You are on page 1of 7

O POVESTI NIKONA JERUSALIMCA U GORIKOM ZBORNIKU

NATAA DRAGIN

UDC 091=8611441/1442"

Kratak sadraj. U radu autor analizira pravopisne i jezike karakteristike Povesti o jerusalimskim crkvama u pustiwskim mestima Nikona Jerusalimca u Gorikom zborniku iz 1441/42. godine. Rukopis je pisan resavskim pravopisom s jednim jerom. Refleks jata je ekavski, a uoen je i jedan primer s a na mestu . Kada je re o ostalim crtama na fonolokom planu, srpskoslovenska norma se dosledno potuje. U oblasti morfologije prisutan je snaan uticaj narodnog govora. Upadqiva karakteristika teksta je i upotreba grkih rei, to bi moglo svedoiti o stranom poreklu autora. Pouzdaniji odgovor na ovo pitawe, meutim, bie mogue dati tek detaqnim ispitivawem Gorikog zbornika u celini. Kqune rei: povest, Nikon Jerusalimac, Goriki zbornik, srpskoslovenski jezik, analiza pravopisa i jezika.

Goriki zbornik, poznati spomenik stare srpske kwievnosti, koji je 1441/42. godine sastavqen za Jelenu Bali i namewen wenoj zadubini, crkvi Sv. Bogorodice na skadarskom ostrvu Gorici, do danas nije izdat niti filoloki obraen. uva se u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti (broj 446) i ima 273 lista. Pisan je poluustavom sa dosta elemenata brzopisa i grkog pisma. Zbornik, kao to je poznato, sadri prepisku izmeu Jelene Bali i wenog duhovnika Nikona Jerusalimca.1 Pored toga to je sastavio i napisao zbornik, Nikon je bio i autor veeg dela teksta. I dok Jelenine poslanice, kao jedino svedoanstvo o wenom kwievnom radu i talentu, otkrivaju jo jednu, mawe poznatu, dimenziju wene linosti, o monahu Nikonu nema dovoqno podataka. Poznato je da se pored srpskoslovenskog sluio i grkim jezikom. U jednom zborniku manastira Savine iz 1439/40. godine, koji je takoe prepisao, nalaze se i grki tekstovi.2 U prilog teze o stranom poreklu ovog pisca mogla bi svedoiti i upotreba grkih rei u Gorikom zborniku, to naroito dolazi do izraaja u originalnom sastavu Povesti o jerusalimskim crkvama i pustiwskim mestima (str. 265b/11271b/4), kao i ve pomenuti ele1 O sadraju zbornika v. Istorija Crne Gore. Kwiga druga, tom drugi. Titograd 1970, 375376; ore Trifunovi, Dve poslanice Jelene Bali i Nikonova Povest o jerusalimskim crkvama i pustiwskim mestima", Kwievna istorija, V, 18, Beograd 1972, 291295. 2 Grki deo pisale su dve ruke. Do sada nije utvreno da li je jedna od wih bila Nikonova (Antologija stare srpske knjievnosti (XIXVIII veka). Izbor, prevodi i objanjenja ora Sp. Radojiia, Beograd 1960, 342).

