OTISAK PRSTA KAO JEDNA OD BIOMETRIJSKIH METODA FINGERPRINT AS ONE THE BIOMETRICS METHOD

Marija Bogievi, Fakultet Organizacionih Nauka, bogicevic.marija@fon.bg.ac.rs Dejan Simi, Fakultet Organizacionih Nauka, simic.dejan@fon.bg.ac.rs Bojan Kezele, Fakultet Organizacionih Nauka, kezele.bojan@fon.bg.ac.rs

Apstrakt: Biometrija je nauka o prepoznavanju identiteta osobe na osnovu fizikih i bihejvioristikih osobina kao to su lice, otisak prsta, glas i duica. To je tehnologija koja zapravo meri i analizira bioloke podatke individue, izdvajajui odre ena obeleja i upore uje ih sa onim koja su ve zabeleena u bazi podataka. Ovaj rad predstavlja analizu u oblasti prepoznavanja otiska prsta, itaa, izdvajanja obeleja, vrednovanja rezultata i generikog otiska prsta. Kljune rei: biometrija, prepoznavanje otiska prsta Abstract: Biometrics is the science of recognizing the identity of person based on the physical or behavioral attributes of the individual such as face, fingerprints, voice and iris. That is technology of measuring and analyzing biological data of human body, extracting a feature set from the acquired data,and comparing this set against to the template set in the database. This paper presents analysis of the fingerprint recognition, fingerprint sensor, feature extraction, matching, performance evaluation and synthetic fingerprint generation. Key Words: biometrics, fingerprint recognition

Krajem esnaestog veka je pokrenuta prva nauna inicijativa za razvoj tehnike uzimanja otiska prsta. Godine 1686, M rcello M lpighi, profesor n tomije n Univerzitetu u Bolonji, je zebeleio u svojim spisim prisustvo greben , spir le i petlje n otisku prsta. Od t d , veliki broj istr iv je ulagao ogromne n pore n studije o otisku prsta. Purkinje je 1823. godine predloio prvu emu klasifikacije otiska prsta kod koje je postojalo devet kategorija otiska prsta. Kriterijum klasifikacije kod te eme je bila konfiguracija grebena unutar otiska prsta [3]. V n n pred k u prepozn v nju otisk prst je n st o 1899. godine od str ne Edv rda Henrija, koji je osnov o pozn ti "Henri sistem" klasifikacije otisk prsta. Ranih godina dv desetog veka, prepozn v nje otisk prst je form lno prihv en k o v ei lini identifik cioni metod i post o je st nd rdna rutina u polju forenzike. R zne tehnike prepoznavanja otiska prst , ukljuujui i akviziciju l tentnog otiska prst , kl sifik ciju otiska k o i uparivanje otiska prst su razvijene vremenom. N primer, FBI je za prepozn v nje otisk prsta postavio 1924. godine b zu od 810.000 kartica otisaka prstiju, koja je vremenom prerasla preko 200 miliona. Me utim, vie nije moglo manualno da se odgovori zahtevima u razumnim vremenskim intervalima, tako da je poev od r nih 1960-ih, FBI, Minist rstvo unutr njih poslov u Velikoj Brit niji i P rizu, poelo d ul e veliki n por u r zvoj autom tskog sistema identifik cije otisk prst -AFIS (Automated Fingerprint Identification System). Tri gl vn problem u diz jnir nju AFIS-a su identifikov na i ispit n : akvizicija digit lnog otiska prst , izdvajanje lok lnih greben i uparivanje k r kteristik greben po odre enom ablonu (paternu). Njihovi n pori su bili toliko uspeni d d n s gotovo sv k gencija z sprovo enje z kon irom svet koristi AFIS. Danas, biometrijski sistemi za otisak prsta nalaze iroku primenu u aplikacijama kao to su: logovanje na laptop, check-in na aerodromima, e-banking, na ATM ure ajima, na mobilnim telefonima i PDA ure ajima, za pristup odre enim resursima [1].

