ORGANSKA KEMIJA

Lavoslav Ruika 1887-1976

Vladimir Prelog
1906-1998

Ugljikovodici grupa organskih spojeva koji u strukturi sadre samo ugljik i vodik
ALKANI CnH2n+2
- glavni izvor alkana je prirodni plin i nafta

Metan (CH4) - nastavak an

Etan (CH3-CH3)

Propan (CH3- CH2 CH3

Butan CH3- CH2 CH2 CH3

Pentan CH3 CH2 CH2 CH2 CH3

Postoje 3 izomera pentana i 6 izomera heksana

Pentan CH3 CH2 CH2 CH2 CH3

Izopentan (2 metil butan)

Strukturni izomeri spojevi iste molekulske formule ali razliitog meusobnog povezivanja atoma u molekuli

Neopentan (2,2 dimetil propan)

Nomenklatura
- alkani imaju nazive koji se dobivaju dodavanjem nastavka an korijenu koji oznauje broj ugljikovih atoma u spoju.
Naziv spoja se dobije na sljedei nain:
a) odabere se najdulji lanac ugljikovih atoma u molekuli, b) slijedi nazivanje alkilnih skupina koje su vezane na odabrani lanac
- naziv alkilne skupine dobiva se dodatkom nastavka il korijenu naziva koji oznauje broj ugljikovih atoma u alkilnoj skupini
Nazivi alkilnih skupina Broj C atoma 1 2 3 4 5 Naziv alkilne skupine Strukturna formula metil etil propil butil pentil CH3CH3- CH2 CH3- CH2 CH2 CH3 CH2 CH2 CH2 CH3 CH2 CH2 CH2CH2

broj istovrsnih alkilnih skupina u spoju oznaava se prefiksom: di- za dvije skupine tri- za tri skupine tetra- za etiri skupine penta- za pet skupina c) da bi se odredio poloaj alkilnih skupina na osnovnom lancu odrede se redni brojevi pojedinih C-atoma, tako da alkilne skupine imaju poloaj na to niem rednom broju - poloaj alkilne skupine na glavnom lancu oznauju se u nazivu brojkom.

2,3,5 - trimetilheksan

2,3,5 trimetil 4 - propilheptan

Svojstva alkana

- alkani su nepolarni spojevi dobro topljivi u nepolarnim otapalima, a netopljivi u vodi, - alkani imaju najnia vrelita, odnosno talita od svih organskih spojeva sline relativne molekulske mase nema meusobnih dipol dipol privlaenja, a ne mogu se povezivati ni vodikovom vezom, slabe Van der Waalsove sile.

- kemijski su vrlo slabo aktivni zbog ega se jo zovu i PARAFINI.

OKSIDACIJA
CnH2n+2 + ((3n+1)/2)O2 nCO2 + (n+1)H2O + E

CH3 CH2 CH3 + 5O2

HALOGENIRANJE

3CO2 + 4H2O

rH = - 2230kJmol-1

- izlaganjem smjese alkana i klora UV zraenju dolazi do reakcije halogeniranja CH3Cl KLORMETAN
CH4 + Cl2 CH2Cl2 DIKLORMETAN

CHCl3
CCl4

TRIKLORMETAN (KLOROFORM)
TETRAKLORMETAN

NAFTA prirodni izvor ugljikovodika - organskog porijekla, sadri razgradne produkte

klorofila i hema

Zemni plin odlini izvor ALKANA

Ugljikovodici
Metan Etan Propan Butan Vii ugljikovodici

% sastav
82 10 4 2 2

ALKENI CnH2n
- nezasieni ugljikovodici, OLEFINI, u svojoj strukturi imaju jednu ili vie dvostrukih veza

- prirodni spojevi koji sadre dvostruku vezu: Izoprenoidi Lipidi Nezasiene masne kiseline itd.