138

NATAA DRAGIN

menti grkog pisma u Nikonovom irilskom duktusu.3 Na osnovu Povesti saznajemo da je boravio u Jerusalimu, na Sinaju i u Egiptu u vreme aleksandrijskog patrijarha Grigorija IV (13981412). Na takvom putovawu, meutim, mogao se nai i kao Srbin hodoasnik. Sa dosta verovatnoe moe se pretpostaviti da se i iza imena Nikandra Jerusalimca, svedoka Jeleninog testamenta iz 1442. godine, krije ista osoba. Ukoliko je to tano, odnosno, ukoliko je u meuvremenu primio stroi monaki zavet i promenio ime, svedoanstva o wemu javqaju se i posle Jelenine smrti (1443): 1454. u manastiru Sv. Nikole na skadarskom ostrvu Vrawini i posledwi put 23. novembra 1468. kao proiguman toga manastira.4 Sve to upuuje na zakquak da je Nikon bio starac srpskog manastira Sv. Arhanela u Jerusalimu, kome je car Duan 1348. priloio Sv. Nikolu na Vrawini. Nikonova Povest odlikuje se osobenim individualnim poetskim stilom. Iako su elementi putopisnog pripovedawa u sastavima ove vrste neminovni, Povest je, po miqewu . Trifunovia, vrlo malo putopisni spis, a vie umetnika vizija svih mesta, celovito zahvaenih u kraem pripovedakom trajawu".5 Za D. Bogdanovia to je misaona, hermetika lirika, u nedoreenim asocijacijama, nagovetajima i simbolima".6 Tekst Povesti prireen je dva puta.7 Na savremeni jezik preveli su je . Sp. Radojii8 i . Trifunovi.9 U ovom radu razmotrie se wene pravopisne i jezike karakteristike. 1. U oblasti ortografije praene su one crte koje ine osnovna obeleja pravopisnih kola stare srpske pismenosti.10 Grupa ja- na poetku rei belei se ligaturom: ko 266a/11, vi se 268b/18, v 269b/2 itd., a iza vokala dosledno se sree a: sa 266b/6, sda 267a/10, staa 267a/15 itd. Grupa je- u inicijalnom poloaju uglavnom se oznaava malim e: ego 267b/12, elisavet 267b/19, eleonsku 268a/2 itd. iroko se javqa retko:
3 Istoriari kwievnosti o ovom pitawu iskazuju razliite stavove. . Sp. Radojii, na primer, smatrao je da je re o strancu grko-vizantijskog porekla (Drei Byzantiner, alt-serbische Schriftsteller des 15. Jahrhunderts, Akten des XI. Internationalen Byzantinisten-Kongresses 1958, Mnchen 1960, 505506). . Trifunovi, pak, pretpostavqa da se grecizmi u Nikonovom jeziku ne javqaju kao svedoanstvo materweg jezika, ve kao uoqivi trag grke lektire i snanog duhovnog opredeqewa za grko-vizantijsku kwievnost" (isto, 297). 4 Istorija Crne Gore. Kwiga druga, tom drugi, 374. 5 . Trifunovi, isto, 301. 6 Istorija stare srpske kwievnosti, Beograd 1991, 224. 7 . Trifunovi, isto, 305307; Primeri iz stare srpske kwievnosti. Od Grigorija dijaka do Gavrila Stefanovia Venclovia, Beograd 1975, 115117. Prvom izdawu priloene su i fotografije rukopisa Povesti, te smo se wima sluili i prilikom izrade ovog rada. U sluajevima kada snimak nije dovoqno jasan, re je preuzimana iz prireenog teksta. 8 Antologija stare srpske knjievnosti (XIXVIII veka), 184187. 9 Dve poslanice Jelene Bali i Nikonova Povest o jerusalimskim crkvama i pustiwskim mestima", Kwievna istorija, V, 18, Beograd 1972, 312314. 10 Vera Jerkovi, Sredwovekovne ortografske kole kod Srba. Jugoslovenski seminar za strane slaviste, 31, Beograd 1980, 1928.

