Dutedi, sa rukom u ruci, njih dvoje su silazili prirodnim stepenicama uklesanim u kamen delovanjem vetrova i erozije.

Malo ko usudio bi se da tuda krene i usred dana, ali su njih dvoje savlaivali stepenike tako hitro i bezbrino kao da silaze niz iroke mermerne stepenice jednog od luksuznih ho tela San Franciska. Nekoliko puta prirodne stepenice promenile su pravac, ne koliko puta morali su se ak neko vreme i uspinjati da bi doli do drugog dela puta koji ponovo vodi nanie. Njihovo dutanje je gotovo po bono, reklo bi se. Ovo mesto, uostalom to i zasluuje. Milioni godina su proli pre nego to je strpljivi i neumorni okean stvorio minijaturnu lagunu, okruenu sa svih strana strmim, gotovo nepristupanim liticama. Stene su se sklapale svud unaokolo, ostavljajudi samo uski prolaz za talase koji i sada. miluju kamene zidove. Oni zastadoe u gotovo potpunoj tami. Svetliji je jedino vidljivi deo neba nad njima i povrina lagune, zahvaljujudi fosforescenciji talasa. Neko drugi bi moda na ovom mestu osetio strah, ili bar nelagodnost, ali njih dvoje, jo uveik bez ijedne izgovorene re i, poee da svlae odedu sa sebe, nemarno odbacujudi pojedine njene delove po glatkom kamenu, jo uvek toplom od dodira sa vazduhom i okeanom. 'Nema tu mnogo prostora za plivanje, ali oni nisu ni doli u lagunu, zbog toga. Preputaju di se blagom njihanju talasa, trae usne jedno drugom. Voda je topla. Nede uiniti nita da makar ublai vatru ko jom sada gore ta dva tela. Dva divna tela. Vidi se to u trenutku kada isto onako tiho ponovo izau na topli kamen, 1

milujudi jedno drugom usnama kou sa koje se neujno slivaju kapi okeana. Tiina prirodne katedrale du go je ostala nenaruena. Vrlo dugo, gotovo itav jedan as, ezdesetak minuta, oni su vodili ljubav, uivajudi u svojim telima. AaaaahihMi! Dug, malo promukao krik devojke objavi da je jo jednom, po ko zna koji put, dola do toliko eljenog vrhunca i klonula na topli kamen pod sobom, sklapajudi oi i preputajudi se toplim mlazovima koji su joj sa pravilnodu kakvu poznaju samo prirodne pojave, ispunja vali utrobu. .. Leali su jo neko vreme, ne pokretni i tihi, dodirujudi se itavom duinom svog tela. I usnama. Mukarac se prvi uspravio. Doi, Sumiko ree tiho dubokim, prijatnim glasom. Uskoro de svanuti. . . Ona ne odgovori nita. Ostala je nepomina, sklopljenih oiju ak i kada je on ponovo skliznuo u vodu. Tople kapi okeana padoe po njoj i ona se tre i osmehnu otvarajudi oi. elim te ponovo ree on. I ja tebe, ali. .. Ali. ..? Ona sklopi ruke preko grudi i lako se strese. Iznenada mi je hladno poali se. Uspravila se lagano, doputajudi snanoj ruci mukarca da joj pomogne. Nije hladno. Neto drugo je u pitanju, devojie. Lesli Eldride, ne pokua vaj da me prevari! Kladim se da si ti ovo to ja sada ose-dam, osetio bar deset minuta ranije. Okupaj se. Voda je jo to pla. Cim mi odgovori. Osetio si? Da, osetio sam. Zadovoljna? Opasno? Ne. Nije to takvo osedanje. Jednostavno. . . ne znam ak ni kakvim imenom to da nazovem. Ona klimnu glavom, ali joj pogled odluta navie, prema ot voru meu stenama kroz koji se videlo nebo. Nema nikoga gore, devojice. Da ima, ja bih to znao. Moe se mirno okupati. 2

Klimnuvi glavom, devojka tiho skliznu u vodu. Izala je brzo, nekoliko trenutaka kasnije, obavijajudi mokru kosu oko glave da joj ne smeta u odevainju. Tanka tunika priljubi se za telo devojke, ocrtavajudi liniju grudi i jo uvek napete bra davice. Osetivi pogled mukarca na sebi, ona se osmehnu. Stari jarce.. . nikad ti nije dosta! Cak i sada! Zato ak i sada? Nita se nije dogodilo, zar ne? Ali i ti i ja osedamo da de se dogoditi. TA, Lesli? On je sledio njen pogled koji ponovo odluta prema litici. Ne znam. U svakom sluaju, haragei duti i to, dakle, nije nikakva stvarna opasnost. Dogaalo se i da te prevari. . . Ne. Dogaalo se samo da ne poverujem njegovim upozo renjima, a to nije isto. Ona jo jednom zagladi kosu hitrim pokretima i pogleda ga Idemo, Les ? Da. Ruke im se sretoe kada su ponovo krenuli prirodnim stepenitem, ovoga puta navie. Nekoliko puta. mukarac za-stade, dajudi devojci znak da bude tiha. Svaki put, meutim, odmahnuo bi glavom, osmehnuo se kao da eli da je ohrabri, i oni bi produili uspinjanje, is to onako tiho i neprimetno kao to su i sili. Ipak, kada su stigli do samog vrha litice, Lesli joj dade znak da ostane u mestu. On sam, iznenada, nalik divljoj zve ri koja se privlai vrlo plaljivom plenu, poe do poetka prirodnog stepenita i oprezno izviri. Prouavao je teren pred sobom suenim oima, sluhom, ko om^ itavim svojim telom. Uspravio se lagano, ispunja vaj udi pluda vazduhom, svestan da se njegova silueta sada sasvim jasno ocrtava na svetlijoj pozadini istonog neba. Ako de se na neki volebni nain ono predosedanje to lebdi nad ovim mestom pretvoriti u stvarnu opasnost, onda je ovo pravi trenutak za to. .. Nita. Nikakvog pokreta meu grmljem, nikakvog uma na stenama. Doi, Sumiko ree on, ne okredudi se. Nema nikoga.. A opet, negde duboko u podsvesti osedao je da se nevidljivi oblaci nadnose nad ovo mesto, da topli vazduh postepeno ispunjava statiki naboj kao pred letnju tropsku oluju.

Mnogo puta su dolazili na ovo skrovito mesto. Samo njih dvoje. Jo nikada se ovakvo ne to, meutim, nije dogodilo. .. Dugi prsti dotakoe komad elika vesto skriven pod irokim konim opasaem, ali on os tade na svom mestu. Ma ta da se dogodi, jedan komad elika, znao je, nede modi bitno da iz meni situaciju. On isprui ruku da pomogne devojci da savlada neravnu stazu meu kamenjem, ali se ona odmae od njega. Ne proaputa. Neka ti ruke budu slobodne, Lesli! Zato? Zato to talko elim. A ako nisam u pravu, oboje demo se smijati mojoj gluposti. Nema nikakve opasnosti... Lesli... - Nisi dovrio reenicu, trebalo je da na kraju doda ,za sada, zar ne? U redu osmehnu se on, ali su mu oi i dalje neumorno pretraivale okolinu Ako tako eli. . . Produili su, nastojedi da budu to tii. Pedesetak jardi da Ije njihova mrana kola stajala su na istini pored puta, po dseajudi na krupnu ivotinju koja zgurena i pretedi vreba u zasadi. Jo dvadeset jardi do puta. Lesli jasno u kako devojka iza njega nesvesno zadrava dah osedajudi bez sumnje kako neprestano raste onaj statiki naboj u vazduhu. On sam bio je spreman. Doslovno na sve. Svaki miid, svaki nerv u njegovom telu ved je doveden u stanje koje de omoguditi gotovo trenutnu reakciju u asu kada se ukae prvi znak opasnosti. Jo deset jardi do kola. . . Na petost se sada ved gotovo fiziki oseda u vazduhu. Lesli zaslade da jo jednom osmotri vozilo, osvetijeno neobinom, neprirodnom, bojom jutarnjeg neba. Ne, njegova podsvest ne najavljuje nikakvu opasnost iz tog pravca. Ako se ma ta dogodi, dogodide se na sasvim drugoj strani. Jo desetak stopa. U nosnicama oseda prainu podignutu njegovim nogama sa tla, znak da poneko vozilo ipak u toku dana proe ovim uskim i krivudavim putem. Predmet sumnjivo pravilnog oblika iskrsava iz senke stene koju je upravo zaobiao i on staje. Ne ukoen od iznenaenja, ved u stavu koji de mu ta kode pruiti priliku za trenutnu reakciju. Les. . . TA je to? Ma ta bilo, taj predmet NIJE se nalazio tu kada su prvi put proli. Na ovom mestu ne bi ga mogao previdvideti ni na koji nain. 4

Jo korak blie, uprkos poluglasnom kriku upozorenja koji se nesvesno otima devojci. Ne, Lesli! Moda je... Nije bomba kae on, saginjudi se da bi bolje video. Haragei bi me ved odavno upozorio da jeste. . . To je. . . obian kasetofon. Kasetofon? Sa nekakvom porukom, bez sumnje. Njegovi prsti sklapaju se oko nevelikog predmeta, diu ga u visinu uha; oi i dalje pretrauju okolinu hitrinom i preciznodu radarskog zraka. Pokrenuta kaseta tiho uti u zvuniku, ali se devojci ini da joj bubne opne podrhtavaju od tog uma. Svaki um, uostalom, prejak je na ovom mestu; svaki je samo korak blie nevidljivoj i neshvatljivoj pre tnji. . . U zamci si, Eldrid gotovo ravnoduno saoptava snimijeni glas, Dubok, vrlo dubok, tako da podseda na pritajenu grmljavinu pred oluju. Sa dobrom dikcijom, ipak; glas obrazovanog oveka koji zna zato se i kako upotrebljava pojedine rei. U asu dok ovo slua, nevidljive niti ved su se skupile oko tebe i uhvatile te u mreu iz koje se ne moe spasiti. Ostani miran i potpuno nepokretan, Eldrid, jer i najmanji pokret znai samo je dno. . . Smrt. Ponovo jecaj s naporom savladanog straha iz grla devojke. Les-. . . Tiho, Sumiko kae on, koncentrisan istovremeno na sve signale koji iz okolnog prostora stiu do njegovih ula. Koncentrisan posebno na glas iz zvunika. Nepoznat glas. Savreno je siguran da bi zapamtio vlasnika ovog kultivisanog basa.. . Ali utanje u zvuniku pokazuje da je poruci doao kraj i on iskljuuje kasetofon, kruedi pogledom unaokolo. Mozak mu ved analizira njeno zna enje, zadravajudi se na najhitnijim elementima poruke. Zamka:. . . nevidljive niti. . . nikakvog pokreta.. . smrt! Njegovo telo i podsvest ved osedaju stezanje nevidljive mree, i to od onog trenutka kada se zauo nepoznati glas iz zvunika. Okolina je naikana takama sa kojih vreba uasna pretnja, kae mu ono to ponekad naziva svojim ulom za opasnost. Ali on jo ne zna kakvo de lice uzeti ta opasnost. Jedino to sa sigurnodu zna jeste da mora savladati sve svoje instinkte i ostati tu, na ovom mestu. Potpuno nepokretan, kao to je i zahtevao glas sa trake. Meutim. . . Lesli, ta.. .? 5

 Ne! Ostani nepomina, Sumiko! Prekasno. . . Jedini pokret koji je devojka uinila, bio je pokuaj da mu prie korak blie, ali je i to bilo dovoljno da se trenutno aktivira komplikovani sistem zamke u koju su njih dvoje upali! On u magnovenju shvati itavu zamisao i zna da glas nije preterivao: svaki pokret odista znai smrt, "jer su njih dvoje uhvadeni u nevidljivu mreu zrakova iz fotoelektrinih delija povezanih sa automatskim orujem! Hiljaditi delid sekunde bio mu je dovoljan da utvrdi polo aj skrivenih cevi, da tano od redi na koju stranu se treba baciti, kako poviti, da se ukloni sa putanje metaka iz cevi koje de u slededem hiljaditom delu sekunde poeti da bljuju; plamen i olovo. Meutim. . . Ako to uini, telo devojke ostade izloeno mecima. . . Da je izgubio novi hiljaditi delid sekunde na tu dilemu, to bi se i dogodilo. Umesto toga, on je reagovao hitrinom koja se ini neverovatna kada se govori o kretanju ljudskog tela i bacio se ukoso i napred, titedi svojim irokim grudima i itavim telom krhku priliku iza sebe. . . Prvi meci arili su mu se visoko u grudi i on naini jo jedan oajniki pokret u pokuaju da telo to due odri na visini dosegnutoj skokom, prkosedi zakonu gravitacije. To je, meutim, trajalo vrlo kratko i on oseti kako tone nanie dok svud unaokolo u tami cvetaju crveni plamici iz ved usijanih cevi. Neki psiholozi tvrde da je ovek poeo da se odvaja od ivotinja onoga trenutka kada je njegov mozak poeo sam sebi da postavlja pitanja i istovremeno nestrpljivo traga za odgovorima. U sebi i svetu oko sebe. .. Pitanja su bila prvo to je izronilo iz tame. Gde sam? ta se dogaa? Ko? Ko sam ja? Telo oveka pogoenog sa ne koliko rafala jo uvek je lebdelo negde van domaaja ula koja se bude, ali je to bilo dobro jer bol je takoe ostao negde u tom mranom limbu, ne naruavajudi svojim snanim signalima, modane struje pitanja koja se neprestano vrte po zatvorenom krugu.. . Gde. . . ta. . . ko? Jedan deo odgovora doao je najpre spolja, iz okoline. Mlaz neeg sveeg, koncentrisane ivotne energije, dopre u krv, osveavajudi mozak. Kiseonik, ree jedan glas u podsvesti. Dobro. Vrlo dobro. Udahni sada. Pokreni grudni ko. Neurovegetativni sistem iznenada se seti jednog dela svoje funkcije i grudni ko oveka se pokrete, uvlaedi nove talase kiseonika u pluda, ali. . . Bol! Kao hiljade usijanih no eva koji jo jednom probijaju ved izreetaha pluda! 6

Polako, ree onaj isti glas u podsvesti. Ne sme disati tako naglo, krv de te uguiti. Oprezno. . . kratkim, plitkim udasima. .. tako. . . a. sada krvni sudovi. . . da, oni se mogu stisnuti i tako smanjiti krvarenje. . . bol ne smeta, za sada... Proces kontrole nad sopstvenim telom, urezan u memoriju tako duboko da je postao deo prirode ranjenog oveka, tekao je sada gotovo sam od sebe, bez svesne kontrole. Krvarenje u pludima prestade, bilo je vreme da se pree na nervne zavretke u telu i tako ublai ne snosni bol. . . Da, ba tako, ree opet glas u podsvesti. . . tako je dobro. . . a sada samo mirno, dopusti osveenoj krvi da ti izbistri mozak.. . Nekoliko minuta kasnije funkcija ula postepeno poe da se vrada. Najpre ona jednostavnija ula, ravnotee, dodira, toplote i hladnode. Zatim sluh. Sluh nije doznao bogzna ta o okolini izranjavljenog tela. Tiho zujanje, utanje meke gume po neem glatkom, um pokreta iste, utirkane odede po ljudskoj koi. ulo vida sada, ree glas. Otvori oi. . . oprezno. .. Bletava bela svetlost navre kroz trepavice i on oseti bol u mozgu, hitro ponovo sklapajudi oi. Ipak, i taj trenutak bio je dovoljan da nasluti tamnije senke koje se naginju nad njega.' Dolazi sebi ree neko 'kraj samog njegovog uha, vrlo tiho. Gluposti! drugi glas, neto malo dalje. Trepavice mu drhte, doktore. Pogledajte! Refleksni pokreti, nita drugo. ta si, do avola, oekivao od oveka pogoenog u lobanju, Brauni? Oh, u redu, u redu.. . Ali i encefalograf pokazuje vedu aktivnost, zar ne? ovek ponovo otvori oi, osodajudi da svetlost vie nije tako bletava i bolna kao nekoliko trenutaka ranije. One senke pretvorie se u tri lica prekrivena belim hirurkim ma skama iznad kojih su ga paljivo posmatrala tri para oiju. K-k-ko? navre iz njegovog; grla, promuklo, jedva ujno. Boga mu! dreknu jedna od one tri prilike. Stvarno je doao sebi! Ne govori, ovee, ak i ne pokuavaj, inae. . . I krvarenje je prestalo doktore, pogledajte! Da, vidim i sam! Prokletstvo, Joikava je bio u pravu, kad. . . Molim? Nije vano! Sada bismo morali pokuati sa transfuzijom, a? Moriti, je li sve spremno ? 7

ovek na hirurkom stolu sklopi oi. Mirno, govorio je ponovo onaj unutranji glas. Vie nita, ne moe uiniti za sebe. Opusti se, daj malo predaha svom telu, ono samo najbolje zna ta sada treba uiniti. Pretprelo je teke povrede, ali ih moe savladati, uz malo pomodi. . . Otar ubod u ruku, ali se taj bol brzo izgubi. Kroz oputeno telo prostru ja nova krv, krv potpunog stranca, ali to za delije do kojih je doprla nije imalo znaaja. Nalazim se u bolnici, formira se jasna misao u mozgu. Lekari su oko mene, bore se za moj ivot. Telo' mi je povreeno, iako ne znam kako ni kada, ali je ono najgore sada prolo.. . Glas iz podsvesti reagovao je odmah na te misli. Opasnost NIJE prola! Naprotiv! Ali. . . Ali ti SADA ne moe uiniti nita vie za sebe Ipak, ne sme zaboraviti ono najhitnije: opasnost NIJE prola! Ko sam ja? To sada nije vano. Opusti se. Spavaj, zapovedi glas iz podsvesti. Da. . . da. . . spavati. . . Vratio se u tamu iz koje je nekoliko trenutaka izronio, ali to vie nije bila ona tama bez oblika i granica. Telo mu je znalo gde se nalazi i ta se do gaa sa njim. Sem toga, znao je da jedan deo njega, deo za koji je gotovo zaboravio da po stoji, bdi nad njegovom sigurnodu. . . Kada je ponovo otvorio oi, znao je da su proli sati od trenutka prvog buenja na hirurkom stolu. Po itavom telu jo oseda do dir senzora privrdenih da bj elektronskim ureajima odmah javili za svaku promenu. Tupi bol u glavi i grudima, poslednji ostaci onih vrelih noeva koji su pre nekog vremena pretili da unite njegov ivot. Tu vie nema opasnosti. Sve ostalo je samo pitanje vremena. Zbog ega ga je onda glas iz podsvesti tako naglo probudio? Zbog oveka koji sedi na sto lici pored leaja jednostavno ureene bolnike sobe? Toliko je krupan da se stolica uopte ne vidi pod ogromnom zadnjicom, a kratke noge nezgrapno su rairene da bi se ruke oslonile na butine. Glava posetioca je okrugla, sa glatkom delom od koje se odbija svetlost. Velike ui, tanke usne, gotovo izgubljene u nabranom podvoljku. I oi. . . Dva uska proreza iz kojih zrai polarna hladnoda. Da, te oi su razlog zbog kojeg ga je podsvest dozvala iz sna! Covek kraj njega otvara usta i iz njih izlaze grleni glasovi. Nerazumljivi, ili gotovo nerazumljivi. 8

Sta on to kae? Ti razume taj jezik, ree glas iz podsvesti. To je japanski. Ovaj ovek je Japanac. Nemoj se praviti da ne ra zume govori posetilac ponovo, visokim, smeno piskavim glasom za toliku telesinu. Vrlo dobro znam da govori japanski, nino! Da, sada zaista razume taj jezik. Gotovo sve, sem te poslednje rei. . . N-nina? kae skoro zauen lakodom s kojom dah izlazi iz izreetanih pluda. Znam da si dobar glumac, Eldrid. Samo to gluma vie ne moe da ti pomogne. Istina, dobio si i jedan metak u glavu, ali Holden mi tvrdi da je on samo oeao lobanju i izazvao tei potres mozga. Do sa da ti se pamdenje moralo vratiti! Nina. . . Ta re zvui poznato, uasno poznato. Gomile nejasnih asocijacija u mozgu: tama, blistavi elik, krv. . . Da, krv.. . mnogo krvi. . . Holden, jedna devojka je bila sa mnom, rekao je Joikava. ta se dogodilo s njom? NE ZNAM, ovee, da li je neka devojka bila s tobom. Ako Joikava kae, onda jeste. Ko me je doveo ovamo? Njegovi ljudi. Ja nemam nita s tim umorno slee ra menima Holden. Moj posao bio je da te zakrpim i predam Joikavi. im to uinim, pokupidu lovu, kidnuti odavde i istog trenutka zaboraviti sve to sam video i uinio! Jasno? Okrenuo se i poao prema vratima, vrtedi glavom. On je iv, Pite! Krupni plavokosi mladid zastade zbunjeno na vratima bolnike sobe. U njegovim akama je ak i ogromni buket sa cvedem izgledao kao igraka dok se osvrtao pitajudi se gde da ga spusti. Uski kukovi, iroka ramena, grubo preplanulo lice pod ita vim talasima duge kose. ta da radim sa ovim pro kletim biljkama, Sumiko? u-pita naglas. Lice mu, meutim, ostade ozbiljno, a oi i lice nastojali su da upozore devojku kako ne treba da govori glasno. Ohhh! tre se ona, pri nosedi ruku ustima. Ti misli. . .? Tu negde mora da ima neka posuda promumla plavo kosi div polauei buket popreko na podnoje kreveta. Sitna, krhka devojka paljivo je pra tila pogledom kako to traganje koristi da zaviri u svako skro-vite koje bi, eventualno, moglo biti iskorideno za smetanje minijaturnih prislunih ureaja. 9

 Izgleda da je sve u redu proaputa nekoliko minuta kasnije, oprezno se sputajudi na stolicu za posetioce smetenu uz uzglavlje. Lekar mi ree da si imala srede, mala. emu sve te predostronosti? i ona je aputala, zabrinutog lica. Neko me prati. Vest momak. Uinio sam sve to sam znao, ali nisam uspeo da ga se otresem. Hmmm. . . i da jesi ne bi ti mnogo pomoglo. Ako prate tebe, onda sigurno i mene neko dri na oku. To sam i ja pomislio. Sumiko, ta se, do avola, dogodilo? Ne znam, Pite. Odnosno, znam ta se dogodilo, ali ne i kako i zato. Neko je nainio savrenu zamku za Leslija. I uspeo da ga uhvati! Bio sam na tom prokletom mestu i znam kako su izveli stvar. avolski lukavo. Ta mo je po zemlji uasno mnogo krvavih tragova. Bilo je borbe? Ne. Poeli su da pucaju iz tame. Mislim da se Lesli mogao izvudi da se nije bacio pred mene kako bi me zatitio telom. Jasno.. . oh, boe. . . savreno jasno sam ula kako meci pogaaju njegove grudi, a onda je jedan zakaio i mene. Nije se mogao izvudi, Sumiko odmahnu plavokosi dim glavom. On? ak ni ON. U zemlji su jo tragovi metalnih stubova na kojima su bile fotoelije. Njihovi zraci bez sumnje su bili podeeni tako da ine mreu koja se nije mqgla izbedi; svaki pokret automatski je morao da izazove vatru. Nemogude! Nije mi jasno kako ga haragei nije upozorio, Pite! To TI reci meni. U stvari, mislim da znam objanjenje. Same po sebi te fotodelije i oruje povezano sa njima nije opasno. Nije ih mogao osetiti pre nego to je neko, sa ko zna kolike daljine, aktivirao ceo sistem. Posle toga ved je bilo prekasno, verovatno. 0, da apnun devojka. Neto slino rekao je i glas iz kasetofona,. Nevidljive niti... svaki pokret znai smrt. Kasetofona ? Kasetofon je leao na tlu, ispred kola. Lesli ga je podigao i ukljuio. Verovatno su ga uklonili zajedno sa Leslijevim telom i svom tom gvourijom i icama, pre nego to su stigli policija i hitna pomod. Imala si avolski mnogo srede, mala. Moglo se dogoditi da pre jutra niko ne proe tim putem. To znam bledo se osmehnu ona. Policajci su bili vrlo ljubazni. I vrlo radoznali. Nema ni deset minuta kako su otili. Naao me neki zaljubljeni par. . , 10

 Zaista, ta si im rekla: ? Nita. Totalna amnezija, iako me lekar pomalo sumnjiavo posmatra. elela sam da do bijem malo u vremenu i razmi slim o svojoj prii. U svakom sluaju, Leslija ne smem pomenuti. To da. Reci da si bila sa mnom. I ja du u svakom sluaju morati da nestanem, tako da de tvoja pria zvuati uverIjivo. Krivedi lice od bola, Sumiko se izdie prema njegovom uhu. Pite. . . a Leslijevo oruje? Oprema nine? Na sigurnom su mestu. Za sada. Odmah sam ih sklonio. Koliko sigurnom? On slee modnim ramenima. Sredstva za ubeivanje ja ko su, napredovala, mala, to zna isto onako dobro kao i ja. Ako me epaju, pre ili kasnije moradu to da im otkrijem. Sem ako. .. Sem ako? Razmiljao sam. Ti i Les esto ste se sluili hipnozom... da li je uopte mogude to izvesti, u stvari. . . Mislim, moe li uiniti da zaboravim gde sam sklonio te igrake? Mogu neto mnogo bolje od toga, Pite. Mogu uiniti da to zaboravi i onda se ponovo seti kada od mene ili od Leslija uje jednu odreenu re.. . Koju re? A! nasmeja se ona. - Ako zna koja je to re, on da nita nismo uinili. Bide to posthipnotika komanda; prepoznade tu re tek onoga trenutka kada je bude uo. Spreman si?, Girmalj uzdahnu i klimnu glavom. Misli da de upaliti? promrmlja sumnjiavo. ta treba da radim? Da sklopim oi i spavam? Nemoj initi nita, Pite. Sedi mirno, opusti se, i gledaj me pravo u oi. . . Nekoliko minuta kasnije izraz se ponovo vrati u svetlo-plave oi dinovskog mladida i on zatrese glavom, kao da se budi iz dubokog sna. ta se dogodilo', mala? Ni je uspelo, a? Ne, nije osmehnu se ona. ao mi je, Pite; izgle da da je tvoja glava suvie tvr da za moju neveliku vetinu! Boga mu! Kad samo pomislim da je. . . Hej! ta je sad? Pa ti. . . ja. . . ja sam potpuno zaboravio, Sumiko! ZABORAVIO SAM! 11

 Onda je, znai, ipak sve u redu, ti medvede. Hajde, daj tu tvoju apu i kidaj odavde. Umorila sam se mnogo vie nego to je trebalo. ekaj malo, prokletstvo! A Les? Ne moemo uiniti nita za njega. Za sada.. . ta to znai? Da uopte ne pokuavam da ga naem? Bilo bi dobro kada bi to 'mogao, Pite. Na nesredu, nede modi. Oni su oteli Leslija zato to im je potreban. Da su eleli njegovu smrt, ubili bi ga jo tamo na obali. Misli, potrebne su im njegove usluge? Otprilike tako. . . to znai da moraju nekako dodi i do njegove opreme. On im nede modi da kae gde se nalazi, pa de morati da nau neki drugi nain. A taj drugi nain smo ti i ja! uzdahnu Pit, prilazedi vratima. Prokletstvo, znai li to da treba da saekam tipove koji me prate i pitam ih za Leslija? Oni de tebe saekati, ali je vano da se to dogodi to kasnije, Pite. Svaki sat je dragocen; ako uspemo da dobijemo nekoliko dana, bide to dovoljno da se Lesli bar donekle oporavi i preuzme stvar u svoje ruke. Ti misli da de od nas do znati gde su te stvari? Hode oi devojke bile su tamne, duboke, kao dva jezera straha. Ne smemo se zavaravati. Trik sa hipnozom samo de to odloiti na neko vreme: A kada dobiju to to ele. . . Onda demo ti i ja.. . umreti, Pite. . . Din pree rukom po elu po kome su izbile sitne kapi znoja. Pa ta! ree glasno, iznenada se ceredi. Da smo eleli da umremo kao penzioneri, ne bismo ni poeli da se ba vimo ovim poslom, a, mala? Uostalom, mi vie i nismo vani. . . vano je da se Les iupa iz njihovih kandi! Mahnuo je rukom i tiho zatvorio vrata za sobom. Sklopivi oi, devojka klonu na jastuk. Disala je mirno i ravnomerno, nepominih udova, nastojedi da povrati kontrolu nad svojim telom onako kako to ine majstori joge. Nije potpuno uspela u tome; svakih nekoliko sekundi po dve krupne suze skotrljale bi se niz blede obraze. . . Za to vreime Pit, je oborene glave iao dugim, svetlim hodnikom. Sporo, kao ovek obuzet dubokim mislima.