Eten
Propen 1 buten 1-penten

CH2= CH2
CH2=CH-CH3 CH2=CH-CH2-CH3 CH2=CH- CH2-CH2-CH3

NOMENKLATURA
- sistematski nazivi alkena dobivaju se tako da se na korijen doda nastavak en, a rednim brojem oznai poloaj dvostruke veze
Eten Propen 1 buten 2 buten 1-penten CH2= CH2 CH2=CH-CH3 CH2=CH-CH2-CH3 CH3 CH=CH CH3 CH2=CH- CH2-CH2-CH3

- lanac ugljikovodika numerira se tako da C atom vezan na dvostruku vezu ima to manji redni broj 3
2 1

CH3CH2-CH=CH-CH2-CH2-CH3
3 - hepten

Nezasiene skupine: CH2=CHCH2=CH-CH2 Etenil (vinil) 2 propenil (alil)

Fizika svojstva alkena
- kao i kod alkana, prva etiri lana ove grupe spojeva, oni s najniim molekulskim masama, na sobnoj temperaturi su plinovi, - vrelita alkena su slina vrelitima alkana sline relativne molekulske mase

Stereokemija alkena
- geometrijska izomerija: CIS - TRANS CH3-CH=CH-CH3

cis-2-buten

trans-2-buten

- ova vrsta stereoizomera zove se cis-trans-izomeri, - kod alkena, kod kojih je dvostruka veza na kraju lanca ugljikovih atoma, nema mogunosti da postojanja cis- i trans- izomera.

ETEN
- nastaje reakcijom eiminacije vode iz etanola

Alkeni su spojevi koji lako stupaju u reakcije s razliitim reagensima, npr.: halogenovodicima (HX), halogenim elementima (X2), ozonom (O3), anorganskim kiselinama (H2SO4, HNO3) te raznim oksidacijskim (KMnO4) i redukcijskim (H2) sredstvima.

Reakcije adicije
Opi prikaz Adicija halogenovodika (HX) na alkene

1-propen

2-brompropan

Markovnikovo pravilo u sluaju adicije molekule halogenovodika na dvostruku vezu, atom vodika e se vezati na ugljkov atom alkena koji ima vie vodikovih atoma Reakcije oksidacije Vodena otopina KMnO4 oksidira alkene u GLIKOLE

+ MnO2 Eten
Glikol

Polimerizacija
Monomerne jedinice

Eten

Polietilen

Polivinilklorid
PVC

DIENI I POLIENI
- Ako u strukturi ugljikovodika dolaze dvije dvostruke veze - DIEN

1,3 - butadien Polieni konjugirana dvostruka veza

CH3
Konjugirani dien Izorpen

ALKINI (CnH2n-2)
- nezasieni ugljikovodici (alkini) imaju u strukturi trostruku vezu

Etin (acetilen)
Propin 1-butin 2-butin

H-C
CH3-C CH3-C

C-H
C-H C_H C-CH3

CH3-CH2-C

2-pentin
Acetilen Ca2+ (C C)2- + 2H2O C2 H2

CH3-C

C-CH2-CH3

H-C

C-H + Ca(OH)2

- je vrlo nestabilan spoj jer eksplodira pri udarcu uz raspadanje

2C + H2 + 234 kJ

- acetilen je slabo topljiv u vodi, a dobro u acetonu pod tlakom - gori svijetlim (vruim) plamenom - u struji kisika postie se temperatura (2700 C) koja se koristi za autogeno zavarivanje.
Reakcije adicije: a) adicija vodika (H2)

Pd
H-C C-H + 2H2 Etin CH3-CH3 Etan

b) adicija bromovodika (HBr)

heksin

2-bromheksen

2,2-dibromheksan

H-C

C-H + HOH

H+/Hg2+

H-C=C-H H OH

CH3-C=O H Etanal (acetaldehid)

c) adicija vode (H2O) keto vinil-alkohol enolna izomerija

POLIMERIZACIJA Cu2Cl2 a) H H + H H CH2=CH-C C-H

vinilacetilen
b) H-C C-H

H-C
C-H

C-H

H-C

Benzen

ALKOHOLI
R-OH

Primarni alkohol
Sekundarni alkohol

R-CH2OH
R R-C-OH H R

Tercijarni alkohol

R-C-OH

CH3-OH CH3-CH2-OH CH3-CH2-CH2-OH CH3-CH2-CH2-OH OH

CH3CHCH3 CH3-CH-CH2-CH3 OH

Metanol Etanol Propanol 1-Butanol

Primarni alkoholi

2-propanol (izopropil alkohol) 2-butanol

Sekundarni alkoholi

CH3
H3C-C-OH CH3 2-metil-2-propanol (tert-butil-alkohol)
Tercijarni alkohol

FIZIKA SVOJSTVA ALKOHOLA

- vrelita alkohola su mnogo via od vrelita alkana, alkil-halogenida ili alkena sline relativne molekulske mase, - relativno visoka vrelita alkohola su posljedica nastajanja vodikovih veza meu molekulama alkohola u tekuem stanju
- alkoholi manjih molekulskih masa su topljiviji u vodi, poveanjem molekulske mase topljivost u vodi se smanjuje Nomenklatura alkohola
- sistematski naziv alkohola se dobije dodatkom nastavka ol nazivu osnovnog alkana, a poloaj hidroksilne skupine oznai se rednim brojem.

