Gargantua i Pantagruel

Fransoa Rable je najpotpuniji i najizrazitiji predstavnik francuske renesanse. Rableovo glavno delo je Gargantua i Pantagruel neka vrsta avanturistiko-fantastinog romana u pet knjiga, koje su objavljene u duim vremenskim razmacima i smatraju se obino kao jedan roman, mada je veza izmeu njih dosta labava.

SADRAJ
PRVA KNJIGA Prejezovito itije velikoga Gargantue
Prva knjiga sadri niz pria koje nemaju mnogo veze meu sobom. Tu se opisuje: neobino roenje diva Gargantue, koji je doao na svet kroz levo majino uho, jedno popodne, treeg dana februara u Devinijeru, gde se odravala gozba; vaspitanje Gargantue i njegov boravak u Parizu; Gargantuin povratak u zaviaj usled rata koji je nastao izmeu Granguzijea (Grandgousier), Gargantuinog oca, i susednog kralja, zavojevaa Pikroola, a koji se izrodio iz jedne obine svae njihovih podanika, Gargantua prekida svoje nauke u Parizu i vraa se u domovinu da je brani. U ovom ratu, koji Rable opisuje nadugo i nairoko, naroito se istakao, hrabrou i umenou, kaluer an Dezantomer (Jean des Entommeurs). Posle pobede nad neprijateljem, Granguzije i Gargantua grade kalueru anu, za nagradu, opatiju posebne vrste Telemsku opatiju u kojoj vlada jedino pravilo: ini to ti se ushte (Fais ce que voudras).

DRUGA KNJIGA Pantagruel, kralj eara, vraen u svoje prirodno sastojanije i njegovi jezoviti podvizi
U drugoj knjizi dat je opis: Pantagruela u detinjstvu kao div, on pokazuje strahovitu snagu: kravi, dok je sisa, pojede [. ..] dve sise na vimenu i pola trbuha; medveda koji hoe da mu oblie usne u kolevci raereio je kao pilence; smrskao je kolevku u komade i sl. Pantagruelovog kolovanja u raznim univerzitetskim gradovima Francuske, posebno u Parizu, gde od oca dobiva pismo u kome je izloen program novog vaspitanja i koje predstavlja pravu himnu renesansnoj kulturi. U Parizu se Pantagruel upoznaje sa Panurgijem, s kojim odlazi u borbu protiv Dipsoda.

TREA KNJIGA Podviga i junakih dela dobroga Pantagruela

1

Trea knjiga razvija dve glavne teme. Prvi, manji, deo prikazuje Panurgija kako rasipa novac i zaduuje se. Drugi, vei deo posveen je njegovoj enidbi. U nedoumici da li da se eni i da li e biti u braku srean ili nesrean, Panurgije se obraa za savet raznim linostima, pored ostalog: sibili, pesniku, arobnjaku, teologu, lekaru, filozofu, ludaku i drugima. Nezadovoljan njihovim odgovorima, Panurgije, po nagovoru Pantagruela, odluuje da pita za savet proroite Boanska boca , koje se nalazi u Kateji, tj. u Kini.

ETVRTA KNJIGA Podviga i junakih dela plemenitoga Pantagruela

etvrta knjiga nastavlja opis putovanja Panurgija i njegovog drutva. U potrazi za proroitem Boanska boca, putnici poseuju razne fantastine zemlje i ostrva, kao: ostrvo sudskih izvritelja, koji ive od toga to ih tuku, pa im u naknadu za batine daju odtetu; ostrvo protestanata (papefigues), katolika i papinih idolopoklonika (papimanes), ostrvo Gospara Gastera, prvog majstora svih majstorija i dr.

PETA KNJIGA Podviga i junakih dela dobroga Pantagruela

U petoj, poslednjoj knjizi Rable nastavlja opis putovanja Panurgija i njegove druine, koja poseuje: Zvoni ostrvo (I'lsle sonnante), nazvano tako zbog stalne zvonjave zvona svih vrsta, kao i neke druge krajeve. Najzad putnici stiu u zemlju u kojoj se nalazi Boanska boca, koju u hramu uva monahinja Bakbuk (Bacbuc). Odgovor na pitanje glasi: Pijte (Trink), to Panurgije protumai da treba da se eni. Time se delo zavrava. *** KOMPOZICIJA Odsustvo kompozicije nema mnogo plana i reda u ovom pripovedanju doivljaja divova i njihovih prijatelja ovo je jedna od najslabijih strana dela. HUMANISTIKE IDEJE Pod fantastinim i aljivim ruhom kriju se Rableove humanistike ideje, kao i realistina i satirina slika tadanjeg sveta i drutva. Rable je itaoce savetovao da smrskaju kost i sadrajnu sr posru, da bi u njegovoj knjizi njegovoj pronali i drugu slast i skriveniji nauk, koji e vam razotkriti uzviena tajanstva i strave tajnovite, i to se tie nae vere, i to se tie naeg politikog stanja, i naeg privrednog ivota. U prvom redu, Rable je uneo u delo svoju erudiciju. Humanist iroke kulture, dobar poznavalac antike, uz to pravnik, lekar i prirodnjak, Rable