12

Ispod trepavica, meutim, oi su mu paljivo osmatrale svaku stopu okoline, trik koji je nauio od Leslija. Znao je da ga dre na oku i da je njegova jedina ansa u tome da poveruju kako im vie ne moe izmadi. Neoekivano, Pite, govorio je Lesli. Cak i pladene ubice misle i rade ablonski i zato uvek treba initi ono to najmanje oekuju. Jasno, ali TA je to? promrmlja Pit za sebe. On je prokleti japanski nina, a ja... Vrata lifta beumno se rastvorie pred njim i on poe da zakorai u praznu kabinu. Hmmm. . . Umesto da ue u lift, on se dugim skokom baci u stranu, prema vratima na kojima je pisalo Poarno stepenite, pitajudi se da li su moda ta vrata, protivno propisima, ipak zakljucana u vreme kada posetioci dolaze u bolnicu. Nisu bila zakljuana. Uzdahnuvi sa olakanjem, on se sjuri niz polumrano stepenite ko je de ga odvesti do jednog od mnogobrojnih izlaza na zadnjoj strani ogromne graevine. Oni me ekaju dole u holu i kod kola, mislio je, brojedi u sebi spratove. Ako se izvuem na zadnji izlaz, dobidu neto u vremenu, iako je Sumiko u pravu. Suvie su dobro organizovani. Jo dva sprata, a onda. . .? I dalje je jurio niz stepenice punom brzinom i zato nije bilo lako zaustaviti ogromnu masu njegovog tela u trenutku kada su se, ved iza njegovih lea, iznenada otvorila vrata poarnog prolaza na drugom spratu. Hej! uzviknuo je neko. Stani! Stao je i okrenuo. Slubenici bolnice, pa ak i oni iz obezbeenja, ne govore takvim glasom. Tip sa pitoljem zadovoljno se cerio, iako je po njegovom licu videlo da je i on do maloas trao. Kuda tako urno, Tabasko Pite? upita on tiho. Neki moji prijatelji ele da govore sa tobom... Izbijajudi iz grmlja u svom podnoju, litica se gotovo vertikalno dizala u nebo. Izdaleka je izgledala potpuno glatka, ali mladid koji se verao uz nju otkrio je iznenaujude mnogo pu kotina i brazgotina na njenom licu. Kie i vetrovi ostavili su svoje tragove, mislio je, traedi pogledom slededi oslonac. Mnogo je lake nego to sam mislio, ali. Umor je postepeno nagrizao ak i njegovu ogromnu snagu i on dopusti sebi nekoliko trenutaka predaha, sa licem naslonjenim uz hrapavi kamen, sklopljenih oiju.

13

Ovo ne lii na jedan od uobiajenih zadataka senseija Tanake, mislio je. Suvie je sve ovo lako, bez obzira to sam potpuno nag i nemam nikakvog alpinistikog pribora. Ili. . .? Ili je i ovo jedna od novih lukavih zamki senseija Tanake. Nije njegov obiaj da ini lakim ispite na koje stavlja svoje uenike u koli ninucua, znao je mladid. Ova stena samo deluje zastraujude, veranje uz nju nije posebno teak zadatak. Sem ako stvarni problemi ne ponu negde pod samim vrhom. . . Ne, nije to. Sa mesta do koga je stigao jasno se vidi da do vrha nema vedih prepreka. ta onda? Kakva nova pretnja ga oekuje kad stigne na vrh? Haragei, to podsvesno preo sedanje opasnosti koje punokrvni nina stie dugotrajnim ve banjem, za njega je jo uvek bio nedostini cilj. Za mladida sa Zapada bilo je ak mnogo tee da postigne ono potpuno je dinstvo sa okolinom kakvo je za Istonjaka gotovo sasvim prirodno; Smijee se, dakle osloniti samo na ono to mu kau vid, sluh, miris i dodir. Utoliko gore. Sada je bio potpuno siguran da sensei Tanaka ima u planu neku novu zamku. Moda je i to saznanje znak da haragei i kod njega konano poinje da se razvija? Talas straha na trenutak preplavi mladida, i on sklopi oi, oslanjajudi se itavim telom o povrinu stene. Zamke senseija Tanake nikada nisu naivne. Zapravo, sve te zamke su u krajnjoj liniji bile smrtonosne; nije li koliko jue soplstvenim oima video kako je Vada neoprezno uleteo u jamu iskopanu i kamufliranu nasred staze kojom su svako jutro odlazili u salu za vebanje? 'Ne, upozori ga glas iz podsvesti. Otvori oi, ovee! Da, taj glas je u pravu. Pogreio je. Otvorio je oi i zadrao dah, oslukujudi. Jo dvadesetak stopa do vrha litice. Zamka senseija Tanake svakog trenutka se moe sklopiti.. . Paljivo je osmotrio stenu nad svojom glavom. Hmmm. . . Raistinje koje izbija iz pukotina u steni vrlo je privlano. oveku se ini da to gipko bunje olakava poislednji deo puta, pruajudi vrst i pouzdan oslonac. Gledaj dobro, govorio je sensei Tanaaka. I zapamti da nina ne gleda samo oima, ved i razumom. Stvari NIKADA nisu onakve kako izgledaju, to mora zapamtiti, sine moj . To raslinje. Mlae je i vitkije od onoga to raste nekoliko stopa, dalje, na potpuno nepristupanom delu stene. Zato? Mladid sa Zapada osmehnu se za sebe. Da, starac je u pravu. ovek mora gledati i razumom ne samo oima. to onaj koji se pre njega verao ovom liticom nije uinio. 14

Taj ovek se uhvatio za bunje i preneo itavu teinu tela na njega. Koren ne moe biti suvie duboko u tankom sloju zemlje zaostale u pukotini. I bunje i telo neoprezne rtve odleteli su zajedno do dna ponora, a ovo raslinje je izniklo kasnije, na istom mestu. U redu, nede ga koristiti kao oslonac. Postoji i drugi put, prilino teak, ali jo uvek ne i nesavladiv. Zamka u zamci, upozori on sebe. Zamka u zamci, rei koje Tanaka vrlo esto upotrebljava. eka li ga neka nova opasnost na putu kojim je sada krenuo? Svakako, eka! Kakvo de lie imati ta opasnost? On zaslade, postepeno premetajiudi teinu, tela sa jedne noge na drugu. Miidi udova ved su mu ukoeni od dugog veranja, od neprestane napetosti, a to nije dobro. Kad opasnost stigne, morade da reaguje munjevito, inae. . . Mora zapamtiti sve to se dogodi, sine moj, govorio, je sinod Tanaka. Svaki pokret trave na vetru, krik ptice u umi, igra sunevih zraka na uzdrhtaloj povrini vode. . . Sve to ima svoje znaenje, sve je ,deo sveta kojem pripada. . . udno, njegova memorija kao da je bolje funkcionisala od memorije ostalih uenika. Gotovo bez napora uspevao je da odgovori na, zakuasta pitanja senseija Tanake o onome to se odigralo tokom dana, u dvorani za vebanje i oko nje. Napregnuto osmatrajudi vrh litice, on jo jednom propusti u mislima film 'dnevnih dogaaja. Razili su se iz dvorane za vebanje, svaki na. svoju stranu, sa, razliitim zadacima. Neki su krenuli na jug, kroz umu, drugi prema jezeru, severozapadno od zgrade kole. Naidi? Na koju je stranu krenuo Naii? Jedini koji je otvoreno pokazivao da ne podnosi stranog belog psa. Ni jednu jedinu re nisu razmenili za skoro dve godine kako se nalaze zajedno. To to nije video kamo se uputio Nai ne moe biti sluajnost! To samo znai da je Naii NASTOJAO da izbegne njegov pogled! Vrlo dobro. Najsigurnije je ako pretpostavi da ga, Nai u ovom trenutku strpljivo eka na vrhu litice. Sa kamenom ili debelom granom u ruci. ON nimalo nede oklevati da ga zbaci u ponor. Sensei Tanaka ga je poslao, naravno. Ono to je rekao sinod za njegove pojmove je bilo sasvim dovoljno upozorenje. Ako mladid sa Zapada u slede dih nekoliko trenutaka umre, Tanaka de aliti za njim, ali nede osetiti ni traak grize savesti. Njegov posao je da stvori ninie od mladida koji su doli u njegovu kolu. On nije kriv to posao zahteva da ubije trojicu od etvorice uenika u tom procesu. U redu, a sada da vidi moe li da bude brz, spretan i tih, tri osobine koje Tanaka neprestano naglaava. Naii je dovoljno blizu da moe uti ak i njegovo disanje ako bude neoprezan. Nekoliko minuta kasnije, buno diudi, on se priblii vrhu litice i oprezno podie desnu ruku navie.

15

Vie je naslutio trenutak u kojem je udarac pao, nego to je imao vremena da registruje pogledom podignutu ruku iji prsti vrsto steu ovedi kamen. Imao je vrst oslonac pod nogama, levom rukom sigurno se drao za hrapavu izboinu, tako da je sebi mogao dopustiti luksuz da hitro izmakne desnu aku van domaaja udarca. Kamen zveknu o stenu, zvukom samo donekle priguenim guvom granica i lida kojoj je maloas sa puno strpljenja dao oblik ljudske glave i natakao na prste desne ake. Naii je bio suvie nestrpljiv. Da je saekao jo samo jedan trenutak shvatio bi da to to pokuava da pogodi NIJE glava belog psa iz Amerike! Mladid jasno u poluglasni krik bola i iznenaenja, jo jedan dokaz da ni u Naciju nema dovoljno materijala za pravog ninu. U poloaju u kojem se nalazi, nede imati dovoljno vremena da se uspravi i priskoi da bi ponovo napao, ak i ako se odmah pribere. Napreudi sve miide u telu, mladid sa Zapada glatkim, hitrim pokreetom iskoi na vrh litice, traedi najpogodniji oslonac za svoje bose tabane. Sensei de mi zameriti to odmah ne zaadajem udarac, pomisli, uivajudi u igri miida na Naijevom licu. Iznenaenje, bol, gnev, strah, proi-rali su kao kaleidoskop licem Japanca. _Ali ne elim to da uinim. elim da pokaem i Naiju i svima ostalima da sam dobar koliko i oni.. . a moda i bolji! Dobar ti dan, Nai! re e podrugljivo iredi usne u os meh. Ne raduje se to me vidi, ini mi se? Naglim pokretom Japanac se uspravi na noge, a pod polu-sputenim kapcima oi mu trijumfalno blesnue. Glupi bali pas nije iskoristio svoju priliku i za to de biti ka njen. U borbi golim rukama nema nikakvih izgleda protiv njega, Nacija, momka koji se od svih drugih izdvaja svojom fizikom snagom i vetinom bo renja. Desna ruka mu je povreena, istina; krv kaplje sa prstiju, i bele kosti vire kroz pokidanu kou, ali on to jo ne oseda. A-ko bude potrebno modi de da zada udarac tom akom kao da se nita nije dogodilo. Umri, strance! procedi kroz zube. Modni miidi odigo e ga u vazduh i on se u skoku vesto okretao, ispruajudi zgrene noge, ciljajudi sa oba stopala u grudi protivnika. Takav udarac, ak i ako ne uspe da smrska grudni ko, to mu je osnovni cilj, na ovom mestu bide fatalan. Nema oveka koji moe odravati ravnoteu na neravnim stenarija pod kojim zjapi ponor. Mladid sa Zapada, meutim, dobro je savladao filozofiju bo renja, moda mnogo bolje nego golu tehniku borbe sopstve-nim telom, bez ikakvog oruja. U takvoj borbi snaga moe biti prednost, ali su refleksi i hitrina ono to odluuje; energija protivnikovog udarca moe se okrenuti protiv njega samog i to je ono pravilo koje je i ovoga puta eleo da iskoristi. Padajudi na levo koleno, on izmae grudi i glavu van domaaja udarca, iako ukrodeno Naijevo stopalo prohuja kraj samog njegovog obraza. Desna ruka, povijena u laktu, podie se navie, kratkim, odsenim pokretom, pogaajudi odozdo Naijevu nogu ispod kolena. 16

Japanac vrisnu shvativi da je promaio, da nema vie sile na svetu koja moe zdrati nje govo telo to se krede po paraboli unapred odreenoj poe tnom brzinom i uglom skoka. Ispruio je prste desne ruke u oajnikom pokuaju da se doepa protivnikove kose, ali ni u tome vie nije mogao uspeti. Doplerov efekat uini krik viim, piskavijim. Njegov odjek ostade da lebdi oko litice ekoliko dugih trenutaka poto je tupi udar objavio da je Nai stigao do samog podnoja. Postepeno, miid po miid, mladid sa Zapada oputao je svoje telo, oprezno razgledajudi okolinu. Sensei Tanaka mogao je, moda, poslati jo jednog uenika da se umea u borbu. Da li je video sve to se odigralo na vrhu litice? Opipavajudi bosim prstima tle, on se oprezno nae preko ivice, traedi pogledom sitnu priliku uitelja. Tanake vie nije bilo u .podnoju. Uzalud ga je traio pogledom nekoliko trenutaka. Na ravno, i to to je uinio samo je nova lekcija. Pravi nina ne urla nad mrtvim telom protivnika, ne dobu je pesnicama po grudima. Nina duti i nastavlja dalje, svojim putem. . . Nina. Nina otvori oi. Znao je sve o trenutnom sta nju svog tela, dimenzijama pro storije u kojoj se naao, delo-vima nametaja. Jedan jedini trenutak bio je dovoljan da se ta masa podataka izvue iz me morije i prepusti analizi mozga. Znao je i sve o sebi. Sada. Holden je bio u pravu, amnezija je ipak bila samo prolazna. Jedan ovek sedi na stolici na kojoj je pre nekoliko sati sedeo Joikava. Oi su mu budne, crna cev pitolja pretedi bulji pravo u usta, nini. Joikava, ta velika i opasna nepoznanica, veoma je oprezan, zakljui, prouavajudi lice i pokrete oveka koji ga je nepomino fiksirao pogledom. Taj tip nije jedino ob ezbeenje; udovi su mi sputa-, ni konim kaievima. Nikakva prepreka:, da sam u punoj snazi, ali. . . Znao je da su. rane u njegovim pludima iste i da ved poinju da zarastaju, da je rana na glavi odista samo ogrebotina koja nije vrena panje, sa da kada su posledice potresa mozga prole. Meutim, jo je rano za prave napore; mora tedeti snagu za trenutak kada de panja njegovih uvara popustiti. Budan si? upita ovek sa pitoljem hrapavim glasom. Da. Ovaj samo klimnu glavom. Leva ruka dotae zvono postavljeno kraj Leslijevog uzglavlja, desna os'taide daleko van domaaja nine. Koraci u holu bili su prepoznatljivi. Samo telesina poput Joikavine moe stvarati takve umove ak i na dubokim skupim tepisima. Izai ree Joikava svom oveku, pokazujudi glavom prema vratima. 17

 Kako je na dragi bolesnik? Bolje. Vrlo dobro. Pamdenje ti s vratilo? Da. Joikava saeka da se vrata zatvore za, revolveraem, a onda se nae napred. kao da eli da zarije pogled svojih oica u oi nine. Znam da si nina, Eldrid. Bolje je da ne gubi vreme na odricanje, kako bismo to pre preli na, stvar. Pravu stvar! Zna? Da, znam, do avola! Sta jalo me je to osamnaest mese-ci truda i gomilu para, ali se na kraju isplatilo. Dobio sam te, Eldrid. U mojim, si rukama i moe samo da bira: smrt ili pokornost! Pokornost? osmehnu se Amerikanac. Ako zaista ve-ruje da. sam ja nina, onda bi trebalo da zna da za nine takva re ne postoji. Ima, naina da te prinudim, Eldrid oi se pretedi suzie, jedva vidljive u svojim uskim prorezima. Nema. Ima, ipak. Prekrio si neke od osnovnih zakona ninu-cua i time mi se sam predao u ruke. Seti se: nina ne zna za ljubav i prijateljstvo. Suimiko i Tabasko Pit su, dakle, ivi!, prolete nini kroz glavu. Naravno, Joikava eli da ih upotrebi kao sredstvo protiv mene. I to bi mu moglo i uspeti. Joikava se zavalio u stolici motredi Leslijevo lice. Strpljivo, hladnokrvno. . . bez traga uzbuenja, iako je morao biti svestan da se u ovom trenutku nalazi na domaku toliko eljenog cilja. Samo, kakav je to cilj? Sta eli od mene, Joi-,kava? elim da uini neto za ene, Eldrid. Neto za ta je sposoban samo jedan nina. uo si za Sinove pakla? Sinove pakla? Sta je to, neka verska sekta? Ne udi me, zapravo, to ne zna za njih osmehnu se Joikava. Vrlo su tajanstve ni. I vrlo modni, uzgred. Da, oni su neka vrsta verske sekte i imaju neto to ja. elim. Ti de im to uzeti i predati meni, u zamenu za svog prijatelja i svoju devojku. Ako uz to eli jo i novac, samo reci. Cifra me ne zanima, Eldrid. 18

 ta, je to to moram uzeti od Sinovaa pkla, Joikava? Jedna tajna. Tajna. .. besmrtnosti . . . Sada sam ja tvoj gospodar, nino! produuje Japanac, a oi mu trijumfalno sijaju. Ja sam bio taj koji je nainio zamku u koju si uleteo. Go dinamaa sam te pratio, proua vao tvoje navike, gubio tvoj tr ag i ponovo te nalazio. Malo je nedostajalo da se izvue ipak, ali samo zato to si bio toliko glup da se baci pred devojku da je zatiti svojim telom. Nije bilo planirano da te meci pogode u glavu, nino. Zamka? Godine? I .. . i jo neto... Devojka? Devojka! Kakva devojka? Da si ostao na mestu, kao to ti je haragei bez sumnje rekao da mora uiniti produi posetilac nita ti se ne bi dogodilo, ovee! Bilo bi vremena, da govorimo, da sklopimo sporazum od kojeg bismo obojica imali koristi. Sva sreda to sam raunao s takvom mogudnodu, pa je hirurka eki pa bila spremna, inae . .. - Kakva devojka? Devojka koja je bila s tobom paljiv pogled sitnih oiju. Tebi se pamdenje zaista nije potpuno vratilo, ili... ? Kao i nekoliko trenutaka ranije re nina, sada i re de vojka izaziva navalu asocijaci ja. Ali, u toj zbrci nema jasnih obrisa tela, lica, imena . . . Sumiko kae Japanaac. To ime ti neto govori? Sumiko? Ne . . . Japanac ga sumnjiavo posmatra, a onda okrede glavu. Holden! Doi ovamo! Sada govori engleski, otro, zapovednikim tonom. Glasom kakvim se ovek obrada sluzi s kojim nije u ba najboljim odnosima. Poznate oi, na licu koje je sada bez hirurike maske. Usko i mravo lice od onih to ne ulivaju poverenje. Da li je mogude da jo pa ti od amnezije, Holden? Mogude je. Jo uvek veoma malo znamo o funkcionisa-nju mozga, mister Joikava. Rekao si da nede biti nikakvih posledica, Holden! u glasu se oseda jasna pretnja. Strah u Holdenovim oima. On slee ramenima i iri ruke. Rekao sam . . . Do avola, mister Joikava, gledate me tako kao da sam mu ja ispalio metak u glavu! Koliko vremena? 19

 Ne znam. Nekoliko sati, nekoliko dana . . . Nekoliko meseci, nekoliko godina! podrugljivo dobaci Joikava. Nekoliko stoleda! Ustao je s vidnim naporom na licu. Jo smeniji i nezgra-pniji, bava na kratkim, krivim nogama, sa sitnom delavom glavom. Veeras du ponovo dodi, Holden. Uini ta treba da se uini. Kad ponovo doem, elim da taj ovek potpuno raspolae svojim psihikim modima! Ali, mister Joikav, ja... Vrata se zalupie sa treskom, ostavljajudi Holdena da nemo bulji u njihovu glatku povrinu. ovek koga je Joikava nazvao imenom nina, stie da za pazi kako iza vrata nije bolniki hodnik, kako je oekivao. Naprotiv, ono to je video, mn ogo vie je podsedalo na rasko no ureeni hol jednog od onih dvoraca koje du obale Kalifo-rnije sebi diu filmske zvezde i ljudi upadljivo dubokih depova. Holden? Da? Sluaj, ovee, ako glumi amneziju pred Joikavom, mogu ti redi da od toga nema mnogo koristi. On je gadan tip! Nadam se da nisi za-oravio ta znae te dve rei: a-dan tip! Hajde, izlazi! zapovedi Pitu ovek koji je sve vreme sedeo uz njega, pritiskujudi mu cev pitolja uz trbuh. Sa ovom vredom na glavi? promumla Tabasko. Ni sluajno, prijatelju; mogu se spotadi, a ti moe pomisliti kako elim da ti umaknem, pa de mi opaliti metak u lea! Hajde, hajde! nasmeja se ovek. Voza je ved obiao kola da bi otvorio vrata na Pi-tovoj strani. Nita ti se nede dogoditi. . . bar jo neko vreme! Oprezno opipavajudi podlogu nogom Pit se izvue iz kola i udahnu vazduh kroz grubu tkaninu vrede koju su mu natka-li na glavu jo pre nego to su mu vezali ruke u kolima na parkingu bolnice. Hmmm, pomisli on, sve vazduh, zelenilo .. . Negde daleko od grada. Da vidimo gde su me doveli. . . Pola sata vonje kroz grad, pa jedan veliki most, desetak milja priblino u pravcu severa, etiri ili pet na. jug, drugi veliki most i pet milja, ne mnogo opteredenim putem .. . Ros, recimo. Ili moda ak San Anselmo. Proklete budale, da su me pitale pokazao bih im mnogo kradi put iz grada do ovog odvra tnog mesta! Opipavao je tle pod nogama, iako ga. je ovek otpozadi neprestano gurao pitoljem u lea. Lesli ga je tome nauio; budi uvek siguran ta ima pod nogama za sluaj da u slededem minutu mora pokuati napad ili se braniti od njega. Sitan ljunak, ne ba siguran oslonac. Uostalom, to je znao jo od trenutka kada je uo um pod tokovima automobila. 20

 Pazi, ovde su stepenice upozori ga pratilac. Koliko? etiri! nasmeja se ovaj. Odao sam ti veliku tajnu, a? Nisi ba inteligentan, ortak, ali do etiri si valjda nauio da. povrati cirkulaciju u noga-, tu su vrata, pravo pred tobom! Klimatizirana unutranjost kude, dubok, meki tepih pod no gama. Cev pitolja zari mu se u rebra, pokazujudi da mora skrenuti levo. Jo jedna vrata, iza njih topliji vazduh koji otkriva da u ovom delu zgrade nema klima-ureaja. Sad idemo nanie! upozori ga pratilac. Polako, ne bi bilo dobro da slomi vrat pre nego to zavrimo razgovor s tobom. Grube betonske stepenice, od jek koji govori da mu je tavanica tik nad glavom. Metalna vrata koja kripe u dnu stepenica i ponovo beton. Jadna ne ba nena ruka st re mu vredu sa glave i Pit za-trepta, osvrdudi se oko sebe. Prazna podrumska prostorija, osvetljena golom sijalicom iznad vrata i dnevnom svetlo-du kroz prozorid zatvoren reetkama. Jedna gruba drvena stolica. I nita vie. ekaj tu! dobaci ovek sa vrata. Neko de ved dodi po tebe. Hej, a ruke? Prokletstvo, mogao bi mi osloboditi bar jednu; ta ako budem morao da pikim? Snai se isceri se revolvera, sa treskom zatvarajudi vrata za sobom. Tabasko jasno uo kako se klju okrede u br avi i slee ramenima. Godine zajednike borbe protiv organizovanog zloina uinile su da mnogo naui od nine, a pre svega ono najvanije: sve dok si iv, ishod bitke jo nije odluen. ivahno koraajudi unaokolo, da povrati cirkulaciju u nogama ukoenim od dugog sade-nja, on obie sva etiri zida, zavirujudi sada mnogo paljivije oko grubih ivica kamenih blokova. Ue kojim su mu vezali ruke na leima nije bilo naroito kvalitetno; sa malo truda mo da bi mogao da ga dovoljno nane na jednoj od kamenih iv ica i potom raskine veze. Prekidajudi zadovoljno zvi-dukanje samo da bi oslunuo umove iz okoline, on poe strpljivo da trlja uzetom o ivicu koja je davala neto vie nade od ostalih. Ako ovi tipovi sva svoja jaja, dre u, jednoj korpi", mislio je, lako se moe dogoditi da je i Lesli tu negde. Ta brava na vratima ne deluje mi ba ubedljivo; S malo srede mogla bi se otvoriti, a onda. . . onda demo ved videti!