CH3-OH 1 2 3

Metanol

CH3-CH2-CH2-OH 1

Propanol

CH3-CH-CH3

2-propanol

OH

3 2 1 CH3-CH-CH2-OH

2-metil-1-propanol

Dobivanje alkohola a) REDUKCUIJA ALDEHIDA

H+ CH3-COH Etanal R-CH2OH Etanol

b) HIDROLIZA ESTERA

O CH3-C-O-CH2-CH3 + H3O+ Etil-acetat CH3-COOH + CH3-CH2-OH Octena kiselina Etanol

KEMIJSKA SVOJSTVA A) Eliminacija molekule vode

CH3-CH2-OH
Etanol Konc.H2SO4 175 C

CH2=CH2 +H2O
Eten

B) Oksidacija
[O] - primarni alkoholi aldehidi

[O]
CH3-CH2-OH Etanol CH3COH Etanal

[O]

CH3COOH

Etanska kiselina, Octena kiselna

b) Sekundarni alkoholi

[O]

ketoni

O CH3-CH-CH3
OH 2-propanol

CrO3 H2SO4

CH3-C-CH3

Propanon

Oksidacija sekundarnih hidroksilnih skupina u biolokim sustavima: [O] CH3-CH-COOH CH3-C-COOH OH Mlijena kiselina + [2H] O

Pirogroana kiselina

Vani alkoholi METANOL CH3-OH vrlo otrovan

Sljepoa i smrt

Oksidacija metanola u jetri: [O] CH3-OH H-COH

[O]

H-COOH Metanska kiselina

HO-COOH Karbonatna kiselina

Metanol

Metanal

CO2 + H2O

Etanol CH3-CH2-OH - nastaje fermentacijom eera (voa i itarica), odnosno alkoholnim vrenjem,
C6H12O6
glukoza zimaza

2CH3-CH2-OH + CO2 Etanol

10-15 % otopina

- naknadnom destilacijom mogue je dobiti 96 % - tni alkohol

Alkoholna pia
VINO 10-20% Etanola ESTOKA PIA 35-50% Etanola PIVO 3-8% Etanola

70%-tni etanol dezinfekcijsko sredstvo

ALDEHIDI I KETONI

- za njih je karakteristina karbonilna skupina

Aldehidi

Metanal

Etanal

Propanal

Butanal

Ketoni

Propanon

2-pentanon

Primarni alkoholi

Aldehidi

Kraboksilne kiseline

CH3-CH2-OH Etanol

CH 3Etanal

CH3-CEtanska kiselina-octena kiselina

Sekundarni alkohol

Ketoni

CH3-

CH3

CH3

CH3

2-propanol

2-propanon

CH32-butanol

CH2-CH3

CH3-

CH2-CH3
2-butanon

Vani aldehidi i ketoni

FORMALDEHID (Metanal) - plin iritirajueg mirisa, topljiv u vodi,

- 40%-tna otopina FORMALIN bakterocidno djelovanje.

ACETALALDEHID (Etanal) - plin iritirajueg mirisa, - topljiv u vodi.

ACETON (Propanon) - bezbojna lako hlapljiva tekuina intenzivnog

- odlino otapalo za boje, gume lakove i dr.

mirisa, topljiva u vodi,

Fizika svojstva aldehida i ketona

- karbonilna skupina aldehida i ketona je polarizirana + - do te polarnosti dolazi zbog svojstva kiskova atoma da vie privlai elektrone iz veze, - ta polarnost karbonilne skupine uzrokuje elektrostatske privlane veze izmeu molekula i stoga via vrelita i talita aldehida i ketonau usporedbi s alkanima sline molekulske mase, - stvaranje vodikovih veza izmeu molekula vode i kisikova atoma karbonilne skupine ini aldehide i ketone s manjim alkalnim skupinama dobro topljivim u vodi,

