O Poslednjim vremenima

Sveti Ignjatije Brjancaninov

Plotski ljudi, privezani svom dusom za zemni zivot, upoznati sa Zakonom Bozijim
povrsno, po slovu, po pukom skolskom izucavanju njegovom, daleki Zakonu Bozijem po
duhu, po srcu, po delima svojim - recju, fariseji, upitali su jednom Gospoda: „Kada ce doci
Carstvo Bozije?“ (Luk. 17,20).
Pitanje je, razume se, bilo postavljeno ne iz iskrenosti srca, ne sa dobrom namjerom:
postavljeno je lakomisleno, iz radoznalosti kakav ce odgovor uslediti! Kovarni i zlobni
fariseji nadali su se da ce im Gospod pruziti povod da Ga lako optuze...
Izgradivsi svoje shvatanje Mesije kao velicanstvenog cara i osvajaca, a videci
Gospoda Mesiju, tj. Hrista, u liku ubogog bezdomnika, koji nema gde glavu skloniti,
fariseji su postavili pitanje, prikrivajuci njime svoj podsmeh i izrazili su u njemu svoje
plotsko mudrovanje, tudje i neprijateljsko razumu Bozijem (Rim. 8:7)
Gospod je, pak, dao odgovor koji prilici svim plotskim ljudima bez izuzetka -
onima privezanim za svet, koji provode grehovni zivot usred neprekidnih zitgejskih briga
i vestastvenih naslada. Bogocovek je odgovorio farisejima: „Carstvo Bozije nece doci na
nacin primjetan za oci culne, niti ce reci ovdje je i ondje: Jer Carstvo je Bozije unutra u
vama“ (Luk. 17,20,21).
To znaci, potrebno je ostaviti plotski i grehovni zivot, i potom posredstvom
pokajanja i zivljenja po jevandjelskim zapovestima ocistiti i ukrasiti hram dusevni, posle
cega ce ga oseniti Sveti Duh a izvrsiti konacno, ociscenje i ukrasenje. U takav hram nizlazi
Bog i ustanovljuje u njemu Svoje duhovno, nevidljivo, ali ujedno i sasvim opipljivo i
poznavano Carstvo.
Ko je primio u sebe Carstvo Bozije taj moze imati jasnu predstavu o Drugom
dolasku Bogocovekovom, i moze poznati i izbeci Antihrista ili mu se suprotstaviti.
Ko, pak, u sebe nije primio Carstvo Bozije, taj Antihrista poznati nece: on ce odmah,
na za sebe neshvativ nacin, postati njegovim sledbenikom, i nece prepoznati svrsetak
sveta koji se priblizava i nastupajuci Drugi, strasni Dolazak Hristov - taj dolazak ce ga
zateci nespremnog! Nikakvo ljudsko ucenje, nikakvo ucenje recju i ljudskim recima nije
dovoljno za poucenje onome kome je potrebno poucenje u kleti duse njegove, poucenje od
Samoga Boga. Stekavsi unutra u sebi Carstvo Bozije covek ima za rukovoditelja Duza
Svetoga, Koji ga uci "svakoj istini" (Jov 16, 13), i ne dopusta mu da bude obmanut lazju,
koja se radi lakse prevare zaodeva u prizrake istane.
Sasvim tacno je neki blazeni inok govoreci o Antihristu, rekao: „Mnogi ce poverovati
u Antihrista i pocece da ga slave kao boga silnoga. Oni koji Boga imaju svagda u sebi n
prosvetljeni srcem, sagledace istinu cistom verom i poznace ga.
“Svi koji imaju bogovidjenje i razum Boziji pojmice dolazak Mucitelja. Onima pak
koji um drze vazda u stvarima ovoga zivota i koji vole zemaljsko, to ce biti nerazumivo,
jer su prikovani za stvari zitejske. Ako i cuju rijec, nece imati vere, pa ce omrznuti onoga ko
je govori“ (Georgije Zatvornik Zadonski, 1, str.62, izdanje 1850.). Smatrace ga sislim sa
uma, dostojnim samo prezrenja i sazaljenja.
Omraceno svojim plotskim mudrovanjem covecanstvo uopaste nece verovati u Drugi
Dolazak Hristov: "U posljednje dane doci ce rugaci koji ce zivjeti po svojim sopstvenim
zeljama i govorice: „sta je sa obecanjem Dolaska Njegova. Jer otkako se oci upokojise
sve stoji tako od pocetka stvaranja“

