I

, .
_ 2_1_4_ _ ____________.......;.. a"-' H--' ti;..:: "-'--.lija ______________
vre kala]dije iz kod Bugojna, prije nego se upotrebljavati sumporna
lciselina, dakle staru metodu rada. Taj je opis posve dobar, pa ovdje prenosim od
. do
Ako se n. pr. sta,ri kotao, koji je bio kalajisan ima iznova kalajisati, onda
se kotao na vatru metne da odgori s njega mb i i da se u bobice skupljeni
kalaj odstrani. Taj se kalaj lupom s kotla. obrie i na gomilu tjera, pa se skupi u
jednu tepsiju, jer se moe opet upotrijebiti za drugi kotao. Onda se kotao skida s vatre
i ostavlja da se hladi. Dok ,se kotao ohladio gleda se, da li je poderan i ako je nuno
da se gdje zallupi, se to prije svega; onda se kotao sa u zrnje mra
morom (troskom) dobro izriba i to ovako: Ovu t r o s k u pokvasi egrt s v.odom. i
poto je od toga uzeo i u kobo bacio jedno do dva pregrta, uzme p u z dr ..! (volovsku
ilu), koja je najprije osuena te onda raskvaena i tako rasparana, da je na debelom
kraju iroka kao taban od noge, a na drugom kraju dva prsta; debeli kraj natakne na
desni noni prst, za tim puzdru po tabanu i zamota je oko pete jedne i druge
noge, onda uz taban lijeve noge i onda ju zapne za 'lijevi noni palac, te se stane
vrtiti lijevo i desno i to samo petan-ia, a prsti stoje uvijek na jednom mjestu. Kad je
gotov na jednom mjestu, onda prelazi na drugo i tako sve dotlen, dok je dno kotla
sasvim
Kad je cijelo dno onda 'uzme' puzdru pa je savije u i poto je na
nju metnuo troske, riba strane od kotla. Kad se cijeli kotao iznutra svijetli, onda ga
ispere u vodi, osui na vatri i majstoru dade, koji ga jo pregleda, da li je dobro oriban.
Cesto se da kotao dade po 2 do 3 puta egrtu natrag radi
Ako je kalaj na kotlu samo radi mrsa pocrnio, onda se samo u lukiji izvari i
polako troskom opere i posui i mu.iterJji kao okalc;jis:,n preda. .-\..lu je p:lk 1,,,
laj na kotlu istroen, onda se uzme oribani kotao te se na vatri dobro ugrije. Ugrije
(usije) li se kotao odvie, onda se da l)l'ogori, dakako na tetu majstora.
Kad je k'otao uzme se niadora, te se pospe po cijelom kotlu.
Uslijed toga se stopi i ono malo kalaja, to je na kotlu ostalo. Majstor uzme sada
komad vate (hampamuka), te onda time razganja (rastare) kalaj svukud jednako. Ako
je nuno jo kalaja dometnuti, onda uzme ipku od kalaja i pie po kotlu,
pri se kalaj topi. Onda uzme opet vatu na kojoj ima niadora i sitnog
kalaja (kalaj i pepeo od kalaja) pa svukud kalaj razganja, i kad vidi da je kalaj svu
kud primio - da je svukud bijelo onda pospe niadorom kotao i uzme vatu,
te onda iznova riba i kupi kalaj natrag dotlen, dok samo tanka prevlaka od kalaja
na kotlu zaostane. Sad se kotao s vatre skine. Boja je kalaja sada tamna, poput magle
i zato je nuno da se kalaj istare (polira).
Ako je kotao krplj en, onda se okolo zakrpe mora prije s h a -j vom (Lothkolben)
kalajem zaliti. .
Da bi se kalajisani kotao svij etlio, mora se s hrapavom krpicom gladiti, dok je
jo mlak.
Mnogo se bre maj stora lake i bolje), ali zato slabije kalajisava, ako se kotao
najpri.le na vat.ru metne da mrs izgori pa se onda dok se ohladi sa solnom kiselinom
(sol gazom) namae i pusti da malo stoji. Onda se kotao dobro u vodi ispe re i oriba
k ao i 'pri je. S3. d se kolao lake i bre moe \izribati, jer je solna kiselina r.astopila
okside od bakra i kalaja. Poto se kotao oribaa, kalajie se kao i prije, samo je ta
razlika, da sada ne treba toliko niadora kao onda kad se kotao Samo troskom
jer sad kalaj bolj e i bre prijanja uz kotao nego pri.je. Ovako kalajisani kotao ima vrlo
fin izgled, ali to lice traje samo jedan dan, jer ako se samo jedanput upotrijebi, izgleda
kao da je olovom kalaj,isan.
Ova metoda kalajisavanja dobra je dakle za majstora, ali za muteriju.
Kao to u svakom zanatu biva da se neto samo za oko pa poslije kako
bilo, tako je i kod kalajdija; po gdjekoj'i da mu se samo to jeftinije stvari ka
lajiu, ali onda vrijedi i narodna Kakva piata, takova izrada."")

6") T. <l> I1i;J'H-1I eCKY, 'O. C , str. 300--301.
-'
215 i Herceg" 'i i 11 i ___________ II B c s II i
Treba da je izum kalajisavanja bio velikri napredak, jer je to po
slije porculanskog najhigijenskije
4) Ornamentiranje - Vremenom s'u kod nas neki kazandijski proizvodi donekle
izmjenili svoj oblik, pa ih na prvi pogled razlikujemo od istih predmeta, koji su se
donosili s Or:ienta. Na ' naem su sudu ornamenti takoder podrijetlom s Orienta,
ali su vremenom zadobili i neto bosansko. Taj bosansko-orijentalni ornam:e
nat na naem zapazili su pred kojih ezdesetak godina. U svrhu izu
naih umjetnih obrta proputovao je oko 1885. Bosnom i Hercegovinom Otto
Szentgyorgyi, profesor na umjetno-obrtnoj koli u i je taj bosansko-orien
talni ornamenat. Po malom broju ornamentiranih predmeta u Bosni, Szent
gyorgyi je ustanovio, kako je ta grana u ovoj zemlji nazadovala. aG) U Salihu
koga sam vie puta spominjao, naao je on jedinoga majstora na poslu, pa je njegova
sina Mehmeda uputio u svoju kolu u da se u tome poslu usavri.t")
Tome su nazatku svakako razlogom nezdrave prilike, u koje je zapala Bosna kao
i Turska drava nakon Velikog rata (1683-1699). Beskrajm' bune i neredi odraavali su
se u prvom r edu na ekonomskom ivotu. Dok je u zemlji vladao mir i blagostanje,
dotle su cvale i razne umjetne tehnike. Bogatai i dravnici drahu mnogo do toga,
da posjeduju najljepe radove najboljih majstora koji ive u zemlji, te su kojim god
podupirali njihovu vjetinu.
Iz popisa ostavtine feudalne gospode i drugih bogataa vidi se, da su oni
imali na svojim odacima ornamentirana i stranog a bilo ga je i po
bolje
Ornamentiranje bakrenog dvovrsno je: s a vat .i k a l e m l j e n j e ili k u
e a n j e. mi se da mi je vrlo dobro odgovorio jedan kazandija, kad sam ga pitao, t:t
je to savat, a ta je kalemijenje. Njegov odgovor poslovce glasi: "Savat je starobosan
sko graviranje, a kalemijenje starobosansko cizelirarije.
Prije no se jedan predmet savatiti ili kalemiti , majstor nacrta perdelom u r
n e k ornamenta. Ti ornamenti prikazuju geometrijske i vegetabilne motive.
Nakon to je urnek gotov, pristupa se ornamenta. Ako se predmet
kalemiti, onda se ispunjava rastopljenim olovom i kad se ovo ohladi i stisne, onda se
kalerni. Kod se radi k a l e m o m, a kod kalemljenia raznim z u m b a m a.
Rad po urneku nije posao, jer i tu je potrebna dobro vjeta ruka. To su
radile ene i djevojke po Dobar' majstor u crtanju urneka bio je u po
sijednje doba Suljaga Musakadija. On je radio dugi niz godina i umro je za prolog
Svjetskog rata. Tome je poslu jo dobro vjet njegov si,no Isti je postupak i pri ureziva
nju imena i godina na
se savati ikalemi kalajisano.
Od savate se kapci sahana i pa njihovi pervazi, demirlije, ibrici, zar
fovi, dezve, table za fildane, kutije za kahvu i a kaleme fenjeri, kahveni
ibrici, table itd. Osobito su se majstorski savatile safe, testije i matrafe, a se i
demirlija vrlo lijepo.
VI
KAZANDIJSKI PROIZVODI
Kako je bakar metal, koji se lako kuje, to su vrlo raznovrsni i vrlo brojni pro
izvodi kazandijskog obrta. U tome pogledu nije mu ravan nijedan stariji obrt. I poje
dini predmeti ovog obrtq razlikuju se oblikom i Do nazad kojih 50 godina
kovale su kazandije preko 70 raznih predmeta. Te sve proizvode svrstao sam prema
njihovoj upotrebi u ove skupine:
l) Kazan i haranija
2) Kuhinjsko
3) za vodu
"") Bosna i Hercegovina na milenij skoj izloJ, ili tl Budimpeti J896, str. 26,
07) Isto djdo, str. 26 i 27.
1
216
Hamdija
4) za kafu
5) Sakralni predmeti
6) Znaci
7) Penjak i susak
8) za pranje rublja
9) u berbernici
10) Sude u banji
11) Predmeti za rasvjetu
12) Naprave za destilaciju
13) uz bolesnika
Gornje skupine nisu potpuno zatvorene, jer ima ' pojedinih predmeta upo
o trebe. Dok je na , primjer fenjer sluio samo na .ulici, a u zatvorenoj prostoriji,
kazan se upotrebljavao za grijanje vode, bestilja, pekmeza, sapuna, topljenje
loja itd.
Kazandijske proizvode trebala je i i Od obrtnika tre
bali su ih kafedije, bojadije, i sapundije, ku
jundije, mejhandije; neke je trebala vojska, a od ustanova: imareta, musafirhane i
banje. Ima ntihovih proizvoda kojti se vide. i po bogomoljama.
Sada da ogledamo jo te proizv,ode po gornjim skupinama. Ali kako su neki od
tih proizvoda uli i u nau narodnu pjesmu - to ogledalo cjelokupnog ivota naih
naroda - i na to se usput osvrnuti. .
1) Kazan i haranija - Od svih proizvoda ovoga obrta je kazan (kotao)
i po njemu su kazandije dobili svoje ime. Neto i manja posuda od kazana
zove se haranija. U oba ova suda dno je neto prema vani, a rub zaobljen.
Na svakom su kazanu po dvije halke, da se lake moe prenositi s jednog mjesta
na drugo, a ist.o je tako i kod haranija, ali ria malim haranijama, h a r a n li c a m a je
samo jedna I kazani i haranije su
Kazani i hara.nije slue u za zagrijavanje vode, kad se cijela
t a r e za odvari anje rublja, za pekmeza, bestilja i sapuna' i za gaenje
niesteta.
Ati se u kazanima i haranijama pripremalo i jelo, kada je trebalo nahraniti
skupine ljudi kao to je vojska i kao to su bili esnafski 1819
priredili su. sarajevski kazazi svoj izlet u Koevi i za kalajisavanje kazana platili
su 115 groa, a za kalajisavanje dviju ha ranija i broja sahana 15 groa
i 31 paru. GS)
Netm vrstu kazana !imah su po mjestima, gdje su imali
svoj odak s na Takav je odak bio i u Sara.ievu ondje, gdje je
danas katedrala. Pri taj je kazan 1827 prenesen u sara
jevsku gdje se nalazio jo 8 X 1833. Taj je kazan imao i svoj poklopac,
to je ' kazana nepoznato.
09
)
Kazane i haranije trebali su i neki obrtnici kao to su ili mumdije,
zatim sapundije, bojadi.je i ili Ti su kazani bili uzidani u odak.
Dno je ovih kazana gledano s vanjske strane bilo jako a na rubu su imali
preko decimetra irok. Mumdije su u tim 'kazanima topili i iz njih do
bivali loj i kakrdak. Posljednja ovak.va radionica prestala je raditi u Sarajevu 1907.
7
)
I dvije ustanove proslih vremena nisu mogle biti bez kazana. To su imareta (ku
hinje za siromahe) i hamami ili javne banje.
Ukazanu uzidanom u odak u imaretskom mutvaku ili kuhinji varila se
i pilav. Takvih je imareta bilo nekoliko u Bosni. Posljednje, Gazi Husrefbegovo, ra
dilo je jo do 1942. U njegovu mutvaku stoje jo i danas uzidana kazana.
OS) i obrtj. str. 52.
0
9
) Sidi1 73, str. 55.
70) Ta je radionica bila u lI1umdije H. Prele II LIl1.Jinoj ulilci b,r,ou' g, dallas

Kazandi jski obrt tl Bosni i Ii erccgovi.,n.:..,:..- ; ___ _ _____ ___2_1_7
H a m a m s k i k a z a n sluio je za zagrijevanje vode, u prostoriji koja
se zvae h a z n a (rezervoar). Ispod hazne bila je prostorija u kojoj se loila vatra. U
pod hazne bio j e uzidan kazan po obliku halbicilinderu postavljen tako, da
mu je dno okrenuto prema stropu hazne, a otvor prema ognjitu. Plamen s ognjita
lizao je u unutranjost kazana i taiko se zagrijavala voda iznad kazana.
. U Bosni i Hercegovini bilo je nekada oko pedeset hamama u 41 mjestu.
P e k m e z t a v a je sud znatno od haranije koja se jo i danas ponegdje
upotrebljava za pekmeza.
S a r a i c a se zvae prostorija u velikim gdje se pralo rublje. U toj je
prostor,iji bio uzidan kazan u odaku. u ulici imala
je u dvoritu ovalku zgradu, se temelji jo raspoznaju, U upotrebi je bila jo 1900
godine.
2) Kuhinjsko - Ova vrsta sudanije toliko brojna po vrstama, koliko je po
obliku pojedinih komada, Kuhinjsko moemo u glavnom podijeliti u dvije vrste :
u kome se jelo g o t o vi ili s p r e m a i u kome se jelo i z n o s i ili servira.
ili pravije iz koga se jede. Za gotovljenje jela slui u glavnom tendera,
a na selu pa tave, tepsije ili tevsije, a za serviranje sahani i tevsije.
Ovamo jo spada kevOija, i lonac za maslo.
T e n d e r a je sud u kome se vari jelo. Razne su Ima ih malih, sred
njih i velikih. Posve velika tendera, u kojoj se moe svariti cijelo janje, zove se
k u z i t e n d e r a (Sl. 2). Tendera s vodoravnim drkom zove se j ol-t a v a, a tendera
gore ira nego na dnu zove se k u a n a. Svaka tendera ima svoj kapak. Dno je kod
svih prema unutra, a tako su i strane neto udubljene. Kapci su u obliku
Sa z eh o m Ikoji slui kaQ drak, kad 'se otklapa ipriklapa.
Tamo, gdje se jo uvijek vari na otvorenom ognjitu tendere su s vanjske strane
crne. Poslovica kae: R u g a o s e Ion a e t e n d e r i, t o j e e rna. Svaka je ten
dera alajisana s vanjske i nutarnje strane.
'''''' .................... ............?
...
Sl. 2 SI. 3
T a v a je i prema tenderi zna tno sud u kome se sprema jelo,
za koje je potrebna povrina. Tava s vodoravnim drkom zove se r e p a t a
t a v a. Manja repata tava za topljenje masla ili l oja, te za pravljenje zaprke zove se
t a v i e a. Povrinor.n neto manji, a dvostruko dubljI sud Sa savijenim drkom zove se
j a m a k ili k u p l i d e. I u njemu se topi maslo, pa se po tome zove i m a s l n j a k,
ali se u njemu moe i manja gotova jela podgrijati.
T e v s i j a ili t e p s i j a je sud u kome se hljeb ili pita i prema
tome se razlikuju h l j e b n e i p i t n e t e p s i j e, prve se zovu d u b o k e, a druge
p i t n e. Hljebne su tevsije uvijek bez pervaza, a pitne opet redovito s pervazom. Per
vaz moe biti iznad strane tevsije malo uvijen unutar i taj se uvoj zove k l n i j a, a
moe biti i zavijen na kraju, a tome zavoju kau z eh. (Sl. 3) Ako pervaz sa stranom
218
Hamdija
tevsije pravi kut i ako nema zeha zove se d CI b o ica. Neto a per va
zlija zove se b a k l a v s k a t e p s i j a. Posve velika, a plitka tevsija bez zeha i kinije zove
se d e m i r l i j a. U ovoj se tevsiji ne jelo, nego se upotrebljuje mjesto sofre kad
je kakova gozba. Pod demirliju, kad slui kao sofra, postavljaju se demiri. Demirlije
su skoro uvijek a ponekad su ornamenti vrlo lijepi. U jednoj pjesmi spo
minje se ovaj sud:
Has<l llbc;,e, moj po Bogu brate,
p'ukl oni mi >bega M.ebmedbcg- n;
evo vpd im re;; sej sana,
Il a zla tn a de 111 i r I i j a.
i Ila lI j oj zi kllmri j a robill ja,;
vj(;ra i Bog, sve tebi dati!
Tevsije pervazlije, koje se upotrebljavaju u Ban.ioj Luci i po ostaloj Krajini, imaju
na strane u nakrst h n e t a na pervazu. su .tevsije bez haneta.
Duboka tevsija, dublja od hljebne, s hanetima zove se ka d {l i f n j a k, po jelu
kadaifu. Ove tevsije imaju i kapak.
Za tevsiju zna narodna pjesma, a ula je i u poslovicu: S k u p l j a p i t a n e g'
t e v s i j a, ili opet: A k o j e p a s p o j e o p i t u, o s t a l a j e t e v s i ja.
<oi s a je sud u kome se servira itko j.elo, kao to je mlijeko itd. To su
dublje posude poluokruglasta obliika s nogom. P a z a r i j a s a je bez pervaza i bez
kapka, a s m a r l a m a ili a r' k i a s a je s pervazom i kapkom (Sl. 4) . Usjeklina
na bridu gdje upada kapak, zove se t il b a n. Pervaz moe biti ravan, nazubljen
egetom i haneli pa se kae a s a n a h a n e t a ili k er a n a i b e z h a n e t a, Kapak je u
obliku s jagodom na vrhu ili u obliku s na vrhu. Pa
zarija moe biti obla, primaknuta i
I fi. a l e a s e ili a s i e e istog su oblika i iste vrsti kao i samo su
ove skoro uvijek bez kapka. slue i kao mjera. Njima se koliko treba
uzeti brana, rie, itd. kad se spremati ovo ili ono jelo.
Starije i njihovi kapci su vrlo lijepo ornamentirani.
su imale jo jednu upotrebu: bez s vodom nije se mogla strava saliti, a
bez s vodom nije se moglo zagasiti.
S a h a n je sud u kome se servira gusto jelo. Dubljine su poput dubokih
tanjira. Dno im je nekad konkavno, a nekad konveksno, Konkavno dno imaju p a z a r i-
j a - a konveksno s m li r I a m a-s a h a n i. Strane su im uvijek ovalne. Svi sahani ima- '
ju pervaz. Pervaz je kod ti r k i s a h a n a uvij ek na haneta s tabanom u koji nalijee
kapak, a kod onih drugih pervaz je potpuno ravan, ako su bez kapka ili sa zehom, ako su
pod !kapkom. 'to je o kapku kod , e, to isto vrij edi i za kapak kod ovog suda
(Sl. 5).
Sl. 4 SI, .'5 SI. 6
219

Kazilllui jski ohrt II I3 0slli Hcrcl:gl) vln i
I sahani su se ornamentirali (savat). Osim ornamenata na nekim se sahanima
nade urezano ime ' vlasnika i godina, kad je skovan. Ti sahani, u koliko su mi doli do
ruku, pripadali su bogatijem svijetu stalea i dravnim dostojanstvenicima
. i vakufima. Imao sam u rukama sahan poznatog rodoljuba Abdulah-pae Deftedarije,
trgovca bakrom i bakrenom robom Mujage Sabure iz Sarajeva i jedan sahan u Mo
staru, ali se vie ne je bio.
I sahani su po vrlo VeHki sahani s neto irim pervazom zovu
se l en d eri. Osim ve1ikih vojnW.-:ih sahana ili k ;1 r a van a je sahan t . zvo k u
z i l e n d e r u koji moe stati poveliko janje. Takav i ujedno to sam
ga ikad vidio, se u etnografskoj zbirci Zemaljskog muzeja u Sarajevu.
Sahan se spominj e u narodnoj pjesmi . II pjesmi koja je nastala u doba bune od
1815 u Sarajevu, govori se kako onovremeni bosanski vezir Ali-paa nije smio kroz Sa
rajevo pa se nabraja ta koji stale i obrtnici nisu. Tako se kae da nisu:
Kaza ndijc. salwni.
zcrllc II sahunll.
A ka zazi. balllljall sahul1l1.
ei s t i l e d e n je sud nalik na duboku tevsiju, ali on ima pervaz i alku
o koju se vjea. U njemu se serviraju h a m u r n a jela (pura, latice, kiepe i
pa i meso.
je sud sluio i za spremanje jela. U njemu su se mutili hurmadici i t. zvo
m a s n a l u t m a.
e v d i r je posuda reetu s per\'azom i zehom. Sa strane ima alku i kad
je van upotrebe visi na kao i Rupice su
tako, da neku vrstu prnarrienta. I
e v i r slui za nekih jela, kao to su latice, ldepe, onda za
pranje zelja itd. Njim se u ljetno doba prekivaju sudi s mesom i mlijekom, da na njih
ne dopiru muhe. .
Osim kuhinjskog zvahu se tim imenom razne naprave, kroz koje se neto
cijedilo.
K li r a d u g u m je zapravo u kojoj se na odaku grijala voda za pranje
Kako je dolazio na vatru ko i tendera, brzo bi pocrnio, pa mu je od toga i 'ime
(kara ,= crn).
e r e p u l j a od bakra potpuno je zemljanoj i upotrebljava se u istu svrhu.
M e t er i z i ili j ii l t a s i se sastoje od 2-4 valjkasta suda uklopljena jedan ' u
drugi s kap\korn i alkom na naj gornjem, te od dva m il n d a l a, koji veu najdonji sud
s kapkom. Mandali se hvataju na kapku za i v i j e, a na najdonjem sudu za dva u h a.
Kapak uklapa tabanom u sud ispod sebe. Ti sudovi zovu se j o l t a s i. U njima se
nosi hrana iz u
Postoje meterizi ne samo okruglog odnosno valjkastog nego i oblika
(Sl. 6).
Jedan primjen-.k lijepo ornamentiranih meteriza ima etnografska zbirka Zemalj
skog muzeja u Sarajevu.
sud meterizima samo s jednim joltasom kapkom mandalima
upotrebljavaju seljaci sela oko Treskavice za noenje masla.
Skoro sve ove vrste kuhinjskog suja imale su a i j e, kao mnoge h a n-
d i j e uz vanije drumove. sahani i tevsije nisu bili rijetkost i po seoskim Iku

S u d rl a k 1 u p a. Tako se zovu drvene police u kuhinji na kojim je
kuhinjsko sude. U urednih sudna je klupa prava izloba kuhinjskog suda.
3) za vodu. - Ovo se jo i danas kod nas u Bosni i Hercegovini po
neto upotrebljuje i Ali njegova je upotreba bila mnogo a i samo sude
bilo je mnogobrojnije prije izgradnje modernih vodovoda i pojave od emaila i
jeftinog stakla. Ri.jetke su bile koje su imale svoju ili svoj bunar, a jo
220
Hamdija Kreev[jako,; 6
rjede 1 cesmu i bunar. a bez vode nema ivota ,ni Voda se donosila, a jo i da
nas donosi s ma iz terezija, bunareva, od komija, koj.i su
vodu u s izvora i iz rijeka. Mnoga naa sela podmiruju svoju potrebu samom \bu
narskom vodom, a takvih ima i naselja kao, na primjer, Ljubinje i Bijeljina. Za
donoenje vode zna i narodna pjesma:
Uz,eh i IlI atrafu,
Poda h ,na vodu.
Bilo je siromanih ljudi, kojima je noenje vode bogatijem svijetu bilo glavno za
nimanje a zvahu se vod o n o e. To sigurno znam za Sarajevo. Mula Mustafa
Baeskija biljei, kako je 1769 umro vodonoa Mustafa koji je nosio vodu
Jevrejima. Za vodonoe zna i narodna pjesma:
Na prema Bak i,' ama
Maha ela age
Trista s.rpa. dvjesta vezi lica
I stotinu djece vod u II o a.
I u vojsci su bili posebni momci, koji su donosili vodu, a zvahu se s a k e, Oni su
imali kapute.1l) Po ovome zvanju nelke porodice dobie prezime S a k i
Od kazandijskih proizvoda za vodu poznati su mi: dugumica, ibrik, sura
hilja imatrafa, safa, deba, i tas,
Od navednog II g u m slui za donoenje i dranje vode, a isto i
i b r i k za pranje ruku, umivanje, kupanje, a iz njega se voda pije i zalijeva;
u s ur ;i h i j i i s af i se dri voda i iz njih se pije kao i iz m a t raf e ili iz t a
s a se pije voda na i sebiiju; k ev ij o m se voda crpala iz terezije 1 Izvora i
,naljevala u i ibrik. Osim tasova, kevCija i vrlo rijetkih duguma, ostalo je
puta vrlo lijepo ornamentirano (savat).
je sud za vodu, Tri su glavna dijela od kojih se sastoji prostor za
vodu i to: d l b donji dio, onda b og a z i z e h, najgornji dio, Svalki ima drak
prikovan za dib i zeh. Donji dio ovoga drka zove se em l i j a. Na gornjem dijelu
drka su dva uha, za koja je k a p a k, Spona koja vee kapak za ui na
drku, zove se h a errna. Na vrhu je kapica p il e e ili d II L Dio kapka, koji ulazi u
zeh, 'Ikad se kapak spusti, zove se em b e r. Oko dna je poiri o b r II a
udara se za to, da na njemu stoji dugum,
ima razne
u g u m i c a je, kako joj samo ime kae, neto manji sud od duguma, ali irrIa ih i
sasma malenih. Osim razlikuje se od jo i time, to na zehu ima n o
s a pa je ona donekle ibriku (Sl. 7) .
U vie '1'laih pjesama spominje se
l)lIgum 'kuJ e dll,gumdiia Muj'o.
kuje. da,lc:ko se
bakrom ,kuje. srmom oblijeva:
dUg-lIITI kuje. dugumugovori:
I
)) Moj moj bakr eni sude.
tebe kujem devet godin' dana.
Iliti imam fajde ni zijana.
Moj uugume. moj bakreni sude.
ko li te 'na vodu nositii
i sa vode donositi.
po mahali tobom jordamiti?
Rad bih znati i fajdu 'ima ti.
pa hodi zapise.
neka gleda II svome
I' nositi Ha.irija,
. 71) Takva dvakaJputa \liM se II Zema,ljoskom muzeju II Sarajevu.
221

Kazandijski obrt u Bosni i Hercegovini
Sumhuluom do
Ako hoda vidi
dn nositi Hajrija.
sutra je zaprosit od bahe.
Ako hoda bude razv-idia.
da mi Ha:jra lI i(le sudeni'ea,
srma-Ii duguma,
to ga !kovah devet godin dana.")

I b r i k (Sl. 3) ima sve one dijelove koje ima i samo to je u ibrika
umetnut u dib i to je ovaj cijev, dok je u ice lijebu. Gor
nji dio zove se h en z e k (Sl. 9) i na njemu je malen otvor kroz koji voda
prolazi. na ibriku spojen je sa zehom uskom go m koja se zove d j a k. Na
sredini dajaka je ili alem kao ukras.
2.
-_::J.
Sl. 7 Sl. 8 Sl. 9
ibrik je na dibu sa dvije strane malo spljosnut. Ta spljosnutost zove se
jastuk. Ovaj ibrik U t. zvo oblih ibrika dib je, kako se
kae, k a r p u z a s t. U ovakog ibrika nije dno ravno. Tu je mjesto n o g a. U
ovih nema na dajaka. Po izgledu su mnogo ljepi.
U starije vrijeme, dok se bakar topio u Sarajevu, pravili su se ibrici od
vrste bakra zvanog II l e. Iz brika od toga bakra, kau, da je voda bila nego
iz ostalog bakrenog pa su' taj bakar zvali i s l a t k i b a k a r.
Ibrikom se zove i jedan sud za serviranje kahve.
7') H. Vodovodli, str. 89-92.
73) Iz netampane zbirke Alije Okovanju du.guma ima vie 'Pjesama, a jedna je
zabiljeena II Kohl VIII. uredio A. T. 1851. str. 56.
222 Hamdija
Za ibrik zna i vise naih narodnih pjesama. Evo ovdj e dva primj era iz neobja
vljene zbirke Ali je
Ona uze li brike.
ona "ide polj em zeJcnij cm.
oila j.de za goru na vodu.
ili:
Izlazila tanahna r obinj a.
iznosila kalai1i ibri kc.
da zafa ti vode studenice.
da napoj i j\i\ejru.
S u r ah i j a je sud vrlo stolnoj stakl enoj boci za vodu s tom razlikom, to
JOJ je zeh potpuni valjak. Iona ima kapak bez haerme, dakle slobodan. Kako joj je
dib karpuzast stoji na nozi (Sl. 10). Iz nje se voda pije i naljeva u m a t raf u pot
puno
S ii f a (Sl. ll) je valjkast sud pod slobodnim kapkom kao i surahija. Na gornjem
su dijelu dva uha, a na donjem perforirani
Surahija, matrafa i safa su lijepo ornamentirane (savat).
D eb a je i u gornjem dijelu dosta irok sud sa dva uha i slobodnim kapkom. Za
USI je privezan lanac, koji se zavrava kukom. Za ovaj je lanac privezan jednim lan
kapak. Deba se nosila na put kao sud za vodu, ali se u njoj moglo nositi maslo,
med ili pekmez. Kukom na lancu se za unka ili arka na sedlu.
posude za vodu zvahu se m ii t a r e, a pravile su se od koe.
T a s je sud u obliku kalote. Bilo je vie vrsta tasova kao b a n j s k i (hamam
ski) i berberski. Po ma i sebiljima imali su tasovi drak lancem prive
zan za a iz njega se .pojio edan prolaznik. Ovakav jedan tas visio je na jednoj
u dnu Velikog u Sarajevu JO do pred prvi rat.
K ev i j, a se zvao polukuglast sud na drku, kojim se crpala voda iz terezija i na
ljevala i ibrike. I su bile lancem privezane za terezije.
Gdje njih nije bilo, nosio je svako uz sud za. donoenje vode s il s a k i njim crpao
vodu.
n u g u m s k a k l u p a. Svaka pa i ona najsiromanija, imala
je bar jedan 'i ibrik. Ali bilo je i takvih u kojima je bilo po vi
e i ibrika pored ostalog navedenog ove vrste. U ovakim
ma bila je u hajatu (trijemu) i do hajatnih vrata u avliji klupa, na kojoj je to
stajalo, i zvae se d u g u m s k a k l u p a. Na njoj je ovo sude bilo poredano po
od do najmanjeg suda. Pored ovog suda stajao je tu i pokoji
a pozadi jo i demirlija i pokoja tevsija. Svakome se sudu tu znalo mjesto. Od
mah poslije upotrebe se predmet , odakle je uzet . Osim svo to nije
bilo za svakodnevnu upotrebu.
Sl. 10 Sl. II Sl. 12
Kazandijski obrt tl Bosni i Hercegovini
223

Za vrijeme ljetnje ege -- to znam za Sarajevo -- svi su ti dugumi i ibri ci bili
uvijek puni vode za poara, od kojih je ovaj grad trpio. Zbog istog ra
zloga drala se voda i u kazanima i haranijama. U doba studeni nikada se voda nije dr
ala u ovome da led nebi sud rastisnuo.
4} za kahvu. -- dio k a h ven o g t fl k u m a (pribora) za i
uivanje ovog kod nas toliko omiljenog proizvode kazandije. K nama jc dola
kahva preko Istanbula. Turci su je upoznali za vrijeme vojne sultana Selima I na Egi
pat 1517. Pouzdano znamo, da je u Sarajevu postojala kafana 1592, a u Mostaru
1664, dok u to vrijeme nije bila poznata u Parizu
7
'). Isto tako sigurno znamo, da se u
oba ova grada troila kahva po privatnim u prvoj polovini XVII Taj
artikl bio je poznat u Fojnici u XVIII a sigurno i po drugim mjestima ovih ze
malja. I to se vie irila kahva kod nas, to je SVe vie rasla potreba za kahvu. Od
toga nae su kazandije proizvodile kahvene ibrike, devze ili dezve, zarfove,
table i kutije za kahveni toz i
S kahvom Je sigurno dolo ovamo i prvo kahveno jer su svi njegovi na
zi vi stranog, podrijetla, kao findan ili fildan, dibek i i. Jedino je
mlin u kahvenom takumu naa a kod nas se proizvoditi istom prvih godina
prolog S njime su se nai ljudi upoznali u Solunu. Do pojave mlina prena
se kahva tukla udibeku.
U Bosni i Hercegovini se kahva p e e, a ne k u h a, a taj isti glagol u svome
upotrebljavaju i Turci. Tek' od 1878 od austrijske okupacije se k u h a t i
kahvu. Kod nas se kae i p r i s t av i t i kahvu. Taj izraz dolazi i u narodnoj pjesmi:
L' jepo ti j'e ralllO U'f,aniti ,
Dvor pomesti, vode donijeti,
Na o<.lakll vatru na!o:iti,
A 1IZ vatrll k a il v tl iV r i s t a v i t i.
se, da je ibrik stariji sud od devze, jer u izvorima XVII devzi
nema spomena.
K a h ven i i b r i k (Sl. 12) potpuno je dugumici za vodu, samo to je od
nje mnogo manji i to nema Kapak kahvenog ibrika moe biti otvoren i za
tvoren s donje strane. koja ga zatvara, zove se t a van.
U Mostaru upotrebljavaju vrstu ibrika koji ima na vanjskoj strani jednu
oblu koja se zove b 6 k. Ti su se ibrici samo za Mostar i po tome
se zvahu m o s t arc i. Njihovi kapci imaju uvijek tavan.
Dugme na vrh kapka kahvenih ibrika zove se l' ho.

-.

SI. \" Sl. 14 SI, 15
D ev z a ili d ez v a (Sl. 13) je sud pri dnu neto iri, ali ta irina naglo pre
lazi u plat valjkasta oblika. Nikada nema kapka. Drak joj je vodoravan, moe biti od
bakra, (u novije doba) i mesinga. je neto i iri nego u kahvenog
ibrika.
7') H. Iz i Lilillana II BIlsIli i Hercegovini, NaroLIna Uzdanica,
kakndar 1940, str. 141--\:;4.
224
Hamdija
Po izradi devze su dvovrsne: p az a r i j a i s m ar l a m a; prve imaju zeh, a
druge ispod drka jedno usko proirenje, a zove se k ii a k;
Devze su Ima devzi, koje daju neto vie kahve od jednog
fildana. To su t. zvo t ek e i. Devze od dva fildana zovu se d v i e e, od tri t rl e e.
Ima ih iz kojih moe 4, 5, 6 i do 12 pa i 15 fildana. Po kafanama su
tekci, dviee i trice a po su jo devze.
S e r b e t n j a k se zove vrlo velika devza u kojoj se uzvaruje voda za kahvu i
iz koje se doljeva topla voda u devze i ibrike (Kahva d.o l j e v u a).
Z li r f (Sl. 14) vd o ma]oj vinskoj sa nogom. U nj se stavlja fildan kad
se kahva pije. Zarf nije sud svakodnevne upotrebe; u njemu se kahva servira kad je
kakva gozba ili kad je u kakav gost. zarfovi imaju po rubu haneta.
T ab l a je sud na kome se iznosi kahva u fildanima i dijeli broju gostiju.
Oblika je okrugla ili s jednost<;ivnim ili haneli rubom. Poslije 1878 pojavile su
se i table od lima i mesinga kao import. I nae su kazandije od toga
vremena kovali ovake table od bakra.
Kada je tabla izvan upotrebe, stajaH su na njoj fildani uvijek izvrnuti, a ako
su imali zarfove, onda se nisu izvrtali.
Kahvene i kuti jre (Sl. 15) podjednake su ali ih je bilo
tako velikih, da je u jednu moglo stati preko 2 kg i jo vie samljevene
kahve.
Sve ovo je vanredno lijepo ornamentirano zarfovi i kahveni
ibrici. Ibriei su se kalemili, a ostalo savatilo. Mgr. ph. Jovo
u Sarajevu ima lijepu zbirku zarfova, u kojoj su 94 komada i svaki je
ornamentiran. Ornamentiranja poovdavno sve vie nestaje, ili, pravije da kaem,
tako se sve manje trai. Starije drutvo nije samo uivalo u ispijanju kahve,
nego i u lijepom kahvenom takumu.
U etnografskoj zbirci Zemaljskog muzeja u Sarajevu ima vie vanredno lijepo 01'
namentiranog za kahvu. '
De;vze su ornamentirane. Kako sam sluao od starih kazandija, orna
mentira"nim devzama bile su muterije bolje pravo
slavni.
Kahvenom takumu donekle pripada s il k s i j a i m 11 n g a l a, a II nekim naSIm
krajevima na primjer u Ban joj Luci kau saksiji d il g ara. saksije ,j mangale
razlika je ta, to prva ima noge, a druga stoji na oturaku. Saksije se prave od bakra,
eljeza i od gEne. One prve su proizvod kazandija.
M a n g a l a (Sl. 16) se sastoji od glavna dijela. Onaj dio, na kome
stoji, zove se ot u r a k. Iznad njega je b o g a z s velikim pervazom i dvjema hal
kama od mesinga. Ta su dva dijela spojena j a b u k o m. Najgornji dio, u kome se dri
ar i gdje sc stavljaju devze s kahvom zove se a t e l u k. U Kraji!ni ate
luku kau zarf. Kod s a k s i j a (Sl. 17) nema oturka, njega zamjenjuju noge od me
singa. Saksije i mangale se upotrebljavaju ljeti, kad se u po sobama ne
loi, pa se devze stavljaju uz ar u ateluku, kako se kahva ne bi ohladila. Na ate
luku su dva uha od mesinga nalik na krila, pa ih i zovu k r i l a. Ima mangala
koje imaju kupolast kapak, kojim se prekriva ateiuk, kad je mangala . van upotrebe.
Za mangale s kapkom moe se da su dekorativni predmeti u Kako se
emI, mangale nisu starije od 150-160 godina. Njih sigurno nije bilo kod nas 1769, jer
se u spomenutom popisu ostavine iza Hadi Mustafe Sabure navodi samo gvo
zdena mangala s kahvenim takumom. Da j,e ko imao bakrenu mangalu, onda bi je si
gurno imao Sabura, u je bilo 262 komada bakrenog
Od nazad pedesetak godina prave se saksije s nogama od mesinga.
U jednoj pjesmi koju je Alija zabiljeio u Rogatici i koja je nastala II
istom mjestu, spominje se tabla i fildani.
DV' j,,, Almase tabla i findJ'ni.
/
225
Kazandijski obrt u Bosni i Hercegovi ni
5) Sakralni predmeti. - Od kazandijskih proizvoda ovamo spadaJu i r oi c i (svi
pod mukave, kandila i kadionice, zatim b u h u r d li r i ili u l b e d oi n i.
Kadior1ice i buhurdari razlikuju se samo u tome, to 'kadionica ima na vrhu kapka
krst, a buhurdar ga nema. (Sl. 18) okruglasta boca s vie cijevi
grljakom, iz koga pri nekom vjerskom obredu trca goste ruinom vo
dicom Svi su ovi predmeti majstorski
Osim spomenutih predmeta nalaze se po crkvama jo ovi bakreni predmeti: k a
l e i (putir), p l i t i c e, na kojima je udubina bakreni kotlovi u krstioni
cama, u kojima bi se ulje, i male posudice, u se ulje odnosno
nosi kada se bolesnici opremaju, onda p e t o h l e b n i c e, b l j u d a, m a n g a l e, i fi r i
e i i J e g e n i oi d e m i r l i j e. Velik broj tih predmeta vidi se u crkvenom muzeju uz
staru pravoslavnu crkvu u Sarajevu.

