SPECIFIČNOSTI TEHNOLOŠKOG PROJEKTOVANJA

PRILIKOM RACIONALIZACIJE1 FUNKCIONISANJA

POSTOJEĆIH SKLADIŠIH SISTEMA

Osnovne karakteristike racionalizacije postojećih skladišnih

procesa su:
• relativno lako prikupljanje svih informacija koje mogu biti
značajne za racionalizaciju skaldišnih procesa i
• prisustvo velikog broja limitirajućih faktora koji su nastali
samom činjenicom da objekti, infrastruktura, transportna
sredstva, jedinice tereta, zahvatni organi i dr. već postoje i već
se koriste.
Kao što se vidi, jedna od osnovnih karakteristika znatno
olakšava rad na racionalizaciji skladišnih procesa, dok ga druga u
značajnoj meri limitira. Mogućnost da se relativno lako dolazi do
skoro svih potrebnih informacija treba obilno koristiti, dok se
paralelno s tim ne treba značajnije pribojavati limitirajućih faktora,
jer bez obzira koliko oni čvrsto limitiraju postojeće stanje, sigurno
da u svakom konkretnom slučaju ostavljaju dovoljno prostora za
delovanje u pravcu racionalizacije skladišnih procesa. Vrlo često se
događa da se stručnom analizom relevantnih veličina dokažu uslovi
da neki od do tada limitirajućih faktora treba da prestane da važi.
Ovo se dešava uvek ako se dokažu veće koristi ostvarene
racionalizacijom od štete nastale rušenjem do tada važećeg limita.
Da bi se racionalizacija skladišnih procesa uspešno
sprovela, a i dalje sprovodila, treba realizovati istraživanja
svuda gde se očekuje bilo kakva manjkavost u načinu
realizacije tehnoloških zahteva. S tim ciljem S. Vukićević
upućuje da predmet istraživanja budu :
• materijali u dolasku i odlasku (vreme dolaska, odlaska,
količine, pojavni oblici materijala, jedinice spoljnog transporta,
pojavni oblici jedinica tereta, strpljivost zahteva za
istovarom/utovarom itd.);
• način istovara (koliko je mehanizovan, koliko dugo traje, ima li
čekanja na istovar, koliki je stepen iskorišćenja mehanizacije,
kakva je infrastruktura pretovarnog fronta);
• način uskladištenja materijala u dolasku (kako su utvrđene
količine koje se skladište, kako se upravlja zalihama, da li je
adekvatno uskladištenje, kako se obavlja prerada na ulazu u
skladište, da li je ona uvek neophodna, kako se koriste
kapaciteti tehnoloških elemenata itd.);