ZNAK KRAJA: LjUDI CE ZABORAVITI BOGA

Kada su fariseji odstupili od Gospoda, On je tada rekao ucenicima svojim da ce znak

kraja sveta i blizine Drugog Dolaska biti neuobicajeni materijalni napredak: ljudi ce
zaboraviti Boga, zaboravice Nebo, zaborazice vecnost i, u zavedenosti svojoj, umisljajuci
da su vecni na zemlji, svu ce paznju svoju ustremiti na zemlju, na pribavljenje sebi na zemlji
najviseg i neizmjenivog blagostanja. Sta moze biti bezumnije od takve usmjerenosti?
Ne svedoci li smrt, koja je postigla i stalno postize sve ljude, da smo stvoreni za
vecnost, a da smo na zemlji samo malovecni stranci, da zbog toga nase brige za vecnost
treba da budu nase glavne i najvece brige, a brige za zemlju treba da budu veoma
umerene? Bez obzira na svu nerasudnost jednog onakvog nastrojenja, ono ce se javiti na
zemlji, radi neizbeznog ispunjenja Bozijeg predskazanja. A ako se ono javilo, buduci
neprijateljsko prema Slovu Bozijem, to nam sluzi kao jedan od najjasnijih dokaza istine
Slova Bozijeg. “Kao sto je bilo u dane Nojeve“, oglasio je Gospod, „tako ce biti i u dane
Sina Covjecijeg“.
Danima Sina Covjecijeg nazvano je "ono doba" koje ce prethoditi Dolasku Njegovu i
koje ce se zavrsiti Njegovim Dolaskom - pocetkom Bezvecernjeg Dana, krajem vremena i
svih vremena. Vrijeme ce se okoncati sa okoncanjem onih pojava kojima je obiljezeno:
vremena vise nece biti, kada i dan i noc i jutro i vece i nedelje n mjeseci i godine i stolece
budu zamenjeni Vecnim Danom.
„Kao sto je bilo u dane Nojeve, tako ce biti i u dane Ssa Covjecijeg: jedjahu,
pijahu, zenjahu se, udavahu, do onoga dana kad Noje udje u kovceg i dodje potop i
pogubi sve. Slicno kao sto bijase i u dane Lotove: jedjahu, pijahu, kupovahu,
prodavahu, sadjahu, zidjahu, a u dan kad izidje Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor
sa neba i pogubi sve“ {Luk. 17, 26-28).
Sveto Pismo kazuje da su se savremenici Nojevi i sugradjani Lotovi odali bezmernom
razvratu. Razvrat se radja od odstupanja od Boga, od posvemasnje okrenutosti
zemaljskim bavljenjima i materijalnom napretku. Kako da misli o Bogu, kako da gradi
svoje spasenje covjek, koji je stalno i iskljucivo obuzet zemaljskim poslovima, materijalnim
napretkom?
Ali, svaki covek koji zanemari poznanje Boga i staranje o sopstvenom spasenju i oda
se svecelo ustrojavanju svog prolaznog polozaja po ploti a radi ploti, na nacin neshvativ i
neprimetan i za njega samoga, razvija svoju palu prirodu, svoju nevestastvenu dusu cini
takoreci vestastvenom, pomracuje se, otudjuje od Boga, sav postaje - greh, sav - plot, biva
ostavljen od Boga, jer je u sebi potpuno unistio cilj sa kojim je od Tvorca pozvan u bitie iz
nebica. „Nece ostati Duh moj u ljudima ovim u vijeke, jer su plot!“, rekao je Gospod za
savremenike Nojeve (Plot. 6,3).
Sveopsti razvrat zajedno sa izuzetno bujnim materijalnim napretkom, bice znamenje
kraja veka ovoga i Strasnoga Suda Hristovog koji se priblizava. Nece samo sladostrasce
tada gospodariti. Razvrat u sirokom smislu te reci postace nasledje covecanstva u
poslednja vremena prebivanja ljudskoga roda na zemlji.
“Jer bice ljudi“, kaze Sveti Apostol Pavle, „samoljubivi, srebroljubivi, hvalisavi,
gordeljivi, hulnici, neposlusni roditeljima, neblagodarni, nepobozni, bezosecajni,
nepomirljivi, klevetnici, neuzdrzni, surovi, nedobroljubivi, izdajnici, naprasiti,
nadmeni, vise slastoljubivi nego bogoljubivi, koji imaju izgled blagocasca
(poboznosti) a sile su se njezine odrekli“ (2 Tim. 3,2-5).
Greh ce dostici svoj puni razvoj i bice utoliko strasniji utolnko ce njegova vladavina
biti jaca, sto ce licina (maska) blagocasca postojati. Ko ce shvatazi (izgled) da je u toj
spolja cvetajucoj poboznosti unistena sva njegova sustina, i sva sila? One su isto tako bile
unistene u religiji Judeja u vremena Hristova, sto nikako nije mogao da shvati narod, sto
takodje nisu umeli da shvate ni knjizevnici ni leviti ni prvosvestenici judejski, nakljukani
svojom ucenoscu i znanjem.
Ali ta ucenost i to znanje sastojali su se samo u izucavanju Zakona Bozijeg po slovu
koje ubija, i isli su uz zivot koji je suprotan Zapovestima Bozijim: takav zivot cini veru
mrtvom,
Covecanstvo nece videti svoj nesrecni polozaj u moralnom i duhovnom pogledu,
buduci zaslepljeno uspesima materijalnog napretka za vremenost i zemlju, a odbacivsi
napredovanje (preuspevanje) hriscansko za duh, za vecnost, za Boga. Kada svet bude
svecano objavljivao i preuznosio svoj uspeh - zavodjenje najvise srece, nenaarusivog mira i
sigurnosti:
„Tada ce na njih naici iznenadna pogibija (kao bol na trudnu zenu i nece
pobjeci)“ (1Sol. 5,3). Tada ce iznenada nastupiti kraj sveta, koje on u pomracenju svome, u
opijenosgi zemaljskim uspesima, nikako nece ocekivati. Zbog slepila sveta "Dan
Gospodnji doci ce kao lopov u noci" (1 Sol. 5.2).