21

Pretresli su ga, naravno, im su ga ugurali u kola, tamo kod bolnice, ali ljudi koji se slue iskljuivo pitoljima, nikada ne maju dovoljno mate. Mnogo pre poznanstva sa ninom Tabasko Pit stvorio je sopstveni arsenal trikova, za ulazak u zakljuane prostorije ili izlazak iz njih. Jedan deo tog pribora, sitni komadi metala i ice, i sada je bio uz njega, na sigurnom mestu, a zubi i snani prsti mogu za. kratko vreme nainiti prava uda. Samo da najpre popusti ovaj prokleti konopac .. . Konopac, meutim, nije bio ozbiljnije ni naet kada je zauo korake na stepenicama. Odskoio je od zida i sruio se na stolicu, proklinjudi u sebi tipove kojima se uvek previe uri. Dvojica. Nepoznatih lica, ali lica koja ne obedavaju nita do bro. to je jo gore, nemaju or uja u. rukama, znak da veruju u sebe i svoje snage. Sem ako neto oruja nema u izlizanoj konoj torbi koju onaj drugi, uz tihi zveket metala, sputa na pod. Moje ime je Barston dostojanstveno objavi onaj prvi prouavajudi Pitovo lice. Doao sam da. od tebe doznam neke stvari, momak. I to du i uiniti. Pit se isceri, drsko uzvradajudi pogled. Sve to eli, momak. Pod jednim uslovom . . . Ti nisi tu da postavlja uslove, prijatelju skoro neno odvrati Barston. Bojim se da ovaj moram postaviti uzdahnu Tabasko. Pitaj ta hode . . . samo da to ne bude matematika;! Vai? Mudar momak! iskrivi Barston usta. Sad demo videti i koliko si zaista mudar .. . Moj ef eli da zna gde su stvari koje pripadaju Eldridu? Tu smo!, uzdahnu Tabasko u sebi steudi zube. I protiv svoje volje pogled mu se neprestano otimao prema izlobi me talnih predmeta koje je drugi ovek sistematski, bez urbe, redao po betonskom podu. Kleta, kuke, noevi. . . Barston i njegov asistent bili su pravi profesionalci, oevidno. Bar kada je u pitanju problem dolaenja do informacija protiv volje onoga ko ih poseuje. Kada je Barstonov asistent paljivo poloio na pod i pos-lednji rekvizit, malu lemilicu sa cevi pocrnelom od plamena, Pit otrese glavom da bi zbacio znoj sa, ela. Sad pokai koliko si tvrd, mladidu!, ree on sebi steudi vilice. Mora misliti samo o jednoj jedinoj stvari... da te ne smeju ubiti ako ele da doznaju gde je Leslijeva oprema nine! Dakle? Barston je bez urbe zavrtao rukave otkrivajudi maljave podlaktice. Tabasko shvati da je itav nastup paljivo prostudi-ran da izazove panini strah kod rtve jo pre nego to pone prijateljsko ubeivanje.

22

Sad mi je ao to nisam pa ljivije sluao Leslija kada mi je objanjavao kako se nervnim blokadama bol moe uiniti po dnoljivim. Uasava me i sama pomisao da bih mogao odati ime Sumiko... i da bi se uskoro i ona mogla nadi u ovom podrumu! Dakle uzdahnu on da ponem od samog poetka? Od poetka, prijatelju . .. Da li se vara, ili u Barsto-novom glasu ima i razoarenja to de i ova rtva propevati pre nego to muenje i pone? U poetku izgovori Tabasko sveanim i ozbiljnim glasom u poetku bee svetlost . . . Aaahhh! Barstonovo li ce se ozari. Mudar momak, ba kako sam i rekao! Loni, ta preporuuje za mudre momke, tek onako, za zagrevanje? Hmmm ... Loni prie, prouavajudi Pitovo lice. Ja ne bih da odmah preemo na rune stvari, Barst. Zgodan mo mak; teta bi bilo da enske po sle ovoga ponu da ga izbega-vaju, a? Savijajudi noge pod stolicu, Pit se osloni itavom teinom, oprabavajudi njenu vrstodu. Pre nekoliko godina Lesli mu je priao o triku koji je jednom upotrebio u slinoj situaciji. Ko zna, moda bi taj; trik mogao upaliti jo jednom? I ja sam za to sloi se Barston profesionalno neutralnim glasom. Igla u nerv tri-geminus, ta misli? Dobra ideja, Barst! Odlina ideja! Ceredi se, Loni je bez urbe prilazio sa dugom iglom u ruci, obrdudi je tako da je Pit moe dobro pogledati. Kako je i oekivao, Barston se izmae korak u stranu da ne smeta drugom oveku. Dri mirno glavu! upo zori Loni. Ne bi bilo dobro da promaim i zarijem ti ovu iglicu u grkljan, prijatelju . . . Tabasko stee zube, boredi se sa talasima panike. Vano je da jo samo nekoliko trenutaka ostane miran i koncentri-san na ono to eli da uini, a posle toga . . . SADA! Podigavi obe noge istovremeno, Pit zadade Loniju udarac odozdo u donji trbuh. Covek prekasno shvati ta de se; dogoditi, pokua da se izvije u stranu, ali ne uspe: glasno vr-isnuvi, on ispusti iglu na pod ,i odlete u stranu, sklupan oko ruku priljubljenih za bolno me sto. , Nastavljajudi pokret, Pit pade na kuk, nastojedi da nae to bolji oslonac rukama vezanim na leima; njegove noge ,sada su se kretale paralelno sa podom u pokuaju da pokosi Barstona i tako stekne nekoliko dragocenih trenutaka pre nego to se uspravi i dovri po sao. Postoji nain da se protivnik savlada ak i sa rukama vezanim na leima; ak i poetnici u ulinim tunjavama znaju da udarac 23

elom u lice ponekad moe imati tee po-siledice od udarca pesnicom. : Barston je, meutim, bio op rezan; lak kao ptica, on odsko-xi u stranu. tavie, Pit na nje govom licu ugleda izraz zadovoljstva. On se raduje otporu, pro-let bio!, prolete mu kraz gla u dok se batrgao u pokuaju da se uspravi. U redu, Bar tone, ako ba tako hode, ui-lidu sve da ti oteam tvoj prljavi posao! Udarac nogom u vrh brade, dmeren i precizan, vrati Pi-a ponovo na pod. Zatresavi lavom, on pokua da se uspravi na kolena, ali ga je Barston sledio hitrim, majim pokretima. Slededi udarac vrhom cipele bio je usmeren u slepo-onicu i Pit samo delimino us pe da ga ublai trzajem glave. Bez urbe, metodino, Barston je zadavao udarac za udarcem; u trbuh, potiljak, rebra, bubrege, birajudi mesta za ko ja je veoma dobro znao da de doneti najvie bola Pitu. Steudi zube, boredi se sa crvenkastom maglom koja mu je tre perila pred oima, Tabasko jo etiri puta pokuca da se uspra vi, ali bi ga svaki put novi uda rac bacao natrag na pod. Kako je, Loni? u kao iz velike daljine Barstonov glas. Bolje stenjao je drugi ovek, s mukom se uspravljajudi. Preputam ti ga veliko duno se cerio Barston. Potpuno je tvoj, Loni. . . i mislim da si tek sada u pravom raspoloenju za razgovor sa njim, ha ha ha! Nina je leao, praktino ne pokretan, iako su koni kaie-vi bili podeeni tako da mu ne ograniavaju, potpuno manje pokrete udovima. Zapravo, nije ni bilo potrebe za. kretanjem, jo ne u ovoj fazi ozdravljenja u kojoj se samo njegovo telo, voeno drevnom disciplinom joge, brine za otklanjanje nastalih povreda. Vreme je na njegovoj strani, znao je. Ma koliko Joikava znao o ninama, to znanje moglo je zagrebati tek povrinu stoledimaa debelog vela taj ni kojii prekriva pravu istinu. Joikava pretpostavlja da se nina bre od obinog oveka moe oporaviti od svojih rana, ali ne moe ni slutiti da se taj proces zapravo odvija fantasti nom brzinom. Recimo da je prepolovio naj optimistiniju Holenovu prognozu, procenjivao je Lesli u sebi. Ako je Holden izjavio da du za tri meseca dostidi svo ju raniju snagu, Joikava je to sveo na mesec i po dana. ak i na mesec, moda, ali to ne menja stvar. Za najvie etiri ili pet dana mogu poeti vebe koje de izloiti teim napre zanjima moja pluda. Ako izdre taj napor, izadi du odavde dva ili tri dana posle toga. . . A u meuvremenu, treba is koristiti svaki trenutak da se svim raspoloivim ulima prikupi to vie podataka o kudi u kojoj se naao, njenoj okolini, rasporedu prostorija, broju uvara i posluge. Sve to znanje bide mu neophodno u trenutku kada zapone svoj put u slobodu, dok Joikava sanja slatke snove o veitom ivotu. Prostorija u kojoj je leao, preureena u najmodernije op remljenu bolniku sobu za intenzivnu negu, bila je odlino izolovana od zvuka, ali sluh ni ne tako je otar da za njega gotovo' nema prepreka. I u o-vom asu on prekide svoje razmiljanje o Joikavi i Sinovima pakla da bi se koncentrisao na zvuk motora u daljini.

24

Kuda je daleko od svakog na selja, to je ved odavno zakljuio. Vrlo verovatno na kraju dugog privatnog puta na kome nema praktino nikakvog sa obradaja. Koliko zna o ljudima slinim Joikavi, na dve ili tri milje od kude nalazi se rampa, moda ak i ograda koja zaustavlja sve neeljene posetioce. Joikava je otiao pre svega tridesetak minuta. Premalo da bi to ponovo mogao biti on. Sem toga, ovaj motor zvui dru kije nego motor Joikavinog mercedesa ... . um tokova na ljunku pred kudom. . . koraci. . . teta to ne moe uti i glasove, ali vibracije koje se kroz pod i zidove prenose do njegove postelje mogu pomodi da ideritifilkuje pojedine lanove Joikavine ekipe. Ne, ova trojica su novi.. . m, neto se dogaa. . . Nina ispod trepavica baci gled na lice uvara. Ni po :emu se nije razlikovao od o-eka koga je smenio sat rani-'e; isti koncentrisani pogled, is leernost i sigurnost s ko-'m dri pitolj uperen u telo ine. Ti momci zaista ozbiljno shvataju svoj posao, prelete Lesliju kroz glavu. Mora postojati razlog za to. .. a taj razlog je svakako skrivena televizijska kamera uz iju pomod neko tredi paljivo prati ta rade i zatvorenik i njegov uvar. Sklapajudi ponovo oi, on pa ljivije osi usnu korake koji su se udaljavali od njega kroz o-no predvorje iji je samo jedan deo mogao videti kada bi eko na trenutak otvorio vra-sobe. Da li se to vara? Meki tepih priguuje umo-e, a ovek iji su mu se ko-aci uinili poznatim, hoda ne-igurno, ne na uobiajeni nain, ak, ipak. . . Da! Tabasko Pit je ovde! U Jo-ikavinoj jazbini! Uhvaden bez sumnje. Moda vezanih oiju ili sapetih nogu, to bi moglo objasniti njegove nesigurne kretnje. . . Na drugoj strani predvorja otvorie se vrata koja jo nijednom nije uo da se otvaraju. ak i kada su se ponovo zatvorila, do njega dopree mno go snanije vibracije nego nekoliko trenutaka ranije. Betonske stepenice, zaklju i on. Nema zvune izolacije i zato se um koraka bolje pre nosi kroz zidove i pod. Pita vode nanie. U podrum. . . A tu ga ne eka nita dobro, bojim se! Znao je, naravno zbog ega su Joikavini ljudi doveli ovamo Tabaska; uz ninu, Joikavi je bilo potrebno i njegovo oruje i oprema, a oni se vie nisu nalazili u kudici na obali okeana u kojoj su Lesli i Sumiko povueno iveli ved vi e od pola godine. Joikava je eleo da mu Lesli kae gde su njegovi prijatelji sklonili oruje, ali ovaj to nije mogao redi. Kod tako impulisi-vne osobe kao to je Tabasko Pit postupci se nikada ne mogu predvideti potpuno precizno. . . U svakom sluaju, Pit je sada ovde. Da li de biti dovoljno mudar da odmah oda skrovite i tako sebe potedi muenja? 25

Nede, znao je nina. Pit sva kako veruje da je nina jo u-vek u tako loem stanju da ne moe preduzeti nita protiv Jo ikavinih ljudi i boride se kao sam avo pre nego to konano prizna gde je sakrio drago-ceni plen. Uinide mu uasne stvari, znao je. Da li de igra odmah poeti? Sta moe uiniti da ih sprei? Da li de, pre svega, njegovo telo uopte MODI neto da uini da bi ih spreilo? Nekoliko trenutaka kasnije on sa olakanjem shvati da se dva oveka vradaju stepenicama navie, poto su sa treskom zalupili i svakako zakljuali me tama vrata. To je dobro; ali se ne srne zavaravati pomilju da de Pita dugo ostaviti na mi ru.. U svakom sluaaju sada ima vie vremena da smisli plan ko ji bi mu omogudio da se ume-a. Plan koji de imati utoliko vie izgleda na uspeh ukoliko se manje granii sa zdravim razumom! Petnaestak minuta kasnije njegov oajniki plan dobio je osnovne obrise. Nasuprot uobi ajenoj praksi nini, sve ostale detalje morade da prepusti trenutnoj, divljoj improvizaciji, u nadi da ga njegovo jo uvek teko povreeno telo nede izdati u odlunom trenutku. . . Voleo bi da ima vie vremena za razmiljanje, da u mati jo nekoliko puta pree zamiljeni put, proveravajudi koliko je izvodljivoono to eli da uini. To je nemogude, meutim; pred kudom su se zaustavila jo jedna kola i iz njih su izala dva oveka koje je neko poveo pravo niz stepenice u podrum. ' Specijalisti za muenje su stigli, zakljui nina. Vre-me je da preemo na stvar. . . Sklopivi oi, jer ono to eli da uini zahteva najvedu mo gudu koncentraciju, on najpre uspori svoj dah i otkucaje srca, znajudi da de to osetljivi se nzori odmah preneti osobi koja u nekom drugom delu kude paljivo prati ta se zbiva sa bolesnikom. Indijski jogi, to je poznata injenica, mogu u takvom stanju ostati itave sate, ali njemu toliko vremena nije potrebno. . . Uurbani koraci na stepenicama prvog sprata, u predvorju. Troje ljudi; Holden stie sa itavom ekipom, uplaen za svog dragocenog pacijenta. U-pravo onako kako je i planirao. . . Revolvera se tre kad se vra ta, otvorie. Iako je sve vreme motrio ninu, nije primetio ni ta neobino. : ta 'je bilo, dok? Cemu ta :' trka? Skloni se protenja Ho Iden lica izoblienog od straha. Neto nije u redu, boga mu! ta si mu uinio, proklet bio? Ja? Nisam se ni pomakao sa ove stolice, prokletstvo, a on. .. Zavei i izai! Napolje! 26

 Mister Joikava, on. . . Napolje!!! JA odgovaram za ovog oveka ovde, boga mu, a ne ti! Zar ne vidi da umire; ta si, do avola, mislio? Da de skoiti na tebe i oteti ti to gvoe iz ruku! Mrmljajudi neto, revolvera se oprezno povue, tiho zatvarajudi vrataa za sobom. Puls se jedva oseda pro mrmlja ovek koji je drao Le-slijevu levu aku. Oduvek sam mislio da te unutranje povrede. .. Zavei prastenja Holden, oajniki se osvrdudi oko sebe. Adrenilin! Brzo! Direktno u srce! Holden, zar ne misli da bi trebalo najpre. . .? U redu, daj prvo kiseo-nik! Hajde, ovee, ta si se ukoio! Povratak iz joga-transa, po pravilu, traje due nego poniranje u njega, ali nina sada mora ignorisati to pravilo, jer nema previe vremena za delo vanje. Naglo ubrzavi rad srca, Lesli udahnu, ispunjavaj udi pluda vazduihom. Sa maskom za kiseonik u ruci, Holden zasta-de i glupavo se zagleda u irom otvorene oi pacijenta za koga se trenutak ranije smeo zakleti da je samo korak od smrti. Hej! vrisnu. Pa on nije. Miidi nine naglo se napee, postelja pod njim zakripa. Debeli koni kaievi s praskom se raskidae, sva etiri istovremeno!' Ispravljajudi se u sededi poloaj, nina zadade kratak, otar udarac ivicom dlana Holde nu u grkljan. Zakrkljavi, lekar se srui na pod, tamo gde je nina i eleo: tano pod noge drugom oveku koji je nainio samo jedan neodluni korak prema postelji. Otar bol probode grudi nine, ali on je ved bio na nogama, boredi se sa kratkotrajnom vrtoglavicom. Pa ak i tada, znatno sporiji nego obino, jo uvek je bio previe brz za tredeg oveka, onoga koji je ostao sa rukama na ventilu, boce sa kiseonikom. Udarac pesnicom u bradu stigao ga je trenutak pre nego to je irom otvorio usta da dozove u pomod. Novi talas vrtogilavice. Sklapajudi oi, nina preciznim udaroem noge pogodi tredeg oveka, onoga koga je Holden bacio na pod u svom padu. Vid mu nije bio potreban za tako jednostavan udarac, ali veoma brzo mora povratiti ravnoteu, jer uvar sa pitoljem svakog trenutka moe uleteti i otvoriti vatru. Samo da se razie ova magla pred oima, prokletstvo! On jo jednom duboko udahnu vazduh, posmatrajudi kako se kvaka na vratima brzo okrede. Desna ruka ved mu je stezala jedini predmet koji je u ovom trenutku mogao posluiti kao oruje. SADA!

27

Dugi, tanki kabl koji je do maloas povezivao senzor na levoj ruci nine sa elektronskim ureajima kraj zida, fijuknu kroz vazduh. Proleteo je kroz tek odkrinuta vrata, mnogo pre nego to je Joikavin revoIvera mogao uopte i videti ta se dogaa u prostoriji. Slobodni kraj, otean metalnim utikaem, munjevito se omota rtvi oko vrata; snaan trzaj itavim telom, u precizno odreenom trenutku. Vrata se otvorie do kraja, proputajudi u sobu oveka ko ji je u meuvremenu ispustio oruje da bi obema rukama epao tanku icu urezanu u vrat. Izbuljene oi, razjapljena, usta, ved pomodrelo lice. Stegnuvi zube pred novim talasom bola u grudima, nina mu prekrati muke jo jednim otrim trzajem miida, tako snanim da ica kao skalpel presee grkljan i prekide vratnu arteriju iz koje iknu mlaz krvi. Dobro, to je gotovo. Sve bi bilo u redu kada bi imao dovoljno snage. . . Ali je mora imati! Mora! Odozdo, iz podruma, dopire kroz zidove prigueni krik, ali dovoljno glasan da otro uhu moe razaznati agoniju u Pitovom glasu. Bose noge dokaie neki metalni predmet i nina se oprezno sae da dohvati sa poda isputeni pitolj. Vatreno oruje je poslednje to bi jedan nina odabrao za obraun koji sledi, ali on sada ne moe da bira. Pridravajudi se rukom za zid, Lesli poe prema vratima iza kojih se krije stepenite su terena. Oko njega, kuda je bila potpuno tiha, kao i obino. Ili to bubnjanje krvi u uima samo priguuje ostale umove. Precenio je svoju snagu, sada je to znao. Neto to se jednom nini ne sme dogoditi! Modi de da naini jo tih tridesetak koraka do podrumskih vrata, moda ak imati dovoljno snage da ih otvori. Ali, ta onda? Muitelji de biti koncentrisani na Pita; ako uspe da ih iznenadi, on i Tabasko imaju neke anse. Ako ne.. . pa, i brza smrt moe da bude uteha, zar ne. Ponekad. Krik koji sada odzvanja u uskom prostoru stepenita jedva da i podseda na ljudski glas. Mora pouriti: Pitu je sve tee i tee. Jo etiri stepenika. Ali ta neobojena metalna vrata pred njim izgledaju sve dalje i dalje! Jedva da ih sada i vidi u srebrnastoj magli koja mu ispunjava vidno polje. ta se to, do avola, dogaa? Jo dva stepenika . . . jedan... Dodir prstiju o hladni metal na trenutak pomae. On oslanja obraz na vrata pitajudi se da li su zakljuana. Obino jesu. Muitelji ne vole publiku. . .

28

Diudi pitolj, nina zakuca drvenom drkom o elik. Oslonjen o zid, sklopljenih oiju, oslukivao je korake koji su se pribliavali vratima sa drage strane. Ovih nekoliko sekundi predaha mogli bi i za njega i za Pita znaiti razliku izmeu ivota i smrti. Ko je to, do avola? Ja sam. Mister Joikava me poslao da pogledam kako napredujete. . . Idi i reci mu da de dobiti ono to hode za. . . desetak minuta. A, ne! Rekao mi je da se lino uverim kako napredujete, A znate kako je kad Joikava. neto kae. . U redu, u redu, do avola! Zveket kljua u vratima, Nina otvori oi i udahnu, odjednom zaboravljajudi na sve ono to ga je do tog trenutka sputavalo i naruavalo njegovu snagu. Loni je imao tu nesredu da otvori vrata i radoznalo se zapilji u nepoznato lice. Podignuta ruka nine spusti se, pokretom tako hitrim da Loni ne stie da ga isprati ak ni pogledom; drka pitolja brutalno smrvi nosnu kost, zazivajudi njene krhotine u prednji reanj mozga. Lonijevo mrtvo telo refleksno poskoi, stopala se odvojie od poda, ali samo na trenutak, pre nego to je itavo telo ponovo srui sa umom nemarno odbaene teke vrede. Barston je reagovao ved na zvuk mrvljenja kostiju; poluokrenut, on odbaci iz desne ruke lemilicu iz koje je sukljao plamen i posegnu njome pod sako. Lesli je imao vremena da se leima osloni o zid, rairi noge i obezbedi siguran oslonac pre nego to je pritisnuo obara. Jednom, drugi, tredi put... Prvo zrno okrete Barstona za devedeset stepeni, otkrivajudi uasnu izlaznu ranu metka na leima. ovek kome je ovo oruje pripadalo imao je gadan obiaj da zaseca vrhove svojih metaka, kako bi se pri ulasku u telo metak raspao, kidajudi sve pred sobom. Les? proapta Tabasko trepdudi zamagljenim oima. Za ime boje, je si li to ti, Les? Nina otvori usta da neto odgovori, ali beton pod njegovim nogama nagnu se na jednu, pa na drugu stranu. Srebrnasta magla preplavi mu vidno polje i on lagano skliznu niz zid, uzaludno pokuavajudi da se zadri rairenim rukama. . . U redu je ree Joikava. Svi napolje! Ljudi u belim mantilima zaglavie na vrata. Na svom leaju Lesli rairi usne u prezriv osmeh. Japancu taj osmeh nije promakao. Da sloi se, klimajudi glavom. Amerika je udna zemlja; mnotvo vrlo sposobnih ljudi, ali nijedan od njih vie nema kime. ta se to dogaa u ovoj zemlji to tako slama ljude, Eldrid? Ne sve. Samo one koji se mogu kupiti, Joikava. 29

 Nisam siguran da je to prava re. Najzad, i tebe sam kupio, zar ne? Ovde u Americi postoji drugo ime za to. Ucena. U emu: je razlika? Bitna. Kupovina i prodaja podrazumevaju dobru voIju obe strane; ucena je neto sasvim drugo. Tu obe strane neprestano trae nain kako da raskinu pogodbu, a zadre ono do ega im je stalo., Da, moda si u pravu. Na tvoju nesredu, ja jo uvek drim adute, iako priznajem da su mi za dlaku izmakli iz ruku. Da si imao samo malo vie snage, ne bih te zatekao ovde kada sam se vratio. Vara se, Joikava. Da sam imao malo vie snage, ti bi me zatekao ovde kada si se vratio. Samo to bih ja posle toga otiao, a ti ostao. Zauvek. ovek koji se igra sa otrovnom zmijom mirno ree Japanac i ne zasluuje bolju sudbinu ako postane neoprezan. Bio sam neoprezan jer sam poverovao Holdenu da se ti ne moe oporaviti jo danima. Tu greku vie nedu ponoviti. Svejedno. Nainide neku drugu. Moda. U meuvremenu, ti si ipak u mojim rukama i naa pogodba jo uvek vai. Teki elini lanci zazveketae kad nina pomeri ruku, nametajudi se udobnije na leaju: Vai ree nina. U-ostalom, ved si preduzeo korake da se osigura sa jo jedne strane, zar ne? Sumiko je ovde. Pravi avo! isceri se Joikava, ali je bilo i tragova potovanja u njegovom glasu. Kako si to doznao, proklet bio? Imam svoje naine. Pretpostavljam da de, im stignu novi specijalisti, ponovo muiti i Tabaska i nju da bi doznao gde je moje oruje? Moda i ne. Moda mi ti jo uvek moe redi gde je. Bio si dovoljno dugo nasamo sa tim momkom da bi ti mogao preneti tu informaciju. Nina se tiho nasmeja. Na alost, izgubio sam svest im sam ubio onu dvojicu dole. A i da nisam, ne bih mogao od Pita doznati gde je oruje. Ni on to ne zna, Joikava. ta? ! Pa zar nije on bio taj koji ga je sakrio? Jeste, Ali. . . Prokletstvo! Hipnoza! Tako je. Kao to vidi, nikakvo muenje ne moe ti pomodi. Pit ti ne moe redi gde je moje oruje ak da to i eli vie od svega na svetu. 30