SI. 16 Sl. 17 SI.
6) Znaci - To su j a b u k a na atoru i u l p e k na stropu. To su znaci
jednog zapov.jednika ili age kod
J a b u k a n a a t o r u (st 19) vrlo kahvenom ibritku bez drka,
a dno mu prelazi u oblinu s mali'm vrhom. Kod aga je ta jabuka kalajisana.
Narodne pjesme znaju za ovake jabuke od suhoga zlata.
u l p e k nisam poodavno vidio, ali se dobro, da je jabuci i 'da je
stajao na sredini stropa sobe u u kojoj se sijelilo i zborovalo.
7) Penjak i susak. - Ova dva proizvoda kazandijskog obrta najue su vezana
uz bosansku zemljanu i do nje uvijek banjieu. Penjaci su, se pravili i
od
SI. 19 Sl. 20
15
Hamdlia Kreev\jakovi6
Penjak je uvijek uzidan u onaj zadnji ugao donjeg sanduka koji je okre
nut u banjicu. To je lonac od bakra s bakrenim poklopcem. U njemu se zagrija
vala voda. Kada bi se zimi zapuila soba-, onda bi se otvorio kapak da penjak p o
k u P i ili P o v u e dim. U sobi, gdje je bio penjak, zrak je uvijek bio poneto vlaan.
Voda se donosila u dugumu i naljevala u penjak. U jedan je penjak moglo stati
neto vie vode od jednog duguma. Iz penj aka se crpala voda s II s k o m (Sl. 20). To je
posuda valjkastog oblika s dugim drkom. Pri promjeni vlasnika penjak se nije
smio nositi, dok je susak bio sastavni dio
U koje su imale banju, zagrijavala se voda u posudama
penjaku, samo to su od njega, a manje od najmanjeg kazana. Taku sam
banju vidio u Miralemovu konaku u Donjem Vakufu, u tekiji u Blagaju na
BUni i u u Begovini u Stocu. Miralernov je konak iz druge polo
vine XVIII, a druge dvije zgrade nastale su sredinom prolog Iz tih posuda
tekla je topla voda cijevima do k II r n e, kamenog korita, dok se u
crpala suskom.
8) za pranje haljina (rublja). - Od bakrenog suda za pranje haljina dolazi
u obzir k a z a n ili h a r a n i j a ili veliki l e d e n za odvaru i grijanje vode, susak
za crpanje vode, za donoenje vode, t e k n e za pranje . i legen ili leden za sla
ganje opranog i u hladnoj vodi izapranog rublja.
T e k n e t a su se pravila od bukova drveta i to uvijek od jednog komada, a pro
izvod su naih seljaka. I kako su takova tekneta pucala, su imale
bakreno tekne kalajem, kome, kako bi se reklo, izdera nema. Ta su tekneta
istog oblika kao i drvena, koja prave seljaci, a od novijeg doba - iza 1878 - kod nas
i stolari. .
L eg e n ili l ed e n (Sl. 21) je sud koji se upotrebljavao i koji se jo upotrebljava
u razne svrhe. On uglavnom odgovara po svojoj upotrebi lavoru. Oblikom se pak od
njega razlikuje, jer ima irok p e r vaz ili obod i kapak, koj.i je uvijek upljikav.
Gornja je strana oboda ponekad or,namentirana (savat) kao i kapak, i upljike su na
kapku za se ornamenat.
Nakon pranja i oimanja pojedinih komada haljine se slau u legen, a isto tako
i nakon ispiranja. Gdje god je to nastojalo se, da se haljine izaperu ondje,
gdje voda a to su korita ispred ma i vode. Izaprane haljine
su se u legen i odnosile onamo, gdje ih je trebalo prostrijeti, da se sue,
ili b i j e I e i s u e. U jednoj narodnoj pjesmi
Platno b'.:,eH Erna Mernagina
Na Dunavu u zlatnu legenu.
(Zbornik M.aticc Hrvatske VJ, str . 21li)
U ledenu se zakuhavala k n a ili k r n a kad se knila mlada. Evo za to jednog pri
mjera iz narodne pjesme :
I d'osta su krna zakuhali
II ledenu od suhoga zlata.
ili:
Zlatan leden ,krna zakuliala
i krnala svoju zaovicu.
a m a i r-l e e n je sud uskog pervaza, u kome se peru komadi od fini
j eg platna, ali moe sluiti i kao tekne.
S a r il i c a se zvae manja zgrada po velikim u kojoj su se prale ha
ljine. U njoj je bio odalk i u njemu uzidan kazan. Osim toga bila je jedna klupa, na
koju se stavljalo tekne.
9) Kazandijski proizvodi u - Medu ove spadaj u tri vrste l e e n a,
tas isetilj.
L e e n p o d v r a t je malom haljinskom ledenu, od koga se razlikuje
time, to je na pervazu urezan tako, da se moe staviti pod bradu. Iz njega je berber
prao bradu poslije brijanja. Nije imao kapica.
227
Kazandijski obrt II Bosni l HercegovIni
Vrlo malen leden s pervazom sluio je pri u z i m a n j u ili p u t a n j u krvi.
L e d e n i s et i l j za pranje glave. Poslije brijanja glave berber bi po elji mute
rije izmio glavu iznad stolice, na kojoj je muterija sjedila, bila je jedna soha vodo
ravno u zid s lancem. O taj se lanac vjeao setilj s vodom. (Sl. 22)
To je okruglast sud s malom pipom na sredini dna. Dok bi berber glavu izmio, mute
rija je drala u rukama pognute glave veliki u koji se sabirat a voda i sapunica.
Po narodnoj pjesmi sunju, koga izvode iz tamnice, i prije no ga puste, da
dovode tri berbera:
Jedan mije. drugi koslI brije.
I
, A mu n<o kte obne'Zu;e.
U t a s u je opet berber drao vodu za vrijeme brijanja glave brade njome
kvasio dlaku.
10) za banju. - U inventaru svakog hamama bila je bar po jedna haranij;l
ili kazan, vie tasova, a ponegdje i buhurdar ili kadionica, kao i jedan do dva legena.
T ii s je posuda od bakra kalajem s promjerom oko 20 cm, a dubljina
mu je do 10 cm. Njime se crpala voda iz kurni i polijevala po tijelu, jer hamam ne
zna za tu ni za kadu. Hamamski su tasovi bili sasvim jednostavni, ali su privatnici
imali i ornamentirane tasove.
SI. 21 Sl. 22 Sl. 2.3
L e g e n ili l e d e ll. U ledenu se pravila sapunica, kojom je t{llilk sapunio pri pra
nju imasiranju.
Buhurdar je i ovdje upotrebljavan kao i po
H a r it n i j a ili manji kazan sluio je za iskuhavanj e raznog banj skog rublja, upo
trebljenog pri kupanju.
15'"
J
228
Hamdija
Je bilo govora o 'kazanu u hazni . sastavnom dijelu banje ili hamama.
Kako je prvi hamam proradio u Sarajevu prije 1462, to je najvjerojatnije,
da je potrebni pribor od bakra za nj impor tiran s Istoka, jer se ne zna, da li je u to
doba bilo kazandija u ovome gradu. '
ll) Kazandijski proizvodi za rasvjetu. - Sve do sedamdesetih godina XIX sto
bijae lojanica, usadena u jedino sredstvo rasvjete po
a vatra na ognjitu i baklja po seoskim U bogomoljama osim lojanice
upotrebljavale su se jo od voska, kandila, kandilji i mu:kave. Kako ra
svjete nije bilo, ko se kretao, nosio je sa sobom fenjer (Sl. 23). Prva lampa done
sena je 1867 u Sarajevo iz Bos. Broda, a prva arulja progorila je krajem
travnja 1895.
Fenjer i pravile su kazandije, ali se danas ne proizvode. Fenjeri su se jo
poneto upotrebljavali do Prvog rata.' Spominje se i u narodnoj pjesmi :
Zaeli meni mume i icnjcrc.
daia id em i ela vidim sina.
12) Naprave za destilaciju. - kazandijskim proizvodima imaju i dvije na'"
prave za destilaciju: i m b e k i r a k i j s k i k <l z a n, a zasnivaj,u se na istom principu
i razlikuju se samo po dimenzijama odnosno po volumenu. Imbek slui za destilaciju
raznih ljekovitih trava kod nas, nane (metvice), ogolota, dok je svrha rakij
h Ja.d n i,e a.
. ,
kapa.
kazan
SI. 2-1 SI. 25
skog kazana dobro poznata. Sastavni dijelovi ovih naprava jesu: p e k a z a n, k a p a
i h l a d n ica. ima i svoj dimnjak. Na kapi je okrugli otvor, u koji se stavlja
spojnica ,kroz koju prolazi para u hladnicu. Hladnica se sastoji od dvije posude u obliku
valjka bez gornje osnovice. U manju posudu dolazi para iz kazana i se po
hladne vode, to se naljeva u vanjsku. posudu. Na svakoj posudi je po jedna
l u l a. Kroz lulu male posude destilacijom dobiveni sok, a kroz onu na velikoj
229 Kazand.jski obrt II I3cs ni i rkrccg;o ";l li
posudi, koja je pri vrhu, zagrijana voda. kazan i kapa potpuno uklapaju jedno u
drugo, pa se na prvi pogled da su jedan zasebni dio ove naprave.
U imbek se loi drveni a pod rakij ski kazan drvo.
Ima jo jedna vrsta imbeka, koji se sa3toji samo od dva dijei a, koji uklapaju je
dan u drugi. Ovaj nema nego se stavlja na ognjite. Donji dio kod ovoga imbeka je
kazan, agorniji je kapa i hladnica (Sl. 24 i 25).
Kada su nae kazandije pravi ti imbeke i rakijske kazane, ne zna se, ali
ih je bilo XVIII
13) uz bolesnika. - Ovakvog je suda bilo samo po bolje
Ovamo spada pljuca, ibrik i ..
P l j u c a je vrlo malen s kapkom.
Isto je tako i i b r i k z a b o l e s n i.:-: a vrlo malen i .ieqino se po tome razlikuje
od gore opisanog ibrika. U nj moe stati do pola litrCl vode.
H a m a m-l e d e n je sud u formi s pervazom, a
slui za obavljianje nude U sobi. I on ima poklopac s pucetom na sredini.
VII
IZVOZ ROBE
Po svim varoima i mnogim selima Bosne i Hercegovine upotrebljavalo se bakreno
i ostali kazandijski proizvodi, a proizvodilo se samo u Sarajevu i poneto u
Prema tome ovom je robom Sarajevo ugla'll1om podrr:irivalo cijelu zemlju. Neto
se kazandijskih proizvoda uvozilo s Istoka, illi to je bilo vrlo malo (stambolski
ibrici). .
Roba se izvozila iz Sarajeva na dva nal'ina: ili su dolazi li trgovci iz provincije ova
mo; :kupovali robu, da je u svome mjestu ili su je opet kazandije nosile na
godinje vaere i tamo prodavali.
Provincijski su trgovci kao i neki u samom Sarajevu trgovali m.ieovitom robom.
Oni su od zgode do zgode d o la z i ] i u r oo u, kako se to onda govorilo, u Sarajevo i
ovdje ostajali po vie dana, dok bi se podmirili. Takvi su trgovci odsijedaJi po
velikim hanovima, na primjer u Kolobari ili hanu, i zauzimali bi po dvije sobe,
jednu za stanovanje, a drugu kao skladite robe. Ako potrebne robe ne bi nali gotove,
oni su ju ponekad kaparu. Kad bi se podmirili, popakovali bi robu .u
denjkove ili bale do 65 oka, nali kiridije i se
Sarajevski su trgovci pa i kazandije nosili robu na vaere (panadure), koji su se
odravali po raznim mjestima Bosne sve do nedavno. U mjesta odravali su se
vaeri od novijeg vremena, od 1860 ovamo. U tom iznimku Banja Luka, Hlivno i
Viegr.ad. U tim mjestin:a, kako se gov'ori, odravaju se godinji vaeri od njihova
pada pod Turke, i u 'koliko je to istina, ' onda su se odravali i prije dolaska Turaka.
Isto tako vrlo je star vaer, koji se odr.avao po vie puta u godini na nekoj po
ljani li Zvijezdi planini iza Varea, sye do iza 1850. Tamo su dolazili trgovci s robom
iz Sarajeva i seljaci i gradani iz sela i va roi Posavine, ili bolje iz krajeva
preko desne obale Krivaje. Sarajlije su donosili svoju robu, a Posavljaci razne poljo
privredne proizvode i tu trampalL Negdje ] 925 godine vozio sam se s jednim seljakom
iz nekog sela kraj Maglaja. On je ostalim nosio jednu veliku koju je kala
jisao u Sarajevu s jo neto i tom mi je prilikom kako mu je to jo dje
dova i da ju je on kupio na vaeru u Zvijezdi za stranu ita. Tada sam prvi put
taj vaer, koji me je potsjetio na doba naturalnot gospodarstva. O odravanju
toga vaera sluao sam kasnije u Vareu i Maglaju, a 6 tome mi je i Edhem
efendija
Prva vijest o izvozu kazandijskih proizvoda iz Sarajeva iz XVI
Iz Sarajeva, onda jo Vrhbosna, otiao je u da trguje D e l i H a m
z a A b d u l a h o v i i ponio sa sobom 1165 mjeina i 135 sahana. On se nastanio u Kri
. '
230
Iiamdija
stofana avca u ulici i tu umro prije 27 prosinca 1509. S preporukom od bo
sanskog sandaka Ferizbega od spomenutog datuma otiao je iz Sarajeva u Dubrovnik
Mahmut, brat umrlog Deli-Hamze, i ortak mu Jusuf. Oni su primili spomenutu robu
i to potvrdili pismom od 10 1510, koje je napisao Ajazo
pisar novskog emina.
7j
) .
Godine 1658 boravio je u Sarajevu Francuz Poullete i onda otiao u Perziju,
gdje je ostao osam godina. On govori o kazandijama i kae, kako je bakreno
zbog blizine bakrenih majdana u ovome gradu jeftinije nego drugdje,
pa da se zbog toga trgovci njime tu snabdijevaju i izvoze ga u Perziju. U ovo
je teko vjerovati, kad.. se zna, da je ovaj obrt II Hajamovoj domovini cvao mnogo
prije nego kod nas. I Poullete je u Kazandiluku nakupovao bakrenog
Jedan boravio je 1686 u Sarrajevu, gdje je dao kovati
za manastir. Kako se drugo ovdje nije kovalo se bakreno, to je i opet jedan pisani
dokaz o izvozu ove robe. I ovo je jedan dokaz, da kazandija u Mostaru tada nije bilo,
jer da se onamo, kovalo sigurno se ne bi zaputio u Sarajevu ne samo zbog da
ljine, nego i zbog rata, koji je tada trajao.
Kazandijski- su predmeti bili skoro tipizirani. je bilo krajeva, koji su
imali svoj.u vrstu pa su ga kazandije za njih kovali. Tako su bili ' lkafeni
ibrici, kako navedoh ID o s t arc i, koje je troio samo Mostar, a opet su se poneto od
ostalih krajeva :t;azlikovale tepsije to ih je troila Banja Luka i ostala Krajina. U se
lima oko Treskavice upotrebljava se sud za maslo, .koga ne poznaje ostala
zemlja.
Bilo je i drugih esnaf:a koji su svoju robu izvozili u provinciju pa i u druge
zemlje Balkana, ikao to su, primjerice, tabaci, ,kazazi, kujun
dije i neki drugi. Ali tih je obrtnika bilo i po drugim mjestima Herceg-Bosne. Tako
je tabaka bilo, koliko se zna, jo u 17, i u 5, i kujundija
u 5, a Kazaza u 3 mjesta, dok su kazandije Sarajeva, osim podmirivali
svu ostalu Bosnu i Hercegovinu svojim proizvodima. Skoro ne bi trebalo ni naglaavati,
da su ti obrtnici bili jedna jaka ekonomska jedinica u privrednom ivotu naeg grada.
Pa i pored upotrebe suda od drugog materijala kazandije u Sarajevu i danas lijepo
rade. Od najnovijeg vremena postoji i Kazandijsko-kalajdijska radionica N. O. I re
ona.
DODATAK
Uz priloene nacrte
Priloeni snimci Kazandiluka i Oprkanja pokazuju stanje ovoga dijela
stare sarajevske kakvo je bilo prije 1914 godine'. Izmedu dva prola rata mjesti
adaptacijama i u modernom, evropskom stilu naruen je, na
ime, orijentalni karakter ovoga kompleksa, pa je valjalo rekonstrukciji nekih
objekata i prikazati originalni, stari oblik.
Prostorije, u prvom nacrtu brojevima 1-9, 12, 15, 19, 25, 26, 29-33 te
51 i 52, prikazuju kazandijske i radionice, a sve ostale su magaze za smjetaj
sirovina i gotovih kazandijskih proizvoda.
Kako se vidi iz samoga tlocrta, broj 1 i 2 su bez ardija i jedini te vrste u
ovoj pa su se u njima obavljali radovi, koji nisu bili vezani za ardiju i ko
mijeh: u prvome su se fenjeri, a u drugome se ornamentirali
proizvodi ovoga obrta. _
broj 6 i 7 bili su do 1923 jedan a tako isto do 1929 i dva,
broj 8 i 9, i u nacrtu je iznimno prikazano dananje stanje.
U broj 12 do 1910 radili su na dva nasuprotna panja dva vlasnika i razli
obrtnika: jedan je ikalajisavao, a drugi radio Magaza, to je pozadi ovoga
imala. je do pred drugi svjetski rat kat, gdje su vlasnici ovoga drali
75) TruhcJka, Tursk'o:-'s!ovjenski spomenici arhive, str. 135,
231
Kazandijski obrt u Bosni i Hercegovi ni
svoje proizvode, a do njeg je vodilo malo stubite iz unutranjosti magaze.
ispred magaze broj 13 u starije doba, izgleda, nije bio kazandijski.
U nj emu su, koliko se zna, do potkraj prolog radile terzije. Poslije je tu otvo
rena kafana za potrebe izokolnih zanatlija i trgovaca, ali je do nekoliko godina zatvo
r ena, i tu je onda zasio jedan kazandija i ornamenti:rao kazandijske rukotvorine sve
t amo do prvog svjetskog rata. Negdje .toga doba (oko 1913) otkinuta je desna ' polovica
ovoga i uspostavljen izravan ulaz umagazu pozadi Neko vrijeme (do
1939) radio je tu jedan drvorezac, a otada pa do 1945 opet kazandija, i tada je ovaj
ostao prazan.
zid susjedne magaze, broj 14, danas. je unutar za 1,60 m. Pregra
je izvreno poslije 1918.
Prostorija broj 16 nije kazandi jska radionica, nego su se tu, od kako se
zna, lule. pak prostrorija, broj 17, bila je kafana, kojom se do ne
davno sluio KazandHuk i susjedni Bravadiluk. Kafana je imala i kat, gdje su svoj e
dobno radili obrtnici drugih esnafa. Danas su i nad kafanom i nad luledincom s tam
bene pr ostorij e.
Magaza broj 18 je na kat i zadrala je svoj stari oblik sve do danas.
U dva radili su dva vlasnika, a imali su jednu ardiju, koja bjee
vlasnitvo. Ovi i ardija poslije I9l8 pretvoreni su u magazu, a nad
njima kao i nad susjedne dvije magaze na pravljene su stambene prostorije. Magaza
broj 20i prije toga imala je jednu prostoriju na katu, u kojoj su radili Druga
od tih magaza (broj 21) jedno vrijeme bjee kazandijski
Magaze broj 27 i 28 bjehu nekada jedna magaza, to se vidi i po pregradnom zidu,
koji j e, kasnije stavljen.
-.
U tri to se niu uz ove maga ze (broj 29, 30 i 31) nekada bijahu po dva
odaka u ardiji , a danas je samo po jedan.
Uz (broj 32) je omanja magaza, i to je drugi u ovoj
koji odostraga pored ardije ima imagazu.
Nad dananjim magazama broj 37, 38 i 39 do 1930 bio je egrtski mekteb, koji je
imao istaknute erkere na dvije strane. Danas su to stambene prostorij e.
U dva u Oprkanju (broj 51 i 52 poodavno je prestao rad kazandija. U prvo
me je danas radionica, a u drugome U ovom posljednjem kra
jem sedamnaestog kovale su ...se mangure.
Pregradni zidovi pojedinih kao i samim i ardijom
radeni su iz tesane daske u strug. Pred danas stoje fiksne !klupe za
sjedenje. U starije doba njih nije bilo, pa prema tome nisu pokazane ni u nacrtu.
Neki i magaze u Kazandiluku i Oprkanju danas su prekriveni
limom ili crijepom, a prije to sve bijae pod pa je tako pakazano i u drugom
priloenom nacrtu.
nacrt presjek Kazandlijske iz vremena, kada su se
zatvarali a fasade dvaju s vertikalno poloenim kapcima za
zatvaranje iz dananjeg doba.
Kazandijski alat
(SUka I, II i III)
1. Makaze 9. Klijeta za raskivanje
2. Klijeta za dranj e ipki 10. Zumba
3. Male makaze 11. Baskija
4. 'klijeta 12. za kalaisanje
5. Makaze za 13. Narija
6. Maice 14. Gilbija za napinjanje
7. 15. Kljun
8. Suplja baski ja 16. Obla jumrija
232

s
a
7
' o
[J
6
== -
Sl. I
h\"

2. 2
\
233
_____ II Bosni Hercegc.'lini
\
,
J4
3 ,' 3>
, .
- . _..... 0. "-.T-_ _ _____
----- - .-
SI. lT
234
tlall1ui.ia
II
5 0
"9

Sl. III
..
__ ________ j ___________2=-3=-=5
17. Kimi
18. Tabla mejana
19. Jumrija
20. Kriva mejana
21.
22. Gilbija od tepsija legena
23. Savica
24. Savica
25. Savica od
26. Musinan
27. Musina za kivanje tepsija
28. Nakovanj za raskivanje
29. Debela egrema
30. Duga egrema
31. Lingit
32. Lingit za kotlove
33. Polulingit
34. Zeljezo za clvlJe
35. Zeljezo za
36. Kobila
37. Kua!k nalj
38. Tabahalat za ibrike
39. Tabahalat za
40. Nalj
41. Sajan
42. Sajan manji
43. Sajan od kapaka
44. Nalj
45. Soha
46. Halat za savijanje .
47. Obli za kazane
48.
49. za hamzikali
50. Ala turka od kapaka
51. Stopa za kazane
52. Stopica
53. Kimija
,
Mjerilo: predmet br. 38 ucrt&n. je u
mjerilu 1 :12. Svi ostali predmeti su
u omjeru 1:8.
MANJe POZNATIH RIJECI
U ovome navedena su samo ona u kojima Sll one upotrebljene u
ovom radu. Za koie su u tekstu objanjene ovdje je samo njihovo porijeklo.
/(ratice: a" = 'uaIPski , p. = perzii "ki. t. = tu,rski. lart. =, latinski. tal. = talijanski. njem. = nje
= m. = muki roo. f. = rod. n. = srednji rod. pl. = mnoina. V.= vidi.
aga.. m.. L. )!ospod; n. zapovjedni,k.
ak('(l, f.. t.. (ak = oi,je!) siltni turski srebreni novac promjera 10-12 mm. teina 0.65 do
1.10 g. Do XVl\I spala mu je teina do 0.13 g. U XVIIi bile su
u o.pticaju zdrave (sag) i ma-njkave ak
akam, m.. t.. (.od aham).
alat, m.. a.. (pl. od alet).
alem, nl.. a... ovd'je polumjesec 'i zvijezdu Ila vrku mlinare ili koie druge zgrade.
alka, i.. v..
arelija. L. t.. (od ard. ()Ino to je iz-a. pozadi. za<inja strana), prostorija iza
Ill .. t. (od .kuhar
aSC/lI/C(/. i .. t .. kuhi:nja.
afell/k, m.. t.. (od ate. vatra i suf. [LIk). sud za vatru.
alet erelllin aleten emill od t. ale/en = od vaire a. emill, siguran). siguran od poara.
bada, f.. P.. dimnjak.
bajrak, 111 P.. zastava.
bafwl, 111 a. (bakka!), trgovac vik.tualija.
[Jafwr, m" t. bakir.
111.. t. bafmu/
bamlja, f.; L. banda',ihi'scus esculentus.
lwa. I.. p., (o:d /1a, 11;!ava). titula za prostog
berber, m. tal. barbiere.
/)erbemica, L. radnja.
bezistell, m. (od aop. bezz{tzis/ulI. vu19. bezzistall i beiles/(m), .po'krivena utvrdena trIlica. II kojoj
se prodaje \Skupocjena rooa. ofuje. nakit j dr.
t ., od i suf. di). noar.
bogaz, m.. t.. grlo. tjesnac. klanac.
--------------------
236
Hamdija
lJojadija, od boja i sui. di.
buhurdar, buhurdan, m. apo (od a. bIlhur [o(;no ballllr, JI1iris p. suf. dIm), kadionica.
m,. tp. i dador, taik
1
0der a tor. atra ,
I (' ark, m., ,P .. ono, to :ie vrti; sprava za struganje.
nl .. 'P[" ('od p. i t. i, rad). na
i.. p. trg oko koga se nalaze sa strane a II sredin'i Sll pretrge.
m., (lO p. i L sui. Ii), iz
k, m. t. opanak od sirove ,!roe.
In.. L, vrataII'. pandur. u vojniik. II sta'rije doba carski kurir.
m .. (a. dih(iz) , kad se djcvo,j,ka udaje. '
m., t.
m.. .pt..
i., p. izvor.
m., p. pit omac,
f.. t.
m.. (od i suf. dj). i::zlllar.
f.. ,p. kase oo ar. ke's.
m., t. Il epenek, krila,. kWPaJk. kojm sc dll(;all zatvara. , .
Ill., p. (kethuda, izgovara se kaja, kehaja), star je';na. nadzornik, zam.icnik.
m., p. kemer, svod.
('eremit, Ill., gr. Iwremit.
m. L cigla.
m .. a. fdtab, knjiga'.
ll.,' t. -istopina od neke rudc.
Ill . t. flomlir, <ugljen
daira, f., a. daire, kirug-. .
dajak, Ill., t. (od ini. dajamllk, nasltmiti se), poduPiral:. potporanj.
m.. t.. (od ela/-go i sablja). gO/li sablja: II ranije doba jedan rod dobrovoljaca.
demirli}a, f., t. (demirli, gvozden); stalak od gvo da, Ila koji se postavlja velika tepsija. kO.ia se
po rome zove demirlija.
deba, f.. a. debbe, 'posuda od metal a (bakra) ill koe za masl o. ulje, med i
dib, m., 1., dn<o, .dubljina.
dibck, m., L, hava,n (mcrzer) od drveta ili od kamena za tucanje prcne kafe.
m., a. dukkan, ra.unja. gdje se gto prodaje.
dUlIder, m., t dulger . .
dema/, m., a. dema'l/t, skup. kompanija vojnika. '
devdir, m., 'p. Iwvgir (od kefgir, sloeno od kef (gef), pj ena girifdcII, drati), cjcdiljka.
dirum, m., t. girim, ulaz.
dill, m.. p. gill, rua.
dulbedall, m., p. giilbedall, P'Osuda za ruinu vodku: u nas sc zove ia za dulsi .iu.
dulsiJa, i., ,pt., (od p. gii/ i t. SII: voda), rui,na vodica. .
dugum, m., L gii.glim.
dl/gumdiJa, m.. t., (od giigi1111 i sui. di), on 3d koji pravi dUl:ul11c.
ege, n., p., turpije razne i Qblilka.
egellllija, g., strugotina.
elfibabl/, m. 1., (on all, bi 'el, .bijele 'kose i brauc i t. baba, otac).
esldjll, i., t. es/d, sta,r, upotrijebljen.
eS/laf, m., .pl. <al <l . sll1111f, razred. red. organizacija; cch.
fajda, f., a. Iaide, korist. dobit.
IClljer, m., t. leller, p. Ienar .
glllpck, m., vjcrovatno od p. Ku/berg.
m., a. hallad, ollaj koji puca pamuk, nalae druge stvari, to sc nalau pa
mukom.
halal, m ., a., ono to je dozvoljeno.
ha/ka, f., t. halfla.
hamam, :m., a., hammam, terma .bl!Jnja. kupamo.
hamam-ledell, m., at., hamam-legen od a. IlOllImalI L legen.
Kazandiiski obrt u Bosni g",o ___________2_3_1 i tier.::.c,-:::.; ::...v:..:i.:.:n::...i
/1lI 11lTJa/1/11 k, m., Cod /WIIl, sirov t. pI/muk ijj pambuk od \1. pembe).
hamur, m., a., tijesto.'
hall, m., p., svratite,
halle, n.; p., j.z,rezaik.
haranija, t, ne znam je
hl/remlllk, tn.. a.., (ad 'a. harem i t. suf. 1111:). ensko odjeljenje u
hasekije ili m., t. haseld, rod ; najodabranijli pak, koji se sastoja(l od 14. 19,
66 i 67 demata. Ovi \'ojnici in;ali su pra vo nositi titulu aga.
haerma, t, t. arma. ono, t(} .ic po
hazlla, f., a. hazine. rezervoar za toplu vodu u ba'TIii.
henzek, m., t. emzik, - sisa.
IlOdlI, m., a lP: havade,
huddet, m., a., dokaz; presuda, odluka kadije.
ilJrik, m. a. p, sud za voou.
imam, m., a., koji vri slubu u damiji.
imarel, m., a., besplatna javna kuhinja za siromahe.
ill/bek, m.. a. i11lbik, naprava za c1cstilaci,i,u Ijekovit:h trava.
jamak, m., t., regruy u vojsci; zamj enik bajraktalra.
jemek, m.. t., jelo.
m., tiP. (od t. kni, new i p." vojska).
iigit, m.. t ., junak. vitez,
joltava, f.. tp.. (od :t. jol, put oj p. Illba, vulg. lavll i,vrsta tendere.
joUasi, nom. sing. joitas, m. sloena od t. iol i a. tas.
jordamiti, od I. jordam, ponos: io si zajorda11lio? to si se ponio?
IWdaif. m.. t. od a. IlOtaif pl. 'od katifa. vrsta slatk-og .iela.
kadija. m., a'. kadi, s udac. sudija..
klldu/la, L, od ' t. kadin, gospoda.
Iwjsar, m., 'kozja ,k-oa i crveno obojena, prozvana tako po Kajsarija (Cesarija),
gdje se va:Uda najprije proizvoditi.
kalai. m., 1., kositar.
kalajdija, m., t. kalajdi. onaj koji kositrom.
kaldrma. L, t. /(;llldrma, put, drum ka.menom.
llalem. m., od lalt. calamus; je dola ,preko Turaka.
kalia, m., a. lIalila, zamjenik, kalfa.
kalfabaa. m.. a t. (od a. Izalifa i t. ba, glava,)
kalllp, m., a. kalub, Iwllli ili kalIlp.
Iwl/umll, 1., lp.. i. kal Hida i p, hane, top!:onica.
Iwpak. m., t., poklopac.
Iwrm/ugI/11I. m. (od Iwra, crn i t. gagiim v.
karavarI, m,., t., veli:ki sud, jz ,koll; a jc jela voisk!!.
karavansaraj, m., p. kerbansaraj. karvezarija II putopisima, vcli'ki han.
Iwrpuza. L. t. IwrplIz, lubenica .
/iasap. m., a. kassab, mesar.
kazan, m., t. (vulgurno od kazgan i gazgan), veliki kotao.
kakrdak. In.. t. Iwkirdak suha ma,ter.jja, to preostaje kad se iz pod presom ,iscijedi sva
mast.
kazaz, m., a., svilar, posamentir.
kazl/nl/ija, m., t. IWUlndi, kotlar.
kevi:ija, f., t. p. kaft:e. velika halkrena kaika (Schopiloffel).
kiniia. L, po svoj prilici od t. kind.
IWllak, m., rezidencij a guvernera, sandakbega; dvor, gospodski dvor; put od dan hoda.
Iwplide. 11., ove nema \I u ovom smislu.
lU/uk. m., t., pas, pojas.
kual/a, L, tp., (od t. ku. ptica i lP. Ilane ma-Ia tende,ra, u kojoj se nekada vari.lo pti
meso.
kllanma. i., t . od gl . kllanmak, pasati, opasati), pasan;e. pripas'ivanje kecelje ili petema!ja.
klltij(l, f., t. kutu.
kuzi!eJlder, m., od t. luIZi, j'anje i p. (v. t.).
I
Hamd.ija
kuzitendera, f.. 1.. (od t. kliZi, janje i t. tendere; (v. t.).
legen, leden m: . .p. legen.
lender, m . lP. lenger; izgleda, da su Turci ovu po'prhnili od Orka.
londa, 1., tal\. logia.
magaza, f., a. mahzel1.
makaze, L. a. makus i mikraz. kare.
mandal, m., a., zavor. zasun.
mangala, L, a. mau.kar .
mangllra, f., 1., vrsta Sitnog bakrenog novca.
matrafo., 1.. od a. mireba, vulgo t. maraba, caSa od bakra, a i od stakla.
. matara, 1., :p. matare (od ar. ma/here), J od koe uapravljcna posuda za vodu.
mejhana, i., p. meihane (od p. mei, vin'o i p. hane,
mekteb,m., a. kola,.
mehur, m., a., poznat. na glasu. "lasovit.
meterizi. m., t. I.;olta!si (v. t.).
mIlallim, m., a.,
mud,erris, m., a.. profesor.
mukavva, f., a., od 'kartona napravljen va,ljak s promjerom od 14 cm iSlplJllJjen rasto,pljeu im
lojem.
muma, f., p.1 mllm,
mumdija, m., pt. mumd..i (od p. mum i t. sui. di), SVJecar.
musafirhana, i., apo musafirhalle (od a. ml/safir, g{)st ii p. hane, heS/platno
za siromane putnike.
11l11Sillall, /Il .. vrs'ta nakovn.ia. bim k()rumpiralna, da joj nsam moga'O kori.i ena.
m., pt. mlllabdi (od p. mlltab ili muta! i t. sui. di), obrtnik, koji pravi predmete od
kostrijeti.
lIalbantllim, i .. (od a. na'l, i p. bend veza), konja; nalba.ntnica, II
kome sc konji potkivaju.
llam, m., p.- 'ime, glas, slava.
lIiador, m., p. niadir, salmiiak
niteste, ll., p. niaste, SIkrob od penice.
odak, m., 1., ognjite, dimnjak
oka, f., od a. vukijJe, mjera za, teinu u orijent.alnom sustavu. mjera, tei. 1.28 kg; l oka 400
d>l'alma, JOD dirama l litra. 1(10 Oka je 1 tovar.
oturak, m., t. ono, na se sjedi ili na lleto stoji.
para, L, t. pare,
pazarija, f . od t. pazar, p. bazar, wba za trite.
perede, m., nepoznato)); podrijetla.
perdel, m., ,p. pergel, estar.
pervaz, m., p" rub.
pilav, m., .p. pilav i pulav, vrsta jela od rie.
m., p. pirind, [Iia.
poasiti se, izvedeno ad a. asi, neposluan. nepokoran, buntovan.
rafa, f.. t. raf, polica.
rahmetli, at. (od a. rahmet, pokoj. milost, blagoslav i t. suf. m. pokojni.
safa. L, nj ove nisam naiao u a izgleda. da je arapskog podrijetla.
sahan, m., a'. sahn.
sailtijall, m., kozja koa i obojena li bijelo ili uto i po tome: bijeli i llti sahtijan . .
saka, m., a. saki, vodonoa.
saksija. f.. t. saksi.
sapundija, m., tap. sablln i t. sui. di.
m., a., sedlar.
savarisanje (od t. gl. sh'amak), rihati bakreno Sride.
savat, m., 1., savat.
selamlllk, m. alt .. ('od a. selmn i t. suf. liik), mu ko ,odjeljenje u velikim feudalne. go'
spode.
serdengeddija. m.. pt., ('od p. ser, glava. t. den, i od odahra.ni dobrovol.jei koji prvi
na nC'prij'ateUa i upa.daju II opsiedl1111e
l<azandijski obrt u Bosni i Hercegovini
sebi/j, m., a. sebi/,zgrada. Il kojoj putnik moe uvijek vode za
sctilj, m.. a.. (sail), s !}:IPom za
sevka, f., t., iz mde istopljen i II kalupe izlJeven metal.
slIlarialIla, 1., ,od t. gl. ismarlal1/ak. d'aik le, foba po lI<lrudbi.
softa, m., p, sohta, bogosl{)v.
m., dem. od t. sokak, ulica.
spahija, m., p. sipahi, konjanik, !enski vitez.
srma, f., t. sirma, srebro.
sllrallija, i., t. sl/rahi, boca za \' odu.
surma, f., od t. inf. surma!;;, aw). to se die i sputa, ntvMH zatvara kmz prostru!{an ili sko
van utor.
sllsak, ITI., t., sud za crpljenje vode s drkom.
cemlija, f., t. iskemle, stolica.
m., L (eker, i t. di)
ejh, m., a.. starjeina tekije.
egrt, m., p. agird.
eher, m., p. eizir, velika varo.
imla, imlja, indra, f., njem. Schiudel. lat.
i, m., t.
tabak, ITI .. (a. debbag) , obrtnik koji kon.
/abiz(llla, f.. alp .. (od a. deblJllJ{i p. hl/Ile. radionica. u kojoj se koa.
/akum, TIl., L, pribor.
/(lllak, m.. L, (llellag) . ma,SN u U:.Inl.:;j) .
laban, m., t.
taslak, m., t.
/(lli/lan, m. (od t. ta, kamen i Ilan; v. 1.).
tavan. ll . f.. .p. labe.
tefter, m., p. delter, primi ta,ka i izda taka: "pisak: bi1jelnica: je podrijetla.
tekija, L, a. teke, samostan, manastir.
lemessuk, m.. a., potvrda.
tendem, i. t. tendere, a. tinder, erpa.
lepsija, L. t. tepsi.
terezija, m., p. teraZlI ravnotea; vaga.
terzija, m., p. der zi,
testir, m.. lat. testimonium. svjedodba.
tomruki:ija. .m., ,t.. (od tomrl/k), oblica i suf. di;). onaj koji prodaje drvo za loenje.
trampati (od t. trampa), zamjenjivati.
tl/vor, m.. nepoznatog podrijetla.
/llema, m., pl. od a. alim,
/Ill lU/, m., (od t. on, dio, predn.ia strana ka, obrva), prednji naslon, oblutak, jabuka na
sedlll.
Ul!van, m., a.. naslov knJige.
umek, m., t. omek,predloak.
ustabad, m., (oup. ustad, majstor t. ba), !.dava.
vakif, m., .a., legator.
vakuf, m.. a., zadubina'.
valija, m.. a. vali guverner ' ,po krajin e.
zanat, m., a. san'at, zanimanje, obrt, zanat.
zanatlija, m., L zanatli (od a. san' at, zanimanje t. suf. m, obrtnik.
zarf, m., a., sve ono, u to se neto
zeh, m., p. zih, neto, to je na rubu.
zi1dija, m., (od zU. ZV01l0 4 t. su!. diO, zvonar.
zildi1uk, m., zi:ld'idska lulica.
zum/Ja, f., t., proboiae.
240
Hamdiia
RESUME
"
Chaudronnerie en Bosnie et Herzegovine
L'emploi d11 cuivrepOUT la production des va'isseaux a asse.z tot le d( ve]oppemel1t
dc la cllaudronnenie dans l'o rient. Au quinzieme siecle. sous la domination turquc. elle s' enradna
aus5-i sur le sol yougoslave. Elle a tleurii a Sarajevo, a ct a Mostilr ma,is c'cst a Sa
rajevo qu'elle s't:st aff;ormee lc mieux et lc plus lon!(temps. Les premieres boutiques dc ce
ont ()uvertes au centre du qua,rtier commercial de Sarajevo. Plus tard. au CQurs du develop
pement lcs boutiques sc ran!(ealient l'une pres de l' autre. et les ar bisaIls, peu a peu se trans
formaient en negOciaJlts - capUalilS tes qU1 font commerce des produits de chaudronncrie. Pres
de leurs bout-iques ils etablissa!ient des entrepots pour la ma,rchandise. les
C'est la que prend sa na'iss ance le quartier de chau:dronnerie qud porte en soi toutes les
rist:ques dc l'3Jrcliitectur e orientale. Les ouvriers en cuivre a Sarajevo , tous ;i'ndigenes, s'associellt
bientot en un corps de meti er comme tous les autres rurtisans. Apres dis tra'l1Smettcnt cc
melicI' a la de geneTa!tion en generation, quelqlleiois meme deux cents annee,; sans
interruption. Le technologique de leur travail consistait de la ionda!l;e de minerais eLtiv,reux,
du forgement de divers objets, de plaquement et
Avec de ' divers oiltils dc la prodnctioll domestique ces 'alftisans produisaient plus de ,ci
xa-nte-dix especes objets de menage,dont les plus esti:mes etaient les va'isseallx de table, pour
l'eau et pour lc. cak Egalement. a la fin du dix-sept-ieme siecle o n a battu de la mo-nnalie. Les
premi.ers formes de ses produits sont du caractere pUlrement oriental. Cependant lesa,rtisans
de ce pays modifientpeu a peu la formation de ces 'obj-ets d\me maniere specii-iquement bosnienne.
Beaucollp de chaudronl1'iers comme des arbisans excellents donnent fl ces suj et;; el es iormcs slIb
tiles dc quaJites estheHqlles extraorct.hma,ires. Cela 5e rapporte spec; ialernent il la ' ornementati on
- au ciselage et fl la g-ra vure - pleine de rn{) tifs de ce pays et d' une conceptioJI orjginale.
Un tel va,isseau qllIi est forme et {)rnemente de celte fal,:on porte Ilon seulement une va\euf pra
tique malis aussi lme grande valeur 3JrHs.tique. parce que il Iremplace, oomme ulle figure deco
rat:Ne, pa rfa<i te'l1lent dans les maiSOJ1S QTientale les bustes et les statuettes de I'appartement de
J'Europe occidentale. Ces produits des chaudronniers de Sarrajevo ont ete ,touj ours eshmes Ilon
seulement dans notre pays a'ux VIilles et aux villages, mais aussi a l'etranger. En son temps cc
mebier a ete bien devol{)ppe a Salraje\<'o. Cependant apres I'occupation austro-hlOngroise de Bosnic
l'interet pollr les v<tisseailJx de cuiv.re va en decroi,ssant pa;rce que le sens pour l'or.nementation
se diminue constamment par l'im,porta(i.on des vaisseaux commc ouvrage de faorlique qui est
prQduH d'ul1 autre mater,iel a meillcur marche. Par. consequence le nombre de chaudr-onniers
aussi de jour en .jIoor. En 1848 ii y avait sOixante arbis ans de cette branche il Sarajevo.
En 1947, cela veut dire, cent ans apres. leur nombre s' est diminue jusQII' a la Neall
moi'lls ce mebier est enCOlre, ,paJr le temps Qui cou!rt. bien rcpresente dans notre ville qlloique 011
l'exerce, en majeure partie, de la manier e ancicnne.
' .
H. Kreevljakovil:: Kazandijski obrt u Bosni H ercef{ovini
Tab. I
RaJO na sofi II d u a n u
IRMA
Nalazi nakita u srednjevjekovnoj zbirci
Zemaljskog muzeja u Sarajevu
Uz nalaze keramike koji su publikovani u prolom broju Glasnika postoji u sred
njevjekovnoj zbirci muzeja u Sarajevu i dosta nakri.ta, od koga poneki lei 50 godina,
a da do sada nije jo pUblikovan. Kao i II drugim muzejima malo se je do sada
panja na rano-slavenske i srednjevjekovne nalaze. Poto je posljednjih godina osobito
dolo do mnogih novih rezulta,ta u istraiva nju naeg ranog srednjeg vijeka, to se je
i u naoj zbirci osjetila potreba pu blikovanja srednjevjekovnog nakita, da se
za dalja U publikaciju je uz nalaze rano-sla
venskog perioda koji su najbrojniji, i nakit kasnijeg srednjeg vijeka, jer se on
nije mogao odvojiti od rano-slavenskog poto je s njim na istom lokalitetu. Od
rano-slavenskih nalaza je do sada samo nalaz bjelobrdskog tipa iz Junuzo
vaca.')
Oko publikovanja nak,ita postoje iste kao i kod keramike, to smo naveli
u prolom broju. Izvjestan broj predmeta nije bio jo inventarisan (iz Mogorjela), drugi
su se morali tek izdvajati iz prehistoriske i zbirke. Izdvojeni su oni predmeti
koji su danas to ne da se prilikom
zbirki, koje je u toku, jo novih predmeta. Predmeti opet u inventaru ili su uopte
bez podataka, ili su podaci potpuno nedo voljni. Blie mjesto nalaza nije da
ne govorimo o izostav]janju ponekad vrlo vanih okolnosti u kojima su se nalazili
predmeti.
Uslijed toga o nekoj obradi predmeta i preciznom datiranju u ovom radu
ne moe biti govora. U tome nam tek novi, bolje ispitani i otkopani nalazi.
Predmeti su samo blie po analogijama u drugim krajevima. Ipak
su i kraj oskudnih pQdataka poneki nalazi doveli do novih pogleda i rezultata. Nalazi
su interesantni i uslijed toga, to je Bosna upr avo granica uticaja istoka s jedne i za
pada s druge strane, tako da su joj nalazi vrlo raznovrsni.
Od ovih nalaza su nam osobito dragocjeni rano-slavenski, jer nam daju podataka
o materijalnoj kulturi doba iz koga su nam izvor i vrlo oskudni. Samo naalost uslijed
nepotpunih podataka teko je dati opsenije Osim toga ovi predmeti su, moe
se svi - sa vrlo rijetkim iznimkama - predmeti sa crkvina i iz grobova. Tako
nas ovi predmeti dosta dobro u pogrebne i vjerovanja, vrstu nakita,
noenja tog nakita, njegovu tehniku i ukus, radionice toga doba, ali nas malo
u ivot li ustrojstvo drutva i drave i ratnu tehniku, mada je i oruzJe
ponekad priloeno u grobove. Za ovakvu opseniju obradu nedostaje nam to, to do
sada nije otknivena ni jedna ili naselje iz rano-slavenskog doba, a i u kasnijem
dobu imamo malo podataka o tome. O tim smo prQblemima tek od nedavno neto vie
obavijeteni. Tek 1947 godine otkriveno je prvo naselje rano-slavensko u Jugoslaviji
i to u ritu.
2
) Isto su tako neispitane i gradi'ne, za koje znamo da su ih
') Paula Rano'sredn,jeviekovl1i nalaoz II Ju n llZI(W<Ci ma,. Gla s,nii\, Z. III. LlV, 1A42
g., str. 271.
0) Mano-Zisi, M. ... oZa.[i.tn,a kod Muzej'i I, 1948, str. 53.
16
242
\
irma cremonlk
i Sloveni upotrebljavali kao obranbena sklonita. Nisu temeljito ispitani ni srednjevje
kovni gradovi, jer do sada nisu otkQpavani . Ispitivanje srednjeg vijeka se uglavnom
svelo na iskopavanje crkvina.. ali i_to nije sistematski, izvjetaji o tome su ne
potpuni ili ih uopte nema. Tako nam nai predmeti otkrivaju samo dio duhovne i ma
terijalne kulture u doba nastajanja feudalizma i kasnije doba feudalnog poretka.
A) CRKVINE I GROBLJA
1. Mogorjelo - Ruevine Mogorjela su jedan od najbogatijih i srednjevje
kovnih lokaliteta, nalazi velik dio dananje srednjevjekovne zbirke. Prvi put
ga u svojim arheolokim biljekama spominje Franc Fiala:: ) ka o rimski castrum. Od
1900-1903 vrio je tu iskopavanja dr Patsch i o tome dao samo jedan kratak pregled.')
On j e uglavnom dao samo opis otkopane rim ke zgrade, dok dvije naknadno
bazilike i veliko groblje, koje j e bilo unao kol o uopte ne spominje. Tek prema bilje
kama sa cedulja koj su leale u kutijama uz nalaze moemo suditi da se groblje ve
prostiralo u unutranjosti castruma a ponegdje j e izlazilo i van njega, tako oso
bito na junoj strani. Kakvi su bili grobovi o tome smo sasvim neobavjeteni. Isto tako
ne znamo raspored i mjesto grobova, jer uz nalaze postoji samo ceduljica
sa brojem groba, koji nam bez crtanog plana nita ne kazuje.
na zatiti Mogorjela sa ekipom Zem. muzeja mogli smo ustanoviti, da se
groblje prostiralo i izvan okruglog tornja, na strani castrum-a prema Neretvi,
jer iz usjeka, koji je na ovom mjestu Neretva, vire jo ostaci kostura koji su
j ednostavno pokopani u zemlju. Vj erovatno da to biti i 'naj raniji grobovi, jer su se ba
u okruglom t l>rnju i rizvan njega nali naj s tariji oblici ker amike, ali se ne spominje
da su iz grobova, nego su vj erovatno osta ci nekadanjih kao i keramika u
Na toj strani izvan castrum-a su i m ::t muze, ranog tipa vrTI-lX vij eka. U samoj
okrugloj kuli su nadene i iz doba se obe nar oda sa ornamentom 'ivotinjskog
stila. Sve to na to da je na ovoj is strani morao postojati najstariji dio
groblja. Na toj strani su uostalom i kasnij e bazilike, koje su po miljenju
, kustosa Sergejevskog negdje iz VI vij eka. Oko njih se svakalw razvilo groblje. Gro
blje je moralo biti veliko i dugotrajno, to pokazuju i nalazi. Rekli smo da groblje
na istoku ide sve do Neretve. Na zapadnoj strani castrum-a tragovi i ostaci gro
bova pokazuju da je ilo sve do pruge koja vodi iz za Gabelu. Pred dananjom
jo danas postoje 2-3 srednj evjekovne a u usjeku puta
Struga ispred vidi se trag gro bova zidanih od kamena u obliku sanduka,
koji se kod nogu i glave suuje, dok je u sr edini Slr!. Pokriven je ravnim
Malo probno kopanje na tom mjestu 1948 godine pokazalo je da je to groblje iz kasnijeg
doba. Sem okruglih dugm ta, koja su u kasnij im grobovima, nije bilo drugih
predmeta. nij e bilo ispita ti grobove, koji su se' nazirali u obali Ne
retve kod okrugl ' kul e, koji izgleda da su ranijeg datuma. Na tom mjestu Neretva od
ranjava obalu i ugroava skoro i sam jugo- ugao astrum-a sa okruglom kulom.
Od predmeta u Mogorjelu je inventarisanih u inventaru srednjevjekovne
zbirke, a uvedeno je neto i u inventar. Kod predmeta navedenih pod bro
jem 580 do 585 i kod jo neiventarisanih predmeta, sada prilikom
zbirke, nemamo zabiljeena nalazita. Po Patsch-evom rukopi.su i biljekama na cedu
ljama uz predmete koje mjesto na laza, moe se da se tu radi o Mo
gorjelu. Uostalom i sa ostalim inventarisanim predmetima govori za to.
i naunice
Kod naeg nakita ne moemo se upu tati u strogu podj elu na tipove
i naunica, poto su poneki tipo\ii mogli slutiti i kao i kao
naunice. Osim toga nij e nam ni j edna biljeka o tome kako su i na kome
") Franz Pia,l:a , \Vi ss. m. 1R95, str. 522.
') D-r c. Patch. Zhirke st arilla II Bos.-Iie rc. Z\:lIlaljs!cr)111 llluze jll. Ciiasllik J914
s tr. 159.
- ----
' alazi nakita II zbirci Zemalj skog muz-da II ara';.elu
mjestu kod skeleta da bismo po tome mogli suditi jesu li sluile kao
ili naunice. ih jednim terminom - karike - i prema broju jagoda
na njima svrstati ih u pojedine grupe.
Karike s jednom jagodom. - Karika sa duguljastom elipsodnom jagotlom od sre
bra. Jagoda je ukraena filigranskom icom, koja je dijeli u polja. Srednja polja su
i sp l. nj en;:! od :kc i ce l. . red koje je izgleda bio kame-n. na iste
tipove u Dalmaciji. - Diam. 7,3 cm; du. jagode 4 cm. (Inv. br. 586),
(Tab. I, 1).
Karika istog tipa. Jagoda je ukraena filigrans kom icom u obliku i manjih
krugova. s istim ukrasom je u Dalmaci}i II Koljanima kod Vrlike.")
Diam. 6,5 cm, du. jago 3,1 cm (Inv. br. 587) (Tab. I, 2).
Ove obe karike iz jednog groba k,oji je ",a br. 1; a otkopan je 1903.
Uz je i od bakra (in v. br. 588) (Tab. I , 3). Sastavljen je od kari
ice u obliku slova S. Krajevi se zavravaju velikom masivnom ka rikom
u obliku slova "S. - Du. 22,8 cm - Ogrlice su rijetke dalmatinskim nalazi
ma i publikovanim predmetima nema analogije. Poto je sa
zajedno spada svakako s njima u isto vrijeme. se u Dalmaciji za sada datiraju
u IX-X vijek, ali po drugim nalazima vidjeti dalle pojavljuju i u kasnije doba.
od ice sa privjescima koji su u Mogorjelu (ovalni), je i u
Sardinij,i
fl
) i li Kijevu') u Rusiji.
Karika sa jednom duguljastom jagodom od srebr a. Jagoda je filigranskom plet
nicom podijeljena uzdu u polja, u kojima je po jedan krug od filigranske pl et e
nice. Kraj jagoda ukraen je filigranskom pletenicom u obliku - 5 cm, du.
jago 3 cm - (Inv. br. 605) - (Tab. 1,4). U svemu na dalmatinske tipove . je
Sa naunicom br. 406, uz 'zid neke tale 1913 god.
Srebrena karika sa jednom jagodom od dvije polovine, sastavlj e ne avom
sredinom jagode,bez ukrasa. - 3 cm - sa br. 597 u drugoj bazilici 1900
g. (Inv. br. 596) (Tab. I, 6).
Srebrena istog oblika kao prethodna. - 2,5 cm. - u groblju
ispod junog zida castrum-a. (Inv. br. 601).
Srebrena istog oblika kao prethodna. - 2, 7 cm. - u jednom
grobu na istom mjestu kao i prethodna. (Inv. br. 602) . Uz ovu je i kari
bez jagoda br. 603 (Sl. 1). Ove t r i posljednje nabrojane naunice nalaze opet svoje
najblie analogije u Dalmaciji ,u Biskupiji.') Ovdje se one datiraju u IX-X vijek, ali
okolni nalazi opet pokazuj u da su se morale due nositi. naunica samo di
menzija je u Bjeleni u Bugarskoj") sa ll{)vcem iz XIV vijeka, a druga sa nov
cem iz XI vijeka. ' 0)
Par karika sa jednom duguljastom jagodom od srebra. Jagoda je ukraena geo
metrijskim ornamentom krugova i trouglova ispunjenih filigranskim zrncima. Nalazi opet
potpunu analogiju u Koljanima kod Vrlike. ll) - 8 cm, du. jago 4 cm - (Inv. br.
585). - Nema oznake na kom mjestu je (Tab. I, 5).
Karike sa dvije iIi tri jagode. - Srebrena sa tri jagode u tehnici
prolamanja ("aur). Koarica je od polukrunih traka na sastavu kojih se nalaze fili
granska zrna. 3 cm. (Inv. br. 589f (Tab. I, 7).
Srebrena sa tri jagode istog oblika kao prethodna. - 3 cm
(Inv. br. 600) (Tab. I, 8).
fi) F. Starohrv. Pr:osv,1eta VI, str. 9, I a.
tl) O" M. DaHon. Catalogue of Early Christian a'nt,iquties. London 1901. Tab. V. br.
7) H. KOH}l.a;K'O-!la, T IONIl> 1, C. neTep6yprb 1896, crp. 115, iC.!!. 7n.
8) f. Star. Prosvjeta V, str. 68, sl. 4, (br. 76 i 81).
0) BbCTI<I, i-'l3;BrS'crnrJ -Ha 6bJlra1)cI{01'0 apxeO,llOr'I1'r eCKO 111, 1912 - 13, np.
a35, CJ!. 269.
10) yJ3,B'Bcn1H 1I<l 6h;r. a: iX. )lJPY:.l<. IV, np. 288.
") SIar. Pr; sv.;,da Vl , shr. 7, sl. 9 (U).
244
irma,
------------------
Srebrena sa tri jagode istog obI ika kao i prethodne. - 2,4 cm - (Inv.
br. 580) (Tab. I, 9). U istom grobu i ,In asivni prsten od srebra sa bije
lim kamenom, koji je samo sa tiri kukice (Sl. 2) . su u unutranjosti
castrum-a, prva zajedno sa br. 590 pred tremom od stubova, druga opet pred tremom na
strani uz Neretvu, a nije imala bliih podataka.
Srebrene sa po tri pune jagode, jedna slomljena. Povrina jagoda ukra
ena krugovima od filigranske pletenice sa zrnom u sredini. - Diam. 3 cm. -
sa br. 589, - (Inv. br. 590) (Tab. I, 13) .
Srebrena sa dvije duguljaste jagode u tehnici prolamanja. Koara je
sastavljena od traka sloenih upolukrugove - 2,5 cm, - (Inv. br. 594) (Tab. I, 10).
u unutranjosti castrum-a (soba 1) uz skelet 13.
Prve tri karike u ' tehnici aur imaju opet svoje najblie analogije u tnalazima u
Koljanima (Dalmacija). Ovdje su ih do sada datirali u IX-X vijek, ali nova istraivanja
pokazala su da se one javljaju i u XIII vij eku.'")Na neto docniji datum nego to je do
sada datiranje i nalaz prstena uz naunicu br. 580, koji je svakako stariji od
IX vijeka. Za ovo kasnije datiranje ovog tipa naunica govore i rezultati istraivanja
u Srbiji.' 3) Isti tip naunica pojavljuje se i u Cekoj, a tu ih datiraju u X i XI vijek.")
rusk:i.m nalazima po tipu naim kijevski tip, samo ipak potpuno ne odgovara
ni jedna varijanta. Potpuno istu varijantu sa naim pokazuje jedan primjer iz Poltav
ske gubernije. l0) I ovdje ih datiraju Ll X-XI vijek. I kari sa punim jagodama odgo
vara po tipu kijevskom tipu. Samo ni dalmatinskim ni kijevskim tipovima
nije mi poznata varijanta. Donekle po ukrasu krugova od fili granske ice na
jedan primjer iz Kije\'a."') Sto se datiranja svakako je istovremena sa navedenim.
od ranijih tipova je naunica sa dvije duguljaste jagode. Najblia joj je analogija
primjer izVrlike..
17
) Isti tip samo grublje tehnike je i Ll Bugarskoj, gdje smatraju
da nije starija od XI-XII vijeka.s') Prema svemu izgleda da je istovremena sa rani
jim.
Uz brojeve 580-584 nalazi se izvjestan broj predmeta spremljenih u male kutice
koje imaju biljeku da iz 1910 godine sa groblja izvan castrum-a
(Ausenfriedhof unter A). U jednoj od ovih kutija je jedan a u drugoj su
dva. su dosta i samo se na jednom vidi natpis Tarvisium, a na
aversu zvijezda. Ovaj tip se kovao 1312-1318 god.'o I ostali su sjeverno-tali
janski srebreni picollk Varijanta im se ne moe odrediti jer su Kovali su ih
anonimni biskupi od kraja XII do XIV vijeka. 1.
93
) Iz nalaza ovih mo
emo samo toliko, da se na tom mjestu poko.pavalo jo u XIV v,ijeku.
sa duguljastom jagodom. - Dvije srebrene naunice sa dugulja
stom jagodom. Karika prolazi sredinom same jagode koja se pri kraju suava i zavrava
zrncetom. Privjesak je uzdu strane ukraen filigranskom tordiranom icom. Na
dene u unutranjosti castrum-a na strani uz Neretvu, u sobi VI, grobu br. 9. - Du. 3,5
i 4 cm, du jagode 2,5 i 2 cm. (Inv. br, 595) (Tab. I, ll).
Na tankoj koja se jednim kraj em zavrava u obliku slova S , obJeena
je duguljasta jagoda. Jagoda je uzdu sa pet redova filigranske ice i zavr
12) f. Star. Prosvjeta VI. sl. 6 (br. 177).
Na ovom usmenom saoptenju zahval.iu dire,kto!rLl ''''lize-ja u Sir- IHlu dr. St.
l:t) J. Muzej i II. 1949. str. 122.
H) Rudioolf Turek, (:e;; ke hradi tnc nalezY, c\atovane mincemi. Slavia Antiqua. T. I. 1948.
slr. 490.
lG) li. Kondakov. op. cit.. Tab. XII..3.
ln) LJ.. KalDam3m, g-robl,'le na Majd anu , Vjesnik za arh. his t. dalm., LI. 19.10
-34, st,r. 93, st\. '5/1.
17) f, Star. Prosvjeta VI. sl. (j (184 i 100).
n, MYT3cj)lmeBb, KP CTOB'IWl'H3Ta IlPKBa Bb C. K.1Jace -- Kb Oii , Yl3BiJ(CTml Ha 6b.l, apx, fIf . V.
('1lP, 97, eJ!. 70.
19) ( o,rpus nummo'rum It ali,corum. sv, XXII. (j varijanta II.
10a) Na nalaza n,Qo\'ca zahvaljw'ieln prof. J. Rendell i A . kllstosll nu
zbirke muzeja II Ljubljani.
------------------
Nala'Z i nakita u rednjevjekovlIlQIj' zbirci Zemaljskog l11uzej,a u Sar 3';.e\u 245
ava se kuglicom. Od zlata je. 1900 g. u unutranjosti logora kraj groba 1. -
Du. 2,8 cm, ir. 1,8 cm. - (Inv. br. zbirke 1046). (Tab. I, 12) . Tip i ovih nau
nica stavljaju za sada u IX-X vijek. Ipak po posljednjoj naunici on je morao i
due trajati. Kod ove naunice se javlja S zavretak koji je za S naunicu
datiranu kod nas u XI-XIV vijek. Poto nedostaje svaka osnova za datiranje, za sada se
ne moe zlatna naunica blie odrediti. Za p rve dvije naunice posto.ie opet analogije
nalazima u Dalmaciji (Koljani).2D) Ovaj tip sa privjeskom postojao je jo
u
sa koljencima - Par srebrenih Sa tri lako istaknuta kolj enca Ll
vidu namotane ice. Analogan im je jedan primjer iz Biskupije.
2l
) zajedno sa
s jednom jagodom (br . 596) kod druge bazilike. - 2 cm. - (Inv. br.
597) (Sl. 3).
Pa'r srebrenih naunica sa koljencem na luku do Koljence je u vidu
sa dva reda zrna. Isti tip u Mravincima.
22
) u grobu (br. 10) u unutranjo
sti logora. - 1,5 cm - (Tnv. br. 591) (Tab. II, 5) .
Srebrena naunica sa tri koljenca kojih je luk ukraen filigranskim ple
t enicama. u grobu (br. 18). - 3 cm - (Inv. br. 383) (Tab. II, 1).
Srebrena naunica sa tri kolj enca kojih je luk ukraen filigranskom . plete
nicom. u grobu (br. 18). - 3 cm. - (Inv. br. 384). .
Par srebrenih naunica sa tri koljena kojih je luk ukraen IiHgranskom
pletenicom. u unutrandosti logora 1900 g. u grobu (br. 9). - 2,6 cm.
(Inv. br. 292) (Tab. II, 7).
Par srebrenih naunica iste kao ranije. u unutranjosti logora, prostorija
prva u grobu (br. 6). - 3 cm. - (Inv. br. 293). (Tab. II, .
I za naunice sa ukrasom filigranske pletenice imamo analogije u Biskupi
ji."") Datiraju ih sve u IX-X vijek.
5
sa jagode. - Par srebrenih nausnica sa jagode. Dvije su na
stranama a dvije na vrhovima ipke namjetene u sredini
koja je ukraena filigranskom pletenicoJ:l1;. Ana!ogije u Dalmaciji datiraju u
u IX-X vijek. Niederle ih ubraja u tipove koji su orijentalnog porijekla.
2
" )
1913 g. zajedno sa brojem 605 uz zid tale (?). - Du. 5,5, ir. 3,5 cm. (lnv. br. 604)
(Tab. II, 2).
Karike - Jednostavna karika od srebra. u drugoj bazilici 1900 g. -
2 cm. - (Inv. br. 598).
F. Star. Prosvjeta VI, str. 29, sl. 6 (210-11).
21) F. St. Prosvjeta V, str. 43, sl. 2 (42). .
22) Dr. Li. Kar aman, Rad akad. 268, 1940. sl. 31 (90) .
2") F. Star. Prosvjeta V, str. 45, sl. .3 (.58).
24) Dr Li. Karaman, Vjesnik za arheolog-iju i hbtoriju dalmatinsku VI, 1940, Tab. XIX i XIV
(zadnje).
"') Nicderle L., Byzantiske perky \' Oe'chac!J a na Nlorave, Parnatky archcologicke XXXV.
127, str. 343.
246
Bronzana karik a ista kao prethodna. N adena u grobu ispod junog zida castrum-a.
Diam. 25 cm. (Inv. br. 603).
Pal' bronzanih otvorenih karika k raj evi prelaze j edan preko drugog.
bazilike prve i druge (sk let fl. - Diam. 2,7 cm. - (Neinventaris ano).
Par karika od debele okrugle ice. - 3 i 2,5 cm. - (Neinventarisano). Imale
su samo oznaku br. 16. Uz ove karike u ist oj kutiji su i dugmeta i dve
parice uz koj e je bila oznaka da s u iz ut a. Parica je istog tipa kao i ranije, izdata od
anonimnih biskupa i to izgleda u Veneciji, koliko se moe vidjeti, j er je novac vrlo
izjedeno Pripada dakle uglavnom XIII v. Za datiranje nam ne moe posluiti jer je na
II utu.
Par karika iste kao pret hodne. - 3 cm. - u groblju van castrum-a
sa A) u br. 25.
Karika od bronze. Leala sa oznakom grob II izvana. Uz kariku je bilo i 6 nov
anonimnih biskupa (Tab II, sl. 9, 11, 12) . Samo se j edan mogao ali
kako su svi istog tipa sa krstom na aver su i natpisom S. Markus, svakako su vr'emen
ski bliski. Kod novca je na aversu krst i natpi PE. GRA. DUX, a na reversu
MARCU",,, . To j e novac P et r a Gra denigo-a (1289-1311). 2U) Ovaj nalaz novaca j e osobito
koristan, jer je naden uz koju su kao rano-slavenski nakit do sada datirali
u I X-X vij ek. I ovaj opet pokazuje da rano-slavenski nakit ne nestaj e .iz upo
t rebe u XI vijeku, jer po ovom novcu se nosila jo u xiv vij eku.
.".. .., ..