KADA SE PRONESE GLAS...

Zbog cega bi u namerenjima Bozljim svet imao dalje da postoji, ako bi on tj.
covecanstvo, potpuno odbacio cilj radi kojega mu je Bogom dopusteno stranstvovanje na
zemlji, ako bi izabrao za to stranstvovanje cilj, po slobodnom nahodjenju, cilj lisen smisla?
Cilj se taj vec izabire! Pritom se malovjecni zemaljski zivot uzima za vecnost, i sve snage
duse i tela trose ne na pripremu za vecnost, nego na neostvariva, ruzna mastanja, trose se
na gradjenje vise plotske srece i blazenstva u gostionici zemnoj, u tamnici nasoj, kao u
najtrajnijem stanistu.
 Zestoko obmanjuje mastanje lazno svoje sledbenike: ono postupa sa njima kao
necovecni tiranin, kao opaki demon. Ono jeste - demon! Nista ne moze biti opakije od
njega, nista kovarnije i lazljivije.
Mastanje je - ruganje palih duhova ljudima. Vara pogubna masta ljude na svim
putevima zemaljskog zivota: izdaje ih na kraju zivota, predaje ih stvarnosti, ostavlja
praznih ruku - ni sa cim. Oni stupaju u vecnost nimalo se za nju ne prigotovivsi, nimalo sa
njom neupoznati. Malo je to reci: oni u vecnost stupaju, usvojivsi nastrojenje potpuno
neprijateljsko prema njenim duhovnim dobrima, prema sopstvenom blagostanju u njoj.
Gde ima mesta iza granica vremena za takav kukolj? Nema i ne moze biti za njih
drugoga mesta u vaseljeni, nego u bezdanu adskom: tamo oni treba da budu skriveni od
ociju vaseljene.
Monasi Solovjeckog manastira prepricavaju odgovor prepodobnog Zosime, koji je

