SADRAJ

Uvod ......... 1. Ogist Kont .. 1.1. ivot .. 1.2. Kontov Zakon tri faze .. 1.3. Drutvo . 1.4. Religija humaniteta 1.5. Pozitivizam .. Zakljuak .. Literatura ...

2 3 3 4 6 9 10 12 13

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija

UVOD

Nijedan ovek, naravno, nije u stanju da utemelji itavu jednu oblast istraivanja - stoga ima mnogo onih koji su dali svoj doprinos ranoj sociolokoj misli. Posebno mesto, ipak, obino se daje francuskom autoru Ogistu Kontu (1798-1857), ako ni zbog ega drugog, onda zbog toga to je on zapravo izumeo re sociologija". Kont je u poetku koristio izraz drutvena fizika", ali istim izrazom sluili su se i neki od njegovih intelektualnih suparnika tog vremena. Kont je eleo da napravi razliku izmeu svojih misli i njihovih, pa je skovao izraz sociologija", kako bi opisao predmet koji je hteo da utemelji. Kontovo miljenje odraavalo je burne dogadaje njegovog vremena. Francuska revolucija unela je znaajne promene u drutvu a rast industrijalizacije menjao je tradicionaini ivot francuskog stanovnitva. Kont je nastojao da stvori nauku o drutvu koja bi mogla da objasni zakone drustvenog sveta isto onako kao to su prirodne nauke objasnile funkcionisanje fizikog sveta. Iako je Kont uvideo da svaka nauna disciplina ima svoj predmet izuavanja, verovao je da sve one dele nain miljenja i nauni metod koji ima za cilj da otkrije univerzalne zakone. Kao to nam otkrie zakona u prirodnom svetu omoguava da kontroliemo i predvidimo dogadaje oko nas, otkrivanje zakona koji upravljaju ljudskim drutvom moe nam pomoi da oblikujemo nau sudbinu i unapredimo blagostanje oveanstva. Kont je obrazlagao da se drurvo podredjuje nepromenjivim zakonima na skoro isti nain kao to to ini fiziki svet.

-2-

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija Kontova vizija sociologije jeste sociologija kao pozitivna nauka. Verovao je da sociologija treba da primeni iste stroge naune metode u izuavanju drutva kao to ih fizika ili hemija koriste da bi ispitale fiziki svet. Pozitivizam zastupa miljenje da bi nauka trebalo da se bavi samo injenicama koje su podlone posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva. Na osnovu ulnih zapaanja, ovek moe zakljuivati o zakonima koji objanjavaju vezu izmedu posmatranih fenomena. Razumevanjem uzronih odnosa izmedu dogaaja, naunici su u stanju da predvide budue dogaaje. Pozitivistiki pristup u sociolgiji veruje u proizvodnju znanja o drutvu koje je zasnovano na empirijskim dokazima do kojih se dolazi na osnovu posmatranja, poreenja i eksperimentisanja.

1. OGIST KONT

1.1. IVOT
Ogist Kont (Auguste Conte) roen je 19. januara 1798. u Monpeljeu (Francuska) u monarhistikoj katolikoj porodici, koja je jako uticala na njegova kasnija shvatanja. Upisao se na politehniku u Parizu. To je bio uveni fakultet, koji je bio poznat po privrenosti francuskim idealima republikanizma i progresa. Politehnika je bila zatvorena 1817, da bi se napravila reorganizacija. Zbog toga je Kont napustio te studije i preao je na medicinu u Monpeljeu. Kada se Politehnika ponovo otvorila nije traio prijem. Vrativi se u Monpelje Kont je doao u sukob sa svojom porodicom privrenoj katolianstvu i monarhizmu. Zbog toga se ponovo zaputio za Pariz, gde je zaraivao radei sitne poslove. U avgustu 1817. postao je student i sekretar grofa Sen Simona, koji je uveo Ogista Konta u intelektualno drutvo. Kont se 1824. raziao sa Sen Simonom zbog nepremostivih meusobnih razlika.