KARBOKSILNE KISELINE
- CO2H

karboksilna skupina
Metanska kiselina (mravlja) soli: formiati Etanska (octena) soli: acetati Propanska (propionska) soli: propionati Butanska (maslana) soli: butirati

O CH3 COH

ili

CH3COOH

RCOOH

Nomenklatura karboksilnih kiselina

prema nazivu najduljeg lanca, a ugljikov atom karboksilne kiseline ima redni broj 1 - sistematski naziv po pravilima IUPAC-a karboksilna kiselina dobiva
HCOOH metanoati) CH3COOH etanoati) CH3CH2COOH propiopnati) CH3CH2CH2COOH Metanska kiselina (mravlja kiselina) (soli Etanska kiselina (octena kiselina) (soli Propanska kiselina (propionska kiselina) (soli Butanska kiselina (maslana kiselina) (soli

butanoati)

CH3 | CH3 CHCH2 COOH

2 metilbutanska kiselina

Fizike karakteristike karboksilnih kiselina

- na fizika svojstva karboksilnih kiselina znatno utjee polarnost O H veze i mogunost nastajanja vodikove veze

H H

- relativno visoka talita i vrelita karboksilnih kiselina, u usporedbi s ostalim organskim spojevima, mogu se pripisati nastajanju vodikovih veza, - vodikova veza doprinosi dobroj topljivosti karboksilnih kiselina u vodi, to se odnosi na sve kiseline s manjim brojem ugljikovih atoma, - to je ugljikovodini dio molekule vei, topljivost se smanjuje

Nastajanje karboksilnih kiselina

Oksidacijom alkena

Oksidacijom primarnih alkohola i aldehida

Oksidacijom alkilbeznena

Oksidacijom benzenskog prstena

Oksidacijom metil ketona

Tipine masne kiseline

HEKSADEKANSKA palmitinska kiselina Soli palmitati OKTADEKANSKA stearinska kiselina Soli stearati

u mastima i uljima

Vane monokarboksilne kiseline:

- mravlja kiselina (ubod mrava ili pele) - octena kiselina osnovna komponenta octa (4 5 % tna otopina) - maslana kiselina oslobaa se kod hidrolitikog kvarenja maslaca

Derivati karboksilnih kiselina

Acil-halogenidi X X = Cl,Br,I

CH3 COCl

Acetil - klorid

Anhidrid karboksilne kiseline

H3C

CH3

Acetanhidrid

Amidi karboksilnih kiselina

Struktura

H CONH2

Metanamid (formamid) (acetamid)

CH3 CONH2 Etanamid

Esteri: karboksilna kiselna + alkohol

CH3 COOH + CH3OH

O CH3 C O CH3 metil - etanoat

Hidroksikiseline
R CH C
OH O OH

CH2 COOH glikolna kiselina (eerna repa i nezrelo groe) OH

CH3 CH COOH OH mlijena kiselina soli: laktati

Dobila je ime po kiselom mlijeku. Nastaje kao produkt fermentacije mlijenog eera uz LACTOBACILLUS bakterije.
Nastaje u miiima kao produkt razgradnje miinog glikogena, kod pretjerane fizike aktivnosti.

Esteri
- esteri su organski spojevi nastali reakcijom izmeu

alkohola i kiselina, - esteri nastali reakcijom s karboksilnim kiselinama imaju opu formulu RCOOR'. - ulja i masti su esteri koji sadre tri esterske skupine.

O CH3 CO CH3 Metil - etanoat

- zahvaljujui esterima cvijee i voe ima ugodan miris i aromu

Nomenklatura estera - ime alkila iz alkohola - ime kiseline, tj. soli kiselina alkohol

O metil CH3 CO CH3 Etanoat metil-etanoat (IUPAC) acetat metil acetat (uobiajeno)

HCOOCH2CH3

etil metanoat

etil formiat
CH3CH2CH2 COOCH2CH3 etil butanoat etil butirat
Esterifikacija - reakcija karboksilne kiseline i alkohola O CH3 COH Octena kiselina H+ O CH3 COCH2CH3 Etil-acetat

+ HOCH2CH Etanol

+ H2O

- esteri se ne povezuju meusobno vodikovim vezama i radi toga imaju niu temperaturu vrelita nego karboksilne kiseline

Hidroliza estera - reakcija estera s vodom pri emu nastaje karboksilna kiselina i alkohol
O H COCH2CH3 Etil-formiat

