Elektroenergetika

Elektrine instalacije I deo 1. Koja su osnovna pravila koja treba potovati prilikom izbora i izvoenja elektrine instalacije? Osnovna pravila koja treba potovati prilikom izbora i izvoenja el. instalacije su: instalacija se mora izvesti tako da ne bude opasna za korisnike objekta; instalacija mora trajno da odoleva mehanikim optereenjima i oteenjima, uticajem vlage, praine, hemikalija ... svim prikljuenim prijemnicima treba osigurati napajanje el. energijom propisnog napona i frekvencije izgradnja instalacije ne sme da ugrozi stabilnost graevine niti se smeju otetiti druge instalacije u objektu; odbrana instalacija treba za odreeni sluaj da bude najjeftinije reenje, a da ujedno omogui poveanje broja prikljuenih prijemnika i poveanje prikljuene snage postojeih 2. Koako delimo instalacije prema nameni ? Prema nameni instalacije delimo na : osvetljenje elektromotorni pogon termike svrhe meovito optereenje 3. Kako delimo instalacije prema uslovima okoline ? Delimo ih na: suve prostorije specifine uslove (vlane, mokre i natopljene, vrue prostorije, prostorije u kojima postoji opasnost od poara, prostorije ugroene eksplozivnim smeama) u prostorijama sa specifinim ureajima 4. Kako delimo instalacije prema nainu izvoenja ? Imamo instalacije sa : vidno poloenim golim provodnicima vidno poloenim izolovanim provodnicima ( na odstojnicima, na noseoj konstrukciji,...) vidno poloenim cevima cevima poloenim u zid izolovanim provodnicima u zidanim kanalima ili betonskim blikovima instalacije ispod poda, na plafonu... 5. ta su osnovni elementi projekta el. instalacija ? projektni zadatak opis zahtevnih karakteristika el. instalacije od strane naruioca ili odgovarajue institucije graevinsko arhitektonska osnova objekta izbor i rasporeivanje svetiljki i proraun osvetljenja izbor i rasporeivanje elektrinih ureaja i vodova i proraun el. instalacija

 izbor, rasporeivanje i proraun elemenata gromobranske instalacije specifikacija materijala premer i predraun radova izrada dokumentacije 6. ta su osnovni elementi elektrinih instalacija ? vodovi elementi za prikljuak na gradsku mreu elementi gromobranske instalacije razvodna tabla elektrina brojila osigurai sklopke i prekidai vodovi i kablovi instalacione cevi i pribor za vodove i kablove prikljunice utikai sijalina grla 7. Koju vrstu informacija prua IV grupa oznaka izolovanih provodnika ? VI grupa simbola oznaava visinu nominalnog napona za koji je vod izraen. Ova oznaka se ne stavlja za vodove izraene za mele i jniske napone, ve iskljuivo za visoke napone. Ispisuje se nastavku pete (meufaznog) napona. Takoe se kontrolie pad napona, koji mora biti manji od dozvoljenog. 8. Na koji nain moe objekat biti prikljuen na mreu ? Na jedan od sledeih naina: vazduni prikljuak na nadzemnu niskonaponsku meru kablovski prikljuak na nadzemnu mreu prikljuak podzemnim kablom na niskonaponsku mreu prikljuak podzemnim kablom na visokonaponsku mreu 9. Kakvim pojavima se manifestuje grom ? Manifestuje se sledeim pojavama: elektrohemijskim akustinim termikim elektrodinamikim indukcijom 10. ta su glavni elementi gromobranske instalacije ? To su: hvataljka odvod uzemljiva Elektrine instalacije II deo

