KRIMINALITET 1.

POJAM I POJAVNI OBLICI Kriminalitet predstavlja drutvenu pojavu i vrstu ispoljavanja delikvencije u teim oblicima inkriminisanih ponaanja i radnji na izvesnom prostoru i u odreenom vremenu. Deo Kriminologije koji se bavi pojavnim oblicima kriminaliteta naziva se KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA. Njen predmet su: a) spoljna forma dela i b) uinilac Kod klasifikacija kriminalnog ponaanja, neke podele polaze od - stepena drutvene opasnosti - njihove podele na: - lake i - tee oblike. Drugi polaze od vrste zatienih dobara - odnosno vrednosti. Trei od kategorije delikvenata. Kriminalitet se deli na: 1. delikte nasilja, 2. imovinske delikte i 3. privredni kriminalitet 4. organizovani kriminalitet, 5. saobraajnu delikvenciju, 6. kompjuterski kriminalitet,, 7. seksualnu delikvenciju, 8. politiki kriminalitet, 9. ekoloku delikvenciju 10.maloletniku delikvenciju 11.recidivizam 2. DELIKTI NASILJA Nasilje predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizike sile protivpravnog ugroavanja integriteta oveka i dr. javnih dobara i drutvenih vrednosti. Bitna obeleja su sklonost ka iivljavanju i drskost bez razumnog povoda, prinuivanje drugoga da trpi takvo ponaanje. Nasilnitvo predstavlja nezakonitu fiziku ili psihiku prinudu na drugoga, na ponaanje protiv njegove volje kao sredstvo i metod radi izvravanja najteih vidova kriminaliteta.

U delikte nasilja spadaju: a) b) c) d) krvni delikti, ubistva, povrede telesnog zdravlja i drugi delikti izvreni primenom sile.

U najtee oblike spadaju:

-

politiki delikti nasilja: akti terorizma i zloini protiv ovenosti i meunarodnog prava.

posebno:

Po LONIJU prva etapa je onda kada se rtva nasilja osea nemonom da ga izbegne zatim da se ona ui kako da i sama bude nasilna i da izvue korist iz toga i na kraju da neposredno prelazi na akt ubistva. Od svih oblika nasilja najteim se smatra ono koje ima kolektivna obeleja. Osnovna razlika izmeu uzroka, agresivnosti i nasilja kao pojedinanog i kolektivnog akta je u tome to se agresivnost pojedinca moe delom tumaiti i kao iracionalna motivacija, koja rezultira nasiljem. Kod kolektivnog nasilja agresivnost je preteno racionalno ponaanje u reavanju puteva do ostvarenja kriminalnog cilja. KRVNI DELIKTI - POJAM VRSTE I OPTE KARAKTERISTIKE Pod krvnim deliktima se podrazumevaju krivina dela uperena protiv fizikog integriteta linosti, delikti izvreni primenom sile i nasilja, napadom na ivot i telesni integritet oveka. Ovde spadaju svi oblici dela koja za posledicu imaju smrt ili telesne povrede neka dela imovinskog karaktera izvrena nasilnim putem. Nasilje je dominantno sredstvo, ali postoje i kvalifikovani oblici nasilja koji za posledicu imaju ubistva na svirepi nain i ubistva na podmukao nain prevarno viestruka ubistva ubistvo deteta , ubistvo vie lica, ubustva iz bezobzirne osvete. Postoje i privilegovani delikti nasilja zbog olakavajuih okolnosti za uinioce. To su ubistva izvrena u afektivnim i posebnim psihopatolokim stanjima (ubistvo na mah), ubistva iz nehata i samilosti, ubistva deteta pri poroaju tzv. edomorstvo.

U krvne delikte spadaju i sve vrste nanoenja telesnih povreda, a naroito teke telesne povrede i povrede koje za posledicu imaju odreen stepen fizikog oteenja invalidnost ili smrtnost. UZROCI KRVNIH DELIKATA Najei motivi krvnih delikata su: - koristoljublje, - osveta, - prikrivanje nekog drugog krivinog dela i - pobude iz konfliktnih odnosa s okolinom. Znaajan uticaj imaju i psiholoki i psihopatoloki uzroci, kao stanja u kojima nastupa nasilje BEZ MOTIVA . Prema subjektivnim kriterijumima , postoje:

- Afektivno-impulsivni akt, - kao posledica psihotinih stanja i kao

voljna radnja. I. Najei oblici afekta su stanja frustriranosti i nagomilanih afekata kao posledica reakcije osoba sa niskim pragom frustracione tolerancije. Izvrioci tih kriminalnih delikata su uglavnom osobe bez ikakve kriminalne karijere. II. U drugu karegoriju spadaju delikti: - koje vre psihotine osobe , izofreniari, paranoici i osobe u stanju patoloke ljubomore. Kod amnezija nasilje moe biti izazvano organskom ili psihogenom reakcijom. Alkoholizam je mogui uzronik nasilja kod odreenih izvrilaca. Psihopatije mogu biti uzronici jer kod psihopata postoji odsustvo moralnosti snien je prag tolerancije na frustraciona stanja, re je o egocentrinim osobama osobama ija je najvanija osobina - asocijalnost. III. Trei oblik krvnih delikata je najrei i pojavljuje se
kao

planirana, svesna i voljna radnja.

Najee se ine iz koristoljublja ili motiva osvete, prikrivanja drugog krivinog dela ili radi izvravanja drugog krivinog dela. U ovu grupu spadaju i profesionalna ubistva i ubistva iz asti. TIPOLOGIJA DELIKVENATA

Nasilniko ponaanje je preteno vezano za mlau muku populaciju, nieg obrazovanog nivoa. Nihov ekonomski status je ispod proseka i veliki broj potie iz porodica koje naginju nekim socijalno-patolokim pojavama posebno alkoholizmu, besposliarenju, kocki i veliki broj je iz porodica razvedenih brakova. POJAM UBICE I TIPOLOGIJA Rej dve vrste ubica: homicidni-monomanijaci i kriminalne ubice. Prve - je smatrao psiholoki abnormalnim, a druge normalnim osobama. Prvi su u apsolutnoj vlasti strasti- koje njima dominiraju, dok su kriminalne ubice osobe koje planiraju zloin radi ostvarenja nekog sasvim odreenog cilja.

Lombrozo - poznaje roene zloince karakteristinih fizikih

degenerativnosti.

Veina autora ubice svodi na egocentrine, emocionalno nezrele,

impulsivne osobe sa niskim pragom frustracione tolerancije i slabom kontrolom racionalnog ponaanja. KRON 5 TIPOVA UBICA neurotini, paranoini, simulativni, depresivni i normalni. Kod neurotinih najvie ima alkoholiara. Oni nisu agresivni i sumnjiavi. Ubijaju bliske roake i prijatelje. Na delikt ih je stimulisala seksualna ljubomora. esto su negativnih iskustava iz detinjstva.

Paranoidni tip - je socijalno preosetljiva linost, sa prikrivenom

agresivnou. Potiu iz razorenih ili alkoholiarskih porodica. Veinom su delikventi povratnici. Imaju loa iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. Ovaj tip ima najnii stepen obrazovanja. Stimulativni tip - je sklon ubistvu bliskih osoba. Izuzetno su agresivni prema okolini. Depresivan tip - ine socijalno izolovane osobe, povuene sa niskim nivoom opte i emocionalne energije. Njima dominiraju pesimizam i oseanje praznine i beskorisnosti i nemaju samopouzdanja.

Normalnom tipu pripada najvei broj osuenika sa viom i visokom

kolskom spremom. Potiu iz porodica socijalno problematinih odnosa, a rtve su: poznanici, prijatelji, rodbina. GUTMAHER TIPOVI: normalni, izofreni, psihopatski, alkoholiarski, sadistiki, depresivni, osvetniki, psihotini, histerini, mentalnozaostali, seksualni, pasivno agresivni, deca ubice i tip sa ogranienim modanim oteenjem.
4

KAPAMADIJA: - razlikuje: < isto TAJGLEDER> ubistvo, kao preteno voljna radnja , ubistvo , kao preteno afektivno impulsivna radnja i ubistvo , kao preteno psihotina radnja SERIJSKI UBICA EGER naziva ga HOMICIDOMAN: da je izvrio minimalno 3-4 ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama izmeu pojedinanih sluajeva Da su ubice i rtve do delikta jedni drugima nepoznati ili u nedovoljno vrstoj vezi. Da su motivi uglavnom psiholoki- a ne materijalni. Da rtve za ubicu imaju simboliki znaaj. Da je delo karakteristino po sadistikom iivljavanju nad rtvom Da su rtve obino rizine i ranjive grupe FBI SERIJSKA ubistva su : ubistva koja podrazumevaju 4 ili vie rtava koja poine depresivne i paranoidne osobe koje vide sebe kao heroje besno kanjavajui svet kojeg se boje ili ga mrze. Jedni autori - istiu da su meu serijskim ubicama najbrojnije serijske ubice seksualno motivisane, a Drugi - istiu da postoje dve vrste serijskih ubica:
oni koji tragaju za prepoznavanjem i serijske ubice iz koristoljublja