-3-

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija Kont je tada znao da eli da radi na filozofiji pozitivizma. Taj plan je publikovao 1822 kao Plan naunih prouavanja za reorganizaciju drutva. Nije uspeo da dobije akademski poloaj, pa je pri svakodnevnom preivljavanju zavisio od sponzora i prijatelja spremnih da mu pomognu. Oenio se Karolin Masen, ali rastali su se 1842. Bio je 1826. u duevnoj bolnici, koju je napustio, a da se nije izleio. Umro je 1857. Kont je bio poznati matematiar i ovek irokog enciklopedijskog znanja. Bio je plodan i kao pisac. Glavna su njegova dela: - Kurs pozitivne filozofije u est knjiga (183242), osnovno delo, u kome je obraena i sociologija; - Sistem poztivne politike ili socioloka rasprava kojom se ustanovljava religija oveanstva (18514) i - Subjektivni seistem ili univerzalni sistem svojstven normalnom stanju oveanstva (1856).

1.2. KONTOV ZAKON TRI FAZE

Da bi se onako kako treba objasnila prava priroda i bitni karakter pozitivne filozofije, neophodno je baciti najpre jedan opti pogled na progresivni hod ljudskog duha, posmatran u celini: jer se bilo koje shvatanje moe upoznati jedino kroz njegovu istoriju. Izuavajui tako celokupni razvitak ljudske inteligencije u njenim razliitim oblastima aktivnosti, od njenog prvog najposrednijeg poleta do naih dana, Kont je otkrio veliki osnovni zakon koji je potinjen po stalnoj nunosti, i koji moe biti vrsto zasnovan, bilo na racionalnim dokazima koje prua poznavanje naeg sastava, bilo na istorijskim proveravanjima koja proistiu iz paljivog ispitivanja prolosti. Taj zakon se sastoji u tome to svako od naih glavnih shvatanja, svaka grana naih saznanja, prelazi postupno kroz tri razliita teorijska stanja: - teoloko ili fiktivno stanje; - metafiziko ili apstraktno stanje; - nauno stanje ili pozitivno. Drugim relima, ljudski duh, po svojoj prirodi, upotrebljava redom u svakom od svojih istraivanja tri metode filozofiranja iji se karakteri bitno razlikuju a ak su u osnovi i suprotni: najpre teoloku metodu, zatim metafiziku i najzad pozitivnu. Otuda tri vrste filozofije, ili optih sistema shvatanja skupu -4-

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija fenomena, koje se meusobno iskljuuju: prva je nuna polazna taka ljudske inteligencije; trea, njeno stanje utvreno i definitivno; druga jedino ima za svrhu da poslui kao prelaz. U teolokom stanju ljudski duh, usmeravajui prvenstveno svoja istraivanja ka unutranjoj prirodi bia, poetnim i krajnjim uzrocima svih posledica koje ga pogaaju, jednom reju ka apsolutnim saznanjima, predstavlja fenomene kao proizvod direktnog i neprekidnog delovanja natprirodnih sila, manje ili vie brojnih, ija samovoljna intervencija objanjava sve prividne anomalije vasione. U metafizikom stanju, koje je u osnovi samo jedna obina opta modifikacija prvoga, natprirodne sile su zamenjene apstraktnim silama, istinskim entitetima (personificiranim apstrakcijama) svojstvenim raznim biima sveta, koji su u stanju da stvore sve posmatrane fenomene ije se objanjenje onda sastoji u tome da se dodeli svakom od njih odgovarajui entitet. Najzad u pozitivnom stanju, ljudski duh, uviajui nemogunost da stekne apsolutne pojmove, odustaje da trai poreklo i svrhu vasione i da upozna unutranje uzroke fenomena da bi se jedino prihvatio da otkrije, dobro kombinovanom primenom rezonovanja i posmatranja, njihove stvarne zakone, to jest njihove stalne odnose sukcesivnosti i slinosti. Objanjenje fakata, svedeno tako na njegove stvarne granice, odsada je samo uspostavljena veza izmeu razliitih posebnih fenomena i nekih optih fakata iji se broj sve vie umanjuje progresom nauke. Teoloki sistem je dostigao za njega najvie mogue savrenstvo kad je boansku silu jednog jedinog bia stavio mesto mnogobrojnih nezavisnih boanstava koje je mata prvobitno bila stvorila. Na isti nain, poslednja re metafizikog sistema sastoji se u tome da se shvati, umesto razliitih posebnih entiteta, jedan jedini veliki opti entitet, priroda, posmatrana kao jedini izvor svih fenomena. Isto tako, savrenstvo pozitivnog sistema, kojem on neprestano tei, mada je vrlo verovatno da ga ne moe nikad dostii bilo bi u tome da je u stanju da predstavi sve razne fenomene koji se mogu zapaziti kao posebne sluajeve jednog jedinog opteg fakta, kao to je, na primer, gravitacija.