11. Koliko iznosi maksimalni otpor uzemljivaa za specifini otpor zemlje manji od 250 m ? Maksimalni otpor uzemljivaa mora da iznosi 20 . 12. Koji su osnovni tipovi brojila elektrine energije ? To su: jednofazno brojilo trofazno brojilo trofazno dvotarifno brojilo brojila za reaktivnu energiju 13. Koje su tri osnovne grupe instalacionih osiguraa ? instalacioni osigurai sa navijem tipa D noasti osigura tipa N automatski osigurai ili jednopolni instalacioni automati 14. Kako delimo sklopne aparate u zavisnosti od perkidne moi ? rastavljae sklopke instalacione zatitne (motorne) grebenaste sklopke kontaktore prekidae releje, okidae, tastere, signalne sijalice 15. Kako se dele prema nameni sijalice sa metalnim vlaknom? Dele se na : sijalice za optu upotrebu reflektorske sijalice halogene sijalice projekcione sijalice i dr 16. Koji su tipovi sijalica na principu pranjenja kroz metalne pare ili gasove? To su: fluoroscentne natrijumske ivine neonske 17. Navesti etape pri izradi projekta unutranjeg osvetljenja? izraunavanje potrebnog svetlosnog fluksa izraunavanje broja izvora svetlosti izraunavanje potrebnog broja svetiljki odreivanje rasporeda svetiljki izraunavanje stvarne srednje osvetljenosti 18. Od kojih faktora zavisi stepen opasnosti pri izlaganju oveijeg tela elektrinoj struji? Zavisi od: puta kojim struja prolazi, odnosno od organa koji su zahvaeni strujom

 oblika i frekvencije struje intenziteta struje vremena delovanja struje 19. Koji su naini zatite od udara zbog direktnog dodira? kompletna zatita izolovanje dodatna zatita zapreke, stavljanje van dohvata ruke upotrebom sigurnosnog malog napona upotrebom malog radnog napona 20. Koji su naini zatite od udara zbog indirektnog dodira? upotrebom sigurnosno malog napona upotrebom malog radnog napona automatskim iskljuivanjem napajanja izjednaenje potencijala dodatnim izjednazenjem potencijala upotrebom aparata i ureaja klase II postavljanjem u izolovane prostorije lokalnim izjednaenjem potencijala elektrinim odvajanjem (transformator 1:1) Pretvarai 21. Kakva je podela elektroenergetskih pretvaraa? Delimo ih na : elektromehanike pretvarae pretvarae elektrine energije koji mogu biti obrtni i statiki (transformatori i pretvarai energetske elktronike) 22. Opisati obrtne pretvarae elektrine energije? To su elektromehaniki pretvarai, odnosno elektrine maine iji obrtni moment ima funkciju pretvaranja jednosmerne struje u naizmeninu i obrnuto (grupa koju ine elektrini motor i generator). Danas su obrtni pretvarai potisnuti od odgovarajuih pretvaraa energetske elektronike pa se sreu samo kod starijih pogona velikih snaga. 23. Opisati pretvarae energetske elektronike? Njih karakterie primena elektronskih elemenata (poluprovodnike komponente) za relativno velike snage. Zadatak ovih ureaja je unutranje pretvaranje elektrine energije jednog oblika u drugi (napon, struja, frekvencija, broj faza). 24. ta predstavlja spreno polje? Predstavlja rezervoar energije u kome se energija moe nagomilavati i menjati. 25. Kako delimo elektrine maine s obzirom na smer toka energije? Delimo ih na elektrine generatore u kojima se mehanika energija pretvara u elektrinu i elektromotore u kojima se elektrina energija pretvara u mehaniku. 26. ta je piezoelektrini efekat? Definie se delovanjem elektrinog polja kojim se izvesni kristali deformiu u odreenom prevcu, a kada se deformiu, na njihovim krajevima se javlja elektrino opterenje. 27. ta je magnetostikcija?