 Lukav si, nino, ali ipak ne dovoljno lukav za mene! To demo videti. Veoma dobro shvatam zbog ega eli svoje ape da stavi na te stvari. Plai se da bih mogao rtvovati i prijatelja i devojku koju volim da bih pobegao odavde. Prijatno je razgovarati sa ljudima koji apsolutno razumeju tvoje namere dostojanstveno ree Joikava. Zna se da nijedan nina nikada nije ostavio svoje oruje u rukama neprijatelja. Neke zakone ninucua si prekrio, Eldrid, ali taj sigurno nede. Pat pozicija, zar ne? Za sada Joikava se s naporom uspravi, trljajudi sle poonice kratkim, debelim prstima. Umoran sam. Odmoridu se i razmisliti o tome. Sigurno, postoji nain, da se iz devojke izvue re koja de tvom prijatelju vratiti pamdenje. Uvek postoji nain sloi se nina. Ponekad i veoma jednostavan. Joikava zastade na pola puta do vrata i namrti elo. Vrlo jednostavan? Ne misli moda da kae. . . ahhh! Zato da ne. I ja du se osedati mnogo bolje kada znam da je moje oruje u blizini, je li tako? Zna li tu re, Eldrid? Vrlo verovatno, eleo bih da je ujem od Sumiko. Ahh! Joikavine oi zablistae. Ponovo mala trgovina. Hteo bi da je vidi, ovee, nita drugo! U tome nema nikakve opasnosti po tebe, Joikava. Japanac zamiljeno odmahnu glavom. To se nikada ne zna. Najbezbednije je pretpostaviti da se u svakoj tvojoj rei, svakom pokretu, krije smrtonosna zamka. Onda razmisli o ovome to sam predloio. U tvom je interesu da do mog oruja doe sa to manje uloenog vremena i napora. Razmislidu Joikava klimnu glavom, otvarajudi vrata. A u meuvremenu. .. On se izimae da naini mesta dvojici ljudi grubih lica sa skradenim dvocevkama u rukama. Jedan od njih stade uz leaj do nogu nine, drugi se iz mae do bonog zida i tu osloni. Cevi oruja pretedi su zjapile, a Lesli vide da su obe puke spremne da opale na najmanji dodir prsta. Nadam se da tvoji uvari imaju dobre nerve nasmeja se nina. I da znaju ta de im se dogoditi ako jedna od tih puaka sluajno opali. Posle ovih lanaca ne misli li da je tolika predostronost suvina, Joikava? 31

 Suvina svakako nije. ovek mora biti oprezan sa zmijama otrovnicama, Eldrid. . . Gledajudi u vrata koja je Joikava zatvorio za sobom, Lesli se osmehnu. Dobro izabrano poreenje, nimalo preterano. Zapravo, otrovna zmija, ak i ona najopasnija, bezazleno je stvorenje u poreenju sa japanskim ninom. . . Sklopio je oi, oputajudi postepeno miid po miid. Jueranji poduhvat stajao ga je uasno mnogo energije i radi njega je morao posegnuti za najdubljim rezervama koje poseduje ljudsko telo, a nine umeju da ih iskoriste. Ipak njegove rane nisu se otvorile i sada je osedao kako mu se snaga postepeno vrada. Izgledi da ponovo doe do slobode sada su mnogo' manji nego dvadeset etiri asa ranije, naravno. Joikava zaista vie nede ponoviti iste greke. A s druge strane, sada su i Sumiko i Tabasko Pit u neposrednoj blizini, potpuno bezbedni, bar za neko vreme. Da, odade Joikavi gde se nalazi oruje nine. Neka ovaj misli da je time dobio u ruke nove jake karte. Protivnik koji je uveren da kontrolie situaciju obino naini poneku greku. Pre ili kasnije, uostalom, Joilkava mu mora dati njegovo oruje u ruke, ako eli da se doepa tajne Sinova pakla. Posle toga. . . U meuvremenu, moda bi trebalo pokuati nadi odgovor zato je Joikava odabrao ba njega, jedinog Amerikanca, je dinog ne Japanca ak, koji je ikada postao nina? U Japanu ih ima. Vie nego to se zna i manje nego to se pretpostavlja. Ipak, usluge nine mogu se kupiti. Joikava sa svojim vezama u podzemlju Japana to mora znati. Postoji neki dublji motiv to je odabrao ba njega. Ne, nema dovoljno elemenata da bi naao pravi odgovor na to pitanje. Odgovor, najzad, i nije toliko vaan, jer od Joikave ionako ne oekuje nita dobro, pa ak kada bi nekim udom ovaj i doao do eljene tajne. Koraci u predvorju jo jednom su ga prenuli iz dubokih misli. Kao i obino, bio je potreban samo trenutak da postigne punu koncentraciju. Lica dvojice njegovih uvara ostadoe nepomina. Kako je i oekivao, nijedan od njih nije bio obuen da reagiuje na slabane stimulanse iz okoline. To de vreme njihove reakcije uiniti duim u trenucima odluke; kad za to doe as, nijedan od njih dvojice nede biti u stanju da zaustavi ninu. Poznao je korake u predvorju. Osimehnuo se, iznenadivi tako uvare, koji se zbunjeno zgledae. I lice Sumiko obasjavao je sredan osmeh. Malo blee i umornije lice nego obino; pod jednostavnim svilenim kimonom oi nine otkrie zategnute zavoje oko desnog ramena. Njihov poloaj ree mu da je rana devojke vie neugodna i bolna nego teka. Zdravo, devojice ree on tiho. Ona naini pokret kao da eli da mu prie, ali ovek koji je pratio stee vrde njenu miicu i zadra je.

32

Ona uzdahnu, pokuavajudi da umiri drhtaj pri, pogledu na oveka koga voli. Kako je samo sputano lancima i kablovima senzora. njegovo divno, modno telo! ujem da si dobro, Les ree priguenim glasom. Da. Ne ba u velikoj formi. To se vidi. Joikava mi je dao dva minuta, ne vie. . . Velikoduno ledeno se osmehnu nina. Nemoj se brinuti, devojice. Sa mnom je sve u redu. I sa Pitom; ima samo nekoliko lakih opekotina po grudima, nita vie. Les... rekao je. . . rekao je da treba da ti kaem jednu re. Da li ti to zaista eli? Da. Tako je najbolje za sve nas. Ako ti tako misli. ,. Vreme je grubo ree ovek koji je sve vreme vrsto stezao Sumiko za miicu. Njegova druga ruka bila je prazna, iako je imao pitolj zataknut za opasa pantalona. Kratkim pokretom glave nina odgovori na neizreeno pitanje u oima devojke. Ne, glasio je taj odgovor. Jo nije vreme. Joikava je nainio jo jednu greku. Sitno i naizgled krhko telo devojke ga je prevarilo; trebalo je da pomisli kako ena koju voli jedan nina nije obina. ak i sa zavojima oko povreenog ramena, Sumiko je bila u stanju da jednim jedinim preciznim udarcem savlada svog pratioca i u delidu sekunde ga izbaci iz borbe. Posle toga samo bi je jedan korak razdvajao od blieg od one dvojice sa skradenim dvocevkama. Posle toga.. . Ne, ipak ne. Procena nine bila je ispravna. Suvie rizika u poduhvatu koji ima malo izgleda na uspeh. Sumiko je jo oklevala da mu kae traenu re. Neto u njoj bunilo se protiv toga da oruje, najveda svetinja nine, padne u ruke neprijatelja. Da li je ta re ime jednog mesta? neno upita Lesli. Da. .. osmeh joj ozari lice. Znala sam da de se i ti setiti najpre toga, Les. . . Onda mi ne mora nita govoriti, devojice. Ona se na trenutak odupre ruci koja je vukla prema vratima. Idi sada ree Lesli. Nemoj se bojati. Ovo ne moe trajati jo dugo... ovek koji je doveo Sumiko kretavo se nasmeja, oigledno bolje upuden u planove svog gazde. Taj smeh odzvanjao je jo dugo u uima nine i kada su se koraci Sumiko i njenog pratioca izgubili u tiini kude. Laguna tajni? s nevericom upita Joikava. Samo to? 33

 Samo to osmehnu se nina. ta to znai? To je ime koje smo Sumiko i ja dali onom mestu u ijoj si nas blizini uhvatio. Niko drugi nije znao da ga tako zovemo. Ni Pitu te rei nita ne znae, ali de redi gde je sakrio moju opremu im ih uje.. Joikava se pritajeno osmehnu. Nine su udna bida ree vie za sebe. Da li sam ti rekao kako praznoverni ljudi u Japanu veruju da je u svakog od njih uao po jedan demon podzemnog sveta? Znam to verovanje. Nimalo udno;, nine se bore kao demoni, a gotovo ih je isto tako teko videti kao demone. Demoni su besmrtni zamiljeno ree Joikava. Tako kau. Ja jo nijednog nisam sreo da bih to proverio. Ti ne veruje u besmrtnost, Eldrid. Ne. Zato? Nina stee ramenima, tako da lanci tiho zazveketae. A zato bih verovao? Nisam jo uo za oveka koji ne moe umreti. A uo sam i video mnogo njih koji su umrli. Samo misli da nisi uo. Legende o besmrtnicima postoje od stvaranja sveta, zar ne? Kao i legende o demonima osmehnu se nina. I o veticama, vampirima, vukod lacima. . . Tano. ovek se mora zapitati ima li neke osnove za sva ta verovanja, jer nema nijednog naroda na ovoj planeti koji ne poznaje takva bida u svojoj mitologiji. Ti, dakle, veruje da je besmrtnost.. . mogudna? To nisam rekao. Recimo za sada da sumnjam da neko o tome zna vie od mene i da vrlo paljivo uva tu tajnu. Sinovi pakla? Sinovi pakla klimnu Joikova glavom. Ili Brada Drugog dolaska, kako su se nekada nazivali. To ime mi ved neto govori. Samo trenutak. . . Pa da! Diosaja Venders! Joikava se zavali u stolici, prekrtajudi ruke na ogromnom trbuhu. Sitne oice blistale su od zadovoljstva samim sobom. Na pravom si putu, nino. ta zna o njima? 34

 Hmm. . . taj Venders je tvrdio da ivi ved etiri stotine godina, ako se ne varam. Negde u svojoj dokumentaciji Sumiko poseduje sve to se ikada moglo doznati o njima. Mene nisu posebno zanimali. Koliko znam, ta sekta nikada nije stekla mnogo pristalica i vrlo brzo se ugasila. Nije. Pretpostavljam da ti zna mnogo vie o njima, Joikava. ta se dogodilo sa Vendersom? Kaliforniia, nekim udom, nije bila pogodno tle za njegovu sektu, a i policija se umeala u neke Vendersove sumnjive poslove sa nekretninama. Pobegao je iz Amerike sa nekolicinom vernih pratilaca i gomilom novca pokupljenog od ljudi koji su bili spremni na sve da bi postali besmrtni. Ili bar produili svoj ivot, Gomilom novca? nasmeja se nina. Ne ba originalno, a? Ti misli da je Venders varalica. I ja bih to isto rekao do pre tri godine. Meutim. . . Meutim? Pre tri godine sreo sam oveka koga sam upoznao neposredno pred poetak rata. U Japanu. Bio je ved tada uspean poslovni ovek, a doao je u Nagoju kako bi podigao fabriku poljoprivrednih maina. Tada sam bio vrlo mlad i radio za jednog od poslovnih, agenata jakuize. Kao to verovatno zna, najvedi deo novca steenog u podzemlju ulae se u sasvim legalne poslove. Kao i ovde, uostalom. Dakle, moj posao je bio da pratim i titim Helmersa tako se zvao Amerikanac dok se zabavlja po nodnim klubovima. Voleo je ene, iako je ved tada bio u prilinoj starosti. Svaku nod je provodio sa drugom gejom. Sve ovo rekao sam ti samo da bih objasnio kako sam prilino dobro upoznao Helmersa; moe sada zamisliti moje iznenaenje kada sam ga ponovo sreo, u Aikapulku, pre ti godine. Ne preterujem kad ti ovo govorim, nino: izgledao je bolje nego etrdeset i neto godina ranije u Nagoji! Siguran si da je to bio on, a ne, recimo, njegov sin? Joikava odmahnu glavom. Naravno, i meni je to najpre palo na pamet. Meutim, on me je odmah prepoznao; i ne samo to: bio je u stanju da mi podrobno opie izgled prostorija u kojima, je tada boravio u Nagoji, ak se setio i imena devojaka koje sam mu dovodio! Fantastina memorija slee nina ramenima. A to se izgleda tie, hormonske injekcije, ili Nita od toga! Sve te mogudnonsti morao sam vrlo brzo odbaciti, a, ja nisam od onih koji lako prelaze preko injeica, Eldrid. Rekao sam ti: ako je u Nagoji Helmers izgledao kao da ima sedamdeset, a imao je tek neto preko ezdesete, sada, u Akapulku, izgledao je kao da ima jedva, etrdeset pet! Hmmm . . . zvui neverovatno. . .

35

 Tu se slaemo osmehnu se Joikava. Naravno, pokuao sam da doznam ta se dogodilo sa njim, ali je on verovatno izbegao razgovor o toj temi. Uskoro je i nestao iz Akapulka, ali ja nisam odustao, jer crne je takva promena zapanjila . .. I zagolicala dobaci nina. Da, priznajem, i zagolicala. Jo ne osedam svoje godine Joikava nape miide dobro skrivene pod slojevima sala ali de i to vreme uskoro dodi. Uvek sam bio ovek od akcije; mirna starost, posvedena uspomenama, nije za mene, Eldrid! Jo jedna stvar u kojoj se slaemo. S tim to ja jo uvek ne verujem u drugu mladost. ta si posle toga doznao o Helmersu, Joikava? Sve to se moglo doznati. Izmeu ostalog i to da je do te fantastine promene kod njega dolo poto je stupio u sektu Brade Drugog dolaska. Sada se, istina, nazivaju Sinovima pakla, zato to Dosaja Venders tvrdi kako pripadnici sekte jo ovde, na Zemlji, moraju prodi kroz pakao kako bi, oideni od dotadanjih grehova, doekali drugi dolazak Isusa Hrista. Naravno, poto do tog dolaska treba da proe jo mnogo godina, besmrtnost, ili bar dugovenost, veoma je vana za pripadnike sekte. Ne znam nina sumnjiavo zavrte glavom. Recimo da se ne vara za Helmersa, ali. . . Hekners nije jedini, Eldrid. Postoje na ovoj planeti jo tri oveka za koje sam siguran da su proli Vendersov tretman, ma. u emu se on sastojao'. I bar jo trostruko vie za koje ozbiljno sumnjam.. Ukratko u tome ima neega. I ja elim da ti dozna ta je to! Zato ba ja, Joikava? Zato to Venders vrlo palivo uva svoju tajnu. Svi koje sam do sada slao umrli su. Ili jednostavno nestali. A to nisu bili poetnici, Eldrid, daleko od toga. Jasno. . . Ipak, ini mi se da, bi ti pravi japanski nina mnogo vie odgovarao od mene, zar ne? Moda, Da li se to Lesliju uinilo, ili je u Joikavinim oima na trenutak zasvetlucao plamen lukavstva. Moda... ali sam ja odabrao i dobio tebe, Eldrid. Sto nije nimalo sluajno, zakljui nina u sebi, prouavajudi nepokretno lice Japanca, U redu, Joikava san, ti ima jo planova o kojima ne eli da govori. Imam ih i ja, pa smo potpuno ravnopravni, i u tome . . . Ako ja ne uspem, traide drugog? osmehnu se Lesli. A ta mi drugo preostaje? Lesli klimnu glavom.

36

 Sada, poto znamo na emu smo, moemo li predi na detalje. Gde se Venders nalazi? Kako je uvan? Kojim su putem tvoji ljudi do sada pokuali da mu priu? Ili si ih poslao u smrt pre nego to si prikupio dovoljno podataka o jazbini Sinova pakla, Joikava? Pravo je uivanje gledati velikog maestra na, delu klimnu Joikava glavom. Ne, nisam ih naslepo poslao u smrt. Znali su sve ono to i ja znam, plod dugog i upornog traganja za detaljima koji bi im mogli pomodi. Zbog ega onda nisu uspeli? Bojim se da de to ti morati da mi kae, nino. U redu. Detalji, dakle: , kako, zato? A ne! Japanac odmahu, glavom. To je tema o kojoj emo govoriti nasamo. Samo ti i ja. Kad doe vreme za to. Nedemo o tome govoriti samo ti i ja, Joikava. Ne zaboravi, nas je troje. Debeli podvoljak zatrese se od pritajenog smeha. ao mi je, Eldrid, ali nita od toga. Tvoji prijatelji ostaju u mojim debelim apama! Govee, ta bi mi inae garantovalo da de se vratiti sa Vendersovom tajnom ako uspe da doe do nje? Moja re mirno odvrati Leisli. Tvoja re? Ha! Re nine, Joikava upozori ga Lesli. I nine su, ipak, samo ljudi! Tano. Upravo zato i postavljam uslov idemo sve troje ili niko! Nisi u situaciji da postavlja uslove, Eldrid! piskavi glas zakripa, u njemu se osedala loe prikrivena pretnja, Ni ti da bira, Joikava. Prodi de mnogo vremena, pre nego to nae oveka. koji bi ti davao bar malo nade da se doepa onoga to eli. Ako ga uopte nae! Njihovi pogledi se sukobie. Joikava stee vilice, savlaujudi gnev. Ne! ree na kraju. Oni ostaju! Nina klimnu glavom,, ledenog lica. Nije odgovorio nita. Eldrid... da li shvata ta si uinio ovoga trenutka? Osudio si na smrt ne samo sebe nego i njih dvoje! Na uasnu smrt, Eldrid! Bez odgovora. Pogleda uprtog navie, u tavanicu, nina se drao kao da ne uje taj prodorni, piskavi glas. 37

Znao je da je ovo odluni trenutak, prvi pravi sukob volja dvojice ljudi. Sukob u kojem on nema. ta da izgubi. Joikava nije od onih koji bi u gnevu uinili nepromiljen potez. Prodi de mnogo vremena pre nego to se odlui da likvidira oveka koji mu prua nadu da de dobiti ono to eli. U mrtvoj tiini jasno se uo krgut Japanevih zuba. U redu, Eldrid ree odabrao si smrt. . . Vas dvojica, uperite mu puke u glavu! Nijedan miid ne pomeri se na licu nine. Duboko u podsvesti, haragei se probudi, intenzivno upozoravajudi da preti bliska opasnost. Brojim do tri, Eldrid! Joikavin glas postade priguen, nesiguran, glas oveka koji se bori sa samim sobom. Jedan ... Nikakvog pokreta. Nikakvog uma. ovek na postelji, sputan lancima, kao da je ved bio mrtav. Dva! Eldrid! Nina se osmehnu i okrete glavu prema Japancu. Kada je progovorio, glas mu je sadravao umirujude tonove. Glas vetog hipnotizera koji savreno dobro poznaje prirodu svog sagovornika. To to ini je glupost, Joikava. Nagle odluke nikada nisu dobre odluke. Uostalom, uvek nas moe pobiti, zar ne? U tvojim smo rukama. . . Joikava pree rukom preko ela oroenog znojem. Drugom dade znak uvarima da spuste oruje. Razmislide jo jednom o svojoj odluci, Eldrid? Da. Umalo da pogreim, pomisli nina. Joikava je Japanac ... i morao bi narediti da me ubiju kako ne bi izgubio obraz pred svojim ljudima. Na ovaj nain, dok oni misle da sam ja popustio, Joikava je ved prihvatio moj uslov ... iako to jo ni sam ne zna! U redu, onda! Japanac se s naporom otre od stolice. Nastavidemo na razeovor sutra.... i ta je to? radoznalo upita Lesli. umovi iz predvorja ved su bili privukli njegovu panju, ali kada su se vrata otvorila i dva oveka ugurala kroz njih neobinu napravu,', morao se iznenaditi njenom izgledu. Na prvi pogled podsedala je na groteskna invalidska kolica, sa svojim seditem montiranim na dva toka. Od obinih kolica,, meutim, naprava se razlikovala time to je bila naikana lancima i elinim polugama, nalik srednjovjekovnim mehanizmima za muenje, Televizijska kamera bez sumnje je pratila svaki pokret u sobi, tako da dvojica Joikavinih novih ljudi ne odgovorie nita. uvari su svakako ved bili upudeni u stvar: bez traga iznenaenja na licima, oni se izmakoe u stranu da bi dvojici pridolih dopustili da kolica, primaknu leaju.

38

Sprava koju du esto viati ovih dana, pomisli nina, prouavajudi pogledom komplikovani ureaj. Himimm . . . Joikava se zaista, ne ali, izgleda da sam se uzalud nadao da du dobiti priliku za bekstvo na putu do sale za vebanje i natrag . . . Kao da ele da potvrde njegove zakljuke, Joikavini ljudi radili su spretno i hitro, bez ijedne izgovorene rei. Odmotavajudi lance sa stolice, oni ih dovukoe do vezanih udova nine. Pored onih koji su ga drali vezanog uz leaj, sada je na svakoj ruci i nozi imao jo po jednu alku, vrsto zatvorenu mehanizmom sa oprugom. Peti lanac vodio je do obrua koji su mu paljivo sklopili oko vrata, Proverivi jo jednom sve nove veze, jedan od dvojice novih mahnu rukom prema kameri skrivenoj u uglu prostorije. Negde u kudi neko je dotakao prekida daljinske komande i lanci koji su nini vezivali za leaj sa zveketom otvorie svoj mehanizam. Ustani ree onaj koji je rukovodio koimplikovanom procedurom. Vrlo polako; ove moje prijatelje ved svrbe prsti! Glumedi naprezanje, Lesli se lagano uspravi. Dodir poluge na seditu ved je aktivirao mehanizam koji je lagano namotavao lance, privlaedi ga stolici na tokovima. Okreni joj lea! nasmeja se Joikavin ovek. Tako de ti biti mnogo udobnije, prijatelju,! Nina ga poslua, pokoravajudi se zateznoj sili u lancima. Oprezno se spustio u stolicu, osedajudi kako mu lanci privlae udove uz vrste eline poluge zavarene za njeno telo. Morao je gledati pravo pred sebe, jer mu je sve kradi lanac sa obruem za vrat dovukao glavu do ipke koja je iza njegovih lea trcala vertikalno uvis iz naslona stolice. Osmehujudi se za sebe, nina je pogledom prouavao predvorje kroz koje su ga dva oveka provezla uz glasnu kripu tokova to upadaju u duboki tepih. Izgledalo je otprilike onako kako je i dokuio sluedi se samo ulom sluha. Stepenite koje vodi na sprat, vrata iza kojih se ide do stepenita suterena, jo nekoliko vrata od kojih de jedna sigurno voditi do zadnjeg dela zgrade. Dugi prazni hodnik golog poda ree mu da je kuda neto veda nego to je oekivao. Miris kuhinje iza jednih od vrata kraj kojih su ga provezli; za ovako veliku ekipu Joikava svakako mora imati i stalnog kuvara. Mnogo ljudi, zakljui, proveravajudi proraun do kojeg je ranije doao. Petnaest, najmanje. Bezbednije je ako raunam da ih je dvadeset.. . Hodnik se zavravao jo jednim dvostrukim vratima i jedan od one dvojice proe napred da ih otvori. Iza tih vrata bila su jo jedna. Vrata od solidnog elika, sa tekom polugom postavljenom popreno preko njih. Joikavin ovek pritisnu dugme u zidu pored tih vrata. Sve je u redu ree u reetku interfona. Otvorite. 39