1
Ukoliko se radi o većim intervencijama na postojećem skladišnom sistemu odomaćen je termin rekonstrukcija
skladišta
 • materijali i tokovi materijala u skladištu (pojavni oblici
materijala, način ukrupnjavanja tereta, način pojave zahteva
za transportom, intervali strpljivosti zahteva, međufazno
odlaganje materijala itd.);
• postojeće saobraćajnice (vrsta, kvalitet, sloboda kretanja,
ispravnost trase, dozvoljena opterećenja itd.);
• procesi prerade u skladištu (prerada na ulazu, izlazu, tokom
skladištenja, tehnologija prerade itd.);
• međusobna usklađenost standardizacija i unifikacija jedinica
tereta u različitim delovima preduzeća (ispomoć u vremenu
kod korišćenja jedinica tereta, njihova dovoljnost, kvalitet
itd.);
• skladištenje materijala (način pakovanja i pripreme za
otpremu, način uskladištenja, korišćenje kapaciteta
tehnoloških elemenata itd.);
• korišćenje postojećih sredstava mehanizacije (prilagođenost
sredstava zahtevima u skladišno-manipulativnim procesima,
stepen njihovog iskorišćenja i praćenje kašnjenja i troškova
kašnjenja realizacije zahteva, tehnička ispravnost sredstava
itd.);
• postojeća organizacija procesa u skladištu (način ispostavljanja
naloga za realizaciju zahteva, način organizovanja skladišnih
službi često onemogućava ispomoć tehnoloških elemenata u
prostoru i vremenu jer su oni organizaciono čvrsto vezani
samo za jedno skladište itd.).
Rezultati jedne ovakve načelno date analize sigurno će
pomoći da se utvrde problemske tačke u okviru skladišnih
procesa.
Spektar na ovaj način utvrđenih problemskih tačaka (mesta u
kojima je prisutna manjkavost u realizaciji tehnoloških zahteva)
može biti vrlo širok, kako po uzroku nastanka i smetnjama koje
prave, tako i po načinu njihovog mogućeg otklanjanja.
Praktična iskustva iz niza projekata urađenih u okviru Katedre
za industrijski transport i skladišta i Katedre za tehnologiju
rukovanja teretom Sobraćajnog fakulteta ukazala su da ne postoji
izraženija zavisnost između smetnji koje problemska tačka stvara i
novčanih sredstava koje treba uložiti da se ona eliminiše ili
racionalizuje.
Dešavale su se situacije da se skoro bez ikakvih novčanih
ulaganja eliminišu problemske tačke koje su nanosile velike štete
poslovanju. (Takav primer je bio prisutan u jednom velikom jugoslovenskom
brodogradilištu, gde se samo sistemom odlaganja i načinom adresiranja limova
crne metalurgije u vrlo velikoj meri smanjilo nepotrebno angažovanje šinske
portalne dizalice na manipulacijama, uz eliminaciju nepotrebnog manipulisanja
limova u cilju traženja odgovarajućih pozicija u sladišnoj zoni. Ili, na primer,
samo postavljanje drvenih podmetača na određenom rastojanju između limova
ima presudnu ulogu prilikom korišćenja čeličnog užeta kao zahvatnog organa jer
se time bitno skraćuje vreme realizacije tehnološkog zahteva, a time povećava
kapacitet tehnološkog elementa).
Suprotno ovome, postoje i problemske tačke koje su prisutne i
koje svima smetaju, ali je potrebno ulaganje za njihovo otklanjanje
znatno veće od štete koju ta problemska tačka pravi u dužem
vremenskom periodu. U suštini, tada one prestaju da budu aktuelne
problemske tačke i treba ih izbrisati2 sa njihove evidencije.
Za svaku uočenu problemsku tačku treba predložiti
određene intervencije kojima bi se negativni efekti, koje
postojanje problemske tačke sobom nosi, neutralisali ili bar
ublažili.
Vrlo često, u praksi, intervencije koje treba izvesti u cilju
otklanjanja ili redukovanja neke problemske tačke treba da
realizuju različite službe u preduzeću, pa je pogodno izvršiti
klasifikaciju intervencija na moguća područja intervencija. Ova
područja intervencija treba različito utvrđivati za različita preduzeća,
u zavisnosti od njihove organizacione strukture. Načelno, kao
uspešna klasifikacija područja mogućih intervencija može se
prihvatiti podela na:
• razmeštaj operativnih površina,
• saobraćajnice,
• razmeštaj objekata,
• razmeštaj nepokretne opreme,
• jedinice tereta,
• sredstva mehanizacije za skladišno-manipulativne procese
i zahvatni organi,
• međufazno odlaganje i
• organizaciju procesa u skladištu.
U radu na projektima racionalizacije skladišnih procesa, u
praksi se pokazalo kao vrlo dobro da se međusobno spregnu
analiza procesa, problemska tačka i intervencije koja se za
nju predlažu. To sprezanje se uspešno postiže matricom pravci
analiza - područje intervencija preko uočenih problemskih tačaka
(Slika 1).