-5-

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija

1.3. DRUTVO
Kont je istakao da se drutvene pojave, najsloenije i najpromjenljivije, najkasnije nastale u razvoju prirode, upravo zato i najtee nauno tano saznati. Drutvo, najsloenija pojava u prirodi, odreeno je svim prostijim pojavama nastalim pre njega, ali se ne moe svesti na njih, pa zato sociologija mora da se slui rezultatima svih prethodeih joj nauka, koje prouavaju pojave nastale pre nastanka drutva. U drutvu, npr., imaju velik uticaj bioloki inioci, ali se ono ne moe svesti na njih, pa se zato sociologija ne moe svesti na biologiju nego mora biti nauka vrsti, a ne pojedincu, kao biologija. Zato se po Kontu ljudsko drutvo i ne moe objasniti voljom i sveu pojedinaca nego njihovim povezanim delovanjem u drutvu kao celini. Used toga je drutvo istorijska pojava, jer u njemu prethodna pokoljenja deluju na sledea i zato se ono, za razliku od ivotinjskog drutva, razvija. Otud i istorijski metod u sociologiji. Odavde logiki izlazi i podela sociologije na dva dela: U prvom se prouava sastav ljudskog drutva (drutvena STATIKA), a u drugom razvoj drutva (drutvena DINAMIKA). U razvoju drutva svaki kasniji stupanj nuno je odreen prethodnim stupnjem, odn. stupnjevima. Time Kont utvruje jedan osnovni uzroni nain razvoja drutva, nasuprot svom naelnom stavu da sociologija ne utvruje uzrone veze meu pojavama nego samo njihove stalne odnose istovremenog sapostojanja (koegzistencije) i istorijskog sledovanja. Drutvena statika ispituje uzajamne akcije i reakcije koje neprekidno vre jedni na druge svi razni bilo koji delovi drutvenog sistema. Ovim Kont izraava svoj uveni osnovni stav po kome su svi sastavni inioci drutva u neprekidnoj uzajamnoj vezi i sklad (consensus) i duboko utiu jedni na druge. -6-