Elektromotor skriven u zidu tiho zazuja, podiudi polugu iz njenog leita. Hvatajudi za ruku, ovek sa naporom privue vrata sebi, otvarajudi ih. Dobro je, Krib protenja. Gurni ga sad! Drugi ovek otro gurnu kolica i ona poletee niz blagi nagib poda. Nina u kako se vrata zalupie za njim, ponovo zvuk motora koji je polugu vradao na njeno mesto. Ono to je Joikava nazvao salom za vebanje vie je podsedalo na prostranu zatvorsku deliju nego na bilo ta drugo Tri gola slepa zida, vrata na etvrtom, onom koji je nini ostao iza lea. Gotovo kvadratna prostorija, sa stranama dugih tridesetak jardi, oevidno dograena na zadnji deo kude. I vrlo visoka; do tavanice ima najimanje dvadeset stopa. Jaka bela svetlost neonskih cevi pod tavanicom, etiri oka televizijskih kamera u etiiri gornja ugla, negde uz njih svakako i mikrofoni. Zvunik iznad vrata. Da II me uje, Eldrid? Da. Kako ti se dopada? Mislim, da li ti pod odgovara smejao se Joikava. Za poetak, sala je prazna; kasnije de dobiti i nekoliko strunjaa ako poeli. Nije potrebno. Sem toga, neki prijatelj mogao bi mi prokrijumarit top u strunjai, zar ne? Ha-ha-ha! smejao se Joikava, Otprilike jedina sprava koja bi te mogla izvudi iz te prostorije, dobro si zakljuio. Spremi se, sada te oslobaam ! Signal daljinskog ureaja otvori u istom trenutku sva etiri obrua koji su pridravali udove i vrat nine i on se izvue iz stolice, okrenuvi se da je proui pogledom. Hmimm . . ., pomisli. Mehanizam za daljinsko upravljanje dobro je zatiden elinim ploama. Ipak, to je neki ureaj, komplikovaniji, to ga je lake sabotirati. Pitam se da li je i Joikava razmiljao o toj injenici ? Mene zanima neto drugo ree naglas. Kako de me tvoji ljudi ponovo vezati kada zavrim sa vebanjem? Vrlo jednostavno. Ti de biti tako ljubazan da zauzme mesto i postavi alke oko vrata, ruku i nogu, posle ega de se oni opet automatski zatvoriti. A ta ako ne sednem u tu spravu? Tvoje pravo. Nede dobiti nita time; znam da nine vrlo dugo mogu da podnose e i glad, ali de pre ili kasnije biti prinuen da popusti. Ima i rezervno reenje: malo uspavljujudeg gasa u sistem za ventilaciju i sve de ponovo biti u najboljem redu, ha-ha ha! Mislio je odista na sve!, priznade nina u sebi, iredi ruke i lagano udiudi vazduh. Prilika da se posle toliko vremena ponovo slobodno krede opila ga je gotovo je zaboravio 40

kakvo jednostavno uivanje moe osetiti ovek u sasvim obinim pokretima. Samo to to nisu dugo bili obini pokreti; oprezno ispitavi stanje svog tela, posebno pluda, nina je postepeno prelazio na sve komplikovanije vebe, angaujudi istovremeno sve vedi broj miida, oprobavajudi njihovu gipkost i vrstinu, naruene gubitkom krvi i dugim mirovanjem. esto je prekidao vebanje, zastajudi da se opusti i obrie znoj sa lica i tela dlanovima svojih ruku. Potpuno nepotrebno, naravno. Nine dobro poznaju svoje telo i poznaju nain za svesno regulisanje njegove temperature, zraedi viak nastale toplote kroz kou. Ovoga puta, meutim, mora odigrati malu predstavu za nevidljive posmatrae; Joikava mora misliti da je mnogo manje fiziki spreman nego to u stvari jeste. Sve vreme zvunik je dutao. Japanac svakako nije eleo da ometa koncentraciju nine i za to se javio tek gotovo sat kasnije, u vreme jo jednog dueg predaha. Umoran, Eldrid? Prilino. Ipak, moram redi da mi je ovo prijalo... U to ne sumnjam. Dobar si glumac, moram priznati! ta to treba da znai, Joikava? Piskavi smeh, jo vie izoblien prolaskom kroz membranu zvunika. Pokuava da me prevari, a to nije lepo. Ima mnogo vie snage i brzine nego to eli da ja poverujem, zar ne? Nina slee ramenima. Ja se ne bih usudio da to kaem. Uostalom, Holden de ti bolje od mene redi u kakvom sam stanju . Holdan je prokleta budala koja samo misli da neto zna o ljudskom telu. Uskoro mi vie nede biti potreban. A to se tie tvoje snage .. . postoji veoma jednostavan nain da to proverim . . . Da? Odmakni se od ulaznih vrata. Do kraja, u najdalji ugao. .. Pitajudi se ta to Joikava sada smera, nina poslua. Mehanizam zazuja jo jednom i vrata se otvorie i ponovo zatvorie proputajudi u salu za vebanje jednog oveka. Brdo mesa i sala, priliku koja u jednom trenutku podseti ninu na Joikavu. Ovaj ovek, meutim, mnogo je vii i deblji od Joikave. I mnogo mlai. Njegovo miidavo' telo namazano je uljem, kao kod svakog sumo rvaa koji se sprema na borbu. On se zove Hosogaja pree Joikava iznenada na japanski. Moj je verni rob, spreman da umre ako mu ja to naredim. Je li tako, Hosogaja? 41

Nagi din sklopi dlanove pred grudima, duboko se klanjajudi glasu iz zvunika. Nai! sloi se Hosogaja dubokim, brundavim glasom. Naredio sam mu da ue u salu i ubije oveka koga tamo zatekne produi Joikava na engleskom. Uinide to im mu dam znak. Mogao bi i uspeti ree Lesli, prouavajudi telo i oi protivnika. Sumo-rva, je li tako? Jedan od najboljih. Ja lino sam ga trenirao. ta ako uspe? Priznadu da sam se prevario nasmeja se Joikava. Recimo da se radi o maloj opkladi izmeu mene i Holdena; ta budala tvrdi kako de te Hosogaja smrviti kao ljusku od jajeta. Ja, opet, imam neto vie poverenja u tebe, Eldrid. To ti ne laska? Poastvovan sam, Jaikava san nakloni se Lesli, odgovarajudi na japanskom. Te rei, meutim, bile su naimenjene Hosogaji, jer je nina eleo da vidi njegovu reakciju. Din je meutim ostao na mestu, potpuno ravnodunog lica. Spreman si, Eldrid? Ili eli jo malo da se odmori? Samo jo jedno pitanje pre nego to svog psa nahuka na mene, Joikava. Da li on zna da ima posla sa ninom ? Nimalo sluajno, pitanje je bilo postavljeno na japanskom. Ovoga puta strelica je pogodila cilj, jer se Hosogaja tre i zabulji u oveka na drugoj strani sale. Vesto smiljeno! odgovori Joikava na istom jeziku. Ali, nede uspeti: Hosogaja veoma dobro zna da nina moe postati samo Japanac. Reci mu, Hosogaja! Reci mu da je prljavi beli laov! Ti si prljavi beli laov! ponovi din automatski. I zato de ga ubiti, Hosogaja! Sada! Odmah! Hai! Umesto da ga eka u uglu, Lesli naini nekoliko koraka napred, u susret telesini koja mu se bez urbe primicala. Usne su mu se pomerale, ali je njegov apat bio tako tih da ga Joikavini mikrofoni nisu mogli uhvatiti. Doi, Hosogaja aputao je sa osmehom na licu. Joikava san se prevario: ja jesam nina jer se u mom telu kriju demoni iz planine Osai! Oni gospodare mojim telom i daju mi uasnu snagu! Doi, Hosogaja! Kad prie blie videde da ja nisam ovek! Videde kako mi dugi onjaci izbijaju iz usta i otre kande na mojim nogama i rukama! Videde pakleni plamen u mojim oima, a iz mog 42

drela de suknuti otvoreni dim koji de te uguiti! Doi, oh, doi Hosogaja, eljan sam tvoje tople ljudske krvi! Trepdudi, din naglo zastade u mestu i zbunjeno nabra elo. Nina jasno vide strah u njegovim oima. Jo koji trenutak i on de odista videta pakleni plamen u oima nine i kande na njegovim rukama, tolika je mod sugestije! Hosogaja! kretao je Joikavin glas iz zvunika. Ubij ga, Hosogaja! Stisni ga svojim modnim rukama, smrvi mu rebra i slomi vrat! iredi ruke, diudi ih nad glavom kao tigrove ape, nina zaree iz dubine grla. I Hosogaja zaurla, bacajudi se napred, rairenih ruku, iznenaujudom brzinom za takvu telesinu. Strah ga je ipak sputao, usporio njegovo kretanje, uinio nepouzdanom procenu rastojanja izmeu njega i onoga koga je eleo da epa. Povijajudi se u kolenima, klizedi nad samim podom kao da uopte ne mora da ga dodirne da bi se pokrenuo, nina se ukloni sa puta ogromnoj masi miida, izbegavajudi Hosogajin zahvat. Sama energija tog zahvata pomoglao mu je da izvede udarac za koji njegovo telo jo nije imalo dovoljno snage u sebi. Dva ukrudena prsta desne ruke kao bode prodree u Hosogajine grudi, raskidajudi najpre sloj sala, zatim vrste miide i rebra, pre nego to dooe do samog srca, mrvedi na svom putu desnu predkomoru. Udarac zaustavi Hosagojino telo u naletu i on se zbunjeno izbulji, dok su mu se noge jo refleksno pokretale u pokuaju da telo ponesu jo koji korak napred. Smrt je bila bra; istrgavi ruku iz razjapljene rane na grudima oveka, nina se iz mae, putajudi da dinovsko telo s treskom padne na pod. Sa desne ake slivala mu se gusta topla krv i on je podie prema najblioj kameri da bi Joikava bolje video. Dobio si opkladu, Joikava ree mirno' i izgubio jo jednog oveka... Delid sekunde pre nego to se prenuo iz vrlo dubokog, vetaki izazvanog sna, nina je znao da neto nije u redu . .. ta se dogodilo, bilo je prvo pitanje koje je postavio sebi. Ah, da. .. Holden sa injekcijom u ruci... i udnim svetlucanjem u oima. A posle toga.. .. ruiasta tama . . . Nina otvori oi. Nagnut napred, sa rukama na kolenima, Joikava je prouavao njegovo lice. - , ta ste mi sada uinili, Joikava? Mala operacija osmehnu se Joikava ispravljajudi se. Nita to bi ti moglo nakoditi ili naruiti tvoju snagu, nino. 43

Lesli je ved znao ta se dogodilo, osedao je strano telo u svojim grudima. Nije mogao dotadi to mesto okovanim rukama, ali mu pogled pokaza zavoj privrden unakrsnim komadima flastera. I dalje se smekajudi, Joikava iz depa sakoa izvue kutiju nalik na tabakeru, sa providnim plastinim poklopcem. Vidi ovo dugme ispod poklopca, nino? Onoga trenutka kada ga dotaknem, ureaj emituje signal tano odreenog oblika. U tvojim grudima, vrlo blizu srca, nalazi se minijaturni detonator umetnut u komad plastinog eksploziva modeliran tako da ne ometa tvoje pokrete i disanje. Dalje moe i sam da zamisli, zar ne? O da! Potmuo prasak i rupa u grudima - osmehnu se nina. Na tvom mestu dobro bih pazio na tu kutijicu, Joikava. Previe si novca i vremena uloio u mene da bi me izgubio zato to si se sluajno spotakao na tepih! - Nadam se da se to nede dogoditi ozbiljnog lica odvrati Japanac. Da ti objasnim samo i ostale osobine ovog ureaja: on nema veliki domet, ali se moe prikljuiti na mnogo snaniji radio-ureaj. tako da daljina nede biti nikakva zatita za tebe, nino. Ni drugi hirurg nede ti pomodi; detonator je konstruisan tako da bi svaki pokuaj njegovog uklanjanja izazvao eksploziju. Ukratko, dobio si roba koji de te verno sluiti do kraja ivota osmehnu se nina. Inae... Da. Dugo sam razmiljao kako da se obezbedim od tebe, nino. Ovo je mnogo bezbednije i jednostavnije od svih tih lanaca koji te vezuju. Kad zavrimo ovaj razgovor, naredi du da te oslobode. Zaboravlja jednu sitnicu, Joikava ... Zaista? To pare eksploziva u mojim grudima nije samo sredstvo da me kontrolie. Za mene je to i dobar nain da se oslobodim i tvojih nevidljivih lanaca... Samoubistvo? Ti to nikada ne bi uinio! Uinidu to onog trenutka kada bude pokuao da me prinudi da za tebe uradim neto to se protivi mojoj savesti. Joikava klimnu glavom. Potena pogodba : ree sa finim osmehom na usnama. Kako napreduje tvoj plan? Jo nekoliko dodatnih detalja i bidu spreman. Da li je oprema koju sam traio poela da stie? Sve je ved u sali za vebanje. Koristim je kao skladite, poto od danas moe vebati i u parku oko kude. I jo. neto: od danas ti mogu dati i tvoje oruje.

44

 to znai da vie nedemo biti u prilici da razgovaramo sa ovako bliskog rastojanja? upita nina sa vedrim osmehom na licu. Ti verovatno zna da te mogu ubiti mnogo pre nego to bi tvoj prst stigao do dugmeta na ureaju. To znam veoma dobro. Iz-begavadu tvoju blizinu od onog trenutka kada te oslobode lanaca, imao ti oruje u rukama ili ne. Kao to vidi, stra-ari sa pukama oko postelje takoe su uklonjeni. Vie mi nisu potrebni. Kao ni ova prostorija; od veeras moe spavati u jednoj od soba na spra-tu. Sam? Sa Sumiko osmehnuo se Joikava. Sem ako ne eli neku drugu enu? Spreman sam da ispunim svaku tvoju elju, Eldrid, iako znam da mnoge nine imaju neobine seksualne navike. Ne, hvala, Joikava; moje navike, bar na tom planu, potpuno su obine. Vrlo dobro Joikava se uspravi. Da, vrlo dobro. . . Da.. . eli jo neto da mi kae pre nego to poe? Pa .. . da. Mislim, s obzirom da je ovo poslednja prilika da ovako intomno govorimo. . . Ne lii na tebe da se tako ustee, Joikava nasmeja se Lesli. Koliko se sedam, do sada si mi rekao ved mnoge neugodne stvari! Da, tako je. . . Odnosno, ovo. to du ti redi ne spada u tu kategoriju . . . Gle, gle? Joikava se takoe osmehnu. Ovo sam hteo da kaem, Eldrid: ma ta da se dogodi, i ma kako da se zavri na susret, elim da zna jedno ti si ovek kome se divim i potujem ga! Izaao je pre nego to je nina stigao bilo ta da odgovori. Ipak, ovek koji dri moj ivot u svojim rukama, pomisli Lesli. I opasniji, mnogo opasniji od svih koje sam do sada sreo... On sklopi oi, Da li je mogude da zaista ne postoji izlaz iz ove situacije? Da li de stvarno do kraja ivota morati da ini samo ono to mu Joikava zapovedi ili dopusti? Eldrid! dopre Joikavin piskavi glas iz zvunika. Sada du te osloboditi veza. Kada to uinim, moe predi u sobu na spratu, tvoji prijatelji te ved ekaju. Da, jo neto; bez gluposti: televizijske kamere prate svaki tvoj pokret! Osmehnuvi se, nina saeka da mehanizam oslobodi njegove udove, a onda se bez urbe uspravi, zateudi kimono, svoju jedinu odedu do tog trenutka. Njegovi bosi tabani bez uma preoe put za stepenite do sprata. Jedna vrata otvorie se u hodniku na desnoj strani i on se osmehnu. 45

 Les! vrisnu Sumiko. Oh, Les! Pala mu je u zagrljaj pre nego to je dospeo da bilo ta kae. Pribila se uz njega, traedi usnama njegove usne, eljno' obavijajudi ruke oko njegovih ramena, vrata, struka. Hej, devojice. . . Zaboravlja da nas sad gledaju na najmanje dva televizijska ekrana pobuni se on kroz smeh. Ba me briga! . prkosno odvrati ona, na trenutak se odvajajudi od njega da bi ga pogledala oima blistavim od srede. Skoro da sam se navikla da neprestano motre na mene i to mi vie gotovo i ne smeta! Hajde, hajde, upadajte! dopre u hodnik snani glas Tabasko Pita kroz otvorena vrata. Na ljubazni gospodar pobrinuo se za pravu gozbu, a jelo se ved hladi na stolu! Dva prijatelja srdano stegoe ruke jedan drugom dok je Sumiko zatvarala vrata prostorije u kojoj se Lesli naao. Tvoje oruje i oprema su tamo ree Tabasko, pokazujudi palcem preko' ramena. Sve je u redu, proverio sam . . . Lesli klimnu glavom. Njegov pogled ved je uhvatio dugi sto u uglu prostorije po kojem je bila poredana prava izloba japanskog srednjovekovnog oruja. Priao je hitrim pokretom i dotakao vrhovima prstiju drku katana, dugog samurajskog maa, u bogato ukraenim koracima. Taj ma poklonio mu je sam sensei Tanaka, onoga dana kada ga je prvi put oslovio nazivom nina . . . Kao i uvek kada bi posle dueg vremena dotakao oruje od plemenitog elika, nina oseti neku vrstu blagog strujnog udara iz drke, nain na koji mu je oruje govorilo da je spremno za njegovu ruku, i samo ispunjeno energijom kojom moe raspolagati u trenutku kada mu bude potrebna. Okrenuo se svojim prijateljima, sa irokim osmehom na licu. Ono najgore je prolo ree. Posao pred nama nije obian ... ali mi nismo ni navikli na obine poslove, zar ne? Tabasko Pit odloi na sto ispranjenu konzervu australijskog piva, jedinog pida koje je smatrao dostojnim pravog mukarca. Sudedi po tome, Joikava je odluio da odista ispuni sve elje svojih zatvorenika. Mogao bi konano da nam kae i kakav posao, a, Les? Ovi tipovi ovde uasno su tajanstveni. Niko od njih ne govori vie od riba iz akvarijuma! Posle ruka predi demo na jednu od prostorija u prizemlju, osmehnuo se nina. Joikava je na jednom stolu dao da se naini reljef ostrva Omida, a zidovi su naikani vojnim sekcijama i fotografijama svih objekata na ostrvu. O-ho! Ozbiljan posao, dakle? 46

 Vrlo. Joikava tvrdi da je izgubio gomilu ljudi pokuavajudi da tamo dopre. Ko se tamo nalazi, Les? tiho upita Sumiko, Sinovi pakla osmehnuo se nina. Naziv Brada Drugog dolaska svakako de ti vie redi. A ime Dosaja Venders jo vie. Venders? Sumiko nabra obrve. Da, sedam se tog imena. Zar je on tako opasan? Videdemo kad stignemo do ostrva Omida. Ono se ne nalazi uz obalu Kalifornije, Pite: ili nisam dobro protumaio tvoju ravnodunost kada sam ga pomenuo? Ne nalazi se? zinu plavokosi din. Nego? U malim Antilima odgovori Sumiko na to pitanje. U blizini ostrva Nevis, ako se ne varam. Antili? Divan kraj! isceri se Tabasko. Rum i vrele ene, na to bih uvek pomislio kad se pomenu Antili! Odustaje od piva? iznenadi se Lesli. Ne, to ne . . . Samo pokuavam da ti kaem ta osedam. da de mi se ta Omida dopasti! Lice Sumiko bilo je mnogo ozbiljnije. Ona rukom potrai aku nine. Les . . . zbog ema moramo da radimo za Joikavu? Nina zastade sa tanjirom u ruci. Joikava ima vrlo jake argumente. Malo plastinog eksploziva pod mojom koom i detonator sa daljinskom komandom. Moe me ubiti kad god poeli. Ovde, ispod ovog flastera. Tabasko Pit se zabulji u njega i prestade da vade. Koliko plastinog eksploziva? upita radoznalo. Ne znam tano. Ne mnogo u svakom sluaju ... ali dovoljno da mi raznese srce ako se aktivira mirno odvrati Lesli. Aha. . . Onda, ortak, ako oseti da ti se tuca, ili neto slino, budi tako ljubazan pa se odmakni od stola. Ili jo boIje, otri odmah da zagrli naeg prijatelja Joikavu! Za upravljaem amca, Tabasko Pit baci pogled prema silueti nine na krmi. Koliko smo daleko? doviknu da bi nadjaao urlanje snanog motora. est ili sedam milja. Vetar duva iz pravca ostrva, jo ne mogu uti na motor, samo produi! Kako, do avola, zna da uopte ima vetra? Meni oko uiju huji kao da smo upali u uragan!

47

 Jednostavno znam nasmeja se nina. I budi sredan to je tako; nije isto veslati etiri i etrnaesta milja do ostrva! Sumiko mu poloi aku na snanu miicu i on joj obrgli ramena. Nemoj se plaiti, devojice apnu. Najvanije od svega je da smo zajedno, zar ne? Da. Ali. . . On joj zatvori usne poljupcem. Tiho ree. 0 tim stvarima se ne razmilja kada se polazi u akciju. Moram razmiljati o tome, Les. Ono to me najvie plai, to je taj Ulon. Joikavin ovek na ostrvu. Da, to ime zlokobno zvui. I prilino je neobino, za oveka koji ima japanske krvi. pijuni imaju neugodnu naviku da rade za vie gospodara istovremeno, Lesli upozori devojka apatom. Znam. Ne verujem da bi Joikava olako preao preko tako oigledne mogudnosti, posle svih onih poraza koje je pretrpeo od Vendersa. Moramo se osloniti na Ulona, devojice, bar u poetku, dok ne upoznamo malo bolje to ostrvce. Posle toga moda vie i nede biti potreban, bez obzira to nam je dragocen ovek koji mnogo vie od nas zna o onome to se na Oimidi dogaa. Prsti devojke skliznue niz glatku crnu svilu tradicionalnog kostima nine i zaustavie se na grudima, u visini srca. A .. . ovo? Lesli slee ramenima. Jedna od stvari sa kojima se, za sada, nita ne moe uiniti. Prema tome, ponaadu se kao da taj eksploziv u mojim grudima ne postoji. Kada zavrimo posao na ostrvu, bide vremena da se otresem te stvarice! Kako, Les? Ja ved danima razmiljam o tome i uvek sitiem do istog zakljuka: nemogude! Nemogude je re koja ne postoji u reniku nini osmehnu se Lesli. Nisi primetila da grei, sve to vreme? Greim? U emu? Razmiljala si o neemu to se ne odnosi na neposredni zadatak pred nama. To ne bi bilo tako loe da je tvoje razmiljanje donelo rezultate; ovako, predstavlja samo izgubljeno vreme. Privila se uz njega, obavijajudi ga rukama, ali se odmah i trgla. Njena glava na trenutak se naslonila na ono mesto pod kojim je dremao Joikavin eksploziv! 48

 Ne boj se osmehnu se nina. Sedite emocija u srcu, nema, opasnosti da de vrelina aktivirati eksploziju. Poljubio je jo jednom, a onda se uspravio i beumno preao napred, do Pita. Vreme je da ugasi motor ree posmatrajudi tamu pred njima, ini mi se da ved nasludujem obrise Omide pred nama... U" ovom mraku? ali se, ovee? Treba gledati visoko objasni nina u iznenadnoj tiini. Omida ima onu karakteristinu vulkansku kapu na zapadnoj obali, iznad naselja. Nebo je neto svetlije od povrine mora i zato sam je i mogao videti. . Noen inercijom, njihov amac i dalje je jurio glatkom povrinom vode, ostavljajudi za sobom trag od svetle pene koji je tama, meutim, vrlo brzo gutala. Dobidemo jo neto vie od pola milje proceni nina brzinu amca. A posle toga gimnastika! Koliko se sedam, veslanje je bilo nekada tvoja disciplina, Tabasko? 0, da. Punih sedam dana, dok mi se nije uinilo glupim da povijena lea i kidam dlanove po komandi nekog goljavka koji udobno lei na krmi i galami na nas. Glup sport, to veslanje! Na alost, to je jedini nain da do Omide doemo neprimedeni. I suvi. A to ne bismo plivali, do avola? More je toplo, vazduh je topao, nita nam se nede dogoditi! Moramo imati spreman amac u nekom pogodnom skroviitu kraj obale, Pite. Sem ako ne eli da pri povratku plivamo, do ostrva Nevis, a to je dobrih tridesetak milja, ako se seda. Misli da de nam se uriti na povratku? A zato ne bismo jednostavno sredili sve Vendersove ljude i postali gospodari ostrva, a? Tako bismo mirno morali saekati gospodara Joikavu i otidi sa Omide njegovim hidroavionom! Mislim da je na ostrvu mnogo vie ljudi nego to to Joikava misli. Ulon ga je upozorio da Venders ima kontrolu nad uroenicima, ali on, ini mi se, nije to shvatio dovoljno ozbiljno. Osim jezgra svojih telohranitelja, Venders verovatno moe poslati protiv nas i hiljadu ili dve hiljadi sa kojima Joikava nije raunao. Japanci su vedi rasisti od nas belaca, zar ne, Lesli? Ponekad. Shvatam ta hode da kae; Joikava prezire te tamnopute, polunage i neobrazovane stanovnike Omide i zato ih i ne smatra opasnim protivnikom. Da, u pravu si. Mora da nikada nije morao da se bori u dungli proguna Tabasko. Da je proao Vijetnam kao mi, znao bi koliko opasan moe da, bude samo jedan momak sa obinim noem u ruci samo zato to je dungla njegova kuda!

49

 Venders se ved pokazao kao pravi majstor u kontroli drugih ljudi i to je ono to me zabrinjava. Zato je vano da na Omidu stignemo neprimede-ni i epamo onog glavnog pre nego to neko drugi da znak za uzbunu. U redu, u redu uzdahnu Tabasko. Ovaj amac samo to nije stao; daj ved jednom to veslo! Sat kasnije obrisi obale jasno su se videli u tami ispred njih. Usporili su jo vie zanaa-he veslima, nastojedi da njihovo uvlaenje i izvlaenje iz vode ne izazove nikakv um. U redu je apnu nina konano. Izvucimo vesla. Struja de nas sama doneti do obale. . . Bio je to trenutak da jo jednom provere svoju opremu i pripreme se za iskrcavanje na nepoznatu obalu. Nina navue na glavu poslednji deo svog kostima, crnu kapuljau sa dva uska otvora za oi. Katana mu je bio prebaen ukoso preko lea, tako da mu drka maa tri nad levim ramenom. irok opasa od crne koe skrivao je itav arsenal minijaturnih predmeta koje nine ine smrtonosnima u borbi, a jo mnotvo drugog sitnog oruja bilo je smeteno po drugim skrovitim mestima u kostimu i po telu nine. Sklapajudi oi, nina se ko-ncentrisa na ono to se dogaa na kopnu, udaljenom jo pedesetak jardi od njih. Mesto je bilo odabrano zato to je ovde gusta dungla gotovo doticala liniju plime, a razuena obala ostrva nudila mnotvo malih uvala i zatona u kojima de njihov amac ostati neprimeden ak i posle povrne pretrage. Obala je bila tiha i mirna, ako se ne raunaju uobiajeni umovi dungle u nodi i tiho grgoljenje vode pod pramcem amca, noenog jo samo slabom strujom. Odabravi pravi trenutak, nina skliznu u vodu. Njegovo ulo za orijentaciju nije ga moglo prevariti; nalazili su se ta-no u visini zatona koji je una-pred odabrao za iskrcavanje sluedi se uvelianim fotografijama ostrva koje je nainio Joikava. Pit skliznu takoe u vodu na drugoj strani; dredi se jednom rukom za bok, oni zapli-vae prema obali, izvlaedi amac iz struje koja je pretila da ih odvede dalje od niihovog ci-lja. Desetak minuta kasnije svod dungle nadvi se nad njih i tama postade jo guda. Grmlje zauta dok su primicali amac do same niske obale. Dugim uadima od crne svile nina priveza amac za vitka stabla kraj obale, ostavljajudi dovoljno ueta da bi se ovaj mogao dizati i sputati sa plimom i osekom. Spremni? upita apatom kada su svi troje bili na obali. Kredemo. Treba predi dve milje do mesta gde nas Ul-on eka . . . Voen nepogreivim instinktom za orijentaciju, nina poe kroz mranu dunglu u pravcu vulkanske kupe na zapadnoj obali. Izmeu kupe i obale tle je bilo ravnije, postepeno se sputajudi ka moru. Uz mnogo truda dungla je tu bila is-krena i pretvorena u plantae oko grupice nevelikih kuda, naselja koje su za sebe podigli Vendersovi ljudi.

