u maizdaiizaui, o n i su se iselili prema zapadu carstva. Prema Videngrenu (nav. delo, str. 136), rasprava Videvdat (= Vendidad) odraava ideje, verovanja i religiozne perspektive Maga. Isti autor smatra da je Zurvan (up. t o m II) bio boanstvo koje su oboavali Magi (isto, str. 175 i dalje). Za novi prikaz protoistorije Skita, videti S. P. Tolstov, Les Scythes de l'Aral et le Khorezm, Iranica Antiqua, I, 1961, str. 4292. O trodelnoj ideologiji k o d Akata, videti G. Dumzil, Mythe et Epope, I, str. 439575 (sinteza ranijih radova). O a m a n i z m u Skita, up. Karl Meuii, Scythica (Hermes, 70, 1935, str. 12179) i M. Eliade, Le Chamanisme (2. izdanje, 1968), str. 310 i daije. 108. Za razliku od Zaratustrinih gatha u stihovima, Jasna-sedam-poglavlja je p i s a n a u prozi. O o v o m tekstu videti O. G. v o n W e s e n d o n k , Die Religions geschichtliche Bedeutung des Yasna haptanhaiti {Bon, 1931); Nyberg, Die Religionen d. alten Irans, str. 275 i dalje; Zaehner, Dawn and Twilight, str. 62 i dalje; Duchesne-Gullemin, nav. delo, str. 215. i dalje. Jate je preveo H. Lommel, Die Yasts des Awesta (GetingenLajpciilg, 1927). Horn Jat je p r e v e o J. M. Unvala, Neryosangh's sanskrit version of the Horn Yast (Yasna I X X I ) with the original Avesta and its Pahlavi version (Be, 1924). U svojoj knjizi Vayu, I (Upsala, 1941, str. 195), S tig Vikander je preveo na n e m a k i Jat XV, s istorijsko- religioznim tumaenjem. 109. Jat X je preveo i o b i m n o k o m e n t a r i s a o I. Gershevitch, The Avestan Hymn to Mithra (Kembrid, 1959), Up. F. B. J. Kuiper, Rem a r k s on the Avestan H y m n to Mithra, IIJ, 5, 1961, str. 3660; U g o Bianchi, u SMSR, 34, 1963, str. 103119. Videti takoe G. Gnoli, La Stella Sirio l'influenza dell'astrologia caldea nell'Irano arotco SMSR, 34, 1963, str. 237 i dalje. 110. O jazati Titrji (personifikaciji zvezde Sirijus) i o rtvi k o j u joj prinosi Ahiura Mazda, videti G. Gnoli, Note isur Yasht VIII, 23 52, SMSR, 34, 1963, str. 91101.

394

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

111. Izvori koji se koriste u 111 112 velikim d e l o m su redigovaTii na paihlaivijju. N e m a koristi od insistiranja na j o nereenim prob l e m i m a hronologije. i t a l a c e nai jasno izlaganje u knjizi Duchesne-Guillemina, La Religion de l'Iran ancien, str. 40 i dalje. Skoro potpuni prevod pahlavi knjiga dao je E. W. West, Pahlavi Texts (Sacred Books of the East, tomova V, X V l I I , XXIV, X X X V I I , XLVII, CXksford, 18881897). Prevod je zastareo ali p o s t o j e n e k i noviji prevodi Bundahisna, neki delovi Denkarta i drugih pahlavi knjiga; up. Zaehner, Dawn and Twilight, str. 342, i pogotovu Duchesne-Guillemin, La Religion, str. 5263, k o j i daje sadraj svakog del i p o m i n j e izdanja i prevedene fragmente. Videti takoe bibliografiju k o j u je sastavio Colpe, Altiran-Einleitung u W. d. M., 12, izdanje <1974), str. 197 i dalje. Verovanja u vezi s postegzistenoijom analizirao je Nathan Sderblom, La Vie future d'aprs le mazdizme (Pariz, 1901) i J. D. C. Pavry, The Zoroastrian Doctrine of a Future Life (Njujork, 1926); videti novije poglede u Wiidengren, Les Religions de l'Iran, str. 52 i dalje, 124 i dalje, 192 dalje. Jo je n e o p h o d n a studija W. Bousseta, Die H i m m e l s r e i s e der Seele (ARW, 4, 1910, str. 13669, 2273; pretampano 1960). Hatoxt Nask je vie iputa p r e v o e n i k o m e n t a r i s a n posle Sderb l o m a (La vie future, str. 8288). Videti, pored ostalog, Karl F. Geldner, Die Zoroastrische Religion (= Religionsgeschichtliches Lesebuch, I, Tibingen, 1926), str. 4244, Carsten Colpe, Die religionsgeschichtliche Schule (Getingen, 1961), str. 12629; G. Widengren, Iranische Geisteswelt (Baden-Baden, 1961), 17177. N a s u p r o t uzdranosti Carsten Colpea (Die religionsgeschichtliche Schule, str. 121 i dalje), G. Videngren je pokazao da je re o starom tekstu, iji je jezilk blizak jeziku gatha; up. OLZ, st. 53348; Les origines du g n o s t i c i s m e et l'histoire ides religions (u: Le Origini dello gnosticismo, pnir. Ugo Bianchi, Lajden, 1964, str. 2860), str. 49 i dalje. Les Religions de l' Iran str. 124 i dalje. Videti takoe L. H. Gray, A s u g g e s t e d restoration of t h e Hadoxt Nask (JAOS, 67, 1947, str. 1423). Rasprave je otvorilo i tumaenje daene; up. Gnoli, Questioni s u i r i n t e r p r e t a z i o n e . . . , str. 361 i dalje. Izraz na kraju oznaava religiju, verovatno p o t i e od k o r e n a day-, videti, i treba ga uporediti s v e d s k i m dhih, vizija; up. H u m b a c h , Die Gathas des Zarathustra, I, str. 5659; J. Gonda, The Vision of the Vedic Poets (Hag, 1963), str. 25965. Izvorno znaenje je povezano s indoiranskim shvatanjem unutranje vizije; u p . Gnoli, Questioni, str. 363. U s v o m individualnom znaenju, daena je smatrana za m o koja je istovremeno d ljudska i boanska (a persoriifikuje je p o m o n i k Ahure Mazde); kolektiivno znaenje p o k a z u j e zbir svih individualnih daena, odnosno, daena vernika koji s l e d e i s t o u e n j e i upranjavaju iste obrede, duhowno kolektivno bie, mazdijansku religiju ili crkvu kao zajednicu verndlka; up. Gnoli, str. 365. O dnicijaciijskoj simbolici m o s t a invat i znaenju daene videti H. Corbin, Terre cleste et Corps de Rssurection (Pariz, 1960, str. 68 i dalje; M. Mol, Daema, le p o n t Ginivat et I'dniciation dans le Mazdisme (RHR, 158, 1960, str. 15585). O paralelama invata, videti Eliade, Le chamanisme, str. 375 i dalje (Most i Teki prelazak) up. Duchesne-Guillemin, Religion, str. 333 i dal je. Zapadna sredn jovekovna predan ja ispi tao je Petar Dinzelbaoher. Die Jenseitsbriicke im Mittelalter (Diss. Univ. Wien, br. 104, Be, 1973).

