HRIANSKA SLUBA

Ellen G. White

BOJI POZIV ZA SLUBU

Zavisan od ljudskih inilaca Za svoje predstavnike meu ljudima Bog nije izabrao anele koji nikad nisu pali, ve ljudska bia, ljude koji imaju sline strasti kao i oni koje ele da spasu. Hristos je uzeo ljudsku prirodu da bi mogao da dosegne ljudski rod. Bio je potreban boansko-ljudski Spasitelj da donese spasenje svetu. Ljudima i enama predata je sveta dunost da objave neiskazano bogatstvo Hristovo (Efescima 3,8); (AA, p. 134) Posmatrajte dirljiv prizor. Gledajte Velianstvo Neba okrueno dvanaestoricom koje je izabrao. On upravo eli da ih odvoji da obave svoj posao. Pomou ovih slabih orua, kroz svoju Re i Duh, On namerava da spasenje uini dostupnim svima. (AA, p. 18) I sad polji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanoga Petra. (Dela 10,5) Tako je Bog dokazao da ceni evaneosku slubu i svoju organizovanu Crkvu. Anelu nije naloeno da Korneliju pria o krstu. ovek, koji je kao i centurion, podloan ljudskim slabostima i iskuenjima, trebalo je da bude onaj koji e mu govoriti o raspetom i vaskrslom Spasitelju. (AA, p. 134) Aneo upuen Filipu mogao je i sam da obavi posao za Etiopljanina, ali to nije Boji nain delovanja. Njegov plan je da ljudi rade za svoje blinje. (AA, p. 109) Ali ovo blago imamo, nastavio je apostol, u zemljanijem sudovima, da premnotvo sile bude od Boga, a ne od nas. (2. Korinanima 4,7) Bog je preko bezgrenih anela mogao da objavi svoju istinu, ali to nije Njegov plan. On bira ljudska bia, ljude sa slabostima, za orua u ostvarivanju svojih planova. Neprocenjivo blago stavljeno je u zemljane sudove. Ljudi treba da prenesu Njegove blagoslove svetu. Njegova slava preko njih treba da razbije tamu greha. U slubi ljubavi oni treba da sretnu grene i nevoljne i da ih dovedu krstu. U svom celokupnom poslu oni treba da pripiu slavu, ast i hvalu Onome ko je iznad svega i nad svim. (AA, p. 330) Spasitelj je planirao da, kada se On uznese na Nebo da postane ovekov posrednik, Njegovi sledbenici nastave delo koje je On zapoeo. Zar ljudski inilac nee pokazati naroito zanimanje u noenju svetla evaneoske vesti onima koji sede u mraku? Ima nekih koji su spremni da odu na kraj Zemlje da ljudima odnesu svetlost istine, ali Bog zahteva da svaka dua koja poznaje istinu tei da zadobija druge za ljlubav prema istini. Ako nismo spremni da podnesemo naroite rtve da bismo spasili due koje propadaju, kako onda moemo da budemo smatrani vrednima da uemo u Boji grad? (9. T, p. 103) Gospod u svojoj mudrosti povezuje one koji trae istinu sa onima koji poznaju istinu. Nebeski plan je da oni koji su primili svetlo, to svetlo prenesu onima koji su u tami. Ljudi koji svoju sposobnost crpe iz velikog Izvora mudrosti, postali su orue, sredstvo za rad, preko koga Jevanelje svojom preobraavajuom silom deluje na um i srce. (AA, p. 134) Bog bi mogao da postigne svoj cilj spasavanja grenika bez nae pomoi; ali da bi smo razvili karakter slian Hristovom, moramo sudelovati u Njegovom radu. Da bismo uestvovali u Njegovoj radosti, moramo sudelovati u Njegovim naporima za njihovo otkupljenje. (enja vekova, str. 108; izdanje 1998) Kao svoje predstavnike meu ljudima, Hristos nije izabrao anele koji nikada nisu pali, ve ljudska bia, ljude sa istim sklonostima kao i oni koje ele da spasu. Hristos je uzeo na sebe
2

ljudsku prirodu, da bi mogao da se priblii oveanstvu. Boanskoj prirodi bila je potrebna ljudska priroda, da bi oveanstvo moglo dobiti kanal za vezu izmeu Boga i oveka. (enja vekova, str. 245; izdanje 1998) Gotovo sa nestrpljivom eljom aneli oekuju nau saradnju; jer ovek mora da postane kanal za vezu sa ovekom. Kada sa posveenjem celoga srca predamo sebe Hristu, aneli se raduju to mogu da otkriju Boju ljubav preko naih glasova. (enja vekova, str. 246; izdanje 1998) Moramo raditi zajedno sa Bogom; jer Bog nee zavriti svoje delo bez ljudi kao saradnika. (RH, 1. 3. 1887) Poziv pojedincu Naroiti posao odreen je svakom hrianinu. (SW, 2. 8. 1904) Bog zahteva da svako bude radnik u Njegovom vinogradu. Ti treba da se lati posla koji ti je poveren i da ga verno obavi. (BE, 10. 6. 1901) Kada bi svako od vas bio ivi misionar, vest za ovo vreme bila bi brzo objavljena u svim zemljama, svakom narodu i kolenu i jeziku. (6.T, p. 438) Svaki pravi uenik raa se za Boje carstvo kao misionar. Onaj koji pije od vode postaje izvor ivota. Primalac postaje davalac. Hristova milost u dui je kao vrelo u pustinji, koje izvire da osvei sve i uini one koji su blizu smrti eljnim da piju vodu ivota. (enja vekova, str. 153; izdanje 1998) Bog oekuje linu slubu od svakoga kome je poverio poznavanje istine za ovo vreme. Ne mogu svi da odu kao misionari u strane zemlje, ali svi mogu da budu msionaru u domu, u svojim porodicama i susedstvu. (9. T, p. 30) Hristos je stajao samo nekoliko koraka od nebeskog prestola kada je svojim uenicima dao nalog. Ukljuujui kao misionare sve koji su verovali u Njegovo ime, On je rekao: Idite po svemu svetu i propovedajte jevanelje svakome stvorenju. ( Marko 16,15) Boja sila trebalo je da ih prati. (SW, 20. 9. 1904) Spasavanje dua treba da bude ivotni posao svakome ko propoveda Hrista. Mi smo dunici svetu za milost koja nam je data od Boga, za svetlost koja je sijala na nas i za otkrivenu lepotu i silu istine. (4. T, p. 53) Svuda postoji tenja da se napor pojedinca zameni delovanjem organizacija. Ljudska mudrost tei ujedinjenju, centralizaciji, podizanju velikih crkava i ustanova. Bezbroj njih ustanovama i organizacijama preputa posao dobroinstva; oni se oslobaaju dodira sa svetom i njihova srca postaju hladna. Oni postaju zauzeti sobom i neosetljivi. Ljubav prema Bogu i oveku izumire u njihovoj dui. Hristos nalae svojim sledbenicima lini rad - rad koji ne moe da obavi neki opunomoenik. Slubu bolesnima i siromanima, davanja Jevanelja izgubljenima, ne treba prepustiti odborima ili dobrotvornim organizacijama. Jevanelje zahteva linu odgovornost, lini napor, linu portvovanost. (MH, p. 147) Svako ko je primio boansko videlo, treba da osvetljava put onima koji ne poznaju Svetlost ivota. (enja vekova, str. 118; izdanje 1998) Svakome je dodeljen posao i niko ne moe da zameni drugoga. Svako ima misiju udesnog znaaja, koju ne moe zanemariti ili potceniti, jer njeno ispunjenje donosi blagostanje nekoj dui, a zanemarivanje bol nekome za koga je Hristos umro. (RH, 12. 12. 1893) Svi treba da budemo Boji saradnici. On dokome ne priznaje za svoje sluge. Vernici Crkve
3

ponaosob treba da oseaju da ivot i napredak Crkve zavisi od usmerenja njihovog delovanja. (RH, 15. 2. 1887) Svaka dua koju je Hristos spasao, pozvana je da u Njegovo ime radi na spasavanju izgubljenih. Ovaj posao bio je zanemaren u Izrailju. Zar ga danas nisu zanemarili oni koji govore da su Hristovi sledbenici? (CO.L, p. 191) Za svakoga postoji posao. Svaka dua koja veruje u istinu treba da stoji na svome mestu i da kae: Evo mene; polji mene. (Isaija 6,8; 6. T, p. 49) Prednost je svakog hrianina ne samo da oekuje, ve i da ubrza dolazak naeg Gospoda Isusa Hrista. (COL, p. 69) Onaj ko postane Boje dete treba da se od tog trenutka smatra karikom u lancu napravljenom za spasenje sveta, u jedinstvu sa Hristom u Njegovom planu milosti, da ide napred sa Njim da trai i spase izgubljene. (MH, p. 105) Svi mogu nai posao. Niko ne mora da se osea kao da za njega nema mesta gde bi mogao da radi za Hrista. Spasitelj se poistoveuje sa svakim ljudskim detetom. (MH, p. 104) Oni koji su se zavetom slube sjedinili s Gospodom obavezni su da se sjedine s Njim u velikom, velianstvenom delu spasavanja dua. (7. T, p. 19) Polje je tako veliko, plan tako sveobuhvatan, da e svako posveeno srce biti obuhvaeno slubom kao orue boanske sile. (9. T, p. 47) Ljudi su orua, u Bojim rukama, kojima se On slui da izvri svoje boanske namere. Svako ima svoj zadatak; svakome je data mera videla, koja odgovara potrebama njegovog vremena i koliko je potrebno da ga osposobi da izvri delo koje mu je Bog poverio. (Velika borba, str 283) Bog je dugo ekao da duh slube obuzme celu Crkvu, da svako prema svojim sposobnostima radi za Njega. (AA, p. 111) Kada je poslao dvanaestoricu, a potom sedamdesetoricu da objavljuju carstvo Boje, dao im je dunost da drugima saopte ono to im je On otkrio. Tokom svog rada, On ih je obuavao za lini rad, koji se sve vie itrio kako je rastao njihov broj da na kraju stigne do najudaljenijih krajeva zemlje. (AA, p. 32) Odgovornost da ide napred i ispuni ovaj nalog ne poiva samo na rukopoloenom propovedniku. Svako ko je primio Hrista pozvan je da radi za spasenje svojih blinjih. (AA, p. 110) Pravi karakter Crkve meri se ne po onome to ispoveda, ne po imenima u crkvenoj knjizi, ve po tome ta stvarno ini za svog Gospodara, po broju svojih istrajnih, vernih radnika. Lina zainteresovanost i lini napor pojedinaca ostvarie vie za Hristovu stvar nego to to mogu da uine propovedi i ispovedanje vere. (RH, 6. 9. 1881) Svuda gde se osnuje crkva, svi lanovi treba da se aktivno ukljuuje u misionarski posao. Oni treba da posete svaku porodicu u susedstvu i da upoznaju njihovo duhovno stanje. (6. T, p. 296) Nisu svi vernici Crkve pozvani da rade u stranim zemljama, ali svi imaju deo koji treba da obave u velikom poslu davanja svetla svetu. Hristovo jevanelje se probija i iri. Na dan Boji niko nee imati opravdanja to se iskljuio zbog svojih linih sebinih interesa. Za svaki um i za svaku ruku ima posla. Postoji razliiti poao, prilagoen razliitim umovima i raznim sposobnostima. (HS, p. 290, 291) On vam je poverio svetu istinu; Hrist koji boravi u pojedinim lanovima Crkve je izvor vode koja izvire i tee u veni ivot. Vi ste krivi pred Bogom ako ne uinite sve to moete da
4

drugima podelite tu ivu vodu. (HS, p. 291) Kao hriani mi ne inimo ni dvadeseti deo od onoga to bismo mogli da uinimo u zadobijanju dua za Hrista. Svet treba opmenuti i svaki iskreni hrianin bie vodi i primer drugima u vernosti, u noenju krsta, u brzom i odlunom delovanju, u pravoj vernosti istini, u rtvama i radu za unapreenje Boje stvari. (RH, 23. 8. 1881) Onoliko koliko mu prilike doputaju, svako ko je primio svetlost istine ima istu odgovornost kao to je imao prorok Ilija kome je dola re: Sine oveji, postavih te straarem domu Izrailjevu, da slua rei iz mojih usta i opominje ih od mene. (Jezekilj 3, 17; 9. T, p. 19, 20) Svakom ko uestvuje uesnik u Njegovoj milosti, Gospod odreuje rad za druge. Svako od nas treba da stoji na svom mestu i da kae: Evo mene; polji mene. Na propovedniku koji propoveda re, misionarskoj medicinskoj sestri - misionaru, hrianskom lekaru, pojedincuhrianinu, bez obzira da li je trgovac ili zemljoradnik, slubenik ili mehaniar, odgovornost poiva na svima. Na je posao da otkrijemo ljudima Jevanelje njihovog spasenja. Svaki poduhvat u kome uestvujemo treba da bude podreen ovom cilju. (MH, p. 148) Kada je gospodar kue pozvao svoje sluge, dao je svakome svoj posao. Cela Boja porodica obuhvaena je odgovornou korienja dobara svoga Gospoda. Svaki pojedinac, od najnieg i najneznatnijeg, je moralni inilac obdaren sposobnostima za koje je odgovoran Bogu. (BE, 10. 6. 1901) Udruene hrianske snage Brao i sestre u veri, da li se u vaim srcima javlja pitanje: Jesam li ja uvar brata svojega? Ako tvrdite da ste Boja deca, onda ste uvar svoga brata. Gospod smatra Crkvu odgovornom za due onih, kojima bi ona mogla da bude sredstvo spasenja. (HS, p. 291) Spasitelj je dao svoj dragoceni ivot da bi osnovao Crkvu, koja je sposobna da slui onima koji pate, koji su alosni i u iskuenju. Zajednica vernika moe biti siromana, neobrazovana i nepoznata; ipak u Hristu mogu obaviti posao u domu, u zajednici i ak u dalekim krajevima, iji e se dalekoseni rezultati oseati u venosti. (MH, p. 106) Ma kako izgledala oslabljena i sa manama, Crkva je predmet kome Bog u posebnom smislu poklanja svoju najveu panju. Ona je pozornica Njegove milosti, na kojoj On sa zadovoljstvom otkriva svoju silu koja menja srca. (AA, p. 12) Neko mora da ispuniti Hristov nalog; neko mora da nastavi delo koje je On poeo da obavlja na Zemlji; Crkvi je data ta prednost. U tu svrhu je i organizovana. Zato, onda, vernici Crkve nisu prihvatili odgovornost? (6. T, p. 295) On poziva Crkvu da prihvati dunost koja joj je odreena, uvajui uzvienost prave reforme na svojoj teritoriji i aljui obuene i iskusne radnike da osvajaju nova polja. (6. T. p. 292) Solunski vernici su bili pravi misionari... Istina koju su iznosili pridobijala je srca i novim duama uveavao se broj vernika. (AA, p. 256) Postavljanjem dvanaestorice uinjen je prvi korak u organizaciji Crkve koja je posle Hristovog odlaska trebalo da nastavi Njegovo delo na Zemlji. (AA, p. 18) Boja crkva je dvor svetog ivota, ispunjen razliitim darovima i obdaren Svetim Duhom. lanovi treba da nau svoju sreu u srei onih kojima pomau i slue na blagoslov. Divno je delo koje Gospod planira da ostvari preko Svoje crkve, da bi se Njegovo ime proslavilo. (AA, p.
5

12, 13) Na posao je jasno predstavljen u Bojoj rei. Hrianin treba da se sjedini s hrianima, crkva sa crkvom, ljudska orua da sarauju sa boanskim, svi koji rade da se potine Svetom Duhu i svi treba da se udrue u objavljivanju dobrih vesti o Bojoj milosti svetu. (GCB, 28. 2. 1893. p. 421) Nae crkve treba da sarauju u poslu duhovnog sejanja, nadajui se da e uskoro eti... Tlo je teko obradivo, ali neobraena zemlja mora da se isitni, seme pravde mora da se poseje. Ne oklevajte, uitelji mili Bogu, niti premiljajte da li da radite posao koji e rasti, dok bude obavljan. (T, 6, p. 420) Crkva je od Boga postavljeno orue za spasavanje ljudi. Organizovana je za slubu i njena je misija da Jevanelje odnese svetu. Boji plan je od poeka bio da se preko Njegove crkve pokae svetu Njegova punina i dovoljnost. Vernici Crkve, oni koje je On pozvao iz tame u svoje velianstveno videlo, treba dalje da pokau Njegovu slavu. (AA, p. 9) Neka nijedna crkva ne misli da je toliko mala da ne bi mogla da izvri uticaj i obavi slubu u velikom delu za ovo vreme. Brao, prionite na posao! Nee samo veliki sastanci pod atorima ili kongresi ili savetovanja imati posebnu Boju naklonost; najponizniji napor nesebine ljubavi bie krunisan Njegovim blagoslovima i primie svoju veliku nagradu. inite to moete i Bog e poveati vae sposobnosti. (R&H, 13. 3.1888) Svedoci Mi smo Hristovi svedoci i ne treba da dopustimo da svetovni interesi i planovi zaokupe nae vreme i panju. (9. T, p. 53, 54) Vi ste moji svedoci, veli Gospod... Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, a nikoji tu bog meu vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog. Ja Gospod dozvah te u pravdi, i drau te za ruku, i uvau te, i uiniu te da bude zavet narodu, videlo narodima; da otvori oi slepcima, da izvede sunje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami. (AA, p. 10) Ljudi u svetu oboavaju lane bogove. Oni treba da se okrenu od svog pogrenog oboavanja, ne zato to e uti osudu svojih idola, ve zato to e videti neto bolje. Boju dobrotu treba obznaniti. Vi ste moji svedoci, da sam ja Bog, kae Gospod. (ChOL, p. 299) Svi koji ele da uu u Boji grad moraju u toku svog zemaljskog ivota svojim postupcima da objave Hrista. To je ono to ih ini Hristovim vesnicima, Njegovim svedocima. Oni treba da prue jasno, odreeno svedoanstvo protiv svih zlih postupaka, upuujui grenike Jagnjetu Bojem, koje uze na se grehe sveta. (9. T, p. 23) Uenici su trebalo da krenu kao Hristovi svedoci, da objave svetu da su Ga videli i uli. Njihova sluba bila je najvanija od svih u koju su ljudska bia ikad bila pozvana, jedino je bila vanija sluba samog Hrista. Trebalo je da budu Boji saradnici u spasavanju ljudi. (AA, p. 19) Boanski uitelj kae: Samo moj Duh ima mo i autoritet da naui i osudi za greh. Spoljanje stvari vre samo privremeni utisak na um. Ja u utisnuti istinu u savest i ljudi e postati Moji svedoci, po itavom svetu objavljivae Moje zahteve u vezi sa ovekovim vremenom, njegovim novcem, njegovim umom. (7. T, p. 159) Nae priznanje Njegove vernosti je izabrano nebesko sredstvo za otkrivanje Hrista svetu. Mi treba da prepoznamo Njegovu milost onako kako su je obznanili sveti ljudi iz davnina; ali ono to je najdelotvornije je svedoanstvo naeg linog iskustva. Mi smo Boji svedoci dok u sebi otkrivamo delovanje boanske sile. Svaki pojedinac ima ivot koji se izdvaja od svih
6

drugih i iskustvo koje se bitno razlikuje od njihovog. Bog eli da se naa hvala uzdie k Njemu, obeleena naom osobenou. Ovakva dragocena objavljivanja na hvalu slave Njegove milosti, poduprta hrianskim ivotom, imaju neodoljivu silu koja deluje za spasenje dua. (enja vekova, str. 293; izdanje 1998) Bog ne moe da objaviti svoju volju i uda svoje milosti meu nevernima ako nema svedoke rasute po celoj Zemlji. Njegov je plan da oni koji uestvuju u ovom velikom spasenju kroz Isusa Hrista, budu Njegovi misionari, svetionici po itavom svetu; da budu putokaz ljudima, iva poslanica poznata i itljiva svim ljudima, da njihova vera i dela svedoe da se pribliava Spasiteljev dolazak i da pokau da nisu uzalud primili Boju milost. Ljudi moraju da budu opomenuti da se pripreme za sud koji dolazi. (2. T, p. 631, 632) Dok su (uenici) razmiljali o Njegovom istom, svetom ivotu, oseali su da nema pretekog posla, ni prevelike rtve, samo da bi u svom ivotu mogli svedoiti o lepoti Hristovog karaktera. O, kad bismo samo mogli ponovo da proivimo tri poslednje godine, mislili su, kako bismo se drugaije ponaali! Kad bi samo ponovo mogli da vide Uitelja, kako bi ozbiljno teili da Mu pokau kako Ga duboko vole i iskreno ale to su Ga nekad oalostili nekom rei ili nekim postupkom neverovanja! Ali ih je teila misao da im je bilo oproteno. I bili su reeni da, koliko je to mogue, iskupe svoje neverovanje hrabrim propovedanjem Hrista pred svetom. (AA, p. 36) Dva oveka izleena od demona bili su prvi misionari koje je Isus poslao da propovedaju Jevanelje u oblasti Dekapolisa. Ovi ljudi imali su prednost da sluaju Isusovo uenje samo nekoliko trenutaka. Do njihovih uiju nikada nije doprla nijedna propoved sa Njegovih usana. Nisu mogli da pouavaju narod kao to su to mogli uenici koji su svakodnevno bili sa Isusom. Meutim, u svojoj linosti nosili su dokaze da je Isus bio Mesija. Mogli su da kau ono to su znali; ono to su sami videli i uli i osetili od Hristove sile. To je ono to moe uiniti svako ije je srce takla Boja milost. Jovan, ljubljeni apostol, napisao je: to bee ispoetka, to usmo, to videsmo oima svojim, to razmotrismo i ruke nae opipae, o rei ivota... to videsmo i usmo to javljamo k vama. (1. Jovanova 1,1-3) Kao Hristovi svedoci treba da kaemo ono to znamo, ono to smo sami videli, uli i osetili. Ako smo korak za korakom sledili Isusa, moi emo neto odreeno da kaemo o nainu na koji nas je vodio. Moemo rei kako smo proverili Njegovo obeanje i utvrdili da je istinito. Moemo da posvedoimo ono to znamo o Hristovoj milosti. To je svedoanstvo na koje nas Gospod poziva, a zbog njegovog nedostatka svet gine. (enja vekova, str. 287; izdanje 1998) Kanali svetlosti i blagoslova Mi treba da budemo posveeni kanali kroz koje e nebeski ivot tei prema drugima. Sveti Duh treba da oivi i prome celu Crkvu istei i udruujui srca. (9. T, p. 20) Svaki Isusov sledbenik treba kao misionar za Hrista da radi, u porodici, u susedstvu, u gradu u kome ivi. Svi koji su posveeni Bogu kanali su svetlosti. Bog ih ini oruima pravde da drugima prenose svetlost istine. (2. T, p. 632) Rezultat Isusovog dela, dok je sedeo umoran i gladan na studencu, imao je dalekosean blagoslov. Dua koju je On potraio da joj pomogne, postala je orue kojim su drugi dovedeni Spasitelju. To je oduvek bio nain na koji je Boje delo napredovalo na Zemlji. Neka vae svetlo sija i druga svetla e se zapaliti. (GW, p. 195) Mnogi smatraju da su za svoje svetlo i iskustvo odgovorni samo Hristu, da su nezavisni od
7

Njegovih priznatih sledbenika na Zemlji. Isus je prijatelj grenima; i Njegovo srce je dirnuto njihovim jadom. On ima svu mo i na Nebu i na Zemlji; ali On potuje orue koje je postavio za prosvetljavanje i spasenje ljudi; On upuuje grenike u Crkvu koju je uinio kanalom svetlosti za svet. (AA, p. 122) Pravoj Crkvi bilo je povereno delo koje je stalno raslo, delo osnivanja sredita svetlosti i blagoslova gde god je bilo estitih dua koje su bile voljne da predaju sebe u slubu Hristu. AA, p. 90. Kao to sunevi zraci prodiru do najudaljenijih krajeva nae planete, tako Bog eli da svetlo Jevanelja dopre do svake due na Zemlji. Kad bi Hristova crkva ispunjavala nameru naeg Gospoda, svetlo bi obasjalo sve koji sede u tami i senci smrti. (TMB, p. 69) Prednost je svake due da bude ivi kanal preko koga Bog moe da blaga svoje milosti, neistraiva bogatstva Hristova prenese svetu. Hristos najvie eli poslenike koji e predstaviti svetu Njegov Duh i karakter. Svetu je najpotrebnije iskazivanje Spasiteljeve ljubavi preko ljudi. Celo Nebo eka kanale preko kojih sveto ulje moe da se izlije da bude radost i blagoslov ljudskim srcima. (COL, p. 419) Slava Boje crkve je u pobonosti njenih lanova; jer se u njoj krije Hristova sila. Uticaj iskrene Boje dece moda se malo ceni, ali on e se oseati u svako doba i otkrie se u pravom svetlu na dan primanja plate. Svetlo pravog hrianina koje svetli u postojanoj pobonosti, u nepokolebljvoj veri, pokazae svetu silu ivog Spasitelja. U svojim sledbenicima Hristos e se otkriti kao izvor vode koja tee u veni ivot. Iako su jedva poznati svetu, oni su priznati kao Boji osobit narod, Njegovi izabrani sudovi spasenja, Njegovi kanali kroz koje svetlost treba da doe svetu. (R, 24. 3. 1891) Vernici Crkve, neka svetlost svetli. Neka se u poniznoj molitvi uju vai glasovi, u svedoenju protiv neumerenosti, nerazumlja i zabava ovoga sveta i u proglaavanju istine za ovo vreme. Va glas, va uticaj, vae vreme, sve su to darovi od Boga i treba ih iskoristiti u zadobijanju dua za Hrista. (9. T, p. 38) Pokazano mi je da su Hristovi uenici Njegovi predstavnici na Zemlji; i Bog planira da oni budu svetla u morskoj tami sveta, rasejani po selima, malim i velikim gradovima, gledanje svetu, anelima i ljudima. (2. T, p. 631) Hristovi sledbenici treba da budu svetlost svetu; ali Bog ih ne poziva da se napreu da svetle. On ne odobrava nikakav samozadovoljni napor da se dokae izvanredna dobrota. On eli da da njihove due proete nebeskim naelima, da kada dou u dodir sa svetom, otkriju svetlo koje je u njima. Njihova postojana vernost u svakom ivotnom postupku bie sredstvo rasvetljenja. (MH, p. 36) Kada se Savlu, slepoj zabludi i predrasudi, otkrio Hristos koga je progonio, bio je neposredno upuen na Crkvu, koja je svetlo svetu. U ovom sluaju Ananija predstavlja Hrista, a takoe predstavlja i Hristove propovednike na Zemlji koji su postavljeni da rade umesto Hrista. Umesto Hrista, Ananija dodiruje Savlove oi da mogu progledati. Umesto Hrista, on svoje ruke stavlja na njega i dok se moli u Hristovo ime, Savle prima Svetoga Duha. Sve je uinjeno Hristovim imenom i autoritetom. Hrist je temelj; Crkva je kanal za komunikaciju. (AA, p. 122) Zabluda preovladava svuda. Veliki neprijatelj dua prikuplja svoje snage. On stavlja u dejstvo sve svoje izume da bi zbunio ljudske umove prividno ubedljivim zabludama i na taj nain unitava due. Oni kojima je Bog poverio blaga svoje istine treba da uine da svetlost sija usred moralne tame. (HS, p. 290) Bog oekuje da Njegov narod svetli u svetu kao videlo. Ne zahteva da to ine samo
8

porpovednici, ve svaki Hristov uenik. Njihov razum treba da bude nebeski. I dok uivaju u zajednici sa Bogom, poelee da dou u dodir sa svojim blinjima da bi im svojim reima i delima izrazili Boju ljubav koja nadahnjuje njihova srca. Na taj nain bie svetla u svetu i svetlo koje je preko njih preneto nee se ugasiti niti se od njih uzeti. (2. T, p. 122, 123) Hristovi sledbenici treba da budu orua pravde, radnici, ivo kamenje, da zrae svetlost, da otkriju prisustvo nebeskih anela. Od njih se trai da budu kanali, kroz koje e tei duh istine i pravde. (2. T, p. 126, 127) Gospod je svoju Crkvu uinio riznicom boanskog uticaja. Nebeski svet eka da vernici postanu kanali kroz koje e reka ivota potei prema svetu, da bi mnogi mogli da se obrate i u svom obraenju takoe postanu kanali kroz koje e Hristova milost potei u pustinjske krajeve Gospodnjeg vinograda. (BE, 12. 8. 1901) Svako ko je povezan sa Bogom prenee svetlo drugima. Ako ima onih koji nemaju svetlosti da bi je dali, to je zato to nemaju nikakvu vezu sa Izvorom svetlosti. (HS, p. 291) Bog je postavio svoju decu da svetle drugima i ako oni to ne uine i due zbog toga budu ostavljene u tami zablluda, a mogle su biti oivljene Svetim Duhom, bie odgovorni Bogu. Mi smo pozvani iz tame u Njegovo velianstveno svetlo, da bi smo dalje otkrivali Hristovu slavu. (R&H, 12. 12. 1893) Svi koji su se posvetili Bogu bie kanali svetlosti. Bog e ih nainiti svojim posrednicima da drugima objave bogatstvo Njegove milosti... Na uticaj na druge zavisi ne toliko od toga ta emo kazati koliko od toga ko smo. Ljudi mogu da pobijaju i odbacuju nau logiku, oni mogu da se odupru naim pozivima; ali ivot nesebine ljubavi dokaz je koji ne mogu porei. Dosledan ivot, obeleen Hristovom krotou, je sila u svetu. - (enja vekova, str. 108; izdanje 1998) Oni koji bi trebalo da budu videlo svetu prosuli su samo slabe i nesigurne zrake. ta je videlo? To je pobonost, dobrota, istina, milost, ljubav; to je otkrivenje istine u karakteru i ivotu. Sila delovanja evanelja zavisi od line pobonosti vernika, dok je Bog smru svoga ljubljenog Sina omoguio da svaka dua bude potpuno pripravljena za svako dobro delo. Svaka dua treba da bude jasno i blistavo svetlo koje e pokazivati slavu Onoga koji nas je pozvao iz tame u svoje velianstveno videlo. Mi smo Boji saradnici. Da, saradnici; a to znai obavljati ozbiljnu slubu u Gospodnjem vinogradu. Ima dua koje treba spasiti, dua u naim crkvama, u naim subotnim kolama i u naem susedstvu. (R&H, 24. 3. 1891) U radu za druge oni e sauvati svoje due. Ako postanu Isusovi saradnici u naim crkvama videemo svetlo koje gori sve jae i jae, aljui svoje zrake da probije tamu i izvan njihovog dometa. (HS, p. 291) Vi ste svetlost svetu. Jevreji su mislili da dobra spasenja prisvoje samo za svoj narod; ali im je Hristos pokazao da je spasenje kao sunev sjaj. Ono pripada celom svetu. (enja vekova, str. 254; izdanje 1998) Srca koja odgovaraju uticaju Svetoga Duha kanali su kroz koje protie Boji blagoslov. Kada bi oni koji sllue Bogu bili uklonjeni sa Zemlje a Njegov Duh se povukao izmeu ljudi, ovaj svet bio bi preputen pustoi i unitenju, plodovima sotonine vladavine. Iako zli to ne znaju, oni u ovom svetu duguju ak i za blagoslove ovog ivota, prisustvu Bojeg naroda koga omalovaavaju i ugnjetavaju. Meutim, ako su hriani to samo po imenu, oni su kao so koja je izgubila svoj ukus. Oni nemaju nikakav uticaj na dobro u svetu. Njihovim pogrenim predstavljanjem Boga gori su od nevernika. (enja vekova, str. 254; izdanje 1998)

Boanski nalog Delo koje su uenici obavili, i mi takoe treba da obavimo. Svaki hrianin treba da bude misionar. Sa saueem i saaljenjem treba da sluimo onima kojima je potrebna pomo, traei u nesebinoj ozbiljnosti da osvetlimo jade oveanstva koje pati. (MH, p. 104) Pre nego to se vazneo na Nebo, Hristos je svojim uenicima dao nalog. On im je rekao da treba da budu izvrioci testamenta u kome je zavetao svetu blaga venoga ivota. (AA, p. 27) Dunost koja je bila data prvim uenicima bila je dunost svih vernika iz svih vremena. Svakome ko je primio Jevanelje data je sveta istina koju treba da saopti svetu. Verni Boji ljudi uvek su bili vredni misionari, koji su svoja sredstva posveivali u ast Njegovom imenu i koji su svoje talente mudro koristili u Njegovoj slubi. (AA, p. 109) Evaneoski nalog je velika misionarska povelja Hristovog carstva. Uenici su trebalo ozbiljno da rade za due, upuujui svima poziv milosti. Nije trebalo da ekaju da ljudi dou k njima; trebalo je da oni sa svojom porukom pou ljudima. (AA, p. 28) Bojim vesnicima dat je nalog da se late posla koji je Hristos obavljao dok je bio na ovoj Zemlji. Oni treba da se predaju svakoj grani slube koju je On obavljao. Ozbiljno i iskreno treba da govore ljudima o neistraivim bogatstvima i neprolaznom nebeskom blagu. (9. T, p. 130) Nalog dat uenicima takoe je dat i nama. Danas, kao i onda, raspeti i vaskrsli Spasitelj treba da bude uzdignut pred onima koji su bez Boga i bez nade u svetu. Gospod poziva pastore, uitelje i evaneliste. Od vrata do vrata Njegove sluge treba da objavljuju vest spasenja. Svakom narodu, kolenu i jeziku treba odneti vest o oprotenju kroz Hrista. Vest ne treba objavljivati bez ara i ivota, ve jasno, odreeno i podsticajno. Stotine ekaju opomenu koja e im spasiti ivot. Svet u hrianima treba da vidi dokaz moi hrianstva. Ne samo na nekoliko mesta, ve po itavom svetu, potrebna je vest o milosti. (GW, p. 29) Kada se vazneo na Nebo, Isus je svoje delo na Zemlji predao onima koji su primili svetlost Jevanelja. Delo je trebalo da nastave i da ga zavre. On nije pronaao nikakvo drugo sredstvo za objavljivanje svoje istine. Idite po celom svetu i propovedajte jevanelje svakome stvorenju. I gle, ja sam s vama u sve dane do svretka veka. Ovaj sveani nalog dopire i do nas u ovo vreme. Bog na svoju Crkvu stavlja odgovornost da ga prihvati ili odbaci. (HS, p. 288) Na nas je stavljena sveta odgovornost. Dat nam je nalog: Idite dakle i nauite sve narode krstei ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha, uei ih da sve dre to sam vam zapovedio; i evo ja sam sa vama u sve dane do svretka veka. (Matej 28, 19-20) Vi ste posveeni delu objavljivanja Jevanelja o spasenju. Nebesko savrenstvo treba da bude vaa sila. (T. 9, p. 20, 21) Pozvani od obinih ivotnih poslova Obini ljudi treba da zauzmu svoja mesta kao radnici. Delei tuge svojih blinjih kao to je Spasitelj delio tuge oveanstva, oni e verom videti kako On radi sa njima. (GW, p. 38) U svim poljima, blizu i daleko, ljudi e biti pozvani da ostave plug i obine poslove koji u velikoj meri zaokupljaju um, i bie obuavani u kontaktu sa iskusnim ljudima. Kada budu nauili da uspeno rade, silno e objavljivati istinu. Zahvaljujui udesnom delovanju boanskog provienja, planine potekoa bie uklonjne i baene u more. Vest koja toliko znai stanovnicima Zemlje, ue se i razumeti. Ljudi e znati ta je istina. Delo e napredovati sve
10

vie, sve dok sva Zemlja ne bude opomenuta; i tada e doi kraj. (T, 9, p. 96) Bog moe i iskoristie one koji nemaju potpuno obrazovanje u ljudskim kolama. Sumnja u Njegovu mo da to moe da uini, znai pokazati neverovanje; ono ograniava svemonu silu Onoga sa kojim nita nije mogue. O, kad bi bilo manje ove neumesne, nepoverljive opreznosti! Zbog nje mnoge snage Crkve ostaju neiskoriene; ona zatvara put, tako da Sveti Duh ne moe da upotrebi ljude; ona dri besposlenim one koji su voljni i eljni da rade u Hristovom poslu; on obeshrabruje mnoge da uu u delo, mnoge koji bi, kada bi im bila pruena dobra prilika, postali uspeni Boji saradnici. (GW, p. 488, 489) Prednost je svake due da napreduje. Oni koji su povezani sa Hristom rae u milosti i u poznavanju Bojeg Sina, do pune visine ljudi i ena. Kada bi svi koji tvrde da veruju u istinu potpuno iskoristili svoje sposobnosti i prilike da ue i rade, onda bi postali jaki u Hristu. bez obzira ime se bave bilo da su zemljoradnici, mehaniari, uitelji ili pastori kada bi se potpuno posvetili Bogu, postali bi uspeni radnici za nebeskog Uitelja. (T. 6, p. 423) Oni u crkvi koji imaju dovoljno talenta da se zaposle u nekom od mnogobrojnih ivotnih poziva, kao to su pouavanje, gradnja, proizvodnja i obraivanje zemlje, obino treba da se pripreme da rade na podizanju crkava slubom u odborima ili kao uitelji u subotnoj koli, za angaovanje u misionarskom poslu, ili za ipunjavanje razliitih poslova vezanih za crkvu. (R&H, 15. 2. 1887) Za nastavljanje svoga dela, Hristos nije izabrao uene ili reite iz jevrejskog Sinedriona ili rimske monike. Prolazei pored jevrejskih uitelja, koji su sebe smatrali pravednima, Uitelj Radnik izabrao je ponizne, neuke ljude da objave istine koje e pokrenuti svet. On je nameravao da ove ljude obui i vaspita da postanu voe u Njegovoj crkvi. Oni su za uzvrat trebalo da vaspitaju druge i da ih sa evaneoskom veu poalju u svet. Da bi bili uspeni u svom poslu, trebalo je da prime silu Svetoga Duha. Jevanelje nije trebalo objavljivati ljudskom moi ili ljudskom mudrou, ve Bojom silom. (AA, p. 17) Meu onima kojima je Spasitelj dao nalog Idite dakle i nauite sve narode bilo je mnogih iz skromnih slojeva, ljudi i ena koji su nauili da vole svoga Gospoda i koji su odluili da slede Njegov primer nesebine slube. Tim neznatnima, kao i uenicima koji su bili sa Spasiteljem u toku Njegove zemaljske slube, bila je poverena dragocena sluba. Oni su trebalo da odnesu svetu radosnu vest o spasenju kroz Hrista. (AA, p. 105, 106) ivot koji pridobija Za Boga ne treba da svedoimo samo propovedanjem istine, niti samo rasturanjem literature. Setimo se da je hristoliki ivot najmoniji argument koji se moe izloiti u korist hrianstva i da rav karakter hrianina nanosi vie tete nego karakter svetovnog oveka. (T. 9, p. 21) Ne mogu sve napisane knjige da slue svetom ivotu. Ljudi e verovati ne onome to propovednik propoveda, ve onome kako Crkva ivi. Uticaj propovedi koja se iznosi za propovedaonicom esto nije u skladu sa propovedi koju propovedaju ivoti onih koji tvrde da zastupaju istinu. (T. 9, p. 21) Hristov ivot izvrio je uticaj nalik na prostranu reku ije se obale ne mogu nazreti, uticaj koji ga je vezao za Boga i celu ljudsku porodicu. Kroz Hrista Bog je obdario oveka uticajem koji mu omoguava da ivi za sebe. Mi smo pojedinano povezani sa svojim blinjima, mi smo deo velike Boje celine i stojimo pred obostranim obavezama. Niko ne moe biti nezavisan od
11

svojih blinjih, jer svaije blagostanje deluje na druge. Boji cilj je da se svako osea neophodnim u dobru drugih i da trai da unapredi njihovu sreu. (ChOL, p. 339) Religija Biblije ne moe se zatvoriti izmeu korica knjige, niti izmeu zidova crkve. Ona ne treba da se povremeno iznosi samo za nau linu korist, a posle toga opet paljivo odloi u stranu. Ona treba da posveuje svakodnevni ivot, da se pokae u svakom poslovnom sporazumu i u svim naim drutvenim odnosima. (enja vekova, str. 254; izdanje 1998) Boji cilj je da se pred svetom proslavi u svome narodu. On oekuje da se oni koji nose Hristovo ime predstavljaju u misli, rei i delu. Njihove misli treba da budu iste, a njihove rei plemenite i uzviene, privlaei one koji su oko njih blie Spasitelju. Hristova religija treba da bude utkana u sve to ine i govore. Svaki njihov poslovni potez treba da bude zainjen mirisom Bojeg prisustva. (T, 9, p. 21) Neka poslovan ovek obavlja svoje poslove tako da to proslavi njegovog Uitelja zahvaljujui njegovoj vernosti. Neka svoju religiju unese u sve to ini i otkrije ljudima Duh Hristov. Neka mehaniar bude marljiv i veran predstavnik Onoga koji je naporno radio meu siromanima u gradovima Judeje. Neka svako ko spominje Hristovo ime tako radi da ljudi koji vide njegova dobra dela mogu slaviti njegovog Tvorca i Iskupitelja. (BE, 10. 6. 1901) ene kao misionari ene kao i mukarci mogu da prihvate posao sejanja istine tamo gde ona moe doneti rezultate i gde se moe ispoljliti. One mogu zauzeti svoje mesto u delu u ovoj krizi i Gospod e raditi kroz njih. Ako su proete oseanjem dunosti i ako rade pod uticajem Bojeg Duha, one e imati staloenost koja je potrebna za ovo vreme. Spasitelj e na tim samoportvovnim enama pokazati svetlost svoga lika i to e im dati silu koja e prevazii snagu mukaraca. One u porodicama mogu obavljati posao koji mukarci ne mogu, posao koji see u unutranji ivot. One mogu prii blizu srca onih do kojih mukarci ne mogu dopreti. Njihov rad je potreban. Tihe, ponizne ene mogu da obave dobar posao u objanjavanju istine ljudima u njihovim domovima. Boja Re tako objanjena izvrie snaan uticaj zahvaljujui kome e se obratiti itave porodice. (T. 9, p. 128, 129) Svi koji rade za Boga treba da imaju osobine i Marije i Marte spremnost da slue i iskrenu ljubav prema istini. Svoje ja i sebinost moraju da se uklone. Bog trai ozbiljne radnice, radnice koje su obazrive, srdane, nene i naelne. On trai istrajne ene, ene koje e odvratiti svoj um od sebe i svoje line udobnosti i usredsrediti ga na Hrista, koje e govoriti rei istine, molei se sa osobama kod kojih mogu doi, radei na obraenju dua. (T. 6, p. 118) Sestre mogu uspeno raditi u pronalaenju pretplatnika za nae asopise i na taj nain doneti svetlost mnogim umovima. (R&H, 10. 06. 1880) Ima plemenitih ena koje su imale moralne hrabrosti da se odlue u korist istine na osnovu teine dokaza. One su svesno prihvatile istinu. One imaju takta, opaanje i dobre sposobnosti i bie uspeni radnici za svoga Uitelja. Trae se hrianke. (R&H, 19. 12. 1878) Nae sestre mogu da slue kao budni radnici u pisanju i voenju prijatelja koji primaju nae novine i traktate da pokau svoja oseanja... Potrebne su ene vrstih principa i odlunog karaktera, ene koje veruju da zaista ivimo u poslednje dane i da imamo poslednju sveanu opomenu koja treba da se uputi svetu... To su one koje Bog moe da upotrebi u misionarskom poslu i poslu sa traktatima... One mogu na mnogo naina da obave dragoceni posao za Boga u rasturanju traktata i razumnom deljenju Znaka vremena. (R&H, 19. 12. 1878)
12

Ja ne preporuujem da ena treba da trai pravo glasa ili da bude slubenik; ali kao misionar, uei istinu dopisnim putem, rasturajui traktate i traei pretplatnike za asopise, koji sadre sveanu istinu za ovo vreme, ona moe veoma mnogo da uini. (R&H, 19. 12. 1878) Kada bi bilo dvadeset ena tamo gde je sada jedna, koje bi ovu svetu misiju uinile svojim omiljenim poslom, videli bismo mnoge obraene istini. (R&H, 2. 2. 1879) ene koje mogu da rade sada su potrebne, ene koje nisu uobraene, ve krotke i ponizne u srcu, koje e raditi sa Hristovom krotkosti gde god mogu da nau posao koji treba obaviti za spasenje dua. (R&H, 2. 2. 1879) Stotine naih sestara mogle bi danas da rade kada bi htele. Trebalo bi sebe i svoju decu da oblae jednostavno u urednu i kvalitetnu odeu, bez ukrasa, i da vreme koje su provodile u nepotrebnom prikazivanju posvete misionarskom radu. One mogu poslati pisma prijateljima u daljini. Nae sestre mogu se sastajati da se posavetuju kako je mogue najbolje raditi. Novac je mogue utedeti i prineti ga kao dar Bogu, da bude uloen u novine i traktate koje e slati svojim prijateljima. Oni koji danas nita ne rade treba da pou na posao. Neka svaka sestra koja tvrdi da je Boje dete zaista oseti odgovornost da prui pomo svima koji su oko nje. (R&H, 12. 12. 1878) Nae sestre su suvie volele da se izgovaraju da ne nose odgovornosti koje zahtevaju razmiljanje i usredsreenu upotrebu uma; ali to je disciplina koja im je potrebna da bi hriansko iskustvo bilo usavreno. One mogu biti radniciu u misionarskom polju, lino zainteresovani za rasturanje traktata i novina koji ispravno predstavljaju nau istinu. (R&H, 12. 12. 1878) Sestre, nemojte da se umorite od marljivog misionarskog rada. To je posao kojim se sve moete uspeno zaposliti, ako elite da budete povezane s Bogom. Pre nego to poaljete pisma sa pitanjima, uvek u molitvi podignite svoje srce Bogu, da biste bile uspene u prikupljanju nekih divljih grana koje bi mogle da budu nakalemljene na pravu lozu i tako donele rod na slavu Bogu. Svi koji poniznim srcem uestvuju u ovom poslu, stalno e se izgraivati kao radnici u Gospodnjem vinogradu. (R&H, 10. 6. 1880)

13

POZIV MLADIM LJUDIMA

Boanski poziv za slubu Gospod je postavio mlade da Mu budu produena ruka. (T. 7, p. 64) Sa takvom vojskom pravilno izvebanih radnika kakva bi mogla biti naa omladina, kako bi se brzo vest o razapetom i vaskrslom Spasitelju koji e uskoro doi, mogle odneti celome svetu. (Vaspitanje, str. 241) Mi danas imamo armiju mladih koji mogu mnogo da uine ako su valjano upueni i ohrabreni. Mi elimo da naa deca veruju u istinu. elimo da ih Bog blagoslovi. elimo da imaju udela u dobro organizovanim planovima za pomaganje drugim mladima. Neka svi budu tako obueni da ispravno mogu predstaviti istinu, pruajui razlog za nadu koja je u njima i odajui ast Bogu u bilo kojoj grani dela u kojoj su pripremljeni da rade. (GCB, 5, 2, p. 24. (29, 30. 1. 1893)) Mladi u crkvenom poslu Naim crkvama su potrebni daroviti mladi, dobro organizovani i dobro obueni. Mladi ele da uine neto koristei svoju obilnu energiju. Ako se ta energija ne usmeri kroz prave kanale, mladi e je iskoristiti na nain koji e povrediti njihovu linu duhovnost i povrediti one sa kojima se drue. (GW, p. 211) Kada mladi svoje srce predaju Bogu, naa odgovornost za njih ne prestaje. Oni moraju biti zainteresovani za Gospodnji posao i pozvani da uvide da On od njih oekuje da uine neto za napredak Njegovog dela. Nije dovoljno pokazati koliko treba uraditi i terati omladinu da uestvuje. Oni moraju da se naue kako da rade za Uitelja. Oni moraju da se obue, disciplinuju, izvebaju u najboljim metodama za zadobijanje dua za Hrista. Uite ih da pokuaju da na tih i skroman nain pomognu svojim mladim drugovima. Neka razliite grane misionarskih napora budu sistematski isplanirane, da oni u njima mogu da uestvuju i neka im budu data uputstva i pomo. Tako e oni nauiti da rade za Boga. (GW, p. 210) U najranijim godinama Neka se ljubaznost i utivost propovednika vidi u njegovom ponaanju prema deci. On uvek treba da ima na umu da su deca mali ljudi i ene, mlai lanovi Gospodnje porodice. Oni mogu biti veoma bliski i dragi Uitelju i ako budu valjano pouavani i disciplinovani, oni e Mu sluiti, ak i u svojoj mladosti. (T, 4, p. 397, 398) Mladi ne smeju biti zanemareni, neka uestvuju u poslu i odgovornosti. Neka osete da imaju udela u pomaganju i blagosiljanju drugih. ak i decu treba pouiti da ine mala dela ljubavi i milosti za one koji su manje sreni od njih. (T, 6, p. 435) Roditelji bi svoju decu trebalo da ue vrednosti i pravilnom korienju vremena. Uiti ih da urade neto to e odati ast Bogu i biti na blagoslov ljudima predstavlja neto za im treba teiti. ak i u svojim ranim godinama oni mogu biti misionari za Boga. (ChOL, p. 345)

14

Budunost je pred mladima I mladi koji danas raste kao to je Danilo rastao u svom judejskom domu, prouavajui Boju re i Njegova dela i obavljajui verno svoje dunosti, stajae jednom u zakonodavnim skuptinama, u sudskim dvoranama ili carskim dvorovima, kao svedok Cara nad carevima. (Vaspitanje, str. 234) Timotije je bio mladi kad je bio izabran, Pavle je video da je Timotije bio veran, postojan i odan i izabrao ga je za saradnika u radu i na putovanju. Oni koji su uili Timotija u njegovom detinjstvu bili su nagraeni time to su videli svoga sina, za koga su se starali, u bliskom prijateljstvu sa velikim apostolom. Timotije je bio samo mladi kada ga je Bog izabrao da bude Uitelj; ali njegovi principi bili su tako postavljeni njegovim ranim vaspitanjem da je bio odreen da zauzme mesto kao Pavlov pomonik. Iako mlad, on je svoje odgovornosti nosio sa hrianskom krotosti. (AA, p. 203, 204) Rezerve da se popune redovi Oni koji meu nama nose teret, polako umiru. Mnogi od onih koji su bili najistaknutiji u ostvarivanju reformi, koje smo uveli kao narod, sada su prevalili vrhunac svoga ivota i njihova telesna i umna snaga opada. Sa najdubljom zabrinutou moe se postaviti pitanje: Ko e zauzeti njihova mesta? Kome e biti predati ivotni interesi Crkve kad sadanji barjaktari padnu? Mi ne moemo, a da sa brigom i strepnjom ne gledamo na dananje mlade, kao na one koji moraju da preuzmu terete i na koje moraju pasti odgovornosti. Oni moraju da se prihvate posla tamo gde ga drugi ostavljaju, a njihov pravac e odrediti da li e preovladati moralnost, religija i ivotna pobonost, ili e nemoralnost i nevernost pokvariti i upropastiti sve to je vredno. (GW, p. 68) Pioniri u napornom radu i rtvi Mi moramo imati poverenja u nae mlade ljude. Oni treba da budu pioniri u svakom poduhvatu koji podrazumeva naporan rad i rtvu, dok preoptereene Hristove sluge treba negovati kao savetnike koji hrabre i blagosiljaju one koji obavljaju najtei posao za Boga. (CT, p. 516, 517) Trae se mladi ljudi. Bog ih poziva u misionarska polja. Budui da su uglavnom slobodni od briga i odgovornosti, oni su pogodniji za posao od onih koji moraju da koluju i izdravaju veliku porodicu. Mladi ljudi mogu se bre prilagoditi novim klimatskim uslovima, novoj sredini i mogu bolje da podnesu nezgode i potekoe. Uz taktinost i istrajnost oni mogu dopreti do ljudi u sredini u kojoj se nalaze. (CT, p. 517) Mnogi mladi ljudi koji su u kui stekli pravo vaspitanje treba obuiti za slubu i ohrabriti ih da u novim mestima podignu zastavu istine pomou dobro isplaniranog i vernog rada. Kad se udrue sa naim propovednicima i iskusnim radnicima u poslu u gradovima, oni e dobiti najbolju vrstu obuke. Delujui pod boanskim vostvom i podrani molitvama svojih iskusnijih saradnika, oni mogu da obave dobar i blagosloven posao. Kada udrue svoj rad sa radom starijih radnika, koristei svoju mladu energiju na najkorisniji nain, imae drutno nebeskih anela; i kao Boji saradnici imaju prednost da pevaju i da se mole, veruju i rade sa hrabrou i slobodom. Pouzdanost i poverenje koje e nebeski posrednici doneti njima i njihovim
15

saradnicima, povee ih molitvi, hvali i jednostavnosti prave vere. (T. 9, p. 119) Grane dela Ima mnogo grana u kojima omladina moe da pronae priliku za napor koji e biti od pomoi. Treba organizovati drutva i temeljito ih obrazovati da rade kao medicinske sestre, evaneoski radnici i istraivai Biblije, kao anketari, propovednici i medicinsko-misionski evanelisti. (CT, p. 546) Mi treba da vaspitavamo i obrazujemo mlade da pomau mladima; i kada budu teili da obavljaju taj posao, stei e iskustvo koje e ih kvalifikovati da postanu posveeni radnici na irem podruju. (T. 6, p. 115) Mlade ljude i ene treba vaspitati da postanu radnici u svom vlastitom susedstvu i na drugim mestima. Neka svi upregnu svoje srce i um da postanu spremni za ovo vreme, spremajui se da obave ono za ta su najpodesniji. (T. 9, p. 118, 119) Tajna uspeha Mladii, nastavite da upoznajete Gospoda i znaete da je Njegov izlazak ureen kao zora. Neprestano traite napretku. Ozbiljno traite da budete to sliniji Iskupitelju. ivite verom u Hrista. Radite posao koji je On radio. ivite za spasenje dua za koje je On poloio svoj ivot. Trudite se da na svaki nain pomognete onima sa kojima dolazite u dodir... Razgovarajte sa svojim Starijim Bratom koji e upotpuniti vae vaspitanje, red po red, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo. Uska povezanost sa Onim koji je prineo sebe kao rtvu da spasi svet koji gine, uinie vas sposobnim radnicima. (T, 1, 6, p. 416) Organizujte se za slubu Mladii i devojke, zar ne moete obrazovati drutva i kao Hristovi vojnici zaposliti se u delu, ulaui svu svoju taktinost, vetinu i talenat u Uiteljevu slubu, da biste spasili due od propasti? Neka u svakoj crkvi budu organizovana drutva za obavljanje ovog posla... Hoe li se mladii i devojke koji zaista vole Isusa organizovati kao radnici, ne samo za one koji se izdaju za potovaoce subote, ve za one koji nisu nae vere? - ST, 29. 5. 1893. Neka mladii, devojke i deca u Isusovo ime krenu na posao. Neka se ujedine u nekom planu i redu za delovanje. Zar ne moete obrazovati drutvo radnika i odrediti vreme da se zajedno molite i traite od Gospoda da vam da svoju milost i tako izvrite udruenu akciju? (YI, 9. 3. 1894)

16

STANJE U BOJEM NARODU

Nedostaje misionarski duh Peostalo je samo malo misionarskog duha meu adventistima koji dre Subotu. Kad bi propovednici i narod bili probueni, oni ne bi tako ravnoduno sposleni sedeli, kad ih je Bog poastvovao uinivi ih uvarima svoga Zakona, utiskujui ga u njihove umove i ispisujui ga na njihovim srcima. (T. 3, p. 202) Pravi misionarski duh je napustio crkve koje toliko veliaju ispovedanje vere, njihova srca vie ne gore od ljubavi prema duama i od elje da ih dovedu u Hristovu zajednicu. Nama su potrebni ozbiljni radnici. Zar nema nikoga da odgovori na vapaj koji se podie iz svake etvrti: Doi i pomozi nam? (T, 4, p. 156) Pokazano mi je da mi kao narod imamo nedostatke. Naa dela nisu u skladu sa naom verom. Naa vera svedoi da ivimo u vreme proglaavanja najsveanije i najvanije vesti, koja je ikad data smrtnicima. Ipak, iako potpuno svesni ove injenice, nai napori, naa revnost, na duh samoportvovnosti ne moe se uporediti sa karaterom dela. Mi treba da se probudimo iz mrtvih i Hristos e nam dati ivot. (T. 2, p. 114) Srce me boli kad pomislim kako nae crkve malo oseaju svoju sveanu odgovornost prema Bogu. Nisu samo propovednici vojnici, ve su svaki ovek i ena u Hristovoj vojsci; a da li su voljni da prime vojniku platu, ba kao to im je Hristos dao primer u svom ivotu samoodricanja i rtve? Kakvo su samoodricanje pokazale crkve u celini? Moda su one dale darove u novcu, ali su zadrale sebe. (GCB, 1893, p. 131) Mnogi od onih koji se predstavljaju kao Hristovi sledbenici ne oseaju teret za due vie nego svet. elja oiju i ponos ivota, ljubav prema isticanju, ljubav prema lagodnosti odvajaju od Boga one koji se predstavljaju kao hriani, i misionski duh u stvarnosti postoji samo kod nekolicine. ta se moe uiniti da se otvore oi grenicima u Sionu i da licemeri zadrhte? (GCB, 1893, p. 132) Ima onih koji su predstavljeni kao Miroz. Misionski duh se nikada nije ukorenio u njihovim duama. Pozivi starih misija nisu ih nikada podstakli na akciju. kakav e izvetaj podneti Bogu oni koji nita ne ine za Njegovu stvar, nita da bi zadobili due za Hrista? Takvi e primiti osudu: Zli i lenjivi slugo. (HS, p. 290) Za prikaz neizvrenja vae uloge da izaete u susret Bojem delu, kao svojoj privilegiji, bila sam upuena na ove rei: Proklinjite Miroz, kae aneo Gospodnji, proklinjite ljuto stanovnike njegove; jer ne pooe u pomo Gospodu, u pomo Gospodu protiv monih. (T, 2, p. 247) Oni koji su zadovoljni sobom Pokazani su mi oni koji su svesni da imaju dobre pobude, pobona oseanja i ljubav prema dobrim delima; ipak u isto vreme oni ne ine nita. Oni se oseaju zadovoljni sami sobom, laskajui sebi da bi mogli da uine i da bi uinili veliko i dobro delo, ako bi im se pruila prilika ili ako bi se nalazili u povoljnijim okolnostima; ali oni ekaju priliku. Oni preziru uskogrudost bogatog tvrdice koji teka srca daje malu svotu novca siromanom. Oni vide da on ivi za sebe,
17

da nee svojevoljno uiniti dobro drugima, blagosloviti ih talentima uticaja i sredstvima koja su mu predata na korienje, ne da bi ih zloupotrebio, niti da bi dozvolio da zaraju ili da lee zakopani u zemlji. Oni koji povlauju svojoj krtosti ili sebinosti, odgovorni su za svoj tvrdiluk i talente koje zloupotrebljavaju. Ali odgovorniji su oni koji imaju dareljive pobude i po prirodi brzi da shvate duhovne stvari, ako ostanu neaktivni ekajui priliku koja po njihovom miljenju jo nije dola, a ipak uporeujui svoju spremnost da neto uine sa voljnou tvrdice i razmiljajui o tome kako je njihovo stanje bolje od stanja njihovih bezdunih suseda. Takvi obmanjuju sami sebe. Puko posedovanje kvaliteta koji nisu u upotrebi, samo poveava njihovu odgovornost; i ako samo uvaju talente svoga Gospodara, gomilaju ih, a ne umnoavaju, njihovo stanje nije bolje od stanja njihovih suseda prema kojima njihove due oseaju takav prezir. Njima e biti reeno: Ti si znao volju svoga Gospodara, a ipak nisi uinio. (T. 2, p. 250, 251) Sotonska smrtna neaktivnost Boji narod mora da primi opomenu i razabere znake vremena. Znaci Hristovog dolaska suvie su jasni da bi se u njih moglo posumnjati; u svetlu ovoga svako ko ispoveda istinu treba da bude ivi propovednik. Bog poziva sve, i propovednike i narod, da se probude. Celo nebo je na nogama. Scene zemaljske istorije brzo se zavravaju. Mi smo usred opasnosti poslednjih dana. Pred nama su jo vee opasnosti, a ipak nismo budni. Ovaj nedostatak aktivnosti i ozbiljnosti u Bojem delu je uasan. Ova smrtna neaktivnost je od sotone. (T, 1, p. 260, 261) Neverovanje, kao koprena smrti, obavija nae crkve, jer ne koriste talente koje im je Bog dao, nosei svetlost onima koji ne poznaju dragocenu istinu. Gospodar poziva due kojima je oproteno, one koji se raduju u svetlosti, da objave istinu drugima. (GCB. 1893, p. 133) Sotona sada pokuava da zadri Boji narod u stanju neaktivnosti, da ga sprei da izvri svoj deo u irenju istine, da na kraju bude izmeren na merilima i da se nae lak. (T, 1, p. 260) Ljudi su u opasnosti. Mnotvo gine. Kako je malo onih koji se izdaju za Hristove sledbenike koji nose teret za ove due. Sudbina sveta nalazi se na vagi; ali to jedva da pogaa ak i one koji tvrde da veruju u najdalekoseniju istinu koja je ikad data smrtnicima. Nema ljubavi koja je navela Hrista da ostavi svoj nebeski dom i uzme ljudsku prirodu, da bi ljudska priroda takla ljudsku prirodu i privukla istu boanskoj. Bojim narodom zavladala je oduzetost, koja ga spreava da shvati vanost trenutka. (ChOL, p. 303) Sotona koristi tromu, pospanu lenjost onih koji kau da su hriani da ojaa svoje snage i pridobije due na svoju stranu. Mnogi koji misle da, iako ne rade nikakav stvarni posao za Hrista, stoje ipak na Njegovoj strani, omoguavaju neprijatelju da zauzme teren i stekne prednost. Proputajui da budu marljivi radnici za Gospoda, ostavljajui dunosti neizvrene i rei neizgovorene, dozvolili su Sotoni da stekne kontrolu nad duama koje su mogle biti zadobijene za Hrista. (COL, p. 280) Kada prouavam Pismo, zabrinuta sam za Boji Izrailj u ove poslednje dane. Oni su pokrenuti da bee od idolopoklonstva. Bojim se da spavaju i da su tako prilagoeni svetu da je vrlo teko razluiti izmeu onog ko slui Bogu i onog ko Mu ne slui. Udaljenost izmeu Hrista i Njegovog naroda je sve vea, a izmeu njih i sveta sve manja. Znai razlike izmeu naroda koji se predstavlja kao Hristov i sveta skoro da su nestale. Kao i stari Izrailj, oni idu za gadostima naroda koji su oko njih. (T. 1, p. 277)

18

Zamagljena duhovna mo Rezultat zapostavljanja Crkve da radi u Hristovom delu ne vidi se samo u svetu. Ovim zanemarivanjem u Crkvi je nastalo takvo stanje koje je pomrailo uzviene i svete interese Bojeg dela. Duh kriticizma i ogorenja uao je u Crkvu, a sposobnost duhovnog razaznavanja zamagljena je kod mnogih. Zbog ovoga sluba Hristu trpi veliki gubitak. (T. 6, p. 297) Tuga me obuzme kad razmiljam o stanju nas kao naroda. Gospod nije zatvorio Nebo za nas, ali na smer neprestanog ponovnog zapadanja u greh odvaja nas od Boga. Ponos, udnja i ljubav prema svetu ive u srcu bez straha da e biti prognani ili osueni. Teki i drski gresi nalaze se meu nama. A ipak opte miljenje je da Crkva cveta i da su mir i duhovni prosperitet unutar svih njenih granica. Crkva se okrenula od hodanja za Hristom, svojim voom, i stalno odstupa prema Egiptu. Ipak, malo je onih koji su uznemireni i zaprepaeni svojim nedostatkom duhovne sile. Sumnja pa ak i neverovanje u svedoanstva Bojeg Duha svuda proima nae crkve. Sotona eli da to bude tako. (T, 5, p. 217) Stanje duhovne slabosti Obilje svetlosti obasjalo je Boji narod, ali mnogi su zanemarili da je slede i zbog toga su u stanju velike duhovne slabosti. Boji narod sada ne gine zbog nedostatka znanja. On nee biti osuen zbog toga to ne zna put, istinu i ivot. Istina koja je doprla do razuma njegovih pripadnika, svetlost koja je obasjala duu, ali koja je bila zanemarena ili odbijena, osudie ih. ta je jo moglo da se uini za Boji vinograd osim onoga to je uinjeno? Svetlost, dragocena svetlost obasjava Boji narod; ali ona ga nee spasiti ukoliko on ne pristane da bud njome spasen, da potpuno ivi po njoj i da je prenese drugima koji su u tami. (T. 2, p. 123) Potreba za nebeskom masti za oi Crkve treba da pomau svoje oi nebeskom masti za oi, da bi svuda oko sebe videle mnogobrojne prilike da slue Bogu. Bog je mnogo puta pozivao svoj narod da izae na puteve i izmeu ograda i natera ljude da uu, da se napuni Njegova kua, a ipak ak i u senci naih vrata ima porodica kojima nismo pokazali dovoljno zanimanja koje bi ih navelo da shvate da se brinemo za njihove due. To je posao koji nam je najblii i na koji Gospod poziva Crkvu da ga se lati. Mi ne treba da stojimo govorei - Ko je moj blinji? Mi treba da se setimo da je na blinji onaj kome je potrebno nae saoseanje i pomo. Na blinji je svako ko je Boje vlasnitvo. U Hristu su izbrisane razlike koje su postavili Jevreji o tome ko su im blinji. Nema teritorijalnih granica, nema vetakih razlika, nema kasti, nema aristokratije. (T. 6, p. 294) Fanatizam i hladni formalizam Sotona svom silom sada radi da odvue i zavede, da odvrati ljude od posla vesti treeg anela koju treba objaviti u velikoj sili. Kada neprijatelj uvidi da Gospod blagosilja svoj narod i da ga priprema da uoi sve njegove obmane, on e veoma veto i silno delovati da odvede u fanatizam s jedne i hladni formalizam s druge strane, da bi imao etvu dua. Sada je vreme da se neprekidno strai. Pazite na prvi korak koji bi sotona mogao da napravi meu nama. (T&H, 24. 1. 1893)
19