50

Prvi deo puta bide najtei, jer moraju sebi u mraku kriti put kroz gusto rastinje. Katana je za taj posao dobar isto kao i najobinija maeta, ali nina nije ni pomiljao da plemenito oruje upotrebi za tako prozaian posao. Pit mu do-dade jednu od dve maete koje je sebi okaio za pojas i njih dvojica ravnomernim, jedva ujnim udarcima poee da prave prolaz poto su se najpre odmakli stotinak stopa od obale. To nede trajati previe dugo, jer se na pola milja severnije od njih ved prua iskrena i utabana staza do uroenikog naselja na obali. Vano je da dou do nje, a posle de napredovati mnogo bre i lake. Dosta ree nina skoro sat kasnije. Staza vie nije daleko . . . Vas dvoje, sedi-te ovde i odmorite se. A ti? apatom upita Tabasko. Ulon je u blizini. elim da mu priem neopaeno i najpre pogledam njegovo lice. Ne moe ni pomisliti koliko moe doznati o oveku koji misli da ga niko ne gleda. U ovom mraku? Bide do-, bro ako bude uspeo da mu vidi nos i ui, do avola! Ne odgovorivi nita, nina nestade u tami, beumno napredujudi kroz gusta. Tabasko promrmlja neto nerazgovetno i sa, uzdahom se spusti na vlano tle. Prokletstvo mumlao je. Ponekad zaboravim da taj tip u mraku vidi bolje od itave gomile maaka! Tiho apnu Sumiko. Bez Leslija ne moemo biti sigurni da nekoga nema u blizini ... a ja jo ne verujem tom Ulonu! Do avola sa njim . . . mene brine neto drugo .. . Znam ta hode da kae, Pite. I sama strepim od toga. Ponekad . .. ponekad, kad Les nije u blizini, uini mi se da sam ula priguenu eksploziju i. . . Tabasko je blago potapa po ramenu. Les je u pravu kada ti kae da o tome ne smemo misliti, mala. Uzaludne brige okupiraju mozak i ovek onda nema vremena da razmilja o pravim stvarima. Stotinak jardi dalje, nina zastade u gustiu, posmatraju-di stazu levo i desno od mesta na kojem je izbio na nju. Kronje su se nadvijale nad stazu, inedi tamu jo neprozirnijom. Haragei duti. Nikakve opasnosti zaista nema u blizini. Jednim skokom nina pree stazu i nestade u tami na njenoj drugoj strani. Ulon ga oekuje iz pravca obale; elementarna je predostronost ako sti gne sa sasvim suprotne strane. Mnogi poznavaoci dungle rekli bi da je ono to ini nemogude; prolazak kroz gusti, esfe> nainjen od trnovitog bu nja, u potpunoj tami, ne moe biti neujan. A nina je ipak to inio! 51

A sada jo sporije i tie. Ne-gde pred njim uje se um po-meranja gumenih donova na utabanoj zemlji staze . . . Ulon je tamo. Skriven iza debla, nina rairi svoje enice, kao maka, u nastojanju da probije duboku tamu na stazi. Sitna krhka prilika; okrugla glava, malo povijena ramena. Sve to odgovara opisu, ali on je ipak eleo da vidi Ulonovo lice. Nekoliko beumnih koraka u stranu. Da, sada je bolje. Razdvaja ih svega etiri ili pet stopa. Usko, mravo lice askete; sitne oi pod gustim obrvama, tanke usne. Lice oveka koji u sebi ima dobar deo japanske krvi. Na njemu je jednostavna odeda, pogodna za unjanje po dungli. Nema oruja kod sebe, zakljui nina prouavajudi kako odeda lei po telu oveka. Izaao je iz svog skrovita u trenutku kada mu je Ulon okrenuo lea i nestrpljivo bacio pogled prema obali. Ulon? rekao je tiho. Reakcija drugog oveka redi de mu mnogo o njemu. Ulon poskoi, a onda se okrete. Lagano, sasvim lagano, ,iredi ruke kako bi pokazao da su prazne. Eldrid? Da, ja sam. Kakvu poruku ima za mene, Ulone? Taj glas! ak i izoblien apatom bio mu je poznat, uasno poznat! Znao je da Ulon nema nikakvu poruku za njega, ali je bilo vano da neto kae, bilo ta. Jo samo nekoliko rei i on de se setiti gde je ved uo njegov glas! Poruku? Kakvu poruku? Dogovorili smo se da ne uspostavljam vezu sa Joikavom bez velike potrebe, Eldrid! Da, sada zna! Na traci kasetofona koji je podigao sa tla one nodi kada je upao u Joikavinu zamku . . . Glas koji mu se obratio pripadao je Ulonu! Nemamo mnogo vremena za razgovor uurbano je a-putao Ulon, tako dubokim glasom da je ak i otri sluh nine imao muke da jasno razabere svaku izgovorenu re. Va amac je primeden i Venders je ved naredio maksimalnu pripravnost! Primeden? Kako? Nije vano kako, do avola! Sredom, svesni su da je nodna potera u dungli samo gubljenje vremena, ali ujutru de proeljati svaku stopu, uz pomod uroenika! 52

 ta to znai? Da napustimo ostrvo i pokuamo neki drugi put? Ne . . . smislio sam plan. Opasan je, ali ima velikih izgleda na uspeh. Jedino mesto gde vas nede traiti jeste samo naselje. Venders nede verova-ti da bi uljezi mogli biti toliko drski da se odmah uvuku tamo .. . Razumem. Dok svi budu zauzeti poterom, mi demo podi po Vendersa osmehnu se nina pod svojom kapuljaom. Nije ba tako jednostavno, ali u optim crtama to je moj plan. Poi po svoje prijatelje, Eldrid, nemamo vremena za gubljenje. Kako demo udi u naselje ako su strae ved u pripravnosti? Prepusti to meni glas iz tame zvuao je samouivere-no. Poi po njih, ja du te ekati na ovom istom matu. Eldrid, uje li me? Desetak stopa dalje, nina je nepomino stajao u zaklonu jed nog stabla i smekao se oveku koji je rairenim rukama, kao slepac, pipao oko sebe, traedi [malopreanjeg sagovornika. Proklet bio! dopre apat do njega. Bilo je jasno da Ulon sada govori sam sa sobom. Prokleti nina! Kao da se ojenoim pretvorio u vaz-duh! Jo nekoliko trenutaka Lesli je posmatrao mrane Ulonove obrise u tami, a onda se ponovo neujno zagnjuri u bunje. Situacija mu se nije dopadala. Nine uivaju u iznuenim potezima, ali samo kada ih oni diktiraju. Prvobitni plan nije predviao tako drzak potez kao to je upad u samo sredite Ve ndersovog malog carstva. Iako je sekciju ostrva i fotografije nainjene iz vazduha urezao u svoju memoriju, nina je imao nameru da najpre neko vreme sopstvenim oima proui ono to se zbiva. Crtei i slike na hartiji su jedno; osedaj atmosfere jednog mestaa, ono do ega se dolazi sopstvenim ulima, neto je sasvim drugo... Da li bi to mogla biti zamka*?, razmiljao je, analizirajudi jo jednom nijanse Ulono-vog apata. Svaki nina, naime, doslovno je prirodni detektor lai; na nesredu, Lesli je Ulo-na jo uvek premalo poznavao da bi mu ta vetina mogla biti od koristi, pogotovu u potpunoj tami. Sumiko i Pit se prenue kad im se pribliio. U nekoliko reci objasnio im je da se situacija izmenila, ali nije eleo da govori o svojim sumnjama o Ulonu. One, uostalom, jo uvek nisu bile dovoljno jasne ak ni njemu samom. Znai li to da idemo na plan 3C? isceri se Tabasko Pit u mraku. Plan 3C, zapravo, predviao je njihovu akciju u sluaju da budu prlmedeni ranije nego to su oekivali. Tabasko Pit privukao bi panju potere na sebe, omogudavajudi tako nindi i Sumiko, daleko spret53

nijim u unjainju i privlaenju, da za to vreme uine ono zbog ega su i doli na ostrvo. Ne, jo nije vreme za to odmahnu nina glavom. Moramo se, meutim, pobrinuti da ne nau na amac. Sumiko, proverila si ureaj za automatsko voenje ? Kao sat osmehnu se devojka. eli li da ga odve-dem na puinu, ili... ? Ne jedna nova zamisao pade nini na pamet i on hitro u mislima proveri sve nje ne dobre i loe strane. Goriva ima sasvim dovoljno . . . pre toga mogli bismo malo da zbunimo protivnika. Daj meni ureaj za upravljanje, Sumiko. Ona iz depa svoje bluze vojnikog kroja izvue kutijicu od crne plastike i prui mu je. ta. eli da uini? proaputa. Jo nita. Saekadu da se sastanemo sa Ulonom, a onda aktivirati eksploziv punjenja koja de prekinuti uad. Ba me zanima kako de reagovati kad uje prasak i zvuk motora. Ne veruje mu? Jo uvek ga. ne poznajem dovoljno. Recimo da je i ovo to du uiniti neka vrsta testa za njega... Hajde, pokret! Pite, dri se zaelja i nastoj da tvoje provlaenje kroz bunje to manje podseda na provlaenje slona, vai? Tabasko proguna neto nerazumljivo, kredudi za vitkom prilikom Sumiko. Istina, nina je, bar u ali, bio i malo nepravedan prema njemu; za svoju visinu i teinu, Tabasko se veoma dobro snalazio u dungli. Uostalom, momci koji to nisu umeli ostali su, u svoje vreme, u veoma slinim gutarama Junog Vijetnama. . . Tiho! siktao je Ulon kadaa su izbili na stazu, u njegovoj neposrednoj blizini. Prokletstvo, ujete se sa pola milje! Potera jo nije krenula odvraati nina, dodirujudi u tami prvo dugme ureaja za daljinsko upravljanje amcem. Sam si mi to rekao. . . Dva tiha praska odjeknue gotovo istovremeno iz pravca obale i Ulon se tre itavim telom. Prokletstvo, ta je to? Ne znam odgovori nina, nastojedi da u tami uhvati pokrete crta Ulonovog lica. Kao da dopire sa mesta gde smo sakrili amac . .. Venders ova, patrola proaputa Ulon uasnutim glasom. Mora da ih je poslao da obiu oibalu ...

54

Motor amca zabrunda, posluno se pokoravajudi novom signalu. Sklapajudi oi, nina iz memorije dozva sliku zatona oprezno upravljajudi minijaturnom polugom kako bi amac neoteden izvukao iz njega i usmerio prema otvorenom moru. Razjapljenih usta, Ulon je os lukivao zvuk motora. ta to treba da znai? aputao je. Kao. .. kao da se udaljava od obale . .. ekajte, vas troje ste bili sami, zar ne? Nikoga vie nije bilo sa vama ? Ne, nikoga nasimeja se nina. Sve ovo izgleda mi kao da je neki od Vendersovih ljudi iskoristio pogodnu priliku da umakne sa ostrva. Koliko mi je Joikava objasnio, to jo nikome nije uspelo, zar ne? Ne, nikome potvrdi Ulon apatom. Svi amci su pod jakom straom, a uroenicima je najstroe zabranjeno da grade nove poto su svi koje su do tada imali uniteni. Oni se plae Vendersa? radoznalo upita Tabasko. Neto mnogo gore od toga : oni ga smatraju za boga .. . Ali, vreme je da krenemo. Stazom? A kako drukije? Sem ako ne elite da ponovo prosecate put kroz dunglu i svima pokaete kuda smo proli, do avola! Eldrid, ti si izvidnica; po onome to mi je Joikava rekao o tebi, ume da se uini praktino nevidljivim, je li tako? Da, tako je osmahnu se nina pod svojom kapuljaom. Ti se jo nisi uverio u to, Ulone? Jesam. Poi onda napred, sve do mesta koje je otprilike pola milje od ulaza u naselje. Onda nas saekaj, da jo jednom razmotrimo situaciju. U redu? U redu sloi se nina. Bila je vrlo upadljiva lakoda sa kojom je Ulon preuzeo glavnu re, glatko donosedi odluke i izdajudi nareenja. Po Joikavinom opisu, nina ga nije zamiljao tako. Slika koju je formirao o Ulonu bila je slika tihog, neupadljivog o-veka koji svoju neuglednu pojavu dobro unovava time to Joikavi prodaje informacije o Vendersu. Njegov poloaj u Ve ndersovoj organizaciji ne moe biti naroito visok, jer bi inae morao ved svom gazdi preneti mnogo vie detalja o tajni besmrtnosti. Dvostruka igra, pomisli, hitro napredujudi stazom, potpuno uveren da de ga haragei na vremie upozoriti na opasnost. Zastavi na trenutak, on pro-ceni u mislima poloaj amca, a onda jo jednom paljivo pokrete polugu ureaja, veoma slinog sistemu razvijenom za navoenje protivtenkovskih raketa. Gotovo dve milje daleko, na otvorenom moru, prazni amac naini elegantan zaokret i poveda brzinu, vradajudi se sada po pravoj liniji prema naselju na zapadnoj obali ostrva. 55

Tako, razmiljao je nina, produujudi svoje napredovanje kroz tamu. Za etiri ili pet minuta ponovo du promeni ti pravac njegovog kretanja i poslati ga dalje uz obalu, da se naizmenino pribliava i udaljava. Ako to ne zbuni Vender-sove ljude, nita drugo nede. Ulonov plan vie ne sme po-smatrati kao istu improvizaciju, ostvarenu u trenutku panike. Taj ovefc igra neku svoju igru i sve to je maloas rekao, ili uinio, bilo je unapred planirano... A sada ponovo da udalji amac od obale i uputi ga po krunoj putanji oko ostrva, pa da posveti panju pogledu na naselje, jer se ved pribliava delu na kojem je dungla iskr-ena da bi se podigle plantae, legalna maska za ono to Ven-ders radi na ostrvu Omida. . . Staza se irila, vodedi kroz plantau do zgrada nainjenih od drveta i pokrivenih irokim tropskim lidem. Venders je oigledno imao smisla da nove graevine uklopi u prirodni ambijent; sa druge take gledita, naravno, moglo bi se redi da je Venders pravi strunjak za kamuflau. Dip sa ugaenim svetlima stajao je u senci drveta pored staze, na samom ulazu u nase-lje. Ratrkane kudice, okruene sa svih strana zelenilom. Tek ponegde retka svetla na mranoj pozadini brega koji se, isprva blago, a onda sve strmije die prema nebu, pretvarajudi se u prepoznatljivu zarubljenu kupu davno ugaenog vulkana. Stotinu naina da se nepri-medeno ue u naselje, mislio je nina, prouavajudi ono .to se moglo nazreti u mranoj nodi i porededi to sa podacima u-rezanim u memoriju, Ulon de morati da mi navede vrlo jak razlog to eli da proemo upravo ovuda . . . Ostao je u senci, neprestano dredi na oku dip sa straom . pored staze. Predaleko je da bi I se odatle uo neki um, bar I dok su ljudi u vozilu ovako tihi kao sada. Lo znak; straa koja duti pokazuje da ove nodi ne radi rutinski posao i da je spremna na iznenaenje. Jo izdaleka je uo pribliavanje troje ljudi, nekih petnaestak minuta kasnije. U meuvremenu, izveo je jo dva manevra pribliavanja i udaljavanja amca i sada ga je ponovo usmerio prema puini gde de ostati dok im ponovo ne bude potreban. Nadam se da je ona karta morskih struja koju sam prouio kod Joikave dovoljno ta-na, pomisli. Ako struje predaleko odnesu amac, moglo bi se dogoditi da potroi previe goriva za povratak do ostrva, ili do nas stigne prekasno da bi nam mogao koristiti. Ali, to je rizik koji se u ovom trenutku mora prihvatiti. Boljeg naina da odavde umaknemo sa Vendersovom tajnom nema. . . Video si strau? apnu Ulon kada su se spustili na tle pored njega da se odmore. Da. Jedan dip je pod velikim drvetom uz stazu. Ne znam koliko je ljudi u njemu. Trebalo je da to izvidi, do avola, Eldrid! Zato? Ima mnogo drugih naina da se ue u naselje, zar ne?

56

 Svakako, ali je staza jedini siguran nain! Zar misli da Venders tako loe brine o svojoj bezbednosti? Kako, Ulone? Ne vidim nikakvu ogradu. Okolina naselja naikana je senzorima i zatidena pra vim minskim poljem! Uroenici se plae, ali se Venders od poetka boji njihove pobune, otuda tolike mere predostro-nosti. I Joikava je donekle kriv za to; oni nespretnjakovi-di koje je slao predstavljali su samo dobru proveru za Veinde-rsov sistem bezbednosti, nita vie! Postoji nain da se proe kroz minsko polje i izbegnu se-nzori osmehnu se nina. Moda, ali je i vreme veoma bitno! Sta ako Venders po alje po mene? Ne smem izgubiti njegovo poverenje, inae... Drugim recima, ja se moram odunjati do dipa i savla dati strau slee nina ramenima. Zato to nisi, do avola, odmah rekao? Taj posao sam do sada ved mogao obaviti! Zao mi je snudeno proaputa Ulon, iznenada napu tajudi svoj arogantni stav, kao da se iznenada setio kakvu u-logu igra. Mislim da me je uhvatila panika kada sam uo taj prokleti amac . .. nisam dovoljno razmislio . . . U redu klimnu nina glavom. Sta je, tu je. Ostanite ovde; kad svrim sa straom, dadu vam na neki nain znak da moete krenuti. Hej, a ja, pobuni se apatom Tabasko Pit. ta sam ja ovde? Strategijiska rezerva, boga mu? Bojim se da je za sada tako osmehnu se nina. Budite oprezni; ako je Venders odista tako lukav kao to Ulon kae, onda je mogude da je una okolo poslao patrole vine u-njanju kroz dunglu ... Mahnuvi im rukom, nina se izgubi u grmlju. Da bi se pribliio dipu odabrao je zaobilazni put koji de mu pruiti dobar zaklon i vie prilike da osmotri okolinu. Ulonova urba takoe mu je sumnjiva, naj bolje je ako od ovog trenutka postupa tako kao da mu i od Uloma preti opasnost nita manje nego od Vendersovih ljudi. Dvadesetak minuta kasnije bio je na samo trideset jardi, od dipa. Dovoljno blizu da u je disanje ljudi u njemu i apat kojim bi, povremeno, raz-menili nekoliko rei. Trojica. . . a onaj na zadnjem seditu dri ruku na zatvarau tekog mitraljeza na postolju. Hmm.. . Venders se ponaa kao da de se ove nodi na ostrvce iskrcati itava armija! Dovoljno dugo je ovde i sada ved zna sve to je potrebno o poloaju ljudi u dipu i njihovih udova. To de odrediti i redosled kojim de njih trojica umreti; onaj na zadnjem seditu bide poslednji, jer mu je po trebno. i najvie vremena da svoje nezgrapno oruje pripremi za paljbu. . . Pre toga, meutim, mora uiniti jo neto. 57

Deset minuta kasnije ponovo je bio na istom mestu. Jo samo jedan pogled, da se uveri da se neto nije bitno izmenilo, a onda. . . Akcija! Bezumno kao zmija, privukao se po travi do zadnjeg dela dipa i zavukao pod njega, osedajudi otar miris sagorelog benzina. ovek na seditu do vozaa jedini je koji puku dri spremnu za paljbu, prebaenu preko vrata vozila. On de biti prva rtva. Iskotrljavi se ispod dipa u visini desnih vrata, nina se munjevito uspravi; njegova senka na trenutak zamrai vidokrug prve rtve, ali pre nego to je ovek dospeo da se iznenadi ruka sa dugim vakizai noem, japanskih nini, srui se nanie, otvarajudi grudi pogoenog s lakodom koja se inila gotovo neprirodnom. Voza se tre, okrenuvi glavu; ruke mu se podigoe sa volana i on desnom posegnu prema pitolju na boku. Vakizai fijuknu, menjajudi naglo smer svog kretanja. Leteo je sada horizontalno, putanjom koja njegov vrh brzinom munje provue ispod brade rtve, gotovo potpuno mu odvajajudi glavu od ramena. Ah! krik iznenaenja oveka sa zadnjeg sedita. Njegove ruke skliznue po eliku mitraljeza, prsti se sklopie oko zatvaraa u izvebanom pokretu koji de ubaciti prvi metak u cev. Leva ruka nine iz neposredne blizine izbaci prema njegovom licu uriken, estokraku elinu zvezdu ije su ivice otre poput brijaa. Silina udara zabaci glavu rtve i gornji deo njenog tela unazad; ovek pade uskoro preko sedita, kopajudi prstima po krvavoj onoj duplji u koju se zario jedan krak urikena. Uspravljajudi se oprezno, nina se nae preko ivice dipa da izvue uriken iz rane. Nod oko njega i dalje je bila tiha i mirna, kao da... HARAGEI! Reagovao je trenutno. Odbacujudi se nogama od tla, Lesli pokuaa da u delidu sekunde poveda rastojanje izmeu sebe i onog mesta na podu dipa sa kojeg je i dopro prvi signal opasnosti. Prekasno.... Oblak belog dima rairio se naglo, obavijajudi itav dip i prostor oko njega gustom smesom, nalik na vlanu maglu. Iako je nina odmah shvatio kakva opasnost preti, nije bilo dovoljno vremena da zatvori i usta i nosnice kako bi spreio da mu ta magla prodre u organe za disanje. Reakcija je bila trenutna. Pa dajudi na kolena, on pokri lice rukama, ali samo na trenutak. Uspavljajudi beli gas delovao je kao udarac u potiljak i on se srui u travu, oajniki jo jednom pokuavajudi da se odvue u stranu. .. Dvostruka igra, to su bile prve redi koje su zaigrale u svesti nane kada je doao sebi. Dvostruka igra. . . 58

S pravom je sumnjao u Ulona. Joikava mu nije bio jedini gazda. Ali ni Venders; Ulon vodi igru u kojoj u sukobu dva velika protivnika vue poteze koji de koristiti nekom treem. Njemu samom? Ili. . .? Prerano je da donosi zakljuke o tome. Tek treba da vidi Ulonovo lice izbliza, pri punoj svetlosti. Ako uopte dobije takvu priliku. Uspravio se i bacio na posao da zagreje miide ukoene od dugog mirovanja. Uspavljujudi gas nije ostavio nikakve posledice, sredom; za koji trenutak njegovi refleksi bide isto onako munjeviti kao i uvek. Prostorija u kojoj se naao nije pravi zatvor, to je odmah utvrdio. tavie, sumnjao je da bi njeni zidovi od grubih dasaka, zidovi privremeno praznog spremita, mogli odoleti naletu njegovog tela. Ali, nema potrebe, za sada, za tako drastinim merama. Svetlost sunca probija se kroz pukotine izmeu dasaka, a baraka je sigurno pod jakom straom. Ne suvie jakom, naravno, kao to ni ova prostorija nije pravi zatvor. Venders ne zna da ovoga puta ima posla sa jednim ninom. Ulon mu je, vrlo mudro, uskratio tu informaciju. Predosedajudi dvostruku igru i Lesli je prethodne nodi, pre nego to se sa vakizaijem u ruci bacio na strau, ostavio ostatak svoje opreme i kapuljau nine u paljivo odabranom skrovitu na padini vulkana. Kostim koji sada ima na sebi, bez kapuljae i karakteristinog oruja, nede se uiniti posebno sumnjivim Vendersovim ljudima. Pretresli su ga, svakako, pre nego to su ga zatvorili ovde, ali samo povrno. Dve ili tri stvarice su im promakle; ako bude potrebno, on de vrlo brzo modi da ih upotrebi kao smrtonosno oruje. Pit i Sumiko sigurno su takoe negde zatvoreni; ne previe daleko. Tako je i najbolje; ako krene u bilo kakvu akciju, ne mora neko vreme voditi rauna o njihovoj bezbednosti. . . To to Venders jo ne alje po njega takoe mnogo govori. Ulon mu je protivnike iskrcane na ostrvu predstavio kao manje opasne nego to jesu, ta ko da se patrijarhu Brade Drugog dolaska nimalo ne uri da ih saslua. Naravno, ne jo dugo. Sunce je prilino visoko na nebu, a u ovim tropskim predelima ljudi se ure da obave vane poslove pre nego to ponu po dnevne vrudine. . . Da, bio je u pravu.; dolaze po njega! Klju u bravi se okrete. Stojedi nasred prostorije, Lesli pogleda prema vratima. Samo dva oveka. Vojnika odeda, automatske puke u rukama, tvrda lica. Tipini pladeni vojnici, propalice koje skupo prodaju svoju vetinu ubijanja. . . Opasni protivnici, ali ne naroito opasni. Pogotovo to i ne sanjaju da pred sobom imaju jednog ninu. . . Hajde, ortak! onaj prvi pokaza prema vratima. Kreni! 59