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

395

112. Mit o Jiminoj vari i o katastrofalnoj zimi prouio je Sderblom, La vie future, str. 169182; A. Christensen, Les types du premier Homme et du premier Roi dans l'histoire lgendaire des Iraniens, III (LajdenUpsala, 19171934), II, str. 16 i dalje, i svuda. Videti takoe G. Dumzil, Mythe et Epope, II, 246 i dalje, 282 i dalje. Za uporedino izuavanje ikraja sveta, videti A. Olrik, Ragnark [ n a nemaoki p r e v e o V. Rani (W. Raniisch), 1922], O fravaima, videti N. Sderblom, Les Fravashis. Etude sur les traces dans le mazdizme d'une ancienne conception sur la survivance des morts (Pariz, 1899, separat RHR, t. X X X I X . Izraz n i j e potvren u gathama (Ikoje, nasuprot tome, govore o daenama). Fravai se vraaju na z e m l j u poslednjih dana u godini; up. Jost 13 : 49; al Biruni, Chronology of Ancient Nations [London, 1979, preveo H. Zahan (Sachau)], str. 210; Wideogren, Religions, str. 38. Verovanje je drevno i svuda raireno; up. Eliade, Le Mythe de l'ternel retour, str. 80 i dalje. to se tie ratnikog vida fravaija, . Dimezil je osvetlio neke analogije s Mamutima; up. Visnu et l e s Marut travers la rforme Zoroastrienne (JA, 242, 1953, str. 125), str. 21 i dalje. Fravai su, meutim, i nebeski dvojnici ljudi iz prolosti, sadanjosti i b u d u n o s t i (Jasna, 2 4 : 2 5 ) ; p r e m a n e k i m izvorima (up. Jat 13 : 8284), i A m e e Spente i m a j u svoje fravaije. U jedinom o d e l j k u Videvdata ( X I X , 4648) Zaratustra u i kako se priziva fravai Ahure Mazde. Re je o s m e l o m i z a g o n e t n o m shvatanju; ali, k a k o to zapaa Bausani (La Persia religiosa, str. 68), i d e j a nije bila produbljena. 113. O izraiij'skom kraljevstvu, videti J. Pedersen, Israel: its Life and Culture, IIV (London Kopenhagen, 1926), III, stir. 41 i dalje; G. v o n Rad, Old Testament Theology I (Njujork, 1926), str. 306 i dalje; G. Fohner, History of Israelite Religion (Nevil, 1972), str. 122 i dalje (s b o g a t o m bibliografijom, str. 12223, 13940); H. Ringgren, La religion d Israel, str. 235 i d a l j e (kritiki prikaz Upsalske /kioe); J. de Fraine, L'aspect religieux de la royaut israeliic (Rim, 1954); Geo Widengren, Sakrales Knigtum im Alten Testament u. im Judentum (tutgart, 1955); King and Convenant, I S S , 2, 1957, stv. 132; M. Noth, Gott, Knig u. Volk im Alten Testament ( Gesammelte Studien, 1957, str. 188229); G. von Rad, Das judische Knigsritual (u: Gesammelte Schriften, 1958, str. 205213); R. de Vaux, Le roi d'Isral, vassal de Yahv (u: Mlanges E. Tisserant, I, 1964, str. 11933); A. R. Johnson, Sacral Kingship in Ancient Israel (2. izd., 1967). Za u p o r e d n o izuavanje videti Sidney Smith, The Practice of Kingship in Early S e m i t i c Kingdoms, u: Myth, Ritual and Kingship, prir. S. H. H u k (Hooke) (Oksford, 1958), str. 2273; i naroito K. -H. Bernhart, Das Problem der all orientalischen Knigsideologie im Alten Testament (Laiden, 1961) i I. Seibert, Hirt-Herde-Konig (Berlin, 1969). O Davidu i S o l o m o n u videti Fohrer, nav. clelo, str. 125 i dalje; R. A. Carlson, David the Chosen King (1965); G. W. Ahlstrm, Solomon, the Chosen One, HR, 8, 1968, str. 93110. O simbolici JerusaHmskog hrama i o znaaju kraljevskog kuHa, videti: Poulssen, Knig und Tempel im Glau bens zeugnis des Alten Testament (tutgart, 1967); G. W. Ahlstrm, Psalm 89. Eine Liturgie aus dem Ritual des leidenden Knigs (Lund, 1959); Th. A. Buss'nlk, Der Tempel von Jerusalem. I: Der Tempel Salomos (Lajden, 1790). Videti

396

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

t a k o e J. Schreiner, Sion-Jerusalem. Jahwes Knigsitz (Minhen, 1963); F. Stolz, Strukturen und Figuren im Kult von Jerusalem (Berlin, 1970); E. L. Ehrlich, Die Kultsymbolik im Alten Testament u. im nachbiblischen Judentum (Stuttgart, 1959); H. J. H e r m i s s o n , Sprache u. Ritus im altisraelitischen Kult (NojkirhenVlijn, 1965). 114. O Psalmima ustolienja, videti S. Mowinckel, Psalmenstudien II: Das Thronbesteigungsfest Jahwas u. Ursprung der Eschatologie (Kristijandja, 1922). O k u l t n o j funkciji Psalama, videti S. Mowiinokel, The Psalms in Israel's Worship, III ( N j u j o r k O k s f o r d , 1962); H. Ringgren, Faith of Pof the Psalmist (Filadelfija 1963); H. Ziirker, Die kultische Vergegenwrtigung der Vergangenheit in den Psalmen (Bon, 1964); C. Westermann, The Praise of God in the Psalms (Rimomd, 1965). Up. takoe O. Keel, Feinde und Gottesleugner. Studien Zum Image des Widersacher in den Individualpsalmen (Stuttgart, 1969). O Jehovi k a o ivom Bogu, videti G. v o n Rad, Old Testament Theology, I, str. 306 i dalje; O. Edssfeldt. The Old Testament, str. 102 i dalje; H. Ringgren, La Religion d'Isral, str. 90 i dalje; G. Fahrer, nav. delo, str. 164 i dalje. Up. t a k o e H. Ringgren, World and Wisdom: Studies in the hypostatization of divine qualities in the ancient Near East (Lund, 1947). O izralljskom hvatanju ivog bia i daha-duha, videti Daniel Lis, Rach (Pariz, 1962). O ideji va&krsenja, videti: H. Riesenfeld, The ressurrection in Ezekiel XXXVII and in the Dura-Europos Paintings (Upsala, 1948); WMengren, Sakrales Knigtum, str. 45 i dalje. 115. Rnijigu o Javu sainjavaju prolog i epilog u prozi i srednji deo u stihovima, koji sadri dijaloge Java s n j e g o v i m prijateljima. Postoji o d r e e n o neslaganje i z m e u delova u stihovima i delova u prozi. Iz o g r o m n e literature o Javu, u k a z u j e m o na: O. Eissfeldt, str. 454 i dalje, 764 i dalje (bibliografija); G. Fohrer, Studien zum Buche Hiob (1963); S. Terrien, Job (Nojatel, 1963): J. Peder sen, Scepticisme israMte, RH Ph R, 10, 1930, str. 31770; P. H u m b e r t , Le m o d e r n i s m e de Job, VT Dod. 3, 1955, 15061; H. H. Rowley, The B o o k of Job a n d i t s meaning (= From Moses to Qumran, 1963, str. 14183). 116. O Iliji, videti G. von Rad, Old Testament Theology, II, str. 1431; G. Fohrer, History of Israelite Religion, str. 230 i dalje (nap. 15, bibliografija); L. Bronner, The stories of Elijah and Elisha as polemics against Baal worship (1968) i dva t o m a Etudes Carmlitaines: lie le Prophte. I: Selon les critures et les traditions chrtiennes: II: Au Carmel, dans le Judaisme et l'Islam (Pariz, 1956). Up. naroito P. Marie-Joseph Stiassny, Le Prophte Elie dans le Judaisme, II, str. 199255. O kultnim prorocima videti: A. Haldar, Associations of Cult Pro phets among the Ancient Semites (Upsala, 1945); H. H. Rowley, Wors h i p in Ancient Israel, str. 144175; J. Jeremias, Kulturprophetie u. Gerichtsverkndigung in der spteren Knigzeit Israels (Nojkirhen Vlijn, 1970). O vezama i z m e u kraljeva i kultnih proroka, videti J. Pedersen, Israel, III, str. 124 i dalje; F. M. Cross, Canaanite Myth and Hebrew Epics, str. 217 i dalje; 237 i dalje.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