1. UVOD
Otis k prsta je reprezentacija epidermisa prsta koja se s stoji od ablona u koji su utisnuti grebeni i doline. K o i sve u ljudskom telu, grebeni otiska prst formiraju se kroz kombin ciju genetskog materijala i f ktor sredine. Genetski kod u DNK d je opt uputstv o n inu na koji se koa formira u r zvoju fetus , a specifi n n in na koji se formira ini rezult t slu jnih dog j (t n polo j plod u m terici u odre enom trenutku, i t n s st v i gustin mniotske tenosti). To je r zlog z to je k otis k prstiju identinih bliz naca razliit [2]. Otisci prstiju se formir ju u potpunosti n kon sed m meseci r zvoja fetusa i grebeni prstiju se ne menjaju u toku ivota pojedinc , osim u slu ju udes , k o to su posekotine ruke. Sve ovo ini da otisci prstiju predstavljaju izuzetno vaan i atraktivan biometrijski identifik tor.

2. ITAI OTISKA PRSTA

Istorijski gled no, akvizicija otiska prsta je sprovo ena pomou tehnike nazvane "mastilo-tehnik ", gde se prst nik subjekt n m e crnim m stilom i pritis pritisne na p pir k rticu, k rtic se ond skenir pomou skenera, dajui u daju konanu digitalnu sliku. Ov vrst proces se n ziv offline akvizicija otiska prst ili off-line sensing (slik 1.0). line

Optiki senzori. Tehnika Frustrated Total Internal . Reflection je najstarija i najvie kori jvie koriena za akviziciju u realnom vremenu. Prst dodiruje vrh st klene prizme, li . dok greben do e u kont kt s povrinom prizme, doline ost ju n odre enoj ud ljenosti, leva str na prizme svetli kroz difuznu svetlost. Svetlost koj ul zi u prizmu ogled se u dolin m i psorbuje n grebenima. [6] Nedost t k refleksije omogu v grebenu da bude diskriminisan iz doline. Svetlosni zr ci izlaze sa desne str ne prizme i usmereni su kroz objektiv n CCD ili CMOS senzor. . Senzori vrstog stanja. Poznati pod nazivom i kao silikonski senzori, postali su komercijalno dostupni sredinom 1990, svi sadre niz piksela, a svaki piksel je senzor sam za sebe. Korisnik dodiruje povrinu silikona, bilo da je u pitanju optika komponenta il CCD/CMOS enta ili senzor. etiri glavna efekta su uticala da se konvertuju fiziki u elektrine signale: kapacitativni, termo, ne elektrino polje i piezoelektrini. Ultrazvuni senzori: ultrazvuk se moe posmatrati kao vrsta ehografa. Karakteristika zvu zvunih talasa je sposobnost da prodre materijal i davanje delimi al deliminog eha pri svakoj promeni impedanse. Ova tehnologija jo nije e. zrela za masovnu primenu. Nove tehnike oit v nja k o to su multispektr lno snim nje i 3D beskont ktna akvizicija su r zvijeni d prev zi u neke od nedost t k teku skeniranja prsta eg poput: ) tekoe u r du s mokrim ili suvim prstima, b) distorzije koe iz zv ne pritiskom prst na povrinu skenera c) nesposobnost z detekciju l nih prstiju [4]. Slede slike koje su rezultat akvizicije koja je sprovedena u Laboratoriji za multimedijalne komunikacije na Fakultetu organizacionih nauka i to kapacitativnim i opti optikim itaem.

Slika 1. Otisak prsta uzet mastilo tehnikom [8] D n s, su gotovo svi prihvatili kreiranje digitalnih fotografija uzimajui otisak prsta elektronskim skenerom. i Nem m stil u ovom metodu, sve to osoba koja daje otisak prsta mor d ur di je d prstom pritisne r vnu povrinu skenera. Na slici 2.0 prikazani su neki itai kao i slike koje su uzete pomou njih.

Slika 2. Skeneri i slike otisaka prstiju uzete pomo njih pomou [7] N jv niji deo skenera otisk prst je senzor, koji predstavlja komponentu u kojoj se formira slika otiska prst . Skoro svi postojei senzori prip d ju jednoj od tri grupe: optiki, silikonski (senzori vrstog st nj ), k o i vrstog ultr zvuni.