U naim crkvama ima moralnih ledenih bregova. Ima mnogo formalista koji mogu da ostave jak utisak, ali ne mogu da sjaje kao svetla u svetu. (T&H, 24. 3. 1891) Slueni sebinou Razlog to Boji narod vie nije duhovno usmeren i to nema vie vere, kako mi je pokazano, je taj to je ogranien sebinou... Ono to Bog prihvata nije obilje vaih sastanaka, niti brojne molitve, ve prihvata kad se radi pravo, kad se obavlja pravi posao i u pravo vreme. (T, 2, p. 36) Pohlepa Ipak neki su odbili da se obrate. Oni nisu bili spremni da idu Bojim putem i kada su, da bi delo Boje moglo napredovati, bili upueni pozivi za dobrovoljne darove, neki su sebino prionuli za svoje zemaljske posede. Ove tvrdice odvojile su se od zajednice vernih. (T. 9, p. 126) Ni jedan od dvadeset nije spreman Ovo je sveana izjava koju dajem Crkvi da ni jedan od dvadeset ija su imena zapisana u crkvenim knjigama nije spreman da zavri svoju zemaljsku istoriju i tako bez Boga i bez nade postojae u svetu kao obian grenik. Ova nedoslednost je vie stalno odricanje od Hrista nego priznavanje Hrista. Ima mnogo onih koji su u crkvu doneli svoj vlastiti nepotinjeni i neoplemenjeni duh, njihov duhovni ukus je izopaen njihovim nemoralnim, obezvreujuim postupcima, oni su simbol sveta u duhu, u srcu, u nameri, oni to potvruju pohlepnim postupcima i puni su prevare u svom navodnom hrianskom ivotu. ive kao grenici, a tvrde da su hriani i ele da ispovedaju Hrista. Odlaem svoje pero i podiem svoju duu u molitvi da Gospod udahne ivot u svoj narod koji je ponovo zastranio, koji su kao suve kosti, da bi mogli da ive. Kraj je blizu, prikrada nam se tako potajno, tako neprimetno, tako neujno, kao neujni hod lopova u noi, da iznenadi spavae koji ne strae i nisu spremni. Neka Gospod odobri da Njegov Sveti Duh doe u srca koja su sada spokojna, da vie ne spavaju kao ostali, ve da strae i budu trezni. (GCB. 1893, p. 132, 133) Potrebno je oivljavanje i reforma Hriani treba da se pripremaju za ono to e se uskoro nadviti nad svetom kao porazno iznenaenje, a tu pripremu treba da izvre marljivim prouavanjem Boje rei i tenjom da svoj ivot prilagode njenim pravilima... Bog poziva na oivljavanje i reformu. (P&K, p. 626) Oivljavanje prave pobonosti meu nama je najvea i najhitnija od svih potreba. To traenje treba da bude na pravi posao. (R&H, 22. 3. 1887) Dolo je vreme da nastupi potpuna reforma. Kada ova reforma pone, duh molitve pokrenue svakog vernika i prognae iz crkve duh nesloge i razdora. (T. 8, p. 251) Oivljavanje i reforma mora da se dogodi delovanjem Svetoga Duha. Oivljavanje i reforma su dva razliita pojma. Oivljavanje oznaava obnavljanje duhovnog ivota, oivljavanje sila
20

uma i srca, vaskrsenje iz duhovne smrti. Reforma oznaava reorganizaciju, promenu u idejama i stavovima, navikama i praksi. Reforma nee doneti dobar rod pravednosti, ukoliko nije povezana sa oivljavanjem koje ini Duh. Oivljavanje i reforma treba da izvre svoj posao koji im je naloen i u obavljanju tog posla moraju da se udrue. (R&H, 25. 2. 1902) Zar Pismo ne poziva na istiji i svetiji rad od onoga koji smo ve videli?... Bog poziva one koji su voljni da dopuste da ih Sveti Duh kontrolie da predvode u poslu potpune reforme. Ja vidim krizu koja nam se pribliava i Gospod poziva svoje radnike da prionu na posao. Svaka dua treba da bude dublje i stvarnije posveena Bogu nego u godinama koje su prole... Na mene su ostavili dubok utisak prizori koji su nedavno proli ispred mene jedne noi. Izgledalo je kao da veliki pokret - delo oivljavanja - napreduje u mnogim vestima. Na narod je zbijao redove odgovarajui na Boji poziv. (GCB, 19. 3. 1913, p. 34) U nonim vizijama ispred mene su prole predstave velikog reformatorskog pokreta meu Bojim narodom. Mnogi su hvalili Boga. Bolesni su bili iscrpljeni i druga uda su se dogaala... Videle su se stotine i hiljade kako poseuju porodice i otvaraju im Boju re. Srca su bila osvedoena silom Svetoga Duha i pokazao se duh pravog obraenja. Na sve strane otvarala su se vrata objavljivanju istine. Izgledalo je kao da je svet osvetljen nebeskim uticajem. Pravi i ponizni Boji narod primio je velike blagoslove. (T. 9, p. 126) Postoji velika potreba za reformom meu Bojim narodom. Sadanje stanje Crkve navodi na pitanje: Da li je ovo pravo predstavljanje Onoga koji je dao svoj ivot za nas? (T. 3, p. 474) Kada Crkva bude izbrisala razlog za prekor zbog lenjosti, Duh Gospodnji e se milostivo pokazati. Otkrie se boanska sila. Crkva e videti delovanje Gospoda nad vojskama po provienju. Svetlost istine blistae jasnim, snanim zracima i kao u vreme apostola, mnoge due od zablude okrenue se istini. Zemlja e biti osvetljena slavom Gospodnjom. (T. 9, p. 46) Kobno kanjenje Pokazano mi je da pripadnici Bojeg naroda ekaju da se dogodi neka promena - da ih pokrene neka sila i da ih prisili na neto. Meutim, bie razoarani, jer u tome gree. Oni moraju da deliju; oni sami moraju da se late posla i ozbiljno vape Bogu za pravo poznanje samih sebe. Prizori koji prolaze ispred mene dovoljno su upeatljivi da nas probude, da nas pokrenu da istinom ispunimo srce svih koji ele da sluaju. ito zemaljsko je skoro zrelo. (T. 1, p. 261) S druge strane ima onih koji, umesto da mudro poboljavaju sadanje prilike, besposleno ekaju neko posebno doba duhovnog osveenja kojim bi bila dosta poveana njihova sposobnost da osvetle druge. Oni zanemaruju sadanje dunosti i prednosti i doputaju da njihovo svetlo slabo gori, dok oekuju vreme kada e, bez ikakvog napora sa svoje strane, primiti posebne blagoslove, kojima e biti preobraeni i uinjeni pogodnim za slubu. (AA, p. 54) Ne proizvoai ve potroai Oni koji se izdaju za Hristove sledbenike su na probi pred svemirom, ali hladnoa njihove revnosti i slabost njihovog napora u slubi za Boga obeleava ih kao neverne. Kada bi ono to ine bilo najbolje to mogu da uine, osuda ne bi poivala na njima, ali da su svoja srca uneli u delo, mogli bi da uine mnogo vie. Oni znaju i svet zna da su u velikoj meri izgubili duh
21

samoodricanja i noenje krsta. Ima mnogih uz ija e se imena u nebeskim knjigama nai napisano: Ne proizvoai, ve potroai. Kod mnogih koji nose Hristovo ime Njegova slava je pomraena, Njegova lepota pokrivena velom, Njemu nije odata ast. Ima mnnogo onih ija su imena u crkvenim knjigama, ali kojima Hristos ne vlada. Oni ne paze na Njegova uputstva niti obavljaju Njegov posao. Zato su pod kontrolom neprijatelja. Oni ne ine nikakvo dobro, prema tome oni ine neprocenjivu tetu. Zato to njihov uticaj nije miomiris ivota na ivot, on je miris smrti na smrt. (COL, p. 303, 304) Dranje zapovesti maska za greh Ista opasnost postoji danas meu pripadnicima naroda koji sebe smatra uvarem Bojeg zakona. Oni su skloni da laskaju sebi da e ih potovanje, koje imaju prema zapovestima sauvati od sile boanske pravde. Oni odbijaju da prime ukor za zlo i optuuju Boje sluge da su suvie revni u otklanjanju greha iz okola. Bog koji mrzi greh poziva one koji govore da dre Njegov zakon da se odvoje od svakoga greha. Zanemarivanje pokajanja i poslunosti prema Njegovoj rei donee isto takve ozbiljne posledice na Boji narod danas, kao to je to doneo isti greh na stari Izrailj. Postoji granica preko koje On vie nee odlagati svoje sudove. (T. 4, p. 166, 167) Mrtvi u prestupima i gresima Danas je veliki deo onih koji ine vernitvo u crkvama mrtvi u prestupima i gresima. Oni dolaze i odlaze kao vrata na svojim arkama. Godinama su zadovoljno sluali najsveanije istine koje podstiu duu, ali ih nisu sprovodili u praksi. Zato su sve manje i manje osetljivi prema dragocenosti istine... Dok ispovedaju svoju veru, oni poriu silu pobonosti. Ako nastave ovako, Bog e ih odbaciti. Oni sami sebe ine nepodobnim da budu lanovi Njegove porodice. (T. 6, p. 426, 427) Ljudski moralisti Mnogi koji sebe nazivaju hrianima samo su obini ljudski moralisti. Oni su odbili dar koji je jedino mogao da ih osposobi da Hristu daju ast predstavljajui Ga svetu. Delo Svetoga Duha stvara razliku izmeu onih koji su jedno sa Hristom i onih koji su se stopili sa svetom. Oni koji se izdaju za Hristove sledbenike nisu vie odvojen i poseban narod. Linija razdvajanja je nejasna. Narod se potinjava svetu, njegovim postupcima, njegovim obiajima, njegovoj sebinosti. Crkva je prila svetu prestupanjem Zakona umesto da svet prie Crkvi poslunou Zakonu. Crkva se svakodnevno pretvara u svet. (COL, p. 315, 316) Umrljani izvetaj Mogi imaju oblije pobonosti, njihova imena su u crkvenoj evidenciji, ali na Nebu nemaju ist izvetaj. Aneo zapisniar je verno zapisivao njihova dela. Svaki sebini postupak, svaka pogrena re, svaka neispunjena dunost i svaki tajni greh oznaen vetim prikrivanjem, zapisani su u knjizi koju je vodio aneo zapisniar. (T. 2, p. 442)

22

Nosioci tereta su iscrpljeni Zato to neki nee da podignu terete koje bi mogli da podignu, niti da obave posao koji bi mogli da obave, posao je postao preveliki veliki za nekolicinu koji ele da se zaposle u njemu. Oni vide sve to treba obaviti, preoptereuju zato svoju snagu i skoro su potpuno iscrpljeni. (T. 2, p. 645) Nesposobni da razumno obrazloe veru Mnogi koji govore da veruju u istinu za ove poslednje dane, nai e se laki. Oni su zanemarili tee stvari. Njihovo obraenje je povrno, nije duboko, ozbiljno i potpuno. Oni ne znaju zato veruju u istinu, oni veruju samo zato to su drugi u nju verovali pa su je, zdravo za gotovo uzeli kao istinu. Oni ne mogu da daju nijedan razuman razlog svoje vere... Drugi nisu prosvetljeni njihovim iskustvom ili znanjem koje je trebalo da steknu, a to je bila njihova prednost i dunost. Snaga i stabilnost su sa onima koji odanoga srca ispovedaju svoju veru. (T, 2, p. 634) Neki e ii tragom prorokog svitka Bog ima narod na Zemlji koji u veri i svetoj nadi ide tragom svitka proroanstva koje se brzo ispunjava i koji tei da svoje due oisti poslunou istini, da se ne bi nali bez svadbenoga ruha, kad se Hristos pojavi. (T. 4, p. 307) Jedan upeatljivi san U snu koji mi je dat 29. septembra 1886. ila sam sa velikom grupom koja je traila borovnice. U drutvu je bilo mnogo mladia i devojaka koji su bili spremni da pomognu u sakupljanju plodova. Kao da smo bili u nekom gradu, jer je bilo malo nenastanjenog prostora, ali oko grada su bila otvorena polja, divni umarci i negovani vrtovi. Pred nama su se kretala velika kola natovarena hranom za nae drutvo. Uskoro su se kola zaustavila, a drutvo se razilo na sve strane da trai plodove. Svuda oko kola je bilo visoko i nisko bunje koje je nosilo krupne, divne borovnice; ali drutvo je trailo predaleko, pa ih zato nije videlo. Poela sam, tu blizu, ali veoma paljivo da sakupljam plodove, jer sam se bojala da ne uberem zelene bobice, koje su bile tako pomeane sa zrelim plodovima, tako da sam mogla da uberem samo po jednu ili dve bobice sa grozda. Neke od lepih velikih bobica bile su pale na zemlju i crvi i insekti su ih napola pojeli. O, pomislila sam, da smo na ovo polje doli ranije, svi dragoceni plodovi bili bi spaseni! Ali sada je prekasno. Pokupiu ove sa zemlje i videti da li ima ieg dobrog u njima. ak i ako je cela bobica pokvarena, pokazau brai i sestrama ta su mogli da nau da nisu suvie zakasnili. Ba tada su dvoje ili troje iz drutva proetali pored mene. ]askali su i kao da su bili veoma zaokupljeni jedni drugima. Ugledali su me i kazali: Traili smo svuda i nismo nali nijednu bobicu. Sa zaprepaenjem su pogledali koliinu koju sam imala. Rekla sam: Ima jo onih koje treba skupiti iz ovog grmlja. Poeli su da beru, ali su brzo stali i rekli: Nije poteno da beremo ovde, ti si nala ovo mesto i plodovi su tvoji. Ali ja sam odgovorila: To nema nikakve veze. Sakupljajte gde god moete da naete neto. Ovo je Boje polje i ovo su Njegove bobice;
23

vaa je prednost to ih moete brati. Ali uskoro opet sam ostala sama. Svaki as ula sam razgovor i smeh pored kola. Doviknula sam onima koji su tamo bili: ta to radite? Oni su odgovorili: Nismo mogli da naemo nijednu bobicu i poto smo se umorili i ogladneli, odluili smo da doemo kod kola i uzmemo ruak. Poto se malo odmorimo, ponovo emo poi. Ali, vi jo nita niste doneli, rekla sam. Pojeete sve nae zalihe, a da nam neete dati nita. Ja ne mogu sada da jedem; ima veoma mnogo plodova koje treba obrati. Vi ih niste nali, jer niste prilazili i gledali dovoljno blizu. Oni ne vise spolja po bunju, morate ih traiti. Istina, ne moete odjednom imati pune ruke; ali ako paljivo gledate meu zelenim bobicama, nai ete veoma dobre plodove. Moje malo vedro bilo je uskoro puno bobica i ja sam ih odnela u kola. Rekla sam: Ovo su najlepi plodovi koje sam ikad ubrala, a sakupila sam ih tu blizu, dok ste se vi istroili traei daleko bez uspeha. Tada su svi doli da vide moje plodove. Rekli su: Ovo su bobice sa visokog bunja, vrste i dobre. Nismo mislili da emo moi ita da naemo na visokom bunju, pa smo tragali samo za bobicama na niskom bunju i nali smo samo nekoliko. Tada sam kazala: Hoete li se pobrinuti za ove bobice, a onda poi sa mnom da potraimo jo plodova na visokom bunju? Meutim, oni nisu izvrili nikakve pripreme da se pobrinu za plodove. Bilo je posua i vreica, ali oni su korieni za dranje hrane. Umorila sam se ekajui i na kraju upitala: Zar niste doli da skupljate plodove? Zato se onda niste pripremili da se pobrinete za njih? Jedan je odgovorio: Sestro Vajt, mi zaista nismo oekivali da naemo nikakve plodove tamo gde je bilo tako mnogo kua, a isto tako i nadalje, ali poto si ti bila tako eljna da sakuplja plodove, odluili smo da poemo s tobom. Mislili smo: Poneemo dovoljno hrane i uivaemo u rekreaciji, ako ne sakupimo nikakve plodove. Odgovorila sam: Ne mogu da razumem ovakav posao. Odmah u ponovo otii do bunja. Dan je ve poodmakao, uskoro e ovde biti no u kojoj neemo skupljati nikakve plodove. Neki su poli sa mnom, ali ostali su ostali kraj kola da jedu. Na jednom mestu sakupilo se malo drutvo i uno razgovaralo o neemu to ih je izgleda veoma zanimalo. Prila sam blie i videla da je malo dete u naruju jedne ene privlailo njihovu panju. Rekla sam: Imate jo malo vremena i bolje bi bilo da radite dok moete. Panju mnogih privukli su mladi i devojka koji su se trkali do kola. Kada su stigli do njih, bili su tako umorni da su morali da sednu i odmore se. I drugi su se takoe bacili na travu da se odmore. Tako je dan odmicao, a vrlo malo posla je obavljeno. Na kraju sam rekla: Brao, vi nazivate ovo neuspenim izlaskom. Ako ovako radite, ne udim se to nemate uspeha. Va uspeh ili neuspeh zavisi od toga kako se prihvatite posla. Ovde ima bobica; jer sam ih ja nala. Neki od vas su uzalud pretraivali nisko bunje; neki su nali malo bobica; ali proli ste pored visokog bunja, samo zato to niste oekivali da naete plodove na njima. Vidite da su plodovi koje sam sakupila veliki i zreli. Za kratko vreme sazree i druge bobice i opet moemo da odemo do bunja. To je nain na koji sam nauena da sakupljam plodove. Da ste traili blizu kola, mogli ste, kao i ja, da naete plodove. Lekciju, koju ste ovoga dana dali onima koji tek ue kako da rade ovaj posao, oni e kopirati. Gospod je postavio ovo plodonosno bunje usred ovih gusto nastanjenih mesta i On oekuje da ga vi naete. Ali vi ste bili suvie zaokupljeni jelom i zabavom. Niste doli u polje sa ozbiljnom revnou da naete plodove.
24

Od sada morate da radite sa vie revnosti i ozbiljnosti i sa sasvim drugaijim pogledom na stvar, inae va rad nikada nee biti uspean. Radei na pravi nain nauiete mlae radnike da jelo i rekreacija imaju manju vanost. Bilo je naporno dovesti kola sa zalihama hrane do odreenog mesta, ali vi ste vie mislili na zalihe nego na plodove, koje treba da ponesete kui kao rezultat svoga rada. Treba da budete vredni, da prvo oberete bobice koje su vam najblie, pa tek onda da traite one koji su dalje; posle toga moete da se vratite i ponovo radite u blizini i na taj nain postaete uspeni. (GW, p. 136-139) Ispit koji treba poloiti U poslednjem sveanom poslu bie angaovano malo velikih ljudi. Oni su sami sebi dovoljni, nezavisni od Boga i On ne moe da ih iskoristi. Gospod ima verne sluge koji e se u vreme potresa i proba otkriti. Ima dragocenih koji su sada skriveni i koji nisu savili kolena pred Valom. Oni nisu imali svetlost koja je vas obasjala snanim sjajem. Ali moda e se ispod grube i neprivlane spoljanosti otkriti isti sjaj pravog hrianskog karaktera. Dok je dan gledamo prema nebu, ali ne vidimo zvezde. Oni su tamo, postavljeni su na svodu, ali oko ih ne moe razabrati. U noi moemo posmatrati njihov pravi sjaj. Nije daleko vreme kada e doi proba na svaku duu... U to vreme u Crkvi e biti odvojeno zlato od troske. Prava pobonost e se jasno razlikovati od onoga to ima samo izgled. Mnoge zvezde kojima smo se divili zbog njihovog sjaja tada e se ugasiti u tami. Vetar e plevu odneti kao oblak, ak i sa mesta na kojima vidimo samo bogate itnice. Svi koji su navodno ukrasi Svetinje, ali nisu obueni u Hristovu pravdu, pokazae se u sramoti svoje line golotinje. (T. 5, p. 80, 81)

25

PRILIKE U SVETU SA KOJIMA TREBA DA SE SUOI HRIANSKI RADNIK

Svetska drama Svet je pozornica; glumci, njegovi stanovnici, spremaju se da odigraju svoju ulogu u poslednjoj velikoj drami. Meu velikim masama ljudi nema jedinstva, osim kada se ljudi udruuju da ostvare neke svoje sebine ciljeve. Bog posmatra. Njegove namere u odnosu prema Njegovim buntovnim podanicima bie izvrene. Svet nije dat ljudima u ruke, iako Bog dozvoljava elementima zbrke i nereda da za neko vreme preuzmu kontrolu. Sila podzemlja deluje s ciljem da priredi poslednje velike scene u toj drami. Sotona koji dolazi kao Hristos, radi sa svom prevarom i nepravdom meu onima, koji su se povezali u tajnim drutvima. Oni koji se predaju strasti za takvim udruivanjem, izvravaju planove neprijatelja. Uzrok e pratiti posledica. (T. 8, p. 27, 28) Poslednji in drame Nikada se ova vest nije mogla primenjivati sa veom silom nego to se to danas ini. Sve vie i vie ovaj svet prkosi Bojim zahtevima. Ljudi su postali smeli u prestupu. Zloa stanovnika sveta skoro da je navrila meru njihove grenosti. Ova Zemlja skoro je dostigla taku, kada e Bog dozvoliti ruitelju da izvri svoju volju na njoj. Zamena Bojeg zakona ljudskim zakonima, velianje, i to samo ljudskog autoriteta, nedelja umesto biblijske Subote, to je poslednji in u drami. Kada zamena postane opta, Bog e se otkriti. On e se podii u svom velianstvu da estoko potrese Zemlju. On e izai sa svog mesta da kazni stanovnike sveta za njihov greh, a zemlja e otkriti krv i vie nee pokrivati svoje ubijene. (T. 7, p. 141) Kriza vekova Stojimo na pragu krize vekova. Boji sudovi sledie brzo, jedan za drugim, poar i poplava, zemljotres sa ratom i krvoproliem. U ovo vreme ne treba da se iznenadimo velikim i odreenim dogaajima, jer aneo milosti vie ne moe da ostane da zaklanja nepokajane. (PK, p. 278) Kriza nam se postepeno prikrada. Sunce sija na nebu i prelazi svoju uobiajenu putanju i nebesa jo uvek kazuju slavu Boju. Ljudi jo uvek kupuju i prodaju. Ljudi guraju jedni druge, otimajui se za najvie mesto. Ljubitelji zadovoljstva jo uvek se tiskaju u pozoritima, na trkama konja i u kockarnicama. Preovlauje najvie uzbuenje, iako se as probe brzo zavrava i svaki sluaj samo to nije reen za venost. Sotona zna da je njegovo vreme kratko. On je uposlio sva svoja orua da bi ljudi bili prevareni, obmanuti, zaokupljeni i zaneseni, dok se vrata milosti zauvek se ne zatvore. (SW, 3. 10. 1905) Prestup je skoro dostigao svoju granicu. Zbrka ispunjava svet i uskoro e veliki strah doi na ljudska bia. Kraj je veoma blizu. Mi koji znamo istinu treba da se pripremamo za ono to e uskoro pretresti svet kao porazno iznenaenje. (T. 8, p. 28) U ovo vreme prevlasti greha moemo znati da je poslednja velika kriza blizu. Kada prkos
26

Bojem zakonu postane skoro opta pojava, kada Njegov narod budu tlaili i muili njihovi blinji, Gospod e se umeati. (COL, p. 178) Stojimo na pragu velikih i sveanih dogaaja. Proroanstva se ispunjavaju. Neobina istorija puna dogaaja ispisuje se u nebeskim knjigama. Sve na naem svetu je uzburkano. Ima ratova i uju se glasovi o ratovima. Narodi su ljuti i vreme je da se sudi mrtvima. Dogaaji se smenjuju i na kraju e doi dan Boji koji veoma uri. Kao da preostaje jo trenutak vremena. Ali dok se narodi ve diu protiv naroda i carstava, jo nema sveopte bitke. Do sada su etiri vetra zadrana, dok sluge Boje ne budu zapeaene na svojim elima. Tada e zemaljske sile organizovati svoje snage za poslednju veliku bitku. (T. 6, p. 14) Boji duh se povlai Boji duh koji dri kontrolu ve sada se povlai sa sveta. Uragani, oluje, bure, poari i poplave, katastrofe na moru i kopnu slede brzo jedna za drugom. Nauka eli da sve ovo objasni. Znaci koji se mnoe oko nas i govore o skorom dolasku Sina Bojeg, pripisuju se svemu drugom samo ne pravom uzroku. Ljudi ne mogu videti anele straare koji zadravaju etiri vetra da ne duvaju sve dok sluge Boje ne budu zatiene; ali kad Bog bude naredio svojim anelima da puste vetrove, to e biti takav prizor, sukob kakav nijedno pero ne moe opisati. (T. 6, p. 408) Dani u kojima ivimo su sveani i vani. Boji Duh polako, ali sigurno, se povlai sa Zemlje. Zla i sudovi ve padaju na one koji preziru Boju milost. Nesree na kopnu i moru, nesreeno stanje u drutvu, ratne uzbune imaju najveu vanost. Orua zla udruuju svoje sile i konsoliduju se. Oni jaaju za poslednju veliku krizu. Uskoro e se zbiti velike promene na svetu i poslednja kretanja bie brza. (T. 9, p. 11) Blizu je vreme u kome e nastati tuga u svetu koju nijedan ljudski melem ne moe da isceli. Boji duh se povlai. Katastrofe na moru i kopnu brzo slede jedna drugu. Kako esto sluamo o zemljotresima i uraganima, ili unitavajuim poarima i poplavama koje nanose velike gubitke u ivotu i imovini! Oigledno da su ove nesree surove provale ruilakih sila prirode, potpuno izvan ovekove kontrole; ali u svima njima moe da se proita Boja namera. One spadaju u orua kojima On eli da probudi ljude da osete opasnost koja ih eka. (PK, p. 227) Svet kao bolnica za zarazne bolesti Ludi se u svojoj slepoi hvaliu divnim progresom i prosveenjem; ali nebeski posmatrai vide Zemlju ispunjenu pokvarenou i nasiljem. Zbog greha atmosfera naeg sveta postala je slina atmosferi u bolnici za zarazne bolesti. (T. 6, p. 10, 11) Epidemija zloina ivimo usred epidemije zloina, kojom su paljivi, bogobojazni ljudi svuda zaprepaeni. Pokvarenost koja preovladava ne moe opisati nijedno ljudsko pero. Svaki dan donosi nova otkria politikih nesloga, podmiivanja i prevara. Svaki dan donosi svoj bolni izvetaj o nasilju i bezakonju, o ravnodunosti prema ljudskoj patnji, o surovom, avolskom unitavanju ljudskog ivota. Svaki dan svedoi o irenju duevnih bolesti, o ubistvima i samoubistvima. Ko moe sumnjati da su meu ljudima sotonska orua na delu sa sve veom eljom da zbune i
27

pokvare um, da uprljaju i unite telo? (MH, p. 142, 143) Duh rasula proima sve narode, a provale koje s vremena na vreme uasavaju svet, nisu nita drugo do nagovetaj priguene vatre, strasti i bezakonja, koje e, istrgnuvi se jednom kontroli, ispuniti Zemlju jadom i pustoi. Slika koju je Nadahnue dalo o pretpotopnom svetu veoma verno prikazuje stanje kome hita savremeno drutvo. ak i sada u ovom veku, i u navodno hrianskim zemljama, svakodnevno se ine zloini, bezduni i strani, potpuno slini onima zbog kojih su grenici iz starog sveta bili uniteni. Pre potopa Bog je poslao Noja da opomene svet, da ljudi stignu do pokajanja i tako izbegnu unitenje koje im je pretilo. Kako se vreme Drugog Hristovog dolaska pribliava, Gospod alje svoje sluge da opomenu svet da se pripremi za taj veliki dogaaj. Mnotvo je ivelo u prestupu Bojeg zakona i sada ih On u svojoj milosti zove da posluaju Njegova sveta pravila. Svima koji ele da ostave svoje grehe pokajanjem pred Bogom i verom u Hrista, ponueno je oprotenje. (PP, p. 102) Stanje u svetu pokazuje da su nemirna vremena upravo pred nama. Dnevne novine pune su nagovetaja stranog sukoba u bliskoj budunosti. Drske pljake postale su esta pojava. trajkovi su uobiajeni dogaaji. Krae i ubistva se ine na sve strane. Ljudi opsednuti demonima uzimaju ivote ljudima, enama i maloj deci. Ljudi su zalueni porokom i savladani svakom vrstom zla. (T. 9, p. 11) Stari varalica na delu U sadanje vreme, kada se kraj svih stvari na Zemlji brzo pribliava, sotona ulae oajnike napore da svet uhvati u zamku. On smilja mnoge planove da okupira umove i odvrati panju od istina bitnih za spasenje. U svakom gradu njegova orua se marljivo organizuju u drutva onih koji se suprote Bojem zakonu. Stari varalica je na delu da unese elemente zbunjenosti i pobune, podstiui ljude revnou koja ne odgovara njihovom znanju. (AA, p. 219) Sotona je vredan istraiva Biblije. On zna da je njegovo vreme kratko i on u svakoj taki radi suprotno Gospodnjem delu na Zemlji. (T. 9, p. 16) Sotona sada tei da Boji narod zadri u stanju neaktivnosti, da ih sprei da u irenju istine obave svoj deo posla, da bi se konano mogli staviti na merila i nali laki. (T. 1, p. 260) Svet podstaknut ratnikim duhom Svet je podstaknut ratnikim duhom. Proroanstvo iz jedanaeste glave Knjige proroka Danila je skoro dostiglo svoje potpuno ispunjenje. Uskoro e se pojaviti prizori nevolja o kojima govore u proroanstva. (T. 9, p. 14) Pokazani su mi stanovnici Zemlje u najveoj zbrci. Rat, krvoprolie, oskudica, glad i pomor rairili su se po Zemlji... Moja panja je tada bila odvraena od tog prizora. Izgleda da je zavladalo kratko vreme mira. Jo jednom su mi bili prikazani stanovnici Zemlje; i ponovo je sve bilo u najveoj zbrci. Razdor, rat, krvoprolie, glad i pomor besneli su na sve strane. Narodi su bili angaovani u ovom ratu i zbrci. Rat je izazvao glad. Oskudica i krvoprolie izazvali su pomor. A onda su srca ljudi obamrla od straha i od ekanja onoga to e doi na Zemlju. (T. 1, p. 268)

28

Duhovna tama Ovo je vreme duhovne tame u crkvama po svetu. Nepoznavanje nebeskih stvari sakrilo je Boga i istinu. Sile zla prikupljaju snagu. Sotona se hvalie pred svojim saradnicima da e obaviti posao koji e oarati svet. Dok je delimina neaktivnost zahvatila Crkvu, sotona i njegove vojske veoma su aktivni. Crkve koje se smatraju hrianskim ne obraaju svet, jer su same iskvarene sebinou i ponosom, i treba da osete preobraavajuu Boju silu u svojoj sredini, pre nego to mogu druge da povedu prema istijem i viem duhovnom merilu. (T. 9, p. 65) U nae vreme, kao i u staro vreme, ivotne istine iz Boje rei stavljene su u stranu zbog ljudskih teorija i spekulacija. Mnogi navodni propovednici Jevanelja ne prihvataju celu Bibliju kao nadahnutu re. Jedan mudar ovek odbacuje jedan deo; drugi dovodi u pitanje drugi deo. Oni svoj lini sud stavljaju da bude vii od Rei; i Pismo koje oni ue poiva na njihovom vlastitom autoritetu. Njegova boanska autentinost je unitena. Tako je seme neverstva nairoko posejano; jer ljudi postaju zbunjeni i ne znaju ta da veruju. Postoje mnoga verovanja koja um nema pravo da gaji. (COL, p. 39) Zlo dostie taku na kojoj ranije nikada nije bilo, a ipak mnogi propovednici Jevanelja uzvikuju: Mir i sigurnost! Ali Boji verni vesnici treba stalno da napreduju u svom ratu, dok svaka dua do koje oni mogu doi ne primi poruku istine za ovo vreme. (AA, p. 220) Postoji uzrok za uzbunu zbog stanja u savremenom religioznom svetu. Prema Bojoj milosti se neozbiljno postupalo. Mnogi su zakon Jehove uinili nevaeim, uei naukama i zapovestima ljudskim. Neverstvo je preovladalo u mnogim crkvama nae zemlje; ne neverstvo u najirem smislu - otvoreno poricanje Biblije - ve neverstvo koje je obueno u odeu hrianstva, a potkopava veru u Bibliju kao otkrivenje od Boga. Vatrena odanost i ivotna pobonost ustupile su mesto praznom formalizmu. Kao razultat, preovladava otpad i ulnost. Hristos je objavio: Tako kao to bi u dane Lotove ... tako e biti i u onaj dan kad e se javiti Sin oveji. Svakodnevni zapis proteklih dogaaja svedoi u prilog ispunjenju Njegovih rei. Svet brzo sazreva za unitenje. Uskoro e se izliti Boji sudovi i greh i grenici bie uniteni. (PP, p. 166) Odvajanje penice od kukolja Vreme Bojih sudova je vreme milosti za one koji nisu imali prilike da saznaju ta je istina. Gospod e neno gledati na njih. Njegovo milostivo srce je taknuto; Njegova ruka je jo uvek ispruena da spase, dok su vrata zatvorena za one koji nisu eleli da uu. (T. 9, p. 97) Uskoro e nastati estoka bitka izmeu onih koji Mu slue i onih koji Mu ne slue. Uskoro e biti izreetano sve to treba da bude izreetano, da bi ostalo ono to ne moe biti izreetano. (T. 9, p. 15, 16) U vreme tuge i zbunjenosti naroda bie mnogo onih koji se nisu potpuno predali pokvarenim uticajima sveta i slubi sotoni, onih koji e se poniziti pred Bogom, obratiti Mu se celim srcem i nai podrku i oprotenje. (T. 1, p. 269) Ima mnogo onih koji itaju Pismo, a ne mogu da shvate njegov pravi znaaj. Po celom svetu ljudi enjivo gledaju prema nebu. Molitve, suze i pitanja podiu se gore iz dua koje eznu za svetlou, za milou, za Svetim Duhom. Mnogi su na ivici carstva ekajui samo da budu okupljeni u njemu. (AA, p. 109)
29

Pouke iz Ilijinog iskustva Iz Ilijinog iskustva iz vremena onih dana obeshrabrenja i oiglednog poraza, mogu se izvui mnoge pouke - pouke koje imaju neprocenjivu vrednost za Boje sluge u tom vremenu koje se odlikuje optim odstupanjem od pravde. Otpad koji danas preovladava slian je ovome i u hvaljenju popularnih voa, u oboavanju mamona, u stavljanju nauke iznad istina otkriveja; mnotvo danas ide za Valom. Sumnja i neverovanje vre tetan uticaj na um i srce, a Boje proroke mnogi zamenjuju ljudskim teorijama. Javno mnjenje smatra da smo doli u vreme kada ljudski razum treba uzdii iznad uenja Rei. Boji zakon, boansko merilo pravednosti, proglaen je beskorisnim. Neprijatelj svake istine deluje prevarnom silom da navede ljude i ene da postave ljudske institucije tamo gde treba da bude Bog i zaborave ono to je odreene za sreu i spasenje oveanstva. Ipak taj otpad, ma koliko rasprostranjen, nije univerzalan. Nisu svi na svetu razuzdani i greni; nisu svi stali na stranu neprijatelja. Bog ima mnogo hiljada onih koji nisu savili kolena pred Valom, mnogo onih koji se uprkos svemu nadaju da e Isus uskoro doi da uini kraj vladavini greha i smrti. Ima mnogo i onih koji u neznanju oboavaju Vala, ali sa kojima se Duh Boji jo uvek pre. (PK, p. 170, 171)

30

CRKVA KAO CENTAR ZA OBUAVANJE

Potreba trenutka Ono to je sada potrebno za razvoj naih crkava jeste prikladan rad mudrih radnika koji e zapaziti i razviti talente u crkvi, talente koji mogu biti razvijeni u korist Uitelja. Treba postaviti i dobro organizovati plan za zapoljavanje radnika koji treba da odu u sve nae crkve, ali i za one koji nisu vernici. Potrebno je obuavanje, obrazovanje. Oni koji rade obilazei crkve treba da poue brau i sestre praktinim metodama za obavljanje misionarskog posla. (T. 9, p. 117) Bog od svoje crkve oekuje da ona svoje lanove osposobi za delo prosveivanja sveta . Treba produiti vaspitanje, koje e kao rezultat dovesti stotine onih koji bi vredne talente uloili kod trgovca. Korienjem ovih talenata razvili bi se ljudi koji bi bili spremni da zauzmu poverljive i uticajne poloaje i istaknu iste, neiskvarene principe. Tako bi bilo ostvareno veliko dobro za Uitelja. (T. 6, p. 431, 432) Svaki radnik treba da bude delotvoran imajui razumevanja za druge. Tada u visokom i najirem smislu on moe da predstavlja Isusovu istinu. (T. 7, p.70) Ne treba odlagati ovaj dobro planirani napor za obrazovanje vernika Crkve. (T. 9, p. 119) Najvea pomo koja moe biti data naem narodu ogleda se u pouci da radi za Boga i zavisi od Njega, a ne od propovednika. (T. 7, p. 19) Oigledno je da sve propovedi koje su izgovorene nisu razvile grupu radnika koji se odlikuju samoodricanjem. Ovaj predmet treba razmotriti, jer za sobom povlai najozbiljnije posledice. Naa vena budunost je u opasnosti. Nae crkve venu, jer su propustile da iskoriste talente u irenju svetlosti. Treba davati briljiva uputstva koja e biti kao pouka od Uitelja, da svi praktino iskoriste svoju svetlost. (T. 6, p. 431) Ljudi su se previe nasluali propovedi; ali da li su bili pouavani kako da rade za one za koje je Hristos umro? Da li je smer rada smiljen i iznet pred njih na takav nain da je svako uvideo potrebu da uestvuje u poslu? (T. 6, p. 431) Obrazovanjem i praksom pojedinci treba da budu obueni i spremni za bilo kakvo vanredno stanje koje moe naii; a mudro planiranje je potrebno da bi se svako naao u odgovarajuoj okolini, tako da bi mogao da stekne iskustvo koje e ga osposobiti da nosi odgovornost. (T. 9, p. 221) Misionarski nastavni plan Crkve Mnogi bi bili voljni da rade da su bili naueni kako da ponu. Njima je potrebna pouka i ohrabrenje. Svaka crkva treba da bude kola obuavanja za hrianske radnike. Njeni vernici treba da budu pouavani kako da daju biblijske asove, kako da vode i dre pouke u razredima subotne kole, kako najbolje da pomognu siromanima i da se brinu za bolesne, kako da rade za neobraene. Treba da postoje kole za ouvanje zdravlja, kole kuvanja i predavanja iz razliitih podruja pruanja hrianske pomoi. Ne treba da postoji samo pouavanje, nego ve i stvarni rad pod vostvom iskusnih uitelja. Neka uitelji poslue kao primer u radu meu ljudima, a drugi e, sjedinjujui se s njima, nauiti iz njihovog primera. Jedan primer
31

vredniji je od mnogih pouka. (MH, p. 149) Naroito obuavanje Treba uloiti vee napore u pouavanju ljudi principima zdravstvene reforme. Treba otvoriti kole kuvanja po kuama i iriti vetinu kuvanja zdrave hrane. Stari i mladi treba da ue kako da jednostavnije kuvaju. Gde god je istina predstavljena, ljudi treba da se ue kako da pripremaju hranu na jednostavan, a ipak ukusan nain. Treba im pokazati da se dobra ishrana moe obezbediti bez upotrebe mesne hrane. (T. 9, p. 161) U svakom mestu u kome postoji crkva, treba davati uputstva za pripremu jednostavne, zdrave hrane koju e upotrebljavati oni koji ele da ive u skladu sa zdravstvenim principima. Vernici crkve treba da prenesu ljudima iz svog susedstva svetlost koju su primili o tom predmetu. (GW, p. 362) Prilagoditi pouke Koliko je korisnih i asnih radnika u Bojem poslu bilo obueno u skromnim dunostima u najjednostvanijim poslovima u ivotu! Mojsije je trebalo da bude vladar Egipta, ali Bog ga nije mogao uzeti sa carskog dvora da obavi posao koji je bio odreen za njega. Tek poto je kao verni pastir proveo etrdeset godina bio je poslan da bude oslobodilac svoga naroda. Gedeon je bio uzet sa gumna da bude orue u Bojim rukama za voenje izrailjske vojske. Jelisije je bio pozvan da ostavi plug i izvri Boju naredbu. Amos je bio ratar, koji je obraivao zemlju, kada mu je Bog dao vest koju je trebalo da objavi. Svi koji postaju Hristovi saradnici morae da obave dosta tekog posla koji im ne odgovara, a njihove lekcije u obuavanju treba da budu mudro odabrane i prilagoene odlikama njihovog karaktera i poslu koji treba da obave. (GW, p. 332, 333) Odgovornost i obuavanje Kada su se obraali sposobni ljudi koji su dosta obeavali, kao to je to bio sluaj sa Timotijem, Pavle i Varnava su ozbiljno nastojali da im pokau da je potrebno da rade u vinogradu. Vera ovih ljudi nije slabila kada su apostoli otili u neko drugo mesto, ve je bila vea. Oni su bili verno pouavani Gospodnjem putu i ueni da rade nesebino, ozbiljno, istrajno, za spasenje svojih blinjih. Ovo briljivo obuavanje novoobraenih bilo je vaan inilac u izvanrednom uspehu koji je pratio Pavla i Varnavu, dok su propovedali Jevanelje u mnogoboakim zemljama. (AA, p. 186, 187) Prilikom osnivanja crkve vernicima treba predoiti da izmeu njih treba izabrati ljude koji e nositi istinu drugima i podizati nove crkve; zato svi moraju da rade i do krajnjih granica razvijati talente koje im je Bog dao i pripremati svoj um za slubu svome Uitelju. (T. 3, p. 205) Misionarske aktivnosti stalno su ugroene zbog nedostatka umno darovitih radnika, radnika ija e predanost i pobonost ispravno predstaviti nau veru. Ima mnogo onih koji treba da postanu misionari, ali koji nikada ne odlaze u polje, zato to oni koji su udrueni sa njima u crkvama ili naim kolama ne oseaju teret da rade s njima, da iznesu pred njih Boje zahteve koji se odnose na sve njihove sposobnosti i ne mole se sa njima i za njih. (CT, p. 500, 501)
32

Oni koji u duhovnom smislu strae nad crkvom treba da pronau nain i sredstva kojima bi se mogla pruiti prilika svakom verniku crkve da ispuni svoju ulogu u Bojem delu. U prolosti ovo esto nije ostvarivano. Planovi, po kojima bi talenti svih bili iskorieni u aktivnoj slubi, nisu jasno izloeni i u potpunosti postignuti. Malo je onih koji shvataju koliko je zbog toga izgubljeno. (T. 9, p. 116) U svakoj crkvi vernici treba da budu tako obuavani da svoje vreme posvete zadobijanju dua za Hrista. Kako se za crkvu moe rei vi ste videlo svetu, ako vernici aktivno ne prenose videlo? Neka se oni koji su odgovorni za Hristovo stado probude za svoju dunost i zaposle mnoge due. (T. 6, p. 436) Odaberite slubenike koji su upueni da obuavaju druge Slubenike za nove crkve treba briljivo odabrati. Neka to budu potpuno obraeni ljudi i ene. Neka budu izabrani oni koji su najbolje obueni da pouavaju, oni koji mogu da slue i reju i delom. U svim podrujima postoji velika potreba za radom. ( T. 6, p. 85) Stareine i oni koji zauzimaju vodea mesta u Crkvi treba vie da razmiljaju o svojim planovima za voenje dela. Oni treba tako da srede odnose da svaki vernik ima svoju ulogu, da niko ne vodi besciljan ivot, ve da svi uine ono to mogu u skladu sa svojim razliitim sposobnostima... Veoma je vano da se vernici Crkve tako vaspitaju da postanu nesebini, odani, uspeni radnici za Boga, jer jedino na taj nain Crkva se moe spreiti da ne postane besplodna i mrtva... Neka svaki vernik postane aktivan radnik, ivi kamen koji odsjajuje svetlou u Bojem hramu. (RH, 2. 9. 1890) Vernici treba sami sebe da vaspitavaju Vernici moraju da rade; oni moraju sami sebe da vaspitaju teei visokom idealu koji je stavljen pred njih. Gospod e im pomoi da ga dostignu ako budu saraivali sa Njim. (T. 9, p. 140) Ne bi trebalo da propustimo nijednu pruenu priliku da se intelektualno osposobimo za rad za Boga. (COL, p. 334) Boanski ideal Gospod eli da steknemo svako mogue obrazovanje imajui pred sobom cilj da svoje znanje prenesemo drugima. Niko ne zna gde e ili kako moda biti pozvan da radi ili govori za Boga. Jedino na nebeski Otac vidi ta moe da stvori od ljudi. Pred nama stoje mogunosti koje naa slaba vera ne zapaa. Na um treba da bude tako obuen da, ako treba, moemo biti u stanju da predstavimo istine Njegove rei pred najviim zemaljskim vlastima na nain koji e proslaviti Njegovo ime. (COL, p. 333, 334) Ko se pripremao da poe i radi u Njegovom vinogradu? Bog nije zadovoljan novajlijama. On eli da najbolje i najvie iskoristimo talante koje nam je On dao. (RH, 2. 4. 1889) Ilustracija Sanjala sam da mi je neko doneo komad belog platna i naredio da skrojim odeu za ljude
33

svih uzrasta, razliitih karktera i ivotnih prilika. Reeno mi je da je iskrojim i okaim da bi bila spremna za ivenje kad to bude zatraeno. Imala sam utisak da mnogi za koje mi je bilo reeno da skrojim odeu, nisu toga bili dostojni. Upitala sam da li je to poslednji komad platna koje treba da skrojim i reeno mi je da nije; da im zavrim sa njim treba da se prihvatim i drugih. Bila sam obeshrabrena zbog veliine posla koji me je ekao i rekla sam da ve vie od dvadeset godina krojim odeu za druge, da se moj rad ne ceni, i da ne vidim da je ono to sam uradila donelo mnogo dobra. Osobi koja mi je donela platno posebno sam priala o jednoj eni za koju mi je rekla da joj skrojim odeu. Kazala sam da ona nee ceniti odeu i da bi poklanjanje odee njoj znailo gubitak vremena i materijala. Ona je bila veoma siromana, ne ba mnogo inteligentna, a navikla je da bude neuredna, tako da bi je brzo uprljala. Osoba je odgovorila: Skroj odeu. To je tvoja dunost. Gubitak nije tvoj, ve moj. Bog ne gleda kao to ovek gleda. On iznosi posao koji bi eleo da se obavi i ti ne zna ta e uspeti, ovo ili ono. Na kraju e mnoge takve jadne due ui u carstvo, dok e drugi koji su uivali u svim blagoslovima ivota, imali sve prednosti napretka, biti izostavljeni. (T. 2, p. 10, 11) Vojnici satima uvebavaju da se oslobode svojih ranaca i da ih ponovo brzo vrate na svoje mesto. Ue kako da odloe svoje oruje i kako da ga brzo zgrabe. Vebaju kako da iznenada i estoko napadnu neprijatelja i obuavaju se svim oblicima manevrisanja. Tako se veba nastavlja, a ljudi pripremaju za bilo kakvu opasnost. Da li oni koji biju bitku za Princa Emanuila treba da budu manje ozbiljni i marljivi u svojoj pripremi za duhovni rat? (GW, p. 75)

34

STUDENTI ZA VREME UENJA TREBA DA OBAVLJAJU MISIONARSKI POSAO

Predmet vaspitanja Pravo vaspitanje je obuavanje za misionarski posao. Svaki Boji sin i svaka ki pozvani su da budu misionari; mi smo pozvani da sluimo Bogu i svojim blinjima; a naa priprema za ovu slubu treba da bude predmet naeg vaspitanja. (MH, p. 395) Da bismo ojaali omladinu protiv iskuenja neprijatelja osnovali smo kole u kojima se mogu osposobiti da budu korisni u ovom ivotu i slue Bogu tokom itave venosti. (CT, p. 495) Onaj koji tei da stekne znanje da bi mogao da radi za neuke i one koji ginu, obavlja svoj deo posla u ispunjavanju Bojeg velikog cilja za oveanstvo. U nesebinoj slubi na blagoslov drugima on ispunjava visoki ideal hrianskog vaspitanja. (CT, p. 545) Gospod trai snane, odane, samoportvovne mlade ljude i ene koji e hrabro ii napred i koji e posle kratkog vremena provedenog u koli krenuti da objave vest svetu. (CT, p. 549) Uenje kroz rad Studentima je potrebno, radi njihovog potpunog vaspitanja, dati vreme da obavljaju misionarski posao, vreme da se upoznaju sa duhovnim potrebama porodica u svojoj okolini. Ne treba da budu preoptereeni uenjem da nemaju vremena da iskoriste znanje koje su stekli. Treba ih ohrabriti da uine ozbiljan misionarski napor za one koji su u zabludi, da se upoznaju sa njima i da ih dovedu istini. Radei ponizno, traei mudrost od Hrista, molei se i straei u molitvi, oni drugima mogu preneti znanje koje je obogatilo njihove ivote. (CT, p. 545, 546) Gde god je to mogue sudenti treba u toku kolske godine da se angauju u misionarskom poslu i gradovima. Oni treba da obavljaju misionarski posao u manjim gradovima i selima. Oni mogu da organizuju i grupe za pruanje hrianske pomoi. Studenti iroko treba da sagledaju svoje sadanje obaveze pema Bogu. Oni ne treba da oekuju vreme posle zavretka semestra, kada e moi da rade neki veliki posao za Boga, ve treba da ue kako da se u toku svog studentskog ivota zaposle zajedno sa Hristom u nesebinoj slubi za druge. (CT, p. 547) Nije dovoljno napuniti umove mladih ljudi vanim lekcijama, oni moraju da naue da prenesu ono to su primili. (CT, p. 545) Iz naih koleda i kola treba poslati obuene misionare u daleke zemlje. Dok su u koli neka studenti dobro iskoriste svaku priliku da se pripreme za ovaj posao. Ovde treba da se provere i dokau da bi se moglo videti kakve su njihove sposobnosti i da li imaju pravi oslonac odozgo. (CT, p. 549) Uzdignite misionarski duh Nastavnicima i studentima u naim kolama potreban je boanski dodir. Bog za njih moe da uini mnogo vie nego to je uinio, jer je u prolosti njegov put bio ogranien. Ako se
35

ohrabri misionarski duh, ak i ako to oduzme nekoliko sati od programa redovnih studija, bie izliveno mnogo nebeskih blagoslova, pod uslovom da ima vie vere i duhovne revnosti, vie razumevanja onoga to e Bog uiniti. (CT, p. 546) Kada se kola zavri Kada zavre kolu mnogi imaju priliku da izau u polje kao evaneoski kolporteri. Verni kolporter nalazi nain da ue u mnoge domove u kojima ostavlja literaturu, koja sadri istinu za ovo vreme. Nai studenti treba da naue kako da prodaju nae knjige. Postoji potreba za ljudima koji imaju veliko hriansko iskustvo, za ljudima dobro uravnoteenog uma, koji treba da se zaposle u ovoj grani dela. Neki imaju talenat, obrazovanje i iskustvo, koje ih moe osposobiti da vaspitaju mlade za rad od kue do kue i to tako da postignu mnogo vie od onoga to se sada ini. Oni koji imaju ovo iskustvo imaju naroitu dunost da pouavaju druge. (CT, p. 546, 547) Studenti, izaite na raskra i izmeu ograda. Trudite se da doete i do viih i do niih slojeva u drutvu. Ulazite u domove bogatih i u domove siromanih i kada vam se prui prilika, pitajte: Da li biste eleli da vam otpevamo neke evaneoske himne? I tada, kada srca omekaju, moda e vam se otvoriti put da uputite nekoliko rei molitve za Boji blagoslov. Malo je onih koji e odbiti da sluaju. Takva sluba je pravi misionarski posao. (CT, p. 547, 548)

36

SARADNJA PROPOVEDNIKA I LAIKA

Udrueni uite u polje slube Neka propovednici i vernici laici pou u polja koja su skoro zrela. Moi e da anju gde god objavljuju zaboravljene biblijske istine. Nai e one koji e prihvatiti istinu i koji e posvetiti svoj ivot zadobijanju dua za Hrista. (AST, 3. 8. 1903) Gospodnja namera nije da se propovednicima prepusti da obave najvei deo posla sejanja semena istine. Ljude koji nisu pozvani da obavljaju propovedniku slubu treba ohrabriti da rade za Uitelja u skladu sa svojim mogunostima. Stotine besposlenih ljudi i ena mogli bi da obavljaju korisnu slubu. Nosei istinu u domove svojih prijatelja i suseda, oni bi mogli da obave veliki posao za Uitelja. (T, 7, p. 21) Bog je svojim propovednicima dao vest istine da je objavljuju. Nju treba da prime crkve i na svaki mogui nain da je prenesu drugima, hvatajui prve zrake svetlosti i irei ih dalje. (T. 6, p. 425) Narod mora da pomogne tamo gde propovednik radi, podravajui tako njegove napore i pomaui mu da nosi svoj teret, i tada nee biti premoren radom i postati obeshrabren. Nema uticaja koji Crkva moe upotrebiti i koji e biti trajan, ukoliko se ljudi razumno ne pokrenu, iz principa, da uine sve to mogu za unapreenje dela. (R&H, 23. 8. 1881) Ubedljiva kombinacija Svet e se uveriti, ne onim to se propoveda, ve time kako Crkva ivi. Propovednika sluba objavljuje teoriju Jevanelja; praktina pobonost crkve pokazuje njegovu silu. (T. 7, p. 16) Boje delo na ovoj Zemlji ne moe se nikad zavriti, sve dok mukarci i ene, koji ine vernitvo nae Crkve, zista ne krenu na posao i ujedine svoje napore sa naporima propovednika i crkvenih slubenika. (GW, p. 352) Propovedanje je mali deo posla koji treba obaviti za spasenje dua. Boji Duh kara grenike za istinu i stavlja ih u naruje Crkve. Propovednici mogu da obave svoj deo posla, ali oni nikada ne mogu da obave posao koji Crkva treba da obavi. (T. 4, p. 69) irenje Boje istine nije ogranieno na nekoliko rukopoloenih propovednika. Istinu treba da ire svi koji tvrde da su Hristovi uenici. Ona se mora sejati kraj svake vode. (R&H, 22. 8. 1899) Propovednici mogu da propovedaju prijatne i ubedljive propovedi i moe mnogo posla da obavi da bi Crkva ojaala i bila uspena; ali ako uskoro njeni vernici ne izvre svoju ulogu kao sluge Isusa Hrista, Crkva e uvek biti u tami i bez snage. Ma kako da je svet grub i maraan, uticaj stvarno doslednog primera bie sila na dobro. (T. 4, p. 285, 286) Kobna greka Kobna je greka smatrati da delo spasavanja dua zavisi samo od propovednika. Ljudi na koje je Gospod poloio vee odgovornosti treba da ohrabre poniznog, posveenog vernika na
37

koga Gospodar vinograda stavlja teret due. Oni koji stoje kao voe u Bojoj crkvi treba da shvate da je Spasiteljev nalog dat svima koji veruju u Njegovo ime. Bog e poslati u svoj vinograd mnoge koji nisu bili posveeni propovednikoj slubi polaganjem ruku. (AA, p. 110) Miljenje da propovednik moe da nosi sve terete i da obavi sav posao, je velika greka. Premoren i skrhan radom on moe otii u grob, a da je teret bio podeljen kao to je Gospod to isplanirao, on bi moda jo iveo. Da bi se teret mogao podeliti, Crkvu moraju da vaspitavaju oni koji mogu da ue radnike da slede Hrista i rade kao to je On radio. (T. 6, p. 435) Propovednik ne treba da smatra da je njegova dunost da samo on govori, da samo on radi i da se samo on moli; on treba da obrazuje pomonike u svakoj crkvi. Neka se razliiti ljudi smenjuju u voenju sastanaka i davanju biblijskih asova; radei tako oni e iskoristiti talente koje im je Bog dao i u isto vreme obuavae se kao radnici. (GW, p. 197) Propovednici ne treba da obavljaju posao koji pripada crkvi, zamarajui na taj nain sebe i spreavajui druge da obavljaju svoju dunost. Oni treba da ue vernike kako da rade u crkvi i u drutvu. (HS, p. 291) Kada se ini napor da se naa vera predstavi nevernicima, vernici crkve esto stoje po strani kao da nisu zainteresovana strana i dozvoljavaju da sav teret padne na propovednika. Iz tog razloga je rad naih najsposobnijih propovednika ponekad doneo malo dobra. (GW, p. 196) Dunost propovednika Najbolja pomo koju propovednici mogu da prue vernicima nije dranje propovedi, ve planiranje posla za njih. Dajte svakome da uradi neto za druge. Pomozite svima da uvide da su kao primaoci Hristove milosti obavezni da rade za Njega. Neka svi budu naueni da rade. Naroito treba vaspitati one koji su novi u veri da postanu Boji saradnici. (T. 9, p. 82) Propovednici, propovedajte istine koje e navesti na lini rad za one koji nisu kod Hrista. Na svaki nain ohrabrite lini napor. (T. 9, p. 124) Neka propovednici ue vernike da moraju, da bi duhovno rasli, da nose teret koji je Gospod stavio na njih, teret dovoenja dua istini. Oni koji ne ispunjavaju svoju odgovornost treba da budu posveeni, sa njima se treba moliti, za njih treba raditi. Ne uite ljude da zavise od vas kao propovednika; uite ih da treba bolje da koriste svoje talente pruajui istinu onima koji su oko njih. Ako tako budu radili, nebeski aneli saraivae s njima i stei e iskustvo koje e ojaati njihovu veru i dati im vrst oslonac u Bogu. (GW, p. 200) Radei tamo gde ve ima nekih u veri, propovednik ne treba najpre toliko da tei da obrati nevernike, koliko da obui vernike za prihvatljivu saradnju. Neka sa svakim pojedinano radi, trudei se da ih navede da sami trae dublje iskustvo i rade za druge. Kada budu spremni da svojim molitvama i radom podravaju propovednika svojim molitvama i radom, njegove napore pratie vei uspeh. (GW, p. 196) U izvesnom smislu pastor zauzima poloaj slian poloaju poslovoe nad brigadom radnika ili kapetana brodskoj posadi. Od njih se oekuje da gledaju da ljudi nad kojim su postavljeni ispravno i brzo obavljaju posao koji im je dodeljen, a samo u sluaju nude treba da se bave pojedinostima. Vlasnik jednog velikog mlina zatekao je jednom svog nastojnika u rupi za kamen u kojoj je ovaj vrio neke sitne popravke, dok je pet-est radnika zaduenih za to stajalo naokolo lenjo posmatrajui. Gazda je, raspitavi se za injenice da ne bi uinio neku nepravdu, pozvao nastojnika u svoju kancelariju i uruio mu otkaz sa punom platom.
38

Iznenaen, nastojnik je zatraio objanjenje. Objanjenje je dato ovim reima: Ja sam te zaposlio da obezbeuje posao za estoricu ljudi. Zatekao sam estoricu kako lenare i tebe kako obavlja posao jednog od njih. Ono to si uradio mogao je isto tako dobro da uradi bilo koji od one estorice. Ne mogu ja da plaam sedmoricu samo zato da bi ti uio estoricu da lenstvuju. Ovaj dogaaj moe se primeniti u nekim sluajevima, a u nekim ne moe. Mnogi pastori ne uspevaju ne znajui kako ili ne pokuavajui da aktivno angauju sve vernike u razliitim vidovima crkvenog posla. Kada bi pastori sa vie panje zaposlili svoje stado i uinili da uvek ostane aktivno angavoano u poslu, oni bi uinili vie dobra, imali bi vie vremena za prouavanje i religiozne posete, i izbegli mnoge uzroke sukoba. (GW, p. 197, 198) Dobar primer Apostol (Pavle) je oseao da je u velikoj meri odgovoran za duhovno blagostanje onih koji su se obratili njegovim radom. On je eleo da rastu u poznanju jedinog pravog Boga i Isusa Hrista koga je On poslao. esto se u svojoj propovednikoj subi sastajao sa malim grupama ljudi i ena koji su voleli Isusa i padao s njima na kolena u molitvi traei od Boga da ih naui kako da odre ivu vezu sa Njim. esto se sa njima savetovao o najboljim metodama prenoenja svetla evaneoske istine drugima. esto je, kada je bio odvojen od njih za koje je tako radio, molio Boga da ih sauva od zla i pomogne im da budu ozbiljni, aktivni misionari. (AA, p. 262)

39

ORGANIZOVANJE HRIANSKIH SNAGA

Bitna je Organizacija Vreme je kratko i zato nae snage moraju biti organizovane da obave obimniji posao. (T. 9, p.27) Organizovanje malih grupa kao osnove hrianskog napora predstavio mi je Onaj koji ne moe pogreiti. (T. 7, p. 21, 22) Neka u svakoj crkvi budu dobro organizovane grupe radnika za rad u blizini te crkve. (R&H, 29. 9. 1891) U svakom gradu treba da postoje slube organizovanih, veoma disciplinovanih radnika; ne samo jedna ili dve, ve na desetine treba da se late posla. (GC, 1893. p. 37) Neka se u naim crkvama obrazuju grupe za slubu. Neka se razliiti ujedine u radu kao lovci na ljude. Neka trae da izdvoje due iz pokvarenosti sveta i uvedu u spasonosnu istotu Hristove ljubavi. (T. 7, p. 21) Hristova crkva na Zemlji bila je organizovana s misionarskim ciljem i Gospod eli da vidi kako cela Crkva razmilja o putevima i sredstvima kako bi veliki i mali, bogati i siromani mogli uti vest istine. (T, 6, p. 29) Ako u crkvi postoji veliki broj vernika, neka se organizuju u male grupe i rade ne samo za vernike, ve i za nevernike. Ako su u jednom mestu samo dvoje ili troje koji znaju istinu neka se organizuju u grupu radnika. (T. 7, p. 22) Ako su disciplina i red potrebni za uspenu akciju na bojnom polju, jo vie su potrebni u ratu u kome smo angaovani, jer je ono to treba da postignemo od vee vrednosti i uzvienijeg karaktera nego ono oko ega se otimaju protivnike strane na bojnom polju. U sukobu u kome smo angaovani na kocki su veni interesi. (T. 1, p. 649) Bog je Bog reda. Sve to je u vezi sa Nebom nalazi se u savrenom redu; potinjenost i potpuna disciplina obeleavaju kretanja aneoske vojske. Samo red i skladni rad mogu biti krunisani uspehom. Bog danas zahteva red i sistem u svom delu, ne manje nego u dane Izrailja. Svi koji rade za Njega treba da rade razumno, ne nemarno i nasumice. Njegov posao treba da obavljamo sa verom i tanou, da bi On na njega mogao da stavi peat svoga odobravanja. (PP, p. 376) Dobro organizovan posao mora da se izvri u crkvi, da bi njeni vernici mogli da shvate kako da prenesu videlo drugima i tako ojaaju svoju linu veru i poveaju svoje znanje. Kada prenose ono to su primili od Boga, oni se utvruju u veri. Crkva koja radi je iva crkva. Mi smo ugraeni kao ivo kamenje i svaki kamen treba da zrai svetlost. Svaki hrianin je uporeen sa dragim kamenom koji prihvata Boju slavu i odsjajuje je. (T. 6, p. 435) Lekcije u savrenoj organizaciji On (Bog) eli da nauimo lekcije reda i organizacije iz savrenog reda uspostavljenog u doba Mojsija, za dobrobit dece Izrailja. (T. 1, p. 635)