 Kuda? U etnju! isceri se drugi. Ili bi, moda, radije na plau, a? Slegnuvi ramenima, nina poe ispred njih, oslukujudi korake iza sebe. Oprezni su, ipak; dovoljno su daleko da ih ne moe iznenaditi ako se naglo okrene. Staze meu kudicama su prazne; njihovi stanari svakako su ved na svojim uobiajenim dnevnim poslovima. Bilo bi veoma lako odskoiti u bunje i izgubiti se pre nego to ova dvojica dospeju da pritisnu obarae oruja. Ne bi bilo suvie koristi od takvog poteza, naravno; itava gomila ljudi krenula bi u potragu za njima, svi bi bili mnogo oprezniji nego to su sada, ubeeni da im vie ne preti nikakva opasnost. Najjednostavniji nain da stigne do Vendersa je upravo ovaj: pred cevima puaka: Bez urbe su se uspinjali padinom prema kudi podignutoj u samom podnoju mesta sa kojeg se vulkanska kupa' uzdizala strmo navie; toliko strmo da se ono to je spreda bilo sprat, negde u visini svog poda otpozadi oslanjalo o bazaltne stene obrasle gustim tamno zelenim bunjem. Venders je odabrao neobino mesto za sebe, pomisli Lesli. Dole nie ima mnogo pogodnijih poloaja za gradnju... Straar je etkao po verandi, u hladu gustih, cvetnih puzavica, Zastao je kad ih je ugledao, a onda dao znak rukom da mogu prodi, radoznalo zavirujudi u Leslijevo lice. Neko stoji iza zavese prozora u prizemlju, levo od ulaza; krupna figura oveka ije se lice ne moe videti. Straar nije jedini koga mui radoznalost. Cev puke zari se nini u lea. Saekaj tu ree ovek iza njega. Dredi Leslija na oku, on zakuca na vrata prosto rije o kojoj je nina samo trenutak ranije razmiljao. Uvedite ga ree jedan snani, energini glas iznutra. Prostorija u kojoj se naao bila je ogromna, pruajudi se, bez sumnje, sve do zadnjeg zida itave kude. I gotovo prazna, nalik salama za primanje nekadanjih kraljevskih dvorova. Ovde, istina, nije bilo dvorjana u raskonoj odedi, ali su zato zidovi, tavanica i pod predstavljali jedno jedino dinovske slikarsko delo. Delo ludog slikara, pomisli nina, sa panjom prouavajudi detalje prizora koji mu se ukazao. Ali slikara koji je, dok je ovo radio, odista osetio atmosferu Stranog suda. Drugog dolaska Isusa Hrista na Zemlju. . . Iz poda su lizali vrlo uverljivi pakleni plamenovi kroz koje su se nazirala lica avola to bulje u nebo, iznenaeni pojavom horde anela sa zlatnim trubama na usnama. Lica grenika, najednom puna nade; mrtvi koji ustaju iz svojih grobova, po zidovima stravini prizori velegrada koji se rue u zemljotresima, pred talasima okeana koji, pobesnelo, juria na njih. .. 60

 Divan prizor, zar ne? ree Venders svojim snanim, muevnim glasom. Malo je njih, istina, koji su imali prilike da ga vide, ali su, bar do sada, svi bili impresionirani! Osmehnuvi se, nina posveti malo vie panje oveku koji mu se obratio. Nimalo sluajno, Venders je stajao na delu poda koji je umetnik prikazao kao oazu mira u vihoru razaranja i uasa; umska istina, okruena krupnim nevino-belim krinovima koji kao da ine granicu izmeu dva potpuno razliita sveta. Visok i krupan, duge i guste bele kose i brade. Ali je Vendersov stas uspravan, koa glatka i preplanula, plave oi pod sedim obrvama svetle bistrinom i energijom. Upeatljiv prizor sloi se nina. Mnogo talenta, malo unutranje ravnotee, odmah se vidi. Da, to je najbolji epitaf za sirotog Seldona Kejsija do sada izreen klimnu Vendders glavom. Mnogo talenta, malo unutranje ravnotee, da... Droga, zar ne? Kokain. Suvie kasno je stigao do mene. Ovo to ovde vidi je njegovo poslednje delo. I najbolje, svakako. Da li to znai da Brada Drugog dolaska ne mogu spasiti od smrti svakoga ko to poeli? ak ni svakoga ko to zasluuje osmehnu se Venders staloeno. Kejsija je ubio kokain, neke druge banalni nesredni sluajevi. Ja nikome ne garantujem veiti ivot, ne zaboravi to. Uostalom, zakon verovatnode radi protiv mene: to je ovekov ivot dui, to su i vedi izgledi da mu se dogodi fatalna nezgoda. Ali je mogude produiti ovekov ivot? Odnosno, uiniti ga mlaim nego to zapravo jeste? Mogude je. Nemam razloga da to krijem od tebe, Eldrid. Da, Ulon mi je rekao tvoje ime. I imena tvojih pratilaca, naravno. Ovoga puta Joikava je napravio prilino udan izibor, ini mi se. Kako se to postie, Venders ? Ahhh! Venders zadovoljno pogladi svoju bradu. Na nesredu, ova planeta jo nije zrela za takvo otkride; jedan od razloga to sam se morao povudi na ovo ostrvce da bih vaspitavao svoje sledbenike u pravom duhu. Iako de uskoro umreti, tu tajnu ti ne mogu otkriti. ao mi je. Koliko godina ima, Venders ? Ponovo zadovoljan osmeh, ruka koja neno gladi bradu. ta ti misli, Eldrid? Ne mogu da budem odreen. Koliko znam o tebi, najmanje osamdeset. Izgleda mnogo mlai, naravno; bez te brade, i sa malo boje u kosi izgledao bi kao ovek etrdesetih godina. I upraavo se tako osedam, iako imam tano devedeset est godina, Eldrid. No, to sam stariji, poinjem da primedujem kako priroda nije bila ba ljubazna prema nama, Ijudima. Kapacitet ljudske 61

memorije je ogroman, ali ne toliki da ga ne bi ispunile uspomene zaista dugog ivota. Sada se bavim upravo tim problemom i mislim da sam na putu da ga reim. . . Ko je to sad? Nina se pomeri korak u stranu, kako bi imao u vidnom polju i vrata kroz koja je maloas uao. Neko je s potovanjem zakucao na njih. Ulon, uitelju u se spolja glas pun potovanja. Upravo sam primio novu poruku od Joikave. Vrlo je vana, moram odmah govoriti sa vama. . . Ui! ree Venders veselo, dobacivi nini pogled. Ui, Ulone! Ba me zanima ta je to sada smislio na dragi prijatelj iz Japana! Vrata se otvorie ponovo i Ulon se s potovanjem nakloni. Odeven u dugu i iroku odedu tamnih boja, podsedao je pre na karikaturu svetenika nego na oveka od akcije. Ljudi sa pukama takoe su imali takvu predstavu o njemu. Zato, kada je Ulon iz svog irokog rukava izvukao veliki no, nijedan od njih dvojice nije reagovao na pravi nain. .. Dri ga, Eldrid! uzviknu Ulon, zamahujudi noem prema grudima blieg telohranitelja. Vendersa! Straa! zaurla Venders modnim glasom samo delid sekunde kasnije. Straa! On sam reagovao je mnogo bre od svojih ljudi. Bacivi se prema zadnjem zidu prostorije, trao je prema njemu dugim, elastinim skokovima, podsedajudi na jelena u begu. Nina naini pokret da krene za njim, ali se predomisli. U njegovoj podsvesti haragei je bubnjao na opasnost i to upozorenje nije se smelo prenebregnuti. Koraci straara sa verande zatutnjali su pred vratima; on je uo Vendersa i uletede sa uperenom pukom, zasipajudi vatrom sve pred sobom. Tek kada svri s njim, a to de biti u slededem delidu sekunde, nina de imati vremena da krene za Vendersom. Vrata s treskom odletee u stranu; prvi telohranitelj ved je klizio nanie, staklastih ,oiju, a Ulon je izvlaio no iz njegovih grudi, izvijajudi se da telo postavi u to povoljniji poloaj za napad na drugog, jo uvek zbunjenog iznenadnim razvojem dogaaja. Kao izbaeno iz katapulta, telo nine polete prema vratima, paralelno sa podom. Savreno je proraunao trenutak svog skoka; njegove ruke sklopie se oko vrata straara pre nego to je dospeo da podigne svoje nezgrapno oruje. Silina naleta baci ih obojicu na pod, ali je nina ba to i planirao; koristedi vrat rtve kao oslonac, on se odbaci u vazduh i naini salto, privlaedi noge uz telo. Kada je ponovo poleteo natrag, nanie, noge se ispravie kao dve naglo otputene eline opruge. Vrisak straara naglo se prekide; nalik klipovima parne maine, stopala nine prikovae mu telo za pod, mrvedi grudni ko uasnom snagom. 62

Ostavljajudi na podu telo kroz iju su krvavu i pocepanu odedu virili krajevi smrskanih rebara, nina se kao vihor obrte u mestu, u pravi as da vidi kako se itav jedan deo zida na suprotnoj strani sklapa za Vendersom. U istom trenutku, Ulon savlada i poslednji oajniki otpor drugog straara i po tredi put, sa glasnim krikom na usnama, zari mu okrvavljeni no iskosa, u vrat. Brzo! uzviknu nina. Za njim! Umesto da ga poslua, Ulon odbaci no iz ruke. Koordiniranim pokretom u trku je sa poda epao jednu od odbaenih puaka i ustremio se na vrata pored nine. Mora da je straar, pre nego to je utrao, dao nekakav znak za uzbunu. Ljudi u vojnikoj odedi trali su uzbrdo, prema zgradi, maudi pukama i dovikujudi se. Gore! doviknu Ulon, pritiskujudi obara. Uz stepenice, Eldrid! Prvi Ulonov rafal pokosi grupu koja je trala na elu; pokazujudi prisustvo duha i potovanje prema strelcu u kudi, ostali se hitro bacie u stranu, traedi zaklon u bunju pored puta. Ulon isprazni okvir i odbaci puku, tredi za ninom uz stepenice na sprat. itava salva zasu prednji zid i meci zafijukae kroz otvorena vrata, po gaajudi podnoje stepenica. Nina zaslade na vrhu, proputajudi Ulona napred. U ovoj zgradi on se sigurno mnogo bolje snalazi. Juredi kao furija, sitni ovek u irokoj odedi otvori jedna vrata pred sobom, otkrivajudi iza njih jednostavno ureenu spavadu sobu. Prozor na njenoj drugoj strani bio je zatvoren, ali Ulona to ne zadra; titedi lice ukrtenim rukama on se, baci direktno kroz staklo, izgubivi se nini iz vida. Oslunuvi korake na stepenitu, nina pohita za njim. Ulonov skok, zapravo, i nije bio tako opasan kao to se inilo, jer je tle bilo samo na dve ili tri stope pod prozorom. Ulon je ved trao ukoso, udaljavajudi se od zgrade, jedva vidljiv u sve gudem rastinju. Ne oklevajudi ni trenutka, nina pohita za njim. Bacio se na zemlju nekoliko trenutaka kasnije, oslukujudi kako nasumce ispaljeni hici sa prozora zasipaju bunje po itavoj padini. Njima de to slepo gaanje brzo dosaditi, znao je, a prodi de bar nekoliko minuta pre nego to organizuju dovoljno jaku poteru da mogu proeljati svaku stopu predela obraslog gustim zelenilom. Ulon je leao nekoliko stopa dalje i paljivo oslukivao. Lice mu je bilo ukoeno i mokro od znoja. Idemo ree nina, uspravljajudi se oprezno. Oni nede vie pucati.. . emu? promrmlja Ulon. Nismo uspeli, do avola! Venders je iv i zdrav; samo je pitanje vremena kada de nas Sinovi pakla epati. Da si me ranije uputio u svoj plan, mogli smo uspeti slee Lesli ramenima. Ono dole, u kudi, bilo je avolski nespretno izvedeno, moram ti redi. 63

 Moda.. Ali, da si ti epao Vendersa, kao to sam ja mislio da de uiniti, sve bi bilo u redu. Sa mnom moda. Koristio bih bar Vendersovo telo kao zaklon. Tebe bi straar sa vrata izreetao da se nisam umeao. Kuda je umakao Venders, do avola? Koliko mogu da se orijentiem, on je sada negde tano ispod nas! Da umorno odgovori Ulon, s naporom slededi ninu uz strminu prema vrhu vulkanske kupe. Kuda je podignuta na ulazu u prirodnu pedinu koju je Venders preuredio za svoje laboratorije. Znao sam da postoji neki tajni prolaz, iako jo nijednom nisam bio u pedini. Zna, nije imao mnogo poverenja u mene. Zato bi ga i imao? osmehnu se nina. ovek koji je spreman da izda jednog gospodara, uvek de izdati i drugog. Venders to svakako zna. Uostalom, i mene si pokuao da uvue u svoju igru, je li tako? Nije bilo drugog naina dahtao je Ulon. Drukije nisi mogao dospeti do Vendersa, sem kao zatvorenik. On nije znao da si nina: ne zna gotovo nita o Japanu. Ti si me, dakle, namerno odveo do straara u dipu, znajudi da je postavljena bomba sa uspavljujudim gasom? Da. Venders je prihvatio moj plan da vas pohvatamo. Znao sam da vie od dvojice ljudi nede biti tu kada te izvedu pred njega i planirao da u tom trenutku upadnem i ubijem oba uvara. Trebalo je da ti epa Vendersa. Da se taj prokleti tredi straar nije umeao, to bi se i dogodilo! I onda? ta i onda? ta je tvoj plan predviao posle toga, Ulone? Moju pomod da otmemo Vendersovu tajnu, a zatim? Ne verujem da si spreman da je prepusti Joikavi! To sada vie nije bitno Ulon klee da se odmori, diudi iroko otvorenih usta. ta sada trai po tom bunju, nino? Ovo. . . Ohhh! Proklet da si! Pa ti. . . ti ti si sve vreme znao da de se stvari ovako odigrati! Gotovo da jesam! nasmeja se nina. izvlaedi iz skrovita svoje oruje, ostavljeno tu prethodne nodi. Ne ba svaki detalj, naravno, ali dovoljno da budem spreman na sve. Katana ti vie ne moe pomodi. Oni de opkoliti itav breg pre nego to padne nod. Pozvade i uroenike u pomod. Sinove pakla. Oni su pravi sinovi pakla, nisi to znao, nino? Pretpostavljao sam. Vendersove ideje mnogo lake su dale ploda kod tog primitivnog naroda, je li tako?

64

 Ljube svaku stopu zemlje kuda on proe. Neverovatno! Zadobio ih je sa nekoliko prilino jednostavnih maioniarskih trikova i time to je neke od njihovih staraca uinio mlaima nego to su bili. Sada su spremni da krenu i u vatru i u vodu za njim. Ni to me ne iznenauje. Pria o minskim poljima i seniorima je izmiljena, zar ne? Da. Kako bih te drukije naveo da napadne ljude u dipu? Idemo dalje.. . ponovo sam doao do daha. Kredudi se ukoso, kako bi lake savladali strminu, oni su se laagno pribliavali vrhu ugaenog vulkana, iako su se kroz sve ree rastinje morali kretati sporije nego do tada. Ovamo ree nina naglo skredudi i sputajudi se u usek koji je, ko zna, kada, tu nainila lava. Kuda me vodi, do avola? dahtao je Ulon. Odavde imamo bolji pogled mirno ree nina. Vidi. . . Gotovo celo ostrvo videlo se iz zaklona meu stenama koji je nina odabrao. Motredi ispod oka Ulona, nina je prouavao pejza. Njima se ne uri ree zamiljeno. . Misle da nas imaju u rukama. . . I imaju nas Ulonovo lice bilo je napeto. Odavde samo ptice mogu neprimedeno umadi, do avola! A tamo? nina palcem pokaza prema otvoru grotla iza njih. U grotlu? Ti si lud! Ako se tamo uopte moe sidi, bidemo u jo goroj zamci nego do sada! Moda. A moda i ne. Nisi nikada uio geologiju, zar ne. Ulone? Geologiju? Ne. Zato? Ako u podnoju postoji neka pedina, onda je ona nastala kao kanal za isticanje lave. Drugim redima, lako se moe dogoditi da jo uvek postoji prolaz u Vendersovu jazbinu. Misli? Boga mu, to bi bilo. . . Hej, kakav je ono dim, tamo nad dunglom? Nina je ved nekoliko trenutaka, posmatrao detalj koji je Ulon tek sada primetio. Pre nekoliko godina ree Tabasko Pit, prijatelj koji je ovde sa mnom, Tabasko Pit i ja proveli smo neko vreme kod Navaho Indijanaca u Arizoni. Nauili smo od njih vetinu dimnih signala. I te stare vetine mogu ponekad biti korisne, zar ne? Misli da je on tamo? Siguran sam slobodnom rukom nina privue sebi nekoliko granica i gomilu sveeg lida, prinosedi joj plamen upaljaa. Vendersovi ljudi su dobri. . . ali su Pit i Sumiko mnogo bolji. Ni trenutka nisam sumnjao da de uspeti da se oslobode. Tako. . . a sada, Ulone, budi ljubazan, pa mi na nekoliko trenutaka pozajmi tu tvoju mantiju. . . 65

zbaci sa sebe tamnu odedu, otkrivajudi mravo telo udkas te koe i upalih grudi. Pomaudi se rairenom tkaninom, nina pusti prema nebu nekoliko oblaaka dima razliitog oblika i veliine, a onda hitro razgrnu vatru, prekidajudi na taj nain svoju poruku. Fino ree, zadovoljno se osmehujudi. Evo ti tvoja odeda, Ulone. A sada demo sidi u grotlo i potraiti ulaz u Vendersovu pedinu. Nita bolje trenutno ne moemo ni da preduzmemo, zar ne? Ne znam. . . Misli da imamo izgleda na uspeh? Sigurno vie nego ako ovde sedimo i ekamo da dou po nas. Pogledaj: oni ljudi dole konano su poeli neto konkretno da rade. Ulon s naporom prigui uzvik. Prostrani predeo oko naselja iznenada se ispunio ljudima, nalik mravinjaku u koji je neko iznenada bacio veliki kamen. Pristizali su sa svih strana, nalik vukovima koje je dugi urlik predvodnika dozvao u poteru za plenom. Neko vreme otvorena ravnica podsedala je na uzbueni mravinjak, sve dok se nisu disciplinovano okupili u etiri velika odreda koji de uskoro krenuti navie. Sinovi pakla Ulonov glas je drhtao. Sinovi pakla. . . dolaze da nas pobiju. .. Nina je dutao, ali mu je lice bilo mirno kao stene pod njima, a prsti su milovali ukraenu drku maa ednog krvi. Imamo mnogo vremena pre nego to stignu dovde ree na kraju. Hajde, Ulone. Ti i ja imamo jo posla po ovim stenama. .. Dugo i tanko ue od crne svile, jedan od rekvizita skrivenih pod kostimom nine, pomoglo im je da stignu do mraonog dna grotla, ako je na kraju Lesli gotovo morao nositi Ulona gde god su prirodne prepreke bile neto tee. Sva sreda to je ovako lak, pomisli u jednom trenutku, jednom rukom se pridravajudi za ue koje se usecalo u dlan, a drugom steudi kraj Ulonove odede kako drugi ovek ne bi skliznuo u ponor, bez snage u miidima da se sam pridrava za stenu preko koje su silazili. Strah je sputavao slabane Ulonove udove. Strah od visine, od tame, od zlokobnih odjeka koje je njihovo kretanje stvaralo u uskom dimnjaku vuIkanskog grotla. Stene niz koje su se sputali bile su mokre od kondenzovane vlage, ponegde u udubljenjiima nailazili su na itave barice ledene vode. Rastiinja vie nije bilo, sem ponekog liaja od one vrste koja ne mari mnogo za svetlost Sunca. Nina podie pogled prema nepravilnoj elipsi neba koja se mogla videti sa mesta gde su jo jednom zastali da se Ulon odmori. Koliko jo? dahtao je Ulon. Ne mnogo. 66

 A ta.. . ta ako nema otvora do Vendersove pedine? Nita. Vratidemo se natrag mirno ree nina. Natrag? Ja. . . mislim da ne bih imao snage za to. . . Onda ostani ovde slee nina ramenima. Dok ne prikupi snagu, mislim. Ti.. . ostavio bi me. . . OV DE? Ne oklevajudi ni trenutka. Nisi se pokazao ba kao veliki prijatelj, Ulone, zar ne? Joikavi se to. . . ne bi dopalo. . . Moda. To zavisi od odgovora na pitanje da li de dobiti Vendersovu tajnu ili ne. Ako je dobije, nede se uzbuivati zbog tvoje sudbine. A ako ne .. . imade sasvim dovoljno brige da me kazni zbog toga to nisam uspeo. To znai da. . . .da je ulaz u pedinu moja jedina ansa, Eldrid! Usne nine rairie se u sarkastian osmeh. Drago mi je to si to shvatio. Treba mnogo vremena da se dno grotla paljivo pregleda u ovoj polutami. Posao de idi mnogo bre ako se i ti iskreno zaloi, zar ne? A ta. . . ako postoji nain da te primoram. . . da me izvede odavde? Sumnjam da postoji. Ali, ako postoji, razmotridu koliko je taj razlog jak; nine umeju da potuju tue argumente, zna. . . U redu, Eldrid. .. Da li se vara ili u tom dubokom, neprirodno dubokom glasu za uski grudni ko nasluduje i trag pretnje? Idemo ree Lesli oprezno se uspravljajudi na klizavoj podlozi. Ovde dole poslednja erupcija izmeala je slojeve tla i stvorila pravi lavirint od kanala sa ohlaenom lavom. Nede biti lako nadi pukotinu koja vodi do pedine. Ako ta pukotina uopte postoji. . . Ako ta pukotina uopte postoji sloi se nina. Koju stranu eli, levu ili desnu. Ulon zari pogled u polutamu oko sebe i uzdrhta itavim telom. Razdvojidemo se? Da. Idi de dvostruko bre, zar ne? Ja. . . ne elim da budem sam na ovom mestu. . . Mislim. . . Nina uzdahnu.

67

 Zar ne misli da je konano dolo vreme da zbaci tu masku kukavice i slabida.. . Ulone? Nede uspeti da me prevari, jer te neprestano drim na oku. Ako shvata tu jednostavnu injenicu, kreni na tu stranu tamo, a ja du na drugu. U redu? Nasmejavi se, on mirno okrete lea ovek u zgurenom u podnoju komada ohlaene lave kojem je erupcija dala oblik gotskog zamka sa mnogobrojnim otrim iljcima. Nije vie gledao ta Ulon radi; u gotovo potpunoj tami svu panju mora posvetiti traganju meu stenama najrazliitih oblika, ako eli da pronae ono to mu je potrebno. Tiina ovoga mesta de pomodi, sredom. Mnogo su vedi izgledi da kroz ohlaenu lavu do njega dopre neki um, ili vibracija, ukazujudi gde treba koncentrisati panju na traenje kanala koji ima prirodnu vezu sa Vendersovom pedinom, nego da tu pukotinu otkrije sluedi se samo ulom vida. Ipak, bide to teak i dugotrajan posao. Nema razloga za urbu, naravno. Ljudi koji se, tamo napolju, sada lagano uspinju prema vrhu, moraju paljivo zaviriti u svaki bun. Sem toga, Tabasko Pit konano je doao na svoje: dimni signali nine dopustili su mu da igru vodi onako kako je od poetka eleo. Tabasko Pit bio je pravi majstor gerilske taktike. Njemu i Sumiko nede biti teko da se doepaju oruja Vedersovih Ijudi i ponu igru skrivanja i prepada na terenu kao stvorenom za to. Potera iza ijih lea se neto neprestano dogaa ne moe se dobro koncentrisati na svoj zadatak i napredovade sporije nego to bi mogla. Nino? dopre do njega tihi Ulonov glas. Nino? ta se dogodilo? Doi. . . mislim da sam ne to otkrio. . . Ulon je uao uz usku pukotinu izmeu dve stene. Ovde ree kada je Lesli stigao do njega. Osluni. . . Nina se baci na tle i prisloni uho na vlani kamen. Da. . . Vibracije. Nalik onima koje stvara ravnomerni rad snanog motora. Video sam da naselje ima elektrinu struju. Gde se nalazi agregat? Uhh. . . Oduvek sam mislio da je negde u zadnjem delu Vendersove kude. Pa, i ovo bi se moglo nazvati zadnjim delom Vendersove kude nasmeja se nina. Ima dobar sluh, moram priznati. Kakva korist od mog sluha? Ni ja se ne mogu provudi kroz ovu pukotinu, a ti. . . Pretraidemo ovo mesto detaljno. Moda postoji jo neka pukotina, ira i dublja. Nije, meutim, bilo takve pukotine, ali nina primeti da su na jednom mestu, u jedva primetnom udubljenju u kamenu, vibracije neto snanije. 68

 Nita razoarano je dahtao Ulon. Prokletstvo, nita! Moj uitelj ree nina govorio je kad neto ne vidi dobro iz blizine, onda se od makne nekoliko koraka, pa pogleda jo jednom. Kakve su to gluposti? Nisu gluposti. Neke stvari, ponekad, daju se bolje videti izdaleka.. . . Oprezno gazedi po neravnom tlu dna grotla, nina se odista odmae od rastojanja sa kojeg je u polutami jo uvek mogao nazreti isprekidane linije nago milanih stena. Kao i obino, sensei Tanaka je bio u pravu. . . Pogledaj ree nina kada se vratio do Ulona ova stena pred nama u vreme erupcije bila je iznad mesta gde se sada nalazi. Da zna neto vie o geologiji, jasno bi video prelom tamo odakle je neki potres zbacio, tako da je skoro sasvim zatvorila kanal kojim je lava do tada isticala. Pa ta? Nema neke velike koristi od toga to sve to vidi, nino; ta stena ostade tu do sledede erupcije. . . Tano. Koliko ljudi Venders moe imati u pedini? Ne mnogo. Onaj najui krug najvernijih meu Bradom. Tridesetak ljudi. Obezbeenje? Nikakvo obezbeenje mu nije potrebno slee Ulon ramenima. Nalazi se meu Ijudima kojima veruje i koji veruju njemu. Ulaz u pedinu dobro je uvan, to je sasvim dovoljno. Tako sam i pretpostavljao osmehnu se nina izvlaedi naglo katana iz korica. Kad otrica blesnu u polutami, Ulon skoi na noge i prinese ruku svojoj odedi. ta. . . ta hode s tim maem? Umesto odgovora, nina oprezno zavue otricu u pukotinu u kojoj je Ulon prvi put osetio vibracije motora. Ohlaena lava je tvrda. Ali je plemeniti elik katana, u ruci nine mnogo tvri.. . Ti si lud podsmehnu se Ulon, shvativi ta se dogaa. Potrebni su dani da bi tim maem proirio otvor dovoljno da moe da se proe! Toliko i ne elim da ga proirim. Za sada. Nego? Sam si odgovorio na to pitanje. Maloas. 69

 Ja? Ba ti. Rekao si da de ova stena ovde ostati do sledede erupcije. Da, pa ta? Nita, Izazvademo tu erupciju malo ranije nego to bi to priroda uinila. . . Erupciju? Eldrid. . . s tobom je sve u redu, zar ne? U najboljem nasrne ja se nina. TI si taj koji treba da se zabrine; ini mi se da je mozak od straha potpuno prestao da ti funkcionie! Eksploziv! apnu uzbueno Ulon. Prokletstvo, kako se toga nisam setio? Ali... Imam eksploziva, Ulone preduhitri nina novo pitanje. Nadam se da ga imam dovoljno. . . Sat kasnije, u zadnjem delu pukotine vrh maa dovri obradu duboke i uske rupe u kamenu i poslednje jato varnica rasprta se sa plavkaste otrice zagrejane neprestanim dodirom sa tvrdim kamenom. Dobar posao, pomisli nina. Ali me je stajao uasno mnogo energije. . . Razmrdavi prste svojih ruku da bi bili elastiniji, on iz skrovita u svom opasau poe da vadi sitne okrugle predmete, ne vede od dejeg klikera, i da ih paljivo ubacuje je dno po jednog u nainjeni otvor. TO je eksploziv? apnu Ulon ali se? Tu nema dovoljno ak ni da dobro pretrese ovaj prokleti kamen! Videdemo. .. On ubaci u otvor i petu kuglicu, zadravajudi poslednju u ruci. Sastav ovog eksploziva objasni dobro je uvana tajna nini ved stoledima. U poreenju sa koliinom, efekti su mu fantastini. Da apnu Ulon. Koliko je rastojanje bezbedno pre nego to aktivira eksploziv? Na tvom mestu ja bih se izmakao bar pedeset jardi i stao u zklon neke stene, premda de eksplozija mnogo jae delovati prema drugoj strani, tamo gde je vedi i otpor. Ne bi trebalo da bude mnogo krhotina, ali ipak nemoj prerano da izviruje. A ti?' Neko treba i da aktivira eksploziv, zar ne? Tu. . . nema detonatora?