je bio ovek neobino naitan, i sve svoje znanje on je unosio u svoju knjigu. Na svakoj stranici njegovog dela sreemo se sa mnotvom imena iz istorije civilizacije, od kojih on pozajmljuje podatke, injenice, prie, izreke. Zbog ogromnog znanja iz najrazliitijih oblasti iz ovog dela su crpli obavetenja najraznovrsniji specijalisti: istoriari i botaniari, geografi i etnografi, stratezi i filozofi, fiziolozi i filolozi, istoriari umetnosti, lekari, pravnici itd. Na njega su se pozivali i citirali ga naunici koji su obraivali najrazliitije teme u vezi sa XVI vekom: o nainu oblaenja dece, o enskim frizurama i toaletama, o kuvanju, o vetini jahanja itd. Jednom reju, Rableovo delo predstavlja itavu enciklopediju XVI vijeka. Rableov humanizam dolazi do izraaja naroitoo u velikoj veri koju ovaj pisac polae u istinsku nauku (nasuprot mrnji prema sholastici i njenim stubovima:. teolozima, kaluerima i papi). Ta njegova vera naroito je vidljiva u idejama o vaspitanju Pantagruela i Gargantue. Starom verbalnom vaspitanju i obrazovanju sholastiara, koji su glave svojih uenika punili besmislenim knjigama, koje su oni morali da naue naizust tako dobro da su ih mogli da ih izgovore natrake, u po dana i u po noi i od kojih su postajali sve gluplji, Rable suprotstavlja novo obrazovanje humanista. Osvrui se na prolost i sadanjicu, pisac, kroz usta svoga Gargantue, kae: Vreme je tada neto jo mrano... (...) Ali, bojom dobrotom, svetlost i dostojanstvo vraeni su knjievnosti u moje doba, i sad vidim toliku izmenu. Danas su sve nauke na snagu vraene, jezici su obnovljeni; jezik greeski, bez koga se niko ne bi bez stida mogao nazvati uenim, jevrejski, haldejski, latinski... Tano je reeno da u Rableovim pogledima na obrazovanje dolazi do izraaja e renesanse za enciklopedijskim znanjem. Rable je humanista i po visokom miljenju koje ima o oveku, po velikom povjerenju koje gaji u njegovu prirodu, koja je kod njega, po Brintjerovim reima divinizovana. Prema Rableovom shvatanju ovekova priroda je dobra. On iznosi na jednom mestu svoje knjige, kako je Fizis (Priroda) rodila Lepotu i Harmoniju, dok je Anti-fizis (Protivpriroda) donela na svet licemjerje i itav porod nakaza, udovita, prirodi protivnih. Po Rableovom miljenju, ne treba guiti slobodan razvoj oveka nikakvim neprirodnim stegama: jer kae on u svojoj utopistiki zamiljenoj ljudskoj zajednici, Telemskoj opatiji ljudi slobodni [...] imaju od prirode nagon i podstrek koji ih nagoni uvek na vrlinu i da ono to rade uvek bude dobrodeteljno, a poroka da se klone; dok kada su ljudi gadnim ugnjetavanjem i zulumom ponieni i porobljeni, oni unitavaju u sebi plemenitu tenju kojom su ka vrlini naginjali, da bi samo zbacili sa sebe taj jaram robovanja: jer, mi se uvek zabranjenih stvari poduhvatamo i prieljkujemo ono to nam je uskraeno. Stoga jedino pravilo koje vlada u ovoj zajednici glasi: ini to ti se ushte / Radi ta

hoe. Rable unosi u svoje delo, pored uzvienih, i niske strane realnosti, ono ulno i sirovo, one najgrublje fizioloke procese i radnje ovjekove, s otvorenou jednog humaniste koji smatra da mu nita ljudsko nije strano. Rable je naslikao i drutvo savremene Francuske, sve njene klase i stalee, profesije i zanimanja. Neke od ovih drutvenih kategorija ocrtao je sa simpatijama (na primjer, ire slojeve: seljake, zanatlije, mada ni njima ne prata neke slabosti: praznoverje, lakovjemost i sl.), dok je o drugima dao vie satirinu i grotesknu sliku (slika svetenika i kaluera, upravnih funkcionera i dr.). SATIRA / KRITIKA SVETENSTVA 1. Svom estinom Rable se okomio naroito na tadanje svetenstvo (satira ovoga stalea predstavlja jedno od optih mesta u delima humanista), za koje kaa da ive da jedu i piju (a ne obrnuto). Jedan kaluer, prilikom svoje posete Firenci, ne divi se, kao drugi, kroju kubeta, raskoi hramova i velianstvenih palata, nego gleda gde e pronai (merka) kakvu peenjaricu i sto puta vie je voleo da vidi dobro kljukano gue na ranju nego sve porfire i mramorje toga grada. Oni, kao veme sluge svetoga Grozdija, vole naroito dobro vince, koje, po reima jednog od njih, ovek blagorodan nikad ne omrzne. Rable ih smatra i razvratnim. Oni napadaju na tue ene, makar ena bila runa kao Prozerpina. 2. Pisac podvrgava jetkom smijehu i neznanje tadanjih kaluera. U manastirima niko nita ne ui iz straha da ne dobije zaunice / zauke (?); oni smatraju da nema gore pokore no uen kaluer. A ako ve neto itaju, to su samo knjige pantagruelske, i to ne zato da bi veselo proveli vreme, ve da pakosno nekom nakode: oni okreu, podmeu, domeu, iskreu, prekreu, zakreu, vraguju, privraguju i idu k vragu, to jest klevetaju ... & Uopte, kaluerski red Rable smatra parazitskim staleom, koji ne radi nita, nego ivi na tui raun. Kaluer niti ore poput teaka, niti brani zemlju poput ratnika, ne lei bolesnike poput lekara, ne propoveda i ne razgaljuje naukom svet, kao dobri doktor jevanelski i pedagog, ne doprinosi blagostanju drave i ne donosi joj potreptine, kao trgovac, nego on, kao majmun, samo balega gde stigne i kvari sve to nae. Otuda kalueru svi upuuju psovke, grdnje i prokletstva. I Rable im dobacuje rei pune prezira: Nazad, pasji nakote! S puta, s mog sunca, avolova gadijo i kukuljadijo! ... KRITIKA SORBONE Posebno otre strele odapinje Rable na jednu vrstu tadanjeg svetenstva: teologe sa Pariskog univerziteta Sorbone. Uticaj ove ustanove (koja