40

Prvi korak u crkvenoj organizaciji Rukopoloenjem dvanaestorice uinjen je prvi korak u organizovanju Crkve, koja je posle Hristovog odlaska trebalo da nastavi Njegovo delo na Zemlji. (AA, p. 18) Model crkvene organizacije Organizacija crkve u Jerusalimu trebalo je da poslui kao model za organizovanje crkava u svakom drugom mestu u kome vesnici istine zadobijaju obraenike za Jevanelje... Kasnije u istoriji rane Crkve, kada su se u razliitim delovima sveta mnoge grupe vernika organizovale u crkve, organizacija Crkve bila je dalje usavravana, da bi se odrao red i skladan rad. Svaki vernik bio je podstican da dobro obavi svoj deo posla. Svako je trebalo da mudro iskoristi talente koji su mu povereni. (AA, p. 91,92) Svako treba da nae svoje mesto Svakome ko je obraenjem doao u redove treba da se dodeli njegova dunost. Svako treba da je spreman da bude ili da uradi bilo ta u ovom ratu. (T. 7, p. 30) Ono to Bog zahteva nisu brojne institucije, velike zgrade ili veliko prikazivanje, ve skladno delovanje osobitog naroda, naroda koga je Bog izabrao i koji je dragocen. Svaki ovek treba da stoji na svom mestu, razmiljajui, govorei i postupajui u skladu sa Duhom Bojim. Tada, tek tada, delo e biti potpuna, simetrina celina. (T. 6, p. 293) Jaina jedne vojske u velikoj meri odreuje se efikasnou ljudi u stroju. Mudar general nareuje svojim oficirima da svakog vojnika obue za aktivnu slubu. On tei da razvije najveu efikasnost kod svih. Ako bi se pouzdao samo u svoje oficire, nikad ne bi mogao da oekuje da e povesti uspean pohod. On rauna na odanu i neumornu slubu svakog oveka u svojoj vojsci. Odgovornost u velikoj meri poiva na ljudima u stroju. (T. 9, p. 116) Gospod trai evaneoske radnike. Ko e odgovoriti? Ne mogu svi koji stupe u vojsku da budu generali, kapetani, porunici, pa ak ni kaplari. Nemaju svi brigu i odgovornost koju imaju voe. Postoje teki poslovi i drugaije vrste koje treba uraditi. Neki moraju da kopaju rovove i grade utvrenja; neki treba da stoje kao straari; neki da nose poruke. Dok ima samo malo oficira, potrebno je mnogo vojnika da se formira stroj i vojna kolona; ipak njen uspeh zavisi od vernosti svakog vojnika. Kukaviluk ili izdaja jednog oveka mogu doneti katastrofu celoj vojsci. (GW, p. 84, 85) Tajna uspeha Tajna naeg uspeha u Bojem delu krije se u skladnom radu naeg naroda. Mora da postoji usredsreena akcija. Svaki deo Hristovog tela mora da obavi svoj posao u Bojem poslu, u skladu sa sposobnou koju mu je Bog dao. Mi moramo da zbijemo svoje redove da bi smo se oduprli preprekama i potekoama, rame uz rame, srce uz srce. (R&H, 2. 12. 1890) Kada bi hriani delovali skladno, kreui se napred kao jedan, pod rukovodstvom jedne Sile za ostvarenje jednog cilja, oni bi pokrenuli svet. - T. 9, p. 221. Aneli skladno rade. Savren red karakterie sva njihova kretanja. to vernije se budemo uglrdali na sklad i red aneoske vojske, to e uspeniji i u nau korist biti napori ovih nebeskih
41

izvrilaca. Ako ne vidimo potrebu za skladnim delovanjem, i ako smo nesreeni, nedisciplinovani i neorganizovani u svom pravcu delovanja, aneli, koji su potpuno organizovani i koji se kreu u savrenom redu, ne mogu uspeno da rade za nas. Oni se okreu od nas u bolu, jer nisu ovlaeni da blagoslove zbrku, rastrojstvo i dezorganizaciju. Svi koji ele saradnju nebeskih vesnika moraju da rade u saglasnosti sa njima. Oni koji su pomazani odozgo u svim svojim naporima podravae red, disciplinu i jedinstvo delovanja i onda e aneli Boji moi da sarauju sa njima. Ali ovi nebeski vesnici nikada nee staviti svoje odobrenje na nepravilnost, neorganizovanost i nered. (T. 1, p. 649,650) Blagovremena opomena Postoji potreba za sistematskim radom; ali kad neki od vas tako dugo premiljaju i planiraju i spremaju se za posao, sotona zauzima polje oaravajuim priama i panja ljudi zauzima se obmanama majstora varalice. (R&H, 13. 3. 1888) O kako bi se sotona radovao kada bi mogao da uspe u svojim naporima da se ubaci u ovaj narod i rasturi posao u vreme kad je temeljita organizacija glavna stvar i kada e biti najvea sila koja e uvati od lanih pobuna i opovrgavati tvrdnje koje ne odobrava Boja re! Mi elimo da sve ide neprekidno, da ne bude prekida sistema organizacije i reda koji je izgraen mudrim, briljivim radom. Ne sme se dozvoliti delovanje elementima nereda koji ele da kontroliu posao u ovo vreme. (GW, p. 487)

42

PROBUENJE
Poziv Neka evaneoska vest odzvanja kroz nae crkve pozivajui ih na optu akciju. Neka vernici imaju vie vere, neka ih podstiu na revnost njihovi nevidljivi nebeski saveznici, znanje o nihovim neiscrpnim bogatstvima, veliina podhvata u kome su angaovani i sila njihovog Voe. Oni koji se stavljaju pod Boju kontrolu da ih On vodi i usmerava, ii e u korak sa dogaajima koji se odvijaju po Njegovoj naredbi. Nadahnuti Duhom Onoga koji je svoj ivot dao za ivot sveta, oni vie nee stajati nemono pokazujui na ono to ne mogu da urade. Obukavi se u nebeski oklop, oni e poi u rat spremni da odvano uine sve za Boga, znajui da e Njegova svemo zadovoljiti njihove potrebe. (T. 7, p. 14) Probudimo se! Bitka se bije. Istina i zabluda pribliavaju se svom konanom sukobu. Marirajmo pod krvlju natopljenom zastavom Princa Emanuila i borimo se u dobroj borbi vere da steknemo vene poasti; jer e istina trijumfovati i mi emo biti vie nego pobednici kroz Onoga koji nas je voleo. Dragoceni asovi probe su pri kraju. Budimo sigurni da radimo za veni ivot, da bismo mogli da slavimo svog nebeskog Oca i budemo orua za spasavanje dua za koje je Hristos umro. (R&H, 13. 3. 1888) Nareenja za pokret Vojvoda od Velingtona jednom je bio prisutan kada je Hrianska partija razmatrala mogunosti za uspeh misionarskih napora meu paganima. Obratili su se vojvodi da im kae da li po njegovom prosuivanju takvi napori imaju izgleda da donesu uspeh srazmeran ceni. Stari vojnik je odgovorio: Gospodo, kakva su vaa nareenja za pokret? Uspeh nije pitanje o kome treba da raspravljate. Ako ispravno itam vaa nareenja, ona glase ovako: Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanelje svakome stvorenju. Gospodo posluajte svoja nareenja za pokret. (GW, p. 115) Nema vremena za odlaganje Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je i ide vrlo brzo. (Sofonija 1, 14) Da budemo obuveni u evaneosku obuu, spremni da krenemo im se za to ukae potreba. (T. 9, p. 48) Vernici Crkve... treba da budu uvek spremni da se prihvate rada sluajui Gospodnje zapovesti. Kad god vidimo da neki posao eka da bude obavljen, treba da ga se latimo i uradimo ga gledajui stalno na Isusa... Kada bi svaki vernik bio ivi misionar, Jevanelje bi bilo brzo objavljeno u svim zemljama, svim narodima, kolenima i jezicima. (T. 9, p. 32) Pribliavamo se kraju istorije ove Zemlje. Pred sobom imamo veliki posao, zavrni posao upuivanja poslednje vesti opomene grenom svetu. Ima ljudi koje e Gospod uzeti od pluga, iz vinograda, od raznih drugih poslova i poslati da odnesu ovu vest svetu. (T. 7, p. 270) Zvonite na uzbunu irom cele Zemlje. Govorite ljudima da je dan Gospodnji blizu, da ide vrlo brzo. Neka niko ne ostane neopomenut. I mi smo mogli biti meu jadnim duama koje su u zabludi. I mi smo mogli biti meu varvarima. Prema istini koju smo primili, duni smo da je
43

prenesemo onima u odnosu na koje smo bili u prednosti. (T. 6, p. 22) Moja brao i sestre, prekasno je da svoje vreme i snagu posveujete slubi sebi samima. Neka vas poslednji dan ne zatekne liene nebeskog blaga. Teite da osvedoite druge u pobedu krsta, teite da obasjate due, radite za spasenje svojih blinjih i va rad e odoleti vatrenom kuanju. (T. 9, p. 56) Mi moramo brzo da objavimo ovu vest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo. Ljudi e uskoro biti prisiljeni da donesu velike odluke i naa je dunost da se postaramo da im se prui prilika da razumeju istinu, da bi mogli da zauzmu svoj stav na pravoj strani. Gospod poziva svoj narod da radi, da radi ozbiljno i mudro dok traje vreme probe. (T. 9, p. 126) Nemamo vie vremena za gubljenje. Kraj je blizu. Put od mesta do mesta za irenje istine uskoro e biti prepun opasnosti i sa leve i sa desne strane. Svata e se postavljati da se preprei put Gospodnjim vesnicima, tako da nee moi da urade ono to mogu da urade sada. Mi moramo potpuno da sagledamo svoj posao i napredujemo to je mogue bre u napadakom duhovnom ratu. Po svetlosti koja mi je data od Boga znam da sile tame estoko deluju odozdo, a sotona tajnim i neujnim korakom napreduje da uzme one koji sada spavaju, kao vuk koji uzima svoj plen. Mi imamo opomene koje sada moemo uputiti, posao koji sada moemo obaviti; ali uskoro e biti tee nego to moemo zamisliti. Bog nam pomae da irimo snop svetlosti, da radimo oiju uprtih u Isusa, naeg Vou, i da se strpljivo, istrajno probijamo napred da bismo pobedili. (T. 6, p. 22) U odlaganju se krije opasnost. Ta dua koju si mogao da nae, ta dua kojoj si mogao da otvara Pismo, prolazi i do nje vie nee moi da doe. Sotona je pripremio mreu za njene noge i sutra e moda ona uestvovati u ostvarenje planova starog Bojeg neprijatelja. Zato odlagati jedan dan? Zato ne krenuti odmah na rad? (T. 6, p. 443) Od Hristovih sledbenika u svako doba zahtevana je budnost i vernost ali sada poto stojimo na samoj ivici venog sveta, ivei po istinama koje imamo, posedujui tako veliko videlo, tako vaan posao, moramo da udvostuimo marljivost. Svako treba da uradi najvie to moe. Brate moj, ti ugroava svoje lino spasenje, ako sada okleva. Bog e te pozvati da podnese raun, ako ne obavi posao koji ti je On dodelio. (T. 5, p. 460, 461) Vana pitanja Pred nama se prua venost. Zavesa samo to se nije podigla. O emu razmiljamo dok se tako drimo svoje sebine ljubavi prema lagodnosti dok svuda oko nas ginu due? Da li su naa srca postala potpuno neosetljiva? Zar ne moemo da vidimo i shvatimo da treba da obavimo posao u korist drugih? Moja brao i sestre, spadate li vi u one koji imaju oi, a ne vide i imaju ui, a ne uju? Da li vam je Bog uzalud dao da znate Njegovu volju? Da li vam je uzalud slao opomenu za opomenom o blizini kraja? Da li verujete u objave Njegove rei koje govore o onome to e zadesiti svet? Da li verujete da Boji sudovi stoje nad stanovnicima Zemlje? Kako, onda, moete sedeti spokojno, bezbrino i ravnoduno? (T. 9, p. 26, 27) Poziv na probuenje Delo se brzo zavrava i na sve strane zlo se sve vie poveava. Ostalo nam je samo malo
44

vremena za rad. Probudimo se iz duhovnog sna i posvetimo Gospodu sve to imamo i to jesmo. Njegov duh poivae na pravim misionarima dajui im silu za slubu. (SW, 9. 4. 1903) Probudite se brao i sestre, probudite se. Ne spavajte vie. to stojite ovde vazdan besposleni? Isus vas poziva i kae:Idite i vi u moj vinograd i radite danas. Ko je god primio Svetoga Duha, on e Ga i pokazati; jer e sve njegove sposobnosti biti zaposlene u najaktivnijoj slubi. Svi rade koji zaista verom primaju Hrista. Oni oseaju teret dua. Bog sada poziva svakoga ko poznaje istinu, ko je riznica svete istine, da ustane i prenese nebesku svetlost drugima. (R&H, 6. 12. 1893) Probudite se, brao, svojih dua radi, probudite se. Bez Hristove milosti ne moete initi nita. Radite dok moete. (SW, 17. 6. 1906) Kada bi nae oi mogle biti otvorene da primetimo pale anele kako rade sa onima koji se oseaju lagodno i smatraju da su bezbedni, mi se ne bismo oseali tako sigurnim. Zli aneli nas prate svakoga trenutka. (T. 1, p. 302) Bog poziva sve, i propovednike i narod, da se probude. Celo Nebo je na nogama. Prizori iz istorije Zemlje brzo se zavravaju. Nalazimo se usred opasnosti poslednjih dana. Pred nama su vee opasnosti, a ipak nismo budni. Ovaj nedostatak aktivnosti i ozbiljnosti u Bojem delu je straan. Ova smrtna obamrlost je od sotone. (T. 1, p. 260, 261) ta da kaem da probudim Boji narod ostatka? Pokazano mi je da su pred nama uasni prizori; sotona i njegovi aneli svim silama se trude da utiu na Boji narod. On zna da e oni sigurno biti uniteni ako jo malo spavaju. (T. 1, p. 263) U poslednjim asovima probe za sinove ljudske, kada e sudbina svake due uskoro biti zauvek odluena, Gospod Neba i Zemlje oekuje da se Njegova crkva probudi na rad kao nikad ranije. One koji su osloboeni u Hristu poznavanjem dragocene istine, Gospod Isus smatra svojim izabranima, prema kojima je pokazana vea naklonost nego prema svim drugim ljudima na Zemlji; i On rauna na njih da e drugima pokazati ast i slavu Onoga koji ih je pozvao iz tame u udesno videlo. Blagoslovi koji su tako dareljivo dati treba preneti drugima. Radosna vest o spasenju treba da dopre do svakog naroda, kolena i jezika. (PK, p. 716, 717) Nijedan od sto meu nama ne ini nita osim angaovanja u obinim svetovnim poslovima. Nismo svesni vrednosti dua za koje je Hristos umro. (T. 8, p. 148) Da su Hristovi sledbenici bili svesni svoje dunosti, u neznaboakim zemljama u kojima danas samo jedan propoveda Jevanelje bilo bi ih na hiljade. I svi oni koji se ne bi mogli lino prihvatiti tog posla, ipak bi ga podupirali svojim sredstvima, svojim srcem i svojim molitvama. Osim toga, i u hrianskim zemljama znatno ozbiljnije radilo bi se sa ljudima. (Put Hristu, str. 65; izdanje 1997) Hiljade uivaju u velikoj svetlosti i dragocenim mogunostima, ali ne ine nita da svojim uticajem ili svojim novcem obasjaju druge. ak ne preuzimaju odgovornost da svoje vlastite due zadre u ljubavi Bojoj, da ne bi postali teret Crkvi. Takvi bi bili teret i smetnja na Nebu. Hrista radi, istine radi, njih samih radi, takvi bi trebalo da se probude i marljivo rade za venost. (R&H, 1. 3. 1887) Hristova crkva moe uspeno da se uporedi sa vojskom. ivot svakog vojnika je ivot tekog rada, liavanja i opasnosti. Na sve strane su budni neprijtelji koje vodi knez sila tame, koji nikada ne spava i nikada ne naputa svoje radno mesto. Kad god hrianin nije na strai, ova mona zla kob napada iznenada i silovito. Ukoliko vernici nisu aktivni i budni, njena orua e ih savladati. ta bi bilo kada bi polovina vojnika u nekoj vojsci lenarila ili spavala kada bi joj bilo
45

nareeno da bude na dunosti; rezultat bi bio poraz, ropstvo ili smrt. Ako bi neki i umakli iz ruku neprijatelja, zar bi bili vredni plate? Ne; brzo bi primili smrtnu presudu. Ako je Hristova crkva nemarna ili neverna, posledice su mnogo tee. Uspavana vojska Hristovih vojnika ta bi moglo da bude stranije? Kakav bi napredak mogao da se uini prema svetu, koji je pod kontrolom kneza tame? Oni koji na dan bitke ravnoduno stoje po strani, kao da uopte nisu zainteresovani i ne oseaju nikakvu odgovornost za ishod borbe, bolje da promene svoj smer ili odmah napuste redove. (T. 5, p. 394) Akcija mora postojati Pokazano mi je da pripadnici Bojeg naroda ekaju da se dogodi neka promena, da ih obuzme i prisili neka sila. Ali razoarae se, jer nisu u pravu. Oni moraju da rade; oni moraju sami da se late posla i ozbiljno vape Bogu za pravo upoznavanje sebe samih. Prizori koji prolaze ispred nas dovoljno su vani da se probudimo i da istina nae mesto u srcima svih koji sluaju. ito zemaljsko skoro je zrelo. (T. 1, p.261) Sve u svemiru poziva one koji poznaju istinu da se potpuno posvete objavljivanju istine kao to im je bilo predstavljeno u vesti treeg anela. Ono to vidimo i ujemo poziva nas na nau dunost. Delovanje sotonskih sila poziva svakog hrianina da stoji na svom mestu. (T. 9, p. 25, 26) Vest o Hristovom skorom dolasku treba odneti svim narodima na Zemlji. Za savlaivanje sile neprijatelja potreban je budan, neumoran napor. Nije nae da mirno sedimo, plaemo i krimo ruke, ve da ustanemo i radimo za vreme i za venost. (SW, 29. 3. 1902) Uiti neto, uiti brzo, to god se moe; i krilo anela klone ako poiva dugo; blagoslova tvog ne bi bilo, da ne radi, Boe. (T. 5, p. 308) Neka niko ne misli da ima slobodu da skrsti ruke i nita ne radi. Spasiti nekoga u lenosti i neaktivnosti nije mogue. Pomislite ta je sve Hristos ostvario u toku svoje zemaljske slube. Kako su bili ozbiljni, kako neumorni Njegovi napori! On nije doputao da Ga ita odvrati od posla koji Mu je dat. Da li idemo Njegovim stopama? (CE, p. 38) Boanska i ljudska orua udruila su se u poslu spasavanja dua. Bog je izvrio svoj deo, sada je potrebna aktivnost hriana. Bog to zahteva. On oekuje da Njegov narod ponese svoj deo u predstavljanju svetla istine svim narodima. Ko e se udruiti sa Gospodom Isusom Hristom? (R&H, 1. 3. 1887) Crkva mora da bude Crkva koja radi ako hoe da bude iva Crkva. Ne treba se zadovoljiti samo odbranom svoje teritorije od neprijateljskih snaga greha i zabluda, ne treba se zadovoljiti napredovanjem sporim korakom, ve treba poneti Hristov jaram i ii u korak sa Voom, zadobijajui usput nove regrute. (R&H, 4. 8. 1891) Ostalo nem je jo malo vremena da vodimo rat; onda e doi Hristos i ovaj prizor pobune bie zavren. Tada e nai poslednji napori da radimo sa Hristom i pribliimo Njegovo carstvo ljudima biti zavreni. Neki koji ve dugo stoje na prvoj borbenoj liniji, revnosno pruajui otpor silama koje sve vie rastu, padaju na mestu svoje dunosti; drugi sa alou gledaju u pale hroje, ali nemaju vremena da prekinu posao. Oni moraju da zbiju redove, zgrabe barjak iz ruke koja je smrtno ukoena i obnovljenom energijom odbrane istinu i Hristovu ast. Kao nikada ranije, mora se pruiti otpor grehu i silama tame. Vreme zahteva snanu i odlunu aktivnost od onih koji veruju u sadanju istinu. Oni treba da objavljuju istinu i pravilom i primerom. (R&H, 25. 10. 1881)
46

Gospod sada poziva adventistike hriane u svakom mestu da Mu se posvete i uine najbolje to mogu u skladu sa okolnostima u kojima se nalaze, da pomognu u Njegovom poslu. (T. 9, p. 132) Lenost i religija ne idu zajedno; a uzrok naeg velikog nedostatka u hrianskom ivotu i iskustvu je neaktivnost u Bojem delu. Miii vaeg tela postae slabi i beskorisni ako ne vebaju, a tako je i sa duhovnom prirodom. Ako elite da budete jaki, morate da vebate svoje sposobnosti. (R&H, 13. 3. 1888) Treba da budemo marljivi radnici; lenj ovek je jadno stvorenje. Ali kakav se izgovor moe nai za lenost u velikom poslu za ije je ostvarenje Hristos dao svoj ivot? Duhovne sposobnosti prestaju da postoje ako se ne upotrebljavaju. Celo Nebo je aktivno angaovano u pripremanju ljudi za Drugi Hristov dolazak na ovaj svet, a mi smo Bogu pomagai. Kraj svih stvari je blizu. Sada je prilika za rad. (R&H, 24. 1. 1893) Potrebni su srani misionari. Greviti napori donee malo dobra. Mi moramo da usredsredimo svu svoju panju. Moramo da budemo veoma ozbiljni. (T. 9, p.45) Ima meu nama onih koji bi, kada bi odvojili vreme da o tome razmisle, smatrali svoju potpunu neaktivnost grenim zanemarivanjem svojih Bogom danih darova. (T. 6, p. 425) Kakav je na poloaj u svetu? Mi ivimo u vreme ekanja. Meutim, ovo razdoblje ne treba provesti u apstraktnoj pobonosti. Treba spojiti ekanje, straenje i oprezan rad. Na ivot ne treba da bude urba, trka i planiranje poduhvata ovoga sveta, na raun zanemarivanja line pobonosti i slube koju Bog zahteva. Dok ne treba da budemo u poslu leni, treba da budemo ognjeni u duhu sluei Gospodu. iak due mora da bude upaljen i mi moramo da imamo ulje milosti u svojim posudama sa svojim icima. Moramo preduzeti svaku meru predostronosti i spreiti duhovni pad, da nas dan Gospodnji ne bi zatekao kao lupe. (T. 5, p. 276) Mi ivimo u doba u kome ne treba da bude duhovne lenosti. Svaka dua treba da bude napunjena nebeskom ivotnom strujom. (T. 8, p. 169) Saberite sva dobra dela koja moete u ovaj ivot. (T. 5, p. 488) Isus eli da svi koji ispovedaju Njegovo ime postanu ozbiljni radnici. Potrebno je da svaki vernik zida na steni Isusu Hristu. Podii e se oluja koja e silovito navaliti na temelj svakoga. Zato izbegavajte peani teren; traite stenu. Kopajte duboko; postavite sigurno svoj temelj. Gradite, o, gradite za venost! Gradite sa suzama, sa iskrenim molitvama. Neka svako od vas od sada ulepa svoj ivot dobrim delima. Halevi su ljudi koji su najpotrebniji u ove poslednje dane. (T. 5, p.129, 130) Boansko merenje Merenje karaktera vri se neprestano. Boji aneli ocenjuju vau moralnu vrednost, utvruju vae potrebe i iznose va sluaj Bogu. (R&H, 2. 4. 1889) Mi emo ponaosob biti odgovorni za jednu jotu uinjenu manje nego to smo sposobni da uinimo. Gospod tano meri svaku mogunost za slubu. Neiskoriene sposobnosti takoe ulaze u izvetaj, kao i one koje su poboljane. Bog nas smatra odgovornim za sve ono to smo mogli da postanemo pravim iskoriavanjem svojih talenata. Sudie nam se po onome to je trebalo da uradimo, ali to nismo ostvarili jer nismo iskoristili svoje sposobnosti da proslavimo Boga. ak i ako budemo izgubili svoje due, u venosti emo shvatiti posledice svojih neiskorienih talenata. Za sve znanje i sposobnosti koje smo mogli stei, a nismo, gubitak e se oseati u venosti. (COL, p. 363)

47

ta je moglo biti Kada bi svaki Hristov vojnik obavio svoju dunost, kada bi svaki straar na zidovima Siona trubom dao razgovetan znak, svet bi ranije uo vest upozorenja. Ali delo je u zakanjenju mnogo godina. Dok su ljudi spavali, sotona je preao u vostvo. (T. 9, p. 29) Latimo se sada posla koji nam je dodeljen i objavljumo vesti koje e probuditi ljude i ene da osete opasnost koja im preti. Kada bi svaki adventistiki hrianin obavio posao koji mu je poveren, broj vernika bi sada bio mnogo vei nego to jeste. (T. 9, p. 25) Da li je Boji narod ostvario Njegovu nameru da se svetu odnese vest milosti, Hristos bi ve doao na Zemlju i sveti bi sa dobrodolicom bili primljeni u Boji grad. (T. 6, p. 450) Nebeska knjiga Svetu su potrebni misionari, posveeni misionari po domovima i niko nee biti upisan u nebeske knjige kao hrianin koji nema misionarskog duha. (R&H, 23. 8. 1892) Ako se vernici pojedinano ne late ovog posla, onda pokazuju da nemaju ive veze sa Bogom. Pored njihovih imena je upisano da su lenje sluge. (T. 5, p. 462, 463) U svakom verskom pokretu ima onih koji se, iako ne mogu da negiraju da je delo Boje, ipak dre po strani, odbijajui da uine bilo kakav napor da pomognu. Bilo bi dobro da se takvi sete zapisnika koji se vodi na visini, knjige u kojoj nema propusta, niti greaka i po kojoj e im biti sueno. Tamo je zapisana svaka zanemarena prilika za obavljanje Boje slube i tamo se, takoe, u venom seanju uva svako delo vere i ljubavi. (PK, p. 639) Ujutro 23. oktobra 1879. godine, oko dva sata, Duh Gospodnji je poinuo na meni i ja sam ugledala prizore suda koji dolazi... Deset hiljada puta deset hiljada bilo je sakupljeno pred velikim prestolom na kome je sedeo neko velianstvenog izgleda. Pred njim je bilo nekoliko knjiga, a na koricama svake bilo je ispisano zlatnim slovima koja su izgledala kao gorui plamen Voa Neba. Onda je otvorena jedna od ovih knjiga u kojoj su bila imena onih koji tvrde da veruju u istinu. Tog trenutka vie nisam videla bezbrojne milione oko prestola i samo oni koji su po svom ispovedanju bili deca svetlosti i istine privukli su moju panju... Otvorena je druga knjiga u kojoj su bili zapisani gresi onih koji ispovedaju istinu. Pod optim zaglavljem za sebinost dolazio je svaki drugi greh Jedna grupa bila je upisana kao teret Zemlji. Dok je prodorno oko Sudije poivalo na njima, njihovi gresi zanemarivanja bili su jasno otkriveni. Bledih, drhtavih usana priznavali su da su bili izdajnici svoje svete dunosti. Njima su upuivane opomene, oni su imali prilike, ali nisu pazili na njih niti su ih unapredili. Sada su mogli da vide da su pogreno koristili Boju milost. Istina, oni nisu morali da iznose takva priznanja kao to su morali neiskreni i potpuno pokvareni; ali, kao smokva, oni su bili prokleti zato to nisu doneli rod, zato to nisu iskoristili talente koji su im bili povereni. Ova grupa je uzvisila svoje ja radei samo za sebine interese. Oni nisu bogato uzvratili Bogu, nisu odgovorili na Njegove zahteve koje im je postavljao. Iako su govorili da su Hristove sluge, oni nisu dovodili due k Njemu. Da je Boje delo zavisilo od njihovih napora, ono bi izgubilo snagu; jer ne samo da su zadravali sredstva koja im je Bog pozajmio, ve su zadrali i sebe... Prepustili su da drugi obave posao u Gospodnjem vinogradu i da nose odgovornosti etve, dok su oni sebino sluili svojim vlastitim privremenim interesima... Sudija je rekao: Svi e biti opravdani verom, ali e im se suditi po njihovim delima. Kako im je tada njihovo zanemarivanje izgledalo snano, a kako mudro Boja uredba po kojoj je
48

svakom oveku dat posao koji treba da obavi da bi unapredio delo i spasao svoje blinje. Svako je trebalo da pokae ivu veru u svojoj porodici i svom susedstvu, ljubaznost prema siromanima, saoseanje prema napaenima, angaujui se u misionarskom poslu i pomaui Boje delo svojim sredstvima. Ali, kao i u sluaju Miroza, Boje prokletstvo poivalo je na njima zbog onoga to nisu uinili. Voleli su posao koji im je donosio najvei dobitak u ovom ivotu; i pored njihovih imena u knjizi posveenoj dobrim delima stajala je alosna praznina. (T, 4, p. 384-386) Od nas se vie trai nego od naih oeva Mi smo obasjani veom svetlou nego nai oevi. Bog nas ne moe prihvatiti ili ukazati nam ast ako vrimo istu slubu ili inimo ista dela koja su inili nai oevi. Da bi nas Bog prihvatio i blagoslovio kao njih, moramo da se ugledamo na njihovu vernost i revnost, da unapredimo svoju svetlost kao to su oni unapredili svoju i radimo onako kao to bi oni radili da ive u nae vreme. Mi moramo hodati u svetlosti koja nas obasjava, inae e svetlost postati tama. (T. 1, p. 262) Poziv lenjoj crkvi Zagonetno je to to nema stotine na poslu tamo gde se sada nalazi samo jedan. Nebo je zaprepaeno ravnodunou, hladnoom i tromou onih koji za sebe kau da su sinovi i keri Boje. U istini se nalazi iva sila. (T. 9, p. 42) Nikada neemo biti spaseni u lenjosti i neaktivnosti. Istinski obraena osoba koja ivi beskorisnim ivotom ne pomaui nikome je neto to ne postoji. Nije mogue da tek tako uemo u Nebo. Tamo ne moe da ue ni jedan lenjivac. . . Oni koji odbijaju da sarauju sa Bogom na Zemlji, ne bi sa njim saraivali ni na Nebu. Ne bi bilo bezbedno uzeti ih tamo. (COL, p. 280) Celo Nebo sa velikom panjom gleda Crkvu da vidi ta svaki od njenih vernika ini da obasja one koji su u tami. (R&H, 27. 2. 1894) Trebalo bi sveano da razmislite da imate posla sa velikim Bogom i da uvek imate na umu da On nije dete sa kojim moete da se alite. U Njegovu slubu ne moete da se ukljuite po volji i da je naputate kad vam se svia. (T, 2, p. 221) Nebeski izvetai su ekali da sarauju sa ljudskim oruima, ali mi nismo primetili njihovo prisustvo. (T, 6, p. 297) Nebeski aneli ve dugo ekaju ljudska orua, vernike Crkve, da sarauju sa njima u velikom poslu koji treba obaviti. Oni ekaju na vas. (T, 9, p. 46, 47) Mnogi, mnogi se pribliavaju Bojem danu ne radei nita, izbegavajui odgovornosti i zbog toga su duhovni patuljci. to se tie rada za Boga, stranice njihove ovotne istorije pokazuju alosnu prazninu. Oni su drveta u Bojem vrtu, ali su samo teret zemlji, jer svojim nerodnim granama bacaju senku na tle koje su mogla da zauzmu plodna drveta. (R&H, 22. 8. 1899) Sada nema vremena za spavanje, nema vremena za preputanje beskorisnom aljenju. Onaj koji se usuuje da sada drema propustie dragocene prilike da uini dobro. Nama je data blagoslovena prednost da skupljamo snopove u velikoj etvi; a svaka spasena dua bie jo jedna zvezda na kruni Isusa, naeg ljubljenog Iskupitelja. Ko eli da odloi oklop, kad e, ako
49

jo malo istraje u borbi, postii nove pobede i ostvariti novi plan za venost? (R&H, 25. 10. 1881) Nebeski vesnici obavljaju svoj posao; a ta mi radimo? Brao i sestre, Bog vas poziva da nadoknadimo vreme. Pribliite se Bogu. Podstaknite dar koji je u vama. Neka oni koji su imali priliku da se upoznaju sa razlozima nae vere sada iskoriste to znanje za neki cilj. (HS, p. 288) Kako moete vi koji ponavljate Gospodnju molitvu: Da doe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu, da udobno sedite u svojim domovima ne pomaui da se baklja istine odnese drugima? Kako moete da podignete svoje ruke prema Gospodu i traite da blagoslovi vas i vae porodice, kad tako malo inite da pomognete drugima? (HS, p. 288) Ima meu nama onih koji bi, kada bi odvojili vreme da razmisle, gledali na svoj nerad kao na greno zanemarivanje svojih Bogom danih talenata. Brao i sestre, va Iskupitelj i svi sveti aneli oaloeni su tvrdoom vaeg srca. Hristos je dao svoj ivot da spase due, a ipak vi koji ste upoznali Njegovu ljubav tako se malo trudite da prenesete blagoslove Njegove milosti onima za koje je On umro. Takva ravnodunost i zanemarivanje dunosti zaprepauje anele. Na sudu ete morati da sretnete due koje ste zanemarili. Na taj veliki dan sami sebe ete osuditi. Neka vas Gospod sada povede na pokajanje. Neka On oprosti svom narodu zanemarivanje posla u Njegovom vinogradu koji im je On dao da ga obave. (T, 6, p. 425, 426) ta da kaemo lenjom verniku da bi shvatio da treba da iskopa iz zemlje svoj talenat i da ga da trgovcima? U nebeskom carstvu nee se nai nijedan besposlen, nijedan lenjivac. O, kad bi Bog postavio ovu stvar u svoj njenoj vanosti pred crkve koje spavaju! O, kad bi zasjao! (T. 6, p. 434) Postoji posao koji treba obaviti za one koji ne poznaju istinu, isti onaj posao koji je bio obavljen za vas kada ste bili u tami. Suvie je kasno da bi neko mogao biti lenjivac i neradnik. Domain je svakome dao posao. Krenimo napred, a ne nazad. Nama je potrebno novo obraenje svakog dana. Potrebno je da Isusova ljubav bije u naim srcima, da bismo mogli postati orue za spasavanje mnogih dua. (R&H, 10. 6. 1880) Gospod Isus zahteva da svaka dua koja kae da je Boji sin ili ki, ne samo odstupi od svakog greha, ve i da obiluje delima milosra, samoodricanja i poniznosti. Gospod je predstavio delovanje sigurnog zakona uma i akcije koji bi trebalo da nas opomene u pogledu naeg rada. On kae: Ko nema uzee mu se i ono to ima. Oni koji ne poboljavaju svoje prilike, koji ne koriste milost koju im Bog daje, sve su manje skloni da to ine i konano u pospanoj oputenosti gube ono to su nekada posedovali. Oni se ne snabdevaju za budue vreme oskudice stiui velika iskustva, upotrebljavajui umnoeno znanje o boanskim delima, da, kad doe proba i iskuenje na njih, mogu da stoje. Kad doe progonstvo ili iskuenje, ova grupa izgubie svoju hrabrost i veru, a njihov temelj odnee bujica, jer nisu videli potrebu da urvrde svoj temelj. Oni nisu utvrdili svoje due na venoj Steni. (R&H, 27. 3. 1894) Kako e onog poslednjeg dana biti strano, kada se ispostavi da e oni sa kojima smo bili prisno povezani biti zauvek odvojeni od nas; kada budemo videli da lanovi naih porodica, moda i naa roena deca, nee biti spaeni: kada meu izgubljenim budemo zapazili one koji su poseivali nae domove i jeli za naim stolovima. Tada emo postaviti sebi pitanje: Da li se to dogodilo zbog moga nestrpljenja, moje nehristolike naravi; da li se to dogodilo to ja nije bilo pod kontrolom, pa je Hristova religija izgubila ukus za njih? Svet mora biti opomenut da e Gospod uskoro doi. Ostalo nam je jo samo malo vremena za rad. Godine su otile u nepovrat, a mogle su biti unapreene da je traeno najpre carstvo Boje i njegova pravda i da
50

je noeno videlo drugima. Bog sada poziva svoj narod koji ima videlo i koji je utemeljen na istini i budui da mu je dodeljeno mnogo posla, da radi za sebe i za druge kao to nikada ranije nije radio. Iskoristite svaku sposobnost; upotrebite svaku mo, svaki povereni talenat; upotrebite svu svetlost koju vam je Bog dao da inite dobro drugima. Ne trudite se da postanete oni koji e propovedati, ve oni koji e sluiti Bogu. (SW, 20. 6. 1905) Snane ilustracije Boanska ljubav pokrenula se do svojih nedokuivih dubina zbog ljudi i aneli se ude posmatrajui povrnu zahvalnost onih koji primaju tako veliku ljubav. Aneli se ude ovekovom slabom potovanju te Boje ljubavi. Nebo negoduje zbog nemarnosti koja se ispoljava prema duama ljudi. Da li elimo da saznamo kako Hristos gleda na to? Kako bi se oseao otac ili majka kada bi njihovo dete, izgubljeno na mrazu i snegu, mimoili i ostavili da umre oni koji su mogli da ga spasu? Zar ne bi bili duboko oaloeni, veoma ljuti? Zar ne bi optuivali te ubice gnevom tako vrelim kao to su njihove suze, silnim kao to je njihova ljubav? Patnje svakog oveka patnje su Bojeg deteta i onikoji ne pruaju ruku pomoi svom blinjem koji gone, izazivaju Njegov pravedan gnev. (enja vekova, str. 714; izdanje 1998) itala sam o oveku koji je, putujui jednog zimskog dana kroz duboke snene nanose, obamro od hladnoe koja je neprimetno oduzimala njegove ivotne snage. Kada se skoro smrzao do smrti u zagrljaju ledenog kralja, i kada se skoro predao u borbi za ivot, zauo je jeanje nekog saputnika koji je umirao od hladnoe. U njemu se probudila elja da ga spase. Protrljao je ledom pokrivene udove nesrenog oveka i uz veliki napor, svojim saoseajnim rukama proneo ga je ba kroz one smetove kroz koje je mislio da nikada nee uspeti da proe. Kada je svoga saputnika doneo na sigurno mesto, postalo mu je jasno da je spasavajui svoga blinjeg spasao i samoga sebe. Njegovi ozbiljni napori da spase drugoga ubrzali su krv koja se smrzavala u njegovim venama i stvorili spasonosnu toplotu u udovima njegovog tela. Ove pouke neprestano se moraju ponavljati mladim vernicima, ne samo reima, nego i primerom, da bi u svom hrianskom iskustvu mogli da ostvare sline rezultate. (T. 4, p. 319, 320) Ne treba da se zatvarate u sebe i budete zadovoljni zato to ste blagosloveni poznavanjem istine. Ko vam je doneo istinu? Ko vam je pokazao svetlost Boje rei? Bog vam nije dao svoju svetlost da je stavite pod sud. itala sam o jednoj ekspediciji koja je bila poslata u potragu za ser Donom Frenklinom. Hrabri ljudi napustili su svoje domove i lutali po Severnom moru, podnosei oskudicu, glad, hladnou i nevolju. Zbog ega sve to? Samo da bi pronali mrtva tela istraivaa, ili, ako je mogue, da bi spasli neke iz grupe od strane smrti koja e ih sigurno snai ako im pomo ne stigne na vreme. Kad bi mogli da spasu bar jednog od pogibije, smatrali bi da im se patnja isplatila. Ovo su uinili rtvujui svu svoju udobnost i sreu. Razmiljajte o ovome i onda o tome koliko smo malo spremni da se rtvujemo za spasenje dragocenih dua oko sebe. Mi ne moramo da odlazimo od svoga doma na dugo i zamorno putovanje da bismo spasli ivot nekog smrtnika koji gine. Na naim vratima, svuda oko nas, ima dua koje treba spasti, dua koje ginu, ljudi i ena koji umiru bez nade, bez Boga, a ipak se oseamo bezbrini, i govorimo svojim delima ako ne i reima: Zar sam ja uvar brata svojega? Ovi ljudi koji su izgubili svoj ivot pokuavajui da spasu druge svet velia kao heroje i muenike. Kako bi trebalo da se oseamo mi koji pred sobom imamo mogunost venog ivota, ako ne podnesemo male rtve, koje Bog trai od nas za spasenje ljudi? (R&H, 14. 8. 1888)
51

U jednom gradu u Novoj Engleskoj kopan je bunar. Kada je posao bio zavren, i dok je jedan ovek jo uvek bio na dnu, zemlja se odronila i zatrpala ga. Odmah je data uzbuna i mehaniari, farmeri, trgovci, advokati, svi su bez daha pohitali da ga spasu. Voljne, spremne ruke donele su konopce, lestvice, aove i lopate. Spasiite ga, o, spasite ga, vikali su. Ljudi su oajniki radili, dok grake znoja nisu orosile njihova ela i dok im ruke nisu poele da drhte od iscrpljenosti. Zaboli su dole jednu dugaku cev, kroz koju su vikali pitajui oveka da li je iv. Odgovor je doao: iv sam, ali pourite. Ovde je strano. Kliui od radosti ponovo su se latili posla i konano stigli do njega i spasli ga, a veselo klicanje, koje se razlegalo paralo je i samo nebo. Spasen je, odjekivalo je u svakoj ulici u gradu. Da li su revnost i zainteresovanost bili preveliki, da li je oduevljenje bilo suvie veliko za spasenje jednog oveka? Sigurno da nije; ali ta je gubitak prolaznog ivota u poreenju sa gubitkom due? Ako mogui gubitak ivota moe u ljudskim srcima da probudi tako snano oseanje, zar gubitak due ne bi trebalo da probudi jo dublju zabrinutost u ljudima koji tvrde da shvataju kakva opasnost preti onima koji su odvojeni od Hrista? Zar sluge Boje nee pokazati isto tako veliku revnost u radu za spasenje dua kao to je pokazana u borbi za ivot oveka zatrpanog u bunaru? (GW, p. 31, 32) Ispovedanje nasuprot ivotu Svaka vana istina u srcu mora da se vidi u ivotu. U srazmeri sa primanjem Hristove ljubavi ljudi imaju elju da objavljuju njenu mo drugima; a sam akt njenog objavljivanja probuuje i pojaava njenu vrednost u njihovim duama. (R&H, 19. 2. 1889) Naa vera treba da donese rod dobrih dela; jer je vera bez dela mrtva. (T. 4, p. 145) Svi koji u svoje srce prime vest Jevanelja eznue da je objavljuju. Hristova ljubav, koja je nebeskog porekla, mora da se pokae. (COL, p. 125) Treba da slavimo Boga uz pomo opipljive slube, inei sve to je u naoj moi na napredak slave Njegovog imena. (COl, p. 300) Naa vera u ovo vreme ne sme da se zaustavi do slaganja sa teorijom o treoj aneoskoj vesti ili do verovanja u nju. Mi moramo imati ulje Hristove milosti koje e napajati iak i uiniti da videlo ivota daleko svetli pokazujui put onima koji su u tami. (T. 9, p. 155) Tvoja duhovna snaga i blagoslovi bie proporcionalni sa tvojim radom ljubavi i dobrih dela. (T. 3, p. 526) Mnogo vie moglo bi se uraditi za Hrista kada bi svi koji imaju svetlost istine praktikovali istinu. (T. 9, p. 40) Pokazano mi je da mi kao narod imamo nedostatke. Naa dela nisu u skladu sa naom verom. Naa vera svedoi da ivimo u vreme objavljivanja najsveanije i najvanije vesti koja je ikad data smrtnicima. Ipak, imajui potpuno u vidu ovu injenicu, nai napori, naa revnost, na duh samopotrvovanja ne mogu da se uporede sa karakterom dela. Trebalo bi da se probudimo iz mrtvih i Hristos e nam dati ivot. (T. 2, p. 114) Krenite verom napred i objavljujte istinu kao kad ste poverovali u nju, tako da oni za koje radite vide da je ona za vas zaista iva stvarnost. (T. 9, p. 42) Hristoliki ivot je najmoniji argument koji moe da svedoi u korist hrianstva. (T. 9, p. 21) Ima mnogo onih koji objavljuju Hristovo ime, a ija srca nisu ukljuena u Njegovu slubu. Oni su jednostavno stali u red ispovedanja pobonosti i tim inom navukli na sebe veu osudu
52

i postali prevarnija i uspenija sotonina orua za unitavanje dua. (R&H, 27. 3. 1888) Oni koji oekuju Gospoda iste svoje due poslunou istini. Oni ujedinjuju budno straenje sa ozbiljnim radom. Zato to znaju da je Gospod na vratima, njihova revnost postaje delotvorna u saradnji sa boanskim silama u radu na spasavanju dua. To su verne i mudre sluge koje Gospodnjem domu daju hranu na obrok. Oni objavljuju istinu koju je naroito mogue primenjivati na sadanje vreme. Kao to su Enoh, Noje, Avram i Mojsije objavljivali istinu za svoje vreme, tako e sad Hristove sluge uputiti naroitu opomenu svom narataju. (enja vekova, str. 549; izdanje 1998) Na poloaj pred Bogom ne zavisi od koliine svetlosti koju smo primili, ve od toga kako smo iskoristili ono to imamo. Na taj nain ak i neznaboci izaberu ono to je pravo, koliko to mogu da razlikuju, u povoljnijem su poloaju od onih koji su dobili veliku svetlost i koji tvrde da slue Bogu, ali ne obraaju panju na tu svetlost i svojim svakodnevnim ivotom pobijaju ono to ispovedaju. (enja vekova, str. 191; izdanje 1998) Prednost je svakog hrianina, ne samo da eljno oekuje, ve i da ubrza dolazak naeg Gospoda Isusa Hrista. Kada bi svi koji potuju Njegovo ime donosili rod Njemu na slavu, kako bi brzo ceo svet bio zasejan semenom Jevanelja. Brzo bi sazrela poslednja velika etva i Hristos bi doao da sakupi dragoceno ito. (COL, p. 69) Hriani treba da se probude i prihvate svoje zanemarene dunosti; jer njihovo spasenje zavisi od njihovih linih napora. (R&H, 23. 8. 1881) Pravo bogosluenje sastoji se od zajednikog rada sa Hristom. Molitve, podsticanja i govori su jevtin plod za koji se esto vezujemo; ali plodovi koji se pokazuju u dobrim delima, i staranju za one koji imaju potrebe, za siroad i udovice, su pravi plodovi, i prirodno rastu na dobrom drvetu. (R&H, 16. 8. 1881) Svaki vernik treba da se prihvati posla koji mu je dodeljen posla irenja i primanja svetlosti. Niko se ne moe opravdati da bude neradnik u Gospodnjem vinogradu. (R&H, 19. 2. 1889) Princip rada je plod koji Hristos zahteva da donesemo da inimo dela dobroinstva, govorimo ljubazne rei i pokaemo neno staranje za jadne, siromane, namuene. (R&H, 16. 8. 1881) Samarjanka koja je razgovarala sa Isusom na Jakovljevom studencu, i shvatila da je nala Spasitelja, odmah je odvela druge k Njemu. Ona se pokazala uspenijim misionarem nego Njegovi vlastiti uenici. Uenici nisu zapazili nita u Samariji to bi ukazalo da je ona polje koje obeava. Njihove misli bile su usredsreene na posao koji je trebalo obaviti u budunosti. Oni nisu videli da je oko njih etva bila spremna za prikupljanje. Ali preko ene koju su prezirali ceo grad bio je doveden da uje Isusa. Ona je odmah odnela svetlost svojim sugraanima. Ova ena predstavlja delovanje praktine vere u Hrista. (MH, p. 102) Adventistiki hriani napreduju, udvostruuju broj vernika, osnivaju misije i razvijaju zastavu istine na tamnim mestima na Zemlji; pa ipak delo napreduje mnogo sporije nego to bi to Bog eleo. Vernici nisu lino pokrenuti da uloe ozbiljan napor za koji su sposobni, pa je svaka grana dela osakaena nedostatkom vatrene pobonosti i odanih, poniznih, bogobojaznih radnika. Gde su vojnici Hristovog krsta? Neka se bogobojazni, asni, oni nepodeljenog srca koji se vrsto uzdaju u Boju slavu, pripreme za borbu protiv zablude. Ima mnogo plaljivih, kukavikih srca u ovom asu duhovnog sukoba. O, kako bi od slabia mogli postati jaki i hrabri u borbi koji bi nagnali u bekstvo protivnike vojske! (HS, p. 290) Poznato je naelo da kad god neko odbija da iskoristi svoje sposobnosti koje je dobio od
53

Boga, ove sposobnosti propadaju i odumiru. Istina koja nije proivljena, koja nije preneta drugima, gubi svoju ivotodavnu mo, svoju isceljiteljsku vrlinu. (AA, p. 206) Nita nee dati takav izvor sile naoj pobonosti kao rad na unapreenju stvari za koju govorite da je volite, da radite za nju, a ne da je sakrijete. (T. 4, p. 236) Oni koji pokuavaju da ive hrianskim ivotom pasivno, prihvatajui blagoslove koje im blagodat daje i ne inei nita za Hrista, jednostavno pokuavaju da ive i hrane se bez rada. A u duhovnom, isto kao i u fizikom ivotu, to uvek dovodi do degeneracije i raspadanja. (Put Hristu, str. 65; izdanje 1998) Opasnost koja prati misionsku aktivnost Ne zaboravimo da, kako se aktivnost iri i mi postajemo uspeniji u obavljanju posla koji treba zavriti, postoji opasnost da verujemo u ljudske planove i metode. Pojavie se sklonost da se manje molimo i imamo manje vere. Biemo u opasnosti da izgubimo svoje oseanje zavisnosti od Boga koji Jedini moe da na posao uini uspenim; ali iako postoji ta tendencija, neka niko ne pomisli da ljudsko orue treba da radi manje. Ne, ono ne treba da radi manje, ve da radi vie prihvatajui nebeski dar, Svetoga Duha. (R&H, 4. 7. 1893) Doi e vreme kada e Crkva biti podstaknuta boanskom silom, a rezultat e biti ozbiljna aktivnost; jer e ivotodavna sila Svetoga Duha nadahnuti njene vernike da pou i dovedu due Hristu. Ali kada se ta aktivnost pokae, najozbiljniji radnici bie bezbedni jedino dok zavise od Boga neprestanom, ozbiljnom molitvom. Bie potrebno da se ozbiljno i ponizno mole da kroz Hristovu milost budu spaseni od toga da u svoj posao ne unose ponos ili da od svoje aktivnosti ne naprave spasitelja. Oni moraju neprestano da gledaju na Isusa da bi mogli da shvate da je On nijhova sila koja obavlja posao i da tako budu spremni da svu slavu pripiu Bogu. Mi emo biti pozvani da uloimo najodlunije napore za proirenje Bojeg dela i molitva naem nebeskom Ocu bie najbitnija. Bie potrebno da se angaujemo u molitvi u svojoj kleti, u porodici i u crkvi. (R&H, 4. 7. 1893) Po miljenju rabina biti uvek uurban i zauzet predstavlja vrhunac religije. Da bi pokazali svoju uzvieniju pobonost, zavisili su od nekih spoljanjih radnji. Tako su svoje due odvajali od Boga i izgraivali svoju samodovoljnost. Iste opasnosti jo uvek postoje. Kad god se poveava delatnost i kada ljudi postignu uspeh u ma kom radu za Boga, postoji opasnost uzdanja u ljudske planove i metode. Tada postoji sklonost da se manje moli i da ima manje vere. Kao i uenici, mi se nalazimo u opasnosti da izgubimo iz vida svoju zavisnost od Boga i pokuamo da od svoje delatnosti nainimo spasitelja. Potrebno je da stalno gledamo na Isusa, shvatajui da Njegova sila obavlja posao. Dok ozbiljno radimo na spasavanju izgubljenih, moramo odvojiti vreme za razmiljanje, molitvu i prouavanje Boje rei. Samo posao zavren sa mnogo molitava i posveen Hristovom zaslugom, na kraju e se pokazati uspenim za dobro. (enja vekova, str. 308; izdanje 1998) Ohrabrenje poetnicima u hrianskoj slubi Najuspeniji radnici su oni koji s radou prihvataju posao sluenja Bogu u malim stvarima. (T. 6, p. 115) Od svojih svakodnevnih dunosti treba da napravimo dela odanosti, stalno napredujui u korisnosti, zato to svoj posao posmatramo u svetlu venosti. (T. 9, p. 150)
54

Gospod ima mesto za svakoga u svom velikom planu. Talenti koji nisu potrebni nisu ni darovani. (T. 9, p. 37) Svako ima svoje mesto u venom planu Neba. Svako treba da sarauje sa Hristom za spasenje dua. Kao to je sigurno mesto pripremljeno za nas u nebeskim kuama, tako je sigurno i mesto odreeno na Zemlji u kome treba da radimo za Boga. (COL, p. 326, 327) Gospod budno posmatra svakoga u svom narodu: On ima planove koji se tiu Zemlje. (T. 6, p. 12) Svi mogu da uine neto u delu. Niko pred Bogom nee biti proglaen da je bez krivice ukoliko ne radi ozbiljno i nesebino za spasenje dua. (T. 5, p. 395) Vaa dunost ne moe biti preneta na druge. Niko osim vas ne moe obaviti va posao. Ako zadrite svoje svetlo neko e morati da ostane u tami zbog vae nemarnosti. (T, 5, p. 464) Ponizni radnik koji slua Boji poziv moe biti siguran da e primiti boansku pomo. Prihvatanje tako velike i svete odgovornosti samo po sebi uzdie karakter. Ono poziva u akciju najvie umne i duhovne sposobnosti i jaa i isti um i srce. udesno je kako verom u Boju silu slab ovek moe da postane jak, njegovi napori odluni i kako moe da postigne velike rezultate. Onaj koji poinje sa malo znanja na ponizan nain govori ono to zna, dok marljivo tei za jo veim znanjem, nai e itavo nebesko bogatstvo koje eka da ga on potrai. to vie tei da drugima prenese svetlost, to e vie svetlosti primiti. to se neko vie trudi da sa ljubavlju prema duama drugima objasni Boju re, to jasnija ona postaje njemu samom. to vie koristimo svoje znanje i upotrebljavamo svoje sposobnosti, imaemo vie znanja i sposobnosti. (COL, p. 354) Neka svako radi za Boga i za due; neka svako pokae mudrost i neka nikad ne bude zateen u neradu ekajui nekoga ko e ga zaposliti. Taj neko ko bi mogao da vas zaposli pretrpan je odgovornostima i ko eka njegove smernice gubi vreme. Bog e vam dati mudrosti da se odmah reformiete; jer se jo uvek upuuje poziv: Sinko, idi i ti danas radi u mom vinogradu. Danas ako glas njegov ujete, na budite drvenastih srca. (Jevrejima 3,7.8) Isus zapoinje zahtev reju od milote sinko. Kako je to neno, kako saaljivo a ipak hitno! Njegov poziv takoe je zapovest. (CT, p. 419) Snaga za odupiranje zlu najbolje se dobija prodornom slubom. (AA, p. 105) Svaki in, svako delo pravde i milosti i dobroinstva stvara muziku na Nebu. (R&H, 16. 8. 1881) Hristov duh je misionski duh. Prva tenja preporoenog srca jeste da i druge dovede Spasitelju. (Velika borba, str. 58) Jedini nain da rastemo u milosti jeste da zainteresovano radimo ba onaj posao koji je Hristos naredio da radimo. (R&H, 7. 6. 1887) Ne ekajte naroite prilike ili izuzetne sposobnosti da ponete da radite za Boga. (Put Hristu, str. 67; izdanje 1997) ovek koji je blagoslov drutvu i koji je uspean u ivotu, je onaj koji, ili neobrazovan, koristi sve svoje sposobnosti u slubi Bogu i svojim blinjima. (SW, 2. 4. 1903) Mnogi koje je Bog kvalifikovao da obave izvrstan posao ostvaruju vrlo malo, zato to pokuavaju malo. (COL, p. 331) Ako nisi uspeo dvadeset i devet puta od stotinu, ali si uspeo da spase jednu duu od propasti, uinio si plemenito delo za Gospodnju stvar. (T. 4, p. 132) Veze izmeu Boga i svake due su tako osobite i potpune, kao da ne postoji neka druga
55

dua za koju je On dao svog ljubljenog Sina. (SC, p. 105) Gospod vidi i razume, i On e te iskoristiti, uprkos tvojoj slabosti, ako svoj talenat prinese kao posveeni dar za Njegovu slubu; jer u aktivnoj, nepristrasnoj slubi slab postaje jak i uiva Njegovu dragocenu pohvalu. Gospodnja radost je elemenat jaine. Ako si veran, mir koji prevazilazi svaki um bie ti nagrada u ovom, a u buduem ivotu ui e u radost svoga Gospoda. (T. 8, p. 34) Osobe koje imaju malo talenta, ako verno uvaju svoja srca u Bojoj ljubavi, mogu da zadobiju mnoge due za Hrista. Harlan Pejd bio je siromani mehaniar obinih sposobnosti i skromnog obrazovanja; ali glavni zadatak koji je postavio sebi bio je da tei da unapredi Boju stvar, i njegovi napori bili su krunisani znatnim uspehom. On je radio za spasenje svojih blinjih razgovarajui s njima nasamo i ozbiljno se molei. Pokrenuo je molitvene sastanke, organizovao subotne kole i rasturao traktate i drugu religioznu literaturu. Na svojoj samrtnoj postelji, sa senkom venosti koja je poivala na njegovom licu, mogao je da kae: Znam da je to sve Boja milost, a ne bilo kakva zasluga za bilo ta to sam uinio; ali mislim da imam dokaz da se vie od stotinu dua obratilo Bogu preko mene lino. (T. 5, p. 307, 308) Ovaj svet nije hrianinovo nebo, ve samo Boja radionica u kojoj treba da se osposobimo da se sjedinimo sa bezgrenim anelima na svetom Nebu. (T. 2, p. 187) Najskromniji i najsiromaniji Isusovi uenici mogu da budu na blagoslov drugima. Moda i nee biti svesni da ine neko naroito dobro, ali e svojim nesvesnim uticajem pokrenuti talase blagoslova koji e se iriti i produbljivati, a sve do dana konanog obrauna oni nee znati za njihove blagoslovene posledice. Oni ne oseaju niti znaju da ine neto veliko. Od njih se ne trai da sebe mue brigom oko uspeha. Treba samo da idu mirno napred, verno obavljajui delo koje im je dodelilo Boje provienje i njihov ivot nee proi uzalud. Oni e postati sve sliniji Hristu; oni su Boji saradnici u ovom ivotu i na taj nain pripremaju se za uzvieniji rad i nepomuene radosti u ivotu koji e doi. (Put Hristu, str 67; izdanje 1997) Ima mnogo onih koji su se predali Hristu, ali koji ne vide nikakvu priliku za obavljanje velikog posla ili za velike rtve u Njegovoj slubi. Oni moda nalaze utehu u pomisli da nije neminovno mueniko samopredanje koje je za Boga najprihvatljivije, da u nebeskim knjigama na najviem mestu ne mora da stoji misionar koji se svakodnevno suoio sa opasnou i smru. Hrianin koji je takav u svom privanom ivotu, u svakodnevnom predanju, u iskrenosti namere i istoti misli, u krotosti kada ga izazivaju, u veri i pobonosti, u vernosti u onome to je najmanje, onaj koji u svom domu predstavlja Hristov karakter, takav u Bojim oima moe da bude dragoceniji ak i od misionara ili muenika koji je stekao svetsku slavu. (COL, p. 403) Ne obim obavljenog posla, ili njegovi vidljivi rezultati, ve duh u kome je posao uraen, predstavlja vrednost pred Bogom. (COL, p. 397) Gospod ne podrava zbog obima obavljenog posla, zato to je mnogo ostvareno, ve zbog vernosti ak i u malom broju stvari. Ne veliki rezultati koje postiemo, ve pobude iz kojih neto inimo, je ono to moe da prevagne kod Boga. On pohvaljuje dobrotu i vernost vie nego veliinu posla koji je ostvaren. (T. 2, p. 510, 511) Ne prolazi pored malih stvari oekujui veliki posao. Moda bi mogao uspeno da obavi mali posao, a da potpuno ne uspe lativi se veliog posla i da se potom obeshrabri. Prihvati se kad god vidi da ima posla koji treba obaviti. Bilo da si bogat ili siromaan, istaknut ili skroman, Bog te poziva u svoju aktivnu slubu. Talenat i sposobnost za rad razvie radei po svojoj mogunosti, svojim rukama, ono to nae da treba uraditi. Zanemarivanjem svojih
56

svakodnevnih prilika ostae bez roda i uvenue. To je razlog to ima toliko mnogo bezrodnih drveta u Gospodnjem vrtu. (T. 9, p. 129) Gospod eli da iskoristimo svaki dar koji imamo; i ako to inimo, moi emo da koristimo jo vee darove. On nas ne daruje natprirodno kvalifikacijama koje nam nedostaju; ali kad koristimo one koje imamo, On e raditi sa nama da povea i ojaa svaku sposobnost. Sa svakom ozbiljnom rtvom od celog srca za Gospodnju slubu, nae sposobnosti e se poveavati. (COL, p. 353, 354) Hristu se srce razveseli kad vidi one koji su siromani u svakom smislu te rei; razveseli kad vidi zlouotrebljene koji su ponizni; razveseli oigledno nezadovoljnima koji su gladni pravde, nesposobnou mnogih da ponu. On srdano pozdravlja stanje stvari onakvo kakvo jeste koje bi obeshrabrilo mnoge propovednike. (GW, p. 37) Da bismo radili za Hrista nije potrebno da idemo u neznaboake zemlje, ili da ak naputamo uski krug svoga doma, ako nas dunost vee uz njega. Mi to moemo da radimo u krugu, u crkvi, meu onima sa kojima se druimo, meu onima sa kojima smo u poslovnim odnosima. (Put Hristu, str. 65. 66; izdanje 1997) Ako prouavamo Hristov ivot i uenje, svaki dogaaj pruie gradivo za upeatljiviju propoved. (T. 9, p. 63) ivot na Zemlji je poetak ivota na Nebu; vaspitanje na Zemlji je upoznavanje sa naelima Neba; ivotni poziv ovde priprema nas za ivotni poziv tamo. Ono to smo sada u karakteru i u svetoj slubi, unapred nam jasno otkriva ta emo biti. (Vaspitanje, str. 272) Oni koji odbijaju prednost zajednice sa Hristom u slubi, odbacuju jedinu kolu koja osposobljava da sa Njime uestvuju u Njegovoj slavi. Odbacuju kolu koja u ovom ivotu daje snagu i plemenitost karakteru. (Vaspitanje, str. 235. 236) Neka niko ne misli da moe iveti sebinosti, a da onda poto je odsluio svojim linim interesima, ue u radost svoga Gospodara. U radosti nesebine ljubavi oni ne mogu da uestvuju. Oni nisu podobni za nebeske dvorove. Oni ne bi mogli da cene istu atmosferu ljubavi koja proima Nebo. Glasovi anela i muzika njihovih harfi ne bi ih zadovoljili. Za njihov um nauka Neba bila bi kao zagonetka. (COL, p. 364, 365) Hristos nas poziva da strpljivo i istrajno radimo za hiljade koji ginu u svojim gresima, koji su rasejani po svim zemljama, kao olupine na naputenoj obali. Oni koji uestvuju u Hristovoj slavi moraju takoe da uestvuju u Njegovoj slubi, pomaui slabima, jadnima i utuenima. (T. 9, p. 31) Obini ljudi treba da zauzmu mesta radnika. Delei tuge svojih blinjih kao to je Spasitelj delio tuge oveanstva, oni e verom videti kako On radi sa njima. (T. 7, p. 272) Hristos eli da se Njegov lik naslika u svakom ueniku. Svakoga je Bog predodredio da bude jednak obliju Sina Njegova. U svakome od njih treba da se svetu jasno pokae Hristova ljubav koja dugo trpi, Njegova svetost, krotost, milost i istina. (enja vekova, str. 716) Poziv da se sve poloi na oltar slube upuen je svakome. Od svih nas ne trai se da sluimo kao to je Jelisije sluio, niti je svima nama nareeno da prodamo sve to imamo; ali Bog trai od nas da Njegovoj slubi damo prvo mesto u svom ivotu, da ne dozvolimo da proe nijedan dan, a da nita ne uradimo da unapredimo Njegovo delo na Zemlji. On ne oekuje od svih istu vrstu slube. Jedni e moda biti pozvani da slue u stranim zemljama; od drugih e se moda traiti da daju svoja sredstva da podupru delo Jevanelja. Bog prihvata svaiji dar. Ono to je potebno jeste posveenje ivota i svih ivotnih interesa. Oni koji izvre ovo posveenje, ue i posluae poziv Neba. (P&K, p. 221)
57