O POVESTI NIKONA JERUSALIMCA U GORIKOM ZBORNIKU

139

fat 265b/12, ie 265b/14, llinske 269b/13 itd., dok ligatura nije potvrena. Upotreba spirita nad pomenutim slovima je redovna, a akut ponekad izostaje. U poziciji iza vokala pisawe malog e je dosledno: istlet 266a/56, lukavoe 266a/10, nise 266a/15 itd., s izuzetkom dva primera sa irokim : stru 267a/18, il 269b/7. Pojava spirita, meutim, znatno je rea (javqa se samo u treini primera). Grupe qa, wa uvek se belee ligaturom: szdatel 266b/19, mole se 268b/5, kr/s/tl 268b/22; isplnem 266b/15, gorna 267b/15, gn 268b/22 itd. U oznaavawu qe, we pretee pisawe sa le, ne: glemoe 266b/7, zakolene 267b/12, hvalene 271a/13; odrvenen 265b/18, nei 266a/22, nem 269a/16 itd. Sa ligaturom su: gn 268b/14, vlna 269b/3, ni 269b/4. Vokal i ispred j dosledno se oznaava grafemom : yvstva 266a/5, smotrene 267a/12, szdany 267a/11 itd. Slova u rukopisu nema. U etimolokim pozicijama sree se z: noz 266a/8, mnozi 271a/8. Pouzdane potvrde suglasnika nisu naene, dok se oznaava slovom g: gewrgy 267b/4, g simani 267b/22, pelagin 268a/34, grasima 268a/16, e/g/list 270b/19, e/g/le 270b/20. Pravopis je jednojerov (pored tankog jera pisar koristi i pajerak). Grka slova , f, koriste se dosledno za obeleavawe grupa ks, ps i t (< ) u stranim reima: lein 269b/12, enofontovm 270a/89, aleandriskago 270a/17, aleandry 270b/5; fltr 271a/4; noran 265b/ 1718, viany 266b/9, golgoa 266b/17, vileema 267b/2, ew/d/sy 268a/ 14, ezvtenina 268b/17, raiu 270a/5, aanasa 270b/13, aoforus 270b/14. Iica ima trostruku glasovnu vrednost: a) glasovna vrednost i knovarha 268a/9, jwakma 268b/23, egptnini 269a/78, egpt 269a/ 10, egp/t/sk/h/ 269a/14, kssov 269a/12, snay 269a/21, krla 270b/13, krra 270b/14, per 271b/1, b) glasovna vrednost j mwseovo 269a/13, mwsi 269b/2, v) glasovna vrednost v araamova 267b/1, araam 267b/8, eima 268a/8, eriski 271b/4. 2. U oblasti fonetike interesovao nas je odnos autora prema kwievnoj normi datog vremena. U tekstu je prisutan ekavizam, to je jedna od osnovnih odlika srpskoslovenskog jezika.11 To potvruju sledei primeri: a) e na mestu etimolokog nedra 266a/3, pre/s/te 266a/1920, kpel 267a/17, kolovrtena 267b/3, obiteli 268a/16, 3. l. jd. aorista uzre 269b/5, D jd. petere 270a/67, b) na mestu vokala e (< ) vseizrdni 266b/45, vseizrd n 267a/56, vseizr//dno 267b/16, izrdno 271a/89. O refleksu poluglasnika u a svedoi primer A jd. m. roda zamenice t: ta 266b/16. U rukopisu je potvren i jedan sluaj prelaska poluglasnika u o, to je karakteristika ve staroslovenskih spomenika: togda 267b/9. Vokalno l se uva: bezmlstvova 270b/3, bezmlvno 270b/22; up. i primer plt 265b/5, 21.
11 Vera Jerkovi, Srpskoslovenska norma u glasovnom i morfolokom sistemu. Jugoslovenski seminar za strane slaviste, 3334, Zadar 1984, 59.