potie jo od XIII vijeka) bio je u Rableovo vreme toliko jak da je ona bila uspostavila kontrolu nad itavim intelektualnim ivotom Francuske, ukljuujui nastavu i izdavaku delatnost; ona je napadala i proganjala svakoga i sve to nije bilo njoj potinjeno. (Pod njenim pritiskom, na primjer, donesena je u XVI vijeku zabrana o uenju grkog jezika, o tampanju knjiga i sl.) Sorbona je cenzurisala i neke Rableove knjige. Rable se svom estinom okomio na nju i njene teologe, koje, s podsmijehom punim prezira, naziva: sorboncima, sorbonaima i sl., istiui da oni u raspravama svojim ne trae istinu, ve inat i prepirku, i da za njih, kao i za teologe uopte, razlog ne znai nita: Razlog? kae jedan od teologa sa Sorbone (Janotus) Pa mi se [...] ne sluimo razlogom; za njih je vera dokaz stvari koje nikako takve ne izgledaju. & Janotus de Bragmardo, najmatoriji i najglavitiji sa teolokog fakulteta, sa svojim kominim izgledom i odelom, sa svojim mucanjem i kaljanjem, sa makaronskim latinskim jezikom1, koji sav vrvi od skolastikih termina, formula, silogizama, zakljuaka, latinskih citata. KRITIKA VERSKOG FANATIZMA Na mnogim mestima Rableove knjige, naroito u glavi posveenoj papomahnitaima (papimanes), predmet satirinih napada je i sam papa i deifikacija njegove linosti. U njoj autor ismeva papine idolopoklonike, ljude koji osjeaju prema papi toliko divljenje da bi mu, kada bi ga vidjeli, poljubili najsramotnije mesto. A zatim autor prelazi na ismevanje onih propisa, zvanih dekretaljke, koji ozakonjuju papinu svetsku mo i pomou kojih je Rim drao Francusku, kao i ostale zemlje, u svojoj vlasti i iz njih sisao novac. Priajui o tome kako Rim kroz 'dekretaljke' vispreno izvlai zlato iz Francuske etiri stotine hiljada dukata svake godine, Rable, kroz usta jednog lica, kae: Zar samo toliko?... Ali ik mi naite u celome svetu knjigu neka je to filozofija, medicina, zakoni, matematika, ljudska lepa pismenost, pa, tako mi boga moga, i samo Sveto pismo koja bi mogla toliko iz nje da izvue. Nema te knjige na ovome svetu! PARODIJA BIBLIJE Osim toga, Rable podvrgava smehu post i ispovedanje kao i biblijske mitove, verske legende. Tako u sceni roenja Gargantue, koji je doao na svet kroz majino uvo, Rable ismeva samu legendu o bezgrenom zaeu i roenju Isusovom. Zato da ne poverujete? kae on ironino. Jer, kaete vi, nema nikakvog izgleda. A ja vam kaem, ba na osnovu toga, treba potpuno da verujete, jer sorbonci kau da je vera dokaz stvari koje nikako takve ne izgledaju. Je li to protiv naeg zakona, protiv nae vere, protiv pameti, protiv Sv. pisma? Ja sa svoje strane ne nalazim u svetim knjigama nita ovome protivno. Ako je takva boja volja bila, ko sme rei da bog to nije mogao uiniti? Dede, tako vam svega, ne muite svoj duh zaludnim mislima te vrste, jer vam kaem: gospodu bogu nita nije nemoguno, i ako mu se prohte, sve e ene odsada raati decu na
Marokanskim jezikom se naziva jezik u kome su latinske rei izmeane sa francuskim reima na koje su dodati latinski nastavci.
1

uvo. Rable se nije ustruavao ak da se naruga i Isusovom raspinjanju na krst: posljednju re koju je Isus, prema legendi, izgovorio na krstu: sitio (edan sam), Rable stavlja u usta jednom pijanom gostu na gozbi prilikom Gargantuinog roenja. SATIRA SUDIJA, ADVOKATA... Pored svetenstva, Rable podvrgava otroj satiri i kritici i druge stalee i profesije svoga vremena. Jetka je satira sudskih i upravnih funkcionera, sa njihovim togama oivienim krznima, koju je autor dao u liku maora-krznaa. To su, kae pisac, ravi ljudi, koji veaju, pale, glave seku, tuku, u tamnicu bacaju, potkopavaju i unitavaju sve, i ne vode rauna o tome ta je dobro a ta zlo, i koji ive od korupcije, a sve to ine uz blagonaklonost vlasti. Njihov stareina, udovite gnusnije no to se opisati moe, ije su ruke krvave, kande kao u harpije, njuka kao gavranov kljun, zubi kao u divljeg vepra etverogodinjaka, svaku reenicu poinje reima: Daj mi to, tj. trai mito. Sudija Bridoa (uumiga) donosi presude kockom, odugovlai parnice, udovoljava svim pravnikim formalno-stima, i iji je govor pun pravnih citata.