' . .....-.' ,',
.'. .' .
. - I @
6 8
.
Prstenje - pr ste n od sr ebra u ::>b1iku Uz njega je bila samo oznaka
br. 15. 2,2 cm (Neinv.).
P r sten istog oblika kao pr thodni. - 2 cm. - (Neinventarisan).
Pr s ten u obliku sa iskucanim ornamentom krugova. u utu desno
od vrata - 2,5 cm - i nv. br. 2002) .
Prsten .istog oblika ka o prethodni. Na den u bazilici E. - 2.7 cm -
inv. br. 2040) . Isti tip prst ena nalazimo i u bj e)obr dskim nalazima." ' )
Br onzani pr st en Sl ' napri jed ir i II oval nu II koju j e urezano sl ovo
N. vaj urezivanj a monogr a ma pr euzet iz antike , javlja se rano-sla
nalazima. u unutranjosti logora (prostorija III). - 2 cm - (Nein
ventarisan.) (Sl. 4).
Prsten od bronZ(! ot vor enog na prijed se iri u ovalnu u kojoj je
urezan kr st. Uz geometrij s.ke or nament e k rst j e dost a ornamenat r a no-s lave'nskog
prst enj a. u grobu izvan junog zida castrum-a. - 2 cm - (Neinv.) (Sl. 5).
"") Corpus nUI1l1l1orum Italkorul11 VII. Tab. I, II.
"' l Bruniimid, Vjesni'k hrv. arh. dr. VII, str. '10, sl. 7 (5).
Nalazi l1akita II sredl1jevjekovifloti ztl ircl Zemaljskog 1lluzcj,a II Sara-jel'U
247
Prsten od bronze sa krunom na kojoj je urezana estokraka zvijezda, a na
obodu su unaokolo (Sl. 7). Ovaj prsten leao je II kutiji zajedno sa prstenom
opis slijedi, sa 40 od bronze (sl. 8) i dva istog tipa kao raniji i na ce
dulji sa oznakom E. (Tab. II , 8) Uz to je bilo u drugoj cedulji s.a oznakom Ausen C
is tog tipa kao i raniji. Poslj ednj a komada su vrlo Samo se
na jednom novcu koji je leao uz prstenje i mogao i natpis Jovanni
Danclalo, a s druge strane "S. Marcus. I to je dakl e venecij a nski pi.ccolo iz god.
89.
2
' ) Moemo svakako pretpostaviti da su dva koja su leala uz prstenje i dug
meta na is tom mjestu (E) ih Patsch svakako ne bi stavljao zajedno. Pre
ma tome ovo prst enj e treba datirati u kraj XIII do XIV v,ijek.
Prs ten sa krunom u vidu latica malo zavrnIlt ih. je ukraen filigran
skom icom u ornamentu talasaste lini,ie. U kruni bijeli poludragi kamen.
Tehnika rada ovog prstena je vizantiska i na prstenove koje donosi Ni ederle."")
gdje i prethodni. - 2 cm - (Neinv.) Sl. g).
Prsten srebreni sa vrlo istaknutom knr,1om, Okvir je ovalan s,a zelen,im ka
menom, Nj egov oblik porijeklo od prstenova kasne antike. U Italiji se
javlja od VI- VIII vijeka.
30
) .Jedan prsten iz VI vijeka u Francuskoj nazivaju
episkopski."I) sa oznakom br. 35. -Pr 2 cm, (Neinv.) Sl. 10).
Prsten od bronze kome je na sastavu priljepljena kruna kruna. U kruni
j e plava pasta sa tri bijele u sredini. sa oznakom br. 29. - 2,1 cm
(Sl. 11).
Prsten isti k ao prethodni , s ozna kom br. 29, - 2,2 cm.
Prsten isti kao prethodni. s oznakom vanj sko groblj e A - 2 crn.
Ovaj oblik prstena koji je broj a n II bjelobr dskim nalazima,82) ima svoje u
mnogo ranijim epohama. Inter esantno je, da se isti takav prsten sa priljepljenom kru
ni com javlja u mikensko doba. U pastu su umj esto bij elih, zlatne.
3
")
Vjerovatno j taj oblik preko Vizant1j e prenesen iz i u nae rano-slavenske na
laze, kojima smo vie puta kon. tatavoli uticaj Vizanta. oblike nala
zimo i merov,inkim pr-stenjem."I)
Prsten se naprij ed iri u est ostranu II koju je mezana krunisana
glava. Glava je rotpuno jednako prikazana kao glave bosanskih kraljeva na bosanskim
GJava .ie sa kratkom kosom li sa brkovima, a na glavi je kruna sa ljiljanima.
1910 god. (Vjerovatno u vanjskom gro bIj u, j er se ono tada 'kopalo) sa oznakom br.
44, - 2,4 cm . - (Sl. 12).
Ova j prsten je vjerovatno prsten. prstenj e sa imenom kralja nosili
su kralj evski u Egiptu. P ersij ski vladari su nosili prst en sa likom Dareja
i Kira, U Rimu imperator no<>i pr sten sa ' vojim portretom. Sluio je za
pi sama, Iz merovinkog doba je poznat t ni prst en kralja Childerica sa vrlo karak
poprsjem, koji je u nj egov om grobu s a ostalim nakitom.
kraljevi su se i pokopavali sa takvim prstenj em, prema torne je on mogao biti i memo
rijalni . Osim Childericovog se spominju i prstenovi drugih kralj eva. ali nisu
U Francuskoj se izvj estan broj prstenova samo sa kralj evskim likom
bez natpisa, kao to je i na, i za n,iih smatraju da su prstenovi. Kralj je
imao svog referendariusa koji je nj egov prsten (geruhts annuli rega
liS). 3") I ovaj na prs ten svakako j e prsten nekog bosanskog kral j a. sa
"8) COf!). J1!I!ilnl . Ttali cOl'lllTI VI I, str, .'iD.
"fi) L, Niederle, Rukovet \' P raze 1931. 215. sl. lOD.
:lU) W. A. von .lenny. Die Klll1St der CLnl1al1C' 1l im fr iihen Mittelalter. J3erlin 1940. Tah. 31.
:ll) Claudills Cote. B aglIc l'(ol11aincs ct i'v\crovingie n.J1es. Re'VlI'e archenlog'iqlle, T. V. 1905, S(ir.
194. sl. br. 28.
:I") BrIllI micI. Vj esnik hr\. a rh. dr" VII str . n . sl. 7.
:\:1) Mar shall . Catalo"lIe of the Fin"er Grecok. EtriI SC<1 11 alld R ,O IT1<1II. 1. olldon 1907.
XXXVIII. fiSO.
"") Cot.e. Rell\ iC ar'cheolcgiqll,e. T. V, str, i LJ 4. br. 26.
3;;) M. Deloche, Le rort des an.nC3UX dans I'ant ' quite ROl11 ai,n et dans le ' prCl1l hers siidcs
du h\ oycll-ag,es, MCll10ires de a::ad, des et bBlles-iettr,es, XXXV, 1896, 24' 52.
248 Irma
likovima kraljeva na slubenim bosanskim gdje je kralj pretstavljen
na prestolju,36) je sasvim Ovakav tip prstena je u naim zemljama
do sada jedinstven primjer. U Srbiji je na prstenu kraljice Teodore urezan grb.
U bosanskoj kancelariji su ovim m prstenovima po upotrebi donekle odgo
varali prste'nasti tipari sigilum secretum). Poznati su tipari kralja Stefana
Tvrtka I (od 2-XII 1382) i Tvrtka II (od 6-VIII 1420), ali i na njima je samo prikaz
grbovaY)
Prsten sa fragmentarnim okvir(}m za kamen od tordirane ice. Kamen
ispao. Na sastavu okvira i po dva zrnca. su ukraeni i bjelobrdski prste
novi. 1900 g. kod druge bazilike. - 2,3 cm. - (Inv. br. 599). (Sl. 6).
Razno - Okrugle od bronze sa iskucanim ormimentom u vidu rozete. Sa
su uz platno, prema tome su bile ukras na odijelu. se
nalaze r ano-slavenskim nalazima. Bez oznake je. - 1,5 cm. - (Tab. II, 6).
Duguljasti privj esak, ukraen filigranski m zrncima uokrug sredine. Moe
se skoro potpuno isti privjesci su i u Majdanu.
3 R
) Datiraju ih u IX-X vijek.
Po obliku d na privjesak u Ilidi (Inv. br . 1261), je kod apside prve
bazilike. - Du. 3,2 cm, ir. 1,1 cm. - (Neinv.) - (Tab. II, 3).
25 malih loptastih dugmeta uz karike i sa oznakom bT.
16. (Neinv. ).
40 dugmeta od bronze u obliku polukugle ili sa ravnom donjom straiDom.
sa oznakom E" uz dva opisana prstena i parice iz XIII vijeka. Prema tome i ova
dugmeta IT\oemo staviti II XIII-XIV vijek. Du. 1,5 cm. (Neinv'.).
Ovo mnotvo dugmet a na jed nom mjestu moe se objasniti modom toga
dob? U XIV vijeku nosili u se koji su imali i do 50 dugmeta.
39
)
Uz ove nal aze nakita treba spomenuti jo jedan interesantan nalaz stakla koji je
sa gajtanom od like u grobu (br. 17) u vanjskom groblju (1910) . Staklo je veoma
t:mko ukraeno _tamnoDl iwim nitima. Sasvim isto staklo je ispod u


Staklo ovakve tehnike rada je i u grobovimaY) Ovo davanje
u grob jo na paganski
Raznovrsnost ,i mnotvo nakib pokazuie da je groblje bilo, kao to smo
napol'nenu1i , velilca i dugotrajno. da je u blizini morao biti vrlo jak srednie
viekovnl kulturni centar. Za sav ovaj nakit nal azili smo analogiie u dalmatinskim nala
zima, to da je ovai kraj bi.o sasvim pod kulturnim uticajem Dalmaoije. Ipak
neke pojedinosti i na druge kulturne uticaie. Zlatna naunica sa duguljastim ori
vieskom ima "S" zavret ak , za vrlo veliku teritor.iju slavenskih nalaza.
Isto tako i prstenje pokazuk tipove k0ii ni su samo zastupljeni u ostalim slavenskim
nal azima. nego li u zapadnoj Evropi. Vidjeli smo zatim, da nam ie ovo nalazite dalo i
primier;3ka nepoznatih do '1.da kod nas. To ie lanac od S kari rano-slaven
s <im nalazima i prsten sa likom kralja iz doba feud.alnog poretka. Najzad su nam ng,-'
]<l.zi uz naunice i prstenie prikazali. da se ovaj rano-slavenski. nakit nije nosio
do X viieka, nego se j avlia jo i XIV vijeka. - Uz ova; nalaz nakita
je i slavensk:j, keramika koja je publikovana u prolom broju Glasnika. Naa
lost n2.1"l ona ne moe posluim u nakita, jer je van vje
rovatno k'1o posn'1rtnih Moe se samo ustanoviti da keramika priblino vre
1"1ens1<-i o(] gOVarH i nalaZi1'l1 Cl nilikitR, ier su menski odgovara i nalazima nakita, jer su
(do sada datirani 8-12 vijeka).
I z sveg navedenog se vidi da je Mogorielo i po broju svojih nalaz;} i po vanosti
jedan od prvorazrednih lokaliteta kod nas. Mada su nam kriljnje fragmentarni
podaci , materiiaI daje i nove podatke. Samo materi.iala ipak jo ostaje nedovoljno
odredena, i tek nova kopanja vie svjetla i u ove nalaze.
a") Dr. Al oksa S ta ri srpski i Novi Sad 1910. sl. br. 38. 54, 59.
37) A,' op. cit., sl. br. 25 j 42.
38) Lj, Karam:m. Vjesnik za a rh. i h."t. dahl atinsku. LT. )940. Tabl. XV (dole).
39) M. vom Boehrn. Die Modc. Miincill;:Jl. 1925. str. 217.
' 0) Glasnik zem, muzeja 1950, str. 416.
H) L. Lindenschmit. tlandbuch der deutschcn Altertumskundc, Braunschwcig 1880. str. 477.
,
249
2. Crikvenica (Doboj) - Lokalitet Crikvenica je mali strmi breuljak koji se uzdie
na utoku Usore u Bosnu. Breuljak je prema obliku i poloaju prehistoriska gra
dina. Na vrhu se i danas nalaze fragmenti prehistoriske keramike. Breuljak je i za vri
jeme Rimljana sluio kao strategiska Prilikom kopanja temelja za zidanje zgrade
koja se i danas nalazi na vrhu breuljka (1890.), otkriveni su zidovi rimskog utvr
Uz ovo rimsko ni:;ili su i na srednjevjekovne nalaze. U
prostoru ispred ('Da mjestu q) je srednjevjekovno bakreno o
kome je bilo govora, 13) i ,kaje prema analogijama u Ceskoj spada negdje u
IX-XII vijek. U jednom grobu - mjesto nalaza se ne spominje - je sla
venska sa duguljastom jagodom. Druge grobove su samovlasno kopali neki
ljudi u nadi da na dragocjenosti. I mjesto ovih grobova je nepoznato, samo se
spominje da su sa Crikvenice. Materijal iz njih su tek kasnije poslali muzeju dr Tru
helka i Tenja. Prema tome i za ove grobove nam potpuno nedostaju po
daci. Prema predanju bila je nekad na vrhu breuljka crkva, ali temelji joj nisu
Ali i samo ime breuljka govori da je na ovom mjestu postojala srednjevjekovna crkvina.
Predmeti u grobovima su
karika sa tri jagode loptastog oblika. Jagode imaju av po sredini, a ka
rika njih omotana je icom. Analogni primjerci nalaze se u Dalmaciji.'") - 5
cm. - Inv. br. 521) (Tab. II, 16).
Par karika sa 3 ko ji su pokretni. Kod analognih primjera u
Dalmiciji ti (koljenca) su nepokretna. ;O) - 5 cm i 3,5 cm. - (Inv. br. 522
i 523) (Tab. II, 13 i 14).
kojo.i je jedan kraj odlomljen, ali 'izgleda da' se je on zavravao u obliku
S. Tom obliku S naunice odgovarala bi i - 2,2 cm. - (Inv. br. 524)
(Tab. II, 15). ./
prsten se karika naprijed iri u koje nisu sastayljene. Po svoj
prilici je na sastavu tih kraieva bila kruna sa pastom. Ovaj tip prstena je bio u
1\1ogorjelu, a i bjelobrdskim nalazima. - 2,3 cm. - (Inv. br. 525) (Tab.
II , 17).
Naunice sa tri jagode i krukolikim privjeskom, u tehnici prolamanja. Po
tinu su potpuno sa nauni cama u - Du. 6 cm,
ir. 3,5 cm. - (Inv. br. 527. Tab. II, 10).
sa jednom duguljastom jagodom. Na njoj ornament trougl.ova ispunjenih
fili granskim zrncima. su u Kninskom muzeju.{") Ona se samo
spominje medu nalazima,'O) a danas ne postoji u zbiroi niti je uneena u inventar.
Fragmenat olovnog prstena, prednji dio, koji je ovalno proiren i u njemu je urezan
lik ptice, okrenuta kljuna na desno i rai renih krila. Isti lik ptice nalazi se i II dva
prstena iz zbirke muzej 3. u Beogradu (Inv. br. 18 i 64) sa nepoznatog
nalazita, a clatirajuiJ1 u XII-XIII vijek. Isti lik ptice nalazi se i na prstenju
u Rusiji"') gdje ga stavljaju IX-XII vijeka. dosta masivna izrada i naeg
prstena 'Il a ovo doba. - Du. 2 cm, ir. 1,1 cm. - Inv. br. 526). (Sl. 13).
Vidimo da nabrojanih predmeta ima svoje u dalmatinskim nala
zima. Rekl i smo da se za ove nalaze smatra da su iz IX- X vijeka. Od ovih predmeta
se smatra da mogu biti i kasniji sa tri jagode, to smo ranije napomenuli
i nau nica sa krukolikim privjeskom. Varij anta ovog tipa se nalazi i u Srbiji. Ovdje je
42) F . Ra <.l imskv. Wi ss. !Vlitt. I. str. 265. sl. S.
43) I. (;remo nik. Ola sn k 1950 g .. str. 391.
4') SHke SU date II Wi s$. Mitt. I. str. 263, s[. 2- 5.
'l') Lj. Ka raman, Rad. Jug. aka-d. 1940. sJ. 25.
F. Star. Prosvjeta V. str. 45. sl. 12 (26-37).
") Brlln mid. Vjesnik hrv. arh. dr. VIl. str. 40. s l. 7 (6a).
' S) Li. Karaman. op. cilo sl. 26.
' "l F. St. Prosvjeta VII. str. 45. sl . 223.
OU) f. Wiss. Nlitt. I. str. 270, sl. 27.
01) 'J. Tio.'!,eTot'! - H. KOH)J.aK,oBb, ?y1(;CI<iH .ilIpeS'H-OCTH T. V. 1007, CTp. 71, CJI. 68.
250
stavljaju u kasniji periud da je od XVI I kod nas postoje indi
cije za to da su one iz kasnij eg doba.
Drugu u datiranju i heterogenost samih nalaza. Uz predmete
najbrojniju. analogiju za sada nalazimo u Dalmaciji je i S - naunica, koja
je dosta rijetka medu dalmatinskim nalazima, dQk je stalni pratilac bjelobrdskih na
laza. Ovo mijeanje predmeta iz dva kulturna kruga moe se objasniti i nepo
srednim susj edstvom Panonije - teritorij e bjelobrdskog kruga kulture.
Sto se datiranja ove crkvine moe mo pretpostaviti - prema datiranju
analogija ovdje predmeta - da se ovdje pokopavalo od IX vijeka na dalj e.
gornja granica se ne moe dati, jer nam ba kasniji predmeti nisu sigurno da
tirani, ali izgleda da je crkvina bila dugo u upotrebi .
3. Breza - Crkvina u Brezi sa ostacima srednj evjekovne crkve nalazi se na lijevoj
obali Stavnje, na padini jednog poumljenog breuljka. Ovo mjesto se zo-ve te sma
traju da je vjerovatno i crkva bila njemu Otkopan je samo jedan dio...") U
grobovima temeljima nadene su naunice, dok u grobovima oko crkve nije bilo
priloga. Crkva j e datirana u VIII-X vijek, a poslije toga je poruena.
Od predmeta u grobovima une3eni su u inventar
Srebrena karika sa tri kolj enca. Na koljencu s u po dva reda zrna. Iste su
u Doboju i Biskupiji. "4) - 2 cm. - (Inv. br. 514).
sa jednom okruglo'm jagodom. Jagoda ima reda probijenih rupica.
Po tipu odgovara dalmatinskim. samo su u ovoj tehnici prolamanja u Dalmaciji
karike sa tri jagode. - 4 cm. - (Imr . br. 511).
Karika od bronze. - 4 cm. - (In v. br. 512)
Srebrena karika. - 3,5 cm. - (Inv. br.. 513).
Ovi predmeti se danas ne nalaze u sred njevjekotrnoj zbirci, negdj e su zagubljeni, te
se mogu dati podaci samo ukoliko su uneseni u inventar.
Nabrojane naunice su tipa koji se javlja u Dalmaciji i tamo se datiraju
u IX-X To odgovara donekle i dobu u koje se datira crkva. $amo po datom
opisu iskopavanja ne vidi se, da li su ti grobovi naknadno ukopani poslije ruenja
crkve, ili su ranije postoj ali u samoj crkvi, te prema tome se ovi nalazi ne mogu
ni blie datirati.
15
4. (Visoko) - u lei na sjevernom rubu
kog polja rijeke Bosne i pruge, dok pruga dio
crkvine. Nalazi se na zemljitu Mehe Sav ovaj lokalitet narod zove Crkvine ili
Zidine.
Ovu crkvinu je istraivao dr Patsch u julu i augustu 1909 godine. O kopanju nam
nisu nikakve biljeke, tako da smo o toku i rezultatima kopanja sasvim neoba
vjeteni . Od iskopanih predmeta nalazi se u zbirci naki t sa primjedbom G l, H-VIII
1909. pojedinosti o kopanju smo doznali od koji su jo danas u mu
""l J. tvl II ZI.: j i II. str. 123.
":l) Dr. Izvjestaj 0 isk o!=avall ji l1l a u Urezi 1913 Glasnik l!) 1,3. s tr. 4()!).
'i') f. St. Pr osvj eta V. str. 43. sl. 2 (27- 32).
Nalazi nakita u srednjevjekov1O o) zb irci Ze maljskog n1ul';e.ia u 251
zeju i samo su vidjeli iskopine, za tim od vlasnika i radnika koji su bili
prisutni ovom kopanju. Otkopana zgrada bi la je crkva - trobrodna bazilika. U njoj je
mnotvo grobova i jedan zidani grob sa 8 skeleta s tragovima brokata.
se da je u ostalim grobovima dosta prstenja i ostataka keramike, koji
danas ne postoje u zbirci. pokopavanja bio je grobovima u Kak
nju pod crkvinom, gdje se put. Grob je bio obloen u vidu san
duka i pokriven dvjema koso postavljenim krovu. Time se razlikuje od
grobnica koje su pokrivene samo ravnom
Po radnika, dr Patsch j e kOP10 ovu crkvinu u nadi da srednje
vjekovni natpis. Tadanji muzeja smatrali su da Ja natpisom Kulina
bana, na njivi u selu iz ove Crkvine, jer uz na
njivi nisu nikakvi ostaci zidova. Kako nisu nali nikakvog natpisa od istoriS'kog
izostao j e izgleda i izvjetaj o arhe lokom materijalu, koji bi danas za nas bio
vrlo dragocjen, jer nakit svakako za sluuje punu panju.
Danas se od Crkvine vidi jo samo m alo uzvienje na kome su stajale barake kada
se je ovdje gradila pruga. Obri si temelja se vie ne vide, jer je plato
zara vnjen, a i kameni e je iz zidova cl od njega su temelji novih
u Ostaje osim ostalog dakle i otvoreno pitanje je bila crkva. Prema
miljenju na ovom ,je' mjestu tre bao da bude samostan sv. Nikole."") Me
dutim sem crkve izgl eda da nije drugih temelja.
Od predmeta koji su iskopani nalaze s r> II zbir ci
Zlatan !prste n podr "l av iZ2'l e-i trostmko upletene Zlce, a naprii ed
kruna sa bijelim kamenom. Kruna SP sasto,ji od r eda unaokolo (ima ih
osam, a tri nedostaju). Oni imaju iz!!led stubova omotanih icom i prema gore se su
uju. Ova t ehnika rada, koia Se na prstenu oponaa II livenju je vizantiska. Niki muzej
ima par vizantiskih naunica koie su ukraene istim takvim od omotane ,ice.
bjelobrdskim nalazima isto prstima ima oblik trostruko upletene
ice.
roO
) - 2,5, te. 13 gr. - Inv. br. 616 (Tab. III , 3) .
Zlatan prsten se naprijed ;ri i ima duguli asto udubl.ienje za kamen.
Kamen je crven j utonuo II kru.nu. je po obliku i zato mu je teko odrediti
vriieme. SWne oblike nalazimo u anticL";) - 1,8 cm, te. 2,68 gr. - Inv. br.
617, (Tab. III, 1) .
Zlatan prsten irokog plosnatog od sastavljenih filigranskih ica.
j e izvana na gornjem i donjem rubu sa po jednom masivnom trakom. Filigran
ske ice su vezane na rastojanju od po 7 mm vertikalnim Naprijed je kruna
u obliku rozete sa kruna udubljenja za plavu pastu koja je vecmom
aspala. osobito potsje na vhantiske radove. - 1,9 cm,
te. 2.90 gr. - (Inv. br. 618) (Tab. III, 2).
Zlatan prsten sa od tanke Okrugle ice sa vrlo ,istaknutom krunom 11
kojoj lei plavi okrugli poludragi kamen. Kruna ni,ie masivna nego od i kamen
ispunjava samo gornji dio krune, a dre ga zupca. Prsten.ie tipa
je u grobovima XIV vijeka u Rumuniji u Arges-u. Iz toga nalaza je naem
tzv. prsten Vojislavljev."") Na ovom nakitu osobito pretee ukraavanj e dragim kame
ni em. o stilu ovog nakita je Smatraju da ie u XIV vijeku
bio u zlatarstvu pretean uticaj Francuske, koji je prodro II Italiju i a da je
na predmete iz Arges-a imala jak uticaj Venecija."") To bi se onda moglo pretpostaviti
i za na prsten. Uos talom poznato je da se je roba nabavljala iz sjeverne Italije, a iz
ranijeg razlaganja smo vidjeli da se na naim crkvinama nalazi novac Venecije.
2 cm, te. 3,10 gr. - (Inv. br. 619) (Tab. III, 4).
C,'-,) Dr. Julijan .Teleni6. Kr a lj e\' si(() Vi so!\() i samostan sv. Nikole, Sarajevo 1906, :>ir. 20.
uU) Brun1llid, hrv. arh. dr. VII , str. 41. sl. 7 (l 3).
07) Dr. Hiell'kieI, Die r6rnischell tier B. II. 1913, Tab. IX. 164.
"') Virg. Draghicc<lnu. Cur tea Donmeaseu din Arges, Buldinul Comisiull.bi nlO!ri!UrnenteJo r
A. X-XVI, 1917-2:3, sl. 68.
O") Ibid em, str. 268.
- .
- ---------------------------------
252
i
Irma