140

NATAA DRAGIN

U odgovarajuim leksemama dosledno se sree i grupa t (za d nema potvrda): zrexe 266b/19, vsewsxenni 267a/1920, prohodexi 269a/7 itd. Redovno se javqa i -l(-) na kraju sloga: pr//stol 267a/67, pomsl 269b/1213, svtl 270a/13 itd. Grupa r- prisutna je u dva primera iste rei: rmnoe 269a/19, 269b/22, dok za t- nema potvrda. U skladu sa normom je i grupa vs-: vsako 266a/9, vsemu 267a/10, vsm 271a/11 itd. Predlog v i prefiksi v- i vz- se uvaju: v pstn/h/ 265b/12, v blgo 266a/10, v lukavoe 266a/10, vdrzi se 266b/18, vzrti 266a/7, vzlyb/l/ennago 267b/89, vzne/s/ne 268a/12 itd. Jednom je, meutim, etimoloko u napisano kao v: v prditee divnago kr/s/tl gn i prbvalixa wcem stm vid/h/ 268b/21269a/1. Jednaewe po zvunosti oznaeno je tri puta: bes pribit'ka 265b/ 1617, beseda 268b/6, ispisa 270b/20. Primera uproavawa suglasnikih grupa, krewa preglasa i obnavqawa palatalizacije u ovom tekstu nema. 3. Kada je re o morfolokom sistemu, relevantnim za analizu, smatrani su sledei nivoi: a) odnos autora prema srpskoslovenskoj normi u najirem smislu, b) nanosi iz narodnog govora. Redakcijska osobina jednaewa A sa G jd. u kategoriji bia dosledno je sprovedena: szdatel 266b/19, pr/o/roka 269b/9, grgora 270a/16 itd. U G jd. sloene pridevske promene uoptava se -ago, a u D jd. -omu: a) slavnago 267b/4, /s/tnago 267b/13, divnago 268b/2122, b) stom/u/ 267b/3, velikom 268a/14. Potvrda gramatikalizacije nastavaka -em i -eh u I jd. i D i L mn. odgovarajuih promena nema. Supin i asigmatski aorist nisu posvedoeni, to je u skladu sa normom. Uoen je samo jedan primer starog sigmatskog aorista glagola korenske infinitivne vrste na suglasnik: rh 268a/19. Ostali glagoli koji su imali dvostruku mogunost za tvorbu aorista dosledno obrazuju mlai sigmatski tip: sdo/h/ 265b/16, wbrto/h/ 265b/17, pridoh 268a/ 8, postigoh 269a/21, prvedoe 271a/3 itd. Forma 3. l. dv. sa nastavkom -ta posvedoena je jednom i to u sluaju gde bi se pre oekivala mnoina: rc i noz iznemogosta 266a/89. Od inovacija koje su se sporadino javqale ve u spisima kanona u Povesti se nalaze: a) imenika deklinacija: G jd. mtri 266a/21, L jd. v kameni 269b/5, G mn. m dni 268a/21, moxi 269b/11, L mn. v mstoh 269a/14, b) zamenika deklinacija: N mn. s. rod sa 271a/5, A mn. s. rod sa 266b/6, taa 268b/8. Imenice gospod i sn dobijaju nastavke produktivne *o vrste: D jd. g 268a/21, A jd. ga 271a/10, A jd. sna 267b/9, D mn. snom 270b/8, mada se u posledwem sluaju moe raditi i o starom analokom uoptavawu unutar * promene ili o refleksu poluglasnika na staroslovenski nain. Jedina imenica m. roda koja je izvedena u kanonu sufiksom -ii u tekstu glasi sda 267a/10. Saimawe u imperfektu, koje je u staroslovenskom bilo retka pojava,12 ovde je dosledno sprovedeno
12

St. M. Kuqbakin, Staroslovenska gramatika, Beograd 1930, 128.