397

Novija literatura o starozavetnom proricanju analizirana je u studiji H. H. Rowleya, The Nature of Old T e s t a m e n t Prophecy in the Light of Recent Study (Harvard Theological Review, 38, 1945, str. 138) i G. Fohrer, Neuere Literatur zur Alttestamentliohen Prophetie (Theologische Rundschau, 1951, str. 277346; 1952, str. 19297; 295361); Zehn Jahre Literatur zur a l t t e s t a m e n t l i c h e n Prophetie (isto, 1962, str. 175; 23597; 30174). Za saeto izlaganje, videti G. von Rad, Theology, II, str. 50 i dalje; Fohrer, History of Israelite Religion, str. 230 i dalje. Up. takoe S. N o w i n c k e l , The ,pirit' and the ,Word' in the Pre-Exilic R e f o r m i n g Prophets (Journal of Biblical Literature, 53, 1934, str. 199227); Andr Neher, L'essence du prophtisme (Pariz, 1955), str. 85178 (hebrejski okviri proricanja), 179350 (istinito proricanje); Claude Tresmontant, La doctrine morale des prophtes d'Isral (Pariz, 1958). O s i m b o l i k o m znaenju prorokih gestova, videti G. Fohrer, Die symbolischen Handlungen der Propheten (2. izd., 1968). 117. O A m o s u i Osiji, videti G. von Rad, II, str. 129146; Ringgren, Histoire, str. 278 i dalje; Fohrer, History of Israelite Religion, str. 24361; H. S. Nyberg, Studien zum Hoseabuche (Upsala, 1935); A. Caquot, Ose et la royaut ( R H Ph R, 41, 1961, str. 12346); E. Jacob, L'hritage cananen le livre du prophte Ose ( R H Ph R, 43, 1963, str. 25059). 118. O Isaiji, videti O. Eissfeldt, The Old Testament, str. 303346 (str. 303304, bibliografija); von Rad, II, str. 14769; Fohrer, History ..., str. 25157. Up. takoe S. H. Blank, Prophetie Faith in Isaiah (1958), Mihej Moreseanin, mlai Isaijin savremenik, verovatno je propovedao i z m e u 725. i 711. Njegovih o s a m govora se nalaze u prva tri poglavlja njegove knjige. Neki delovi (1 : 16, 2 : 45, 10, 1214) kao i drugi odeljci dodati su p o s l e izgona. Mihej se ne zanima za meunarodnu politiku, ali napada d r u t v e n o bezakonje i moralno kvarenje Jude. Kazna n e e izostati. Zemlja e biti o p u s t o e n a ( 5 : 1 0 ; 6 : 1 6 ) i Za to e se sav Sion preorati kao njiva, i Jerusalim e postati gomila, i gora od d o m a visoka uma (3 : 12). U p o s l e i z g o n s k i m d o d a c i m a nalazi se m e s i j a n s k a perikopa: iz Vitlejema e izii o n a j koji e biti gospodar u IzraMju; Asirac e biti pobeen, a kralj e tada biti velik do krajeva zemaljskih. I on e biti mir (5 : 15). Videti Fohrer, History, str. 275, nap. 20 (bibliografija o Miheju). U p o s l e d n j o j treini VII veka proricala su tri mala proroka: Sofonije, Avakum i N a u m . Prvi zasluuje panju zbog siline s kojom najavljuje n u m i t n o s t Jehovinog dana: Blizu je veliki dan Gospodnji . . . Taj d a n je dan kada e biti gnjev, dan kada e biti tuga i muka, dan kada e biti p u s t o e n j e i zatiranje, itd. (1 : 14 i dalje). 119. O Jeremiji, videti: G. von Rad, II, str. 188199; Eissfeldt. str. 346364, 71718 (s b o g a t o m b i b l i o g r a f i j o m ) ; Fohrer, History..., str. 188199. 120. O Jezekilju, videti von Rad, II, str. 22037; Eissfeddt, str. 365381 (bogata bibliografija, str. 36569, 785); C. Fohrer, Die Hauptprobleme des Buches Ezechiel (1952); History..., str. 31621.

398

ISTORIJA VERO VAN J A I R E L I G I J S K I H IDEJA

Videti takoe J. Steinmann, Le prophte Ezechiel et les dbuts de l'exil (1953); T. Chary, Les prophtes et le culte partir de l'exil (1955). 121. O hvatanju Jehovinog dana, videti G. v o n Rad, The Origin of the c o n c e p t of the Day of Yahweh (JSS, 4, 1959, str. 97108); Old Testament Theology, II, str. 119125. O Mesiji, Kralju budunosti, videti S. Mowinckel, He that cometh (Njujork, 1954), str. 96 i dalje, 155 i dalje. O religioznoj valorizaciji istorije k o d proroka, up. M. Eliade, Le Mythe de l'ternel retour ( n o v o izdanje), str. 122 i dalje. 122. Istorija t u m a e n j a Dionisa bila je p r e d m e t j e d n e j o neobjavljene doktorske teze: Mark McGinty, Approaches to Dionysos: A study of the methodological presuppositions in the various theories of Greek religion as illustrated in the Study of Dionysos (711 strana, ikaki univerzitet, 1972). Autor razmatra t u m a e n j a Fr. Niea (Die Geburt der Tragdie, 1871), Ervina Rodea (Psyche, 1894; fr. prev. Payot, 1928), Dejn Harison (Prolegomena, 1901; Themis; 1912), Martina P. N i l s o n a (naroito Geschichte d. griechische Religion, I, str. 571 i dalje, The Mynoan-Mycenian Religion, 1927; 2. izd., 1950), Valiera Ota (Dionysis, 1933; mi k o r i s t i m o engleski p r e v o d R. B. Palmera, B l u m i n g t o n a i Londra, 1965), E. R. Dodsa (The Greeks and the Irrational, 1951) i V. K. Gatrija. Na f r a n c u s k o m i m a m o izvanredno dlo H. Jeanmairea, Dionysos: Histoire du culte de Bacchus (Payot, 1951) s b o g a t o m bibliografijom (str. 483504). O etimologiji Semele, up. P. Kretschmer, Aus der Anomia (1890), str. 17 i dalje. K r e m e r je trako-frigijsku re Semelo, p o t v r e n u na pogrebnim frigijskim natpisima iz carskog doba, a koja je oznaavala B o g i n j u Zemlju, p o v e z a o sa s l o v e n s k i m zemlja i s Zemina, litvanskim i m e n o m h t o n s k e boginje. E t i m o l o g i j u s u prihvatili Nilsson, Myn.-Mycenian Ret., str. 567, i Willamowitz, Der Glaube d. Hellenen, II, str. 60, a pored ostalih o d b a c i o Otto, Dionysos, str. 69 i dalje. V e itav vek naunici p o k u a v a j u da proganjanje Dionisa obj a s n e p r i o m o p r o d o r u njegovog kulta u Grku; podrazumevalo se da je b o g s m a t r a n za stranca koji je d o a o iz Trakije ( R o d e ) ili Frigije ( N i l s o n ) . Posle otkrivanja njegovog i m e n a n a m i k e n s k i m natpisima, nekolicina autora branila je Dionisovo k r i t s k o poreklo; videti Karl Kernyi, Die H e r k u n f t der Dionysosreligion n a c h d e m heutigen Stand der Forschung (u: Arbeitsgeneinschaft fr Forschung des Landes Nordrhein Westfalen, Kein, 1956), str. 6 i dalje; Der Frhe Dionysos (1960); up. Pestalozzine opaske, Motivi matriarcali in Etolia ed Epiro (Rendiconti Ist. Lomb. di Science e Lettere, Milano, tom 87, 1957, str. 583622, studija p r e t a m p a n a u Nuovi saggi di retigione mediterrnea, Firenca, 1964, str. 257295), str. 27273, n. 3. Videti takoe T. B. L. Webster, Some Thoughts on the Prehistory of Greek Drama (Bull, of the Inst, of Classical Studies, Londonski univerzitet, 5, 1958, str. 4348); G. van Hoorn, Dionysos et Ariadne (Mnemosyne, 12, 1959, str. 193197) i naroito J. Puhvel, Eleuther and Ointis u: Mycenian Studies, E. L. Bennett, Jr., prir. (Medison, 1964), s t f . 161170.