BRAT JOVAN I PANURGIJE Dva tipa su naroito uspela: kaluer Entommeures), i Panurgije (Panurge).

Jovan

(Frere

Jean

des

Kaluer Jovan ima mnoge negativne crte svoga stalea onoga vremena. On je: neznalica: kao i ostali kalueri, on nita ne ui iz straha da ne dobije zaunice; prodrljiv: eludac mu veno zeva, kao advokatska torba; neuredan: za vreme jela iz nosa mu curi kaplja. Ali, za razliku od drugih kaluera, on je naslikan kao simpatian (svako trai njegovo drutvo), srdaan i predusretljiv, otvoren i iskren, aktivan i hrabar (zahvaljujui njegovom podvigu, u vinogradu je potueno do nogu oko trinaest hiljada est stotina dvadeset i dva [oveka], naravno, ne raunajui tu ene i malu decu). on nije zatucan i bogomoljac, mantija mu nije odrpana, utiv je, dobar drug, veseo, dobar savetnik. On radi, vredan je, brani ugnjetavane, tei ucveljene, u pomo priskae nevoljnima; on je mlad, budna duha, gizdav, io, vet, smeo, pustolovan, odluan, visok, mrav, veliki galamdija, nosina da zbilja ima im da se podii, crkvene molitvene asove znao je taj da smandrlja, mise i bdenja za tren oka da posvrava, ukratko da kaem, pravi

kale i kalcan, da ga takvoga nije bilo otkako kalcani kalcanstvo kalcare. Naroito je kaluer Jovan brbljiv; on govori jezikom punim zainjenim u isto vreme citatima i izrekama iz crkvenih knjiga, kalamburima i psovkama, koje on naziva bojama Ciceronove retorike i koje upotrebljava samo da ukrasi govor.

Panurgije je lik obinog ovjeka od duha, kulture i bistre pameti, sa svim njegovim raznolikim osobinama i protivrenostima tela i duha. To je ovjek lukav, koji na ezdeset i tri naina dolazi do novaca, od kojih je najasniji i najobiniji da neto zdipi; ali je on imao isto tako dvije stotine 1 etmaest [nama] da ih potroi; zloest, mamipara, popilica, prodava zjala, nona lutalica, kakvih samo Pariz ima, ovek koji zna da zbija neukusne ale sa svojim nastavnicima i da se drsko sveti enama kada one odbijaju njegovu nasrtljivost. TIPINE SCENE scene gozbe Gozba koja je prireena povodom roenja Gargantuinog na travi gosti vode pijane razgovore, koje pisac opisuje ovako: Tu boce idu, tu unka pljuti, tu kupe krue, tu amore bunovi. Nategni! Dodaj! Redom! Meaj! Meni bez vode... I tako se, uz zveket aa i posua, u toku itave glave, nastavljaju ti veseli razgovori, ale i dobacivanja, dvosmislene i skaredne. Rable uspijeva da nam doara veseli timung ove seoske pijanke. * HUMOR Naroitu ar Rableovog dela predstavlja smeh i komika. Jedan o znaajnijih ciljeva koje je autor sebi postavio u ovom delu jeste: nasmejati oveka. On sam kae, u posveti itaocima: Smej se ko hoe da bude ojstven, Smeh je oveku zaista svojstven. U njegovoj knjizi susreemo se sa svim vrstama komike i smeha: - od najnjenijeg humora i najfinije ironije - do najneobuzdanije i najbujnije veselosti - i najgrublje groteske i lakrdije. Rable smeh postie na razne naine: - obscenim alama, - poveavanjem razmera svojih junaka (na primer, na svoju kobilu Gargantua vea zvona sa Bogorodiine crkve u Parizu), - sklonou svojih junaka ka piu, - komikom rei (igrama rei),

- raznim parodijama (antikih anegdota, epopeje, vitekih romana, sholastike, prava itd.). JEZIK / STIL Posebnu dra predstavlja Rableov jezik, koji je neobino raznolik i bogat, pun: zvunih rei, sonih govomih obrta, ritmikih fraza i perioda. Rableovo delo je vrlo raznoliko i puno kontrasta. U njemu se stalno mea realno sa fantastinim, i ozbiljno s kominim i grotesknim: od najuzvienijeg patosa do najgrublje vulgamosti i skarednosti.