O POVESTI NIKONA JERUSALIMCA U GORIKOM ZBORNIKU

141

(ukupno 7 primera): hote 267b/9, teae 267b/10, mole se 268b/5, 269a/67, bh 270a/4 itd. Odstupa jedino prbvaae 270b/2. Pod uticajem narodnog govora dolo je i do nepravilne upotrebe osnove u imperfektu: tvoree 269b/22, imae 270b/11. Uoen je snaan uticaj dijalekatske baze i u sferi deklinacionog sistema. Meu crtama optetokavskog karaktera u rukopisu se javqaju: a) imenika deklinacija: nastavak -e u G jd. *a promene nimfodore 270b/ 1516, minodore 270b/16, mitrodore 270b/16,13 nastavak -e u A mn. *o i *a promene otoke morske 266a/15, moxi mnoge 270b/11; u primeru nise 266a/15 dolo je do kontaminacije ovog nastavka i osnove grke rei nhson, b) pridevska deklinacija: nastavak zamenike promene u D jd. . roda neskvrnnoi 266a/20, v) zamenika deklinacija: G jd. . roda tei 268a/16, L jd. m. roda te/m/ 269b/18.14 Zamenike forme proirene partikulama i i zi takoe predstavqaju inovaciju pod uticajem narodnog govora:15 N jd. m. rod oni 270a/3, A jd sr. rod toi 266b/14, L jd. . rod toizi 266a/22. U veini primera i prilog t 270b/20 se javqa sa partikulom: tui 268b/ 17, ti 270b/10, 21, 271a/2. U tekstu su potvrene i crte regionalnog karaktera, koje bi mogle svedoiti o uoj provenijenciji autora: nastavci tvrdih zamenikih osnova u D mn. prideva enofontovm 270b/89 i A mn. hvh 270b/14. Ova osobina danas odlikuje kosovsko-resavski dijalekat.16 Ukoliko se ne radi o posebnom oseawu za glagolsko znaewe, pod uticajem iste dijalekatske osnovice moglo je doi i do meawa padea mesta i padea ciqa17 u sledeim primerima: korakn gra/d/ strani v nem'e katantisas 269a/1516, nil dlexi se v aleandry 270b/45. Na nesigurnost u vladawu jezikom normom ukazuju i sluajevi zamene padea (dativ namesto genitiva) u okviru iste sintagme: tamo vidh stran ikonu pre/s/te neskvrnnoi iste mtri h moem 266a/ 1821, cna vl/d/c moego selo skdel'nie 267a/1113. U ovim primerima moglo bi se raditi i o indirektnom uticaju govorne baze, budui da su se u kosovsko-resavskom dijalektu posle prelaska jata u e u D jd. *a osnova i uoptavawa nastavka meke promene u G jd. ova dva padea izjednaila.18 U tekstu je prisutno i naruavawe kongruencije u rodu i broju: a) sbwr e/s/ strana inonael'nikwm /s/tnim 270b/1718, b) tamo e/s/ moxi ste katerini 269b/910. Kongruencija izostaje i kod aktivnog par13 Budui da upotrebqeni pade ima posesivno znaewe, navedeni oblici se mogu shvatiti i kao dativi jednine. Nastavak -e u tom sluaju bio bi poreklom od jata. 14 Prodor nastavaka meke promene u tvrdu potvren je veoma rano (St. M. Kuqbakin, Paleografska i jezika ispitivawa o Miroslavqevom jevanequ, Sremski Karlovci 1925, 108; . Danii, Istorija oblika srpskoga ili hrvatskoga jezika do svretka XVII vijeka, Biograd 1874, 227). 15 Aleksandar Beli, Istorija srpskog jezika, Izabrana dela Aleksandra Belia, etvrti tom, Beograd 1999, 235236. 16 Pavle Ivi, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i tokavsko nareje, Novi Sad 1956, 101. 17 Pavle Ivi, isto, 102. 18 Up. Vera Jerkovi, Srpska Aleksandrida. Akademijin rukopis (br. 352). Paleografska, ortografska i jezika istraivawa, Beograd 1983, 145 (posebno nap. 232), 179.