+ H2O

O H+ H COH
Mravlja kiselina

+ HOCH2CH3 Etanol

Saponifikacija

-hidrolizom estera u jako lunatom mediju (KOH, NaOH) nastaju sol karboksilne kiseline (sapuni) i alkohol
O CH3COCH2CH3 Etil-acetat O + NaOH CH3CO Na+ + sol karboksilne kiseline

HOCH2CH3 Etanol

AMINOKISELINE
- u svojoj strukturi imaju KARBOKSILNU i AMINO - skupinu O R CH - C :NH2 OH

- aminokiselina
- ti su spojevi bitni za sve oblike ivota, ali ne toliko kao slobodne molekule, ve kao polimeri koje nazivamo PROTEINI (bjelanevine) - proteini reguliraju metabolizam, sudjeluju u transportu kisika, imaju vanu ulogu u funkcioniranju ivanog sustava i kontrakciji miia, glavni su potporni materijal organizma, sudjeluju u prijenosu genetikih informacija itd.

- hidrolitikom razgradnjom proteina dobije se smjesa AMINOKISELINA iz koje je izolirano 20 razliitih aminokiselina ( aminokiseline i L konfiguracije kiralnog C atoma)
H I H2NC COOH I H Glicin (aminooctena kiselina) CH3 I H2NC COOH I H

Alanin
( aminopropionska kiselina)

Stereokemija aminokiselina
- sve prirodne -aminokiseline, osim glicina, imaju asimetrini -C-atom to znai da mogu postojati kao enantiomeri
d

* a-C-c

b
-s obzirom na asimetrini -atom prirodne aminokiseline imaju L-konfiguraciju

H
H CH3 L-alanin CH3 D-alanin NH2

- stereokemija L-aminokiselina moe se usporediti sa stereokemijom L-gliceraldehida

L-aminokiselina

L- gliceraldehid

Svojstva aminokiselina - aminokiseline se u vodenim otopinama ponaaju kao SLABE KISELINE i SLABE BAZE zbog COO- karboksilne skupine (kisela) i amino skupine NH2 (bazina) - aminokiseline imaju mnoga svojstva koja nisu karakteristina za veinu organskih spojeva, npr. topljive su u vodi, a netopljive u organskim otapalima (eteru, alkoholu, benzenu) - talite im je vrlo visoko, oko 300 C

fizika svojstva aminokiselina su slinija fizikim svojstvima ionskih spojeva (soli) nego kovalentnim molekulama to se moe objasniti ako se struktura aminokiseline prikae kao dipolarni ion, koji moe nastati tako da bazina -amino-skupina preuzme proton kisele karboksilne skupine iste molekule tako nastaje dipolni ion:

dipolarni ion zwitter ion -dipolarni ion miruje u elektrinom polju istosmjerne struje (izoelektrini pH).

Amfoternost aminokiselina
- amokiseline su spojevi koji mogu reagirati i kao kiseline i kao baze

+ HCl

+ Cl-

+ NaOH

+ Na+ + H2O

-aminokiselina u kiseloj otopini uzima proton kiselini dok u bazinoj otopini daje proton bazi

- u kiseloj otopini dipolarni ion prelazi u pozitivno nabijenu molekulu, dok u bazinoj otopini prelazi u negativno nabijenu molekulu

u kiseloj otopini Polipeptidi i proteini

dipolarni ion

u bazinoj otopini

- kondenzacijom 2 aminokiseline (DIPEPTIDI), 3 aminokiseline (TRIPEPTIDI), polipeptidi itd.

Peptidna veza

Oleinska i elaidinska kiselina - prirodne nezasiene kiseline

CH3(CH2)7 - CH

CH (CH2)7 - COOH

(CH2)7COOH
Oleinska kiselina (cis) Elaidinska kiselina (trans)

- oleinska kiselina zajedno s palmitinskom i stearinskom kiselinom dolazi u mastima i uljima

Polihidroksi spojevi
H H H
H Etilenglikol (1,2 etandiol) O Oksidacija glikola H H H H H H O C-C Glioksal HO-CH2 - C H OH O H

HO-CH2 - C Glikoaldehid
O

Glikolna kiselina
O CC

COOH-COOH OH Oksalna H H kiselina Glioksalna kiselina

Glicerol 1,2,3 - propantriol

Mast ili ulje

Triacilglicerol

Oksidacija
COH

COOH
[O]

[O]

Glicerol

Gliceraldehid
CH2-OH C=O CH2OH

Glicerinska kiselina

Dihidroksiaceton

Ketokiseline
CH3 C - COOH CH2=C-COOH OH Pirogroana kiselina Enolni-oblik soli: PIRUVATI

O Pirogroana kiselina
Keto-oblik

- pirogroana kiselina u prirodi se javlja kao meuprodukt razgradnje UGLJIKOHIDRATA i PROTEINA.