I trei koji dodaju treu vrstu, i to: profesionalne ubice - koji vre delikte iz oblasti organizovanog kriminaliteta. Re je o mukarcu iz nie ili srednje klase oko 20-30 godina. Veina je imala teko detinjstvo, jer su ih zlostavljali roditelji. Veoma su inteligentni i uspeni. Profesionalci u svojoj struci. Serijaski upica obino idealizuje rtvu sa eljom da je postidi, ponizi i uniti. esto se nad njima perverzno iivljavaju. Smatra se da su ubice liavale ivota drage osobe, jer su ih asocirale na njihove majke i njihovo ponaanje. PORODINO NASILJE POJAM I VRSTE Krivino delo - ima osnovni i tri tea oblika. Osnovni oblik - odnosi se na povredu i ugroavanje telesnog i duevnog integriteta lana porodice ili ozbiljnu pretnju da e se napasti na ivot i telo. Tei oblici - postoje ukoliko je pri izvrenju osnovnog oblika korieno oruje, opasno orue ili sredstvo odgovarajue da se telo teko povredi ili
5

zdravlje teko narui ukoliko je usled osnovnog i prvog teeg oblika nastupila teka telesna povreda ili teko i trajno naruavanje zdravlja lana porodice ili je delo poinjeno prema maloletniku i ukoliko je iz dela nastupila smrt lana porodice. Nasilje u porodici smatra se jednim od najteih oblika krenja ljudskih prava Prema motivu i tipu korienih sredstava porodinim nasiljem se moe smatrati: fiziko, seksualno, verbalno,psiholoko, ekonomsko, strukturalno, duhovno. Najrasprostranjeniji oblici su - nasilje roditelja nad decom i nasilje u braku. Prvo - podrazumeva razliite oblike fizikog i psihikog zlostavljanja, ugroavanja zdravlja i fizikog integriteta i psihike strukture linosti kojima se onemoguava njihov normalni emocionalni razvoj i fiziko zdravlje , a Drugo - podrazumeva: fiziko i psihiko nasilje, materijalno uskraivanje potreba i seksualno zlostavljanje. UZROCI PORODINOG NASILJA U najveem broju sluajeva uzroci su u kombinaciji sa socijalnim, psihopatolokim i kulturno-istorijskim iniocima. Osnovni motiv je sticanje i zadravanje kontrole nad porodinom zajednicom ili pojedinim njenim lanovima. Porodino nasilje to due traje ee se ponavlja. Postaje sve surovije i brutalnije. Nasilje poinje sa malim napadima , ali vremenom dolazi do ozbiljnih povreda koje mogu da se zavre ubistvom. Ono je naroito izraeno u siromanim sredinama gde vladaju nezaposlenost, socijalna i egzistencijalna nesigurnost, lina zavisnost. Porodino nasilje je posledica porodine patologije, psihikih poremeaja, alkoholizma. NASILJE PREMA DECI Unutar porodice dete moe biti objekt i svedok nasilja. <bilo direktno bilo indirektno>. Nasiljem se dete u porodici ne navikava samo na bol i patnje , nego i ui. Stvaraju se uslovi da se i samo razvije u linost sklonu upotrebi sile i konfliktu. Deca nasilje doivljavaju kada u porodinim obraunima postaju rtve posebno u sluajevima posebno u sluajevima razvoda gde roditelji uzimaju decu za taoce. BRANO NASILJE

Pored optih faktora uzroka porodinog nasilja izdvajaju se nasilja nad enama i to po: specifinosti nasilja: - pojava MIZOGINIJE i po statusu ene u drutvu uopte