Masivan prsten od srebra (?) se naprijed iri u osmerostranu
u koju je urezan lik vuka. Pretstavljen je prvo tit, na njemu kaciga
sa a nad kacigom je ukras u formi vuka koji prua i iri ape. Ovaj znak vuka
je znak u Bosni i Hercegovini. Isti grb nalazi se na Rado
pouzdanika kralja Tvrtka II iz 1420 godine,'; O) na nekog Tripka Kotora
nina, zatim u grbu vojvode Vladislava Vlatka, Hercega od sv.
Grb u naem prstenu po svom tipu spada u XV vijek, ali je teko odrediti ga
blie, jer tipologija grbova tada jo nije izvedena niti je stalna. G") Najvj erovatnije je
da na prsten pripada porodici jer je na njenoj terHoriji.
- 2,7 cm.-- (Inv. br. 620) (Tab. ITI, 6).
prsten se naprijed iri u esterostranu na kojoj je ure
zano slovo E. Prsten po svojoj masi vnosti i jako istaknutoj odgovara pri
mjerima prstenova iz XIII do XV vijeka. - 2,5 cm. -- (Inv. br. 621).
(Sl. 14).
Zlatna sa iskucanim ornamentom u vidu rozete. -- 2 cm. -- (Inv. br.
622) (Sl. 15).
20 na kojima je iskucan ornamenat krunica svrstanih u ro
zetu. Uz to je jedna spona u obliku dvije naspramne ivotinjske glavice. --
1,2 cm. -- (Inv. br. 623) (Tab. III, 5). Ove ukrasne javljaju se vrlo rano i
rano-slavenskim nalazima.
oO
) Ove su ili dijelovi diadema ili ukrasa koji se je
uz odijelo.
Nabrojani predmeti nakita pretstavljaj u rijetke primjerke nae srednj evjekovne
zbirke. prsten sa likom vuka ,i bogato zlatno prstenje da su u crkvi bili
pokopani svakako ugledni feudalci. Zato, mislim da bi ovu crkvu pre trebalo vezati
za Visoko, poznato boravite bosanskih kraljeva, nego za samostan sv. Nikole. Prema
usmenoj predaji Dr Patsch j e crkvu datirao u XIII vij ek. I predmeti ovdje, kao
to smo iznijeli, negdje iz XIII do XV vijeka, dok bi masivni prsten sa podraava
njem vizantiske tehnike mogao biti i iz ranijeg perioda. Raniji primjerci ovih nalaza poka
zuju u tehnici jak uticaj Vizantije, dok kasniji pokazuju uticaj zapada. teta je to nam
se nisu i ostali nalazi, kao kerami ka, koji bi svakako koristili i prilikom dati
ranja.
5. (Fetihija damija) -- Jedan od najbrojnij"ih nal aza u zbirci srednjevjekov
nog nakita iz iz okoline Fetihije damije. mjesto gdje je bilo ovo
groblje i kojom prilikom je otkopayano ne zna se. Ovo groblje je svakako pripadalo
crkvi koja je kasnije pretvorena u Fetihiju damiju. Bila je to crkva sv. Antuna uz
koju su tl XIII vijeku Franjevci imah svoj samostan. Smatraju da je to zgrada
koja i danas stoji kraj crkve, a za vrijeme tursko i sada upotrebljava se Za kasarnu.
67
)
Crkva je bila u gotskom stilu, koji se jasno vidi u gradnji i arhi,tektonskom
dekoru prozora i portala.
Ovo mnotvo nalazi nakita na ovom mj estu lako se da objasniti time, to je
oduvjek igrao vanu ulogu u istoriji Bosne. Po zapisu ljetopisca fra Ivana
je postojao 1205 godine. Smatra se da je on postojao i ranije.
BS
) U isto
riji je osobito slavan radi dugog i otpora koji je 'pruao Turcima.
Upravo iz tog doba borbi nadgrobne iz XVI vi j,eka, koje stoje sada u mu
60) Thallozcy, Studien zur Geschichte Bosnicns u1ld Serbiens im l'vlittelalter, Hinchc1l- Lcip
zig. 1914, st r. 399-100.
01) Viestnik hrv. arh. drutva IX, 1887. str. 94-100.
B") A. op. cit., br. 6' i 69 ,iz god. 1465 i 1466.
";J) Ibidem. br. 71 i 73. 1467 i 1470.
M) Ibidem. br. 80, iz gnd. 1492. .
6") Odredivan,; e grbova na prst enovima zhvaljujem g. Bartolu arhivaru
arhinl LI Zagrebu.
""J Li. Karaman, Rad jug. akad. 1940, s l. 14 i 17.
ft7) Rado,sIav i krajina. Matica hrvatska 1943, str. 36 i 53.
RS) Ibidem. str. 43.
alatzi. nakita u s rednj-evj ekov.ll o';, zb ir-ci Zemalj sk og muzej a u

zeju. Njima je bio pod Fetihij e damije. To su nadgrobni spomenici vrlo
uglednih hrvatskih feudalaca (Nikole Bernardia itd.) .no) I rake
ovih spomenika su otkrivene prilikom popravke damije 1894 u prezbiterij u iza da
mije. Samo nalazi nakita iz naeg muzeja ne izgleda iz tih raka, jer se to nig
dje ne spominje.
70
) Osim toga ovim nalazom ima i prstenja sa monogramom
Hrista, koji su smjeli nositi samo svetenici. mj esto nalaza nam prema tome 'ostaje
nepoznato.
Na teritoriji spominju se i drugi arheoloki nalazi" ) iz srednjeg vi
j.eka. 1892 god. prilikom kopanja kanala u blizini nekadanjeg samostana, je frag
ment jednog srednj evjekovnog nadgrobnog spomenika s natpisom. Prije toga prilikom
gradnje crkve, je jedno srednjevjekovno koplje. U zbirci
muzeja postoji i jedan srebreni novac ban:! Stefana koji iz
Svi ovi nalazi pokazuju da je u srednj em vijeku bio jedan od vanih centara.
Poslije Mogorjela je za sada jedno od najbogatijih nal azita. Predmeti su prste
novi i to :
Prsten od srebra u obliku irokog plosnatog -- 2 cm. -- (Inv. br. 496).
iroki plosnati srebreni prsten od karike oko koje je zavijena plosnata ica.
2 cm. - (Inv. br. 498).
Prsten istog oblika kao prethodni. -- 2,2 cm. -- (Inv. br. 499) (Tab. III, 11).
od bronze od okrugle ice. - 1,8 cm. --:- (Inv. br. 487).
Karika od bronze od debele okrugle ice sa tragovima pozlate. - 1,8 cm.
(Inv. br. 500).
Prsten od srebra, irokog kome su na povrini urezane naspramne kose
linije. To je ornamenat na rano-slavenskom prstenju. -- 2 cm. -- (Inv. br.
491) (Sl. 16).
Prsten od srebra irokog k::>ji se naprijed jo malo iri. Naprijed u sredini
urezano srce i oko njega biljni ornamenat. Po su urezani
i krunice. O dobu prstena teko je neto srce se javlja
u Francuskoj") u XVIII vijeku, ali biljni ornamenat na prstenu na gotski
ornamenat."') -- 2,2 cm, ir. 0,8 cm. - Clnv. br. 479) (Sl. 17).
Prsten od bronze tankog koji se naprijed iri u tri dijela. Srednji dio je
ovalnog oblika i po povrini izbrazdan paralelnim linijama, dok su zadebljanja sobe
strane u obliku glave. Na prstenu se vide jo tragovi pozlate. Po obliku
na degenerisani oblik prstena iz koji kasnije navesti, sa prikazom ruko
vanja. Od ruku je ostala jo samo j edna trafirana povrina. Ovaj motiv rukovanja na
prstenju se javlj a u antici i se degenerie.
74
) (Inv. br. 495) (Sl. 18).
Prsten od srebra, tankog koji se naprijed iri u ovalnu na kojoj
su urezana slova NG (?) koja su vrlo istrvena. -- 1,8 cm. - (Inv. br. 478).
Mali od mj edi se naprijed iri u ovalnu Na njoj su
slova SM1. -- 1,3 cm. - (Inv. br. 482).
Prsten od srebra istog oblika kao i prethodni. Na njemu slova B (?) S. - 1,8
cm. - (Inv. br. 488).
Mjedeni prsten istog oblika kao prethodni sa urezanim slovima IHS,
imenom Hrista (Ihesus) . - 2,2 cm. -(lnv. br. 480) (Sl. 19).
Prsten od mjedi istog oblika kao prethodni sa nedovrenim monogramom Hrista
- IHS. - 2 cm. - (Inv. br. 481) (Sl. 20).
RR) Truhclka. Osvrt na kulturne spomenike Bosnc. Glasnik 1914, s tr. 249.
71') Dr. Cir o Truhelka, s pomenici bosanske Hrva tske, Matica Hrvatska , 1942,
s tr. 12.
'J) Arheol oki Leksikon f. pod (J z arhiva Zem. muzeja ).
") H. CIouzot, Les arts du metal, Paris 1934, Manu-els d' hi stoire de I'alrt, str. 468-9.
7:1 ) Dr. M. Cr eutz. KUll s ty;eschk htc der edl en Metall e. Stuttgart 1909. str. 428.
" ) DIr. Fr. HenO(:e1, op. 'c it. , T. ll, XL. 1035.
254 Irma
Prsten od mjedi istog oblika kao i raniji. Na njemu slabi tragovi pozlate. Napri
.ied monogram Hrista. - 2,2 cm. - (Inv. br. 484) (Sl. 21).
Prsten qd mjedi istog oblika kao i rani ji, izglepa sa monogramom Hrista, koji je
jako istrven. - 2 cm. - . (Inv. br. 492).
Ovi obliJoi prstena sa ovalnom naprijed na kojoj su urezani monogrami
pojavljuju se II antici. Kod nas je u Naroni prsten iz VI-VII vijeka, kojemu
je ovaj osnovni oblik, a sloen je iz tri i na njemu je monogram.") Vrlo su
prstenovi s monogramom, nereljivim, u merovinko doba u Francuskoj" ;) I nai
su monogrami vjerovatno slova imena. broj prstenova nosi monogram
. . .
,
u.
" ....

. . ;. ."., . "'

Q
f'J.
18 15 20
Hrista. To prstenje nosili su svetenici. Ono vjerovatno pripada stanovnicima fra
manastira, koji su se u okolini crkve pokopavali . Isti prsten se nalazi
i u zbirci muzeja u Beogradu, nalazita nepoznatog, a datiraju ga ti XV
XVII vijek. Nalazi tog prstenja u Engleskoj iz XV
Srebreni prsten irokog koji je neto napukao, a na njemu su urezane crte.
Naprijed se Slrl u ovalnu u sredi ni ' k oje- j e urezana mala osmokI'aka zvijezda.
- 2,2 cm. (Inv. br. 474) (Sl. 22).
.. '

21
Z.3 .
Srebren prsten masivnog Naprijed kruna rafirana crticama po
obodu, a u sredini urezana estokraka zvijezda. - 2 cm. - (Inv. br. 476) (Sl. 23).
Prsten od mjedi, tankog koji se naprijed iri u veliku krunu
Na urezan polumjesec, a ispod njega estokraka zvijezda. - 2 cm.
(Inv. br. 477) (Sl. 24).
Prsten od srebra, sastavljen iz dva sloja je. Na prednjoj strani ve
lika kruna sa urezanim motivom iz koje izlaze sa svake strane dva
lista (?) ispunjena - 2 cm. - (Inv. br. 483) (Sl. 25) .
Za ove prstenove sa ornamentom i zvijezdama smo vidjeli, da se javljaju medu
rano-slavenskim nalazima, a u Mogorjelu smo ih nali jo u XIII-XIV vijeku.
Srebren prsten masivnog krunog presjeka, koji se naprijed iri u ovalnu
Na monogram PM, a ispod njega grb i u njemu ucrtana Sa srcolikim
privjeskom. prstenje sa istim motivom u grbu, je i u l:ekoj,77)
a datiraju ga u XVI vijek.. - 2,5 cm. -- (Inv. br. 473) (Sl. 26).
7") Fr. Bullettino di arciIeologia e s tor,ja Dalmata. XXV, 1902. str. 197. Tab. 2a i 2h.
78) C. Cote, Revue archeologique TI. V. 1905, 1194, 'sl. 4, 9, 28, 2.'3 itll.
77) J. Knu1a. Nove prs teny ,birck mu sea Pamatlk y XVlll, 1898,
str. 4(1). sl. 5.
255
l' alazi nakita II zbirci Zemalj ;; kog muzeja II
Srebren prsten masivnog koji se naprijed iri u estostranu Na njoj
grb sa ucrtanom rukom koja dri sablju, a u lijevom uglu zvijezda. Iznad grba mono
gram G. L. - 2,3 cm. - (Inv . br. 475) (Sl. 27).
Srebren prsten masivnog koji se naprijed iri u ovalnu Na
urezan grb sa ornamentom triju rozeta i srcolikog lista. Iznad grba polumjesec i zvi
jezda. Grq sa motivom rozeta nalazimo i u Cekoj u XVI vijeku." ) - 2,2 cm.
(Inv. br. 486). (Sl. 28). Ova posljednja tri prstena imaju malog hrvatskog
plemstva, kad jo sistemaHzacija grbova nije bila provedena. Uzirnane su u tit tbpizirane
figure, cvjetovi, ruke sa (ius gladii). Prikazi su uzeti samovoljno i prema tome
28
se ne mogu odrediti kojoj obitelji pripadaju, mada imaju i inicijale. Po stilu su nesum
njivo iz vremena iza 1500 godine, dakle iz XVI vijeka.
prsten ta'nkog kQji ima naprijed istaknutu krunicu u obliku cvi
jeta sa latice, a u njoj bijeli poludragi kamen. Sa obe strane krunice na
ukras povijenog 2,3 cm. - (Inv. br. 493) (Sl. 29).
prsten sa vrlo krunicom u obliku cvijeta sa latice i u njoj
okrugli kamen v i olet boj e . S obe strane krunice na ukras uvijenog

... ... -
':" I _
. .. :).
33
29
30
31
lista urolnu. - 2 cm. - (Inv. br. 497) (Sl. 30). - Ova dva prstena su rene
sansni sa istaknutom krunom u biljnom motivu iz 16 vijeka.'") Isti ovaj tiiP prstena
je i u i datiraju ga u XVI-XVII v . SC')
Prsten od srebra irokog izbrazdan kosim urezima. Naprijed kruna kru
nica u obliku rozete iz koje je ispao kamen. tip se pojavljuje ' u antici."')
2 cm. - (Inv. br. 489) (Sl. 31).
Prsten irokog naprijed jednostavna kruna iz koje je
ispao kamen. ,Na njemu tragovi pozlate. - 1,8 cm. - (Inv. br. 496) (Sl. 32).
Fragmentaran prsten od srebra. Na urezan ornamenat u
obliku Naprij ed ostaci. knmice. - 2,1 cm. (Inv. br. 490).
prsten irokog plosnatog sastavljenog od dva sloja. Gornji je od
filigranske pletenice uokvirene po ivici trakom. Naprijed kruna una
okolo ukraena filigranskim zrncima i. u njoj bijeli poludragi kamen. Potpuno isti prsten
je bjelobrdskim nalazima u Klotru'2) i datiran u XI vijek. - 2 cm.
(Inv. br. 485) . (sl. 33) .
7A) IbIdcm. sl. 4.
7" ) J. KOlIla, Patli. Arch. XVIII, str. 410. sl. 7
'fI) Fe.rdinand Lu,thmcr, GOI1t1schmud( d.:r Rl'IHJ'issanc:e, Berlin I RR I. ::li.
lienkel, op. ci t., Tab. XLIII, br. 1089 i 1085.
Brllllmid, Vjesnik hrv. ar h. dr., VII, tr.79. s l. .,1. 5.
256
Irma
- diadem od 17 od mjedi sa iskucanim ornamentom ljiljana i
zvijezda u donjim uglovima. Krajnje imaju iskucan ornament u obliku piramide.
Ista takva diad'ema samo sa ornamentom iskucanih piramida je u Biskupiji na
enskom kosturu u grobu pod Ornament ljiljana je u srednjem vijeku
i drugdje. Na nakitu se javlja i u Rusiji na privjescima ogrlice iz X-XI vijeka iz Ki
jeva.
s
,) Diaderne se u javljaju u X vijeku. U Rusiji se kasnije pod uticajem Vi
zanta u XII i XIII vijeku javljaju tei oblici . N.iederle pogreno pretpostavlja, da diadema
nema junim Slavenima, a tome i nai nalazi. Naa je diadema
na i po tehnici i izgledu diademi iz Biskupije, te joj je sigurno i vremenski bliska. Kako
je u grobu pod svakako je od XIII vijeka. - Du. 41 cm, ir.
2,5 cm. (Inv. br. 472) (Tab. III, 7 i 8).
Srebrena (nala) iz dva dijela u ob liku tri lista kojih izlaze dva cvi
jeta. tehnika i motivi nalaze se na arhitekturnim ukrasima od XIII do XIV vi
jeka. motiv nalazi se na eljeznim arhitekturnim (reetkama) u Fran
cuskoj u XIII vijeku.
stl
) svakako spada u period gotike po vrlo stilizovanom motivu
povrinastoj obradi. - Du. 3,2 cm, ir. 2,2 cm. - (Inv. br. 501) (Tab. III, 10).
Tri igle sa krunim glavicama. Du. 5 i 7 cm. - (Inv. br. 501) (Tab. III, 9).
Kao to smo iz izloenog vidjeli, predmeti iz vrlo vremena. Izvje
stan broj prstenova nosi jo karakteristike rano-slavenskih nalaza. To su karike
od bmnze (487, 500), prstenovi, sa geometrij,skim ornamentima (491, 474, 476, 477) i prsten
vizantijske tehnike bjelobrdskim nalaz.ima (485). Ova grupa bi najranije na
laze koji, po nalazima u Mogorjelu, idu do XIII vijeka. Kasnije od ovih
predmeta su diadema i koje prelaz ka drugoj mnogobrojnijoj grup.i predmeta
koja je iz XVI vijeka. ove spada prstenje renesansno,
prstenje i prstenje sa ' monogramom Hrista, koje je kao to smo rekli, pripadalo sve
tenicima. Prema tome ovo groblje kraj Fetihije damije moralo je biti vrlo dugotrajno.
Na predmeta se, kao to smo vidjeli, odraava jak kulturni uticaj zapada, jedino
ranijim nalazima se jo uticaj Vizantije.
6. (Sanski-Most) - Uz cestu koja rijekom vodi u Prijedor, dospjeva se
iza Otre Luke na zemljite Klisina, na jednoj uzvisini do Sane kod sela U tom
prostoru se nalazi mjesto zvano Crkvine sa ostacima temelja zgrade. temelja
zgrade je ll X7 m. U okolini se nalazi mnogo fragmenata rimske cigle, zato i lokalitet
Radimsky naziva l' imskim. fragmenti jednog zvona i crkvene menze svje
da se i ovdje, ka<a u mnogim do sada ispitanim na rimskim teme
ljima podigla srednjevjekovna crkva,") To i nakit, koji je muzeju poslao pret
stojnik (datum nepoznat), a navedeno je da je naden u grobovima u crkvenim
ruevinama. To su predmeti:
Drveni krst sa pretstavom Hrista i sv. na iskucanom plehu, (Inv. br. 461).
54 kruna mala dugmeta od mjedi. - 9 mm (Inv. br. 462).
Osam velikih loptastih dugmeta od srebra, - 1,3 cm. - (Inv. br. 463).
Tr.inaest dugmeta ravne krll.ne povrine sa probijenim ornamentom
II obliku estokrake rozete, koja je obrubljena icom. rozeta ima
krakove u obliku trouglova i lukova, to je gotski ornament. Puceta
su po obliku nalazima iz Arges-a u Rumuniji.
8S
) Iona su kruna i plosnata, a na
povrini je urezan motiv ili inicijal, a datiraju ih u XIV vijek. Izgleda da su i naa iz
tog doba. Za to uostalom govori i mnotvo nalaza ovih dugmeta (54 komada odjednom),
8l) Dr. B. P., Podaci za kran,i ologjju grobol:a [Yod St, P'fO<svtl1eta II, stlP. 40,
8') 11, To.'ICT.o,H - H. I<o'!-l'AaK'OoBb, 'oip, >ci t., T. V. oP. 13.
80) L, Niederle, Rukovet, tS.tr, 183-4.
8") Otto liover. II icrro-battuto. Milano-R.oma, str. 7, - es tl bi,li.' nim moti
vima su u grobO\1ima u Mez6konk shaza i' datirane :;u u XIV- XV v, (Dr', A. Bali'nt, Dol,(("'J '
zatok XV, 1939, str. 162, Tab. XXIX, !}-14).
8,) F. R.adimsky, Glasnik .... 1891 god., str. 440.
R8) Virg. Draghiccanll. BlIlelil1l1l Comisillnii rnollllIlH;ntclor i.s toricc X- XVI. llili- 2J gou"
str. 267. sl. 64 a i b.
I. Cremonik: Nala.zi nakita u srednjevjekovnoj zbirci Zem. muzeja u Sarajevu
Tab. r
1
s
1
g
o
10
12.
11
I. Nalazi nakita u sTednjevjekovnoj zbiTCi Zem. muzeja u Sarajevu
Tab. II
1
3
G
5
8
9
Q
15
16 ir
12.
o
11
10
l . Cremo"ik: Na lazi nakita u zbirci Zem. muzeja u Sarajevu
Tab. III
3
6
s
,
1Z
13
l. Cremonik: Nalazi nakita u srednjevjekovnoj zbirci Zon. muzeja u Sarajevu
Tab. IV
1 2
o
1
s
10
1Z '13
ara zi nakIta II zbi rci Zemalj skog muze; a II 251
koji se osobito mnogo nose u XIV vijeku,'") to smo ranije spomenuli. 2,5
cm. - (Inv. br. 464) (Tab. 4).
Ukrasna od srebra u obliku po lumjeseca je vanjski rub ulubljen. Po
obliku na ukrase bjelobrdskih privjesaka, samo je bez ornamenta.
- 3,5 cm. - (Inv. br. 465) (Tab. IV, 5).
od bronze, - tzv. oboci, sa polukrunim centralnim dijelom,
iz koga izlaze zrakasto pet ukrasa u vidu zarubljene kupe kojoj je na vrhu poludragi
kamen. Povrina osnove je ukraena spiralnom filigranskom icom. Ovaj
tip naunica je u Srbiji i u Bugarskoj. U Srbiji je ,iz XIV vijeka, dok su ti
povi u XV vijeku Javljaju se i na freskama te se po njima mogu dati
rati. UU)Do sada je nalaz ovog tipa naunlica jedini ove vrste u Bosni, pa se prema tome
ne moe suditi da li je njegova upotreba b'ila ira, ili je to samo nalaz
donesen iz Srbije. Interesantno je da ovaj nalaz vremenski iz doba, kada na bo
sanski presto dolaze srpske princeze i ,postoji veza sa Srbijom. - Du. 3,4 crn,
ir. 4,5 cm. (Inv. br. 466) (Tab. IV, 2).
Pet karika sa po tri jagode. tetiri karike imaju duguljaste jagode, a jedna ima
loptaste jagode sa ukrasom filigranskih zrna na povrini. Duguljaste jagode su sasvim
uske i pretstavljaju degenerisan tip duguljastih jagoda te su sigurno kasnijeg datuma.
Po degenerisanom obliku jagoda donekle im je nalaz iz Slakovaca,"') datiran u
XIII do XIV vijek. - 4 cm. - (Inv. br. 467) (Tab. IV, 1 i 3).
Dvije na kojima su na tri mJesta ostaci spiralne ice, vjerovatno od otpalih
jagoda. - 2,7 cm. - (Inv. br. 468) (Tab. IV, 6).
Ovaj oijeli nalaz iz je, kao to smo moghi suditi prema analogijama, iz ka
snijeg doba. I naunice i dugmeta spadaju u period XIV i XV vijeka, jedino
naunica sa tri krune jagode je moda neto Pada u veliko mnotvo nalaza
dugmeta, koje je, kao to smo rekli, za XIV vijek. Nalaz
je iz jednog vremenski dosta uskog perioda, te je vjerovatno na jednom mjestu,
sigurno samo u crkvi. O vremenu iz koga je crkva ne moe se nita jer ne znamo
da li su grobovi bili ukopani u crkvu ili naknadno tek u crkvenu ruevinu.
7. - Na jugozapadnoj padini brda Strabenice lei gmpa za
koje narod vjeruje da su grobovi "Vojvode i njegove porodice. Ovi grobovi su
sigurno u vezi sa srednjevjekovni m gradom, se temeljli vide jo danas na vrhu Stra
benice. Jedan od ovih grobova je na zapovijed vojnog komandanta Bauera u pro
1916 god. prekopan, a predmeti tom prilikom predani su muzeju."") Izgled
groba i ukopovanja i opis nalaza ostali su i u ovom nepoznati, jer
je grob samo donekle prekopan i odmah opet zasut, a nisu ostavili blie podatke
o
muzeju. lnalaza je publikovana. ,, )
Zlatan prsten irokog i plosnatog sa urezanim natpisom u nielo tehnici
,OHPNOr4' 50r4 nOM4r4j". - 2 cm. _- (Inv. br. 392).
Srebren prsten irokog i na njemu urezana li tauirana polja u
kojima je geometrijski ornamenat koji se vie ne raspoznaje dobro. Po urezanom geo
metrijskom ornamentu na prstenove rano-slavenskog perioda. Samo mater,ijal i pre
ciznija tehnika obrade naeg prstena pokazuj e kasnije doba. Vjerovatno je tu stari orna
menat prenesen u finiju tehni ku, jer potpuno isti ornament u kvadratima je i na jednom
prstenu ranog doba koji donosi Niederle.o.j) Takvi prstenov.i II kasnije. vrijeme imaju
sto i natpis, .i po Niederlu se javljaju kod zapadnih i junih Slavena.
9
' ) Ov,i prste
"9) Boehm, op. cit. stJI". 21\17.
Oil) Mirjana Nalaz iz ]V\arkove Varoi kod Pril epa. Muzeji IT, 1949, str .
106-7.
"l) Dr. J. Brunmid. Vjesnik hrv. arh. drutva, VII. str. 95, sl. 4R.
9') Petar Stari nadgrobni spomenici u selu Glasnik Zem. mllz. 1930 g-od.,
str. 177.
"') VJa,dislav Prstenje iz Glasni k Zem. mllZ.. XLII. 1930. sIr. 18!.
"') Niederlc, (J,p. cit., str. 2.J3, II. 23.
86) lbiuem. str. 215.
17
258 Irma
novi u obliku glatkog javljaju se u antici i neki smatraju, da su tada bili
prstenovi.'''') Iz feudalnog doba u Francuskoj po izvorima se zna, da su ovi
glatki prstenovi bez kamenja i ukrasa bili prstenovi."') Prema tome i za ovo
nae prstenje moemo pretpostavljati da su s luili u tu svrhu. - 2,2 cm. - (Inv.
br. 394). (Sl. 34).
Zlatan prsten u obliku sa reljefnim prikazom ruku u rukovanju i
biste. ovih prikaza je natpis: C3HPNOr.:J 50rCl nOMClrCl. Ovaj tip prste,
nja se u renesansno doba davao kao prsten na zapadu. prsten
u iz XVI vijeka, nosi natpis: to Bog spoji to ne Ovaj tip
prstena vodi svoje poreklo jo iz rimskog doba. Uz prikaz rukovanja bio je natpis
> a pojavljuje se u III vij eku kao prsten." ") - 2 cm. - (Inv.
br. 393).
Odlomak prstena od srebrenog lima. -- Du. 2 cm. - (Inv. br. 396).
Odlomak tank od tordirane ice. - Du. 2 cm. - (Inv. br. 395).
Fragmenti brokata. (lnv. br. 397).
eljezni klinac vjerovatno od sanduka iz groba. Pod se pokopavaju
u drvene_ sanduke. (Inv. br. 398).
Odlomak eljeznog noa (?) nepoznate blie okolnosti nalaza. (Inv. br. 399).
Prema karakteru ovih nalaza moe se suditi da su grobovi iz kasnijeg vremena feu
dalnog poretka, a to i sami za koje se smatra da nisu postavljani pre XII
vij eka. klinac da su pokopani u drvenom sanduku, to je u Bosni pod
' vrijeme ovih nalaza je radi neispitanosti terena kod
nas t eko utvrditi, a i sami predmeti 11e pretstavljaju neto Ra
zni natpisi na prstenju su u doba renesanse, a i prsten sa pretstavom rukovanja
se po navedenim analogijama moe datirati u XVI vijek.
.'35
36
'..
.'
8. (Jajce) - Usred samog sela na breuljku na obali Janja nalazi
se Crkvina sa ostacima temelja jedne crkve, a uz nju groblje u kome' se je nalo i zida
nih grobnica. U grobovima u samoj crkvi navodno nije priloga. je jedna
slavenska ah joj je mjesto nalaza nepoznato. to") To je karika sa dva zadebljanja
I
blizu petlje, za koja se ne moe utvrditi da li su ostaci' koljenca i1i jagoda. Prema tome
se ne moe ni vremenski odrediti. Svakako je iz kasnijeg doba nego fragmenti crkve koji
se datiraju u V ili VI vijek, jer slavenskog nakita tek iz IX vijeka.
"") Dr. fr. licnkel, op. cit., Banu r. str. 33i.
'17) M. Delochc. Mell1()ir cs d' academic des inscriptions ct belles lettres XXXV. 18%, str. 2.30.
!I S) J. I<,') ul a, Nel,ol iJ-; prstenkli. Pafllatky Anc1tcologicke, XV, 1890-92, str. 763. sl. 3.
"") Or. Fr. Henkcl, Band ll. Tai. xr, 222.
""') Dimitrije Sc(gcj l'vskL spomcnici iz okolice .laica. Glasnik Zem. Il1L1Z. 19.)8,
5(t. sl. Il.
Nalazi nakita II srednjevj ekovnojl zbirci Zemaljskog muzeJa II
259
-----''--------
9. Bosanska (Bijeljina) - Na g'roblju u Bos. koje se prostire zapadne
od mosta uz obalu Save, bilo je spomenuto"' l) da je uz keramiku i jedna
(Inv. br. 640). Po tipu je onima u Bij elom Brdu i vjerovatno
i po dobu odgovatatinjima. Kod nas se njihovo pojavljivanje uglavnom stavlja iz
XI i XIV vijeka, kao i u tekoj, gdje se one nalaze jo na slikama u XIV vi
jeku. tn") Ovo datiranje naunice odgovaralo bi i nalamrna keramike na ovom lokalitetu,
koja isto spada u doba od X vijeka na dalje. (Sl. 35).
B) NALAZI SA RIMSKIH LOKALITETA
Prilikom otkopavanja rimskih lokaliteta su i predmeti iz srednj eg vi
jeka. Oni su unoeni u inventar iz koga smo sada izdvojili samo najkarakteri
predmete. Sistematskim pregledom zbirke svakako bi se nalo jo vie
primjeraka.
Ilida - Na Ilidu, poznatu kao nala zite rimskih starina, je panj a kao
na srednjevjekovno nalazite u pomenutom prologodinjem radu o keramici. Uz od
lomke keramike je i rano-slavenski nakit, koH je bio u materij al lda
zbirke. Blii podaci o nalazima nisu nam t ako da se ne zna niti II
kojoj su zgradi , niti na kojoj dubini Nedostaju nam dakle podaci za odre
hronologij e. Iz materijala smo izdvojiti smo
Bronzana sa jednim kolj encem koj e se sastOji od dva reda zrnaca. Spome
nuta je nalazima u Mogarj elu, gdje je sa dalmatinskim nala
zima. (Inv. br. Klas. zbirke 1235). (Sl. 36).
od bronze sa tri koljenca od namotane ice. I za ovu nauni cu imamo naj
vie analogija u Dalmaciji,!o:: ) a nalazi se i u Za sada je stavljaju II IX-X
vijek. (Inv. br. 1236).
Par bronzanih se krajevi dodiruju. (Inv. br. 1237 i 1238).
Srebreni ovalni privj esak u sredini malo udubljen, a unaokolo po rubu fili
granskom icom. Po obliku je sasvim privj esku u Mogorjelu i drugima
u Dalmaciji samo je manj e ukraen. lovi privjesCi se datiraju u IX-X vij ek. (Inv. br.
1261) (Sl. 37).
Bronzani privjesak II obliku krune ukraen krstom sa koga j o ot pao emalj.
primjerci su u Sloveniji i u Ketlahu/o.,) zatim i vi zantiskim nala
zima u (Inv. br. 1227).
Iz ovih navedenih nalaza vidimo da' analogija vodi II Dalmaciju i tek poneki
predmeti imaj u sa sjevernijim predjelima. Za vremensko nam i
ovdj e nedostaju podaci. Prema dalmatinskim nalazima spadaju negdj e u X vij ek. U ovo
doba od X vijeka nadalj e spadaju i nalazi keramike II Ilidi.
Skelani (Srebrenica) - Pr,ilikom otkopavanja rImskog lokaliteta u Skel anima na
ao je dr Patsch (1897) dvije naunice sjeverno od bazilike uz neki rimski novac. Nau
nice su tipa kod kojih je donja polovina karika tri koljenca ukraena ni zom fili
granskih zrnaca. Spomenuli smo ih nalazima u l\1ogorj elu i u.poredili sa dalma
tinskim nalazima. Nalaz iz Skelana po sebi ne daje datiranja, jer je
uz rimski novac, a ne navodi se pod kojim okolnostima. Ovaj je nal az za nas osobito
vrijedan, jer nam pokazuje kako su se daleko prostirali tipovi naunica koji su
u Dalmaciji. - 4 cm. - (Inv. br. 575) (Tab'. IV, 12) .
Na Drini je i drugi primjer nauni ce istog tipa i to II (Sre
brenica). je prilikom oranja na njivi Sretena I ovdje blii podaci o
101) L Glasl1ik Zem. muz. i 949- 50 \!: ., str. 383.
R. Turek, hraditni nalezy, datovane mil1ccmi, Slavi a Antiqua l, 1948, st r. 533.
l U" ) F. Star. P ros vjeta V, s tr. 43, s l. 2 (22- 25).
lM) J. Ha:mU:1e1. A,I,te,rthiimer des [ rtih-en Mitt,e:l aHers in Uin garn, Braunschwe,ig 1905, T, ][J,
Tah. 217 (318).
"",) Dr. .I. Koroec, Starosl(}Venska v sever ni Sloveni ji, Celje 1947, 1 ah. III, 18.
- lU") p, Ors i, BYZ:llltiJli "cl!e Ze itscflrift XIX, 1910, s tt . (j8, Tab. a , s l. 7.
260 Irma
nalazu nisu poznati, te time nije data za datiranje. Nalaz je i opet sa Drine,
to pokazuje da nalaz iz Skelgna nije samo nego da j e ovaj tip nau
nice bio u ovim krajevima. - 3 i 4 cm. - (Inv. br. 569) (Tab. IV, ll).
Gradac kod Posuja - Uz rimske nala ze je u okolini Gradca i srednjevje
kovnih predmeta. To su prvo jedna zatvorena (br. 446), drugoj se krajevi
dodiruju (447), a se krajevi preklapaju (br. 448). Odavde i dvoje mamuza,
jedne iz ranijeg doba IX-X vijeka, druge iz kasnijeg - oko XIII vijeka. Mamuze nam
u ovom ne mogu posluitJi za datiranje karika, nego samo donelode nalazita, jer
se ne zna da li su zajedno sa karikama.
Gornje (Travnik) - Jedini primjer naunice sa jednom kockastom jagodom
na kraju je u Bosni zajedno sa gotskom fibulom. Blie okolnosti su nepoznate. Po
tome bi na primjer spadao negdje u V-VI v.ijek. Ove naunice se pojavljuju i u Dal
maciji' 07) i u Ovaj tip se poj avljuje i kasnije. Tako se nalaz u Srbiji iz
Oraju (Dubravica, br. 138) datira u X-XI vijek.' '''' ) (In\!. br. 133).
lS
Borcani(Zupanjac-Duvno) - U jedno m grobu u nJIVI je prsten u
obliku na kome je iskuean Qrnament Ovaj tip prstena je rano
slavenskim nalazima. ilO) (Inv. br. '182).
Stolac -: Na njiv,j upnika Lazara je uz predmete iz rimskog
doba i kruna sa zavijenim kraj evima u rolnu i iglom po sredini. Ovu spo
menuli smo zato, j er je ona vrlo i na j ednom drugom rimskom lokalitetu i to u
Mogorjelu (Inv. br. 1881-1890). (Sl. 40).
Isti taj tip nalazi se i b.ielobrdskim nalazima i datira se u XI vij ek."')
Izgleda da je upotreba t e bila vrlo dugotrajna. Za sada j oj je teko odredi ti vre
menske granice u kojima se pojavljuje, jer su uz rimske predmete a nisu nave
dene blie okolnosti nalaza. (Inv. br. 291).
Zenica - U blizini rimske bazti.like, koja je u srednjem vijeku bila u
crkvu, je karika sa jednim koljencem ukraenim zr,ncima.
112
) Blie okolnosti na
laza nepoznate. Ovaj tip naunice smo nekoliko puta spomenuli nalazima u
Bosni. (Inv. br. 385).
Sipovljani (Bos. Petrovac) - Iz ove okoline bjelobrdska livena naunica
sa tri jagode. To je tip naunice medu bjelobrdskim nalazima.
l13
) Blie okolno
sti nalaza su rnepoznate. (Inv. br. 427) (Sl. 38).
, 107) BuLl ettino di archeologia e st or ia Dal ma ta XV[JJ, 1895 str. 57, Tab. II. 948.
lOS) .J. Hampel, op. cit .. T. III. Tab. 56.
1(9) Na ovim podacima zahYalj uj em muzeja II Bcogradu. koji su
bili ljubazni da mi stave na raspoloenje podatke iz inventara s[cdnjcvjeko.v. zbirke.
" 0) L. Niedede, Rukovet, str,. 212, sl. 99, 6.
jJ.j ) Dr. J. Brul1mi-d. VjeslIik hrv. arh. dr. Vf!, str. 46. sl. 17.
JI") C. Tr-uhelka. Zenica und Stolac. Wi ss. IVLjtt. I. str. 274.
"") Brunmid, Vjesnik, hrv. arh. dr. VII. str. ' 1, sl. .33, 6 i P. I. c., str. 276
sl. 6.
261
Nalazi nakita II srednj evj ekov,nO(j zbirci Zemaljskog mu zej a \1
Srebrenica - Negdj e iz okoline Srebrenice, bez oznake lokaliteta sa
jagodom u obliku glatke kugle. Ovaj nalaz je interesantan kao nov dokaz prostiranja
tipova dalmatinskLh naunica sve do Drine. Jagoda ukraena zrncima. (Inv. br. 1005).
(Sl. 39).
c) PREDMETI NEPOZNATOG LOKAL(TETA
U inventaru srednjevjekovne zbirke ima nekoliko predmeta kojima je navedeno na
lazite, ali nije blii lokali tet.
Podhum (Konjic) - U jednom grobu na nepoznatom mjestu je nausmca
sa tri jagode u tehnici prolamall1ja (aur). Ovaj tip smo spomenuli
nalazima u Mogorjelu i nali mu analogije nalaz;ima u Dalmaciji, u Cekoj i Ru'
siji. Kao to smo rekli do sada su kod nas datinme u IX-X vijek, dok su najnoviji
rezultati pokazali da se javljaju jo u XIII vijeku, - 2,4 cm. - (Inv. br. 528)
(Tab. IV, 7),
Olovo - Sa nepoznatog lokaliteta poti par karika sa po tri okrugle jagode, koje
su po povrini ukraene zrncima. Olovo je poznato u srednjem vijeku kao
rudarstva.. U njemu je postojao i glasoviti manastir sruen 1687 g., a oko njega je gro
blje. Moda otuda i Analogije joj nalazimo u Dal
maciji,"!) Bugarskoj i u Rusiji,m) gdje su osobito brojne. U Dalmaciji se datiraju u
IX-X vijek, dok se razne njene varijante u Srbiji i Bugarskoj o.atiraju u XIII vijek.ilO)
- 5,5 cm. - (Inv. br. 534) (Tab. IV, 13).
Teanj - God. 1896 kupljena je u 'i'enju od nflkog I. srebrena nau
nica sa krukolikim privjeskom. Okolnosti pod kojima je potpuno su nepoznate.
Nalaz je svakako u vezi sa srednjevjekovnim gradom u Tenju ili njegovom nekropolom.
Naunica je tipa karike sa tri kockaste jagode i u sredini s krukolikim privjeskom.
Od srebra je i Ukraena je filigra nom i poludragim kamenjem.
U osnovi je to tip koji se javlja u Dalmaciji i t amofga datiraju u IX- X vijek.
Na primjer iz Tenja se neto razlikuje od dalmatinskih; i blii je tipu naunice koju
posjeduje muzej u Beogradu.'17) Na ime i naa naunica ima dviju kraj
njih jagoda i srednje sa krukolikim privjeskom jo po jedan Za ovu naunicu
iz muzeja samo je da se smatra, da je od XVI vijeka.
il8
) Kod
nae naunice i ukraavanje poludragim kamenjem da j e vjerovatno iz kasnijeg
doba nego dalmatinske, koje nisu ukraene kamenjem. Poludrago kamenje nalazi se u
sr edini svake strane kockastih krajnjih jagoda. Ipak za datiranje nedostaje poda
taka. - Du. 7 cm, ir. 4 cm. - (Inv. br. 529) (Tab. IV, 9).
Prisoje (Zupanjac-Duvno) - lovom primjeru naunice sa krukolikim privjeskom
ne zna se m.iesto nalaza, Ruevine grada na Gradini i crkve na Maljevinama, zatim
mnoga groblja sa na to, du j e ovaj kraj bio vrlo naseljen u sredn.iem
vijeku. il
Naunica je od srebra. Na sa svake strane je po jedna jagoda ukraena
u kojima je II sredini po jedna petlja, onim kojima , se zavravaju
dijelovi kruk01ikog privjeska, od publikovanih dalmatinskih naunica se razlikuje po
tome, to krukoliki privjesak umjesto 5 im 3 8 kupastih dijelova. Po tome je opet
primjerku iz Beograda, samo mu nedostaju na karici. Umjesto
jagoda je opletena icom.
je da okolnosti nalaza nisu poznate. Naunica je leal a upreistorijskoj
zbirci u kutiji zajedno sa dugmetima, koia se nalaze u kasnijim srednjevj ekovnim gro
bovima i sa novcem iz 1664 godine. Kako je ovaj materijal leao zajedno
u kutiji sa naunicom, mora se pretpostaviti da je zajedno. na jednom mjestu, naj
vjerovatnije u grobu. U tom bismo imali potvrdu, da se je ovaj tip naunice
"') Dr. L.i. Karaman, I<ad jUg. akad., 1940 g .. str. 23. sl. 23.
110) H. KOH.'I.aKOBb, PyuKie K.a a..J:,bl, Ta b. IV
1.111) J. Muzeji ll, str. 122.
117) Ibidt:.JTI, str. 115, sl. 4.
H8) Ibid em, str. 123.
262