KRITIKA BIBLIOGRAFIJA

399

123. Praznike u ast Dionisa analizirao je Jeanmaire, nav. delo, str. 25 i dalje, 484 i dalje (bibliografija). Videti takoe (o Lenejama) M. P. Nilsson, Griechische Feste (Lajpcig, 1906), str. 275 i dalje; L. Deubner, Attische Feste (Berlin, 1932), str. 125 i dalje. O Antesterijama, videti Jeanmaire, str. 4856 i 486 (bibliografija). O religioznoj funkciji obrednih n a d m e t a n j a i borbi, up. Eliade, La Nostalgie des Origines, str. 315 i dalje. O mitsko-obrednoj temi periodinog povratka mrtvih, up. Eliade, Mphistophls et 'androgyne, str. 155 i dalje; V. Lanternari, La Grande Feta (Milano, 1959), str. 411 i dalje. 124. E. R. D o d s je iz u p o r e d n e perspektive analizirao neke osobene dionizijske crte koje su o p i s a n e u Bahantkinjama (oribazija, tj. takozvani odlazak u planinu, frenetini plesovi, bahantska rasputenost, napad na sela), pokazujui da je tu re o o b r e d i m a i obiaj i m a koji su potvreni i r o m Grke, pre i p o s l e Euripida; up. Maen a d i s m in the Bacchae, Harvard Theological Review, 33, 1940, str. 155176. ainmer je nastavio istraivanje i van Grke: up. Dionysos, str. 119 i dalje (zar i buri u severnoj Africi, Arabiji <i Ahisiniji). U Grkoj su poznati primeri manije koje su izazvali drugi bogovi; up. Jeanmaire, nav. delo, str. 109 i dalje. Farnel je sakupio sva spominjanja ljudskih rtava i obrednog ljudoderstva; up. Cults, V, str. 16771. O koribantizmu, videti Jeanmaire, nav. delo, str. 123 i dalje, i u p o r e d n u studiju Ernesta de Martina, La Terra del rimorso, Milano, 1961), str. 220 i dalje. Za t u m a e n j e obreda epizode o Penteju, videti Clara Gallini, II travestismo rituale di Penteo, SMSR, 34, 1967, str. 211 i dalje. Obredi k o m a d a n j a (sparagtnos) i jedenja presnog mesa (omophagia) karakteristini su za m u s l i m a n s k e sekte Ajsaua (Isawiya); videti R. Eissler, Nachleben dionysischen Mysterienritus, ARW, 1928, str. 172183, koji je prvi koristio knjigu Rena Brunela, Essai sur la confrrie religieuse des Aissaoua au Maroc (Pariz, 1926; up. takoe Eisler, Man into Wolf (London, 1951), str. 112 i dalje; Jeanmaire, nav. delo, str. 259 i dalje. O preivljavanju obiaja rtvovanja bika u Trakiji, videti C. A. Romaios, Cultes populaires de la Thrace (Atina, 1949), str. 50 i dalje. 125. Na Dionizijske misterije e m o se vratiti u poglavlju posve e n o m religijama helenistike epohe ( t o m II). N e k a znaenja mita 0 k o m a d a n j u deteta Dionisa-Zagreja bie razmotrena u poglavlju o or f i z m u ( t o m I I ) . O igrakama p o m o u kojih su Titani namamili dete Dionisa-Zagreja, videti Jane Harrison, Themis, str. 61 i dalje; R. Pettazzoni, 1 Misteri (Bolonja, 1924), str. 19 i dalje; Jeanmaire, Diorasos, str. 383 ( p o v o d o m Fajubovog papirusa). Treba naglasiti da n e k e pojedinosti ove epizode odraavaju drevne ideje i verovanja: jedna od igraaka, obrtaljka, koriena je u o b r e d i m a spolne zrelosti primitivnih naroda (up. Eliade, Naissances mystiques, str. 56 i dalje; O Zerrtes, Das Schwirrholz, tutgart, 1942, str. 84 i dalje, 188 i dalje); obiaj premazivan ja lica g i p s o m (Harrison, Prolegomena, str. 491 i dalje; Pettazzoni, La religion dans la Grce antique, str. 120 i dalje), potvrena je u m n o g i m primitivnim tajnim udruenjima.

400

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Valter Oto (Dionysos, str. 191 i dalje) je p o k a z a o da neka obavetenja koja se nalaze u relativno k a s n i j i m delima p o t i u iz starijih izvara. O problemu koji se pripisuje Aristotelu, videti L. Moulinier, Orphe et l'orphisme l'poque classique (Pariz, 1955), str. 51 i dalje. Dionisove misterije su otvorile p r o s t o r za m n o g e rasprave. Mi e m o se na ovaj p r o b l e m vratiti u d r u g o m t o m u o v o g del. Za sada videti: P. Boyanc, L'antre dans les m y s t r e s de Dionysos (Reniconti dlia Pontificia Accademia di Archeologia, 33, 1962, str. 107127); R. Tucan, Du n o u v e a u sur l'initiation dionysique (Latomus, 24, 1965, str. 101119); P. Hoyanc, Dionysiaca. A p r o p o s d'une tude rcente s u r l'initiation dionysiaque (Revue des tudes Anciennes, 68, 1966, str. 3360).

INDEKS

Adam, 141 i dalje adam, 142 Aditi, Nevezana, 176 Aditje, 176 Afrodita, 240241, 382 Agni, 69, 367368 agniajana, 187 i dalje agnihotra, 187 i dalje aslski sloj, 26 Ahemenidi, religija Ahemenida, 105; 391 Ahura Mazda, 274 i dalje, 280 i dalje; 102 i dalje; Ahura Mazda i eshatoloko rtvovanje, 110 Ahurani, Ahurine dobre supruge, 274 aisa, 378 akadska, religija, 63 i dalje akitu, 57, 6768, 335 Alalu, 127 i dalje Amarna, revolucija, 32; 343 Amea Spenta, 267, 274 i dalje, 390 Amon, solarizacija Amona, 93 i dalje Amos, 291292, 397 An, 54, 58, 63 Anat, 131 i dalje, 354355 Angra Mainju, 263 i dalje, 280 i dalje Antesterije, Dionisov praznik, 304 i dalje antropomorfizam Jehove, 156 i dalje Anu, 63, 64, 65 , Apiru, 148 i dalje Apolon, 8991; 379380 Apsu, 21 Aranjaka, 198 Arijci, prodor u Indiju, 64; 364; simbioza s domorocima, 168 i dalje
71

Arjaman, 176 Artemida, 236237, 382 Asur, 63 asure, 65 aerah, 159 Aerat, 131 i dalje Atarta, 355 Avamedha, 73; 369 Atena, 238240, 387 atman, 206 i dalje; totalitet obrednih inova koji ga sainjavaju, 197; poistoveen s Brahmanom, 82; 197, 207 i dalje Aton, 9496 Atum, 79 i dalje, 84 i dalje Australijanci, njihovi mitski preci, 3334 Avelj, 144 Avesta, 100 avidja, 205 i dalje Avram Otac vere, 57; 152 i dalje Axis mundi, 48, 117 Baal, u ugaritskoj mitologiji, 4951; povezan s Jehovom, 159 i dalje; 354355 Bahantkinje, 124; 399 Bakhein, male dionizijske tijade, 310 i dalje basar (telo) 286 beth-el, 150 Bhaga, 176 Bog otaca, 149 Bog (prema Mojsijevom vienju) 59 bog oluje, hititski; njegova borba sa zmajem, 45 boginje, u preistorijskoj Anadoliji, 45 i dalje; na minojskom Kritu, 115 i dalje; megalitske, 103 i dalje