To je menjanje magnetskih osobina materijala. Delovanjem magnetnog polja veina feromagnetskih materijala podlee veoma malim deformacijama a ako se feromagnetni materijala podvrgne mehanikom delovanju (deformaciji) menjaju se magnetske osobine materijala i to predstavlja magnetostikciju. 28. ta su elektromehanii pretvarai? To su ureaji u kojima se ostvaruje elektromehaniko pretvaranje energije posredstvom mehanikog kretanja. 29. ta su osnovni delovi elektrine maine sa elektrinog gledita? Osnovni delovi su magnetno kolo, namotaj i izolacija. 30.ta ini navojni deo (sekciju)? Osnovni element namotaja je navojak , koji se sastoji iz dva poluprovodnika, a vie navojaka ini navojni deo (sekciju). 31. ta ini namotaj induktora (pobudni namotaj)? Vie sekcija povezanih na odreeni nain da se struje ili elektromotorne sile u namotaju sabiraju, ine namotaj induktora (pobudni namotaj). 32. Kako delimo naizmenine maine prema nainu napajanja ? Delimo ih na jednofazne i viefazne. 33. Kako delimo naizmenine maine prema principu rada i pogonskom ponaanju? Delimo ih na sinhrone, asinhrone i kolektorske. 34. Kako delimo maine jednosmerne struje prema nainu pobuivanja? Delimo ih na nezavisne, redne i paralelne. 35. ta predstavlja elektromehaniko pretvaranje energije? Predstavlja pretvaranje elektrine u mehaniku energiju i obrnuto uz pomo elektromehanikih pretvaraa energije. Transformatori 36. Navesti osnovne konstrukcione delove transformatora. To su: magnetno jezgro namotaj izolacija transformatorski sud pomoni delovi pribor transformatora 37. Od ega se gradi magnetno kolo? Gradi se od visokokvalitetnih, hladno valjanih, orijentisanih transformatorskih limova. 38. Od kojih materijala i kakvog tipa provodnika se prave namotaji? Prave se od okruglog, profilnog ili trakastog provodnika od bakra ili aluminijuma, odnosno od materijala koji imaju mali elektrini otpor. 39. Kakva izolacija se pravi kod uljnih, a kakva kod suvih transformatora? Izolacija predstavlja kombinaciju celuloze i izolacionog ulja u sluaju uljnih transformatora, dok se kod suvih koristi suva vrsta izolacija (staklene tkanine integrisane epoksidnim silikonskim ili nekim drugim sintetikim smolama) u kombinaciji sa vazduhom.

40. Kod kog tipa transformatora se koristi transformatorski sud i od kog materijala se izrauje? Transformatorski sud postoji kod uljnih transformatora i izrauje se od kvalitetnog elika sa ojaanjima. 41. ta su pomoni delovi, a ta pribor transformatora? To su: natpisna ploica provodni izolator za povezivanje sa mreom dilatacioni sud regulator napona prikljuak za uzemljenje pokaziva nivoa ulja slavina za isputanje ulja 42. Princip rada transformatora? Na primarni namotaj transformatora se dovodi elektrina energija u obliku naizmeninog sinusnog napona koja u magnetnom spregnutom sekundarnom namotaju indukuje odgovarajuu EMS odnosno struja koja se koristi za napajanje prijemnika. Primarni namotaj se ponaa kao prijemnik, a sekundarni kao izvor elektrine energije. 43. Napisati jednaine fluksnog obuhvata primarnog i sekundarnog namotaja. 1 = N11+ N1m = L1* i1+ N1 m = N11 2 = N22+ N2m = L2* i2+ N2 m = N22 Gde su: N1 i N2 broj navojaka primarnog i sekundarnog namotaja 1 i 2 ukupni magnetni fluks po navojku primarnog i sekundarnog nmotaja 1 i 2 rasuti magnetni fluks po navojku primarnog i sekundarnog namotaja m yajedniki magnetni fluks po navojku L1 i L2 rasute induktivnosti primarnog i sekundarnog namotaja 44. Napisati osnovne jednaine naponske ravnotee.
d d 1 di = R1i1 + L1 1 + N 1 m dt dt dt d 2 di 2 d m u 2 = R1i2 + = R2 i2 + L2 + N2 dt dt dt Gde su: u1 napon na koji je prikljuen primarni namotaj u2 napon na prikljucima sekundarnog namotaja R1 i R2 aktivne otpornosti primarnog i sekundarnog namotaja 45.ta predstavlja elektrina ema transformatora? Predstavlja pojednostavljeni model pomou kojeg moemo na posredan nain da predvidimo ponaanje transformatora u raznim uslovima rada. Parametre ekvivalentne eme odreujemo na jednostavan nain iz standardnih ispitivanja transformatora u ogledima praznog hoda i kratkog spoja. Svi parametri ekvivalentne eme su fazne vrednosti, a parametri sekundara su svedeni na primar. 46. ta su parametri i veliine elektrine eme? To su:
u1 = R1i1 +