Mudar ovek koji razmilja i planira i koji uvek ima na umu svoj posao, treba da tei da postane mudar u stvarima od venog interesa. Kada bi, da bi osigurao nebesko blago i ivot koji se meri sa Bojim ivotom, uloio onoliko snage koliko ulae da osigura svetovni dobitak, ta ne bi mogao da ostvari? (T. 6, p. 297) Bog e pokrenuti ljude na skromnim poloajima da objave vest sadanje istine. Mnogi takvi moi e da se vide kako ure tamo i amo, gonjeni Svetim Duhom, da osvetle one koji su u tami. Istina je kao oganj u njihovim kostima koji ihispunjava goruom eljom da svetle onima koji sede u tami. Mnogi, ak i neobrazovani, objavljivae Gospodnju re. Deca e biti pokrenuta Svetim Duhom da krenu i objave nebesku vest. Duh e se izliti na one koji se predaju Njegovom tihom glasu. Odbacujui ljudska pravila, koja sputavaju i poteze koji preporuuju oprez, oni e se pridruiti Gospodnjoj vojsci. (T. 7, p. 26, 27) Hrianski ivot Srce koje prima Boju re nije kao bara koja isparava, niti kao napukla cisterna koja gubi svoje blago. Ono je kao planinska bujica koju napajaju neiscrpni izvori, ija haldna, iskriava voda skae sa stene na stenu, osveavajui umorne, edne i natovarene. Ono je kao reka koja neprestano tee i kako napreduje postaje sve dublja i ira, sve dok se njene ivotodavne vode ne razliju po itavoj Zemlji. Reka koja veselo ubori na svom putu ostavlja za sobom svoj dar zelenila i plodnosti. Trava na njenim obalama je svea livada, drvee ima bogatije lie, cvee je obilnije. Kada je zemlja gola i smea pod letnjom vrelinom koja pri, linija zelenila obeleava tok reke. Tako je i sa pravim Bojim detetom. Hristova religija otkriva se sama po sebi kao ivotvorni princip koji sve proima, kao iva, delotvorna duhovna energija. Kada je srce otvoreno za nebeski uticaj istine i ljubavi, ovi principi tei e dalje ponovo kao bujice u pustinji, omoguujui pojavu obilja plodova tamo gde je sada neplodnost i smrt. (P&K, p. 233, 234) Hrianinova lozinka Postoje tri lozinke u hrianskom ivotu na koje moramo da pazimo ako ne elimo da sotona stekne prednost nad nama; one glase Strai, Moli se, Radi. (T. 2, p. 283) Svaka dua koja je ispovedala Hrista obeala je da e uiniti sve da bi bila duhovni radnik, da bi bila aktivna, revna i delotvorna u slubi za svoga Gospodara. Hristos oekuje da svaki ovek obavlja svoju dunost; neka to bude lozinka u svim redovima Njegovih sledbenika. (T. 5, p. 460) Duhovno oduzet Snaga se dobija vebanjem. Svi koji koriste sposobnost koju im je Bog dao, moi e Njegovoj slubi da posvete uveanu sposobnost. Oni koji ne ine nita u Bojem delu, nee rasti u milosti i poznavanju istine. ovek koji samo lei i odbija da veba svoje udove, uskoro e izgubiti mo da ih koristi. Tako i hrianin koji ne eli da veba svoje Bogom date sposobnosti, ne samo to nee moi da raste u Hristu, ve e izgubiti snagu koju je ve imao, on postaje duhovno oduzet. Oni koji, sa ljubavlju prema Bogu i svojim blinjima, tee da
58

pomognu drugima, postaju utemeljeni, ojaani, utvreni u istini. Pravi hrianin radi za Boga ne po nagonu, nego iz principa; ne za dan ili mesec, nego celog svog ivota. (T. 5, p. 393) Siguran lek Za obeshrabrene postoji siguran lek - vera, molitva, rad. Vera i aktivnost donee sigurnost i zadovoljstvo koje e iz dana u dan rasti. Da li si u iskuenju da se prepusti oseanjima zabrinutrosti i slutnje ili potpune utuenosti? U najmranijim danima, kada sve zloslutno izgleda, ne boj se. Imaj veru u Boga. On zna tvoju potrebu. On ima svu mo. Njegova beskrajna ljubav i saoseanje nikad se ne umaraju. Ne boj se da On nee promeniti zavet koji je uinio sa onima koji Ga vole. On e svojim vernim slugama darovati meru uspeha koju zahteva njihova potreba. (P&K, p. 164, 165) Postoji samo jedan pravi lek za duhovnu lenjost, a to je rad, rad za due kojima je potrebna tvoja pomo. (T. 4, p. 236) Ovo je recept koji je Hristos prepisao za malodunu, sumnjiavu, uzdrhtalu duu. Neka oni koji su tuni, koji u alosti hodaju pred Gospodom, ustanu i pomognu nekome kome je potrebna pomo. (T. 6, p. 266) Hriani koji neprestano rastu u ozbiljnosti, u revosti, u milosti, u ljubavi - takvi hriani nikad ne zapadaju ponovo u greh. (R&H, 7. 6. 1887) Oni koji nisu angaovani u ovom neobinom poslu su oni koji imaju bolno iskustvo i iscrpljuju se od borbe, sumnje, gunanja, greenja i kajanja, dok ne izgube svako oseanje za ono to ini pravu religiju. Oni oseaju da ne mogu da se vrate natrag svetu i zato se dre za skute Siona, zadravajui sitne ljubomore, zavisti, razoarenja i pokajanja. Oni stalno pronalaze greke i hrane se pogrekama i zabludama svoje brae. U svom religioznom ivotu imaju samo beznadeno, bezverno, mrano iskustvo. (R&H, 2. 9. 1890) Neopravdani izgovori Kada je poao, Isus je svakom oveku ostavio njegov posao, a Nema ta da se radi razlog je za iskuenje meu braom; jer e sotona ispuniti umove dokonih svojim planovima i zaposliti ih... Nema ta da se radi donosi zlo svedoanstvo protiv brae i razmirice u Hristovoj crkvi. Isus kae: Onaj koji ne sabira sa mnom, prosipa. (R&H, 13. 3. 1888) Brao i sestre, mnogi od vas se izgovaraju da ne rade pravdajui se da nisu sposobni da rade za druge. Ali, da li vas je Bog uinio tako nesposobnim? Zar ta neposlunost nije proizvod vae line neaktivnosti i zar je va vlastiti namerni izbor nije uinio trajnim? Zar vam Bog nije dao bar jedan talenat da ga umnoite, ne za svoje lino uivanje i zadovoljstvo, ve za Njega? Da li ste shvatili svoju obavezu da kao sluge koje je On unajmio treba da Mu donesete prihod od mudrog i vetog korienja ovog poverenog kapitala? Zar niste zanemarili prilike da dobro iskoristite svoje sposobnosti za ovaj cilj? Suvie je istinito da je samo mali broj imao pravo oseanje svoje odgovornosti Bogu. (T. 5, p. 457) Mnogi smatraju da, ako vode poslovan ivot ne mogu da uine nita za spasenje dua, nita da bi unapredili delo svoga Iskupitelja. Oni govore da ne mogu da rade polovino i zato se okreu od svojih verskih dunosti i aktivnosti i zakopavaju se u svet. Oni daju prvenstvo svom poslu i zaboravljaju Boga, ni Bog nije zadovoljan njima. Ako se neko bavi poslom u kome ne moe da napreduje u duhovnom ivotu i da usavri svetlost u strahu Bojem, takav bi trebalo
59

da promeni posao i da se bavi poslom u kome svakog trenutka moe da bude sa Isusom. (T. 2, p. 233, 234) Neka cilj bude teka kruna Ne smemo se umoriti niti postati maloduni. Bio bi straan gubitak zameniti trajnu slavu za lagodnost, udobnost i uivanje ili za telesna zadovoljstva. Dar iz Boje ruke oekuje onoga koji e odeleti iskuenju. Nijedan od nas ga ne zasluuje; On ga daje besplatno. Divan i slavan bie taj dar, ali setimo se da se zvezda razlikuje u slavi. Ali kako se od nas trai da teimo za savrenstvom, neka nam cilj bude, u sili Isusovoj, da kruna bude teka od zvezda. I razumni e se sjati kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoe k pravdi, kao zvezde vazda i doveka. (R&H, 25. 10. 1881) Sluba je plaena Gospod e prilikom svoga dolaska ispitati svaki talenat; On e zahtevati kamatu od kapitala koji je poverio. Svojim linim poniavanjem i agonijom, svojim ivotom ispunjenim mukotrpnim radom i svojom sramnom smru, Hristos je platio za slubu svih koji su uzeli Njegovo ime i koji govore da su Njegove sluge. (T. 9, p. 104) Svi su pod najobiljnijom obavezom da dobro iskoriste svaku sposobnost za posao zadobijanja dua za Njega. Vi niste svoji, kae On, jer ste kupljeni skupo; zato proslavite Boga ivotom slube koji e pridobiti ljude i ene iz greha za pravdu. Mi smo kupljeni za cenu Hristovog ivota, kupljeni da bismo u vernoj slubi mogli vratiti Bogu ono to je Njegovo. (T. 9, p. 104) Bog mi je dao vest za svoj narod. Pripadnici Njegovog naroda moraju da se probude, da raire svoje atore i proire svoje granice. Moja brao i sestre, vi ste kupljeni skupo i sve to imate i to jeste treba da iskoristite Bogu na slavu i dobro svojih blinjih. Hristos je umro na krstu da spasi svet da ne pogine u grehu. On trai da saraujete s Njim u ovom poslu. Vi treba da Mu budete ruka pomonica. Ulaui ozbiljan, neumoran napor treba da teite da spsete izgubljene. Ne zaboravite da su vai gresi uinili krst neophodnim. (T. 7, p. 9) Hristovi sledbenici su iskupljeni za slubu. Na Gospod ui da je evaneoska sluba najbolji deo ivota. Sam Hristos je bio radnik i svim svojim sledbenicima On daje zakon slube, slube Bogu i blinjima... Zakon slube postaje karika koja nas spaja sa Bogom i naim blinjima. (COL, p. 326) Idite napred esto je hrianski ivot ispunjen opasnostima i katkad je teko obaviti dunost. Mata pred nama slika propast koja e doi, a iza nas ropstvo i smrt. Ipak Boji glas jasno govori: Idite napred. Posluajmo zapovest, iako na pogled ne moe da prodre kroz tamu. Prepreke koje spreavaju na napredak nikada nee nestati pred kolebljivim, sumnjiavim duhom. Oni koji odlau poslunost, dok ne proe svaka neizvesnost i dok ne nestane svaka opasnost od neuspeha i poraza, nikad nee posluati. Vera gleda preko potekoa i hvata se za nevidljivo, za Onog koji je svemoan, pa se zato nikada ne moe zbuniti. Vera je stezanje Hristove ruke u svakoj opasnosti. (GW, p. 262) Nai pojmovi su, u celosti vrlo uzani. Bog zahteva neprestano napredovanje u radu na
60

irenju svetlosti. Moramo prouavati bolje puteve i naine da doemo do ljudi. Potrebno je da uima vere ujemo glas monog Vojvode Gospodnje vojske kako kae: Idite nepred. Mi moramo da delujemo, a Bog nas nee izneveriti. On e uraditi svoj deo kad u veri mi uradimo svoj. Brao i sestre, koji ste dugo u istini, niste obavili posao koji je Bog od vas traio da uradite. Gde je vaa ljubav prema duama? (HS, p. 289, 290) Spasavati due za Hrista predstavljalo je radost. Neka to bude va posao i vaa radost. Izvrite sve dunosti i podnesite sve rtve za Hrista i On e biti va stalni Pomaga. Idite pravo napred kuda vas zove glas dunosti; neka vas ne spree nikakve prividne potekoe. Prihvatite svoje Bogom dane odgovornosti i dok nosite svoja ponekad teka bremena, ne postavljajte pitanje: Zato moj brat stoji besposlen, zato na njega nije poloen nikakav jaram? Obavljajte dunosti koje su vam najblie i to potpuno i dobro, ne udei za pohvalom, ve radei za Gospodara zato to vi pripadate Njemu. (SW, 2. 4. 1903) Pravac kretanja Bojeg naroda trebalo bi da ide navie i napred prema pobedi, veoj nego to je Isus Navin ostvario sa vojskama izrailjskim. U naoj sredini je neko, ak Vojvoda naeg spasenja, koji je rekao da bi nas ohrabrio: Gle, ja sam s vama do svretka veka. Radujte se; ja nadvladah svet. On e nas voditi do sigurne pobede. Ono to Bog obeava, On je kadar i da ispuni u bilo koje doba. A posao koji daje svome narodu da ga obavi, kadar je i da ostvari preko njih. (T. 2, p. 122) Zato se ne oduevimo Hristovim Duhom? Zato smo tako malo ganuti kricima jadnog sveta koji pati? Da li razmiljamo o svojoj uzvienoj prednosti da moemo dodati jednu zvezdu Hristovoj kruni - jednu duu osloboenu od lanaca kojima je sotona vezao, duu spasenu u carstvu Bojem? Crkva mora da shvati obavezu da odnese Jevanelje sadanje istine svakome stvorenju. Ozbiljno vas molim da proitate tree i etvro poglavlje proroka Zaharije. Ako ova poglavlja razumete, ako ih primite, obaviete posao za one koji su gladni i edni pravde, posao koji za Crkvu znai ii napred i navie. (T, 6, p. 296) Veina stanovnika ove Zemlje poklonila je svoju vernost neprijatelju. Ali mi nismo bili zavedeni. Uprkos oiglednom trijumfu sotone, Hristos nastavlja svoje delo u nebeskoj Svetinji i na Zemlji. Boja re slika zlo i pokvarenost koji e pratiti poslednje dane. Kako gledamo ispunjenje proroanstva, naa vera u konani trijumf Hristovog carstva treba da jaa; i mi treba da krenemo napred sa novom hrabrou i obavimo posao koji nam je odreen. (GW, p. 26, 27) Upeatljivi prizor U nonim vizijama ispred mene proao je veoma upeatljiv prizor. Videla sam ogromnu vatrenu loptu kako pada na lepe bele velike kue i unitava ih u istom trenutku. ula sam kako neko kae: Znali smo da e sudovi Boji doi na Zemlju, ali nismo znali da e doi tako brzo. Drugi su oajnikim glasom rekli: Znali ste! Zato nam onda niste rekli? Mi nismo znali! Na sve strane sam ula sline rei prebacivanja. Probudila sam se veoma oaloena. Ponovo sam zaspala i kao da sam se nalazila na velikom skupu. Neko ko je imao ovlaenje obraao se drutvu, a pred njim je bila otvorena karta sveta. On je rekao da karta predstavlja Boji vinograd koji obavezno treba obraditi. Kada svetlost s Neba obasja bilo koga, on tom svetlou treba da obasja druge. Svetla treba upaliti u mnogim mestima, a od njih treba da se upale i druga svetla. Ponovljene su rei: Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, im e se osoliti? Ona ve nee biti ni
61

za to drugo osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze. Vi ste videlo svetu; ne moe se grad sakriti kad na gori stoji. Nite se uie svea i mee pod sud nego na svenjak, te svetli svima koji su u kui. Tako da se svetli vae videlo pred ljudima, da vide vaa dobra dela, i slave Oca vaega koji je na nebesima. (Matej 5, 13-16) Videla sam zrake svetlosti koji su blistali iz gradova i sela i sa visokih i niskih mesta na Zemlji. Boja re bila je posluana i kao rezultat toga u svakom gradu i selu postojali su spomenici Njemu u ast. Njegova istina bila je objavljivana po itavom svetu. (T. 9, p. 28, 29)

62

METODE
Od kue do kue Jednako vaan kao i posebni javni napori je rad od kue do kue u domovima ljudi. U velikim gradovima postoje izvesne grupe do kojih se ne moe doi javnim skupovima. Nijh treba pronai kao to pastir trai svoju izgubljenu ovcu. Marljiv rad pojedinaca mora biti uloen za njih. Kada je zanemarivan lini rad, mnoge dragocene prilike su izgubljene, koje bi, da su iskoriene, odlino unapredile delo. (T. 9, p. 111) Potrebna su dela kao i rei sauea. Hristos je objavljivanje svoje vesti zapoinjao delima ljubavi i dobroinstva. Neka ovi radnici idu od kue do kue pruajui pomo tamo gde je pomo potrebna i, kada se ukae prilika, priaju o krstu. Hristos treba da bude ono o emu e oni govoriti. Ne treba da se zadravaju na dokrtinarnim predmetima; otkrivajui svojim ivotom Njegovu istotu. (T. 7, p. 228) Bog ne uvaava linosti. On e iskoristiti ponizne, odane hriane, ak i ako nisu potpuno obrazovani kao neki drugi. Neka se takvi angauju u slubi za Njega radei posao od kue do kue. Sedei u domovima oni mogu ako su ponizni, paljivi i poboni da uine vie da zadovolje stvarne potrebe porodica nego to bi to mogao neki rukopoloeni propovednik. (T. 7 p. 127) Meu vernicima naih crkava trebalo bi da bude vie rada od kue do kue, u okviru koga bi se drali biblijski asovi i rasturala literatura. (T. 9, p. 127) Oni koji se angauju u radu od kue do kue pronai e prilike za slubu u razliitim stvarima. Oni bi trebalo da se mole za bolesne i uine sve to je u njihovoj moi da ih oslovode patnje. Trebalo bi da rade meu skromnima, siromanima i potlalenima. Trebalo bi da se molimo za i sa bespomonima koji nemaju snagu volje da nadgledaju elje koje je strast unizila. Ozbiljan, istrajan napor mora da se uloi za spasenje onih u ijim srcima je probueno zanimanje. Do mnogih se moe doi jedino postupcima nepristrasne dobrote. Njihove fizike elje najpre moraju da budu zadovoljene. Kada vide dokaz nae nesebine ljubavi bie im lake da veruju u Hristovu ljubav. (T. 6, p. 83. 84) Neka radnici idu od kue do kue otvarajui Bibliju ljudima, raznosei publikacije, priajui drugima o svetlosti koja je blagoslovila njihove vlastite due. (T. 9, p. 123) Na Spasitelj je iao od kue do kue, leio je bolesne, teio alosne, ublaavao bol onima koj su se muili, govorio o miru neuteenima. Uzimao je malu decu u svoje naruje i blagosiljao ih, izgovarao rei nade i utehe umornim majkama. S neiscrpnom nenou i blagou susretao je svaki oblik ljudske patnje i jada. Radio je ne za sebe, ve za druge. Bio je sluga svima. Njegovo jelo i pie bilo je da donese nadu i snagu svima sa kojima je dolazio u dodir. (GW, p. 188) Predstavljanje istine i ljubavi i jednostavnosti od kue do kue u skladu je sa poukama koje je Hristos dao svojim uenicima, kada ih je poslao na prvo misionarsko putovaje. Pesmama hvale, poniznim, iskrenim molitvama moe se doi do mnogih. Boanski radnik bie prisutan da uveri srca. Ja sam s vama u sve dane, glasi Njegovo obeanje. Sa sigurnimsaznanjem da je takav Pomonik prisutan, moemo raditi s verom, nadom i hrabrou. (T. 9, p. 34) Potrebni su radnici koji e krenuti od kue do kue. Gospod zahteva ulaganje odlunih napora na mestima na kojima ljudi nita ne znaju o biblijskoj istini. Pevanje, molitve i
63

prouavanje Biblije potrebni su u domovima ljudi. Sada, upravo sada, je vreme da se poslua nalog: Uei ih da dre sve to sam vam zapovedio. Oni koji rade ovaj posao moraju dobro da poznaju Pismo. Pisano je treba da bude njihovo oruje za odbranu. (CT, p. 540) Moja brao i sestre, posetite one koji ive blizu vas i teite da saoseanjem i dobrotom doprete do njihovih srca. Gledajte da radite tako da uklonite predrasude, a ne da ih stvarate. I ne zaboravite da e oni koji znaju istinu za ovo vreme, a ipak ograniavaju svoje napore samo na svoje crkve, odbijajui da rade za svoje neobraene susede, biti pozvani da poloe raun za neispunjene dunosti. (T. 9, p. 34) Na svom prvom misionskom putovanju uenici je trebalo da pou samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Da su sada propovedali Jevanelje neznabocima i Samarjanima, izgubili bi uticaj meu Jevrejima. Izazivanjem farisejskih predrasuda upleli bi se u sukobe koji bi ih obeshrabrili na poetku njihovog rada. ak su i apostoli sporo shvatali da Jevanelje treba da se odnese svim narodima. Sve dok sami nisu mogli da shvate ovu istinu, nisu bili spremni da rade za neznaboce. Da su Jevreji hteli da prime Jevanelje, Gospod bi ih uinio svojim vesnicima za neznaboce. Stoga je trebalo da oni prvi uju vest. Na celom polju Hristovog rada, postojale su due koje su se probudile i shvatile svoju potrebu koje su bile gladne i edne istine. Vreme je dolo da se ovim srcima proetim enjom poalju vesti o Njegovoj ljubavi. Uenici su trebalo da pou svima ovima kao Njegovi predstavnici. Vesnici bi tako bili povedeni da gledaju na njih kao na uitelje naimenovane od Boga, tako da kad Spasitelj bude uzet od njih, ne bi ostali bez uitelja. Na ovo prvo putovanje uenici treba da pou samo tamo gde je Isus bio pre njih, a gde je stekao prijatelje. Njihovo pripremanje za put treba da bude najjednostavnije. Nita ne sme da skrene njihove umove od njihovog velikog dela ili na bilo koji nain izazove protivljenje i zatvori vrata buduem radu. Ne treba da prihvate odeu verskih uitelja, ni da upotrebe odeu kojom bi se njihova pojava razlikovala od skromnih seljaka. Ne treba da ulaze u sinagoge i pozivaju narod na javna bogosluenja; jer njihovi napori treba da budu usmereni radu od kue do kue! Ne treba da gube vreme na nepotrebno pozdravljanje ili da idu iz kue u kuu radi zabave. Ali u svakom mestu treba da prihvate gostoprimstvo onih koji su bili dostojni, koji e ih srdano primiti kao da prihvataju samoga Hrista. U domove treba da ulaze sa divnim pozdravom: Mir kui ovoj. (Luka 10,5) Taj dom bio bi blagosloven njihovim molitvama, njihovim pesmama hvale i otvaranjem Svetih spisa u porodinom krugu. (enja vekova, str. 297, 298; izdanje 1998) Posetite svoje susede kao prijatelj i upoznajte se sa njima... Oni koji se ne prihvate ovog posla, oni koji budu ravnoduno radili, ubrzo e izgubiti svoju prvu ljubav i poee da kritikuju i osuuju svoju brau. (R&H, 13. 5. 1902) Apostolovi napori nisu bili ogranieni na javne govore; bilo je mnogo onih do kojih se na taj nain nije moglo doi. On je provodio mnogo vremena u radu od kue do kue, koristei na taj nain porodine veze domaeg druga. Poseivao je bolesne i tune, teio napaene i podizao potlaene. U svemu tome esto je govorio i radio, veliajui Isusovo ime. Tako je on radio u slabosti, i u strahu i u mnogom drhtanju. On je drhtao da ne bi njegovo uenje otkrilo obeleje ljudskog, a ne boanskog. (AA, p. 250) Idite kod svojih suseda redom i zbliite se s njima, dok se njihova srca ne zagreju vaim nesebinim zanimanjem i ljubavlju. Saoseajte sa njima, molite se sa njima, gledajte kako e vam se pruiti prilika da im uinite dobro i ako moete, sakupite se vas nekoliko zajedno i otvarajte Boju re njihovim potamnelim umovima. Neprestano straite kao oni koji e morati
64

da podnesu izvetaj za due ljudi i koji e najbolje morati da iskoriste prednosti koje im Bog daje da rade sa Njim u Njegovom vinogradu. Ne zanemarujte da govorite svojim susedima i inite dobro koliko god to moete, da biste po svaku cenu mogli da spasete nekoga. Potrebno je da teimo za duhom koji je prinudio apostola Pavla da poe od kue do kue molei sa suzama i uei pokajanje prema Bogu i veru u naeg Gospoda Isusa Hrista. (R&H, 13. 3. 1888) Gospod mi je pokazao delo koje treba obaviti u naim gradovima. Vernici u ovim gradovima treba u svom susedstvu da rade za Boga. Oni treba da rade tiho i u poniznosti, nosei sa sobom kuda god idu atmosferu Neba. (T. 9, p. 128) Jedan jedini slualac Hristov rad u velikoj meri sastoji se od linih razgovora. On je verovao i potovao i jednog jedinog sluaoca. Ta jedna dua vest koju je primila odnela bi hiljadama. (T. 6, p. 115) Bio je malaksao i umoran; a ipak nije zanemario priliku da progovori eni, koja je bila tuinka, odvojena od Izrailja, ivela u otvorenom grehu. (enja vekova, str. 153; izdanje 1998) Spasitelj nije ekao da se okupi mnotvo. Svoje pouke esto je otpoinjao za samo nekoliko okupljenih oko sebe, ali prolaznici, jedan po jedan, zastajali su da uju dok veliki broj nije sa divljenjem i strahopotovanjem sluao Boje rei prekoUitelja poslanog sa Neba. Radnik za Hrista ne treba da smatra da sa istom ozbiljnou ne moe da govori nekolicini slualaca kao i veem skupu. Moe biti da je tu prisutan samo jedan koji slua vest, ali ko moe rei koliko e dalekosean biti njen uticaj? ak i Njegovim uenicima izgledalo je nevano da Spasitelj svoje vreme posveti Samarjanki. Meutim, On je ozbiljnije i reitije razgovarao sa njom nego sa carevima, velikodostojnicima i prvosvetenicima. Pouke koje je dao ovoj eni ponavljaju se do najudaljenijih krajeva Zemlje. (enja vekova, str. 153; izdanje 1998) Bliski lini kontakt Potrebno je linim naporom prii blizu ljudima. Kada bi manje vremena bilo posveeno dranju propovedi, a vie vremena provedeno u linoj evaneoskoj slubi, videli bi se vei rezultati. (MH, p. 143) Gospod eli da se Njegova re milosti predoi svakoj dui. U velikoj meri ovo treba ostvariti linim radom. To je bio Hristov metod. (COL, p. 229) Oni koji su bili najjai u zadobijanju dua, bili su ljudi i ene koji se nisu ponosili svojom sposobnou, ve koji su u poniznosti i veri teili da pomognu onima oko sebe. Isus je tako inio. On se zbliavao sa onima do kojih je eleo da dopre. (GW, p. 194) Sa saueem koje je Hristos oseao, trebalo bi da se zbliimo sa ljudima, i to sa svakim ponaosob, i teimo da pobudimo njihovo zanimanje za vrednosti venoga ivota. Moda e njihova srca biti tvrda kao utabana putanja i moda e napor da im se predstavi Spasitelj izgledati beskoristan; ali ako logika moe da izneveri i argument bude neubedljiv, Hristova ljubav otkrivena u linoj evaneoskoj slubi, moe da omeka kameno srce, tako da seme istine moe da uhvati koren. (COL, p. 57) Linim radom doite do onih koji su oko vas. Upoznajte se sa njima. Propovedanje nee zavriti posao koji treba obaviti. Aneli Boji vas prate u domove onih koje poseujete. Ovaj posao nije mogue obaviti preko zastupnika. Novac posuen ili dat ne moe da ga ostvari.
65

Propovedi ga nee obaviti. Poseujui ljude, razgovarajui, saoseajui sa njima, zadobiete srca. Ovo je najvii misionarski posao koji moete da obavite. Da biste ga obavili, bie vam porebna odluna, istrajna vera, neumorno strpljenje i duboka ljubav prema duama. (T. 9, p. 41) Pozivanjem Jovana, Andrije, Simona, Filipa i Natanaila, otpoinje osnovanje Hrianske crkve. Jovan je svoja dva uenika uputio Hristu. Tom prilikom je jedan od njih, Andrija, naao svoga brata i pozvao ga Spasitelju. Tada je pozvan Filip, a on je otiao da trai Natanaila. Ovi primeri treba da nas poue o znaaju linih napora, o upuivanju neposrednih poziva naim roacima, prijateljima i susedima. Postoje takvi koji celog ivota tvrde da poznaju Hrista, ali koji nikada nisu uinili nikakav lini napor da dovedu makar i jednu duu Spasitelju.Oni sav posao preputaju propovedniku. On moe biti dobro osposobljen za svoj poziv, ali ne moe da uini ono to je Bog ostavio da urade vernici Crkve. Postoje mnogi kojima je potrebna sluba hrianskih srca punih ljubavi. Mnogi su propali, a mogli su biti spaseni, da su njihovi susedi, obini ljudi i ene, uloili lini napor za njih. Mnogi ekaju da budu lino oslovljeni. U svakoj porodici, susedstvu, gradu, tamo gde ivimo, postoji posao koji treba da obavimo kao Hristovi misionari. Ako smo hriani, ovaj posao bie radost za nas. im se neko obrati u njemu se raa elja da i druge upozna sa dragocenim prijateljem koga je naao u Isusu. Spasonosna i posveujua istina ne moe biti zatvorena u njegovom srcu. (enja vekova, str. 107) Lini napor je jedan od najuspenijih naina za prenoenje svetlosti drugima. U domaem krugu, kraj ognjita vaeg suseda, kraj bolesnike postelje, nenametljivo moete itati Pismo i govoriti re u prilog istini i Isusu. Na taj nain moete da sejete dragoceno seme koje e nii i doneti rod. (T. 6, p. 428, 429) So mora da se pomea sa supstancom kojoj se dodaje; ona mora da prodre u nju da bi je sauvala. Tako pomou linog kontakta i druenja, spasonosna sila Jevanelja dopire do ljudi. Oni se ne spasavaju u masama, ve pojedinano. Lini uticaj je sila. Mi se moramo zbliiti sa onima kojima elimo da budemo od koristi. (TMB, p. 59) U svakoj dui Isus je video onoga kome mora biti upuen poziv za Njegovo carstvo. On je dopirao do srca ljudi odlazei meu njih kao neko ko im eli dobro. On ih je traio po ulicama, u domovima, u amcima, u sinagogi, na obalama jezera i na svadbenoj sveanosti. On ih je sretao na njihovim svakodnevnim zanimanjima i pokazao je zanimanje za njihove svetovne poslove. On je svoje pouke donosio u dom, izlaui porodice u njihovim vlastitim domovima uticaju njegovog boanskog prisustva. Njegovo snano lino saoseanje pomoglo Mu je da zadobije srca. (enja vekova, str. 117; izdanje 1998) Jedino Hristova metoda donee pravi uspeh u dopiranju do ljudi. Spasitelj se meao s ljudima kao Onaj koji im eli dobro. On je pokazivao svoje saoseanje prema njima, sluio je njihovim potrebama i zadobijao njihovo poverenje. Onda ih je pozvao: Hajdete za mnom. (MH, p. 143) Mi treba da radimo kao to je Hristos radio. Gde god je bio, u sinagogi, kraj puta, u amcu malo odgurnutom od obale, na gozbi kod fariseja ili za stolom carinika, On je ljudima govorio o stvarima koje su se odnosile na onaj drugi ivot. Stvari iz prirode, dogaaje iz svakodnevnog ivota, On je povezivao reima istine. Srca njegovih slualaca bila su privuena Njemu; jer je izleio njihove bolesne, uteio njihove tune, uzeo njihovu decu u svoje naruje i blagoslovio ih. Kada je otvarao usta da govori, njihova panja bila je uprta u njega i svaka re je za neku duu znaila miomiris ivota na ivot.
66

Tako bi trebalo da bude i sa nama. Ma gde da se nalazimo, treba da traimo priliku da govorimo drugima o Spasitelju. Kada bismo sledili Hristov primer injenja dobra, srca bi se otvarala Njemu. Ne naglo, ve sa oseanjem mere dobijenom od boanske ljubavi, moemo im priati o Onome koji je zastavnik izmeu deset tisua i onome koji je sav ljubak. Ovo je najuzvieniji posao u kome moemo zaposliti svoj dar govora. Nama je dato da predstavimo Hrista kao Spasitelja koji prata greh. (COL, p. 338, 339) Njegovo prisustvo unosilo je istiju atmosferu u dom, a Njegov ivot bio je kao kvasac koji deluje u elementima drutva. Bezazlen i neukaljan, On je hodao meu neljubaznima, grubima, neutivima; meu nepravednim carinicima, nemarnim rasipnicima, otpalim Samarjanima, paganskim vojnicima, grubim seljacima i meovitim mnotvom. Govorio je re sauea ovde i re onde, kada bi video ljude umorne, a ipak prisiljene da nose teke terete. On im je pomagao da nose svoje terete i ponavljao im lekcije koje je nauio iz prirode, lekcije o Bojoj ljubavi, ljubaznosti i dobroti. On je uio sve da sebe smatraju obdarenima dragocenim talantima, koji bi im kada bi se pravilno upotrebili, osigurali vena bogatstva. On je iz ivota iskorenio svu tatinu i svojim vlastitim primerom uio da je svaki trenutak povezan sa venim posledicama; da vreme treba uvati kao blago i da ga treba koristiti za svete ciljeve. On nije proao ni pored jednog ljudskog bia kao bezvrednog, ve je teio da primeni spasonosni lek kod svske due. Ma u kakvom drutvu da se naao, On je iznosio lekciju koja je odgovarala vremenu i okolnostima. On je teio da nadahne nadom one koji su bili najgrublji i koji su najmanje obeavali, uveravajui ih da mogu postati besprekorni i bezazleni i da mogu stei takav karakter koji e pokazati da su deca Boja. esto je sretao one koji su se prepustili sotoninoj kontroli i koji nisu imali snage da se oslobode iz njegove zamke. Takvima, obeshrabrenima, bolesnima, koji su pali kad su bili kuani, Isus je govorio rei najnenijeg saaljenja, rei koje su bile potrebne i koje su mogle biti shvaene. Sretao je i druge koji su se borili prsa u prsa sa neprijateljem dua. Ove je hrabrio da istraju, uveravajui ih da e pobediti; jer su Boji aneli na njihovoj strani i dae im pobedu. (enja vekova, str. 65; izdanje 1998) Kombinacija Duhovno, lino i oivljavanje Ako su crkve ponovo oivele, to je zato to neki pojedinac ozbiljno tei za Bojim blagoslovom. On je gladan i edan Boga i u veri trai i prima kako trai. On ide na rad ozbiljno, oseajui svoju veliku zavisnost od Gospoda i probuene due tee za slinim blagoslovom i osveenjem rada na srcima ljudi. Obiman posao nee biti zanemaren. Vei planovi bie napravljeni u pravo vreme; ali lini napor i zanimanje za tvoje prijatelje i susede donee mnogo vie nego to se moe proceniti. Zbog nedostatka ove vrste rada ginu due za koje je Hristos umro. Jedna dua ima beskrajnu vrednost; jer Golgota govori o njenoj vrednosti. Jedna dua, zadobijena za istinu, bie orue u zadobijanju drugih i onda e se videti sve vei rezultat blagoslova i spasenja. Va rad moe da ostvari vie stvarnog dobra nego veliki javni skupovi, lieni linog napora. Ako se sa Bojim blagoslovom oboje ujedine, moe se obaviti savreniji i potpuniji posao; ali ako moemo da uradimo makar samo jedan deo, neka to bude lini rad otvaranja Pisma u domovima, upuivanje linih poziva, prijateljski razgovor sa lanovima porodice, ne o stvarima koje su manje vane, ve o velikim temama otkupljenja. Neka uvide da je vae srce optereeno spasenjem dua. (R&H, 13. 3. 1888)
67

Idite ljudima Ne treba da ekamo da due dou k nama; moramo ih potraiti tamo gde se one nalaze. Kada sa propovedaonice propoveda Re, to je tek poetak posla. Jevanelje nee stii do mnogih, ukoliko im se ne odnese. (COL, p. 229) Izvrenje Jevanelja je velika misionarska povelja Hristovog carstva. Uenici je trebalo da ozbiljno rade za due upuujui svima poziv milosti. Nije trebalo da ekaju da ljudi dolaze k njima; trebalo je da oni sa svojom porukom pou ljudima. (AA, p. 28) Pozivajte u svoj dom na prouavanje Biblije Pozovite svoje susede u svoj dom i itajte sa njima iz dragocene Biblije i iz knjiga koje objanjavaju njene istine. Pozovite ih da se u pesmi i molitvi udrue sa vama. Na tim malim sastancima sam Hristos, kao to je obeao, bie prisutan i srca e biti taknuta Njegovom milou. (MH, p. 152, 153) Dok je bio u Efesu, Apolo je poeo slobodno da propoveda po zbornicama. Meu onima koji su ga sluali bili su Akila i Priskila, koji su ga, primetivi da jo nije primio potpuno videlo Jevanelja, primili k sebi i jo bolje mu pokazali put Gospodnji. Zahvaljujui njihovom pouavanju stekao je bolje razumevanje Pisma i postao jedan od najsposobnijih pobornika hrianske vere. (AA, p. 270) Budite drutveni Svima koji rade sa Hristom ja bih rekla: Gde god moete da posetite ljude u njihovim domovima, dobro iskoristite tu priliku. Uzmite svoju Bibliju i otvarajte pred njima njene velike istine. Va uspeh nee toliko zavisiti od vaeg znanja i dostignua, koliko od vae sposobnosti da naete put do srca. Ako ste drutveni i ako umete da se zbliite s ljudima, moi ete da skrenete tok njihovih misli bolje nego najvetijim govorom. Predstavljanje Hrista u porodici, kraj ognjita, u malim skupovima u privatnim kuama, esto je uspenije u zadobijanju dua sa Isusom, nego propovedi odrane na otvorenom prostoru, pred masom koja se tiska, ili u dvoranama i crkvama. (GW, p. 193) Hristov primer u pokazivanju sa interesima oveanstva treba da slede svi oni koji propovedaju Njegovu Re i svi oni koji su primili Jevanelje Njegove milosti. Mi ne treba da se odreknemo drutvenih veza. Ne treba da se izolujemo od drugih. Da bismo doprli do svih slojeva, moramo se s njima sresti tamo gde se oni nalaze. Retko e oni potraiti nas svojevoljno. Srca ljudi ne moraju biti tadnuta boanskom istinom samo sa propovedaonice. Postoji i drugo polje rada, skromnije, moe biti, ali od koga se isto toliko moe oekivati. Ono se nalazi u domu obinih, u raskonim kuama velikih ljudi; za gostoprimljivim stolom i na skupovima za bezazleno drutveno uivanje. (enja vekova, str. 117. 118) Hristos nije bio iskljuiv a naroito je uvredio fariseje to se u ovom pogledu udaljio od njihovih strogih pravila. On je zatekao podruje religije ograeno visokim zidovima izolovanosti, kao neto suvie sveto za svakodnevni ivot. On je sruio ove zidove odvajanja. U svojim kontadtima s ljudima On nije posavljao pitanje: ta je va kredo? Kojoj crkvi pripadate? On je pruao pomo svima kojima je pomo bila potrebna. Umesto da se odvoji u nekoj eliji
68

za pustinjake da bi pokazao svoj nebeski karakter, On je ozbiljno radio za oveanstvo. On je stalno ponavljao da se biblijaska religija ne sastoji u muenju tela. On je uio da ista i neukaljana religija nije predviena samo za odreeno vreme i posebne prilike. U svako doba i na svakom mestu ispoljavao je zanimanje za ljude sa puno ljubavi i irio oko sebe svetlost radosne pobonosti. (enja vekova, str. 60. 61; izdanje 1998) Uprkos njihovim predrasudama, prihvatio je gostoprimstvo onog prezrenog naroda. Spavao je pod njihovim krovovima, jeo je sa njima za njihovim stolovima sluio se hranom koju su pripremale i sluile njihove ruke, uio je na njihovim ulicama i postupao sa njima sa velikom ljubaznou i dobrotom. (enja vekova, str. 151; izdanje 1998) Pokaite saoseajnost Oni koji biju teku ivotnu bitku mogu da se osvee i ojaaju malim panjama koje nita ne kotaju. Ljubazne rei jednostavno izgovorene, male panje jednostavno poklonjene, oterae oblake iskuanja i sumnje koje je i Hristos oseao, pokazano u jednostavnosti, ima mo da otvori vrata srca kome je potreban jednostavan, nean dodir Hristovog Duha. (T. 9, p. 30) Do hiljada srca moe se doi na najednostavniji, skroman nain. Najiteligentniji, oni koji se smatraju i hvale kao najobdareniji ljudi i ene sveta, esto se osvee jednostavnim reima koje teku iz srca nekoga ko voli Boga i ko moe govoriti o toj ljubavi tako prirodno kao to svetovan ovek govori o stvarima o kojima razmilja i kojima se hrani njegov um. Rei dobro pripremljene i prouene esto imaju malo uticaja. Ali prave, estite rei sina ili keri Boje, izgovorene u prirodnoj jednostavnosti, otvorie vrata srca koja su bila dugo zatvorena. (T. 6, p. 115) Navedite lino iskustvo Oni koji su prihvatili Hrista priae svoje iskustvo, kako ih je Sveti Duh vodio korak po korak, priae kako su bili gladni i edni znanja o Bogu i Isusu Hristu koga je On poslao, priae o rezultatu svoga istraivanja Pisma, svojim molitvama, o patnjama svoje due i Hristovim reima koje su im bile upuene: Gresi su ti oproteni. Neprirodno je za bilo koga da sve ovo dri u tajnosti i oni koji su ispunjeni Hristovom ljubavi nee tako initi. U srazmeri sa tim koliko ih je Bog uinio uvarima svete istine, bie njihova elja da drugi prime isti blagoslov. I dok budu objavljivali bogate riznice Boje milosti, njima e se davati sve vie i vie Hristove milosti. (COL, p. 125) Probudite svu duhovnu snagu za akciju. Govorite onima koje poseujete da je kraj svih stvari blizu. Gospod Isus Hristos otvorie vrata njihovih srca i uiniti trajan utisak na njihov um. Teite da probudite ljude i ene iz njihove duhovne neosetljivosti. Opiite im blagoslov koji dolazi na vas dok sedite kraj Isusovih nogu i uite dragocene pouke iz Njegove Rei. Priajte im o radosti i srei koja postoji u hrianskom ivotu. Vae tople, vatrene rei ubudie ih da ste nali mnogoceno zrno bisera. Neka vae vedre, ohrabrujue rei pokau da ste sigurno nali bolji put. To je pravi misionarski posao i dok on bude obavljan, mnogi e se produbiti kao iz sna. (T. 9, p. 38) One koje Bog zaposli kao svoja orua mogu neki smatrati nedelotvornim; ali ako mogu da se mole, ako u jednostavnosti mogu da govore istinu zato to je vole, oni mogu doi do ljudi, zahvaljujui sili Svetoga Duha. Dok jednostavno predstavljaju istinu, itajui iz Rei ili seajui
69

se dogaaja iz svoga iskustva. Sveti Duh ini utisak na um i karakter. Volja se potinjava Bojoj volji; istina koja do tada nije bila shvaena sa ivim ubeenjem dolazi u srece i postaje duhovna stvarnost. (T. 6, p. 444) Duhovne ilustracije Poruke milosti uinio je raznovrsnim da bi odgovarale Njegovim sluaocima. Znao je progovoriti zgodnu re umornom (Isaija 50,4); jer je milost tekla sa Njegovih usana, mogao je na najprivlaniji nain preneti ljudima blaga istine. Imao je takta u suoavanju s umovima punim predrasuda, iznenaujui ih slikovitim prikazima koji su privlaili njihovu panju. Pomou mate dopirao je do srca. Njegovi slikoviti prikazi bili su uzeti iz svakodnevnog ivota, pa iako jednostavni, imali su udesnu dubinu znaenja. Ptice u vazduhu, ljiljani u polju, seme, pastir i ovce ovim pojmovima Hristos je slikovito prikazao vene istine; i svaki put posle toga, kada su Njegovi sluaoci imali prilike da vide ove pojave u prirodi, seali su se Njegovih rei. Hristova slikovita prikazivanja stalno su ponavljala Njegove pouke. (enja vekova, str. 204; izdanje 1998) Apostoli su se trudili da ovim idolopoklonicima prenesu znanje o Bogu Tvorcu i njegovom Sinu, Spasitelju ljudskog roda. Najpre bi im usmerili panju na divna Boja dela - Sunce, Mesec i zvezde, skladan red ponavljanja godinjih doba, mone, snegom pokrivene planine, blagorodna drveta i druga razna uda prirode koja su otkrivala vetinu izvan ljudskog shvatanja. Preko ovih dela Svemonog, apostoli su vodili umove neznaboaca u razmiljanju o velikom Vladaru svemira. (AA, p. 180) Praktine osnove Pavle je bio reit govornik. Pre svoga obraenja esto je teio da ostavi utisak na svoje sluaoce koristei govornike vetine. Ali sada je sve to stavio na stranu. Umesto da se prepusti pesnikim opisima i matovitim prikazima, koji bi moda godili oseanjima i zadovoljili matu, ali koji ne bi dotakli svakodnevno iskustvo, Pavle je teio da korienjem jednostavnog jezika predoi srcima istine koje su od ivotnog znaaja. Matoviti prikazi istine mogu da prouzrokuju ekstazu oseanja; ali istine esto, predstavljene na ovaj nain, ne donose hranu koja je potrebna da vernik ojaa i da se okrepi za ivotne borbe. Trenutne potrebe, sadanja iskuenja dua koje se bore, moraju se zadovoljiti zdravim, praktinim pouavanjem osnovnim hrianskim principima. (AA, p. 251, 252) Afirmativna istina esto e se, kad elite da predstavite istinu, podii protivljenje; ako protivljenje doekujete argumentom, samo ete ga poveati, a to ne smete dopustiti. Drite se afirmativnog. Boji aneli vas posmatraju i oni znaju kako da naprave utisak na one ije protivljenje ne elite da doekate argumentom. Ne zadravajte se na negativnim pitanjima koja se javljaju, ve u svom umu prikupite afirmativne istine i zadrite ih tu uz veoma ozbiljne molitve i uz posveenje srca. (T. 9, . 247, 248)

70

Predstavnici u prometnim mestima na glavnim putevima Oni koji su odgovarajui na poziv vremena stupili u slubu Gospodara Radnika, neka dobro proue Njegove metode rada. U toku svoje zemaljske slube Spasitelj je koristio prilike koje su Mu pruale kraj glavnih puteva kojima se tada putovalo. U Kapernaumu Isus je povremeno boravio u Kapernaumu pre nego to bi odlazio ili dolazio s putovanja i tako se prouo kao njihov grad. Ovaj grad je ba odgovarao da bude centar Spasiteljevog rada. Budui da je bio na glavnom putu od Damaska prema Jerusalimu i Egiptu i Sredozemnom moru, on je bio prometno mesto. Ljudi iz mnogih zemalja prolazili su kroz grad ili su se zadravali da bi se odmorili na svojim putovanjima u jednom ili drugom pravcu. Tu je Isus mogao da sretne sve narode i sve stalee, bogate i velike, kao i siromane i ponizne; tako je trebalo da Njegove pouke budu prenoene u druge zemlje i mnoge domove. Istraivanje proroanstava bi tako bilo podstaknuto; panja bi bila usmerena Spasitelju i Njegova misija bi bila predstavljena svetu. (T. 9, p. 121) U poznatim zdravstvenim odmaralitima i turistikim centrima, prepunih hiljadama onih koji trae zdravlje i zadovoljstvo, treba da budu smeteni propovednici i kolporteri sposobni da privuku panju mnotva. Neka ovi radnici trae priliku da predstave poruku za ovo vreme i neka dre javne sastanke kad god za to imaju mogunosti. Neka budu brzi da ugrabe prilike i govore ljudima. Praeni silom Svetoga Duha, neka doekaju ljude sa porukom Jovana Krstitelja: Pokajte se, jer se priblii carstvo nebesko. (Matej 3,2) Boja re treba da bude predstavljena jasno i silno, da bi oni koji imaju ui da uju mogli uti istinu. Na taj nain e Jevanelje sadanje istine biti postavljeno na put onih koji ga ne poznaju i prihvatie ga ne mali broj i odneti u svoje domove u svim krajevima sveta. (T. 9, p. 122) Sluba isceljenja i Hristove oigledne pouke su naroito pogodni za korienje u turistikim centrima i trebalo bi uiniti sve mogue da se primerci ovih dela nau u rukama onih koji su u dokolici i koji vole da itaju. (T. 9. p. 85) Treba organizovati restorane zdrave hrane i prostorije za leenje. Nai napori u ovom podruju treba da ukljuuju primorska odmaralita. Kao to je glas Jovana Krstitelja rekao u pustinji: Pripremite put Gospodnji, tako se glas Bojih glasnika mora uti u velikim turistikim i primorskim odmaralitima. (T. 7, p. 55, 56) Poslati dva i dva Pozvavi dvanaestoricu k sebi, Isus im je naloio da dvojica po dvojica idu u gradove i sela. Niko nije bio poslat sam, ve je brat bio udruen sa bratom, prijatelj sa prijateljem. Tako su mogli da pomau i hrabre jedan drugoga, da se savetuju i mole zajedno, da snaga jednoga nadoknauje slabost drugoga. Na isti nain je On kasnije poslao i sedamdesetoricu. Spasiteljeva namera je bila da vesnici evanelja budu udrueni na ovaj nain. U nae vreme evaneoski rad bio bi mnogo uspeniji da se ovaj primer doslednije sprovodio. (enja vekova, str. 296; izdanje1998) Medicinsko-evaneoski obilasci Iz uputstva koja mi je Gospod s vremena na vreme davao, znam da treba da postoje radnici koji e vriti medicinsko-evaneoske posete gradova i sela. Oni koji budu radili ovaj posao
71

prikupie bogatu etvu dua, kako iz viih tako i iz niih slojeva drutva. Put za ovaj posao bie najbolje pripremljen naporima vernih kolportera. (T. 9, p. 172) Evaneosko-medicinski misionari Sada su potrebni radnici, evaneosko-medicinski misionari. Za pripreme se ne smeju potroiti godine. Vrata koja su sada otvorena za istinu uskoro e biti zatvorena. Odnesite vest sada. Ne ekajte dozvoljavajui neprijatelju da zauzme polja koja sada slobodna stoje pred vama. Neka male grupe krenu da obave posao koji je Hristos odredio svojim uenicima. Neka rade kao evanelisti rasturajui nae publikacije i govorei o istini onima koje sreu. Neka se mole za bolesne sluei njihovim potrebama, ne vetakim, ve prirodnim lekovima, uei ih kako da povrate zdravlje i izbegnu bolest. (T. 9, p. 172) Moja brao i sestre, predajte sebe Gospodu za slubu. Neka nijedna prilika ne proe nieiskoriena. Poseujte bolesne i napaene i pokaite ljubaznu zainteresovanost za njih. Ako je mogue, uinite sve da bi im bilo bolje. Zahvaljujui ovim sredstvima moi ete da doete do njihovih srca i kaete im za Hrista. Tek e venost otkriti koliko dalekosean moe da bude ovakav posao. I druge prilike da budu korisni otvorie se onima koji su spremni da izvre dunost koja im najvie odgovara. (T. 9, p. 36) Priprema za rad Postoji mnogo siromanih porodica za koje se moe obaviti najbolji misionarski posao tako to e im se pomoi da se zadre na nekom komadu zemlje i poue kako da se od njega izdravaju. Potreba za takvom pomoi i pouavanjem ne postoji samo u gradovima. ak i na selu, koje prua mnotvo mogunosti za bolji ivot, mnogi siromani su u velikoj bedi. itave optine liene su vaspitnog delovanja na unapreenju rada i higijene. Porodice ive u straarama, sa oskudnim nametajem i odeom, bez alata, bez knjiga, liene udobnosti i pritisnute pogrenim navikama. Ovi ljudi moraju biti vaspitani od same osnove. Oni su iveli ivotom nesposobnosti, lenosti i pokvarenosti i zato je potrebno da budu naueni kako da ispreve navike. (MH, p. 192) Treba osnovati razliita preduzea, tako da siromane porodice mogu da nau zaposlenje. Stolari, kovai i svi koji znaju bilo kakav koristan posao, treba da se oseaju odgovornim da naue i pomognu neukima i nezaposlenima. (MH, p. 194) Hriani koji se bave poljoprivredom mogu da obave pravi misionarski posao, pomaui siromanima da nau dom na imanju, uei ih kako da obrauju zemlju i uine je rodnom. Uite ih kako da koriste poljoprivredna sredstva, kako da gaje razliite useve, kako da zasade i neguju vonjake. (MH, p. 193) U misionarskom radu za siromane postoji iroko polje slube za sve ljude. Veta kuvarica, pazikua, krojaica, negovateljica pomo svih njih je potrebna. Neka lanovi siromanog domainstva budu poueni kako da kuvaju, kako da saiju i zakrpe svoju odeu, kako da neguju bolesne, kako da uspeno doprinose svome domu. Neka deaci i devojice budu dobro naueni nekom korisnom zanatu ili zanimanju. (MH, p. 194)

72

Pozivajte na evaneoske sastanke Ima mnogo poslova koji se mogu raditi samo ako neko ima elju da radi. Ima mnogo onih koji nee otii u crkvu da uju istinu koja se propoveda. Linim naporima u jednostavnosti i mudrosti oni mogu biti ubeeni da svoj korak upute prema Bojoj kui. Njihov um bie osvedoen kad uju predavanje o sadanjoj istini. Ako vai ozbiljni poziv budu odbijeni, nemojte se obeshrabriti. Budite istrajni sve dok uspeh ne krunie vae napore. (R&H, 10. 6. 1880) Okupite ih u subotnoj koli Drugi posao u kome svi mogu da uestvuju je okupljanje dece i omladine u subotnoj koli. Mladi na ovaj nain mogu uspeno da rade za svog dragog Spasitelja. Oni mogu da utiu na sudbinu dua. Oni mogu da obave posao za Crkvu i svet ija se veliina nee saznati sve do dana poslednjeg polaganja rauna, kada e dobrima i vernima biti reeno - Dobro je uraeno. (R&H, 10. 6. 1880) Perom i ivom reju Perom i ivom reju objavljujte da Isus ivi i posreduje za nas. Udruite se sa velikim Glavnim Radnikom, sledite Iskupitelja na Njegovom hodoasnikom putu ljubavi na Zemlji, koji je uvek bio spreman na samoodricanje. (R&H, 24. 1. 1893) Neki e raditi ovako, a neki onako, kako ih Gospod bude pozvao i vodio. Ali svi oni zajedno treba da se trude, teei da delo uine savrenom celinom. Perom i ivom reju oni treba da rade za Njega. (T. 9, p. 26) Hristos raspeti - govorite o tome, spominjite u molitvi, pevajte o tome, i to e slomiti i osvojiti srca. (T. 6, p. 67) Pero je sila u rukama ljudi koji oseaju da istina gori na oltaru njihovih srca i koji imaju razumnu revnost za Boga uravnoteenu zdravim rasuivanjem. Pero, umoeno u izvor iste istine, moe da poalje zrake svetlosti u tamne krajeve od kojih e se zraci ponovo odbiti, dodajui novu silu i dajui joj vee videlo koje treba da svetli na sve strane. (LS, p. 214) Nai propovednici sve svoje snage ne treba da ulau u dranje propovedi i da se njihov rad zavri na tome. Oni treba da pouavaju vernike kako da pokrenu i uspeno nastave ovu granu dela (Dopisna biblijska kola), koja je naem drutvu za traktate i misionarstvo kao toak u toku. Kretanje ovog unutranjeg toka ini da onaj spoljni toak bude upotrebljen u zdravoj, snanoj akciji. Kad ovaj unutranji toak prekine svoj rad, posledica e se videti u ivotu i aktivnosti u drutvu za traktate i misionarstvo. (R&H, 10. 6. 1880) Nemojte da se umorite od vrednog misionskog rada. To je posao u kome svi moete uspeno da se angaujete, samo ako elite da se poveete s Bogom. Pre nego to ponete da piete pisma sa upitnicima u molitvi uvek podignite svoje srce Bogu da biste postali uspeni u prikupljanju divljih loza koje bi mogle da se nakaleme na pravi okot i donesu rod i slavu Bogu. Svi koji poniznog srca uestvuju u ovom poslu, neprestano e se obrazovati kao radnici u Gospodnjem vinogradu. (R&H, 10. 6. 1880)

73

MEDICINSKO-MISIONARSKI RAD
Posao prvorazrednog znaaja U toku svoje slube Isus je vie vremena posveivao leenju bolesnih nego propovedanju. (MH, p. 19) Pravom reformatoru medicinsko-misionarski rad otvorie mnoga vrata. (T. 7, p. 62) Iskren medicinski misionarski posao je Jevanelje u praksi. (T. 8, p. 168) Medicinsko-misionarski rad je pionirski evaneoski posao. U slubi rei i u medicinskomisionarskom radu Jevanelje treba da se propoveda i sprovodi u ivot. (MH, p. 144) Spasitelj sveta posveivao je vie vremena i truda isceljivanju bolesnih od njihovih bolesti nego propovedanju. Njegov poslednji nalog apostolima, Njegovim predstavnicima na Zemlji, bio je da polaganjem ruku lee bolesne. Kada Gospod doe, On e pohvaliti one koji su poseivali bolesne i olakavali teret napaenima. (T. 4, p. 225) Prema Njegovom planu medicinsko-misionarski rad pripremie put za predstavljanje spasonosne istine za ovo vreme - objavljivanje tree aneoske vesti. Ako se deluje u skladu sa ovim planom, vest nee biti baena u zasenak niti e njen napredak biti spreen. (T. 6, p. 293) Najpre zadovoljite svetovne potrebe siromanih i olakajte njihove fizike nedostatke i patnje i tada ete nai otvoren put do srca u koje ete moi da posejete dobro seme vrline i religije. (T. 4, p. 227) Nita nee dati veu duhovnu snagu i dublje i ozbiljnije oseanje kao poseivanje i evaneoska sluba bolesnima i utuenima, pomaganje da vide svetlost i veu svoju veru za Isusa. (T. 4, p. 75, 76) Boanski primer Hristos, veliki medicinski misionar, je na Primer... On je isceljivao bolesne i propovedao Jevanelje. U Njegovoj slubi leenje i uenje bili su usko povezani jedno s drugim. Ni danas to dvoje ne treba odvajati. (T. 9, p. 170, 171) Hristove sluge treba da slede Njegov primer. Dok je iao od mesta do mesta, On je teio napaene i leio bolesne. Zatim je pred njih iznosio velike istine o svome carstvu. To je posao njegovih sledbenika. (COL, p. 233, 234) Hristov primer treba da slede oni koji tvrde da su Njegova deca. Olakajte fizike terete svojim blinjima i njihova zahvalnost sruie prepreke i omoguiti vam da doprete do njihovih srca. Razmotrite ozbiljno ovu mogunost. (T. 9, p. 127) Medicinski misionari u duhu, rei i karakteru naroito treba da pokau da slede Hrista koji je boanski uzor u medicinsko-misionarskim naporima. (T. 7, p. 127) Zajedno sa evaneoskom slubom Jevanelje i medicinsko-misionarski rad treba zajedno da napreduju. Jevanelje treba da bude povezano sa naelima zdravstvene reforme. Hrianstvo treba uneti u praktian ivot. Treba obaviti ozbiljan, temeljit reformatorski posao... Mi treba da predstavimo naela
74

zdravstvene reforme ljudima, inei sve to je u naoj moi da uverimo ljude i ene u njihovu neophodnost i u to da ih sprovode u ivot. (T. 6, p. 379) Boanski plan je da radimo kao to su uenici radili. Fiziko leenje povezano je sa evaneoskim nalogom. U delu Jevanelja uenje i leenje nikada ne treba da budu razdvojeni. (MH, p. 141) Medicinsko-misionarski rad i sluba Jevanelja su kanali kroz koje Bog eli da izlije odreeni deo svoje dobrote. Oni treba da budu kao reka ivota koja napaja Njegovu Crkvu. (BE, 12.8.1901) Neka nai propovednici, koji su stekli iskustvo u propovedanju Rei, naue kako da pruaju jednostavnu zdravstvenu pomo i neka onda mudro rade kao medicinsko-misionarski evanelisti. (T. 9, p. 172) Kada ide od mesta do mesta, anketar e nai mnoge bolesnike. On treba da poseduje praktino znanje o uzrocima bolesti i treba da zna kako da prui jednostavnu zdravstvenu pomo, da bi mogao da donese olakanje onima koji pate. I vie od toga, on treba da se moli u veri i jednostavnosti za bolesne, upuujui ih na velikog Lekara. Kad tako ide i radi sa Bogom, slubeni aneli su pored njega, omoguavajui mu pristup srcima. Kakvo iroko polje za misionarski napor lei pred vernim, portvovanim anketarom; kakav e blagoslov primiti, dok marljivo obavlja ovaj posao! (SW, 20.11.1902) Svaki evaneoski radnik treba da zna da je pouavanje naelima zdravog naina ivota deo posla koji im je naloen. Postoji velika potreba za ovim poslom i svet je otvoren za njega. (MH, p. 147) Desna ruka vesti Neprestano sam pouavana da medicinsko-misionarski rad treba da ima isti odnos sa delom tree aneoske vesti kao ruka i aka sa telom. Pod upravom boanske Glave, oni treba da rade zajedno na priprpemanju puta za Hristov dolazak. Desna ruka tela istine treba da bude stalno aktivna, stalno na delu i Bog e je ojaati. Ali od nje ne treba nainiti telo. Isto tako telo ne treba da kae ruci: Nisi mi potrebna. Ruka je potrebna telu da bi obavljala aktivni, obavezni posao. Oboje imaju svoj odreeni posao i svako od njih trpee veliki gubitak, ako jedno od drugog nezavisno rade. (T. 6, p. 288) Treba obavljati medicinsko-misionarski posao... On za Boje delo treba da bude ono to je ruka za telo. (T. 8, p. 160) Boanska saradnja Hristos osea jad svakog nevoljnika. Hristos osea prokletstvo, kada zli duhovi razdiru neko ljudsko telo. On osea samrtne muke, kada groznica iscrpljuje ivotnu snagu. On je i danas, kao kada je bio lino na Zemlji, isto tako spreman da isceli bolesnog. Hristove sluge su njegovi predstavnici, kanali za Njegovo delo. On eli da preko njih upotrebi svoju isceljujuu silu. (enja vekova, str. 712; izdanje 1998) Boji je plan da bolesni, nesreni i opsednuti zlim duhovima uju Njegov glas preko Njegovih slugu. Preko svojih ljudskih orua, On eli da bude Teitelj kakvog svet ne poznaje. (MH, p. 106) Hristos sarauje sa onima koji se angauju u medicinsko-misionarskom poslu. (T. 7, p. 51)
75

Gospod je radio preko njih. Svuda gde god su stigli, bolesni su se isceljivali i siromanima se propovedalo Jevanelje. (AA, p.106) Hristos nije vie na ovom svetu lino prisutan, da prolazi kroz nae gradove i sela leei bolesne; ali On nam je naloio da produimo da radimo medicinsko-misionarski posao koji je zapoeo. (T. 9, p. 168) Posao svake crkve Postoji vest o zdravstvenoj reformi koju treba odneti u svakoj crkvi. (T. 6, p. 370) Medicinsko-misionarski rad treba da bude deo rada svake crkve u naoj zemlji. (T. 6, p. 370) Dolo je vreme da se svaki vernik lati medicinsko-misionarskog posla. (T. 7, p. 62) Delo zdravstvene reforme je Gospodnje sredstvo za smanjenje patnje u naem svetu i ienje Njegove Crkve. Pouavajte narod da moe da radi kao Boja ruka pomonica, saraujui sa Gospodarom, Radnikom, u obavljanju fizikog i duhovnog zdravlja. Ovo delo nosi potpis Neba i otvarae vrata da bi ule druge dragocene istine. Postoje radna mesta za sve koji e se razumno prihvatiti ovog posla. (T. 9, p.112. 113) Pred nama su burna vremena, i zato ne treba da izgovorimo nijednu re neverovanja ili obeshrabrenja. Setimo se da nosimo vest isceljenja svetu punom grenih i bolesnih dua. (ST, B, 8, p. 24) Ovo delo, ako je voeno kako treba, spasie mnoge jadne grenike koje su crkve zanemarivale. Mnogi koji nisu nae vere eznu za onom pomoi koju su hriani po svojoj dunosti obavezni da prue. Kada bi pripadnici Bojeg naroda pokazali pravo zanimanje za svoje susede, do mnogih bi stigli naroitim istinama za ovo vreme. Nita nee, niti e ikada moi, da da karakter delu kao pruanje pomoi ljudima upravo tamo gde se nalaze. Hiljade bi se danas radovalo vesti, kada bi oni koji tvrde da ljube Boga i dre Njegove zapovesti radili kao to je Hristos radio. Kada medicinsko-misionarski posao tako zadobija ljude i ene za spasonosno poznavanje Hrista i Njegove istine, novac i ozbiljan rad mogu se sigurno ulagati u njega; jer je to posao koji e trajati. (T. 6, p. 280) Neka na narod pokae da je ivo zainteresovan za medicinsko-misionarski rad. Neka se pripreme da bude koristan, prouavajui knjige koje su napisane da bismo se pouili u ovim stvarima. Ove knjige zasluuju mnogo vie panje i potovanja nego to im se to ukazuje. Mnogo, od onoga, to je korisno da svi shvate, napisano je sa posebnim ciljem da pouci o principima zdravlja. Oni koji prouavaju i sprovode u ivot ove principe bie u velikoj meri blagosloveni, fiziki i duhovno. Razumevanje filozofije zdravlja bie zatita od mnogih zala koja stalno rastu. (T. 7, p. 63) Pouena sam da e medicinsko-misionarski posao otkriti ljude i to na samom dnu izopaenosti koji e, iako su sebe predali neumerenim, raskalanim navikama, odgovoriti pravoj vrsti rada. Meutim, njih treba prepoznati i ohrabriti. Za njihovo podizanje bie potreban snaan, strpljiv, ozbiljan napor. Oni sami ne mogu da se povrate. Oni e moda uti Hristov poziv, ali njihove ui suvie su ogluvele da bi razabrale njegov znaaj; njihove oi su slepe da vide bilo kakvo dobro koje se uva za njih. Oni su mrtvi u prestupima i gresima. Pa, ipak, ak ni oni ne treba da budu iskljueni sa evaneoske gozbe. Oni treba da uju poziv: Doite. Iako e se moda oseati nedostojnima, Gospod kae: Naterajte ih da uu. Ne prihvatajte nikakav izgovor. Privucite ih ljubavlju i dobrotom. (T. 6, p. 279. 280)
76

Oni koji se prihvate ove vrste posla (pozajmljivanje tampanih stvari) treba pripremljeni da krenu na medicinsko-misionarski posao. Bolesnima i napaenima treba pruiti pomo. Mnogi za koje je ovo delo milosti uraeno ue i prihvatiti rei ivota. (T. 9, p. 34) Ko se priprema da se s puno razumevanja prihvati medicinsko-misionarskog posla?... Svaki radnik treba da bude sposoban da dobro obavlja posao i ima razumevanja za potrebe ljudi. Tada e istinu moi da predstavi onako kako je ona predstavljena u Isusu. (T. 7, p. 70) Neka Gospodnje delo napreduje. Neka medicinsko-misionarsko i vaspitno delo napreduje. Siguran sam da je ovo na veliki nedostatak - ozbiljni, posveeni, razumni, sposobni radnici. (T. 9, p. 168. 169) Neka unesu ive principe zdravstvene reforme u zajednice koje u velikoj meri ne poznaju ove principe. (T. 9, p. 118) Naloeno mi je da uiteljima zdravstvene reforme kaem: Idite napred. Svetu je potrebna svaka jota uticaja koji moete da vrite da bi plima moralnog jada bila potisnuta. Neka oni koji propovedaju treu aneosku vest stoje verno za svoje boje. (T. 9, p. 113) Plan za irenje medicinskog dela Gospod e naim sanatorijumima, koji ve rade, pruiti priliku da sarauju sa njim u pruanju pomoi novoosnovanim institucijama. Svaku novu instituciju treba smatrati sestrom-pomonicom u velikom poslu objavljivanja tree aneoske vesti. Bog je pruio naim sanatorijumima priliku da pokrenu posao, koji e biti pun ivota kao kamen koji biva sve vei dok ga valja nevidljiva ruka. Neka se ovaj tajanstveni kamen pokrene. (T. 7, p. 59) Institucionalni posao Zdravstvene restorane i prostorije za leenje treba otvarati. Nai napori u ovoj oblasti treba da obuhvate velika odmaralita na moru. Kao to se glas Jovana Krstitelja uo u pustinji: Pripravite put Gospodu, tako mora da se uje glas Gospodnjih vesnika u velikim turistikim i primorskim odmaralitima. (T. 7, p. 55. 56) Dato mi je svetlo da je u mnogim gradovima preporuljivo da restorani budu povezani sa prostorijama za leenje. To dvoje mogu saraivati u podravanju pravih principa. Ponekad je dobro da uz to postoje i sobe koje e sluiti za smetaj bolesnika. Ove ustanove sluie za popunjavanje sanatorijuma koji se nalaze u unutranjosti. (T. 7, p. 60) Gospod ima vest za nae gradove i tu vest treba da objavljujemo na sastancima pod atorima, prilikom pojavljivanja u javnosti, a i preko naih publikacija. Uz to treba otvarati dijetalne restorane u gradovima i pomou njih objavljivati vest o umerenosti. Treba napraviti planove za odravanje sastanaka povezanih sa naim restoranima. Kad je god to mogue treba obezbediti prostoriju u koju mogu biti pozvani stalni gosti na predavanja o zdravlju i hrianskoj umerenosti, gde mogu da prime pouke o pripremanju zdrave hrane i drugim vanim predmetima. (T. 7, p. 115) Onima koji dolaze u nae restorane treba davati neto za itanje. Treba im skrenuti panju na nau literaturu o umerenosti i reformi ishrane, a takoe im treba davati traktate sa Hristovim poukama. Teret rasturanja ove literature treba da podele svi nai ljudi. Svi koji dolaze treba da dobiju neto za itanje. Moda e mnogi ostaviti traktat neproitanim, ali neki od onih u ije ga ruke date, moda e tragati za svetlom. Oni e itati i prouavati ono to im
77

date, a onda e to preneti drugima. (T. 7, p. 116) Pouena sam da je jedan od glavnih razloga zato treba otvarati dijetalne restorane i prostorije za leenje u centrima velikih gradova, taj to e na taj nain biti privuena panja vodeih ljudi na treu aneosku vest. Zapazivi da su ovi restorani voeni na potpuno drugaiji nain od naina na koji su voeni obini restorani, razumni ljudi poee da se raspituju o razlozima za razliku u poslovnim metodima i istraivae principe, koji nas vode da ponudimo bolju hranu. Na taj nain doi e do znanja o vesti za ovo vreme. (T. 7, p. 122. 123) kole kuvanja Pouena sam da ohrabrim organizovanje kola kuvanja u svim mestima u kojima se obavlja medicinsko misionarski posao. Ljudima se mora pruiti sve to ih moe pokrenuti na reformu. Neka ih obasja to vea svetlost. Uite ih da napreduju koliko god mogu u pripremanju hrane i hrabrite ih da i drugima prenesu ono to su nauili. (GW, p. 362. 363) Treba drati teajeve kuvanja. Ljudi treba da naue kako da pripremaju zdravu hranu. Treba im pokazati da je potrebno da odbace nezdravu hranu. Ali nikada ne treba da zastupamo dijetu izgladnjivanja. Mogue je imati zdravu, potpunu ishranu, osloboenu upotrebe aja, kafe i mesne hrane. Posao uenja ljudi da pripremaju hranu koja je i zdrava i ukusna, ima najveu vanost. (T. 9, p. 112) Vest u pravi as Ne mogu uspeno da privolim sve nae vernike, sve koji su pravi misionari, sve koji veruju u treu aneosku vest, sve koji odvraaju svoju nogu od Subote, da razmiljaju o vesti pedesetosmog poglavlja proroka Isaije. Delo milosra koje je nareeno u ovom poglavlju je delo koje Bog zahteva da Njegov narod ostvaruje u ovo vreme. To delo je lino On naloio. Nismo ostavljeni u nedoumici gde vest odneti i kada e se primetno ispuniti, jer pie: I tvoji e stajati od kolena do kolena, i prozvae se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje. Boji spomenik, sedmi dan, Subota, znak da je On stvorio svet, uklonjen je sa svoga mesta od strane grenog oveka. Boji narod treba da obavi naroit posao u popravljanju razvalina koje su nainjene u Njegovom zakonu; i to smo blie kraju, ovaj posao postaje sve hitniji. Svi koji ljube Boga pokazae da nose Njegov znak dranjem njegovih zapovesti. Oni su obnovitelji puteva za naselje... Pravi medicinsko-misionarski posao nerazdvojno je povezan sa dranjem Bojih zapovesti, od kojih je Subota naroito spomenuta, jer je ona veliki spomenik Bojeg svaralakog dela. Praznovanje Subote povezano je sa delom obnavljanja moralne slike Boga u oveku. To je sluba koju Boji narod treba da nastavi u ovo vreme. Ova sluba e, ako bude izvrena kako treba, doneti bogate blagoslove Crkvi. (T. 6, p. 265. 266)