CH3 C CH2 - COOH

O Acetooctena kiselina

Polikarboksilne kiseline
Dikarboksilne

Oksalna kiselina

Soli - oksalati

Malonska kiselina

Soli - malonati

Jantarna kiselina

Soli - sukcinati

Glutarna kiselina

Soli - glutarati

+ 2H2O

-OOC

COO- + 2H3O+

Oksalna kiselina jedna je od najjaih organskih kiselina. Nalazi se u liu povra, rabarbare, rajice itd. Oksidacijom oksalne kiseline nastaje mravlja kiselina i CO2 O [O] H-C + CO2 OH

Nezasiena etilendikarboksilna kiselina

HOOC C=C
Maleinska kiselina - soli: maleinati cis H H

COOH

HOOC C=C H

COOH

Fumarna kiselina - soli fumarati trans

HIDROKSIDIKARBOKSILNA KISELINA Jabuna (hidroksijantarna kiselina)

COOH * H-C-OH CH2 COOH u prirodi

COOH * HO-C-H
CH2 COOH

Soli - malati

D(+)- jabuna kiselina

L(-) jabuna kiselina

Vinska (dihidroksidikarboksilna)
COOH

COOH
H-C-OH HO-C-H

COOH H-C-OH

HO-C-H
H-C-OH COOH

H-C-OH
COOH

COOH L(+) vinska kiselina

D(-) - vinska kiselina

Mezo-vinska kiselina

-u prirodi dolazi L(+) vinska kiselina, - soli: Tartarati Vinski kamen birsa COOH (CHOH)2 COO-K+ Kalijeva kisela sol vinske kiseline

Hidroksitrikarboksilna kiselina Limunska

COOH
CH2 HO-C-COOH - citrus plodovi: 6 7 % sok limuna CH2 COOH - soli: citrati

AMINI (alifatski spojevi s duikom)

.. H-N-H H AMONIJAK - moemo ih smatrati derivatima amonijaka - za njih je karakteristino da imaju jednu, dvije ili tri alkilne skupine vezane na duikov atom, - umjesto alkilnih skupina, amini mogu imati i skupine aromatinog karaktera (arilne), i u tom sluaju govorimo o aromatinim aminima,

- amini kod kojih je duikov atom sastavni dio prstena pripadaju u skupinu heterociklikih spojeva.

Struktura amina
-s obzirom na broj alkilnih ili arilnih skupina vezanih na duikov atom, dijele se na: .. RN-H .. H Primarni amin R NH2 .. RN-H R Sekundarni amin

Tercijarni amin

Kvarterni amonij - ion

Nomenklatura - naziv amina odreuje se tako da se sufiks amin doda iza:

a) naziva osnovnog ugljikovodika molekule

b) naziva odgovarajue skupine (alkil ili aril)

Metanamin (Metilamin)

N metiletanamin (Etilmetilamin)

N etiletanamin Dietilamin

Fizika svojstva amina

- amini niih molekulskih masa su tekuine dosta neugodnog mirisa (slinog amonijaku, miris ribe i sl.) - dobro su topljivi u vodi, jer mogu, slino alkoholima, tvoriti vodikove veze s molekulama vode : : O

H R N:
H

Vrelita, talita nekih amina

Kemijska svojstva
- amini su Lewis ove baze zbog slobodnog elektronskog para atoma duika

..