2
Da se ne bi ista problemska ta~ka ponovo identifikovala, odgovarajuću dokumentaciju treba ~uvati u
posebnoj arhivi "neaktuelnih problemskih ta~aka".
 PODRU^JE INTERVENCIJA

Skladi{na mehanizacija i

Organizacija procesa u
Razme{taj nepokretne
Razme{taj operativnih

Me|ufazno odlaganje
PROBLEMSKE TA^KE

Razme{taj objekata

zahvatni ure|aji
Jedinice tereta
Saobra}ajnice
PRAVCI

skladi{tu
povr{ina
ANALIZE

opreme
I-1 I-2 I-3 I-4 I-5 I-6 I-7 I-8

A1. Materijali u dolasku/odlasku

A2. Na~in istovara

A3. Na~in skladi{tenja
materijala u dolasku
A4. Materijali i tokovi
materijala u skladi{tu
A5. Postoje}e
saobra}ajnice
A6. Me|usobna uskla|enost,
standardizacija i unifikacija
jedinica tereta u preduze}u
A7. Procesi prerade u
skladi{tu
A8. Skladi{tenje
materijala
A9. Kori{}enje postoje}ih
sredstava mehanizacije
A10. Postoje}a organizacija
procesa u skladi{tu

Slika 1. Matrica veza pravaca analiza, problemskih tačaka i područja

intervencija pri racionalizaciji postojećih skladišnih sistema

Konstrukcijom i primenom predložene matrice vrlo uspešno se

prikazuje geneza identifikacije jedne "šire problemske tačke" čije se
prisustvo uočava kroz više primenjenih pravaca analize, a takođe se
odmah uočavaju i osnovna područja potencijalnih intervencija, pri
čemu se ne gubi neophodna veza uzroka i posledice.
Pomoću ovakve matrice veoma se lako formiraju odgovarajući
separati po osnovnim područjima intervencija, čime je omogućeno
da po okončanom projektu racionalizacije skladišnih procesa
različite službe u preduzeću nezavisno jedna od druge uspešno
sprovode projekat, koji integralno sproveden treba da ostvari
željene rezultate. Ukoliko nekoj službi nisu jasni razlozi za projektno
rešenje iz njene oblasti intervencija, kroz matricu i jedinstveni
projekat se vrlo lako upoznaje sa razlozima koji su intervenciju
inicirali.
U svakom separatu potrebno je sačiniti pregled 3 potrebnih
ulaganja za predloženu intervenciju. Kako se često dešava da se
jedna problemska tačka otklanja preko intervencija u više područja,

3
^esto se doga|a da predra~un potrebnih ulaganja treba da pravi odgovarajuća slu_ba, u preduzeću, koja se
bavi poslovima kojima pripada oblast intervencija.
to je za donošenje odluka o opravdanosti njenog otklanjanja
potrebno raspolagati sledećim podacima:
• merodavnom vremenskom periodu u kome se računaju
troškovi i korist (ovaj period zavisi od više faktora: vek
tehnološkog elementa, kontinualnost procesa itd.);
• potrebnim ulaganjima za otklanjanje problemske tačke u
svakom od područja intervencije;
• ukupnim ulaganjima potrebnim za otklanjanje problemske
tačke.
Sve predstavljene podatke moguće je pogodno obraditi pomoću
odgovarajuće tabele (Tabela 1). Na bazi ovako sistematizovanih
podataka moguće je odgovarajućim tehno-ekonomskim analizama
vrlo jednostavno obezbediti podloge za donošenje odluke o
opravdanosti otklanjanja problemske tačke (ili više njih). Pri ovom
proračunima neophodno je respektovati činjenicu da ista suma
novca u ovom trenutku u budućnosti ne vredi podjednako, već je
treba na odgovarajući način svesti na sadašnju vrednost.
PODRU^JE INTERVENCIJA

Merodavni vremenski interval

Suma {teta koje problemska

Suma

ta~ka pravi u merodavnom

potrebnih
Skladi{na mehanizacija i

Organizacija procesa u
ulaganja
Razme{taj nepokretne

vremenskom intervalu
Razme{taj operativnih

Me|ufazno odlaganje
Razme{taj objekata
PROBLEMSKA

zahvatni ure|aji
Jedinice tereta
Saobra}ajnice

Jednokratna

Dugoro~na
skladi{tu
povr{ina

opreme
TA^KA

PT. 1

PT. 2

PT. 3

PT. 4

PT. 5

PT. 6

PT. n-1

PT. n

Tabela 1. Pregledna tabela odnosa problemskih ta~aka -

podru~ja intervencija i potrebnim ulaganjima