78

BIBLIJSKI EVANGELIZAM
Ideja s Neba Plan dranja biblijskih asova je bio ideja s Neba. Ima mnogih, i ljudi i ena, koji mogu da se angauju u ovoj grani misionarskog rada. Na taj nain mogu se razviti radnici koji e postati silni Boji ljudi. Na ovaj nain se Boja re prua hiljadama; a radnici dolaze u lini kontakt sa ljudima iz svih naroda i jezika. Biblija dospeva u porodice, a njene istine shvataju. Ljudi su zamoljeni da itaju, ispituju i donose sud i sami prihvataju odgovornost primanja ili odbacivanja boanskog prosveenja. Bog nee dozvoliti da ovaj, za Njega dragocen posao ostane nenagraen. On e krunisati uspehom svaki ponizni napor uinjen u Njegovo ime. (GW, p. 192) Na napor je za nas odredio na nebeski Otac. Mi treba da uzmemo svoje Biblije i krenemo da opomenemo svet. Mi treba da budemo Boje ruke-pomonice u spasavanju dua, kanali kroz koje Njegova ljubav, iz dana u dan, treba da tee onima koji su u smrtnoj opasnosti. (T. 9, p. 150) Jasan poziv Mnogi e biti pozvani u polje da rade od kue do kue drei biblijske asove i molei se sa onima koji su zainteresovani. (T. 9, p. 172) Mnogi radnici treba da obave svoj deo posla radei od kue do kue i drei biblijske asove u porodicama. (T. 9, p. 141) Posveene ene treba zaposliti u biblijskom radu od kue do kue. (T. 9, p. 120. 121) Ako idemo Hristovim stopama, moramo da se pribliimo onima kojima je potrebna naa sluba. Mi moramo da otvaramo Biblije onima koji razumeju, da predstavljamo zahteve Bojeg zakona, itamo obeanja onima koji oklevaju, podstiemo nemarne, jaamo slabe. (GW, p. 336) U iskustvu u kome uestvuju Filip i Etiopljanin predstavljen je posao na koji Gospod poziva svoj narod. Etiopljanin predstavlja veliku grupu ljudi kojima su potrebni misionari kao to je Filip, misionari koji e uti Boji glas i ii kuda ih On alje. U svetu ima onih koji itaju Pismo, ali ne mogu da razumeju ta znai. Potrebni su ljudi i ene koji imaju znanje o Bogu da ovim duama objasne re. (T. 8, p. 58. 59) Meu vernicima u naim crkvama treba da bude vie rada od kue do kue u dranju biblijskih asova. (T. 9, p. 127) Neka radnici idu od kue do kue i ljudima otvaraju Bibliju. (T. 9, p. 123) U mnogim dravama postoje naselja vrednih, imunih farmera, koji nikada nisu imali istinu za ovo vreme. Takva mesta treba obraditi. Neka se nai lanovi-laici prihvate ove vrste slube. Pozajmljujui ili prodajui knjige, rasturajui asopise i drei biblijske asove, nai vernici-laici mogli bi da urade dosta posla u svom susedstvu. Ispunjeni ljubavlju prema duama, oni mogu silno da objavljuju vest da e se mnogi obratiti. (T. 9, p. 35)

79

Upeatljivi prizori Mogu se videti stotine i hiljade onih koji poseuju porodice i otvaraju pred njima Boju re. Srca su bila osvedoena silom Svetoga Duha i duh pravog obraenja bio je oigledan. (T. 9, p. 126) Dva biblijska radnika sedela su u jednoj porodici. Sa otvorenom Biblijom ispred sebe, predstavljali su Gospoda Isusa Hrista kao Spasitelja koji prata grehe. Ozbiljna molitva bila je upuena Bogu, a omekala srca potinila su se uticaju Bojeg Duha. Ove molitve bile su izreene ivo i snano. Kada je Boja re bila objanjena, videla sam kako je laka, blistava svetlost obasjala Pismo i ja sam tiho kazala: Izii na putove i meu ograde, te nateraj da dou da mi se napuni kua. (T. 9, p. 35) Ima mnogo onih koji itaju Pismo, a ne mogu da shvate njegovo pravo znaenje. Po itavom svetu ljudi i ene s enjom gledaju prema Nebu. Molitve, suze i pitanja uzdiu se iz dua koje aznu za svetlou, za milou, za Svetim Duhom. Mnogi su na ivici carstva, ekajui samo da ih neko uvede unutra. (AA, p. 109) Priprema za posao Isusovi sledbenici ne ispunjavaju Boju nameru i volju, ako se zadovoljavaju time to ne poznaju Njegovu re. Svi treba da postanu studenti Biblije. Hristos je naredio svojim sledbenicima: Pregledajte Pisma; jer vi mislite da u njima imate ivot veni: i ona svedoe za mene. Petar nas podstie: Nego Gospoda Boga svetite u srcima svojim. A budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za vae nadanje. S krotou i strahom imajte dobru savest. (T. 2, p. 633. 634) Oni koji su zaista obraeni moraju sve bolje da se upoznaju sa Pismom, da bi mogli da govore rei videla i spasenja onima koji su u tami i koji ginu u svojim gresima. (T. 9, p. 121) Mi treba da uputimo poslednju Boju opomenu ljudima i revno da irimo videlo! Neka svaka dua koja je primila boansko prosvetljenje tei da ga prenese drugima. Neka radnici idu od kue do kue otvarajui Bibliju ljudima, delei publikacije, govorei drugima o videlu koje je blagoslovilo njihove due. (GW, p. 353) Dobro uravnoteen posao moe biti najbolje obavljen, kada napreduje kola za uenje Biblije. Dok se odravaju javni sastanci, sa ovom kolom za uenje Biblije ili gradskom misijom treba da budu povezani iskusni radnici sa dubokim duhovnim razumevanjem, koji svakodnevno mogu pouavati biblijske radnike i koji se celim srcem, takoe, mogu pridruiti optem naporu za delovanje u javnosti koje je u toku. (T. 9, p. 111) Tajna uspeha Unesite ozbiljnost i vatrenost u svoje molitve, u svoje biblijske asove, u svoje propovedanje, da biste mogli da ostavite utisak da su za vas svete istine koje predstavljate drugima iva stvarnost. ta god radili za Isusa, trudite se svim svojim silama da to ozbiljno radite. Nemojte nikada misliti da ste postigli najviu taku i da zato ne moete da se vie uzdignete... Usredsredite svoj um na zadatak, da biste mogli da predstavite istinu na nain koji e im biti zanimljiv. Uzmite najzanimljivije delove Pisma koje moete da im iznesete, preite odmah na temu i trudite se da pridobijete njihovu panju i uite ih putevima Gospodnjim.
80

(R&H, 26. 7. 1887) Veliki posao moe se zavriti ako se Biblija, onako kako pie, predstavlja ljudima . Odnesite Boju re na vrata svakom oveku, osvedoite savest svakog oveka u njene jasne istine, ponavljajte svima Spasiteljevu zapovest: Pregledajte pismo. Savetujte ih da prihvate Bibliju onakvu kakva jeste, da se ozbiljno mole za boansko prosvetljenje i da onda, kada svetlost zasija, radosno prihvate svaki dragoceni zrak i neustraivo podnesu posledice. (T. 5, p. 388) Radosna vest Otvarati Pismo drugima je radostan posao. (T. 9, p. 118) Otvorite Pismo nekome ko je u tami i neete se aliti da vas istina zamara ili nedovoljno zanima. Vae srce bie probueno za zabrinutost za due i radost u pokazivanju vere ispunie vae srce i vi ete znati da e onaj koji napaja sam biti napojen. (R&H, 13. 3. 1888)

81

SLUBA TAMPANE STRANICE

Posao od prvorazrednog znaaja Ako je neki posao vaniji od drugih, onda je to iznoenje naih publikacija u javnost, pozivajui je da na taj nain istrauje Pismo. Misionarski posao - donoenje naih publikacija u porodice, voenje razgovora i molitve sa i za njih - jeste dobar posao. (CE, p. 80) Neka se svaki adventistiki hrianin zapita: ta mogu da uradim da objavim treu aneosku vest? Hristos je doao na ovaj svet da ovu vest donese svom sluzi da je da crkvama. Ona treba da bude objavljena svakom narodu, jeziku i kolenu. Kako emo je odneti? Rasturanje nae literature predstavlja jedno sredstvo pomou koga vest treba objavljivati. Neka svaki vernik rastura traktate, broure i knjige koje sadre vest za ovo vreme. Potrebni su kolporteri koji e krenuti da svuda raznesu nae publikacije. (SW, 5. 1. 1904) asopisi i knjige su Gospodnja orua da vest za ovo vreme neprestano bude pred njima. Prosvetljujui i osvedoavajui due u istinu, publikacije e obaviti mnogo vei posao od onoga koji moe biti obavljen samom slubom rei. Tihi vesnici ostavljeni u domovima ljudi radom kolportera, na svaki nain ojaae slubu Jevanelja; jer e Sveti Duh uticati na umove dok budu itali knjige, kao to utie na um onih koji sluaju propovedanje rei. Ista aneoska sluba prati knjige koje sadre istinu kao to prati posao propovednika. (T. 6, p. 315. 316) Nemojte dopustiti da kolporterski posao sustane. Neka knjige koje sadre svetlost o sadanjoj istini budu stavljene pred to vie ljudi. Predsednici naih oblasti i drugi na odgovornim poloajima duni su da neto uine za ovu stvar. (SW, 25. 4. 1905) Svet treba da primi svetlost istine evangelizacionom slubom rei u naim knjigama i asopisima. Nae publikacije treba da pokau da je kraj svih stvari blizu. (CE, p. 100) Bog poziva pripadnike svog naroda da se ponaaju kao ivi ljudi, a ne da budu lenji, tromi i ravnoduni. Mi moramo odneti publikacije ljudima i ubediti ih da ih prime. (SW, 25. 4. 1905) Nae publikacije sada seju seme Jevanelja i predstavljaju orue koje Hristu dovodi isto toliko dua koliko i propovedana re. itave crkve osnovane su kao rezultat njihovog irenja. U ovom poslu moe uestvovati svaki Hristov uenik. (R&H, 10. 6. 1880) Vesnik sa Neba stajao je usred nas i govorio rei opomene i pouavanja. Lepo nam je objasnio da je Jevanelje o carstvu vest za kojom svet gine i da ova vest, onako kako je iznesena u publikacijama koje su u tampi, i onim koje treba tek da izau, treba da se rairi meu ljudima koji su blizu i daleko. (T. 9, p. 67) Posao sa knjigama treba da bude sredstvo da se sveta svetlost sadanje istine brzo otkrije svetu. (T. 9, p. 69) Sotona je veoma zauzet u ovoj grani posla, jer rastura literaturu koja sniava moral i truje um mladih. Nevernike publikacije rairene su po itavoj Zemlji. Zato svaki vernik ne bi bio isto tako duboko zainteresovan za rasturanje publikacija, koje e uzdii um ljudi i neposredno doneti istinu pred njih? Ovi listovi i traktati predstavljaju videlo svetu i esto su bili orue za obraanje dua. (R&H, 10. 6. 1880) Spavali smo na poslu koji moe da se obavi rasturanjem dobro pripremljene literature. Mudrim korienjem asopisa i knjiga moemo odluno i energino da propovedamo Re, da bi svet mogao da razume vest koju je Hristos dao Jovanu
82

na ostrvu Patmos. (CE, p. 101) Vernici Crkve, postanite svesni vanosti rasturanja nae literature i posvetite vie vremena ovom poslu. Odnesite u domove ljudi asopise, traktate i knjige koji e propovedati Jevanelje svaki na svoj nain. Nema vremena za gubljenje. Neka se mnogi spremno i nesebino posvete kolportai i tako pomognu da odjekne opomena koja je toliko potrebna. Kada se Crkva prihvati posla koji joj je naloen, krenue napred lepa kao mesec, jasna kao sunce i strana kao vojska sa zastavama. (SW, 20. 11. 1902) Svetlost istine obasjava svet svojim sjajnim zracima pomou misionarskog napora. tamparska delatnost je orue pomou koga se dolazi do mnogih, do kojih bi bilo nemogue doi naporom propovednika. (T. 5, p. 388) No iskuenja skoro da je prola. Sotona je upregao svu svoju sposobnost i mo, jer zna da vremena malo ima. Boja kazna oekuje svet pozivajui sve koji poznaju istinu da se sakriju u raselini Stene i gledaju slavu Boju. Istina se sada ne sme priguiti. Moraju se izgovarati jasne tvrdnje, iznositi neulepavana istina, u traktatima i brourama, koji se moraju rasturati kao jesenje lie. (T. 9, p. 231) Potrebni su kolporteri da se late posla i odnesu ove tihe vesnike istine ljudima, kolporteri koji oseaju teret za due i koji mogu da na vreme govore rei onima koji trae svetlost. Neki e moda rei: Ja nisam propovednik; ja ne mogu da propovedam ljudima. Moda niste sposobni da propovedate, ali moete biti evanelisti koji slue potrebama onih sa kojima dolazite u dodir; vi moete biti Boja ruka pomonica, ako radite kao to su uenici radili; moete pitati one koje sreete da li vole Gospoda Isusa. (SW, 20. 11. 1902) Izadavake kue uspena orua Bog je izabrao adventistike hriane da budu osobit narod, odvojen od sveta. Velikim maem istine On ih je odvojio od kamenoloma sveta i povezao sa sobom. Uinio ih je svojim predstavnicima i pozvao ih da u poslednjem poslu spasavanja budu Njegovi ambasadori. Najvee bogatstvo istine koje je ikad bilo povereno smrtnicima, najsveanije i najstranije opomene koje je Bog ikad poslao oveku, predate su njima da bi ih dali svetu; a u ostvarivanju ovog posla nae izdavake kue spadaju u najuspenija orua. (T. 7, p. 138) Nae izdavako delo osnovano je pod Bojom upravom i Njegovim naroitim nadzorom. (T. 7, p. 138) Preko naih izdavakih kua u velikoj meri treba ostvariti delo drugog anela koji silazi s Neba sa velikom silom i od ije je slave zasjala Zemlja. (T. 7, p. 140) Nareeno mi je da poruim naim izdavakim kuama: Podignite zastavu; podignite je vie. Objavite treu aneosku vest tako da je moe uti itav svet. Neka se vidi da su to oni koji dre zapovesti Boje i imaju veru Isusovu. (Otkrivenje 14,12) Neka naa literatura odnese vest kao svedok celom svetu. (T. 9, p. 61) irenje izdavake delatnosti Vi koji verujete u istinu za ovo vreme, probudite se. Vaa je dunost da odmah prikupite sva mogua sredstva da pomognete objavljivanje Istine onima koji je razumeju. Deo novca koji potie od prodaje naih publikacija treba iskoristiti za poveanje naih kapaciteta za tampanje vie literature koja e otvoriti slepe oi i razbiti neobraenu zemlju srca. (T. 9, p.
83

62) Pre mnogo godina Gospod mi je dao naroita uputstva podizanje zgrada na mnogim mestima u Americi, Evropi i drugim zemljama, za objavljivanje literature koja sadri svetlo sadanje istine. On je dao uputstvo da se uloi svaki mogui napor da se preko tampane rei svetu poalju poruke sa pozivima i opomenama. Do nekih se moe stii pomou nae literature, do kojih se inae ne bi dolo na neki drugi nain. Iz naih knjiga i asopisa treba da sijaju sjajni zraci svetlosti koji e sadanjom istinom obasjati svet . (T. 8, p. 87) Pokazano mi je da nae publikacije treba tampati na razliitim jezicima i poslati u svaku civilizovanu zemlju. Kakva je vrednost novca u ovo vreme u poreenju sa vrednou dua? Svaki dolar naih sredstava treba smatrati Gospodnjim, a ne naim; i kao dragocenost koju nam je Bog poverio; ne da se potroi na nepotrebne prohteve, ve da se paljivo iskoristi za Boju stvar, u delu spasavanja ljudi i ena od propasti. (LS, p. 214) tampanu re istine treba prevesti na razliite jezike i odneti do krajeva Zemlje. (T. 9, p. 26) Ove publikacije treba prevesti na svaki jezik, jer Jevanelje treba propovedati celom svetu. Svakom radniku Hristos obeava boansku delotvornost koja e njegov rad pretvoriti u uspeh. (T. 9, p. 34) Nae publikacije treba da stignu svuda. Treba ih izdavati na mnogo jezika. Treu aneosku vest treba odneti pomou tog sredstva i preko ivog uitelja. Vi koji verujete u istinu za ovo vreme, probudite se. (CE, p. 101) Mnogi iz Bojeg naroda treba da krenu sa publikacijama u mesta u kojima trea aneoska vest nikada nije objavljivana. Nae knjige treba tampati na mnogo raznih jezika. Sa ovim knjigama, ponizni, verni ljudi treba da izau kao kolporteri-evanelisti i da istinu odnesu onima koji inae nikada ne bi bili prosvetljeni. (T. 9, p. 33. 34) Od grada do grada, od zemlje do zemlje, oni treba da nose publikacije koje sadre obeanja o skorom Spasiteljevom dolasku. (T. p. 34) Pokazano mi je da publikacije ve obavljaju svoje delo u nekim umovima u drugim zemljama u ruenju zidova predrasuda i praznoverja. Pokazani su mi ljudi i ene kako sa velikim zanimanjem prouavaju asopise i nekoliko stranica traktata o sadanjoj istini. Oni su itali dokaze koji su za njih bili tako divni i novi i otvarali svoje Biblije sa dubokim i novim zanimanjem, jer su predmeti istine koji su za njih bili mrani, postali jasni, pogotovo svetlost o Suboti, iz etvrte zapovesti. Dok su pretraivali Pismo da vide da li je to tako, nova svetlost obasjala je njihovo razumevanje, jer su aneli lebdeli nad njima i inili da istine sadrane u publikacijama, koje su itali, ostave utisak na njihov um. Videla sam kako u jednoj ruci dre asopise i traktate, a u drugoj Bibliju, dok su im obrazi bili vlani od suza; i kako se klanjaju pred Bogom u ozbiljnoj, poniznoj molitvi, da budu voeni u svakoj istini, traei ono to je On inio za njih pre nego to su Ga molili. I kada je Istina ula u njihova srca, i kada su videli skladan lanac Istine, Biblija je za njih postala nova knjiga; privili su je na svoje srce sa zahvalnom radosti, dok su njihova lica blistala sreom i svetom radou. Oni nisu bili zadovoljni da sami uivaju u svetlosti i poeli su da rade za druge. Neki su podneli velike rtve za istinu da bi pomogli onoj brai koja su bila u tami. Na taj nain priprema se put za objavljivanje velikog posla rasturanja traktata i listova na drugim jezicima. (LS, p. 214. 215)

84

Prilike za slobodno rasturanje Neka se literatura razumno rastura u vozovima, na ulici, na velikim morskim brodovima i preko pote. (GW, p. 353) U ovo doba putovanja, prilike za dodir sa ljudima i enama iz svih slojeva i nacionalnosti mnogo su vee nego i doba Izrailja. Gradovi pored velikih saobraajnica mnogostruko su se umnoili. Bog je divno pripremio put. tamparska delatnost sa svojim velikim kapacitetima je pod naom upravom. Biblije i publikacije na mnogim jezicima koje nose istinu za ovo vreme su nam pri ruci i mogu brzo stii u svaki deo sveta. (GW, p. 352) Neka leci i traktati, asopisi i knjige krenu na sve strane. Nosite sa sobom kuda god da idete paket izabranih traktata koje moete da podelite kad vam se prui prilika. Prodajte to moete, a pozajmljujte ili dajte ako to bude potrebno. Sledie rodni rezultati. (R&H, 10. 6. 1880) Pokazano mi je da nismo obavljali svoju dunost irei besplatno male publikacije. Ima mnogo asnih dua koje bi prihvatile istinu samo preko ovog orua... Ovi mali traktati od etiri, osam ili esnaest stranica mogu se jevtino obezbediti, od sredstava prikupljenih od onih kojima je delo na srcu. Kada piete nekom prijatelju, moete, poveavajui potarinu, da priloite jedan ili dva. Kada sreete ljude u autobusu, na brodu ili na nekom drugom putovanju, koji vam se ine da imaju uho da sluaju, moete im pruiti neki traktat. (T. 1, p. 551. 552) Obezbedite pretplate Sestre mogu uspeno da rade na prikupljanju pretplata za nae asopise, donosei na taj nain videlo mnogim umovima. (R&H, 10. 6. 1880) Mi sada imamo velike mogunosti za irenje istine; ali na narod nije dorastao prednostima koje su mu date. Oni ne vide i ne oseaju potrebu da u svakoj crkvi iskoriste svoje sposobnosti u spasavanju dua. Oni ne shvataju svoju dunost da treba da dobiju pretplate za nae asopise, ukljuujui na zdravstveni asopis i da predstave nae knjige i broure. (T. 4, p. 391) Prodavanje knjiga Mnogi su tuni i obeshrabreni, slabi u veri i poverenju. Neka uine neto da pomognu nekome kome je pomo potrebnija nego njima samima i ojaae u Bojoj sili. Neka se angauju u dobrom poslu prodavanja knjiga. Na taj nain pomoi e drugima, a steeno iskustvo pruie im sigurnost da su Boja ruka pomonica. Kada budu molili Gospoda da im pomogne, On e ih povesti onima koji trae svetlost. Hristos e biti uz njih uei ih ta da kau i uine. Teei druge, sami e biti uteeni. (CE, p. 40) Delo u gradovima ivimo u vreme kada treba obaviti veliki posao. Na Zemlji vlada glad za istim Jevaneljem i gladnim duama treba dati hleb ivota. Nema bolje prilike za obavljanje ovog posla od one koja je pruena posveenom kolporteru. Hiljade knjiga koje sadre dragoceno videlo Istine
85

treba odneti u domove ljudi u velikim gradovima. (SW, 20. 11. 1902) Blagoslovene biblijske istine koje slue za spasavanje dua objavljene su u naim asopisima. Ima mnogo onih koji bi mogli da pomognu u poslu prodavanja naih asopisa. Gospod poziva sve nas da teimo da spasavamo due koje ginu. Sotona radi na tome da zavede i same izabrane i sada je trenutak da radimo budno i oprezno. Nae knjige i asopisi treba da privuku panju ljudi; Jevanelje i sadanju Istinu bez odlaganja treba pruiti naim gradovima. Zar se neemo zainteresovati za svoje dunosti? (T. 9, p. 63) Zdravstvena literatura Kolporteri treba da privuku panju onih koje poseuju na naa zdravstvena izdanja, tako e im govoriti o vrednim poukama koje ovi asopisi sadre o brizi za bolesne i leenju bolesti. Govorite im da e ove pouke, kada ih proue i sprovedu u delo, doneti zdravlje porodici. Objasnite da je vano da svaka porodica razume nauku ivota. Upravite njihov um na Onoga koji je stvorio i koji odrava divan organizam tela. Recite im da se od nas oekuje da saraujemo sa Bogom, starajui se mudro za sve svoje sposobnosti i organe. Odgovarajua briga o telu je velika odgovornost i zahteva razborito poznavanje njegovih delova. Govorite im da se Bog obeauje kada ovek, da bi zadovoljio apetit i strast, zloupotrebljava organizam, pa tako on svoj posao obavlja nemono i sa tekoama. Recite im da su knjige koje imate veoma vredne pouke o zdravlju i da se sprovoenjem ovih pouka u ivot mogu izbei mnoge patnje, i utedeti mnogo novca koji se troi za plaanje rauna za leenje. Recite im da u ovim knjigama postoje saveti koje moda ne mogu dobiti od svog lekara u toku kratkih poseta koje on ini. (SW, 20. 11. 1902) Kada mladi ljudi prihvate kolporterski posao, ispunjeni snanom tenjom za spasavanje svojih blinjih, oni e videti kako se due obraaju. Zahvaljujui njihovom radu prispee etva za Gospoda. Onda neka krenu kao misionari da sadanja istina krui, molei se neprestano za vee svetlo i znanje da bi znali kako da govore rei na vreme onima koji su umorni. Oni treba da iskoriste svaku priliku da ine dela dobroinstva seajui se da na taj nain obavljaju poslove za Gospoda... U svom radu trebalo bi da nose neke zdravstvene knjige sa sobom; jer je zdravstvena reforma desna ruka vesti. (SW, 15. 1. 1903) Rasturajte literaturu ne pravei razliku Ima mnogo mesta na kojima se glas propovednika ne moe uti, mesta do kojih se moe doi samo pomou publikacija, knjiga, asopisa i traktata, koji su puni biblijskih istina potrebnih ljudima. Naa literatura treba svuda da se iri. Istinu treba sejati kraj svake vode; jer ne znamo ta e napredovati, ovo ili ono. Prema svom rasuivanju, koje moe biti pogreno, moemo pomisliti da nije mudro svima koji ele davati literaturu. Mi ne znamo ta bi moglo da donese dobre rezultate, kad se podeli neki traktat koji sadri sadanju istinu. (SW, 5. 1. 1904) Pazite na svaki komad Kada je udom nahranjeno mnotvo sa nekoliko hlebova i riba, hrana se umnoavala dok je Hristos dodavao onima koji su je primali. Tako e biti i prilikom irenja literature. Boja
86

istina e se, za vreme deobe, u velikoj meri umnoiti. I kao to su uenici, po Hristovom nalogu, sakupili komade hrane da se ne bi nita izgubilo, tako i mi treba da uvamo svaki komad literature koji sadri istinu za ovo vreme. Niko ne moe da proceni uticaj koji ak i pocepana stranica koja sadri istinu tree aneoske vesti, moe imati na srce nekoga koji trai istinu. (SW, 5. 1. 1904) Napravite spremita U svakom vanom mestu treba da postoje spremita za publikacuje. I neko ko zaista ceni istinu treba da uini sve da ove knjige stignu u ruke svih koji ele da itaju. (T. 1, p. 473) Anelii pripremaju put Videla sam da delo sadanje istine treba da ujedini interesovanje svih. tampanje istine je plan koji je Bog naloio, kao sredstvo opomene, utehe, ukora, podsticanja ili osude svih koji e zapaziti tihe, bezglasne vesnike. Boji aneli treba da odigraju svoju ulogu u pripremanju srca koja treba da se posvete istinama koje su tampane, da bi mogla da se pripreme za sveane prizore koji ih oekuju. (T. 1, p. 590)

VERSKA SLOBODA
Odgovarajua molitva David se molio: Vreme je da Gospod radi: oborie zakon tvoj. Ova molitva nije manje znaajna u sadanje vreme. Svet je zastranio od Boga i njegovo stanje bezakonja treba da ozbiljno opomene i pokrene sve koji su verni velikom Caru da rade na reformi. Papska sila nameravala je da promeni Boji zakon zamenjujui Jehovinu subotu lanom; u celom religioznom svetu potuje se lana subota, dok se prava gazi nesvetim nogama... Ba oko Bojeg zakona vodie se poslednja, velika bitka u borbi izeu Hrista i Njegovih anela i sotone i njegovih anela, i ona e biti odluujua za ceo svet... Ljudi na odgovornim poloajima nee samo lino zanemarivati i prezirati Subotu, ve e sa svetog mesta obavezivati ljude da potuju prvi dan nedelje, navodei tradiciju i obiaj u korist institucije koju je stvorio ovek. Oni e ukazivati na nesree na kopnu i moru - na olujne vetrove, poplave, zemljotrese, unitenja poarom - kao na sudove koji pokazuju Boje nezadovoljstvo zato to se nedelja ne potuje kao svetinja. Ove nesree postae sve ee, jedna katastrofa sledie drugu; a oni koji su pokvarili Boji zakon upirae prst u mali broj onih koji dre Subotu iz etvrte zapovesti kao na one koji na svet donose gnev. Ova la je sotonino orue koje moe da uhvati u zamku neoprezne. (SW, 28. 6. 1904) Predstojei dogaaji Na narod je smatran suvie beznaajnim da bi bio vredan panje; ali promena e doi.
87

Hrianski svet sada ini neke korake koji e neminovno dovesti na prvo mesto narod koji dri zapovesti. Boja istina se stalno potiskuje teorijama i lanim doktrinama ljudskog porekla. ine se koraci da se porobi savest onih koji bi eleli da budu verni Bogu. Sile koje donose zakone bie protiv Bojeg naroda. Svaka dua bie stavljena na probu. (T. 5, p. 546) Ljudi e uzdignuti i strogo nametnuti zakone koji su u neposrednoj suprotnosti sa Bojim zakonom. Mada revni u nametanju svojih sopstvenih zapovesti, oni e se okrenuti od jasnog: Ovako veli Gospod. Uzdiui lani dan odmora, oni e prisiljavati ljude da osramote Jehovin Zakon koji je slika Njegovog karkatera. Iako nisu uinili nikakvo zlo, Boje sluge bie predate da pretrpe ponienje i zlostavljanje od ruku onih koji su, budui da ih nadahnjuje sotona, ispunjeni zaviu i verskom netrpeljivou. (T. 9, p. 229) Religiozne sile, povezane sa Nebom svojim zvanjem, koje tvrde da imaju osobine jagnjeta, svojim delima pokazae da imaju srce adaje i da ih sotona podstie i nadgleda. Dolazi vreme kada e Boji narod osetiti ruku progonstva zato to svetkuje sedmi dan... Ali Boji narod treba da stoji vrsto uz njega. A Gospod e raditi u njihovu korist, jasno pokazujui da je On Bog nad bogovima. (T. 9, p. 229. 230) Svaka uredba, prekor i okrutnost na koje sotona moe da podstakne ljudska srca da ih zamisle, snalaze Isusove sledbenike. To e se ponovo dogoditi na ve vien nain; jer je telesno srce jo uvek u neprijateljstvu sa Bojim zakonom i ne eli da bude pokoreno njegovim naredbama. Svet danas nije vie u skladu sa Hristovim principima, nego to je bio u dane apostola. Ista mrnja koja je izazvala povik: Raspni ga! Raspni ga, ista mrnja koja je dovela do progonstva uenika, jo uvek deluje u deci naposlunosti. Isti duh koji je u mranom srednjem veku predavao ljude i ene u tamnice, progonstvo i smrt, koji je smislio inkvizitorska muenja, koji je planirao i izvrio masakr u Vartolomejskoj noi i koji je zapalio vatre Smitfilda, jo uvek opasnom energijom deluje u nepreporoenim srcima. Istorija istine je uvek bila izvetaj o borbi izmeu dobra i zla. Objavljivanje Jevanelja je u ovom svetu uvek napredovalo uprkos otporu, opasnosti, gubitku i patnji. (AA, p. 84. 85) Crkva ostaka doivee veliku probu i nevolju. Oni koji dre Boje zapovesti i imaju veru Isusovu, osetie ljutnju adaje i njenih vojski. Sotona smatra svet svojim podanicima; on je zadobio kontrolu nad otpalim Crkvama; ali ovde je malo drutvo onih koji se opiru njegovoj vrhovnoj vlasti. Kad bi mogao da ih istrebi sa zemlje, njegov trijumf bi bio potpun. Kao to je uticao na neznaboake narode da unite Izrailj, tako e u skoroj budunosti podsticati zle sile na Zemlji da unite Boji narod. Od svih e biti zahtevano da budu posluni ljudskim ediktima i da kre Boji zakon. One koji e ostati verni Bogu i dunosti izdae i roditelji, i braa, i rodbina, i prijatelji. (T. 9, p. 231) Nije daleko vreme kada e na svaku duu doi proba. Potovanje lane subote e nam se nametati. Bie borbe izmeu Bojih zapovesti i ljudskih zapovesti. Oni koji su korak po korak poputali svetskim zahtevima i prilagodili se svetskim obiajima, tada e se radije pokoriti silama koje postoje, nego da se izloe ruganju, vreanju, pretnjama zatvorom i smrti... U to e se vreme zlato odvojiti od troske... Mnoge e se zvezde kojima smo se divili zbog njihovog sjaja tada e se ugasiti u tami. Oni koji su navodno bili ukras Svetinje, ali koji nisu bili obueni u Hristovu pravdu, pojavie se tada u sramoti sopstvene golotinje. (P&K, p. 188) Predstoji nam neprestana borba uz opasnost da budemo zatvarani, da izgubimo imanje, pa ak i ivot, u odbrani Bojeg zakona koji je pokvaren ljudskim zakonima. (T. 5, p.712) Brzo se pribliava vreme, kada e oni koji su stali u odbranu istine iskusiti ta znai biti uesnik u Hristovim patnjama. Veliki tlaitelj zna da ima malo vremena za svoj posao, da e
88

izgubiti svoju vlast nad ovekom i da e mu se uzeti sila i zato deluje sa svakom prevarom nepravde meu onima koji ginu. Praznoverje i zabluda gaze istinu i pravdu. Jaa svaka sila koja se suproti istini. (SW, 31. 10. 1905) Posao koji je Crkva propustila da uradi u vreme mira i napretka morae da uradi u vreme strane krize, u najobeshrabujuim, najstranijim uslovima. Opomene koje je prilagoenost svetu utiavala ili zadravala, moraju biti upuene pod najeim protivljenjem neprijatelja vere. I u to e se vreme povrna, umerena grupa, iji je uticaj stalno usporavo napredak dela, odrei vere i stati uz svoje otvorene neprijatelje, prema kojima je dugo gajila simpatije. Ovi otpadnici tada pokazae najgore neprijateljstvo, inei sve to je u njihovoj moi da tlae i oklevetaju svoju raniju brau i izazovu ogorenje protiv njih. Taj dan je upravo pred nama. Vernici Crkve bie pojedinano stavljani na probu da se pokau. Mnogi e biti pozvani da govore pred veima i sudovima pravde, moda odvojeno i sami. Iskustvo koje bi im bilo od pomoi u ovakvim vanrednim prilikama oni su zanemarili da steknu i njihove due zato su optereene kajanjem zbog proputenih prilika i zanemarenih prednosti. (T. 5, p. 463) Protestantski svet vidi danas u malom drutvu koje dri Subotu, Mardoheja na vratima. Njegov karakter i vladanje koji izraavaju potovanje prema Bojem zakonu, stalno su prekor onima koji su odbacili strah Gospodnji i koji gaze Njegovu Subotu; nepoeljni nametljivac na neki nain mora da se ukloni s puta. (T. 5, p. 450) Sotona e podsticati ogorenje protiv ponizne manjine koja svesno odbija da prihvati popularne obiaje i tradicije. Ljudi od poloaja i ugleda udruie se sa bezakonicima i podlacima da se posavetuju protiv Bojeg naroda. Bogatstvo, genijalnost i obrazovanje udruie se u preziru prema njima. Vladari progonitelji, ministri i vernici kovae zaveru protiv njih. Usmenom i tampanom reju, hvalisanjem, pretnjama i ismejavanjem, pokuae da obore njihovu veru. Lanim prikazivanjima i gnevnim obraanjima podsticae strasti ljudi. Ne imajui mogunosti da protiv zastupnika biblijske Subote upotrebe Pisano je, oni e pribei ugnjetakim odredbama da nadoknade nedostatak. Da bi osigurali popularnost i podrku, zakonodavci e se pokoriti zahtevu za nedeljni zakon... Na ovom bojnom polju dolazi do poslednjeg velikog sukoba u borbi izmeu istine i zablude. (T. 5, p. 450. 451) Vanost progonstva Kada su zbog progonstva bili rasejani, krenuli su napred ispunjeni misionarskom revnou. Shvatili su odgovornost svoje misije. Znali su da su u svojim rukama imali hleb ivota za izgubljeni svet; ljubav Hristova nagnala ih je da prelamaju ovaj hleb svima kojima je bio potreban. (AA, p. 106) Bog eli da probna istina bude stavljena na prvo mesto i postane predmet istraivanja i rasprave, pa makar bila na to mesto postavljena zbog prezira. Umovi ljudi moraju da se uznemire. Svako neslaganje, svaki prekor, svaka kletva, bie Boje sredstvo za izazivanje interesa i buenje umova koji bi inae spavali. (T. 5, p. 453) Zato progonstvo spava Apostol Pavle je izjavio da svi koji ele pobono da ive bie gonjeni. Zato onda izgleda da je progonstvo skoro prestalo? Jedini razlog je taj to se crkva prilagodila svetu te ne izaziva nikakvo protivljenje. Vera naih dana nema vie onaj isti i sveti karkater koji je obeleavao
89

hriansku veru u vreme Isusa i apostola. Hrianstvo izgleda tako popularno u svetu samo zbog kompromisa sa grehom, zbog toga to se na velike istine Boje rei gleda tako ravnoduno, i to ima tako malo prave pobonosti u crkvi. im se verni vrate veri i sili apostolske crkve, opet e oiveti duh progonstva i oganj gonjenja e se ponovo raspaliti. (Velika borba, str. 48) Trostruko ujedinjenje za progonstvo Dvema velikim zabludama, zabludom o besmrtnosti due i zabludom o svetkovanju nedelje, sotona e uspeti da obmane ljude. Dok prva zabluda postavlja temelj spiritizmu, druga stvara vezu prijateljstva sa Rimom. Protestanti Sjedinjenih Drava e biti prvi preko ponora pruiti ruku da bi prihvatili ruku spiritizma. Oni e prihvatiti ruku rimske vlasti, i pod uticajem ovog trostrukog saveza ova e zemlja poi stopama Rima time to e gaziti prava savesti. (Velika borba, str. 475. 478) Poslednji in drame Zamena Bojeg zakona ljudskim zakonima, uzdizanje nedelje na mesto biblijske Subote isto ljudskim autoritetom, predstavlja poslednji in drame. Kada ova zamena postane univerzalna, Bog e se otkriti. On e ustati u svom velianstvu da strano potrese Zemlju. On e izai sa svoga mesta da kazni stanovnike sveta za njihov greh i Zemlja e obelodaniti svoju krv i vie nee pokrivati svoje ubijene. (T. 7, p. 141) Kada se naa nacija bude toliko odrekla principa svoje vladavine i donese nedeljni zakon, protestantizam e se ovim inom udruiti papstvom; ovo nee biti nita drugo do vraanje ivota tiraniji koja je dugo eljno ekala priliku da ponovo pokrene aktivni despotizam. (T. 5, p. 712) Dekretom o nametanju papske institucije uz krenje Bojeg zakona, naa nacija potpuno e se udaljiti od pravde. Kada protestantizam bude ispruio svoju ruku preko ponora da stegne ruku spiritizmu, kada se, pod uticajem ovog trostrukog saveza, naa zemlja bude odrekla svakog pincipa svoga ustava kao protestantska i republikanska vladavina i bude preduzela mere za irenje papskih lai i prevara, onda moemo znati da je dolo vreme za udesno delovanje sotone i da je kraj blizu. (T. 5, p. 451) Nije daleko vreme kada emo, kao prvi uenici, biti primorani da potraimo utoite u pustim i usamljenim mestima. Kao to je opsada Jerusalima od strane Rimljana bila signal judejskim hrianima za bekstvo, tako e primenjivanje sile od strane nae nacije u dekretu koji silom namee papsku subotu, biti opomena za nas. Tada e biti vreme da napustimo velike gradove, spremni da napustimo i manje i da se povuemo u usamljene domove na izolovanim mestima meu planinama. (T. 5, p. 464. 465) Mnogi su zaslepljenih oiju Ima mnogo onih koji su angaovani u ovom pokretu za nametanje nedelje koji su slepi za posledice koje e nastati posle ovog postupka. Oni ne vide da se neposredno bore protiv verske slobode. Ima mnogo onih koji nikada nisu razumeli zahteve biblijske Subote i laan temelj na kome poiva nedelja. (T. 5, p. 711)

90

Odgovornosti i dunosti Bojeg naroda Barjak istine i verske slobode, koji su visoko drali osnivai evaneoske crkve i Boji svedoci u toku vekova koji su otada proli, u ovom poslednjem sukobu predat je u nae ruke. Odgovor-nost za ovaj veliki dar poiva na onima koje je Bog blagoslovio poznavanjem Njegove rei. Tu Re treba da primimo kao vrhovni autoritet. Mi treba da priznamo ljudsku vlast kao red postavljen od Boga i uimo da joj treba biti posluan kao svetoj dunosti u okviru njene zakonske sfere. Ali kada se njeni zahtevi sukobljavaju sa Bojim zahtevima, mi moramo pre posluati Boga, a ne ljude. Boja re mora biti uzdignuta iznad svakog ljudskog zakonodavstva. Ovako kae Gopod, ne sme da se stavi na stranu zbog Ovako kae crkva ili Tako kae drava. Hristova kruna treba da se uzdigne iznad dijadema zemaljskih monika. (AA, p. 68. 69) Mi kao narod nismo zavrili posao koji nam je Bog naloio. Mi nismo spremni za ono to e nam doneti nametanje nedeljnog zakona. Naa je dunost da krenemo na rad, kad vidimo znake pribliavanja opasnosti. Neka niko ne sedi i hladno iekuje zlo, teei se verovanjem da e ovo delo morati da ide napred zato to je proroanstvo to proreklo, a da e Gospod zatititi svoj narod. Mi ne inimo Boju volju ako mirno sedimo ne radei nita da sauvamo slobodu savesti. Vatrena, usrdna molitva treba da se podie Nebu da se ova nesrea odgodi dok ne zavrimo posao koji je toliko dugo zanemarivan. Neka bude vie ozbiljne molitve; i onda radimo u skladu sa svojim molitvama. (T. 5, p.713. 714) Naa je dunost da inimo sve to je u naoj moi da spreimo opasnost koja preti. Mi treba da se trudimo da razoruamo predrasude postavljajui se pred ljudima u pravom svetlu. Pred njih treba da iznesemo pravo sporno pitanje, ubacujui tako delotvoran protest protiv mera koje e ugroziti slobodu savesti. (T. 5, p. 452) Kad nam je Bog dao svetlost koja otkriva opasnosti koje su pred nama, kako moemo biti pravi pred Njim ako zanemarujemo da uloimo svaki napor da je otkrijemo ljudima? Moemo li se zadovoljiti time da ih ostavimo da se neupozoreni suoe sa ovim znaajnim pitanjem? (T. 5, p. 712) Kada su nacionalni reformatori poeli da se zalau za mere koje ograniavaju versku slobodu, trebalo je da nai vodei ljudi budu svesni situacije i da ozbiljno deluju protiv tih napora. Boja zapovest nije da se svetlost krije od ljudi, jer je ona upravo sadanja istina koja bi im bila potrebna za ovo vreme. Nai propovednici koji propovedaju treu aneosku vest esto ne razumeju ta sainjava tu vest. Nacionalni reformni pokret neki su smatrali malo vanim, da nisu ni pomiljali da je potrebno da mu pridaju mnogo panje pa su ak smatrali da bi, inei to, gubili vreme na pitanjima koja nemaju veze sa treom aneoskom vesti. Neka Gospod oprosti naoj brai to su tako tumaili vest koja je upravo za ovo vreme. (T. 5, p. 715) Mnogo godina oekujemo da se u naoj zemlji donese nedeljni zakon; sada kada je pokret upravo pred nama, pitamo se: Hoe li na narod obaviti svoju dunost u ovom pitanju? Zar ne bismo mogli da pomognemo da se podigne zastava i da se na front pozovu oni koji potuju svoja verska prava i privilegije? Brzo se pibliava vreme kada e oni koji su izabrali da se pokoravaju Bogu, a ne ljudima, osetiti ruku tlaitelja. Zar emo onda utanjem osramotiti Boga, dok se Njegove zapovesti gaze nogama? Dok protestantski svet pored svog stava pravi ustupke Rimu, probudimo se da shvatimo prilike i sagledamo borbu koja je pred nama u njenom pravom vidu. Neka straari sada podignu svoj glas i objave vest koja je sadanja istina
91

za ovo vreme. Pokaimo ljudima gde se nalazimo u prorokoj istoriji i teimo da probudimo duh pravog protestantizma, da bi svet osetio vrednost privilegija verske slobode koju je toliko dugo uivao. (T. 5, p. 716) Narod nae zemlje treba da se probudi i prui otpor napredovanju ovog najopasnijeg neprijatelja graanskoj i verskoj slobodi. (SP, 4, p. 382) Hoemo li sedeti skrtenih ruku ne radei nita u ovoj krizi?... Bog neka nam pomogne da se probudimo iz obamrlosti koja nas je godinama drala. (R&H, 18. 12. 1888) Mudar pravac koji treba slediti Prkoenje nedeljnim zakonima samo e ojaati verske fanatike u njihovom progonilakom raspoloenju, jer tee da ih silom nametnu. Nemojte im dati povoda da vas nazovu kriteljima zakona. Kada bi im bilo dozvoljeno da podvlaste ljude koji se ne boje ni Boga ni ljudi, to bi za njih ubrzo izgubilo svoju novinu i oni bi videli da im ne odgovara da budu strogi u potovanju nedelje. Samo nastavite sa svojim misionarskim poslom, sa svojom Biblijom u rukama i neprijatelj e uvideti da je sam upropastio svoju stvar. Niko nee primiti ig zverin zbog toga to pokazuje da shvata da je mudro drati se mira i uzdravati se od posla koji nekoga vrea, radei u isto vreme najvaniji posao. (T. 9, p. 232) Ako nedelju posvetimo misonarskom poslu, bi e biti izbaen iz ruku despotskih revnitelja, koji bi bili veoma zadovoljni da ponize adventistike hriane. Kada vide da smo nedeljom zauzeti poseivanjem ljudi i otvaranjem Pisma pred njima, znae da bi bilo uzalud da pokuaju da spree na posao donoenjem nedeljnih zakona. (T. 9, p. 232. 233) Nedelja se moe iskoristiti za obavljanje razliitih poslova u delu, koji e mnogo doprineti za Gospoda. Toga dana mogu da se odravaju sastanci na otvorenom i sastanci u kamp kuicama, kao i posao od kue do kue. Oni koji piu taj dan mogu da posvete pisanju lanaka. Kad god je to mogue, neka se verske slube odravaju nedeljom. Ti sastanci treba da budu veoma zanimljivi. Pevajte prave, ohrabrujue himne i govorite sa silom i sigurnou u Spasiteljevu ljubav. Govorite o umerenosti i o pravom verskom iskustvu. (T. 9, p. 233) Neka nastavnici u naim kolama posvete nedelju misionarskim naporima. Pouena sam da e na taj nain moi da zaustave namere neprijatelja. Neka nastavnici povedu sa sobom uenike da dre asove onima koji ne poznaju istinu. Tako e postii mnogo vie nego to bi postigli na bilo koji drugi nain. (T. 9, p. 233) Pobeda istine Sumnjiavost moe da se odnosi prema zahtevima Bojeg zakona sa podsmehom, porugom i poricanjem. Duh svetovnosti moe da zatruje mnoge i nadgleda neke; Boje delo moe da sauva svoj poloaj samo uz veliki napor i neprestano rtvovanje; ipak, na kraju istina e slavno trijumfovati. (P&K, p. 186) U Bojem zarnom delu na Zemlji zastava Njegovog zakona bie ponovo uzdignuta. Lana religija moe da preovladava, greha moe biti u izobilju, ljubav mnogih moe da se ohladi, krst sa Golgote moe nestati iz vida, a tama, kao mrtvaki pokrov, moe da se rairi po svetu; snaga popularnog strujanja moe da se okrene protiv istine; zavera za zaverom moe da se kuje protiv Bojeg naroda; ali u asu najvee opasnosti Bog Ilijin podii e ljudska orua da objavi vest koja nee biti uutkana. U gusto naseljenim gradovima na naoj Zemlji i u mestima u
92

kojima su ljudi najdalje otili govorei protiv Najviega, ue se glas strogog ukora. Ljudi koje je Bog postavio hrabro e osuditi ujedinjenje Crkve sa svetom. Oni e ozbiljno pozvati ljude i ene da napuste potovanje institucije koju je postavio ovek zarad potovanja prave Subote. (P&K, p.186. 187) Svetlost u tami Meu stanovnicima Zemlje rasejanim po svim krajevima, ima onih koji nisu savili svoja kolena pred Valom. Kao zvezde na Nebu, koje se javljaju samo nou, ovi verni blistae kada tama bude pokrila Zemlju, a gusti mrak narode. U paganskoj Africi, u katolikim zemljama Evrope i June Amerike, u Kini, u Indiji, na ostrvima u morima, u svim krajevima Zemlje, Bog uva nebeski svod izabranih koji e sjati usred tame, otkrivajui jasno otpalom svetu preobraavajuu silu poslunosti Njegovom zakonu. ak i sada oni se javljaju u svakom narodu, u svakom jeziku i kolenu; a u asu najdubljeg otpada, kada e sotona uloiti najvei napor da postigne da svi, mali i veliki, bogati i siromani, slobodnjaci i robovi prime, pod pretnjom smru, ig vernosti lanom danu odmora, ovi verni, besprekorni i bezazleni sinovi Boji sijae kao videla na svetu. to je no tamnija, to e oni sjajnije blistati. (P&K, p. 188. 189) Kada se oluja progonstva zaista bude sruila na nas, prave ovce ue glas svoga Pastira. Napori puni samoodricanja bie uloeni da se spasu izgubljeni i mnogi koji su zastranili, vratie se da slede Velikog Pastira. (AST. S, 26. 1. 1903) Boanska zatita Ali iako sukob ne prestaje, niko nije ostavljen da se bori sam. Aneli pomau i tite one koji ponizno hode pred Bogom. Gospod nikada nee izdati onoga koji Mu veruje. Kada Mu se Njegova deca priblie traei zatitu od zla, u saaljenju i ljubavi On podie za njih zastavu protiv neprijatelja. Ne diraj ih, govori On, jer su oni Moji. Ja sam ih izrezao na dlanovima svojih ruku. (P&K, p. 571) Nebo je veoma blizu onih koji pate zbog pravde. Hristos poistoveuje svoje interese sa interesima svoga vernog naroda; On pati u liku svojih svetih; i ko god dira Njegove izabrane, dira Njega. Sila koja je blizu da spasi od veeg zla, omoguie Bojem sluzi da sauva svoje dostojanstvo u svim okolnostima. (P&K, p. 545) Ponekad e izgledati kao da je Gospod zaboravio na opasnosti koje prete Njegovoj crkvi i na povrede koje su joj naneli njeni neprijatelji. Ali Bog nije zaboravio. Nita na ovom svetu nije tako drago Bojem srcu kao Njegova crkva. Njegova volja nije da svetska politika pokvari njen uspeh. On ne ostavlja svoj narod da ga nadvladaju sotonska iskuenja. On e kazniti one koji Ga ravo predstavljaju, ali e biti milostiv prema svima koji se iskreno kaju. (P&K, p. 590)

93

PRIKUPLJANJE ETVE
Sloen problem Godinama je sloeno pitanje stajalo pred nama: Kako moemo prikupiti sredstva koja e biti dovoljna da se podre misije koje je Bog otvorio idui ispred nas? itamo jasne zapovesti Jevanelja; a misije, i na domaim i stranim poljima, iznose svoje potrebe. Pozitivna otkrivenja Provienja ujedinjuju se i teraju nas da brzo obavimo posao koji eka da bude obavljen. (T. 9, p. 114) Uspean plan Jedan od novih planova kako stii do nevernika i Kampanja prikupljanja etve za misije. U mnogim mestima, u toku proteklih nekoliko godina, ovo je donelo uspeh donosei blagoslov mnogima i poveavajui priliv sredstava u misionarsku blagajnu. Kada su se oni koji nisu nae vere upoznali sa napretkom tree aneoske vesti u neznaboakim zemljama, probudile su se njihove simpatije i neki su traili da saznaju vie o istini koja ima takvu silu da promeni srca i ivote. To je stiglo do ljudi i ena iz svih slojeva i ime Boje je proslavljeno. (MS. CERU, 5. 6. 1914) Neki e moda dovesti u pitanje prikladnost primanja darova od nevernika. Neka se takvi zapitaju: Ko je pravi vlasnik naeg sveta? Kome pripadaju njegove kue i imanja i njegova blaga u zlatu i srebru? Bog ima obilje u naem svetu i On je svoja dobra stavio u ruke svih, i poslunih i neposlunih. On je spreman da pokrene srca svetovnih ljudi, ak idlolopoklonika, da daju od svog izobilja za podrku Njegovom delu; i On e uiniti im Njegov narod naui da mudro prie ovim ljudima i privue njihovu panju na ono to je njihova prednost da uine. Kad bi potrebe Gospodnjeg dela bile iznete u jasnom svetlu onima koji imaju sredstva i uticaj ti ljudi bi mogli mnogo da uine da se unapredi delo sadanje istine. Boji narod je izgubio mnoge prednosti koje je mogao da iskoristi da nije izabrao da stoji odvojen od sveta. (SW, 15. 3. 1904) Gospod i dalje pokree srca careva i vladara u korist svog naroda. Oni koji rade za Njega treba da iskoriste pomo na koju On nagovara ljude da upute u napredak Njegovog dela. Agenti kroz koje ovi pokloni dolaze mogu otvoriti naine na koje e se svetlost istine odneti u mnoge mrane zemlje. Ovi ljudi moda nemaju simpatije prema Bojem delu, ni vere u Hrista, ni poznavanje Njegove rei; ali njihove poklone zbog toga ne treba odbiti. (SW, 15. 3. 1904) Gospod je stavio svoja dobra u ruke nevernih, kao i u ruke vernih; svi mogu da Mu vrate Njegovo da se obavi posao koji mora da se izvri za pali svet. Sve dok smo na ovom svetu, sve dok se Duh Boji pre sa ljudskom decom, sve dotle treba da primamo blagoslove, ali i da ih prenosimo. Mi svetu treba da damo svetlost istine koja je otkrivena u Pismu; i mi treba da primamo od sveta ono to im je Bog naloio da uine u korist Njegovog dela. (SW, 15. 3. 1904) Iako je sada skoro sasvim u posedu grenih ljudi, sav svet sa svojim bogatstvima i blagom pripada Bogu. Gospodnja je zemlja i to je god u njoj. Moje je srebro i moje je zlato, kae Gospod nad vojskama. Jer je moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na tisue. Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je. Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je
94

moja vasiljena i sve to je u njoj. O kad bi hriani mogli potpunije da shvate da je njihova prednost i njihova dunost da, negujui prava naela, iskoriste svaku Nebom danu priliku za unapreenje Bojeg carstva na ovom svetu. (SW, 15. 3. 1904) Upozorenje radnicima Svima koji nameravaju da se prihvate naroitog misionarskog posla sa listom pripremljenom za korienje u Kampanji prikupljanja etve, ja bih rekla: Budite vredni u svojim naporima; ivite preputeni vostvu Svetoga Duha. Uveavajte svakoga dana svoje hriansko iskustvo. Neka oni koji imaju naroite sposobnosti rade za neverne na visokim kao i na niim poloajima. Marljivo traite due koje ginu. Mislite na Hristovu enju i elju da u svoju zajednicu ponovo vrati one koji su zastranili! Pazite na due kao oni koji e morati da poloe raun. U vaem misionskom radu u crkvi i susedstvu neka vae svetlo blista tako jasnim, postojanim zracima, da niko ne moe ustati na sudu i rei: Zato nisi mario za moju duu? Budimo marljivi u rasturanju literature koja je briljivo pripremana za korienje meu onima koji nisu nae vere. Iskoristimo najbolje to moemo svaku priliku da privuemo panju nevernika. Stavimo literaturu u svaku ruku koja e je primiti. Posvetimo se objavljivanju vesti: Pripremite put Gospodu, poravnite u pustoi stazu Bogu naemu. (MS. CERU, 5. 6. 1914) Vano za uspeh Kada se prati bilo koji plan, koji se moe primeniti da bi drugi saznali za sadanju istinu i velianstvena provienja povezana sa napredovanjem istine, prvo se potpuno posvetimo onome ije ime elimo da uzvisimo. Molimo se takoe ozbiljno za one koje nameravamo da posetimo, da ih ivom verom jednog po jednog, dovedemo u Boje prisustvo. Gospod zna misli i namere oveka i zato lako moe da nas omeka! Kako njegov Duh, kao vatra, moe da savlada kameno srce! Kako On moe da ispuni duu ljubavlju i nenou! Kako nam moe dati milost svoga Svetoga Duha i pripremiti nas da ulazimo i izlazimo, radei za due! (MS. CERU, 5. 6. 1914) Gospodnje delo bi moglo da primi mnogo vee blagoslove nego to sada prima, kada bismo se pribliili ljudima mudro, upoznajui ih sa delom, pruajui im priliku da urade ono to e biti za njegov napredak, i zato je naa prednost da ih navedemo da to urade. Kada bismo mi, kao Boje sluge, uzeli mudar i obazriv pravac, Njegova dobra ruka uinila bi da uspemo u svojim naporima. (SW, 15. 3. 1904) Kada bi svi, koji su angaovani u Gospodnjem delu, shvatili koliko zavise od svoje vernosti i mudrog promiljanja, njihove napore pratio bi mnogo vei uspeh. Zbog neodlunosti i nazadnosti esto ne uspevamo da osiguramo ono to se moe postii kao pravo od sila koje vladaju. Bog e raditi za nas ako smo spremni da uinimo to moemo i to treba da uradimo sa svoje strane. (SW, 15. 3. 1904) Domae prema stranim misijama Domae misionarsko delo bie mnogo naprednije u svakom pogledu kada se pokae duh vee trpeljivosti, samoodricanja i samoportvovanja za napredak stranih misija; jer napredak
95

domaeg dela u velikoj meri zavisi, osim od Boga, i od povratnog uticaja evaneoskog rada obavljenog u dalekim zemljama. Aktivnim radom i zadovoljenjem potreba Bojeg dela doveemo due u dodir sa Izvorom svake sile. (T. 6, p. 27) Jedan ameriki poslovni ovek, koji je bio ozbiljan hrianin, u razgovoru sa jednim radnikom primetio je da je on sam dvadeset etiri sata dnevno radio za Hrista. U svim svojim poslovnim odnosima, rekao je, trudim se da zadobijem druge za Njega. Po itav dan radim za Hrista. A nou, dok spavam, imam oveka koji u Kini radi za Njega. Da bi objasnio, dodao je: U svojoj mladosti odluio sam da kao misionar idem neznabocima. Meutim, posle smrti svoga oca morao sam da se latim posla da bih izdravao porodicu. Sada, umesto da idem ja sam, izdravam misionara. U tom i tom gradu, te i te provincije u Kini, smestio se moj radnik. I tako ak i kad spavam, ja, preko svog predstavnika, jo uvek radim za Hrista. Zar nisu adventisti ti koji e uiniti isto tako? Umesto da dre propovednike da rade za crkve koje ve poznaju istinu, neka vernici kau ovim radnicima: Idite radite za due koje ginu u tami. Mi emo sami da se brinemo za slube crkve. Mi emo odravati sastanke i, ivei u Hristu, odravaemo duhovni ivot. Mi emo raditi za due koje su oko nas, a svoje molitve i svoje darove upuivaemo da podupremo radnike u slabijim i siromanijim poljima. (T. 6, p. 29. 30) Vredan primer Siromana udovica koja je bacila dve lepte u Gospodnju riznicu nije mnogo znala ta je inila. Njen primer samoportvovanja delovao je na hiljade srca u svim zemljama u svim vekovima. On je u Boju riznicu doneo darove od velikih i malih, bogatih i siromanih. Pomagao je da se izdravaju misije, da se otvore bolnice, da se nahrane gladni, obuku goli, izlee bolesni i da se evanelje propoveda siromanima. Mnogi su bili blagoslovljeni zahvaljujui njenom nesebinom delu. (T. 6, p. 310) Pouke iz Nemijinog ivota U proteklim godinama govorila sam u prilog planu za prestavljanje naeg misonarskog rada i njegovog napretka pred naim prijateljima i susedima i pozivala se na Nemijin primer. I sada elim da nagovorim nau brau i sestre da ponovo proue iskustvo ovog oveka molitve, vere i zdravog rasuivanja, koji se usudio da zamoli svog prijatelja, cara Artakserksa, za pomo kojom je trebalo da unapredi interese Bojeg dela. (MS. CERU, 5. 6. 1914) Sredstva traena od onih koji mogu da ih daruju. - Ljudi molitve treba da budu ljudi akcije. Oni koji su spremni i voljni nai e nain i sredstva za rad. Nemiju nije muila neizvesnost. Sredstva koja su mu nedostajala potraio je od onih koji su mogli da ih daruju. (SW, 15. 3. 1904) Hrabrost za zadatak primljena u sili. - Nemija i Artakserks stajali su licem k licu, jedan sluga iz podjarmljenog naroda, drugi monarh velike svetske imperije. Meutim, beskrajno vea od razlike u rangu bila je moralna udaljenost koja ih je razdvajala. Nemija se pokorio pozivu Cara nad carevima: Neka se uhvati za moju snagu da sklopi mir sa mnom i sklopie mir sa mnom. Tiha molba koju je poslao Nebu bila je ista ona koju je ve nedeljama upuivao da Bog daruje uspeh njegovoj molbi. I sada, skupivi hrabrost kroz pomisao da ima Prijatelja, sveznajueg i svemogueg, koji radi u njegovu korist, Boji ovek otkrio je caru svoju elju da
96

na neko vreme bude otputen iz svoje slube na dvoru i dobije punomo da sagradi opustoena mesta u Jerusalimu i da ga ponovo uini jakim i zatienim gradom. ivotno vane posledice po judejski grad i narod zavisile su od ove molbe. I, rekao je Nemija, dade mi car, jer dobra ruka Boga mojega bee nada mnom. (SW, 8. 3. 1904) Osigurano zvanino odobrenje. - Kada je njegova molba caru bila tako povoljno primljena, Nemija se ohrabrio da zatrai onakvu pomo kakva je bila potrebna za izvoenje njegovih planova. Da bi svojoj misiji obezbedio dostojanstvo i punomo, kao i da bi imao zatitu na putovanju, postarao se za vojnu pratnju. Dobio je carska pisma upuena upravnicima provincija s one strane Eufrata, jer je to bila teritorija kroz koju je morao da proe na svom putu u Judeju; dobio je i pismo za uvara carskih uma u planinama Libana, u kome mu je bilo nareeno da obezbedi grau, koja e biti potrebna za jerusalimski zid i za zgrade koje je Nemija predloio da se podignu. Da ne bi bilo prilike za tubu da je prekoraio svoje ovlaenje, Nemija se postarao da punomo i privilegije, koji su mu dati, budu jasno odreeni. (SW, 15. 3. 1904) Carska pisma upravnicima provincija du njegovog puta, obezbedila su Nemiji astan prijem i brzu pomo. Nijedan neprijatelj nije se usudio da uini neko zlo slubeniku koga je uvala sila persijskog cara i koga su provincijski vladari posebno uvaavali. Nemijino putovanje bilo je sigurno i uspeno. (SW, 22. 3. 1904) Nailaze prepreke. Meutim, njegov dolazak u Jerusalim uz pratnju vojske, to je pokazivalo da dolazi nekim vanim poslom, izazvao je ljubomoru i mrnju izrailjskih neprijatelja. Neznaboaka plemena naseljena blizu Jerusalima gajila su neprijateljstvo prema Jevrejima vreajui ih kad god su za to imali priliku. U ovom zlom poslu prednjaile su neke poglavice ovih plemena, Sanavalat Oronjanin, Tovija Amonac i Gisem Arapin; od ovoga trenutka ove voe ljubomorno su posmatrale Nemijine poteze i trudile se svim sredstvima, koja su im bila na raspolaganju, da osujete njegove planove i spree njegov rad. (SW, 22. 3. 1904) Oni su pokuavali da izazovu razdor meu radnicima unosei sumnje i pobuujui neverovanje u njihov uspeh. Oni su takoe ismejavali napore graditelja, izjavljivali da ono to su preduzeli nema nikakve mogunosti i predviali sraman neuspeh... Graditelji na zidu su se uskoro suoili sa jo veim protivljenjem. Bili su prisiljeni da neprestano strae protiv zavera svojih budnih neprijatelja. Neprijateljski emisari su se trudili da unite njihovu hrabrost stvarajui lane glasine; stvarame su zavere pod raznim izgovorima s ciljem da uvuku Nemiju u svoje poslove i dok su prevrtljivi Jevreji ve bili spremni da pomognu njihov poduhvat... Neprijateljski emisari, izdajui se za prijatelje, umeali su se meu graditelje sugeriui promene u planu, trudei se na razne naine da odvrate panju radnika, da izazovu zabunu i pobude nepovrenje i sumnju. (SW, 12. 4. 1904) Sa istim preprekama danas se suoavaju voe. Nemijino iskustvo ponavlja se u istoriji Bojeg naroda u ovo vreme.Oni koji rade za istinu otkrie da ne mogu to initi, a da ne izazovu ljutnju svojih neprijatelja. Najsvetije stvari bie predstavljene u smenom svetlu da bi se zabavili bezboni. Malo sarkazma i humora, udruenih sa zaviu, ljubomorom, bezbonou i mrnjom, dovoljno je da razveseli bezbonog rugaa. Ovi drski podsmevai otre uzajamno svoju dovitljivost i ohrabruju jedan drugoga u svom bogohulnom poslu. Prezir i ruganje zaista su bolni za ljudsku prirodu; ali svi koji su verni Bogu moraju da ih podnose. Sotonina politika je da tako odvrati due da ne obavljaju posao koji je Gospod poloio na njih. (SW, 12. 4. 1904) Pribiranje utuenih snaga. - U tajnosti i tiini Nemija je zavrio zid koji je opasivao grad. On
97

kae: Ali poglavari ne znadijahu kuda sam iao ni ta sam radio, jer do tada ne bejah nita rekao ni Judejcima ni svetenicima ni knezovima ni poglavarima ni drugima koji upravljaju poslom. U ovom bolnom pregledu nije eleo da privue panju ni prijatelja ni neprijatelja, jer bi se tako stvorilo uzbuenje i poele da krue glasine koje bi moda porazile, ili ometale njegov posao. Nemija je ostatak noi posvetio molitvi; ujutro mora da uloi ozbiljan napor da podstakne i ujedini svoje utuene i podeljene sunarodnike. (SW, 22. 3. 1904) Iako je Nemija nosio carsku poruku koja je zahtevala od stanovnika da sarauju sa njim u obnovi gradskih zidina, on je odluio da ne zavisi od pukog pokazivanja punomoi. eleo je da stekne poverenje i simpatiju naroda, znajui dobro da je jedinstvo srca i ruku bitno za uspeh u velikom poslu koji je preduzeo. Kada je sledeeg dana sazvao narod, izneo je takve injenice koje su probudile uspavane snage naroda i sjedinile ratrkano mnotvo... Poto je pred narod potpuno izneo plan, pokazujui da ima podrku i punomo i od persijskog cara i Boga Izrailjevog, Nemija je pripadnicima naroda uputio neposredno pitanje da li e iskoristiti ovu povoljnu priliku, ustati s njim i graditi zid. Ovaj poziv je dopro pravo do njihovih srca; iskazivanje naklonosti Neba prema njemu doprinelo je da se postide svojih strahovanja. S novom hrabrou uzvikivali su u jedan glas: Ustanimo i zidajmo. (SW, 29. 3. 1904) Nemijina sveta snaga i uzviena nada preneli su se na pripadnike naroda. Kada ih je obuzeo isti duh, oni su se posle izvesnog vremena uzdigli na moralni nivo svoga voe. Svako je, u svom domenu, bio Nemija; i svako je snano i podravao svoga brata u poslu. (SW, 29. 3. 1904) Izrailjski svetenici odazvali su se meu prvima. - Meu prvima koji su bili obuzeti Nemijinim duhom revnosti i ozbiljnosti bili su svetenici u Izrailju. Budui da su zauzimali uticajno mesto, ovi ljudi mogli su mnogo da uine da ometu ili unaprede posao. Njihova spremnost da sarauju na samom poetku mnogo je doprinela njegovom uspehu. Tako bi trebalo da bude u svakom poduhvatu. Oni koji zauzimaju uticajne i odgovorne poloaje u Crkvi treba da budu prvi u Bojem delu. Ako se oni nerado pokreu, ostali se nikako nee pokrenuti. Ali njihova revnost e pokrenuti mnoge. Kada njihova svetlost bude blistala punim sjajem, hiljade baklji upalie se od tog plamena. (SW, 5. 4. 1904) Nemija kao organizator. Narod je iveo sa jednim srcem i jednom duom punom rodoljublja i vedre aktivnosti. Sposobni i uticajni ljudi organizovali su razliite grupe graana u drutva, ije su voe bile odgovorne za podizanje odreenog dela zida. Bog i aneli sa odobravanjem su gledali zaposlene grupe kako slono rade na poruenim jerihonskim zidovima i lepo je bilo uti zveket alatki od rane zore dok se zvezde nisu pojavile. (SW, 5. 4. 1904) Dokazivanje pravog vostva. - Nemijina revnost i energija nisu se smanjili kad je posao stvarno poeo. On nije skrstio ruke smatrajui da bi breme moglo da se spusti. S neumornom budnou neprestano je nadgledao posao usmeravajui radnike, zapaao svaku prepreku i obezbeivao sve to je bilo hitno potrebno. Njegov uticaj stalno se oseao itavom duinom zida. Zgodnim reima hrabrio je bojaljive, hvalio marljive ili podsticao zaostale. Otrim okom pratio je kretanje svojih neprijatelja, koji su se ponekad sakupljali u daljini i ozbiljno razgovarali kao da kuju zaveru o nekom nedelu, a onda se pribliavali radnicima pokuavajui da odvrate njihovu panju i ometu posao. Dok su oi svakog radnika esto bile uprte u Nemiju, spremne da povedu rauna i o najmanjem znaku, Nemijine oi i srce dizali su se Bogu, velikom Nadzorniku celokupnog posla
98

i Onome koji je izgradnju stavio na srce svome sluzi. I kada bi vera i hrabrost ojaale u njihovom vlastitom srcu, Nemija bi uzviknuo a njegove rei, koje su se ponavljale i odjekivale, krepile bi srca radnika du cele linije: Bog nebeski e nam dati uspeha! (SW, 5. 4. 1904) Nemija i njegovi drugovi nisu zazirali od tekoa, niti se izgovarali da se ne okuaju u slubi. Ni nou ni danju, ak ni za kratko vreme odreeno za odmor oni nisu skidali svoju odeu niti odlagali na stranu svoje oruje. A ja i moja braa i momci moji i straari to idu za mnom neemo svlaiti sa sebe haljina, osim to ih svako skida radi pranja. (SW, 26. 4. 1904) U svakom verskom pokretu postoji suprotan uticaj. - Veina vienih ljudi i knezova u Izrailju takoe, su se plemenito odazvali svojoj dunosti; ali bilo je nekoliko plemia iz Tekuje koji ne savie vrata svojega na slubu Gospodu svojemu. Dok verni graditelji imaju astan spomen u knjizi Bojoj, seanje na ove lenje sluge igosano je sramom i kao opomena preneto svim buduim naratajima. U svakom verskom pokretu ima pojedinaca koji e, iako ne mogu da negiraju da je to Boje delo, stajati po strani, odbijajui da uloe bilo kakav napor da ga unaprede. Ali u elji da ostvare svoje sebine interese ovi ljudi esto se pokazuju kao najaktivniji i najenerginiji radnici. Bilo bi dobro zapamtiti da izvetaj koji se uva na Nebu, je knjiga Boja, u kojoj su zapisane sve nae pobude i naa dela, knjiga u kojoj nema propusta niti greaka i po kojoj e nam biti sueno. Tamo e biti verno zapisana svaka zanemarena prilika u kojoj je mogla da bude obavljena sluba za Boga i svako delo vere i ljubavi, koje ma kako bilo skromno, ostae u venom seanju. (SW, 5. 4. 1904) Poziv savremenim Nemijama Potreba za Nemijama postoji i danas u crkvi, ne za ljudima koji e se samo moliti i propovedati, ve za ljudima ije su molitve i propovedi poduprte vrstom i odreenom namerom. Kurs koji je ovaj jevresjki patriota sledio u ostvarivanju svojih planova treba danas da usvoje propovednici i vodei ljudi. Kada naine planove oni treba da ih predstave Crkvi, da bi zadobili njen interes i saradnju. Neka ljudi shvate planove i uestvuju u poslu, pa e biti lino zainteresovani za njegov napredak. Uspeh koji je pratio Nemijine napore pokazuje ta mogu da uine molitve, vera i mudra, odluna akcija. Duh koji budu pokazale voe u velikoj meri pokazae se u narodu. Ako voe koje kau da veruju u sveane, vane istine, koje treba da stave na probu svet u ovo vreme, ne pokau vatrenu revnost u pripremi ljudi da opstanu na dan Gospodnji, moramo oekivati da Crkva bude bezbrina, neradna i da tei uivanju. (SW, 29. 3. 1904)