Osnovna obeleja Rableovog stvaralatva:

1. fantastika groteske i hiperbole (prenaglaavanje telesnog) 2. satirine funkcije kritika srednjovekovnih institucija:
sholastikog obrazovanja besmislenosti rata lane nauke Sorbone katolike duhovno-telesne askeze protestantskog rigorizma plemstva i svetenstva - vitekog ideala vitekog ludila - sudstva 2. odbrana smeha detronizacija putem smeha (osporavanje plave krvi, detronizacija tradicije, parodija boanskog porekla plemstva) 3. knjievnost kao alegorija 4. paralelizam sa Ilijadom (Gargantuin rat) i Odisejom (Pantagruelova putovanja), u formi burleske (I i II knjiga predstavljaju burlesku2, karikiranje Ilijade (genealogija bogovi i rat); Burleska (ital. ''burlesco'' = aljiv) knjievno-scenska vrsta koja se odlikuje preteranou kominih efekata i grubou karikiranja likova i situacija. Ne vodei rauna o posveenim veliinama, autoritetima ili javnim funkcijama, burleska drastino razgoliuje i vulgarizuje individualne i drutvene mane, pokazujui pravo lice iza lane maske...
2

III i IV knjiga burleska Odiseje (povratak iz rata, putovanje sa odreenim ciljem)) 5. parodija: parodiranje ''knjievnosti uenih'' sa ogromnim brojem citata, koje je Rable mahom izmiljao & parodija prethodne knjievne tradicije (pasti3), za razliku od Bokaa koji je razvija i usavrava : - antiki simposion asketski simposion vitalistiki simposion (krkanluk) - viteki romani i epovi (knjievni stereotip) - romani mistike motivacije o svetom gralu - istorijski romani / spisi (vrsta nastavka Platonove Drave'), ismejani su sa jednog humanistikog stanovita (savrenstvo podrazumeva unifikaciju).
GENOLOKI / GENERIKO ? ODREENJE Neki ga nazivaju obrazovni roman putovanje za istinom

Sokratova istina: ironija i majeutika tu se osporavaju sve srednjovekovne misli i istine, cela srednjovekovna svest. Forma je fantastina (mitovi, religija katolika i protestantska, antiki motivi mnogi od njih lani...) odbrana humora, satire, komine literature koja je u to doba bila smatrana niim rodom. I kroz humor se moe rei mnogo toga vanog. forme : viteki roman, kritiki roman, utopijski roman Koncept knjievnosti alegorije. Samo je forma aljiva, a sve to Rable govori je ozbiljno. & I - predgovor 1. knjizi Rable u predgovoru ukazuje na alegoriju ne eli da itaoci pomisle da je sve sama budalatina. Paradoks fantastike u fantastinoj formi, pisac ipak pripoveda o realnosti. Sve tabuizovane teme srednjeg veka ovde se stavljaju u prvi plan npr: telesnost ''Da Bog da vas mir pojeo'', tj. gospodska bolest) Ovaj roman je, kao se to i kae u uvodnoj pesmi, odbrana humora, satire, komine literature koja je u to doba smatrana niim rodom. Ali, i kroz humor se moe rei mnogo toga, pa je i njegova literatura i alegorijska i metaforina. FANTASTIKA Rable je zaetnik francuskog romana romana fantastike. Zasniva se na groteski i hiperboli. Rod izmiljenih divova (kraljevski) niz satirinih efekata.
Pasti knjievno delo koje podraava stil i manir nekog drugog dela, esto sa satirinim namerama. Slino parodiji.
3

SATIRA Roman naglaeno kritiki, povezuje tzv. narodnu smehovnu karnevalsku kulturu i humanistiku uenost prosveenog pisca, lekara koji dovodi u pitanje pogled na svet i institucije srednjeg veka. U 1. knjizi: genealogija Gargantuovog roda, rat sa kraljem emer Ljuticom i osnivanje Telemske opatije ( antiutopija). istina je da je u pitanju satira sofista i kvazifilozofa, svetenstva. BURLESKA
Ovaj roman je i burleska (navodno parodirao Homera: knjizi Ilijadu, u 3., 4. i 5. Odiseju).

u 2.

STIL Puno vulgarizama i prizemljivanja, literatura scandale. Knjiga je bila zabranjivana. Hiperbolino : sve to je telesno je namerno preterano (i zbog crkvenog asketizma). Groteskno, satirino. Renik: stilski strano bogat, vulgarizmi, ali i izuzetni cinizam, paradoksi. ima oksimoronskih spojeva njegova literatura je alegorijska, metaforina; da se u njoj krije neto drugo, to sam Rable napominje (uporeuje je sa Sokratom, izgledom) ''ne sudi se o mom delu po naslovu'' Hiperbola je funkcionalna i to u satirinom smislu (divovi) hiperbola ima funkciju satire. Funkcija uveliavanja prenaglaavanje telesnog koje je u srednjem veku bilo malo, zanemareno. RENESANSA (HUMANIZAM)

Niz deklarativnih izjava na neki nain program novog vremena, renesanse. On je i zagovornik slobode (fizike i duhovne). Filozofija mu je epikurejska. potpuni zastupnik hedonizma (hrana, pie), mnogo vie nego Bokao (ene). Rable je jedan od glavnih predstavnika slobodne misli u doba inkvizicije Rable je humanista zato to kritikuje rat i utopije. opisivanje telesnog, ulnog afirmacija ulnosti i ivota Gargantua i Pantagruel simboliu duh mudrosti i renesanse. Iz Gargantuinog pisma Pantagruelu vidi se kako je Rable gledao na renesansu. Ona je ....(napredak, ne )..... vreme koje upravo prolazi. Rable je u tom pismu sav usmeren na ovaj svet. Gargantua upuuje svog sina da se to bolje obrazuje, ali i da izui ( viteki ) zanat. Tu se vidi ozbiljnost njegovog pogleda na realnost.