nosio do XVII vijeka. Sigurno to svakako ne smijemo tvrditi, jer nemamo nikakvih, pi
smenih podataka uz nalaze. To mogu dokazati samo novi nalazi. Ipak sa tom pretpo
stavkom treba kao sa eve-ntualnom - Du. 5,5 cm, ir. 3,5 cm.
- (Inv. br. 510) (Tab. IV, 8).
D) PREDMETI SA PREISTORISKIH LOKALITETA (GLASINAC)
preistoriske tumuluse na GI<;lsincu, nailazili su ponekad i na nak
nadno ukopane srednjevjekovne grobove u tumulus. U ,ponekim od ovih grobova nadeno
je i srednjevjekovnog nakita.
Vr!azije - Na sjevernom obronku Gosinje planine, u okolini Rogatice, nalazi se
veliko groblje, koje je jako dugo trajalo, od preistorije do turskog doba. Uz tumuluse
se ovde nalaze i srednjevjekovni i turski niani. U jednom tumulusu je
naknadno ukopan skelet sa kod glave. Ona se razlikuje od tipova koji
su do sada po tome, to su navodno, prema objavijenoj slici, dvije karike bile pro
kroz jagodu.
l1fl
) nije II zbirci. Jagoda je radena u tehnici prola
manja, kao i na u Brezi.
- U naknadno ukopanom grobu u tumulus su i krst i)d
ukraeni geometrijskim ornamentom krunica. po svoj pri
lici ne sa pojasa, kao to se u publikaciji navodi,'20) nego sa mamuza. Tome od
govara i i grublji izrade. Ta kve se nalaze na mamuzama IX-X
vijeka. I ornamenat krunica, koje na kI;stu oponaaju sti1izovan cvijet, po sistemu
ukraavanja na ornamenat srebrenih mamuza iz hazilike sv. Marije u Biskupiji.':!') Samo
dok je na Biskupijskim u krunici precizno izvedena rozeta, na naim predmetima je
ornamenat krugova potpuno geometrijski i grublje tehnike. Krst je vizantiskog tipa sa
kraci ma iste duLne. To j e j edan orl r ijetkih primjera krstova, koji se
kod nas rijetko nalaze. Vrlo su u Rusiji u XI vijeku, ukra,eni geometrijskim
ili vegetativnim motivima, dok su na zapadu rijetki.t22) Krst je svakako isto dio ukrasa
opreme koja je ukrae na bila kao i mamuze.
- Na jednom tumulusu izvan groba nadena je sa kolj enca,
je donja polovina ukraena filigranskim pletenicama.'"''. ) Ovaj tip smo spomenuli
u Mogorjelu, na Drini i drugdje.
Osovo - Pri likom otkopavanja tumulusa su u naknadno ukopanom gr!)bu
dvije sa po tri jagode SL 41 i jedna "S - naunica. (Sl. 42)'2') Na slje
119) f. fiala, Unter sllchlll1g-CI1 prahist orbcilcr Orabhiig-e1 aui dcm Olasinac, Wiss. Mitt. Ill. str.
9, sl. 21.
12U) Ibidem, str. 17, sl. 36 i 37.
12') F. Starohr'Y. Prosvj eta- H, str. 5.5.
'"") L. Nicderlc, op. cit. , str. 203, s l. \14.
12:1) f. fialn. Wiss, Mitt. V, str. 7, sl. 6.
12.') F. fiaJa, \Viss. Nlitt. Vl, str. 39, sl. 13.
263 Nalazi nakita II zbirci ZeI11u ljs kog lI1ul. e.;a II Sar a: elll
pocrucama se danas vide jo samo tragovi jagoda. Jagode su bile u tehnici
prolamanja, kao kod ' iz Vrlazija i . Breze. Ovaj je nalaz osobito interesantan,
jer istovremeno nalazimo koje su se do sada datirale u IX-X vijek sa S"
naunicom, koja se u naim krajevima datira II XI do XIV vijek. Tu se postavlja isti pro
blem kao i' kod zlatne naunice iz Mogorjela sa S zavretkom. Prema ovom nalazu treba
ili datirati u kasnije doba ili pretpostaviti da su. se S" - naunice
ranije javile kod nas. Za saela je vjerovatnija prva pretpostavka, jer drugi nalazi poka
zuju da su se javljale i poslije X vijeka.
E) PREDMETI NEPOZNATOG PORIJEKLA (IZ BOSNE)
U srednjevjekovnoj zbirci nalazi se nekoliko predmeta inventarisanih i neinvcnta
risanih, kojima se ne zna porijeklo niti mjesto nalaza, a to su:
Jajoliki privjesak od brome sa urezanim vijugavim linijama. su privjesci na
i u - Du 3 cm. - (Inv. br. 449) (Tab. III, 12).
Prsten od bronze sa u obliku rozete i ucrtanim geometrijskim ornamen
tom kosih linija i poluprugova. :....... 2 cm. - (Nei nventarisa,n) (Sl. 43).
Prsten od bronze sa krunom Na njoj geometrijski ornament paralelnih
linija oko kojih su sa strane po dve kose linij e. Sasvim isti primjer iz
(Inv. br. Umetn. muzej a u Beogradu 426) datiraju II XVI- XVII vij'ek. (Sl. 44).
Prs ten od srebra sa rombastom koja je ornamentom od dva reda
podjeljena u tri polja. Dva krajnja polja su rafirana kosim linijama - 2 cm.
- (Neinventarisana) (Sl. 45).
..
- ,
..
" ....
.;};j . ":
""'--
Ovi prstenovi sa geometrijskim ornamentom javljaju se u r ano-slavenskom
periodu.
m
) U Mogorjelu se kod nas javljaju elo XIII vijeka. I u Bugarskoj se oni dati
raju u XIII-XIV vijek.'O')
Par naunica od srebra sa privjeskom u obliku palmete. Privjesak ima
na gornjem dij elu ukras od osam rozeta od filigrans ke ice. Du prednje
strane nal azi se na kojoj su isti ti ukrasi. Po obliku naunica imitira
antikne motive, koji nastupaju opet u baroku. Na primjer je valjda iz XVIII vijeka,
kad se ponovo antikni motivi II umj etnost i tehnika filigrana i granulacije.
, z
l)
U muzeju u Beogradu postoji prsten ukraen istim istaknutim r ozetama od
filigrana, a datiran je u XVII vijek. (Inv. br. 393), a drugi s istim ukrasom (Inv. br. 626)
je iz XIX vijeka. Ove rozete od filigranske ice javljaju se u na
nakitu.m") - Du. 5,5 cm, ir. 2,2 cm. (Inv. br. 469) (Tab. IV, 10).
F) SAHRANJIVANJA
Iz navedenih opisa lokaliteta moemo da nam najbogatiji materijal za
sada za rano-slavenski period i za kasniji srednji vijek daju groblja. Nal azi sa gradina su
do danas rijetki, jer su gradine i suvie malo Vie nalaza nam daju rimski lob
Dr. Lj. Karaman, Rad j IIp-". a.kad ., 1940, sl. 3J.
L. Niederle, OP. cit.. str. 21.3, sl. 99.
107) I13BbC'T'f!H Ha 2'P NC' O .1TY)" C'CTllO V, Hns, Apx. oli cH r, CTp 211.
en. 144.
lO") Dr. Max Creut. 7., KUII stgeschichl1e der ccJlen Metal! e. Stlltt).';art 1909, str. 4.15.
1
2
8
3
) Karl Hada:cz'el<, Der Ohrschmuck der Gri'echen lind Etrusker, Wlen 1903, str. 58. sl.
105, 112.
264 Irma Crcmo- nik
liteti, koji su bili i kasnije u srednjem vijeku naseljeni, te se prilikom iskopavanja
tih rimskih lokaliteta nalo i srednjevjekovnih starina. (Ilida, Zenica, Doboj, Srebre
nica itd.).
broj do sada ispitanih grobalja nalazi se oko starih crkava. Poneka se nalaze
i uz naselja i srednjevj kovne gradove (Vru Srednj vjekovna groblja lee na
breuljcima, kr;,ljnjim bregova i imaju vrlo lij ep pogled na okolicu.
Groblja su dugotraj n . te se na srednjevjekovne spomenike nastavljaju turski niani
i dananja ,groblja. Ponekad se nastavljaju na preistorijs'ka groblja (Glasinae). Mada
predmeta iz srednjevjekovne zbirke iz tih groblja, ona i do danas, moc
se nisu ispitana, jer su nain vrlo rijetko podaci i o sahranjivanja.
Osobito smo slabo obaviieteni o sahranjivanja u rano-slavenskom periodu. Do
sa da je iz tog doba zabilj eeno samo j dno groblje sa grobovima u redovima tzv.
Reihengdiber,. za to vrijeme i to u Pokpjnici su pro
sto poloeni u zemlju. O najstarijem pokopavanja kod Slovena, o spaljivanju
mrtvac . nemamo za sada podataka u Bosni. A ,izgleda da se teko po
nari u uko avanja suditi o starosti pojedinih grobova, jer se na grobljima, koja su do
sad::! oj pitiva a. v rlo unotrebl;ena SV8. tri naNna sahranjivanja i to u
?: eml ii, tl drvenom sanduku i u !trabu obloenom kamenim Takav je
kod. gro l ia, ko.i e je prilikom usje eanja umske pruge kod (Visoko) ,
a niiejo js it ano. U smo na 'li prosto pola ne kosture u zemlju i ko
sti re sa t rnr!OVtm q od TJ MO(lorjelu smo naili opet , na kosture u zemli i.
i na grohove dosta precizno zidane od kamenih koji se kod glave i nogu suuj u itd.
Prema tome izgl eda da su poiedini pokopavanja usporedo ili.
K ao nai staTii; se uze ti pokopavanie prosto u zemlju, to smo
ver- primii etil i l' on '[of[ nriel:l. 1 druQ'i hgrobalia. Do kada se j e ovaj odrao ne
moe> s i o oor oi i r ::l rli n it:mosti gro Drugi pokoDavania II drvenim
,,"nduclma ili pr o o ,.,Q1I daske, javio se II Bosni isto izgleda rano. To za sada moemo
",if:'urnr) tvrdi ti X vi iek. Grob tl k iem mamuze u bio ie .od
drvenih nAsal"a . lw ie S ll bil", kl mrnama. I drugi grobovi u
oko roha sa i na istoi dubin i. nrf' M R tome vi erovatn o i jz istog vremena,
naeni su sa tragovima ali bez klRmfni i klinaca takCl . na su daske bile izgleda
nol oene ispod i iznad pokoinika. Na n edavnom isk n.p:;.waniu crkvine u B.lauiu
naneu k g' ror. koii jp SRmo nrl0Zo'O bio nokriven daskom. Mnogo ostataka drveta
n"neno i l" 11 if' nnom grahn nR kraiu Glavice u Grob ie hio dosta plitko
ukon:.'ln i izgl ed::! recentniii. Interesantan i e uslied to["a to nierrov obl.i k na j7,du
hIi eno deblo, sahranjivanja u izdubli enom deblu se LI Bosni i do danas.
selo (Tra 'nikl smatra se da se zove tako, jer su mrtve pokopavali u korita
od
.le ipa.k u rake obloene i pokrivene kamenim plo
r am8.. B'ldi nedostat qk<>. rorh ak::! o grobliim'l n moe se danas jo odrediti kada se ovai
poknnavan;a javio u Bosni. V,i erovatno se javI' a i ovdje u isto vrijeme kao i tl
uporRdo sa r a no-slavenskim nql az.ima. Oblici su tih grobnih nka
od sasvim grubo grobova. do pomno Ponekadie
t::!ko da se raka suuie kod glave i kod nogu (Mogori elo) . Kod raka
postoji jo jedan Um.i esto da se pokriju ravnom po
kr iva,iu se sa dvi je II obliku k;rova na dvij e vode. Ovu vrstu grahova smo spome
nuli II i II Kaknju. grohove spominje na Crkvi.ni
do nove crkve u Gackom. Interesantno je da j e taj sahranjivanja u antici i
igurno se odonda odrao tl ovim krajevima. Nabrojani sahranjivanja ne javljaju
se samo kod nas, I na zapadu u i Francuskoj postoje u ovom ra
nom srednjem vij eku isti ukopavanja . I tu su primijetili da ,poj edini sahra
12") P a,ula K OI1 ::J1 1. c., Gl :r nJ" 1942 p: od .. s tr. 271.
130 ) Li s tovi o Bosni, Bosanski Pri jatelj IV. 1870 p:od., str. 74.
131) Bilj eke kroz s tarinarskc iskopine II Kn!nskoj okolici od god. 1885- 1890. Vj eSl1ik hrv.
arh. dr. XIII. 1891, s tr. 95.
1
3
2) V. Radimsky. Gromile II kot aru. Glasnik 1894, str. 97.
265 Nalazi nakita u HednjevjekoV<rl oj zbirci Zemalj skog muze1a. u Sara'; e'Y'll
njivanja vode svoje porijeklo jo iz preistorije.J:J") nas se pokopavanja u
rake obloene kamenim isto javl,ja u hronzano doha.'H)
Sem ovih jednostavnih grobnica javljaju se u srednjem vijeku u Bosni .j kameni
sarkofazi, grobnice i mauzoleji. U Bosni do sada nisu sarko
fazi (paralelopipedni), kakvi su u Dalmaoiji u Biskupiji.""') U Bosni su vrlo
sarkofazi koji se kod glave i nogu suuju, a iznutra su izdubljeni u obliku
tijela. Takvi su do sada u okolini Jajca, a vrlo su oko Travnika.'3
0
)
Jedan je primjer kod a njima donekle je i primjer iz Sarajeva.'3S)
Do sada se je zastupalo miljenje da su ovi sarkofazi iz kasnijeg doba XVII vijeka. Me
ove ,godine je otkriveno jedno groblje sa ovim sarkofazima u Bili
kod Travnika na lokalitetu Glavica. U sarkofazima su koje su u sjevernoj
Italiji izdavali anonimni biskupi i smo i h spomenUli nalazima u Mogorjelu, a
iz xn do XIV vijeka. da su postojali prije XVI vijeka. Izgleda da su
nad ovim sarkofazima stajali koji su u ovom kraju u tursko doba stradali,
jer su ih upotrebljavali kao za druge gradevine.' 30)
Na jzad je bilo u srednjem vijeku u Bosni ,i raskono zi-danih grobnica i mauzo
leja kao na pr. Batalina kod tzv. ,katakombe u Jajcu, grob
nice ispod bazilike kod Painca na Lavt141) itd. Time svakako nismo iscrpili sve
sahranj,ivanja. Groblja, a i crkvine su i suvie malo ispitivani i malo nam se poda
taka o njima
Nisu nam podaci da li je bilo u rano-slavenskom .periodu i vanjskih
bijjega na grabu. Izgleda da ih u nije bilo, kao ni na zapadu. Tek kasnije se
na grob postavlja kameni biljeg u obliku ili koji pretstavljaju studij za
se. Pored grobalja sa postoje i groblja vjerovatno si'I1omaha i kmetova,'
su grobovi bm samo velikim kamenjem, kao na Radimlji (Stolac),
Gabeli i drugdje. Ovi grobovi su uvijek bez pr'iloga. Prema ovome se vidi, da se
klasne razlike drutva odraavaju i na grobljima tek u kasnije doba, u doba pojavlji
van,je
Na nadgrobnim spomenicima se tek u kasnije vvijeme pojavljuju i natpisi. I kao
to su rano-slavenska groblja u osnovi sa istovremenim na zapadu, ,tako je i stil
isadra; oV'ih natpisa u mnogome onim na zapadu. Tako je u Bavarskoj uz
ime ovai tekst na tzv. "Todtenbretter, na koje se polae mrtvac: "Was ihr
seid bin auch ich gewesen; und was ich bin das werd auch ihr, geht nicht ohne
Fi.irbitte von mir . On odgovara zavretku nadgrobnog natpisC\ sa Vignje Milo
evlca iz ,, 1 molu Vas ne nastupaite na me: ja sam bil kako vi este. vi
biti kako esam ja. Po tome su sahranjivanja i u kasnije vrij eme odgovarali
onima na zapa,du.
Sve ove analogije sa zapadom i sa sla venskim zemljama ukazuju da su u ono
rano doba odmah poslije seobe naroda vladali u Evropi ponegdje prili
kom sahranjlivanja, Moda tu treha i na uticaj zapada preko Frana,ka, osobdto
na nae zapadne krajeve.
I u grobovima u Bosni su predmeti koji su u vezi sa zagrobnim kuHom,
su u vezi sa iz p aganskog doba. Naalost nam podaci od ranijih
kopanja nisu nego moemo navesti samo nekoliko primjera koji su
1'") L. Lindcnschmit. tianclbllch der Braunsclt\\'cig: str.
I 17- lIR.
"") V. Radimskv W iss . J\'\i tt. Ill. s t r.' 2R9.
1OC,) F. S ta rahrv. Pr osv ich ll. str. 72. sl. 1 i 2.
138) M., Sarkofag Jd l1lulj,ike s k'ostllrol1l iz kod Gu\::je Oor c. Glasnik
1928 .. str. 55.
137) Jnvcntarni broj sr edlij evj0kovne zbirke 516.
1'8) D. Sergejevski. Arheo!o;ki nalazi LI Sarajevu i okolid. Glasnik Z. m., 1947 god., st r. 2.3.
t:IO) Li stovi o Bosni. Bosanski Prij atelj IV. 1870 g . str. 59.
<'0) Truhelka. Grobnica bosanskQg Batala. Glasnik 1915 god'.. s tr. 365.
iH) M. Turbe kod Travnika. Glas nik 1924 god .. str. 87.
i") L. Lindenschmit.op. cit.. str. 98.
266 Irma (remonik
prilikom kopanja posljednjih godina. Intere santno je da su se ti paganski odrali
vrlo dugo u naim krajevima. Tako j e u jednom grobu, na spomenutom ispitanom
groblju 1948 godine u Mogorjelu, jedan veprov zub, dodan sigurno kao amajlija.
Grobovi su iz kasnijeg vremena, moda i poslije XV vijeka. Na lokalitetu Podbrej e,
tri kilometra 'na zapad od Zenice, naden je prilikom radova grob u kome
su bile ljuske od jajeta. Poznato je da se jaje nalazi u rano-slavenskim grobo
vima." ") Na groblju u su ognj ita od posmrtnih Vjerovatno od tih
i keramika iz Mogorjela, j er ona nije u grobovima. UMogorjelu
i u grobu u Zgo6i 1 14) nadeni su fragmenti staklenih posuda, vjerovatno pehara od vina.
Ovi v.inski pehari su dodatak u grobovima.
'4
:') Interesantno j'e da su i
pehari ukraeni istim tamni!m nLti ma kao i nai . Samo su nai primjerci iz
mnogo kasnijeg vremena, jer grob u je svakako kasniji od XII vijeka. Isti se
kod nas mnogo due zadrao.
Ovdje treba spomenuti i novac koji se je dodavao u grobove. Do sada je kod nas
nalaen u grobovima sve do XI vijeka. U Dalmaciji se ne javlja vL'le u grobljima
IX-X vijeka.
'ls
) Ovaj se smatrao nastavkom paganskog dodavanja obo
10sa u usta pokojniku. novac se nalazi .io mnogo kasnije u grobovima u Bosni.
Do sada su iz grobova skoro po znati sjeverno-tal,ijanski novci anonimnih
biskupa. Spomenuli smo do sada dosta primj er a iz Mogorjela, zatim est iz
kamenog sarkofaga sa groblja kod Travnika (Bila) . OvogodL'lnja iskopavanja crkve na
erkvini u B1auju, dala su tri nova pri mj era novca ovog tipa i od njih je jedan
u grobu. Iz ova tri primjera ne smi iemo jo stvarati ali
izgleda da su se ba ovi tipovi novaca osobito rado st avljali u grob. S kakvim obi
u vezi se stavljaju ba ovi novci jo u tako kasno vrijeme (XIV vij ek) u grob, ne
moe se iz ovo malo primjera

ZAKLJUCAK
se dvi.iu sfera uti caja istoka i zapada Bosna je po sebi.
interesantno Istina da nam ovi da sada ri jetki nalazi bez dobrih podataka
nisu dovoljni da dademo iscrpnu sUku materjiaine i duhovne kulture njihovog doba,
nego nam omogucuJe samo tu i tamo uvid II nju. Isto tako na osnovu njih ne moemo
stvarati Tek poslije detaljnog ispitivanja raznih nalaziIta
se dati potpuniji pregled.
Prema nalazima do sada moemo za da su se u Bosni ukrtaval1 kul
turni uticaji okolnih zemalja. U doba ranog sr ednjeg vijeka se neposredni uticaj
Dalmacije i preko nje Vizantije. Analogije nalazimo i II Bugarskoj,
Rusiji i Srbiji. Prema tome je Bosna samo rIio kompleksa slavenskih zemalja koje u
ovo rano doba pokazuju jedinstvenu kulturu.
nalaza u Bosni i Hercegovini sa onima u Dalmaciji je ' moe se pot
puna, jer smo za sve oblike nali analogije tamo. Najvie je do sada
sa jednom do tri jagode, naunica sa tri jagode u tehnici aur, naunica sa jednim
do tri koli enca i sa ukraenom donjom polovinom. Sve varijante tipova
odgovaraju kako u ukrasima tako i u tehnici. Ti nalazi dopiru mnogo dalje nego to
su ikada dopiral e granice hrvatske drave, t e prema tome moemo zaklju6iti da onl nisu
samo za Hrvate, nego za zapadni dio Balkans kog poluostrya i da ovom
tipu nakita treba dati ire granice. Do sada im je juna granica Mogorjelo
sjeverna (Sanski. Most). J ajce, Teanj, Doboj, a Skelan1, Sre
brenica. Tip naunice sa ukraenom donjom polovinom kar,ike filigranom je
jo mnogo u manastiru sv. Nikole kod Kurumlije, u Srbiji. Prema tome
izgleda da izvjesni tipovi ' nisu samo za ' zapad. Nova istraivanja u tim
predjelima tek pokazati do koje granice i kako su se brojno prostirali.
14") Dr. Lj. Karaman. RaLI akad .. ]l)40 :c:nLl . str. 18.
IH) I. (remoI ti k, Glasnik 1949-50, st,l\. 416.
ll;,) L. Lindwschmit, OP. cit.. str. 132.
1'") D-r Lj. Kar aman. op. ci!.. str. 32.
Nala'zi nakita u srednjevjekovn o.; Z!b irci Zelllaljskog Illu ze,;a u 267
Isto tako za sada morati ostati otvoreno i pitanje datiranja tih tipova, nauni
ca. Dosada su se svi nalazi u Dalmaciji datirali u IX-X vijek. Poto su samo rijetka
groblja ispitana od (kao Mravinei), dok su ostali nalazi skupljeni bez do
voljno podataka, ne moemo to datiranje uzimati kao rezultat. Rekli smo,
da su nova ispitivanja u Dalmaciji po kazala da se naunica sa tri jagode u tehnici
prolamanja pojavljuje jo u XIII vijeku. Mogorjelo i druga nalazita u Bosni
nas dovode do drugih rezultata. Prema nalazima iz Mogorjela mogli smo da
se i !prstenje iz rano-slavenskog doba javljaju sve do XIV vijeka .
nalaz sa tri jagode i "S - naunice iz Osova (Glasinac) daje
da se datira u kasnije vrijeme. Isti problem imamo i kod zlatne
naunice iz Mogorjela sa "S zavretkom i duguljastim privjeskom. I ovaj tip naunice
se do sada datirao u IX vijek, ali "S zavre tak na kasnije doba ukoliko novi
nalazi ne bi dokazali da se je S - naunica kod nas ranije javl jati. Po
sebno pitanje naunica sa yrukolikim privjeskom, koja je kod nas sa nov
cem iz XVII vijeka, samo je nalaz nesiguran, te se jo iz njega ne smiju praviti ko
zaklj
Mnogo je manje do sada rano-slavenskih nalaza bjelobrdskog tipa. Sem
nalaza u Junuzovcima je samo jed na naunica sa grozdolikim privjeskom u
ipovljanima (Bos. Petrovac). Iz ovih nalaza se jo ne moe ustanoviti
dokle je dopirala granica bjelobrdskog kul turnog kruga.
su nalazi S - naunica u Bosni. Na sjeveru su u Doboju i Bos.
u Bosni na Glasincu, a ovamo moemo ubrojiti i naunicu iz Mogoriela, po
kojoj moemo suditi da se ovaj tip naunice prostirao i daleko na jug. Svakako i ovdje
je teko govoriti jo o granicama njenog pr ostiranja, jer dalja istraivanja dati
nove rezultate. Tako je jedna S - naunica ove godine i u okolici Sarajeva,
prilikom iskopavanja crkvine u Blauju. Prilikom datiranja ove naunice se za
sada moramo oslanjati na ostale nalaze kod nas. Problem "S - naunice uostalom i u
bolje ispitanim zemljama nije rijeen. Bostoji opirna polemika o tome kada
se ona po prvi put javlja i odakle Ona se vrlo rano javlja u german
skim grobovima (V-VIII vij .), u slovenski m ponegdje u VI i Vl! vijeku; ali tek
poslije VIn v,ijeka ulazi u upotrebu kod Slavena.
IH
) Poreklo "S" - nauni
('a jedni trae na zapadu, a drugi u Arabiji. Po najnovijem miljenju kolijevka im je u
Karpatima, a razvijaju se iz savijene ice u prsten, kakvi se nalaze u grobovima za
. vrijeme seobe naroda u Karpatima. Postoji nekoliko tipova "S" - naunica. U Bosni
je do sada poznat samo tip koji Borkovsky ubraja u es,ti.
14S
) To je koja je na
jednom kraju istan.iena i spliotena i zavi jena u obliku slova "S" .Ovai tip je
i u drugim kr,ajevima. U naim krajevima se do sada datira u XI do XIV vijek.
Ostalo ,ie napokon jo i pitanje porijekla ovog nakita iz rano-slavenskog perioda.
Za bjelobrdske nalaze i S" - naunice, koji su jednostavni i od bronze, pret
postavlja se da su postojale radionice. Za nalaze iz Dalmacije, je
izrade mnogo komplikovaniji dugo je postoialo miljenje da su uvoz iz Vizantije. Me
to miljenje je danas zastarjelo, jer se je dokazalo da ne postoji jedino kulturni
uticaj Vizanta na ove nalaze, niti da je od tolikog kao to se pretpostavljalo.
Nai. nalazi nose karakter predmeta se Jbe naroda koji u sebi sjedinjuje mnogo
struke uticaje - jo ivu tradiciju antike, upliv predn,ie-azijskog istoka i najzad umjet
ukus samih varvarskih plemena koja tada ulaze u istoriju.
H9
) oblika opet
i tehnike pokazuje jaku vezu zemlja ma u Evropi u kojima su ivjeli Slaveni,
to svakako na niihovo porijeklo. Milj.enje, da je na nakit u Dal
m.aciji vizantijskog porijekla, moglo se je odbaciti i prema podacima iz izvora, koji
spominju i majstore u Dalmaciii , to na radionice nakita, I
poslije seobe naroda dalmatinskih gradova nastavila je svoj ivot i zna se. da
je postojala vrlo iva trgovina i zanatstvo.
l OO
) Zatim i tipovi naunica - koje su naj
147) D-r Ivan Borkovsk y, St a rosIovam ka keramika v stredni Evr ope. Praha 1940. str. 104.
148) Ibid cm. str. 106.
l
1
Y) D-r Li. Karaman. Zlatni nalaz Ila Trilju 111'eda.eko Sjn.;a, Vjesnik za a rh'e,ol. Ii hi,s t a riju
dulmatinsku XLIV. 1921. st r. 14.
160) Ibidem, str. 17.
268 Irma
brojnij e nalazima - toliko su mnogo vrsni, a pojedine varijante samostalne
samo za t e kraj eve, da ih moramo s matrati proiz';'odima.
10 1
)
Poto su nalazi u Bosni u svemu onima u Dalmaciji, svakako su i oni do
porij ekla. Pitanj e je samo da li su postojale radionice i u Bosni ili su predmeti
donocni iz Dalmacij e. Iz izvora za ovo r ano doba n isu nam podaci. Po do sada
oskudnim nalazima t eko bi bilo neto sigu rna tvrditi, aH se ipak moe toliko da
t ako su nabavljane iz Dalmacije, one nisu samo nal azi, kakvim
su se do sada smatrali, nego su bili i adom u Bosni , to pokazuju sve novi nalazi.
Mada su do sada nalazi oni se j avljaju na dost a mjesta u Bosni. Datih
nalaza nemamo vie u mnogome j e krivica i do toga, to r ano-srednj evjekovna nala
zita u Bosni jo nisu ispita na. U prilog ovom. mi lj enju govori i to, to se u Bosni spo
minju zlatari istina tek u kasnije vrij e me, u XIV vij eku, to ipak ne mo
da ih je bilQ i ranije u Bosni.
U kasnijem sr ednjem vijeku, u doba r azvij enog feudalizma i bosanskog kralj ev
stva, nalazi pokazuju drugu sliku. Izvj e st an broj oblika r ano-slavenskog nakita dugo
se odrava, do XIV vij eka, poneki i dalje, a neki i do danas. Ostali nalazi
mogu se u kulturni krug zapadne Evrope i na njima se vidi jak uticaj Go
tike i Renesanse. Ti kasniji nalaz,i su dosta mal obrojni, t e se na osnovu njih jo ne
moe govoriti o granicama uticaja izvj esnih kulturni.h centara. Iz mnogobrojnih
znamo, da su bosanski feudalci predmete za luksuznu upotrebu dobavljali iz dalmatin
skih gradova, osobito Dubrovnika i Italij e. l O" ) Uticaj s ieverne Italij e smo konst a
tovali ove predmete. Samo su ovi predmeti jo suvie malobrojni, da bismo
na osnovu njih mogli praviti k akve
Veze b osanskih feudalaca sa primorskim gradovima bile su vrlo j ake. su
ugovori po kojima su iz Dubrovnika dobI vali r aznu luksuznu robu.
u S
) Cinili su i po
klone dalmatinskim gradovima. Tako j e e n:'! Sandalj a Katarina, darovala sa
most.anskoj crkvi sv. Marij e u Zadr u dva re li ){Vi,iara u obliku ruke.
1 G4
) U doba turske
najezde feudalci su svoje dragocjenosti predavali na u Dubrovnik i Veneciju,
kao na pr. porodica Sandalj a Iz gleda da je na taj dragocje
nosti izneena iz Bosne, t e su i r adi toga n a-lazi rij etki. Po danas rijetkim nal azima
ne smijemo suditi da je Bosna bila siroma na zeml j a. Nasuprot tome izvori je spo
minju kao bogatu, to i pop isi dra gocj enosti koi e daju na Dubrovniku.
U XIV i XV vij eku izvori spominju u Bo>ni i zl atare.
' 5Co
) Popis predmeta koj e Sandalj
daie na Dubrovniku osobito j e bogat kako nakitom, i zlatnim posudama i
odij elom. se ,i popis predmeta Pri bisl ava dvorjanina Hercega Ste
fana u nj egovom t est amentu.l u. ) (1475) . Iz ovih vidimo, da su neki predmeti
po bosanskom. To se spominje za odij el o i pojaseve.
10A
) I dalma
tinski gradovi su tu robu na bosanski U popisu Sandalja se
od nakita spominju pojasevi sa kamenj em i biser,om, velike i male od zlata
sa dragim kamenj em i biserom, grivne od biser a, diadem s k amenj em i biserom, prste
nj e sa dragim kamenj em i drugo. Od ovih predmeta, kao to smo iz narh navedenih
nalaza vidjeli , najvie je prstenja, dok nau nice tog doba slabo poznajemo i
uslj ed toga, to mnogi primjerci n isu jo s igurno datirani. Pojas do sada jo nije

Za razliku od rano-slavenskog naki ta, su jednostavniji primj erci svakako svo
jina naroda. skupocieni nakit kasnij eg vr e mena pripada samo jednom uskom krugu
feudalaea. On je odraz njihovog tadanj eg sjaj a i Zato nam ti nalazi da j u vrlo
"" ) D-r Li. Ka ra ma n. Rau i ll K. akademi ie 268, 1940. str. 33.
1r,:r ) Enl. Lijek. Rizn-ica po rodic e (j lasllik Ze o1. nl tlZ. L 1889. knj. ll. str. 2.
15:1) Ibidem. str. 2.
IM) D-r L.i. Thall oczy. Glas Il ik Zem. mll z. 1893. V. s tr. 34.
",,;) cm. Lilek. Gl asIlik I, 1889. str. l.
" ,n) D'T Lj , TIlall oGY, Sl udie n zur Ge ' <l hichte Bos nil; ns Uli ti Serbiell s. l\'Hi llclJcn li nd Leipzig
1914. str. 272.
' 07) lbidem str. 222.
O-r LJ. Thal1 0czy Stllu: ell. str. 222.
,.
269 Nalazi nakita u srednjevj ekovnoL' zbirci Zemaljskog muzej & u Sara;,evu