99

POKRET IRENJA CRKVE

Boanski plan Boja namera nije da Njegov narod stvori kolonije ili da ivi u velikim zajednicama. Hristovi uenici su Njegovi predstavnici na Zemlji i po Bojoj zamisli oni treba da se raseju po celoj Zemlji, po gradovima, manjim mestima i selima, kao videla usred tame. (T. 8, p. 244) Plan za stvaranje kolonija ili seljenja iz razliitih mesta u kojima ima samo malo snage ili uticaja i koncentracije uticaja mnogih na jednom mestu, predstavlja uklanjanje svetla sa mesta na kojima bi Bog eleo da svetle. (T. 2, p. 633) Kada bi Hristova crkva ispunjavala nameru naeg Gospoda, svetlost bi obasjala sve koji sede u tami i u oblasti i senci smrti. Umesto da se skupljaju na jednom mestu i izbegavaju odgovornost i noenje krsta, vernici treba da se raseju po svim zemljama, doputajui da Hristova svetlost blista iz njih i radei kao to je On inio za spasenje dua da bi ovo Jevanelje o carstvu bilo brzo preneto itavom svetu. (TMB, p. 69. 70) Brao i sestre, zato se toliko zadravate u crkvama? Prouavajte priu o izgubljenoj ovci i poite kao pravi pastiri da traite izgubljene koji su u pustinji greha. Spasite one koji ginu. (R&H, 12. 12. 1893) Vernici-laici u naim crkvama mogu da izvre posao koji dosad jedva da su i zapoeli. Niko ne treba da se preseli u novo mesto samo radi neke svetovne prednosti; tamo gde postoji mogunost da se zaradi za ivot, neka se presele porodice koje su dobro utemeljene na istini, jedna ili dve porodice u jednom mestu, da bi radile kao misionari. Oni treba da oseaju ljubav prema duama, da oseaju teret rada za njih i treba dobro da proue kako da ih dovedu u istinu. Oni mogu da raznose nae publikacije, da dre sastanke u svojim domovima, da se upoznaju sa svojim susedima i da ih pozivaju da dou na ove sastanke. Na taj nain omoguie da njihovo svetlo sija u dobrim delima. (T. 8, p. 245) Braa koja ele da promene svoja mesta boravka, koji imaju u vidu slavu Boju i koji oseaju da na njima poiva odgovornost da drugima ine dobro, da im budu od koristi i da spasu due za koje Hristos nije alio svoju dragocenu duu, treba da se presele u gradove i sela u kojima ima malo ili uopte nema svetlosti i gde mogu da budu od stvarne koristi u slubi i da slue na blagoslov drugima svojim radom i iskustvom. Potrebni su misionari koji e poi u gradove i sela i podii barjak istine, da bi Bog dobio svoje svedoke rasute po celoj Zemlji, da bi svetlost istine prodrla tamo gde do sada jo nije doprla, da bi barjak istine mogao biti podignut tamo gde jo nije poznat. (T. 2, p. 115) Nita nee toliko probuditi samoportvovnu revnost i proiriti i ojaati karakter kao angaovanje u poslu za druge. Mnogi takozvani hriani u traenju veze sa Crkvom misle samo na sebe. Oni ele da uivaju u druenju sa vernicima i pastoralnoj brizi. Oni postaju vernici velikih i uspenih crkava i zadovoljni su onim malim to ine za druge. Na taj nain oni kradu sami sebi najdragocenije blagoslove. Mnogi bi imali velike koristi kaka bi rtvovali svoja prijatna, lagodna druenja. Oni treba da odu tamo gde e njihove snage biti pozvane na hrianski posao i gde mogu da naue da nose odgovornosti. (MH, p. 151) Postoji hiljade mesta u koja treba ui u kojima barjak istine nikad nije bio podignut, u kojima se objavljivanje istine nikad nije ulo. Postoje i hiljade onih koji bi mogli, da uu u
100

etveno polje, koji su sada verski lenji i koji zbog toga idu kao bogalji na svom putu prema Nebu, izraavajui svoju sumnju da li su hriani. Ono to im je potrebno jeste ivotna zajednica sa Isusom Hristom. Tada se za njih moe rei: Vi ste Bogu pomagai. Mnogima elim da kaem: Vi ekate da vas neko odnese u vinograd i postavi vas da radite, ili da vinograd donese k vama, da ne biste doiveli nikakvu neugodnost u radu. ekaete uzalud. Kada biste podigli svoje oi, videli biste, bez obzira na koju stranu gledate, da je etva zrela, spremna za srp; posao ete nai i blizu i daleko. Ali kolikima e Hristos na sudu rei: Dobri i verni slugo? Mislim o tome kako se aneli oseaju gledajui kako se kraj pribliava i one koji tvrde da poznaju Boga i Isusa Hrista, koga je On poslao, kako se zbijaju, prave kolonije i odlaze na sastanke u crkvi i kako su nezadovoljni ako nema dovoljno propovedanja koje e koristiti njihovim duama i ojaati Crkvu, dok bukvalno nita ne rade... Ako njihovi svetovni, finansijski poslovi ne budu imali isto toliko izgleda kad se presele u mesta u kojima istina nije objavljivana ili gde ima samo malo svetla koje tinja, zar nee uiniti upravo ono to je Isus uinio da ih spase? (GCB, 1893, p.131) Mi zapaamo veliku potrebu za misionarskim radom koji e istinu odneti ne samo stranim zemljama, ve i onima koji su blizu nas. Oko nas su gradovi i gradii u kojima nisu uloeni nikakvi napori da se spasu due. Zato se porodice koje poznaju sadanju istinu ne bi preselile u ove gradove i sela da tamo postave Hristov barjak, radei u poniznosti, ne na svoj lini nain, ve na Boji nain, da donesu svetlost onima koji nemaju nikakvog znanja o njoj? Kada Crkva bude zaista imala duh vesti, ona e sve svoje snage uloiti u posao spasavanja dua za koje je Hristos umro. Oni e ui u nova polja. Neki koji nisu rukopoloeni propovednici bie Bogu pomagai, poseivae crkve i trudie se da ojaaju one koji zaostaju, koji samo to nisu umrli. Bie laika koji e se preseliti u gradove i gradie, u zabaena mesta da bi svetlost koju im je Bog dao mogla da obasja druge. Neki sa kojima e se oni susretati nee naizgled mnogo obeavati, jer jedino pitanje koje treba postaviti glasi: Hoe li se oni sloiti sa Hristom? Hoe li postati deoniari Njegovog Duha, da bi njihov uticaj, u prouavanju i primeru, mogao da otkrije privlanost Autora istine i pravednosti? U mestima u kojima istina nije poznata, braa koja su navikla na posao, mogla bi da iznajme dvoranu, ili neko drugo pogodno mesto za sakupljanje i pozovu sve da dou. Tada neka pouavaju ljude istini. Oni ne treba da dre propovedi, ve da uzmu Bibliju i dopuste da Bog neposredno govori iz svoje Rei. Ako je prisutan samo mali broj, oni mogu da itaju Tako govori Gospod, bez velikog isticanja ili uzbuenja; neka samo itaju i objanjavaju jednostavnu evaneosku istinu i pevaju i mole se sa njima. (R&H, 29. 9. 1891) Avram, dostojan primer Proba koja je dola na Avrama nije bila mala, niti mala rtva koja je zatraena od njega. Postojale su jake veze koje su ga vezivale za njegovu zemlju, njegov narod i njegov dom. Ali nije oklevao da poslua poziv. Nije postavljao nikakva pitanja u vezi sa obeanom zemljom, da li je zemljite plodno i klima zdrava; da li je okolina toga kraja prijatna i da li nudi mogunosti za sticanje bogatstva. Bog je rekao i Njegov sluga mora da poslua; najsrenije mesto na Zemlji za njega bilo je mesto na kome je Bog eleo da bude. Mnogi su jo uvek na probi kao to je bio Avram. Oni ne uju Boji glas koji govori neposredno sa Neba, ali On ih poziva uenjima svoje Rei i dogaajima iz ovoga provienja. Od njih e moda biti zahtevano da se odreknu karijere koja obeava bogatstvo i ast, da napuste
101

unosna drutva i odvoje se od roda, da krenu stazom samoodricanja, tekoa i portvovanja. Bog za njih ima posao koji treba da obave; ali lagodan ivot i uticaj prijatelja i rodbine spreavao bi razvoj osobina koje su vane za ostvarivanje tog posla. On ih poziva da se odvoje od ljudskog uticaja i pomoi i vodi ih da osete potrebu za Njegvom pomoi, da zavise jedimo od Njega, da bi im se On mogao otkriti. Ko je spreman da se na poziv Provienja odrekne dragih planova i poznatog drutva? Ko e prihvatiti nove dunosti i ui u neponjevena polja i odluno i sa ljubavlju obavljati Boji posao i za Hrista brojati dobitak njegovih gubitnika? Onaj ko e ovo initi ima veru Avramovu i delie sa njim mnogo preteniju slavu. (P&P, p. 126. 127) ta e ti tu? Mnogo zavisi od neprestane aktivnosti onih koji su verni i puni poverenja; zbog toga sotona ulae svaki napor da sprei da posluni ispune boansku nameru. On ini da pojedini izgube iz vida svoju uzvienu i svetu misiju i budu usmereni zadovoljstvima ovoga ivota. On ih navodi da se smire u lagodnosti, ili da se, zbog veih svetovnih prednosti, presele iz mesta u kojima bi mogli da budu sila na dobro. On ini da drugi obeshrabreni pobegnu od dunosti, zbog protivljenja ili progonstva. Meutim, na sve takve Nebo gleda sa najnenijim saaljenjem. Svakom Bojem detetu iji je glas, neprijatelj dua uspeo da uutka, postavlja se pitanje: ta e ti tu? Naloio sam ti da ide po celom svetu i propoveda Jevanelje, da priprema ljude za dan Boji. Zato si ovde? Ko te je poslao? (P&K, p. 171. 172) Porodicama, kao i pojedincima postavlja se pitanje: ta e ti tu? U mnogim crkvama postoje porodice koje su dobro upuene u istine Boje rei, koje bi nogle da proire sferu svoga uticaja, kada bi se preselile u mesta u kojima je potrebna sluba koju su oni sposobni da obave. (P&K, p. 172) Poziv hrianskim porodicama Misionarske porodice treba da se nastane u pustim mestima. Neka farmeri, finansijeri, graditelji i oni koji poznaju razliite vetine i zanate, odu u zanemarena polja, iskoriste zemlju, osnuju preduzea, naprave skromne domove za sebe i pomognu svojim susedima. (MH, p. 194) Bog poziva hrianske porodice da posete zajednuce koje ive u tami i zabludi i da rade mudro i istrajno za Gospoda. Odgovor na ovaj poziv zahteva samoportvovanje. Dok mnogi ekaju da se ukloni svaka prepreka, due u svetu umiru bez nade i bez Boga. Mnogo, veoma mnogo njih, zbog svetovnih prednosti, zbog sticanja naunog znanja, spremni su da se izloe opasnostima, da podnose tekoe i oskudicu. Gde se nalaze oni koji su voljni da uine ovo da bi drugima govorili o Spasitelju? Gde su ljudi i ene koji e se preseliti u oblasti u kojima nema Jevanelja, da bi mogli da upute na Otkupitelja one koji su u tami? (T. 9, p. 33) Postoje itave porodice koje bi mogle da budu misionari angaujui se u linom radu, radei za Gospoda mukotrpno, vrednim rukama i aktivnim umom, smiljajui nove metode za uspeh Njegovog dela. (T. 9, p. 40) Kada bi se porodice nastanile u tamnim krajevima Zemlje, krajevima u kojima su ljudi obavijeni duhovnim mrakom i kada bi dopustili da svetlost Hristovog ivota blista kroz njih, veliko delo bilo bi ostvareno. Neka zaponu svoj posao na tih, nenametljiv nain, ne uzimajui
102

od oblasti sredstva sve dok interesovanje ne postane tako veliko da ne mogu da se snau bez pomoi propovednika. (T. 6, p. 442) Presaivanje zahteva mudre radnike Pripremite radnike da pou na puteve i izmeu ograda. Nama su potrebni mudri radnici koji e u razna mesta presaditi drvea i pruiti im preimustva da mogu da rastu. Dunost Bojeg naroda je da poe u daleke predele. Neka uloi sve snage u raiavanje novog zemljita, da osnuje nove centre uticaja gde god da se za to prui prilika. Prikupite radnike koji poseduju misionarsku revnost i neka krenu da blizu i daleko odnesu svetlost. (T. 9, p. 118) Mnogi lanovi naih velikih crkava bukvalno ne ine nita. Oni bi mogli postizati dobra dela ako bi se, umesto da se zbijaju zajedno, ratrkali po mestima u koje istina jo nije ula. Drveta koja se pregusto sade ne mogu napredovati. Njih rasauje batovan, da bi imala mesta da rastu, da ne postanu patuljasta i bolesna. Isto pravilo vai i za nae velike crkve. Mnogi vernici duhovno umiru u elji za ovim istim poslom. Oni postaju bolesni i neuspeni. Presaeni, imali bi prostora za snaan rast. (T. 8, p. 244) Sigurnost u rezultati Kada vernici-laici ustanu da obave posao koji mogu da izvre, kreui u rat po svom linom nalogu, da svako vidi koliko moe da postigne u zadobijanju dua za Isusa, videemo da mnogi naputaju sotonine redove i staju pod Hristovu zastavu. Ako na narod bude postupao prema svetlu koje je dato u ovih nekoliko rei uputstva, mi emo sigurno videti Boje spasenje. Usledie divna oivljavanja. Grenici e se obraati i mnoge due pridruie se Crkvi. (T. 8, p. 246) Vernici nae Crkve treba da budu duboko zainteresovani za domae i strane misije. Veliki blagoslovi doi e na njih, kada budu uloili portvovni trud da postave barjak istine na novoj teritoriji. Novac uloen u ovaj posao donee bogat prihod. Novoobraeni e, radujui se u svetlu koje su primili iz Rei, sa svoje strane dati deo svojih sredstava da se svetlost istine odnese drugima. (T. 9, p. 49) U poljima u kojima su uslovi tako nepovoljni i obeshrabrujui da mnogi radnici odbijaju da idu u njih, mogu se ostvariti vredne promene na bolje naporima portvovnih vernika-laika. Ovi ponizni radnici ostvarie mnogo, jer ulau strpljiv, istrajan napor, koji se ne oslanja na ljudsku silu, ve na Boga koji ih daruje svojom naklonou. Veliina dobra koje ovi radnici mogu da ostvare nee nikada biti poznata na ovom svetu. (T. 7, p. 22. 23) Pouka iz neuspeha starog Izrailja Kada su uli u Hanan, Izrailjci nisu ispunili Boju nameru da zauzmu celu zemlju. Poto su delimino osvojili zemlju, oni su se smirili i poeli da uivaju plodove svoje pobede. U svom neverovanju i ljubavi prema lagodnosti, zbili su se u oblasti koje su ve bile osvojene, umesto da nastave sa osvajanjem novih teritorija. Tako su poeli da se udaljavaju od Boga. Time to nisu ostvarili Njegovu nameru, oni su Mu onemoguili da im ispuni svoje obeanje o blagoslovima. Zar Crkva danas ne ini istu stvar? Mada je pred njima ceo svet eljan Jevanelja, takozvani hriani zbijaju se tamo gde mogu da uivaju u evaneoskim
103

prednostima. Oni ne oseaju potrebu za osvajanjem novih teritorija, za noenjem vesti spasenja u daleke krajeve. Oni odbijaju da ispune Hristov nalog: Idite po celom svetu i propovedajte jevanelje svakom stvorenju. Da li su oni manje krivi nego to je bila jevrejska crkva? (T. 8, p.119)

104

HRIANSKO PRUANJE POMOI

Boanskim stopama Mnogi smatraju velikom prednou posetu mestima iz Hristovog ivota na Zemlji, hodanje stazama kojima je On proao, posmatranje jezera pored koga je voleo da pouava, kao i brda i dolina na kojima je esto poivao Njegov pogled. Ali nije potrebno da poemo u Nazaret, Kapernaum ili Vitaniju, da bismo ili Isusovim stopama. Njegove stope nai emo kraj bolesnike postelje, u bednim krovinjarama, na prepunim ulicama velikog grada i na svakom mestu na kome se nalaze ljudska srca gladna utehe. Ii emo Njegovim stopama ako inimo ono to je On inio dok je bio na Zemlji. (enja vekova, str. 555; izdanje 1998) Isus je radio na tome da ublai svaku patnju koju je video. On je imao malo novaca za davanje, ali se esto liavao hrane da bi pomogao onima ije su Mu potrebe izgledale vee od Njegovih. Njegova braa su oseala da Njegov uticaj see daleko, nasuprot njihovom. On je posedovao istanano razumevanje koje niko od njih nije imao ili eleo da ima. Kada su grubo govorili sa siromanim, ponienim biima, Isus je potraio ba te osobe i govorio im rei ohrabrenja. Onima kojima je bilo potrebno, davao je au hladne vode i tiho sputao svoj obrok u njihove ruke. Poto je otklonio njihove patnje, istine koje je pouavao bile su povezane sa Njegovim delima milosra i tako urezane u seanje. (enja vekova, str. 61; izdanje 1998) Odobravanje Hristovi sledbenici treba da rade kao On. Mi treb da nahranimo gladne, da obuemo gole i uteimo nevoljne i ucveljene. Mi treba da sluimo oajnicima i nadahnemo nadom beznadene. Tada e se i na nama ispuniti obeanje: Pred tobom e ii pravda tvoja, slava Gospodnja bie ti zadnja straa. (enja vekova, str. 296; izdanje 1998) Oni koji su se angaovali u pruanju hrianske pomoi ine, ono to Gospod eli, i On prihvata njihov rad. Ono to je uinjeno na ovom polju jeste posao koji svaki adventistiki hrianin treba od srca da podrava i odobrava i koji ozbiljno treba prihvatiti. Ako Crkva zanemaruje ovaj posao, koji je u granicama njenih mogunosti, i odbija da nosi ovaj teret, ona e trpeti veliki gubitak. Da je Crkva prihvatila ovaj posao, kao to je trebalo to da uini, bila bi orue za spasenje mnogih dua. (T. 6, p. 295) Svi njegovi darovi treba da budu iskorieni na blagoslov oveanstvu, za olakanje patnje i bede. Mi treba da hranimo gladne, oblaimo gole, da se brinemo za udovice i siroad, da propovedamo oaloenima i ugnjetenima. Boja namera nikada nije bila da na svetu postoji tolika beda. On nikada nije eleo da jedni ive u izobilju i raskoi, a da deca drugih plau oekujui hleb. Sve to ovek ima povrh onoga to mu je stvarno potrebno za ivot, povereno mu je da ini dobro, da slui na blagoslov oveanstvu. Gospod kae: Prodajte to imate i dajte milostinju. Kad ini gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe. Neka dobro ine, neka se bogate u dobrim delima, neka budu podani, zajedniari. Da razvee sveze bezbonosti, da razdrei remenje od bremena, da otpusti potlaene i da izlomi svaki jaram... Da prelama hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvede u kuu... Kad vidi gola, da ga
105

odene... i nasiti duu nevoljnu. Idite po svemu svetu i propovedajte jevanelje svakome stvorenju. To su Gospodnje zapovesti. Da li svi oni koji sebe nazivaju hrianima obavljaju ovaj posao? (COL, p. 370. 371) Dobra dela su plod koji Hristos trai da donesemo; ljubazne rei, dela milosra, neni obzir prema siromanima, bednima, namuenima. Kada srca saoseaju sa srcima optereenim obeshrabrenjem i bolom, kada ruka prua siromanome, kada goli bivaju obueni, kada se strancu poeli dobrodolica u vaoj gostinskoj sobi i mesto u vaem srcu, aneli dolaze veoma blizu i na Nebu se na to odgovara zategnutom strunom. Svako delo pravde, milosti i dobroinstva stvara melodiju na Nebu. Otac sa svoga prestola gleda one koji ine ova dela milosti i daje im svoja najdragocenija blaga. I oni e biti moji, kae Gospod nad vojskama, onoga dana kada budem sakupljao svoje blago. Svako milostivo delo uinjeno siromanom, napaenom, smatra se kao da je uinjeno Isusu. Kada pomaete siromanima, saoseate sa namuenima i ugnjetanima, kada se sprijateljite sa siromanima, onda ste u prisnijem odnosu sa Hristom. (T. 2, p. 25) Posao okupljanja siromanih, ugnjetenih, napaenih, bednih, je posao, koji je ve odavno trebalo da ini svaka crkva koja veruje u istinu za ovo vreme. Mi treba da pokaemo neno saoseanje Samarianina starajui se za fizike potrebe, hranei gladne, dovodei u svoje domove odbaene siromahe, prikupljajui od Boga svakog dana milost i snagu koja e nas osposobiti da dosegnemo do samih dubina ljudske bede i pomognemo onima koji sebi nikako ne mogu pomoi. Obavljajui ovaj posao imaemo povoljnu priliku da objavimo Hrista raspetoga. (T. 6, p. 276) Mnogi se pitaju zato su njihove molitve tako beivotne, njihova vera tako slaba i kolebljiva, njihovo hriansko iskustvo tako mrano i nesigurno. Zar nismo postili, kau oni, i hodali alosni pred Gospodom nad vojskama? U 58. poglavlju knjige proroka Isaije, Hristos je pokazao kako se ovo stanje moe promeniti... Stihovi 6. i 7. To je recept koji je Isus prepisao za one koji su slabog srca, za due koje sumnjaju i drhte. Neka tuni, oni koji alosno hode pred Gospodom, ustanu i pomognu nekom kome je pomo potrebna. (T. 6, p. 266) Slava Neba podie pale, tei uznemirene. Gde god Hristos ivi u ljudskim srcima, On e se otkriti na isti nain. Gde god deluje, Hristova religija e blagosiljati. Gde god ona radi, tu je svetlost. (COL, p. 386) Udovica iz Sarepte podelila je svoj zalogaj sa Ilijom; i za uzvrat, sauvan je njen ivot i ivot njenog sina. Svima koji, u vreme nevolje i potrebe, prue saoseanje i pomo drugima koji imaju vee potrebe, Bog je obeao velike blagoslove. On se nije promenio. Njegova sila sada nije manja nego u Ilijino vreme. (PK, p. 131. 132) Hristova ljubav, pokazana u nesebinoj slubi, bie uspenija u reformisanju onog koji ini zlo nego ma ili sud pravde. Oni su neophodni da bi izazvali strah u prekritelju zakona, ali misionar pun ljubavi moe uiniti vie od toga. esto e se srce koje je otvrdnulo pod prekorima istopiti pod Hristovom ljubavlju. (MH, p. 106) Da se pamti U svim naim drutvima treba upamtiti da u iskustvu drugih postoje poglavlja koja su zapeaena od smrtnog pogleda. Na stranicama memoara nalaze se tune istorije koje se paljivo uvaju od radoznalih oiju. Tu su zapisane duge, teke bitke s iskuavajuim okolnostima, moda nevolje u kunom ivotu, koji iz dana u dan slabe hrabrost, poverenje i
106

veru. Oni koji se bore u bici ivota mogu biti ojaani i ohrabreni malim panjama koje staju samo trud iz ljubavi. Takvima bi snaan, koristan stisak ruke iskrenog prijatelja bio vredniji od zlata ili srebra. Ljubazne rei doekuju se dobrodolicom kao i osmeh anela. Ima mnogo onih koji se bore sa siromatvom, koji su prisiljeni da za malu platu naporno rade i koji jedva mogu da zarade za goli ivot. Teak rad i odricanje, bez nade da e biti bolje, ini njihovo breme veoma tekim. Kada se ovome doda bol i bolest, breme je skoro nepodnoljivo. Izjedeni brigom i ugnjeteni, oni ne znaju kome da se obrate. Pokaite saoseanje prema njima u njihovim kuanjima, njihovim tugama i razoarenjima. To e vam otvoriti put da im pomognete. Govorite im o Bojim obeanjima, molite se sa njima i za njih, ulijte u njih nadu. (MH, p. 158) Ima mnogo onih za koje je ivot borba puna bola; oni oseaju svoje nedostatke, jadni su i bez vere; smatraju da nemaju na emu da budu zahvalni. Ljubazne rei, pogledi puni saoseanja, izrazi razumevanja, bili bi za mnoge koji se bore i koji su usamljeni, kao aa hladne vode ednoj dui. Re saoseanja i delo dobroinstva, podigli bi terete koji teko padaju umornim leima. Svaka re ili delo nesebine dobrote izraz je Hristove ljubavi za izgubljeni ljudski rod. (TMB, p. 40) Pruite ruku pomoi Greh je najvee od svih zala, a nae je da saaljevamo i pomognemo grenima. Meutim, svima se ne moe pristupiti na isti nain. Ima mnogo onih koji kriju glad svoje due. Za takve bi mnogo znaila nena re ili ljubazan poziv. Ima i drugih koji su u najveoj bedi, ali oni to ne znaju. Oni ne shvataju strano siromatvo svoje due. Mnogi su toliko duboko pali u greh da su izgubili oseanje za venu stvarnost, koji su izgubili svoju slinost sa Bogom i koji jedva da znaju da li treba da se spasu ili ne. Oni nemaju ni veru u Boga ni poverenje u oveka. Do ovakvih moe se doi jedino delima nesebine dobrote. Oni moraju da se nahrane, operu i pristojno odenu. Kada vide dokaz vae nesebine ljubavi, bie im lake da poveruju u Hristovu ljubav. Mnogo je onih koji gree i koji su svesni svoje sramote i nerazumnosti. Oni toliko razmiljaju o svojim grekama i zabludama, sve dok ih ne obuzme oajanje. Ove due ne smemo zanemariti. Kad neko mora da pliva protiv struje, onda ga sva sila matice vue nazad. Njemu treba pruiti ruku pomoi, kao to je Petru, dok je tonuo, pruio ruku stariji Brat. Govorite mu rei pune nade da biste stekli poverenje i probudili ljubav. (COL, p. 387) Dui koja je umorna od grenog ivota, ali koja ne zna gde da nae olakanje, predstavite milostivog Spasitelja. Uzmite je za ruku, podignite je, govorite joj rei ohrabrenja i nade. Pomozite joj da se uhvati za Spasiteljevu ruku. (MH, p. 168) Gostoljubivost je hrianska dunost Na posao na ovom svetu je da ivimo za druge, da budemo drugima na blagoslov, da budemo gostoljubivi; pruanje gostoljubivosti onima kojima je potrebno nae staranje, nae drutvo i na dom, esto moe da nam donese neugodnosti. Neki izbegavaju ovo neophodno breme. Ali neko mora da ga nosi; i poto braa i sestre uglavnom ne uestvuju podjednako u ovim hrianskim dunostima, teret nosi mali broj onih koji imaju dobru volju i koji s radou pomau onima kojima je potrebna pomo. (T. 2, p. 645)
107

Gostoljubivosti ne zaboravljajte, jer neki ne znajui iz gostoljubivosti primie anele na konak... Iako je prolo mnogo vremena, ove rei nisu izgubile svoju silu. Na nebeski Otac i dalje na put svoje dece stavlja prilike koje su prerueni blagoslovi; i oni koji koriste te prilike nalaze veliku radost. (P&K, p. 132) Proces probe Bog nas stavlja na probu i ispituje obinim pojavama u ivotu. Upravo male stvari otkrivaju poglavlja neijeg srca. Male panje, brojni sitni dogaaji i jednostavne utivosti u ivotu, ine sumu ivotne sree, a zanemarivanje ljubaznih, ohrabrujuih, nenih rei i jednostavnih utivosti u ivotu, pomae da se naini zbir ivotne bede. Na kraju e se videti da nedavanje sebe za dobro i sreu onih koji su oko nas ini veliki deo ivotnog izvetaja na Nebu. (T. 2, p. 133) Videla sam da su po Bojem provienju udovice i siroad, slepi, gluvi, hromi i osobe koje imaju razne nevolje, postavljeni u prisan hrianski odnos sa Njegovom crkvom; to je zbog toga da se Njegov narod pokae i da se razvije njihov pravi karakter. Boji aneli gledaju da vide kako se ponaamo prema onima kojima je potrebno nae sauee, ljubav i dobroinstvo iz istih pobuda. Tako Bog proba na karakter. Ako imamo tu pravu biblijsku veru, oseaemo da smo taj dug ljubavi, dobrote i zainteresovanosti duni Hristu u korist Njegove brae; i uiniemo nita manje od toga da pokaemo svoju zahvalnost za Njegovu neizmerenu ljubav prema nama, dok smo bili grenici nedostojni Njegove milosti, zanimajui se i imajui nesebinu ljubav za one koji su naa braa i koji su manje sreni od nas. (T. 3, p. 5) Primenjena parabola Dva velika principa Bojeg zakona su ljubav prema Bogu iznad svega i nesebina ljubav prema naim blinjima. Prve etiri zapovesti i poslednjih est vise o njima, ili proistiu iz ova dva principa. Hristos je objasnio zakoniku ko je njegov blinji priom o oveku koji je putovao iz Jerusalima u Jerihon i koga su napali lopovi, pokrali i pretukli i ostavili polumrtva. Svetenik i Levit videli su kako ovaj ovek pati, ali njihova srca nisu odgovorila na njegove potrebe. Zaobili su ga tako to su preli na drugu stranu. Tuda je prolazio Samarjanin i kada je video da je nepoznatom oveku potrebna pomo, nije pitao da li je on iz njegovog roda, ili iz njegove zemlje i da li je njegove vere, ve je prionuo na posao da pomogne paeniku, jer je bilo posla koji je trebalo obaviti. Pokuao je da mu olaka patnje kako je najbolje mogao, stavio ga na svoje kljuse, odneo u gostionicu i platio za njegov smetaj i leenje. Ovaj Samarjanin je, rekao je Hristos, bio blinji onome koga su uhvatili razbojnici. Levit i svetenik predstavljaju one u crkvi koji su ravnoduni prema onima kojima je potrebno njihovo sauee i pomo. Ovi vernici su, uprkos njihovom poloaju u crkvi, kritelji zakona. Samarjanin predstavlja prave Hristove pomagae koji, inei dobro, slede Njegov primer. One koji saaljevaju nesrene, slepe, hrome, napaene, udovice, siroad i siromahe, Hristos predstavlja kao one koji dre zakon, kao one koji e imati veni ivot... Hristos smatra da su sva dela milosra, dobroinstva i panje za nesrene, slepe, hrome, bolesne, udovice, siroad, uinjena kao Njemu; ova dela sauvana su u nebeskim izvetajima i bie nagraena. S druge strane, bie napisan izvetaj u knjizi protiv onih koji pokazuju ravnodunost svetenika i Levita prema nesrenima, i koji na bilo koji nain iskoriavaju nesree drugih i uveavaju
108

njihovu patnju da bi iz sebinih razloga neto i sami dobili. Bog e svakako platiti za svako delo nepravde i svako ispoljavanje bezbrine ravnodunosti i zanemarivanja napaenih koji ive meu nama. Svako e na kraju biti nagraen prema svojim delima. (T. 3, p. 511-513)

109

SASTANCI POD ATORIMA KAO POMO U HRIANSKOJ SLUBI

Vanost Sastanci pod atorima predstavljaju jedan od najvanijih naina u naem radu. Oni su jedan od najuspenijih metoda za privlaenje panje ljudi. (T. 6, p. 31) Zbunjeni smo i ne znamo kako da u naem radu uklonimo prepreke svetovnosti i predrasuda i pred ljude iznesemo dragocenu istinu koja im je toliko potrebna. Gospod nas je pouio da su sastanci pod atorima jedno od najvanijih sredstava za ostvarivanje ovog posla. (T. 6, p. 31. 32) Cilj ta je cilj naeg sakupljanja? Da li treba da obavestimo Boga, da Ga pouimo priajui Mu u molitvi sve to znamo? Mi se sastajemo da bismo razmenom misli i oseanja pouili jedni druge, da bismo prikupili snagu, svetlost i hrabrost upoznajui se sa nadama i tenjama koje imamo; u svojim ozbiljnim molitvama koje verom i od srca upuujemo, primamo osveenje i snagu sa izvora nae snage. (T. 2, p. 578) Nai sastanci pod atorima imaju drugi cilj... Oni treba da predstave duhovni ivot meu naim vlastitim narodom... Bog nam je u ruke dao najsvetiji posao i mi treba da se sastajemo da bismo primali pouke da bismo se pripremili da obavimo ovaj posao. Treba da razumemo koji emo deo posla lino da obavimo u izgradnji Bojeg dela na Zemlji, u odbrani Bojeg svetog zakona od optubi i u uzdizanju Spasitelja Jagnjeta Bojeg koje uze na se grehe sveta. (Jovan 1,29) Mi treba da se sastajemo da bismo od Boga primili uputstva i mogli shvatiti svoj posao u domu. (T. 6, p. 32. 33) Ako se valjano organizuju, sastanci pod atorom mogu biti kola u kojoj e pastori, stareine i akoni moi da naue da obavljaju bolji posao za Gospoda. To treba da bude kola u kojoj se vernicima Crkve, starim i mladim, prua prilika da bolje naue put Gospodnji, mesto na kome vernici mogu da prime obrazovanje koje e im pomoi da pomognu drugima. (T. 6, p. 49) Zahvaljujui naim sastancima pod atorom tokom proteklih godina, Boje sluge iskoristile su mnoge dragocene prilike za pouavanje naih ljudi praktinim metodima u predstavljanju spasonosne istine tree aneoske vesti svojim prijateljima i poznanicima. Mnogi su se uili kako da rade kao misionari koji se sami izdravaju u svojim mestima stanovanja. Mnogi su se sa ovih godinjih sastanaka vratili kui da rade sa veom revnou i razumevanjem. Bogu bi bilo drago kada bi mnogo vie ovih praktinih pouka bilo prueno vernicima koji prisustvuju ovim sastancima pod atorima, nego to je pruano u proteklim godinama. Nai radnici i naa braa i sestre u svakoj oblasti treba da zapamte da je jedan od ciljeva naih godinjih sastanaka da svi steknu znanje o praktinim metodima za lini misionarski rad. (T. 9, p. 81) U nekim od naih oblasti voe su oklevale da uvedu ove praktine metode prouavanja. Neki su prirodno vie skloni da propovedaju nego da pouavaju. Ali u takvim prilikama, kao to su nai godini sastanci pod atorima, ne smemo nikada da izgubimo iz vida mogunosti
110

koje su nam pruene za pouavanje vernika kako da obavljaju praktian misionarski posao u mestima u kojima ive. (T. 9, p. 82) Praktino pokazivanje misionarskih metoda Svojim angaovanjem u poslu na sastancima pod atorima, svi mogu da ue kako uspeno da rade u svojim mesnim crkvama. (T. 9, p. 49) Na nekim od naih sastanaka pod atorima organizovane su jake grupe radnika za obilazak gradova i predgraa, rasturanje literature i pozivanje ljudi na sastanke. Na ovaj nain stotine ljudi odazvali su se i redovno dolazili u toku druge polovine sastanka, koji inae ne bi mnogo razmiljali o tome. (T. 6, p. 36) Na sastanke pod atorima moemo ii ne samo da bismo primali, ve i da bismo davali. Svako kome je Hristos pruio svoju ljubav i oprotenje, svako ko je prosvetljen Duhom Bojim i koji se obratio i primio istinu, znae da za ove dragocene blagoslove treba da vrati dug svakoj dui sa kojom dolazi u dodir. Ponizne u srcu Gospod e iskoristiti da doe do dua do kojih rukopoloeni propovednici ne mogu doi. Oni e biti pokrenuti da govore rei koje otkrivaju spasonosnu Hristovu milost. (T. 6, p. 43) Kada sledimo planove koje je Gospod postavio, mi smo Bogu pomagai. Na kakvom god da smo poloaju, bilo da smo predsednici oblasti, propovednici, nastavnici, studenti ili vernicilaici mi smo odgovorni pred Gospodom da najbolje iskoristimo prilike koje nam se pruaju za prosvetljivanje onih koji ne poznaju sadanju istinu. Jedno od najvanijih sredstava koje nam je On naloio da koristimo jeste tampana strana. U naim kolama i sanatorijumima, u naim mesnim crkvama, a posebno na naim godinjim sastancima pod atorima, moramo da nauimo da mudro koristimo ovo dragoceno sredstvo. Strpljivo i marljivo, izabrani radnici moraju da poupavaju nae ljude kako da priu nevernima na ljubazan i privlaan nain i kako da im u ruke stave literaturu u kojoj je jasno i silno predstavljena istina za ovo vreme. (T. 9, p. 86. 87) Rad na naim sastancima pod atorima treba da bude organizovan, ne prema ljudskoj zamisli, ve prema nainu Hristovog rada. Vernike Crkve treba pridobiti za rad. (T. 9, p. 120) Naroita odlika sastanaka pod atorima pri kraju vremena Pokazano mi je da nai sastanci pod atorima treba da pokrenu zanimanje i donesu uspeh. to se vie pribliavamo kraju, kako mi je pokazano, na ovim sastancima bie sve manje propovedanja, a vie prouavanja Biblije. Bie manjih grupa po celom kampu u kojima e mnogi ljudi sa Biblijom u ruci voditi prouavanje Pisma u obliku slobodnog razgovora. (T. 6, p. 87) Izostanak je ozbiljan gubitak Nai sastanci pod atorima organizuju se i odravaju uz velike trokove. Boji propovednici koji se zalau za nepopularnu istinu, rade preterano na ovim skupovima da palim grenicima iznesu vest milosti o raspetom Iskupitelju. Zanemarivati ili ravnoduno se ponaati prema ovim sastancima, znai omalovaavati Boju milost i Njegov glas upozorenja i preklinjanja. Va izostanak sa ovih sastanaka veoma je tetan za vae duhovno dobro. Propustili ste silu koju ste mogli dobiti sluanjem Boje rei koja je propovedana i druenjem
111

sa onima koji veruju u Istinu. (T. 4, p. 115) Nije mali zadatak za jednu porodicu da stoji kao Isusov predstavnik, drei Boji zakon usred onih koji ne veruju. Od nas se trai da budemo ive poslanice koje poznaju i itaju svi ljudi. Taj poloaj podrazumeva velike odgovornosti. Da biste mogli da ivite u svetlosti, morate da doete tako svetlost sija. Brat K. rtvujui sve to je potrebno, treba da smatra sveanom obavezom da sa svojom porodicom prisustvuje bar na godinjim sastancima onih koji vole Istinu. To bi ojaalo i njega i njih i pripremilo ih za kuanje i dunost. Nije dobro za njih da gube prednost druenja sa onima koji su iste vere; jer Istina gubi svoj znaaj u njihovim umovima, njihova srca vie nisu obasjana i osnaena reima koje je propovednik uivo izgovorio. Svetovne misli i svetovni poslovi zaokupljuju njihov um i potiskuju dohovne teme. (T. 4, p. 106) Neka svi oni koji mogu prisustvuju ovim godinjim skupovima. Svi treba da oseaju da to Bog zahteva od njih. Ako ne iskoriste prednosti koje je On za njih obezbedio da bi postali jaki u Njemu i u sili Njegove milosti, oni e biti sve slabiji i slabiji i imae sve manje i manje elje da sve posvete Bogu. Brao i sestre, doite na ove svete skupove da naete Isusa. On e doi na sveanost. On e biti prisutan i On e uiniti za vas ono to vam je najpotrebnije. Ne treba da smatrate da su vai posedi vredniji od viih interesa due. Sva blaga koja posedujete, bez obzira na njihovu vrednost, nee biti dovoljna da kupite sebi mir i nadu, to bi bilo beskrajan dobitak, ako bi vas kotalo i svega to imate, i truda i patnje itavog ivota. Snano, jasno oseanje za vene vrednosti i srce voljeno da se preda Hristu, to su blagoslovi koji vie vrede nego sva bogatstva, i zadovoljstva i slave ovoga sveta. (T. 2, p. 575. 576)

112

DOMAE I STRANO POLJE

Posao vaan kao i onaj u stranim poljima Probudite se, probudite se, moja brao i sestre, i uite u polja u Americi u kojima se nikad nije radilo. Ako ste dali neto za strana polja, nemojte misliti da ste izvrili svoju dunost. Postoji posao koji treba obaviti u stranim poljima, ali postoji i posao koji treba uraditi u Americi, koji je isto tako vaan. U amerikim gradovima ive ljudi koji govore skoro svim jezicima. Njima je potrebna svetlost koju je Bog dao svojoj Crkvi. (T. 8, p. 36) Dok se ostvaruju planovi da se opomenu pripadnici razliitih nacija u dalekim zemljama, mora mnogo da se uiini u korist stranaca koji su doli na obale nae zemlje. Due u Kini nisu dragocenije od dua koje ive nedaleko od naih vrata. Boji narod treba vredno da radi u dalekim zemljama kada Njegovo provienje otvori put; i on isto tako treba da ispuni svoju dunost prema strancima razliitih nacionalnosti u gradovoma i selima i oblinjim krajevima. (R&H, 25. 7. 1918) U Njujorku, ikagu i drugim velikim populacionim centrima, postoji veliki strani element mnotvo raznolikih nacionalnosti, i svi su praktino neupozoreni. Meu Adventistima sedmog dana postoji velika revnost neu rei da je ima previe za rad u stranim zemljama; ali Bog bi bio zadovoljan kada bi se proporcionalna revnost pokazala u radu u oblinjim gradovima. Potrebno je da se Njegov narod razumno kree. Posveeni i talentovani ljudi mogu se poslati u ove gradove na rad. Mnoge klase radnika treba da se ujedine u sprovoenju napora za upozoravanje ljudi. (R&H, 25. 7. 1918) Prilika koju je Nebo poslalo U naoj zemlji ive hiljade ljudi iz svih nacija, jezika i naroda i ljudi koji su neuki i sujeverni, koji nemaju nikakvo znanje o Bibliji ili njenim svetim uenjima. Boja ruka bila je s njima, kada su dolazili u Ameriku da bi doli u dodir sa prosvetljujuim uticajem istine otkrivene u Njegovoj Rei i postali sudeonici u Njegovoj spasonosnoj veri. (R&H, 1. 3. 1887) Bog je, u svom provienju, doveo ljude do naih vrata i bacio ih u nae ruke, da bi mogli nauiti istinu i kavlifikovati se za posao koji mi ne moemo obaviti u odnoenju svetlosti ljudima koji govore drugim jezicima. (R&H, 25. 7. 1918) Mnogi od ovih stranaca su ovde po Bojem provienju, da bi imali priliku da uju istinu za ovo vreme i da bi se pripremili da se vrate u svoje zemlje kao nosioci dragocene svetlosti koja neposredno zrai sa Bojeg prestola. (PUR, 21. 4. 1910) Velike koristi imalo bi Boje delo u dalekim krajevima, kada bi se verno radilo za strance u gradovima nae domovine. Meu ovim ljudima i enama ima onih koji bi, prihvativi istinu mogli brzo da se osposobe za rad u ovoj i drugim zemljama. Mnogi bi mogli da se vrate u mesta iz kojih su doli u nadi da e zadobiti svoje prijatelje za istinu. Mogli bi da potrae svoje roake i susede i prenesu im znanje o vesti treeg anela. (R&H, 25. 7. 1918)

113

Nemarnost zbog lenjosti Meu nama kao narodom vlada nemarnost zbog lenjosti i zloinako neverovanje koje nas je zadralo da ne radimo posao koji nam je Bog ostavio da uradimo da naa svetlost obasja ljude iz drugih nacija. (LS E. G. W. p. 213) Pokazano mi je da mi kao narod spavamo kada je u pitanju naa dunost da odnesemo svetlost ljudima iz drugih nacija. (LS E. G. W. p. 212) Mi ne idemo u korak sa Bojim provienjem koje nam otvara vrata. Isus i aneli su na poslu. Ovo delo ide napred, dok mi mirno stojimo ostavljeni u pozadini. Kada bismo sledili Boje provienje koje nam otvara vrata, brzo bismo primetili sva otvorena vrata i najbolje to moemo iskoristili bismo svaku priliku, koja nam je nadohvat ruke, da bi se videlo obasjalo i druge nacije. (LS E. G. W. p. 212. 213) Osnaiti ruke radnicima Bogu bi bilo milo da vidi kako je Njegov narod uradio mnogo vie u predstavljanju istine za ovo vreme strancima u Americi, nego to je bilo uraeno u prolosti. Ojaajmo ruke stareini Olsenu* i njegovim pomonicima u radu. Ne dopustimo da se sami bore, imajui samo krtu naknadu za veliki posao koji obavljaju. (R&H, 25. 7. 1918) Pastor Olsen nam je, takoe, govorio o ohrabrujuim poecima meu Italijanima, Srbima, Rumunima, Rusima i nekoliko drugih nacionalnosti. Mi smo se radovali sa njima za sve to je uinjeno, a ipak naa srca su se rastuila kad smo saznali da je mnogo toga to je moglo biti uinjeno, ostavljeno neuraeno zbog nedostatka sredstava. Nadamo se da e posebno sakupljanje...koje se obavlja u svim naim crkvama u Americi omoguiti da naa braa, zaduena za ovo odeljenje, obave vei posao u velikim gradovima u zemlji. Na ovaj nain mnogi mogu da budu pridobijeni za nae redove, a meu njima e se nai i oni koji e se razviti u radnike koji mogu da objave vest svojim sunarodnicima u naoj zemlji i drugim narodima na Zemlji. (R&H, 25. 7. 1918)

114

KAKO DOSPETI DO BOGATIH I UTICAJNIH

Ne treba ih zanemariti Postoji posao koji treba obaviti za bogate. U njima treba da se probudi oseanje odgovornosti, jer su im povereni nebeski darovi. Treba ih podsetiti da moraju da poloe raun Onome koji e suditi ivima i mrtvima. Potrebno je da u ljubavi i straju Bojem radite za bogatog oveka. Takav ovek esto se uzda u svoje bogatstvo i nije svestan opasnosti koja mu preti. Njegov um treba uputiti na stvari od vene vrednosti. (COL, p. 230) Oni koji u svemu zauzimaju visok poloaj zahvaljujui svom obrazovanju, bogatstvu ili zanimanju retko su lino pozvani da razmiljaju o svojoj dui. Mnogi hrianski radnici oklevaju da se priblie ovom sloju ljudi. Ali ne bi trebalo tako da bude. Kada bi se neko davio, ne bismo mirno stajali i gledali ga kako gine zato to je advokat, trgovac ili sudija. Kada bismo videli ljude kako srlljaju u ponor, ne bismo oklevali da ih vratimo, bez obzira ta su po zanimanju i kakav poloaj zauzimaju. Isto tako ne treba da oklevamo da upozorimo ljude na opasnost koja preti njihovoj dui. Niko ne sme biti zanemaren zbog svoje oigledne predanosti svetovnim stvarima. (COL, p. 230. 231) Nama na dui treba da lee oni koji su na visokim mestima; mi i njima treba da uputimo milostivi poziv da dou na svadbenu sveanost. (SW, 15. 3. 1904) Gospod eli da se imuni ljudi obraaju, jer bi to pomoglo da se stigne do drugih. On eli da oni koji mogu da pomognu u poslu reformisanja i obnavljanja vide dragocenu svetlost istine i promene svoj karakter, a kapital koji im je poveren bude iskorien u Njegovoj slubi. On eli da sredstva koja im je pozajmio, uloe u slubu dobra, u otvaranje puta propovedanju Jevanelje svim klasama koje ive blizu i daleko. (T. 9, p. 114) One koji pripadaju viim drutvenim slojevima treba potraiti nenom ljubavlju i bratskim staranjem. Ljudi u poslovnom svetu, na visokim i poverljivim poloajima, ljudi sa velikim pronalazakim sposobnostima i naunim znanjem, genijalni ljudi, uitelji Jevanelja iji um jo nije upuen u naroite istine za ovo vreme - to su ljudi koji teba prvi da uju poziv. Njima mora da se uputi poziv. (COL, p. 230) Pogreno je bilo to to nije postojala tenja da se sa istinom doe do propovednika viih klasa. Ljudi koji nisu nae vere dugo su izbegavani. Iako ne bi trebalo da se druimo sa njima, da ne bismo poprimili njihov nain ivota, svuda ima estitih za koje treba sa puno ljubavi, obazrivo, mudro i razumno raditi, brinui za njihove due. Treba da se prikupe Sredstva za obrazovanje ljudi i ena, koji e raditi za ove vie klase, treba prikupljati i ovde i u drugim zemljama. (T. 5, p. 580. 581) Posebne kvalifikacije radnika Neki su posebno sposobni za rad sa viim klasama. Oni treba da trae mudrost od Boga da bi znali kako da dou do ovih ljudi, ne da se s njima samo sluajno upoznaju, ve da ih linim trudom i ivom verom probude da bi uvideli potrebe svoje due, da ih postepeno upoznaju sa Istinom, onakvom kakva je u Isusu. (MH, p. 213) Neka se oni koji rade za vie klase ponaaju zaista dostojanstveno, ne zaboravljajui da su
115

aneli njihovi prijatelji. Neka njihova riznica uma i srca bude ispunjena sa Pisano je. (MH, p. 215) U svakom naporu da se dospe do viih klasa, Bojem radniku je potrebna jaka vera. Okolnosti nekad mogu izgledati obeshrabrujue; ali u najtamnijem asu svetlost zasija odozgo. (AA, p. 242) Bog trai ozbiljne, ponizne radnike koji e odneti Jevanelje viim klasama. (AA, p. 140) Sigurni rezultati Dogaae se uda u istinskim obraenjima, uda koja se sada ne mogu primeniti. Najvei ljudi na ovoj Zemlji nisu izvan domaaja sile Boga koji ini uda. Ako oni koji su Bogu pomagai budu ljudi koji koriste svaku priliku, ispunjavajui svoju dunost hrabro i verno, Bog e istai boanska naela. Kada se obrati Istini, oni e postati orua u Bojoj ruci koja e nositi svetlost. Oni e poneti naroit teret za druge due ove zanemarivane klase. Vreme i novac bie posveeni Gospodnjem delu, i Crkva e dobiti novu silu i efikasnost. (AA, p. 140) Mnogi na visokim drutvenim poloajima su ranjenoga srca i siti tatine. Oni eznu za mirom koji nemaju. U najviim drutvenim slojevima ima onih koji su gladni i edni spasenja. Mnogi bi prihvatili pomo, kada bi im se Gospodnji radnici lino pribliili, na ljubazan nain, sa srcem nenim od Hristove ljubavi. (COL, p. 231) Mnogi od najveih naunika i dravnika, naznaajniji ljudi sveta, u ove poslednje dane okrenue se od videla, jer svet u svojoj mudrosti ne poznaje Boga. Pa ipak, Boje sluge treba da iskoriste svaku priliku da ovim ljudima iznesu Istinu. Neki e priznati svoje nepoznavanje Bojih stvari i zauzee svoje mesto kao ponizni uenici kod nogu Isusovih, koji je najvei Uitelj. (AA, p. 241. 242) Bogati ljudi iz biblijskih vremena Etiopljanin je bio ovek su velikim ugledom i uticajem. Bog je video da e on, kad se obrati, drugima preneti svetlost koju je primio i da e izvriti jak uticaj u korist Jevanelja. Aneli Boji pratili su ovog traitelja svetlosti i on je bio privuen Spasitelju. Uz pomo Svetoga Duha, Gospod ga je doveo u vezu sa onim koji ga je mogao povesti prema svetlosti. (AA, p. 107) Kada su Jevreji pokuali da unite mladu Crkvu, Nikodim je istupio u njenu odbranu. Ne ponaajui se vie obazrivo i ne postavljajui pitanja, on je ohrabrio veru uenika i iskoristio svoje bogatstvo da pomogne i podri crkvu u Jerusalimu i doprinese da delo Jevanelja ide napred. Oni koji su mu nekada ukazivali potovanje, sada su ga prezirali i progonili, a on je postao siromaan u dobrima ovoga sveta; ipak nije posustao u odbrani svoje vere. (AA, p. 105)

116

DOM KAO CENTAR ZA MISIONARSKO OBUAVANJE

Od prvorazrednog znaaja Dom je prva kola za dete i tu treba postaviti temelje za ivot posveen slubi. (MH, p. 400) Prvi veliki posao u vaem ivotu je da budete misionari u svome domu. (T. 4, p. 138) Obnavljanje i uzdizanje oveanstva poinje u domu. Posao roditelja lei u osnovi svakog drugog posla... Dobrobit drutva, uspeh Crkve i napredak nacije zavise od uticaja u domu. (MH, p. 349) to vie duh prave misionarske slube proima dom, to e se vie on razvijati u ivotu dece. Ona e nauiti da nalaze radost u slubi i rtvovanju za dobro drugih. (MH, p. 401) Neka roditelji ne zaborave veliko misionsko polje koje lei pred njima u domu. Svaka majka ima svetu obavezu pred Bogom za decu koja su joj poverena. Uzmi ovog sina, ovu ker, kae Bog, i obuavaj ga za mene. Daj im karakter uglaen poput palate koja e zauvek blistati u dvorovima Gospodnjim. Svetlost i slava koji sijaju sa Bojeg prestola poivaju na vernoj majci dok pokuava da vaspita svoju decu da se odupru uticaju zla. (T. 9, p. 37) Na rad za Hrista treba da pone sa porodicom u domu... Nema misionarskog polja koje je vanije od ovog. Pouavanjem i primerom roditelji treba da ue svoju decu da rade za neobraene. Deca treba da budu tako vaspitana da saoseaju sa starima i napaenima i da ele da ublae patnje siromanih i ojaenih. Oni treba da ue da budu marljivi u misionarskom poslu; i od najranijih godina u njih treba ulivati samoodricanje i rtvovanje za dobro drugih i napredak Hristovog dela, da bi bili Bogu pomagai. Ali ako ikada budu nauili da obavljaju pravi misionarski posao za druge, oni moraju prvo da naue da rade za one u kui, koji imaju prirodno pravo na njihovu slubu ljubavi. (T. 6, p. 429) Nai domovi moraju da budu sreeni i ozbiljni napori moraju biti uloeni da se svaki lan porodice zainteresuje za misionarske poduhvate. Moramo da se trudimo da naa deca zavole ozbiljan posao za neobraene, da daju sve od sebe u svako doba i na svakom mestu, da predstave Hrista. (R&J. 4. 7. 1893) Zapis anela Kada muevi odlaze na posao ostavljajui svoje ene u kui da se brinu za decu, ena i majka obavlja potpuno jednak i znaajan posao kao mu i otac. Iako je jedan u misionarskom polju, drugi je misionar u domu ije brige, strahovanja i tereti esto daleko prevazilaze one koje ima mu i otac. Njen posao je svean i vaan - da oblikuje um i karakter svoje dece, da ih obui da budu korisni ovde i da se pripreme za budui, veni ivot. Mu u otvorenom misionarskom polju moda e primiti poasti od ljudi, dok muenica u domu nee primiti nikakvo zemaljsko priznanje za svoj rad. Ali ako ona radi za najbolje interese svoje porodice, trudei se da po boanskom Uzoru, oblikuje karakter lanova svoje porodice, aneo zapisniar upisae njeno ime meu najvee misionare sveta. Bog ne gleda stvari onako kako ih vidi ovekovo ogranieno oko. (T. 5, p. 594)