Starac ucenicima, koji su ga bili upitali kako prepoznati Antihrista kada dodje.
Prepodobni je rekao: „Kada cujete da je na zemlju dosao ili se na zemlji javio Hristos -
znajte da je to Antihrist!“
Najtacniji odgovor! Svet ili covecanstvo nece prepoznati Antihrista: ono ce ga
priznati za Hrista, proglasice ga za Hrista, tj. Mesiju. Sledstveno: kada se pronese rasiri i
pojaca glas, o toboznjem dolasku Hristovome, to ce vjernima posluziti kao znak da se javio
Antihrist i da je poceo da vrsi unapred mu odredjenu i dopustenu sluzbu.
Odgovor prepodobnog Zosime zasniva se na recima Spasiteljevim. Spasitelj sveta,
upoznajuci ucenike Svoje sa znacima koji nagovestavaju Njegov skori Drugi dolazak, rekao
je: „Tada ako vam neko kaze: ovdje je Hristos ili ondje, ne vjerujte... I reci ce vam: evo
ga ovdje ili eno ga ondje, ali ne odlazite niti tamo jurite. Jer kao sto munja sine s neba, i
obasja sve sto je pod nebom, tako ce biti i Sin Covjeciji u Dan Svoj!“ (Mat. 24, 23-27;
Luk. 17, 23-24).
Nece biti potrebno i bice nemoguce ljudima da jedan drugome prenose vest o
Dolasku Sina Bozijega. On ce se javiti iznenada. Javice se po Svemogucstvu Svome, svim
ljudima i citavoj zemlji istovremeno. Prigovoru ucenih glava da je Sinu Bozijem
nemoguce da se javi istovremeno citavom covecanstvu s obzirom na prirodno, saroliko
ustrojstvo zemlje, nema nimalo mesta.
Ako je Svemoguci Bog izvukao i zemlju i citav svet iz nistavila Svojom Svemogucom i
Svepremudrom Zapovescu, ne buduci prinudjen da se prethodno savetuje sa ucenjacima,
zar nece moci iz istog razloga, po neogranicenom mogucstvu i premudrosti Svojoj, da se
javi covecanstvu u isto vreme, ma koliko nam nacin izvodjenja toga nedostupan bio,
kakav on i treba da bude za sve ucenjake na zemlji!
„Doci ce Gospod“ rekao je sveti Jovan Damaskin, „sa Nebesa na onaj nacin na koji
su Ga Sveti Apostoli videli da uzlazi na nebo“ (Tacno izlozenje pravoslavne vjere, knj.
IV, 26) „Doci ce savrseni Bog i savrseni covek, sa Slavom i Silom. Niko neka ga ne
ocekuje sa zemlje, nego svak neka ga ocekuje s neba, kako je On Sam potvrdio“.
Gospod je zakljucio nauku o kraju sveta i o Svom. Drugom dolasku sledecom
poukom i zavestanjem: „Pazite na sebe da ne otezaju srca vasa mnogim jedenjem i
pijanstvoi i brigama ovoga svijeta i da ne naidje na vas Dan taj. Jer ce on doci na sve
koji zive na zemlji“.
Ovim recima Gospodnjim, ovim savetom, ovom zapovescu Njegovom zabranjuje se
plotski zivot i preterivanje u zemnim bavljenjima sto sve zajedno pretvara coveka od
duhovnog u plotskog i vestastvenog, nagoni da zaboravlja vecnost i Boga, vuce u padanje
u sve grehe. U srce koje nije ogradjeno i nije zapecaceno secanjem na Boga i strahom
Bozijim, lako ulaze sve strasti, u njega prodire duhovni mrak, nepoznavanje Boga.
Za ljude koji provode plotski, grehovni zivot, opijene i obastrte njegovim
maglustinama, nastupice Dolazak Gospodnji kao mreza lovacka. Ta mreza obuhvatice
citavo covecanstvo. Pobeci, iskobeljati se iz nje nece biti moguce nikome. Znajuci to,
prebivajmo u postojanom trezvenju.
Pribegavajuci Bogu ucestalim, i neprestanim umilenjem i placem ispunjenim
molitvama, i tekuci i odrzavajuci u sebi Carstvo Bozije zivljenjem po Volji Bozijoj, uzmoci
cemo da se izbavimo iz lanaca i zamki greha i kneza ovoga sveta, Bozijom Blagodacu i
Silom.
Uzmoci cemo, sa dobrom nadom i duhovnom izvjesnoscu u pomilovanje i spasenje
stati pred Sudiju Nepristrasnoga, koji ce nam izreci presudu, sto ce odluciti sudbinu nasu
za vecnost.
Amin