10

Pokazuje se tenja za sticanjem apsolutnog znanja radi upoznavanja

oveka.

Rable je pisac genijalnog i neiscrpnog dela ''Gargantua i Pantagruel'' u kome pre svega zastupa, u najraznovrsnijim vidovima, ideju o slobodnom oveku kao apsolutnom vladaru svega u prirodi i drutvu, koja se nuno sudara sa dotadanjim crkvenim, religioznim i feudalnim shvatanjima. Rable se u svemu tome istie kao predstavni i zagovornik slobodne misli, a uz to je i potpuni i najvei zastupnik hedonizma. U skladu sa tim su i sve njegove kritike, odnosno parodije i satire. Za Rablea nema dileme, iskuenja, podobnosti oveka i za uzlet Bogu i za pad ivotinjskom ovek je dobar. Rable na jo mnogo mesta istie u prvi plan epikurejstvo i hedonizam, a kritikuje asketizam. Rableu ne odgovaraju ni bogoslovi kao uitelji. Oni e biti oterani kao Gargantuini pedagozi trai se da Gargantua slobodno misli, da bude inspirisan antikom, a ne sholastikom dogmatikom, dase bavi pitanjima o sutini kosmosa, due, sveta i sebe. (- ova epizoda predstavlja svojevrstan Rableov manifest humanizma i renesanse) Na to se moe nadovezati i Gargantuin boravak na Sorboni on bei iz kole koja ga nita ne ui, koja je proeta lanom naukom i dogmatikom, i okree se velikim piscima, uenim humanistima. Rable se kao humanista otkriva i dokazuje tako to kritikuje rat, njegovo ludilo, nesposobnost da se pitanja reavaju pregovorima. On je pacifista, zagovornik nenasilnih kompromisnih reenja. Ta epizoda sa enidbom u stvari je pitanje kako nai istinu. Rable odgovara: da bi se pronala istina nije potreban asketizam, ratovi, osvajanja, ve treba razdvojiti umne i telesne sposobnosti. Treba razvijati strpljivost, izbegavati ljude povodljive za spoljanjou (Kameleoni), ne obraati panju na prazne rei (ostrvo dima)... KRITIKA
Rable kritikuje sve to spreava slobodan razvoj ovekove linosti, osuuje srednjovekovni asketizam, zastarelo vaspitanje, sve to unitava vedrinu ivota. Po epikurejskoj, hedonistikoj crti, Rable je slian Bokau, on je sr ivota, energije, vitalnosti. U njegovom delu obino se istie prevlast materijalnotelesnog naela ivota. Slike jedenja, pijenja, polnog ivota. Nosilac tog naela je narod koji se u svom razvitku veito obnavlja i napreduje. Sve telesno je grandiozno uveliano. To preuveliavanje ima pozitivan karakter. Roman je naglaeno kritiki, dovodi u pitanje sve loe srednjovekovno i pogled na svet i institucije a predstavlja i povezuje humanistiku uenost prosveenog pisca (lekara) sa tzv. narodnom smehovnom karnevalskom kulturom.

Rable, najpre, na razne naine kritikuje crkvu, i katoliku askezu i protestantski rigorizam; zatim, tu spada i kritika sholastikog vaspitanja,

11

odnosno najmonije obrazovne ustanove Sorbone, koja je takoe u rukama crkve. & Rable svoje ideje esto pretvara u simbole tako da Gargantua i Pantagruel simboliu duh i mudrost renesanse. Rable kritikuje sve to spreava slobodan razvoj ovekove linosti, osuuje srednjovekovni asketizam, zastarelo vaspitanje, sve to unitava vedrinu ivota. U delu o vaspitanju Gargantue postoje dva perioda. U prvom je kod pedagoga starog tipa (5 godina ui azbuku), ali kada otac, kralj Traguze, uvia da sin i pored toga to ui dobro postaje glup, rav, rasejan i tup, poziva drugog vaspitaa Panokrata u kome je prikazan humanist novog tipa. Zadatak religioznog vaspitanja bio je da se probudi pravo i iskreno potovanje prema veliini Boga.
-Rable najpre kritikuje crkvu i katoliku askezu i protestantski rigorizam. Kritikuje sholastiko raspravljanje, najmoniju obrazovnu ustanovu Sorbonu (kae da je ona u rukama crkve), i sudstvo (sudije naziva ''crni maori sa belim okovratnicima''). -U ratu sa emer Ljuticom: ludilo rata i nesposobnost da se pitanja reavaju pregovorima (Rable nije kukaviki, nego konstruktivni pacifista pitanja se moraju reavati nenasiljem). emer Ljutiini razlozi za rat su tragikomini (pogaice) jedino se oficir protivi ratu i pita se emu to, a emer Ljutica mu kae da idu i osvoje i odu kui da se odmore. Oni nabrajaju ta e sve da osvoje satirijsko-parodijske tehnike na ljudsku glupost. -Ceo svet divova i kraljeva kritika plemstva. Kritika srednjovekovnih ratova i pohoda (i krstakih). suprotstavlja se lanom duhu Sorbone, crkve...; kritikuje sudstvo, sholastiko obrazovanje, vitetvo, podsmeva se utopijskom miljenju. relativizacija, groteskna hiperbola feudalnog sveta hoe da ospori staleki, dogmatski, srednjovekovni svet o ratu travestija, parodija rata, u odnosu na tragiki duh ''Ilijade'' Samo Gargantuino raanje na uvo jeste podsmevanje crkvi, odnosno njenom verovanju bez pokria verovanju u udo, takoe i u bezgreno zaee kao udo. Epizoda sa ''otemanjem zvona'' jeste neka vrsta aluzivnog teksta na crkvu : oduzimaju joj ono to joj ne pripada. To je posledica njenog meanja u dnevne, svetovne stvari, pa joj tako za kaznu oduzimaju zvono. Posle smrti Gargantue, Pantagruel i Pangurije kreu na put ne bi li dobili odgovor na pitanje o enidbi obraaju se pravniku, doktoru, filozofu i ne dobijaju nikakav odgovor - Rable ismeva predstavnike tadanje nauke.