2oblika

MIZOGINIJA kao oblik mrnje, netrpeljivosti ili drugih vidova animoziteta (mrnja, ogorenje, neprijatnost) prema enama manifestuje se ne samo u miljenju i stavovima ljudi ve i u diskriminacionim postupcima u sferi svakodnevnog i javnog ivota, kao i u sferi najintimnijih odnosa izmeu ena i mukaraca. Drutveni i socijalni poloaj ene ne ini njen statusni tretman jednak mukarcima pogotovu ne u zemljama s patrijarhalnim nainom ivota. Prema vrsti napada moemo razlikovati: lino nasilje i strukturalno nasilje Lino nasilje je preteni oblik pod kojim podrazumevamo direktni fiziki napad na telo ene. Napr: - nanoenje telesnih povreda Strukturalno nasilje izraeno je u pozicioniranju statusa manje vrednosti njenom nepotovanju kao porodinog i drutvenog subjekta. Najtee posledice porodinog nasilja su ubistva njenih lanova. Poinilac je najee mukarac preteno su muevi ubijali ene, zatim oevi sinove i brat- brata. Vrlo su retki sluajevi da je majka ubila sina ili sestra brata. Muevi ubijaju svoje ene uglavnom u afektu. A posle toga izvre samoubistvo. Kada donese odluku da ubije ena retko odustane od te namere, jer za razliku od mukarca nikad ne ubija iz ljubomore, ve , najee posle dugogodinjeg nasilja i zlostavljanja pa ne osea griu savesti. ene uglavnom ubijaju na spavanju- kada rtve ne oekuju napad. Mukarci najee ubijaju usled akutnih duevnih poremeaja i alkoholizma , a ene to uglavnom ine u afektivnom stanju. ene su emocionalno labilnije. Mukarci najee ubijaju supruge i roditelje, a rtve ena su obino muevi i deca. Kod ubistava dece od strane majke postoje tri grupe motiva, odnosno sluajeva prema motivima:
ubistvo deteta - koje izvri duevno obolela majka, ubistvo iz ljubomore kada dete ini smetnju u odnosu sa

partnerom,

 ubistvo iz socijalnih razloga kada majka iz raznovrsnih

razloga usled tekih socijalnih uslova ubija decu jer nema drugo reenje za njih. DELIKTI PROTIV IVENOSTI POJAM, PRAVNA PRIRODA I OPTE KARAKTERISTIKE Delikti protiv ovenosti i meunarodnog prava predstavljaju skup krivinih dela iji je opti zatitni objekat: nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa, civilno stanovnitvo , telesni integritet, slobode graanina. KANT u svom delu KA VENOM MIRUsmatra da rat ima dvostruko lice: uzbudljivo i herojsko, ali i destruktivno i uasno. Od uesnika rata se najstroije trai da su u ratnim operacijama obavezani konvencijama da imaju primereno ponaanje prema neprijateljskim vojnicima, ratnim zarobljenicima, da prave razliku izmeu vojnika i civila. Delikti u vezi sa ratovima uobiajeno se nazivaju meunarodna krivina dela, jer je re o delima koja su regulisana meunarodnim krivinim pravom ili meunarodnim ratnim pravom. Takvi delikti se obino vre u ratnim uslovima, a u njih se ubrajaju: delikti genocida i ratni zloini, delikti povrede humanitarnog prava u ratu Prvi put su uvreni u Statut meunarodnog vojnog suda. U ovu vrstu delikata spadaju: zloini protiv mira, ratni zloini i zloini protiv ovenosti. 1946. godine UN su donele rezoluciju, a 1948. i Konvenciju o genocidu koja je stupila na snagu 1951. Delikte ove vrste reguliu i Statuti 2 TRIBUNALA:
Meunarodni sud za krivino gonjenje osoba odgovornih za

krenje meunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bive Jugoslavije ( KARLU - treba na tarabu .....etc) i Meunarodni krivini sud iz 1998. godine Zloini protiv ovenosti i meunarodnog prava usmereni su ka zloinakom karakteru, nehumanosti i neovenom postupanju. Meunarodno-pravna klasifikacija: Zloini protiv mira , Zloini protiv humanitarnog prava,
8

 Ratni zloini i Zloini genocida Kod nas :

Genocid, Ratni zloin protiv civilnog stanovnitva, Ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika , Ratni zloin protiv zarobljenika, Protiv-pravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (prvo saeka da te srede , a ti tek onda sme njih da dira) Protiv-pravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na bojitu, Upotreba nedozvoljenih sredstava borbe ( oni tebe peringom , a ti njih prakom ha..ha.. ta da se radi kad oni vole video igrice), Povreda parlamentara, Neopravdano odlaganje reparacije ratnih zarobljenika, Unitavanje kulturnih i istorijskih spomenika, Organizovanje grupe i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina.