402

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

borba junaka protiv zmaja (Iran), 272 borbe izmeu generacija bogova, 47 boanska vrhovna vlast, kod Indoevropljana, 166 i dalje boanski par, egipatski, 79 boanstvo faraona, 338 Brahman, 186 i dalje, 197 i dalje, 372; poistoveen sa skambhom, 198; dva modaliteta brahmana, 374; up. atman. Brahmane, doktrina rtvovanja u njima, 76 Bufonije, 377 Crkva svih svetih u Korezi, 15 invat, 265, 394 ovek, rob ili sluga Jehove, 286 i dalje arobnjak Varuna, 172 i dalje atal Hijik, 45 i dalje Cu-ku-tjen, 10, 14, 18 daena, 279 i dalje, 394 dakina, 36? deivos, nebo, bog, 163 Demetra i Eleusinske . misterije, 96; 388; krjitsko poreklo, 120 Demofont, 247 i dalje demonizacija posmrtne egzistencije (Egipat), 89 i dalje Deukalion, 220 i dalje deve, 278279; demonizacija deva, 269; 392 deve, 65; i asure, 365 Dijaus, 163, 171 i dalje dike, 378 dika, 74; 370 Dilmun, 55, 58 Dionis, 122 i dalje; 119, 398; iezavanje i okultacija, 304; Dionisove misterije, 399; Dionis-Zagrej, 312 i dalje Dionizije u polju, 305 dionizijski obredi, njihov inicijacijski karakter, 313 i dalje divlja, mistina povezanost s divljai, 10 doba, hesiodski mit o pet, 217 i dalje; 374375 dokumenti-svedoanstva paleoantropa, 11 i dalje dolmen, 99 i dalje Donji svet, videti pod: silazak u Donji svet

Dralenloh, 17, 18 drugo roenje, u vedskoj Indiji, 186 i dalje Drvo sveta, simbol univerzuma, 41 drvo ivota, 143 i dalje dualizam zaratustrijanske teologije, 264 i dalje Dumuzi-Tamuz, 57, 5962, 332 dua, zagrobni ivot due, 35; na Kritu, 120 dvaput roen, 189 i dalje dvosekla sekira, simbolika, 117 Ea, 63; 21 Eden i mitovi o raju, 357 Egzodus, izlazak iz Egipta, 58 Ehnaton, 32 Ejlejtija, 114 ekstatiko iskustvo, izazvano ispijanjem some, 181 i dalje ekstatici, u Vedi, 79 ekstaza, apolonijska, 232 i dalje; amanska (Zaratustra), 102 EI, poglavar ugaritskog panteona, 131 i dalje; povezan Jehovorn, 159 i dalje Eleusina, Eleusinske misterije, 9697; 384 i dalje En-ki, 54, 55, 56, 63 Enkidu, 23 En-lil, 54, 58^-60 enthousiasmos, 310 i dalje, 314 Enuma eli, 21; 56, 67, 129, 334 Ep o Gilgameu, 146 epodi, 159 epopteia, 98 Erekigal, 6063 etnografske paralele, 26 i dalje Euripid, i Baharit kiti je, 124 Eva, dovoenje u iskuenje, 143 Evropska arhajska civilizacija (Old European Civilization), 4748 faraon, otelovljeni bog, 2728; 341 fravai, 211, 282, 395 furor, 167 gathe, 258 i dalje Geja, 211 i dalje Getinana, 60 Gigantomahija, 213 i dalje Gilgame, i potraga za bemrtnou, 23; 335336 glava, sedite due, 35

INDEKS

403
doba

Gospodar ivotinja, 13, 1819, 29, 31, 33 Gospodarica ivotinja (potnia theron), na Kritu, 115 i dalje govor, magijsko-religiozna vrednost govora, 2930 grki bogovi na Kritu, 119 greh (Izrailj), 286 grmljavina, bog grmljavine, 163 grobnice, njihovo religiozno znaenje, 14 i dalje; natufijanske grobnice, 35 Gudea, 57 gvoe, mitologija gvozdenog doba, 5051 Habiru, 358 Hadilar, 45 i dalje Hadokst Nask, 279 i dalje Hagija Trijada, sarkofag, 118 Hainuvele, mit o, 3839 Hamurabi, 62 haoma, 264265, 391; u njoj ima kvarenaha u obilju, 268 i dalje; kult haome, 108 haos, pretnje, 56 Harapa, kultura i religija, 3839; 347 Hefest, 226 i dalje, 379 Hepat, 123 Hera, 214 i dalje, 235236, 381 Hermes, 92; 381 heroji grki, 95; povezani s inicijacijama i s misterijama, 243; posmrtni ostaci heroja, sahranjeni unutar grada, 244 Hestija, 381382 hibris grkih heroja 245 Hiksi, 9293 Hiperborejci, 380 Hiranjagarbha, Zlatni zametak, 192 Hititi, hititska religija, 4 3 - 4 7 ; 350351 hititski kralj, njegova religiozna uloga, 124 homologacija, rtvovanje isposnitvo, razum, 200 i dalje homologija makro-mikrokosmos (Mesopotamija), 7475 horoskopi, 337 Horus, 29 hram budui, 299 Hram, u Jerusalimu, 284, 395 hramovi, u . Keioareleu, 48; na Balkanskom poluostrvu, 48
26*

hramovi, monumentalni, iz Obeida, 46 Huvava, 70 hvarenah, 268 i dalje; 391

identitet atman-Brahman, 81 ideologija, trojna indoevropska, 63 idol, mezolitski, 32 Ilijanka, zmaj, 45; 351 Ilija, 356; 396 imago mundi, 48, 57, 74; kua shvaena kao siika sveta, 42 Inana, 57, 5962, 332 Indija, protoistorijska, religija, 3839 Indusi, vedski, 169 i dalje Indoevropljani, njihova protoistorija 61; njihova trojna ideologija, 63; 364; zajedniki religiozni vokabular, 60;; njihova mitologija, 164 i dalje, 362363; istorija izuavanja, 361362 Indra, 166, 68; 366367; sredinji mit o Indri, 176 i dalje induska preistorijska civilizacija, 3839; 347 inicijacija, u vedskoj Indiji, 189 i dalje; u Eleusinskim misterijama, 97; neuspela Gilgameova inicijacija, 23 Ipuver, 8990 Isaija, 118; 397 Isak, rtvovanje Isaka, 151 i dalje isposnici (u staroj Indiji), 372 ispraznost egzistencije (Mesopotamija), 7374 istorija, proroci ocenjuju njenu vrednost, 301 Itar, 61, 63, 7071; videti takoe pod: Inana Izis, 29 Izrailj, nada u iskupljenje, 298 i dalje; stara istorija, 356 izranjanje zemlje, 78 i dalje Ja (atman), 197 i dalje Ja sam onaj koji j e s a m . . . , 59 Jaje, iskonsko, (Egipat), 79 Jam, 166; 49 Jasna, 277 i dalje Jasna-u-sedam-poglavlja, 274, 393 Jason, 119 Jat, 275 i dalje Jedinstvo suprotnosti (Varuna), 175 i dalje

404

ISTORIJA VEROVANJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

Jehova, 146 i dalje; i Baal, 139; slavljen kao car, 285 i dalje; i sudija, 285; njegova uplitanja u istoriju, 294 i dalje Jelisije, 289 Jeremija, 119; 397 Jerihon, kultura Jerihona, 43; 328 Jerusalim, pad Jerusalima, 296 i dalje Jezekilj, 120; 20, 397 Jima, 281 i dalje; 395 Jov, 115; 396 Jupiter Dolihej, 122 Kabreret, peine, 21 Kain i Avelj, 54 Kanaan, naselje Izrailjaca, 360 Karma, 191 i dalje, 204 i dalje Kaioarele, hram, 48 Kelti, dele drutvo na tri klase, 166 khnm, svetenici (u Ugaritu), 139 kikejon, 386 Kingu, 6567 Kirkino brdo, 14 Kirova inicijacija, 271 Knjiga mrtvih, 9799 Knjiga mrtvih (egipatska), 343 Kogi, religiozna simbolika Kogija, 1617 kontinuitet zemljoradnikih obreda, 49 koplja, lestvice od kopalja, 12 kovai, 51, boanski kovai, 51, 52 kosmiki ciklus, 42 kosmogonije: mesopotamska, 21; 334; sumerska, 5455; egipatska, 26; 339; indijska, 75; 370371; u Knjizi postanja, 141 i dalje; u himni X, 129 Rigvede, 193 i dalje kosmogonijski mitovi, 28; primerni obrazac konstrukcije atmana, 198; videti pod: kosmologije kost, ponovno roenje iz kostiju, 20 kosti, 11 i dalje, 17 i dalje Krit, prehelenske religije na Kritu, 4042; 348 Kron, 211 i dalje, 216 i dalje; 376 krunisanje kralja, u vedskoj Indiji, 190191 kua, religiozna simbolika kue, 42 i dalje kult koji svetkuje faraon, 83 Kumarbi, i huritsko-hititska teogonija, 46; 351 Kureti, 114, 214