70

 Ne, na alost. Nema hi dugog kabla sa prekidaem, ni ureaja koji aktivira eksploziv daljinskom, komandom. Onih pet kuglica u rupi ekpslodirade kada unutra ubacim ovu po slednju, estu. Sad znam da si lud! uasnuto ree Ulon. Mora biti u neposrednoj blizini ako eli da pogodi taj mali otvor! To je samouibistvo! Samoubistvo, na spektakularan nain klimnu nina glavom. Veliki rizik, priznajem, ali drugi nain ne postoji. On podie ruku sa kuglicom, odmeravajudi rastojanje do otvora, iji je prenik bio jedva dva palca, koliko i irina katana. Stani! dreknu Ulon uurbano se udaljavajudi. Saekaj, nino, do avola! Lesli se osmehnu, odmiudi se untrag i neprestano dredi poetak otvora na oku. Ulon ipak ne zna dovoljno o ninama; da bi se neki cilj pogodio, pa ak i tako mali, nije neophodno da ga nina vidi. Dovoljno je urezati u memoriju njegovu veliinu u poloaj u prostoru, sve ostalo samo je pitanje tehnike. Daleko od toga da de ta eksplozija biti bezopasna po njega, naravno. Rastojanje ipak ne sme biti preveliko; pet kuglica je apsolutni minimum koji obedava da de velika stena biti razneta. Ako promai otvor i tako protradi ovu koju ima u ruci, morade da se baci na osetljiv posao izvlaenja je dne od kuglica iz rupe, uz rizik da nedovoljna masa eksploziva u slededem pokuaju ne postigne eljeni cilj. Dvadeset jardi. Ne sme povedavati to rastojanje. . . Pod nogama mu je udubljenje, to je dobro. Neravnina tla zatitide ga, nadao se, od prvog udarnog talasa eksplozije i otrih krhotina kamena koje de se razleteti na sve strane. Spreman, Ulone? dobaci u tamu. Da dopre tihi odgovor iz zaklona udaljenog pedesetak jardi levo od njega. Nina ispuni pluda vazduhom, a onda sklopi oi i zadra dah. Izbaena prstima desne ruke, eksplozivna kuglica polete prema svom nevidljivom cilju. .. utocrveni plamen na trenutak obasja dno grotla, doaravajudi sliku kakvu je nekada davno bez sumnje stvorila poslednja erupcija, ved izbledela iz ljudskog sedanja. Nina je ved leao u prirodnom! udubljenju kada je udarni talas eksplozije prohujao nad njim. Tle pod njim se zatrese, a onda unaokolo poee da pljute krhotine od kamena. Najpre one najvede, naravno; sitniji komadi odbaeni su mnogo dalje uvis i bide potrebno vie vremena da ih Zemljina tea vrati do nivoa tla. Samo to on nema vremena da eka da taj pljusak kamena proe. ak ni da se potpuno oporavi od oka koji je dobro prodrmao njegovo telo i mozak. 71

Stena koju je minirao raspukla se na dva velika dela i jedan od njih je malo skliznuo u stranu, otkrivajudi iroku pukotinu iz koje sada prodire otra bela elektrina svetlost, tek donekle priguena prainom koju je digla eksplozija! U nekoliko dugih skokova nina dospe do pukotine, gazedi po komadima polomljene stene. Katana mu je bio u rukama; ako se neko nalazi u blizini ovog mesta u pedini, ako se uopte oporavio od potresa i eksplozije, otrica de brzo razbiti sve njegove iluzije o sredno izbegnutoj opasnosti po ivot ,. Visoki prirodni svod pedine, du njega naikane velike svetiljke na kablovima koji se jo njiu od potresa .. . Desno, uza sam zid, ogromni agregat za proizvodnju struje, sa svom svojom opremom. Njegova buka je zagluena u ovom uskom prostoru. To nije itava pedina, prelete nini kroiz glavu. Onaj hodnik tamo. . . mora da je to prolaz u glavnu pedinu i Vendersove laboratorije! Sada je trao po glatkom kamenom podu, ne maredi da li Ulon ide za njim ili ne. Taj ovek je obavio jedan deo svog posla i sada privremeno ponovo preuzima ulogu statiste u ovoj prii. Pre ili kasnije opet de zahtevati glavnu, ulogu, ali to vreme jo nije dolo . . . Suenje podzemnog hodnika; na tom mostu su vrata od grubog drveta. Nikakva, prepreka, u stvari; Venders ih je tu postavio samo da bi ostatak pedine zatitio od buke agregata. Sa druge strane uju se uzbueni ljudski glasovi. Steudi vrsto katana, nina podie levu ruku pred lice i skoi. Moda ta vrata i nisu zakljuana, ali on nema vremena da proverava. Ljudi na njihovoj, drugoj strani ne smeju imati vremena da se srede, psihiki pripreme na pomisao da sledi napad. Drvo zaprata, raspadajudi se pred naletom nine. Prepreka ne uspe ak ni da uspori skok u koji je uneo gotovo itavu energiju svog tela. Bilo bi dobro da je unapred znao kakva ga slika oekuje na drugoj strani vrata. Ovako, morade da reaguje munjevito i improvizuje svoje poteze u skladu sa situacijom ... Jo pre nego to su stopala nine ponovo dotakla tle, on je jednim dugim, pogledom uhvatio sve vane elemente slike koja mu se ukazala i jurnuo dalje, samo malo menjajudi pravac svog kretanja. Prostrana visoka pedina, jarko osvetljena. Drvene pregrade postavljene bono na njene zidove razdvajaju pojedine laboratorije, radionice, prostorije u kojima svetlucaju ekrani kompjutera. Oko njih su ljudi u belim mantilima, svi okrenuti prema vratima kroz koja je upravo uleteo kao vihor. Jedna grupa tri mu u susret. U njihovim rukama vidi pitolje. Beli mantili, prolete mu kroz glavu. I po tome kako dre oruje vidi se da njime ne umeju da se slue. Venders ih je bacio pred mene u oajnikom pokuaju da, me na trenutak zadri, pre nego to dobije pomod spolja. Bio je potpuno svestan da su ovi ljudi ved mrtvi kada ih je poslao pred mene!

72

Kao i u svakoj gomili koja nije pretvorena, u homogenu ekipu, reakcije su bile razliite: jedan je zastao, buljedi zbunjeno u stvorenje u crnom koje uasnom brzinom juri na njega, vitlajudi blistavim maem u ruci. Drugi je okrenuo lea da bei, zaboravljajudi na oruje u rukama; onaj tamo pritiska obara, ne primedujudi da mu, je pitolj jo zakoen. etvrti urla iz sveg glasa, boredi se sa neposlunim mehanizmom zatvaraa koji tvrdoglavo odbija da prihvati ubaeni metak. .. Vihor u crnom ulete meu njih i razbaca unaokolo delove njihovih tela kao to oluja razbacuje uvelo jesenje lide. Jedna polovina ljudske glave otkliza po podu zajedno sa odseenom akom koja je uzaludno pokuala da sprei udarac; na drugu stranu pade ukoso preseeni trup, neko uasno i prodorno vrisnu kad shvati da mu je munjeviti potez maem potpuno otvorio utrobu i rasuo iskidana creva po tlu . . . Moda je kod nini najuasnija ta brzina i lakoda kojom ubijaju, mnoge pre nego to obian ovek stigne da shvati ta se to uopte dogaa pred njegovim oima. ak i najiskusniji borac mora zadrhtati kad shvati da je njegov paljivo naniamjeni hitac proleteo kroz vazduh daleko od kao igra okretne figure u crnom koja je u meuvremenu, dok je metak traio svoj cilj, zadala jo tri ili etiri fatalna udarca. Hitro menjajudi smer da izbegne nekoliko nasumce ispaljenih hitaca, nina projuri kroz veliku podzemnu odaju. Pred oima mu je bio deo pedine sa niim svodom, tamo gde je drugi podzemni hodnik vodio u pravcu Vendersove kude. Jer, njega nije bilo u gomili ljudi odevenih u bele mantile, video je to u prvoj sekundi poto je u naletu razneo drvena vrata. Da je bilo potrebno, mogao bi opisati lica svih dvadesetak ljudi koja je video u onom kratkom vremenu utroenom zajuri kroz podzemnu odaju; memorija nine i doslovno se sme nazvati fotografskom. Jo jedna vrata, od istog drveta i iste otpornosti kao prethodna. Slabani signali harageija, meutim, upozoravaju da iza tih vrata postoji neto ili neko ko bi mogao predstavljati i opasnost za njega. Svejedno! Prilika u crnoj odedi jo jednom, nalik protivtenkovskoj raketi, probi vrata, razbacujudi na sve strane sitne komade tvrdog drveta. Da, Venders je tu! Kratki, niski hodnik, jarko osvetljen, tako jako da se svetlost odbija od vlanih kamenih zidova, stvarajudi optike varke koje de oteati procenu rastojanja. Venders stoji negde oko polovine hodnika; tresak smrskanih vrata zaustavio je zapovedniki pokret kojim etvorici svojih naoruanih telohranitelja pokazuje pravac kojim treba krenuti. Odjek praska jo odjekuje podzemnim hodnikom, a nina je dugim skokom progutao esti deo prostora koji ga razdvaja od petorice ljudi ukoenih iznenaenjem! Ovi ovde, meutim, nisu poetnici . . . Venders se pribrao prvi,, jo jednom pokazujudi izuzetno kratko vreme reakcije. 73

 Pucajte! dreknuo je snanim glasom. Vatra! Pokrenuli su se, sva etvorica, kao da je Vendersov glas raskinuo nevidljive niti iznenaenja koje su ih sve do tada vezivale. Pokrenuli su se istovremeno, u jednom od najbolje koordiniranih napada koje je nina ikada video. Sve de biti odlueno u veoma kratkom delidu sekunde; mod nini je u tome to misle i reaguju mnogo bre, tako da de se taj delid sekunde u njihovim mozgu rastegnuti na dugi, dugi period vremena. Napredujudi dugim skokovima-, nina prati svaki pogled petorice ljudi pred sobom. Zatiden telima svojih ljudi, Venders uzmie, sve bre i bre. Borba golim rukama i orujem nije ono u emu je on najjai i zato je naputa, verovatno ved svestan ishoda obrauna u niskom hodniku . . . Prvi ovek levo ne uri; raskoraivi se da postigne to stabilniji poloaj, on podie puku prema ramenu. Pored njega, drugi je neto sporiji; sem toga, on misli da je bolje ako pone da puca sa kuka, zasipajudi itav presek hodnika masom olovnih projektila . . . Tredi pada na koleno; u koli koju je proao uili su ga da jedan dobro odmeran hitac lake de resiti ishod borbe nego nasumce ispaljen rafal. etvrti de poslednji dodi na red da umre; njegovo iznenaenje i strah sputali su mu pokrete. Sporiji je od drugih, ne mnogo, ali ipak sporiji. Na vrhuncu svog novog skoka, nina iz podignute leve ruke lansira prvi uriken; zujedi kao pobesnela osa, estokraka zvezda sa smrtonosnom tanodu nae svoj cilj. Vendersov telohranitelj, koji je kleknuo da bi bolje naciljao, bezglasno zabaci glavu i pade na lea, isputajudi puku. elina zvezda zarila mu se u nosnu kost, tani izmeu oiju, donosedi trenutnu smrt. Dotakavi jednom nogom tle, nina se baci ukoso prema zidu, U pravi as. . . Prvi neprecizni rafal zadobova po kamenu i ostacima vrata iza nine. Covek koji je gaao sa kuka zatrepta u oblaku plavog dima, traedi zamudenim pogledom cilj koji mu je iznenada nestao iz vidnog polja. Drugi uriken polete iz leve ruke nine. Svaki njegov pokret bio je tako hitar da je ak imao vremena da baci kratak pogled u Vendersovom pravcu. Njegovo povlaenje ved se pretvorilo u trk. Jo ga samo nekoliko koraka razdvaja od vrata iza kojih oekuje spas. Drugi uriken takoe pronae pravi cilj; prvi ovek levo, onaj koji je takoe paljivo nianio, dospeo je da ispali svoj prvi hitac, ali on odlete prema tavanici; otri krak urikena raspara mu podlakticu do lakta, odbacujudi ruku sa orujem na vie.

74

Jo dva skoka i nina de biti pred njima. Drugi neprecizni rafal iz dve puke ponovo promai hitri cilj iji su pokreti jednostavno varali oi strelada. Katana fijuknu, zlokobno. Seivo maa srui se ukoso na vrat jednog od strelaca, kratko zakripa na kimi, odvajajudi glavu od ostatka tela. Novi fijuk, novi pogodak, novi krik; iz popreko raseenih grudi drugog strelca pomolie se plavkasta pluda koja su se ubrzano pokretala u ritmu disanja. Vrata na drugom kraju hodnika zalupie se za Vendersom; ne zastajudi ni trenutka, nina u prolazu pogodi drkom katana u lice oveka koji je nastojao da nepovredenom levom rukom okrene puku prema njemu. Od siline udarca glava tresnu o zid i prte kao ljuska od jajeta, razbacujudi unaokolo kr vave komade mozga. Uspostavljajudi ponovo ravnoteu, nina ubrza korak. Ne sme dopustiti da mu Venders ponovo umakne; moda pod kudom i oko nje postoji pravi lavirint podzemnih hodnika u kojima se begunac moe izgubiti kao paoov. Njegova stopala neko vreme su ostavljala krvave tragove po podu hodnika, ali se krv brzo suila, upijena nataloenom prainom. Ne, iza tih slededih vrata nije bilo nikakvog spleta podzemnih hodnika. Samo uski prolaz koji je vodio nekud udesno, u dubinu brega. Nina uspori korak. Akustina upljina prema kojoj je iao sa savrenom vernodu prenosila mu je um disanja jednog jedinog oveka. Usred svoje jazbine, Venders je ostao sam. Hiljade njegovih ljudi nalazio se unaokolo, ali nita to bi oni u ovom trenutku mogli uiniti vie ne moe izmeniti njegovu sudbinu. Kameni svod ovde se ponovo uzdizao, stvarajudi podzemnu galeriju prenika nepunih dvadeset jardi. Udobno gnezdo za proroka Brade Dnugoh dolaska. Ili Oca sinova pakla, to je moda bolji naziv ... Vendersovo lice, meutim, bilo je savreno mirno. Stajao je, ekajudi ninu, lako oslonjen o komandnu tablu koja bi u nekom naunofantastinom filmu mogla predstavljati deo svemirskog broda. Znam zato si doao, Eldrid ree smireno. Po moju tajnu, veite mladosti. Ne de je dobiti. . . Zato si odjednom tako siguran u to? Zbog ovoga . .. Venders se okrete pokazujudi rukom prema tabli. U vidno polje nine doe brojanik ispod ijeg je stakla svetlucala lampica zlokobne crvene boje. Deset podeljaka, kazaljka koja kratkim trzajima napreduje po krugu. Deset minuta. Ureaj koji de unititi sve to se nalazi u pedinama objasni Venders. Aktiviran je i nita ga vie na ovom svetu ne moe zaustaviti. . . 75

 Deset minuta je puno vremena primeti nina. Mogu izvudi tajnu iz tebe i otidi odavde mnogo pre eksplozije. Postoji mnogo sposobnih ljudi na ovoj planeti koji de otkriti tvoju tajnu kada ih jednom usmerim pravim putem. To je tano. Samo, ne postoji nain da mi otme moju tajnu. Pogledaj! U Vendersovoj ruci, meu vrsto stisnutim prstima, svetlucala je tanka zlatna igla. Otrov, Venders? Deluje trenutno. Dovoljno je da samo malo zagrebem svoju kou. Cemu to? osmehnu se nina. Zar ta tajna toliko vredi? I vie. Hiljade ljudi su umrle pre nego to sam doao do nje. Kao zamoridi, pretpostavljam ? Kao zamoridi i zato to su bili suvie radoznali. Nede uspeti da me zavara praznim recima, Eldrid; potpuno sam svestan da du umreti onog trenutka kada bilo kome otkrijem sastav sredstva do kojeg sam, priznajem, doao sasvim sluajno. Potreba, je tano odreena kombinacija uslova da se stvori materija koja iz ljudskog organizma uklanja tragove koje ostavlja prolazak vremena .. . Milioni godina de prodi, to je cifra koju je dao raun verovatnode, milioni godina de prodi pre nego to neko ponovo naleti na moje otkride . . . Nina slee ramenima, lice mu dobi izraz rezignacije. Ako Venders pomisli da se pomirio sa neusipehom, opustide se. To je, moda, trenutak da naglim skokom pokua da ga epa, tako brzo da ne stigne da upotrebi smrtonosnu iglu. Meutim . . . Tihi koraci u prolazu iza njega. Poznati koraci. . . Nije se ni potrudio da okrene glavu. Ah, najzad ree lakim, razgovornim tonom. I poslednji glumac je stigao na zavrnu scenu. Ulon ... ili je moda, bolje da kaem . . . mister Joikava? Izmakao se u stranu, da bi jednim pogledom mogao da prati izraz na licu oveka koji je ukoeno zastao na ulazu u podzemnu galeriju. Ostalo je mirno. Joikava je sada mogao da odbaci masku slabanog Ulona, isto onako efikasno kako je odbacio i sve one kilograme tereta i uloke u grlu koji su mu potpuno izmenili glas. Pod koom lica vie nema ubrizganog parafina koji menja izgled, sa glave je nestala delava perika . . . Joikava? zapanji se Venders. Ti si. . . Joikava?

76

 Da ree Japanac, primakavi se korak blie nini. U ruci mu je bila poznata kutijica sa providnim poklopcem i on je znaajnim pokretom podie da bi je Lesli bolje video. Ja sam Joikava, Venders. ovek koji mesecima ivi na nekoliko korako od tebe. Instikt me nije prevario slee Venders ramenima. Nisam ti verovao od poetka, bez obzira koliko tvoje informacije izgledale dragocne. Bilo mi je, meutim, vrlo zanimljivo da doznam kako si uspevao da povremeno izmakne sa ostrva, a da ja to ne otkrijem. Verovatno Joikavin hladni pogled pade na brojanik sa crvenom lampicom. Samo, predloio bih da taj razgovor nastavimo na nekom drugom mestu ako ovo to vidim znai ono to mislim da znai. . . Znai upravo to osmehnu se hladno Venders. Jo est i po minuta, Joikava. Ako eli da se spase, krajnje je vreme da krene odavde. Nino zapovedi Joikava uhvati ga. Lesli se osmehnu. Promakla ti je jedna iglica u Vendersovoj ruci, Joikava ree. Blef! Nije lud da umre i dopusti da ta tajna ode u grob sa njim! Mogude, ali ja ipak ne bih pokuao ... Nino! Zapovedam ti da ga savlada! Ti kao da si zaboravio da tvoj ivot imam u ovoj ruci! Ti? Gluposti. . . Joikavkie oi se suzie. Nemoj me izazvati, nino .... Nemoj me izazvati. . . Nema jo mnogo vremena, Joikava. Ako misli da me ta igraka u tvojoj ruci moe ubiti, onda pokuaj da to izvede. Japanac se zapanjeno zabuIji u njega, ali su njegovi prsti hitro radili. Plastini poklopac odlete u stranu i on poloi prst na dugme. Poslednji put, nino! Lesli se nasmeja, zabacujudi glavu. Krv navre Joikavi u glavu. Umri! zaurla svojim dubokim glasom. Crkni! Zavrtevi glavom, nina se okrete i bez urbe krete prema izlazu iz podzemne galerije. Znao je da mora trati ako eli da se nae van nje u asu kada kazaljka satnog mehanizma dodirne poslednji podeljak, ali je bilo jo suvie rano za tranje.

77

Kao sumanut, Joikava je pritiskivao dugme, buljedi u oveka koji se hladnokrvno udaljavao. Nerazumljivo krkljanje izbijalo mu je iz grla, mehuridi vazduha razbacivali su belu penu sa njegovih usana. Ah, da! nina zastade na samom izlazu i okrete se sa osmehom na licu. Da ne zaboravim, Joikava; ta spravica je onesposobljena; trebalo je malo bolje da pazi ta se dogaa sa tom tvojom odedom dok sam slao dimne signale Tabasko Pitu . . . Mislim, nije bilo teko izvudi kutijicu iz depa, malo je obraditi vrhom noa i ponovo vratiti u dep . . . Lepo se zabavljajte, gospodo. . . Potrao je im im se izgubio iz vida. Brojanik sa crvenom lampom nije mu bio potreban da bi znao da do eksplozije ima jo neto vie od etiri minuta. Sa ove strane mehanizam tajnih vrata na zadnjem zidu Vendersove prostorije sa slikom Stranog suda bio je jasno vidljiv. Ostavljajudi vrata otvorena, nina kao vihor pojuri preko nje. Prozor na drugom kraju je zatvoren, ali to nije nikakva prepreka za njega. Ako i ima straara na verandi, bide toliko iznenaen da nede stidi nita da preduzmu. Prasak stakla i polomljenog drveta; doekavi se na obe noge, nina podie ruku sa urikenm prema dipu parkiranom desetak jardi dalje. Kao sa neba! zau se poznati, malo iznenaeni glas. Hej, ovee, ta de sa tim gvoem? Udobno zavaljen na zadnjem seditu dipa, ruke neno prebaene preko kundaka tekog mitraljeza, Tabasko Pit je gledao u njega, iroko se ceredi. Sumiko je sedela na mestu vozaa; njene oi zablistae kad ga ugleda. Jednim skokom nina se baci sa verande prema dipu. Pali motor! uzviknu. Ovde se sprema veliki vatromet! Jedva se spustivi na sedite pored devojke, a snana maina zaurla, Okrenuvi dip u uskom luku, Sumiko dodade gas, putajudi vozilo da jurne po nizbrdici. ta se dogodilo sa svim onim Sinovima pakla? iznenaeno upita nina, osvrdudi se oko sebe. Sinovi pakla? nehajno odvrati Pit. Neki momci se veru gore po onom bregu, valjda nekoga trae. To su ti Sinovi pakla, a? Nemogude da ovde nisu nikoga ostavili? O, jesu! nasmeja se Sumiko. Neko vreme je bilo ak prilino vrude, sve dok Pit nije sredio posadu ovog dipa i zaplenio ga, sa svim naoruanjem. Utroili smo tri redenika municije, zna . . .

78

 Deja igra! prezrivo frknu Tabasko. Taman je postalo zanimljivo, kad su poslednji preiveli pobegli u kudu kao da ih sam avo goni! Da nisi moda sreo neke tipove sa automatskim pukama u apama, Les? Trojicu ili etvoricu odvrati nina istim tonom. Nije bilo posebno zabavno, ti momci. . . Tle pod njima zatrese se od dinovske eksplozije. Dip poskoi na svojim gumama, ali predmeti u vrdoj vezi sa tlom to nisu mogli uiniti. Udarni talas kao uzdah diva pree preko njih, povijajudi kronje drveda i nosedi krovove sa kuda u naselju. Za njim odmah stie tutnjava eksplozije, tako snane da de seizmografi u ovom delu sveta signalizirati da je vulkan na ostrvu Omida ponovo proradio. Dim, visok crni stub, kroz koji su svetlueali crveni plamici, dizao se u vazduh uasnom brzinom, postepeno se iredi. itave kamene gromade, neke od njih velike kao kuda, lagano su se obrtale u vazduhu, okruene oblacima sitnijih krhotina, meu kojima otro oko nine zapazi i raskomadane delove ljudskih tela. Ko izae sa brega posle ovoga tiho ree Sumiko moe biti avolski sredan. Da sloi se nina. Pod jednim uslovom .. . Kojim? Da ne pomisli .. . kao neki koje poznajem. . . odnosno koje sam poznavao . . . ta da ne pomisli? radoznalo upita Tabasko. Da ne pomisli da posle ovoga moe veito iveti.. . KRAJ

79