struja praznog hoda aktivna komponenta struje praznog hoda Ip relativna komponenta struje preznog hoda (struja magneanja) Im ekvivalentna otpornost u praznom hodu (fiktivna otpornost pomou kojeuzimamo u obzir gubitke u praznom hodu) R0 reaktansa magneanja X0 47. Koji parametri se odreuju ogledom praznog hoda? Odreuju se gubici u praznom hodu P0 i struja praznog hoda I0 . 48. Koji parametri transformatori se odreuju ogledom kratkog spoja ? Pomou ogleda kratkog spoja odreuju se gubici u bakru PCu i napon kratkog spoja. 49. Na osnovu kojih parametara transformatora se odreuje stepen iskorienja transformatora? Na osnovu poznavanja gubitaka praznog hoda i gubitaka usled optereenja odreuje se stepen optereenja transformatora. n = izlazna snaga/ ulazna snaga 50. Objasni ulogu, karakteristike i konstrukciju autotransformatora. Oni imaju samo jedan namotaj primar i sekundar su fiziki (galvanski) sjedinjeni, ali postoji visokonaponska i niskonaponska strana. Ovakva izvedba je, u odnosu na dvonamotajne iste snage, ekonominija jer ima manju masu aktivnog dela, uz vei stepen iskorienja. Meutim, manje je pouzdana zbog postojanja galvanske veze izmeu namotaja, a reaktansa rasipanja je mnogo manja. Trofazni autotransformatorise esto prave za velike snage. 51. Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi tranformatori radili u paralelnom radu? primarni namotaji moraju biti predvieni za isti napon i odnosi transformacije moraju biti jednaki da bi sekundarni naponi bili u fazi, transformatori moraju pripadati istoj grupi sprege da bi izbegli struje izjednaenja (uravnovnoteenja) , koje izazivaju preoptereenje jednog, odnosno podoptereenje drugog transformatora, relativni naponi kratkog spoja moraju biti jednaki. 52. Objasni glvne karakteristike sprege trofaznih transformatora slomljena zvezda. Slomljena zvezda (oznaka Z) ova sprega se iskljuivo primenjuje za NN namotaje. Namotaj pojedine faze sainjavaju dva redno povezana polunamotaja koji nisu na istom stubu. 53. Navesti sprege namotaja trofaznih transformatora. Namotaji trofaznih transformatora spreu se u trougao, zvezdu i slomljenu zvezdu (cik-cak sprega). Asinhrone maine 54. Objasniti ulogu induktora i indukta kod asinhronih maina. Induktor je namotaj kroz koji prolazi elektrina struja i stvara magnetno polje koje magneti itavo magnetno kolo maine. Indukt je namotaj u kojem se pod uticajem promena magnetnog fluksa induktora, indukuju EMS, a ako je elektrino kolo namotaja zatvoreno, i struja. 55.S obzirom na nain izvoenja namotaja rotora (indukta), koja dva osnovna tipa asinhronih maina postoje? Rzlikujemo asinhrone maine sa namotanim rotorom (klizno kolutne) i maine sa kratkospojenim rotorom (kavezne). 56.Objasni ulogu i konstrukciju trofaznog motora sa namotanim rotorom? 7