lavirint, 114 i dalje Lagma, dva boga, 56 Lasko, freske, 22 Leneje, Dionisovi praznici, 305 lila, boanska igra, 209 i dalje lobanje, njihova konzervacija, 14; kult lobanja, 44 i dalje lovci, njihovo religiozno ponaanje, 13 ljudi, stvaranje ljudi, 5556, 67, 82; unitenje ljudi (stara Indija), 194 i dalje; zamenjdvanje ljudi ivotinjskim rtvama, 10, nap. 3 ma'at, 82 i dalje, 90, 94; 340 MadAzil, 15 maga, uslovljenost, 268 Magi, 273; 393 magini let, 28 maja, 172 i dalje, 209 Malta, 24 Malta, preistorijska oblast Malte, 103 i dalje. mania, 309 i dalje, 311 Mannerbunde, preistorijska, 27, 36 Marduk, 2122; 63,' 64, 74, 129 massebah, 150, 159 me, dekreti koji osiguravaju kosmiki poredak, 56 megaliti, 3437; koji predstavljaju sredita ceremonija, 35; poreklo megalita, 105 i dalje; 344346 megalitske kulture, 37; megalitske religije, 106 i dalje Mekona, 220 i dalje menade, 399 Menes, 76, 83 menhiri, zamene za telo, 102103 Meri-ka-re, 8990 Mesija, 398 mesopotamski vrhovni vladar, njegova svetost, 22 mesoderi, praljudi postaju mesoderi, 10 metali, otkrie metala, 329330 metalurgija, religiozni kontekst metalurgije, 15 Metida, 375 mezolit, mezolitske religiozne prakse, 3136 Min, Minov praznik, 83 Minos, 119

INDEKS

405

Mihb-Jat, 275277 misterija, roenja, smrti i ponovnog roenja, 40 i dalje misterije, grke, 98; 384388; videti pod: Eleusina mitovi o poreklu, zemljoradnje, 3839 Mitra, 175 i dalje Mitra, uzdizanje Mitre, 111 Mitra-Varuna, 166 i dalje Mohendio-daro, kultura i religija, 3839 moira, 378 Mojsije, 58; 359 i dalje mokSa, 205 i dalje Monkarmel, 15 most, koji se prelazi posle smrti (Iran), 279 i dalje Mot, 51; 355 mrtvi, kult mrtvih (megalitizam), 100 i dalje mudrosna knjievnost (vavilonska), 74; 337 muni, 202 i dalje; 372 muko/ensko, videti: polaritet nabi, 160 nalazita kostiju, protivurenosti u vezi s njima, 17 i dalje; 321322 nam-tar, 56 Namu, 54, 56 Nasatja, 166 Natufijanci, 3535 navroz, 271 nebo, svetost neba, 29 negativno priznanje (Egipat), 98 neolitske religije Bliskog istoka, 4349 Nergal, 63 neznanje, u Upaniadama, 205 i dalje Ningursag, 55 Noje, 145 i dalje Nova godina, obredno mitski scenario Nove godine, 41 i dalje; praznik Nove godine, 57 i dalje, 59, 6869 (Mesopotamija), 83 (Egipat), 123125 (Hititi), 138 (Ugarit); 106; 282 i dalje (Iran), videti pod: navroz Obeid, kultura Obeida, 46 oienje, 90 Okean, 376 oker, crveni, 11, 1415

omofagia, 309 i dalje, 399 Orfej, i dionizijske misterije, 314 i dalje orientado, 9 orue, za pravljenje orua, 9 oruje, magijsko-religiozne vrednosti oruja, 12 i dalje Osija, 292293, 397 otkrovenje, sadrano u deset bojih zapovesti, 155 i dalje Oziris, 29; povezan s Raom, 33; 341 oznaavanje vremena kod paleolitskih ljudi, 25 i dalje palata, Baalova, 50; sredite ceremonijala (minojski Krit), 117 palata-hram, kosmoloka simbolika palate-hrama, 355 paleolitska obredna funkcija, znaci i figure, 26 i dalje paleolitska umetnost, 2025 paleolitski lovci, njihovo naslee, 3637 paleolitski ljudi, magijsko-religiozno ponaanje, 9 i dalje paleolitski zemljoradnici, 37 i dalje paleolitsko selo u Malti, 2425 Palestina, neolitska religija Palestine, 44 i dalje; preistorija Palestine, 326, 352353 panteon, Indoevropljana, 62; vedski, 170 i dalje Pasha, proslavljanje Pashe, 154 peine, nalazita kostiju u peinama, 17 i dalje; peine kao svetilita, 20 i dalje peinska umetnost istone panije, 3233, 322 i dalje peinsko slikarstvo, 2023 periodino obnavljanje sveta, 41 i dalje; eshatoloko (Iran), 266 i dalje; 281282, 391 Persefona i Eleusinske misterije, 96 Persepolis, sveti grad, 271, 393 Pesma harfiste, 90 petra genitrix, 128 pie ne-smrti (soma), 70 Pitija, 231 i dalje plodnost, povezana sa enskom plodnou, 40 plodonosno kamenje, 102 poeci, blaenstvo poetaka u sumerskoj religiji, 55
118

406

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

pogrebne prakse, paleolitskih ljudi (bibliografija), 320 i dalje polaritet mukoensko u paleolitskoj umetnosti, 24 i dalje Polje darova, 85 Polje trske, 85 poredak (pravo, pravda), egipatsko shvatanje, 81 i dalje Posejdon, 213, 225 i dalje, 378379 posmrtna egzistencija (Egipat), 84 i dalje postegzistencija, indijsko shvatanje, 373374; iransko shvatanje, 394 potop, mesopotamski mitovi o potopu, 18; 331332; simbolika potopa, 75; biblijski potop, 145 i dalje, 357 Praapati, 195 i dalje; poistoveivanje s Praapatijem putem rtvovanja, 77; 371 prakriti, 209 praznik medveda, kod Gilijaka i Ainua, 19 preci, njihova transmutacija u kamen, 103 preistorija, religije preistorije (bibliografija), 320 i dalje primerni obrasci (Egipat), 82 i dalje pripitomljavanje ivotinja, 34; uzgajanje biljaka koje slue za ishranu, 37 i dalje; 326327 priroda, desakralizacija prirode od strane proroka, 324 profetizam, na antikom Bliskom istoku i kod Izrailjaca, 361, 396 proganjanje Dionisa, 303 i dalje Prometej, 218 i dalje; 377 proricanje, 64; vavilonsko, 75, 337 proroci, 160; u Vgaritu, 139; u Izrailju, 116 i dalje; 396397; biblijski, 289 i dalje proroanstva, 90 prostor, organizovan oko ljudskog tela, 9; religiozna vrednovanja prostora, 4243 prosvetljenje, unutranje, u mazdaizmu, 268269 prvi put, doba apsolutnog savrenstva, 77 i dalje prvobitna zmija, prva i poslednja slika boga Atuma, 79 Psalmi ustolienja, 114; 396 Ptah, i memfiska teologija, 7980, 98, 100 Puruli, hititski praznik Nove godine, 123, 125 Purua, 192 i dalje, 195 i dalje; u