jednostranu sliku materijalne kulture tog doba, bolje jednog sloja ljudi koji su
bili vrlo malobrojni, dok nam sam narod ostaje potpuno u sjeni. Ovi nalazi I?retstav
ljaju plemstvo, koje je skoro u svemu napustilo staru tradiciju i stoji pod uticajem
evropskih dvorova, to nakit koji odgovara istovremenim produktima u osta
lim evropskim zemljama. Samo izvjesni ob lici rano-slavenskog nakita ostali su
vani do nedavno u narodnom nakitu.
SI. 46 Sl. 47
U etnografskoj zbirci Zemaljskog muzeja u Sarajevu nalazi se nekoliko primjera
naunica narodnog nakita, koje vrlo na neke primjere rano-slavenskog nakita. Na
karike, je donja polovina ukraena filigranskim zrncima, par iz Her
cegovine (Inv. br. 2027, sl. 46), samo imaju jo privjesak. Na ukraene
filigranskom icom i zrncima fragmenat oboca iz Hercegovine (Inv. br. 927, sl. 47)
i samo su na licu jo ukraene uloenim kamenjem. Na sa tri ja
gode u tehnici proboja, osobito na primjerke iz Kninskog muzeja, naunice
za koje je navedeno da su doneene iz Varne, samo taj. podatak nije siguran, (Inv.
br. 2015, sl. 48). Kad bismo se mogli osloniti na ovaj podatak, imali bismo dokaz,
da su se stari oblici nakita i u B ugarskoj.
/
Sl. 48
naeg srednjevjekovnog nakita i rano-slavenskog, kao to smo vi
djeli, kod nas je tek u Nova iskopavanja sve vie daju nove podatke za odre
divanje predmeta, te kroz izvjestan broj godina svakako mnoga od do sada nerije
enih pitanja otpasti, to se hronolo"ije i topografije nalaza.
270
irma
RESUME
Parure dans la collection du moyen age au Musee National de Sarajevo
Les objets dc parme dans la oollection du moyen age all Musee National a Sarajevo n'o!!t
pas ete publies jusQu'a present, sauf Quelques cxceptions. Pal[ suite de recherches plu.> inten
sives des ioui\les slaves de ancien ne {lll a senti le besoi11 d'cn pllblier resuitats avec
le but de les rendre access ibles ii la science. II y est aussi comprise la parure du mayen age
ljui iut decouverte ensemble avec les autrcs
Par manque dc les objets ont ete classifies en majeure partie sur la base d'analogie
avec les fo uille s aux autres localites, TOllteioi,s j.J y a des iOluHles quL ont donne cic
nouveaux La plus grande ljuan tite dc parure a ete I'r.ouvec dans ' Ies tombes. Le rna
le plus riche Jalam ;le a iourni le c;metiere de Mo.gorjdo (] ab, I
ct ll, 1-12). Copendant, le du mayen fig e (posterielIr) nous a iourni le cimetiere ' a
(Tab. llI, 7-10 ct iig. 16- 33).
Un certain uombrc d' objets a ete au 10caLites romaines paree que les habitations
slaves se formaient biell souvelIt sur les ruines rOmJ',UlCS comme par e.xemple it Ilidla, Skelani
ct Zenica (Voir iig. 36, 37) et dans les tombcs prehistoriques, comme Glasillac (Voir 41, 42).
Hors cela, il y a allssi des objets dont IlC SOIlt pas CClII1Ues.
. Les tsrcvimls ("les mines d'egliscs ) ct cil11etieres !I'ont pas ete iouiIles jusll.ua preselit
et la muniere {\'enterrernent non plus. L'cntcrrement dans la terre nous est b:cn COUI1U, comme
I'enterrement dans cercueils en bo is, dans lille tosse ,mais la cineration des corps n' est
pas encore averee. Toutes. les trois manieres apparaisscnt parallelement et les dt'rnieres deux
sont en lIsage .jusqu'a nos jours de sorte lIU' OIl ne peut pas les ' detimiter du point de vue de rage.
Dans la Bosnie centrale 0.11 a souvent entc-rre les morts dans des ccrcueils en bub eu
, forme ,l'auge, On rencontre ii. I'epoque de rOYJJlIme oosnien e1 !pas seuloment a
turquc comme I"on a allparavanL On a egalement trouve des tombcs mUYOlll1ees. Ces
u'enterrement et ces ressernblent fI celles qu'Dn a a I'ouest
chez les francs.
JllSqll'fI present en 80s11,'e on a trouve pour la plnpa'rt la parure de !'epoll.ue slave ancicnne
qui corresp61id pariaitement ,\lIX fallilles ell Da.lmatie (Tab. I, II). Cc-pe.ndant les restes de la
culture de Bijelo Urd'Oo (!ig. 38) ne sont fOlliUes que dans la Bosnie du nord. Concernant la
parme du type dalmatiell on J'a rencontree partout en Bosnic jllsqu;;i Iain en Serbie. Par eOIl
elle !l'est , pas barnee fI Dalmatie malis cile etait aussi en usagc en Bosn.Le. Les fouiJles
en Bosnie prouvl:nt que la parure du type dalmatiell s' est maintennc plus longtemps dil dixjeme
siecle ce qui est contrai-re fI ce qu' on a juSqll',\ JlOS j'Ours,
Ensemble avec l'argcnt du treizieme ct quatorzieme siecle (Tab. Il, 8- 12) {JI I a allssi
de petites !Jagues ct ,des anneaux (ii,g. 7 et 9) Lie sorte que nOlls sommes justifies ue supposer
quc les autres pelldants d'oreilles ont ClI usage longtemps. Cela confirme allssi 1e fait
qLl' on a trouve ensemble a Ull lieu les pendants d'o'reilles en forme de "S" ct les 3u-tres qui tilrent
leu,r o'rigilfle du ceqlleie.n et dixieme s iecle (fig. 41 et 42).
Tandi-s que la .pa.r.ure slave a.llciennc en grande partic la du peuplc mcme,
\:e qui en merne temps prouve que de certaines Darures se s ont maintenues jusqu'a present dans le
peuple, la parure de la phase postericure du mayen age appartena.it lc plus souvent aUX qui
eta1ient sous I'influenee de la mode des cours europeennes. C'est pourquoi leur parme corres pond
a la production contempO'raine dans les autres pays europeens (Tab. III. 1-10 el tiC;, 12 - 31).
Ellc cst SOliS l'.iniluencc de I'art gothilTIe el de la '[enaissance.
L'cxploration de la parme du ll\Oycn tant en Bosn:e que dans beaucouD cl ' alltrcs r:::g;ions
vient de debutcr. Un tas de problemes ne sont que souleves, surtout les problemes cic tIater. Oil
reussira it Ics resondre il l'aide cic rt'slI!iat, de liouvellcs iouillcs
A. BENAC
o ishrani prehistorijskih stanovnika Bosne 1 Hercegovine
Mi danas znamo u linijama kako se kretao nacm ishrane u pojedinim fa
prehistorijskog drutva. Do tih znanJa dolo se na osnovu podataka iz vrlo uda
ljenih predjela zemaljske kugle. Ta saznanja se redovno i uoptavaju pa se pojmovi
primjenJUJu na svakom mjestu u periodu. U najdubljoj osnovi to je i
pravilno. razvoj drutva ima svoje zakonomjerno kretanje. Ne mogu biti drugi
zakoni razvitka za prastanovnike Bcsne i Hercegovine od zakona za prehistorijsko
stanovnitvo bilo koje zemlje (u osnovnoj liniji!). I zato se uoptena znanja mogu do
i zvjesne mjere primjeniti i kod nas.
Ali, nisu prehistorijski ljudi u svim k rajevima ivjeli pod jednakim uslovima.
Bilo je tu ili manjih klimatskih, orografskih i drugih razlika, a s tim u vezi i
razlika u flori i fauni pojedinog kraja. Sve je to uticalo na ivot stanovnika i stvaralo
izvjesne razlike u svim manifestacijama kojima je ivot ispunjen. Takav je i sa
ishranom. Iako u sutini nije moglo biti ne kih razlika u ovom predjelu, ipak je
.stanovnitvo Bosne i Hercegovine u prehist()rijskim periodima imalo svoj is
hrane, a on je bio uslovljen raznim faktorima.
Do danas je mnogo na polju arheologije u BiH. Ispitana su i mnoga
prehistorijska nalazita. Ima ih, naravno, j o vrlo mnogo koja treba ispitati. Pojedini
su ispitana nalazita i koji je u njima ali do
danas nemamo radova iz oblastiprehistorije BiH. Nema radova koji bi uop
tili sa pojedinih lokalHeta i da li cjelovitu sliku o drutvenim i ekonom
skim promjenama, razvoju i dohvatima izraavanja, o religioznom procesu
li. razvoju duhovnog ivota Ciro Truhel. ka dao je nekoliko prikaza o Bo
sni i Hercegovini u prehistoriji,') ali u njima nije (a nije imao ni namjeru) -produblja
'. vao pojedina pitanja i probleme drutvenog procesa. To danas jo stoji pred nama.
Ovdje biti izvren kratak pokuaj II tom pravcu. Rad nema pretenzija da
pitanje ishrane prehistorijskih stanovnika BiH sa svih strana obuhvati. On treba da II
formi iznese poznati materijal iz ove oblasti.
Prirodno je da se upoznavanjem sa is hranom upoznajemo u isti i sa osnov
nim zanimanjima prehistorijskih stanovnika u ovoj oblasti. Poto je ishr ana bila za
njih osnovni problem, i njihov svakodr.pvni ivot kretao se poglavito u krugu ovog
problema. Nadalje, iznoenje nekog problema u linijama kod nas upotpunjava
unekoliko sliku tog problema i izvan ove ublasti.
Prehistorija Bosne i Hercegovine dijeli se prema dosada nalazitima na
nekoh ko etapa. Te etape se ne mogu kruto' odvojiti, ali u njima postoje znatne razlike
u arheolokom materijalu. U naem prikazu dra se tih etapa.
Najstarija prehistorijska naselja u Bosni i Hercegovini bila su u Butmiru, Novom
eheru, Donjem Klakaru ti. Dolini Bile (Nebo). Njihovi stanovnici upotrebljavali su IIs
kamena ali su bili na visokom kulturnom stupnju za
svoje doba. Naselja u Novom eheru i Donjem Klakaru su malo ispitana, Butmir Je
l) Kulturne prilike Bosne i Hercegovin c II doba (Glasnik Zem. t11l1 z cja J914,
str : 4.3- 1.19); BosIla II doha izdanj e ll. K. D."Napredak. s tr. i8-- 1U2.
A. Benac
mnogo bolje istraen, a ispitivanje nalazita u dolini Bile je sada u toku. Donekle do
bre podatke o ishrani imamo u Butmiru, a i na nalazitu Nebo. Poto su sva
naprije.d navedena neolitska naselja kulturno bliska, sigurno je i situacija u pogledu
lishrane u njima jednaka.
U Butmiru su u broju kosti jelena (cervus elaphus), a isto tako
i kosti (tri vrste: bos taurus, bos brachyceros i bos primigenius). Nadalje
ovdje imamo neznatne ostatke kostiju svinj (sus palustris), koze (capreolus caprea)
:i !ovce (OViS). 2)
Na ovom lokalJitetu otkriveno je i neto biljnih ostataka. Tu se penica
(triticum compacturn i triticum monococum) i (hordeum vulgare), a za,tim
(ervum lens). U pogledu nailo se na ostatke divlje jabuke {pirus malus) i lj enika
(coryllus avellana). biljnim ostacima pojavljuje se i ljulj (bromus secalinus).")
Dobivenu sliku '.iz Butmim neto nadopunjavaju nalazi sa lokaliteta Nebo, II
dolini Bile kod Travnika. Ovdje su u broju kosti jelena, srne,
i svinje. je i nekoliko vilica psa. ')
Ova dva naselja pripadaju sasvim istom kulturnom krugu. To pokazuje velika
sm'nost i drugog materij ala. Zbog toga u ta dva naselja
ne moemo ni ishrane odvajati. Ono to se odnosi na jedno moemo
primjeniti i na drugo naselje.
Kad sumiramo podatke iz Butmira i Neba, izlazi da su se najstariji stanovnict u
Bosni i Hercegovini hranili mesnom i biljnom hranom. Da je lov bio jo uvijek vano
zanimanje i vaan izvor ishrane pokaZUJU kosti jelena ,i srne na lokalitetu'
Nebo. Ovdje je na relativno malom prostoru sakupljen veliki broj ostataka tih ivo
tinja. Njihovo meso jeli su stanovnici naselja, a rogove i neke druge kosti upotreblja
vali za pravljenje kotanog Na naselju u dolini Bile je broj
kotanih ila, pa i jedna U Butmiru nisu, otkopana kotana ila, a
je inadrugim pomenutim naseljima (iz Donjeg Klakara imamo samo jedno
ilo).
Uz lov razvijalo se ovdje i Stanovnici najstarijih naselja poznavali su
i svinju, govedo, kozu i ovcu. Konj jo nije ulazio u red
ivotinja koje su ovdje zastupljene. - Tako se mesna hrana dobivala i z dva izvora i
teko je koji je od ta dva izvora na ovom stupnju bio vaniji. nije,
svakako, jo bilo razvijeno onako kao u kasnijim naseljima. Tamo se na
lazi pravo obilje kostiju ivotinja u poredbi sa kostima divljih ivotinja. Ali,
u naim najstarijim naseljima nij e vie ni lov ono to j e u prethodnim
prehistorijskJm periodama. Kao dokaz za to mogu nam posluiti i proizvodi,
u Butmiru. Uz vrlo velik broj ljudskih lijepo modelovanih figura od
2emlje nalazi se samo nekoliko komada sumarno modelovanih ivotinjskih figura.") A
i to su uglavnom ivotinje. Lov na divlje ivotinje nije vie osnovno zanimanj e
i one nisu vie toliko vane' kao ranij e, pa zbog toga izostaju i njihovi likovi u pla
stici. Na vazama Butmira, D. K.lakara, N. i Neba vidimo ivotinjske glave i
noge upotrebljene kao ukras ili neki od sastavnih dijelova vaza.
7
) One ovdje vie slUe
za dekorativne svrhe, a ta nas vodi istim pravcem.
Stanovnici ovih naselja poznavali su i psa (canis fam. intermedius?), to
se vidi prema nalazima u dolini B 'ile. Uloga psa bila je vjerovatno dvojaka :
on je bio stada i pomagao pri lovu.
Nalazi u Butmiru daju nam i ,izvjesne podatke o biljnoj ishrani i poljoprivrednoj
proizvodnji u ovim naseljima. Tu neke vrste itarica, i ostatke izvjesnih
divljih plodova. Stanovnici Butmira i ostalih navedenih naselja bavili su se
2) Butmir l. S. 36.
3) Butmir J. S. 37-46.
4) Glasnik Zem. muzeja IV- V. 1950, str. ,H- 32; na.Jazi u 1949 nisu jo objavljeni.
") Ibid.. str. 33.
6) Rutmir I. T. II i lIJ; J3utmir II. T. II- V.
7) J3utmir II. T. V. 1 a b; T. VI, 6; T. IX, 19.
"
273 o hshralli prehi.storjj,skih stanovnika Bosn,e He;rcegovine
proizvodnjom itarica uz obradu kamenim Ovakva oblIada
zemlje ne moe da prui itarica za ishranu i slui na ovom stupnju kao
nuna nadopuna mesnoj ishrani. Na svim prednjim naseljima je broj ka
menih rvnjeva za satiranje itarica i drugog sjemenja. Uz ovo su nai sa
kupljali i divlje plodove i time nadopunjavali svoju ishranu. Sakupljanje divljih plo
dova je kod primitivnih naroda vrlo vana djelatnost. Ono im slui i za ljudsku .i za
ishranu. Bez sumnje je i kod butm irskih stanovnika divlje neku
ulogu u ishrani.
S obzirom na to to je u Butmiru relativno ma!,i broj ivotinjskih kostiju
biljnih ostataka Truhelka izvodi
Stanari ovih koliba nisu bili veliki lovci a ni osobiti ...
I dalje:
OJ
poljodjelstvo bilo je u Butmiru rekbi nuzgredno zanimanje a glavno
je bilo fabrikacija kamenog o r u a i o r u j a te Ion a l' s t v o. Ostanci produkata
ovih industrija bili su brojem toliko obilni, da nema sumnje; da sve to nije pravljeno
za vlastitu porabu stanovnika, nego za trgovinu i eksport u predjele, gdje nije bilo ni
dovoljno podesnog materijala, ni onako vjetih radnika kao u Butmiru:")
Truhelkino miljenje nije usamljeno.
Prema tome morali bismo primiti injenicu da su stanovnici toga naselja za
svoje proizvode od kamena i zemlje razmjenom nabavljali potrebnu
hranu. Miljenja sam da ovakvo stanovite nije sasvim ispravno. Prije svega u svim
istovremenim naseljima nalazimo i veliku mnoinu kamenih oruda i koja je
bila na licu mjesta. Sva ova naselja locirana su ba na mjestima gdje
ii.ma dovoljno materijala za taj posao. Osim toga prema Truhelkinom miljenju But
mir bi bio neki industrijski centar koji je svoju mesnu i biljnu hranu nabavljao od
drugih ili nvselja. To u najmanju ruku podjelu
rada na zanatski i poljoprivredni rad. A to je teko pretpostaviti na tom stupnju raz
vitka, kada se eventualno moe pretpostav,ljati djelenja i
grupa.
ako se i ne uputamo II razmatranje ovog pitanja, da li nam mali broj
nalaza ivotinjskih kostiju i poljoprivrednih proizvoda moe neto kazati o na
dobavljanja hrane? Sumnjam. - Stanovnici Butmira i drugih istovremenih na
selja hranili su se i mesnom i biljnom hrantl!m. Na ostacima ivotinjskih kostiju, ita- I
rica i sjemenja ne moe se nikako vidjeti da li je ta hrana kupljena ili je pro.,.
dukat. A bez obzira da li je ona kupljena ili nije od nje ostaju isti ostaci . Zbog toga
nedostatak broja ovih nalaza moramo pripisati drugim uzrocima. Tu dolazi pi
tanje kuda su bacani ot"paci hrane, na ka kav je naputeno naselje itd. I najzad"
to je glavno, nijedno od ovih naselja nije do kraja istraeno, nego samo
Tek kada bi se butmirska keramika ili kameno nalo na drugom nekom loka
litetu, moglo bi se govoriti o eksportu te robe i kupovini hrane.
Pa ni nedostatak kotanog u Butmiru ne kazuje nam zasada nita odre- "
Na Nebu u dolini Bile je takvog oruda, a ova dva naselja
su najsrodnija u ovom prehistorijskom perlodu Bosne i Hercegovine.
Truhelka ,ide i dalje. On iznosi pretpostavku da je Butmir bio i neki cen
tar kulta. Mukarci su pravili od pivo i na zasebnim mjestima pro
vodili orgije. Pretpostavimo li, da je Butmir bio sijelom ovog kul.ta
veli Truhelka - razumljiva nam je i ona velika mnoina crijepovija od pehara, py
thosa te zemljanih grijalica za varenje (449 kom.), koje su sluile pri fabrikaciji
Kao materijal za ovo sluio je- od koga se pravilo pivo ili buza, kako se zove
Hamurabijevom zakoniku imenom, koje se do danas na Balkanu i u
prednjem orijentu.9)
. 8) T:ruhelka, Kulturne Bosne i Herceg;ov,inc u doha (Gla ' n:ik Zem.
llluzej a 1914. str. 59).
9) C. Truhelka. Rosna II Joha (izdan,jc H. K. D. "Naprl:uak". 1942. str. 82).
18

'.
274 A. Benac

Ovo je produkat zaista bujne mate. P itanje kultova duboko je po
vezano sa izvjesnim ekonomskim i drutvenim pojavama koje nemaju mnogo veze sa
Butmirom i njegovom kulturom. Zatim za toliko pivo ili buzu potrebne su i ve
like A da li se ovo moglo cl obiti primitivnom zemljoradnjom,
koja je tada bila poznata, i onda ovakvo luksuzno troiti? - Na to treba obratiti panju.
Miljenje sam da su stanovnici Butmlra (pa i drugih istovremenih naselja) manje
vie sami pribavljali svoju hranu. U ovoj fazi prvobitne zajednice privreda je natu
ralna, a razmjena vie Pa ako i uzmemo (makar samo teoretsk,i) da su stanov
nici Butmira bili na jednom viem stupnju, oni su bili ili ili zemljoradnici.
Razmjenom su nadopunjavali Hi jednu ili drugu hranu. No najvjerovatnije biti da
su bili i jedno i drugo, a uz to j,o i lovci. Mnotvo kamenog na
zemljoradnju, a s druge strane -=- na ogroman broj kremenih sti:e!,ica
na lov, Lov i su u prvo vrijeme razvoja usko povezani i to nam
dovoljno objanjava postojanje ostataka i i divljih ivotinja. Moda su se sta
novnici Butmira razvijali u jednom odre pravcu, u pravcu zemljorad
nika. Za takve tvrdnje nemamo, naravno dovoljno elemenata.
Ishrana stanovnika Butmira, Neba, D. Klakara i N. ehera bila je, dakle, kom
binovana. Oni su se hranili mesom koje su dobivali od ubijenih i ivotinJa,
biljnom hranom i skupljenim sa di vljih stabala. Poto su imali neku rezervu
hrane u ivotinjama, imali su d,) voljno vremena da se bave izradom fine
ije i proizvoda. - Nedos tatak kotanih udica i harpuna (izuzev ud1ca
na naselju Nebo) pokazuje da su se staflovnici neolitskih naselja u Bosni i Herce
govini malo bavili ribolovom.
Gradinska naselja Sobunar Zlatite - Debelo Brdo iznad Sarajeva dala su
ostatke nekih ivotinja. Tu su otkn vene kosti i divljih ivotinja. Di
pretstavljaju: jelen, srna, divlja svinja, vuk, kuna, divlja vidra , i
dabar. Na ovom naselju kosti divljih ivotinja brojem daleko nadmauju kosti
ivotinja. -- Biljni ostaci u ovom naselju m eJ U
I pored ovih podataka ne bismo se ipak mogli uputati u razmatranj e o
stanovnika pomenutog naselja. Zivot je ovde trajao vrlo dugo. od sta
novnika koji su se sluili kamenim Zlatite i Debelo bili su nastanjeni in
continuo' sve do srednjeg vijeka. Arheoloki ostaci su pomijeani; ne razli
kuju se slojevi. Zbog toga ne moemo ivotinjske kosti vremenski opredijeliti i odvoj1tl
ta pripada prehistoriji.
U naseljima slavonske kulture moemo opet neto bolje pratiti ishrane nji
hovih stanovnika. kod SansKog Mosta dala je dobre podatke
u tom pogledu. Tu je obilje ostataka Drugih biljnih ostataka nije, do
due, bilo, ali velika pokazuje da je zemljoradnja bila jedno od glavnih
zanimanja stanovnika (a vjerovatno i stanovnika drugih naselja
kulture , u Bosni i Hercegovini), Dosta veliki broj rvnjeva koji je tamo sluio je
za satiranje zrnja i hrana podmirivala je dobar dio potreba ovih
stanovnika.
U je i 'dosta kostiju, dok su kosti ovce malobro}ne.
Od ivotinja nije bilo drugih ostataka. da je bilo ipak jedno
strano razvij eno, jer je govedo jedina iVotinja koja se brojno uzgajala. - Od
divljih ivotinja su u mJeri kosti jelena i veprovi zubi.
Iz ovih podataka moramo da su se stanovnici slavonske kulture, kao l
oni u Butmiru, pored zemljoradnje ' bavili i lovom i Sada je
moda odnijelo prevagu nad lovom.
Za razliku od najstarijih naselja u Bosni i Hercegovini moemo utvrditi da je
ovdje r:emljoradnja igrala mnogo vaniju ulogu nego tamo. Na koji se ona
obavljala nije sada konstatovati, jer kao i Gradina iznad '
Alihoda (doliria Bile) nisu dale podatke \J za tu svrhu.
10) Franjo Fiala. Pred:storiska istraivanja Ila SObllJ1arll kod Sarajeva II godini 1891 (Glas
nik Zem. muzeja 1891. str . 424- 431 l.
o i'Shrani prelri.st<lrij skih s tanovnika Bosne i Her e g ovinc
275
-------------------
Najpotpunije podatke o ishrani imamo u naseljima kod
i Donja Dolina kod Bos. Gradike. Faunu sojenice iSC1'Pno je obradio Dr. Wol:'
dfich,ll) a floru Dr. Beck-Managetta.
l
')
ivotinjskim kostima u daleko preteu kosti ivotinja._Tako
je iskopano oko 3.000 komada kostiju svinj (sus) i 3.000 komada kostiju koze i ovce
(capra, ovis), oko 400 komada -kostiju (bos trochoceros, bos taUlUS, bos primi
genius?), a samo neto preko 100 komada pripada svim ostalim i divljim i
ivotinjama. ivotinjama zastupljeni su jo malim br oj em ostata l a
konj (equus caballus) i pas (canis fam. Sparetti, canis fam. palustr is i canis i nt erme
diu:;). Osim imamo kost i srne (capreolus capre a), j e ena (cervus
elaphus i cervus dama"?), kozoroga (capra -ibex), divlje lisice, jazavca, med rj da,
vjeverica, tekunice, dabra i zeca. Nisu zast tupljeni vuk, tur l bizon, ali ima jedna kos t
dromedara (deve-camelus dromedarius). I. Woldf'i ch navodi tak i os t atke ko -o i:
Od -poljoprivredruih proizvoda nadena je u penica (tr iticum
dicoccum) i proso (panicum mali:aceum), a '..l manjim ( 1or deum sa
tivum). Uz to se javlja u mjeri bob (viela f aba), pa onda dolazi (len::;
esculenta). - je zastupljeno sa divljom jabukom (malus comunis), di vljom kru':'
kom (pirus communis), trenjom (prunus do'mestica), dnjenom (cor nus mas) l irninom
(prunus spinosa). Pored ovoga nali su se ostaci (vitis vinifer a), mahne (ru
bus idaeus), (ceratonia siliqua) i- lj emka (;or yllus avelIane).
U Donjoj Dolini situacija je gotovo sasvim ista. I tamo su daleko najmnogobroj
nije medu ivotinjskim ostacima kosti (sus europaeus i sus pal ustr is), a
zatim dolaze kosti prabika tbos primigenius). Lovne ivoitnJe u Donj oj Dolini nado
punjuje los (alces pairnatus) ostaci nisu zapazeni u Kolek ciju nado
punjuje smrzika (prunus padus), dok je lji va identifi kovana kao medunika iJi trno
sIj iva (prunus insiticia).")
Eto nam obilje podataka za r ekonstrukciju i izvora ishrane s ta
novnika Bosne i Hercegovine. IskopOl vanja u i Donjoj Doiini" ' ) dala su i
bogate rezultate. Ova naselja su osnovali vjerovatno krajem bronzane epohe il irske
grupe koje su u to vdjeme prodirale u na.e kraj eve. ivot u njima trajao je vrlo t ugo.
On j e ' uz bronzanu obuhva-tio haltatsku -i lat ensku epohu, a u traje moda i
neto due. ')
ivotinjske kosti govore nam da su sc stanovnici sojenica hranili pret2no mesom
ivotinja i prema tome im j e bilo jedno od glavnih zanimanja.. I
u Donjoj Dolini i u najbrojnije su kosti (preteno sus serofa palustris,
a neto manje sus europaeus). Izgleda da su volj eli da je.du pra
sad, jer je medu svinjskim kostima najvie kostiju mladih s vinja. Kosti n a
su u manjoj mjeri i Dr. Woldfich sasv-im ispravno da su
drali vjerovatno goveda vie radi mlijeka a manje radi mesa."') Nadalje, kada go
vorimo o prabiku (bos primigeruus) iz Donje Doline mislimo prabika. U
vrijeme ivot a naih sojenica b ?s primigenius bio je u divljoj formi u punom izu
mi : \lnju, dok je njegova pitoma forma mijeanjem prelazila u nove obli ke.
11) Dr. Ivan Nep. Woldl'ich. fauna w:'e1l'ic'c (Glas. Ztm. 111. 1896, str.
3- -43.).
' ")- Dr. Giinther Beck-Manage tta. Pl odovi i sjemenje iz soj eni ce u (Gl as. Zem. muzej a
1896._str. 43-48).
1:1) Ka rlo Maly. Plodovi i sjemenje jz sojenice u Donjoj Dolini (Gl asnik Zem.
muz. 1904. str. 487-492)., .
lO) W. Ra,d-im,.l<y, kod u Bosni (Glasnik Zem. muz. 1895. str.
309-336 i 483-524); Vejsil soicnica iz broIlzanog d oba II kra j
u Bosni (Gl asnik Zem. muz. 1908. str. 149-180).
'G) Cira Truhelka. u koritu Save kod Donje Doline. (Gl asIlik Zem.
-muz. Xlll, st n_ 227) ; II 00011'_-10',;1 Dou:'ll i (Glasnik Zem. muz. XIV. 129, 257. 5J9; XV. 14.3. :n .3,
529; XV1, 9 1. 225. 441; XVII.I, 99. 217. .343).
' ") Vidi primj edbu 12.
276 A. Benac
Iz to je u i ostatak dromedara izvoditi
da su stanovnici poznavali i gojili devu. Kost dromedara je vjerovatno nak
nadno upala u kulturni sloj . Ona ;je sigurno iz mnogo kasnije epohe. Moda pripada
nekoj devi koja je donijela robu trgovca sa Istoka ili je dola u ove krajeve pojavom
Mongola koji su se sluili i ovom ivotinjom. Mislim da je isti i sa ostacima ko
koi u - Konj se upotrebljavao poglavito za jahanje i uprezanje u kola. To
nam pokazuju demovi i druga konjska oprema koja je u Donjoj Dolini.
Stanovnici i Donje Doline bavili su se lovom. No, moramo opet
da su kosti divljih ivotinja u neuporedivo manjem broju od kostiju
ivotinja. Lov je prema tome bio sporedno zanimanje kao to je i u kasnijim epohama.
Jack de Morgan smatra da je upo treba metalnog oruja dopninijela smanjenju
i unitenju njenih vrsta. Prema njemu je to i jedan od uzroka koji je
doprinio da lov izgubi svoj prvobitni Nema sumnje da u ovoj postavci ima
istine, ali se ona na Bosnu i .Hercegovinu ne bi mogla primijeniti. hko uzmemo u
obzir da je jo u srednjem vij@ku bilo u ovim krajevima obilno za lov (to
potpuno i pretstave na onda je u bronzanom dobu bila svakako
daleko mnoina divljih ivotinja. Zato je ovdje promjenH u privrednoj st,rukturi
potisnula lov, dok je Morganov uzrok mnogo manje bitan za to.
Naprotiv, zemljoradnja je u naseljima bila razvijena. O tome
nam govori obilje ostataka poljoprivrednih proizvoda kao i poljoprivredni
alat. Prirodno je da je ovdje obrada zemlje bila na mnogo viem stupnju nego u sta
rijim naseljima butmirskog tipa. Ne moe se vie govoriti o primitivnoj zemljoradnji
uz upotrebu kamenih ne upotrebljavaju ovakva
Oni se slue bronzanim, pa eljeznim I u Donjoj Dolini l u
pored .metalnog je mnotvo kotanog i drven<;>g kojim su se sluili p['i
obradi zemlje (motike, budaci, lopate i sL). Nije da su jelene najvie i lo
vili zbog njihovih rogova, jer je kotanog od jelenjih rogova.
u sojenicama nije jo bilo razvijeno. sjemenke pripadaju
uglavrom divljim vrstama su skupljali divlje i upotrebljavali ga
u raznim oblicima za hranu, a moda i za pravljenje . . - Interesantna je pojava
(vitis vinifera). Da li su g rode uzgajali ill ga samo brali iz ))slobodne
prirode, teko je Kultura groda u krajevima je kasnijeg datuma, pa je vje
rovatnije da se ovdje radi o djelatnosti.
Vrlo je zanimljiva da u navedenim sojenicama nisu nikakvi
ostaci riba. nalazi bronzanih udica, zatim nalazi prljenova za mree po
kazuju da je i rib010v bio jedno od zanimanja To je i razumljivo
kada znamo da su sojenice stajale na rijeka bogatih raznim ribama. Nedo
statak ribljih ostataka je vjerovatno pojava. Moda su riblje kosti spaljivane
iiii su se raspale ili na neki drugi nestale. Ali bez obzira na to, mi moramo
uzeti kao sasvim da je ribolov ovdje pretstavljao jedan od
izvora ishrane.
Ako se osvrnemo na sve izneserte podatke izlazi da su i Donje
Doline bili prvenstveno a zatim zemljoradnici. Lov im je bio sporedno zani
manje. Ilirski stanovnici sojenica razvijali su se u pravcu ivota. Tu
razvojnu liniju potvrduju kasnij? velika ilirska plemena na ovom No, oni se
nikada nisu prestali baviti. i zemljoradnjom, to nam kasnija pIe
mena.
U i Donjoj Dolini otkriveni su brojni primjerci zanatske radinosti,
i proizvodi. "V1 ovi proizvodi pokazuju izrazite odlike ilirske kulture.
Mi moramo pretpostaviti da su se mnogi od tih proizvoda, a u prvom redu oruje,
nabavljali razmjenom od susjednih srodnih plemena. Na to nas da u
oblastima u kojima su bile nae ::;ojenice nema za izradu bronzanih
eljeznih predmeta. Za svoje i proizvode su raz
17) J. de Mmgan, L" i1ulllanite ll. J74.
") V'di prilll j edbu 15 i 16.
277 o itshrani stanovni ka Bosne i I-k reegovine
mjenom nabavljali ove zanatske proizvode. Ne bi se moglo govoriti o nekoj razmjeni sa
udaljen:ijim oblastima. Nisu nikakvi predmeti koji bi ukazivali na el e
menat izvan blieg ilirskog kruga.
proizvodi su vjerovatno u samim sOjenicama. To nam do
kazuj e formi i ornamentike u svakoj' sojenici.
Izumiranjem naselja ovi kl1ajevi postepeno dolaze na prag svoje isto
riske epohe.' Ali jo za njihova ivota stvaraju se velike plemenske zajednice Ilira koj e
kao takve ulaze i u istoriju. Haltatska kultura Glasinca, pa haltatska i latenska kul
tura nekih drugih ilirskih naselja pretstavljaju p!)sljednji stadij ivota prehistorijskog
u Bosni i Hercegovini . Uskoro zatim se posluiti i istoriskim po
dacima, a ti podaci izlaze iz okvira nae t eme.
Haltatska kultura u Bosni i Hercegovtini obiljeena je pored i mnogo
brojnim naseljima na pogodnim breuljcima. Ona se nazivaju gradinska naselja.
Prema rezultatima dosadanjih 'posmatranja, veliki' dio tih gradinskih naselja lei u
brdovitim predjelima. Naalost , dosada. se jo nije prilo sistematskom istraivanj LI
ovakvih naselja, pa nemamo materijalnih za svakodnevnog ivotd
na njima. Ipak, i pored toga, mogu se izve sti neki u vezi sa naom' temom
na osnovu zapaanja. u obzir Glasinac koji je pretstavnik gra
dinskih naselja haltatskog perioda. -
Glasinca nali su na ovoj prostranoj visoravni ogroman broj gromila
(grobova ilirskih stanovnika), a zatim su zapazili niz gradinskih

Neka
od ovih bila su nastanjena, dQk su druga sluila kao sklonita u
opasnostV") Na irokom prostoru oko tih gradina pruaju se veoma pogodni
panjaci. Zbog toga nikako pogrijeiti ako da su stanovnici Gla
sinea, koji su u haltatskom periodu sagradili tamo mnogobrojne gradine, biH prven
stveno To miljenje sasvim ispravno zastupaju i Filla [ Truhelka:') Iliri su
svoja stada na proplancima Romanije, kretali se preko nj enih visoravni i ostavili
za sobom tragove uobliku bezbrojnih gromila. Ako smo usvojih pretpostavku o sto
karakteru Ilira, onda nam je jasno da se i njihova ishrana kretala
uglavnom u okviru mesne i hrane. Bez sumnje su pastiri posj e
dovali velika stada ovaca i goveda, ali oni su uzgajali i svinje. To nam na
lazi svinjskih zubi u jednoj gromili 'kod mj esta Ovdje vjerovatno ne
moe biti govora o onakvoj mnoini svinja kao to je to u naseljima.
S obzirom na ivota glasina prehistorijskih grupa (koji je imao bez
sumnje i pravih nomadskih 'elemenata) to nij e bilo ni Ilirima na Glasincu je
dobro sluio i konj. Njegovi zubi su stavljani u grobove."') Konj je bio veoma
koristan za stada, a isti je i sa psom su zubi isto tako u gro
bovima."')
i mali su i dosta razvijene veze sa drugim, pa i uda
lj enim oblastima. Tako u grobovima pod gromilama nalazimo uveenu robu iz
italskih i oblasti."") Iz ovih oblasti nabavljali su oni metalne produkte, a u za
mjenu davali stoku i proizvode ostalim kou i vunu). Ovako razvijeno
gazdinstvo stvara na Glasincu velike plemenske zajednice, koje su nam poznate i iz
istorij skih podataka. J
Na taj dok su se u paralelno razvijali zemljoradnja i

na Glasineu )e bez sumnje bilo u prvom planu. To ne
10) C. Truhelka: gmdine na Glasillcu (Gl asnik Z0111. muz. llI. 1891. str. 306 i
dalj e); F. Fi ala : Uspjeh pretrai va nja gromila na Glasincu god. 1893 (Glusnik Zem.
muz. V. 1893. str. 761-762). .
20) F. Fi aJa : Ihid.
21) f. Fi.ala: Reznitati i spitivanja na Glasil1cll II lj e tu 1892 (Gl as nik Zem. mll z.
IV, 1892. s tr. 444); C; Truhelka : Gr omil e na Ol asincll (Gl asnik Zem. muz. L 1889. str. 23) .
"2) F. Fiala: Rez ul ta ti prckc;pava nj a, prehistor. gromil a na Olasincll god. 1896 (Glasnik Zcm.
mm. Vili. 1896, str. 454).
2") Ibid .. str 429.
24) Ibid., s tr. 435, 438. 440.
"'J Ibid.. st r. 452 (samo jedaJl primjQ")
278 A. Benac
i bavljenje zemljoradnjom u nekim ove visoravni. Ali do koje mjere su se
stanovnici Glasinca i drugih gradinskih naselja bavili zemljoradnjom, se utvr
diti tek det aljnijim i spitivanjem broja gradina.".
Poto se nalazimo u da za period upotrebimo i izvore
(Polyb., Pseudo-Skimnos, Straha, Steph. Byz. i drugi), naa razmatranja o
ishrani prehistorij kog st.anovnika sa gradinskim naseljima.
rv1i smo na taj u osnovnim linij ama preli prehistorij ske peri.ode 'll Bosni i
,
Her cegovini i upoznal i S u osno\>'11 im 'lin/ijama sa ishrane ;prehisto
rijskih stanovnika. Iz navedenih podataka vidi mo da se. ishrane postepeno - iako
dos . spC{ro - mij enj ao t okom ovih perioda. Te promjene su prven$tveno zavisile od
:n,a retk ma teri jalne t ure p rehistoriijsk ih stanovnika oblasti. Te promjene su
nad Ij e dolazile i l ljed upada novih drutvenih grupa koje su sa sobom donosile i neke
indivi dualne crte u ivota.
U dok. je bilo u upotrebi samo kameno ormle i oruje, ivot je bio t ei
i komplikovani ji. Pa i dob vljanje potrebne hra ne bilo je tee. Stanovnici Butmira, Neba
drugih ist ovre 1enih nasel.i a nisu mogli svojim kamenim da se bave inten
zivnijom obradom zemlj . Oni su svoj e prehranbene potrebe podmirivali poglavito me
sn m hr om od i divljih ivomn ia (lov i su jo pove
za '1:i). Ohr dom zemlje n dopun 'avala se ishrana biljne hrane. Privreda se
jo sa \ri m u grani cama n at ur alne pr.ivrede. - Nosioci kulture Hrusta
bave se mn go i ntenzivnij e zemljoradnjom. Kao da je ovo glavno njihovo za
nimanje i gl avni izvor ishr ane. Ovo je uslovlj eno svakako tim to su ove grupe po
znavale Ioronzu i i male mnogo savrenij e za obradu zemlje. Oni se hrane d. mesnom
h ranom. Rekli b' mo da je ve' odnosilo prevagu nad lovom. Ipak, i ovdj e je
ostal a dobrim dijf>lom nat-mal na privr eda. - A onda i mamo naselja novi.h
. ilirskih grupa u Bosni i Hercegovini. Situa cij a se sada naglo mijenja. Lov je sasvim
oti n ut. je vrl o razvi jeno, a u istoj mj eri i zemljoradnja. Glavni izvor is
hrane je meso itne s toke. a nadopunj uju ga proizvodi. Ovdje mo
ramo ti na raztrijcnu ' kao st lan faktor u ivotu a uz to -intenzivno
i zeml j oradnja doprinose sve ' brem raspadanju rodovskog 1. prelazu
na plemenske zajednice. Taj momenat je jo vie potenciran kod ilir
ski h gr upa na Gl asincu.
Na osnovu navedenih podataka mogli bismo izvesti jo jedan iz oblasti
prehistori je Bosne 'j Hercegovine. 01111 na ID dosta jasno o tome da u ovoj
blasti ne moemo govoriti o starijim faza ma prvobitne zajednice prema dosada po
znatim rezul tatima istrai ' a .;a dosada poz natih nal azita u Bosni i Hercegovinti. po
daci. o ishrani najstarij" na!'elj a daj u n am donekle i sliku stupnja na kojem su
ivj le njJhove dr utvcne gr upe. Tu bi se m() glo raditi o nastajanju d " stupnja Tol
stova,"6) tj. o nastaja nju gospodarstva r ata koji upotrebljavaju motiku, sa
varijantom viih lovaca i viih ribara (sr ed n i i stu. - nj barbarstva prema Morganu). Preina
legu to b i bio 5 st epe na prvobi tne zajednice : gospodarstvo ratara i
od osno srednji stepe n barbarstva. e,) Dr utv ne zajednice ovih naselja prele
su o-ri barsko ospodar stvo, ali sl stupanj nije se bio Gospo
d r stvo r tara i se kod gr upa koj e su stvorile naselja slavonske kul
ture. tJ sojeni kim n as j ima t aj stup::mj .i e sasvim i postepeno prelazi u po
nji prehistorij k i . t L anj ....:.. stu anj vojne demokracij e.
Na kraj u jo j d l a napomena. I ndeniifikovanje ivotinjskih i biljnih ostatak:-t
izv eno je uglavno prije I1pkoliko deseti na godina. Nisan: nikako II dJ
rovjeri m potpu nu nj ihove obra.de. Zato se od eventualnih greaka u
t 111 Dogledu. Vjerujem \i pak da je indenti.filkacija u osnovni:n potezima pravilna.
P r ma tome event ualne p r omjene u ovim s tvarima ne bi mogle nigdje bitno da izmj ene
"liku oj a je ovdj e iznes na.
"") Tolstov : K \'OJ)f(}S 1 per iDliizaci i ist ori i peri,;obylnogo (Sovjctska.ia etn ograiija
1946. sv. I. str. 25 i dalje).
"7) Ol eg O nacrtu razvojnih st epena u prvobitnoj zajednici (Hist crijski zbornik