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija Ovo je jedna od najvanijih njegovih misli i jedna od osnovnih postavki sociologije uopte. injenica je zaista da su sve drutvene pojave meusobno povezane i da se istovremeno razlikuju od drutva do drutva, ime je i odreen opti tip datog drutva, razliitog od ostalih. U dva razliita tipa drutva, pored postojanja razliitih vrsta pojava, jer se drutva razvijaju i javljaju se nove pojave, kao to i nestaju stare, ovo Kontovo naelo utvruje i injenicu da su i pojave u sutini iste vrste razliite u raznim tipovima drutva, jer tip drutva proima sve pojave i ujednaava ih u crtama osobenih za sebe. Razmatrajui sastav drutva, Kont utvruje da izmeu ovjeanstva (koje u stvari predstavlja jedno jedinstveno, najobuhvatnije drutvo, pa je kao takvo osnovni predmet sociologije) i pojedinca (koji je predmet biologije, a ne sociologije) postoje ue drutvene zajednice, od kojih su glavne dve porodica i domovina, odn. narod. U porodici, kao osnovnoj drutvenoj zajednici, razvija se ljudska drutvenost, koja je bioloki instinkt (raanje potomstva, ljubav). Ali u njoj ima i isto drutvenih elemenata (saradnja u materijalnoj proizvodnji i vaspitanja podmlatka). Porodica se time razlikuje od ireg drutva, u kome postoji podela rada i racionalno se usklauje proizvodnja i ceo drutveni ivot. Narodi, kao ira drutva, used tenje za proirenjem, jednom se moraju ujediniti u ovjeanstvo kao jedinstveno drutvo. Drutvo poiva na prirodnoj ljudskoj drutvenosti, ali je ovu drutvenost konkretno uobliila i razvila istorija tokom vremena razvijajui poetne ljudske bioloke dispozicije. Ukoliko se drutvo vie razvija, utoliko istorijski inilac igra sve vaniju ulogu u oblikovanju drutvene prirode ljudi i u samom sastavu i razvoju drutva. Tako je ljudsko drutvo sve vie tvorevina sopstvene istorije nego prvobitnog biolokog inioca i danas je vde odreeno nasleem dobijenim od prethodnih pokoljenja nego biolokim iniocem, to znai da. kako kae Kont, mrtvi vladaju ivima, kao to se i samo oveanstvo kao celina sastoji vie od mrtvih nego od ivih, jer tvorevine mrtvih ive u ivima. Pomenuti sklad meu raznim sastavnim delovima drutva, odn. drutvenim pojavama, proizvod je kako istovetne drutvene osnove tako i usklaivanja jednih delova drugima svesnim putem. Spontano nastali sklad se izraava u drutvenom redu, jednom od najvanijih pojmova Kontove sociologije, koji se i odrava spontano, samim delovanjem sklada iji je izraz. Ali on ispravno podvlai da tom spontanom drutvenom redu treba da se prilagodi i s njim uskladi i politiki sistem drutva, odn. drava, kao vaan inilac njegovog odravanja, to vai i za pravo. Uporedo s razvojem drutva, porodica, -7-

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija zasnovana na instinktu, igra sve manju, a drutvo kao ira celina sve veu ulogu, utemeljenu prvenstveno na podeli rada, produbljivanju razlika izmeu ljudi, koje je njena posledica, racionalnom postupanju umesto instinktivnog, uvrenju solidarnosti nastale usled podele rada, to e sve odvesti ujedinjavanju oveanstva. Ogist Kont smatra da se u strukturi srutva razlikuju etiri klase: Spekulativna klasa, koju ine predstavnici naune, filozofske i estetske delatnosti i ona zauzima najvii poloaj u drutvu; Praktina klasa, koju ine predstavnici proizvodnje i prometa (bankari, trgovci i preduzetnici); Poljoprivrednici i Radnika klasa. Drutvena dinamika je tesno vezana s pojmom drutvenog napretka. Ona treba da bude opta teorija prirodnog napretka oveanstva. Ona treba da prouava uzroke i zakone drutvenih promena. Na karakter dinamike drutvenog organizma utiu razni elementi, kao na primer miljenje ljudi, rasa, klima, zakonodavstvo itd. Drutvena dinamika ukazuje na postupni razvoj oveanstva. Prema Kontu, drutveni progres znai razvoj ljudske moi, odnosno inteligencije. Znai i materijalnu evoluciju, jer pokretaka snaga tog razvoja je sama ideja, intelektualna snaga ljudske prirode. Kont je nastojao da stvori nauku o drutvu koja bi mogla da objasni zakone drustvenog sveta isto onako kao to su prirodne nauke objasnile funkcionisanje fizikog sveta. Iako je Kont uvideo da svaka nauna disciplina ima svoj predmet izuavanja, verovao je da sve one dele nain miljenja i nauni metod koji ima za cilj da otkrije univerzalne zakone. Kao to nam otkrie zakona u prirodnom svetu omoguava da kontroliemo i predvidimo dogadaje oko nas, otkrivanje zakona koji upravljaju ljudskim drutvom moe nam pomoi da oblikujemo nau sudbinu i unapredimo blagostanje oveanstva. Kont je obrazlagao da se drurvo podredjuje nepromenjivim zakonima na skoro isti nain kao to to ini fiziki svet. Tumaenje vere kao rezultat neznanja po reima Ogista Konta, Spensera i drugih u potpunosti objanjava pomenute dve varijante ovekovog bia. Gledita Ogista Konta se baziraju na tumaenju uzronosti dogaanja, odnosno -8-