Upaniadama, 207 i dalje. Puruamedha, 73. Puruasukta, kosmogonija u Pnruasukti, 197 i dalje putovanje due posle smrti (Iran), 111 Ra, 79 i dalje, 84 i dalje; povezan s Ozirisom, 33 raasuja, 190191, 370 raj (iranski), 280 i dalje raj, izgubljeni (u Knjizi postanja), 54 Raova litanija, 9697 rase, mitovi o prvim rasama u Grkoj, 85 razlikovanje polova, 24, 27 religija Kanaanaca, 4852 religiozni sinkretizam, u Izraelu, 60, 113 religioznost preistorijskih ljudi, 11 Riiji, 84 rodozaetnici (patrijarsi), njihova religija, 56. roenje, mistino u staroj Indiji, 233 i dalje ro'eh, vidovnjaci, 159 rita, 172 i dalje ruah (duh), 286 i dalje Rudra-iva, u vedsko doba, 71 Sabaz, 311 i dalje sahranjivanje, 15 i dalje samsara, 205 i dalje Saojant, 278 i dalje, 282 savrenstvo poetaka (Egipat), 77 i dalje sed, praznik, 83 semantika neprozirnost preistorijskih dokumenata, 19 i dalje Semela, 302 i dalje Set, 29 Siduri, 71 silazak u Donji svet, sumerske boginje Inane, 5960 simbolika paleolitske umetnosti, 24 i dalje Sin, 63 Sirija, neolitska religija u Siriji, 44 i dalje skambha, kosmiki stub, 192 i dalje, 198 Skiti, religija Skita, 273; 393 Skoteino, peina, 120 slikani oblutak, 3233 smrt (Baalova) i povratak u ivot, 51

INDEKS

407

smrt, egipatsko vrednovanje smrti, 8 i dalje; smrt grkih heroja, 243 i dalje smrt, obredna, u staroj Indiji, 190 i dalje solarizacija, teologija i politika solarizacije, 31 Solomon, 284285 Soma, 78; rtvovanje some, 186 i dalje; 368369 sparagmos, 309 i dalje, 399 Spenta Maniju, 263 i dalje sredita ceremonija, 35 Sredite sveta, simbolika, 29, 41, 42, 74, 80, 110 statuete ljudi u Mesopotamiji, 59; enske statuete, 324325 stena, oplodnja od strane nadljudskog bia, 127128 Stourihend, 100, 103, 106,, 345; koplja, lestvice od kopalja,. 12 stvaranje oveka (Sumer), 329 sudbina, mesopotamsko shvatanje sudbine, 7375; shvatanje sudbine u staroj Grkoj, 87 sudije, religija pod sudijama, 60 suenje dui (Egipat), 9899 sumerska religija, 1619; 330 333 sumersko kraljevstvo, koje je silo s neba, 5758; u Izrailju, 113; 395396 svete peine, na Kritu, 40 svetilita u atal Hijiku, 45 sveto, indoevropski termini koji ga oznaavaju, 164 amanizam i amanska vokacija, 232 i dalje; kod paleolitskih ljudi, 2223; grki, 379; iranski, 262; 389390 ama, 6364 ator (od) sastanka, 157 i dalje telmor, 3132 tajne zanata, 28 tajne, i misterije, 99 Tamuz, 6162; videti takoe pod: Dumuzi tapas, 78; 372 tehom, 141 Tekstovi piramida, 8489 Tekstovi sarkofaga, 88, 97 Telete, 97 Telipinu, 44

Tel Halaf, kultura Tel Halafa, 45 i dalje temis, 378 teofanija, Jehove (Jahvea) u Sinajskoj pustinji, 157 i dalje teogonija, egipatska, 26; fenianska, 129 i dalje; grka, 83 Tep zepi, videti pod: prvi put terafim, 159 Teik Ta, 15 Teup, 46; 123, 136 Tifon, 213 i dalje Tijamat, 21 titani, ubijaju i prodiru dete Dionisa, 312 i dalje, 399 Titrija, 277 i dalje, 393 tjurunga i slikani oblutak iz Madazila, 33 Tor, 20 tragedija, dionizijska tvorevina, 314 transfiguracija, preobraaj (frao kereti) sveta, 265 i dalje Tri brata, peina, 19, 21 Triptolem, 249 i dalje Ugarit, 131 i dalje ugovor o savezu, 360 unutranja svetlost, 81; 374 upanajana, 185 i dalje Upaniade, 80; 372373 Upeluri, huritski Atlas, 127128 Uran, 211 i dalje Uranabi, 7172 Utnapitim, 7172 Utu, sumerski bog sunca, 58, 59, 60 uspenje amana, 29 uspenje faraona, 28 vadapeja, 187 vara, 281, 395 Varuna, 6567; 365366; ambigvitet Varune, 173 i dalje Varuna, sveopti kralj, 172 i dalje vaskrsenje tela, u mazdaizmu,
112.

vatra, 10, 12 vatra, domaa, u vedskoj Indiji, 178 i dalje Vavilon, progonstvo Jevreja u Vavilon, 297 i dalje vavilonska kula, 146 i dalje vavilonski gradovi, njihovi nebeski uzori, 57 vedski obredi, 72; 369 i dalje

408

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

vedsko isposnitvo, 79 vegekultura, 3739 vegetacija, mistina povezanost oveka i vegetacije, 40 i dalje Velika boginja, u religijama prearijske Indije, 111 i dalje Veliki vra iz peine Tri brata,
2122

Venere preistoiiijske, statuete, 2325 vidovnjaci (ro'eh), 159 Vildenmanlisloh, 17 Vinu, u vedsko doba, 71 Vivakarman, 194 vladanje vremenom, 5152 vratja, 202 i dalje vreme, kruno, 42; ciklino (Indija), 195 i dalje Vrhovno bie, 1819 Vritra, borba s Indrom, 176 i dalje; 194; Varuna izjednaen s Vritrom, 173174 Zagrej, 312 i dalje zagrobni svet (Egipat), 84 i dalje Zalmoks, uporeen s Dionisom, 311 zanos, apolonijski, 232 i dalje; amanski (Zaratustra) 102 Zaratustra, pogl. XIII; 390; njegov ivot, 101; amanski zanos, 102; objava Ahure Mazde, 103; mitologizacija Zaratustre, 260 i dalje

zastraivanje istorijom, religiozna vrednost zastraivanja istorijom, 121 Zavetni koveg, 157 i dalje zemljoradnja, otkrie, 34 i dalje; 37 i dalje; ena i, 40 i dalje Zevs, pogl. X; 163; dete, 114 i dalje Zevs Diktej, 119 zigurat, 147 Zisudra, i sumerski potop, 58 zlatno ue, mit o njemu, 215; 375 zmaj, Jam, 49 zmije, bogovi poistoveeni s zmijama, 174 i dalje znanje, njegova vrednost (u Upaniadama), 205 ena i zemljoradnja, 40 i dalje; svetost ene, 41 i dalje ivot posle smrti, verovanje paleolitskih ljudi u ivot posle smrti, 14 i dalje rtvovanje, vedsko, 72; u Brahmanama, 76; poistoveivanje s Praapatijem putem rtvovanja, 77; u Grkoj, 86; 377; u Ugaritu, 138; brahmansko rtvovanje ponavlja stvaranje, 196; izjednaeno s isposnitvom (tapas), 200; eshatoloko (u mazdaizmu), 278 i dalje; kritikovano od strane proroka, 292 i dalje, 299 i dalje

SADRAJ

Predgovor
I p o g l a v l j e MAGIJSKO-RELIGIOZNO P O N A A N J E PRALJUDI 1. Orientatio. O r u a za izradu orua. Pripitomljavanje vatre. 2. Neprozirnost p r e i s t o r i j s k i h d o k u m e n a t a . 3. S i m b o l i k a z n a e n j a pogreba. 4. P r o t i v u r e n o s t i vezane za nalazita kostiju. 5. P e i n s k o slikarstvo: slike ili s i m b o l i ? 6. e n s k o pris u s t v o . 7. Obredi, m i l j e n j e i m a t a p a l e o l i t s k i h lovaca. II p o g l a v l j e NAJDUA REVOLUCIJA: O T K R I E POLJOPRIV R E D E . MEZOLIT I N E O L I T 8. Izgubljeni R a j . 9. Rad, t e h n o l o g i j a i imaginarni svetovi. 10. N a s l e e p a l e o l i t s k i h lovaca. 11. U z g a j a n j e p i t o m i h j e s t i v i h biljaka: m i t o v i o poreklu. 12. ena i vegetacija. S v e t i p r o s t o r i p e r i o d i n o o b n a v l j a n j e S v e t a . 13. N e o l i t s k e religije B l i s k o g istoka. 14. D u h o v n a graevina neolita. 15. Religiozni k o n t e k s t metalurgije: m i t o l o g i j a g v o z d e n o g doba. III p o g l a v l j e MESOPOTAMSKE RELIGIJE