+ H+Cl-

CH3 NH3+ClMetilamonij klorid

Metilamin

Kvaterna amonijeva baza KOLIN

+ CH2 CH2 N(CH3)3OH- - dolazi u strukturi LECITINA (FOSFATID) OH

-LECITIN

Derivati karbonatne kiseline

OH

O=C
OH FOSGEN (halogen derivat) Cl O=C Cl

H2CO3

Vrlo otrovan plin u I. svjetskom ratu bojni otrov

AMIDI karbonatne kiseline

NH2 O=C KARBAMINSKA KISELINA NH2

UREA
(MOKRAEVINA)

Derivat uree

NH2
HN = C NH2 Gvanidin (Imidourea)

HOOC - CH NH2 Arginin veliki bioloki znaaj

DERIVAT GVANIDINA

NH2
HN = C N CH2 - COOH CH3 Kreatin - H 2O HN = C

NH C=O

N CH3

CH2

Kreatinin

UGLJIKOHIDRATI (eeri, glicidi)

- ugljikohidrati su u prirodi vrlo rasprostranjeni organski spojevi vani za ivot biljaka, ivotinja i ljudi - jednostavni eeri imaju empirijsku formulu CH2O GLUKOZA (CH2O)6
- u prirodi nastaju procesom fotosinteze: 6CO2 + 6H2O h C6H12O6 + 6O2 glukoza - ugljikohidrati slue kao izvor energije za sve oblike ivota, a osim toga ine i strukturni materijal biljaka i nekih ivotinja (oklopi rakova i kukaca izgraeni su od ugljikohidrata- hitina)

C6H12O6

Podjela eera:
- ugljikohidrati su polihidroksialdehidi ili polihidroksiketoni ili tvari koji jednostavnom hidrolizom prelaze u te spojeve - osnovna jedinica se dobiva hidrolizom ugljikohidrata i naziva se monosaharid

a) Monosaharidi galaktoza)

ili

jednostavni

eeri

(glukoza,

fruktoza,

b) Disaharidi izgraeni laktoza, maltoza)

od

dva

monosaharida

(saharoza,

c) Trisaharidi izgraeni od tri monosaharida (rafinoza) d) Oligosaharidi: 4 10 monosaharida

e) Polisaharidi: krob, celuloza, glikogen

Monosaharidi

D-gliceraldehid (aldotrioza) U strukturi ima krialni C - atom

Dihidroksiaceton (ketotrioza)

Postoje dva enantiomerna oblika:

D (+) - gliceraldehid

L (-) - gliceraldehid

O C

O C

H- C - OH

H- C - OH H - C OH H- C - OH CH2OH D - riboza D - glukoza

H - C - OH
CH2OH

D - gliceraldehid

D - eritroza

Po Vant Hofu broj izomera se izraunava prema izrazu: 2n n = broj kiralnih C - atoma Trioze Tetroze Pentoze Heksoze 21 = 2 izomera (L- i D-) 22 = 4 izomera (2L- i 2D-) 23 = 8 izomera (4L- i 4D-) 24 = 16 izomera (8L- i 8D-)

Glukoza
- najrasprostranjeniji organski spoj na Zemlji

* * *

Fischer-ova projekcija

- glukoza je heksoza molekulske formule C6H12O6 - moe se uoiti da ima etiri asimetrina ugljikova atoma na poloaju 2,3,4 i 5 (*) - prema tome postoji 16 moguih stereoizomera, od kojih je samo jedan glukoza, a ostali su aldoheksoze, npr. galaktoza i manoza

zbog jednostavnosti, ciklika se struktura glukoze i drugih monosaharida moe prikazati u obliku esterokuta (Haworth-ova projekcijska formula) - prsten (esterokut) lei u ravnini, a hidroksilne skupine iznad ili ispod te ravnine

-D-glukoza []D=112

-D-glukoza []D=+19

- ako se u Haworthovoj projekciji hidroksilna skupina na C-1 atomu nalazi ispod ravnine prstena, oznaava -D-glukozu, odnosno, ako je iznad ravnine, oznaava -D-glukozu

- ostale hidroksilne skupine svrstavaju se ispod ili iznad ravnine prstena, ovisno o tome kako su rasporeene u Fischerovoj projekciji (desno- ispod ravnine prstena, lijevo- iznad)

-D-glukoza

-D-glukoza

D-Fruktoza (voni eer)

D-fruktoza - vani monosaharid iz grupe ketoza jest fruktoza (C6H12O6), dolazi u vou i medu, a s glukozom u disaharidu -saharozi
- sadri tri asimetrina ugljikova atoma, proistjee da moe stvoriti 8 stereoizomera, od kojih je samo jedan fruktoza, dok su ostali izomeri druge ketoheksoze.