Namotaj statora je trofazni, kao kod sinhronih motora. Namotaj rotora je takoe trofazan, kod maina manjih snaga je spregnut u zvezdu, dok kod maina veih snaga spregnut u trougao, a slobodni krajevi su mu spojeni na tri metalna klizna koluta, izolovana meusobno i od vratila. Uloga kao i dienzionisaje rotorskih otpornika moe biti dvojaka oni mogu da slue za pokretanje, odnosno regulisanje brzine obrtanja. 57. Objasniti ulogu i konstrukciju trofaznog motora sa kratkospojenim rotorom. Nmaotaj statora se ne razlikuje mnogo od onog kod trofaznog motora sa namotanim rotorom. Meutim, namotaj rotora je znaajno razliit podsea na kavez. Kod motora manjih i srednjih snaga izraen je od neizolovanih provodnika, koji se na bonim stranama kratko spajaju sa po jednim prstenom. Osnovni problem vezan za primenu ove vrste asinhronih maina su loe polazne karakteristike (karakteristike pri putanju u rad). 58.Objasniti ulogu i konstrukciju jednofaznog asinhronog motora. Primenjuje se u jednofaznim mreama, izrauju se za male snage, obino do 0,5 kW. Osnovni nedostaci, u odnosu na trofazne motore, su nedostatak polaznog momenta, manja snaga za isto magnetno polje , loiji faktor snage i promenljiva snaga i momenat. Namotaj rotora je kavezni, a namotaj statora se sastoji iz dva dela glavne faze smetene u 2/3 ukupnog broja lebova i pomone faze smetene u preostale 1/3 lebova, koja je u odnosu na glavnu fazu prostorno pomerena za 90 stepeni. 59. Konstrukcija asinhronog generatora. Generatorski reim rada asinhrone maine nastupa kada se rotor maine ovre stranom pogonskom mainom u smeru obrtanja magnetskog polja brzinom veom od sinhrone. Naznaeno klizanje generatora je otprilike isto kao naznaeno klizanje motora, ali ima negativan predznak. 60. Princip rada asinhronog generatora. Neka je namotaj statora prikljuen na sistem naizmeninih trofaznih napona. U namotaju statora javlja se kontra elektromotorna sila E1 koja dri ravnoteu prikljuenom naponu statora U 1 i iji se modul razlikuje od napona za rad napona na omskoj otpornosti i reaktansi rasipanja (nekoliko procenata). 61. Objasniti uslove pod kojima se javlja Teslino obrtno polje. Teslino magnetno polje se javlja kada kroz namotaj statora protee naizmenina trofazna struja. 62. Npisati izraz za elektromagnetnu silu koja se javlja kada se provodnik sa strujom nae u magnetnom polju indukcije B. F = I2 (L x B) 63. ta su indukcione maine? Kada se stator asinhrone maine prikljui na mreu, obrtni momenat motora obre rotor u smeru obrtanja obrtnog polja. Pri tome su struje u rotoru izazvane elektromagnetskom indukcijom. Prenos energije sa statora na rotor vri se iskljuivo elektromagnetskom indukcijom, pa ove maine nazivamo indukcione maine. 64. Napisati izraz za relativno klizanje s. s = (ns- n)/ns 65. Kojim gubicima je praen rad asinhrone maine? gubicima u namotajima statora (gubici u bakru statora), PCu gubicima zbog magneeanja magnetnog kola statora (gubici u gvou statora), PFe elektrinim gubicima u rotoru, Pel2, koji sadre gubitke u namotaju rotora PCu 2 mehanikim gubicima usled trenja (frikcije) i ventilacije, Pf 8

66. emu je jednaka korisna (mehanika) snaga na vratilu maine? Jednaka je razlici ukupne mehanike snage i mehanikih gubitaka usled trenja i ventilacije. 67. Navesti karakteristine take gledano preko momenta? polazni moment, Mpol koji motor razvija pri pokretanju prevalni (maksimalni) moment, Mmax naznaeni (nominalni) moment, Mm momenat praznog hoda, Mph prazni hod (idealni) M=0 68. Kako se moe izvriti regulisanje brzine obrtanja asinhronog motora? Regulisanje brzine obrtanja se moe izvriti: promenom frekvencije mree (izvora) promena broja pari polova promenom klizanja promenom kaskadnih spojeva vektorskim upravljanjem Sinhrone maine 69. Kako delimo sinhrone generaore prema pogonskoj maini? Delimo ih na: turbogeneratore gde je pogonska maina parna ili gasna turbina hidrogeneratore gde je pogonska maina vodna (hidro) turbina dizelgeneratore gde je pogonska maina dizel motor 70. Kako delimo sinhrone generatore? Delimo ih na maine sa cilindrinim rotorom i rotorom sa istaknutim polovima. 71. Objasniti ulogu i konstrukciju turbogeneratora. Grade se sa cilindrinim rotorom, za velike brzine obrtanja. Kod ove vrste generatora izraeni su mehaniki problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike periferne brzine izmeu leita. Oni se uvek postavljaju horizontalno. 72. Objasni ulogu i konstrukciju hidrogeneratora. Grade se sa istaknutim polovima na rotoru, od sasvim sporohodnih do brzohodnih. to je manja brzina obrtanja dozvoljava se vei prenik rotora. Kod ove vrste generatora izraeni su mehaniki problemi u pogledu konstrukcije rotora zbog velike periferne brzine pri zaletanju. Generatori veih snaga, ije su brzine relativno manje, postavljaju se vertikalno, ahlaenje je kombinovano voda vazduh. 73. Konstrukcije sinhronie maine sa cilindrinim rotorom. Cilindar je oljebljenog gvoa, obino masivnog, namotaj induktora je sastavljen od sekcija smetenih u lebovima. Ova konstrukcija se skoro iskljuivo primenjuje kod velikih dvopolnih ili etvoropolnih turbogeneratora, iz mehanikih razloga. 74. Konstrukcija sinhrone maine sa rotorom sa istaknutim polovima. Rotor je sa istaknutim polovima i sa meupolnim prostorom kod kojih je namotaj koncentrisan oko jezgra pola. Ova konstrukcija se upotrebljava kod maina sa veim brojem polova ' hidrogeneratora. 75. Objasniti ulogu prigunog namotaja sinhronih maina.