1948. Zagreb. st r. 174).
270 o b;hrarli prehistorijskih stanovnilla B<Jsne He.rcegovine
RESUME
La nourriture des habitants prehistoriques de Bosnie et Herzegovine
Dans ce I'allteur disserte sur les trouva'hlles des localites prehistnriques q\l.i padent
de la manier e d'alimentaHoll de leur habitants. Cc sont les tr ouvaillcs de Blltmk et de la
BUa qllj sont importantcs pour I'epoqlle du les alleg-ations dc de ces
habitations, les habitants de I'epoQlIc neoEth:'que sc nOllrrissalient de. la chair d'animallx
.stiqllcs ct de betes sallvages, dc-s (dll froment, de J'avoli nc, de la IcnUlIc)
et des fruits. C' est pOllrQuoi l'alltellr cmet 1" o,piniol1 qlle les hah.ital1ts des 'Butrnir, Nebo et des
alltres hal>'tati{)ns l1(colitiliqlll:S sc sont en me-me temps de I'elevagc '<iu dc la
chasse ct de l'agriclIltu.fc. Chez ellx on n'a pas pll encore claircment etabiir (Ju'unc dc ,ces trois
occupati011s prevai lle s.ur les autlcs. Puis I'alltcllr n'acceptc' pas I'opinion Qui est 'par
Ciro Tmhelka Que BlItn"ir ait ete '1lllC sorte d'atelier pOll r la pr,oducti{)n des outils. des arrnes
ct de la et Que ses habitants se so!ent 'J}rocllres lanourrlture pa.r la vo,ic de I' echange
commercial. Au oo-lItraire, il ,pretelld ($Il e les habita nts de Butmir se soient procur'es la nourr,jturc
ellx-rnemcs immcdiaterncnt et QlI ' i\S ajent en l1Icmc temps produit les produits SlIs-TIIcl1tionnes
pour ICllrs bcs(),i-ns. P ar ra.pport au x trouva:' lles dc la grottc de qui avec S:'l1 materi cl
appa:rtient au cercle dc la cultu re s\avoni cnne les habitant s de transItoire ct dn bronze
se n{)lIrf'issaic-n t [<II maje ur c partie eles ali ment s et pnis dc la chair des an'maux
Les porteurs dc la eulturc slavcn'Cnl1c cn Bosnie et ticrzegovine s'occllpaiont dollc
POllr la plupart 'dc i' ag-riclI lture. de I'e!c\:. gedu beta:! 1 ct en dernier li ell Lie la cn cel a
qui concerne la lI ()urrr itllfe des des li abit3iions lacnstres ,'l Donj a Dolina et it
les donnecs l'n sont tr es riches. On y a eTl grandes des os des
domesriqllcs et des rcstes u'un e ricile. Olla nt aux os des allillJa.lI X sallvageS on n'en
a pas trouve bcallcollp. Tes hi.i:itnnts des lacIIstres (paJaJittcs) se sont oecll,pes specia,lement
de.l'elevage de mcnu het adl (mo!li ons, chcvrcs. cocl!ons). De memc, ils ont Ilne 8.gri
culture lintensive ct ils 'cnt CO li II l! ;l peli ,pres (o at es les especcs de et les autres
cu-ltives. Les cites !acllstres sc SOllt maintclIlls long-temps. I\ s ()cclIPent la fin dc l' epoq uc ciu
bronze, dc tiallstatt et de la Tene. Leurs hah:"tan ts et aicnt les Illy riens, dnn t occupation
min<1JTlte etait du ct I'agriclllturc. Ol!trc cela, ils s'occupaicnt peu de la chasse,
<Inssi. D'ap'res les (1011116cs les hahitants lacr:s tres lill vr iCI1 s . sc SOli t developoes, a ce qlle
I'auteur dans la tendance de cIli beta-il. Cette ligne dc developpement a ete
confirmee allss.S par les grandes tr'ibus iJlyricl1nes Ciui se sont formees sur cc; territoire. A la fin,
l'auteur oite un exemple des IlIyricns nemades, les habitants dc Glasinac Qui nous ont
ks cetehres necropoles avec des (c}mbes, dc la periode de tiallstatt. Les noma,des elcvel!rs de
hcstia<\lx de OIasinac ont deja eu des relations cOlT1rnerciaics assez allssi avec les
reg'ons plus cloignees de et de la Grece.. lI s y acheta.iellt des , d,ivcrs <objets
ct autres pour leur betail et lenrs produHs de relevage ce QUu cst claircmell t aifirme par les
trouvaill es da<I1s les tornbes. Unc telle eoonomie cIt\'eloppec a 'J)fo\'oqlle la -format: CHl 'ties eom"
II1l!nallteS tr ibales don t nOli s font sa voir les donnecs historiQlIes.
-,
..
.
RUZICA
Tipovi preistoriskih fibula II Bosni 1 Hercegovini
U svim preistoriskim nalazitima Bosne i Hercegovine, materijal obuhvata prei
storiske periode od ranog bronzanog doba do kasnog Latena, pored velikog broja
raznih ostataka materijalne kulture je i veliki broj fibula. Sve ove fibule, sa
malim izuzecima, su do ada publik:>vane u Glasnicima Zemaljskog muzeja 1889
1931 god. u Wissenschaftliche Mitteilungen auS Bosnien und der Herzegowina 1893-1916
god. i u manjim posebnim publikacijama, na primer u radu Dr. M.Hoernes-a
de La Tene en Bosnie, Pariz 1900 god.
Zasebnoj studiji li sistematskoj obradi ovih fibula nije do sada
panja, mada se zna da je fibula kroz sve periode metalnog doba najvaniji elemenat
za datovanje. Ona je, kao keramika u neolitskom periodu, nosilac stila u svom dobu.
Kada se radi o jednom broju ispitanih nalazita na jednoj'
teritoriji, onda sistematski pregled i vanje ovog predmeta doblitia dvojaku va
nost: s jedne strane, bogati nalazi tipoloku studiju i problem po
stanka i razvoja pojedinih tipova, a iz toga neminovno proizilazi i pitanje vezivanja
izvesnih obH.ka za elemenat kome ovi oblici pripadaju. U ranijim pu
bliikacijama u Glasniku Zemaljskog muzeja, arheolom su se u svojim radovima uglavnom
zadravali na konstataciji , da izvesni tipovi fibula pripadaju jednom periodu
ili da su za jednu zemlju, uglavnom Gr6ku ili Italiju, i nisu se
uputali, ili vrlo retko, u stvaranje koji bi se, da su malo opirnije i sa vie
strana osvetlHi ovaj p.roblem, svakako nametali.
Poto za preistoriske periode u kojima se javljaju nae fibule nemamo, ili imamo
vrlo oskudne pisane podatke o ,ivotu i materijalnoj kultUl'i plemena koja su u to doba
ivela, se u ovom radu prvenstv eno tipolokom studijom objekata, a iz stal
nih sa nalazima iz bliih i daljih oblasti, i izvesni novi
koji nadamo se, hiti od interesa za dal ji rad u 'ovoj oblasti.
DOBA
Igla - Razvoj fibule bronzanog doba !noerno pratiti od najjednostavnijih oblika
pa dn onih, koji tipoloki stoje na prelazu u haltatski period.
Kao najprimitivniji tip fibule smatra se jednostavna igla, koja je na jed
nom kraju proirena i probuena. Kroz taj otvor se vrpca !kojom se igla mo
gla Igla je ili sasvim jednostavna ili je mogla imati okruglu glavicu i na
irem delu urezan orna:menat (sl. 1). Pre nego to je upotrebio metalnu iglu, se
sluio iglom od kosti. Ta1nka, lepo kost imala je na irem delu otvor. Ova
kva je igla ustvari prototip kasnije prave fibule i njenu pojavu konstatujemo u nala
zitima rano-br0nzanog doba, mada je nalazimo i ranije u neolitskom periodu. Ovakav
tip jednostavne fibule pojavljuje se istovremeno na raznim mestima u Evropi i Aziji.
Tako je, na primer,' nalazimo u Severnoj Evropi, kod nas na Jugu, kao i u Siriji i Pale
stini u Aziji.
2
) Isti stepen ,razvitka matedjaln e kulture, uslovio je i pojavu ovih objekata
\
') Max. EbBrt: Reallexikon der Vorg,Ci:ilchic II t e, III Bd., Berlin 1925, 'stjr,. 283, tab, lOOa.
') lbie'&m, str, 314.
282
Ruica
-'--- -----
istovremeno u raznim krajevlmji. Kotana fi bula iz Donje Doline pripada periodu bron
zanog . doba, dok su ostale dve pomenute nalaz, tako da ih ne moemo vremenski
fiksirati. U svakom pripadaju bronzanom dobu ili moda neolitskom
periodu.
Peschiera fibule - Dalji stupanj u razvoju fibula bronzanog doba pretstavlja nam
tzv. peschiera fibula ili fibula ad arco di violina. Kod na.<; su dva primerka i to
jedan na Glasincu (Tab. I, sl. 1), a drugi u Strpcima. Obe imaju na luku orna.menat
koji se sastoji od urezanih paralelnih linij a koje metope kojih je
ornamenat u obliku jelovih (Tannenmuster). Ovaj ornamenat je poznat sa mno
gih predmeta kao za bronzano doba. Peschiera fibula pojavljuje se u Bosni i
Hercegovini neto kasnije nego u Italiji i Egeji, poto se i Glasinac,") a
trpci ') datiraju u mnogo k1i\snije periode.
Velika rasprostranjenost ovog tipa u Srednjoj u .Tunoj Evropi kao i u Egejskoj
oblasti, izazvala je diskusiju o mestu i vremenu njihovog postanka. Istovremeno posto
janje ovih fibuli:l na Kavkazu, u Severnoj i Junoj Italiji, kao i u Mikeni , moda bi go
vorilo u prilog teor.ijipojave tipa na raznim mestima, nezavisno od medu
sobnog uticaja. Izvesni trae poreklo ovog tipa u Egeji i to u periodu
kao prelaz iz pozno-mikenskog u geometr,ijski stil, tj. 1500 i 1000 god.
pre n. e. O. Montelius") navodi, da u mikenskim grobovima u obliku raka (Schacht
graber) nije bilo fibula i da je bronzana fibula ad arco da violino u ruevi
nama grada koje pripadaju periodu. Prema ostalim nalazima koji su bili u zida
noj grobnici zajedno sa ovom fibulom, ona se moe datovati u 1400 g. pre n. e. J.
1Ji'
SJ. 1 SJ. 2
Dechelette
'
) pomInje vaan nalaz ovih fibula u Tarentu u ieramarama bronzanog doba.
_ Smatra ga vanim za datovanje, jer je fibula ad arco di violino zajedno sa slika
nom keramikom pozno-mikenskog stila, te dalje misli, da su te fibule prenesene na ita
lijansko tle iz Mikene. Isti aut(Jlt postavlja i tezu') po kojoj je taj oblik donesen
u Mikenu preko doseljenika iz Centralne Ev rope, jer kae kako je veliki broj ovih fibula
u Bosni i Srbiji. Pisac ne navodi literaturu iz koje je dobio podatke
o broju ovih nalaza u Bosni i Srbiji. Koliko je nama poznato, u :z;birci mu
zeja u Beogradu i zbirci Zemaljskog muzeja u Sarajevu, postoje svega dve-tri ovakve
fibule. Dve pomenute Sa Glasinca iiz trbaca,") kao to smo rekli, pripadaju
snijim periodima i njihovo postojanje zajea.no sa kasno-haltatskim i laten5kim mate
rijalom moemo jedino na taj n, to ih smatrati kao survivance
zastarelog oblika koji je moda ranije postojao u ovim oblastima ili je, to je mnogo
verovatnije, pJ;"enesen kasnije iz drugih, udalj enijih centara, moda ba iz Italije. Za
a) Up. Glasnik Zem. muz.;;a, 1893 g., str. 718.
0) Dr. M. Hoernes: L' epoque de La: Tene en Bosnie, Paris 1900.
0) M r.IX. ELJert, op. 'ci t., str. 314, tab .115 a.
") O. Montelius: BTOnzczcit im Orient und in str. 31, sl, 35.
') J. Dechelctte: MaHuel cellique et gal\orom"ine, ll , Pa ri:; 1910,
st r. 329.
8) Ibidem, str. 330.
9) U!;J. Glasnik Zel1l . 11lUZ. 1893, str. 718.
_ _ ____ _ _ _ _ --,p --== fibula \I Bosni i ____ __ __ c..:reistoriskih
potvrdu ovog miljenja R. VUlpe-a
10
) koji o ovom tipu fibula
u oblastima, konstatuje "Primerci ovih fibula pojavljuju se u drugoj po-
lovi'ni bronzanog doba i idu do polovine HaI tata', u oblastima gde je tradicija
duga, kqo to je to sa Ilirijom Save i Jadranskog mora. Prema poda
cima iz literature, jo uvek je broj ovih fibu1a u Italiji,")
fibule - Iz jednostavne fibule ad prco di violino razvijaju se ubrzo drugi
manje ili vie komplikovani -Bblici. Luk koji je bio paralelan sve se vie izvija i dobija
polukruan oblik. Fibula ovog tipa uvek je sa trouglastom nogom i glavom
od jedan put spiralno savijene ice. Bronzana ica od koje- je napravljena ovih
fibula ima uglavnom a nekad i es1.ougaoni presek. Na luku iznad glave i
noge nalazi se po jedan prsten. Noga je skoro _na svim naim primercima
trouglastog oblika, a ukraena je urezanim krugovima i _ornamentom
jelovih (Tab. I, sl. 2). Na nekim primercima pojavljuje se i iskucan orna
menat (sl. 2). Ovo naglaavaJ;llo zbog toga, to je iskucan ornamenat karak
na nalazima koji se datiraju u haltatski period, a je na naem
materijalu. Zbog 'pojave ovog ornamenta na fibulama koje imaju oblik iz
bronzanog doba, skloni smo da ih ubrojimo u tipove koji stoje na prelazu i:;;: bron
zanog doba u Haltat. Naravno, ovakvo datovanje odnosi se uglavnom samo
na tipove u -Bosni i Hercegovini. U Italiji se ove fi bule datuju u bronzano
doba nae primerke sa primercima iz Italije,'3) Ju. Ne
Austrije,'") Rumunije,'") i da njihov luk ima uglavnom
okrugao presek i vrlo je napravljen od. tordirane ice. Nae fi.bule razli
kuju se 'od ovih prvo po tome, to imaju uglavnom trouglastu nogu koja je
retka u stranim nalazitima, a drugo zbog toga, to im luk ima ili e
stougaoni presek ili je spljoten i ukraen sa dva uzduna paralelna rebra (up.
Tab. I, sl. 2), koja mogu biti samo s jedne ili s obe strane luka. Iz svega ovog izlazi
da se ovde radi o lokalnoj varijanti ovog, na irokoj teritoriji rasprostranjenog tipa.
Prelazni' oblici (kraj Bronze i Haltata) - Pored ovih fibula, koje
sem navedenih karakteristika imaju uvek kratku nogu, pojavljuju se fibule sa
dugom nogom. One su u naim nalazitima dosta ,te nam zato biti lako pratiti
njihov razvoj.
najpre fibule sa izduenom nogom -i na sredini neto proire
nim lukom. Presek luka je skoro uvek okru gao. Luk je ornamentisan urezanim para
lelnim linijama ili slabije rebrima (Tab. I, sl. 3). Noga fibule se
zavrava dugmetom. Za razliku o.d fibula ovog tipa, koje uvek
imaju dugu, tanku nogu, kod nas se pojavljuje i jedan nov, prelazan oblik od tipova
kasno-bronzanog doba u haltatske tipove. To je fibula, koja od elemenata bronzanog
doba ima luk ukraen urezanri m paralelnim crtama i rebrima, ' a igla se po'
tipu pribliava onima koje se nalaze na haltatskim fibulama tipa (Tab. 1.
sl. 4). Cesto je luk fibule ukraen plitkim rebrima. Nekoliko fibula
iz Donje Doline imaju na luku i na krajtl noge malu alku na kojoj visi trouglast pri
vesak od bronzanog. lima (Tab. I , sl. 5). Ovakve fibule su svakako lokalna varijanta,
jer primere ne nalazimo u ostalim naim i stranim nalazitima. U Italiji"')
AustrijF") JU. Nemackof I) pojavljuje se na luku fibula pretstava ptice ili neko
'0) R. Vu lpe: L' age du fer dU lls les thra.ces de k. peni. n'5ule iYa1cani<!ue, Pariis 19aa
str. 50-5J.
il) O. Montdills: 'pilllithe en Italie, knj, l, str. Ill, Stockholm, 1895 g.
")M. Ebeor,t, op . . ci t., s tr. 292.
Ll) O. MonrleJi:us: Lucivi l-isatiu'll p i mili've en Italie, StoddlOlm 1895, tab. IV, sl . 24--30.
14) R. Beltz - Schwerin, op. cit., str. 684, sl. 30.
lG) Dr. Ed. v. Saokeil: DialS Grabfelcl von H2Ustatt, Wi!en 1868, tab. XIII, sl. IH.
'0) D. Berciu: . Arheolog-ia prchistorica a Olte-nici, str. 222, sI. 1-2.
17) W. Troi'a und !lion I, s.lr. 414, sl. 431, 432.
O. MJontelius, OJP'. cit. tab. V Ill, Ser. A, sl.
19) O. lV1io!nrtelills, OP. !cit. tab. IX, Ser. A.
'") Dr. Ed. v. Sa/c ken, .OlP. cit. tab. XIV. sl. 15.
21) R. Sei tz - Schwerin, OP. cit., str. 6'88, sl. 37.
284
Ru'ica
fiko privesaka koji su obeeni na One ne odgovaraju u potpunosti gore nave
denim tipovima. Ovaj najjednostavniji tip fibule sa dugom nogom mogli bismo
datirati u kraj bronzanog doba i haltatskog perioda, a na osnovu naih nalaza
od kojih pripada rano-haltatskim grobovima u Donjoj Dolini, a zatim i na
osnovu analogija koje nam prua materijal iz June i Zapadne Evrope."")
fibule - Dalji razvitwk prema novom obliku, fibuli, pokazuje
nam fibula na Tab. I, sl. 6. Fibula je, kao i sve ostale fibule, livena, ali ima
veoma tanke zidove i nije masivna kao to je to ovog tipa. Po sredini
luka i pored ivica ide rebro ukraeno urezima. Ovaj tip se dalje razvija u
fibulu na taj to se ivice uzel u luka sve vie unutra savijaju (sl. 3) sve
dotle, dok fibula ne dobije oblik pravog (Fibula a navicella), Tab. I, sl. 6a. Oblik
i ornamentika ovih fibula na naoj teritoriji ne . razlikuje se od oblika i ornamentike na
fibulama iz June i Srednje Evrope. Ornamentika se sastoji od urezanih linija koje
razne geometriske motive. Kao lokalnu varijantu ovog tipa fibulu iz Ru
(Glasinac) (sl. 4). To je mala fibula koja na najirem delu luka
ima tri dugmeta. U ostalim evropskim nalazitima vidimo ovaj tip uvek sa
dugom nogom. Noga nae fibule odgovora nozi rano-haltatskih fibula glasi
tipa,"") te je zbog toga moemo pouzdano datovati u haltatski period. Ovakav
'oO
Sl. 3 SI. 4 SI. 5
tip noge vidimo kroz ceo Haltat sve do ranog L 'l tena ne samo u Bosni nego i u
Sremu,2'} Vojvodini,z:;) pa i u Rumuniji."') Lokalno obeleje ima i fibula na sl. 5
Luk fibule je ukraen snopovima urezanih paralelnih linija, noga je neto dua nego
kod prethodne, ali svakako pripada glasina tipu. Zavrava se jedno{l1 alkom na
kojoj se s,igurno nalazio privesak, jer ga 1mamo na ubuli na Tab. I, sl. 7.
Cunaste fibule ' su vrlo u Italiji,C7) zatim ih u Ju.
Austriji"(' i Kranjskoj. 3D) Kao to smo pomenuli, nae fibul e, sa malim izuzecima,
analogne suo i po obliku i po ornamentici sa ovima. Takvih primera ima mnogo, a ovde
,O") Up'oredi: O. Montel-ius, Uj). cit. tab. XIII , ,I. 80', 84, 8S.
R. Beltz-Schwerin, op. cit., st r. 687, sl. 35.
tv\. Ebert, op. ,cit., Tab. 109, sl. 144.
2:1) UP. Witss. Mitt ei lungen z.,us Bos, und l-le-r'z., Bd, l, str. 122, 22.
"') Brunmid: PrehLst. predmeti iz' up anije u Gla':'in,Lku hrv. arh. uru.:;tva 1l90J, sl r.
71, sl. JI.
. 2;;) Dr. M. nebrn<1 ost ava jz Ila Ti ::;i u Glasni ku i t or. dru tva II No vom S'adu,
Sr'elll. K,:l rloV'ci 1928, kn,: , I.
2") D. SNdll, Oj: . cit.
07) O. M-o:ntelius, op. I.: it. lab. VllI, SN. A, 87-93.
28) Up. Dr. Tischler: Ol;ler ui'e. Formell de r Ge\\'3ndn:a,delll cr iheln), tab. llI, sl. 4.
29) Ed. -v, Sacke;n, O;'. ci,t., l:lb. XIV, 1, 2, 4, 5.
A. SemITa/r'd-Meyer: Gurina i.n OI>e-rga i1lthal, Dre'S dcn 1885, Teb. V, sl. 8.
"") C. De:.chmann und r . v. Hochs!el ter : Prtih us t ori sche Ansidtlung' unu jn
({raili, I, Wien 1879, Tab. IX, sl. 13-16.
Ferd. v. H()Ichstetter: Die neueste n Griiberfund'e von Walsch und St. lvl,3,r'2'arethe:n
l
in
Krain, Wien '1,883, sbr. 4, sl. 3; str. 5, 's/. 4.
---- - -
285
Tipovi preistoriskih fibula II Bosni i Hercegovini
radi navodimo samo jedan.''') fi bule su i u u
Megari, datuju se u VII v. pre n. e.
Na osnovu sveg ostalog materijala iz gore pomenutih nalazita moemo
da je fibula bila u upotrebi dugo vremena, tj.' nala?imo je od kasne
bronze pa kroz ceo haltatski period.
ZmijoIike fibule - Zmijolika fibula se razvila po Be1tz-Schwerina"" iz
fibule peschiera tipa. ovih fibula kod nas iz Donje' Doline, a je
sa materijalom koji pripada haltatskom periodu. Ovaj Up je, izuzev dva komada, .uglav "
nom tipu italske zmijolike fibule. Ako usvojimo miljenje O. Tischlera,3.) po
kojem su tipovi - najjednostavniji, onda ovde imamo ba sa tim
tipovima, to kako smo readi, i ostali nalazi koji su zajedno
s nji'ma iskopani. ove fibule imaju na mestu gde igla prelazi u luk mali diskos
od tankog bronzanog lima (Tab. I , sl. 8). Pojavljuje se i, u Italiji tako fibula sa
(sl. 6). Kao specijalnu varijantu zmijolikih fibula dva primerka
(Tab. I, sl. 9, 10), koj,i se mogu datovati u neto raniji period, tj. u bronzano. doba IV.
Fibula na sl. 9 je Tipoloki odgovara fibuli iz Italije,"';) s tom razlikom, to
umesto luka koji kod ovih fibula uvek ima kruan presek, naa fibula ima luk
stoj5 preeka na sredini raskucanog u ovalnu

Za datovanje ove nae fibule

vaan je specijalno savijeni deo u obliku diska. Po Monteliusu:l
7
) ova-j diskos je u po
od vie puta spiralnJ savijene ice. Btoj zavoja ice smanjuje se
prema njegovoj a primer ci pokazuju samo tragove tog savijanja
i imaju tendenciju da se pretvore u ravnu, okruglu Na primeraik }j( znaN, po
tome trebalo datovati II ranije periode, tj. u bronzano doba.
Druga interesantna fibula je' ona na sl. 10. Za ovu fibulu postoje analogije
u Italiji. 'lS) Od italijanskih fibula razlikuju se po obliku noge, koja se po tipu pri
bliava trouglastoj nozi poznatoj sa fibula iz bronzanog doba iz naih
oblasti . Dakle i ovde moramo sa lokalnom varijantom jednog tipa,
koji svakako ima poreklo van nae zemlje. Ornamenat na noici je za
bronzano doba: rafirani trouglovi i snopovi urezanih linija. Obe ove fibule su slu
nalaz, tako da ne moemo na osnovu materajala koji bi bio s njima odre
.diti jasnije v'remenski period njihovog postanka. Ali sama analiza i navedene analo
gije su nam, mislimo, dale dovoljno podataka na osnovu kojih bismo ove fibule mogli
datovati. Najstariji tip'''') datira seu Bronzu A po lVIonteliusu, dok su ostali tipovi uglav
nom svi t::.kode datirani u kasnije periope bror\zanog doba Italije. U Haltatu, ma
terijal pripada I 'gvozdenom dobu, je nekoliko tipova fibula 'koje se ovde mo
raju dati-rati u neto pozniji period. To' su fibule koje i u Italiji pripadaju pe
riodu bronze IV. One se razvijaju po miljenju O. Tischlera
'O
) zajedno sa fibu
lama. Kod naih prime.raka takode vidimo i sa fibulama. Oblik noge i
ornamenat mnogo na specijalne varijante fibula doba u
Bosni i Hercegovini. Prema tome, ove bi fibule kod pripadale bronzanom dobil
IV, tj. periodu koji neposredno prethodi I gvozdenom dobu. (Up. Tab. I, sl. 2).
Zmijolike .fibule su rasprostranjene u Srednjoj Evropi od Bavarske") do Fran
cuske'") i Italije, u njenom 'severnom delu. Po Dr. A. Bernharda one su
izgleda postale na Italskom tlu i nisu speci severa:")
31) Up. napred Tab. I, sl. ()a i Ed. v. S acke"l1 , Oi;;. lei t., ,t<i,b. XIII, sl. 15.
"") furtwiinglc.r: Die fuollzeiundc a ,liS Olimpia, 8erii'!1J 1880.
a,) R. 8eltz-Schwerin. 100p. cit., str 690.
;I') O. Tischler, Of '. cit., str. 55.
a,) O. Montelius, op. cit., Tab. XIV, sl. 204, 205, 206.
") Ibid., tab. XIV, sl. 196.
') str. II.
:IS) O. Mont elius, op. cit., tab, XVI. IS. I. 221.
:I') R. 8eltz-SchweJ 'in,op. cit., str. 691, sl. 42.
''0) O. Ti scler, 0 ;1 . cit., str. 54.
'l) R. 8el(;z-Schwcrin, Op. ci t., str, 692,
.'") E. Chan bre: .,g-edu fer, P,,; ri s IilBO, tab. XXXIX.
4::) Dr. A. 8 ernh'J r<..I-N\eyer, 0:].1. cit., "tr. 18.
286
R.uica Biic
- -----"-"
Nalazite. Sve do sada pomenute fibule su u. nalazitima u
Bosni u Herceg9vini: Pljeenica kod Rogatice; kod Travnika; Donja Dolina
SNO Bos. Gradika; Glasinac; Sokolac (Glasinac); Ivanjska SNO J3anja Luka;
Jajce; Tijesno, SNO Banja Luka; Jezerine, SNO Polje, SNO Livno;
Bandino Brdo (Glasinae); SNO Tra vni,k; Arareva gromila (GLasinac); Rusano
(Glasinae); (Glasinac); Boboljuci, SNO Drvar.'

GVOZDENO DOBA - HALTATSKI PERIOD
U haltatskom periodu pojavljuje se u Bosni i Hercegovini nekoliko specijalnih
tipova fibula, koje su uglavnom varijante nama poznatih tipova iz kasno-bronzanog
doba. Veliki broj ih je u tumulima. Dakle, fibule bronzanog
doba produavaju svoj razvoj i dalje kroz .haltataski period, ali, razume se, sada one
neto menjaju svoj oblik. Taj novi oblik fibulepoznat je kao g l a s i n a k i t i p. Ko
levkom njenog postanka smatraju se ba centralni de}ovinae zemlje, naseljeni u ,to doba
ilirskim plemenima:) Ove fibule pojavljuju se u nekoliko varijanata.'") Najjednostav
niji, Hi bolje, osnovni tip ima izgled: luk je okruglog preseka; na prelazu iz luka
u iglu ica se jedanput spiralno savija. Tako isto se ica savija i na prelazu iz luka u
tj. nogu. je uvek od tankog bronzanog lima.
rak je u Ararevoj gromili na Glasincu (Tab. I, sl. 11). Na su dva kruna
otvora kojih se sputa do donje ivice rebro/ ili nekoliko urezanih
linija.
Druga ovog tipa je fibula koja ima sve elemente 4<kao i ova, samo su
otvori na tako probijeni da ona dobija oblik beotskog tita (Tab. I, sl. 12). Ve
liki broj ovih fibula je 'na Glasincu. Na njima nema ni'kakvih privesaka.
Svakako je interesantn i fibula na sl. 7 zbog toga, to je najbolje svoju
tradiciju bronzanog doba. Na krajevima luka, kao pomenute fibule bronzanog doba,
ima po jedan prsten, a na ornamenat bronzanog doba u obliku
krugova. Moda jo vie na tu tradiciju fibula na Tab. I,
sl. 13, koja- se jedino po dvama spiralno savijenim lucima moe datovati uhaltatske
tipove.
fibula sa trouglastom nogom (Tab. I, sl. 14), spljotenim lukom sa dva pa
ralelna rebra, mnogo na fibulu bronzanog doba na Tab. I, sl. 2. Kao haltatsk.1l
fibulu >karakteriu je pet alki o kojima su na svakako b,ili prevesci koji sada
nedostaju. mada potpuno razvijeni oblik, imaju tzv. fibule, koje
su u AustriW7) i Italiji (Bologna), " ) adatuju- se u Haltat B i C. Vie
nego ona na Tab. I, sl. 14 odgovara ovim tipovima fibula na sl. 8 luk ima mnogo
iri deo i nogu. Ona je svakako n<:;to mla(la nego fibula na
Tab. I, sl. 14.
Veliki je broj fibula koje imaju rebrast luk. Na luk se direktno nastavlja
tasta se jedan kraj izduuje i zavrava dugmetom (Tab. I, sl.
15). Na ovim fibulama se skoro bez izuzetka nalaze privesci u obliku okruglih alki, ko
jih moe biti vie komada. Ovo je jedan tip. Kao to smo
videli, fibula su fi bule, a razvrstavamo ih II ta,zne tipove
prema obhku lukll' i noge. Tako moemo kao jo jednu varijantu fibule izdvojiti
fibulu sa nogom i lukom u obliku petlove kreste (sl. 9).
L
Fibule od spiralno savijene ice - U h altatskom periodu ima nekoliko vrsta ovih
fibula. varijanata su poznate iz Italije, Austrije, a zastupljene su i u
naim krajevima u broju, Kao najstariji oblik za koji se smatra da je postao
na naem tlu, uzima se fibula od spiralno sa vijene ice u obliku slova S (Tab. II, sl.
) UP. glasn. muz. 1901 g., ,k 244 .
40) UP. GI,asnik Zem. muzeja 1890, Dr. Truhelke, ,tr. i7 u: !.;e . .
'R) M. Ebert, op. cit., Tab. 104, e
") Ed: v. Sacken, op. cit. T Jb. XI\', .,1. :'5- 17.
OS) O. Montelius, op. .. Tab. Vl, sl. 48 . .
16).40) Zatim dolaze tipovi (Tab. II, sl. 17). broj ovih fibula je na
Glasincu, a datuju se prema ostalom inven tan,! grobova, kao i prema analogijama iz
susednih zemalja, u ha1tatski period.
Fibule u obliku ivotinje - U Donjoj Dolini je jedna, naalost fragmen
tovana fibula u obliku konja (Tab. II, sl. 18). Napravljena je Qd istanjene bronzane ice.
Figura konja Je geometriski a cela povrina je ukraena paralelnim urezanim
linijama. Prema savijanju fragmentovane ice koja treba da pretstavlja glavu, zaklju
da ova fibula pripada tipu fibula koje se u Austriji"") i Italiji,"l) datuju u kraj
bronzanog doba i Haltata. Nau fibulu u neto mladi period, tj.
u kraj Haltata iz dva razloga: prvo, figura je geometriski ali nije stilizovana
kao to je to sa ovakvim fibula ma iz neto ranijih perioda, a drugo zbog toga,
to ornament na isti takav ornament, koji se u naim oblastima pojavljuje na
fibulama iz Haltata."')
Sl. 6 SI. 7
fibule - Specijalnu grupu IUt:ne fibule.
broj ovih fibula je u Jezerinama, a najmanji broj na Glasincu. prema
ostalom materijalu ova dva nalazita sadre,"") mogli bismo ih datovati u kraj
Haltata. Njihov polukruni luk moe biti od iordirane ice (sl. 10), zatim tzv. guse
luk (Tab. II, sl. 19) ili moe biti ukraen samo plitkim paralelnim urezanim
SI. 8 SI. 9
linijama. Na broju ovih fibula zapaamo da nedostaje igla. Iako ova fibula ima
glavu u obliku jedanput spiralno savijene ice i nogu od istanjenog iraskucanog bron
zanog lima koja se' direktno nastavlja na luk, ipak je V. Radimski mislio, da ona ne
pretstavlja fibulu nego samo nekakav nakitu obli'ku fibule ." "} Paljivim pregledom celo
.'P) Up" Gl a:s nuk Zem. muz. 1901 g. str. 244.
OO) l\1. Ebert, op. cit. Tab. 105, sl. 2.
M) R. BeUzSchwerin, op. cit. , st r. 696, ,; 1. 54 .
.. .. ..") O. M-onte1ius, a p', ,cit., Tab. VII. sl.. 72.
r,,) Up. Glasnik Zem. muz. lR93 IL str. 237, V. Rz,dimsko!i:' :o-Nekr opolu na .Jezerin:J1lI3 11
Prito<ri kod Bi6a..
M) IbId., str. 500 i .

2__ ______________________________ __________________________________ 8_8
kupnog materijala u zbirci Zemaljskog muzeja, konstatovali smo da se ovde
ipak radi o pravim fibulama koje su bile Igla je bila spojena sa glavom
jedan put spiralno savijenom "icom i zbog toga je lako mogla sa fibula da
otpadne (Up. sl. 10). To je navelo pomenutog autora na krive je neoprav
danost mislimo ovde dovoljno objanjena. Sem ukraenog luka na nozi vidimo
jednostavan ornament u obliku dvejiu ukrtenih urezanih linija. su na njima i
privesci u obliku spiralno savijenih i od bronzanog lima (Up. Tab. II,
31. 19).
Certoza fibule -- U naim nalazitima je dosta fibula koje uglav
nom imaju analogija u ostalim zemljama June i Srednje Evrope. Fibule tipa
datuju se u kraj Haltata. Kao pravu haltatsku fibulu moemo smatrati na
primerak sa Glasinca Tab. II. sl. 20."") Gornja povrina noge ukraena je
ornamentom igosanih krugova. smo videli na materi
jalu bronzanog doba iz Bosne i Hercegovine gde su uvek bili radeni u tehnici urezi
vanj'!. Tehnika igosanja na metalu vrlo je ba u haltatsko doba.
smo i ranije''') imali prilike da pri metimo, da se u naim oblastima, to
kad je o fibulama, oblici iz jednog starijeg perioda zadravaju due vremena i u
periodima, to konstatovati i na fibulama ovog tipa. Tako, na primer,
fibula na sl. II pokazuje s jedne strane uticaj zmijolike fibule rano-haltatskog perioda
po tome, to ima iglu okruglog preseka koja se direktno nastavlja na luk, a na prelazu
iz luka u iglu nalazi se mali diskos od tankog bronzanog lima. Luk je pljosnat i ukra
en ,paralelnim urezanim linijama i u svemu odgovara luku fibula. Oblik noge
>o tstupa od prave, noge fibule utoliko; to se ne zavrava neto
splotenim dugmetom (Tab. II, sl. 21), nego se kraj noge navie i zavrava ma
lom bradavicom. tip noge imaju rano-latenske tibule iz Jezerina (sl.
12), odakIe je i ovaj na primerak, Kao primer meavine stilova zanimljiva je fibula
onoj na Tab. II, sl. 21. To je fibula glava i noga zadra
vaju oblik tipa, dok luk i produeni vrh noge ukazuju na analogije sa raI10-1a
tenskim oblicima.
U ilirskim oblastima je fibula sa nogom je jedan kraj
malo navie. je' ukraena sitnim paralelnim urezima. Glava
je u obliku jedanput spira]no savijene ice. Takva je srebrna fibula sa Glasinca
(Tab. II, sl. 22)."' Ovakve fibule su i u oblastima's Balkanskog Polu
ostrva i o njima jo biti u daljem izla ganju. fibula, tkoju smo pome
nuli, interesantn'a je i zbog ornamenta koji se nalazi na smo pominjali da
je iskucani ornamenat vrlo na predmetima 1Z ha1tatskog ,perioda sa Glasinca. Ta
se vrlo javlja na narukvicama koje su u raznim nalazitima Bosne
i Hercegovine.'''') ove nalaze sa nalazom iz Mramorca, Dr. M. Garaanin"O)
ih datira u kasniju fazu nekropole na Glasincu. Poto je ornamenat na nasoJ fibuli
li istoj tehnici dolazimo do da se ona moe datovati u kraj haltatskog
. perioda.
Svakako ovom tipu pripadaju i fibule koje se od gore pomenutih razlikuju po
tome to su Glava fibule je u obliku raskucane za koju se
igla (Tab. II, sl. 23).'") +0 su tvz. fibule na arnir pojavu beleimo krajem Haltata.
Ornamenat se sastoji od igosanih spojenih tangentama i niza
ugraviranih treba u vezi sa gore navedenim analogijama koje
je dao Dr. M. Garaanin, ,da su ove fibule zajedno sa n.arukvicama koje imaju
ornament o kojem je bilo To je jo jedan argumenat vie za
njihovo da:tovanje li !kasni Haltat.
lo") Up. M. Ebert, Of', cit. Tah, 105, h
GO) Vidi napred,
r.7) Up. G1asn.ik Zem. lllUZ, 1891 g, 364, sl. 34.
R. Vu Up'e, II, sl. 6,
"") Up. F. Fiala II W. M, B, H. I, sh. 144, , 1. 40; WlviBH Ill, l SS5, str 22, sl. ,tr, 34,
sl. 78--79; WMBH IV, 1893, sl. 190-192; WMBII st r, 515, sl. 22.
RfI) Ur , Muze:) 2, Dr, M, Gal raanin3. :; t r, 129.
"I) Zem. muz, l il 93, s.tr, 2:3.'). , I -J 16 i Z l ' ITI. IllIIZ, 1.39.'i , :;tr, 56:3, sI. 50,
'b'?t
R. Pregled preistoriskih fibula Bosne i H ercegovine
Tab. I
...]
9
o,:.
. , . .
'Yz.

'k
2.
R. lJi:il.: Pregle d preisto ri skih fi bul a Bosne i Hercegovine
Tab. "
ft
16
11-,. .
..... '....:-; -: .. ... : : : : ... . . .
R. B i i : Pregled preistoriskih fibula Bosne i Hercegovine
Tab. III
,
Tipovipreistoriskih fibula II Bosni i Hercegovini

Ovom prelaznom periodu pripadala bi i fibula na sl. 13).02) To je fibula sa
pet rebara i nogom. Ova jako istaknuta rebra na luku
na italijanske fibule a grandi coste, samo to ove druge uvek imaju broj rebara
koja su neto sitnija."?) Naravno da se naa fibula mora datovati u kraj Haltata zbog
toga, to je s haltatskim m'aterijalom, a i zbog toga to ima nogu
koja odgovara nozi fibula kasnijeg perioda.
Specijalna vrsta kasno-haltatske fibule, o kojoj se dosta diskutovalo, je fibula na
arnir sa glavom u obliku palmete i lukom na kojem su zvezdasta rebra
(Tab. II, sl. 24). Najbogatiji je svakako nalaz ovih fibula iz trbaca.
1i4
) Ali na celoj t cri

Sl. 10 Sl. J l
toriji Bosne i je dosta fibula ovog tipa koje se sobom r;=tzlikuju u
detaljima, ali imaju oblike. Sve ove fibule su uglavnom od
srebra. Tipoloka analiza kao i analogije sa ostalim predmetima koji su uz .ove. fibule
olakavaju njihovo datovanje. Arheolozi koji su o njima pisali/''I) stavljaju ih u
vremenski period V-III veka pre n. e., to na kraj Haltata i
Latena.
U vezi sa ovim fibulama postavlja se i jedno drugo pitanje koje nije tako lako re
iti, a to je pitanje, da li su one, s obzirom na to to ih je najvie u Bosni, ilir-
SI. 12
Sl. 13 .
skog porekla ili su, kako misli arheologa, porekla. Oblast njihovog raspro
stranjenja je uglavnom Bugarska, juni delovi Rumunij,e, Banat, Slavonija, Bo
sna i Hercegovina. Originalnost izgleda i izrade kao i sam materijal (srebro) naveli
su Dr. Hoernesa na da one svakako moraju biti import jer takav oblik
82) UP. Gl12ls nik 1892, str. 4,39, 61.
0:1) O. Montelius, op.ciL, Tab. VI, sl. 43, 44.
A,) M. Hoernes, O]:'. cit., str. 8, Sol. I l, 112.
8') Ost ala nal'a!Z ita: Rudin e; Galsinja Plan.:na, Bo-roo,vsko (sve na Gla si ncu) z z,t i lll
GoriC'3" Dehelo Drelo kod Sa.ra jeva, Ra.kitno (I-terceg.).
"") Up. Or. M. 'OIP. Cit.; Dr. M. Gan::;; anin, op. ci t., s tr. 13:l; Dr. lV\. I-l ocrn C' :; , up. lci t.

_ _ _ _ ______ _______ __
uopte nije poznat u celokupnoj industriji i umetnosti haltatskog perioda."') Ali, zar je
ovo jedini oblik koji je nepoznat uhaIta tskom periodu ostalih zapadnih i srednje
evropskih zemalja?
Mi smo imali prilike da na osnovu tipoloke analize pronademo lokalne oblike
fibula, koji su i samo za ilirske oblasti - o uostalom
govori i sam Dr. a koji su ipak datovani u Haltat, iako ih nije bilo u me
stima Sa haltat.skom kulturom. Govo o ostavi u kojoj Sll
ovakve fibule, Dr. M. napominje, da su ovi nalazi razasuti po
po Iliriji, a slabo u Trakiji. On kae, da je verovatno izvor ovog tipa fibula, bilo
kao industrisko sedite koje je izvozilo ili .ka o kulturna oblast koja je severnim oblastima
dala impuls za samost.alnu izradu. Dr. M. Garaanin'U) napominje, da su
ovakve fibule smatrane ilirskim. po broju varijanata u kojima se one
pojavljuju, mogli bismo da prihvatimo miljenje, da je kao oblast
ha kulturno viem nivou, dala impuis za samostalnu izradu ovih fibula u oblastima
naseljenim ilirskim elementom. Ali da su pri padni ci ilirskih plemena u BoSni i Hercego
vini 'razvijali ovaj tip i prenosili ga i dalje na istok i severo-istok u oblasti,
imamo dokaza. Severna najbli a Bosni u kojoj vidimo taj uticaj svakako
j e Slavonija, il) gde su fibule koje tipoloki u svemu odgovaraju nalazu iz Ru
Dalje na severo-istoku ilirski uticaj na materijalu iz
ruke fibule
it
) su onima iztrbaca u pogledu obrade noge i
glave. Uz to pomenuti i srebrni prsten7:1 ) od deblje okrugle ice koja se
na jednom kraju zavrava kuglicom, a na drugom je raskucana u dug trapez.
Povrina ovog trapeza ukraena je ornamen tom u tehnici granuliranja. Za nas je vie od
ornamentike vaan sam oblik, koji u mnogome na oblike grivni iz kasno-hal
tatskog perioda u Bosni. pojas iz Mramorca, Dr. Gara6aninje za nj egov
oblik kao i ornamentiku utvrdio, da imaju bliskih analogija u materijalu Bosne i Her
dok nijednu nije naao u Srbiji i Vojvodini. U daljem izlaganju pisac je
bogato dokumetovanim dokazima utvrdio, da se objekti iz Mramorca vezuju za po
jave koje karakteriu ilirsku materijalnu kulturu u periodu od kraja VI-IV veka pre
n. e.. Poto prsten ima, kao to smo ranije pomenuli, velike po
obliku sa grivnama, time dobija mo jo jedan dokaz vie o ilirsJ<om uticajU
i na severne oblasti nae zemlje, kao i mo da ovaj nalaz vremenski
odredimo. Dalje na istoku, u Bugarskoj, " ') imamo analogije sa fibulom iz Go
rice,";) a u Rumuniji nalazimo i nekoliko fibula u Ostrovul mare.") Iz svega
ovog proizilazi o bi da je ovaj tip fibula verovatno poreklom iz junih de
lova Balkanskog Poluostrva, ali da se on u bogatim varijantama razvio u
oblasti srednjeg Balkana, odakle su opet strujali uticaji u suprotnom pravcu - na
istok. U daljem izlaganju jo podataka na osnovu kojih ipak ovaj tip
fibule pripi.sati ilirskom, a ne elementu.
GVOZDENO DOBA - LATENSKI PERIOD
Rano-latenske fibule - Ranije pomenuti tipovi fibula pripadali bi, kao
to smo videli, kasnom Haltatu. To je jedna grupa fibula, koje su II naim
oblastima malobrojnij . Drugu, grupu, tipovi koj.i po svojim
karakteristikama pripadaju rano-Iatenskom pedodu. Taj se tip pojavljuje u nekoliko
varijanata.
G' ) Dr. M. H'oe l l1 es, Oil'. : iL. str. 7.
'lS) I[bi,d., str. 7.
m,) Dr . M. op. cit. , str.
''') Dr. lv\. Gar.a3nin, op. cit., SJt<r. 1.34.
") Dr. J HlIunmid II V.;,esnil' ll hrv. arh. Zag reb 1902, st r. 82, sl. 41.
'") Dr. /"1. G or. ci L, Tab. I, sl. I.
''') Ib id., Tah. III, sL I.
H) Dr. M. G'a.ra'aJ nin, <'l p. cit., 129.
,.,) R. Vul'pe, op. ci,t., Tab. II, sl. 17 I! itla zi te) ; sl. G
"') Dr. 1\11. Hoe rnes. O;) . ci t., str. 5, sl. 8.
") D. Bedu, op. cit., sl. br. 1,4--.8, ll,
Najjednostavniji, prelazni oblik od haltatske f ibule na mlade, latenske
tipove, pretstavlja nam fibula na Tab. II, sL 25. To je tip tzv. strelaste ili T-fibule,
koja se od prave fibule tipa razlikuje po obliku glave. Spiralno savijena ica
ide od sredine igle na desnu stranu, savija se ispod luka i ponovo S s leve strane
omotava prema sredini igle. U na Glasincu
7b
) ova fibula je sa
pomenutim narukvicama od bronzanog lima, koje su datovane u prelaz od haltatskog
na rano-latenski period.'O) Sem na Glasincu, ove fibule su i u Donjoj Dolini,
kod Sanskog Mosta i u Pojavljuju se i II Italiji"' ) i Ju. Ne
gde se datuju u pozni haltatski peri,od. nalazi ovakvih fibula u
tim zemljama su vrlo jednoobrazni, dok se kod nas pojavljuju u bogatim varijantama.
Zbog toga se i pitaju izvesni arheolozi"") odakle su ovi tipovi dospeli, na primer, u Italiju.
Po miljenju italijanskih al:heologa one su strani elemenat galskog uticaja i njihovo
poreklo treba traiti u severnim delovima Evrope. Svakako da su ove tibule i u naim
krajevima dokaz prodiranja jednog novog kulturnog uticaja su nosioci Kelti. Ali,
kao to smo i ranije primetili, skoro svi tipovi na naem tlu ne zadravaju svoj prvo
bitni oblik, nego se i dalje razvijaju lokalne varijante, koje u isto vreme o bo
gatoj invenciji majstora koji i ive na ovom terenu. Tako su, naprimer,_ veoma
strelaste fibule glavu dve ili tri paralelne spiralne ice o kojima
na kraju vise duguljaste od bronzanog lima (sl. 14) ili kakvi drugi privesci na