117

Deca treba da uestvuju u noenju duhovnih i fizikih tereta Svi mogu neto da uine. Trudei se da nau izgovor, neki kau: Moje dunosti u domu i moja deca treba da budu vai pomonici, koji uveavaju vau snagu i sposobnost da radite za Gospoda. Deca su mlai lanovi Gospodnje porodice. Ona treba da ue da sebe posvete Bogu kome pripadaju po roenju i otkupljenju. Oni treba da se ue da sve sposobnosti njihovog tela, uma i due pripadaju Njemu. Oni treba da se obuavaju da pomau u raznim granama nebeske slube. Ne dozvolite da vaa deca postanu smetnja. Sa vama deca treba da dele i duhovne i fizike terete. Pomaui drugima oni uveavaju svoju sreu i korisnost. (T. 7, p. 63) Dalekoseni uticaj doma Uredan hrianski dom je moan argument u korist stvarnosti hrianske religije argument koji nevernici ne mogu porei. Svi mogu da vide da je u porodici na delu uticaj koji deluje na decu i da je Bog Avramov sa njima. Kada bi domovi onih koji tvrde da su hriani imali pravi verski karakter, oni bi imali i moan uticaj na dobro. Oni bi zaista bili videlo svetu (P&P, p. 144) Misija doma prevazilazi njegove lanove. Hrianski dom treba da bude oigledna lekcija koja ilustuje izvanrednost pravih ivotnih naela. Takva ilustracija bie sila za dobro u svetu. Mnogo moniji nego bilo koja propoved, koja moe da se propoveda, jeste uticaj vernog doma, lekcije koje su nauili prenose drugima. U druge domove unose plemenitije principe ivota, a u drutvu se osea uticaj koji uzdie. (MH, p. 352) Najvei dokaz sile hrianstva, koji moe da se predstavi svetu, jeste uredna, disciplinovana porodica. Ona e preporuiti istine bolje od bilo ega drugog; zato to je ona ivi svedok njene praktine sile koja deluje na srce. (MH, p. 304) Boja volja je da porodice na Zemlji budu simbol porodice na Nebu. Hrianski domovi, osnovani i voeni u skladu sa Bojim planom spadaju u Njegova najuspenija sredstva za oblikovanje hrianskog karaktera i napredak Njegovog dela. (T. 4, p. 430) Naa sfera uticaja moe izgledati uzana, naa sposobnost mala, nae prilike retke, naa dostignua ograniena; pa ipak, divne mogunosti su nae ako u veri korstimo prilike koje nam prua na vlastiti dom. Ako budemo otvorili svoja srca i domove boanskim naelima ivota, postaemo kanali kroz koje e tei ivotodavna sila. Iz naih domova potei e reke isceljenja donosei ivot, lepotu i plodnost tamo gde su sada neplodnost i smrt. (MH, p. 355) Odabiranje zastave za dom Videla sam kako sotona postavlja svoju zastavu u domovima onih koji govore da su Boji izabranici; ali oni koji hodaju u videlu treba da budu sposobni da naine razliku izmeu crne zastave neprijatelja i krvlju poprskanog Hristovog barjaka. (T. 4, p. 200) Vanost porodinog oltara Vi koji govorite da volite Boga, vodite Isusa sa sobom kuda god idete; i, kao patrijarsi u staro doba, podignite oltar u ovom pogledu - reforma koja e biti duboka i iroka. (T. 5, p. 320. 321) Sotona ini veliki napor da pripadnike Bojeg naroda odvoji od Boga; i on uspeva u svojoj
118

nameri, kada se verski ivot gui u poslovnim brigama, kada moe tako da zaokupi njihov um poslom, da prinesu rtve hvale i zahvalnosti na oltar ujutro i uvee. (T. 5, p. 426) Neka porodina bogosluenja budu ugodna i interesantna. (T. 5, p. 335) Ona (deca) treba da budu pouena da potuju as molitve; od njih treba traiti da ustanu ujutro i da prisustvuju porodinom bogosluenju. (T. 5, p. 424) Religiju treba uiniti privlanomza decu, a ne odbojnom. as porodinog bogosluenja treba uiniti najsrenijim asom u toku dana. Neka tekst iz Pisma bude dobro odabran i jednostavan; neka se deca pridrue u pesmi; a molitve neka budu kratke i konkretne. (SW,13. 6. 1905) Za porodinim stolom i oltarom gosti su dobrodoli. Vreme molitve ostavlja utisak za one kojima je prueno gostoprimstvo, a ak i jedna poseta moe znaiti spasenje jae od smrti. Za ovaj posao Gospod daje raun govorei: Ja u platiti. (T. 6, p. 347) Decu treba uiti da potuju i uivaju u asu molitve. Pre nego to napusti kuu i krene na posao, cela porodica treba da uputi arku molitvu Bogu da ih uva u toku dana. Doite u poniznosti sa srcem punim nenosti i sa oseanjem da su pred vama i pred vaom decom iskuenja i opasnosti; u veri ih privedite oltaru, usrdno molei da se Gospod brine za njih. Slubeni aneli uvae decu koja su tako posveena Bogu. Dunost je hrianskih roditelja da ujutro i uvee ozbiljnom molitvom i istrajnom verom podignu ogradu oko svoje dece. Ona treba da ive da bi ugodila Bogu. (T. 1, p. 397. 398) Avram, prijatelj Boji, postavio nam je vredan primer. Njegov ivot je bio ispunjen molitvom. Kad god je podizao svoj ator, odmah uz njega podizao je i oltar pozivajui sve iz svoga logora na jutarnju i veernju rtvu. Kada je sklanjao ator, oltar je ostajao. U narednim godinama meu hananskim nomadima bilo je onih koji su primili pouke od Avrama; i kad god bi neko od njih priao oltaru, znao je ko je bio tu pre njega; i kada je ponovo podizao svoj ator, on je opravljao svoj oltar i tu sluio ivome Bogu. (P&P, p. 128)

119

MOLITVA I MISIONARSKI SASTANAK

Tajna uspene molitve Graenje Bojeg carstva se usporava ili ubrzava, a to zavisi od nevernosti ili vernosti ljudskih orua. Delo nailazi na prepreke, kada ljudi ne sarauju sa Bogom. Ljudi mogu da se mole: Da doe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu, ali ako se u svom ivotu ne ponaaju u skladu sa ovom molitvom, njihove molbe bie uzaludne. (T. 6, p. 437. 438) Molitva na vagi Celo Nebo posmatra stanovnike Zemlje. Aneli i Bog nebeski posmatraju one koji tvrde da su hriani i mere njihove molitve. (AST, 22, 6. 1903) Sastanci treba da budu zanimljivi Neka misionski sastanak bude dobro iskorien i ljudi poue kako da obavljaju misionarski posao. (AOC, p. 11) Nai molitveni i drutveni sastanci treba da budu vreme pomoi i ohrabrenja. Svako treba da uini neto da ovi skupovi budu to zanimljiviji i korisniji. Ovo se najbolje moe uiniti sticanjem svakodnevnih iskustava u Bojem delu i spremnou da se govori o Njegovoj ljubavi na skupovima Njegovog naroda. Ako ne dopustite da tama i neverovanje uu u vaa srca, oni se nee pojaviti ni na vaim sastancima. (SW, 7. 3. 1905) Nae sastanke treba uiniti veoma zanimljivim. Oni treba da budu proeti samom atmosferom Neba. Neka na njima ne bude dugih, suvoparnih govora i formalnih molitava, samo zato da popune vreme. Svi treba da budu spremni da izvre svoju ulogu i kada svi obave svoju dunost, sastanak treba da bude zavren. Na taj nain interesovanje e biti zadrano do kraja. To je prinoenje prihvatljivog bogosluenja Bogu. Njegovu slubu treba uiniti zanimljivom i privlanom i ne sme se dozvoliti da se pretvori u suvu formu. Mi moramo da ivimo za Hrista iz minuta u minut, iz sata u sat i iz dana u dan; tada e Hristos boraviti u nama i kada se budemo sastajali, Njegova ljubav u naim srcima bie kao izvor u pustinji, koji osveava sve i ini da oni koji su bili blizu smrti budu eljni da piju vodu ivota. (T. 5, p. 609) Nemojte zamiljati da ete kod mladih pobuditi interesovanje ako poete na misionarski sastanak i propovedate dugu propoved. Planirajte nain kako ete pobuditi ivo zanimanje. Iz nedelje u nedelju mladi treba da donose svoje izvetaje, da govore ta su pokuali da urade za Spasitelja i u emu su uspeli. Ako misionarski sastanak bude prilika za iznoenje takvih izvetaja, on nee biti dosadan, nezanimljiv i zamoran. Bie pun zanimljivosti i bie dobro poseen. (GW, p. 210. 211) Kada se vera uhvati za Hrista, Istina e doneti dui radost a verska sluba nee biti dosadna i nezanimljiva. Vai drutveni sastanci sada dosadni i bez duha, bie oivljeni Svetim Duhom; svakoga dana sticaete bogato iskustvo ako hrianstvo koje ispovedate, sprovodite u
120

ivot. (T. 6, p. 437) Svedoanstvo linog iskustva Kao Hristovi sledbenici treba da pazimo da nae rei budu pomo i ohrabrenje naim blinjima u hrianskom ivotu. Mnogo vie nego do sada, treba da govorimo o dragocenim poglavljima u svom iskustvu. (COL, p. 338) Crkvi su potrebna nova, iva iskustva vernika koji imaju stalnu zajednicu sa Bogom. Suvoparna, slaba svedoanstva i molitve, bez pokazivanja Hrista u njima, nisu od pomoi narodu. Kada bi svako ko tvrdi da je dete Boje, bio ispunjen verom, svetlou i ivotom, kakvo divno svedoanstvo bi bilo prueno onima koji dolaze da uju istinu! Koliko bi dua bilo zadobijeno za Hrista? (T. 6, p. 64) Nae priznanje Njegove vernosti je Nebom odabrano oruje za otkrivanje Hrista svetu. Mi treba da priznamo Njegovu milost kao to su je objavljivali sveti ljudi u prolosti; ali ono to e biti najuspenije je svedoenje o naem vlastitom iskustvu. Mi smo Boji svedoci, kada otkrivamo u sebi delovanje boanske sile. Svaka osoba ima ivot koji se razlikuje od svih drugih i iskustvo, koje se bitno razlikuje od iskustva drugih. Bog eli da se naa hvala uzdigne Njemu, obeleena naom linou. Ova dragocena priznanja u hvalu slave Njegove milosti, ako su potkrepljena hristolikim ivotom, imaju neodoljivu silu koja radi za spasenje dua. (MH, p. 100) Hvala i zahvaljivanje Hvaliti Boga u punini i iskrenosti srca je isto toliko naa dunost kao to je molitva. Mi treba da pokaemo svetu i svim nebeskim umovima da cenimo divnu Boju ljubav prema palom ljudskom rodu i oekujemo sve vee blagoslove iz Njegovog beskrajnog obilja... Posle naroitog izlivanja Svetog Duha, naa radost u Gospodu i na uspeh u Njegovoj slubi poveae se u velikoj meri nabrajanjem Njegove dobrote i Njegovih divnih dela u korist Njegove dece. Kada ovako inimo sotonina sila mora da se povue. Na ovaj nain potisnuemo mrmljanje i pritube, a kua gubi tlo. Ovako negujemo osobine karaktera koji e udostojiti stanovnike Zemlje za nebeske stanove. Takvo svedoanstvo uticae na druge. Nema uspenijeg sredstva za zadobijanje dua za Hrista. (COL, p. 299. 300) Gospod eli da spominjemo Njegovu dobrotu i da govorimo o Njegovoj sili. On je poastvovan izrazom hvale i zahvaljivanja. On kae: Onaj mene potuje koji prinosi hvalu na rtvu. Izrailjski narod je, dok je putovao kroz pusstinju, hvalio Boga svetim pesmama. Gospodnje zapovesti i obeanja pretvarani su u muziku i u toku celog putovanja hodoasnici su pevali o njima. I u Hananu na svojim svetim praznicima, spominjali su divna Boja dela i Njegovom imenu prinoena je hvala na rtvu. Boji plan je bio da ivot Njegovog naroda bude ivot hvale. (COL, p. 298. 299) Opasna politika Neki, bojei se da ne izgube zemaljska blaga, zanemaruju molitvu i bogosluenja, da bi vie vremena posvetili svom imanju ili svom poslu. Oni svojim delima pokazuju ta najvie cene. Oni rtvuju verske prednosti bitne za njihov duhovni napredak, stvari ovog ivota i proputaju
121

priliku da steknu znanje o Bojoj volji. Oni ne usavravaju svoj hrianski karakter i ne zadovoljavaju Boje merilo. Njima su njihovi prolazni, svetovni interesi na prvom mestu i Bogu kradu vreme, koje bi trebalo da posvete Njegovoj slubi. Takve ljude Bog obeleava i oni e primiti prokletstvo, a ne blagoslov. (T. 2, p. 654) Uteno obeanje Bog nee zaboraviti one koji se sastaju i misle o Njegovom imenu i sauvae ih od velikog ognja. Oni e u Njegovim oima biti kao drago kamenje. (T. 4, p. 107)

122

RAZNE GRANE MISIONARSKOG POSLA

Briga za slepe Aneli su poslani da slue Bojoj deci koja su fiziki slepa. Aneli uvaju njihove korake i spasavaju ih od bezbrojnih opasnosti koje vrebaju na njihovoj stazi, a oni to ne znaju. (T. 3, p. 516) On ne eli da slua molitve svoga naroda dok... su slepi i bolesni zanemareni meu njima. (T. 3, p. 518) Ako u crkvi ima onih koji spotiu slepe, oni e biti izvedeni pred pravdu, jer nas je Bog postavio da budemo uvari slepih, napaenih, udovica i siroadi. Kamen spoticanja koji se spominje u Bojoj rei ne oznaava kamen postavljen pred noge slepcu da se ovaj spotakne; on oznaava mnogo vie od toga. On oznaava postupke koji povreuju uticaj slepoga brata, koji rade protiv njegovog interesa ili spreavaju njegov napredak. (T. 3, p. 519) Slep ovek se na svakom doraku susree sa nezgodama zbog nedostatka vida. Srce u kome se ne budi saaljenje i saoseanje kada vidi slepog oveka, koji pipajui trai put kroz svet, koji je za njega obavijen tamom, zaista je tvrdo i mora da se omeka Bojom milou. (T. 3, p. 521) Briga za siroad Sve dok pobeda ne bude progutala smrt, bie siroadi za koje e biti potrebna briga, koji e patiti mnogo vie ako vernici Crkve ne pokau prema njima neno saaljenje i dobrotu. Gospod nam zapoveda: Uvedi prognane siromahe u svoju kuu. Hrianstvo mora da nadoknadi oeve i majke ovim beskunicima. Saaljenje za udovice i siroad pokazano u molitvama i delima, javie se u Bojem seanju da bi uskoro bilo nagraeno. (R&H, 27. 6. 1893) Kada pomaete siromanima, saoseate sa napaenima i potlaenima i kada se sprijateljujete sa siroadi, vi stupate u bliskiji odnos sa Isusom. (T. 2, p. 25) Ima siroadi za koju se treba starati; ali mnogi se ne usuuju da se prihvate takvog posla, jer on zahteva vie truda nego to oni ele da uloe, jer e im onda ostati malo vremena za lina zadovoljstva. Ali kada Car bude vrio istragu, ove sebine, uskogrude due, koje nita ne rade saznae tada da je Nebo za one koji su bili radnici, za one koji su se Hrista radi odricali sebe. Nita nije pripremljeno za one koji su uvek posebno voleli i pazili sebe. Strana kazna kojom je Car pretio onima koji su Mu bili s leve strane u ovom sluaju nije zbog nekog velikog zla koje su Mu uinili. Oni nisu osueni zbog dela koje su uinili, ve zbog onoga to nisu uinili. Oni nisu inili ono to im je Nebo naloilo da ine. Oni su udovoljavali sebi i mogu da dobiju svoj deo sa sebinima. (R&H, 16. 8. 1881) Ima siroadi za koju je Hristos naredio svojim slednicima da ih prime kao one koji su im od Boga povereni. Meutim, kraj njih se esto nemarno prolazi. Oni su moda u ritama, neugledni po izgledu i u svakom pogledu neprivlani; ipak, oni su Boja svojina. Oni su kupljeni skupo i oni su u Njegovim oima dragoceni koliko i mi. Oni su lanovi velike Boje porodice i hriani kao Njegovi pristavi, odgovorni su za njih. Njihove u due, kae On iskati iz tvoje ruke. (COL, p. 386. 387) Gospod poziva svakog vernika da izvri svoju dunost prema ovim siromanima. Meutim,
123

nemojte za njih raditi smo zato to ste duni, ve zato to ih volite i to je Hristos umro da ih spase. Hristos je otkupio ove due kojima je potrebno vae staranje i On oekuje da ih volite kao to je On voleo vas u vaim gresima i svojevoljnosti. (R&H, 27, 6. 1893) On ne eli da slua molitve svoga naroda dok se siroad, oni koji su bez oca, hromi, slepi i bolesni meu njima zanemaruju. (T. 3, p. 518) iroko polje prua se pred svima koji ele da rade za Gospoda starajui se za ovu decu i mlade koji nemaju prijatelje, postavljajui ih na mesto koje e biti povoljno za oblikovanje pravog karaktera, da bi mogli da postanu deca Boja. Ima dece koja ne obeavaju mnogo i koju treba neno pridobijati; mnogi koji su inae odrasli u neznaju i koji su bili zavedeni od drutva, koje ih je odvelo u porok i zloin, mogli bi da dobiju povoljne uslove i da pod hrianskim, nenim staranjem i panjom budu spaseni za Hrista... Ovaj rad za druge zahtevae napor, samoodricanje i rtvu; ali ta je mala rtva koju moemo da prinesemo u poreenju sa Bojim velikim darom u linosti Njegovog jedinorodnog Sina? Bog nam je dao prednost da postanemo Njegovi pomagai. (R&H, 27. 6. 1893) Ljudi druge boje U ovoj zemlji postoji veliko, neobraeno polje. Obojena rasa, koja broji hiljade i hiljde, moli za panju i saoseanje svakog pravog, praktinog vernika u Hristu. Ovi ljudi ne ive u stranoj zemlji i oni se ne klanjaju idolima od drveta i kamena. Oni ive meu nama i esto je preko svedoenja Svetog Duha Bog pokuao da obrati nau panju na njih, govorei nam da su ovde zanemarena ljudska bia. Ovo iroko polje lei pred nama neobraeno i trai svetlost, koja je data nama. (T. 8, p. 205) Zidovi razdvajanja podugnuti su izmeu belaca i crnaca. Ovi zidovi predrasuda sami e se sruiti, kao zidovi Jerihona, ako hriani budu posluali Boju re, koja im nareuje da iznad svega ljube Gospoda, a nepristrasno svoje blinje. ...Neka svaka crkva, iji vernici tvrde da veruju u istunu za ovo vreme, pogleda na ovu zamnemarenu, ugnjetenu rasu, koja je zbog ropstava bila liena prednosti da misli i radi za sebe. (R&H, 17. 12. 1985) Prionimo na posao za junjake. Ne budimo zadovoljni samo posmatranjem i davanjem predloga, koji nikad nisu ostvareni; ve uinimo neto od srca Gospodu da ublaimo jad nae obojene brae. (R&H, 4. 2. 1896) Ime crnog oveka upisano je u Knjigu ivota pored imena belog oveka. Svi su jedno u Hristu. Roenje, poloaj ili boja ne mogu uzdii ili uniziti ljude. Karakter ini oveka. Ako crveni ovek, Kinez, ili Afrikanac predaju svoje srce Bogu u poslunosti i veri, Isus ga ne ljubi manje zbog njegove boje. On ga naziva svojim ljubljenim bratom. (SW, p. 8, 20. 3. 1891) Dolazi dan kada bi zemaljski kraljevi i gospoda rado zamenili mesta sa najprezrenijim Afrikancem koji se uhvatio za nadu Jevanelja. (SW, p. 8, 20. 3. 1891) Bog ne brine manje za due afrike rase, koje bi se mogle pridobiti da Mu slue, nego to je brinuo za Izrailj. On trai mnogo vie od svog naroda nego to mu je on pruio i misionarskom radu meu ljudima sa Juga u svom klasama i naroito meu obojenom rasom. Zar nemamo jo veu obavezu da radimo za obojene ljude nego za one kojima je ivot bio naklonjeniji? Ko je drao ovaj narod u ropstvu? Ko ih je drao u neznanju?... Ako je rasa degradirana, ako su zaostali u navikama i ponaanju, ko ih je uinio takvima? Zar im beli ljudi nisu mnogo duni? Posle toliko nepravde koja im je uinjena, zar ne bi trebalo uloiti ozbiljan napor da se
124

podignu? Istina mora da im se odnese. I oni moraju spasavati due kao i mi. (SW, p. 11. 12; 20. 3. 1891) Reforma koja uzdie umerenost Od svih koji tvrde da se ubrajaju meu prijatelje umerenosti, adventistiki hriani treba da stoje u prvim redovima. (GW, p. 384) U pitanju umerenosti, ne zauzmajte stav oklevanja. Budite vrsti kao stena. (GW, p. 394) Pored dranja javnih predavanja, mi treba da obavimo posao u prilog umerenosti. Mi moramo da predstavimo svoja naela u traktatima i u naim asopisima. Moramo da iskoristimo svako mogue sredstvo da podstaknemo nae ljude da izvre svoju dunost stupe u vezu sa onima koji ne poznaju istinu. Uspeh koji smo postigli u misionarskom poslu potpuno je usklaen sa samoodricanjem i samoportvovanjem koje smo uloili. Jedino Gospod zna ta smo mogli da ostvarimo da smo se kao narod ponizili pred Njim i jasno objavljivali istinu o umerenosti. (GW, p. 385) Pitanje umerenosti treba da dobije odlunu podrku Bojeg naroda. Neumerenost tei da stekne prevlast; samopovlaivanje sve vie raste, pa su zato neophodne publikacije koje se bave zdravstvenom reformom. Literatura koja govori o ovoj taki je ruka koja pomae Jevanelju, koja vodi due da istrauju Bibliju da bi bolje razumeli Istinu. Treba da se zauje glas upozorenja protiv velikog zla neumerenosti; a da bi ovo moglo uiniti, svaki potovalac Subote treba da prouava i sprovodi u ivot pouke koje se nalaze u naim zdravstvenim asopisima i u naim zdravstvenim knjigama. Oni treba da urade i vie od ovoga: treba ozbiljno da se potrude da ove publikaacije krue meu njihovim susedima i prijateljima. (SW, 20. 11. 1902) Pozivajte na potpuno uzdravanje, traite da se novac, koji bi inae bio potroen za pie, duvan ili slina zadovoljstva, posveti za pomo bolesnima, siromanima ili za obuavanje dece i omladine za koristan ivot u svetu. (MH, p. 211) Vano je nastaviti zapoeti posao Rezultat predstavljanja Istine na velikim skupovima je buenje duha radoznalosti i veoma je vano da ovo zanimanje bude praeno linim radom. Oni koji ele da istrauju Istinu, treba da budu naueni da marljivo prouavaju Boju re. Neko im mora pomoi da zidaju na sigurnom temelju. U ovom kritinom trenutku u njihovom verskom iskustvu, veoma je vano da im mudri biblijski radnici prue pomo i da u skladu sa njihovim shvatanjem otvore riznicu Boje rei. (T. 9, p. 111) Zlatan trenutak je izgubljen. Posle utisaka koji su uinjeni nije nastavljen rad. Bolje bi bilo da nije probueno nikakvo interesovanje, jer gde je jednom pruan otpor, a ona ipak nadvladala, veoma je teko da Istina ponovo ostavi utsak. (T. 2, p. 118) Upravljane sredstvima Kad god troimo novac, treba da teimo da ispunimo nameru Onoga koji je alfa i omega u svim hrianskim naporima. (T. 9, p. 49) Novac ima veliku vrednost, zato to moe uiniti mnogo dobra. U rukama Boje dece on je
125

hrana gladnome, pie ednim i odelo neodevenim. On je zatita ugnjetenim i pomo bolesnim. Ali novac ne vredi vie od peska, ako se ne iskoristi za obezbeivanje ivotnih potreba, za blagoslov drugima i unapreenje Hristovog dela. (COL, p. 351) Bog je izradio planove za unapreenje svoga dela i On je svom narodu obezbedio viak sredstava, da bi, kad On zatrai pomo, mogli da se odazovu i kau: Gospode, tvojim talantima zaradio sam jo talanata. (T. 9, p. 58) Novac se ne moe preneti u onaj drugi ivot; on tamo nije potreban; ali dobra dela uinjena da se zadobiju due za Hrista bie preneta u nebeske dvorove. Oni koji sebino, samo za sebe, troe Gospodnje darove, ostavljajui svoje blinje bez pomoi i ne inei nita da unaprede Boje delo u svetu, sramote svoga Tvorca. Kraa koju su uinili Bogu zapisana je kraj njihovoh imena u nebeskim knjigama. (COL, p. 266) Kakva je vrednost novca u ovo vreme u poredenju sa vrednou dua? Svaki na dinar treba smatrati Gospodnjim, a ne naim, dragocenou koju je Bog poverio nama; ne da bi bio potroen na nepotrebna zadovoljstva, ve da bi briljivo bio iskorien za Boje delo u radu na spasavanju ljudi i ena od propasti. (LS, E. G. W, p. 214) Zar misionarski posao koji treba obaviti u naem svetu nije dovoljno znaajan da moe nadgledati na uticaj i sredstva? Zar ne bi trebalo da sebi uskratimo svako odlaenje u krajnost i da svoje darove stavimo u Boju riznicu, da Istina bude poslata u druge zemlje i potpomognute domae misije? Zar ovaj posao nee naii na odobravanje Neba? Delo za ove poslednje dane nije potpomognuto velikim zavetanjima, niti je unapreeno svetovnim uticajem. Ono je potpomognuto darovima koji su bili rezultat samoodricanja, duha portvovanja. Bog nam je dao prednost da uestvujemo sa Hristom i Njegovim patnjama ovde i omoguio nam da budemo naslednici na novoj Zemlji. (R&H, 2. 12. 1890) Pokazano mi je da aneo zapisniar verno belei svaki dar posveen Bogu i stavljen u riznicu, kao i ta je postignuto sredstvima koja su tako darovana. Boje oko vidi svaku paru koja je posveena Njegovom delu i da li je onaj koji daje, daje rado ili nerado. Pobuda prilikom davanja takoe je zabeleena. Oni koji su samoportvovni, posveeni, koji vraaju Bogu ono to je Njegovo, kao to On zahteva od njih, bie nagraeni prema svojim delima. ak i ako se sredstva koja su tako posveena, ne upotrebe valjano i ne ostvare cilj koji je davalac imao u vidu - na slavu Bogu i spasenje dua - oni koji su se iskrene due rtvovali sa jedinom namerom da proslave Boga, nee izgubiti svoju platu. (T. 2, p. 518. 519) Svaka prilika da se pomogne bratu koji je u nevolji ili da se pomogne Bojem delu u irenju Istine, je biser koji moete poslati pred sobom i uloiti ga u nebesku banku da se uva na sigurnom mestu. Bog vas stavlja na probu da se pokaete. On vam je izdanom rukom davao blagoslove i sada eka da vidi kako ih koristite, da vidi da li ete osetiti vrednosti dua i uiniti ta moete sa sredstvima koja vam je On poverio. (T. 3, p. 249. 250) Nebeski sistem izvetavanja Aneli vode veran zapisnik o delima svakog oveka. (T. 1, p. 198) Svaki postupak ljubavi, svaka ljubazna re, svaka molitva za napaene i potlaene, stoje u izvetaju koji se donosi pred veni presto i koji se ne moe promeniti ili proi. (T. 5, p. 133) Na Nebo odlazi izvetaj o svakom uspenom naporu koji smo uloili da odagnamo tamu i rairimo znanje o Hristu. Kada se takvo delo spomene pred Ocem, od radosti zadrhte srca itave nebeske vojske. (AA, p. 154)
126

Anelima je naloeno da budu nai pomagai. Oni su izmeu Zemlje i Neba, nosei zapis o tome ta ljudi ine. (SW, 2. 4. 1903) Bilo bi dobro... setiti se zapisa koji se uva na visini - te knjige u kojoj nema omaki, nema greaka i po kojoj e im biti sueno. Tamo je zapisana svaka zanemarena prilika za slubu Bogu; i tamo se za veni ivot takoe uva spomen na svako delo vere i ljubavi. (PK, p. 639)

127

KVALIFIKACIJE ZA USPENU HRIANSKU SLUBU

Uspenost Tromost i neuspenost nisu odlike pobonosti. Kada shavatimo da radimo za Boga, imaemo vie oseanje svetosti duhovne slube nego to smo ikad imali. To shvatanje ulie ivot i budnost i istrajnu energiju u vrenje svake dunosti. (T. 9, p. 150) Vreme zahteva veu uspenost i potpunije posveenje. O, ja sam tako obuzeta ovim predmetom, da viem k Bogu: Podigni i poalji vesnike ispunjene oseanjem sopstvene odgovornosti, vesnike u ijim srcima je raspeto klanjanje samome sebi, koje je temelj svakoga greha. (T. 9, p. 27) Posao naloen uenicima zahtevao je veliku uspenost, jer je plima zla silno navaljivala protiv njih. (AA, p. 31) Kultivisan govor Prava kultura i korienje dara govora treba da se vidi u svakoj grani hrianskog rada... Treba da se navikavamo da govorimo prijatnim tonom, da koristimo ist i korektan jezik i ljubazne i utive rei. (COL, p. 336) Svaki propovednik i svaki uitellj treba da ima na umu da ljudima donosi vest koja otkriva vene interese. Istina koja je izgovorena sudie im u dan konanog obrauna. Kod nekih dua nain na koji neko iznosi vest odredie da li e je one primiti ili odbaciti. Zato neka re bude tako izgovorena da deluje na razum i utie na srce. Ona treba da bude izgovorena polako, razgovetno i sveano, sa svom ozbiljnou koju zahteva njen znaaj. (COL, p. 336) Kada elite da druge uvedete u krug Njegove ljubavi, neka istota vaeg jezika, nesebinost vae slube, radost u vaem ponaanju, svedoe u prilog sili Njegove milosti. (MH, p. 156) Svaki hrianin je pozvan da drugima objavi neistraiva Hristova bogatstva; zbog toga on treba da tei savrenstvu govora. On treba da iznosi Boju re na nain koji e je preporuiti onima koji je sluaju. Bog ne eli da Njegovi ljudski kanali budu grubi. Njegova volja nije da ovek omalovaava ili zapostavi nebesku reku koja od Njega tee u svet. (COL, p. 336) Oni e se vaspitavati da budu strpljivi, ljubazni, prijatni i predusretljivi. Oni e pokazivati pravu hriansku utivost, imajui na umu da Hristos, njihov Prijatelj, ne moe da odobri grube rei ili oseanja. Njihove rei bie proiene. Dar govora smatrae dragocenim talentom, koji im je pozajmljen da obave uzvien i svet posao. (GW, p. 97) Umna kultura Umna kultura je ono to je nama kao narodu potrebno i to moramo imati da bismo zadovoljili zahteve vremena. (T. 4, p. 414) Ne smemo nasumice ui u Gospodnje delo i oekivati uspeh. Gospodu su potrebni umni ljudi, misleni ljudi, Isus trai saradnike, ne nesigurne i nespretne. Bog eli razumne ljude koji pametno razmiljaju kako da obave veliki posao, neophodan za spasenje dua. (T. 4, p. 67) Neki treba vebanjem da disciplinuju svoj um. Oni treba da ga prisile na razmiljanje. Sve dok se oslanjaju na nekog drugog da misli za njih, da raava njihove potekoe, a sami odbijaju
128

da svoj um opterete razmiljanjem, sve dotle trajae slabo pamenje, nesposobnost gledanja napred i praveljenja razlika izmeu stvari. Svako mora da se potrudi da obrazuje svoj um. (T. 2, p. 188) Bog ne eli da budemo zadovoljni lenjim, nedisciplinovanim umom, tupim mislima i slabim pamenjem. (CT, p. 506) Boji ljudi moraju biti marljivi u uenju, ozbiljni u sticanju znanja, koji nikad ne gube ni asa. Istrajni napor pomoi e im da se uzdignu do visokog stepena uzvienosti kao hriani, kao ljudi sile i uticaja. (T. 4, p. 411) Svaki trenutak je dragocen... Vreme provedeno na putovanju, trenuci provedeni u ekanju na jelo, u ekanju onih koji kasne na sastanak; kada bi u ruci bila neka knjiga i kada bi ovi trenuci bili iskorieni za prouavanje, itanje ili temeljno razmiljanje, ta sve ne bi bilo uraeno! (COL, p. 343. 344) vrsta namera, istrajno zalaganje i briljivo korienje vremena, osposobie ljude da steknu znanje i mentalnu disciplinu koja e ih osposobiti za svaki koristan i uticajan poloaj. (COL, p. 344) Ljudi na odgovornim poloajima treba stalno da se usavravaju. Oni ne smeju da se usidre u nekom starom iskustvu i misle da nije potrebno da postanu nauni radnici. ovek, iako najbespomonije od svih Bojih stvorenja, kad doe na svet i najizopaenije po svojoj prirodi, ipak je sposoban da stalno napreduje. On moe biti prosvetljen naukom, oplemenjen vrlinom i moe da napreduje u umnom i moralnom dostojanstvu, sve dok ne dostigne savrenstvo inteligencije i istotu karaktera malo manje od savrenstva i istote anela. (T. 4, p. 93) Oni koji ele da budu Boji pomagai, moraju da tee savrenstvu svakog organa svoga tela i kvalitata uma. Pravo vaspitanje je priprema fizikih, umnih i moralnih sposobnosti za izvrenje svake dunosti, to je obuavanje tela, uma i due za slubu Bogu. Ovo je vaspitanje koje e trajati do venog ivota. (COL, p. 330) Mehaniari, advokati, trgovci, ljudi svih zanata i profesija, obrazuju se da bi ovladali svojim poslom. Zar Hristovi sledbenici treba da budu manje razumni i da dok su navodno angaovani u Njegovoj slubi, ne znaju koje naine i sredstva treba da upotrebe? Poduhvat dobijanja venog ivota prevazilazi svako zamaljsko razmiljanje. Da bi due mogle biti dovedene Isusu treba da postoji znanje o ljudskoj prirodi i prouavanje ljudskog uma. Potrebno je mnogo briljivog razmiljanja i vatrenih molitava da bi se uspeno prilazilo ljudima i enama u pitanju velikog predmeta Istine. (T. 4, p. 67) Hriansko dostojanstvo i utivost Nedostatak pravog dostojanstva i hrianske uglaenosti u redovima potovalaca Subote je protiv nas kao naroda i ini da istina koju propovedamo bude neukusna. Ako oni koji propovedaju istinu ne iskoriste svoje prednosti i prilike da rastu do pune visine ljudi i ena u Hristu Isusu, oni nee sluiti na ast delu Istine, niti na ast Hristu. (T. 4, p. 358. 359) Obavezno sauvajte dostojanstvo dela urednim ivotom i pobonim razgovorima. Nikad se ne plaite mislei da ste previsoko podigli zastavu... Sva prostota i grubost moraju da se uklone od nas. Utivost, prefinjenost, hrianska uglaenost moraju se negovati. Pazite da ne budete osorni i nabusiti. Ne smatrajte to vrlinama, jer ih Bog ne smatra vrlinama. Trudite se da nikoga ne uvredite. (R&H, 25. 11. 1890) Postoji veoma velika potreba da ljudi i ene, koji poznaju volju Boju, naue da budu
129

uspeni radnici u Njegovom delu. Oni treba da budu uglaene osobe pune razumevanja, bez varljivog spoljanjeg sjaja, sa nametenim i usiljenim osmehom svetovnog oveka, ve sa uglaenou i pravom utivou koja ima ukus Neba i koju e svaki hrianin imati uestvuje u boanskoj prirodi. (T. 4, p. 358) Mi imamo najveu istinu i nadu koje su ikada date naem svetu i najveu veru; i mi elimo da ih predstavimo svetu u njihovoj uzvienosti. Mi esto zauzimamo stav kao da prolazimo kroz svet traei izvinjenje od njega zbog toga to se usuujemo da verujemo ovu dragocenu, svetu Istinu; mi treba da elimo da ponizno hodamo sa Bogom i da se ponaamo kao deca najvieg Boga kao oni koji su slaba orua, ali se bave najvanijim i uzvienijim od bilo kog prolaznog, svetovnog posla. (R&H, 26. 7. 1887) Rad za due zahteva posveenost, potenje, razum, marljivost, energinost i taktinost. Kad neko ima ove kavlifikacije, on ne moe biti nezainteresovan; naprotiv, on e vriti snaan uticaj na dobro. (GW, p. 111) Na poslu treba da budu ljudi koji su spremni da budu poueni najboljem nainu da se priblie pojedincima i porodicama. Njihova odea treba da bude uredna, ali ne gizdava, a njihovo ponaanje tako da ne bude odvratno ljudima. Postoji velika potreba za utivou meu nama kao narodom. Ovo treba da neguju svi koji se prihvtaju misionarskog rada. (T. 4, p. 391. 392) Iskrenost Oni koji imaju tako svetu i sveanu vest, kao to imamo mi koji smo i pozvani da je nosimo, ne smeju da preteruju u ivotu. Svet posmatra adventistike hriane, jer neto zna o njihovom ispovedanju vere i njihovoj visoko podignutoj zastavi, i kada vidi one koji ne ive u skladu sa svojim ispovedanjem, on sa prezirom upire prst u njih. (T. 9, p. 23) Ljudi mogu imati izvanredne darove, dobre sposobnosti, sjajne kvalifikaacije, ali jedna mana, jedan tajni greh, stvara u karakteru ono to ini crvotona daska brodu - potpunu katastrofu i propast! (T. 4, p. 90) Pavle je sa sobom nosio atmosferu Neba. Svi koji su se druili sa njim oseali su uticaj njegovog jedinstva sa Hristom. injenica da je njegov ivot pruio primer za istinu koju je on objavljivao, davala je ubedljivu mo njegovom propovedanju. U tome lei mo istine. Nesraunat, nesvestan uticaj svetog ovota je najubedljivija propoved koja moe da se izgovori u prilog hrianstvu. Argument, ak i ako na njega ne moe da se odgovori, moe da izazove samo protivljenje, ali primer pobonosti ima silu kojoj se ne moe odoleti. (GW, p. 59) Pravi karakter se ne oblikuje spolja i onda obue; on zrai iznutra. Ako elimo druge da uputimo na stazu pravde, naela pravde kao dragocenost moraju biti uvana u naim srcima. Nae ispovedanje vere moe da objavljuje teoriju religije, ali naa stvarna pobonost propoveda re istine. Dosledan ivot, sveti razgovor, nepokolebljiva estitost, delotvoran, dragovoljan duh, primer pobonosti - to su sredstva kojima se svetlost pronosi svetu. (enja vekova, str. 254; izdanje 1998) Molitve, ozbiljne opomene i govorenje su jeftini rodovi, koji su esto samo dodati; ali rodovi koji se pokazuju u dobrim delima, u brizi za bedne, siroad i udovice, to su pravi rodovi i prirodno rastu na dobrom drvetu. (T. 2, p. 24)

130

Prodornost Bog ne ini uda da bi Njegova istina napredovala. Ako ratari zanemare i ne obrauju zemlju, Bog ne ini udo da sprei sigurne posledice. On deluje u skladu sa velikim naelima koja su nam objavljena, sa svoje strane mi treba da napravimo mudre planove i upotrebimo sredstva pomou kojih e Bog ostvariti sigurne razultate. Oni koji ne ulau odluan napor, ve samo ekaju da ih Sveti Duh pokrene na akciju, izginue u tami. Vi ne treba mirno da sedite i ne radite nita u Bojem delu. (SW, 1. 12. 1903) Neki koji se angauju u misionarskoj slubi su slabi, hladnokrvni, bez duha, koji se lako obeshrabre. Njima nedostaje pregalatvo. Oni nemaju pozitivne crte karaktera, koji im moe dati snagu da neto urade, nedostaje im duh i energija koji mogu zapaliti oduevljenje. Oni koji ele da postignu uspeh moraju da budu hrabri i puni nade. Oni treba da neguju ne samo pasivne nego i aktivne vrline. (GW, p. 290) Gospodu su potrebni radnici koji e uiniti da se uzdigne pobeda Hristovog krsta. (R&H, 6. 5. 1890) Vest se ne sme iznositi dosadnim, beivotnim reima, ve jasnim, odlunim podsticajnim reima. (T. 8, p. 16) Za objavljivanje ove vesti nisu potrebni slatkoreivi govornici. Istina se mora iznositi u svoj svojoj prodornoj ozbiljnosti. Potrebni su ljudi od akcije, ljudi koji e delovati ozbiljnom i neiscrpnom energijom da se Crkva oisti i svet opomene. (T. 5, p. 187) Bogu nisu potrebni lenji ljudi u Njegovom delu; On eli promiljene, ljubazne, srdane, ozbiljne radnike. (T. 4, p. 411) Odlunost Oni koji su u Bojoj slubi moraju da pokau ivost i odlunost u radu na zadobijanju dua. Ne zaboravite da e neki izginuti ukoliko mi, kao Boja orua, ne budemo radili sa odlunou koja nee izneveriti niti se obeshrabriti. (T. 6, p. 418) On nam je dao da obavimo veliki posao. Obavimo ga tano i odluno. Pokaimo u svom ivotu ta je istina uinila za nas. (T. 6, p. 418) Revnost Potrebna je ozbiljna hrianska revnost - revnost koja e se pokazati u delovanju... Ko to se vode Nijagare ne mogu zaustaviti da ne teku niz vodopade, tako ni dua koja ima Hrista nee biti spreena da Ga ispoveda. (T. 2, p. 233) Svako ko prihvata Hrista kao svog linog Spasitelja eznue za prednou da slui Bogu. Kada bude razmiljao o onome to je Nebo uinilo za njega, njegovo srce bie pokrenuto bezgraninom ljubavlju i zahvalnou sa oboavanjem. On je eljan da istakne svoju zahvalnost posveenjem svojih sposobnosti Bojoj slubi. On ezne da pokae svoju ljubav za Hrista i sve one koje je On otkupio i koji Mu pripadaju. On pomae u mukotrpnom radu, tegobama, rtvi. (MH, p. 502) Postoji iroko polje za Marte sa njihovom revnou za delotvorni verski rad. Meutim, neka one najpre sednu zajedno sa Marijom kraj Isusovih nogu. Neka tanost i snaga budu posveeni Hristovom milou, pa e tada ivot biti nepobediva sila za dobro. (enja vekova,
131

str. 450. 451; izdanje 1998) U ime Gospoda, sa neumornom istrajnou i trajnom revnou koje je Hristos unosio u svoj rad, i mi treba da nastavimo Gospodnje delo. (T. 9, p. 25) Treba da prekinemo jednolinost svog verskog rada. Mi obavljamo posao u svetu, ali ne pokazujemo dovoljno aktivnosti i revnosti. Kada bismo bili ozbiljniji, ljudi bi bili uvereni u istinitost nae vesti. Dosadnost i jednolinost nae slube za Boga odbijaju mnoge due iz viih klasa koje treba da vide duboku, ozbiljnu, posveenu revnost. (T. 6, p. 417) Strpljenje Da biste postali Isusovi saradnici, treba da imate veliko strpljenje sa onima za koje radite, ne prezirui jednostavnost posla, ve gledajui na blagosloveni rezultat. Kada oni za koje radite ne zadovolje potpuno vae miljenje, esto u svom srcu kaete; Neka idu; nisu vredni spasenja. ta bi bilo da se Hristos na slian nain ponaao prema bednima i odbaenima? On je umro da spase jadne grenike, i ako radite u istom duhu i na isti nain, kako je pokazao primer Onoga koga sledite, preputajui rezultate Bogu, nikada u ovom ivotu ne moete da izmerite koliko ste dobra uinili. (T. 4, p. 132) Radite bez interesa, s ljubavlju i strpljenjem prema svima sa kojima doete u kontakt. Nemojte pokazivati nestrpljenje. Nemojte izgovoriti ni jednu neljubaznu re. Neka Hristova ljubav bude u vaim srcima, a zakon ljubavi na vaim usnama. (T. 9, p. 41) Taktinost Oni koji se potpuno predaju Bogu uloie u svoj rad promiljenost i molitvu i ozbiljnu, posveenu taktinost. (ST, 29. 5. 1893) Ako je neko taktian, marljiv i oduevljen, on e uspeti u ovozemaljskom poslu, a iste osobine, posveene Bojem delu, pokazae se stostruko uspenim; jer e se boanska sila udruiti sa ljudskim naporom. (T. 5, p. 276) U radu za zadobijanje dua, potrebna je velika taktinost i mudrost. Spasitelj nikada nije krio istinu, ve ju je uvek izgovarao u ljubavi. U svojim kontaktima sa ljudima, On je uvek pokazivao najveu taktinost i uvek je bio ljubazan i promiljen. Nikada nije bio grub, nikada bez potrebe nije izgovorio otru re, nikada osetljivoj dui nije zadavao nepotreban bol. On nije osuivao ljudsku slabost. Bez straha je osuivao licemerje, nepoverenje u greh, ali je sa suzama i drhtavim glasom izgovarao svoje otre ukore. On istinu nikada nije inio okrutnom, ve je uvek pokazivao veliku nenost za ljudski rod. U Njegovim oima svaka dua bila je dragocena. On se drao boanski dostojanstveno; pa ipak saginjao se sa najnenijim saosesanjem i obzirom nad svakim lanom Boje porodice. U svima je video due koje je u skladu sa svojim zadatkom trebalo da spase. (GW, p. 117) Neke nagle, impulsivne, a ipak iskrene due posle odranog otrog predavanja, prii e onima koji nisu sa nama, na veoma osoran nain i uiniti da istina koju elimo da prime za njih postane odbojna. Narataji dece ovoga sveta mudriji su od narataja dece videla. Poslovni ljudi i politiari ue se utivosti. Njihova politika zahteva da postanu to privlaniji. Oni ue da se obraaju i ponaaju tako da imaju najvei uticaj na um onih koji su oko njih. Oni veto koriste svoje znanje i sposobnosti u elji da postignu ovaj cilj. (T. 4, p. 68) Ovu vest treba odneti, ali dok je budemo nosili treba da pazimo da ne napadnemo i ne
132

vrimo pritisak i ne osuujemo one koji nemaju svetlost koju mi imamo. Mi ne treba da skreemo sa svoga puta vrei otre napade na katolike. Meu katolicima ima mnogo onih koji su najsvesniji hriani i koji hodaju u svojoj svetlosti, koja sija na njih i Bog e delovati u njihovu korist. (T. 9, p. 243) Postojanost Pravi hrianin radi za Boga, ne prema podsticajima, ve prema principima; ne dan ili mesec, ve celog ivota. (CT, p. 518) Spasitelj je bio neumoran radnik. On svoj rad nije merio satima. Njegovo vreme, Njegovo srce, Njegova snaga bili su predati radu u korist oveanstvu. itavi dani bili su posveeni radu, a itave noi provedene u molitvu, da bi primio snagu za susret sa lukavim neprijateljem i svim njegovim prevarama i da bi mogao da obavlja svoj posao podizanja i obnove oveanstva. ovek koji voli Boga ne meri svoj rad po osmoasovnom sistemu. On radi u svako doba i nikada nije udaljen od dunosti. Kad god mu se prui prilika, on ini dobro. Svuda i u svako doba i na svim mestima on pronalazi priliku da radi za Boga. Kuda god ide, on nosi miomiris. (T. 9, p. 445) Onaj koji neopreznim postupkom Boje delo izlae prekoru, ili slabi ruke drugim radnicima, stavlja na svoj vlastiti karakter mrlju, koja se ne moe lako ukloniti i postavlja ozbiljnu prepreku svojoj buduoj korisnosti. (P&K, p. 659) Uzmite jaram moj na sebe, kae Isus. Jaram je orue slube. Stoka se upree u jaram da bi radila, a jaram je neophodan da bi mogla uspeno da radi. Ovim slikovitim prikazom Hristos nas ui da smo pozvani u slubu dok god traje na ivot. Moramo da uzmemo na sebe Njegov jaram, da bismo mogli postati Njegovi saradnici. (enja vekova, str. 277; izdanje 1998) Saoseanje i drueljubivost U svakom odeljenju Bojeg dela potrebni su ljudi i ene koji saoseaju sa jadima oveanstva; ali takvo saoseanje je retka pojava. (R&H, 6. 5. 1890) Nama je potrebno vie saoseanja koje je Hristos imao; ne samo saoseanje za one koji su po naoj proceni besprekorni, ve saoseanje za sirote, napaene due, due koje se bore, koje esto prave greke, ine greh i kaju se, koje su kuane i obeshrabrene. Mi treba da odemo k svojim blinjima, dirnuti kao na milostivi Prvosvetenik, svesni njihovih slabosti. (GW, p. 141) Kao narod mnogo gubimo ako nam nedostaje saoseanje i ako se ne druimo jedni sa drugima. Onaj koji govori o nezavisnosti i zatvara se u sebe, ne ispunjava zadatak koji mi je Bog namenio. Mi smo Boja deca i da bi smo bili sreni zavisimo jedni od drugih. Boje zahteve i zahteve oveanstva treba da izvrimo. Mi treba da odigramo svoju ulogu o ovom ivotu. Valjano negovanje naih prirodnih drutvenih elemenata, stvara saoseanje prema naoj brai i ini nas srenim u naim naporima da drugima budemo na blagoslov. (T. 4, p. 71. 72) Spasitelj je bio gost na gozbi Fariseja. On je prihvatio pozive i od bogatih kao i od siromanih, i prema svom obiaju, povezivao je scene pred sobom sa poukama istine. (COL, p. 219)

133

Jednostavnost Kada je Hristos svojim uenicima rekao: Idite u moje ume i skupite u crkvu sve koji veruju, On je pred njih prosto izneo potrebu da zadre jednostavnost. to manje razmetanja i sjaja, to e vei biti uticaj na dobro. Ueinici je trebalo da govore isto tako jednostavno kao to je Hristos govorio. (AA, p. 28) Do hiljade se moe stii na najjednostavniji i najponizniji nain. Najumniji, oni na koje se gleda kao na najobdarenije ljude u svetu, esto se osvee jednostavnim reima onoga koji voli Boga i koji moe govoriti o toj ljubavi isto tako prirodno kao to svetovni ovek govori o temama koje ga najvie zanimaju. Rei koje su dobro pripremljene i nauene esto imaju samo malo uticaja. Meutim, pravo, iskreno izraavanje Bojeg sina ili keri, izreeno prirodno i jednostavno, ima mo da otkljua vrata srca koja su dugo bila zatvorena za Hrista i Njegovu ljubav. (COL, p. 232) Vera Bojim radnicima potrebna je vera u Boga. On je svesta njihovog rada. On ceni njihov posao. Boanska orua odreena su da sarauju sa onima koji su Bogu pomagai. Kada mislimo da Bog nee uiniti onako kako je rekao i da nema vremena da zapazi svoje radnike, sramotimo svoga Tvorca. (SW, 2. 8. 1904) Onome koji radi za Boga potrebna je jaka vera. Okolnosti mogu izgledati strane; ali i u najtamnijem asu svetlost sija iza tame. Snaga onih koji u veri ljube i slue Bogu, obnavljae se iz dana u dan. (GW, p. 262) U pravoj veri je vedrina duha i postojanost naela i nepromenljivost namere, koje ni vreme niti tekoe ne mogu oslabiti. (COL, p. 147) esto je ivot hrianina prepun opasnosti i ponekad izgleda kao da je teko ispuniti dunost. Uobrazilja predstavlja kao da ga napred eka propast, a iza vreba ropstvo i smrt. Ipak Boji glas jasno govori: Idite napred. Mi treba da posluamo ovu zapovest, iako nae oi ne mogu da prodru kroz tamu, i ako oseamo hladne talase oko svojih stopala. Prepreke koje spreavaju nae napredovanje nikada nee nestati pred kolebljivim, sumnjiavim duhom. Oni koji odgaaju poslunost, nikada nee posluati sve dok ne nestane poslednja senka neizvesnosti i ne ostane nikakva opasnost koja bi dovela do promaaja ili poraza. Neverovanje apue: Saekajmo dok se ne uklone smetnje i dok jasno ne vidimo svoj put, ali vera hrabro ide napred, svemu se nadajui i sve verujui. (PP, p. 290) Hrabrost Veliki posao treba obaviti; treba napraviti ire planove; mora se podii glas koji e probuditi narode. Ljudi ija je vera slaba i kolebljiva nisu oni koji treba da ponesu delo napred u ovoj znaajnoj krizi. Nama je potrebna hrabrost heroja i vera muenika. (T. 5, p. 187) Kada se u veri uhvatimo za Njegovu snagu, On e divno promeniti najbeznadenije i obeshrabrujue izglede. On e to uiniti u slavu svoga imena. Bog poziva svoje, koji veruju u Njega da ohrabre one koji ne veruju i nemaju nade. Neka nam Gospod pomogne da pomaemo jedan drugome i ivom verom predstavimo pravog Boga. (T. 8, p. 12) Nada i hrabrost imaju vanu ulogu u usavravanju slube za Boga. One su rodovi vere. Potitenost je grena i nije razumna. (PK, p. 164)
134

Oni moraju da imaju hrabrosti, snage i istrajnosti. Iako oigledne nemogunosti stoje na njihovom putu, oni treba da idu napred uz pomo Njegove milosti. Umesto da se ale na potekoe, pozvani su da ih savladaju. Ne smeju da oajavaju ni zbog ega, treba da se nadaju svemu. Zlatnim lancem svoje neuporedive ljubavi, Hristos ih je povezao sa Bojim prestolom. Njegova je namera da najvii uticaj u svemiru, koji potie iz Izvora svake sile, bude njihov. Oni treba da imaju silu da se odupru zlu, silu koju ni zemlja, ni smrt, ni grob ne mogu da savladaju, silu koja e ih osposobiti da nadvladaju kao to je Hristos nadvaladao. (GW, p. 39) Posveenost Prava svetlost je potpuno predanje u slubi Bogu. To je stanje pravog hrianina. Hristos trai bezrezervnu posveenost za nepodeljenu slubu... On trai srce, um duu, snagu. Svoje ja ne treba negovati. Onaj koji ivi sebi nije hrianin. (COL, p. 48. 49) Prvo to da naue svi, koji e postati Boji saradnici, je pouka o nepoverenju u samoga sebe; tada e biti spremni da dobiju Hristov karakter. To se ne moe stei vaspitanjem u viim kolama. To je plod mudrosti koja se moe dobiti samo od boanskog Uitelja. (enja vekova, str. 200; izdanje 1998) Duhovni zanos u vanrednim okolnostima, nije ubedljiv dokaz da je neko hrianin. Svetlost nije zanesenost: to je potpuno predavanje Bojoj volji; to je ivot od svake rei koja izlazi iz usta Bojih; to je ispunjavanje volje naeg nebeskog Oca; to je poverenje u Boga u iskuenju, u tami kao i u svetlosti; to je hodanje zahvaljujui veri, a ne vidu; to je oslanjanje na Boga sa vrstim poverenjem i poivanje u Njegovoj ljubavi. (AA, p. 51) Svesrdnost Boji narod treba da se odlikuje time to Mu kao narod slui potpuno, svesrdno, ne pripisujui nikakvu ast sebi i ne zaboravljajui da se najsveanijim zavetom obavezao da slui Gospodu i samo Njemu. (T. 9, p. 17) Sada e stajati samo ljudi i ene ije je srce celo i koji su potpuno odluni. Hristos je reetao svoje sledbenike sve dok u jednom trenutku nisu ostala jedanaestorica i nekoliko vernih ena, da postave temelj Hrianskoj crkvi. Ima onih koji e ustuknuti kad treba poneti teret, ali kada je Crkva cela u aru, oni se odueve, pevaju i viu i postaju ushieni; ali nastavite da ih posmatrate. Kada groznica proe, samo mali broj vernih Haleva istupie napred i drati se nepokolebljivog naela. Oni su so i zadravaju ukus. Onda kada u poslu ima potekoa, u Crkvi se razvijaju pravi pomagai. (T. 5, p. 130) Nijedan ovek ne moe uspeti u slubi Bogu ako celo njegovo srce nije u poslu i ne dri sve za tetu prema prevanom poznanju Hrista. Nijedan ovek koji se ustee, ne moe biti Hristov uenik, a jo manje Njegov saradnik. (enja vekova, str. 223; izdanje 1998) Oni ne treba da se bave pekulacijama, niti da ulaze u poslovne poduhvate sa nevernima, jer bi ih to spreilo u njihovom poslu koji im je Bog dao. (T. 9, p. 19) Otkupitelj nee prihvatiti podeljenu slubu. Svakoga dana radnik za Boga mora da ui ta znai predavanje samoga sebe. (GW, p. 113)

135

Lojalnost Gospod prezire ravnodunost i nelojalnost u vreme krize u Njegovom delu. Ceo svemir sa neizrecivim zanimanjem posmatra zavrne prizore velike borbe izmeu dobra i zla. Boji narod pribliava se granicama venoga sveta; ta mu moe biti vanije nego da bude lojalan Bogu nebeskom? Kroz sve vekove Bog je imao moralne heroje; On ih ima i sada, one koji se, kao Josif i Ilija i Danilo, nisu postideli da priznaju da pripadaju Njegovom posebnom narodu. Njegov naroiti blagoslov prati rad vrednih ljudi; ljuki koje nita ne moe skrenuti sa pravog puta dunosti, koji puni boanske energije pitaju: Ko je na Gospodnjoj strani? Ljudi koji nee samo prestati da gree, ve e zahtevati da oni koji su oduili da se izjednae sa Bojim narodom, istupe napred i otkriju svoju vernost Caru nad carevima i Gospodaru nad gospodarima. Takvi ljudi svoje elje i planove podreuju Bojem zakonu. Njemu za ljubav, oni nee aliti ni svoj ivot. Njihov posao je da dobiju svetlost iz Rei i da je puste da jasnim, stalnim zracima blista svetu. Vernost Bogu je njihov moto. (PK, p. 148) Spretnost Dunost je svakog hrianina da usvoji navike reda, temeljitosti i brzog obavljanja poslova. Nema izgovora ni za kakav karakter ako se sporo i neveto petlja oko posla. Kada neko stalno neto radi, a posao se nikad ne zavri, to je zato to ni um ni srce nisu uloieni u rad. Onaj ko je spor i ko radi preko volje, treba da shvati da su to greke koje treba ispraviti. On treba da veba da planira kako da iskoristi vreme i postigne najbolje rezultate. Koristei odreene metode i taktinost, neko e uraditi za pet sati onoliko posla, koliko bi drugi uradio za deset. Neki koji se bave domaim poslovima stalno rade, ne zato to imaju toliko posla, ve zato to ne planiraju da dobro iskoriste vreme. Zato to su spori i to odugovlae, oni od malo naprave mnogo posla. Ali svi koji hoe mogu da prevaziu navike sitniavosti i odugovlaenja. Neka u svom poslu imaju odreeni cilj. Neka odrede koliko im je vremena potrebno za dati zadatak i onda neka uloe trud da obave posao za oznaeno vreme. Vebanje snage volje uinie da se ruke spretno pokreu. (COL, p. 344) Sluba Hristu zahteva hitnu poslunost. (SW, 9. 8. 1904) Gospod zahteva da se u Njegovim slugama nae duh koji je brz da oseti vrednost dua, brz da primeti dunosti koje treba obaviti, brz da odgovori na obaveze koje Gospod stavlja pred njih. (T. 9, p. 123) Marljivost u dunostima koje je Bog odredio, predstavlja vaan deo prave religije. Ljudi treba da ugrabe prilike kao Boja sredstva za ostvarivanje Njegove volje. Hitna i odluna akcija u pravo vreme donee slavan trijumf, dok odlaganje i zanemarivanje donose neuspeh i sramotu Bogu. (P&K, p. 676) Odrati visoki standard Mnogi koji su osposobljeni da obave izvrstan posao, ostvaruju malo, zato to se malo trude. Hiljade prolaze kroz ivot kao da nemaju nikakav veliki cilj za koji vredi iveti, nikakav vesoki standard koji treba postii. Jedan od razloga za to je to malo cene sebe. Hristos je platio beskrajnu cenu za nas, i prema ceni koja je plaena, On eli da cenimo sebe. (GW, p. 291)
136

U toku celog ivota na Zemlji, Isus je bio ozbiljan i istrajan radnik. On je oekivao mnogo; zato je preduzimao mnogo. (enja vekova, str. 48; izdanje 1998) Oni koji su angaovani u slubi za svog Gospoda treba da steknu vie, dublje i ire iskustvo od onoga koje su do sada i pomoljali da treba da steknu. Mnogi koji su ve lanovi velike Boje porodice malo znaju o tome ta znai gledati Njegovu slavu i menjati se iz slave u slavu. Mnogi imaju nejasnu predstavu o Hristovoj uzvienosti i njihova srca drhte od radosti. Oni eznu za punijim, dubljim oseanjem Spasiteljeve ljubavi. Neka neguju svaku elju due za Bogom. (GW, p. 274) Imam vest koju elim da prenesem naim propovednicima, lekarima, nastavnicima i svima ostalima koji su angaovani u bilo kojoj grani slube za Gospoda. Gospod vam nareuje da idete dalje, da dostignete svetiji standard. Morate stei iskustvo koje je dublje od onog koje ste ikada pomiljali da steknete. Mnogi koji su ve lanovi velike Boje porodice malo znaju o tome ta to znai gledati Njegovu slavu i menjati se iz slave u slavu. Mnogi od vas imaju nejasnu predstavu o Hristovoj uzvienosti i vae due drhte od radosti. Vi eznete za punijim dubljim oseanjem Spasiteljeve ljubavi. Vi ste nezadovoljni . Ali ne oajavajte. Poklonite Isusu najbolja i najsvetlija oseanja srca. Briljivo uvajte svaki zrak svetlosti. Negujte svaku elju due za Bogom. Negujte duhovne misli i vodite svete razgovore. Videli ste tek prve zrake rane zore Njegove slave. Kako budete sve vie upoznavali Gospoda, znaete da je Njegov izlazak pripremljen kao jutro. Staza pravednih je kao svetlost zore, koja sija sve vie i vie, dok ne osvane pravi dan. Poto smo se pokajali za svoje grehe, priznali ih i nali oprotenje, treba da nastavimo da uimo o Hristu, sve dok ne dostignemo zenit savrene evaneoske vere. (T. 8, p. 318) Obazrivost i promiljenost Dok je Nemija preklinjao traei pomo od Boga, nije sedeo skrtenih ruku, smatrajui da nema vie ta da brine niti da ima neku odgovornost za ostvarenje svoje namere obnove Jerusalima. Sa zadivljujuom obazrivou i promiljenou nastavio je da priprema sve to je potrebno da osigura uspenost tog poduhvata. Svaki potez bio je obeleen velikom opreznou. (SW, 15. 3. 1904) Primer ovog svetog oveka (Nemije) treba da bude pouka itavom Bojem narodu, da ne treba samo da se moli u veri, ve i da deluje marljivo i verno. Sa koliko se potekoa susreemo, kako esto spreavamo Provienje da radi u nau korist, zato to smatramo da obazrivost, promiljenost i marljivost imaju malo veze sa religijom! To je ozbiljna greka. Naa je dunost da negujemo i iskoristimo svaku sposobnost, koja e nas uiniti uspenim radnicima za Boga. Briljivo razmatranje i dobro napravljeni planovi danas su isto tako vani za uspeh svetih poduhvata kao i u vreme Nemije. (SW, 15. 3. 1904) Kako delovati protiv obeshrabrenja Sluge Gospodnje moraju oekivati obeshrabrenje svake vrste. Njih e kuati ne samo gnev, prezir i okrutnost neprijatelja i pomagaa... ak i neki koji naizgled ele napredak Bojeg dela, ipak e slabiti ruke Njegovim slugama sluanjem, prenoenjem i deliminim verovanjem klevetama, hvalisanjima i pretnjama njihovih neprijatelja... Usred velikih obeshrabrenja, Nemija se pouzdao u Boga; i to je naa odbrana. Seanje na ono to je Gospod uinio za nas
137

bie podrka u svakoj opasnosti. Onaj koji ne potede svoga Sina, ve ga predade za sve nas, kako da nam s njim sve ne darova? Ma kako bile lukave sotonine zamke i ma kako bila rasporeena njegova oruja, Bog moe da ih otkrije i uini da propadnu sve njegove namere. (SW, 19. 4. 1904) Oni koji stoje u prvim borbenim redovima i koje Sveti Duh podstie da obavljaju naroiti posao, esto e osetiti reakciju kad pritisak prestane. Utivost moe da poljulja i najherojskiju veru i oslabi i najpostojaniju volju. Meutim, Bog razume i jo uvek saaljeva i ljubi. On ita pobude i namere srca. ekati strpljivo, imati poverenja kada sve izgleda mrano, to je pouka koju voe u Bojem delu treba da naue. Nebo ih nee izneveriti u dan njihove nesree. Nita nije naizgled bespomonije, a ipak nepobedivije od due koja osea svoju nitavost i potpuno se oslanja na Boga. (PK, p. 174. 175) Gospod trai vojnike koji nee izneveriti niti se obeshrabriti; ali ko e se prihvatiti posla sa svim njegovim neprijatnim odlikama. On eli da Hristos svima nama bude uzor. R&H,17.7.1894. Oni koji danas ue nepopularne istine ne treba da se obeshrabre ako se ponekad sretnu sa ne manje nepovoljnim prijemom, ak i kod onih koji tvrde da su hriani, nego to su se sreli Pavle i njegovi saradnici kod ljudi meu kojima su radili. Vesnici krsta moraju da se naoruaju budnou i molitvom, i da idu napred sa verom i hrabrou, uvek radei u ime Isusovo. (AA, p. 230) Blagost Duh koji ostaje blag i kada je izazvan, mnogo e delotvornije govoriti u korist istine nego svaki dokaz, ma kako bio snaan. (enja vekova, str. 299; izdanje 1998) Kao to rosa i tiha kia padaju na bilje, tako neka rei neno padaju, kada ljudi poele da se izvuku iz zablude. Boji plan predvia da se najpre dopre do srca. Mi treba da govorimo istinu u ljubavi, imajui poverenja u Njega da e joj On dati silu za promenu ivota. Sveti Duh e napominjati dui re koja je izgovorena u ljubavi. (MH, p. 157) Nean duh, blago, prijatno ponaanje moe spasiti one koji su u zabludi i pokriti mnotvo greha. Otkrivenje Hrista u vaem karakteru imae preobraavajuu silu na sve sa kojima dolazite u dodir. Ako dozvolite da se Hristos svakodnevno pokazuje u vama, On e preko vas otkriti stvaralaku energiju svoje Rei - blag, ubedljiv, a ipak moan uticaj koji u drugim duama obnavlja lepotu Gospoda naeg Boga. (TMB, p. 185) Nepristrasnost Dok god je iveo meu ljudima, na Spasitelj je delio sudbinu siromanih. On je iz iskustva poznavao njihove brige i tekoe i mogao da utei i ohrabri sve skromne radnike. Oni koji pravilno razumeju uenje Njegovog ivota nikada nee smatrati da treba praviti razliku izmeu drutvenih slojeva, da bogate treba vie ceniti od estitih siromaha. (enja vekova, str. 48; izdanje 1998) Kada se okreete od onih koji naizgled ne obeavaju i koji nisu privlani, da li shvatate da zanemarujete due koje Hristos trai? Ba u tom trenutku kada se okreete od njih, moda im je najpotrebnije vae saaljenje. Na svakom bogosluenju ima dua koje eznu za odmorom i mirom. Moda e izgledati kao da ive bezbrinim ivotom, ali oni nisu neosetljivi na uticaj
138