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija on eli istai da je ovek u sutini prihvatio princip uzronosti. Meutim, poto praljudi nisu poznavali glavne uzronosti dogaanja, oni su te dogaaje pripisivali nizu nevidljivih bia i bogova. Na primer: s obzirom na to da nisu znali razlog padavina, oni su ovo zbivanje nazivali Bogom kie", Bogom nevremena" i sl. Prema tome, ovo bi bilo jedno tumaenje o oveku sa gledita Ogista Konta, poput onoga koji mi iznosimo u vezi ovekovog monoteizma a koje je vezano za odreeni nivo spoznaje. Ogist Kont je objasnio i izneo samo teoretsko-intelektualistiko opravdanje pomenute teme, dok je Spenser objasnio korene oboavanja, kada se ono prvi put javilo istakavi da je poelo sa oboavanjem sila iz prirode i to u vidu podnoenja rtvi, zaveta, odobrovoljenja mone sile od strane slabih, nemonih ljudskih bia.

1.4 RELIGIJA HUMANITETA

Kont je bio konzervativac, grozio se revolucionarnog nasilja i hteo je potovanje poretka umjesto revolucionarnog haosa, potovanje autoriteta, slogu umesto borbe, ljubav, altruizam i solidarnost svih lanova drutva i celog oveanstva. Da se sve to ostvari, mora se uspostaviti duhovno jedinstvo drutva u celini, jer ako ono ne postoji, umesto sloge i sklada u drutvu vladae nered i borba. Drutveno jedinstvo je ranije ostvarivano religijom (teologijom) u prvoj epohi, a u drugoj metafizikom, ali oba sredstva su nenauna, neprihvatljiva za savremeno doba, kad su ljudi doli do pozitivnog, istinskog znanja, koje daje nauka. Stoga ova mora biti temelj drutvenog preobraaja, preko pozitivne filozofije, koja je jedna vrsta sinteze nauke. odn. sintetika nauka. U tom osobito vanu ulogu ima sociologija, kao nauka drutvu. Dodue, Kont je smatrao da se pomo mora pozvati ne samo nauka nego i religija, jer ona moe da pokrene oseanja ljudi i da ih neposredno i snano motivie za akciju, pa i na rtvu radi, preobraaja drutva i uvrenja njegove -9-

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija postojanosti u jedino ispravnom drutvenom poretku. Ali i ta nova religija, kojom on hoe da zamieni staru, fantastinu religiju, upravo stoga i nije prava religija. To je nova. u stvari razumska, nauna religija, slina onoj iz Francuske revolucije. Njena spoljna strana, ritual i neka vrsta misticizma u ovome, lii na staru religiju, ali njena unutranja strana, njen sadraj je u stvari nauka, odn. nauni zakljuak ureenju drutva i ponaanju ovjeka. Njeno boanstvo je zato oveanstvo naoruano znanjem, koje on naziva Veliko bie. Teko je objasniti ovakav preokret u Kontovim shvatanjima, ime je porekao svoje osnovne dotadanje stavove. Objanjenje uticajem njegove prijateljice Klotilde de Vo, iako moe neto doprineti objanjenju, svakako ne moe objasniti glavno. U njemu se oigledno desio neki snaan unutranji prevrat, koji mora da ima dublju osnovu od uticaja, makako vanog, jedne linosti. Tako je njegov pozitivistiki sistem sociologije i njene primene u praksi ostao nezavren, a padom u misticizam Kont je iznevjerilo samog sebe. To ipak ne moe smanjiti njegov znaaj za nastanak sociologije.