fibule - Drugi tip Tano-Iatens ke fibule koji je veoma u naim nala
tima je fibula sa nogom koja se savija prema luku (Tab. II, sl. 26), ali ga ne
dodiruje. Zbog njihovog velikog broja moemo pratiti postepeni razvoj ,ovog tipa. po
taj postupni razvoj da se ovaj tip na naem tlu iz
jednostavne fibule na taj to je dva-tri puta spi['alno savijena ica zame
nila jednostavnu glavu fibula iz prethodnih perioda, a noga koja se zavravala dugme
tom sad se istanjuje i savija unazad prema luku. Kao primer ovakvog oblika
slui nam fibula na Tab. II, sl. 27. Luk ovih fibula uglavnom ima okrugao
presek, a nekad je i raskucan u tanku duguljastu Ukraen je ure
zanim ili iskucanim ornamentom. Najvie pokazuje obrada noge, koja naj
ima oblik stilizovane zmiskeglave. Zmiske glave na objektima latenske kulture
nisu ,retke i ponekad je ba taj detalj dovoljan da predmet vremenski veemo za period
Latena. Ceo niz ovakvih fibula je u kod Tenja,"':) zatim u Gorici, San
skom Mostu, na Sobunaru kod Sarajeva, Jezerinama' i Donjoj Dolini. Sem zmiskih, po
javljuju se i glave drugih ivotinja i ptica. Cesto ,su veoma stilizovane, ali ima i nekih
koje su skoro pretstavljene. Stilizovane glave ivotinja (vola) vidimo na
sl, 15. "1)
Jedna od najlepih l'ano-latenskih fibula je svakak o ona na Tab. II, sl. 28. Luk
fibule je od bronze sa velikim jantarevim zrnom na s redini. Noga je II obliku glave
jarca, a na spiralno savijenu glavu fibule nastavlja se glava bika. Fibula je
u Jezerinama kod Ova nekropola obiluje velikim brojem lepo fibula,
koje imaju ukras od jantarevih zrna. O ovoj nekropoli l; dalj em izla
ganju, jer je ona vana i zbog toga, to se na fibulama koje su u njoj mogu
elementi koji o keltskom uticaju, isto kao i veliki broj varijanata, jer
u celom nalazitu gotovo nema ni dve tibule koje bi imale potpuno oblik.
glava je konstatovana samo na jednoj fibuli koja pripada ranom latenu (Tab. n,
sl. 29). Glava je stilizovana tako, da ne moemo raspoznati koju pticu pretstavIja.
Na fibulama sa lukom okruglog };Ireseka vidimo na sredini j ednu kuglicu od
bronze, jantara ili stakla. Takva kuglica moe biti i na vrhu savijene noge (Tab. n,
7S) UPI. Gl,nsnik Zem. mu7.. 1892, str. 4 12, 32.
79) Vidi nap'red, ,.,.
SO) O. Mo,lI't,e'lius, op, ci t., Tab. XII, ,I. 156, lil7,
Rl) Dr, O. T'iS/chl er, rO!}'. 'ci t. , 'fab. [V, 19, 20.
8") Ibi:c1 ., str. 61 - 62,
"") Up. Gla,snik Zem. muzej a 1901 .. stl. 14, Tab. I.
8,) UlJ. Gl'3r3nik Zem. muze}a 1902 g. T,arb. XIX, sl. 18-20.
HJ*
\
,.
I
292
Ruica Biie
sl. Ovakve fibule mogle bi se smatrat.i keltskim importom, jer su u keltskoj
postojbini, Francuskoj. ";) Ima i primera na kojima vidimo jako proiren luk u obliku
polulopte, a noga se zavrava manjim
Srednje-Iatenske fibule - Vie nego rano-latenske, kod nas su rasprostranjene
srednjelatenske fibule. I ovde moemo konstatovati veliki broj varijanata.
broj srednje-Iatenskih fibula je u grobovima sa spaljenim mrtvacem. Njihova
glavna karakteristika sastoji se u tome, to sve imaju nogu koja se savija unazad i
uz luk.
Kao prelazni oblik od rano-Iatenskih ka srednje-Iatenskim fibula ma mogu se sma
trati primerei na Tab. III, sl. 31; sl. 16. Noga fibul e na Tab. III, sl. 31 spojena je sa
lukom jedne aike, ali ga u POtPUllOSti ne dodiruje isto kaonCnoga na sl. 16,
koja nije spojena sa lukom, kao to je to na primeraka. Isto tako
jednostavan, ali neto tip je fibula na Tab. III, sl. 32. Noga je uz luk
SI. '15
Sl. 14
samo jednim prsten om. Luk ima uglavnom okrugao presek, ali ponekad moe
biti i istanjena Noga srednje-Iatenskih fibula ukraava se na kao
i noga rano-latenskih fibula. Tako se, na primer, vrlo na mestu gde se ona
priljubljt.1je uz luk nalazi kuglica (Tab. III, sl. 33) ili je pak noga pro irena u jedan
Sl. 17
Sl. 16
krug, koji j e ukraen urezanim ornamentom, zrnom jantara ili staklenom pa
stom (Tab. III, sl. 34; sl. 17). na kraju spirale koja glavu vidimo privesak u
obliku (sl. 18).
8u) Up . Gl asni,k Zem. muz. 1893, str. 290, Tab. VII sl. 4.
8") E. Chant re, op. d., T,; ob. XIX, -t. ll; Tab. VII, sl. 1. .
81\a) lp. Gla snik Zem. muz. 1898 g. str. 636, sl. 8. fibu!e ,n.a de-ne u Sev. i Ju.
(R. Beltz-Scl!\\'e'I- in, op. cit., str. 693, sl. 46), a datuj u se u Imaj Haltwt<3. Po ob l.iku
luka i '!l og-e nJ sreuIl'Je-laten,,,ke fib uk. Iz toga da S1\ ti tipovi
u pomenute ,oblasti ne.'to tamo r: retrpel i promenu i tako trantS!f'ormi s3Ini i II
ol, la sti .
293
"",
Tipovi prcistori skih fibula . II Bosni i Hercegovini
je svega jedna fibula iz ovog perioda, koja ima glavu u obliku stilizovane
glave vola (Up. sl. 15). je neto ma nji broj fibula se deo noge, koji je pri
uz luk, zavrava nizom osn;ica od ice (Tab. III, sl. 35). OvakvI fibule su na
u Gorici i na Debelom Brdu. broj nedovrenih fibula na Debelom
Brdu, kao i razni otpaci od ice, bronzanog hma itd. da je ovde bila radionica
fibula, to napominje i F. Fiala u svom u Glasniku Zem. muzeja od 1894
god. str. 124.
U nekoliko nalazita Bosne i Hercegovine je' jo jedna vrsta srednje-la
tenskih fibula luk ide skoro paralelno sa iglom (sl. 19), a unazad savijena noga je
rastanjena u koja je uvek ornamentisana jednostavnim urezanim linijima.
sto je luk ukraen i okruglim prstenjem. U tumulima iz latensikog doba u
(Goradanski srez), je serija oblika na kojima moemo pra
titi tipoloki razvoj srednje-latenskih fibula. Najjednostavniji tip o kojem je hilo
ranije govora, pretstavlja nam fibula na Tab. III, sl. 32. Dalji razvoj ovakve fibule
donosi promene utoliko, to se spiralni mehanizam glave a noga koja je kod
niza fibula onoj na Tab. III, sl. 32, uglavnom od tanke 'ice okruglog preseka,
postaje ira, raskucava se u koja dobija oblik koplja (Tab. III, sl. 36). Koplje je
vrlo retko ornamentisano i to samo sa nekoliko paralelnih urezanih linija pri
vrhu ili na krajU.
Ovaj tip se u ornamentalnom kao i u obliku razvija dalje, te se tako
javlja novi, za ovo nalazite tip (Tab. III, sl. 37). Koplje se proiruje i
produava, a ornamenat postaje komplikovaniji. Cela fibula na taj dobija
i luksuzniji izgled. se men:ia spiralni mehanizam fibule. On se sastoji iz dve
SI. 18 SI. 19
posebne igle, koje ' vrhovima zahvataju dva ljeba noice. Zbog takvog izgleda igle no
ica je proirena u horizontalnu trouglastu iljatu sa unutra savijenim rubo
vima."')
Dva komada pokazuju dalji stupanj razvoja ove fibule je kopljasti
deo sada potpuno On u svemu na oblik pravog koplja
(Tab..III, sl. 38). Spiralni mehanizam se menja. Post.oje i ovde dve igle, ali one
nisu napravljene iz jednog komada kao i luk riblile, nego su posebno i jednom
metalnom spojnicom uz gorn:ii kraj luka.
Postoji izvesan broj fibula u Jezerinama koje nisu datovane i o kojima postoje
samo kratke opaske. Po svom obliku one su utoliko, to se .na prvi po
gled ne mogu datovati ni u jedan od perioda latenskog doba. Skoro sve one imaju
kao elemenat ukras, koji se sastoji od jantarevih zrna. su uglavnom
sa srednje-latenskim fibulama, a lepota i komplikovanost njihove izrade, kao i spi
ralni mehanizam glave, navodi nas na pomisao da se ovde ipak radi o lokalnoj
srednje-latenskih fibula, koje prelaze u neto kasno-latenski period. Lep i
luksuzno komad vidimo na Tab. III, sl. 39. Fibula je srebrna sa dve spirale, a
na igli koja ih spaja nalazi se ja.ioliko zrno koje je unakrst okovano trakama
od iskucanog srebrnog lima.
ovoj, samo jednostavnije je fibula od bronze i (sl. 20).
broj fibula, koje se mogu datovati u ovaj period, naden je u Jezerinama. Uglav
nom su to dvospiralne fibule, jc luk ukraen nizom krupnijih zrna ili
87) Up,oredi lJaI;J.red, Tab. W, sl, 38,
294
Ruica
zrna od staklene paste razne boje (Tab. III, sl. 40; sl. 21). su i fibul e sa prive
scana sl. 22. priveske nalazimo na hal tatskim fibulama u Ju. i Sev.
italij i. SS) Ove fibul e pokazuju, da je jo uv.ek Ll na im krajevima, i pored novih
uti caj a, stara haltatska tradicija vrlo jaka. Na latenskim fibulama,i iz najkasnijih
perioda, se ta tradicii.a i ona se ne gubi ni u rimsko doba.
Drugu vrstu fibula , za koje se moe pouzdano da pripadaju poznom La tenu,
fibule je kar akteristika spljoten luk, noica, koja na vrhu ima
okr ugao otvor. Spiral ni mehanizam glave sastoji se od 4-6 puta sa.v1jene ice, koj a
radi ob uhvata luk sa unutranje strane (Tab. III, sl. 41). Luk moe
imati i okrugao preEek, ali je od istanjenog bronzanog lima sa j ednim uzdunim
Ovakve fibule su u Sanskom Mostu, Debelom Brdu, Sobu
naru, J ezeri na ma, i Gorici.
vrst a s u fibule n a Tab. III, sl. 42, koj e se razlikuju od prethodnih po obliku
luka i noge. Po Dr. Truhelke,"' ) oblik noge na primer ke na
u tzv. skitskim grobnicama. Ka o i kod skitskih komada i ovde j e ica, koja
spiralni mehaniza m igle, od . is t og komada ice od koje je i cela fibula, ali
,
radi bolj eg osiguranj a na sredini j e j ed'.m put omotana oko luka na mestu gele on prc
l az.i u glavu fibul e. Dr . ruhelka pominj e, da ovu vrs tu fibula nalazimo na Kav
kazu zajed110 sa obli cima koji pripadaju h a lt at skom periodu. Dalje ih pominje i u Ju.
Rusiji i Ukraj i.ni. Iz toga pisac izvodi da je kultura ranog Haltata u Rusiji
savr emena sa kasno-latensk om kulturom Ll Zap. Evropi , pa kao to smo videli i kod
nas. Cesti su nalazi ovak 'ih fibula i II Ma:l:arskoj, odakl e su mogle biti prenesene i u
nae oblasti.
Po oblilku im .i e sr odna i fi bul a na Tab. III , sl. 43 iz Donjih Laminaca, koja
i na fibul e po t ome , to ima na l uku prsten.
Specijalan ti p pozno-l atenske fibule je primerak na Tab. III, sl. 44. Fibula je na
pravljena od gvozdene ice. Spiralni meha ni zam se sastoji od dva para spirala spo
jenih teti vom, koja e savija ispod luka. Ceo mehani zam glave skriven je u jednoj
upljoj lopti, k oja se sastoj i iz dve polulopte od tankog bronzanog lima. Oblik noge ne
moe se utvrditi, ali po obEku luk a li igle, verovatno da je kraj luka bio jedno
stavno savijen u obliku jedne kukice.
Kod svih pomenutlh vrs t a je to, to u spiralnom mehanizmu glave t e
tivak<o ja spaj a spir alu nij e poloena s gornj e strane, po samoj spirali, nego ' j e provu
ispod samog l uka, t e se na taj glave.
Ovi oblici po svom r asprostran jenju, prema miljenju Dr. Truhelke, obuhvataju
oblasti u kojima se Ll toku I veka n. e. prostirala Rimska Imperija, te se prema tome
mogu sn1;atra ti j ed nom vrst om r ano-ri msldh provinciskih fibula.
!lS) O. Monteli us, op. cit. Tab. Vl, sj . 47; Fn. '\'. Sacken, >Cit . Tab. XIV i XV, sl. l, 15, 16, 17.
89) Up. Gb snik Zem. mUlej'e; 1900 fl., str. 20 i -dJa,Lj e.
______ ___---:..:: p-"-.:..:'----pr eistoriskih fibula u Bosni i _ __________ Tc.: i"-o\'i 295
Po dalj em hronolokom redu dolazimo do fibula koj e imaju gornji kraj luka pro
iren, neto izdubIjen, to svakako pretstavIj a prototip kasni je rimske krilast e fi bul e
(Flilgelfibel) (Tab. III, sl. 45). Na njima ima jo jedan detalj, koji ih karallderie kao
rimskih fibula . To je kari na koju se oslanja tetiva spirale,
se znatno njena Ovakve fibule se u Ju. datuju u pozni
Laten!>O) iz tog razloga; to se one u severna i zapadno-alpiskim zemljama nalaze jo u
predrimsko doba.
Poreklo ovih f ibula, po miljenju A. B. Meyer a, treba traiti II Panoniji i u
oblasti Japoda , tj. u Jezerinama, i Lamincima, gde su zaista mnoge i
Dalje na jug ovaj oblik prodi r e. do Gorice, Jajca, Sobunara, Doca kod Travnika, Pro
zora li Glasinca, a dva komada iz KatunSlke oblasti u Crnoj Gori , to nam
najjuniju do koj e je ovaj oblik dospeo.
SI. 21
SJ. 23 Sl. 22
Dalje usavravanje oblika kasno-Iatenskih fibula stoji pod rimskog ukusa
i stila, koji se na naem tlu poniklim varvarskim oblicima. Pome
Ikao primer fibuluiz Laminaca (Up. Tab. III, sl. 45). Noga ima oblik
kasno-I at enskoj nozi na Tab. III, sl. 43 s tom razlikom, to j e ovde trouglasta upljina
manje-vie ispunj ena, dok prsten na luku na tipove srednje-Iatensk ih
fibula. Ubrzo ovaj tip dobija sve lepi i bogatiji oblik i pribliava se r imskim tipa-vima
(sl. 23). Na noge tri okrugla otvora na to, da j e i ona bila ngkad
uplja, kao ranije pomenuti primerci.
Mala, ulkusno fibula na Tab. III, sl. 46 je izgleda, poslednja u nizu fibula
koje su nastale na osnovi latenskih oblika, a koja se moe potpuno datovati u rim
sko doba.
Nalazita - Pomenute haltatske i late nske fibule su u nalazitima
Bos-ne i Hercegovine: Sokolac, Vl' Donj Dolina, J ezerine , Majdanska Gra
dina kod Jajca, Radimlja kod Stoca, Vrlazij e (Glasinac), (Glasinac), Gosinj a
90) A. B. Meye r, op. cit.. str. 22.
296
Ruica
Planina (Glasinac), Debelo Brdo kod Sarajeva, kod trpci kod Viegrada,
kod Donji Laminci kod Bos. Gradike, Plana kod SanskJ Most,
kod Sarajeva, kod Gorica kod Ljubukog, Zlatite kod Sara
jeva. kod ce Bi le kod sela Bile u srezu.
Ovom tipolakom analizom nisu iscrpeni i svi oni mnogobrojni
nalazi, koji se od glavnog, osnovnog tipa razlikuju samo po detaljima. Njih je uvek
lako datirati po karakter,istika ma jedne grupe sa kojom imaju
elemente. r
astaje nam sada da na osnovu rasprostran,ienja pojedinih tipova, njihovog broja
li pojedi<rl'im nalazitima i analogija koje smo naveli, utvrdimo i pravce kulturnib
str ujanja Ikao i eventualne nosioce pojedinih tipova.
Bosna i Hercegovina, kao centralne oblasti nae zemlje, oduvek _su bile izloene
'<ulturnim uticajima i infiltraciji sa nekoliko strana, Iz gornjeg izlaganja moemo za
da su ti uticaji mogli iz Zapadne kao i iz Evrope j da na ovoj teri
toriji moramo uvek sa dodirivanjem tih dvaju kulturnih strujanja,
el emenat, koji naseljava ove oblasti, prima te uticaje bilo putem trgovine bilo putem
prodiranja i nametanja njegovog stila, kao to smo videli kad je bilo o
prelaznim oblicima fibula za koje znamo da su donesene od plemena. S druge
strane, mi znamo da su, na primer, ilirska plemena ivel a na teritorijli Bosne i Herce
govine dug period vremena i da su ona imala i kulturu, koja je opet
mogla uticati na razvoj drugih susednih kultura.
Govorili smo u ovog rada o fibulama bronzanog doba i uglavnom za sve
tipove. nalazili analogije u Italiji. Pitanje trajanjabronzanog doba u oblastima Bosne
i Hercegovine, pitanje pripadnosti plemena koja su u to doba ivela, kao i pi
t anje kulturnih veza sa ostalim bliim i daljim plemenima i oblastima u ovom periodu,
za sada je nejasno. Do sada u Bosni i Hercegovini nije ni jedno naselje,
ij wje bi pripadalo kulturi bronzanog doba. Najvanija naselja su Donja
Dolina i II kojima, po dosadanjem miljenju arheologa, ivot traje od kasno
bronzanog doba do kraja Latella, a Zla tite i Sobunar kod Sarajeva sadre ma
t erijal koj i da je ovde ivot trajao od neolitskog perioda do rimskog doba.
Poto su ova naselja bila na strmom i kamenitom terenu, usled atmosferilija su slojevi
te se nisu mogli dobiti nikakvi stratigrafski podaci, 'koji bi nam donekle
reili pitan,je trajanja pojedinih perioda. Ima mo i broj nalaza, koji
daiu slabu sli.ku' razvo,;a ove kulture. Na osno vu samih nalaz.i fibula bronzanog doba'i.mogli
bismo tragovi kulture bronzan.')g doba nalaze se u centralnoj
Bosni (nalazita Pljeenica kod Rogatice, .Bolje i Vel. Mollnj kod Travnika,
kod Visokog), a prema severa-zapadu su nalazita Ivanjska kod Banja Luke, Donja Do
lina kod Bos. Gradike i kod Ni u jednom od tih nalazita nije
fibula peschiera tipa, koju arheolozi datuju u najranije periode bronzanog doba.o
l
) Naj
broj fibula bronzanog doba su oblika, a prema analogijama koje smo na
pred nave] i datuju se u Italiji u bronzano doba IV, to da bi kod nas za dato
van,ie istih to mogao biti terminus post quem. Dalje zapaamo, da su fibule II
naim nalazitima uglavnom varijante takvih istih, koje se razvijaju u Italiji. Nijedna
fibula nije u potpunosti sa ' itals,kim, to zapaziti u kasnijm pe
riodima. '
Mnogo potpuniju sliku imamo o haltatskom periodu. Pre svega, pojava
sve broja gradina, govori o novom st epenu drutvenog razvitka i novim uslovima
razvitka ivota. Nove gr upe plemena naselja vaju ove oblasti i stapaju se sa
starosedeocima. plemena sve vie ugroavaju miran ivot stanovnika u doli
nama i oni se nastanjuju na visovima" koji im slue da sa njih lake zatite bogate
ravnice u kojima su njihova polja i da prodor neprijatelja. se sve
i upotreba metalnog i O<ruja, prvo bronzanog, pa zatim gvozdenog. Na
ravno da sada postaje sve i luksuzniji nakit, a bolja komunikacija pojedi-
O') Za fibuLu tipa hZ Vel. M,ounja, Il'a os ilOVU koj-e ie datovan ceo 10\%;, nala.z, \l'tl\' r
dio .j e Dr. J. Koroe;,: u raS:P'r.",vf mJ3,laz iz Vel. M'ounj a, Sarajevo 1945 g., str. 6, da je
proizvol jno rest:Jurisana, te sc nilk,ak>o ne moe smatrati fibulom peschiem -tUpa.
_ _ _________--=Tc.:i"-po"-v.:..:i'---"p-'-r-=.ci:.:::s..:;to=-=-: riskil! fLbula u Bosni i Hcrccg-=. in;.:.i_________2_9_7 o-'-v;.:.
nih plemena i na bre prenoenje pojedinih oblika. Prema razvitku fibule od ka
snog bronzanog doba na dalje moemo tvrdi ti, da su stanovnici ovih krajeva sve vie
razvijali svoju lokalnu proizvodnju i stil, mada zapaamo da se kroz celo gvozdeno doba
na materijalu stara tradicija bronzanog doba. U isto vreme imamo i drugi jedan
vaan ,momenat, koji je obelee n pojavom importa. fibule, koje se u to doba
. razvijaju u Italiji, ni po se razlikuju od onih u Bosni i Hercegovini. To mo
emo kao z.nak i kulturnih veza izmedu ilirskih plemena,
koja u to doba nastanjuju ove oblasti kao i oblasti severne Italije. Razume se da po
stoje i lokalne radionice koje proizvode razne druge tipove, ikoji vie ili manje
na strane uzore. to se fibula tu moemo ipak sa da su
importovane. Pitanje je sada odakle su one prenesene. Analogije smo nalazili u Italiji,
Ju. Austriji, Rumuniji . Svakako se mora primiti miljenje, da su one pre
nesene suvozemnim putem i to verovatno da su dole pre iz Austrije, nego iz Italije,
jer su pojedini komadi iz naih nalazita potpuno adekvatni onima iz austriskih na
lazita.
9 2
) Tom ide u prilog i da su ove iibule nadene uglavnom u
nalazitima severne Bosne"") i da se prema tome moe pre na suvozemni put
koji dolinom Save vee ove oblasti sa Austr ijom, nego na eventualni prekomorski put
preko Jadrana. Ali nije m i suvozemne veze sa Italijom, koja
je mogla i tim ,putem slati svoje predmete proizvodnje u nae krajeve. Pojedini tipovi
fibula , zmijolikih, svakako su se pre razvili pod uticajem iz Italije, nego iz
drugih oblasti, gde su i ne tako U Donjoj Dolini imamo, na primer, jedan
kalup za izradu fibula," koji pokazuje sasvi m juno-italski oblik, koji nije ra
sprostranjen u Austriji ili drugim zemljama severno od Italije." ') Ovakav oblik fibule
je za tzv. Benacci kulturu u Italiji, a takva fibula tipoloki stoji na
prelazu od u zmijoliku fibulu.
90
) Dalji razvoj haltatskih fibula daje nam
nosti da pratimo razvitak ilirskih ti pova, a preko njih u isto vreme i da pra
timo kulturni uticaj tih Ilira na susedna i ostala plemena, koja. su naseljavala
i deo Balkanskog Polu ostrva, kao i delove Vojvodine,
i Rumunije.
Specijalni ilirski tip smo ra nije opisali. Na ovim fibulama karakteri
je noga, koja ima oblik, a probuena je sa dva okrugla otvora
ili je u ,obliku tzv. beotskog tita. U srednje-evropskim i italijanskim nalazitima nema
ovakvih primeraka, dok se pojedini tipovi zato pojavljuju u Rumu
niji, Bugarskoj i Srbiji. U Bugarskoj (nalazite Lakavica, Vlako Selo, iroka Laka) na
su skoro sasvim adekvatni tipovi .
u 7
) Od srpskih nalazita R. VUlpe pominje Zirov
nicu, Vranje i Janjevo kod Pritine.
uS
) Sto se mesta postanka ovih tipova i Vulpe
zastupa miljenje, da su one postale u ilirskim delovima Balkanskog Poluostrva. Iz Ru
munije poznat nam je jedan primerakfibule tipa!'9) za koji D. Po
pesku veruje, da iz ilirskih krajeva Balkana. Pisac dalje nawodi da ovih
tipova ima dodue i severno od Dunava, t e navodi jedan nepublikovan primerak iz
Oltenie (Rumunija) i primere iz Mada rske.10(1) Ali njihov broj. u tim zemljama je
vrlo mali, a se i ne zna kako su ti pojedine muzeje dospele, tj. da li su isko
pane na terenu ili su moda kupljene iz neke druge zemlje.
Ilirski uticaj se takode vidi i. na fibulama tipa, o smo ranije
opirnije govorili.'OI) Ovde bismo hteli u potvrdu naeg miljenja navesti i podatke
R. Vulpe-a, koji za ove fibule kae : Primeri iz Bugarske su verovatno ilirskog porekla
ili bar iz oblasti june Ilirije tu svakako na oblasti dananje June
02) Upo rie di n,ZJi= red.
o.) V'idi napred, spisa.k nalazit a
9') Glasni,k Zem. muzej a 1903 g ., s.[r. 557, sI. 38,
90) O. MOtn,telius, ,o,p. cit. Ta,b. XVI, sl. 222.
90) Vidi napred.
') R. Vulpe, O) '. cit. Tab. II, sl. 8 i 9.
DS) Ibide'l1l, str. 54.
!lll) D;] >cia V-VI, BUica r est 1938, D. Do.pescu, sh , 240, sl. 2.
100) A'rheol ogi,su, Erte-siLO 1913, sLr, 151, sl. 43, 44.
101) Vidi natp,red.
298
Ruica
Makedonije, za koje iz istoriskih izvora zna mo' da su pripadale ilirskom plemenu Dasa
reta.
'OZ
) M. Blinkenberg smatra da luksuzne bosanke fibule nisu iz
rade.'"") Prema svemu ovom moemo dakle samo svoje navedeno miljenje,
da su ove fibule, makar i ponikle u oblastima geografski bliskim tlu, ipak ilir
skog porekla i da su 'ilirski majstori bili ti, koji su ovaj oblik usavravali i prenosili
dalje na istdk u oblasti.
stoji i sa fibulama od spiralno savijene ice. Krug njihovog
rasprostranjenja' je veliki ali uglavnom obuhvata oblasti uzmedu Karpat.a, Apenina, Crnog
i Egejs.kog mora. R. Vulpe.
'OI
) smatra, da je mesto postanka ovih fibula u Podunavlju,
a nikako u kako misle neki arheolozi. Svoje pot.krepljuje
da u zapadno-evropskim zemljama, koje su dosta rano stupile u kontalkt sa
nema ovakvih fibula, dok su one vrlo u Panoniji, i ilirskim
predelima Balkanskog Poluostrva. Dr. Tru helka, kao to smo ranije pomenuli, smatra,
da je spiralna fibula u obliku slova S ponikla ba na naem tlu. Ove fibule se svakako
mogu pripisati haltatskoj srednje - i juno-evropskoj kulturi i nije
nost, da su ih preneli u svoje oblasti od susednih Ilira, jer su kao i pome
nuti tipovi ba u istim na laz'itima
'
'' ') II Bugarskoj i Srbiji.
Kao to smo iz svega gore navedenog videli, ilirski elemenat nije samo primao
razne tipove fibula i stajao II vezi samo sa zapadno-evropskom kulturom, nego je bio
u bliskoj vezi i sa plemenima u delovima Balkana, jer je na osnovu ovih
analogija neosporno dokazana njihova kulturna i veza. S druge
strane opet moemD govoriti i o tipovima fibula, nam rasprostranjenje
opet govori o tome, da elemenat nije bio kulturno od ilirskog. Jer dok smo
s jedne strane utvrdili prodiranje ilirskog uticaja na ne moemo navesti ni
primer po kojem bismo rekli, da je uticaj na ili.rske oblasti bio r eci
To isto moemo i za tzv. getske fibule u Rumuniji koje imaju oblik
je za ove fibule jednostavan luk i produena noga
se kraj vie ih manje savija prema luku i skoro uvek zavrava jednim
dugmetom.l 0';) Jedna fibula iz Donje Doline'''') donekle na neke od ovih oblika.
108
)
Poto se smatra,''' '' ) da su oblici fibula derivat fibula tipa,
pa se i datiraju u kraj haltatskog doba, 0nda se za ovu nau fibulu, koja jo vie
ukazuje na svoje poreklo oblikom noge, ne moe da se razvila pod uticajem iz
oblasti, nego je isto kao i one dokaz postojanja kultunnih veza iz':'
Balkanskog Poluostrva i Sev. Italije, gde se ova.i tip prvobitno razvijao.
Krajem haltatskog perioda, otprilike u V-IV v. pre n. e. pojavljuju se u , naoj
zemlji keltska plemena, koja osta vljaju trag svoje kulture i umetnosti na raz
nim predmetima proizvodnje, na fibulama. Strani keltski elemenat mea se
Sa starosedelaoklim Ilirima i ta meavina se i na predmetima materijalne kulture.
Ilirska kultura na tlu Bosne i Herecegovine je uhvatila koren, a Kelti, manje
vie prolaznici, nisu uspeli da u ovim oblastima nametnu svoj stil, jer je ilirska
tradicija vrlo jaka. Na Glasincu je, na primer, svega nekoliko grobova u kojima
je bilo predmeta iz latenskog perioda, a u celoj Bosni stil !kasnog Haltata pro
duuje se sve do rimskog perioda.. U Hercegovini je malo slika. Tu su
nalazi iz latenskog perioda (Zagradina kod Rakitna, Gorica kod Ljubukog), ali i
tu se meavina latenskih i haltatskih elemenata, najvanija nalazita iz
latenskog perioda su u sev.-zapadnoj Bosni u Sanskom Mostu, Jezerinama i dakle
na teritoriji naseljenoj ilirskim plemenom Mezeja i iliro-keltskim plemenom Japoda.
Mada se u ovim nalazitima vrlo jak uticaj keltske kulture, ipak ova plemena nisu
prestala biti ilirska, to po br oju latenskih nalaza, kojih je u odnosu
10') Dr. M. Garaanin, 'op. cit., str. 134.
IC') R. Vu\pe, op. l(li!., str. 57 beleka 5.
1.0,) Ib!idem, s.tr. 48.
100) Up. R. Vul'Pe, op.c.it. , :: tr. 50.
""') UP. V. MiLo\', lOP!. ci t. , svr. 17:3, sl. 6.
1<") V1di napred, sl. 12.
lOS) Up. V. Mikov, . .cuL, str. 173, sl. 9; D. P.opesku, op. ciL, str. 240, sl. l.
100) Ur. R. \iulpe, 'Olp. -ciL, str. 59.
______ ____
299
na ostale haltatske ipak mnogo manji broj , Poznato je da su grobovi sa spaljenim
mrtvacem od onih sa nespaljenim, koji uglavnom pripadaju haltatskom periodu,
se ovde navodima' Dr. lvI. Hoernes-a,1l0) koji kae, da je, na primer, kod
Sanskog Mosta bilo 176 grobova od kojih 96 sa skeletom, a 79 Sa spaljenim ostacima,
Od 139 komada fibula Iwje su tu bilo je svega 7 latenskih (4 rano
latenske ,i 3 srednje-Iatenske). Ostale Sll uglavnom varijante tipa, Ikoje se istina
datuju u rani Laten, ali ne nose pravi latenske kulture. Zbog svega ovog Sanski
Most bismo mogli datirati u najmladi period Halatata. U Jezerinama imamo broj
grobova sa spaljenim mrtvacem (328:225), kao i broj srednje-Iatenskih fibula. Ali
i ovde cveta uglavnom lokalna industrija u kojoj nema mnogo sasvim latenskih
oblika.
La tenski tipovi fibula prelaze zatim II niz rano-rimskih provinciskih fibula, prou
ne ulazi u okvir ovog rada.
HESUMt
Boucles prt!historiques de Bosnie et Herzegovine
Aux i<Jtuhlles de B()slIie et lierz6g;()J\":lne 011 II trouve Uli grand Ilombre de llui :llJjJar
a des temps prehistori(jl.l % ft partir du teiTips ,i L:Sq U':ilI ::Ol11mCII
cemcnt dc l'epoQue fomaine. Ic,; I\wtellr 3. livre 1111 apen;ll systematiQllc de ec, boucles. l)'nJl
grand nombre de fouilIes l'autelir liDU, iail ressorti'l' des types dc cilaque epoQuc
qui d'une part conformernent au\': :lualop:ies d'a utres pays vo.isi:n.s rendent temoignage dcs ra!p
ports eu!turels et commerciaux qui ,se srlllt developpes aux differentes epoques. D'autre part
il nous met CII evadence des types iPurement localIx qui ca-racterisent non seulement Ulle
mais aussi uu element cthniqu;J a Qui ns peuvent etre a;ttriblles.
L'ep'oQue du br011ze: A cctte epoQlIc un e Quantite de bOllcles appara,issent 1l0tal11mcnt all
nord-oucst et au cent're de la Bosnie. Le type le phls primiltif est 1\-Ili,!t-uHle Qui est ct
percee a la po-iulte (fjg. 1). puls H y a cles boucles . du tyPC peschi era (Tab. T fi!!:. 1) Qui Olit
ete dt!oouve.rtes ft Glasinac ct il hpci. Lcs bouclcs an arc (Tab. 1. fiS?:. 2. texte figo 2) forment
un groupc speci al et r()presentent une var-iaV,on loeale des types semblables en Italic
septervtrionale. Le bOllcle en COIIC qui S(}Jlt representees . en un nombre cOIlsklerable correspondent
il celles d'Italie. Conformement fl ce iait I'autcur cOllclue par la posterieure du
bror1Ze e>.:istait line relati on culturelle plus iorte entre ces ' deux regions. Les boucles serpenti
formes trouvees en Bosnic allssi ont leurs pendant, en Italie. Cependant .ici existe un !!:rand llom\)re
de variations localcs et on en peut .inferer (ju'elles ont ete prcdllitcs CIl Bosnie tHaut donne qu'on
.v a allssi trolIve des formes qui n01ls eu servent dc temoill, Uue telle forme a ete tr'ouve a Donja
Dolina SIJr Sava.
dc Hallstatt: Les bOllcles de eette 6polllle en majcure partie pcuvent carac
COll1me des bOllcles i1Iyriennes sp6cifiques .des Glas'inac (Tab. r. f ,:,g. 11). Une espece
speciale sont les boucles en arc ct V. Radimsky ;pretend Qu'eLles rcpreseutent !lIlle 'paf1ure comme
les bOllcles pro.prement diles. A camc de trouvailles des boucles s0mh,lables avec pieds 10)
011 peut conciure Qu'iI s'V agit des bOllcles proprement dites.
Autl'efois dans la Iit eratlll'e les boucles dc liallstatt du type trpei (Tah. II.
fig-. 24) ont ete earacterisees comme articles d' :mportatioll La plupart des arehcologues
qu,i depuis peli S'CII sont occupes pensent Qu',i'l des prouuHs de maH'res HIYlriens,
L'auteur s'associ e a cet tc o'pinion et allei;ue pour ra!ison que la plus Jnande partie de ces variations
a ete rc,neontree en Busnie d' ou elles se sont repandIlIes et jllsqu'aux rCgL,o:ns
thraces. La on trouve sporadiqucment des bo'ucles qui, <J ut une certaine ressembiance avec les
tvpes bosniens.
L'epoQlJc dc La Tene: Da'ns cette epoqll C exi stcnt deux groupesp.r-',ncipallx de Ibollcles dont
lc premier rcpresente typologiQllcment la continuati<Jn des ro,rmes dc liallstatt (Tab. II. fig;o 25)
qui se melent avec les cic La Tene. Le dellxieme groupe est caracterise comme celtiQllc.
Les b()!ucles de la ;premierc ;phase de J'epoQue La Tene sont repro.dllits aux figo 12: Ta'h. ll- fig;o 25.
Elles dernolltrent qu'lIne nouvelle iniJ.uenee cllitllrelle es t apparue sur n,otre &ll. Tres souvent
110) Dr. M, Hoer,ncs, op. Icit., str, 16.
3__O_O_______________-!.:Ruica Biic,:- " _________________
ces boudes sont d' un gr<j-:.n d'ambre specialement aux bouclcs de dc La Tenc
moyenne (Tab. II. figo 26, 27). On y aussi remarque uneinfIuence celtique plus iarte qui sc fait
remarl.luer surtout dans la iMme du pied qui est vers un arc qui est rattach6 par
u,ne houlette (Tab. III. figo 33). Les boucles dc 1'6poque dc La Tene sont caracterisees u'un arc
plat et u'un mccanisme spiral special ue la tete. lci appartiennent auss.i les boucles les pen
uants ,ont cte uccouverts par Dr. C. TruheJka dans les mOl1llmcnts dans la
qui se nomment d'h'abitude scythiques (Talb. Ill, 42). .
Les boucles de l'epOQlIe de La Tene 'posterieure continue fl. sc maintcnir illsque dans I'cpoquc
romaine. Cc S"O'J1t les boucles des provinces rom aines qui sc sont uevel oppes sur lc sol dc Bosn,;c
en Herzegovine dans des riches variations.
L'auteur tire I'aper<;u entier la conclusi on suivantc: La plupart des boueks dc
uu broJ1ze en Bosnie et Herzeguvi ne appartlent la production localc, QuoiQue on ne puisse
pas exclure !'influence des pays centi,gus. A dc Hallst att on cl un uombre dc
varia;tJions encore plus grauue Olt I'ex'istence des rl:latiolls culturelles entre les tribus illyriLlI1lcs
ct tl!faces. En meme temps S' y attache une fM te influence des Illy,rie11s slIr la cultll'fe d'autres
trihus aujacentes. En ce Qui coneCrl!l: U' 0POQue de la Tene on Y a remarque Je meme une tra
dition illyr.ienne qui est par-ci par-la dc I' influence celtique. Aillsi. par exemple, da.ns
la Bosnie orientale' 0 11 peut constater Que lc style illyrien dc Hallstatt a maintcnu son influence
sur le materiel qui apparticIIt deja II l'epoQue m maine.
/
DIMITRIJE SERGEJEVSKI
Novi i revidirani rimski natpisi
Tokom posljednjeg decenija bilo je objelodanjeno vrlo malo natpisa u Bosni
i . Hercegovini. Od vanijih samo jedan - epitaf T. Flavija Plassa.
1
) Da se ta praznina
popuni u ovom objelodanjujemo ostale natpise koji su se nali u naim kraje
vima u toku ovog razdoblja, ma da nisu Svega je ovdje opisano
17 natpisa. Tome dodajemo reviziju dvaju vanijih natpisa, poznatih due vremena.
Grkovci (Livanjsko Polje, Srez bos. grahovski)
Ljeti 1940 godine Simo temelj za blizu izvora
naiao je na rimski rtvenik, na broj 1. Nekoliko dana kasnije, pored ovog
mjesta naiao je u zemlji na zidanu grobnicu, i u njoj mnogo kostiju i jedna eljezna
motika. U toj grobnici bio je drugi rtvenik, na broj 2. Drug Milojko Bilbija
je nacrtao obadva rtvenika i poslao crtee Muzeju zajedno sa kratkim opisom. Muzej
je odmah otkupio ta dva spomenika, ali rat je ometao da se prevezu u Sarajevo. Tokom
rata broj 2 je propao, broj 1 prenesen je 1950 godine u Zemaljski muzej.
Br. 1 (Tab. I, sl. 1 i sl. 1 u te!kstu) rtvenrh od lapora (mergela, muljike).' Vis. 0.54
ir. srednjeg dijela 0.30, donjeg 0.35, debljina gornjeg dijela 0.19, srednjeg 0.178, do
njeg 0.215. Gornji i donji dio profilisani su sprijeda i sa desne strane. Za lijevu ne moe
se kada je otesana - kod izrade ili kasnije. Gornji dio ukraen je kalkanom
(zabatom, timpanonom) i akroterima u reljefu i jako otucan (Tab. I, sl. 1). U srednjem
dijelu prednje strane je duboka kaverna nastala; kako izgleda, od vode. Na prednjoj
strani je natpis od 6 redova, i to 5 prvih su na mjestu, dok je posljednji
isklesan na donjem dijelu. Natpis glasi:
Sl. 1
I-IERCVLI . S(acrum)
C(aius) . TROSIVS .
CRISPV[s]
VOT[um . lib(ens)]
P[osuit]
[i]ATVS . D( ) M( ). S( )
l) Glasn.ik, 1948, 167 i d., Tab. I.
302
Dimitri.ie Sergejevski
Visina slova iznosi: 26 mm, 35, 27, 33, 38. Pvihpet radova potpuno su dok je
kod estog, kako izgleda, ispred A stajalo jo jedno slovo od kojeg se jo nazire jedna
hasta, vjerovatno jedno I. Tip slova estog reda isti je kao i u pet .prvih, samo kao da
je klesano sa manje panje. Drim da je to j edan samostalni natpis, koji je dodat uskoro
iza prvog, moda istom rukom. Ime latus nam nije pOZ:Qato. Teko je sa
dopuniti kratice ovog retka (Deo Mithrae sacrum?). Na lijevoj strani je orna
menat u reljefu, koji prikazuje vazu. Desna strana ima sims, ali je prazna.
na se panju obrada povrine tzv. (ferrum dentatum) i to one vrste koja
je bila u upotrebi u III vijeku.
Br. 2 [Sl. 2) . Zrtvenik od lapora, 1940 godine u zidanoj ,grobn.ici
(u poloaju?) u Grkovcima. Tokom rata je propao. Opis i dimenzije prema saoptenju
M. Bilbije, i sLika prema njegovom crteu. Oblik rtvenika broju 1. Sim
sovi su sa tri strane gore i dolje. Na gornjem dijelu prikazan je u reljefu kalkan (tim
panon) i dva akrotera, i to sa sve tri strane are. Visina iznosi 0.45, irina donjeg dijela
0.26. Natpis je urezan : 1 red na gornjem dijelu, ostala reda na srednjem. se:
APRICLVS
S'S'S
MONTA
NVSPOS
2. p. S(ilvano' S(ilvestri) . S(acrum)
4. p. pos(uit)
SI. 2
Pritoka (Srez
Br. 3 [Sl. 3]. :2rtvenik od lapora, 1940 godine na parceli ..
D-ra S. Sijelskog preneen je u u dvorite Doma narodnog ah Je .propao
tokom rata. Zrtvenik je u oblilku jednostavne visoke kocke. Je sa SVIJU .,trana
i otraga. simsova nema, ali je gornji sims sa dvije paralelne urezane
303
Novi i revidirani rimski nabpisi
crte. Visina je jo 0.55, irina 0.29. Visina kvadratnog natpisnog polja iznosi 0.23.
Okvir je od dvije paralelne urezane crte. Visina slova je 0.06 i 0.065. Natpis je od dva
reda, a od 6 slova - samo kratice.
lOM I(ovi) O(ptimo) M(aximo)
e . T . P C( . .. . ) . T(. . ...) P( ....)
Sl. 3
(Srez biha6ki)
Br. -1 [Sl. 4]. U martu 1941 godine ef Doma narodnog zdravlja u D-r S.
Sijelski, dugogodinji prijatelj Zemaljskog muzeja, naiao je u na dva po
klopca od kvadratn,ih urni. da preneti ta dva spomenika u i da
ih pridruiti ostalim kamenim spomenicima koji su se u gimnaziji, d-r Sijelski
nije uzeo potpuno opis, nego je samo napravio crte i poslao Zemaljskom mu
zeju. koji su se odigrali neposredno iza toga, omeli su daljnji postupak. Tokom
rata spomenici su propali. Na slikama 5 i 6 reprodukujemo crtee d-ra Sijelskog. Prvi
od njih je poklopac od urne. Materijal je lapor. Poklopac ima oblik krova
sa sljemenom (na dvije vode) i dosta je plosnat. Na je vijenac u reljefu.
Sa obadvije je strane natpis u dva reda.
Sl. 4
304
Dimitrije
[D(is)] M(anibus) .. ..... .. AN(i1iOlrum) XXX
...... ... CO(ni)VGI PIAE P(osuit)
Naalost ne moemo rekonstruisati imena u lijevom dijelu natpisa.
Br. 5 [Sl. 5]. Potankosti nalaza - vidi prethodni broj. Slika reproducira crte -d-ra
Sijelskog. To je poklopac od urne sa sljemenom. U timpanonu jednostavni
natpis od jednog reda: vjerovatno se N E P O T I O N 1. Dimenzije nisu poznate.
Obadva pdklopca mogu se usporediti sa mnogobrojnim poklopcima iz
okolice.
SI. 5
Podgradina (Kamen, Srez
Br. 6 [Sl. 6]'. Odlomak rtvenika. Otucan, gore i dolje je odbijen_ Materijal je
lapor. Ukrasa nema. Izrada je nemarna. Gore su ostaci profilisanog simsa. Visina je jo
0.17, irina 0.14 (gore) i 0 .135 (srednji dio). Od natpisa je samo prvi red.
je 1940 godine i brigom S. Banjca prenesen II Z. muzej , gdje se nalazi pod brojem 558.
tita se
IO(vi) F(ulgeratori)
SI. 6
Posvete Jupiteru Gromoviku - upravo moglo bi da bude i F(ulminatori) - nisu
u naim krajevima.
Br. 7 [Sl. 7]. 1948 godine Polje, koje je estoko nastradalo
tokom rata, naao sam u novo ozidanoj Gojka uzidan odlomak nadgrobnog
spomenika. Ovaj spomenik je bio iza rata, kad se zidala Gojkova iz
stare poruene pokojnog Ilije koja je bila prije 70-80 godina.
Tada je za njezino zidanje bio uzet materijal jz utvrde Gradina, koja
se nalazi odmah iznad
D. Sergejevs/{i. Novi i revidirani rimski natpi si
Tab. I
Sl. l - Ara IZ Grkovaca Sl. 9 -- Natpis IZ Zvornika
SI. .'i - Odlomak
iz Kupr ea na
SI. 4 - Natpis I Z Skelana
D. Sergejevs!ii. Novi i revidirani rimski natpisi
Tab. II
Sl. I - Urna iz Pech
SI. 2 - Nadgrobna iz