*** Sam rat je opisan podsmeljivo, sve je ponovo hiperbolisano, karikaturalno dominira crni humor. Preko mnogo podsmeljivih, parodirajuih elemenata, Rable nastoji predstavi rat kao ludost i greku koja se moe izbei. On namerno detronizuje i satirino obesmiljava uzroke i povode rata povod rataje bila svaa oko pogaica, dok su uzroci emer Ljutice imperijalni, on ima nameru da osvoji svet.

12

Slikajui emer ljuticu u njegovom osvajakom ludilu, Rable daje jednu optu sliku i mentalni sklop vladara despota, njihovog hipertrofiranog ega i nasilnitva. U nastavku, Rable daje sliku rata onakvog kakav on zaista jeste u ratu se svi ljudski obziri gube, nema trunke ovenosti, postoje samo neprijatelji i interesi; a inae, neprijatelji se u ratu ne tretiraju kao ljudi, individue. Jezivi rat je, u stvari, izraz ljudskog zla u psiholokom i antropolokom smislu. Naravno i manastir dolazi na red Jovan : potpuna detronizacija, blasfemija. Nasuprot surovom vladaru emer Ljutici, dobri kralj Nezajaz predlae antiratnu koncepciju nudi kompromis, koji je naravno odbijen. Nezajaz je tip vladara koji zastupa humanistike principe, on je prosveeni kralj. Njegova beseda emer Ljutici o ovetvu, zakonu i strahu bojem, njegove ponude pomirenja sve nailazi na negativan odgovor. emer Ljutica ostaje ono to je bio sa jo veim apetitima. Sastanak emer Ljutice sa njegovim savetnicima predstavlja vrhunski karikiranu drevnu sliku vladara i njegovih podanika. Sve je u strastima i nagonima, oni se potpiruju i hrane, nema trunke mudrosti. Svi savetnici predviaju uspeh i pobedu, i to na gotovo infantilan nain, oni stvarnost vide u skladu sa svojim eljama. Ovo je sjajna Rableova satira upravljena protiv psihologije ljudi kojima je vlast najvea vrednost i opsesija. Njihovim karakterima je svojstvena mitomanija i megalomanija. Rat traje dok se Gargantua ne vrati i ne pobedi. Gargantuina beseda pobeenima je jo jedan humanistiki momenat. On im oprata, nikome se ne sveti, ak brine o poraenima. Ova se epizoda moe shvatiti i kao burleska ''Ilijade'', ona je travestija, parodija rata u odnosu na tragini duh ''Ilijade''.
UTOPIJA -Telemska opatija kada je emer Ljutica doiveo poraz, brat Jovan dobija Telemsku opatiju na kojoj pie (aljivo, a ne utopijski stvarno) ''Radi ta hoe''. U tu opatiju ulaze samo lepi i pametni, ali ona ekonomski propada ( jedan od zaetnika antiutopije). Tomas Mor nije inspirisao Telemsku opatiju Telemska opatija nije utopija, ve kritika utopije - sama ideja savrenstva se parodira na poetku. Svet koji Rable kritikuje su formule o idealnom drutvu. Utopijska misao je mrana i puna zabrana, utopije se zasnivaju na predrasudnom miljenju. & Prikaz nepostojee opatije Telemska opatija je suprotnost asketizmu, to je filozofija hedonizma, ali i kritika tadanjih manastira. U svim ozbiljnim utopijama pravila su stroga, a kod Rablea je to parodirano. Ljudi koji ive u opatiji su zdravi i lepi, bogato obueni, zanimaju se i umnim i telesnim radm, obrazovani su. Na ulazu pie : ''Radi ta hoe.'' Zagonetka u vidu proroanstva, naena u temelju opatije, bila je razliito tumaena. Proroanstvo je bilo sumorno, jer Rable predvia neto potpuno suprotno Telemskoj opatiji. Zlo ne dolazi spolja, ve je prisutno u samom oveku. Zabluda je ( Rusoova ) teza da je ovek po prirodi dobar, a da ga je drutvo iskvarilo. Antropoloka teza Rablea je realistina. U oveku postoji i dobro i zlo. Rable jeste prosvetitelj kada 13