ZLOINI PROTIV MIRA I HUMANITARNOG PRAVA Zloini protiv mira sastoje se u pripremanju rata njegovom planiranju i zapoinjanju-agresiji. Planiranje agresije, ratnih zloina i zloina protiv ovenosti spada u kriminalne akte iz nadlenosti unutranjeg prava drava s obavezama drava da ih sankcioniu u skladu sa meunarodno preuzetim obavezama, dok zloini protiv mira spadaju u internacionalne probleme naruavanja meunarodnog mira. Najvanija odlika zloina protiv humanitarnog prava je odbacivanje principa FER RATOVANJA i potovanje obiaja RATNIH PRAVILA. Uneta su Pravila surovosti, unitavanja i razaranja u svim fazama bez razumnog objanjenja svrsishodnosti takvih postupaka. DELIKTI GENOCIDA Predstavljaju sistematsko unitavanje nacionalnih , verskih , etnikih ili rasnih grupa prema Konvenciji o genocidu UN 1948. godine. Genocid je proglaen Meunarodnim deliktom takvo delo moe biti izvreno za vreme rata, oruanog sukoba i u miru. Karakteriu ga: - masovnost, brutalnost, perfidnost primene. Sutina delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimino uniti neka nacionalna, rasna ili verska grupa ubistvima, tekim naruavanjem
9

fizikog ili duevnog zdravlja ili nanoenjem patnji ljudi prinudnim iseljavanjem ili stavljanjem stanovnitva u takve ivotne uslove - koji dovode do njihovog potpunog ili delininog istrebljivanja. Kod ove vrste delikta je za razliku od ostalih meunarodnih krivinih dela dovoljna namera a ne i faktika posledica. Za postojanje genocida nebitni su broj rtava i nain njihovih ubistava. RATNI ZLOINI To su teki oblici povrede meunarodnog ratnog prava i pravila voenja rata. Nasilje u tim deliktima pojavljuje se u vidu ubistava, zlostavljanja, kolektivnog zastraivanja, kanjavanja i odvoenja u koncentracione logore, prisilnog raseljavanja, prisiljavanja na prinudni rad, nanoenja patnji, povreda telesnog integriteta biolokim eksperimentima i drugim nasilnim aktima. Takvi zloini predstavljaju delikte povrede normi meunarodnog i humanitarnog prava. TIPOLOGIJA RATNIH ZLOINACA Dva su osnovna problema opstanka oveka u ratnim uslovima. To je problem: alijenacije i animalizacije U prvom sluaju, on se svodi na otuenje, t.j. drutveno rastrojstvo i ludilo, prouzrokovano specifinim iniocima ivota u atmosferi rata. ovek na ratitu raskida sa normalnim mirnodopskim ivotom i prinuen je da prihvata realnost ubijanja i razaranja. Animalizacija odsustvo ljudskog je samo logina posledica i poslednji stadijum alijenacije. Ona podrazumeva svoenje ponaanja linosti na neovene postupke, bestijalnost, odsustvo emocija i bezdunost na strah i sebinost koji od oveka naine ZVER koja ili goni ili je gonjena.

Izvrioci krivinih dela protiv ovenosti - nazivaju se ratni zloinci.

Tu spadaju direktni i indirektni naredbodavci. U prvu grupu spadaju osobe iz srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra ijim se zapovestima i naredbama neposredno nareuje izvravanje dela: - ratnih zloina i zloina genocida. Indirektni naredbodavci su najvii politiki dravni i nacionalni lideri - koji svesno: ideolokim, politikim i nacionalnim dogmama podstiu direktne izvrioce na zloin.
10

Zloinac je obino ovek koji je iz normalnog graanskog ivota,

prelaskom u uniformu pretvoren u masovnog ubicu - bez grie savesti, oseanja krivice i moralnih ljudskih obzira. On je u pogledu mentalnog zdravlja sasvim normalan ovek. Neki smatraju da su ratni zloinci duevno obolele osobe- suene moi rasuivanja i intelegencije. Meutim, istraivanja govore da je re o linosti sa narcisoidnom i paranoidnom strukturom linosti. Kod neposrednih izvrilaca ratnih zloina prisutni su elementi psihopatske crte linosti, iracionalna svest i racionalni motivi, a kod posrednih izvrilaca dominiraju racionalno iracionalni motivi.

11