Ima osnovnu ulogu da priguuje oscilovanje brzine obrtanja rotora oko sinhrone brzine u prelaznim procesima, pri emu se tada ponaa kao kavezni rotor asinhronih motora. 76. Princip rada sinhrone maine. Kroz provodnike pobudnog namotaja prolazi jednosmerna struja usled koje nastaje stalno magnetno polje. Magnetnopobudna sila (mps) pobude miruje u odnosu na rotor, pa se naziva stojeom. Smer jednosmerne struje kroz provodnike rotora je takav da je jedan pol severni, sledei juni itd. Obrtanjem rotora stvara se obrtno magnetsko polje. Ovo polje preseca provodnike statora i u njima indukuje EMS. 77. Kako se dele osnovni pobudni sistemi sinhrone maine? Dele se na: dinamike (elektromainske) sisteme, gde se pobudni namotaj sinhrone maine napaja pomou generatora jednosmerne struje statike sisteme, gde je izvor jednosmerne struje statiki pretvara energetske elektronike 78. Iz koje dve karakteristike se dobijaju informacije o ponaanju sinhrone maine? Najznaajnije karakteristike su karakteristika praznog hoda i karakteristika kratkog spoja. 79. Objasniti ulogu i nain dobijanja karakteristike praznog hoda. To je funkcionalna zavisnost naizmeninog napona indukta na prikljucima neoptereenog generatora E0, od jednosmerne pobudne struje J0 pri konstantnoj brzini i naznaenoj uestanosti. 80. Objasniti ulogu i nain dobijanja karakteristike kratkog spoja. Prikazuje zavisnost naizmenine struje na kratkospojenim prikljucima statora, Ik od jednosmerne pobudne struje Jp pri kratkom spoju i kada je brzina obrtanja naznaena. 81. Napisati jednainu naponske ravnotee za sinhroni motor sa cilindrinim motorom. E 0 = E + jX a I = U + RS I + jX I + jX a I +U + RS I + jX d I gde je:
E = U + RS I + jX I

82. Objasniti rad sinhronog generatora na optu (vrstu) mreu. Paralelnim radom generatora u pojedinim elektranama i paralelnim povezivenjem pojedinih elektrana i elektroenergetskih sistema, dobijaju se mree veih snaga, na koje manje mogu da utiu pojedini generatori ili elektrane. to je snaga mree vea, njen napon moemo smatrati stalnijim u pogledu veliine, faznog pomeraja i uestanosti. 83. Objasniti postupak sinhronizacije. U osnovi ovog postupka radi se o svoenju struje izjednaenja, koja se javlja prilikom prikljuenja generatora na mreu, na najmanju moguu meru. Maine jednosmerne struje 84. ta su osnovni delovi maine jednosmerne struje? Osnovni delovi maine su mirujui deo (stator) i obrtni deo (rotor). Izmeu rotora i statora nalazi se meugvoe (vaduni procep,zazor). 85. Objasni princip rada maine jednosmerne struje. Kada se kroz provodnike namotaja statora pusti jednosmerna struja, ona e stvoriti stalno magnetsko polje pobude, , odgovarajueg polariteta,vezanog za smer struje. Ovo polje