16. Istorija p o i n j e u S u m e r u . . . 17. ovek p r e d s v o j i m b o g o v i m a . 18. Prvi m i t o p o t o p u . 19. Silazak u D o n j i svet: t n a n a i D u m u z i . 20. S u m e r s k o - a k a d s k a sinteza. 21. S t v a r a n j e sveta. 22. S a k r a l n o s t m e s o p o t a m s k i h vladara. 23. G i l g a m e u potrazi za b e s m r t n o u . 24. S u d b i n a b o g o v a . IV p o g l a v l j e R E L I G I J S K E U STAROM E G I P T U IDEJE I POLITIKE KRIZE

25. N e z a b o r a v n o u d o : Prvi put. 26. T e o g o n i j e i k o s m o g o n i j e . 27. O d g o v o r n o s t i o t e l o v l j e n o g boga. 28. U s p e n j e f a r a o n a na N e b o . 29. Oziris, u b i j e n i bog. 30. S i n k o p a : anarhija, b e z n a e i demokratizacija z a g r o b n o g ivota. 31. T e o l o g i j a i p o l i t i k a solarizacija. 32. E h n a t o n ili n e u s p e l a r e f o r m a . 33. K o n a n a sinteza: s p a j a n j e RaOziris.

410

ISTOKIJA VEROVANTJA I R E L I G I J S K I H IDEJA

V poglavlje MEGALITI, HRAMOVI, S R E D I T A NIJE: ZAPAD, M E D I T E R A N , DOLINA INDA

CEREMO100

34. K a m e n i banana. 35. Sredita c e r e m o n i j a i m e g a l i t s k e graevine. 36. Zagonetka megalita. 37. Etnografija i preistorija. 38. Prvi gradovi Indije. 39. Protoistorijska religiozna shvatanja i njihove paralele u hinduizmu. 40. Krit: svete peine, lavirinti, boginje. 41. Osnovna obeleja m i n o j s k e religije. 42. Kontinuitet p r e h e l e n s k i h religijskih struktura. VI poglavlje RELIGIJE HITITA I KANAANACA 43. Anadolska simbioza i Ihititski sinkretizam. 44. Bog koji nestaje. 45. Pobediti Zmaja. 46. Kumarbi i Vrhovna vlast. 47. S u k o b i b o a n s k i h narataja. 48. Kanaanski panteon: Ugarit. 49. Baal osvaja vrhovnu vlast i p o b e u j e Zmaja. 50. Baalov dvor. 51. Baal se sukobljava s M o t o m : s m r t i povratak u ivot. 52. Kanaanska religiozna vizija. VII poglavlje KADA J E IZRAILJ BIO DETE . . . . . . 53. Dva prva poglavlja Knjige postanja. 54. Izgubljeni Raj. Kain i Avelj. 55. Pre i posle Potopa. 56. Religija Rodozaetnika. 57. Avram, Otac vere. 58. Mojsije i izlazak iz Egipta. 59. Ja s a m onaj koji jest. 60. Religija u v r e m e Sudija: prva faza sinkretizma. VIII poglavlje RELIGIJA INDOEVROPLJANA. V E D S K I BOGOVI 61. Protoistorija Indoevropljana. 62. Prvi p a n t e o n i zajedniki religiozni vokabular. 63. Trodelna indoevropska ideologija. 64. Arijci u Indiji. 65. Varana, prvobitno boanstvo: deve i asure. 66. Varana: s v e o p t i kralj i arobnjak; rita i maja. 67. Zmije i bogovi. Mitra, Arjaman, Aditi, 68. Indra, pobednik i demijurg. 69. Agni, rec bogova: rtvena vatra, svetlost, u m . 70. B o g S o m a i pie ne-smrti. 71. Dva Velika boga v e d s k o g doba: Rudra-iva i Vinu. IX poglavlje INDIJA P R E GAUTAME B U D E : OD KOSMIKE RTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN BRAHMAN 72. M o r f o l o g i j a v e d s k i h obreda. 73. Vrhovne rtve: avamedha i puruamedha. 74. Inicijacijska struktura obreda; o s v e e n j e (dika), kraljevo p o m a z a n j e (raasuja). 75. Kosmoonije i metafizika. 76. Doktrina rtvovanja u Brahmanama. 7. Eshatologija: p o i s t o v e e n j e s Praapatijem p u t e m rtvovanja. 78. Tapas: tehnika i dijalektika trpljenja. 79. Asketi i ekstatiari: muni, vratja. 80. Upaniiade i traganje riija: kako se osloboditi plodova s o p s t v e n i h dela? 81. Identitet atman-Brahman i iskustvo unutranje svetlosti. 82. Dva modaliteta B r a h m a n a i misterija atmana zarobljenog u Materiji 161 140 122

185

185

SADRAJ

411
211

X poglavlje

ZEVS

GRKA

RELIGIJA

83. Teogonija i borbe izmeu generacija bogova. 84. Zevsov trijumf i vrhovna vlast. 85. Mit o prvim rasama. Prometej. Pandora. 86. Posledice prvobitnog rtvovanja. 87. ovek i sudbina. Znaenje ivotne radosti. XI poglavlje OLIMPLJANI I HEROJI 88. Veliki pali b o g i kova-arobnjak: P o s e j d o n i H e f e s t . 89. Apolon: izmirene protivurenosti. 90. Proroanstva i oienja. 91. Od vizije do spoznaje. 92. H e r m e s , ovekov saradnik. 93. Boginje I: Hera, Artemida. 94. B o g i n j e II: Atena, Afrodita. 95. Heroji. X I I poglavlje E L E U S I N S K E M I S T E R I J E 96. Mit: P e r s e f o n a u Podzemlju. 97. Inicijacije: javne cerem o n i j e i tajni obredi. 98. Mogu li se spoznati Misterije? 99. Tajne i Misterije. X I I I poglavlje ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA . . . 100. Zagonetke. 101. Zaratustrin ivot: istorija i mit. 102. am a n s k a ekstaza? 103. Objava Ahure Mazde: ovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo. 104. Preobraaj sveta. 105. Religija Ahemenida. 106. Iranski kralj i praznik N o v e godine. 107. Prob l e m Maga. Skiti. 108. Novi vidovi mazdaizma: kult H a o m e . 109. Slavljenje boga Mitre. 110. Ahura Mazda i e s h a t o l o k o rtvovanje. 111. Putovanje d u e posle smrti. 112. Vaskrsenje tela. X I V poglavlje PROROKA RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA 1 283 257 247 225

113. Carstvo: vrhunac sinkretizma. 114. Jehova i stvaranje. 115. Jov, iskuavanje pravednika. 116. Vreme proroka. 117. Amos pastir; nevoljeni Osija. 118. Isaija: Izrailjev ostatak e se vratiti. 119. Obeanje dato Jeremiji. 120. Pad Jerusalima; Jezekiljeva misija. 121. Religiozno vrednovanje straha od istorije. XV poglavlje D I O N I S ILI iFONOVO PRONAENA BLAENSTVA 122. Epifanije i iezavanje dvaputroenog boga. 123. Drevn o s t nekih javnih praznika. 124. Euripid i dionizijska orgijastinost. 125. Kad Grci p o n o v o otkriju prisustvo boga Skraenice Kritika bibliografija Indeks

302

317 319 401

MIRA ELIJADE I S T O R I J A V E R O V A N J A I R E L I G I J S K I H IDEJA 1. Od kamenog doba do eleusinskih misterija

Lektor GORDANA JOVANOVI Tehniki urednik SEKA KRESOVI BUNETA

*

Izdava Izdavako preduzee PROSVETA Beograd, Dobraina 30 Za izdavaa BRANKA RISTI, direktor tampa BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD Beograd, Bulevar vojvode Miia 17 tampano u 3 000 primeraka 1991.

86-07-00574-X
I S B N

86-07-00575-8