Slika 3. Otisci prsta uzeti kapacitativnim i opti optikim itaem (respektivno) em

3. IZDV J NJE OBELEJ

U slici otiska prst , lukovi ili grebeni (ridges) su t mni, dok su doline (valleys) svetle kao na slici (slik 4.0). Grebeni i doline su esto prikazani p r lelno, ponek d su r zdvojeni, nek d i prekinuti [5]. K d se n lizir ju n glob lnom nivou, model otiska prsta je ekspon t u jednom ili vie region u kojim greben pretpostavlja k r kteristi n oblik. Ovi regioni (tzv. singul riteti ili jedinstveni regioni) mogu se svrst ti u tri tipologije: petlje (loop), delt , i spirala (whorl) kao na slici 5.0 Jedinstveni regioni koji prip d ju petlji, delti i spirali obino se prikazuju , i O respektivno. Osnovna taka (core) odgovara centru severnog mosta tip singulariteta petlj [8].

utom tskom otkriv nju r zliitih vrst t nou.

velikom

Slika 6. Terminacija (belo) i ravanje (sivo) [7] Na slici 7 su prikazani koraci u obradi otiska prsta u koju su ukljueni lokalna orijentacija grebena i frekvencija, segmentacija, detekcija singulariteta, poboljanje i binarizacija, kao i ekstrakcija minucija [4].

Slika 4. Grebeni i doline [7]

Slika 5. Singularne take i regioni [7] N lok lnom nivou, druge v ne funkcije, koje se zovu minucije mogu se nai u modelima otiska prsta. Minucije se odnose n r zliite n ine n koji grebeni mogu biti isprekid ni. N primer, greben moe naglo doi do kr ja (prekid), ili moe biti podeljen u dve br zde (ravanje) (Slik 6.0). I ko se nekoliko tipov minucija moe se razm tr ti, obino s mo gruba kl sifik cija (u ove dve vrste) je usvojena d se b vi pr ktinim teko m u

Slika 7. Grafika prezentacija procesa obrade uzimanja otiska prsta [7] Segment cij se s stoji u odv j nju podruja otiska prsta od poz dine, z to to je slik otisk prst izbr zd na i

koristi glob lnu ili lok lnu tehniku. Vein pristup predloenih u liter turi z detekciju singul rnih taki r de orijentaciju slike otisk prst . N jpozn tiji metod je z snov n n Poinc r'e indeksu. Altern tivni pristupi mogu biti grubo klasifikovani u: 1) metode z snov ne n lok lnim k r kteristik m orijent cije slike; 2) metode zasnovane na podeli 3) centralna detekcija i registracija otiska prst . N jee korien tehnik z pobolj nje otisk je n osnovu kontekstu lnog filter . U kontekstu lnom filtrir nju, k r kteristike filtera se menj ju u skl du s lok lnim kontekstom koji je definis n od str ne lok lne orijent cije i frekvencije greben . Vein predloenih metod z htev da se slika otiska prsta u grey-sc le formatu konvertuje u binarnu sliku. Bin rne slike dobijene bin riz cijom se potom prosle uju u fazu gde se obavlja prore ivanje linija grebena u jedan piksel. A nakon toga jednostavnim skeniranjem mogu se detektovati minucije na osnovu piksela i- odgovarajueg broja. Neki autori predlau izdvajanje minucija na grey-scale slici bez binarizacije i prore ivanja. Korak koji ide kasnije, je filtriranje minucija i esto je korisno u sluajevima kada je neophodno ukloniti sumnjive i nejasne minucije.