1.5. POZITIVIZAM
Ogist Kont je smatrao da je nauno znanje jedino istinsko znanje i teio je da NAUNI METOD proiri na prouavanje i opisivanje svih pojava, ukljuujui i ljudsko drutvo i psihologiju. Po analogiji sa teorijom evolucije, Kont je smatrao da je ljudska misao napredovala od teoloke faze, preko metafizike, do naune, i da je ova poslednja faza uinila prethodne dve zastarelim. Kao pozitivna nauka (a nauka je istinska nauka samo ako je pozitivna), sociologija treba da primenjuje pozitivne metode, ime Kont zasniva svoj nauno-filozofski pravac pozitivizam. Pozitivni metod uzima u obzir samo pozitivno utvrene injenice, tj. injenice date u iskustvu. One se mogu nesumnjivo iskustveno utvrditi, obavezno iste za sve koji se tim metodom slue. I moda vanije od toga te injenice u svom skupu meusobno se objanjavaju dajui takoe iskustveno provjerljive zakone drutvenog sastava i - 10 -

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija razvoja, to potvruje istorija drutva. Za objanjenje drutva nema potrebe pribjei nikakvim spekulacijama: injenice su jasne, makar i ne bile proste. Stvarnost je data tako rei na dlanu treba samo dobro otvoriti oi. Dakle, nauka je zamiljena da se bavi samo onim to se moe opaati i kvantifikovati, a pozitivizam je smatrao da je besmislena svaka propozicija koja se ne moe iskustveno ili matematiki prikazati. Radilo se, dakle, o jednom obliku REDUKCIONIZMA. Pozitivistiki stav odgovara onom tipu duha koji tei i veruje u mogunost izvesnosti znanja, a istovremeno je ne tolerantan prema svemu to je abnormalno i misteriozno. Razumljivo da se ovakav duhovni stav mogao lake braniti u devetnaestom veku nego danas, kada ne samo da se nauka odvojila od empiricizma i postala vie "mistina", nego se uveliko istanjila i vera da nauka moe sve da objasni i uradi. Meutim, prigueni utkaj pozitivizma je ostao naroito u akademskoj filozofiji, gde je imao irok uticaj LOGIKI POZITIVIZAM.

- 11 -

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija

ZAKLJUAK

Kontove zasluge za nastanak sociologije svakako znatne. On nesumnjivo jasno shvatio potrebu takve nauke i uoio da je drutvo dolo onog stupnja razvoja kad se moe i zasnovati. Naglaavanjem pozitivizma, je postavio ispravne metodoloke osnove te nove nauke, tim pre to naglaavao i eksperimentalni, uporedni i istorijski metod.

je do on je

Dao je i niz konkretnih doprinosa shvatanju pojedinih drutvenih pojava. Tim i drugim doprinosima se nesumnjivo svrstao meu osnivae nove nauke. Ipak treba rei da je teko tano odrediti koliki je njegov udeo u osnivanju sociologije, jer je takav pojam dosta restegljiv i jer pretea sociologije ima davno pre njega, poev od Antike, pa preko Arabljana (Ibn-Haldun) do niza znaajnih engleskih i francuskih pisaca XVIII veka, sve do Sen Simona (iji je sekretar bio i sam) i koga mnogi s dosta prava smatraju osnivaem sociologije. Kontu ipak nesumnjivo pripada izvesna prednost u odnosu na svoje prethodnike, jer je on ne samo dao ime novoroenoj nauci nego je i prvi sistematski izloio u celini. Kont je nesumnjivo snaan mislilac, koji duboko prodire u sutinu problema koje raspravlja, drei se dosledno svojih osnovnih stavova, koje obrazlae velikim obiljem razloga i injenica. On je izgradio zaista veliki sistem istorijsko-sociolokog karaktera, koji i danas izaziva potovanje. Niz delova tog sistema ima i svoju sopstvenu vrednost, koja jo traje. Njegov doprinos izgradnji nove nauke, sociologije svakako je znatan, a njegovo delo e jo dugo vriti znaajan uticaj na njen razvoj.

- 12 -

Seminarski rad: Ogist Kont i sociologija

LITERATURA

1. http://sociologija.differentia.co.yu/okont.htm 2. http://bs.wikipedia.org/wiki/Auguste Conte 3. Dr Radomir Luki: Opta sociologija, Beograd, 1967. 4. Ogist Kont Kurs pozitivne filozofije, Niki, 1989.
5. Profesor dr Dragan Suboti Sociologija, Beograd, 2008.

6. Miroslav Peujli: "Teorija o drutvu", Beograd, 1967. 7. Vladimir Mili Metodologija drutvenih nauka, Beograd, 1991.

- 13 -