10

periodino, sa periodom jednakom duini dvostrukog polnog koraka i funkcija je samo prostorne koordinate. 86. Kako moemo podeliti prema nainu vezivanje provodnika u navojne delove valjkastog namotaja? Moe biti doboasti, bubnjasti i cilindrini. 87. Koje osnovne vrste pobude postoje prema nainu spajanja namotaja pobude u odnosu na namotaj indukta? Postoje sledee osnovne vrste pobude: nezavisna pobuda otona (paralelna) pobuda redna (serijska pobuda sloena pobuda 88. Napisati osnovne jednaine koje opisuju elektrine i mehanike veliine kod elektrinih maina jednosmerne struje. indukovani napon u namotaju indukta E = kE n elektromagnetni momenat motora M = kM Ia Ia struja indukta napon prikljuenja jednosmerne maine U = E Ra Ia Ra ukupni otpor indukta brzina obrtanja U Ra I a n= = k E 89. ta su nepovoljne posledice koje prate reakciju indukta, a vezane su za izoblien rezultantnog fluksa? gubitak na elektromotornoj sili usled smanjenja rezultantnog fluksa loija komutacija (funkcionisanje komutatora) usled pomeranja neutralne ose (zone) poveanje maksimalne indukcije izaziva vee gubitke u gvou i poveanje napona meu susednim lamelama komutatora 90. Koje mere se preduzimaju u cilju suzbijanja nepovoljnih posledica koje prate reakciju indukta, a vezane su za izoblienje rezultantnog fluksa? pomeranje dirki u stvarnu neutralnu zonu uvoenje dodatnih namotaja ija mps ima zadatak da poniti delovanje indukta 91. Za ta se upotrebljava namotaj pomonih polova? Koristi se za ponitenje reakcije indukta u prostoru izmeu glavnih polova. 92. Objasniti komutaciju. To je proces promene smera ems, odnosno mstruje prilikom prolaska navojka ili navojnog dela kroz neutralnu osu. Za vreme trajanja komutacije Tk, dirke kratko spajaju navojak ili navojni deo. 93. Koje veliine utiu na oblik krive komutacije? To su: 1. otpori prelazni otpor etkica otpor kratkospojenog dela koji komutira otpor spojenih vodova izmeu navojnog dela i lamele komutatora 11

2. ems spoljnog kola ek usled smoinduktivosti navojnog dela el usled meuinduktivnosti eM 94. Kakve mogu biti karakteristike momenta motora jednosmerne struje? Mogu biti: "meke" kod kojih se znaajno menja brzina obrtanja sa promenom momenta optereenja, koju sreemo kod redno pobuenih motora "tvrde" kod kojih se brzina obrtanja vrlo malo menja sa promenom momenta optereenja, koju sreemo kod paralelno pobuenih motora celo podruje izmeu ove dve karakteristike moe da se ostvari primenom jednosmernih motora sa sloenom aditivnom pobudom. 95. Kako se vri pokretanje motora jednosmerne struje? Da bi se smanjili udarci struje i naprezanja u motoru pri startovanju, motor se prikljuuje na snieni napon koji se moe menjati otpornikom za pokretanje, upravljivim ispravljaem sa regulacionim transformatorom. Otpornici za putanje u pogon su viestepeni, odabrani tako da ogranie struju pokretanja npr. na dvostruku vrednost naznaene struje. 96. Na koja tri osnovna naina se moe vriti regulacija brzine obrtanja motora jednosmerne struje? promenom napona napajanja promenom magnetnog fluksa pobude tj. struje pobude promenom otpora u kolu indukta 97. Kako se vri upravljanje motorom jednosmerne struje pomou Vard Leonardieve grupe? Grupu maina sainjavaju asinhroni motor, koji pokree generator jednosmerne struje koji, pak, napaja motor jednosmerne struje ijom brzinom obrtanja uprevljamo. Pobudom generatora regulie se napon motora, dok se menjanjem pobude motora sprovodi regulacija poljem. 98. Objasni konstrukciju i nain rada univerzalnog motora ? Kolektorski motor koji se moe prikljuiti i na jednosmerni i na naizmenini izvor napajanja. U principu se motor jednosmerne struje moe prikljuiti na naizmeninu mreu i on e imati iste fizike osobine kao da je prikljuen na jednosmernu mreu. Da bi tehniki koristili ovu mogunost, potrebno je da celo magnetsko kolo bude napravljeno od tankih feromagnetnih limova.

12