koji dobij iroku me un rodnu p nju gr n z utvr iv nje identitet i identifik cije. Najrasprostranjenije i najpoznatije istraivanje u koje je uloeno najvie napora u oblasti testiranja i vrednovanja reenja za uzimanje otiska prsta je Fingerprint Verification Competitions (FVC) i Fingerprint Vendor Technology Evaluation (FpVTE). Druge inicijative ukljuuju NISTSDK z testir nje i MINEKS k mp nju koja za im z cilj procenu interoper bilnosti [7]. Prvo istraivanje u oblasti je organizovano na Univerzitetu u Bolonji u Biometrijskoj laboratoriji u saradnji sa San Jose State University i laboratorijom za obradu slike u Miigenu. Cilj inicij tive je d se uspost vi z jedniki reper/ponder z otiske kroz pore enje lgoritama, omogu v jui industrijskim i k demskim org niz cij ma da porede perform nse i pr te pobolj nj njihovih lgorit m . FVC2000 je privuklo veliku panju raznih organizacija i struktura da se ukljue. S obzirom na vanost i vrednost biometrijskih sistema, esto su meta napada, tako da je neophodno na adekvatan nain zatiti ove sisteme, a gl vne potencij lne pretnje na sisteme z uzim nje otis k prsta su: 1) n p d na kanale komunik cije 2) neautorizovan pristup prilikom procesa registracije 3) n p d na specifine softverske module (npr. z men neke funkcije s troj nskim konjem) 4) n p d na bazu podataka sa ugradjenim template-om 5) predst vlj nje l nih prstiju senzorima [3].

4. UPARIVANJE
Uparivanje otisaka prsta visokog kv liteta sa nekim m lim v rij cij m unut r nije teko i sv ki r zum n lgorit m moe d r di s velikom t nou. Pr vi iz zov je uparivanje uzor k loeg kv litet prouzrokovanog: ) velikim premetanjem i rotacijom, b) neline rnim izoblienjima, c) r zliitim pritiskom i st njem koe, d) grekama u ekstr kciji obeleja [9]. Veliki broj postojeih pristup za uparivanje otiska prst moe d se grubo svrst u tri grupe: ) n b zi korel cije uparivanja, b) na b zi minucija, i c) uparivanje na osnovu k r kteristika grebena. Veliki je broj algoritama koji funkcioniu po nekom od ovih pristupa i nalaze svoju veliku primenu.

6. SINTETIKI OTIS K PRSTA

Vrednovanje r d sistem za prepozn v nje otisk prst je vrlo z visno od pod taka kojima raspolae. D kle, akvizicija uslov i veliin b ze pod t k mor biti specificirana prilikom generisanja rezultata. t vie, k d je b z pod t k otis k prstiju koriena jednom z testir nje i optimiz ciju sistem , uzastopno testir nje z htev novu b zu pod t k koju sistem jo nije video. N lost, velika kolekcija baza podataka otis k prstiju nije s mo skupa u kontekstu vremen i novc , t ko e je problem tino zbog monotonije u ponavljanju procesa (to esto dovodi do greke u bazi) i propis z tite priv tnosti korienje linih pod t k . U nekom kontekstu sintetiko generisanje re lnih slik otisk prst moe d pomogne u re v nju ovog problem . N jvrednija stvar t kvog sintetikog generatora otiska prst je d pr vilno modeluje r zne inter klase i unut r kl sne v rij cije u posm tr noj slici uzetog otisk prst u prirodi [4]. Treb lo bi d bude u st nju d generie re lnu impresiju istog "virtuelnog prsta", simulir jui: r zliite obl sti prsta koje dodiruju senzore

5. VREDNOV NJE
I ko t nost prepoznavanja otiska prsta u biometrijskim sistemima moe biti veom visoka, nijedan algoritam za prepoznavanje nije savren. Vrednov nje uink je v no z sve biometrijske sisteme i pogotovo z otisak prsta,

neline rnih izoblienj uzrokovana neortogon lni pritiskom prst na sensor r zlike u debljini linij grebena koje su posledica intenziteta pritiska ili vlage koe m le posekotine n prstu.