142

NATAA DRAGIN

ticipa prezenta u sledeim sluajevima: v viany gredxe gra/d/ lazarev i swn postigoh 266b/911, aravy minv k egpt gredxe himarwn wbrto/h/ 269a/911. Na kraju osvrnuemo se na morfoloku i sintaksiku adaptaciju grkih rei koje se javqaju u Povesti.19 U veini sluajeva imenica se uklapa u slovensku reeninu strukturu tako to zadrava grki morfoloki lik: a) N jd.: ko p'toma le 266a/1112, tamo aneresis moxi evrewm 269b/1112, b) A jd.: avstida postigoh jov pravednom hwran 266b/24, himarwn wbrtw/h/ kssov 269a/1112, izidoh pak w/t/ tu/d/ ilewn didrasko 269a/1819, v) A mn. (iako je u pitawu dvojina): imae i moxi mnoge wcem stm velikaago aanasa krla e aoforus hvh krra jwanna 270b/1114. Jednom na mestu N jd. stoji forma A jd.: lein ne ima/t/ pomsl llinske knig 269b/1213. Ista pojava uoena je i kod toponima raia:20 tamo e/s/ raiu ydna i velika 270a/56. Imenica mhlwt0 adaptirana je, po svemu sudei, u okviru * promene: milot pret prd jwrdan 268b/2021. Kombinacija grke osnove i slovenskog nastavka prisutna je i u sluaju leksema nhson i koinobirxhj: A mn. nise 266a/15, G jd. knovarha 268a/9, D jd. knovarhu 268a/13. Bez odgovarajueg nastavka ostali su imenica ek3n i toponim gomora 269a/ 34 (n. pl.) u sledeim potvrdama: tamo vidh stran ikonu plt szdana na nei toizi ikon y/d/ strano i uasno neizre//nno i ydno 266a/18266b/2;21 iz gomora 269a/56. Posvedoeni pridevi, zadravajui grki oblik, pored padea prate i rod i broj imenice uz koju stoje: A jd. . rod svst moy noran 265b/1718, friktin goru eleonsku 268a/2. Oekivana kongruencija izostaje u N jd. m. roda u sledeim primerima: hram perivoiton 267a/1415, sa e pak postigoh glemoe terin 266b/67. U relativno kratkom tekstu Povesti stepen ogreewa o normu kwievnog jezika, kao to se vidi iz ovog pregleda, prilino je visok. Kada se ima na umu narativni karakter teksta, kao i wegova osnovna namena, razlog tome mogao bi se moda nai u potrebi pisca da svoje obraawe itaocu uini to ivqim i neposrednijim. Ne moe se, meutim, iskquiti ni mogunost da je ovakvo stawe izraz jezike kulture autora stranca, koji se pored grkog sluio i srpskoslovenskim jezikom, unosei u svoju Povest, pored grkih leksema, i elemente ivog narodnog govora. Pouzdaniji odgovor na ovo pitawe bie mogue dati tek detaqnim ispitivawem Gorikog zbornika u celini.
Novi Sad
19 Na ove rei ukazuju Radojii (isto, 184187) i Trifunovi (isto, 307308). Od ukupno 17 leksema samo dve su glagoli (katantisas 269a/16, didrasko 269a/19). Ostalo su imenice (11) i pridevi (4). Kada je re o imenima lica, mesta, reka i mora (v. Trifunovi, isto, 308310), analiza je obuhvatila samo one rei ija adaptacija iziskuje komentar. 20 Ova leksema javqa se i u Sofijskoj slubi svetom Savi, ali kao rana (Jasmina Grkovi, Sofijska sluba svetom Savi. Paleografska, ortografska i jezika ispitivawa, Novi Sad 1986, 53). 21 . Sp. Radojii je, sudei prema wegovom prevodu (v. isto, 184), toizi ikon proitao kao nominativ jednine, to je, ini mi se, mawe verovatna mogunost, s obzirom na to da je u prethodnom primeru ista imenica adaptirana u okviru *a promene.

O POVESTI NIKONA JERUSALIMCA U GORIKOM ZBORNIKU

143

Nataa Dragin O POVESTI NIKONA IERUSALIMSKOGO V GORIKOM SBORNIKE Rezyme V rabote avtor analiziruet orfografieskie i zkove osobennosti Povesti o cerkvh Ierusalima i mestah v pustnh Nikona Ierusalimskogo v Gorikom sbornike, datirovannom 1441/1442 godom. to kasaets pravopisani, v tekste nablydayts tipine resavskie ert. Znak otsutstvuet. Zvukovm refleksom vlets e, a take zasvedetelstvovan i odin primer s a na meste . V otnoenii ostalnh fonetieskih kategori norma serbskoslavnskogo zka sohranets posledovatelno. V morfologii zametno vnoe vlinie ivo rei. Primeatelno to, to v tekste m neodnokratno stalkivaems s upotrebleniem greeskih slov, to, moet bt, ukazvaet na neserbskoe proishodenie avtora. Odnako, otvetit na tot vopros mono tolko posle detalnogo issledovani celogo teksta Gorikogo sbornika.