OH

CH2OH O OH
CH2OH

-D-fruktoza

CH2O O

CH2OH

OH

OH

-D-fruktoza

H
OH OH

CH2OH
D-Riboza 2-deoksi-D-Riboza

OH

OH
-D-riboza (RNA)

2-deoksi -D-riboza (DNA)

OH

2OH

2OH

DISAHARIDI
- disaharidi su sastavljeni od dvije molekule monosaharida meusobno povezane GLIKOZIDNOM VEZOM ( ili -) - openita formula disaharida je C12H22O11 to predstavlja kombinaciju dviju jednica heksoze Saharoza

- disaharid koji je vrlo rairen u prirodi

- dobiva se iz eerne repe i eerne trske, upotrebljava se u prehrani

Nemogunost redukcije

Fehlingove otopine

eerna repa: 14 20% eerna trska: do 27%

Saharoza

hidrolizom saharoza prelazi u glukozu i fruktozu saharoza ne pokazuje mutarotaciju, niti daje reakcije karakteristine za karbonilnu skupinu, jer nema slobodne poluacetalne hidroksilne skupine hidroliza saharoze u kiseloj otopini ili enzimatski daje ekvimolarnu smjesu D-glukoze i D-fruktoze poznatu kao INVERTNI EER (MED)

Maltoza (sladni eer)

- dolazi u proklijalom jemu - nastaje nepotpunom hidrolizom kroba djelovanjem enzima amilaze Reducira Fehlingovu otopinu

-Maltoza -1,4 glikozdina veza

svi eeri (aldoze) reduciraju Cu2+ iz Fehlingova reagensa

Laktoza - disaharid koji dolazi u mlijeku sisavaca (4% - 8%) pa se naziva i mlijenim eerom - sastoji se od glukoze i galaktoze - glikozidna veza koja povezuje galaktozu i glukozu nastaje reakcijom -poluacetalne skupine galaktoze i C-4 hidroksilne skupine glukoze

- taj tip glikozidne veze naziva se -(1-4)-glikozidna veza

Laktoza (reducirajui eer)

Celobioza - disaharid -D-glukoze - javlja se kao produkt nepotpune razgradnje CELULOZE - djelovanjem enzima CELOBIAZE

-1,4 glikozidna veza (reducirajui eer)

POLISAHARIDI
- polimeri koji se sastoje od nekoliko tisua monomernih jedinica - Najrasprostranjeniji polisaharidi u prirodi:
rezervni polisaharid: krob (biljna stanica) glikogen (ivotinjske stanice) miii i jetra (ivotinjski krob) strukturni polisaharid celuloza (ini vrstu strukturu biljnih stjenki)

Celuloza (C6H10O5)
- linearni polimer -D-glukoze, sadri oko 3000 jedinica glukoze u molekuli - celuloza ini najvei dio strukturnog dijela biljaka

Dio strukture celuloze

HEMICELULOZA
- ini 25% mase drveta - hidrolizom daje osim heksoza i pentoze (heteropolisaharid)

KROB
- je glavni izvor energije u stanici biljke - krobno zrnce se sastoji od: amiloze i amilopektina

krob
(C6H10O5)

Amiloza molekule glukoze su povezane -1,4 glikozidnim vezama, w~20%, topljiva u vodi, linearna struktura, do 400 jedinica glukoze

Amilopektin molekule glukoze su povezane -1,4 - glikozidnim vezama i -1,6 glikozidnim vezama, w ~80%, netopljiv u vodi, do nekoliko tisua jedinica

Amiloza

Amilopektin

GLIKOGEN
- je rezervni polisaharid ivotinjskih stanica - po strukturi je vrlo slian AMILOPEKTINU, razgranatije strukture - enzimski se cijepa do glukoze, glavnog izvora energije u organizmu - pohranjen u jetri i miiima

HETEROCIKLIKI SPOJEVI
- takvi cikliki spojevi u ijem prstenu se osim C atoma nalazi najmanje jedan atom (Heteroatom), koji nije ugljik a to su najee:
O, S ili N.
1. Peterolani heterocikliki spojevi

O Furan

Tiofen Pirol
O

Imidazol

Okazol

S Tiazol

esterolani heterocikliki spojevi

O Piran

Tiopiran

Piridin

Piridazin

Pirimidin

Heterocikliki spojevi (kondenzirani meusobno)

imidazol

N N Pirimidin Pteridin

Purin
Purin i njegovi derivati

Postoji nekoliko purinskih baza:

Postoji nekoliko pirimidinskih baza:

Timin

Uracil

Citozin