REFERENCE
[1] Heckle, R. R., Patrick, A. S., and Ozok, A. 2007. Perception and acceptance of fingerprint biometric technology. In Proceedings of the 3rd Symposium on Usable Privacy and Security (Pittsburgh, Pennsylvania, July 18 - 20, 2007). SOUPS '07, vol. 229. ACM, New York, NY, 153-154. DOI=http://doi.acm.org/10.1145/1280680.1280704 [2] A. K. Jain, S. Prabhakar, and S. Pankanti. On The Similarity of Identical Twin Fingerprints. Pattern Recognition, 35(11):26532663, 2002. [3] D. Maltoni, D. Maio, A. K. Jain, and S. Prabhakar. Handbook of Fingerprint Recognition. Springer Professional Computing, 2005. [4] Alfred C. Weaver, "Biometric Authentication," Computer, vol. 39, no. 2, pp. 96-97, Feb. 2006, doi:10.1109/MC.2006.47 http://doi.ieeecomputersociety.org/10.1109/MC.2006.47 [5] Beomsoo Park, Sungjin Hong, Jaewook Oh, Heejo Lee, Yoojae Won, "One Touch Logon: Replacing Multiple Passwords with Single Fingerprint Recognition," cit,pp.163, Sixth IEEE International Conference on Computer and Information Technology (CIT'06), 2006 http://doi.ieeecomputersociety.org/10.1109/CIT.2006.128 [6] Salil Prabhakar, Sharath Pankanti, Anil K. Jain, "Biometric Recognition: Security and Privacy Concerns," IEEE Security and Privacy, vol. 1, no. 2, pp. 33-42, Mar. 2003, doi:10.1109/MSECP.2003.1193209 http://doi.ieeecomputersociety.org/10.1109/MSECP.2003. 1193209 [7] Anil K. Jain, Patrick Flynn, Arun A. Ross. Handbook of Biometrics. Springer, 2008. [8] Anil K. Jain, Jianjiang Feng, Karthik Nandakumar, "Fingerprint Matching", Computer ,vol. 43, no.2, pp 3644, February 2010, doi:10.1109/MC.2010.38, http://doi.ieeecomputersociety.org/10.1109/MC.2010.38 [9] J.Leon, G. Sanchez, G. Aguilar, K. Toscano, H. Perez, M. Nakano, "Fingerprint Recognition using Espatial Minutie Information", 2008 Electronics, Robotics and Automotive Mechanics Conference, doi: 10.1109/CERMA.2008.64, http://doi.ieeecomputersociety.org/10.1109/CERMA.2008

SFinGe pristup je sintetiki generator otisk prst koji ispunj v gore n vedene z hteve i moe d se koristi z utom tsko kreir nje velikih b z pod t k veom re lnih otisaka prstiju, to omogu v da algoritmi za prepoznavanje otisk prst budu efektivno obueni, testir ni, optimizovani i uporedivi. Danas, gotovo sve plik cije zahtev ju on-line akviziciju.

7. ZAKLJUAK
Iako je automatsko uparivanje otiska prsta jedna od prvih aplikacija u oblasti automatskog prepoznavanja oblika, automatsko prepozn v nje otisk prst jo uvek je sloen i veom iz zov n z d t k koji se postavlja pred sve biometrijske sisteme. Postoji itav niz izazova koje je potrebno razreiti u projektovanju potpuno automatskog i pouzdanog sistema za uparivanje otiska prsta, posebno kada su slike otiska prsta loeg kvaliteta. Projektov nje lgorit m i modela adekvatnih za izdvajanje efik snih i odgov r juih obeleja i njihovo povezivanje je vrlo sloen zadatak, ne samo pri radu sa slikama otiska prsta koje su loeg kvaliteta, ve i kod sistema koji koriste skenere malih cena, kao i kod sistema kod kojih se skeniraju male oblasti prsta. Dananji sistemi za automatsko uparivanje otiska prsta imaju primenu u irokom opsegu aplikacija. Tako e, injenica je da dananji sistemi za prepoznavanje otiska prsta rade sa velikim brojem uparivanja u sekundi, , tj. u stanju su da izvre milion uparivanja u sekundi. Pored prethodno navedenih, dalja istraivanja su neophodna za razvoj novih pristupa u izdvajanju obeleja koja e imati bogatiji skup informacija, kao i u oblasti zatite biometrijskih sistema.

PRIZNANJA
Ovaj rad je deo projekta Primena multimodalne biometrije u menadmentu identiteta, finansiranog od strane Ministarstva Nauke i Tehnolokog Razvoja Republike Srbije, pod zavodnim brojem TR-32013.