govori o crkvi, dogmatici, ali ne o oveku, jer prosvetitelji vide oveka kao dobro bie. Telemska opatija propada iz ekonomskih razloga. Odbacujui srednjovekovni asketski ideal, Rable slika Telemsku opatiju gde ovek slobodno ispoljava svoju prirodu koja je dobra. Rable sa velikim poverenjem gleda na ovekovu prirodu i slobodu. Kao jedan od odgovora Rable nudi Telemsku opatiju jedan idealan manastir, izokrenuta slika stvarnih manastira tog doba. Ali ona se ne sme shavtiti kao utopija, ve kao njema kritika Rable ismeva utopijske snove, parodira samu ideju savrenstva, jer Telemska opatija ipak ekonomski propada. U tom manastiru, na ijim vratima pie ''Radi ta hoe'', ivot je zasnovan na grkim (i humanistikim) principima oseanja lepote i vrednosti ivota. On ne tee po zakonima, ve po sopstvenoj volji i nahoenju. Svaki se posao obavlja kao u nekoj idealnoj zajednici prema potrebama i prilikama. Ljudi u njemu igraju, sviraju, pevaju, itaju, razgovaraju... Manastir je monumentalno luksuzno zdanje u duhu italijanske arhitekture, ukraeno vrsnim slikama i skulpturama, sa velikom bibliotekom. U Telemskoj opatiji Rable izraava prave vrednosti, u njenom opisu preteu sloboda, ljubav, otmenost, prduhovljenost.

TRETMAN ENE
-Panurgije, hoe da rei najvanije pitanje enidba. Sve ive konsultuje da li da se eni ili ne - svi odgovori su u duhu agnosticizma i enomrzilaki. Poto ga ne dobija ide na putovanje. UTICAJ -Rable je uzor svim drugim epohama (i nadrealizmu), osim klasicizmu.

SADRAJ
1. PRVA KNJIGA roman poinje jednom pesmom gde se govori ta e sve ta knjiga biti 2. * 3. ? 4. * 5. PETA KNJIGA plovidba Pantagruela. Dijalog ta je smisao ivota; Sve je sa mnogo grkih motiva. Odlazi se do proroita. ''Boanska boca'' (umesto ''in vitae veritas'' je ''in vino veritas''). & Daje dvosmislene odgovore happyend. Daje odgovore na pitanja u zavijenoj formi.

INTERTEKSTUALNOST ?
neprestano koristi prethodnu filozofe...) pominje se Platonova ''Gozba'' literaturu (pesnike, knjievnike,

SMEH
detronizacija (namerna) - sniavanje / nasuprot askezi & ta je sve funkcija smeha? Detronizacija (Bahtin) smeh objedinjuje razliite smisaono-estetske planove - unutranja ravnotea Rable i Vijon su uticali na dananju literaturu apsurda.

14

Rable je izneo gledite o vedroj smirenosti, to nije povrni optimizam, ve uvid da je bolje biti srean nego nesrean uprkos svim

razlozima za nesreu. M.Bahtin definie pantagruelizam kao vetinu da se bude veseo, mudar i dobar. Prolog namenjen itaocima: o smehu - ispovedanje smeha + hedonistika koncepcija knjievnosti. Kod Aristotela: ovek se razlikuje od ivotinje po tome to se smeje (nasmejana ivotinja) isto to se vidi i u predgovoru. Slinost Bokaa i Rablea - Rable se obraa slavnim ispiuturama i nosiocima gospodskih boleti. pantagruelstvo = nikad nita ne primiti za zlo ako dolazi od dobrog, iskrenog, vernog oveka. IV knjiga prolog 4. knjizi4: stari prolog govori o onima koji ga klevetaju; o razlozima pisanja knjiga da bi razveselio dobre ljude; & piev prolog dobronamernim itaocima pantagruelstvo = izvesna duhovna radost pomeana sa preziranjem nepredvienih stvari Rable sebe naziva lekarem i on svojim delima kao da ''lei'' one koje je potrebno leiti Rableov roman, odnosno njegova estetika koncepcija naziva se, uslovno, groteskni realizam, ije je osnovno svojstvo sniavanje, tj. prevoenje visokog, duhovnog, idealnog, apstraktnog, na materijalno-telesni plan, na plan zemlje i tela u njihovom neraskidivom jedinstvu. POSTUPAK on je u nekim umetnikim postupcima izuzetno moderan: mnoge stvari su kao u vremeplovu idu unapred (rasprave o hrani, piu, odevanju); tradicija u tenji za lepim, estetskim u svakidanjici oplemenjivanje svakidanjice II knjiga piev prolog 2. knjizi: pitanje pripovedaa navodno, pisac je bio u slubi kod Pantagruela i uestvovao je u svim njegovim poduhvatima. KOMPOZICIJA U Rableu nalazimo velikog romanopisca Francuske, velikog pripovedaa zbog brojnih anegdota, novela i pria. Veina ovih umetaka je toliko zaokruena i dovrena da bi svaki od njih mogao biti potpuno samostalna novela ili pria.

Preslavnom knezu i najpreosveenijem gospodaru, kardinalu atijanskom. (iz svih Rableovih predgovora se idi da je bio klevetan i napadan; naravno, kod Rablea je sve alegorija, pa niko nije ni mogao da dokae njegove aluzije)
4

15