Svetoga Duha. Mnogi meu njima mogli bi prii Hristu. (COL, p. 191) Poziv Jevanelja ne sme da se suzi i iznosi samo izabranima, koji e nam kako smatramo, uiniti ast ako prihvate. Vest treba da bude data svima. Gde god su srca otvorena da prihvate istinu, Hristos je spreman da ih pouava. (enja vekova, str. 152; izdanje 1998) estitost - vrednost - marljivost Kada se nekome povere odgovornosti, ne postavlja se pitanje da li je on reit ili bogat, ve da li je astan, veran i marljiv; jer ma kakva bila njegova dostignua, bez ovih osobina on je potpuno nepodoban za bilo kakav poverljiv poloaj. (T. 4, p. 413) Nesebinost Hristov rad treba nam postane primer. On se neprestano trudio da ini dobro. U Hramu i u sinagogama, na gradskim ulicama, na pijaci i u radionici, pored mora i na proplancima, propovedao je Jevanelje i leio bolesne. Njegov ivot, ivot nesebine slube treba da postane na udbenik. Njegova nena ljubav puna saaljenja, ukorava nau sebinost i bezdunost. (T. 9, p. 31) Pobuda koja nas nadahnjuje da radimo za Boga ne treba da sadri nita to bi bilo nalik na sluenje samom sebi. Nesebina odanost i duh trve uvek su bili i uvek e biti prava potreba prihvatanja slube. Na Gospod i Uitelj ne eli da se ijedna nit sebinosti utka u Njegovo delo. U svoje napore treba da unesemo taktinost i umenost, tanost i mudrost, koje je Bog savrenstva zahtevao od graditelja zemaljskog atora; pa ipak u svim svojim poslovima treba da imamo na umu da su najvei talenti ili najslavnije slube prihvatljive jedino ako je ja poloeno na oltar, kao iva, ugodna rtva. (PK, p. 65) Od svih ljudi na svetu reformatori treba da budu najnesebiniji, najljubazniji, najutiviji. Iz njihovog ivota treba da zrai prava dobrota nesebinih dela. (MH, p. 157) Prestanite da brinete Poslovi e krenuti slabo zbog neposveenih radnika. Moda ete liti suze zbog toga: ali ne brinite. Blagosloveni Gospodar potpuno nadgleda svoje delo. Sve to On trai jeste da radnici dolaze k Njemu po svoje naloge i sluaju Njegova uputstva. Sve - nae crkve, nae misije, nae subotne kole, nae institucije - On nosi na svom boanskom srcu. Zato brinuti? Duboka enja da se crkva vidi kao ivo i blistavo svetlo, kao to po Bojem planu i treba da bude, mora da se prekali sa potpunim poverenjem u Boga. (R&H, 14. 11. 1893) Negujte mirnou i predajte svoje due da ih uva Bog, verni Tvorac. On e sauvati ono to Mu je povereno. Njemu nije milo da suzama i albama pokrivamo Njegov oltar. Ve sada imate dovoljno razloga da hvalite Boga, ako i ne vidite jo neku duu koja se obraa. Dobar posao bie nastavljen samo ako elite da krenete napred i ne pokuavate da sve podredite linim idejama. Neka mir Boji vlada u vaim srcima i budite zahvalni. Neka Gospod ima prostora da radi. Ne zatvarajte Mu put. On moe i On e delovati ako Mu to dopustimo. (T. 9, p. 136)

139

Nosite boansku pomo Bog moe iskoristiti tano i u srazmeri sa tim koliko moe da unese Svetoga Duha u hram due. Posao koji e On prihvatiti je posao koji odsjajuje Njegov lik. Njegovi sledbenici treba da nose, kao svoju punomo svetu, neizbrisive karakteristike Njegovih besmrtnih naela. (T. 7, p. 144) Hristovo ime trebalo je da bude njihova lozinka, njihov znak prepoznavanja, njihova veza jedinstva, punomo za pravac delovanja i izvor njihovog uspeha. U Njegovom carstvu nita ne treba priznati to ne nosi Njegovo ime i natpis. (AA, p. 28) Vojnici u pripravnosti Budite verni vojnici u pripravnosti da slavite Onoga koji vas je pozvao iz tame u svoje udesno videlo. (R&H, 24. 1. 1893) Boje sluge treba da budu vojnici u pripravnosti, uvek spremni da idu onoliko brzo koliko im provienje brzo otvara put. Svako kanjenje s njihove strane daje vreme sotoni da radi na tome da ih porazi. (P&P, p. 423) Njegov narod koji dri zapovesti treba neprestano da bude u pripravnosti za slubu. (T. 8, p. 247) Oni koji su zaista Hristovi predstavnici rade za dobro drugih. Oni oduevljeno ine sve da Boje delo napreduje i u zemlji i izvan nje. Njih vide i uju i njihov uticaj se osea na molitvenim sastancima. Oni e se truditi da zamene propovednika, onda kada on ne moe da radi sa njima. Oni ne tee da uzdignu sebe, ili da im se pripie da obavljaju veliki posao, ve rade ponizno, krotko, verno, bilo da obavljaju male poslove ili da rade neki vei posao, ako je potrebno, jer je Hristos uinio mnogo za njih. (R&H, 6. 9. 1881) Hrabri i odani Crkvi je u ove dane opasnosti potrebna vojska radnika koji su se, kao Pavle, vaspitavali da budu korisni, koji imaju veliko iskustvo u Bojem delu i koji su ispunjeni ozbiljnou i revnou. Potrebni su posveeni i samoportvovni ljudi; ljudi koji nee izbegavati nevolju i odgovornost; ljudi koji su hrabri i odani; ljudi u ijim je srcima Hristos postao nada slave, i koji e usnama koje je dotakao sveti oganj, propovedati re. Zbog nedostatka takvih radnika Boje delo je klonulo i kobne zablude, kao smrtonosni otrov, prljaju moral i razbijaju nade velikog dela ljudskog roda. (AA, p. 507) Odlunom borbom, usred protivljenja, opasnosti, gubitka i ljudske patnje, delo spasavanja dua treba da ide napred. U nekoj bici, kada su jedan od odbranbenih potisle horde neprijatelja, zastavnik je na frontu ostao na svome mestu, dok su se njegove trupe povlaile. Kapetan mu je dovikivao da zastavu vrati nazad, ali zastavnik je odgovorio: Vrati ljude zastavi! To je posao koji treba da razvija svaki verni stegonoa - da se ljudi vrate zastavi. Gospod zahteva celo srce. Svi mi znamo da je greh mnogih takozvanih hriana njihov nedostatak hrabrosti i snage da sebe i one sa kojima su povezani vrate zastavi. (T. 9, p. 45. 46) Bog ne moe da iskoristi ljude koji su se u vreme opasnosti, kada je potrebna snaga, hrabrost i uticaj svih, boje da zauzmu vrst stav za pravu stvar. On trai ljude koji e se verno boriti protiv nepravde, ratujui protov poglavara i vlasti, protiv upravitelja tame ovoga sveta, protiv duhova pakosti ispod neba. Ovakvima e On rei ove rei: Dobro, slugo dobri i verni.
140

(PP, p. 142) Bog trai ljude kao to je bio Ilija, Natan i Jovan Krstitelj, ljude koji e verno nositi vest, bez obzira na posledice; ljude koji e hrabro govoriti istinu, iako to zahteva rtvovanje svega to imaju. (PK, p. 142) Pastirsko staranje Pastir koji otkrije da mu jedna od ovaca nedostaje, ne gleda bezbrino na stado koje je smeteno na sigurnom i ne kae: Imam devedeset devet, a stajalo bi me suvie truda da idem i traim onu jednu koja se izgubila. Neka se ona vrati, a ja u otvoriti vrata tora i pustiti je unutra. Ne; im se ovca izgubi, pastir oseti alost i zabrinutost. On broji i prebrojava stado. Kada je siguran da je jedna izgubljena, on ne spava. On ostavlja devedeset devet u toru; i odlazi da trai izgubljenu ovcu. to je no tamnija i oluja stranija, a put opasniji, to je vea pastirova zabrinutost i ozbiljnije njihovo traenje. On ini sve da nae tu jednu izgubljenu ovcu. Sa velikim olakanjem oslukuje iz daljine njeno slabano blejanje. Isui u pravcu odakle se uje njen glas, on se penje uz strme litice, ide do same ivice provalije, rizikujui sopstveni ivot. I tako on traga, dok mu blejanje, koje je sve slabije, govori da je ovca skoro na umoru. I konano, njegov trud se isplatio; izgubljena je naena. On je ne grdi zato to mu je donela toliko muke. On je ne tera prutom. On ak ne pokuava da je vodi kui. U svojoj radosti on podie drhtavo stvorenje na svoja ramena; ako je izbijana i ranjena, uzima je u naruje i pritiska na svoje grudi, da bi joj toplina njegovog srca dala ivot. Zahvalan to njegovo traganje nije bilo uzalud, on je nosi natrag u tor. (COL, p. 187. 188) Poniznost Birajui ljude i ene za svoju slubu, Bog ne pita da li su ueni i reiti ili bogati svetovnim bogatstvom. On pita: Da li su ponizni, da ih mogu nauiti svome putu? Mogu li da stavim svoje rei na njihove usne? Hoe li Me predstavljati? (T. 7, p. 144) Pokuavajui da pomognete siromanima, prezrenima, naputenima, nemojte da radite za njih uzdignuti na tulama svoga dostojanstva i nadmonosti, jer na taj nain neete nita postii. (T. 6, p. 277) Ono to e nae crkve uiniti snanim i uspenim u njihovim naporima, nije uurbanost, ve tih, ponizan rad; ne parada i neskromnost, ve strpljiv, istrjan trud sa mnogim molitvama. (T. 5, p. 130) Ponienje zbog poraza esto se pokae kao blagoslov, jer nam pokazuje nau nesposobnost da izvrimo Boju volju bez Njegove pomoi. (PP, p. 633) Talenti poniznog radnika potrebni su u radu od kue do kue i mogu da uine vie u ovom poslu nego sjajni darovi. (T. 9, p. 37. 38) Celo Nebo je zainteresovano za ovaj posao koji Boji vesnici, u ime Isusa Hrista iz Nazareta, nastavljaju u svetu. To je veliki posao, brao i sestre, i trebalo bi svakoga dana da se ponizimo pred Bogom, a ne da smatramo da je naa mudrost savrena. Trebalo bi da se ozbiljno latimo posla. Ne bi trebalo da se molimo da nas Bog ponizi; jer kad Bog to prihvati, ponizie nas na nain koji nam nee biti prijatan. Iz dana u dan moramo da se poniavamo pod monom Bojom rukom. Treba da gradimo svoje spasenje sa strahom i drhtanjem. Dok je Bog
141

Onaj koji ini u nama da hoemo i inimo to je Njemu ugodno, mi treba da saraujemo sa Njim, dok radi kroz nas. (R&H, 12. 7. 1887) Mi treba da teimo da uemo na uska vrata. Meutim, ova vrata se ne kreu lagano na svojim arkama. Ona nee propustiti sumnjive karaktere. Mi sada moramo da teimo za venim ivotom koja odgovara vrednosti nagrade koja je pred nama. Novac, ili imanje ili poloaj, nee pred nama otvoriti vrata raja, ve posedovanje hristolikog karaktera. Nee dostojanstvenost, niti umna dostignua za nas zadobiti krunu besmrtnosti. Samo e krotki i ponizni, oni kojima je Bog bio uspeh, primiti ovaj dar. (SW, 16. 4. 1903) Kada se vratite sa misionarskog rada, ne hvalite sebe, ve uzdignite Isusa; uzdignite krst sa Golgote. (T. 5, p. 596) Pre asti ide poniznost. Da popuni visoko mesto pred ljudima, Nebo bira radnike koji, kao Jovan Krstitelj, zauzimaju nisko mesto pred Bogom. Uenik koji najvie nalikuje detetu najuspeniji je u radu za Boga. Nebeska bia mogu da sarauju sa onim koji ne eli da uzvisi sebe, ve da spasava due. (enja vekova, str. 376; izdanje 1998) Umerenost Kada bi svako dete Boje moglo da shvati da je za obavljanje najboljeg posla u Bojem delu, neophodno biti umeren u jelu, oblaenju i radu. Kada radnika ve due vreme tite rad i brige, i kad je premoren umno i telesno, on treba da se skloni na stranu i malo odmori, ne zbog sebinog zadovoljstva, ve da bi se mogao malo bolje pripremiti za budue dunosti. Mi imamo budnog neprijatelja koji nam je uvek za petama s ciljem da iskoristi svaku slabost i postigne uspeh svojim kuanjima na zlo. Kada je um prenapregnut i telo oslabljeno, on to moe da iskoristi i pritisne duu najeim kuanjima, da bi slomio Boje dete. Neka onaj koji radi za Boga paljivo uva svoju snagu; kada se umori od napornog rada koji mora da obavi, neka se skloni na stranu, odmori i razgovara sa Isusom. (R&H, 14. 11. 1893) Zloupotreba naih fizikih snaga skrauje period vremena u kome na ivot moe da se iskoristi na slavu Bogu. Ona nas onesposobljava da obavimo posao koji nam je Bog dao da obavimo. Dozvoljavajui sebi da stvorimo rave navike, ostajui kasno u no, zadovoljavajui apetit na raun zdravlja, polaemo temelj slabosti. Zanemarujui fizike vebe, premoravajui um i telo, remetimo ravnoteu nervnog sistema. Oni koji na taj nain skrauju svoj ivot, i ne potujui prirodne zakone, onesposobljavaju sebe za slubu, krivi su, jer potkradaju Boga. Oni takoe potkradaju i svoje blinje. Oni su onesposobili sebe za priliku da budu na blagoslov drugima, za posao na koji ih je Bog poslao, da za krae vremensko razdoblje uine ono to su mogli da ostvare. Gospod nas smatra krivima kada svojim tetnim navikama uskraujemo svetu dobro. (COL, p. 346. 347) Na Gospod je milostiv, pun saaljenja i odreen u svim svojim zahtevima. On nee traiti od nas da inimo neto to e doprineti da izgubimo zdravlje ili to e oslabiti sposobnosti naeg uma. On ne eli da radimo pod pritiskom i napregnuti, dok se ne iscrpimo i ne iznurimo svoje ivce. Bog nam je dao razum i On oekuje da pokaemo razum i postupamo u skladu sa zakonima ivota koji su u nas usaeni, sluajui ih da bismo imali dobro uravnoteenu organizaciju. Dan ide za danom i svaki dan donosi svoje odgovornosti i dunosti, ali posao koji pripada sutranjici ne sme da se ugura u dananjicu. Radnici u Bojem delu treba da osete kako je svet Njegov karakter i treba danas da se pripreme za sutranji posao razumnim upoljavanjem svojih mogunosti. (R&H, 7. 11. 1893)
142

Odmaranje i razmiljanje Bilo je potrebno da Isusovi uenici naue kako treba da rade i kako treba da se odmaraju. Danas je potrebno da Boji izabrani radnici posluaju Hristovu zapovest da se uklone na stranu i malo odmore. Mnogi vredni ivoti su rtvovani, a nisu morali, zbog neposlunosti prema ovoj zapovesti... Iako je etva velika, a poslanika je malo, nita se ne postie rtvovanjem zdravlja i ivota... Ima mnogo slabih, iskorienih radnika, koji se oseaju duboko oaloenim kada vide koliko je posla ostalo, a koliko malo mogu da urade. Koliko eznu za fizikom snagom da uine vie; ali Isus im kae: Doite vi malo nasamo i odmorite se. (R&H, 7. 11. 1893) Hrianski ivot se ne sastoji od neprestane aktivnosti ili od neprekidnog razmiljanja. Hriani moraju ozbiljno da rade za spasenje izgubljenih i moraju takoe da odvajaju vreme za razmiljanje, za molitvu i prouavanje Boje rei. Nije dobro uvek biti pritisnut poslom i biti uznemiren, jer se na taj nain zanemaruje lina pobonost, a sile uma i tela se oteuju. (R&H, 7. 11. 1893) Svima koji su u Bojoj koli potreban je tihi as prisne veze sa njihovim vlastitim srcem, sa prirodom i sa Bogom. U njima se otkriva ivot koji nije u skladu sa svetom, njegovim obiajima ili navikama; njima je potrebno lino iskustvo u sticanju znanja o Bojoj volji. Svako od nas ponaosob mora da ga uje kako govori naem srcu. Kada utihne svaki drugi glas i kad u tiini ekamo pred Njim, utanje due ini da glas Boji bude jo jasniji. On nam nalae: Uutite i poznajte da sam ja Bog. Ovo je uspena priprema za svaki rad za Boga. Usred urne gomile li napetosti poteklih iz tekih ivotnih aktivnosti, onaj koji je ovako osveen, bie okruen atmosferom svetlosti i mira. On e primiti novi dar i fizike i umne snage. Njegov ivot odisae miomirisom i otkriti boansku silu koja e dopreti do srca ljudi. (MH, p. 58)

143

SVETI DUH
Obeanje I nama danas, isto kao i prvim uenicima, pripada obeanje Duha. Bog e danas podariti ljudima i enama silu odozgo, kao to je podario onima koji su na dan Pedesetnice uli re spasenja. I u ovom asu Njegov Duh i Njegova milost pripadaju svima kojima su potrebni i koji ele da prime Njegovo obeanje. (T. 8, p. 20) Obeanje Svetoga Duha nije ogranieno ni na koje doba ili narod. Hristos je objavio da e boanski uticaj Njegovog Duha sve do kraja biti sa Njegovim sledbenicima. Od dana Pedesetnice do dananjega dana, Uteitelj je bio poslan svima koji su se potpuno predali Gospodu i Njegovoj slubi. (AA, p. 40) Bog eli da osvei svoj narod darom Svetoga Duha, krtavajui ga ponovo u svojoj ljubavi. Nema potrebe da Crkva oskudeva u Svetome Duhu. Posle Hristovog vaznesenja, Sveti Duh je siao na uenike koji su Ga ekali, molili se, i verovali siao je sa puninom i silom koja je doprla do svakog srca. Zemlja je ubudue trebalo da bude obasjana slavom Bojom. Boanski uticaj trebalo je da stigne do sveta od onih koji su posveeni istinom. Zemlja je trebalo da bude okruena atmosferom milosti. Sveti Duh je trebalo da radi na ljudskim srcima, uzimajui ono to je Boje i pokazujui ga ljudima. (SW, 5. 9. 1905) Istina je da e na kraju vremena, kada se Boje delo na zemlji privede kraju, uloeni iskreni napori od strane posveenih vernika pod vostvom Svetog Duha, biti praeni posebnim znacima boanske naklonosti. Pod slikom ranog i poznog dada, koji pada u Istonim zemljama u vreme setve i etve, jevrejski proroci predskazali su izlivanje duhovne milosti u izvanrednoj meri na Boju crkvu. Izlivanje Duha u dane apostola bilo je poetak ranog dada, a rezultat je bio slavan. Na kraju vremena, prisustvo Duha boravie sa pravnom crkvom. (AA, p. 54. 55) Izlivanje Duha u dane apostola bio je rani dad i rezultat je bio slavan. Ali pozni dad bie obilniji. Koje je obeanje dato onima koji ive u ove poslednje dane? Vratite se ka gradu, sunji, koji se nadate, jo ti i danas javljam da u ti platiti dvojinom. Traite od Gospoda dad u vreme poznoga dada; da bi Gospod nainio sjajne oblake i dao im pljuskove kie i svakome trave u polju. (T. 8, p. 21) Boja spremnost da daruje Gospod je spremniji da da Svetoga Duha onima koji Mu slue, nego to su roditelji spremni da daju dobre darove svojoj deci. (AA, p. 50) U sva vremena doba i na svakom mestu, u svim tugama i svim nevoljama, kada su izgledi mrani, a budunost neizvesna, kad se oseamo bespomonima i usamljenima, Uteitelj e biti poslat kao odgovor na molitvu vere. Okolnosti nas mogu razdvojiti od svakog zemaljskog prijatelja; ali nikakva prilika, nikakva udaljenost ne moe nas odvojiti od nebeskog Uteitelja. Gde god se nalazili, kuda god ili, On nam je uvek sa desne strane da nas podupre, podigne, pomogne i obodri. (enja vekova, str. 581; izdanje 1998) Jutro za jutrom, kada glasnici Jevanelja budu padali na svoja kolena pred Gospodom i
144

obnavljali svoje zavete posveenosti Njemu, On e im davati prisustvo svoga Duha, sa Njegovom oivljavajuom, posveujuom silom. Kada budu odlazili na svoje svakodnevne dunosti, imae sigurnost da ih nevidljiva sila Svetoga Duha osposobljava da budu Bogu pomagai. (AA, p. 56) Mi ivimo u vreme sile Svetoga Duha. Ona tei da se proiri preko ljudskih orua, poveavajui na taj nain svoj uticaj u svetu. (SW,3. 11. 1903) Uslovi za primanje Sveti Duh e doi na sve koji mole za hleb ivota da bi ga dali svojim blinjima. (T. 6, p. 90) Kada svoja srca sjedinimo sa Hristom i svoje ivote dovedemo u sklad sa Njegovim delom, Duh koji je siao na uenike na dan Pedesetnice, sii e i na nas. (T. 8, p. 246) Bogatstva Boje milosti ne teku prema Zemlji ljudima ne zbog bilo kakvog ogranienja s Njegove strane. (COL, p. 419) Duh oekuje da Ga traimo i primimo. (COL, p. 121) Zato to je to nain na koji emo primiti silu, zato nismo gladni i edni dara Duha? Zato ne govorimo o tome, molimo se za to i propovedamo o tome? (AA, p. 50) Ako se ispunjavanje obeanja ne vidi kao to bi moglo, to je zato to se obeanje ne ceni kao to treba. Kada bi svi bili voljni, svi bi bili ispunjeni Duhom. (AA, p. 50) Za svakodnevno krtavanje Duhom, svaki radnik svoju molbu treba da uputi Bogu. ete hrianskih radnika treba da se skupe i trae naroitu pomo, nebesku mudrost, da bi znali kako da na mudar nain planiraju i izvravaju planove. Naroito bi trebalo da se mole da Bog krsti svoje izabrane predstavnike u misionarskim poljima sa bogatom merom svoga Duha. (AA, p. 50. 51) Neka hriani uklone sve razmirice i predaju se Bogu za spasenje izgubljenih. Neka u veri trae obeani blagoslov i on e doi. (T. 8, p. 21) Uenici nisu traili blagoslov za sebe. Oni su bili optereeni teretom dua. Jevanelje je trebalo odneti do krajeva zemaljskih i oni su zahtevali dar sile koji je Hristos obeao. Tada je Sveti Duh bio izliven i hiljade su se obraale u jedan dan. (SW, 1. 8. 1905) Hristos je svojoj Crkvi obeao dar Svetoga Duha i to obeanje pripada i nama koliko i prvim uenicima. Ali kao i svako drugo obeanje i ovo je dato pod izvesnim uslovima. Ima mnogo onih koji veruju i tvrde da polau pravo na Gospodnje obeanje; oni govore o Heistu i o Svetome Duhu, ali od toga nemaju nikakve koristi. Oni ne pokoravaju svoju duu boanskim silama da je vode i upravljaju njome. Mi ne moemo da upotrebljavamo Svetog Duha. Duh treba nas da upotrebi. Bog svojim Duhom deluje na svoj narod da hoe i uini kao to mu je ugodno (Filibljanima 2,13) Ali mnogi ne ele da se potine ovome. Oni ele da upravljaju sami sobom. To je rezlog to ne primaju ovaj nebeski dar. Duh se daje samo onima koji ponizno ekaju Boga, koji oekuju Njegovo vostvo i milost. Boja sila oekuje njihov zahtev i prihvatanje. Ovaj obeani blagoslov, koji traimo verom, donosi sa sobom sve druge blagoslove. On se daje prema bogatstvu Hristove milosti, i On je spreman da ga da svakoj dui prema meri u kojoj moe da ga primi. (enja vekova, str. 583. 584; izdanje 1998) Veliko izlivanje Bojeg Duha, koji Njegovom slavom obasjava celu Zemlju, nee doi sve dok ne budemo imali prosvetljen narod koji iz iskustva zna ta znai biti Bogu pomaga. Kada smo potpuno, celim srcem posveeni Hristovoj slubi, Bog e to priznati izlivanjem Svetoga
145

Duha bez mere; ali to se nee dogoditi dok vei deo Crkve ne postane Bogu pomaga. (R&H, 21. 7. 1896) Vano za uspeh Prisustvo Duha meu Bojim radnicima dae objavljivanju Istine silu, koju ne moe dati sva ast ili slava sveta. (AA, p. 51) Bog ne trai od nas da radimo u svojoj sili posao koji je pred nama. On je obezbedio boansku pomo za sve to se moe dogoditi, a emu naa ljudska snalaljivost nije dorasla. On daje Svetoga Duha da pomogne u svakoj tekoj prilici, da jaa nau nadu i sigurnost, da osvetli na um i oisti nae srce. (SW, 1. 8. 1905) Posle silaska Svetoga Duha, uenici su bili tako ispunjeni ljlubavlju prema Njemu (Hristu) i prema onima za koje je On umro, da su se srca topila od rei koje su oni izgovarali i molitava koje su upuivali. Oni su govorili u sili Duha; pod uticajem te sile, hiljade su se obraale. (AA, p. 22) Nema granice korisnosti onoga, koji stavljajui sebe na stranu, pravi mesta u svome scru za delovanje Svetoga Duha i ivi ivotom koji je potpuno posveen Bogu. (SW, 1. 8. 1905) Koji je bio rezultat izlivanja Duha na dan Pedesetnice? Dobre vesti o vaskrslom Spasitelju odnoene su do krajnjih granica poznatog sveta... Uz pomo njihovog rada dodati su crkvi izabranih ljudi, primajui re ivota, posveujui svoje ivote davanju nade drugima koja je ispunila njihova srca mirom i radou. Stotine je objavljivalo poruku, Priblii se carstvo Boje. Oni se nisu mogli zadrati niti zaplaiti. Gospod je govorio kroz njih; i gde god da su ili, bolesni su leeni, i siromani su sluali jevanelje. Tako snano Bog moe raditi kada se ljudi predaju kontroli Njegovog Duha. (SW, 1. 8. 1905) Sveti Duh je dah duhovnog ivota u dui. Davanje Duha je davanje Hristovog ivota. On ispunjava primaoca Hristovim osobinama. Samo oni koji su tako poueni od Boga, u kojima deluje Sveti Duh i u ijem ivotu se ispoljava Hristov ivot, treba da stoje kao predstavnici ljudi i slue za dobrobit Crkve. (enja vekova, str. 695; izdanje 1998) Uskoro e se dogoditi udne i brze promene i Bojem narodu treba da bude podaren Sveti Duh, da bi nebeskom mudrou mogao da doeka nevolje ovog vremena i koliko god moe da deluje nasuprot nemoralnim pokretima u svetu. Ako Crkva ne spava, ako Hristovi sledbenici bdiju i mole se, bie prosvetljeni da shvate i procene poteze neprijatelja. (T. 6, p. 436) Obeanje koje se ne ceni Hristos je objavio da e boanski uticaj Duha biti sa Njegovim sledbenicima sve do kraja. Ali to obeanje se ne ceni kao to bi trebalo; i zato se njegovo ispunjenje ne vidi kao to bi moglo. Obeanje Duha je predmet o kome se malo razmilja; a posledica je ono to se moe i oekivati - duhovna sua, duhovna tama, duhovni pad i smrt. Manje vane stvari zaokupljaju panju, a boanska sila neophodna za rast i napredak Crkve, koja bi donela sa sobom sve druge blagoslove, nedostaje, iako je ponuena u beskrajnom obilju. (T. 8, p. 21)

146

Uzaludno oekivanje vremena osveenja Neki koji ne rade oekuju vreme osveenja. Ima onih koji, umesto da mudro iskoriste sadanje prilike, dokono oekuju neko posebno vreme duhovnog osveenja, koje e njihovu sposobnost da obasjaju druge poveati u velikoj meri. Oni zanemaruju sadanje dunosti i prednosti i doputaju da njihovo svetlo nejasno gori, dok oekuju neko vreme kada e, bez ikakvog truda sa svoje strane, primiti naroiti blagoslov, koji e ih preobraziti i osposobiti za slubu. (AA, p. 54) Hristov naslednik Sveti Duh je Hristov predstavnik, ali ne u ljudskom obliju, pa je od tog oblija nezavisan. Zato to je nosio ljudsku prirodu, Hristos nije mogao biti lino na svakom mestu. Zato je za njih bilo bolje da ode Ocu i poalje Duha da bude Njegov naslednik na Zemlji. Tada niko nee imati nikakvu prednost koju mu donosi prebivalite ili lini dodir sa Hristom. Posredstvom Duha svi e moi da pristupe Spasitelju. U ovom smislu On e im biti blii nego da se nije vazneo na Nebo. (enja vekova, str. 580; izdanje 1998) Sveti Duh od poetka na delu Od poetka je Bog u ostvarivanju svojih namera, delovao preko ljudskih orua svojim Svetim Duhom u korist palog ljudskog roda. To je bilo oigledno u ivotu patrijaraha. Crkvi u pustinji, u vreme Mojsija, Bog je takoe dao svoga dobroga Duha da ih pouava. I u dane apostola On je silno radio za svoju Crkvu preko Svetoga Duha. Ista sila koja je pomagala patrijarhe, koja je dala Halevu i Isusu Navinu veru i hrabrost i koja je uinila da rad apostolske Crkve bude uspean, podravala je Boju vernu decu u svim nastupajuim vekovima. Zahvaljujui sili Svetoga Duha u toku mranog srednjeg veka valdeanski hriani doprineli su da se pripremi put reformaciji. Bila je to ista sila koja je uinila da uspeju napori plemenitih ljudi i ena, koji su prokrili put za osnivanje savremenih misija i za prevoenje Biblije na jezike i dijalekte svih naroda. (AA, p. 53)

147

USPEH JE SIGURAN
Boanske garancija Bog e obaviti posao ako Mu prepustimo orua. (T. 9, p. 107) Bog e prihvatiti slubu iz celog srca i sam e nadoknaditi nedostatke. (MH, p. 150) Svako delo pravednosti bie uinjeno besmrtnim, iako onaj koji ga je uinio moda nee oseati da je uinio bilo ta to je vredno zapaziti. (T. 2, p. 683) Ako ste istinski posveeni, Bog e preko vas, dovesti Istini druge koje moe da iskoristi kao kanale za prenoenje Istine mnogima koji pipajui trae put po mraku. (T. 9, p. 63) Istina e uskoro trijumfovati i svi koji sada biraju da budu Bogu pomagai, trijumfovae sa njom. (T. 9, p. 135) Svakome koji sebe nudi Gospodu za slubu, nita ne zadravajui, data je sila za postizanje neizmernih razultata. (T. 7, p. 30) Kada marljivo radimo za spasenje svojih blinjih, Bog e uiniti da uspe svaki na napor. (T. 9, p. 86) Gospod ima mesta za svakoga u svom velikom planu. Talenti koji nisu potrebni, nisu ni darovani. Pretpostavimo da je talenat mali. Bog ima mesto za njega, i taj jedan talenat, ako se verno iskoristi, obavie posao koji je Bog isplanirao da on treba da uradi. (T. 9, p. 37) Najponizniji radnici, u saradnji sa Hristom, mogu dodirnuti ice ije e vibracije odzvanjati do krajeva Zemlje i stvarati melodiju kroz itavu venost. (MH, p. 159) Pravi uspeh u bilo kojoj grani dela nije rezultat sluaja ili sudbine. On je rezultat delovanja Bojih provienja, nagrada za veru i slobodno odluivanje, za vrlinu i istrajnost. Izvrsne umne sposobnosti i visoki moralni ton nisu rezultat sluaja. Bog prua prilike; uspeh zavisi od toga kako e biti iskoriene. (PK, p. 486) Oni koji su oduevljeni da uu u delo, bilo u domaem polju ili u dalekim oblastima, treba, u ime Gospodnje, da pou napred. Ako budu oseali svoju zavisnostod Boga za milost i snagu, oni e uspeti. U poetku e njihov posao moda biti mali, ali ako budu sledili Gospodnje planove, on e se uveavati. Bog ivi. On e na svakom mestu raditi za svakog nesebinog, samoportvovnog radnika. (SW, 9. 4. 1903) Saradnja nebeskih predstavnika Misiju anela treba bolje da shvatimo nego to smo je do sada shvatali. Bilo bi dobro imati na umu da svako pravo dete Boje ima saradnju nebeskih bia. Nevidljive vojske svetlosti i sile prate krotke i ponizne, koji veruju i trae da Bog ispuni obeanja. Heruvimi i serafimi i aneli koji se odlukuju snagom, stoje Bogu s desne strane, svi slubeni duhovi, poslati da slue onima koji e biti naslednici spasenja. (AA, p. 154) Ne zaboravite da je Gospod Isus glavni Radnik. On zahteva sejanje semena. On u va um stavlja rei koje e dopreti do srca drugih. (T. 9, p. 41) Posvetite se potpuno Bojem delu. On je vaa snaga i On e vam biti s desne strane, pomaui vam da ostavite Njegove milostive planove. (T. 9, p. 41) Nebeska bia radie preko ljudskog orua koje vrstom verom tei savrenstvu karaktera,
148

koje e se ogledati u savrenstvu akcija. Svakome koji je angaovan u ovom poslu Hristos kae: Ja sam ti s desne strane da ti pomognem. (COL, p. 332) Kada ovekova volja sarauje sa Bojom voljom, ona postaje svemogua. Sve to na Njegovu zapovest treba uiniti, moe se postii u Njegovoj sili. Svaka Njegova zapovest sadri silu za poslunost. (COL, p. 333) U radu za due koje ginu, vi imate drutvo anela. Hiljade i hiljade, deset hiljada puta deset hiljada anela oekuju saradnju sa vernicima crkava u noenju svetla koje je Bog obilno dao, da bi ljudi mogli da se pripreme za Hristov dolazak. (T. 9, p. 129) U ovom poslu svi nebeski aneli spremni su da sarauju. Sva bogatstva Neba stoje na raspolaganju onima koji tee da spasu izgubljene. Aneli e vam pomoi da doete do najravnodunijih i najokorelijih. Kada se jedan vrati Bogu, celo Nebo se raduje; serafimi i heruvimi uzimaju svoje zlatne harfe i pevaju hvale Bogu i Jagnjetu za njihovu milost i dobrotu prema ljudskoj deci. (COL, p. 197) Onaj koji je pozvao galilejske ribare jo uvek poziva ljude u svoju slubu. Isto je toliko voljan da svoju silu ispolji kroz nas kao i kroz svoje prve uenike. Ma koliko bili nesavreni i greni, Gospod nam prua svoju ponudu da se udruimo sa Njim, da uimo kod Hrista. On nas poziva da doemo na boansko pouavanje, da ujedinivi se sa Hristom, moemo initi Boja dela. (enja vekova, str. 245; izdanje 1998) Zar ne mislite da Hristos ceni one koji ive sasvim za Njega? Zar ne mislite da On poseuje one koji su, kao ljubljeni Jovan, Njega radi, na tekim i odgovornim mestima? On nalazi svoje verne i odrava prisnu vezu sa njima, hrabrei ih i jaajui ih. Svoje anele, koji se odlikuju snagom, Bog alje da slue Njegovim ljudskim radnicima koji govore istinu onima koji je ne znaju. (T. 8, p. 17) Celo Nebo je aktivno i Boji aneli ekaju da sarauju sa svima koji ele da prave planove po kojima e due za koje je Hristos umro, moi da uju radosne vesti o spasenju. Aneli koji slue onima koji e biti naslednici spasenja, govore svakom pravom svecu: Ima posla za tebe. Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve rei ovoga ivota. (Dela 5,20) Ako oni kojima je upuen ovaj nalog budu posluali, Gospod e pripremiti put pred njima, darujui im sredstva sa kojima treba da pou. (T. 6, p. 433. 434) U vreme kao to je ovo, svako Boje dete treba da bude aktivno angaovano u pomaganju drugima. Kada oni koji razumeju biblijsku istinu pokuavaju da pronau ljude i ene koji eznu za svetlou, aneli Boji ih prate. A kuda aneli idu, niko ne treba da se boji da krene napred. Kao rezultat vernih napora posveenih radnika, mnogi e se obratiti od idolopoklonstva da slue ivome Bogu. Mnogi e prestati da plaaju danak institucijama, koje je ovek uspostavio, i neustraivo stati na stranu Boga i Njegovog zakona. (PK, p. 171) Poglavarstva i vlasti Neba prate rat koji, pod oigledno obeshrabrujuim okolnostima, Boje sluge ne prestaju da vode. Kada hriani, ujedinjeni oko zastave svoga Otkupitelja, pou napred da se bore u dobroj borbi vere, postiu nove pobede i stiu nova odlikovanja. Svi nebeski aneli su u slubi poniznog, vernog Bojeg naroda; i dok Gospodnja vojska radnika ovde na Zemlji peva svoje pesme hvale, gore na Nebu pridruuje im se hor odajui hvalu Bogu i Njegovom Sinu. (AA, p. 154) Delo ne ini uspenim sila koja potie od ljudi, ve sila nebeskih bia koja rade preko ljudskih orua i tako dovodi delo do savrenstva. Pavle moe da poseje, Apolo da zalije, ali je Bog taj koji daje da poraste. ovek ne moe da obavi Boji deo posla. Kao ljudsko orue, on moe da sarauje sa nebeskim biima i da u prostoti i krotosti ini najbolje, shvatajui da je
149

Bog veliki glavni Radnik. Iako radnici mogu da preminu, delo nee stati, ve e ii napred, dok se potpuno ne zavri. (R&H, 14. 11. 1893) Hrianin u Gospodu uvek ima snanog pomagaa. Moda nam nain na koji Gospod pomae nee biti poznat; ali ovo nam je poznato On nikada nee izneveriti one koji se uzdaju u Njega. Kada bi hriani mogli da shvate koliko je puta Gospod pripremio njihov put, da se namere neprijatelja koje je imao prema njima ne bi mogle ostvariti, oni se ne bi spoticali putem i alili se. Njihova vera bi se vrsto oslanjala na Boga i nikakva nevolja ne bi imala snage da ih pokrene. Oni bi Ga priznali kao svoju mudrost i uspeh i On bi uinio da se ostvari ono to On eli da uini preko njih. (P&K, p. 576) Svi koji uestvuju u propovedanju su Boji pomagai. Oni su saradnici anela; u stvati to su ljudska orua preko kojih aneli obavljaju svoju misiju. Aneli govore njihovim glasom i rade njihovim rukama. Ljudska bia, saraujui s nebeskim silama, uivaju blagoslov njihovog obrazovanja i iskustva. (Vaspitanje, str. 241) Hristos poziva svakog oveka i enu da uzme oruje Njegove pravednosti i pone da radi. Ja sam vam s desne strane da vam pomognem, kae On. Recite svom Bogu sve to vas mui i zbunjuje. On nikada nee izdati vae poverenje. Hristu nije nita tako drago kao Njegovo otkupljeno blago, Njegova crkva, radnici koji idu napred da poseju seme Istine... Razmiljajte o Isusu. On je na svom svetom mestu, ne usamljen, ve okruen sa deset hiljada puta deset hiljada nebeskih anela koji ekaju da izvre Njegovo nareenje. On im nalae da pou i da rade za najslabije srce koje se pouzda u Boga. Velikom i malima, bogatim i siromanima, obezbeena je ista pomo. (SW, 7. 11. 1905) Ni pomisao o neuspehu Radnici za Hrista ne treba nikada da misle, a jo manje da govore o neuspehu u svom poslu. Gospod Isus je na uspeh u svim poduhvatima; Njegov Duh treba da bude nae nadahnue; kada se predajemo u Njegove ruke, da postanemo kanali svetlosti, naa sredstva za injenje dobra nikada nee biti iscrpljena. Mi moemo crpsti iz Njegovog obilja i primati od te milosti koja nema granica. (GW, p. 19) Kada se potpuno predamo Bogu i u svom poslu sledimo Njegova uputstva, On tada smatra sebe odgovornim za ostvarivanje tog posla. On ne eli da nagaamo da li e nai iskreni napori uspeti ili ne. Nijedan jedini put ne treba da pomislimo na neuspeh. Mi smo pozvani da saraujemo sa Onim koji ne zna za neuspeh. (COL, p. 363) Gospod je razoaran kada se Njegova deca malo cene. On eli da Njegovo izabrano nasledstvo ceni sebe prema ceni kojom ih je On procenio. Bog ih je eleo, inae ne bi poslao svoga Sina da izvri tako skupocen nalog i da ih iskupi u tako skupom poduhvatu. On ima zadatak za njih i veoma je zadovoljan kada od Njega najvie trae u elji da proslave Njegovo ime. Oni mogu mnogo da oekuju, ako imaju veru u Njegova obeanja. (enja vekova, str. 579; izdanje 1998) Srazmeran uspeh Kada Bog otvara put za ostvarenje odreenog posla i daje sigurnost u uspeh, izabrano orue mora uiniti sve to je u njegovoj moi da postigne obeani rezultat. Uspeh e biti srazmeran oduevljenju i istrajnosti kojom je posao obavljan. (PK, p. 263)

150

Osnovni motiv uspene slube ta god da se uradi iz iste ljubavi, bez obzira koliko malo to moe izgledati u oima ljudi, je istinski plodno; jer Bog vie gleda na to koliko ljubavi neko ima, nego na koliinu koju uini. (T. 2, p. 135) Deset zaista obraenih, spremnih, nebeskih radnika mogu uiniti vie u misionarskom polju nego stotinu onih koji ograniavaju svoje napore da bi se uklopili u forme i sauvali mehanika pravila, radei bez duboke ljubavi za due. (T. 4, p. 602) Nisu sposobnosti koje sada posedujete ili volja koju imate ono to e vam doneti uspeh. Uspeh donosi ono to Gospod moe da uini za vas. Mi treba mnogo manje da se pouzdamo u ono to ovek moe da uini, a neuporedivo vie u ono to Bog moe da uini za svaku duu koja veruje. On ezne da Mu verom pruite ruke. On ezne da od Njega oekujete velike stvari. On ezne da vam prui razumevanje prolaznih, ali i duhovnih veliina. On moe da izotri um. On moe da da taktinost i vetinu. Uposlite svoje talente, molite Boga za mudrost i ona e vam biti data. (COL, p. 146) Ulje milosti daje ljudima hrabrost i podstie ih da svakoga dana obavljaju posao koji im Bog odreuje. Pet ludih devojaka imale su ike (poznavanje biblijske istine), ali one nisu imale Hristovu milost. Iz dana u dan ispunjavale su ceremonije i spoljanje dunosti, ali njihova sluba bila je beivotna, liena Hristove pravednosti. Sunce pravednosti nije sijalo u njihovom srcu i umu i zato nisu imale ljubav prema istini koja se pokorava Hristovom ivotu i karakteru, liku i natpisu. Ulje milosti nije bilo pomeano s njihovim naporima. Njihova religija bila je suva drodina bez pravog jezgra. One su se vrsto drale formi i doktrina, ali bile su prevarene u svom hrianskom ivotu, pune sopstvene pravednosti, proputajui da naue lekcije u Hristovoj koli, koje bi ih, da su ih sprovele u ivot, uinile mudrima za spasenje. (R&H, 27. 3. 1894) Boje delo treba nastaviti sve do kraja, na emu treba da sarauju boanska i ljudska orua. Oni koji su sami sebi dovoljni mogu naizgled biti aktivni u Bojem delu; ali ako se ne mole, njihova aktivnost je beskorisna. Kada bi mogli da pogledaju u kadionicu anela, koji stoji kraj zlatnog oltara pred prestolom oko koga je duga, videli bi da Isusova zasluga mora da bude pomeana sa naim molitvama i naporima, inae e oni biti bezvredni kao Kainov prinos. Kada bismo mogli da vidimo svu aktivnost ljudskih orua onako kako je Bog vidi, videli bismo da delo koje je ostvareno sa mnogo molitve, koje je osveeno Hristovom zaslugom, moe opstati na sudu. Kada se bude vrilo veliko sudsko razmatranje, tada e se videti razlika izmeu onoga koji slui Bogu i onoga koji Mu ne slui. (R&H, 4. 7. 1893) Legalistika religija nee moi da odgovori ovom dobu. Mi moemo vriti sve spoljanje inove slube, ali da ipak budemo lieni osveavajueg uticaja Svetoga Duha kao to su gelvujski breuljci bili lieni rose i kie. Svima nama potrebna je duhovna vlaga; a potrebni su nam i sjajni zraci Sunca Pravednosti da omekaju i pokore naa srca. Uvek treba da budemo vrsti kao stena, kad je u pitanju neko naelo. Biblijska naela treba uiti, a onda uenje potkrepiti svetom praksom. (T. 6, p. 417. 418) Uspeh ne zavisi toliko od talenata koliko od energije i spremnosti. Posedovanje sjajnih talenata nije ono to nas osposobljava da izvrimo prihvatljivu slubu, ve je to savesno obavljanje svakodnevnih dunosti, zadovoljan duh, neizvetaeno, iskreno zanimanje za blagostanje drugih. U najponiznijoj sudbini moe se nai prava vernost. Obini zadaci, izvreni s ljubavlju i vernou, divni su u Bojim oima. (PK, p. 219)
151

Skladna struktura snanog, dobrog karaktera izgraena je od pojedinanih dela dunosti. Vernost treba da karakterie na ivot u njegovim najsitnijim kao i najkrupnijim detaljima. Potenje u malim stvarima, obavljanje malih dela vernosti i malih dela ljubaznosti, uinie radosnom stazu naega ivota, i kada se na posao na Zemlji zavri, otkrie se da je svaka od tih malih dunosti koje smo verno obavili, izvrila uticaj na dobro - uticaj koji nikada ne prolazi. (PP, p. 574) Prepustite rezultate Bogu Dobro seme za izvesno vreme moe ostati neprimeeno u hladnom, sebinom, svetovnom srcu, ne pokazujui da je pustilo koren, ali kasnije, kada Duh Boji nadahne duu, sakriveno seme klija i na kraju donosi rod na slavu Bogu. U svom ivotnom radu ne znamo ta e uspeti, ovo ili ono. To nije pitanje kojim treba da se bavimo. Mi treba da radimo svoj posao, a rezultate da prepustimo Bogu. Izjutra sej seme svoje i uvee nemoj da ti poivaju ruke. Boji veliki zavet objavljuje da dokle bude zemlje, nee nestajati setve ni etve. S pouzdanjem u ovo obeanje, ratar ore i seje. Sa nita manje uverenja i mi treba da radimo u duhovnoj setvi, verujui Njegovom obeanju: Tako e biti re moja kad izie iz mojih usta; nee se vratiti k meni prazna, nego e uiniti to mi je drago, i sreno e svriti na to je poalje. Ide i plae koji nosi seme da seje; poi e s pesmom nosei snopove svoje. (COL, p. 65)

152

NAGRADA ZA SLUBU
Neprocenjiva Nije uzaludno sluiti Bogu. Postoji neprocenjiva nagrada za one koji svoj ivot posvete Njegovoj slubi. (T. 4, p. 107) Svaka rtva koja je uinjena u Njegovoj slubi bie nagraena prema prevelikom bogatstvu blagodati njegove. (enja vekova, str.199; izdanje 1998) Naa nagrada za rad sa Hristom u ovom svetu jeste vea sila i vea predanost da radimo sa Njim i u svetu koji e doi. (COL, p. 361) Osnova za procenjivanje Vrednost slube Bogu meri se duhom u kome se obavlja, a ne duinom vremena provedenog u radu. (T. 9, p. 74) Njihov uspeh u napredovanju u duhovnom ivotu zavisi od korienja talenata koji su im povereni. Njihova budua nagrada bie srazmerna estitosti i ozbiljnosti sa kojom slue Gospodu. ( R&H, 1. 3. 1887) Gospod ima veliki posao koji treba obaviti i On e dati najvie u buduem ivotu onima koji prinose najverniju, najspremniju rtvu u sadanjem ivotu. (COL, p. 330) Oni koji su u jedanaest sati doli u vinograd bili su zahvalni to su imali priliku da rade. Njihova srca bila su puna zahvalnosti onome koji ih je primio, i kad im je na kraju dana domain platio celu dnevnicu, bili su veoma iznenaeni. Znali su da nisu zaradili toliko plate. Ljubaznost koja je zraila sa lica njihovog poslodavca ispunila ih je radou. Nikada nisu zaboravili dobrotu domaina, niti velikodunu nagradu koju su primili. Tako je i sa grenikom, koji je, znajui svoju nedostojnost, uao u Gospodnji vinograd u jedanaest sati. Njegovo vreme slube izgleda tako kratko, on osea da ne zasluuje nagradu, ali ispunjen je radou to ga je Bog uopte primio. On radi u poniznom duhu, duhu poverenja, zahvalan za prednost to moe da bude Hristov saradnik. Bogu ini posebno zadovoljstvo da takvom duhu ukae ast. (COL, p. 397. 398) Sigurna nagrada Onaj koji je svakom oveku dao posao koji mu pripada u skladu sa njegovom sposobnou, nikada nee dozvoliti da verno izvrena dunost ostane nenagraena. Svako delo odanosti i vere bie krunisano naroitim znacima Boje milosti i odobravanja. Svakom radniku dato je obeanje: Ide i plae koji nosi seme da seje; poi e s pesmom nosei snopove svoje. (T. 5, p. 395) Bez obzira koliko je kratka naa sluba ili skroman na rad, ako u jednostavnoj veri sledimo Hrista, neemo biti razoarani, kada je u pitanju nagrada. Ono to ni najvei i najmudriji ne mogu da zarade, najslabiji i najponizniji mogu da prime. Nebeska zlatna vrata ne otvaraju se onima koji uzdiu sami sebe. Ona se ne otvaraju onima koji su ponosna duha. Meutim, vene vratnice irom e se otvoriti drhtavom dodiru malog deteta. Plata milosti bie
153

blagoslovena onima koji su radili za Boga u jednostavnoj veri i ljubavi. (COL, p. 404) ela onih koji obavljaju ovaj posao nosie krunu rtve. Ali oni e primiti svoju nagradu. (T. 6, p. 348) Svakom radniku za Boga ova pomisao treba da bude podsticaj i ohrabrenje. U ovom ivotu na rad za Boga esto izgleda kao potpuno besplodan. Nai napori da inimo dobro mogu biti ozbiljni i istrajni, ali moda nam nee biti dozvoljeno da budemo svedoci rezultata. Nama moe izgledati da je napor bio uzaludan, ali Spasitelj nas uverava da je na rad zapaen na Nebu i da plata nee izostati. (T. 6, p. 305) Svaki in, svako delo pravde, milosti i dobroinstva, stvara muziku na Nebu. Otac sa svog prestola gleda i ubraja one koji ih ine u najdragocenije blago. I oni e biti moji, kae Gospod nad vojskama, kada ih budem uinio svojim draguljima. Svako milostivo delo prema onima koji imaju potrebe ili pate ini se kroz Hrista. Ko god pomogne siromanima, ili saosea sa ugroenima i potlaenima, i sprijatelji se sa siroadi, dovodi sebe u bliu zajednicu sa Hristom. (R&H, 16. 8. 1881) Hristos smatra da su sva dela milosti, dobroinstva i promiljenog staranja za nesrene, slepe, hrome, bolesne, udovice i siroad uinjena Njemu samom; i ta dela se uvaju u nebeskim spisima i bie nagraena. (T. 3, p. 512. 513) Pravedna nagrada Gospod je dobar. On je milostiv i nena srca. On poznaje svako svoje dete. On zna tano ta svako od nas radi. On zna tano koliko ko zasluuje. Zar neete poloiti svoju listu zasluga i svoju listu osuda i prepustiti Bogu da obavi ovaj posao? Vama e biti data kruna slave, ako budete hteli da obavljate posao koji vam je Bog dao. (SW, 14. 5. 1903) Gospod eli da se oslonimo na Njega ne postavljajui pitanje o nagradi. Kada Hristos boravi u dui, misao o nagradi nije najvanija. Ona nije motiv koji nas nagoni na slubu. (COL, p. 398) Iz potkrovlja, iz straara, iz tamnica, sa gubilita, sa planina i iz pustinja, iz peina zemaljskih i morskih, Hristos e dovesti svoju decu k sebi. Na Zemlji su bili siromani, mueni i zlostavljani. Milioni su sili u grob optereeni sramotom zbog toga to su odbili da popuste pred prevarnim zahtevima sotone. Ljudski sudovi osuivali su Boju decu za najodvratnije zloine. Ali blizu je dan kada e sam Bog biti sudija. Tada e zemaljske odluke biti preokrenute. Sramotu naroda svojega ukinue sa sve zemlje. Svakom od njih bie date bele haljine. I oni e se prozvati sveti narod, iskupljenici Gospodnji. (COL, p. 179. 180) Sadanja nagrada Srea. Oni koji posveuju svoj ivot slubi za Hrista znaju ta znai prava srea. Njihovi interesi i njihove molitve seu mnogo dalje nego od njihovog ja. Oni sami rastu kada pokuavaju da pomognu drugima. Oni se upoznaju sa najveim planovima, najpodsticajnijim poduhvatima, i kako onda ne bi rasli kada sebe postave u nebeski kanal svetlosti i blagoslova? Takvi primaju mudrost sa Neba. On se sve vie i vie poistoveuju sa Hristom u svim Njegovim planovima. Nema mesta duhovnom zastoju. (T. 9, p. 42) Crkva koja se uspeno angauje u ovom poslu, je srena crkva. ovek ili ena ija je dua puna saoseanja i ljubavi prema zabludama i onaj ko radi da ih dovede u tor velikog Pastira, angaovan je u blagoslovenom poslu. O, kakve li pomisli od koje dua postaje razdragana, jer
154

kada se jedan grenik tako popravi, Nebo se vie raduje nego za devedeset devet pravednika! (T. 2, p. 22) Nita nije naporno onome koji svoju volju pokorava Bojoj volji. inei kao Gospodu je misao koja ini privlanim svaki posao koji mu Bog daje da radi. (T. 9, p.150) Hrianskom radniku nita nije preteko u poslu koji mu je Nebo naloilo. On ulazi u radost svoga Gospodara starajui se za due koje su se oslobodile robovanja grehu; ta radost prua mu nadoknadu za svako samoodricanje. (SW, 2. 4. 1903) Strpljivo treba nastaviti sa injenjem dobra to zahteva rad pun samoodricanja, predstavlja slavno delo kome se Nebo osmehuje. (T. 2, p. 24) Hristos vrlo rado uzima naizgled beznadeni materijal, one koje je sotona ponizio i kroz koje je radio, da ih uini podanicima svoje milosti... On svoju decu ini svojim oruem za ostvarivanje svoga dela i u Njegovom uspehu, ak i u ovom ivotu, oni nalaze dragocenu nagradu. (T. 6, p. 308. 309) Blagoslov. - Svaki napor uinjen za Hrista doiveemo kao blagoslov. (COL, p. 354) Svaka izvrena dunost, svaka rtva uinjena u ima Isusa, donosi veoma veliku nagradu. U samom aktu dunosti, Bog govori i daje blagoslov. (T. 4, p. 145) U ovome svetu treba da ivimo i zadobijamo due za Spasitelja. Ako povreujemo druge, u stvari povreujemo sebe. Ako blagosiljamo druge, mi takoe blagosiljamo sebe; jer se uticaj svakog dobrog dela osea u naem srcu. (T. 4, p. 72) Svaki zrak svetlosti koji je obasjao druge, odrazie se i u naem srcu. Svaka ljubazna i saoseajna re izgovorena tunima, svako delo koje oslobaa potlaene i svaki dar za zadovoljavanje potreba naih blinjih, dat ili uinjen s pogledom na Boju slavu, donee blagoslove darodavcu. Oni koji ovako ine sluaju zakon Neba i primie Boje odobravanje. (T. 4, p. 56) Prilikom Hristovog dolaska bie data Konana velika nagrada. Sluba Bogu iskrenog srca donosi nagradu, ak i u ovom ivotu. Prepreke, protivljenje i gorka razoarenja koja slamaju srce, radnik e morati da podnese. On moda nee videti plod svoga napornog rada. Ali uprkos svemu on u svom radu nalazi blagoslovenu naknadu. Svi koji se predaju Bogu u nesebinoj slubi za ljudski rod, sarauju sa Gospodom slave. Ova misao ini naporan rad slatkim, daje snagu volji i hrabrost duhu za sve to se moe dogoditi. (T. 6, p. 305. 306) Zdravlje. - injenje dobra je izuzetan lek protiv bolesti. Oni koji se angauju u delu pozvani su da se obrate Bogu, a On je obeao da e im odgovoriti. Njihova dua bie zadovoljena u vreme sue i oni e biti kao zaliveni vrt, ije vode ne presuuju. (T. 2, p. 29) U druenju sa Bogom, sa Hristom i sa svetim anelima, oni su okrueni nebeskom atmosferom, atmosferom koja donosi zdravlje telu, snagu umu i radost dui. (T. 6, p. 306) Zadovoljstvo u injenju dobra drugima daje ar oseanjima koji gori kroz nerve, ubrzava cirkulaciju krvi i donosi umno i fiziko zdravlje. (T. 4, p. 56) Snaga. - Kada se snaan ovek iskljui iz posla, postae slab. Ona crkva ili one osobe koje se zatvaraju u sebe, ubrzo e poeti da pate od duhovne slabosti. Rad snanog oveka odrava snanim. Duhovni rad, napor i noenje tereta, je ono to daje snagu Hristovoj crkvi. (T. 2, p. 22) Mir. - U radu za druge doivee slatko zadovoljstvo, unutranji mir koji e biti dovoljna nagrada. Kada budu pokrenuti uzvienom i plemenitom eljom da ine dobro drugima, oni e nai pravu sreu u vernom vrenju raznih dunosti. To e doneti vie od zemaljske nagrade; jer svako verno, nesebino vrenje dunosti zapaaju aneli i ono svetli u ivotnom izvetaju.
155

(T. 2, p. 132) Budua nagrada Veni ivot. - Ozbiljnim, promiljenim naporima da prui pomo tamo gde je potrebna, pravi hrianin pokazuje svoju ljubav prema Bogu i svojim blinjima. On moe izgubiti svoj ivot u slubi, ali kad Hristos bude doao da prikupi svoje blago, On e ga ponovo nai. (T. 9, p. 56) Ljubazna dobrodolica. - Stanite na prag venosti i ujte ljubaznu dobrodolicu upuenu onima koji su u ovom ivotu saraivali sa Hristom, smatrajui prednou i au da pate radi Njega... Tamo iskupljeni pozdravljaju one koji su ih uputili podignutom Spasitelju. Oni se ujedinjuju hvalei Onoga koji je umro da bi ljudska bia mogla imati ivot koji se meri sa Bojim ivotom. Sukob je zavren. Sva patnja i razdor doli su kraju. Pesme pobede ispunjavaju Nebo dok iskupljeni stoje oko Bojeg prestola. Svi prihvataju radosnu pesmu Dostojno, dostojno je Jagnje koje je zaklano i koje nas je iskupilo Bogu. (MH, p. 506. 507) Ako izvetaj pokazuje da je ovo bio njihov ivot, da je njihov karakter bio obeleen nenou, samoodricanjem i dobroinstvom, oni e primiti blagoslov i uverenje od Hrista Dobro je uinjeno. Hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta. (T. 3, p. 525) Nebeska sredina. - Sada je Crkva u borbi. Sada smo sukobljeni sa svetom u tami, koji se skoro potpuno predao idolopoklonstvu. Ali dolazi dan kada e bitka biti izvojevana i pobeda odnesena. Boja volja treba da se ini na Zemlji kao i na Nebu. Narod spasenih nee znati ni za kakav drugi zakon osim za zakon Neba. Svi e biti srena, jedinstvena porodica, obuena u haljine slave i zahvalnosti, haljine Hristove pravednosti. Sva priroda, u svojoj nenadmanoj ljupkosti, prinosie Bogu hvalu i oboavanje. Svet e se kupati u svetlosti Neba. Svetlost Meseca bie kao svetlost Sunca, a svetlost Sunca bie sedam puta vea nego to je sada. Godine e prolaziti u radosti. Zvezde jutarnje zajedno e pevati i sinovi Boji klikovati od radosti, dok e Bog i Hristos zajedno objaviti: Nee vie biti greha, niti e vie biti smrti. (MH, p. 504) Radost. - Nagrada Hristovih radnika je prednost da uu u Njegovu radost. Ta radost, koju sam Hristos eljno oekuje, predstavljena je u Njegovom zahtevu Ocu: Hou da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja. (T. 6, p. 309) U naem ivotu ovde, iako je zemaljski ogranien grehom, najvea radost i najvie vaspitanje stie se sluenjem. I u buduem ivotu, nesputani ogranienou grene ljudske prirode, svoju najveu radost i svoje najvie vaspitanje nai emo u sluenju - u svedoenju, i u stalnom uenju tokom svedoenja kako je bogata slava tajne ove Hristos u vama, nad slave. (Vaspitanje, str. 273. 274) Oni imaju udela u Hristovim patnjama i imae udela u slavi koja e biti otkrivena. Budui da su jedno sa Njim u Njegovom delu, ispijajui sa Njim au tuge, oni su, takoe, sudeonici u Njegovoj radosti. (TMB, p. 27) Plod sejanja semena. Svaki impuls Duha Svetoga koji je vodio ljude dobroti i Bogu, zapisan je u nebeskim knjigama i u dan Boji svako ko je dao sebe da bude orue za rad Svetoga Duha, moi e da vidi ta je u svom ivotu uinio. (T. 6, p. 310) Kada iskupljeni budu stajali pred Bogom, dragocene due, koje e biti tamo, odazvae se kada uju svoja imena, zato to su uloeni verni, strpljivi napori u njihovu korist, preklinjanja i ozbiljna uveravanja da uu u Utoite. Tako e oni koji su u ovom svetu bili Bogu pomagai
156

primiti svoju nagradu. (T. 8, p. 196. 197) Kakva e radost biti kada se ovi iskupljeni sretnu i pozdrave one koji su poneli teret u njihovu korist! A oni koji su iveli, ne da bi sebi udovoljavali, ve da budu blagoslov nesrenima koji su imali tako malo blagoslova - kako e njihova srca zadrhtati od zadovoljstva! Oni e shvatiti obeanje: Ti e biti blagosloven, jer ti oni ne mogu platiti; zato e primiti platu o vaskrsenju pravednih. (GW, p. 519) Na Nebu emo videti mlade kojima smo pomogli, one koje smo pozivali u svoje domove, koje smo izbavili iz kuanja. Videemo kako njihova lica zrae sjajem slave Boje. (T. 6, p. 348) Biti saradnik Hristu i nebeskim anelima u velikom planu spasenja! Koji posao moe da se uporedi sa ovim! Od svake spasene due Bogu je upuena slava, koja se od Njega odbija i obasjava spasenog, ali i onog ko je doprineo njegovom spasenju. (T. 2, p. 232) Spaseni e se susretati i prepoznati one iju su panju skrenuli na podignutog Spasitelja. Kakav e blagosloveni razgovor oni voditi sa ovim duama! Ja sam bio grenik, neko e rei, bez Boga i bez nade u svetu, a ti si doao k meni i skrenuo mi panju na dragocenog Spasitelja kao na moju jedinu nadu. Ja sam poverovao u Njega. Pokajao sam se za svoje grehe i pruena mi je prilika da stanujem zajedno sa Njegovim svecima u nebeskim stanovima u Hristu Isusu. Drugi e rei: Ja sam iveo kao neznaboac u naznaboakoj zemlji. Ti si ostavio svoje prijatelje i udoban dom i doao da me naui kako da naem Isusa i poverujem u Njega kao jedinog pravog Boga. Poruio sam svoje idole i sluio Bogu i sada Ga gledam licem k licu. Ja sam spasen, veno spasen, da uvek gledam Onoga koga volim. Onda sam Ga gledao samo oima vere, ali sada Ga gledam kako jeste. Sada mogu da izrazim svoju zahvalnost za Njegovu iskupiteljsku milost Onome koji me je voleo i oprao me od mojih greha u svojoj krvi. (GW, p. 518) Drugi e izraziti svoju zahvalnost onima koji su nahranili gladne i obukli gole. Kada je oajanje obuzelo moju duu u neverovanju, Gospod te je poslao k meni, govorie oni, da kae rei nade i utehe. Ti si mi doneo hranu za moje fizike potrebe i ti si mi otvorio re Boju, otvarajui mi oi za moje duhovne potrebe. Postupao si sa mnom kao sa bratom. Saoseao si sa mnom u mojim tugama i povratio moju ranjenu i izbijenu duu, tako da sam mogao da uhvatim Hristovu ruku koja je bila ispruena da me spase. U mom neznanju strpljivo si me uio da imam Oca na Nebu, koji se za mene brine. itao si mi dragocena obeanja iz Boje rei. Udahnuo si u mene veru da e me On spasiti. Moje srce je omekalo, pokorilo se, slomilo, dok sam razmiljao o rtvi koju je Hristos podneo za mene. Postao sam gladan hleba ivota i istina je postala dragocena mojoj dui. Ja sam ovde, spasen, veno spasen, da uvek ivim u Njegovoj prisutnosti i hvalim Onoga koji je dao svoj ivot za mene. (GW, p. 518. 519) Strpljivo ekajte nagradu Ako nam se ini da dugo ekamo da na Oslobodilac doe; ako, povijeni od muka i iscrpljeni od tekog rada, postanemo nestrpljivi u ekanju da se na nalog zavri i primimo asno osloboenje od ratovanja, onda se setimo - i neka seanje zaustavi svako mrmljanje - da nas Bog ostavlja da se na Zemlji susreemo sa olujama i borbama, da bismo usavrili hrianski karakter, da bismo se bolje upoznali sa Bogom, da bismo obavili posao za Gospoda u zadobijanju mnogih dua za Hrista, da bismo radosnog srca mogli da ujemo rei: Dobro, dobri i verni slugo, ui u radost gospodara svojega. (R&H, 25. 10. 1881)
157

Budite strpljivi, hrianski vojnici. Jo samo malo i Onaj koji treba da doe, doi e. No zamornog ekanja, straenja i alosti je skoro prola. Uskoro e biti data nagrada, veni dan e svanuti. Nema vremena za spavanje, nema vremena za povlaivanje beskorisnom aljenju. Onaj koji se sada usuuje da spava propustie dragocene prilike da uini dobro. Nama je data dragocena prednost da sakupljamo snopove u velikoj etvi. Svaka spasena dua bie jo jedna zvezda u kruni Isusa naseg Otkupitelja. Ko eli da odloi oruje, kada e, ako nastavi jo malo da se bori, postii nove pobede i sakupiti nove trofeje za venost? (R&H, 25. 10. 1881)

__________________________

158